1.

Pojam i vrste finansijskih (raunovodstvenih) izvetaja

Pravna lica i preduzetnici koji su duni da vode poslovne knjige
(dnevnik, glavna knjiga i pomone knjige) obavezni su da sastavljaju i
prezentuju finansijske (raunovodstvene) izvetaje za tekuu poslovnu
godinu, sa stanjem na dan 31.12. tekue godine, kao i u sluaju statusnih
promena, promena oblika organizovanja ili prodaje na dan donoenja odluke
o promeni, tj. na dan utvren ugovorom o prodaji.
Cilj, a time i sastavni delovi finansijskih izvetaja, tokom vremena su se
menjali, a obavezni delovi finansijskih izvetaja ni danas nisu svuda isti.
Prema IV Direktivi EU cilj godinjih rauna je pruanje verne slike
imovine, obaveza, finansijske situacije i dobitka ili gubitka drutva.
Shodno tome preduzea su duna da objave:
o godinji raun, koji obuhvata:
o bilans,
o raun dobitka i gubitka i
o aneks,
o izvetaj o poslovanju,
o izvetaj o korporativnom upravljanju,205 i
o izvetaj lica odgovornog za kontrolu rauna.
Ukoliko se stavke: predloena dispozicija rezultata i izvrena dispozicija
rezultata ne pojavljuju u godinjim raunima, preduzee je obavezno da ove
stavke objavi zajedno sa godinjim raunima.
Prema Meunarodnim raunovodstvenim standardima, cilj finansijskih
izvetaja opte namene jeste pruanje informacija o finansijskom poloaju,
uspenosti i tokovima gotovine preduzea, koje e velikom broju razliitih
korisnika biti od koristi prilikom donoenja ekonomskih odluka, odnosno
pruanje informacije o:
imovini;
obavezama;
sopstvenom kapitalu/glavnici;
prihodima i rashodima, ukljuujui dobitke i gubitke i
205

Ovaj izvetaj objevljaju samo kompanije koje kotiraju svoje HOV na berzi.

326
MTVU lekcije

 tokovima gotovine.206
Shodno tome, sastavni delovi finansijskih izvetaja su:
bilans stanja;
bilans uspeha;
izvetaj koji pokazuje bilo:
o sve promene na kapitalu ili
o promene na kapitalu osim onih koji proistiu iz novih
uplata vlasnika ili isplata vlasnicima i po osnovu
raspodele vlasnicima;
izvetaj o tokovima gotovine i
raunovodstvene politike sa objanjenjima.
Meunarodni raunovodstveni standardi podstiu preduzea da uz
finansijske izvetaje prikau i izvetaj o finansijskom poslovanju, a ukoliko
je re o preduzeima koja posluju u privrednim granama u kojima ekoloki
inioci igraju vanu uslugu, i ukoliko se zaposleni smatraju vanom grupom
korisnika finansijskih izvetaja i dodatne izvetaje: ekoloki izvetaj i
izvetaj o dodatoj vrednosti.
Prema naim propisima finansijski izvetaji obuhvataju207:
bilans stanja,
bilans uspeha,
izvetaj o novanim tokovima,
izvetaj o promenama na kapitalu,
napomene uz finansijske izvetaje.
Izuzetak predstavljaju mala pravna lica koja su duna da sastavljaju samo
bilans stanja i bilans uspeha.208
2. Bilans kao osnovni finansijski izvetaj
Etimoloki, re bilans potie od spoja latinskih rei bilanx libra
(vaga sa dva tasa), to ukazuje na neka njegova formalna obeleja, kao to
su: da se bilansom neto meri i iskazuje rezultat, da se to to se meri iskazuje
206

Prema MRS 1.
Prema Zakonu o raunovodstvu i reviziji, Slubeni list SRJ br. 71 od 27. 12. 2002.
208
Pravno lice se smatra malim ukolko ispunjava dva od navedenih kriterijuma (da je prosean broj
zaposlenih ispod 50, da je ukupan godinji prihod manji od 2.500.000 evra i da je prosena vrednost
imovine nia od 1.000.000 evra).
207

327
MTVU lekcije

sa dva aspekta i da se ta dva aspekta dovode u ravnoteu, ali se njegova

sutina, materijalna sadrina, iz samog naziva ne moe izvesti. Pored
pomenutog stanovita, ima stavova po kojima bi bilans mogao poticati i od
starofrancuskih rei bil i an, koje znae godinji raun.209
U privrednoj praksi, pod pojmom bilansa se ima u vidu finansijski
izvetaj koji sainjava preduzee sa ciljem prikazivanja imovine i njene
upotrebe, s jedne strane, i poreklo te imovine, s druge strane. Inae, u
literaturi se nailazi na razliito definisanje bilansa. Da bi izbegao
nesporazume, zakonodavac kod nas ne koristi izraz bilans, ve termin bilans
stanja. Prof. Le Coutre spominje bilans u irem i u uem kontekstu. Pod
bilansom u uem smislu podrazumeva bilans stanja, a pod bilansom u irem
smislu, pored bilansa stanja ima se u vidu i bilans uspeha i izvetaj o
poslovanju. Pojam bilans se odnosi iskljuivo na bilans stanja i treba ih
smatrati sinonimima, odnosno, izraz bilans predstavlja opte priznati naziv
za bilans stanja.210 Sa pojmom bilans ne treba meati pojam godinji
zakljuak, koji je, kako i sam naziv oznaava, rezultat godinjeg
zakljuivanja poslovnih knjiga. Budui da je godinji zakljuak sraunat na
utvrivanje imovinskog poloaja i ostvarenog uspeha u proteklom
obraunskom periodu sa ciljem zadovoljavanja informacionih potreba
razliitih adresata, on je prirodno znatno iri od bilansa stanja. Pored bilansa
stanja, on obuhvata i bilans uspeha, koji je u osnovi analitiki raun
sopstvenog kapitala, aneks i izvetaj o poslovanju. Navedeni elementi
godinjeg zakljuka jesu osnovni, odnosno najvaniji finansijski izvetaji.

209
210

Prema: Romi, L.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet u Subotici, 2003, str. 50.
Rankovi, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 29.

328
MTVU lekcije

Slika 3: Bilans u kontekstu odluivanja

Izvor: Romi, L., Teorija bilansa, Ekonomski fakultet, Subotica, 2003, str. 37.

Bilans prikazuje kategorije i vrednosti imovine preduzea (angaovana

sredstva) i nastale obaveze prema zajmodavcima i vlasnicima sredstava na
odreeni dan. Najvanije kategorije imovine su: tekua imovina, stalna
imovina i neopipljiva imovina. Ova imovina moe biti finansirana iz
sopstvenog kapitala, dugoronih obaveza i tekuih obaveza, koji
predstavljaju i najvanije kategorije izvora.
Meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS 1, odeljak br. 7)
je odreeno koje informacije moraju biti prikazane u bilansu stanja (Balance
sheet), a koje informacije se mogu alternativno prikazati bilo u bilansu
stanja, bilo u napomenama uz raunovodstvene izvetaje. Minimum
informacija koje treba da budu prikazane u bilansu stanja ine pozicije:

nekretnine, postrojenja i oprema (property, plant and equipment);

nematerijalna (ulaganja) sredstva (intangible assets);
dugoroni finansijski plasmani (long-term financial assets);
uea u kapitalu drugih lica po nabavnoj ceni (investments
accounted for using the equity method);
zalihe (inventories);
kupci i druga potraivanja (trade and other receivables);
gotovina i gotovinski ekvivalenti (cash and cash equivalents);
dobavljai i druge obaveze (trade and other payables);

329
MTVU lekcije

 potraivanja i obaveze za poreze, u skladu sa MRS 12 Porezi iz

dobitka (tax liabilities and assets as equired by IAS 12 Income
Taxes);
rezervisanja (provisions);
uzeti kamatonosni zajmovi (interest bearing borrowings);
manjinski interesi (minority interests);
upisani kapital i rezerve (issued capital and reserves).
Imajui u vidu da je zahtev za verno i poteno (true and fair)
izvetavanje jedan od najvanijih zahteva koje finansijski izvetaji treba da
zadovolje, bilans stanja treba dopuniti dodatnim pozicijama, ukoliko bi
njihovo izostavljanje umanjilo verno i poteno prikazivanje finansijskog
poloaja. Bilans stanja treba dopuniti i ukoliko to neki drugi meunarodni
standard zahteva.
Pored toga, u okviru svake pozicije bilansa stanja treba posebno
iskazati i:
potraivanja ili obaveze prema matinom preduzeu (amounts
payables to or receivable from the parent entreprise);
potraivanja ili obaveze prema zavisnim preduzeima ili drugim
preduzeima u grupi (fellow subsidiaries);
potraivanja ili obaveze prema pridruenim preduzeima
(associates);
potraivanja ili obaveze prema drugim povezanim licima (other
related parties).
Pri sastavljanju bilansa potrebno je pridravati se odreenih pravila ili
principa. Kako je ve reeno, bilans je najvaniji informacioni izvor koji ima
cilj da prikae stanje sredstava i kapitala na odreeni dan. Upravo, da bi se
poveala iskazna mo bilansa, nuno je sueljavati kratkorono vezanu
imovinu, sa jedne strane (u aktivi), sa obavezama koje u kratkoronom
periodu preduzee mora da izmiri (u pasivi), i dugorono vezanu, dakle
imobilisanu imovinu (u aktivi) sa sopstvenim kapitalom i dugorono
pozajmljenim kapitalom (u pasivi).
Usled razliitog pogleda po pitanju toga koja je informacija od veeg
znaaja, bilans se moe sastavljati po principu opadajue likvidnosti u aktivi
(najlikvidnija imovina se stavlja na prvo mesto, a imovina koja nije
330
MTVU lekcije

namenjena prodaji, tj. koja se najsporije transformie u novac na poslednje

mesto), koji nuno prati princip rastue ronosti u pasivi (prvo se stavljaju
obaveze koje najpre dospevaju na naplatu, a na kraju sopstveni kapital).
Sastavljanje bilansa prema principu rastue likvidnosti u aktivi i
opadajue ronosti u pasivi se vri sa ciljem pruanja uvida u odnos izmeu
stalnog kapitala, sa jedne strane, i dugorono vezane aktive, sa druge. Zlatno
pravilo finansiranja u uem smislu nalae da postrojenjska imovina bude
finansirana sopstvenim i dugorono pozajmljenim kapitalom, a obrtna
imovina kratkoronim kapitalom. Zlatno bilansno pravilo u irem smislu
nalae da se dugoronim kapitalom finansiraju i gvozdene zalihe.211
Dakle, pod uticajem zlatnog pravila finansiranja, u Evropi se kao
preovlaujui nametnuo stav da bilans treba sastavljati po principu rastue
likvidnosti.212
Sa druge strane, unoenje pozicija aktive prema principu opadajue
likvidnosti i pozicija pasive prema principu rastue ronosti, pojavljuje se u
SAD kao posledica naglaavanja znaaja likvidnosti, odnosno, ovako
sainjen bilans ima cilj da omogui brzo testiranje pravila finansiranja (1:1
acid test), koji zahteva jednakost izmeu gotovine, menica i
potraivanja, sa jedne, i kratkoronog kapitala, sa druge strane.213

Potraivanja
Gotovina

Dugorone
obaveze
Kratkorone
obaveze

Pasiva

Bilans
Gotovina
Potraivanja
Zalihe
Stalna
imovina

Kratkorone
obaveze
Dugorone
obaveze
Kapital

Princip opadajue dospelosti

Zalihe

Kapital

Aktiva
Princip rastue dospelosti

Princip rastue likvidnosti

Stalna
imovina

Pasiva

Princip opadajue likvidnosti

Bilans

Aktiva

Meunarodni raunovodstveni standardi, kao osnovno pravilo pri

sastavljanju bilansa, nalau pridravanje principa rastue likvidnosti (MRS
1, odeljak 7, taka 2).
211

Zalihe koje su trajno vezane u preduzeu i omoguavaju nesmatano odvijanje procesa poslovanja.
Prema: Rankovi, J.: Upravljanje finansijama, Ekonomski fakultet u Beogradu, 1999, str. 191
213
Upotrebljava se kao osnova za merenje tzv. likvidnosti I stepena.
212

331
MTVU lekcije

3. Bilans uspeha kao osnovni finansijski izvetaj

Za razliku od bilansa, koji je raun stanja ili terminski raun orijentisan
na prikazivanje imovine, a uspeh prikazuje samo kao globalnu veliinu
(bruto princip) ili deo ukupnog rezultata ostvarenog u jednom obraunskom
periodu (ime se ne zadovoljavaju informacioni zahtevi nijedne interesne
grupe), bilans uspeha je orijentisan na prikazivanje uspeha iskazivanjem
ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima. Razvojni put ovog izvetaja
je tekao od statusa nepriznavanja do statusa primarnog214 izvetaja u procesu
finansijskog izvetavanja. Tokom dueg vremenskog perioda, on je stajao
pored bilansa pod nazivom Raun dobitka i gubitka. Kako su se rashodi i
prihodi koji su se na njemu obuhvatali na kraju obraunskog perioda
sumirali i izravnavali, te je njihova razlika unoena u bilans kao korektura
sopstvenog kapitala, sticao se utisak da je ovaj raun u slubi sastavljanja
bilansa. Naime, zatvaranje rauna stanja i sastavljanje bilansa je bilo mogue
tek nakon integracije vika prihoda, odnosno rashoda, u bilans. Iako je naziv
raun dobitka i gubitka i danas u opticaju, termin raun uspeha se smatra
adekvatnijim, jer se radi o izvetaju, a ne o kontu (kako prvi termin asocira).
Na zakonodavac je prihvatio naziv bilans uspeha.
Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog
kapitala na kome su obuhvaeni svi prihodi i rashodi obraunskog perioda,
na nain da se jasno uoavaju vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata.
Informacioni zahtevi vlasnika, poverilaca, radnika i drugih interesnih grupa
e biti manje ili vie zadovoljeni, u zavisnosti od iskazne moi koja je
odreena formom, strukturom i sadrinom ovog izvetaja, to je pak,
povezano sa pitanjima: (1) izbora forme prikazivanja, (2) naina
ukljuivanja pozicija prihoda i rashoda, (3) naina obraunavanja rezultata i
(4) dubine ralanjavanja prihoda i rashoda.
Kako svi rashodi nastaju potronjom aktive i poveanjem obaveza, a svi
prihodi prouzrokuju poveanje aktive ili smanjenje obaveza, evidentno je da
je obraunavanje uspeha tesno povezano sa problemom procenjivanja.

214

Pod uticajem dinamikog shvatanja bilansa, zakonodavstvo je prihvatilo da raun dobitka i gubitka
odreuje sadrinu bilansa, a ne obrnuto.

332
MTVU lekcije

Slika 4: Izvetaj o uspehu u kontekstu odluivanja

Izvor: Romi, L. (2003), Teorija bilansa, Subotica, Ekonomski fakultet, str. 39.

Meunarodni raunovodstveni standardi dozvoljavaju slobodu izbora

izmeu klasifikacije rashoda zasnovane na principu ukupnih trokova,
(illustrating the classification of expenses by nature) i klasifikacije rashoda
zasnovane na funkcionalnom principu (illustrating the classification of
expenses by functions)215. S obzirom na to da se uinci razliitih poslovnih
aktivnosti, poslovnih promena i poslovnih dogaaja razlikuju po svojoj
stabilnosti, riziku i mogunosti predvianja njihovog kretanja, Standard
(MRS 1, odeljak br. 7) nalae da se rezultat jasno prikae po svakom
segmentu poslovanja. Na ovaj nain treba da se omogui bolje razumevanje
prolih i tanije predvianje buduih poslovnih ishoda. Prema ovom
standardu, minimum pozicija koje treba da budu prikazane u samom bilansu
uspeha su:
prihodi od prodaje (revenue),
rezultat poslovnih aktivnosti (the results of operating
activities),
trokovi finansiranja (finance costs),
215

S tim to se u ovom sluaju nalae da se u napomeni dodatno prikau svi rashodi i na principu ukupnih
trokova.

333
MTVU lekcije

 pripadajui deo dobitka ili gubitak koji su ostvarila pridruena

preduzea, ili koji potiu iz zajednikih ulaganja iskazanih u
bilansu stanja po nabavnoj ceni (equity method),
porez iz dobitka rashodi na ime poreza (tax expense),
dobitak ili gubitak iz redovnog poslovanja (profit or loss
from ordinary activities),
vanredni prihodi i rashodi (extraordinery items),
manjinski interesi (minority interests),
neto dobitak ili gubitak perioda (net profit or loss for the
period).
Kada se uspeh utvruje po metodi ukupnih trokova, reeno je da se mora
u bilans uspeha ukljuiti vrednost promene vrednosti zaliha uinaka. Ovo
smanjenje ili poveanje zaliha se moe ukljuiti u bilans uspeha po bruto
principu, tj. koristei podatke o vrednosti zaliha na poetku i na kraju
obraunskog perioda, ili po netu principu kao razlika izmeu poetnih i
krajnjih zaliha.
Ovo smanjenje ili poveanje zaliha uinaka se tehniki moe ukljuiti u
bilans uspeha alternativno, na rashodnu ili na prihodnu stranu. Ako se
smanjenje, odnosno poveanje zaliha uinaka ukljuuje na rashodnu stranu,
bilans uspeha (po neto principu) e izgledati ovako:
Rashodi

Bilans uspeha

Prihodi

1. Smanjenje krajnjih zaliha nedovrene

proizvodnje i gotovih proizvoda na
1. Poslovni prihod
poetku obraunskog perioda
2. Poveanje krajnjih zaliha nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju 2. Finansijski prihodi
obraunskog perioda
3. Nabavna vrednost prodate robe
3. Vanredni prihodi
4. Tekui trokovi po vrstama
5. Finansijski rashodi
6. Vanredni rashodi
7. Ukupni rashodi (12+3+4+5+6)
8. Bruto dobitak (ukupni prihodi
ukupni rashodi)

4. Ukupni prihodi (1+2+3)

5. Ukupan gubitak (ukupni rashodi
ukupni prihodi)

334
MTVU lekcije

Ukoliko se smanjenje, odnosno poveanje zaliha ukljuuje na prihodnu

stranu, bilans uspeha e izgledati ovako:
Rashodi

Bilans uspeha

1. Nabavna vrednost prodate robe

2 Tekui trokovi po vrstama

3. Finansijski rashodi
4. Vanredni rashodi
5. Ukupni rashodi (1+2+3+4)
6. Bruto dobitak (ukupni prihodi
ukupni rashodi)

Prihodi

1. Poslovni prihod
2. Poveanje krajnjih zaliha nedovrene
proizvodnje i gotovih proizvoda na
poetku obraunskog perioda
3. Smanjenje krajnjih zaliha
nedovrene proizvodnje i gotovih
proizvoda na kraju obraunskog
perioda
4. Finansijski prihodi
5. Vanredni prihodi
6. Ukupni prihodi (1+23+4+5)
7. Ukupan gubitak (ukupni rashodi
ukupni prihodi)

Pored navedenih mogunosti, mogue je vriti korekciju na obe strane,

pri emu se na rashodnoj strani evidentira smanjenje zaliha, a na prihodnoj
strani poveanje zaliha.
Rashodi

Bilans uspeha

Prihodi

1. Smanjenje krajnjih zaliha nedovrene 1. Poveanje krajnjih zaliha nedovrene

proizvodnje i gotovih proizvoda na
proizvodnje i gotovih proizvoda na kraju
poetku obraunskog perioda
obraunskog perioda
2. Nabavna vrednost prodate robe
3. Tekui trokovi po vrstama
4. Finansijski rashodi
5. Vanredni rashodi
6. Ukupni rashodi (1+2+3+4+5)
7. Bruto dobitak (ukupni prihodi
ukupni rashodi)

2. Poslovni prihod
3. Finansijski prihodi
4. Vanredni prihodi
5. Ukupni prihodi (1+2+3+4)
6. Ukupan gubitak (ukupni rashodi
ukupni prihodi)

335
MTVU lekcije

Iako se dobija isti finansijski rezultat, korektura za vrednost zaliha ne bi

trebalo da se vri na rashodnoj strani, jer metoda ukupnih trokova upravo
ima za cilj da prikae ukupne rashode perioda i ukupne uinke koje su oni
proizveli. Ona ne eli da sakati celinu rashoda perioda za raun
prikazivanja rashoda prodatih proizvoda koji su to kao rezultat aritmetike, ali
ne i po stvarnom sadraju. Jer ako se ve eli prikazivanje rashoda prodatih
proizvoda, onda za to postoji odgovarajua metoda.216 etvrta direktiva
Evropske zajednice daje ravnopravni tretman metodi ukupnih trokova i
metodi prodatih uinaka. Njenu iskljuivu primenu zahtevaju Francuska,
Belgija, panija i Portugal. Izuzev Grke, sve ostale lanice daju pravo
slobodnog izbora metode.217 to se tie forme prikazivanja, prilikom
izgradnje rauna uspeha po ovoj metodi, mogue je opredeliti se za formu
konta ili za formu liste (tafelna forma). tafelna forma ima prednost zato
to omoguava segmentiranje rezultata. U naoj zemlji je bilans uspeha dat u
formi liste ili u tafelnoj formi, a primenjena je metoda ukupnih trokova po
neto principu sa korekcijom zaliha na prihodnoj strani.
4. Aneks
Prema IV Direktivi EU godinji rauni obuhvataju bilans, raun dobitka
(profita) i gubitka i aneks, i ova dokumenta ine jednu celinu (Odeljak 1,
l.2). Aneks slui za dodatno sagledavanje finansijskog poloaja i rezultata
poslovanja pravnog lica. Svojim kvalitativnim informacijama aneks tumai,
proiruje i omoguava dublje razumevanje bilansa i rauna uspeha.
Osnovni zadatak aneksa uklapa se u optu funkciju godinjeg zakljuka
dobijanje realne slike o imovinskom, finansijskom i rentabilitetnom poloaju
preduzea.218 Kako se bez aneksa ne moe stei realna slika o preduzeu,
on je neophodan u svim sluajevima gde se trai zatita interesa vlasnika
koji su podalje od upravljanja, poverioca, kreditora i javnosti,219 to de
fakto znai da je neophodan za sva drutva kapitala i zadruge. Prema tome,
uloga aneksa je da ispravno interpretira bilans i raun dobitka; da koriguje
sliku iskazanu bilansom i raunom dobitka time to e u sluaju promene
naina procenjivanja kvantifikovati i prikazati razlike koje su po tom osnovu
nastale; da rastereti bilans i raun dobitka i na taj nain omogui da isti budu
pregledni i jasni, i da dopuni bilans i raun dobitka informacijama koje se ne
pojavljuju u bilansu i raunu dobitka (npr. budue finansijske obaveze iz
216

Rankovi, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 441.
Rankovi, J.: isto, str. 442.
218
Rankovi, J.: isto, str. 467.
219
Rankovi, J.: isto, str. 467.
217

336
MTVU lekcije

lizing ugovora, struktura kolektiva), i da objanjenjima dublje ralani

pojedine pozicije bilansa i rauna dobitka i dr. Aneks je podloan reviziji,220
kao i bilans i raun uspeha.
Aneks je donedavno predstavljao trei sastavni deo godinjeg zakljuka
i u naoj zemlji. Prema novom Zakonu o raunovodstvu i reviziji
raunovodstvenih izvetaja usvojenom decembra 2002. godine, pravnim
licima je propisana obaveza primenjivanja profesionalne regulative, pod
kojom se podrazumeva Kodeks etike za profesionalne raunovoe,
Meunarodni raunovodstveni standardi i Meunarodni standardi revizije.
Time prestaje zakonska obaveza sainjavanja aneksa. Funkciju aneksa,
shodno novom Zakonu o raunovodstvu, preuzimaju napomene uz
finansijske izvetaje.
5. Izvetaj o novanim tokovima
Cash flow, odnosno priliv gotovine ili tok gotovine se koristi u svoja
dva osnovna znaenja, i to:
1) kao stalni protok primanja i izdavanja koji protie kroz preduzee
(bruto cash flow), ili kao razlika izmeu primanja od prodaje roba i usluga,
sa jedne strane, i izdavanja povezanim sa proizvodnjom i prodajom roba i
usluga, sa druge strane (neto cash flow), i
2) kao suma dobitaka, amortizacije i drugih trokova koji ne
prouzrokuju izlaz gotovine (trokovi dugoronih rezervisanja) ili deo neto
obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovnog procesa.
Cash flow shvaen u prvom smislu je predmet planiranja u cilju
odravanja likvidnosti i instrumenat izvrenja plana novanih tokova. U
drugom smislu, cash flow se koristi kao instrument finansijske analize za
merenje prinosne snage u smislu dopune godinjeg rezultata (dobitka) i za
analizu investicionih alternativa (projekata).221
Izvetaj o novanim tokovima (ili Izvetaj o tokovima gotovine cash
flow) ini treu bitnu komponentu finansijskog izvetavanja. Iako relativno
novi izum, danas se smatra centralnim ciljem procesa finansijskog
220

Izuzev kod malih preduzea.

Rankovi, J.: Repetitorijum o finansijskom poloaju i kreditnoj sposobnosti preduzea, Proinkom,
Beograd, 1997, str. 43.
221

337
MTVU lekcije

izvetavanja,222 i sa bilansom stanja i bilansom uspeha ini nerazdvojnu

celinu. Na taj nain je, pored bilansa stanja i bilansa uspeha, u sistem
finansijskog izvetavanja uveden jo jedan vaan finansijski izvetaj u kome
su sadrani i kombinovani podaci iz oba pomenuta bilansa, a sa ciljem da
korisnicima omogui da ocene sposobnost firme da generie pozitivne
tokove gotovine, odnosno da procene njegovu likvidnost i solventnost.
Parcijalno korien, Izvetaj o novanim tokovima je ogranienog dometa, a
u kombinaciji sa drugim instrumentima finansijske analize moe dati
pozitivne efekte (racio analiza i analiza neto obrtnog fonda).
Na ovaj nain je korisnicima finansijskih izvetaja omogueno da
steknu celovit uvid u finansijsku situaciju (emu slui bilans stanja), u
rezultate poslovanja i profitabilnosti (emu je namenjen bilans uspeha), kao i
uvid u informacije na bazi kojih se moe dati pouzdanija ocena o likvidnosti
i solventnosti ekonomskog entiteta, emu je namenjen bilans tokova
gotovine.
Smatra se da je primarni cilj izvetavanja o tokovima gotovine
obezbeivanje informacija o prilivu i odlivu gotovine ekonomskog entiteta u
toku odreenog perioda, a sekundarni cilj je obezbeivanje uvida u
investicione i finansijske aktivnosti ekonomskih entiteta. Preciznije, izvetaj
o tokovima gotovine treba da pomogne investitorima i kreditorima da
procene:
1. sposobnost generisanja buduih pozitivnih tokova gotovine,
2. sposobnost da se izmiruju obaveze i isplauju dividende,
3. razloge za odstupanje izmeu iznosa dobiti prikazane u bilansu
uspeha i tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti,
4. gotovinske i negotovinske aspekte investicionih i finansijskih
transakcija ekonomskih entiteta.
Preduzee koje generie dovoljan iznos novanih tokova je u prilici da
smanji zavisnost firme od eksternih izvora finansiranja, da servisira dospele
obaveze, da finansira investicije, da nagradi akcionare razumnim iznosima
dividendi i dr. Sa druge strane, preduzee koje nije sposobno da generie
dovoljno novca mora prestati sa radom bez obzira na ostvareni profit.

222

Milojevi, D.: MRS 7 Bilans tokova gotovine, I Seminar, Primena Meunarodnih raunovodstvenih
standarda u naoj poslovnoj praksi SRR Srbije, Zlatibor, 2000.

338
MTVU lekcije

Cilj sastavljanja i prezentiranja bilansa tokova gotovine je da

korisnicima finansijskih izvetaja obezbedi informacije za ocenu sposobnosti
preduzea da stvara gotovinu, kao i za predvianje dinamike i izvesnosti
stvaranja gotovine. Drugim reima, cilj je da korisnici bilansa tokova
gotovine saznaju iz kojih aktivnosti ili izvora potie gotovina i u koje je
aktivnosti potroena stvorena gotovina223, odnosno, kako se poslovne
aktivnosti finansiraju, kako se novac upoljava i kako se novac investira.
U tom smislu, sve aktivnosti su podeljene u tri segmenta: (a) poslovne
aktivnosti, (b) aktivnosti plasiranja i investiranja, i (c) aktivnosti
finansiranja.
(a) Poslovne aktivnosti obuhvataju sve tokove gotovine koji se odnose
na redovno poslovanje, odnosno na proizvodnju proizvoda i usluga i promet
robe.
(b) Kad je re o aktivnostima plasiranja i investiranja, njima su
obuhvaene tri grupe ulaganja: prva grupa je u vezi sa poslovnom
aktivnou jer se njima stvara poslovni kapacitet preduzea u formi
nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava ili celih preduzea ili pogona;
druga grupa predstavlja vlasnika ulaganja u druga preduzea (akcije, udeli i
sl.) sa razliitim obimom kontrole tih preduzea; dok trea grupa predstavlja
kreditna ulaganja (kratkorona i dugorona) koja mogu biti dodatno
obezbeena i nekim pravima. U prilive ovog segmenta spadaju i naplaeni
iznosi kamata, uea u dobitku i dividende, to je sasvim ispravno, jer su ti
prilivi proistekli iz vlasnikih i kreditnih investiranja u druga preduzea ili
banke.
(c) to se tie aktivnosti finansiranja, oni se odnose na sopstvene i
kreditne izvore finansiranja, dok se tekue obaveze ili neplanski izvori ne
ukljuuju u ovaj segment, ve pripadaju poslovnim aktivnostima.
Inae, kada je re o metodu obraunavanja i prikazivanja tokova
gotovine, MRS 7 predvia dva metoda: indirektni i direktni, koji je i u
Standardu preporuen. Karakteristika direktnog metoda je to prua podatke
o bruto novanim tokovima po glavnim vrstama priliva i odliva, a podaci se
uzimaju iz knjigovodstvenih evidencija, dok se u sluaju primene
indirektnog metoda ne prikazuju ni vrste, ni ukupni prilivi i odlivi novca,
223

Ili, G.: Metodologija izrade bilansa tokova gotovine za preduzea, asopis Raunovodstvena praksa,
SRR Srbije, br. 4/99.

339
MTVU lekcije

ve samo ukupan iznos neto gotovinskog toka. To znai da je primena

indirektnog toka manje informativna u odnosu na direktni metod prikaza
ostvarenih tokova gotovine. U skladu sa tim, uvaavajui preporuku
Standarda i kod nas je zakonodavac odabrao tzv. direktni metod, ali ga nije
do kraja dosledno operacionalizovao, s obzirom na to da je kod nekih
pozicija iao na primenu neto priliva i odliva.
Kada je re o cash flow kao instrumentu finansijske analize, treba
imati u vidu da mu nije prava funkcija utvrivanje finansijskog poloaja
preduzea, ve tumaenje i obrazloenje visine i promena racio brojeva i
neto obrtnog fonda, na osnovu kojih se izvlai zakljuak o finansijskoj
situaciji preduzea.

6. Izvetaj o promenama na kapitalu

Meunarodni raunovodstveni standardi predviaju obavezu
sastavljanja izvetaja o promenama na (sopstvenom) kapitalu preduzea u
periodu izmeu dva bilansa stanja. Ove promene odraavaju poveanje ili
smanjenje neto imovine (iste imovine, neto sredstava) tokom tog perioda.
Promene na sopstvenom kapitalu preduzea predstavljaju ukupne dobitke i
gubitke koje je preduzee ostvarilo kroz svoje aktivnosti u toku perioda,
korigovane za poslovne dogaaje sa vlasnicima kapitala (akcionari, ortaci),
kao to je emisija i prodaja akcija i isplata dividendi ukoliko je re o
akcionarskom drutvu. Ovaj izvetaj se zahteva zbog potrebe sagledavanja
na jednom mestu ukupne promene na sopstvenom kapitalu nastale kao zbira
neto dobitka (gubitka) perioda i dobitaka i gubitaka koji su direktno priznati
kao promene na kapitalu, zajedno sa novim uplatama i isplatama vlasnicima
i po osnovu raspodele vlasnicima preduzea, a u cilju omoguavanja
procenjivanja promene finansijskog poloaja u periodu izmeu dva bilansa
stanja.224
Dakle ovaj izvetaj prikazuje:
neto dobitak ili gubitak perioda;
svaku stavku prihoda i rashoda, dobitka ili gubitka koji se prema
zahtevima drugih MRS priznaju direktno u kapitalu, kao i
ukupan iznos ovih pozicija i
224

Standardi zashtevaju da odreeni dobici i gubici, kao to su vikovi i manjkovi po osnovu revalorizacije
kao i odreene kusrne razlike budu direktno priznati kao promene na kapitalu.

340
MTVU lekcije

 kumulativni efekat promena u raunovodstvenoj politici i

korekcije po osnovu fundamentalnih greaka.
Pored navedenoga, preduzea alternativno prikazuju u ovom izvetaju
ili u napomenama:
premene na kapitalu, osim onih koje proistiu iz novih uplata
vlasnika ili isplata vlasnicima po osnovu raspodele vlasnicima;
stanje akumulirane dobiti ili gubitka na poetku i na kraju
obraunskog perioda, kao i promene u tekuem periodu i
uporedne knjigovodstvene iznose za svaku vrstu (sopstvenog)
kapitala, emisionu premiju i svaku od rezervi od poetka do kraja
perioda, obelodanjujui posebno svaku promenu.

7. Izvetaj o poslovanju
Iako nije sastavni deo godinjeg zakljuka (jer ne nastaje
zakljuivanjem poslovnih knjiga), izvetaj o poslovanju obavezno prati
godinji zakljuak. Ovaj izvetaj, koji je namenjen pre svega akcionarima i
javnosti, treba da omogui da se stekne realna slika o preduzeu kao celini.
Obaveza njegovog sastavljanja je propisana za sva preduzea koja podleu
objavljivanju godinjeg zakljuka, dok inokosna preduzea, po pravilu,
nemaju obavezu sainjavanja ovog izvetaja.
Praksa bilansiranja okrenuta zatiti interesa imovine akcionara i
javnosti, uopte se iz SAD prenosi u evropske zemlje, pre svega pojaanim
uticajem SAD u Nemakoj po njenom zaposedanju od strane saveznika i,
pod tim uticajem, ekonomskim povezivanjima sa preduzeima iz Sjedinjenih
drava.225
U poetku je izvetaj o poslovanju sadravao mnoge informacije koje
slue utvrivanju stvarnog imovinskog, finansijskog i prinosnog poloaja, a
odredbama IV Direktive Evropske unije ove informacije se uvruju u
aneks. Time se izvetaj o poslovanju oslobaa informacija o imovinskom,
finansijskom i prinosnom poloaju i dobija karakter dopune godinjeg
zakljuka.

225

Prema: Rankovi, J.: Teorija bilansa, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003, str. 475.

341
MTVU lekcije

Uloga mu je da prikae razvoj poslova i da rasvetli poloaj preduzea

prikazanog u godinjem zakljuku, da opie najvanije faktore koji su takav
razvoj i poloaj uslovili, da prikae znaajne dogaaje koji su se zbili nakon
posmatranog obraunskog perioda, da prikae najnovije tendencije od
znaaja za preduzee i realistike vizije i namere uprave u vezi sa buduim
poslovanjem, kao i oekivane efekte.
Izvetaj o poslovanju treba da sadri vane dogaaje koji su se desili po
okonanju poslovne godine, a do podnoenja izvetaja, jer se ekonomska
celina preduzea ne moe sagledati van konteksta ovih dogaaja. U tu svrhu
slui i procena poloaja preduzea u kontekstu postojee konjukturne
situacije. Izvetaj o poslovanju treba da sadri opti pogled i prognoze
uprave na budue dogaaje. U okviru ovoga, od naroitog znaaja su
aktivnosti preduzea u podruju istraivanja i razvoja. Pored navedenog,
izvetaj o poslovanju, po pravilu, sadri i podatke o socijalnim odnosima i
aktivnostima drutva. Pri tome, verna slika o celini preduzea koja povezuje
poslovanje iz prolosti sa izgledima u budunosti, koju dopunjava izvetaj o
poslovanju, moe se dobiti ukoliko se uvae opta naela savesnog i vernog
obrauna: naela potpunosti, istinitosti, jasnosti i razumljivosti.
Prema tome, izvetaj ima dva bitna dela: prvi koji se odnosi na
interpretaciju dogaaja iz prolosti (deo koji prikazuje razvoj poslova i
poloaja do dana bilansa i po okonanju poslovne godine); i drugi, koji se
odnosi na prosuivanje i prognoze u budunosti.
8. Izvetaj o korporativnom upravljanju
Izmenama IV i VII Direktive226, kompanijama ije se hartije od vrednosti
kotiraju na berzi, naloena je obaveza da sastavljaju i obelodanjuju i Izvetaj
o korporativnom upravljanju. Drutva ije se HOV ne kotiraju na berzi nisu
u obavezi da sastavljaju ovaj izvetaj. Izvetaj o korporativnom upravljanju
treba da:
upuuje na zakon ili drugi propis o korporativnom upravljanju koje
kompanija primenjuje (zakonska obaveza i/ili dobrovoljna promena),
kao i sve relevantne informacije o postupcima i praksi korporativnog
upravljanja kompanije;

226

Izmene i dopune su objavljene u Sl.Glasniku EU (Official Journal of the European Union) br, L224/1 od
16.08.2006. godine, a stupaju u primenu 05.09.2008. godine.

342
MTVU lekcije

 sadri opis osnovnih karakteristika sistema internih kontrola i

upravljanja rizicima koji se odnose na proces finansijskog
izvetavanja koje je kompanija uvela;
sadri informacije o ponudi za preuzimanje;
sadri informacije o funkcionisanju sednica akcionara, njihovim
pravima i nainu ostvarivanja tih prava;
sadri informacije o sastavu i nainu rada administrativnih, upravnih i
nadzornih tela.

343
MTVU lekcije