1.

Izvori radnog prava medjunarodni I unutrasnji

Medjunarodni su : Univerzalna deklaracija o pravima coveka - proklamuje okvir itavog korpusa
ljudskih prava: pravo na rad, zadovoljavajue uslove rada i zatitu; pravo na jednaku zaradu; pravo na
pravednu i zadovoljavajuu naknadu za rad; pravo na sindikalno udruivanje,itd Medjunarodni pakt
o ekonomski,socijalnim I kulturnim pravima - ustanovljava: pravo na rad, slobodu izbora i
ouvanje zaposlenja; pravo na pravine i povoljne uslove rada; slobodu sindikalnog organizovanja i
delovanja; pravo na materijalno obezbeenje i socijalno osiguranje,itd
Evropska socijalna povelja - utvruje katalog prava, reim obaveza i sistem nadzora. Usvojena je
1961. a revidirana 1966.
Unutrasnji su :ustav, zakon, podzakonski akt(uredbe,odluke,uputstva), kolektivni ugovor, pravilnik
o radu i drugi opti akti i individualni ugovori. Prva tri izvora imaju dravno, a druga tri nedravno
poreklo.
Sto se zakona tice, Matini zakon o radnim odnosima je Zakon o radu. On ima karakter ogteg
zakona koji vai za sve zaposlene i poslodavce, ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno.
Tamo gde posebnih zakona nema, Zakon o radu ima potpunu indirektnu primenu.Inace se delimicno
primenjuje. Posebni zakon je Zakon o dravnim slubenicima(lex specialis) koji je najznaajniji, i
koji se primenjuje u svim organima drave, ukoliko za neki organ nije drugaije propisano. Sistem
zatite na radu je ureen Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, koji se primenjuje u
privrednim drutvima, bankama,itd. Sistem zaposljavanja je uredjen Zakonom o zaposljavanju I
osiguranju u slucaju nezaposlenosti.
2. Rezimi radnog odnosa
Postoje tri rezima: opsti rezim,rezim u drzavnim organima I rezim u pokrajinama I
lok.samoupravama.
Opsti rezim - Opti reim radnog odnosa ustanovljen je Zakonom o radu.Primenjuje se ili potpuno ili
delimicno.
Rezim radnog odnosa u drzavnim organima Drzavni sluzbenici obavljaju poslove iz delokruga
organa, a Namestenici vrse pomocno tehnicke poslove u organu.
Rezim u pokrajinama I lok.samoupravama Organi autonomne pokrajine su skupstina,izvrsno vece I
organi uprave.
Organi lokalne samouprave su skupstina,izvrsni savet I organi lokalne samouprave. Prava,duznosti I
obaveze koje nisu propisane zakonom o radnim odnosima u drzavnim organima su propisane u
zakonu o radu koji se ovde supsidijarno primenjuje.
3. Pojam I vrste radnog odnosa
Radni odnos je dobrovoljni pravni odnos zaposlenog i poslodavca, sa pravima, obavezama i
odgovornostima utvrenim zakonom, kolektivnim ugovorom ili drugim aktom. Za zakljucenje radnog
odnosa je bitno da postoji : dobrovoljna volja za zakljucenje radnog odnosa, radni odnos je pravni
odnos(primenjuje se zakon o radu ili odredjeni lex spec.),postoje zaposleni I poslodavac I da postoje
njihova prava,obaveze I odgovornosti.
Radni odnos na neodredjeno vreme - Radni odnos na neodreeno vreme je osnovni oblik radnog
odnosa. On se prepoznaje po tome to se pretpostavlja i to njegovo trajanje nije vremenski
ogranieno. Pretpostavku postojanja radnog odnosa na neodreeno vreme sadri Zakon o radu.
Ugovor o radu u kome nije odreeno vreme trajanja rada, smatra se ugovorom o zasnivanju radnog
odnosa na neodreeno vreme. Ova pretpostavka je neoboriva, pa nije doputeno dokazivati da je npr.
zasnovan radni odnos na odreeno vreme. Radni odnos na neodreeno vreme traje dok ne prestane na

nain i pod uslovom koji su predvieni zakonom. Prestanak je uvek neizvestan.

Radni odnos na odredjeno vreme- Obavljanje oroenih poslova je radni odnos koji
se zasniva za obavljanje poslova ije je trajanje unapred odreeno. U oroene
poslove tradicionalno spadaju:
Sezonski poslovi su setva, etva, berba, kosidba, itd.
Zamena privremeno odsutnog radnika zasnivanjem radnog odnosa na odreeno vreme je dozvoljena
prema Zakonu o radu, ali samo do povratka odsutnog radnika. Privremena odsutnost zaposlenog je
poseban razlog za zasnivanje radnog odnosa na odreeno vreme, zbog toga to za njega ne vai opte
pravilo da ovaj vid radnog odnosa moe trajati najdue 12 meseci.
Radni odnos uz probni rad uspostavlja se uslovno: da radnik u odreenom vremenu ispolji
odgovarajue radne sposobnosti. Probni rad je oblik proveravanja strunih i drugih radnih sposobnosti,
kad one predstavljaju uslov za uspeno obavljanje odreenih poslova. Provera se vri posle zasnivanja
radnog odnosa. Ako se prvo zasnuje radni odnos pa tek potom pristupi proveravanju uslova rada, onda je
taj odnos uspostavljen uslovno.
Pripravniki radni odnos poslodavac zasniva sa licem koje se prvi put zapoljava u zanimanju za koje je
steklo odreenu kolsku spremu, ali samo ako je pripravniki sta zakonom utvren kao uslov rada na
odreenim poslovima.
Ugovor o radu za obavljanje poslova sa poveanim rizikom moe da zakljui samo radnik koji ispunjava
posebne uslove za rad na njima. Posebni uslovi rada ustanovljavaju se za naroito teke, naporne i za
zdravlje tetne poslove.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom je radni odnos u kome se radi manje od punog radnog
vremena. Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno ako zakonom nije drukije odreeno, a drugaije
je odreeno ako se optim aktom utvrdi da traje krae, ali ne manje od 36 asova nedeljno.
Radni odnos za rad van prostorija poslodavca se ostvaruje u prostoru koji obezbedi zaposleni. Zakon o
radu doputa da se rad, pod odreenim uslovima, obavlja i van prostorija poslodavca. Taj prostor
obezbeuje zaposleni. Bitno je da se prostor moe ekonomski iskoriavati na legalan nain.
Prema Zakonu o radu, radni odnos moe da se zasnuje i za obavljanje poslova kunog pomonog
osoblja. Kuni pomoni poslovi se najee odnose na higijenu i spremanje stana, pranje i peglanje,
pripremanje hrane, bedinovanje.

4. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Opti uslov mora da ispunjava svako ko eli da zasnuje radni odnos, bez obzira na poslove koje e
obavljati. Taj uslov je uzrast od 15 godina. Ovaj uslov ima zastitnu funkciju,jer zabranjuje rad licima
koja nisu u stanju da ga bioloski podnesu.
Od posebnih uslova, Zakon imenuje samo strunu spremu, ali jasno stavlja do znanja da lice koje
zasniva radni odnos mora da ispunjava i druge posebne uslove za rad na odreenim poslovima. Drugi
uslovi se utvruju slobodno, a mogu se odnositi na: radnu sposobnost, radno iskustvo, poloen
struni ispit,zdravstvena sposobnost, itd.
5. Nacin za zasnivanje radnog odnosa
Zakon o radu svodi postupak zasnivanja radnog odnosa na: pregovaranje radnika i poslodavca,
zakljuenje ugovora o radu i stupanje zaposlenog na rad.
Posle pregovora,sklapa se ugovor koji je formalan(pismeni oblik), dvostruko obavezujuci, teretan
(placa se zarada), komutativan(odredjena praa I obaveze), individualan.

6. Sudska zastita povodom zasnivanja radnog odnosa

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, dok se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa
stiu tek danom stupanja zaposlenog na rad Ako poslodavac onemogui radnika da po zakljuenju
ugovora o rad stupi na rad, ovaj moe traiti da mu sud omogui poetak rada, pa se tada se javlja
spor o zasnivanju radnog odnosa. Lice koje je stupilo na rad, a nije zakljuilo ugovor o radu smatra se
da je zasnovalo radni odnos na neodreeno vreme. Ko se u toj situaciji nae, moe traiti da sud
utvrdi da je taj odnos uspostavljen. Radnik koji je zakljuio ugovor o radu, a nije stupio na rad
odreenog dana, po Zakonu o radu se smatra da radni odnos nije ni zasnovao. Ova posledica nee
uslediti u dva sluaja: ako postoje opravdani razlozi za to, ili ako se radnik i poslodavac drugaije
dogovore.
7. Katalog osnovnih prava I obaveza iz radnog odnosa
Individualna prava :
Pravo na odgovarajuu zaradu
Pravo na bezbednost i zatitu ivota i zdravlja na
Pravo na posebnu zatitu odreenih kategorija zaposlenih
Pravo na zdravstvenu zatitu
Pravo na socijalnu sigurnost zbog bolesti, gubitka radne sposobnosti ili starosti
Pravo na materijalno obezbeenje za vreme privremene nezaposlenosti
Kolektivna prava zaposlenih :
Pravo na udruivanje
Pravo na kolektivno pregovaranje
Obaveze zaposlenih
dunost savesnog i odgovornog obavljanja poslova, dunost potovanja organizacije i uslova rada,
dunost obavetavanja poslodavaca o okolnostima bitnim za prcoes rada
Obaveze poslodavca
da zaposlenima iplati zaradu za obavljeni rad, dunost da zaposlenima osigura bezbednost u radu i
zatiti im ivot i zdravlje, dunost da zaposlene obavesti o uslovima i organizaciji rada, pravilima
rada i poslovanja, pravima i obavezama iz radnog odnosa i reimu zatite na radu

8. Zabrana diskriminacije u oblasti rada

Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja trae zaposlenje i zaposlenih,
s obzirom na pol, jezik, rasu, starost, trudnou, invalidnost, veroispovest, brani status, politiko
uverenje, imovinsko stanje,itd.
Postoji:
Neposredna diskriminacija je svako postupanje uzrokovano povredom bilo kog zatienog svojstva
kojim se subjekt zatite stavlja u nepovoljniji poloaj u odnosu na drugog.
Posredna diskriminacija postoji kada odreena naizgled neutralna forma, kriterijum ili praksa stavlja
stavlja subjekat zatite u nepovoljniji poloaj u odnosu na drugog.
9. Rasporedjivanje zaposlenih
Zakon o radu propisuje posebne uslove za rad na odreenim poslovima koji se utvruju pravilnikom
o organizaciji i sistematizaciji. Takoe, Zakon odreuje da ugovor o radu sadri vrstu i opis poslova,
omoguuje zasnivanje radnog odnosa na odreeno vreme, uslovljava rad na poslovima sa poveanim
rizikom propisujui posebne uslove rada, ustanovljava radni odnos za obavljanje poslova van
prostorija poslodavca, itd. Zakon o radu vri individualizaciju poslova, jer ih sistematizuje prema vrsti

poslova, strunoj spremi i drugim posebnim uslovima.

10. Radno vreme
Radno vreme je vreme koje zaposleni provodi na radu. Zakon o radu ureuje: 1) puno radno vreme; 2)
nepuno radno vreme; 3) skraeno radno vreme; 4) prekovremeni rad; 5) raspored radnog vremena; 6)
preraspodelu radnog vremena i 7) noni i smenski rad.
Puno radno vreme nedeljno 40 casova
Nepuno radno vreme manje od 40 sati
Skraceno radno vreme manje casova od punog, ali se racuna isto zbog tezine posla
Prekovremeni rad rad duzi od punog radnog vremena,ogranicenog trajanja

11. Godisnji odmori prema zakonu o radu

Duina godinjeg odmora zavisi od zakonskog minimuma i autonomno utvrenih kriterijuma. Za
svaku kalendarsku godinu, zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom
ili ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Bilo bi razumno predvideti da godinji odmor moe
da traje najdue 30 dana, a za zaposlene koji obavljaju naroito teke i po zdravlje tetne poslove,
najdue 45 dana.POstoje pun I srazmeran godisnji odmor. Duina godinjeg odmora se utvruje po
osnovu nekoliko kriterijuma koji su utvreni optim aktom ili ugovorom o radudoprinos,uslovi,strucna sprema,iskustvo.
12. Odmori I odsustva prema zakonu o radu
Plaeno odsustvo je odsustvo sa rada uz naknadu zarade. Plaeno odsustvo se ostvaruje u svakoj
kalendarskoj godini, pa se iz godine u godinu obnavlja, bez obzira da li je u prethodnoj godini
iskorieno ili ne. Zaposleni ima pravo na odsustva sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju do
7 radnih dana u toku kalendarske godine, ako se radi o sklapanju braka,porodjaju supruge,tezoj
bolesti. Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo, ali manje od 7 dana u sluajevima smrti clana uze
porodice,davanja krvi. Neplaeno odsustvo je odsustvo bez naknade zarade. Poslodavac moe
zaposlenom da odobri odsustvo bez zarade, a sluajevi ovog odsustvovanja nisu zakonom odreeni,
ali mogu biti odreeni optim aktom ili ugovorom o radu. Iskustvo govori da se neplaeno odsustvo
najee odobrava radi: kolovanja, strunog usavravanja, negovanja bolesnog lana ue porodice,
smrti daljih srodnika, putovanja, itd.
Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos postoji, ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne
vre dok se ne aktiviraju.Razlozi za ovo : odlazak u vojsku, postavljanje na javnu funkciju,odlazak na
usavrsavanje,
13. Opsta zastita na radu
Opta zatita obuhvata sve zaposlene koji su izloeni ili mogu biti izloeni raznim rizicima. Njen
zadatak je da osigura bezbedne uslove rada i sauva zdravlje zaposlenih. Tom zadatku slue propisi o:
pravu na zatitu, dunosti zatite, ouvanju zdravlja i zatiti na opasnim poslovima. Prethodne mere
se preduzimaju pre nego to poslodavac otpone sa radom i tiu se projektovanja i osiguravanja
radnog prostora, Opte mere se odnose se na sve zaposlene, a tiu se: funkcionalnosti radnog
prostora, orua za rad, opte opremljenosti, istoe vazduha,itd. Posebne mere se odnose samo na
zaposlene koji obavljaju teke i naporne poslove ili rade pod posebnim i oteanim uslovima, tako da
za njihovu bezbednost nisu dovoljne samo opte mere zatite

14. Zastita omladine,materinstva I roditelja

Zaposleni koji je mlai od 18 godina ne moe da radi na poslovima koji iskazuju naroito teak
fiziki rad; rad pod zemljom, vodom ili na velikoj visini; koji izlau rizicima tetnog zraenja,
otrovnim i kancerogenim supstancama; naslednim oboljenjima; hladnoi, toploti, buci ili vibracijama;
i svim ostalim poslovima koji mogu sa poveanim rizikom da utiu na ivot i zdravlje.
Ovu zatitu takodje uivaju: trudnica, jedan od roditelja, samohrani roditelj, kao i usvojilac, hranitelj i
staratelj. Trudnica je zatiena generalno, u poetnoj trudnoi i u zavrnoj trudnoi. Jedan od
roditelja sa detetom mlaim od 3 godine moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz pisanu
saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do 7 godina ivota ili dete koje je teak invalid, moe da
radi prekovremeno ili nou samo uz svoju pisanu saglasnost. Usvojilac, hranitelj ili staratelj takoe
moe da radi prekovremeno ili nou, a preraspodela radnog vremena je takoe uslovljena njegovom
saglasnou.
15. Zastita invalida,licnih podataka I zastita od zloupotrebe bolovanja
Zatita zaposlenih koji su ve invalidi: ovde je poslodavac duan da zaposlenom invalidu rada
obezbedi obavijanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Ova odredba ima u vidu samo
invalide rada, iako po Ustavu posebnu zatitu uivaju svi invalidi. Zakon o radnom osposobljavanju i
zapoljavanju invalida ureuje radno osposobljavanje i zapoljavanje invalida, kao i osnivanje
preduzea koja se bave ovom delatnou. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom
sadri odredbe koje se bave suzbijanjem diskriminacije u vezi sa zapoljavanjem i radnim odnosom.
Zakon o zapoljavanju i osiguranju u za sluaj nezaposlenosti predvia da invalidno lice pri
zapoljavanju, posredstvom Nacionalne slube za zapoljavanje, moe da ostvari prava na : 1) strunu
pomo pri utvrivanju preostale radne sposobnosti i izboru zanimanja; 2) profesionalnu rehabilitaciju;
3) uee u finansiranju opremanja radnog mesta za rad invalida. Zatita pre nastupanja
invalidnosti: zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i inavlidskom osiguranju,
utvreno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odreenim poslovima, poslodavac je duan
da obezbedi obavljanje drugog odgovarajueg posla.
Zatitu linih podataka zaposlenih reguliu odredbe Zakona o radu. One se tiu: sadrine zatite,
dostupnosti podataka i rada sa podacima. Sadrinu zatite obrazuju prava zaposlenog: 1) da vri uvid
u dokumente sa linim podacima, koji se uvaju kod poslodavca; 2) da zahteva brisanje podataka koji
nisu od neposrednog znaaja za poslove koje obavlja; 3) da trai ispravljanje netanih podataka.
Dostupnost podataka je strogo ograniena i kontrolisana. Ti podaci ne mogu da budu dostupni treem
licu, osim u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom, ili ako je to potrebno radi dokazivanja
prava. Rad sa podacima moe biti poveren samo zaposlenom koga ovlasti direktor.
16. Zarada I obracun zarade

Zarada, naknada zarade i druga primanja obezbeuju materijalnu i socijalnu sigurnost

zaposlenih. Zarada se ostvaruje iskljuivo radom. Obraun zarade: poslodavac je duan da
zaposlenom dostavi obraun zarade i naknade prilikom svake isplate. Uz obraun dostavlja i
obavetenje u kome konstatuje da zaradu, odnosno naknadu zarade nije isplatio i navodi
razlog zbog kojeg isplata nije izvrena. Obraun sa obavetenjem dostavlja se najkasnije do
kraja meseca, za prethodni mesec. Kada je isplata zarade izostala, obraun slui kao dokaz da
je poslodavac u dunikoj docnji prema zaposlenom. Takoe, poslodavac je duan da vodi
mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.
17. Naknada zarade I druga primanja
Naknada zarade se ostvaruje bez rada, u sluajevima koji su odreeni zakonom ili autonomnim
aktima. Zakonski sluajevi su odreeni zakonom, i svrstavaju se u grupne i pojedinane sluajeve.

Grupni sluajevi se odnose na: neradne dane praznika, godinji odmor, plaeno odsustvo, vojnu
vebu i odazivanje na poziv dravnog organa. Pojedinani sluajevi se tiu: privremene spreenosti
za rad, neskrivljenog prekida rada i nareenog prekida rada
18. Obrazovanje,strucno usavrsavanje I osposobljavanje
Obrazovanje se ostvaruje u verifikovanim kolskim ustanovama, sticanjem odreenog stepena
strune spreme. Struno osposobljavanje se ostvaruje putem edukacije (kursevi, seminari, itd.) koja
omoguava zaposlenima da ovladaju novim znanjima, vetinama i sposobnostima. Struno
usavravanje se sprovodi edukacijom, kao i osposobljavanje, ali sa ciljem da se ve steene vetine,
znanja i sposobnosti unaprede. Trokovi obrazovanja, sturnog osposobljavanja i usavravanja se
obezbeuju iz Sopstvenih izvora koji nastaju izdvajanjem iz profita I iz Drugih izvora koji se
prikupljaju u okviru poslovne saradnje i donacija.
19. Odgovornost I naknada stete u oblasti rada
Zaposleni je odgovoran za tetu koju je prouzrokovao poslodavcu, na radu ili u vezi sa radom,
namerno ili krajnjom nepanjom. Sve u skladu sa zakonom.
Osnov odgovornosti zaposlenog za tetu prouzrokovanu poslodavcu je krivica. Krivica se definie
kao psihiki odnos tetnika prema uzrocima tete i njenim posledicama. Taj se odnos izraava
pravnim standardom da je tetnik kriv ako se nije ponaao onako kako je trebalo da se ponaa,
odnosno kako bi se u odreenoj ivotnoj situaciji od njega moglo oekivati. Postoje tri stepena
krivice: namera, krajnja nepanja i obina nepanja.
Odredba Zakona o radu omoguuje da se blie odredi poreklo tete koju zaposleni moe da pretrpi na
radu ili u vezi sa radom. Povreda prava zaposlenog postoji kad poslodavac donese odluku ili
preduzme radnju koja nije u skladu sa zakonom ili optim aktom. Povreda, odnosno naruavanje
zdravlja zaposlenog se tie povrede na poslu i profesionalne bolesti.
20. Udaljenje sa rada
Udaljenje sa rada je akcesorna, preventivna i privremena mera odstranjenja zaposlenog sa rada, uz
pravo na odreenu naknadu zarade. Postoje dva oblika udaljenja: fakultativno i obligatno.
Fakultativno udaljenje zaposlenog sa rada je mogunost, a ne obaveza. Ta mogunost je ograniena
razlozima i uslovirna. Kada se oni steknu, do udaljenja sa rada moe a ne mora doi, o emu odluuje
poslodavac. Kada poslodavac donese odluku o udaljenju, njeno dejstvo je vremenski ogranieno.
Zaposleni kome je odreen pritvor, udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, pa sve dok pritvor
traje. Pritvor je jedna od mera za obezbeenje prisustva okrivljenog pred organima krivnog
postupka, koje doprinosi efikasnom utvrivanju krivine odgovornosti. Odreuje se u sluajevima i u
uslovima koji su predvienim Zakonom o krivinom postupku. Pritvor onemoguava rad jer
zaposleni gubi slobodu. Zato je ovo obligatno udaljenje s rada.
Za povredu radne obaveze ili nepotovanje radne discipline, poslodavac moe zaposlenom da
izrekne meru privremenog udeljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje
olakavajue okolnosti ili ako povreda radne obaveze (naruavanje radne discipline) nije takve
prirode da radni odnos zaposlenom treba da prestane.
21. Visak zaposlenih- kriterijum za utvrdjivanje viska I mere za resavanje
Kriterijumi za utvrivanje vika zaposlenih se utvruju programom vika zaposlenih. Najvei znaaj
treba da ima uspenost u radu, to bi obezbeivalo da optimalnu zatitu uivaju najbolji radnici. Pri
jednakoj uspenosti, prednost bi valjalo davati radnicima sa slabijim imovnim stanjem, zatim sa
veim brojem lanova porodice, sa duim staom, slabijim zdravstvenim stanjem,itd.
U mere za zapoljavanje radnika za ijim je radom prestala potreba spadaju: Premetaj na druge

poslove, Rad kod drugog poslodavca, Prekvalifiacija i dokvalifikacija, Rad sa nepunim radnim
vremenom I druge mere.
22. Sindikalno udruzivanje ciljevi,sloboda I delovanje
Sindikalno udruivanje i delovanje proizilazi iz slobode zaposlenih da se organizuju radi
unapreivanja uslova rada i ostvarivanja drugih zajednikih interesa. Slobodu sindikalnog
udruivanja i delovanja jeme Ustav i Zakon o radu. Kad je re o sindikalnom udruivanju, ova
sloboda ima prevashodno socijalno ekonomski smisao, jer slui zadovoljenju stalekih interesa
zaposlenih. Sloboda sindikalnog organizovanja moe biti zakonom ograniena, ako je to neophodno
radi zatite javne bezbednosti, javnog zdravlja i morala.
23. Utvrdjivanje reprezentativnosti sindikata I udruzenja poslodavaca
Udurenje poslodavaca se smatra reprezentativnim ako: je upisano u registar u skladu sa zakonom i
drugim propisom; ako je u njega ulanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca
u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti; ako ulanjeni poslodavci zapoljavaju najmanje 15% od
ukupnog broja zaposlenih. Utvrivanje reprezentativnosti sindikata i udruenja poslodavaca ureeno
je odredbama o nadlenom organu, podnoenju zahteva, postupku po zahtevu, preispitivanju
reprezentativnosti, javnosti i kapacitetu reprezentativnosti. Nadlean organ za utvrivanje
reprezentativnosti se odreuje zavisno od nivoa i oblika udruivanja.
24. Kolektivno pregovaranje I zakljucivanje kolektivnog ugovora
Uesnici kolektivnog ugovora su reprezentativni sindikat i udruenje poslodavaca, u odreenoj
oblasti rada ili na odreenoj teritoriji. U svetu postoje tri sistema odreivanja reprezentativnosti
sindikata:
Po sistemu zajednikog predstavljanja sve sindikalne organizacije mogu uestvovati u pregovorima i
zakljuenju kolektivnog ugovora, stim to se mogu postaviti i odreeni uslovi za to.
Po sistemu iskljuivog predstavljanja pregovore vodi vie sindikalnih organizacija koje za to
ispunjavaju uslove, a kolektivni ugovor zakljuuje samo jedna, i to ona koju radnici izaberu veinom
glasova.
Po sistemu reprezentativnog predstavljanja svi sindikati koji ispunjavaju odreene uslove, mogu
uestvovati u pregovorima, a kolektivni ugovor mogu zakljuivati samo oni sindikati koji na izborima
dobiju vie od 50% glasova.
Voenje pregovora: opti kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativni sindikat i reprezentativno
udruenje poslodavaca, osnovani za teritoriju Republike. Redovni uesnici u zakljuenju kolektivnih
ugovora su reprezentativni sindikat i reprezentativno udruenje poslodavaca na odgovaijuem nivou.
U zakljuenju kolektivnih ugovora za javna preduzea uestvuje i osniva, dok u zakljuenju
kolektivnog ugovora kod poslodavaca, umesto udurenja poslodavaca uestvuje poslodavac.
Zakljuenje kolektivnog ugovora se vri potpisivanjem teksta kojeg su pripremili pregovaraki
timovi. Potpisivanje kolektivnog ugovora vre ovlaeni predstavnici uesnika u pregovorima. To su:
statutom odreeni organ reprezentativnog sindikata i udruenja poslodavaca, ovlaeni organ
osnivaa, ovlaeni organ poslodavca.
25. Pravo na strajk
trajk je kolektivna privremena obustava rada od strane zaposlenih, radi organizovanog pritiska na
poslodavca ili Vladu, da prihvati zahteve koji se odnose na poboljanje uslova rada i ostvarivanje
profesionalnih i ekonomskih interesa. Radnici ne mogu odbiti da rade, da bi uestvovali u politikom
i drugom protestu koji nije u neposrednoj vezi sa njihovim ekonomskim i profesionalnim interesima.
Stupanje u trajk: odluku o stupanju u trajk donosi organizator. trajk mogu organizovati sindikalna

organizacija ili sami zaposleni. Kad trajk organizuje sindikalna organizacija, odluku donosi organ
odreen njenim optim aktom. Kad ga organizuju sami zaposleni, odluku donosi veina onih iji e
interesi biti predmet trajkaih zahteva. Odluku o stupanju u trajk u odreenoj oblasti rada ili o
stupanju u generalni trajk donosi najvii organ sindikata u Republici.
Pravo na protest, izvire iz slobode okupljanja i izraavanja, koje su predviene Ustavom Srbije. Ali da
bi bili legalni, moraju biti nenasilni.
Picketing je okupljanje trajkaa ispred ulaza u poslovni prostor ili krug poslodavca, u cilju mirnog
odvraanja zaposlenih od rada.
Bojkot je prekidanje svakog optenja sa odreenim poslodavcem, u cilju iznuivanja poboljanja
uslova rada za radnike.
Lock out je obustava rada, od strane poslodavca, radi pritiska na zaposlene da prekinu trajk ili da
odustanu od svih ili nekih trajkaih zahteva.
26. Nacini prestanka radnog odnosa
Radni odnos moe prestati po osnovama koje su odreene Zakonom o radu. Radni odnos prestaje:
istekom roka; navravanjem radnog veka; po sili zakona; sporazumom zaposlenog i poslodavca;
otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog; otkazom ugovora o radu od strane poslodavca; na
zahtev roditelja ili staratelja maloletnog zaposlenog; smru zaposlenog; kao i u drugim sluajevima
utvrenim Zakonom.
27. Prestanak radnog odnosa po sili zakona
Radni odnos prestaje po sili zakona u sluajevima koji su odreeni Zakonom o radu. Prema tim
odredbama, zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca zbog:
gubitka radne sposobnosti; zabrane obavljanja odreenih poslova; odsutnosti usled izdravanja kazne
zatvora; odsutnosti usled primene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere; prestanka rada
poslodavca, i smrti zaposlenog.

28. Sporazumni prestanak radnog odnosa I otkaz od zaposlenog

Radni odnos moe da prestane sporazumom izmeu zaposlenog i poslodavca. Ovaj osnov prestanka
radnog odnosa nastaje saglasnou volja zaposlenog i poslodavca. Akt prestanka radnog odnosa je
sporazum, a njemu prethodi sporazumavanje.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Izjava volje zaposlenog, kojom otkazuje
ugovor o radu je validna ako je pisana, izriita, kategorina, jasna i nedvosmislena. Izjava data u
stanju neuraunljivosti ne proizvodi pravna dejstva. Otkaz moe biti dat u svako doba i iz bilo kojih
razloga. Mogue je da i duevno zdrava osoba d nevoljnu izjavu o otkazu. To se dogaa kad izjava
bude iznuena prinudom, odnosno kad bude data pod prevarom ili u zabludi. Otkaz ugovora o radu
zaposleni dostavlja u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan
prestanka radnog odnosa. Otkaz mora imati pisanu formu, i deluje od dana dostavljanja.
29. Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca
Poslodavac moe otkazati ugovor o radu zaposlenom, kao to ga i zaposleni moe otkazati
poslodavcu. Poslodavac to moe uiniti samo iz razloga koji su predvieni Zakonom. Zakon o radu
odreuje otkazne razloge, postavlja otkazne uslove, ustanovljava otkazne zabrane i utvruje postupak
otkazivanja

30. Nezakonit prestanak radnog odnosa

Radnik kome radni odnos nije prestao u skladu sa zakonom ima pravo da zahteva reintegraciju,
naknadu tete i uplatu doprinosa. Ako sud donese pravnosnanu odluku kojom je utvreno da je
zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, kad to zahteva.
Sud odluuje o zakonitosti prestanka radnog odnosa u radnom sporu. Ako nae da je zaposlenom
nezakonito prestao radni odnos, vratie ga na rad ukoliko zaposleni to zahteva. Poslodavac je duan
da postupi po pravnosnanoj odluci suda o vraanju zaposlenog na rad.
31. Radnopravni polozaj direktora
Direktor je organ odluivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih i organ
upravljanja kolektivnih prava, obaveza i odgovornosti na nivou poslodavca. On moe da bude u
radnom odnosu ili bez radnog odnosa.
U radnom odnosu direktor radi obavljajui poslovodnu funkciju. On moe da zasnuje radni odnos na
neodreeno ili na odreeno vreme, ali u oba sluaja zakljuuje ugovor o radu. Taj ugovor po prirodi
stvari moe biti zakljuen tek poto nadleni organ donese odluku o imenovanju lica koje zasniva
radni odnos, za direktora. Ako je direktor zakljuio radni odnos na neodreeno vreme, trajanje tog
odnosa nije uslovljeno trajanjem mandata, pa lice kome je poslovodna funkcija prestala, ostaje u
radnom odnosu ukoliko prihvati da obavlja druge poslove u postupku izmene ugovora o radu. Ako je
direktor zasnovao radni odnos na odreeno vreme, njegovo trajanje treba da bude usklaeno sa
trajanjem mandata, kako bi radni odnos i mandat prestali istovremeno.
Bez radnog odnosa direktor takoe moe da obavlja poslovodnu funkciju. Lice koje poslovodnu
funkciju obavlja bez radnog odnosa zakljuuje sa poslodavcem ugovor o meusobnim pravima,
obavezama i odgovornostima.
32. Sudska zastita indivdualnih polozaja zaposlenih
Prava iz radnog odnosa mogu biti povreena i zaposlenom i poslodavcu. Zato zatitu povreenog
prava mogu da iniciraju oba ova pravna subjekta. Kad to uini zaposleni, sudska zatita se ostvaruje u
radnom sporu. Kad to uini poslodavac, zatita se ostvaruje u sporu iz radnog odnosa.
Radni spor nastaje povodom povrede prava zaposlenog. U njemu je tuilac zaposleni, a tueni
poslodavac. U naoj sudskoj praksi, jedino se radnom sporu priznaju svojstva beneficirane parnice iz
radnog odnosa. Vrhovni sud Srbije radni spor vie ne poistoveuje sa sporom iz radnog odnosa. Samo
je radnik leigitimisan za pokretanje radnog spora, dok tu legitimaciju poslodavac nema. Otuda, u
radnom sporu radnik ne moe biti tueni, ali moe biti tuen u pranici iz radnog odnosa. Radni spor
se pokree protiv reenja poslodavca kojim je povreeno pravo zaposlenog, ili kad je zaposleni
saznao za povredu prava. Individualne radne sporove u prvom stepenu reava Osnovni sud, a u
drugom stepenu Apelacioni sud.
33. Sporazumna,arbitrazna I sudska zastita kolektivnih prava zaposlenih
SPORAZUMNA ZATITA KOLEKTIVNIH PRAVA
Ova zatita se ostvaruje po Zakonu o mirnom reavanju radnih sporova. Re je o reavanju
kolektivnog spora, a pod tim sporom Zakon podrazumeva spor povodom zakljuenja, promene ili
primene kolektivnog ugovora, spor povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje, kao i
spor povodom trajka.
ARBITRANA ZATITA KOLEKTIVNIH PRAVA
Arbitrano reavanje sporova povodom zakljuivanja kolektivnog ugovora ako se u toku pregovora
za zakljuenje ili izmenu i dopunu kolektivnog ugovora ne postigne sporazum, uesnici mogu da
obarzuju arbitrau za reavanje spornih pitanja u roku od 45 dana od dana zapoinjanja pregovora.
Mogu, ali ne moraju. Ako je do isteka tog roka ne obrazuju, gube pravnu mo da to uine, pa im

preostaje da spor ree na jedan od preostalih naina. Spor se reava u skladu sa odredbama posebnog
Zakona. Sastav, nain rada i dejstvo odluke utvruju uesnici kolektivnog pregovaranja. Arbitraa
mora da postupa hitno, jer rok za donoenje odluke ne moe biti dui od 15 dana od njenog
obrazovanja.
SUDSKA ZATITA KOLEKTIVNIH PRAVA
Zatita kolektivnih prava se ostvaruje u postupku pred sudom. Ona se moe odnositi kako na
kolektivni spor povodom zasnivanja, tako i na kolektivni spor povodom primene kolektivnog
ugovora. Za reavanje sporova povodom kolektivnih ugovora, u prvom stepenu je nadlean okruni
sud, ukoliko spor nije reen pred arbitraom. Drugostepeni sud za ove sporove je apelacioni sud.
34. Vrste radnog angazovanja van radnog odnosa
Bez radnog odnosa, radnik moe da radi:po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
po ugovoru o delu; po ugovoru o zastupanju ili posredovanju; po ugovoru o strunom
osposobljavanju i usavravanju; po ugovoru o dopunskom radu; kao i u reimu samozapoljavanja.
35. Inspekcijiski nadzor u oblasti rada
Posle drugog svetsog rata, usvojena je konvencija MOR-a o inspekciji rada, koja je postavila temelje
modernom inspekcijskom nadzoru u oblasti rada. Zadatak inspekcije je da osigura primenu zakonskih
odredaba koje se odnose na uslove rada i zatitu radnika u vrenju njihovih zanimanja, kao to su:
odredbe o radnom vremenu, platama, zatiti na radu, higijeni, zaposlenju dece, itd. Inspekcija je
organizovana na sledeim principima:
funkcionie kao dravna sluba
inspektori uivaju stalnost zaposlenja;
inspekcijski organi su nezavisni u radu
inspekcijski rad mora da bude efikasan
inspektori moraju imati odgovarajua ovlaenja
inspektori se ne mogu baviti poslovima koji su opreni njihovoj slubi
36. Vrste invalidskog I penzionog osiguranja
Socijalno osiguranje obezbeuje socijalnu sigurnost po osnovu rada. Ta sigurnost pokriva rizike
starosti, invalidnosti, bolesti, smrti, nezaposlenosti, kao i drugih socijalnih opasnosti. Zasniva se na tri
fundamentalna principa: optost, jedinstvenost i solidarnost.
Optost se tie socijalnih rizika koji treba da budu to potpunije zastupljeni.
Jedinstvenost se tie socijalnih prava koja treba da budu to ujednaenija.
Solidarnost se tie demografske uzjamnosti u kojoj sadanja radno aktivna generacija radi i za
generaciju koja je navrila radni vek, da bi, naredna radno aktivna generacija radila i za nju.
U Srbiji postoje tri grane socijalnog osiguranja po osnovu rada: penzijsko i invalidsko osiguranje,
zdravstveno osiguranje, i osiguranje za sluaj privremene nezaposlenosti
37. Prava iz invalidskog I penzionog osiguranja
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su:
starosna penzija za sluaj starosti
invalidska penzija za sluaj invalidnosti
porodina penzija i pravo na naknadu pogrebnih trokova za sluaj smrti
novana naknada za sluaj telesnog oteenja usled povrede na radu ili profesionalne bolesti
Prava iz penzijakog i invalidskog osiguranja su lina i ne mogu se prenositi na druga lica, ni pravnim
poslovima inter vivos (meu ivima), ni pravnim poslovima mortus causa (za sluaj smrti).

Neprenosivost je apsolutna, pa prava prestaju smru korisnika.

38. PIO fond I maticna evidencija
Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno
socijalno osiguranje, u kome se ostvaruju prava iz penzijskog osiguranja i obezbeuju sredstva za ovo
osiguranje. Nadlenost Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje:
osigurava sva lica koja su po zakonu ukljuena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje
utvruje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
utvruje osnovice za plaanje doprinosa
obezbeuje namensko i ekonomski racionalno korienje sredstava i njihovo uveanje
Matina evidencija se vodi po jedinstvenim metodolokim principima i po jedinstvenom kodeksu
ifara. To omoguuje nesmetano i usklaeno korienje podataka iz evidencije i kad su osiguranici u
toku radnog veka bili kod raznih fondova. Matina evidencija se ustrojava unoenjem podataka o
osiguranju na osnovu prijave na osiguranje. Ti podaci se odnose na: 1) osiguranike, 2) korisnike prava
i 3) obaveze doprinosa
39. Vrste zdravstvenog osiguranja
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje obuhvata lica koja niu ukljuena u obavezno zdravstveno
osiguranje, tako i lica koja su ukljuena u to osiguranje ali ele vei obim ili standard prava, kao i
druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu organizovati
i sprovoditi Republiki zavod za zdravstveno osiguranje ili pravna lica koja obavljaju delatnost
osiguranja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje , osniguranje.
Obavezno zdravstveno osiguranje uspostavlja se automatski, po samom zakonu, zasnivanjem
radnog ili drugog pravnog odnosa uslovljenog tim osiguranjem. Ono obuhvata: osiguranje za sluaj
bolesti i povrede van rada, osiguranje za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Pun
kapacitet obaveznog zdravstvenog osiguranja, u sluajevima bolesti i povrede van rada kao i
povrede na radu i profesionalne bolesti, ine: 1) pravo na zdravstvenu zatitu; 2) pravo na naknadu
zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika i .3). pravo na naknadu trokova prevoza
u vezi sa korienjem zdravstvene zatite.
Prava na zdravstvenu zatitu: Prava iz zdravstvenog osiguranja su : zdravstvena zatita, naknada
zarade za vreme privremene spreenosti za rad, naknada trokova prevoza u vezi sa korienjem
zdravstvene zatite
40. Prava iz zdravstvenog osiguranja
Prava iz zdravstvenog osigurana zavise od stanja koja imaju znaaj osiguranog sluaja. Ta stanja su:
povreda na radu, povreda van rada, profesionalna bolest, bolest van rada, invalidnost, telesno
oteenje. Razlika nije u stanjima nego i pravima. Stanja su, po definiciji, ista.
Prava iz zdravstvenog osiguranja su privremena, jer traju koliko i leenje, odnosno saniranje zdravlja
osiguranog lica, u granicama mogueg. Prava iz invalidskog osiguranja su trajna jer se zasnivaju na
stanju zdravlja osiguranog lica, u granicama mogueg.
41. Republicki zavod za zdrav.osiguranje I maticna evidencija
Zdravstveno osiguranje obezbeuje se i sprovodi republiki zavod za zdravstveno osiguranje, koji u
toj oblasti vri javna ovlaenja. Njihov osniva je Republika. Upisan je javni registar kao pravno
lice. Ima i statut i druge opte akte. Vlada daje saglasnost na statut Zavoda.
Republiki zavod za zdravstveno osiguranje: donosi statut i druge opte akte; planira i obezbeuje
finansijska sredstva; obezbeuje uslove za sprovoenje obaveznog zdravstvenog osiguranja u svim
vidovima; donosi plan rada i finansijski plan; prenosi potrebna sredstva za rad filijala; obezbeuje

neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava; koordinira rad filijala i Pokrajinskog
zavoda; organizuje i kontrolie rad filijala.
Organi republikog zavoda za zdravstveno osiguranje su odgovorni za upravljanje, rukovoenje i
nadzor. Organ upravljanja je Upravni odbor Zavoda. Njega ini 21 lan od kojih 14 predstavljaju
zaposlene, po dva penzionere, zemljoradnike i preduzetnike samostalnih delatnosti i jedan zaposlene
u Zavodu.
Svojsta osiguranika obavezno zdravstvenog osiguranja utvruje se na osnovu podataka koji se vode u
matinoj evidenciji Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje. U toj evidenciji se nalaze podaci
o osiguranicima, odnosno osiguranim licima, obveznicima plaanja doprinosa i korienju prava iz
obaveznog zdravstvenog, osi guranja
42. Prava iz osiguranja za slucaj nezaposlenosti
Postoje dve vrste osiguranjai za sluaj nezaposlenosti: obavezno i dobrovoljno/
Obavezno osiguranje za sluaj nezaposlenosti uivaju sledea osigurana lica: 1) zaposleni koji
ostvaraju pravo na zaradu ili'naknadu zarade; 2) lica koja obavljaju privremene ili povremene
poslove, a nisu uenici ili studenti; 3) izabrana ili imenovana lica koja primaju platu, odnosno
naknadu plate; 4) fizika lica koja samostalno obavljaju privrednu ih drugu delatnost.
Dobrovoljno osiguranje ima dva vida: jedan se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja; drugu
se odnosi na lica koja nisu obavezno osigurana.
Osiguranici obaveznog osiguranja mogu dobrovoljnim osiguranjem obezbediti ili vei obim prava od
obima : prava koji obezbeduje obavezno osiguranje ili druga prava koja nisu utvrena obavezama
osiguranjem.
Lica koja nisu osiguranici obaveznog osiguranja mogu obezbediti prava za sluaj nezaposlenosti i to
iz nomenklature prava obaveznog osiguranja tako i izvan te nomenclature.
43. Nacionalna sluzba za zaposljavanje
Osiguranje za sluaj nezaposlenosti obezbeuje i sprovodi Nacionalna sluba za zapoljavanje koja,
obavlja i poslove zapoljavanja. Nacionalna sluba ima status ustanove javne slube. Njen osniva je
Republika. Kao pravno lice, ova ustanova je upisana u javni registar. Nacionalna sluba za
zapoljavanje, pored poslova zapoljavanja, obezbeuje i sprovodi poslove osiguranja. Nje ne
organizacione jedinice su Pokrajinska suba za zapoljavanje u Novom Sadu i filijale u seditima
upravnih okruga.
Nadlenost Nacionalne slube za zapoljavanje jeste da pored poslova zapoljavanja obezbeuje i
sprovodi poslove osiguranja. Kod nje se: ostvaruju prava iz osiguranja; vodi evidencija osiguranika;
vri kontrola statusa nezaposlenog i ostvarivanja prava po osnovu nezaposlenosti; organizuje i
sprovodi dobrovoljno osiguranje. Pored navedenih poslova, Nacionalna sluba obavlja i strunoorganizacione , upravne, ekonomsko-finansijske i druge opte poslove u skladu sa Zakonom,
Statutom i drugim aktima Nacionalne slube.
Organi Nacionalne slube za zapoljavanje su odgovorni za upravljanje, rukovoenje i nadzor.
Rukovoenje Nacionalnom slubom povereno je direktoru koga imenuje upravni odbor, uz predhonu
saglasnost Vlade. Direktor Nacionalne slube: 1) organizuje rad i poslovanje u Nacionalnoj slubi; 2)
predstavlja i zastupa Nacionalnu slubu; 3) izvraava odluke upravnog odbora Nacionalne slube; 4)
podnosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Nadzor nad poslovanjem Nacionalne slube vri Nadzorni odbor koji ima 3 lana. Nadzorni odbor:
1) vri nadzor nad zakonitou rada Upravnog odbora i direktora Nacionalne slube; 2) utvruje da li
su periodini obraun i zavrni raun u sladu sa zakonom i drugim propisima; 3) utvruje da li se
poslovne knjige i druga dokumenta vode uredno i u skladu sa propisima.