Komparativna Ocena Rentabilnosti Investicionih Projekata

UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

STUDIJSKI PROGRAM: POSLOVNA EKONOMIJA
MASTER RAD
Komparativna ocena
rentabilnosti investicionih projekata
Mentor:
Doc. dr Predrag Vukadinovi
Beograd, 2016. godine
Kandidat:
Dragan Beljka
400874/2015
SADRAJ
Uvod ........................................................................................................................................... 4
1. Ocena rentabilnosti investicionih projekata teorijski aspekti ....................................... 6
1.1. Sutina i vrste investicionih projekata............................................................................. 6
1.2. Sadraj i metodologija izrade investicionog projekta ..................................................... 8
1.3. Pristupi oceni rentabilnosti projekata ............................................................................ 14
1.3.1 Vremenska vrednost novca i provena novanih tokova ..................................... 14
1.3.2 Statike metode za ocenu rentabilnosti investicionih projekata ........................ 19
1.3.2.1. Period povraaja.............................................................................................19
1.3.2.2. Raunovodstvena stopa prinosa ......................................................................22
1.3.2.3. Produktivnost ..................................................................................................23
1.3.2.4. Ekonominost ..................................................................................................23
1.3.2.5. Rentabilnost.....................................................................................................24
1.3.3 Dinamike metode za ocenu rentabilnosti investicionih projekata ................... 24

1.3.3.1. Neto sadanja vrednost ...................................................................................25
1.3.3.2. Indeks rentabilnosti .........................................................................................28
1.3.3.3. Interna stopa prinosa ......................................................................................29
1.3.3.4. Rok vraanja ...................................................................................................31
1.3.4 Konflikt izmeu postojeih metoda za ocenu rentabilnosti investicionih

projekata.............................................................................................................. 32
2. STUDIJA SLUAJA: KOMPARATIVNA OCENA RENTABILNOSTI
INVESTICIONIH PROJEKATA PREDUZEA BMD ............................................. 38
2.1. Opis projekata i svrha investiranja ................................................................................ 38
2.2. Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora ............................................... 40
2.2.1. Opta informacija o investitoru........................................................................... 40
2.2.2. Poloaj na tritu plasmana i nabavke ................................................................ 42
2.2.3. Investiciona aktivnost ......................................................................................... 42
2.2.4. Tehnika i kadrovska opremljenost .................................................................... 42
2.2.5. Ekonomsko-finansijski rezultati poslovanja investitora ..................................... 43
2.2.6. Konana ocena razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora ....................... 49
2.3. Komparativna ekonomsko finansijska analiza projekata ........................................... 50
2.3.1. Obim i struktura ulaganja u stalna sredstva ........................................................ 50
2.3.2. Projekcija ukupnog prihoda i obraun trokova poslovanja ............................... 50
2.3.2.1. Projekat A ...................................................................................................51
2.3.2.2. Projekat B ...................................................................................................53
2.3.3. Investicije u obrtna sredstva ............................................................................... 55

2.3.3.1. Projekat A ...................................................................................................55
2.3.3.2. Projekat B ...................................................................................................56
2.3.4. Izvori i uslovi finansiranja i obraun obaveza po kreditu ................................... 57

2.3.4.1. Projekat A ...................................................................................................57
2.3.4.2. Projekat B ...................................................................................................57

2.3.4.3. Uslovi kreditiranja i plan otplate kredita za projekte A i B ..................58
2.3.5. Novani tokovi projekata .................................................................................... 59

2.3.5.1. Projekcije bilansa uspeha projekata A i B .............................................59
2.3.5.2. Finansijski tok projekata A i B ...............................................................61
2.3.5.3. Projekcije bilansa stanja projekata A i B ...............................................64
2.4. Komparativna ocena rentabilnosti projekata ................................................................. 66

2.4.1. Statika ocena rentabilnosti projekata ................................................................ 66
2.4.1.1. Projekat A ...................................................................................................66
2.4.1.2. Projekat B ...................................................................................................66
2.4.2. Dinamika ocena rentabilnosti projekata ............................................................ 67

2.4.2.1. Projekat A ...................................................................................................68
2.4.2.2. Projekat B ...................................................................................................70
2.5. Zakljuna ocena i izbor projekta ................................................................................... 72

Zakljuak................................................................................................................................. 73
Literatura ................................................................................................................................ 74
Spisak tabela ......................................................................................................................... 76
Spisak grafikona ................................................................................................................... 77
Spisak slika ........................................................................................................................... 77
Uvod
Predmet istraivanja u radu su teorijski i praktini aspekti komparativne ocene
rentabilnosti investicionih projekata.
Osnovni cilj rada je prikaz i analiza teorijskih aspekata i praktine upotrebe metoda za
ocenu rentabilnosti investicionih projekata. Isto tako, cilj rada je i ukazivanje na nezaobilaznu
ulogu ocene rentabilnosti projekata u funkciji donoenja odluka o investiranju u konkretne
projekte.
U radu su postavljene sledee hipoteze:
Glavna hipoteza:
Primenom odgovarajuih metoda za ocenu rentabilnosti investicionih projekata
mogue je alocirati sredstva u finansiranje rentabilnijih projekata
Testiranje glavne hipoteze bie izvreno putem pomonih hipoteza:
1.
Postoje adekvatne metode za ocenu rentabilnosti koje mogu posluiti za odabir i

rangiranje investicionih projekata,
2.
Prilikom ocene rentabilnosti investicionih projekata neophodno je uzeti u ubzir

vie razliitih metoda,
3.
Dinamiki kriterijumi u odnosu na statike kriterijume bolje odraavaju

rentabilnost investicionih projekata.
U radu e biti korieni deskriptivna metoda, komparativna analiza i metoda studije sluaja
(case study).
Rad, pored uvoda i zakljuka, se sastoji iz dve logiki povezane celine od kojih je prva
teorijskog, dok je druga celina u formi studije sluaja i predstavlja praktinu primenu
prethodno obraenih teorijskih koncepata kroz komparativnu analizu ocene rentabilnosti dva
projekta proizvodnje visoko kvalitetnih vonih rakija preduzea BMD - projekta A
(proizvodnja rakije od ljive) i projekta B (proizvodnja rakije od dunje).
U prvom delu rada pod nazivom Ocena rentabilnosti investicionih projekata
teorijski aspekti bie prikazani teorijski aspekti izrade investicionog projekta. U ovom delu
rada e nakon definisanja i opisa osnocnih teorijskih postavki vezanih za izradu i vrste
investicionih projekata, prikaza razliitih formi sadraja i metodologija njihove izrade i
detaljan sadraj prema metodologiji Fonda za razvoj Republike Srbije prema kojoj e u
praktinom delu rada biti izvrena analiza. Poseban akcenat e biti na analizi statikih i
dinamikih metoda za ocenu rentabilnosti investicionih projekata, prednostima i nedostacima
njihovog korienja, kao i pravilima za odabir rentabilnijeg projekta u sluaju konflikta
izmeu metoda. U okviru statikih metoda bie obraene: rok vraanja, raunovodstvena
stopa prinosa, kriterijum produktivnosti, kriterijum ekonominosti, kao i kriterijum
rentabilnosti. U okviru dinamikih metoda obradie se: neto sadanja vrednost, interna stopa
rentabilnosti, indeks rentabilnosti (profitabilnosti) i rok vraanja.
Drugi deo rada pod nazivom Komparativna ocena rentabilnosti investicionih
projekata preduzea BMD predstavlja primer praktine upotrebe teorijskih koncepata
iznetih u prvom delu rada. Prema metodologiji Fonda za razvoj Republike Srbije na primeru
investiranja preduzea u proizvodnju visoko kvalitetnih vonih rakija, bie sprovedena
komparativna ocena rentabilnosti dva investiciona projekta i na bazi dobijenih pokazatelja
izvreno njihovo rangiranje i izvren odabir rentabilnijeg projekta .
U ovom delu rada najpre e biti obraeni opis projekata i svrha investiranja, nakon
ega e biti izvrena komparativna analiza, koja je sainjena na osnovu analize preduzea
BMD d.o.o., koje bi da kroz menjanje poslovne delatnosti i orijentaciju na proizvodnju
visoko-kvalitetnih vonih rakija unapredi svoje poslovanje, valorizuje dostupnu sirovinsku
bazu, te znaajno povea obim izvozne aktivnosti. Re je o ulaganjima u kapacitete od 10
tona vonih rakija - od ljive (projekat A) ili od dunje (projekat B), jer preduzee eli da
se usko specijalizuje i izgradi brend u proizvodnji samo jedne vrste u poetnom periodu, da bi
u kasnijim fazama nakon dobro izgraenog brenda potencijalno difersifikovalo proizvodnju i
na druge vrste rakija, pa stoga eli da uloi u rentabilniji projekat.
Nakon opisa i svrhe projekata bie analizirane razvojne mogunosti i sposobnosti
preduzea-investitora kroz: optu informaciju o investitoru, njegov poloaj na tritu
plasmana proizvoda i nabavke sirovina i repromaterijala, njegova investiciona aktivnost u
prethodnom periodu, opremljenost (tehnika i kadrovska), ekonomski i finansijski rezultati
poslovanih aktivnosti investitora i data konana ocena razvojnih mogunosti i sposobnosti
investitora. Nadalje e biti izvrena komparativna ekonomsko finansijska analiza projekata
A i B kroz analizu: obima i strukture ulaganja u stalna sredstva, obraun trokova
poslovanja i projekcije ukupnih poslovnih i finansijskih prihoda, investicije u potrebna obrtna
sredstva za poslovanje, izvora i uslova za finansiranje i novanih tokova projekata.
Kljuni deo rada predstavlja praktini proraun pokazatelja rentabilnosti projekata i
njihova komparativna analiza kako dinamikih (kao glavnih), tako i statikih (kao
pomonih).
Na kraju ovog dela rada bie date zakljune ocene i izbor rentabilnijeg projekta na
bazi dobijenih pokazatelja.
Na samom kraju rada, bie data zakljuna razmatranja.
1. Ocena rentabilnosti investicionih projekata teorijski aspekti

1.1. Sutina i vrste investicionih projekata
Investicioni projekat predstavlja ureeni (saeti) skup podataka koji treba da
ukae na isplativost ulaska u odreeni investicioni poduhvat potencijalnom investitoru. On je
bazni document koji preduzeu slui kao osnova za poslovne pregovore sa potencijalnim
finansijerima i investitorima. Investicioni projekat u sebe inkorporira prikaz stanja poslovnih
procesa konkretnog preduzea i bazne elemente povezane sa odreenim poslovnim
poduhvatom koji preduzee ima nameru da realizuje.
Imajui u vidu da su za realizaciju poslovnih ideja potrebna odreena finansijska
sredstva, preduzee kroz investicioni projekat iskazuje svoje tenje potencijalnim ulagaima
- finansijerima sa tenjom da ih privue da uestvuju u finansiranju konkretnog projekta.
Pojedini autori (Jovanovi, 2008; Ivanievi, 2004) navode da investicioni projekat
predstavlja investiciono-tehiku dokumentaciju koja sadri osnovne elemente ideje ija se
realizacija namerava od strane odreenog preduzea ili preduzetnika i koji omoguava
potencijalnim investitorima i finansijerima kvalitetno razmatranje prezentovane ideje i
efikasnije donoenje odluke o eventualnom finansiranju, odnosno ueu u realizaciji
projekta.
Osnovna namena investicionog projekta je da pomogne preduzeu (odnosno
investitoru) da investicionu ideju oblikovanu u vidu investicione i tehnike dokumentacije na
nivou bazinog idejnog projekta pretvori u realnost.
Od kljunog znaaja za efikasnu realizaciju investicije je detaljno razmatranje procesa
pripreme realizacije jednog investicionog projekta. Izrada potrebnih studija, elaborata i
projekata, a naroito donoenje investicione odluke, direktno je vezano za proces pripreme
realizacije investicija. Adekvatno pripremljen projekat je garancija uspene realizacije
investicionog projekta.
U okviru pripreme za realizaciju investicionog projekta izrada samog projekta je
jedna od krucijalnih aktivnosti. Izrada investicionog projekta vri se u fazama planiranja, kao i
pripreme realizacije investicionog poduhvata i na bazi njega se vri odluivanje o realizaciji
investicionog projekta.
Investiconi projekat je esto zahteva kompleksan postupak izrade i veoma je vaan za
oduivanje investitora o daljim koracima u sprovoenju investicionog poduhvata. Imajui
navedeno u vidu, za adekvatnu izradu projekta, od presudnog znaaja je da se prezentuje
adekvatan sadraj investicionog projekta (sa aspekta primenjene metodologije) koji bi
omoguio investitoru, kao i ostalim stejkholderima, transparentan uvid u sutinu projekta.
Sprovoenje ekonomske analize podrazumeva prouavanje: poreske politike (poreza,
dravnih rashoda, upravljanja dravnim dugom), monetarne politike (politike ponude novca,
politike kamatnih stopa) i ostalih faktora: inflacija, investicije u razvoj poslovanja, cene
energetskih resursa, izvozne i uvozne politike i valutnih kurseva i dejstava koji ti faktori mogu
da imaju na ekonomiju zemlje. Analizirajui date pokazatelje mogue je dati zakljuak o
stanju ekonomije. Cilj ove analize je da se uoe tendencije kretanja i izmena ovih faktora u
buduem periodu (Gitman & Joehnk, 1997: 317-318).
Takoe, neophodno je analizirati stanje privredne grane kojoj pripada preduzee, kao i
poloaj preduzea u okviru grane. Prva etapa analize privredne grane kojoj pripada preduzee
je odreivanje konkurentnosti date grane u odnosu da druge privredne grane. Poeljno je da se
privredna grana nalazi u fazi rasta, te da postoje mehanizmi kontrole ulaska novih preduzea u
granu i zatita od monopola.
6
Potrebno je oceniti reakcije privredne grane na predviene ekonomske promene.

Najvaniji pokazatelji su obim tranje za proizvodom, obim profita i osetljivost na izmene
trokova proizvodnje.
Na osnovu ove analize mogu biti doneseni zaljuci o mogunosti razvoja privredne
grane.
Poloaj preduzea u okviru privredne grane zavisi od sposobnosti preduzea da
ostvari: trokovnu konkurentnost, cenovnu konkurentnost, marketinku nadmo. Takoe,
jedan od bitnih inilaca je organizacijska sposobnost.
U zavisnosti od stanja privredne grane i poloaja preduzea u okviru te grane zavisie
sposobnost preduzea da obezbedi vee prinose na investicije, od onih koji se za isti nivo
rizika oekuje na finansijskim tritima.
Realizacija svakog investicionog projekta zahteva odreena znanja i iskustva.
Investiciona ideja je veoma bitna, ali efektivnost projekta ne zavisi samo od ideje, ve od
sposobnosti da se ta ideja realizuje u praksi.
Postoje mnogobrojne podele i vrste investicionih projekata, ali se one mogu svesti na
nekoliko podela u zavisnosti od kriterijuma koji se uzima kao osnova za podelu. Za potrebe
razmatranja upravljanja investicionim projektima prikazaemo nekoliko podela koje su i
najire prihvaene sa odreenim minimalnim modifikacijama. U ovom delu rada podele koje
predlau Jovanovi (2000) i Vukadinovi i Jovi (2012).
Podela investicionih projekata sa stanovita kriterijuma tehnike strukture obuhvata
nekoliko grupa investicionih projekata, i to:
1. Investicije u graevinske objekte za izgradnju, rekonstruisanje i proirenje
proizvodnih pogona, magacina, poslovnih i administrativnih objekata, itd.;
2. Investicije u opremu projekti ulaganja u maine, ureaje, postrojenja, instalacije,
transportna sredstva, itd.;
3. Ostale investicije projekti IR, obuke kadrova, za dugogodinje zasade u
poljoprivredi, osnovno stado, itd.
Prema nameni investicioni projekti se mogu podeliti na projekte za :
1. Ulaganja u nove objekte;
2. Ulaganja u rekonstrukciju i proirenje;
3. Ulaganja u dislokaciju;
4. Ulaganja u uvoenje nove opreme i ureaja;
5. Ulaganja u nauno-istraivaki rad, kadrovsku obuku, itd.
Iz samih podela se vidi da su svaka za sebe specifine na odreeni nain pre svega
imajui u vidu specifinosti vezane za realizaciju ovih projekata. Projekat izgradnje novog
objekta smatra se najsloenijim projektom jer obuhvata gotovo sve faze i aktivnosti vezane za
realizaciju projekata drugih grupa.
Investicioni projekti se, takoe, mogu podeliti i sa stanovita povezanosti projekata sa
pojedinim privrednim oblastima ili, pak, industrijskim granama. Tako, moemo govoriti o
investicionim projektima u pojedinim privrednim oblastima: industrijski projekti,
poljoprivredni projekti, saobraajni projekti, graevinski projekti, itd. Ako posmatramo
privredne grane onda to mogu biti projekti u metaloprereivakoj industriji, hemijskoj i
elektro-energetskoj industriji, itd. Ovi investicioni projekti se meusobno razlikuju jer se
razlikuju proizvodni i tehnoloki postupci kojima su namenjeni pa prema tome razlikuju se i
7
procesi izgradnje investicionih objekata (Vukadinovi i Jovi, 2012: 55-56; Jovanovi, 2000:
211-213).
1.2. Sadraj i metodologija izrade investicionog projekta

Svaki investicioni poduhvat mora biti realizovan kroz investicioni projekat.
Projektom se mora planski i osmiljeno upravljati. Obrada odreenih delova projekata
(Ljubisavljevi, 2006) u tesnoj je vezi sa namenom investicionog projekta, kao i spremnosti i
edukovanstti lica angaovanih na izradi investicionog projekta.
Na naim prostorima se primenjuje est priznatih metodologija izrade investicionih
projekata. Sutinskih razlika izmeu ovih metodologija nema, ve su to razlike formalnog
karaktera tj. obuhvatnosti i prezentiranja odreenih projekata ili studija.
Priznate metodologije u svetu su (Vukadinovi i Jovi, 2012: 76-77; Bugarin i
Slavkovi, 2008:31):
Metodologija Ujedinjenih nacija ili UNIDO metodologija (UNIDO, 1986),

Metodologija Svetske banke,
Metodologija: Tipian nemaki model,
Metodologija: Tipian ameriki model.
U Srbiji se, pored navedenih, koriste i:
Metodologija Privredne komore Srbije,

Metodologija Fonda za razvoj.
Metodologije koje se koriste u Srbiji zasnovane su na ''Zajednikoj metodologiji za

ocenjivanje drutvene i ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investiranja u
SFRJ'', ''Slubeni list SFRJ'' br.50/87, koja je tada usaglaena sa metodologijom Svetske
banke i UNIDO.
Fond za razvoj Republike Srbije je prihvatio u potpunosti navedenu metodologiju za
ocenu investicionih projekata kao relevantnu. U skladu sa time Fond za razvoj je i propisao
bazini sadraj investicionog projekta, koji ima sledee delove:
Opis projekta i svrha investiranja
Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora
Analiza trita
Tehniko tehnoloke osnove
Analiza lokacije
Mere zatite
Ekonomsko finansijska analiza
Finansijsko trina ocena projekta (statika i dinamika ocena ekonomske

efikasnosti projekta)
Analiza osetljivosti
Zbirna ocena.
Detaljniji prikaz sadrine investicionog projekta prema metodologiji Fonda za razvoj

Republike Srbije (http://www.fondzarazvoj.gov.rs/files/sadrzaj_pd.pdf ) dajemo u nastavku
(Jovanovi, 2008:72-83; Investiciono razvojni fond Crne Gore, http://sntcg.com/irf/images/
documents/Usluge/PRIRUCNIK_ZA_IZRADU_INVESTICIONIH_PROJEKATA_MSP.pdf.
8
Opis projekta i svrha investiranja u ovom delu prikazuju se osnovni podaci o

projektu, ciljevi i oekivani rezultati
Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora - prikazuju se osnovni
podaci o proizvodnji, tritu, tehniko-tehnolokim aspektima, organizaciji, kao i
finansijki podaci o investicione aktivnosti investitora u prethodnom periodu
(zadnje tri ili, ponekad, pet godina), kao i predvianja za budui period. Na bazi
navedenog vri se ocena proizvodno-tehnolokih, trinih, ekonomskih i naroito,
finansijskih mogunosti investitora da realizuje konkretni investicioni projekat.
Ovaj deo posebno inkorporira:

Opte podatke o investitoru - predstavljaju se osnovni podaci o investitoru
Podatke o proizvodnji i tehnologiji o trenutnom programu i realizovanoj
proizvodnoj aktivnosti, primenjenoj tehnologiji i opremi, instaliranim, kao i
korienim kapacitetima, i dr.
Podaci o tritu - o realizovanoj prodaji i nabavci u prethodnom preiodu, a
naroito: obimu i ukupnoj vrednosti realizovane prodaje proizvoda, koliinama
sirovina i repromaterijala, zatim vrednost nabavki, kao i cene proizvodnih
inputa i outputa, podatke o komitentima, i dr.
Kadrovski podaci - broj i struktura zaposlenih
administrativnom osoblju), o rukovodeim kadrovima i dr.
(proizvodnom
Ekonomsko-finansijski rezultati poslovanja investitora - osnovna i obrtna

sredstva, izvori finansiranja, kljuni finansijski rezultati poslovanja, obaveze
po kreditnim zaduenjima , itd.
Realizovane i planirane investicije - podaci o dosadanjim realizovanim
projektima i njihovim efektima, o onima u toku i ocene potreba i mogunosti
njihovog sprovoenja, ocenu da li e se u budunosti ii na nova ulaganja i
sposobnosti investitora da ista realizuje, i
Konanu ocenu razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora.
Analiza trita - prikazuju se osnovni podaci o proizvodu uz opis mogunosti i
nain korienja. Ova analiza obuhvata i:
Analizu tranje - dosadanu prodaju odnosnog proizvoda na domaem i

inostranom tritu, podatke o tranji na stranom tritu kroz dosadanji izvoz,
na osnovu ega treba proceniti ukupnu tranju po godinama u periodu
eksploatacije investicionog projekta;
Analizu ponude - podaci o realizovanoj proizvodnji proizvoda na domaem

tritu, o ukupnom uvozu i izvozu, na osnovu ega treba prikazati procenu
ukupne ponude po godinama u periodu eksploatacije investicionog projekta;
Procena potencijalne prodaje - mogui plasman proizvoda na domaem tritu

i inostranstvu sa dinamikom po godinama. Potrebno je navesti i najvanije
eventualne kupce i (opciono) sporazume sa njima za prodaju proizvoda u
narednom periodu. Isto tako, poeljno je prikazati predvianja prodajnih cena,
po mogustvu dinamiki tokom perioda eksploatacije, kao i mehanizme
prodaje i distribucije.
Analizu nabavnog trita u kojoj se analiziraju mogunosti nabavke sirovina i

repromaterijala
Tehniko-tehnoloke osnove obuhvataju vie elemenata, a naroito:
9
Proizvodni program prikaz aktuelne proizvodnje (ukoliko je ima), koliine i

osnovne osobine proizvoda. Nadalje, daje se pregled planiranog programa
proizvodnje, kako po individualnim, tako i po grupama proizvoda (ukoliko
postoje) i planirane koliine u toku ekonomskog veka eksploatacije
predmetnog projekta;
Odabir tehnologije - podaci o analiziranim tehnologijama, nainu odabira
najbolje tehnologije i njenim osnovnim karakteristikama i prednostima u
odnosu na ostale tehnologije koje se razmatraju;
Tehnoloka oprema - potrebna proizvodna oprema, maine, alati u ureaji,
specifikacija i njihove cene i opis naina rukovanja i odravanja;
Graevinski projekat idejno graevinsko reenje, predmet i predraun
potrebnih radova, itd.
Projekat instalacija ukupna idejna reenja potrebnih instalacija elektro,
hidro, gasne telefonske, gromobranske i termoinstalacije, itd.;
Tehnoloki proces prikaz (opisno i grafiki) odvijanja tehnolokog procesa.
Ovaj prikaz obuhvata raspored i povezanost pojedinih tehnolokih linija i
reenja unutranjih transportnih linija i naina skladitenja;
Normativi i bilansi - normative utroaka: sirovinske baze, repromaterijala,
energije i fluida, kao i vremena izrade sa bilansima za ukupnu proizvodnju
(dinamiki po godinama). Daju se podaci o izvorima energije i fluida iz kojih
se vri snabdevanje, o nainu snabdevanja i dopreme, kao i o mogunostima
snabdevanja iz pojedinih izvora;
Proizvodni radnici - proraun i detaljan prikaz potrebnih radnika u proizvodnji
i specifikacija po zanimanjima, stepenu strune spreme i potrebnim
kvalifikacijama;
Organizacioni projekat - obuhvata organizacionu strukturu objekta u
eksploataciji, sa prikazom proizvodnih i organizacionih veza sa drugim
organizacijama, kao i organizaciju i mehanizme funkcionisanja odreenih
slubi i celina, kao i informacioni sistem za efikasno funkcionisanje projekta..
Potrebni kadrovi (pregled) i njihova obuka i razvoj proraunavanje i prikaz
potrebnih (proizvodnih i administrativnih) radnika i
nain njihovog
obezbeivanja, potrebni oblici obuke itd;
Analiza lokacije Analizu lokacije vrimo tako to je razdvojimo na dve osnovne
grupe, analizu makro i mikro lokacije.
Analiza makrolokacije - analiza ire lokacije uz analizu najvanijih faktora kao
to su npr: ostali proizvoai; trite prodaje (posebno njegova udaljenost),
raspoloivi (posebno proizvodni) kadrovi, prirodni faktori i dr. uslovi;
Analiza mikrolokacije - objekti na uem lokacijskom podruju, goeloka
hidroloka, meteoroloka i seizmika svojstva podruja, blizina komunalnih i
energetskih prikljuaka; transportni i komunikacioni uslovi, izvodljivost
graevinskih i tehniko-tehnolokih reenja, i dr.
Mere zatite koje obuhvataju: mere zatite ivotne sredine i zatitu na radu.
Ekonomska i finansijska analiza obuhvata vie elemenata, a naroito:
Potrebna investiciona sredstva (ukupna) - ulaganja u osnovna, kao i obrtna
sredstva. Prikazuje se tabelarni pregled ukupnih investicija u osnovna i
potrebna obrtna sredstva.
10
Tabela 1: Rekapitulacija ukupnih investicija

Rbr
Vrsta investicija
1.
2.
Ukupno:
Dinamika ulaganja po
godinama
Ukupan iznos
Investicije u osn. sredstva

Investicije u obr. sredsva
Osnovna sredstva (potrebna ulaganja) obraunava se i daje pregled potrebnih

investicija po tehnikoj strukturi i dinamici.
Tabela 2: Potrebna investiciona sredstva
Red. broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Ukupno:
Dinamika ulaganja po
godinama
Vrsta investicije
Graevinski objekti
Instalacije
Infrastruktura
Domaa oprema sa montaom
Uvozna oprema sa carinom i montaom
Dugogodinji zasadi i osnovno stado
Materijalna prava
Osnivaka ulaganja
Ostalo
Ukupan iznos
Obraun ukupnog prihoda - obraun ukupnog prihoda koji investicioni projekat

ostvaruje u ekonomskom veku trajanja projekta - dinamiki po godinama perioda
eksploatacije.
Tabela 3: Obraun ukupnog prihoda
Rbr
1.
2.
3.
Ukupno:
Koliina
Proizvod
Jedinina cena
Vrednost
1 god. 2 god...n god.
Proizvod 1
Proizvod 2
Obraun ukupnih materijalnih trokova materijalni trokovi ekonomskom veku

trajanja projekta (dinamiki po godinama perioda eksploatacije).
Tabela 4: Obraun materijalnih trokova
Rbr
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Ukupno:
Vrednost
1 god. 2 god...n god.
Struktura trokova
Sirovine i materijal
Energija
Investiciono odravanje
Proizvodne usluge
Neproizvodne usluge
Ostali trokovi
Amortizacija - obraun amortizacije osn. sredstava po vrstama u ekonomskom veku

eksploatacije.
11
Tabela 5: Obraun amortizacije

Rbr
Nabavna
vrednost
Struktura
Graevinski objekti
Oprema
Dugogodinji zasadi
Osnovno stado
Materijalna prava
Ostala osnovna sredstva
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Ukupno:
Amortizaciona
stopa
Godinje
Bruto zarade se projektuju, najee kao fiksni troak u ukupnom godinjem iznosu
Tabela 6: Projekcija trokova bruto zarada
Broj zaposlenih
Broj meseci
angaovanja
zaposlenog
u toku godine
Bruto zarada
mesena po
zaposlenom
Ukupna bruto zarada

godinja
VSS
VKV
SSS
UKUPNO
Investicije u obrtna sredstva - proraun i prikaz investicija u obrtna sredstva.

Tabela 7: Investicije u obrtna sredstva
Rbr
1.
1.1.
1.2.
1.3.
1.4.
2.
2.1.
2.2.
2.3.
(1-2)
Vrsta
Vezivanje
(dani)
Godinje
Koeficijent
Potr. o.s.
Obrtna sredstva
Zalihe sirovina i materijala
Nedovrena proizvodnja
Zalihe gotovih proizvoda
Druga obrt. sredstva
Izvori iz tekuih
poslovanja
Dobavljai
Amortizacija
Obaveze iz dohodka
Potrebna obrt.sredstva
Izvori finansiranja - struktura i dinamika i uslovi za dobijanje sredstava.
12
Tabela 8: Izvori finansiranja

Rbr
Izvori
1.
2.
3.
4.
5.
6.
iznos/vrednost (%)
K.s.
Vreme
otplate
Sopst. sredstva investitora

Domai bankarski krediti
Ostali domai krediti
Inostrani krediti
Zajednika ulaganja
Ostali izvori
Ukupan iznos
Obaveze prema izvorima - obraun kreditnih obaveza i prikaz planova otplate,

interkalarne kamate i ostalih obaveza prema kreditima.
Tabela 9: Otplata anuiteta
Rbr
1.
2.
3.
Ukupno:
Period otplate
Ostatak duga
Glavnica
Kamata
Anuitet
Novani tokovi projekta obuhvataju vie kategorija kao to su:

Dinamiki plan bilansa uspeha izrauje se po godinama predvienog veka
projekta po propisanoj metodologiji;
Finansijski tok obuhvataju se svi prihodi i rashodi u veku trajanja projekta i
predstavlja osnov za ocenu finansijske podobnosti predmetnog projekta, a
prikazuje se u tabelama po godinama ekploatacije projekta. Primici su: ukupan
prihod, izvore finansiranja, godinji povraaj dugoronih plasmana i ostatak
vrednosti, a izdaci su: ukupne investicije, trokovi poslovanja, bruto zarade i
obaveze ka finansijskim izvorima. Razlika ukupnih primanja i izdavanja je
neto primitak finansijskog toka projekta;
Dinamiki plan bilansa stanja izrauje se za svaku godinu iz predvienog
veka trajanja projekta po propisanoj metodologiji;
Ekonomski tok projekta - slui za finansijsko ocenivanje rentabilnosti
investicionog projekta i obuhvata identine stavke kao i finansijski tok, izuzev
izvora finansiranja i godinjeg povraaja dugoronih plasmana u primicima i
obavezama ka finansijskim izvorima u izdacima. Neto primanja ekonomskog
toka su osnovni parametar za proraun kriterijuma za ocenjivanje da li je
investicioni projekat rentabilan;
Finansijsko-trina ocena ili ocena rentabilnosti projekta koristi neto primanja
iz ekonomskog toka i sadri u sebi proraun veeg broja statikih (period
povraaja, raunovodstvena stopa prinosa, produktivnost, ekonominost,
rentabilnost) i dinamikih kriterijuma (neto sadanju vrednost, indeks
rentabilnosti, internu stopu rentabilnosti, rok povraaja).
Analiza osetljivosti prikazuje statiku i dinamiku osetljivost projekta u
odnostu na promene odreenih varijabli;
Zbirna ocena projekta daje se konana ocena o isplativosti ulaganja u
odreeni projekat (projekte).
13
Komercijalne, tj. poslovne banke, ali i ostale finansijske institucije, najee imaju
razvijene svoje posebne metodologije, koje primenjuju u svojoj poslovnoj praksi. Ipak, u
osnovi svih tih metodologija se nalazi identina materija, pri emu su krajnji pokazatelji
rezultat analize statikih i dinamikih pokazatelja.
1.3. Pristupi oceni rentabilnosti projekata

Opravdanost investicionog projekta, u praksi, se vri analiziranjem i ocenom efekata
dobijenih realizacijom investicionog poduhvata. Ovakav postupak se naziva analiza i ocena
efikasnosti investicionog projekta ili rentabilnost investicionog projekta.
Ocena rentabilnosti investicionog projekta moe biti ili finansijska (komercijalna) ili
drutvena.
Finansijska ocena prikazuje pozitivne efekte koje investicioni projekat donosi samom
investitoru, dok se drutvena ocena meri pozitivne efekte koje odreeni projekat donosi jednoj
zemlji u celini odnosno celokupnoj drutvenoj zajednici (Jovanovi, 2008: 86 87).
Ocenu opravdanosti i odluku o realizaciji investicionog projekta donosi preduzee
koje je investitor na osnovu ekonomskih efekata izraenih u vidu novanih tokova.
Finansijska analiza je, u sutini, sredstvo za donosioce odluka u kome se odluuje da li
projekat treba prihvatiti ili ne. Iz ugla investitora, to je glavno pitanje za njega, na osnovu
kojeg on odluuje da li e se isplatiti njegova investicija.
Smatra se da je cilj svakog preduzea obezbeivanje visokog profita i uveavanje
njegove vrednosti. Vrednost se uveava kada su ostvareni prihodi vei od trine vrednosti
uinjenih trokova, odnosno kada sama investicija vredi vie od trokova koji nastaju njenom
realizacijom.
Da bi se detaljnije mogle analizirati ocene opravdanosti potrebno je izvriti
analiziranje i merenja rezultata koji se oekuju od investicionog projekta. Merenjem se se
raunaju odreeni pokazatelji. Osnova finansijske analize je diskontovani novani tok koji
uzima u obzir vremensku vrednost novca. Vremenska vrednost novca meri se diskontnom
stopom. Finansijska ocena u sebi sadri dve vrste ocena (rentabilnost i likvidnost).
1.3.1
Vremenska vrednost novca i provena novanih tokova
Investitori ulau u kapital s ciljem da ostvare odreenu stopu prinosa na njihova

ulaganja. Ulaui novac u neki od investicionih projekata, oni se odriu korienja novca u
datom vremenskom trenutku, zbog ega oekuju da e imati neku odreenu korist u
budunosti. U sluaju da investitori ulau novac u banku dobie odreeni prinos u vidu
kamate na njihova deponovana sredstva, obraunata po u napred dogovorenoj kamatnoj stopi.
Ulaganjem novca u odreene investicione projekte, investitori tee da ostvarena stopa po
kojoj se ostvaruje prinos bude iznad kamatne stope.
Sigurno je da se finansije nikad ne mogu dovoljno dobro razumeti, niti se njihovom
problematikom moe ovladati ukoliko se ne razume vremenska vrednost novca, za ta je
svakako potrebno vladati osnovnim matematikim operacijama. Osnovna sutina kod
vremenske vrednosti novca je da novani iznos danas vredi vie nego novani iznos koji e
biti primljen u nekoj odreenoj budunosti. Novac koji je raspoloiv danas moe biti uloen u
projekat koji e u budunosti doneti odgovarajui prinos. Ne ulaganje novca u odreeni
projekat prouzrokuje oportunitetne trokove koji su jednaki stopi prinosa koju bi smo ostvarili
da smo isti uloili u neki poslovni poduhvat. Iz navedenog se moe doneti zakljuak da novac,
14
kao i svaka druga roba dobija cenu. Vremenska vrednost novca moe biti posmatrana kao
budua i sadanja vrednost (Benkovi, 2007:42-43).
Budua vrednost novca rauna se primenom kamatnog rauna kroz postupak
kapitalizacije. Prilikom obrauna moe se koristiti prosti i sloen kamatni raun. Prosti
(jednostavni) kamatni raun se dobija primenom unapred utvrenog fiksnog procenta na
uloeni novac uzimajui u obzir i vremenski period za koji se vri ulaganje. Formula za
obraun jednostavnog, ili prostog kamatnog rauna moe se napisati kao:
(1)
gde je:
JK - jednostavno definisana kamata u novanim jedinicama,
i - kamata za vremenski period,
g - broj vremenskih perioda, odnosno broja godina.
Odnosno, za bilo koju jednostavnu kamatu, budua vrednost na kraju n-tog perioda bi
se mogla napisati:
(2)
Sloeni kamatni raun je takav vid ukamaivanja gde se kamata dodaje na uloena
sredstva za odreeni vremenski period, pa se na taj iznos obraunava kamata i dodaje na isti,
nakon ega se opet rauna kamata i dodaje se na prethodno dobijeni iznos i sve tako do kraja
obraunskog perioda.
Kada je u pitanju sloeni kamatni raun, odnosno kamata na kamatu, budua vrednost
na kraju obraunskog perioda se rauna:
Vn=Vs x (1 + i)
(3)
gde su:
Vn - vrednost uloga na kraju perioda,
Vs vrednost poetnog uloga
(1 + i) - kamatni faktor
U cilju olakavanja obrauna budue vrednosti novca koriste se I finansijske tablice u

kojima je kamatni faktor izraunat u zavisnosti od obraunskog perioda i kamatne stope.
Kamatni faktor nam pokazuje brzinu rasta sadanje vrednosti novca u vremenu. Postupkom
ukamaivanja investitor dobija odgovor koji iznos novca e dobiti na kraju obraunskog
perioda na uloena novana sredstva.
U predhodnom primeru prikazan je metod obrauna budue vrednosti novca
primenom metode za obraun prostog kamatnog interes i sloenog kamatnog interesa.
Meutim u finansijskoj oceni profitabilnosti ili rentabilnosti, koristi se metod svoenja
budue vrednosti na sadanju vrednost. Taj postupak se naziva diskontovanje. Sutina ovog
metoda je da uzme u obzir vremensku dinamiku investiranja. Dakle, moe se rei da je
sadanja vrednost ustvari, dananja vrednost budueg novanog toka.
15
U sluaju diskontovanja gde se primenjuje jednostavni kamatni raun diksontovanje se

vri na sledei nain:
(4)
Odredjivanje sadanje vrednosti u osnovi je obrnuti postupak od sloenog

ukamaivanja:
(5)
Da bi mogli adekvatno utvrditi sadanju vrednost novca, kao jedan od osnovnih

preduslova, moramo adekvatno utvrditi diskontnu stopu i period diskontovanja, koju emo
kasnije primeniti u postupcima izraunavanja sadanje vrednosti (Benkovi, 2007: 44).
Za sagledavanje opravdanosti ulaganja u neki investicioni projekat koriste se novani
tokovi koji predstavljaju sva primanja i izdavanja gotovine tokom celokupnog trajanja
projekta.
Novani tok bilo kojeg projekata sadri:
inicijalni kapitalni izdatak,
neto novane tokove od proistekle iz eksploatacije projekta (operativne novane
tokove) i
novani tok, odnosno neto primanje gotovine proisteklo od likvidacione vrednosti
projekta.
Svi uesnici u investicionom projektu zainteresovani su za vrednosti oekivanih neto
novani tokovi, jer samo pozitivni novani tokovi koje e generisati projekat mogu da
obezbede zahtevani povraaj sredstava finansijerima projekta, plate zaposlenim i
menaderima. Vano je napomenuti da vrlo esto postoji asimetrinost izmeu prihoda i
rashoda i priliva i odliva gotovine. Jedino u idealnom sistemu, gde nema ogranienja kapitala,
nema asimetrinosti izmedju pomenutih kategorija. Na osnovu asimetrinosti priliva i odliva i
prihoda i rashoda postoji asimetrinost i izmeu godinjeg neto novanog toka i neto
godinjeg dobitka projekta. Uporeivanjem odnosa dobiti i novanog toka, mogue je oceniti
sposobnost pretvaranja dobiti u gotovinu. Iz tog razloga ocena isplativosti ulaganja u projekat
treba da se zasniva na proceni oekivanih priliva i odliva novca koje e da obezbedi projekat
u toku svoga funkcionisanja. Konani rezultati ocene projekata zavise od tanosti procene
neto novanog toka.
U cilju tanije procene novanih tokova oekivani period funkcionisanja projekta
razbija se deli na nekoliko vremenskih delova - intervala planiranja. Duina intervala
planiranja odreena je nivoom predinvesticionih istraivanja, mogunostima pripremanja
potrebnih informacija i rokom funkcionisanja projekta. Po pravilu za kratkorone i
srednjorone projekte ona iznosi mesec, kvartal ili polugodite, a za dugorone i vee projekte
godinu (Krasulja i Ivanievi, 2004: 267-277).
Za donoenje odluke o prihvatanju investicionog projekta koriste se budui novani
tokovi u koje su ukljueni i oportunitetni trokovi nastali zbog nepreduzimanja najbolje
investicione alternative (McLaney, 2003).
Inicijalni kapitalni izdatak ine sva izdavanja novca koja investitor mora da napravi
kako bi projekat mogao da stavi u funkciju. U navedeni iznos ukljuena je fakturna vrednost
16
stalnog sredstva i svi trokovi koji su vezani za stavljanje u funkciju osnovnog sredstava
(trokovi prevoza, manipulacije, osiguranja, montae, instaliranja, ). U inicijalni kapitalni
izdatak ukljueni su i izdaci za trajna obrtna sredstva koja se finansiraju iz dugoronih izvora.
Inicijalni kapitalni izdatak se moe posmatrati u dve varijante: 1) kroz nabavku novog
sredstva i 2) kroz zamenu starog sredstva novim sredstvom.
Prilikom nabavke novog sredstva, inicijalni kapitalni izdatak ine svi trokovi koji su
nastali stavljanjem istog u upotrebu.
Kada investitor vri zamenu starog sredstva novim sredstvom napred navedeni
trokovi umanjuju se za vrednost starog sredstva koja se moe ostvariti prodajom istog.
Novo sredstvo moe dovesti do promene u obrtnom kapitalu (zaliha rezervnih delova,
optih trokova ili smanjenje radne snage).
Sredstvo koje se zamenjuje novim sredstvom, svojom prodajnom cenom umanjuje
inicijalni kapitalni izdatak. Njegova knjigovodstvena vrednost moe se razlikovati od
prodajne vrednosti to prouzrokuje i izmenu vrednosti kapitalnog izdatka kroz porez na
kapitalnu dobit. U sluaju kada je knjigovodstvena vrednost vea od prodajne ostvaruje se
poreske utede. Kada imamo da je prodajna vrednost vea od knjigovodstvene vrednosti tada
se na razliku izmedju prodajne i knjigovodstvene vrednosti plaa porez na kapitalnu dobit koji
na taj nain utie na visinu inicijalnog kapitalnog izdatka. Ukoliko je prodajna vrednost
jednaka knigovodstvenoj tada prodaja starog sredstva nee biti oporezovana (Diacogiannis,
1994: 141).
Tabela 10: Osnovni oblik za odreivanje poetnog izdatka novca
Troak nove imovine
+
kapitalni izdaci (montaa, oprema..)
+ (-)
promena nivoa obrtnog kapitala
neto prihodi od prodaje stare imovine (ukoliko se vri zamena stare imovine)
+ (-)
porezi ili poreske utede nastale radi prodaje stare imovine (ukoliko se vri zamena
stare imovine)
inicijalna neto novana investicija

Izvor: Van Horne & Wachowicz, 2007: 321
Procena novanih tokova od poslovne (operativne) delatnosti se zasniva na oceni

buduih priliva i odliva gotovine koje e generisati projekat u toku eksplotacije. Budui prilivi
gotovine od investicionog projekta obuhvataju dodatne prihode od prodaje proizvoda i
dodatne prihode usled smanjenja trokova proizvodnje. Budui odliva gotovine obuhvataju
sve isplate novanih sredstava neophodnih za realizaciju projekta.
Neto novani tok (NNT) od eksploatacije projekta predstavlja bitan element za ocenu
rentabilnosti investicionog projekta kod primene NSV, ISP i kod roka povraaja.
Od karaktera novanog toka zavisi i obraun neto novanog toka. Novani tok od
eksplotacije investiccionog projekta moe biti ujednaen i neujednaen. Kada je novani tok
jednak tokom svake godine eksplotacije projekta onda se govori o ujednaenom novanom
toku. U obrnutom sluaju radi se o neujednaenom novanom toku investicionog projekta.
Amortizacija predstavlja otpis vrednosti osnovnog sredstava tokom procenjenog
ivotnog veka. Iznos amortizacije umanjuje oporezivu dobit ali ne umanjuje novane tokove
projekta.
17
Veoma je teko odrediti ivotni vek nekog sredstva zbog ubrzanog tehnolokog
progresa. Procena se vri na osnovu iskustva sa slinim sredstvima. esto se deava da se
ekonomski i fiziki rok sredstava razlikuju, odnosno da se sredstvo moe i dalje koristiti u
proizvodnji ali zbog tehnolokog unapreenja, unapreenja procesa proizvodnje ili smanjenja
tranje za proizvodom isto je ekonomski zastarelo. Za veinu preduzea amortizacija
predstavlja najvei izvor sredstava u njihovim finansijskim izvetajima i tako prikupljena
sredstva predstavljanju dobru podrku budetu kapitala preduzea (Birgham,et al., 1999,
Benkovi. 2007: 128).
Poreska politika drave odreuje nain obrauna amortizacije i stopu amortizacije. U
literaturi se najee koristi linealna metoda zbog jednostavnosti postupka obrauna. Ukoliko
se u kasnijim godinama funkcionisanja projekta oekuju vei izdaci primenjuje se ubrzana
metoda amortizacije koja u prvim godinama donosi vee poreske olakice i veu neto
sadanju vrednost. U cilju uporedivosti podataka potrebno je primenjivati istu metodu
amortizacije, osim ako se ne oekuju promene koje opravdavaju promenu metoda
amortizacije.
Obraun godinjeg toka novca u toku realizacije projekta, prikazan je u Tabeli 11.
Tabela 11: Procena neto toka novca u toku funkcionisanja projekta
Neto poveanje (smanjenje) poslovnih prihoda minus (plus) sva neto poveanja
(smanjenja) poslovnih rashoda osim amortizacije
- (+)
neto poveanje (smanjenje) trokova poreske amortizacije
neto promene dobiti pre poreza
- (+)
neto poveanje (smanjenje) poreza
neto promene u dobiti nakon poreza
+ (-)
neto poveanje (smanjenje) trokova poreske amortizacije
dodatni neto tok novca
konani ostatak vrednosti nove imovine
- (+)
porezi (poreske utede) nastale zbog prodaje ili dispozicije nove imovine
+ (-)
smanjenje (poveanje) nivoa neto obrtnog kapitala
dodatni neto tok novca u zadnjoj godini

Izvor: Van Horne, 1997: 319-320
Na kraju ekonomskog veka trajanja investicionog projekta pojavljuju se novani

tokovi odnosno prilivi gotovine od likvidacione vrednosti stalnog sredstva i povraaja radnog
kapitala. Kada je projekat zavren obino se inicijalne investicije u radni kapital u potpunosti
vraaju. Likvidaciona vrednost je neto iznos koja se ostvaruje od prodaje osnovnog sredstva
na kraju ekonomskog veka investicije nakon oduzimanja oekivanih trokova njegove
prodaje. Procena ovog novanog toka vri se na osnovu slinih sredstava koja se jo koriste a
pri kraju su svog ivotnog veka. Greke u predvianju cene konanog otpisa retko su kljune
za dugorone projekte jer je sadanja vrednost iznosa koju treba primiti u budunosti obino
mala.
Za ocenu rentabilnosti investicionih projekata koriste se razliite metode koje se mogu svrstati
u dve osnovne grupe: 1) statike metode i 2) dinamike metode.
18
1.3.2
Statike metode za ocenu rentabilnosti investicionih projekata
Statike metode, uglavnom se koriste kao dopunski kriterijumi za oceni rentabilnosti

investicionih kriterijuma ili prilikom brze evaluacije investicionih projekata. Osnovna njihova
karakteristika je da su jednostavne i lake za upotrebu, da koriste podatke uzete u
reprezentativnoj godini eksplotacije investicionog projekta i da ne uzimaju u obzir vreme,
odnosno ne uzimaju u obzir period investiranja kao ni period eksploatacije investicije. Pored
postojanja velikog broja dinamikih metoda koje su nauno verifikovane, u praksi je veoma
zastupljena primena statikih metoda, koje se baziraju na konzervativnom razmiljanju da je
ono to se primenjuje godinama sigurnije i lagodnije.
Najee koriene statike metode su:
1) Period povraaja;
2) Raunovodstvena stopa prinosa,
3) Produktivnost rada,
4) Ekonominost i
5) Rentabilnost
1.3.2.1. Period povraaja

Navedena metoda se veoma esto koristi i pored mnogobrojnih nedostataka, koji se
ogledaju u ne uzimanju vremenske vrednosti novca i to ne uzima efekte koji nastaju nakon
povratka uloenog kapitala. Ono to navedenoj metodi daje za prednost je jednostavnost i
mali broj podataka koje koristi za dobijanje pokazatelja rentabilnosti projekta. Moe se
shvatiti (Vukadinovi i Jovi, 2012: 121-129; Krasulja i Ivanievi, 2004: 315-326) kao
potrebno vreme za povraaj sredstava uloenih u projekat i izraunava se na osnovu podataka
o inicijalnom kapitalnom ulaganju i neto novanog toka, odnosno:
P=I/NT
(6)
gde korieni simboli predstavljaju:

P period povraaja
I inicijalno kapitalno ulaganje i
NT neto novani tok
U zavisnosti kako se mogu izraavati novani tokovi periodi povraaja mogu biti
stvarni, proseni ili diskontovani.
Stvarni period povraaja koristi podatke o novanim tokovima samo do trenutka
povraaja uloenih sredstava. U zavisnosti od karaktera novanih tokova moe se izraunavati
putem anuitetnog i neujednaenog novanog toka.
Kada govorimo o anuitetnom novanom toku tada period povraaja izraunavamo na
osnovu sledeeg obrasca:
Ps=I/NTa
19
(7)
gde simboli imaju sledee znaenje:

Ps stvarni period povraaja,
I inicijalno kapitalno ulaganje i
NTa anuitetni godinji novani tok
Ako pretpostavimo da je preduzeu za realizaciju investicionog projekta potreban
inicijalni kapitalan izdatak od 180.000 dinara , a da je godinji neto novani tok 40.000,00
dinara, onda dobijamo da je stvarni period povraaja novanih sredstava ovog projekta:
Ps=180.000/40.000=4,5 godina, odnosno
4+ (0,5x365)=4 + 183= 4 godine, 6 meseci i 3 dana
Kada su u pitanju neujednaeni novani tokovi onda period povraaja dobijamo kada
od ulaganja oduzimamo neto novane tokove sve dok ne izjednaimo stanje sa 0.
Primer: Preduzee ima neujednaene novane tokove koji po godinama iznose: u 1.
godini 50.000 dinara, u 2. godini 40.000, u 3. godini 45.000, u 4. godini 60.000 dinara, i u 5.
godini 35.000 dinara. Za realizaciju navedenog projekta neophodno je inicijalno ulaganje od
180.000 dinara.
Tabela 12: Period povraaja kod neujednaenih novanih tokova
Godine
0
1
2
3
4
Novani tokovi
-180.000
50.000
45.000
60.000
35.000
Ostatak ulaganja
-180.000
-130.000
-85.000
-25.000
10.000
Navedeno preduzee u etvrtoj godini e izvriti povraaj uloenih sredstava,

odnosno:
Ps=3+25.000/35.000=3+0,7=3,7 godina odnosno
3 + 0,7*365= 3 godine i 256 dana = 3 godine, 8 meseci i 16 dana
Prosean period povraaja uzima u obzir godinje novane tokove u toku celokupnog
trajanja projekta. Navedeni period povraaja radi se u dva koraka:
1) Sabiraju se svi godinji novani tokovi i dele sa brojem godina trajanja projekta
(prosean godinji novani tok) i
2) Inicijalni kapitalni izdatak se deli sa prosenim godinjim novanim tokom
(8)
20
gde je:
Pp - prosean period povraaja
Izraunavajui prosean period povraaja na osnovu prethodnog primera dobijamo:
Pp=180.000/47.500=3,79
Stvarni i prosean period povraaja imaju iste vrednosti kod ujednaenih godinjih
novanih tokova. U svim ostalim sluajevima javljaju se oscilacije stvarnog u odnosu na
proseni period povraaja. Smatra se da je ispravnije u praksi primenjivati stvarni novani tok
jer on respektuje vremenski raspored neto novanog toka od eksplotacije projekta.
U cilju primene vremenske vrednosti novca kroz metodu perioda povraaja nastao je i
diskontovani period povraaja. Diskontovani period povraaja je period koji je potreban da se
sadanjom vrednou neto novanog toka iz eksploatacije projekta nadoknadi sadanja
vrednost inicijalnog kapitalnog izdatka. Diskontovanje se vri putem diskontnog faktora koji
se moe dobiti matematikom formulom 1/(1+i) ili primenom II finansijske tablice pri emu
se kao diskontna stopa uzima prosena cena kapitala.
Uzimajui da je diskontna stopa 10% na prethodom primeru dobijamo sledee
podatke:
Tabela 13: Diskontovani period povraaja kod neujednaenih novanih tokova
Godine
Novani tokovi
-180.000
1
2
3
4
5
50.000
45.000
60.000
35.000
50.000
0,909
0,826
0,751
0,683
0,621
Diskontni faktor
Diskontovani
NT
180.000
45.450
37.170
45060
23.905
31.050
Sadanja vrednost
-180.000
-134.550
-97.380
-52.320
-28.415
2.635
Na osnovu dobijenih diskontovanih novanih tokova utvreno je da je diskontovani

period povraaja 4,9 godina, odnosno 4 godine i 334 dana.
Pored uvoenja vremenske vrednosti novca u ovaj kriterijum, metoda perioda
povraaja se i dalje koristi kao dopunski kriterijum za ocenu rentabilnosti jer u svom pristupu
ne razmatra one efekte nastale nakon povraaja uloenog kapitala. Navedeni nedostatak moe
da prouzrokuje da se sa stanovita perioda povraaja prihvata neki projekat iji su novani
tokovi posle povraaja zanemarljivi. Takoe, kao nedostatak ove metode predstavlja i ne
uzimanje u obzir rasporeda novanih tokova tokom perioda povraaja, to moe
prouzrokovati da neki projekat dobije prednost u odnosu na drugi projekta kod kojeg su
novani tokovi u poetnim godinama znatno vei od prvog.
Period povraaja u stvari predstavlja brzinu povraaja uloenih sredstava i samim tim
moe jedino posluiti kao metod za ocenu likvidnosti. Navedenim podatkom, pored perioda
povraaja uloenih sredstava, prikazuje se i vremenska duina izloenosti riziku nekog
projekta.
21
Preduzea najee unapred imaju odreene maksimalne periode povraaja, ija

duina zavisi od visine investicije. Najee menadment preduzea odreuje rokove od 3
odnosno 5 godina perioda povraaja.
Za preduzee je veoma bitan podatak da period eksploatacije projekta bude mnogo
dui od perioda povraaja, a da period aktivizacije projekta bude krai.
Iz perioda povraaja moe se izraunati reciprona vrednost perioda povraaja, koja se
dobija kada se broj 1 podeli sa periodom povraaja, odnosno u ovom primeru stvarni period
povraaja je 4,5 godina a reciprona vrednost iznosi 1/4,5=22,22%. Osnovna karakteristika
reciprone vrednosti povraaja je da ona tei da se izjednai sa internom stopom prinosa kada
je duina eksploatacije projekta mnogo vea od perioda povraaja.
1.3.2.2. Raunovodstvena stopa prinosa
Metoda raunovodstvene stope prinosa predstavlja metodu izvedenu iz raunovodstva
kojom se pokazuje odnos projektovanog dobitka i kapitalnog izdatka. Osnovni cilj navedene
metode je da se projektovani dobitak i kapitalni izdatak moraju pojaviti u identinom iznosu u
raunovodtsvu i bilansu preduzea ako projekat bude usvojen.
Kao projektovani dobitak mogu da se koristi (Vukadinovi i Jovi, 2012: 130-131):
dobitak prve godine eksploatacije projekta,
dobitak svake pojedinane godine projekta,
prosean godinji dobitak,
dobitak iskazan pre ili posle obrauna trokova amortizacije,
dobitak iskazan pre ili posle kamate na kapital i dr.
Kao podaci o kapitalnom izdatku takoe mogu da se jave razliiti podaci i to:
inicijalni kapitalni izdatak,
ulaganje u projekat za svaku godinu,
proseno ulaganje u toku ukupnog veka trajanja projekta,
inicijalni kapitalni izdatak umanjen ili neumanjen za likvidacionu vrednost i dr.
U praksi se najee koriste podatak o prosenom godinjem dobitku svake godine
projekta i prosenom kapitalnom izdatku, odnosno,
Raunovodstvena stopa prinosa = prosean godinji neto dobitak/proseno inicijalno
kapitalno ulaganje u projekta
Prosean godinji dobitak dobija se sabiranjem svih godinjih dobitaka i njihovim
deljenjem sa brojem godina u kojima projekat treba da ivi.
Prosean kapitalni izdatak dobija se tako to se inicijalni kapitalni izdatak podeli sa
dva.
22
Kao kriterijum prihvatljivosti investicionog projekta koristi se kamata na tritu

kapitala. Navedenom metodologijom svako ulaganje je prihvatljivo ukoliko je
raunovodstvena stopa prinosa vea od preovlaujue kamate na tritu kapitala.
Primer: Za realizaciju projekta neophodno je kapitalno ulaganje u iznosu od 400.000
dinara. Pri stopi prinosa od 10% oekuje se neto godinji dobitak u period od 5 godina i to: u
prvoj godini 40.000 dinara, u drugoj godini 30.000 dinara, u treoj 35.000 dinara, u etvrtoj
25.000 dinara i u petoj 35.000 dinara.
prosean neto dobitak=(40.000+30.000+35.000+25.000+35.000)/5=33.000
proseno inicijalno ulaganje=400.000/2=200.000
raunovodstvena stopa prinosa=33.000/200.000=0,165 odnosno 16,5%
Na osnovu ovog prorauna navedeni projekta je prihvatljiv po raunovodstvenoj stopi
prinosa.
Osnovni nedostatak navedene metode je taj to ne koristi vremensku vrednost novca ni
novane tokove, pa se shodno tome jedino moe koristiti kao dopunski kriterijum za ocenu
rentabilnosti investicionog projekta.
Dobitak koji se javlja u imeniocu ne moe da poslui kao podatak o novanom toku,
jer samo u idealnom sistemu u kojem ima dovoljno kapitala, prihodi i rashodi mogu da
odgovaraju primanjima i izdavanjima gotovine.
1.3.2.3. Produktivnost
Produktivnost rada (Vukadinovi i Jovi, 2012: 134; Jovanovi, 2008: 96) izraava
tenju preduzea da ostvari to veu proizvodnju uz to manje angaovanja rada, odnosno
produktivnost predstavlja odnos ukupnog prihoda od ulaganja u datoj prosenoj godini
realizacije projekta i broja zaposlenih u period eksploatacije.
P=UP/L
(9)
gde simboli imaju sledea znaenja:

P produktivnost,
UP- ukupan prihod od ulaganja u prosenoj godini perioda eksploatacije i
L broj zaposlenih.
Za ocenu produktivnosti, kao kriterijum koristi se prosena produktivnost u grani u
kojoj preduzee posluje.
1.3.2.4. Ekonominost
Ekonominost (Vukadinovi i Jovi, 2012: 135; Jovanovi, 2008: 96-97) predstavlja
tenju preduzea da sa to manjim trokovima ostvari proizvodne ciljeve. Meri se odnosom
23
ukupnih prihoda i rashoda (trokova) u nekoj prosenoj godini eksploatacije projekta,

odnosno:
E= UP/T
(10)

E ekonominost,
UP- ukupan prihod od ulaganja u prosenoj godini trajanja projekta i
T utroena sredstva u nekoj prosenoj godini eksploatacije.
Kao kriterijum produktivnosti koristi se prosek u privrednoj grani u kojoj se nalazi
preduzee.
1.3.2.5. Rentabilnost
Rentabilnost (Vukadinovi i Jovi, 2012: 135-136; Jovanovi, 2008: 97) predstavlja
tenju preduzea da ostvari to vei dobit sa to manjim ulaganjima, odnosno:
R=D/I
(11)

R rentabilnost,
D- dobit i
I vrednost angaovanih sredstava.
Kao i kod produktivnosti i ekonominosti kao kriterijum koristi se prosek u privrednoj
grani u kojoj se nalazi preduzee.
1.3.3
Dinamike metode za ocenu rentabilnosti investicionih projekata
Osnovne metode za ocenu rentabilnosti investicionih projekata su dinamike metode

One u svom radu koriste vremensku vrednost novca a prihode i rashode od investicionog
projekta izraavaju kroz novane tokove (uriin i Lonar, 2010: 367). U radu sa dinamikim
metodama polazi se od shvatanja da postoji vremenski razmak izmeu ulaganja u projekat i
vremena kada se ostvaruju prihodi. Poto su poslovni poduhvati realizuju kroz dui vremenski
period oigledno je da postoji znaajan vremenski razmak izmeu momenta ulaganja u
investicioni projekat i momenta ostvarenja poslovnih poduhvata, u vidu novanih tokova.
Novac ima veu vrednost u momentu izdavanja nego u momentu primanja za stopu prinosa
koja se ostvaruje ulaganjem novca u odreeni poslovni poduhvat (Bara, Ivani, i Jeremi:
2007: 396).
Dinamiki kriterijumi na razliite naine obuhvataju ulaganja i prihode od investicija i
samim tim realnije vre analizu opravdanosti realizacije investicionog projekta (Jovanovi,
2008: 109). Najee koriene dinamike metode su:
metod neto sadanje vrednosti,
24
indeks rentabilnosti,
metod interne stope prinosa i
rok vraanja.
1.3.3.1. Neto sadanja vrednost
Metod neto sadanje vrednosti (NSV) predstavlja jednu od najznaajnijih dinamikih
metoda. Ona u svom radu koristi vremensku vrednost novca i novane tokove to je ini
respektabilnijom metodom u donosu na statike metode. Izraunava se oduzimanjem sadanje
vrednosti kapitalnog izdatka od sadanje vrednosti neto novanih tokova (Petrovi, 2008: 176;
Stanii i Stanojevi, 2008: 50-57):
NSV=V-I
(12)

V- diskontovani efekti svedeni na sadanju vrednost
I sadanja vrednost kapitalnog izdatka
Poto se svoenje neto novanog toka na sadanju vrednost vri putem diskontnog
faktora to se kriterijum neto sadanje vrednosti moe prikazati sledeom formulom:
(13)

NSV - neto sadanja vrednost,
NTt godinji neto novani tok,
I inicijalni kapitalni izdatak,
k prosena cena kapitala preduzea,
n ekonomski vek trajanja projekta.
Na osnovu napred navedene formule vidljivo je da neto sadanja vrednost zavisi od: 1)
diskontne stope, 2) procenjenih neto novanih tokova, 3) inicijalnog kapitalnog izdatka i 4)
vremena trajanja investicionog projekta.
Kao kriterijum prihvatljivosti investicionog projekta uzimaju se sve vrednosti NSV
koje su vee od 0.
U sluaju da je NSV = 0 inesticioni projekat nee doprinositi razvoju preduzea i
navedni projekat je marginalnog znaaja.
Projekti kod kojih je NSV manja od 0 nisu prihvatljivi jer prouzrokuju poslovanje sa
gubitkom.
Najvei uticaj na neto sadanju vrednost ima diskontna stopa prinosa. Na nju utie
veliki broj faktora koji se ne mogu kontrolisati pa samim tim i ona je nestabilna i teko
odrediva vrednost. Veliki znaaj u odreivanju diskontne stope prinosa ima i ljudski faktor
25
koji se pokazuje kroz znanje i iskustvo lica koja izrauju investicioni projekat. Naje
koriene vrednosti diskontne stope prinosa su prosena cena kapitaka ili kamatna stopa.
Kada govorimo o prosenoj ceni kapitala ona zavisi od sturkture izvora finansiranja, koji su u
dananje vreme raznoliki pa samim tim i oteavaju odreivanje diskontne stope.
Prosena cena kapitala se odreuje kao ponderisana cena svih pojedinanih izvora
finansiranja u strukturi finansiranja. Potcenjivanje ili precenjivanje diskontne stope dovodi do
pogrene slike o rentabilnosti investicionog projekta kroz metodu neto sadanje vrednosti to
uzrokuje donoenje pogrene odluke o prihvatanju odnosno ne prihvatanju investicionog
projekta.
Pored diskontne stope i inicijalni kapitalni izdatak ima uticaj na neto sadanju
vrednost, iji uticaj posebno dolazi do izraaja u uslovima nedostatka finansijskih sredstava,
to je i relnost dananjice.
Vremenski period kao faktor koji utie na neto sadanju vrednost vri uticaj kroz
vremenski period procene cene kapitala. Predvianje cene kapitala je realnije u kraim
vremenskim periodima.
Ova metoda u prvi plan stavlja neto sadanju vrednost i po navedenom stavu svi
nezavisni projekti ija je sadanja vrednost vea od 0 su prihvatljivi kao i investicioni projekti
koji imaju najveu neto sadajnu vrednost kod zavisnih projekata.
Prilikom obrauna neto sadanje vrednosti moe se doi da dva zavisna projekta
donose iste neto sadanje vrednosti za razliiti period. Sa stanovita neto sadanje vrednosti
oba su prihvatljiva, ali ukljuivanjem u obraun i perioda eksploatacije sa sigurnou moemo
odabrati isplativiji projekat.
U sluaju kada investicioni projekti imaju razliite NSV u odreenim periodima
vremena, pri razliitim inicijalnim ulaganjima potrebno je u metodu neto sadanje vrednosti
uvesti dodatna ogranienja koja e doprineti odabiru najboljeg projekta, nezavisno od neto
sadanje vrednosti.
Novani tokovi tokom eksploatacije investicionog projekta mogu ujednaeni i
neujednaeni.
Kada govorimo o ujednaenim neto novanim tokovima proraun neto sadanje
vrednosti moemo izvriti na dva naina i to putem primene diskontnog faktora gde neto
sadanu vrednost izraunavamo kao:
NSV= (A x df) - I
gde simboli imaju sledea znaenja
NSV neto sadanja vrednost,
A godinji neto anuitetni novani tok,
df diskontni faktor,
I inicijalni kapitalni izdatak
Diskontni faktor se moe izraunati preko sledee formule:
26
(14)
(15)
Pored navedenog matematikog prorauna vrednost diskontnog fakora moemo i

direktno dobiti iz II finansijskih tablica i na taj nain dobijene diskontne faktore pomnoimo
sa aniuitetima pojedinano ili saberemo sve diskontne faktore i pomnoimo sa vrednou
anuiteta. Poto se radi o anuitetnom novanom toku zbirna vrednost diskontnog faktora moe
se proitati iz IV finansijskih tablica direktnom primenom vremenskog perioda i diskontne
stote.
Primer:
Oekuje se da preduzee ima anuitetni novani tok od 50.000 dinara u periodu
eksploatacije od 5 godina, pri emu je kapitalni izdatak 150.000 dinara a prosena cena
kapitala 10%.
Tabela 14: Neto sadanja vrednost ujednaenih novanih tokova
Godina
Godinji anuitet
1.
50.000
2.
50.000
3.
50.000
4.
50.000
5.
50.000
Ukupno
Inicijalni kapitalni izdatak
NSV
Diskontni faktor
Diskontovani iznos SVNNT
0,909
0,826
0,751
0,683
0,621
3,79
45.450
41.300
37.550
34.150
31.050
189.500
150.000
38.900
Napred navedeni primer pokazuje da je projekat prihvatljivjer mu je NSV vea od 0.

Napred navedenim primerom pokazat je obraun diskontovanog iznosa putem II i IV
finansijskih tablica.
Pored diskontovanog faktora za obraun neto sadanje vrednosti anuitetnog novanog
toka moe se koristiti i anuitetni faktor koji se dobija na osnovu formule:
af =
(1 + i) t 1
i * (1 + i )
(16)
odnosno kao formulu za izraunavanje neto sadanje vrednosti na osnovu anuitetnog faktora
dobijamo:
NSV= (A x af) I
(17)
Navedenom formulom dobija se isti iznos kao i obraunom putem diskontnog faktora
ili na mnogo laki nain korienjem IV finansijskih tablica.
27
U sluaju kada se radi o neujednaenim novanim tokovima tokom eksploatacije

investicionog projekta neto sadanju vrednost moemo dobiti matematikom formulom:
(18)
ili diretnim korienjem diskontnog faktora samo iz II finansijskih tablica.

Primer:
Preduzee oekuje da novani tokovi u petogodinjeg periodu eksploatacije projekta
iznose: u 1. godini 45.000 dinara, u 2. godini 40.000 dinara, u 3. godini 50.000 dinara u 4.
godini 30.000 dinara i u 5. godini 25.000 dinara. Prosena cena kapitala iznosi 10% i inicijalni
kapitalni izdatak iznosi 150.000 dinara.
Tabela 15: Neto sadanja vrednost neujednaenih novanih tokova
Godina
Godinji novani
tok
45.000
40.000
50.000
30.000
25.000
1.
2.
3.
4.
5.
Ukupno
NSV
Diskontni faktor II
fin. tab.
0,909
0,826
0,751
0,683
0,621
Diskontovani iznos SVNNT

40.905
33.040
37.550
20.490
15.525
147.510
150.000
-2.490
Ulaganje preduzea u napred navedeni projekta je neisplativo s obzirom da je neto

sadanja vrednost negativna.
Napred navedenim primerima predstavljeno je da inicijalni kapitalni izdatak nastaje
odjednom, to nije est sluaj. Veoma esto se deava da inicijalni kapitalni izdatak nastaje i
pre nulte godine, odnosno pre putanja investicije u ekspolataciju kao i da kapitalni izdaci
mogu nastati tokom eksplatacije projekta usled popravki ili remonta osnovih sredstava. Kada
se dogaaju navedeni sluajevi neophodno je svesti vrednosti kapitalnih izdataka na sadanju
vrednost kroz kapitalizaciju odnosno kroz diskontovanje novanih tokova (Vukadinovi i
Jovi, 2012: 101-110; Krasulja i Ivanievi, 2004: 298-302).
1.3.3.2. Indeks rentabilnosti

Indeks rentabilnosti je dinamika metoda koja rentabilnost iskazuje u relativnom
iznosu i predstavlja odnos sadanje vrednosti neto novanog toka i sadanje vrednosti
kapitalnog izdatka, odnosno
IR= NT/I
28
(18)

IR- indeks rentabilnosti,
NT sadanja vrednost neto novanog toka,
I sadanja vrednost kapitalnog izdatka.
Kao kriterijum za ocenu rentabilnosti indeks rentabilnosti opravdava investicioni
projekat odnosno odbacuje ga u zavisnosti da li je IR vei, manji ili jednak 1.
U prethodnom primeru koji je korien kod anuitetnog novanog toka indeks
rentabilnosti iznosio :
IR=189.500/150.000 = 1,26
i isti pokazuje da svaki dinar kapitalnog izdatka generie 1,26 dinara neto novanog
toka.
Navedeni metod pogodniji je od metoda neto sadanje vrednosti u uslovima
nedostatka kapitala.
Indeks rentabilnosti zove se jo i indeks profitabilnosti i u navedenom sluaju stavlja u
odnos sadanji priliv gotovine i sadanji odliv gotovine. (Krasulja i Ivanievi, 2004: 302303).
1.3.3.3. Interna stopa prinosa

Interna stopa prinosa je metoda novijeg datuma i ista je izvedena iz neto sadanje
vrednosti. Nastala je kao posledica nemogunosti realnog odreivanja diskontne stope. U
navedenoj metodi diskontna stopa se pojavljuje kao nepoznata veliina i predstavlja diskontnu
stopu koja sadanju vrednost neto novanog toka izjednaava sa sadanjom vrednou
kapitalnog izdatka (Petrovi, 2008:177; Stanii i Stanojevi, 2008: 58-61).
(19)
gde simboli imaju sledee znaenje:

C- inicijalni kapitalni izdatak,
R neto godinji novani tok,
t period
i- interna stopa prinosa,
n- ekonomski vek trajanja projekta.
Interna stopa rentabilnosti predstavlja diskontnu stopu prinosa pri kojoj je neto
sadanja vrednost jednaka nuli.
29
Interna stopa prinosa respektuje vremensku vrednost novca a koristi i trokove od

projekta iskazuje putem novanih tokova. Kao kriterijum na osnovu kojeg se donosi odluka o
prihvatanju odnosno odbacivanju projekta slui prosena cena kapitala ili kamatna stopa.
Projekat je prihvatljiv u sluaju da je ISP vea od zadate stope (prosene cene
kapitala), u svim drugim sluajevima projekat nije prihvatljiv.
Nema jedinstvene formule na osnovu koje se dobija vrednost interne stope prinosa.
Ona u stvari predstavlja metodu pokuaja i greaka na osnovu kojih se dolazi do najblie
pozitivne i negativne vrednosti diskontne stope koja NSV izjednaava sa nulom.
Razikuje se nain obrauna interne stope kod anuitetnih i kod neujednaenih novanih
tokova.
Kada se govori o anuitetnom novanom toku tada se sprovode sledei postupci
obrauna interne stope prinosa:
1) prvo se izraunava vrednost anuitetnog faktora koji se dobija deljenjem
inicijalnog kapitalnog izdatka i iznosa anuiteta;
2) za tako dobijeni iznos, u IV finansijskim tablicama trae se diskontne stope, u
zavisnosti od vremenskog trajanja projekta, koje su prve ispod i iznad vrednosti
anuitetnog faktora;
3) tako dobijene vrednosti mnoe se sa anuitenim iznosom,
4) zatim se rauna razlika u odnosu na kapitalni izdatak i razlika sadanjih vrednosti
anuitetnih novanih tokova i tako dobijene razlike stavljaju se u odnos
5) dodeljivanjem napred navedenog iznosa blioj diskontnoj stopi dobija se vrednost
interne stope prinosa.
Primer: Inicijalni kapitalni izdatak preduzea je 150.000 dinara. Godinji anuittetni tok
iznosi 45.000 dinara . Prosena cena kapitala je 14% a period eksploatacije projekta je 5
godina
I/A= 150.000/45.000=3,33
Anuitetni faktori koji su najblizi napred navedenom iznosu za period od 4 godine su
3,3872 i odgovara sopi prinosa od 7% i 3, 3121 i odgovara stopi prinosa od 8%.
3,3872 x 45.000 = 152.424
3,3121 x 45.000 = 149.045
Blia vrednost inicijalnom kapitalnom izdatku je 149.045
150.0000-149.045=955
152.424 149.045= 3.379
955/3.339=0,28
30
Indeks rentabilnosti u ovom predmetu iznosi 7,72% i manji je od vrednosti prosene

cene kapitala pa e se shodno navedenoj konstataciji projekat odbaciti.
Kada se rauna interna stopa prinosa za projekte sa neujednaenim novanim tokovim
primenjuje se sledei postupak:
1) izraunava se prosean novani tok tokom perioda eksploatacije projekta,
2) Inicijalni kapitalni izdatak se deli sa tako izraunatim prosenim novanim tokom,
3) U IV finansijskim tablicama pronaze se vrednosti pribline periodu povraaja,
4) U zavisnosti kakvi su novani tokovi tokom eksploatacije projekta na dobijene
vrednosti dodaju se ili oduzimaju 1 5 procenata
5) Na tako dobijene vrednosti rauna se diskontni faktor kroz II finansijske tablice
6) zatim se rauna razlika u odnosu na kapitalni izdatak i razlika sadanjih vrednosti
novanih tokova i tako dobijene razlike stavljaju se u odnos
7) dodeljivanjem napred navedenog iznosa blioj diskontnoj stopi dobija se vrednost
interne stope prinosa (Vukadinovi i Jovi, 2012: 113-120; Krasulja i Ivanievi,
2004: 303-309).
1.3.3.4. Rok vraanja

Rok vraanja ili diskontovani period povraaja (discounting payback period- DPB)
predstavlja vreme koje je potrebno da suma diskontovanih oekivanih novanih tokova bude
jednaka poetnom investicionom ulaganju, to se moe izraziti preko sledee formule.
DPB
Pt
(1 + i)
t =1
= P0
(20)
Konceptualno je isti kao i period povraaja (kao statiki metod), s tim to uzima u
obzir vremensku vrednost novca.
Primer: Potrebno je izraunati period vremena koje je potrebno da bi se kompenzovalo
poetno novano izdavanje u investiciju od 10.000 , pri ceni kapitala od 10%. Oekivani
neto novani tokovi u toku 4 godine funkcionisanja projekta prikazani su u tabeli:
Tabela 16: Diskontovani period povraaja neujednaenih novanih tokova
Godine
Novani tokovi
0
1
2
3
4
-10.000
4.000
4.100
4.900
4.990
Diskontovani
novani tokovi
-10.000,00
3.636,36
3.388,43
3.681,44
3.408,24
31
Kumulanta
-10.000,00
-6.363,64
-2.975,21
706,24
4.114,47
2.975,21
=2,8 godina.
3.681,44
Projekat e obezbediti povraaj investicije nakon 2,8 godina uz zahtevanu stopu
Diskontovani period povraaja e iznositi 2 +
zarade.
Na diskontovani period povraaja utie raspored neto novanih tokova u vremenu u
zavisnosti od toga da li se vei neto novani tokovi oekuju na poetku ili na kraju
funkcionisanja projekta. Drugi faktor je cena kapitala, koja je u direktnoj srazmeri sa
veliinom diskontovanog perioda povraaja, odnosno to je vea cena kapitala vei je i period
povraaja i obrnuto.
Sa stanovita donosioca investicionih odluka period povraaja je znaajan pokazatelj,
ali samim tim to zanemaruje novane tokove nakon perioda povraaja trebao bi da se koristi
u kombinaciji sa ostalim metodama. Najbolje je da se koristi kao kriterijum za selekciju
alternativnih projekata, odnosno projekti koji imaju vei period povraaja od traenog mogu
se iskljuiti iz spiska moguih projekata. Projekti koji zadovoljavaju ovaj kriterijum
zahtevaju dalju analizu (Petrovi, 2008:179-180).
1.3.4 Konflikt izmeu postojeih metoda za ocenu rentabilnosti
projekata
investicionih
Metode neto sadanje vrednosti, interne stope prinosa i indeksa profitabilnosti uvek
dovode do iste odluke u sluajevima kada se radi o nezavisnim investicionim projektima ili o
prihvatanju odnosno odbacivanju jednog investicionog projekta. Sve tri metode baziraju se na
podacima o neto novanim tokovima i inicijalnim kapitalnim izdacima i zajedno davaju
potpunu sliku jednog poslovnog poduhvata .
Konflikti izmeu navedenih metoda mogu se pojaviti samo kod zavisnih investicionih
projekata zbog teorije da interna stopa prinosa prihvata sve novane tokove koji su jednaki
internoj stopi prinosa a metode neto sadanje vrednosti i indeksa profitabilnosti se baziraju na
novanim tokovima kod kojih je stopa prinosa jednaka ceni kapitala (Stanii i Stanojevi,
2008: 90:93).
U praksi je retkost da se rangiranje investicionih projekata vri putem pokazatelja koje
daju sve tri metode iako bi takva slika bila pravi odraz stanja rentabilnosti projekta.
Konflikti ovih metoda najee se javljaju kod zavisnih projekata u sluajevima
postojanja:
razlika u obimu novanih tokova i
razlika u dinamici priliva novanih tokova.
Na sledee dva prikazana grafika dati su primeri kada ne dolazi do konflikata ovih
metoda kod meusobno iskljuivih projekata:
32
Neto sadanja vrednost
Grafikon 1: Prikaz nepostojanja konflikata metoda kod meusobno iskljuivih projekta (1)
NPV1
NPV2
i
Na grafiku 1. vidljivo je da su vrednosti NPV, PI i IRR projekta 1, u svim sluajevima

vee od vrednosti projekta 2.
Grafikon 2:.Prikaz nepostojanja konflikata metoda kod meusobno iskljuivih projekta (2)
NPV3
NPV4
i
Na grafiku 2. prikazan je primer projekata 3 i 4 kod koga se NSV dodiruje u jednoj

taki, a sve ostale take projekta 3 su iznad projekta 4, pa samim tim i projekat 3 ima vee
vrednosti NPV, PI i IRR od projekta 4.
Na grafiku 3. prikazana je situacija kada NPV projekta 5 i 6 imaju jednu presenu
taku. NPV projekta 5 pri nultoj diskontnoj stopi je vea od NPV projekta 6, a IRR projekta 6
je vea od IRR projekta 5.
33
Grafikon 3:.Prikaz konflikata metoda kod meusobno iskljuivih projekta i Fierove take
preseka
NPV5
Fierova taka preseka
NPV6
i
Na navedenom grafikonu moe se videti konflikt izmeu NPV i IRR u u sluaju da je

cena kapitala manja od diskontne stope koja odgovara taki preseka linija neto sadanje
vrednosti. Navedenim prikazom projekat 5 ima manju NPV i veu IRR od projekta 6.
Konflikt ocene rentabilnosti zavisnih projekata moe se javiti i izmeu metoda neto sadanje
vrednosti i indeksa profitabilnosti ako postoje znaajne razlike u obimu novanih tokova u
projektima 5 i 6, a izmeu metoda indeksa profitabilnosti i interne stope prinosa, samo ako
rangirani projekti po neto sadanjoj vrednosti daju iste rezultate kao i indeks profitabilnosti.
Neslaganje pokazatelja rentabilnosti zavisnih projekata zbog razlika u obimu novanih
sredstava prikazana je na primeru preduzea koje razmatra dva uzajamno zavisna iskljuiva
projekta X i Y ija je cena kapitala 15% .
Tabela 17: Neslaganje pokazatelja rentabilnosti zavisnih projekata

Godinji neto novani tokovi
Trajanje projekta (godine)
100.000
30.000
35.000
12.000
Diskontovani neto novani tokovi
145.614,69
49.925,04
NPV
45.614,69
19.925,04
1,46
1,66
29,16%
35,14%
Rangiranje po NPV
PI
Rangiranje po PI
IRR
Rangiranje po IRR
Iz datog primera vidljivo je rentabilnost projekta X bolja od projekta Y po metodi neto

sadanje vrednosti dok je po metodi interne stope povraaja i indeksa profitabilnosti prednost
data projektu Y.
Provera podataka koji metod daje realniju sliku rentabilnosti investicionog projekta
ocenjuje se pomou dopunskog investicionog projekta ije ulazne podatke ine razlike
izmedju inicijalnih kapitalnih izadataka i novanih tokova prethodna dva projekta pod ostalim
nepromenjenim uslovima.
34
Tabela 18: Ocena pomou dopunskog investicionog projekta zavisnih projekata

X
100.000
35.000

Godinji novani tokovi
Y
30.000
12.000
NPV
PI
IRR
X-Y
70.000
23.000
25.689,65
1,367
26,528%
S obzirom da ulaganje u dopunski investicioni projekat daje veu neto sadanju

vrednost od sadanje vrednosti projekta Y i da je interna stopa prinosa vea od prosene cene
kapitala (15%) ocena je da metoda neto sadanje vrednosti vernije odraava sliku rentabilnosti
nekog investicionog projekta. Projekat X e biti prihvaen u svim sluajevima kada nijedno
dodatno ulaganje u neki investicioni projekat od 70.000 ne moe da ostvari neto sadanju
vrednost veu od 25.689,65 dinara.
Neslaganje pokazatelja rentabilnosti zavisnih projekata zbog neslaganja u vremenu i
dinamici priliva novanih tokova prikazano je na primeru preduzea koje analizira dva
uzajamno zavisna projekta A i B, sa sledeim karakteristikama:
Tabela 19: Reavanje problema odabira kod zavisnih investicionih projekata
cena kapitala 15%
Inicijalna investicija
Novani tokovi
Period 1
Period 2
Period 3
Period 4
Period 5
Diskontovani novani tokovi
NPV
Rangiranje po NPV
PI
Rangiranje po PI
IRR
Rangiranje po IRR
Projekat A
100.000
Projekat B
100.000
20.000
30.000
40.000
45.000
50.000
116.964
16.964
1
1,17
1
20,95%
2
50.000
40.000
35.000
20.000
10.000
113.143,91
13.143,91
2
1,13
2
21,92 %
1
Metode NSV i PI daju prednost projektu A i pretpostavlja da je stopa reinvestiranja

jednaka ceni kapitala dok metoda IRR daje prednost projektu B i pretpostavlja da je stopa
reinvestiranja vea zbog veih pozitivnih novanih tokova u prvim godinama funkcionisanja
projekta.
NPV daje prednost projektu A pri svim diskontnim stopama manjim od 18,91266%
(Fierova taka preseka) jer projekat A ima vee novane tokove projekta B dok IRR daje
prednost svim projektima sa stopama reinvestiranja veim od Fierove take preseka.
Neslaganje izmeu ovih metoda reava se korienjem zadate stope reinvestiranja i
obraunavanjem modifikovane NPV, modifikovane IRR i krajnje vrednost investicija.
Krajnja vrednost novanih tokova (FV- future value) se odreuje po sledeoj formuli:
35
n 1
FV = Pt (1 + i )
(21)
t =0
gde je:
i - stopa reinvestiranja
Na osnovu dobijene krajnje vrednosti novanih tokova obraunava se modifikovana
NPV (NPV*):
NPV * =
FV
(1 + i )n
P0
(22)
Modifikovana IRR* se dobija odreivanjem diskontne stope, koja izjednaava

diskontovanu konanu vrednosti i inicijalni kapitalni izdatak:
FV
(1 + IRR )
P0 = 0
(23)
Koristei stopu reinvestiranja i=16% rangiranje ovih projekata e dati sledee rezultate:
FV A =20.0001,164+30.0001,163+40.0001,162+45.0001,16+50.000
FV A =239.063,67
FV B =50.0001,164+40.0001,163+35.0001,162+20.0001,16+10.000
FV B =233.263,81
NPVA =
239.063,67
100.000 = 18.856,89
1,15 5
NPVB =
233.263,81
100.000 = 15.973,34
1,15 5
239.236,67
(1 + IRR )
= 100.000 IRR *A = 19,04
239.236,67
= 100.000 IRR *B = 18,46
* 5
A
(1 + IRR )
* 5
B
NPV* A > NPV* B i IRR* A >IRR* B , oigledno je da je povoljniji projekat A, ako je stopa
reinvesticija 16%.
b) Analogno po stopi reinvestiranja 19% , stopa koja je vea do Fierovog preseka
NPVA* =250.855,55
NPVB* =251.036,82
36
IRR *A =20,19
IRR *B =20,21,
NPVA* < NPVB* ; IRR *A < IRR *B , odnosno projekat B je bolji od projekta A.
Na osnovu napred navedenog uoljivo je da Fierova presena taka ima vanu ulogu
u analizi osetljivosti na stope reinvestiranja. Primenom modifikovane NPV* i IRR* nee
dolaziti do konflikata, odnosno obe metode e dati iste rezultate o prihvatanju ili odbacivanju
projekata (Meta, 2015: 309-324).
37
2. STUDIJA SLUAJA: KOMPARATIVNA OCENA

RENTABILNOSTI INVESTICIONIH PROJEKATA
PREDUZEA BMD
U ovom delu rada bie predstavljenja komparativna ocena investicionih projekata

preduzea BMD d.o.o., koji su za potrebe Investitora uraeni prema metodologiji Fonda za
razvoj Republike Srbije, uz odreena prilagoavanja u skladu sa predmetom i ciljevima rada.
Fokus rada je na komparativnoj oceni rentabilnosti projekata, te e biti obraeni
sledei elementi projekta:
Opis projekata i svrha investiranja;
Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora;
Komparativna ekonomsko - finansijska analiza projekata;
Komparativna ocena rantabilnosti projekata;
Zakljuna ocena i izbor projekta.
S obzirom na prethodno navedeno, kao i injenicu da bi dodatne analize naveliko
premaile, kako po obimu tako i fokusu rada, izostavljeni su delovi investicionih projekata
koji se odnose na:
Analizu trita (trite prodaje, trite nabavke, konkurencija);
Tehniko-tehnoloke osnove;
Analizu lokacije (makro i mikro);
Mere zatite (ovekove okoline i zatite na radu) i
Analizu osetljivosti.
2.1. Opis projekata i svrha investiranja

Investicioni projekti su sainjeni na osnovu poslovne odluke preduzea BMD d.o.o.,
da kroz menjanje poslovne delatnosti i orijentaciju na proizvodnju visoko-kvalitetnih vonih
rakija unapredi svoje poslovanje, valorizuje sirovinske resurse iz zapadnog dela Srbije, te
znaajno povea obim izvozne aktivnosti.
Re je o ulaganjima u kapacitete od 10 tona vonih rakija ili od ljive (projekat A)
ili od dunje (projekat B) na lokaciji u zapadnom delu Srbije. Nabavka nove proizvodne
opreme i rekonstrukcija, ve postojeih graevinskih objekta, treba da omogui proizvodnju
visoko-kvalitetnih vonih rakija, koja e se plasirati poznatom kupcu preduzeu AAA d.o.o.
Beograd, koji e se baviti ambalairanjem (u originalnim bocama od 0,7l, 0,5l, 0,33l i
kompletima boca od 0,33l) i distribucijom ovih proizvoda na domaem i stranom tritu. Pri
tome, na svakom pakovanju bie ispisan (zatienim fontom) naziv rakije BMD GOLD i
naznaeno da je firma BMD d.o.o. proizvoa upakovane rakije.
Preduzee BMD d.o.o. Beograd je pokrenulo probnu proizvodnju manjih koliina
vonih rakija od 20xx. godine i za svoje proizvode je ve dobilo niz meunarodnih priznanja
(zlatne medalje za kvalitet INOVA Brisel, ARHIMED Moskva). Realizacija planirane
investicije omoguie preduzeu BMD d.o.o. Beograd da sadanje skromne (probne)
38
kapacitete znaajno proiri, ojaa svoju konkurentsku snagu i osvoji proizvodnju usklaenu
sa odredbama Zakona o jakim alkoholnim piima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2015).
Imajui u vidu bogatu sirovinsku bazu na postojeoj lokaciji, gde je trenutno locirano
pilot postrojenje za proizvodnju vonih rakija i izvoznu atraktivnost ovog projekta, preduzee
BMD d.o.o. Beograd, u elji da radikalno unapredi svoje poslovanje, zapoelo je sa
investicionim aktivnostima na proirenju i modernizaciji kapaciteta za proizvodnju visokokvalitetnih vonih rakija.
Respektujui do sada ostvarene i oekivane rezultate u poslovanju BMD d.o.o.
Beograd, obuhvaena je komparativna analiza opravdanosti ulaganja u kapacitete za
proizvodnju rakija od ljive ili dunje (u poetnoj fazi, sa mogunou diversifikacije
programa), kajsije, koje treba delom da se finansiraju na bazi kreditnog aranmana.
Osnovni ciljevi predvieni realizacijom jednog od navedenih investicionih projekata
su:
Proirenje kapaciteta za proizvodnju vonih rakija na 10 tona godinje;
Poveanje obima proizvodnje;
Modernizacija proizvodnje;
Poveanje rentabilnosti poslovanja;
Ostvarivanje ukupnog prihoda od preko 100.000 EUR u godinama punog

korienja kapaciteta;
Visoka izvozna orijentacija, sa udelom izvoza u ukupnoj prodaji od skoro 100%;
Novo zapoljavanje 5 radnika u stalnom radnom odnosu.
Kljuni faktori poslovnog uspeha na kojima se zasniva uspena realizacija ovih

projekata su:
Visok kvalitet proizvoda - vona rakija kontrolisanog porekla i kvaliteta;
Proizvodna tehnologija zasnovana na tradicionalnom nainu proizvodnje i na

ekoloki istom vou (ljiva, dunja) u neposrednom okruenju planiranog
proizvodnog kapaciteta (u kasnijim fazama planira se podizanje sopstvenih
vonjaka);
Originalni dizajn pakovanja, koji ukljuuje i ambalairanje prema specijalnim

zahtevima institucionalnih kupaca (sa njihovim zatitnim znakom) za potrebe
njihovih promotivnih aktivnosti;
Saradnja sa preduzeem AAA d.o.o Beograd, koje se bavi dizajnom i

marketingom, prevashodno alkoholnih pia na prostorima bive SFR Jugoslavije;
Transparentna domaa i inostrana tranja za ovom vrstom proizvoda.
39
2.2. Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora

Neposredni nosilac planirane investicije bie preduzee BMD d.o.o. Beograd.
2.2.1. Opta informacija o investitoru
Zbog zatite interesa Investitora u nastavku dajemo samo najosnovnije podatke. 1
Tabela 20: Osnovni podaci o Investitoru
Naziv
Preduzee za proizvodnju trgovinu i usluge

BMD d.o.o. Beograd
Skraeni naziv
BMD
Sedite
Beograd
Adresa
Matini broj
PIB
Pravni oblik organizovanja
Registracija preduzea
Razvrstavanje po veliini
Datum osnivanja
Vlasniki struktura kapitala
Naziv i ifra osnovne delatnosti
Broj zaposlenih
Direktor
Lice nadleno sa kontakt sa bankom
Banka kod koje preduzee ima raun
Telefon
Adresa e-pote
Web sajt
Preduzee BMD d.o.o. Beograd (u daljem tekstu skraeno BMD) osnovano je 1992.
godine kao privatno preduzee za trgovinu na veliko irokim asortimanom remenja.
Glavno trite preduzea je poljoprivredna mehanizacija i oprema, ali se tokom godina
proirilo na sve ostale segmente koji su pokazali interesovanje trite putnikog, teretnog i
industrijskog saobraaja. BMD je danas jedan od trinih lidera u Srbiji u oblasti distribucije
remenja svih profila, zastupajui svetske poznate brendove poput Goodyear, Sava,
Fenner i drugi, sa godinjom prodajom od oko 1,1 miliona EUR i ueem na ovom
Napominjemo da su iz praktinih razloga naziv preduzea i ostali podaci (izuzev delatnosti preduzea, njegovih
poslovnih pokazatelja, vrste ulaganja i kvantitativnih podataka) modifikovani. Takoe, iako raspolaemo
zvaninim podacima da odgovarajue godine, iz razloga poverljivosti podataka, u radu nisu prikazane konkretne
godine bilansnih podataka.
40
segmentu trita od priblino 40%. Misija preduzea BMD u oblasti trgovine je pruanje
kompletne usluge snabdevanja trita remenjem, zasnovane na principima vrhunske poslovne
prakse i proizvoda najvieg kvaliteta. Osnovu ovoga ine proizvodi dokazanog kvaliteta i
ljudi sa posebnim znanjima iz oblasti primene remenja. Vizija preduzea je Postati vodee
preduzee u oblasti snabdevanja trita remenjem u Srbiji, kroz pruanje kompletne usluge
snabdevanja trita remenjem, zasnovane na principima vrhunske poslovne prakse i proizvoda
najvieg kvaliteta. Osnovu ovoga ine proizvodi dokazanog kvaliteta i ljudi sa posebnim
znanjima iz oblasti primene remenja.
Strategija preduzea BMD bazirana je prvenstveno na kontinuiranim nastojanjima na:
Uveanju vrednosti kompanije i sopstvenog kapitala,
Odravanju i poveanju trinog uea,
Negovanju dobrih poslovnih odnosa sa dobavljaima,
Razvoju socijalne odgovornosti kompanije,
Unapreenju znanja zaposlenih,
Menjanju poslovne aktivnosti.
Preduzee BMD je tokom godina veliki deo svog profita ulagalo u svoj razvoj, tako da
je od skromnog poetka, danas vlasnik nepokretne i pokretne imovine u vrednosti od oko 3
miliona EUR i to: centralni poslovni objekat sa magacinom u Beogradu i sopstveni vozni
park, koji ine 8 teretnih i putnikih vozila.
Pored toga, vlasnik preduzea BMD, poseduje poslovno-magacinsko-skladini prostor
u centru Zrenjanina (oko 3.000 m), koji je ujedno vojvoanska poslovnica preduzea BMD,
kao i poslovno-magacinsko-skladini prostor od oko 3.000 m u Banja Luci (Republika
Srpska), na izuzetno atraktivnoj industrijskoj lokaciji. Vrednost ove imovine procenjuje se na
priblino 1,5 miliona EUR.
S obzirom na sigurnost i ustaljenost novanih tokova, nakon uspenog poslovnog
perioda od 15 godina u distribuciji remenja, krajem 20xx. godine vlasnik je doneo odluku da
steeni profit ulae u druge delatnosti. Krajem 20xx. godine preduzee BMD je u svoju
ponudu uvrstilo i filtere poznatog svetskog proizvoaa Donaldson, kao direktan uvoznik.
Meutim, u sklopu diversifikacije poslovne aktivnosti BMD se pre svega orijentisao se na
proizvodnju zdrave hrane i planinski turizam, kroz razvoj sledeih projekata:
Projekat WEST SERBIA, koji je u poetku bio podprojekat za planinski turizam,
a kasnije ipak samostalan ukljuio je proizvodnju vonih rakija BMD GOLD i
kozjeg sira Srpski kozar. Ovaj projekat je na ueu na sajamskoj manifestaciji
INNOVA EUREKA u Briselu, u novembru 20xx. osvojio zlatnu medalju
EUREKA sa posebnim znaajem, zlatnu medalju ISEPEK korporativno
priznanje, kao i u oktobru na sajmu u Moskvi zlatnu medalju LIDER;
Projekat izgradnje apartmanskog naselja NO LIMIT, kroz kupovina oko 2
hektara zemlje na planini Kopaonik, sa kompletno dobijenim dozvolama za
izgradnju turistikog kompleksa na preko 3.000 m.
41
2.2.2. Poloaj na tritu plasmana i nabavke

Preduzee BMD kompletan dosadanji plasman je usmerilo ka domaem tritu.
Tabela 21: Vrednost plasmana preduzea BMD u periodu 20xx-20xx (u 000 EUR)
Godina
domae trite
20xx
20xx
20xx
Vrednost plasmana - 000 EUR

izvoz
1 320
1 200
1 100
ukupno
1 320
1 200
1 100
Najvei udeo u prodaji, to se tie kanala prodaje, ima trgovina na veliko remenjem
(95%), dok se mali deo realizuje kroz direktnu prodaju institucionalnim potroaima (5%).
Najznaajniji kupac je Set Trejd iz Novog Sada, koji predstavlja oko 41% ukupnog
plasmana preduzea. Od znaajnijih kupaca koji predstavljaju vie od 10% ukupnog
plasmana, tu su jo i Sanel iz Kragujevca (oko 23% ukupnog plasmana) i Barum-Optibelt iz
Novog Sada (15%), dok su ostali kupci zastupljeni u znaajno manjem procentu.
Tabela 22: Najznaajniji kupci preduzea BMD
Kupac
Sanel, Kragujevac
Litas, Poarevac
Nibus, Ni
Barum-Optibelt, Novi Sad
Tim Trejd, Novi Sad
Shark Komerc, Novi Sad
Utva, Kovin
Vrednost prodaje - 000 din

6 351
1 113
1 660
4 312
11 374
960
1 964
Proizvodnja i distribucija vonih rakija BMD GOLD u sklopu preduzea BMD je u

probnoj fazi i do sada nije predstavljala znaajnu delatnost preduzea.
2.2.3. Investiciona aktivnost
Od investicionih aktivnosti pre svega treba napomenuti projekat izgradnja turistiko
apartmanskog kompleksa NO LIMIT na Kopaoniku. Aktivnost na realizaciji ovog projekta
je trenutno zaustavljena zbog nedostatka finansijskih sredstava i negativnih efekata svetske
finansijske krize.
2.2.4. Tehnika i kadrovska opremljenost
U preduzeu BMD na kraju 20xx. godine bilo je zaposleno 14 lica, na kraju 20xx.
godine 16 lica, a kraju 20xx. 15 lica.
Tabela 23: Kvalifikaciona struktura zaposlenih preduzea BMD- stanje 31.12.20xx. godine
Kvalifikacije
VSS
Broj zaposlenih
4
VS
SSS
Ukupno
3
8
15
Najvie zaposlenih na dan 31.12.20xx. godine imalo je srednju strunu spremu (8),
troje zaposlenih viu strunu spremu, dok su etiri zaposlena imala visoku strunu spremu.
Stoga se moe konstatovati da je kvalifikaciona struktura zaposlenih povoljna.
42
Preduzee BMD sa 15 zaposlenih spada u red malih privrednih subjekata i funkcionie

u osnovi po funkcionalnoj organizacionoj strukturi.
Slika 1: Organizaciona ema preduzea BMD
2.2.5. Ekonomsko-finansijski rezultati poslovanja investitora

Analiza finansijskog rezultata, imovinskog i finansijskog poloaja BMD izvrena je
za period 20xx-20xx. godina, ime je obezbeena vremenska uporedivost i uoavanje razvoja
prinosnog i finansijskog poloaja.
Finansijska analiza je uraena na osnovu zvaninih knjigovodstvenih izvetaja
(bilansa uspeha, bilansa stanja, tokova gotovine i promena na kapitalu), koji su bili predmet
nezavisne revizije.
Analiza strukture ukupnog prihoda i njegovog rasporeda - pokazuje osnov sticanja
prihoda i njegovu optereenost odreenim segmentima rashoda, kao i uee finansijskog
rezultata u ukupnom prihodu. Nivo, dinamika i raspored ukupnog prihoda BMD u periodu
20xx-20xx. godina prezentirani su u sledeim tabelama:
43
Tabela 24: Bilans uspeha preduzea BMD

u hiljadama dinara
20xx
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA
I Poslovni prihodi
Prihodi od prodaje
II Poslovni rashodi
Nabavna vrednost prodate robe
Trokovi materijala
Trokovi zarada, naknada i ostali lini rashodi
Trokovi amortizacije i rezervisanja
Ostali poslovni rashodi
III Poslovni dobitak/gubitak
IV Finansijski prihodi
IV Finansijski rashodi
VI Ostali prihodi
VII Ostali rashodi
VIII Dobit/gubitak iz poslovanja pre poreza
IX NETO dobit/gubitak iz poslovanja koji se obustavlja
B. DOBIT/GUBITAK PRE POREZA
V. POREZ NA DOBIT
G. Isplaena lina primanja poslodavcu
D. NETO DOBIT
20xx
20xx
105 557
105 557
86 919
65 371
1 761
11 179
2 676
5 932
18 368
2 815
1 795
8 985
1 317
106 015
106 015
93 079
65 945
1 678
12 050
3 417
9 989
12 963
2 506
3 012
13 590
1 209
99 413
99 413
97 527
66 711
1 889
15 903
4 495
8 529
1 886
1 271
4 248
2 327
959
27 299
833
24 811
754
277
38
26 466
24 057
239
Ukupan prihod preduzea, u itavom posmatranom periodu, ine uglavnom poslovni

prihodi (sa ueem od oko 90% u ukupnom prihodu). U 20xx. godini ukupan prihod
preduzea iznosio je 103.011 hiljada RSD.
U strukturi rashoda preduzea tokom analiziranog razdoblja, dominantno uee imaju
izdvajanja za nabavnu vrednost prodate robe (ije uee iznosi od oko 62% do 67% od
ukupnog prihoda) i trokovi zarada, naknada i ostalih linih rashoda (ije uee iznosi od oko
10,5% do 16%), te ostali poslovni rashodi. Ostale kategorije rashoda imaju skromno uee u
ukupnim rashodima preduzea.
Tabela 25: Uee poslovnih rashoda u ukupnim prihodima preduzea BMD
u hiljdama dinara
Poslovni rashodi
Nabavna vrednost prodate robe
Trokovi materijala
Trokovi zarada, naknada i
ostali lini rashodi
Trokovi amortizacije i
rezervisanja
65 371
1 761
%u
ukupnim
prihodima
61,93
1,67
65 945
1 678
%u
ukupnim
prihodima
62,20
1,58
11 179
10,59
12 050
2 676
2,54
5 932
5,62
20xx
44
66 711
1 889
%u
ukupnim
prihodima
67,10
1,90
11,37
15 903
16,00
3 417
3,22
4 495
4,52
9 989
9,42
8 529
8,58
20xx
20xx
Grafikon 4: Struktura ukupnih rashoda preduzea BMD
Nabavna vrednost
prodate robe
Trokovi materijala
5%
9%
16%
2%
68%
Trokovi zarada,
naknada i ostali lini
rashodi
Trokovi amortizacije i
rezervisanja
U posmatranom periodu Preduzee je poslovao uspeno, ostvarujui dobitak od

26.466 hiljada dinara u 20xx. godini, 24.057 hiljada dinara u 20xx. godini, 239 hiljada dinara
u 20xx. godini.
Pri tome, rentabilnost poslovanja BMD, merena stopom neto prinosa na ukupan
kapital (ROE), aktivu (ROA) i prodaju (ROS) nije visoka. To ukazuje da je re o poslovno
uspenom preduzeu, ali preduzeu koje je u prethodnom razdoblju beleilo respektivno niske
stope prinosa.
Tabela 26: Kljuni racio pokazatelji profitabilnosti poslovanja BMD u periodu od
01.01.20xx. do 31.12.20xx. godine
Racio
Neto dobitak / ukupni kapital (ROE)
20xx
0,445
20xx
0,288
20xx
0,003
Neto dobit/ ukupna aktiva (ROA)
0,236
0,172
0,002
Neto dobit/prihodi od prodaje (ROS)
0,251
0,227
0,002
Struktura poslovnih sredstava i izvora poslovnih sredstava BMD u periodu od

20xx-20xx. godina bila je sledea:
45
Tabela 27: Bilans stanja preduzea BMD

20xx
Aktiva
A. STALNA IMOVINA
I Neuplaeni upisani kapital
II Goodwill
III Nematerijalna ulaganja
IV Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva
V Dugoroni finansijski plasmani
B. OBRTNA IMOVINA
I Zalihe
II Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koja se obustavljaju
III Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina
IV Odloena poreska sredstva
V. POSLOVNA SREDSTVA
G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA
D. UKUPNA AKTIVA
. VANBILANSNA AKTIVA
PASIVA
A. KAPITAL
I Osnovni kapital
II Neuplaeni upisani kapital
III Rezerve
IV Revalorizacione rezerve
V Nerasporeeni dobitak
VI Gubitak
VII Otkupljene sopstvene akcije
B. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE
I Dugorona rezervisanja
II Dugorone obaveze
III Kratkorone obaveze
IV Odloene poreske obaveze
V. UKUPNA PASIVA
G. VANBILANSNA PASIVA
u hiljadama dinara
20xx
20xx
52 967
70 459
68 938
485
52 482
58 833
44 397
366
58 791
11 032
69 173
53 112
667
57 696
10 575
69 187
46 758
14 436
16 061
22 429
111 800
139 632
138 125
111 800
139 632
138 125
20xx
59 436
283
20xx
83 439
283
20xx
83 732
283
1 104
1 104
1 104
58 049
82 106
82 345
52 364
56 139
54 393
817
51 547
15 063
41 076
12 129
42 264
111 800
139 632
138 125
Struktura poslovne pasive preduzea BMDpredstavljena je narednom tabelom:

Tabela 28: Struktura poslovne pasive preduzea BMD
u hiljadama dinara
R.br
Naziv pozicije
1.
2.
3.
3.
Sopstveni kapital
Dugorone obaveze
Kratkorone obaveze
Poslovna pasiva
Iznos u
20xx.
59 436
817
51 547
111 800
%u
20xx.
53,16
0,73
46,11
100,00
Iznos u
20xx.
83 439
15 063
41 076
139 578
%u
20xx.
59,78
10,79
29,43
100,00
Iznos u
20xx.
83 732
12 129
42 264
138 125
%u
20xx.
60,62
8,78
30,60
100,00
Uee sopstvenog kapitala u poslovnoj pasivi je od 20xx. konstantno iznad 50% sa

trendom blagog rasta. U periodu izmeu 20xx. i 20xx. ovo uee se povealo za priblino
6,5%. Stoga se moe konstatovati da nije re o prezaduenom preduzeu.
Naime, BMD ima zakljuen jedan ugovor o dugoronom kreditu sa rokom vraanja
do 30.04.20xx. godine sa Banca Intesa a.d. Beograd iji preostali iznos je poetkom juna
46
20xx. godine bio 149.400 EUR. Osim toga preduzee ima 5 ugovora o finansijskom lizingu
(za kupovinu vozila) u ukupnom preostalom iznosu, poetkom juna 20xx. godine od
84.605,46 EUR.
Sve svoje finansijske obaveze preduzee BMD uredno i u roku izmiruje.
Analiza finansijske ravnotee Razlikujemo kratkoronu finansijsku ravnoteu, ije
se stanje utvruje uporeivanjem likvidnih sredstava uveanih za kratkorono vezana sredstva
i kratkoronih obaveza, i dugoronu finansijsku ravnoteu, ije se stanje utvruje
uporeivanjem dugorono vezanih sredstava i sopstvenog kapitala, uveanog za dugorone
obaveze i dugorona rezervisanja.
Tabela 29: Koeficijent finansijske stabilnosti preduzea BMD
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
Gotovina i hartije od vrednosti

Kratkorona potraivanja iz poslovanja
Kratkoroni finansijski plasmani
KRATKORONO VEZANA SREDSTVA I GOTOVINA (1 do
3)
KRATKORONE OBAVEZE
KOEFICIJENT UBRZANE LIKVIDNOSTI (4/5)
Stalna sredstva
Zalihe
Aktivna vremenska razgranienja
Gubitak
DUGORONO VEZANA SREDSTVA I GUBITAK (7 do 10)
Kapital
Dugorona rezervisanja
Dugorone obaveze
TRAJNI I DUGORONI KAPITAL
KOEFICIJENT FINANSIJSKE STABILNOSTI (11/15)
20xx
1 748
12 688
u hiljdama dinara
20xx
20xx
876
1 083
15 185
21 346
14 436
16 061
22 429
51 547
0,28
52 967
44 397
41 076
0,39
70 459
53 112
42 264
0,53
68 938
46 758
97 364
123 571
115 696
59 436
83 439
83 732
51 547
110 983
0,88
41 076
124 515
0,99
42 264
125 996
0,92
Na osnovu prethodne tabele, vidljivo je u razdoblju 20xx-20xx. godine da preduzee

ima koeficijent ubrzane likvidnosti nii od jedan, to signalizira period ugroenosti likvidnosti
preduzea.
Pokazatelji likvidnosti ili racia likvidnosti ukazuju na mogunost preduzea servisira
plaanja, a da pritom odrava potrebni obimi strukturu obrtnih sredstava i ouva kreditni
bonitet.
Racio likvidnosti I stepena ukazuje sa koliko je novanih jedinica gotovine pokriveno
novanih jedinica kratkoronih obaveza. Tokom analiziranog perioda racio likvidnosti I
stepena se kree respektivno 0,04 u 20xx. godine 0,06 u 20xx. godine i 0,05 u 20xx. godine.
Racio likvidnosti II stepena pokazuje sa koliko je dinara likvidnih obrtnih sredstava (iz
obrtnih sredstava su iskljuene zalihe i AVR) pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. Ako
preduzee ovaj racio ima 1:1, naelno se smatra se da je njegova tekua likvidnost relativno
zadovoljavajua (potovanje pravila finansiranja 1:1 ili acid-test). U preduzeu ovaj odnos
je ispod 1 u periodu 20xx-20xx. godine.
Racio likvidnosti III stepena pokazuje sa koliko je novanih jedinica obrtnih sredstava
pokrivena svaka novana jedinica kratkoronih obaveza. U principu, odnos 2:1 u korist
obrtnih sredstava se, tradicionalno, uzima kao prihvatljiv (potovanje pravila 2:1). Tokom
analiziranog perioda racio likvidnosti III stepena se kree respektivno 1,14 u 20xx. godine
1,68 u 20xx. godine i 1,64 u 20xx. godine.
47
Tabela 30: Pokazatelji likvidnosti preduzea BMD

Likvidnost I stepena (gotovina/kratk. obaveze)
Likvidnost II stepena
(obrtna imovina bez zaliha /kratk. obaveze)
Likvidnost III stepena
(obrtna imovina /kratk. obaveze)
20xx
0,04
20xx
0,06
20xx
0,05
0,28
0,39
0,53
1,14
1,68
1,64
Kljuni racio pokazatelji poslovanja preduzea BMD u periodu 20xx-20xx. godina

prikazani su u narednoj tabeli:
Tabela 31: Racio pokazatelji preduzea BMD
POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE
Odnos kapitala i stalne imovine
Odnos dugoronih izvora i stalne imovine
Odnos dugoronih izvora prema stalnoj imovini uveanoj za zalihe
POKAZATELJI STRUKTURE IMOVINE I STRUKTURE
KAPITALA
Odnos stalne imovine i obrtnih sredstava
Uee sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu (pasivi)
Uee pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu
POKAZATELJI RENTABILNOSTI, EKONOMINOSTI I
OBRTA
Neto dobitak prema ukupnom kapitalu
Ekonominost (posl. prihodi sa posl. rashodima)
Koeficijent obrta zaliha
Koeficijent obrta ukupne imovine
Odnos stalnih sredstava i neto imovine
(aktiva obaveze)
Odnos obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza
Odnos obrtnih sredstava umanjenih za zalihe i kratk. obaveze
Odnos ukupnih prihoda i ukupne aktive
Odnos poslovnih i ukupnih prihoda
48
20xx
20xx
20xx
1,12
0,02
1,18
0,21
1,21
0,18
0,01
0,12
0,10
0,90
0,53
0,47
1,02
0,60
0,40
1,00
0,61
0,39
0,24
1,21
0,17
1,14
0,00
1,02
1,30
1,25
1,00
0,89
0,84
0,82
1,14
0,28
1,05
0,90
1,68
0,39
0,87
0,87
1,64
0,53
0,75
0,97
2.2.6. Konana ocena razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora

Za ocenu postojee trine pozicije preduzea relevantno je sagledati elemente SWOT
matrice.
Slika 2: SWOT matrica preduzea BMD
Jake strane preduzea
- Povoljan imid kod kupaca
- Poslovno iskustvo
- Izuzetna makro i mikro lokacija preduzea
- Odlina logistika, sopstveni magacinski i upravni
objekti
- Niska zaduenost
- Kvalitetan prodajni personal i dokazani
menadment
- Dokazan kvalitet vonih rakija
anse okruenja
- Redizajniranje poslovnog portfolia i prodajnog
asortimana preduzea
- Ulazak na nova trita i nove segmente trita
Slabe strane preduzea

- Osnovna delatnost u fazi stagnacije, pa i opadanja
- Pad ukupnog prihoda u 20xx. godini
- Likvidnost zavisna od volje kupaca
- Prevelika usmerenost na jedan uski segment
trita
- Mali kapaciteti za proizvodnju vonih rakija
Opasnosti okruenja
- Uticaj globalne finansijske krize
- Nelikvidnosti kupaca i smanjene tranje u oblasti
trgovine remenjem
- Slabljenje kupovne moi stanovnitva i privrede
Analiza elemenata SWOT matrice upuuje na zakljuak da preduzee, uz

identifikovane interne prednosti, moe ojaati svoju konkurentsku snagu, u uslovima
zaotravanja odnosa ponude i tranje na tritu remenja, ukoliko difersifikuje svoju poslovnu
aktivnosti i modernizuje proizvodne kapacitete za proizvodnju vonih rakija. Nabavka nove
proizvodne opreme obezbedila bi poveanje proizvodnih potencijala i poboljanje kvaliteta
proizvoda. Pored navedenog, za jaanje trine pozicije preduzea neophodno je obezbediti i:
Stalno praenje trita,
Standardan kvalitet proizvoda i
Sertifikaciju preduzea i proizvoda u skladu sa odredbama Zakona o jakim

alkoholnim piima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2015).
49
2.3. Komparativna ekonomsko finansijska analiza projekata

2.3.1. Obim i struktura ulaganja u stalna sredstva
Za realizaciju oba projekta proizvodnje visoko-kvalitetnih vonih rakija - projekta
A (rakija od ljive) ili projekta B (rakija od dunje) predviena su, nakon obimne
tehniko-tehnoloke analize, identina ulaganja u stalna sredstva (graevinske objekte i
opremu) u ukupnom iznosu 268.900 sa sledeom specifikacijom:
Tabela 32: Obim i struktura ulaganja u stalna sredstva
NAZIV
Graevinski objekti
Objekat rakijski podrum
Dogradnja i adaptacija objekta za proizvodnju rakije
Adaptacija dela upravne zgrade preduzea
Ukupno graevinski objekti
Oprema
Kazan za peenje rakije
Maina za iskotiavanje voa (1 komad)
Maina za pulpiranje (mlevenje) voa (1 komad)
Piton pumpa (1 komad)
Posuda za odleavanje vonog kljuka od 2 tone (30 komada)
Specijalna hrastova burad za privremeno odleavanje rakije od 500 litara (10 komada)
Prohromske posude za trajno skladitenje rakije od 1.000 litara (6 komada)
Ukupno oprema
UKUPNO STALNA SREDSTVA
Vrednost EUR
180 000
30 000
20 000
230 000
11 500
2 500
2 800
1 000
6 000
7 000
8 100
38 900
268 900
Predvieno je da se ulaganja u razvoj programa proizvodnje visoko-kvalitetnih vonih

rakija u oba sluaja realizuju tokom jedne godine.
2.3.2. Projekcija ukupnog prihoda i obraun trokova poslovanja
Projekcije ukupnog prihoda i obraun trokova poslovanja izvrene su za predvienu
ukupnu godinju proizvodnju rakije od 10 tona rakija od ljive projekat A ili rakija od
dunje (projekat B)
Ukupan prihod je proraunat polazei od pokazatelja trinih istraivanja i iskustvenih
parametara, te planiranih resursa preduzea poslovni prihodi su projektovani na bazi mogueg
obima i strukture prodaje i cena pojedinih proizvoda iz budueg proizvodnog asortimana
Investitora.
Prilikom obrauna ukupnih trokova poslovanja tretirane su sledee kategorije
trokova:
Direktni materijalni trokovi koji su projektovani polazei od utroaka i cena inputa
(voa kao osnovne sirovine, demineralizovane vode i ogrevnog drveta kao
energenta);
Proizvodne usluge koje se odnose na transportne trokove su projektovane na
osnovu iskustvenih parametara;
Amortizacija je projektovana kao fiksni troak polazei od ukupne vrednosti
pojedinih kategorija stalnih sredstava i odgovarajuih stopa amortizacije;
50
Bruto zarade su projektovane kao fiksni troak;

Ostali trokovi poslovanja koji obuhvataju vie razliitih kategorija nematerijalnih
trokova i ostalih trokova su projektovani na bazi iskustvenih parametara.
2.3.2.1.
Projekat A
Ukupan prihod - Planirana je proizvodnja 10 tona rakije od ljive godinje. Od ukupno

proizvedenih koliina na trite bi se iznosilo maksimalno 80% proizvodnje u prve 3 godine,
kako bi se nakon toga stekao lager stare rakije koja je znatno skuplja na tritu. Na osnovu
navedenog projektovani su sledei obim i struktura prodaje u narednom petogodinjem
periodu:
Tabela 33: Projekcija obima i strukture prodaje rakije od ljive (u litrima)
1 godina
projekcije
Rakija odleala 6 meseci do 1 godine
(mlada rakija)
Rakija odleala vie od 3 godine
(stara rakija)
Ukupne koliine za prodaju
2 godina
projekcije
3 godina
projekcije
4 godine
projekcije
5 i dalje
godine
projekcije
8 000
8 000
8 000
8 000
8 000
2 000
2 000
8 000
8 000
8 000
10 000
10 000
Prodajne cene (na bazi kojih je izvrena projekcija prihoda) projektovane na bazi
dugoronog Ugovoru o kupoprodaji planiranog asortimana rakija u rinfuzu sa preduzeem
AAA d.o.o. Beograd (koji je dostavio Investitor), su sledee:
Tabela 34: Projektovane trine cene rakije od ljive (/litar)
Cena (/litar)
10
14
Na bazi navedenog izvrena je projekcija godinjeg poslovnog prihoda za naredni

period.
Tabela 35: Projekcija poslovnog prihoda (u EUR)
1 godina
projekcije
(mlada rakija)
(stara rakija)
Ukupno
2 godina
projekcije
3 godina
projekcije
4 godine
projekcije
5 i dalje
godine
projekcije
80 000
80 000
80 000
80 000
80 000
28 000
28 000
80 000
80 000
80 000
108 000
108 000

trokova:
- Direktni materijalni trokovi su projektovani polazei od utroaka i cena inputa
(voa kao osnovne sirovine, demineralizovane vode i ogrevnog drveta kao energenta) za
51
predvienu ukupnu godinju proizvodnju rakije od 10 tona u ukupnom godinjem iznosu od

16.488 .
Materijalni bilans i normativi utroka sirovina zasnovani su na sledeim kalkulacijama:
Tabela 36: Obraun direktnih materijalnih trokova za proizvodnju 1l rakije od ljive jaine 43
alc
Naziv troka
Svea ljiva fco pogon
Energent za peenje (drvo)
Demineralizovana voda
Iznos troka
J. mere
kg
m
litar
Koliina
8,7720
0,0033
0,1228
Cena EUR/kg
0,175
30
0,12
Vrednost EUR
1,5351
0,0990
0,0147
1,6488
Tabela 37: Pregled potrebnih inputa za proizvodnju 10 000l rakije od ljive doraene
za neposrednu upotrebu jaine 43 alc
Naziv inputa
Svea ljiva fco pogon
Jed mere
kg
litar
Ukupna koliina
87 720,00
1 228,00
Tabela 38: Obraun direktnih materijalnih trokova projekta A

Vrsta rakije
Osnovna sirovina (voe) u tonama
Cena po toni sirovine ()
Trokovi osnovne sirovine ()
Demineralizovana voda u litrima
Cena demineralizovane vode ()
Trokovi demineralizovane vode ()
Trokovi energije (drvo) ()
UKUPNO:
ljiva
87,72
175
15 351
1 228
0,12
147
990
16 488
- Proizvodne usluge koje se odnose na transportne trokove su projektovane na osnovu

iskustvenih parametara u iznosu od 2.000 godinje.
- Amortizacija je projektovana kao fiksni troak u ukupnom godinjem iznosu od
7.340 . Prikaz obrauna amortizacije prezentiran je u narednoj tabeli:
Tabela 39: Obraun amortizacije za projekat A
Iznos u
Osnovica Graevinski objekti
Amortizaciona stopa
Amortizacija graevinskih objekata
Osnovica - Oprema
Amortizaciona stopa
Amortizacija oprema
Amortizacija ukupno
230.000
1,5%
3.450
38.900
10,00%
3.890
7.340
- Bruto zarade su projektovana kao fiksni troak u ukupnom godinjem iznosu od

19.100 na sledei nain:
52
Tabela 40: Projekcija trokova bruto zarade za projekat A

Broj meseci
angaovanja
zaposlenog
u toku godine
Broj zaposlenih
VSS
VKV
SSS
UKUPNO
2
1
2
Bruto zarada
mesena po
zaposlenom
12
1
4
Ukupna bruto
zarada godinja
600
1 500
400
14 400
1 500
3 200
19 100
- Ostali trokovi poslovanja su projektovani na bazi iskustvenih parametara u iznosu

od 1.000 godinje.
2.3.2.2.
Projekat B
Ukupan prihod - Planirana je proizvodnja 10 tona rakije od dunje godinje. Od ukupno

proizvedenih koliina na trite bi se, kao i u sluaju proizvodnje rakije od ljive, iznosilo
maksimalno 80% proizvodnje u prve 3 godine, kako bi se nakon toga stekao lager stare
rakije koja je znatno skuplja na tritu. Na osnovu navedenog projektovani su sledei obim i
struktura prodaje u narednom petogodinjem periodu:
Tabela 41: Projekcija obima i strukture prodaje rakije od dunje (u litrima)
1 godina
projekcije
(mlada rakija)
(stara rakija)
Ukupne koliine za prodaju
2 godina
projekcije
3 godina
projekcije
4 godine
projekcije
5 i dalje
godine
projekcije
8 000
8 000
8 000
8 000
8 000
2 000
2 000
8 000
8 000
8 000
10 000
10 000
Prodajne cene (na bazi kojih je izvrena projekcija prihoda) projektovane na bazi
dugoronog Ugovoru o kupoprodaji planiranog asortimana rakija u rinfuzu sa preduzeem
AAA d.o.o. Beograd (koji je dostavio Investitor), su sledee:
Tabela 42: Projektovane trine cene rakije od dunje
Cena (/litar)
12
17
53
Na bazi navedenog izvrena je projekcija godinjeg poslovnog prihoda za naredni

period:
Tabela 43: Projekcija poslovnog prihoda (u EUR)
1 godina
projekcije
(mlada rakija)
(stara rakija)
Ukupno
2 godina
projekcije
3 godina
projekcije
4 godine
projekcije
5 i dalje
godine
projekcije
96 000
96 000
96 000
96 000
96 000
34 000
34 000
96 000
96 000
96 000
130 000
130 000

trokova:
- Direktni materijalni trokovi su projektovani polazei od utroaka i cena inputa
(voa kao osnovne sirovine, demineralizovane vode i ogrevnog drveta kao energenta) za
predvienu ukupnu godinju proizvodnju rakije od 10 tona u ukupnom godinjem iznosu od
52.892 .
Materijalni bilans i normativi utroka sirovina zasnovani su na sledeim kalkulacijama:
Tabela 44: Obraun direktnih materijalnih trokova za proizvodnju 1 litre rakije od dunje jaine
43 alc
Naziv troka
Svea dunja fco pogon
Energent za peenje (drvo)
Iznos troka
J. mere
kg
m
litar
Koliina
17,5440
0,0033
0,1228
Cena EUR/kg
0,295
30
0,12
Vrednost EUR
5,1755
0,0990
0,0147
5,2892
Tabela 45: Pregled potrebnih inputa za proizvodnju 10 000 litara rakije od dunje doraene
za neposrednu upotrebu jaine 43 alc
Naziv inputa
Svea dunja fco pogon
Jed mere
kg
litar
Ukupna koliina
175 440,00
245,60
Tabela 46: Obraun direktnih materijalnih trokova projekta B

Vrsta rakije
Osnovna sirovina (voe) u tonama
Cena po toni sirovine ()
Trokovi osnovne sirovine ()
Demineralizovana voda u litrima
Cena demineralizovane vode ()
Trokovi demineralizovane vode ()
Trokovi energije (drvo) ()
UKUPNO:
Dunja
175,44
295
51 755
1 228
0,12
147
990
52 892
- Proizvodne usluge koje se odnose na transportne trokove su projektovane na osnovu

iskustvenih parametara u iznosu od 2.000 godinje.
54
- Amortizacija je projektovana kao fiksni troak u ukupnom godinjem iznosu od

7.340 . Prikaz obrauna amortizacije prezentiran je u narednoj tabeli:
Tabela 47: Obraun amortizacije za projekat B
Iznos u
Osnovica Graevinski objekti
Amortizaciona stopa
Amortizacija graevinskih objekata
Osnovica - Oprema
Amortizaciona stopa
Amortizacija oprema
Amortizacija ukupno
230.000
1,5%
3.450
38.900
10,00%
3.890
7.340
- Bruto zarade su projektovana kao fiksni troak u ukupnom godinjem iznosu od

19.100 na sledei nain:
Tabela 48: Projekcija trokova bruto zarade za projekat B
Broj meseci
angaovanja
zaposlenog
u toku godine
Broj zaposlenih
Bruto zarada
mesena po
zaposlenom
Ukupna bruto
zarada godinja
VSS
12
600
14 400
VKV
1 500
1 500
SSS
400
3 200
UKUPNO
19 100
- Ostali trokovi poslovanja su projektovani na bazi iskustvenih parametara u iznosu

od 1.000 godinje.
2.3.3. Investicije u obrtna sredstva
Obraun potrebnih obrtnih sredstava i obaveza iz poslovanja izvren je na osnovu
njihovog efekta (uinka) i koeficijenta obrta. Uinak je kvantifikovan na osnovu
odgovarajuih pozicija projektovanog bilansa uspeha, a koeficijent obrta je odreen na bazi
iskustvenih parametara uvaavajui specifinosti poslovne aktivnosti.
2.3.3.1.
Projekat A
Obraun potrebnih obrtnih sredstava, obaveza iz poslovanja i neto obrtnih sredstava

kao i razlike meu njima za prvu godinu poslovanja za projekat A je dat u narednoj tabeli.
55
Tabela 49: Obraun potrebnih obrtnih sredstava za projekat A
God.
promet
( )
Opis
Vezivanje
(dani)
Koef. obrta
Potrebna
OS ( )
Osnovni i pomoni materijal (1)
16.488
90
4.122
Nedovrena proizvodnja (2)
45.928
150
22.964
Gotovi proizvodi (3)
72.000
30
12
6.000
Kupci (4)
80.000
30
12
6.667
Gotovina (5)
80.000
52
1.538
Ukupno (1+2+3+4+5)
294.416
Obaveze za nematerij. i ostale trokove (7)
41.291
1.000
30
12
83
Zarade (8)
19.100
30
12
1.592
Dobavljai (9)
18.488
52
356
Odbitne stavke (7+8+9)
38.588
2.031
255.828
39.261
Potrebna obrtna sredstva (1+2+3+4+5)-(7+8+9)
Potrebna poveanja obrtnih sredstava koja proizilaze iz rasta plasmana e se

obezbeivati iz tekueg poslovanja.
2.3.3.2.
Projekat B
Obraun potrebnih obrtnih sredstava, obaveza iz poslovanja i neto obrtnih sredstava

kao i razlike meu njima za prvu godinu poslovanja za projekat B je dat u narednoj tabeli.
Tabela 50: Obraun potrebnih obrtnih sredstava za projekat B
God.
promet
( )
Opis
Vezivanje
(dani)
Koef. obrta
Potrebna
OS ( )
Osnovni i pomoni materijal (1)
52.892
90
13.223
Nedovrena proizvodnja (2)
45.928
150
22.964
Gotovi proizvodi (3)
72.000
30
12
6.000
Kupci (4)
96.000
30
12
8.000
Gotovina (5)
96.000
52
1.846
Ukupno (1+2+3+4+5)
362.820
Obaveze za nematerij. i ostale trokove (7)
52.033
1.000
30
12
83
Zarade (8)
19.100
30
12
1.592
Dobavljai (9)
54.892
52
1.056
Odbitne stavke (7+8+9)
74.992
2.731
287.828
49.303
Potrebna obrtna sredstva (1+2+3+4+5)-(7+8+9)
Potrebna poveanja obrtnih sredstava koja proizilaze iz rasta plasmana e se

obezbeivati iz tekueg poslovanja.
56
2.3.4. Izvori i uslovi finansiranja i obraun obaveza po kreditu
2.3.4.1.
Projekat A
Ukupno predviena ulaganja za finansiranje ovog projekta iznose 308.161 i to:
Tabela 51: Ukupno predviena ulaganja u projekat A
Opis
Iznos ulaganja
Osnovna sredstva
Obrtna sredstva
Ukupno:
Struktura ukupnih ulaganja

268.900
39.261
308.161
87,26%
12,74%
100,00%
Predvieno je da se iz sopstvenih sredstava investitora finansira 65,23% ukupnih

ulaganja, a iz kredita Fonda za razvoj 34,77% sa strukturom koja je prikazana u narednoj
tabeli:
Tabela 52: Izvori finansiranja investicionog ulaganja u projekat A
Opis
Iznos EUR
Kredit Fonda za razvoj
Adaptacija dela upravne zgrade i deo sredstava za
dogradnju i adaptaciju objekta za proizvodnju
rakije
Oprema
Obrtna sredstva
Sopstvena sredstva
Dogradnja i adaptacija objekta za proizvodnju
rakije - deo
Ukupno:
2.3.4.2.
Struktura
107 153
34,77%
28 992
9,41%
38 900
39 261
201 008
180 000
12,62%
12,74%
65,23%
58,41%
21 008
6,82%
308 161
100,00%
Projekat B
Ukupno predviena ulaganja za finansiranje ovog projekta iznose 318.203 i to:
Tabela 53: Ukupno predviena ulaganja u projekat B
Opis
Iznos ulaganja
Osnovna sredstva
Obrtna sredstva
Ukupno:
Struktura ukupnih ulaganja

268.900
49.303
318.203
87,26%
12,74%
100,00%
Predvieno je da se iz sopstvenih sredstava investitora finansira 66,33% ukupnih

ulaganja, a iz kredita Fonda za razvoj 33,67% sa strukturom koja je prikazana u narednoj
tabeli:
57
Tabela 54: Izvori finansiranja investicionog ulaganja u projekat B

Opis
Iznos EUR
Kredit Fonda za razvoj
Adaptacija dela upravne zgrade
Oprema
Obrtna sredstva
Sopstvena sredstva
Dogradnja i adaptacija objekta za proizvodnju
rakije i adaptacija dela upravne zgrade
Ukupno:
2.3.4.3.
Struktura
107 153
18 950
38 900
49 303
211 050
180 000
33,67%
5,96%
12,22%
15,49%
66,33%
56,57%
31 050
9,76%
318 203
100,00%
Uslovi kreditiranja i plan otplate kredita za projekte A i B
U oba sluaja predvieni su identini iznosi (107.153 ) i sledei uslovi kredita Fonda
za razvoj:
-
kamatna stopa 2,5% godinje,
period otplate 5 godine,
grejs period 1 godina,
interkalarna kamata se pripisuje dugu,
tromesena otplata i obraun kamate.
Obraun obaveza po kreditu i plan otplate kredita su prezentirani u nastavku:

Tabela 55: Obraun obaveza po kreditu za projekte A i B
Iznos kredita EUR
Obraunata interkalarna kamata EUR
Ukupan iznos kredita EUR
Kamatna stopa po otplatnom periodu
Broj otplatnih perioda
Grace period
107 153
2 679
109 832
0,619%
20
jedna godina
Anuitet (EUR po otplatnom periodu)
5 856
58
Tabela 56: Plan otplate kredita (u EUR) za projekte A i B

Period (godina. kvartal)
Ostatak duga
Kamata
Otplata
Anuitet
1.1
109 832
680
5 176
5 856
1.2
104 656
648
5 208
5 856
1.3
99 449
616
5 240
5 856
1.4
94 209
583
5 272
5 856
2.1
88 937
551
5 305
5 856
2.2
83 632
518
5 338
5 856
2.3
78 294
485
5 371
5 856
2.4
72 923
452
5 404
5 856
3.1
67 519
418
5 438
5 856
3.2
62 082
384
5 471
5 856
3.3
56 610
351
5 505
5 856
3.4
51 105
316
5 539
5 856
4.1
45 566
282
5 573
5 856
4.2
39 993
248
5 608
5 856
4.3
34 385
213
5 643
5 856
4.4
28 742
178
5 678
5 856
5.1
23 064
143
5 713
5 856
5.2
17 352
107
5 748
5 856
5.3
5.4
11 603
5 820
72
36
5 784
5 820
5 856
5 856
2.3.5. Novani tokovi projekata

2.3.5.1.
Projekcije bilansa uspeha projekata A i B
Bilansi uspeha projekata uraeni su na osnovu standardnih knjigovodstvenih principa,

respektujui ciljeva projekata, prirodu delatnosti i relativni znaaj pojedinih kategorija
prihoda i rashoda. Iz bilansa uspeha, koji su prezentovani u nastavku, je vidljivo da se u
ekonomskom veku projekata belei pozitivan rezultat.
59
Tabela 57: Projekcija bilansa uspeha projekta A (u EUR)

Opis/godina
projekcije
10
UKUPAN
PRIHOD
80.000
80.000
80.000
108.000
108.000
108.000
108.000
108.000
UKUPNI
RASHODI
45.928
48.455
47.933
47.398
46.849
46.286
45.928
45.928
45.928
45.928
Poslovni rashodi
45.928
45.928
45.928
45.928
45.928
45.928
45.928
45.928
45.928
45.928
Direktni
mat.trok.
16.488
16.488
16.488
16.488
16.488
16.488
16.488
16.488
16.488
16.488
Proizvod. usluge
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
Amortizacija
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
Ostali trokovi
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
2.527
2.005
1.470
921
358
34.072
31.545
32.067
60.602
61.151
61.714
62.072
62.072
62.072
62.072
Porez na dobit
5.111
4.732
4.810
9.090
9.173
9.257
9.311
9.311
9.311
9.311
NETO DOBIT
28.961
26.813
27.257
51.512
51.978
52.457
52.761
52.761
52.761
52.761
Bruto zarade
Rashodi finans.
BRUTO DOBIT
108.000 108.000
Tabela 58: Projekcija bilansa uspeha projekta B (u EUR)

Opis/godina
projekcije
10
UKUPAN
PRIHOD
96.000
96.000
96.000
130.000
130.000
130.000
130.000
130.000
UKUPNI
RASHODI
82.332
84.859
84.337
83.802
83.253
82.690
82.332
82.332
82.332
82.332
Poslovni rashodi
82.332
82.332
82.332
82.332
82.332
82.332
82.332
82.332
82.332
82.332
Direktni
mat.trok.
52.892
52.892
52.892
52.892
52.892
52.892
52.892
52.892
52.892
52.892
Proizvod. usluge
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
2.000
Amortizacija
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
7.340
Ostali trokovi
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
1.000
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
19.100
2.527
2.005
1.470
921
358
13.668
11.141
11.663
46.198
46.747
47.310
47.668
47.668
47.668
47.668
Porez na dobit
2.050
1.671
1.749
6.930
7.012
7.097
7.150
7.150
7.150
7.150
NETO DOBIT
11.618
9.470
9.914
39.268
39.735
40.214
40.518
40.518
40.518
40.518
Bruto zarade
Rashodi finans.
BRUTO DOBIT
60
130.000 130.000
2.3.5.2.
Finansijski tok projekata A i B
Finansijski tok predstavlja kombinaciju prilaza investicionim ulaganjima i finansiranju

investicije, kao i njenim poslovnim rezultatima. U njemu su prikazane sve finansijske
transakcije, na osnovu koga se stie uvid u finansijski potencijal poslovanja i slui kao baza
za ocenu likvidnosti.
Finansijski tok projekta se sastoji iz priliva, odliva i neto priliva. Priliv u finansijskom
toku ine ukupan prihod, izvori finansiranja i ostatak vrednosti projekta 2, a odlive investicija
ime trokovi poslovanja (bez amortizacije), anuiteti i izdvajanje iz rezultata. Neto priliv
predstavlja razliku izmeu priliva i odliva i kao takav je dobar pokazatelj likvidnosti projekta
dinamiki po godinama.
U nastavku su prikazani finansijski tokovi iz kojih se vidi da su projekti kumulativno
likvidni u veini godina projekcije.
Ostatak vrednosti projekta u finansijskom toku predstavlja priliv u poslednjoj godini projekcije, a iznos je
obraunat polazei od ukupnih ulaganja koja su umanjena za amortizaciju po propisanim stopama u itavom
periodu projekcije, trajnih obrtnih sredstava i, u ovom sluaju, vrednosti kumulirane stare rakije.
61
Tabela 59: Finansijski tok projekta A

Opis/godina projekcije
PRILIV
Ukupan prihod
Izvori finansiranja
Kredit
Sopstvena sredstva
Ostatak vrednosti projekta
ODLIV
Investiciono ulaganje
Zemljite
Gradjevinski objekti
Oprema
Obrtna sredstva
Trokovi
Direktni materijalni trokovi
Proizvodne usluge
Ostali trokovi
Bruto zarade
Anuiteti
Porez na dobit
NETO PRILIV
Period ulaganja
308.161
308.161
107.153
201.008
308.161
308.161
230.000
38.900
39.261
-
1
80.000
80.000
48.810
-
2
80.000
80.000
94.898
-
3
80.000
80.000
95.054
-
4
108.000
108.000
95.054
-
5
108.000
108.000
103.615
-
6
108.000
108.000
103.779
-
7
108.000
108.000
57.102
-
8
108.000
108.000
57.210
-
9
108.000
108.000
57.210
-
10
275.500
80.000
195.500
48.208
-
43.699
16.488
2.000
1.000
19.100
5.111
31.190
66.743
16.488
2.000
1.000
19.100
23.423
4.732
(14.898)
66.821
16.488
2.000
1.000
19.100
23.423
4.810
(15.054)
66.821
16.488
2.000
1.000
19.100
23.423
4.810
12.946
71.101
16.488
2.000
1.000
19.100
23.423
9.090
4.385
71.184
16.488
2.000
1.000
19.100
23.423
9.173
4.221
47.845
16.488
2.000
1.000
19.100
9.257
50.898
47.899
16.488
2.000
1.000
19.100
9.311
50.790
47.899
16.488
2.000
1.000
19.100
9.311
50.790
43.398
16.488
2.000
1.000
19.100
4.810
227.292
62
Tabela 60: Finansijski tok projekta B

Opis/godina projekcije
PRILIV
Ukupan prihod
Izvori finansiranja
Kredit
Sopstvena sredstva
ODLIV
Zemljite
Gradjevinski objekti
Oprema
Obrtna sredstva
Trokovi
Proizvodne usluge
Ostali trokovi
Bruto zarade
Anuiteti
Porez na dobit
NETO PRILIV
Period ulaganja
318.203
318.203
107.153
211.050
318.203
318.203
230.000
38.900
49.303
-
1
96.000
96.000
79.092
-
2
96.000
96.000
125.180
-
3
96.000
96.000
125.337
-
4
130.000
130.000
125.337
-
5
130.000
130.000
135.697
-
6
130.000
130.000
135.862
-
7
130.000
130.000
89.185
-
8
130.000
130.000
89.292
-
9
130.000
130.000
89.292
-
10
291.500
96.000
195.500
78.491
-
77.042
52.892
2.000
1.000
19.100
2.050
16.908
100.086
52.892
2.000
1.000
19.100
23.423
1.671
(29.180)
100.164
52.892
2.000
1.000
19.100
23.423
1.749
(29.337)
100.164
52.892
2.000
1.000
19.100
23.423
1.749
4.663
105.345
52.892
2.000
1.000
19.100
23.423
6.930
(5.697)
105.427
52.892
2.000
1.000
19.100
23.423
7.012
(5.862)
82.089
52.892
2.000
1.000
19.100
7.097
40.815
82.142
52.892
2.000
1.000
19.100
7.150
40.708
82.142
52.892
2.000
1.000
19.100
7.150
40.708
76.741
52.892
2.000
1.000
19.100
1.749
213.009
63
2.3.5.3.
Projekcije bilansa stanja projekata A i B
Bilans stanja daje pregled stanja sredstava i izvora sredstava, a za njegovu izradu koriste se odgovarajue informacije iz bilansa uspeha i
finansijskog toka. Bilansi stanja projekata su prezentovani u nastavku:
Tabela 61: Projekcija bilansa stanja projekta A
AKTIVA
1. Osnovna sredstva i nemater. ulaganja
Nabavna vrednost osnovnih sredstava
- kumulativ amortizacije
+ interkalarna kamata
2. Dugoroni plasmani
3. Obrtna sredstva
Zalihe
Kratkorona potraivanja
Gotovina
Slobodna sredstva
AKTIVA UKUPNO (1+2+3)
PASIVA
4. Kapital
Poetni osnovni kapital
Poveanje/smanjenje kapitala
5. Dugorone obaveze
dugoroni kredit -osnovni dug
- kumulativ otplata kredita
6. Kratkorone obaveze
PASIVA UKUPNO (4+5+6)
0
271.579
268.900
2.679
39.261
310.840
0
308.161
308.161
109.832
107.153
2.679
310.840
1
261.560
268.900
7.340
2.679
187.424
45.928
6.667
81.538
53.291
448.984
1
337.122
308.161
28.961
109.832
107.153
2.679
2.031
448.984
2
254.220
268.900
14.680
2.679
200.683
45.928
6.667
81.538
66.549
454.903
2
363.935
308.161
55.774
88.937
107.153
2.679
20.895
2.031
454.903
3
246.880
268.900
22.020
2.679
213.862
45.928
6.667
81.538
79.728
460.742
3
391.192
308.161
83.031
67.519
107.153
2.679
42.313
2.031
460.742
64
4
239.540
268.900
29.360
2.679
250.760
45.928
6.667
109.538
88.627
490.300
4
442.704
308.161
134.543
45.566
107.153
2.679
64.266
2.031
490.300
5
232.200
268.900
36.700
2.679
287.577
45.928
6.667
109.538
125.443
519.777
5
494.682
308.161
186.521
23.064
107.153
2.679
86.768
2.031
519.777
6
224.860
268.900
44.040
2.679
324.309
45.928
6.667
109.538
162.176
549.169
6
547.139
308.161
238.978
107.153
2.679
109.832
2.031
549.169
7
217.520
268.900
51.380
2.679
384.411
45.928
6.667
109.538
222.278
601.931
7
599.900
308.161
291.740
2.031
601.931
8
210.180
268.900
58.720
2.679
444.512
45.928
6.667
109.538
282.379
654.692
8
652.661
308.161
344.501
2.031
654.692
9
202.840
268.900
66.060
2.679
479.675
45.928
6.667
109.538
317.542
682.515
9
680.485
308.161
372.324
2.031
682.515
10
202.840
268.900
66.060
2.679
504.613
45.928
6.667
109.538
342.480
707.453
10
705.423
308.161
397.262
2.031
707.453
Tabela 62: Projekcija bilansa stanja projekta B

AKTIVA
1. Osnovna sredstva i nemater. ulaganja
Nabavna vrednost osnovnih sredstava
- kumulativ amortizacije
2. Dugoroni plasmani
3. Obrtna sredstva
Zalihe
Kratkorona potraivanja
Gotovina
Slobodna sredstva
AKTIVA UKUPNO (1+2+3)
0
271.579
268.900
2.679
49.303
320.882
1
261.560
268.900
7.340
2.679
180.823
45.928
8.000
97.846
29.049
442.383
2
254.220
268.900
14.680
2.679
176.738
45.928
8.000
97.846
24.964
430.958
3
246.880
268.900
22.020
2.679
172.573
45.928
8.000
97.846
20.799
419.453
4
239.540
268.900
29.360
2.679
197.229
45.928
8.000
131.846
11.454
436.769
5
232.200
268.900
36.700
2.679
221.802
45.928
8.000
131.846
36.027
454.002
6
224.860
268.900
44.040
2.679
246.291
45.928
8.000
131.846
60.517
471.151
7
217.520
268.900
51.380
2.679
294.149
45.928
8.000
131.846
108.375
511.669
8
210.180
268.900
58.720
2.679
342.007
45.928
8.000
131.846
156.233
552.187
9
202.840
268.900
66.060
2.679
389.865
45.928
8.000
131.846
204.090
592.705
10
195.500
268.900
73.400
2.679
437.722
45.928
8.000
131.846
251.948
633.222
PASIVA
4. Kapital
Poetni osnovni kapital
Poveanje/smanjenje kapitala
5. Dugorone obaveze
dugoroni kredit -osnovni dug
- kumulativ otplata kredita
6. Kratkorone obaveze
PASIVA UKUPNO (4+5+6)
0
318.203
318.203
109.832
107.153
2.679
320.882
1
329.820
318.203
11.618
109.832
107.153
2.679
2.731
442.383
2
339.290
318.203
21.088
88.937
107.153
2.679
20.895
2.731
430.958
3
349.204
318.203
31.001
67.519
107.153
2.679
42.313
2.731
419.453
4
388.472
318.203
70.270
45.566
107.153
2.679
64.266
2.731
436.769
5
428.207
318.203
110.004
23.064
107.153
2.679
86.768
2.731
454.002
6
468.420
318.203
150.218
107.153
2.679
109.832
2.731
471.151
7
508.938
318.203
190.736
2.731
511.669
8
549.456
318.203
231.254
2.731
552.187
9
589.974
318.203
271.771
2.731
592.705
10
630.492
318.203
312.289
2.731
633.222
65
2.4. Komparativna ocena rentabilnosti projekata

Cilj ocene projekta ulaganja je da se sagleda njegova opravdanost i prihvatljivost pre
pristupanja realizaciji. Konana odluka o prihvatljivosti ulaganja bazira se na oceni njegove
finansijsko-trine efikasnosti. U ovom delu rada izvrili smo statiku i dinamiku ocenu projekata.
2.4.1. Statika ocena rentabilnosti projekata
Statika ocena rentabilnosti investicionog projekta je njegova efikasnost pod uslovima koji
su prisutni u reprezentativnoj godini veka trajanja projekta. U ovoj oceni polazna taka su
odgovarajui podaci iz bilansa uspeha, finansijskog toka i bilansa stanja na osnovu kojih su i
izraunati statiki pokazatelji rentabilnosti projekata.
2.4.1.1.
Projekat A
Tabela 63: Statiki pokazatelji rentabilnosti projekta A
Pokazatelj
Vrednost
6,4 godine
34%
21 600 /zaposleni
231%
17%
Period povraaja
Raunovodstvena stopa prinosa
Produktivnost*
Ekonominost*
Rentabilnost*
*peta godina poslovanja
2.4.1.2.
Projekat B
Tabela 64: Statiki pokazatelji rentabilnosti projekta B
Pokazatelj
Vrednost
8,6 godina
20%
26 000 /zaposleni
156%
12%
Period povraaja
Raunovodstvena stopa prinosa
Produktivnost*
Ekonominost*
Rentabilnost*
66
2.4.2. Dinamika ocena rentabilnosti projekata

Osnovni pokazatelji u oceni investicionih projekata su pokazatelji rentabilnosti projekta koji
se, primenom dinamikog pristupa, utvruju za itav period projekcije.
Analiza rentabilnosti polazi od ekonomskog toka koji je po strukturi slian finansijskom
toku, samo to su iskljuene stavke izvora finansiranja i obaveza prema izvorima finansiranja.
Izostavljajui iz obrauna finansijske transakcije, ekonomski tok omoguava uvid u ekonomski
potencijal projekta.
Neto sadanja vrednost (NSV) je pokazatelj koji uvaava vremenske preference i predstavlja
zbir neto dobiti u ekonomskom veku projekta svedenih diskontovanjem na sadanji trenutak tj. na
poetak ulaganja. Metod neto sadanje vrednosti se temelji na pretpostavci diskontovanja svih
buduih prihoda i trokova na poetku implementacije projekta, uz napred odreenu diskontnu
stopu, koja je, obzirom na specifinosti projekta odreena na nivou od 5%. Ukoliko je neto sadanja
vrednost projekta to znai da e investitor ako oekuje prinos po stopi od 5%, biti u dobitku za
iznos neto sadanje vrednosti.
Interna stopa rentabilnosti (ISR) je stopa po kojoj se NSV projekta izjednaava sa 0. Ta
stopa odslikava trino-finansijsku efikasnost projekta. Interna stopa preko 5% bi se smatrala
povoljnom, ako se ima u vidu da je projekat prihvatljiv ako ima ISR minimum 5%.
Indeks rentabilnosti (IR) rentabilnost iskazuje u relativnom iznosu i predstavlja odnos
sadanje vrednosti neto novanog toka i sadanje vrednosti kapitalnog ulaganja, a sam projekat je
prihvatljiv za vrednosti vee od 1.
Period povraaja ulaganja je vreme potrebno da se prikupljanjem akumulacije projekta
vrate uloene investicije. Ukoliko je njegova vrednost manja od ekonomskog veka projekta to se
moe oceniti kao prihvatljiv period.
67
2.4.2.1.
Projekat A
U narednoj tabeli dat je ekonomski tok projekta A:
Tabela 65: Ekonomski tok projekta A (u EUR)
OPIS/GODINA PROJEKCIJE
PRILIV (1)
Ukupan prihod
ODLIV (2)
Proizvodne usluge
Ostali trokovi
Bruto zarade
Porez na dobit
NETO PRILIV (1-2)
0
308.161
308.161
(308.161)
1
80.000
80.000
43.699
16.488
2.000
1.000
19.100
5.111
36.301
2
80.000
80.000
43.320
16.488
2.000
1.000
19.100
4.732
36.680
3
80.000
80.000
43.398
16.488
2.000
1.000
19.100
4.810
36.602
4
108.000
108.000
43.398
16.488
2.000
1.000
19.100
4.810
64.602
68
5
108.000
108.000
43.398
16.488
2.000
1.000
19.100
4.810
64.602
6
108.000
108.000
43.398
16.488
2.000
1.000
19.100
4.810
64.602
7
108.000
108.000
43.398
16.488
2.000
1.000
19.100
4.810
64.602
8
108.000
108.000
43.398
16.488
2.000
1.000
19.100
4.810
64.602
9
108.000
108.000
43.398
16.488
2.000
1.000
19.100
4.810
64.602
10
303.500
108.000
195.500
43.398
16.488
2.000
1.000
19.100
4.810
260.102
Tabela 66: Obraun neto sadanje vrednosti, interne stope prinosa, indeksa rentabilnosti i roka
vraanja uloenih sredstava u projekat A
Godina projekcije
Period ulaganja
Neto priliv
ekonomskog
toka
-308 161
Diskontni faktor za
diskontnu stopu od 5%
Diskontovani priliv iz
ekonomskog toka
1,0000
-308 161
36 301
0,9524
34 573
36 680
0,9070
33 270
36 602
0,8638
31 618
64 602
0,8227
53 148
64 602
0,7835
50 618
64 602
0,7462
48 207
64 602
0,7107
45 911
64 602
0,6768
43 725
64 602
0,6446
41 643
10
260 102
0,6139
159 679
Neto sadanja vrednost (NSV)
234 232
Interna stopa rentabilnosti (ISR)
15,02%
Indeks rentabilnosti (IR)
1,76
Rok vraanja
7,25 godina
69
2.4.2.2.
Projekat B
U narednoj tabeli dat je ekonomski tok projekta B:
Tabela 67: Ekonomski tok projekta B (u EUR)
OPIS/GODINA PROJEKCIJE
PRILIV (1)
Ukupan prihod
ODLIV (2)
Proizvodne usluge
Ostali trokovi
Bruto zarade
Porez na dobit
NETO PRILIV (1-2)
0
318.203
318.203
(318.203)
1
96.000
96.000
77.042
52.892
2.000
1.000
19.100
2.050
18.958
2
96.000
96.000
76.663
52.892
2.000
1.000
19.100
1.671
19.337
3
96.000
96.000
76.741
52.892
2.000
1.000
19.100
1.749
19.259
4
108.000
108.000
76.741
52.892
2.000
1.000
19.100
1.749
31.259
70
5
108.000
108.000
76.741
52.892
2.000
1.000
19.100
1.749
31.259
6
108.000
108.000
76.741
52.892
2.000
1.000
19.100
1.749
31.259
7
108.000
108.000
76.741
52.892
2.000
1.000
19.100
1.749
31.259
8
108.000
108.000
76.741
52.892
2.000
1.000
19.100
1.749
31.259
9
108.000
108.000
76.742
52.892
2.000
1.000
19.100
1.749
31.259
10
303.500
108.000
195.500
76.741
52.892
2.000
1.000
19.100
1.749
226.759
Tabela 68: Obraun neto sadanje vrednosti, interne stope prinosa, indeksa rentabilnosti i roka
vraanja uloenih sredstava u projekat B
Godina projekcije
Period ulaganja
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Neto priliv
ekonomskog toka
Diskontni faktor za
diskontnu stopu od 5%
Diskontovani priliv iz
ekonomskog toka
-318 203
1,0000
-318 203
18 958
0,9524
18 055
19 337
0,9070
17 539
19 259
0,8638
16 636
31 259
0,8227
25 716
31 259
0,7835
24 492
31 259
0,7462
23 326
31 259
0,7107
22 215
31 259
0,6768
21 157
31 259
0,6446
20 150
226759
0,6139
139 209
Neto sadanja vrednost (NSV)
10 293
Interna stopa rentabilnosti (ISR)
5,47%
1,07
Rok vraanja
9,9 godina
71
2.5. Zakljuna ocena i izbor projekta

U narednoj tabeli su prikazani pokazatelji efekata investiranja po odgovarajuim
kriterijumima dinamikih i statikih metoda.
Tabela 69: Komparativni prikaz efekata investiranja po odgovarajuim kriterijumima statikih i
dinamikih metoda
PROJEKAT A
Ulaganje
Ukupno (u EUR)
308 161
Osnovna sredstva (u EUR)
268 900
Obrtna sredstva (u EUR)
39 261
Dinamiki pokazatelji
Neto sadanja vrednost (NSV) u EUR
234 232
Interna stopa rentabilnosti (ISR) u %
15,02
1,76
Rok vraanja (u godinama)
7,25
Statiki pokazatelji
Period povraaja (u godinama)
6,4
Raunovodstvena stopa prinosa (u %)
34
Produktivnost* (/zaposleni)
21 600
Ekonominost* (u %)
231
Rentabilnost* (u %)
17
PROJEKAT B
318 203
268 900
49 303
10 293
5,47
1,07
9,9
8,6
20
26 000
156
12
Posmatrajui podatke iz gornje tabele, a imajui u vidu potrebna ukupna ulaganja preduzea
BMD u projekte A ili B (koja su gotovo identina, sa neznatnom razlikom od 3,26%), kao i
relevantne dinamike i statike pokazatelje moemo zakljuiti da su oba projekta prihvatljiva za
finansiranje. Kljuni dinamiki pokazatelji (kao glavni) su pozitivni u oba sluaja (NSV>0, ISR
>5%, IR>1 i rok vraanja u ekonomskom veku trajanja projekta. Takoe, svi statiki pokazatelji
(kao pomoni) belee pozitivne i prihvatljive vrednosti u ekonomskom veku trajanja projekta.
Meutim, uvaavajui opteprihvaena naela i metode za ocenu rentabilnosti moemo
zakljuiti da je projekat razvoja proizvodnje visoko-kvalitetnih vonih rakija od ljive (projekat
A) daleko isplativiji za finansiranje od projekta proizvodnje rakije od dunje (projekat B).
Naime, ako posmatramo sve kljune pokazatelje iz gornje tabele dolazimo do zakljuka da su
dinamiki pokazatelji projekta A daleko povoljniji nego za projekat B, kao i veina statikih
pokazatelja (izuzev produktivnosti).
Navedeno ukazuje da postoji opravdanost za finansiranje oba projekta, ali kako se radi o
meusobno zavisnim projektima, a na osnovu sveobuhvatne analize i uz potovanje relevantnih
teorijskih postavki za ocenu rentabilnosti investicionih projekata predlae se da se pristupi
finansiranju i realizaciji projekta A.
72
Zakljuak
U radu su razmatrani teorijski i praktini aspekti komparativne ocene rentabilnosti
investicionih projekata.
Osnovni cilj izrade rada bio je da se izvri analiza teorijskih aspekata i prikae praktina
upotreba metoda za ocenu rentabilnosti investicionih projekata. Takoe, cilj rada bio je i da ukae
na nezaobilaznu ulogu ocene rentabilnosti projekata u funkciji donoenja odluka o investiranju u
konkretne projekte.
U radu su korieni: deskriptivni metod za opis osnovnih teorijskih postavki povezanih sa
sutinom, vrstama, sadrajem, metodologijom izrade i metodama za ocenu rentabilnosti
investicionih projekata; metod komparativne analize korien je prilikom poreenja odgovarajuih
pokazatelja analiziranih u radu, dok je metod studije sluaja korien prilikom analze pokazatelja
na primeru konkretnog preduzea.
Testiranje glavne hipoteze: Primenom odgovarajuih metoda za ocenu rentabilnosti
investicionih projekata mogue je alocirati sredstva u finansiranje rentabilnijih projekata, uz
pomo subhipoteza, pokazalo je da: (1) postoje adekvatne metode za ocenu rentabilnosti koje mogu
posluiti za odabir i rangiranje investicionih projekata, (2) prilikom ocene rentabilnosti
investicionih projekata neophodno je uzeti u ubzir vie razliitih metoda i da (3) dinamiki
kriterijumi u odnosu na statike kriterijume bolje odraavaju rentabilnost investicionih projekata.
Nakon izvrene analize, a imajui u vidu potrebna ukupna ulaganja preduzea BMD u
projekte A ili B (koja su gotovo identina, sa neznatnom razlikom od 3,26%), kao i relevantne
dinamike i statike pokazatelje moemo zakljuiti da su oba projekta prihvatljiva za finansiranje.
Kljuni dinamiki pokazatelji (kao glavni) su pozitivni u oba sluaja (NSV>0, ISR >5%,
IR>1 i rok vraanja u ekonomskom veku trajanja projekta. Takoe, svi statiki pokazatelji (kao
pomoni) belee pozitivne i prihvatljive vrednosti u ekonomskom veku trajanja projekta.
Meutim, uvaavajui opteprihvaena naela i metode za ocenu rentabilnosti moemo
zakljuiti da je projekat razvoja proizvodnje visoko-kvalitetnih vonih rakija od ljive (projekat
A) daleko isplativiji za finansiranje od projekta proizvodnje rakije od dunje (projekat B).
Naime, ako se posmatraju svi kljuni pokazatelji rentabilnosti dolazi se do zakljuka da su
dinamiki pokazatelji projekta A daleko povoljniji nego projekta B, kao i veina statikih
pokazatelja (izuzev produktivnosti).
Navedeno ukazuje da postoji opravdanost za finansiranje oba projekta, ali kako se radi o
meusobno zavisnim projektima, a na osnovu sveobuhvatne analize i uz potovanje relevantnih
teorijskih postavki za ocenu rentabilnosti investicionih projekata predlae se da se pristupi
finansiranju i realizaciji projekta A.
73
Literatura
Knjige, lanci i zakonska regulativa:
1. Bara, S., Ivani, M., Jeremi, Lj.(2007). Upravljanje finansijama. Beograd: Univerzitet
Singidunum.
2. Benkovi, S. (2007). Budetiranje kapitala. Beograd: Fakultet organizacionih nauka.
3. Bierman Jr, H., & Smidt, S. (2012). The capital budgeting decision: economic analysis of
investment projects. Routledge.
4. Brealey, A.R., Myers, C.S.,
(prevod). Zagreb: Mate.
& Marcus, J.A. (2007). Osnove korporativnih finansija
5. Bugarin, M., i Slavkovi, G. (2008). Forme priznatih metodologija izrade biznis planova.
Inovacije i razvoj, 1/2008, 31-34.
6. Diacogiannis, G. (1994). Financial Managament Modelling Approch Using Speadsheets.
McGraw-Hill Book Company Europe.
7. uriin, D., i Lonar D. (2010). Menadment pomou projekata. Beograd: Ekonomski
fakultet.
8. Investiciono razvojni fond Crne Gore, Metodologija izrade investicionog projekta.
http://sntcg.com/irf/images/documents/Usluge/PRIRUCNIK_ZA_IZRADU_INVESTICION
IH_PROJEKATA_MSP.pdf
9. Jovanovi, P. (2008). Upravljanje investicijama, Beograd: Visoka kola za projektni
menadment.
10. Krasulja, D., i Ivanievi, . (2004). Poslovne finansije. Beograd: Ekonomski fakultet.
11. Ljubisavljevi, D. (2006) Biznis plan-vodi za izradu (elektronsko izdanje).
12. Meta, M. (2015). Konflikti
Socioeconomica, 4(8): 309-32
rangiranju
konkurentnih
investicionih
projekata.
13. Petrovi, . (2008). Poslovna matematika. Banja Luka: Univerzitet za poslovne studije.
14. Pravilnik o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije
opravdanosti za izgradnju objekata. Slubeni glasnik Republike Srbije br. 80/2005.
15. Stanii, M., i Stanojevi, Lj. (2008). Evaluacija i rizik. Beograd: Univerzitet Singidunum.
16. United Nations Industrial Development Organization (1986). Manual for the Preparation of
Industrial Feasibility Studies, Vienna: UNIDO.
17. Van Horne, J. C. (1997). Financijsko upravljanje i politika (Financijski menadment)
(prevod). Zagreb: Mate.
18. Van Horne, J. C., & Wachowicz, J. M. (2007). Osnovi finansijskog menadmenta (prevod).
Beograd: Data Status.
19. Vukadinovi, S., i Jovi, D. (2012). Investicije. Beograd: Univerzitet Singidunum.
20. Zajednika metodologija za ocenjivanje drutvene i ekonomske opravdanosti investicija i
efikasnosti investiranja u SFRJ. ''Slubeni list SFRJ'', br. 50/87.
21. Zakon o planiranju i izgradnji. Slubeni glasnik Republike Srbije br.72/2009, 81/2009 ispr., 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US,
132/2014 i 145/2014).
74
22. Zakon o jakim alkoholnim piima . "Sl. glasnik RS", br. 92/2015.
23. arki-Joksimovi, N. (2012). Upravljanje finansijama-osnovi i principi. Beograd: Fakultet
organizacionih nauka.
Internet adrese:
24. http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/MRS/Medunarodni%20racunovodstveni%20standard
%2016%20-%20Nekretnine,%20postrojenja%20i%20oprema.pdf (20.02.2016)
25. http://www.fondzarazvoj.gov.rs/files/sadrzaj_pd.pdf (20.02.2016.)
Interni materijali preduzea BMD d.o.o. Beograd
26. Bilansi stanja preduzea za odgovarajue godine
27. Bilansi uspeha preduzea za odgovarajue godine
28. Izvetaji o novanim tokovima preduzea za odgovarajue godine
29. Statistiki aneksi preduzea za odgovarajue godine
30. Upitnik za izradu Investicionog projekta
75
Spisak tabela
Tabela 1: Rekapitulacija ukupnih investicija ........................................................................... 11
Tabela 2: Potrebna investiciona sredstva ................................................................................. 11
Tabela 3: Obraun ukupnog prihoda ........................................................................................ 11
Tabela 4: Obraun materijalnih trokova ................................................................................. 11
Tabela 5: Obraun amortizacije ............................................................................................... 12
Tabela 6: Projekcija trokova bruto zarada .............................................................................. 12
Tabela 7: Investicije u obrtna sredstva ..................................................................................... 12
Tabela 8: Izvori finansiranja .................................................................................................... 13
Tabela 9: Otplata anuiteta ........................................................................................................ 13
Tabela 10: Osnovni oblik za odreivanje poetnog izdatka novca .......................................... 17
Tabela 11: Procena neto toka novca u toku funkcionisanja projekta ....................................... 18
Tabela 12: Period povraaja kod neujednaenih novanih tokova .......................................... 20
Tabela 13: Diskontovani period povraaja kod neujednaenih novanih tokova.................... 21
Tabela 14: Neto sadanja vrednost ujednaenih novanih tokova ........................................... 27
Tabela 15: Neto sadanja vrednost neujednaenih novanih tokova ....................................... 28
Tabela 16: Diskontovani period povraaja neujednaenih novanih tokova .......................... 31
Tabela 17: Neslaganje pokazatelja rentabilnosti zavisnih projekata ....................................... 34
Tabela 18: Ocena pomou dopunskog investicionog projekta zavisnih projekata .................. 35
Tabela 19: Reavanje problema odabira kod zavisnih investicionih projekata ....................... 35
Tabela 20: Osnovni podaci o Investitoru ................................................................................. 40
Tabela 21: Vrednost plasmana preduzea BMD u periodu 20xx-20xx (u 000 EUR) .......... 42
Tabela 22: Najznaajniji kupci preduzea BMD.................................................................. 42
Tabela 23: Kvalifik. struktura zaposlenih preduzea BMD- stanje 31.12.20xx. godine ...... 42
Tabela 24: Bilans uspeha preduzea BMD .......................................................................... 44
Tabela 25: Uee poslovnih rashoda u ukupnim prihodima preduzea BMD.................... 44
Tabela 26: Kljuni racio pokazatelji profitabilnosti poslovanja BMD u periodu od
01.01.20xx. do 31.12.20xx. godine .......................................................................................... 45
Tabela 27: Bilans stanja preduzea BMD ............................................................................ 46
Tabela 28: Struktura poslovne pasive preduzea BMD ....................................................... 46
Tabela 29: Koeficijent finansijske stabilnosti preduzea BMD ........................................... 47
Tabela 30: Pokazatelji likvidnosti preduzea BMD ............................................................. 48
Tabela 31: Racio pokazatelji preduzea BMD ..................................................................... 48
Tabela 32: Obim i struktura ulaganja u stalna sredstva ........................................................... 50
Tabela 33: Projekcija obima i strukture prodaje rakije od ljive (u litrima) ............................ 51
Tabela 34: Projektovane trine cene rakije od ljive (/litar)................................................. 51
Tabela 35: Projekcija poslovnog prihoda (u EUR) .................................................................. 51
Tabela 36: Obraun direktnih materijalnih trokova za proizvodnju 1l rakije od ljive jaine
43 alc ....................................................................................................................................... 52
Tabela 37: Pregled potrebnih inputa za proizvodnju 10 000l rakije od ljive doraene .......... 52
Tabela 38: Obraun direktnih materijalnih trokova projekta A .......................................... 52
Tabela 39: Obraun amortizacije za projekat A ................................................................... 52
Tabela 40: Projekcija trokova bruto zarade za projekat A .................................................. 53
Tabela 41: Projekcija obima i strukture prodaje rakije od dunje (u litrima) ............................ 53
Tabela 42: Projektovane trine cene rakije od dunje.............................................................. 53
Tabela 43: Projekcija poslovnog prihoda (u EUR) .................................................................. 54
Tabela 44: Obraun direktnih materijalnih trokova za proizvodnju 1 litre rakije od dunje
jaine 43 alc ............................................................................................................................ 54
Tabela 45: Pregled potrebnih inputa za proizvodnju 10 000 litara rakije od dunje doraene . 54
Tabela 46: Obraun direktnih materijalnih trokova projekta B .......................................... 54
Tabela 47: Obraun amortizacije za projekat B ................................................................... 55
76
Tabela 48: Projekcija trokova bruto zarade za projekat B .................................................. 55

Tabela 49: Obraun potrebnih obrtnih sredstava za projekat A ........................................... 56
Tabela 50: Obraun potrebnih obrtnih sredstava za projekat B ........................................... 56
Tabela 51: Ukupno predviena ulaganja u projekat A ......................................................... 57
Tabela 52: Izvori finansiranja investicionog ulaganja u projekat A..................................... 57
Tabela 53: Ukupno predviena ulaganja u projekat B ......................................................... 57
Tabela 54: Izvori finansiranja investicionog ulaganja u projekat B ..................................... 58
Tabela 55: Obraun obaveza po kreditu za projekte A i B ............................................... 58
Tabela 56: Plan otplate kredita (u EUR) za projekte A i B .............................................. 59
Tabela 57: Projekcija bilansa uspeha projekta A (u EUR) ................................................... 60
Tabela 58: Projekcija bilansa uspeha projekta B (u EUR) ................................................... 60
Tabela 59: Finansijski tok projekta A .................................................................................. 62
Tabela 60: Finansijski tok projekta B ................................................................................... 63
Tabela 61: Projekcija bilansa stanja projekta A ................................................................... 64
Tabela 62: Projekcija bilansa stanja projekta B ................................................................... 65
Tabela 63: Statiki pokazatelji rentabilnosti projekta A ...................................................... 66
Tabela 64: Statiki pokazatelji rentabilnosti projekta B....................................................... 66
Tabela 65: Ekonomski tok projekta A (u EUR) ................................................................... 68
Tabela 66: Obraun neto sadanje vrednosti, interne stope prinosa, indeksa rentabilnosti i
roka vraanja uloenih sredstava u projekat A ..................................................................... 69
Tabela 67: Ekonomski tok projekta B (u EUR) ................................................................... 70
Tabela 68: Obraun neto sadanje vrednosti, interne stope prinosa, indeksa rentabilnosti i
roka vraanja uloenih sredstava u projekat B ..................................................................... 71
Tabela 69: Komparativni prikaz efekata investiranja po odgovarajuim kriterijumima
statikih i dinamikih metoda .................................................................................................. 72
Spisak grafikona
Grafikon 1: Prikaz nepostojanja konflikata metoda kod meusobno iskljuivih
projekta (1) ............................................................................................................................... 33
Grafikon 2:.Prikaz nepostojanja konflikata metoda kod meusobno iskljuivih
projekta (2) ............................................................................................................................... 33
Grafikon 3:.Prikaz konflikata metoda kod meusobno iskljuivih projekta i Fierove take
preseka ..................................................................................................................................... 34
Grafikon 4: Struktura ukupnih rashoda preduzea BMD ..................................................... 45
Spisak slika
Slika 1: Organizaciona ema preduzea BMD ..................................................................... 43
Slika 2: SWOT matrica preduzea BMD ............................................................................. 49
77

Komparativna Ocena Rentabilnosti Investicionih Projekata

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Komparativna Ocena Rentabilnosti Investicionih Projekata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

Beograd, 2016. godine

1.3.3 Dinamike metode za ocenu rentabilnosti investicionih projekata ................... 24

1.3.4 Konflikt izmeu postojeih metoda za ocenu rentabilnosti investicionih

2.3.3. Investicije u obrtna sredstva ............................................................................... 55

2.3.4. Izvori i uslovi finansiranja i obraun obaveza po kreditu ................................... 57

2.3.4.2. Projekat B ...................................................................................................57

2.3.5. Novani tokovi projekata .................................................................................... 59

2.4. Komparativna ocena rentabilnosti projekata ................................................................. 66

2.4.2. Dinamika ocena rentabilnosti projekata ............................................................ 67

2.5. Zakljuna ocena i izbor projekta ................................................................................... 72

Postoje adekvatne metode za ocenu rentabilnosti koje mogu posluiti za odabir i

Prilikom ocene rentabilnosti investicionih projekata neophodno je uzeti u ubzir

Dinamiki kriterijumi u odnosu na statike kriterijume bolje odraavaju

1. Ocena rentabilnosti investicionih projekata teorijski aspekti

Potrebno je oceniti reakcije privredne grane na predviene ekonomske promene.

1.2. Sadraj i metodologija izrade investicionog projekta

Metodologija Ujedinjenih nacija ili UNIDO metodologija (UNIDO, 1986),

U Srbiji se, pored navedenih, koriste i:

Metodologija Privredne komore Srbije,

Metodologije koje se koriste u Srbiji zasnovane su na ''Zajednikoj metodologiji za

Opis projekta i svrha investiranja

Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora

Tehniko tehnoloke osnove

Ekonomsko finansijska analiza

Finansijsko trina ocena projekta (statika i dinamika ocena ekonomske

Detaljniji prikaz sadrine investicionog projekta prema metodologiji Fonda za razvoj

Opis projekta i svrha investiranja u ovom delu prikazuju se osnovni podaci o

Ovaj deo posebno inkorporira:

Ekonomsko-finansijski rezultati poslovanja investitora - osnovna i obrtna

Analizu tranje - dosadanu prodaju odnosnog proizvoda na domaem i

Analizu ponude - podaci o realizovanoj proizvodnji proizvoda na domaem

Procena potencijalne prodaje - mogui plasman proizvoda na domaem tritu

Analizu nabavnog trita u kojoj se analiziraju mogunosti nabavke sirovina i

Proizvodni program prikaz aktuelne proizvodnje (ukoliko je ima), koliine i

Tabela 1: Rekapitulacija ukupnih investicija

Investicije u osn. sredstva

Osnovna sredstva (potrebna ulaganja) obraunava se i daje pregled potrebnih

Obraun ukupnog prihoda - obraun ukupnog prihoda koji investicioni projekat

Obraun ukupnih materijalnih trokova materijalni trokovi ekonomskom veku

Amortizacija - obraun amortizacije osn. sredstava po vrstama u ekonomskom veku

Tabela 5: Obraun amortizacije

Ukupna bruto zarada

Investicije u obrtna sredstva - proraun i prikaz investicija u obrtna sredstva.

Izvori finansiranja - struktura i dinamika i uslovi za dobijanje sredstava.

Tabela 8: Izvori finansiranja

Sopst. sredstva investitora

Obaveze prema izvorima - obraun kreditnih obaveza i prikaz planova otplate,

Novani tokovi projekta obuhvataju vie kategorija kao to su:

1.3. Pristupi oceni rentabilnosti projekata

Vremenska vrednost novca i provena novanih tokova

Investitori ulau u kapital s ciljem da ostvare odreenu stopu prinosa na njihova

U cilju olakavanja obrauna budue vrednosti novca koriste se I finansijske tablice u

U sluaju diskontovanja gde se primenjuje jednostavni kamatni raun diksontovanje se

Odredjivanje sadanje vrednosti u osnovi je obrnuti postupak od sloenog

Da bi mogli adekvatno utvrditi sadanju vrednost novca, kao jedan od osnovnih

kapitalni izdaci (montaa, oprema..)

promena nivoa obrtnog kapitala

inicijalna neto novana investicija

Procena novanih tokova od poslovne (operativne) delatnosti se zasniva na oceni

neto poveanje (smanjenje) trokova poreske amortizacije

neto promene dobiti pre poreza

neto poveanje (smanjenje) poreza