Upravljanje promenama u preduzeu

Nauno-tehnoloki progres, trite, konkurencija,

meunarodni odnosi, i slino, stvaraju stalne promene

koje zahtevaju od preduzea da se prilagoavaju
izmenjenim uslovima i novim izazovima, da menjaju
svoju poslovnu i razvojnu strategiju, organizacionu
strukturu, osoblje, vetine i znanja, kako bi opstala u
stalno promenljivom okruenju.
Promene u okolini, znaajno utiu na preduzee i
uslovljavaju njegovo prilagoavanje okolini, dok
promene u preduzeu mogu u manjoj meri uticati na
promene u okolini.

Upravljanje promenama u preduzeu

Bez promena, preduzee ne moe da opstane, ne moe

efikasno da funkcionie u sadanjem i buduem

vremenu. Znai, promene u okolini izazivaju
poremeaje i nesklad izmeu preduzea i okoline, te
preduzee mora da izvri promene da bi povratilo
ravnoteu, da bi dovelo svoje poslovanje u sklad sa
okolinom.

Upravljanje promenama u preduzeu

Preduzee mora da bude spremno da upravlja

neprekidnim promenama koje se dogaaju u njegovoj

okolini, jer samo tako moe da obezbedi dalju
egzistenciju i razvoj. Da bi se preduzee adaptiralo i
opstalo u veoma sloenom i promenljivom okruenju i
efikasno nastavilo poslovanje, neophodno je
upravljanje promenama.

Upravljanje promenama u preduzeu

Bez upravljanja promenama, ne moe se ostvariti

prilagoavanje promenama i efikasno funkcionisanje i

razvoj svake organizacije i svakog preduzea, svakog
pojedinog drutvenog sistema i drutva u celini.
Smisao upravljanja promenama, jeste da se preduzee
osposobi da u novim okolnostima zadri i pobolja
svoju poziciju.
To je svojevrstan proces obnavljanja i kapitalizacije
uenja preduzea, odnosno njegovog menadmenta.
Promenama se obezbeuje opstanak i kreira rast i
razvoj preduzea.

Upravljanje promenama u preduzeu

Kao svojevrsna kolekcija kadrovskih, materijalnih,

finansijskih i informatikih resursa, preduzee svoju

misiju ostvaruje u dinaminom privrednom ambijentu
koji je bremenit ansama i opasnostima, a na koje
treba blagovremeno i na pravi nain reagovati.
Definiui naine, pravce i metode za ostvarivanje
misije i ciljeva, preduzee oekuje da njihovim
izvoenjem u praksi dostigne eljeno stanje.

Upravljanje promenama u preduzeu

Na promene u svom okruenju, preduzee reaguje

prilagoavanjem poslovne strategije i taktike upravljanja,

zatim ponude (proizvoda i usluga) i tranje (opreme,
energije, repromaterijala i dr.), tehnologije i organizacije.
Stvarnost funkcionisanja organizacije bi bila izuzetno
jednostavna da je njeno okruenje i unutranjost poznata,
kao to nam je poznat kontinuitet vremena.
Veliki broj promena, one na koje e organizacija morati da
odgovori drugim promenama su gotovo nepredvidive.
Odgovori na ove agense mogu biti ista menaderska
improvizacija ili organizaciona konstrukcija.
Zbornik radova, VII medjunarodni simpozijum
Menadment promena, FON, Zlatibor, 31. maj 2.jun 2000.

Upravljanje promenama u preduzeu

Prilagoavanje preduzea promenama iz okruenja,

predstavlja takoe promenu, koja se vri obavljanjem

odreenih procesa.
Veina tih promena je meusobno uslovljena. Da bi se
efikasno izvrile, potrebno je planirati aktivnosti koje treba
obaviti, odrediti subjekte za obavljanje tih aktivnosti,
usmeravati i koordinirati njihovo odvijanje, kontrolisati i
valorizovati efekte.
Efikasno upravljanje podrazumeva organizovano obavljanje
odreenih aktivnosti od strane kompetentnih subjekata
radi ostvarivanja eljenih efekata i to sa najmanjim
utrokom energije i drugih resursa.

Upravljanje promenama u preduzeu

Organizacijama su potrebne i promene i stabilnost.
Organizacije samo u uslovima stabilnosti mogu postii

odgovarajui nivo efikasnosti funkcionisanja i ostvariti

svoje ciljeve.
Sa druge strane, organizacije se moraju menjati,
budui da samo promenama mogu ostati prilagoene
zahtevima promenljivog okruenja.
Promene u organizaciji obezbeuju njenu
kompatibilnost sa zahtevima okruenja.

 Promena u organizaciji nije sama sebi cilj, ve sredstvo

prilagoavanja novim uslovima eksternog ili internog

okruenja, te se moe rei da vai pravilo sve dok je mogue
ostvariti postavljene ciljeve bez izmena u organizaciji,
promene treba izbegavati.
Ovo polazite u upravljanju promenama je toliko vano da
se moe oznaiti i kao prvi princip u ovoj oblasti.
Mnogi menaderi, nepoznavajui ili nepridravajui se
ovog principa, stalno insistiraju na promenama, kako bi
svoju funkciju i poziciju odrali aktivnom i uticajnom.

KONCEPT UPRAVLJANJA PROMENAMA

Na taj nain oni prikrivaju svoju nepreduzetnost i

nesposobnost u upravljanju promenama izvan svog

domena kontrole.
Osnovni argument kojim treba da se poslue, jeste
injenica da organizacija kao i ljudi u njoj, koliko zavisi od
pravih i pravoremenih promena, toliko trai stabilnost i
kontinuitet funkcionisanja.
U protivnom, ona je neprestano u fazi uhodavanja, uenja i
sl., a tada se obino prave poetnike greke i propusti koji
mogu da kotaju izuzetno veoma mnogo.
Dulanovi, , Jako, O.: Projektovanje organizacione
strukture, skripta, FON, Beograd, 1995.

PROMENE U OKOLINI
PREDUZEA
Upravljanje promenama je novi koncept u savremenom

menadmentu koji respektuje injenicu da su brze

promene specifina oznaka vremena u kome ivimo i da
preduzee ne moe efikasno da posluje i da se razvija, ako
ne ide u korak sa promenama i ako ih ne koristi.
Osnov uspenog upravljanja preduzeem, jeste brzo
reagovanje na promene i prilagoavanje promenama.
Danas nema realnih mogunosti da se posluje i upravlja
bez promena.
Koncept upravljanja promenama tako postaje dananji i
sutranji upravljaki koncept, koji se koristi u svetu, a mora
se koristiti i kod nas.

PROMENE U OKOLINI
PREDUZEA
Teorija menadmenta se, danas, dosta bavi
razradom i primenom koncepta upravljanja
promenama. Predlau se razliiti pristupi, koji u
osnovi ne daju razliku u filozofiji koncepta
upravljanja promenama.
Na osnovu postojee teorije, moemo rei da je
upravljanje promenama sistematski planiran i
programiran napor u prihvatanju novih ideja,
inovacija i promena, i jedan globalni pristup u
sprovoenju promena u svim podrujima rada
preduzea, kako bi se usavrila efikasnost i
efektivnost preduzea.

PROMENE U OKOLINI
PREDUZEA
Na taj nain, koncept upravljanja promenama zahteva

da se formiraju nova organizacija i poslovna politika

preduzea, koje bi bile usmerene na uoavanje
promena i njihovo efikasno postizanje i uvoenje.
Brzo reagovanje na promene, prilagoavanje
promenama, savladavanje inercije i otpora
promenama i stvaranje pozitivne atmosfere za
realizaciju promene, osnov je uspenog
upravljanja preduzeem.

PROMENE U OKOLINI
PREDUZEA
Menaderi moraju da budu sposobni da brzo uoavaju

promene u okruenju, da ih analiziraju i tumae i da

podstiu i sprovode promene u sopstvenom
preduzeu.
Veoma su vane sposobnosti menadera da savladaju
inerciju i otpor prema promenama, koje postoje u
svakom preduzeu i da stvore pozitivnu atmosferu za
promene, tako da ljudi na promene gledaju kao na
sopstvene anse, a ne kao na pretnje i ugroavanje
poloaja.

PROMENE U OKOLINI
PREDUZEA
Sutinska karakteristika uvoenja promena je da
one posredno ili neposredno deluju na rad i
ponaanje ljudi u drutvenim i poslovnim
sistemima. Zbog toga ljudi hoe da znaju kakve ih
promene oekuju, jer za njih promene
predstavljaju put u neizvesnost, te se moe
oekivati ili otpor promenama, ili inertan stav.

PROMENE U OKOLINI
PREDUZEA
U veini sluajeva, implementacija promene

podrazumeva savladavanje otpora promeni i promenu

kulture ljudi. Poto se promena u drutvenim i
poslovnim sistemima ostvaruje promenom u
ponaanju njihovih lanova, to znai da pojedinci u
drutvenim i poslovnim sistemima po pravilu ue za
svaku promenu, tokom svake promene.

PROMENE U OKOLINI
PREDUZEA
Koncept upravljanja promenama podrazumeva da se uoavaju i

uvode promene u organizacionoj strukturi preduzea,

proizvodnoj i trinoj strategiji preduzea, strategiji razvoja
preduzea, nainu upravljanja, korienju kadrovskih i drugih
resursa, uvoenju i korienju znanja, obuavanju ljudi i dr.
Koncept upravljanja promenama podrazumeva da se sagledaju i
analiziraju sve promene u okolini koje preduzee oekuju i da,
shodno tome, preduzee izvri promene u svojoj organizaciji,
strategiji, poslovnoj politici, korienju resursa, i dr. kako bi se
na najbolji nain prilagodilo nastupajuim promenama i
usmerilo ih da pozitivno utiu na poslovanje preduzea.
Dulanovi, , Jako, O.: Projektovanje organizacione strukture,
skripta, FON, Beograd, 1995.

PROMENE U OKOLINI
PREDUZEA
Pod upravljanjem promenom u drutvenim ili

poslovnim sistemima, podrazumevamo planiranje,

realizovanje i kontrolu promene u bilo kom elementu
navedenih sistema, kojom se postie funkcionisanje na
viem nivou konzistentnosti sa zahtevima okruenja i
koja se ne moe uspeno implementirati, a da ne
proizvede i (ili) zahteva promene i u ostalim
elementima odnosnog sistema.

PROMENE U OKOLINI PREDUZEA

Uzimajui u obzir ovakav globalni pristup, govorimo o dve

osnovne vrste promena:

promene u okolini (eksterne) i
promene u preduzeu (interne).
U okolini se neprestano odigravaju raznovrsne promene,
koje izazivaju i uslovljavaju razliite promene u preduzeu.
Promene unutar preduzea su odgovor preduzea na
promene u okolini.
Bez tih promena, preduzee ne moe da opstane, ne moe
efikasno da funkcionie u sadanjem i buduem vremenu.

Jovanovi, P.: Upravljanje projektima, Grafoslog, Beograd,

2004

PROMENE U OKOLINI
PREDUZEA
U savremenim uslovima poslovanja nastupile su ogromne promene,

kako unutar samog preduzea tako i u njegovom okruenju.

Zavisno od veliine, preduzee moe da upravlja, ili da se prilagoava
novonastalim promenama, sve u srazmeri sa svojom moi.
Promene u okolini preduzea mogu se podeliti na:
Politike promene u okolini preduzea
Tehnoloke promene u okolini preduzea
Ekonomske promene
Drutvene promene
Finansijske promene
Promene deviznog kursa
Promene carina
Ekoloke promene.

POLITIKE PROMENE U OKOLINI PREDUZEA

Politike promene u okruenju mogu stvoriti

nestabilan ambijent za poslovanje preduzea i ona ih

moraju predviati i pratiti, prilagoavati im se i
upravljati njima.
Politike promene u okolini preduzea mogu nastati
zbog promene u upravljanju dravom, promene
delatnosti institucija ili promene odnosa sa drugim
dravama

POLITIKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Politike promene moemo podeliti na dve grupe:
1. Promene u unutranjoj politici drave koje se

dalje mogu podeliti na:

promene finansijske politike,
promene privredne politike,
promene trgovinske politike,
promene politike kulturne i dr.

POLITIKE PROMENE U
OKOLINI PREDUZEA
Promene u spoljnoj politici drave koje se dalje

mogu podeliti na:

promena sastava politikog sistema i odnosa u njemu,
promena politikog ponaanja, psihologije i kulture,
promene dravne organizacije,
promene pravnog sistema,
promene u javnom mnjenju,
promene politikih partija,
promene u interesnim grupama,
izborne promene,

POLITIKE PROMENE U
OKOLINI PREDUZEA

promene fenomena vlasti i moi,

promena politike trgovine i tarifa,
promene spoljne politike,
promene izdataka za odbranu,
promene regulativa koje se odnose na proizvode,
promene smernica koje se tiu plata i cena,
promene zakona protiv trustova,
promene prakse zapoljavanja,
promene kontrole zagaenosti,
urbani problemi i dr.

POLITIKE PROMENE U
OKOLINI PREDUZEA
Uticaj zakonodavstva na prodaju, zapoljavanje,
bezbednost i zagaenje okoline je veliki, jer isti
propisuju rad organizacija, a drava utie na
njihove odluke.
Fiskalna i monetarna politika, zakoni o porezima,
mere spoljnje politike i mnogi drugi postupci
drava utiu na odluke menadera.
Promene, ili ne preduzimanje aktivnosti u smislu
donoenja odgovarajuih zakonskih akata radi
usaglaavanja sa spoljnim okruenjem, mogu biti
pogubne za realizaciju krupnih investicionih
projekata.

POLITIKE PROMENE U
OKOLINI PREDUZEA
Primer neusaglaenosti naih zakonskih propisa sa

standardima Evropske banke za razvoj, dovela je do

toga da i pored ekonomske opravdanosti finansiranja
odredjenih IP u proirenje elektroenergetske mree za
prenos elektrine energije, sa potpuno razradjenom
tehnikom dokumentacijom, ve etiri godine nije
uao u realizaciju.
Primer neusaglaenosti naih zakonskih propisa sa standardima
Evropske banke za razvoj, dovela je do toga da i pored ekonomske
opravdanosti finansiranja odredjenih IP u proirenje elektroenergetske
mree za prenos elektrine energije, sa potpuno razradjenom tehnikom
dokumentacijom, ve etiri godine nije uao u realizaciju.

POLITIKE PROMENE U
OKOLINI PREDUZEA
Meuzavisnosti savremenih drava navode ih na

meusobnu konkurenciju u borbi za ouvanje i uveanje

konkurentnosti nacionalnih firmi, gde su firme iza drave i
drave iza firmi (transnacionalnih kompanija).
Liberalni makromenadment ustupa mesto korporativnom
makromenadmentu na regulisanju odnosa drava firma
i drava drava, a na osnovu filozofije stvaranja alijansi.
Globalne strateke alijanse su mree globalnih kompanija,
a njihova mo prevazilazi mo visokorazvijenih zemalja
srednje veliine.

POLITIKE PROMENE U
OKOLINI PREDUZEA
Makromenadment se odnosi i na aktivnosti vlade

koje obuhvataju savetodavne, regulatorne, podsticajne

i infrastrukturne aktivnosti kojima se pomae
poslovanje domaih preduzea.
Loe dravno upravljanje, ne moe pomoi
preduzeima u krizi, dok dobro upravljanje poveava
njihovu vrednost i konkurentnost.
Konkurencija pojedinih vlada na meunarodnom i
nacionalnom planu prisiljava administraciju na
optimizaciju upravljanja privredom kako bi se uveala
strukturna konkurentnost.

 Racionalno odluivanje je usmereno na saradnju

izmeu vlade i nacionalnih firmi kroz mreu

neformalnih dogovora i ugovora, gde vladajui sloj
slui javnom interesu i tako osigurava sebi podrku
graana i privrede. Takva alokativna disciplina
poveava ekonomsku stabilnost i smanjuje trokove
vlasti, dok konfliktna i reaktivna politika uveava
trokove vlasti, usporava rast i smanjuje
konkurentnost.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Zahvaljujui najnovijoj industrijskoj revoluciji, proces donoenja

odluka (to u sutini predstavlja fazu upravljanja) je u velikoj meri

olakan, upravo zbog primene savremenih informacionih i
telekomunikacionih sredstava.
Uticaj tehnologije na strukturu organizacije je veliki i sama
struktura je povezana sa tehnologijom, tako da promene u
tehnologiji utiu na promene u organizacionoj strukturi.
Primena kompjutera dovela je do centralizovanog donoenja odluka
i vee pristupnosti informacija.
Kompjuteri su doveli do eliminacije rutinskih inovnikih poslova i
smanjenja broja zaposlenih sa jedne, a sa druge strane, otvaraju se
nova odelenja za obradu podataka tako da trajna posledica nije
dramatino smanjenje zaposlenih.
Broj potrebnih menadera se poveava, dok se vreme za obavljanje
njihovog istog posla smanjuje.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Dinamika razvoja pojedinih tehnologija bila je

uslovljena drutvenim, politikim i vojnim potrebama

tako da su se one bre razvijale nego uobiajeno.
Takoe tehnika i tehnologija se razvijaju kao odraz
odreenih drutvenih potreba i mogu se korenito
promeniti kao rezultat sluajnih naunih otkria ili
tehnikih izuma.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Tehnoloki razvoj oveanstva se moe podeliti u tri grupe:

poljoprivredni, industrijski i informativni. Bitna

karakteristika dananjeg informacionog perioda je
meuzavisnost naunog tehnolokog i ekonomskog
razvoja svih zemalja sveta.
Ako je ovo tano, onda smo u ciklusu drutvenog i
tehnoekonomskog razvoja na uzlaznoj liniji gde je prisutna
difuzija inovacija.
Preduzee moe uvaavati i podsticati inovativne
aktivnosti, ali neuvaavanje tih aktivnosti moe imati
posledice kako na ekonomske rezultate tako i na tehnikotehnoloki razvoj preduzea.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Zato i kaemo da konkurentska mo jedne zemlje,

industrijske grane ili preduzea zavisi od primene

novih tehnologija.
Hiljade inovacija, koje koriste preduzea irom sveta,
nisu sama finansirala, ve one dolaze iz drugih izvora.
Tako je mogue da preduzee napravi veliki tehniki
napredak a da nije nita investiralo u sopstvena
istraivanja.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Razvoj tehnike i tehnologije nije isto intenzivan u svim

oblastima. Postoje oblasti gde je razvoj spor i onih,

znatno brojnijih gde je on brz i dinamian.
To su pre svega hemijska i farmaceutska industrija,
avio-industrija, telekomunikacije itd.
Preduzea visokih tehnologija sama "proizvode"
okolinu, ali su i osetljivi na promene iz okoline tj. one
ubrzavaju brzinu promena.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Najvanije kod nove tehnologije je njeno

opredmeivanje.
Da bi se to ostvarilo, u prethodnom periodu je bilo
potrebno 15 do 20, pa i vie godina, da bi tehnika
inovacija prela put od laboratorije do trine
realizacije, dok je taj period danas znatno krai.
Tehnoloke promene, naroito kod visokih tehnologija
imaju eksponencijalni rast, te su one iz temelja
promenile strukture nekih delatnosti kao to su banke,
pote itd.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Preduzea visokih tehnologija, su vodea preduzea

svake privrede i ona predstavljaju zamajac razvoja

drugih preduzea iz oblasti proizvodnih i uslunih
delatnosti, ali ujedno ona istovremeno nose sa sobom
neizvesnost i rizik, pa se postavlja pitanje kada e i
koju tehnologiju primeniti.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Jozef umpeter je poetkom ovog veka rekao da je

inovacija "primus motor" razvoja, jer je trina

ekonomija nuno nestabilna i odvija se u
promenljivom okruenju.
Da li e se neko preduzee nai u tehnolokom
diskontinuitetu zavisi od sposobnosti istraivakorazvojne slube i njene sposobnosti za inovaciju.
Poloaj naih preduzea u odnosu na svetska kretanja
inovativnosti je vie nego inferioran, zbog malog
trita, mnogobrojnih paraliza i nedostatka
strunjaka.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
U dobu fleksibilne proizvodnje, dolo je do promene

uloga menadera koji preuzimaju domen upravljanja

tehnologijom i posebno do promena upravljanja
tehnolokim inovacijama, tako da ove promene
uslovljavaju i novi koncept pristupa samoj firmi.
U postindustrijskom dobu od 1950.godine dolo je do
znaajnih promena u okruenju koje su eskalirale
turbulentnostima za firme tj. promena od poznatog
sveta marketinga i proizvodnje ka nepoznatom svetu
novih tehnologija, gde tehnologija sutinski utie na
ponudu i tranju.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Tokom 1990 ih godina produbljuje se turbulencija

pojavom Japana kao globalne sile, nastankom

ujedinjene Evrope, zatim od opasnosti zagaenja
ivotne sredine i irenjem novih tehnologija.
Pretpostavlja se da e se turbulencija produbiti i u
narednoj deceniji, a posle se oekuje smirivanje i
nastupie period apsorbovanja promena.

TEHNOLOKE PROMENE U OKOLINI

PREDUZEA
Odsustvom ili ogranienim dravnim intervencijama

na planu inovacija, dolo se do pojave globalizacije i

jaanja moi multinacionalnih kompanija.
Tehno-globalizacija naglaava potrebu konkurencije,
tehnolokih sposobnosti meu razliitim akterima,
regionima i industrijama, dok tehnonacionalizam
tumai tehnoloki razvoj kao zaslugu odreene nacije.

TEHNOLOKE PROMENE U
OKOLINI PREDUZEA
Tehnoloka promena je stalna i kontinualna.

Primenom novih materijala i informacionih sistema,

zastarela je podela na niske i visoke tehnologije.
Konkurencija je poprimila meunarodni karakter kako
u proizvodnji dobara tako i u pruanju usluga.
Stvaraju se alijanse meu manjim zemljama kako bi
one to lake i bre ovladale novim tehnologijama i
razvijanjem menadmenta.

TEHNOLOKE PROMENE U
OKOLINI PREDUZEA
Eksplozivni rast stanovnitva i razvoj komunikacionog

umreavanja, pretvara ceo svet u jedno "globalno selo". U

novu eru, uli smo sa tehnologijom 21 .veka, upravljakim
procesima 20. veka i upravljakim strukturama 19. veka.
Potreba za smanjenje jaza izmeu tehnologije i
organizacije otvara dve mogunosti:
stroga kontrola i upravljanje svim polugama nastanka,
razvoja i primene novih tehnologija, to bi vodilo
usporavanju stope tehnolokih promena;
akceleracija stope organizacionih i drutvenih promena kao
okvir za osmiljenu i korisnu primenu novih tehnologija.

Ekonomske promene
Razvojem visoke tehnologije menjaju se struktura i

faktori proizvodnje kao i motivi poslovanja.

Savremeno drutvo je dostiglo takav nivo razvoja da se
mogu reavati drutveni i ekonomski problemi.
Revolucionisanjem sredstava za rad, usavravanjem i
masovnom primenom kibernetskih maina sa
ugraenim samoreguliuim procesima, omoguavaju
prelaz iz agroindustrijskog u informatiko drutvo.
Time se ljudska aktivnost u sferi materijalne
proizvodnje prenosi na prikupljanje, obradu i
stvaralako primenjivanje informacija.

Ekonomske promene
U informatikom drutvu proces proizvodnje se

transformie iz procesa rada u nauni proces, tako da

osnovu postkapitalistikog drutva ini irenje
informatike privrede, dominacija znanja i razvoj
preduzetnike ekonomije. Upravljanje ovim drutvom
zasnivalo bi se na participaciji demokratije, a pokretai
drutvenih promena bili bi razliiti graanski pokreti.

Ekonomske promene
Postoje velike tekoe u razvoju informatikog drutva kao

to su: siromatvo, nizak nivo obrazovanja, nepoznavanje

informacionih tehnologija, ekoloki problemi i drugi
problemi koji ine budui razvoj neizvesnim.
Novo drutvo bi trebalo da obezbedi vee duhovno i
materijalno bogatstvo kao i vie slobode i demokratije.
Ove procese pokree prelaz u IV nauno-tehnoloku
revoluciju koja dovodi do globalizacije svetske privrede i
proizvodnje uz pomo robota, dok ovek neprestano
usavrava tehnologiju i organizaciju proizvodnje i svoju
sposobnost zajednikog ivota sa drugim ljudima.

Ekonomske promene

Faktori koji utiu na poziciju preduzea kao posledica

novonastalih meunarodnih ekonomskih odnosa:
intenzivnija globalna konkurencija
ekonomske integracije u zemljama Evrope
kolaps komunizma
rastui trokovi NIR (nauno-istraivakog rada)
rast mega-kompanija kroz menadere
porast meunarodnih strategijskih alijansi.

Ekonomske promene
Velika nezaposlenost u zemljama u razvoju je posledica snanog

rasta stanovnitva, a u razvijenim zemljama je vezana za problem

globalizacije i supstitucije radne snage. Pored supstitucije radne
snage javlja se i supstitucija rada kapitalom.
Povean broj robota u industriji dovodi do otputanja radnika a
primena raunara dovodi do smanjenja administracije.
Kontinuirano opada ivotni standard a plate radnika u
razvijenim zemljama izjednaavaju se sa platama radnika u
zemljama u razvoju.
U Americi 10% radno sposobnog stanovnitva nema posla, a
plate su umanjene za 20%.
U zemljama Evropske unije Velika Britanija vai za zemlju sa
jeftinom radnom snagom to je posledica umanjene moi
sindikata.

Ekonomske promene
Za smanjivanje trokova rada menaderi koriste i

druge metode.
Fabrike se zatvaraju, radnici otputaju, da bi se posle
nekoliko meseci otvorila nova fabrika i zaposlili
radnici sa duplo manjim primanjima uz zabranu
sindikalnog organizovanja.
Takoe se vri pretvaranje stalnih radnika u
"samostalne spoljne saradnike".

Ekonomske promene
Predvia se da e u budunosti 10% radno sposobnog

stanovnitva biti zaposleno u poljoprivrednoj i

industrijskoj proizvodnji, 10% u uslunim delatnostima
dok e 80% biti nezaposleno.
To e dovesti do eksplozije problema koji e se proiriti na
privredu i politiku.
Drava e sve manje moi da utie na otvaranje novih
radnih mesta i ubirae sve manje prihoda na osnovu poreza
od kompanija, tako da e svoju dobit prebacivati u zemlje
sa najniom stopom oporezivanja dok e trokove
obraunavati u dravi sa najveom stopom oporezivanja.
Na taj nain e i drava biti prinuena da i sama
racionalizuje i smanji broj zaposlenih.

Drutvene promene
Periodizacija razvoja ljudskog drutva deli se na:
predindustrijsko drutvo do XVIII veka
industrijsko drutvo XIX i XX vek
postindustrijsko drutvo od XXI veka.

Drutvene promene
Piter Draker je 60-e godine prolog veka nazvao "doba

diskontinuiteta", kako bi odslikao razvoj nauke,

informacije i znanja. Prema Belu, postindustrijsko
drutvo se pomera od proizvodnje dobara ka pruanju
humanih i profesionalnih usluga, gde se pod humanim
podrazumeva obrazovanje, zdravstvo i socijalna sluba
a profesionalne usluge su raunarska obrada i nauno
istraivanje. Veliku ulogu u svemu ovome ima razvoj
telekomunikacionih tehnologija koje "smanjuju
trokove udaljenosti"

Drutvene promene
Poto su organizacije otvoreni sistemi, to promene u

drutvu utiu na odluke menadera da uvode promene

u postojeu praksu tako da su organizovane grupe
potroaa dovele do promene naina pakovanja,
obeleavanja i reklamiranja robe. Druge promene su
dovele do toga da se pazi na ouvanje resursa, zatite
ivotne sredine i za ukidanje diskriminacije prilikom
zapoljavanja. Menaderski posao je postao dosta
sloeniji, jer je menader mogao da preduzme sve
manje jednosmernih akcija a odluke koje je donosio
sve su vie bile protivne interesima uprave.

Drutvene promene
Glavnu karakteristiku budueg drutva inie promena ose

oko koje se odvija ivot drutva. Industrijsko drutvo

funkcionisalo je oko ose materijalnih vrednosti a
postindustrijsko drutvo e funkcionisati oko ose duhovnih
potreba gde e svaki pojedinac teiti ostvarivanju
mogunosti koje mu prua sopstvena budunost. Bitna
karakteristika postindustrijskog drutva je ta da nee biti
naredbodavaca i izvrilaca a ljudsko znanje i informacija
bie glavni resursi gde e stvaralaka sposobnost oveka
biti kreativno korienje informacija. Tradicionalno
preduzee e prerasti u moderno informatiko, jer umesto
trine dominirae tehnoloka konkurencija.

Drutvene promene
Naalost ostvarile su se rei Marksa da e bogati biti

sve bogatiji a radnici sve siromaniji. Svega nekoliko

stotina ljudi poseduje bogatstvo jednako bogatstvu
polovini svetske populacije, dok srednja klasa sve vie
iezava. Nema vie one pomoi i solidarnosti bogatih
zemalja, zemljama treeg sveta koje su postojale za
vreme blokovske podele.

Drutvene promene
Vri se masovno otputanje radnika, pada vrednost

neto zarada u Evropi i Americi, a u Japanu je sve vei

broj smrtnih sluajeva na radnom mestu posledica
umora. Sa druge strane, doktori, naunici, advokati i
sl., ive u posebnim delovima grada i svoju decu
koluju na elitnim koledima. Sve ovo stvara
mogunosti za socijalne nemire kojima e prethoditi
politike krize.

Drutvene promene
Mnogi neoliberalni politiari zagovaraju "ameriki

model" koji esto nije zasnovan na pravdi. Razvoj

budueg drutva nije unapred dat i on zavisi od
ljudskog znanja i potenja. Savremeni tokovi u svetu
upuuju na to da su u budunosti mogui progres ili
propast i da je sve to u rukama samih ljudi.

FINANSIJSKE PROMENE
Realni devizni kurs predstavlja most saradnje sa

svetom i slui za preraunavanje stranih cena u

domae kao i za uporeivanje nivoa produktivnosti i
opte konkurentnosti sa spoljnom trgovinom. Da bi se
to ostvarilo neophodna je potpuna konvertibilnost i
izbegavanje manipulacija sa deviznim kursom, to je i
razlog nastanka MMF-a. Naalost, praksa je pokazala
suprotnost, pa su kod odreivanja deviznog kursa
presudne nacionalne, umesto meunarodnih
monetarnih vlasti.

FINANSIJSKE PROMENE
Domaa valuta najee odstupa od realnog kursa i kree se

od precenjenosti do potcenjenosti, kako bi se dolo do

odreene prednosti u spoljnoj trgovini. Potcenjivanjem
valute, domaa roba postaje jeftinija a uvozna skuplja, ime
se vri stimulacija izvoza i dovodi do neravnotee u
platnom bilansu tj. ostvaruje se suficit.
Kod fiksnog deviznog kursa, kurs ostaje nepromenjen a
cene se menjaju, dok kod fluktuirajueg kursa, ukoliko
doe do promene cena na inostranom tritu, cene na
domaem ostaju nepromenjene, a razlika se kompenzira na
razlici kursa.

FINANSIJSKE PROMENE
Poveanjem deviznog kursa stimulie se izvoz a

destimulie uvoz.
U tom sluaju, domaa roba se vie izvozi i dolazi do
nestaice na domaem tritu, a uvozna postaje skuplja
i potroai se uzdravaju od njene kupovine.
Takoe, odreene vrste uvozne robe slue za preradu u
domaim fabrikama, tako da su i one plaene skuplje.
Ovakvo stanje nije odrivo na dui period i za
posledicu ima poveanje cena roba na tritu.

FINANSIJSKE PROMENE
Kad su fluktuacije isuvie este, onemoguavaju

proizvoaima i prodavcima da se prilagode odreenom

deviznom kursu.
Dolazi do poremeaja u domaoj privredi, jer fluktuacija
kursa izaziva este promene u izvoznikim prihodima i
uvoznikim rashodima, a cene su samo u prvoj fazi
stabilne.
Sve ovo izaziva nerealna kretanja, a oteava meunarodno
kretanje dugoronog kapitala.
Iz svega ovoga, moemo videti da devizni kurs moe uneti
element nestabilnosti, to preduzeima donosi vanredne
rashode ili prihode i omoguava razvoj sive ekonomije.

PROMENE CARINA
Carina utie na uvoz i izvoz robe, odnosno predstavlja

instrument uvozne politike i slui za zatitu domaeg

trita.
Ukoliko se eli onemoguiti uvoz odreene robe, onda se
koriste prohibitne carine, kod kojih je carinska stopa toliko
velika da je besmisleno kupovati odreenu robu.
One su privremenog karaktera i koriste se kada je izuzetno
lo platni bilans sa inostranstvom.
Tu su i antidampinke carine koje izjednaavaju stranu
robu sa domaom, kao i kompenzatorne carine koje takoe
izjednaavaju stranu robu sa domaom, ali samo ukoliko je
domaa roba optereena odreenom taksom ili porezom.

FINANSIJSKE PROMENE
Efekti promene carina se manifestuju na:
odnose razmene
koliinu i vrednost uvoza
dohodak zatienih i nezatienih sektora
visinu carinskih prihoda.
Sve ovo utie na efikasnost nacionalne proizvodnje i

raspodelu nacionalnog dohotka, gde vei dohodak

imaju zatiene grane privrede na raun grana
korisnika proizvoda optereenih carinom.

FINANSIJSKE PROMENE
Uvodjenjem zatitnih carina smanjuje se uvoz, a poveava

se domaa proizvodnja.
Ukoliko je proizvodnja zavisna od uvezenog
repromaterijala, tada je uvezeni materijal osloboen carina.
Suvie visoka zatita industrijske proizvodnje moe da
dovede do prevelikog investiranja u nju i do zasienja
trita njenom robom pa se izlaz trai u izvozu.
Kada domaa proizvodnja zavisi od uvoznih sirovina, onda
se postavlja pitanje konkurentnosti na stranim tritima.
Ukoliko se podizanje konkurentnosti ne moe nadoknaditi
razlikom u ceni rada ili boljom tehnologijom, onda se
koristi subvencionisanje.

EKOLOKE PROMENE
Savremeno oveanstvo je suoeno sa mnotvom
problema od kojih je najvanija ekoloka kriza koja
preti kolapsom globalnog eko sistema zemlje.
Njeni glasnici su: kisele kie, zagaen vazduh,
ozonske rupe i dr. Ekologija je postala deo politike
i kulture.

EKOLOKE PROMENE
Globalni problemi sa kojima oveanstvo ulazi u XXI

vek su:
oteena biosfera i njeni eko sistemi
ogroman broj stanovnitva (oko 6 milijardi)
iscrpljenje mnogih mineralnih i energetskih sirovina
zagaenje vazduha, vode i zemljita
globalna promena klime
unitenje mnogih vrsta biljaka i ivotinja
beskunitvo ( svetskog stanovnitva)
oteenja ljudskog zdravlja.

EKOLOKE PROMENE
Mnogi izlaz vide u restriktivnoj populacionoj politici,

prelasku privrednog sistema iz rasta u stacionarno

stanje, ili u samoregulacionoj sposobnosti prirode.
Odredbe dogovora iz Rio de aneira se ne potuju, jer
emisija CO2 gasova do 2000. godine nije redukovana
na nivo iz 1990. godine, a predvia se rast emisije klima
- gasova od 45% - 90% do 2020. godine.

EKOLOKE PROMENE
Brz razvoj industrije u Aziji i Junoj Americi se odvija

bez obzira na posledice na ivotnu sredinu.

Sve vie se kopira ameriki model koji ne prihvata
ekoloka ogranienja.
Predvia se da e Kina, imati 20 miliona automobila,
koliko imaju severna Amerika i Evropa zajedno i ta
neobuzdana motorizacija ubrzae klimatski kolaps.
Mnogi veruju da se borba za sudbinu nae planete
odvija u Aziji, pogotovo to mnogi naftni lobiji
miniraju sve meunarodne pokuaje da se redukuju
klima - gasovi.

EKOLOKE PROMENE
Pored ekoloke krize, najavljuje se i kriza vodenih

resursa i kriza raspoloivih namirnica.

Promena klime rezultovae promenu padavina i
pogoditi zemlje juga vie nego zemlje severa.
Mnoge zemlje su rtvovale i do 40% svojih agrarnih
povrina za potrebe industrijalizacije i urbanizma.
Koliine itarica u silosima su 1995. godine imale
najnii nivo od 1975. godine, to jaa poziciju Amerike
kao zemlju itarice sveta.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU

Potreba za unutranjim promenama je prouzrokovana

rastom organizacije, to se deava kada preduzee

uvodi nove proizvode, poveava fiziki obim
proizvodnje ve postojeih proizvoda, ulazi na nova
domaa i strana trita itd.
Rast organizacije nosi sa sobom potrebu za promenu
postojeeg stanja, koja obuhvata: izmenu ciljeva,
planova, postupaka, politike, budeta i sredstava
planiranja u skladu sa novim okolnostima.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU

Struktura organizacije se menja kada doe do vee

podele rada, formiranja novih organizacionih jedinica,

a to zahteva i vie nivoa uprave zbog obima
menadmenta, zapoljavanja novih radnika i obuke
ve zaposlenih, kao i menadera, korienje usluga
nekih eksperata itd.
U svakom sluaju analiziraju se uzroci promena u
preduzeu, ime se utvruje koje su to komponente
koje stvaraju unutranju neravnoteu u preduzeu.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU

Najei uzroci koji se javljaju mogu biti:
1.
2.
3.
4.
5.

Promene starosti i veliine organizacije

Promena lidera organizacije
Promene vlasnike strukture
Promene razvojne i poslovne strategije,
Promena tehnologije,

INTERNE PROMENE U PREDUZEU

1. Promene starosti i veliine organizacije, odnosno rast
preduzea koji se manifestuje poveanjem njegove
veliine, broja i raznovrsnosti operacija, poslova i
zadataka, kao i broja zaposlenih, ukrupnjavanje
njihovih odnosa i intenziteta komunikacija. Procesom
starenja, organizacija poznaje sebe i svoju sredinu,
uvruje svoju strukturu, a procesi i operacije bivaju
rutinski formalizovani.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU

Promena lidera organizacije, s tim to se uvodi razlika izmeu

liderstva i menaderstva. Lideri su voe koje unose promene i

imaju snagu da ih nametnu ostalima, pa promenom lidera moe
doi do promene naina na koji zaposleni u preduzeu shvataju
smisao, ciljeve i nain na koji se ponaaju u datim okolnostima.
S druge strane, menadment, podrazumeva proces planiranja,
organizovanja i kontrole, a zasniva se na hijerarhijskoj moi.
Istraivanja su pokazala da duina radnog staa lidera na
rukovodeim mestima, smanjuje njegovu sklonost ka iniciranju
promena, pa su zato mlai menaderi skloniji uvoenju novina,
ali istovremeno imaju manju sposobnost za njihovo uspeno
sprovoenje, dok je sa starijima obrnuto.
Zakljuak je da najbolje rezultate oekujemo od sredovenih
menadera.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU

Promene vlasnike strukture, pripajanja i preuzimanja

preduzea, najee bolja preduzea preuzimaju loija, a

menadment ili sami zaposleni preuzimaju vlasnitvo nad
preduzeem, pa dolazi do privatizacije dravnih ili
drutvenih preduzea, to za posledicu ima intenzivne
organizacione promene.
Promene razvojne i poslovne strategije, koje su
prouzrokovane, kako promenama jedne tako i promenama
druge strategije
Promena tehnologije, automatizacija poslovnih procesa,
ujedno zahteva i promene u organizacionoj strukturi.

INTERNE PROMENE U PREDUZEU

Opta klasifikacija unutranjih uzroka promena, prema

jednom broju autora, moe se svesti na promene u

strukturi, tehnologiji i ljudima, pa su se stvorili strukturni,
tehnoloki i bihejvioristiki pristupi organizacionom
razvoju. U znaajnije promene u preduzeu spadaju one
koje se odnose na:
1)
2)
3)
4)
5)
6)

Organizaciju preduzea
Proizvode i proizvodni program
Tehniku i tehnologiju
Proizvodni proces
Metode upravljanja
Korienje resursa, itd.

ORGANIZACIONE PROMENE
U oblasti organizacionih promena mogu se prepoznati najmanje

dve paradigme:
1)
Paradigma kontinualne evolucije
2) Paradigma prekinute ravnotee
Paradigma postepene evolucije, ili darvinijanska, posmatra
organizacione promene u malim koracima ili pomacima kao to
su inkrementalne promene (promene prvog reda).
Ove promene se deavaju postepeno bez preskakanja bilo kog
koraka ili faze i uvek vode ka razvoju, progresu ili ka viem nivou
organizovanosti.
Osim pretpostavke progresa, ova paradigma sadri jo i to da e
svi subjekti prolaziti kroz promene na isti nain i da e svi imati
isti razvojni put.

ORGANIZACIONE PROMENE
Za razliku od pomenute paradigme, paradigma

prekinute ravnotee sadri pretpostavku napetosti i

protivrenosti, kao sastavnih elemenata
funkcionisanja organizacije. Prema njoj, promene
stvaraju sukobe koji se mogu reavati samo temeljnim
promenama celog sistema. Tri osnovna elementa ove
paradigme su:
1) Dubinska struktura sistema.
2) Period ravnotee.
3) Period neravnotee.

ORGANIZACIONE PROMENE
Sistemi koji u sebi sadre dubinsku strukturu nastoje

da ostvare stabilnost strukture, ali ne mogu prihvatiti

neogranieni deo promena, to stvara pomenute
napetosti i protivrenosti.
U ovoj paradigmi se pojavljuju tri perioda:
1) Period stabilnosti (centralna tendencija u polju sila)
2) Period evolucije (promene prvog reda)
3) Period radikalnih promena (revolucije).

Posle dueg perioda ravnotee, organizacija prolazi

kroz period neravnotee sa novim promenama, da bi

nakon toga opet nastupila ravnotea na drugom nivou.

TEORIJE ORGANIZACIONIH
PROMENA
Najsveobuhvatnija klasifikacija teorije organizacionih

promena data je u etiri tipa:

1) Teorije ivotnog ciklusa
2) Teoloka teorija (obe prate promene unutar jedne
celine)
3) Evolucija
4) Dijalektike teorije (posmatraju promene u
meudejstvu vie celina)

TEORIJE ORGANIZACIONIH
PROMENA
Postoji razlika u njihovom posmatranju, tako da

imamo perspektivni (podrazumeva da je tok promena

unapred definisan i da se organizacije ne mogu
menjati van prostora koji im pripada) i konstruktivni
(podrazumeva da se promene stvaraju tokom
deavanja, to znai da pripadaju naruenoj ravnotei i
nepredvidive su).

TEORIJE ORGANIZACIONIH
PROMENA
Teorija ivotnog ciklusa u sebi ima ugraenu logiku

i program promena. Faze razvoja se ne mogu

preskakati, a dogaaji u okruenju mogu da utiu i
donekle poremete proces razvoja, .ali ne mogu da
dovedu do radikalnih promena. Ova teorija posmatra
promene unutar jedne organizacione celine.

TEORIJE ORGANIZACIONIH
PROMENA
Teologija podrazumeva konstruktivni nain promena

koji sledi teoloku logiku prema kojoj je cilj

neminovan uzrok svih kretanja i promena. To znai da
se organizacije menjaju da bi postigle svoj cilj, a
promene koje se dogaaju nemaju unapred definisan
tok. One takoe, kao i teorije ivotnog ciklusa,
posmatraju promene unutar jedne organizacione
celine.

TEORIJE ORGANIZACIONIH
PROMENA
Teorija evolucije sledi logiku prirodne selekcije, pa

organizacione celine opstaju ili ne opstaju zavisno od

stepena prilagoenosti promenljivim zahtevima
okruenja.
Da bi celine bile stalno saglasne sa okruenjem,
moraju se unutar sebe menjati i prilagoavati.
Ova teorija prouava promene na nivou drutva i
organizacionih celina.

TEORIJE ORGANIZACIONIH
PROMENA
Dijalektika podrazumeva konstruktivni nain

promena kojima je pokreta sukob koji nastaje izmeu

teze i antiteze, odnosno jedinstva suprotnosti, gde kao
rezultat nastaje sinteza.
Ove teorije posmatraju promene kroz meudejstvo
vie organizacionih celina.

Koncepti i programi organizacionih

promena
Za razliku od paradigmi i teorija, koncepti su praktiniji,

konkretniji i orijentisani su prema menaderu.

Oni se zasnivaju na odreenim teorijama kao oslonac bez
koga bi bili samo nepovezani skupovi tehnika i metoda.
Najznaajniji programi i koncepti organizacije su:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

ivotni ciklus organizacije.

Organizacioni razvoj.
Organizaciona transformacija.
Reinenjering poslovnih procesa.
Reorganizacija preduzea.
Zaokret i revitalizacija.
Organizaciono uenje.

ivotni ciklus organizacije

Ovaj koncept organizacionih promena sledi logiku razvoja

ivih bia, a osnovne dimenzije promena su vreme i

veliina.
Promene ovog koncepta nastaju normalno i menader
moe unapred znati koje e od njih biti neophodne kada se
preduzee razvije do odreenog stepena.
Na promene se moe reagovati na vreme, spreiti posledice
neprilagoenosti organizacije, starosti i veliine preduzea.
U ovom konceptu se deavaju kontinualne i inkrementalne
promene koje se nagomilavaju i po dijalektici dovode do
sasvim nove faze u razvoju organizacije.

ivotni ciklus organizacije

Za ovaj koncept najire shvatanje dao je Lari Griner
1
2
3
4
5

koji u razvoju svakog preduzea prepoznaje pet faza:

Faza rasta kroz preduzetnitvo
Faza rasta kroz usmeravanje
Faza rasta kroz delegiranje
Faza rasta kroz koordinaciju
Faza rasta kroz saradnju

Organizacioni razvoj
Saznanja koja se koriste u ovom konceptu se zasnivaju na

bihejvioristikim naukama (nauke o ponaanju ljudi).

Ovaj razvoj ima za cilj da se postojea organizacija osposobi za
samoobnavljanje, kako bi se izbegle tenje ka organizacionom
slabljenju ili zastarelosti.
On u sebi ima razvoj u smeru efikasnosti i prilagodljivosti nekim
buduim promenama sa poveanjem humanosti i uea u
njemu.
Njegove osnovne karakteristike kao programa su:
1)
2)
3)
4)
5)

obuhvat promena
karakter promena
planske promene
sadraj promena
vrednost i uloga konsultanta.

Organizacioni razvoj
Koncepti ovog razvoja se najee dele u dve grupe:
1) koncept procesa.
2) koncept implementacije promena.
Procesi promena razvoja ukljuuju sledee faze:
1) istraivanja.
2) planiranja.
3) akcije.
4) integracije.

Organizacioni razvoj
Za ovaj razvoj postoje i dva generalna pristupa
1) strukturalni.i
2) procesni.

Na osnovu njih razlikujemo i dve vrste

intervencija:
1) strukturalne
2) intervencije u ljudskim resursima.

Organizacioni razvoj
Karakteristike rasta i razvoja svakog preduzea su:
1) poveanje njegovih dimenzija i preduzetnike moi.
2) prilagodljive promene i transformacija preduzea za
njegovo osposobljavanje.
3) promene u strukturi.
4) usavravanje sistema upravljanja odnosa sa
okruenjem.

Organizacioni razvoj
Pored internih, postoje i eksterni faktori koji mogu da
utiu na dalji rast preduzea kao to su:
1)
2)
3)
4)
5)
6)

opadanje trinih potreba.

velika konkurencija.
teko savladive prednosti nekih drugih preduzea.
antimonopolska ogranienja daljem rastu.
stanje materijalnih resursa.
nerazvijenost finansijskih sredstava, saobraaja i
trgovine,
7) nezanteresovanost za mere ekonomske politike jedne
ili vie zemalja.

Organizaciona transformacija
Organizaciona transformacija predstavlja radikalnu

promenu svih aspekata u organizaciji istovremeno,

ime se menja i karakter celog sistema.
Ona je strategijska, usmerena na reorijentaciju pa se
jo naziva i promenom drugog reda (gama promena).
Ova transformacija podrazumeva i promenu svih
elemenata organizacije preduzea, meu kojima je i
organizaciona kultura (sistem pretpostavki, verovanja i
vrednosti koje dele zaposleni i rukovodstvo
preduzea), pa se po tome razlikuje od ostalih
promena.

Organizaciona transformacija
Organizaciona transformacija se javlja zbog promena

na tritu i tehnolokih promena.

Ako preduzea u duem vremenskom periodu vrlo
malo ili uopte nita ne menjaju u nainu i
tehnolokom postupku, druga preduzea u okruenju
e ih vrlo brzo prestii.
Zbog toga i oni moraju da se prilagoavaju takvim
promenama, odnosno transformacijama.
Vrste ovih transformacija su:
1) anticipativna.
2) reaktivna.

Organizaciona transformacija
Proces ove transformacije se moe podeliti u tri
faze:
1) odmrzavanje.
2) promene.
3) ponovno zamrzavanje.

Organizaciona transformacija
Jedan od poslednjih modela ove transformacije dao je
Koter u osam faza:
1) razvijanje svesti o neophodnosti promena
2) formiranje jake koalicije za promene
3) stvaranje vizije
4) komuniciranje
5) pomo drugima da se promene realizuju
6) planiranje i realizacija kratkoronih uspeha
7) konsolidacija i realizacija daljih promena
8) institucionalizacija novog pristupa.

Reinenjering poslovnog procesa

Reinenjering poslovnog procesa predstavlja program

radikalnih organizacionih promena koji u prvom

planu ima proces poslovanja.
On polazi od pretpostavke da trenutni proces nije
zadovoljavajui. Zato se poinje od poetka i to
definisanjem ljudi ili institucija. Tek tada se moe
stvoriti novi poslovni proces, a zatim primeniti u
praksi.

Reinenjering poslovnog procesa

Proces reinenjeringa zahteva zanemarivanje

tradicionalne, funkcionalne i organizacione veze, sa

naglaskom na projektovanje efikasnih procesa,
koristei savremene informacione tehnologije.
Osnovne tri smernice reinenjeringa su:
1) priroda promena koju izaziva.
2) perspektiva organizacije.
3) bitna uloga informacione tehnologije.

Reinenjering poslovnog procesa

Kod velikih kompanija ili preduzea proces reinenjeringa

se sprovodi praktino ispoetka, jer se potpuno menja

koncept tehnologije.
Model procesa u kojima se javlja Reinenjering najee
obuhvata: prepoznavanje procesa, stvaranje mape procesa,
izbor procesa, razumevanje, redefiniciju, redizajn i
institucionalizaciju, kao i definisanje problema.
Reinenjering se esto povezuje sa procesom benmarkinga
(poreenje sa najboljima) i postoje etiri tipa tog procesa:
1)
2)
3)
4)

interni.
konkurentski.
funkcionalni.
generiki.

Reorganizacija preduzea
Ovaj pojam predstavlja sve oblike procesa planiranih

promena u preduzeu, odnosno njegovo

prilagoavanje promenama u okruenju.
Te promene su:
1) promena strukture organizacionog razvoja.
2) promena odnosa koji se javlja zbog promenjene uloge
ljudi.
3) stvaranje nove organizacije koja nema nita
zajedniko sa prethodnom.

Reorganizacija preduzea
Prema izvesnom broju autora, reorganizacija je
podeljena u dva osnovna oblika:
1)

strategijska promena (reorganizacija se vri za celo

preduzee).
2) inkrementalna promena (samo za delove preduzea u
sluaju manje neravnotee).
Reorganizacija moe biti:
1) generalna ili totalna
2) parcijalna.
Generalna reorganizacija se ree preduzima, jer je dosta
skupa i sprovodi se na dui vremenski period.

Zaokret i revitalizacija preduzea

Ovaj koncept, osim organizacionih, zahteva i promene u

poslovnoj ili razvojnoj strategiji koje moraju biti povezane

u jedinstvenu celinu.
To se deava jer u procesu esto dolazi do smanjenja
proizvodnje i krize.
Da bi se spreilo propadanje, vri se zaokret i revitalizacija
kojim se preduzee ponovo vraa rastu i razvoju.
Slater je izvore krize podelio u tri grupe:
1)
2)
3)

eksterni izvori.
interni izvori krize
greke menadmenta.

Zaokret i revitalizacija preduzea

Mere koje se preduzimaju u cilju oporavka preduzea
su:
1)

redukcija i realokacija imovine (kapitala) kojom

preduzee vri prodaju dela svoje imovine i na taj
nain dolazi do novca koji ulae u nove poslove
2) redukcija trokova, a to su: opti, materijalni i trokovi
radne snage u koje ulazi i smanjenje broja radnika.
3) generisanje prihoda koje se ostvaruje promenama u
marketingu i putem trita uz pronalaske novih izvora
i priliva kapitala.

Zaokret i revitalizacija preduzea

U prvoj fazi oporavka preduzea, ne treba preduzimati

organizacione promene, kada trite nije definisano ili

kada se ne poznaju prednosti odnosno nedostatci
postojee strukture.
Organizacione promene su neophodne kada treba:
1)

ukinuti investicije za neprofitabilni deo preduzea i

izvriti njegovu prodaju
2) ostvariti potpuni uvid nad preduzeem uz strogu
finansijsku kontrolu za njegov oporavak.

Zaokret i revitalizacija preduzea

Najzad, oporavak i izlazak preduzea iz krize,
moe se svrstati u sledee faze:
1) promena menadmenta.
2) evaluacija.

3) neke hitne mere.

4) stabilizacija.
5) povratak na normalan rast.

Organizaciono uenje
Ovim konceptom se stvara model organizacionih promena

koji treba dostii da bi se pomou njih ostvario razvoj, a

samim tim i stekla prednost na tritu.
Faze ovog koncepta su: stvaranje znanja kroz prikupljanje
informacija, irenje znanja koje postaje dostupno svim
zaposlenima, uvanje steenog znanja i njegovo
memorisanje, kao i korienje znanja za modifikaciju
ponaanja u organizaciji.
Dva osnovna oblika uenja su:
1)
2)

uenje pre delovanja (za proirivanje znanja)

uenje tokom delovanja (iz sopstvenog iskustva).

Organizaciono uenje
Najvie panje posveuje se organizacionoj strukturi i
kulturi.
Organizaciona struktura preduzea, izmeu ostalog,
podrazumeva:
1) uu specijalizaciju poslova
2) raznovrsnost procesa i metoda rada
3) decentralizaciju i dr.

Organizaciono uenje
Organizaciona kultura sadri sledee vrednosti:
1) otvorenost prema okruenju
2) trinu orijentaciju
3) prihvatanje rizika
4) toleranciju greaka i uenja iz njih
5) otvorenost u komunikaciji
6) pozitivan stav prema promenama.