LONDONSKI MIR I STVARANJE ALBANIJE: Kako je

Srbija postala najvei gubitnik Prvog balkanskog rata

Srbija je Londonskim ugovorom posle Prvog balkanskog rata

primorana da se povue sa primorja budue albanske drave, to
je u srpskoj javnosti shvaeno kao veliki neuspeh, jer je strateki
cilj rata bio izalazak na more
Londonskim mirom potpisanim 30.maja 1913. okonan je Prvi
balkanski rat (zapoet 8.oktobra 1912) u kojem su Srbija, Crna
Gora, Grka i Bugarska izale kao pobednice nad Otomanskim
carstvom, ali je ujedno osujeen strateki plan o izlasku
Srbije na more.

Pobednice Prvog balkanskog rata, a Srbija pre svih, nisu bile

zadovoljne podelom plena i novim meama koje su u Londonu
prekrajale velike sile.
Cilj Kraljevine Srbije ulaskom u rat 1912. bio je vraanje
istorijskih oblasti, odnosno osvajanje Kosovskog vilajeta,
izlazak na Jadransko more i zauzimanje dela albanske obale, to
je srpska vojska, predvoena kraljem Petrom I Karaoreviem i
uz podrku vodeih politiara i intelektualaca na elu sa Jovanom
Cvijiem, i ispunila, osvojivi vei deo Albanije i formirajui Draki
okrug.

MAPA Srbija 1913. pre Londonskog mira

Dravna granica je proirena, pa su u Srbiju uli
Novopazarski Sandak, Kosovo i Metohija, kao i polovina
Makedonije. Balkanski ratovi su otpoeti sa namerom da
se velike sile stave pred svren in. Naravno, to je nosilo
sa sobom veliki rizik kako se pokazalo u sluaju Srbije

Meutim, vodee zapadne zemlje, a na prvom mestu

Austrougarska, otvoreno su se u Londonu usprotivile jaanju
Srbije koje bi bez sumnje usledilo zadravanjem osvojenih
teritorija.

Velike sile nisu elele promenu granica

-Uloga velikih sila je bila kljuna prilikom stvaranja Londonskog
mira, objanjava za portal Ekspres.net istoriar Danilo arenac i
podsea da su lanice Balkanskog saveza u rat protiv Otomanske
imperije 1912. godine ule protivno eljama najjaih evropskih
zemalja.
Svetske sile su elele status quo, a ne promene granica.
Dakle, u samom startu postojao je rizik vezan za nain na koji e
velike sile reagovati kada doe do promena na terenu. Srbiji i
drugim lanicama saveza niko nita nije ni obeao. Postojao je
balkanski meusavezniki ugovor, ali je bilo veliko pitanje da li e
Austrougarska, Italija, Rusija ili Velika Britanija pristati na takve
granice kae arenac.
Londonskim mirom zacrtane su nove granice izmeu balkanskih
saveznika s jedne, i otomanske drave s druge strane, i
uspostavljena je albanska drava.
Srbija je Londonskim ugovorom primorana da se povue sa
primorja budue albanske drave. To je u srpskoj javnosti
shvaeno kao veliki neuspeh, jer je strateki cilj rata bio
izalazak na more. Naravno, sa puno prava se moe postaviti
pitanje ta je srpska vojska uopte imala da trai u Drau ili Ljeu
gde je od strane lokalnog stanovnitva tretirana kao okupatorska
sila. U sluaju Albanije, do izraaja dolazi megalomanska
ambicija srpske drave, to je uostalom bio sluaj i sa drugim
balkanskim dravama. Bugarska, Grka i Crna Gora su takoe
gajile ogromna oekivanja kada je re o podeli Otomanske
teritorije kae arenac.

Srbija najvie izgubila Londonskim mirom

Ispostavilo se da je Srbija kao lanica pobednikog Balkanskog
saveza najvie izgubila uplitanjem velikih sila u podeli
osvojenih teritorija.
-Srbija jeste bila najvei gubitnik Londonskog mira, barem kada se
uporedi s drugim hrianskim dravama, lanicama saveza potiv
Otomanske imperije. Meutim, gledano ire, najvei gubitnik bilo
je Otomansko carstvo koje je ostalo bez gotovo bilo kakve
teritorije u Evropi. S druge strane, nisu bili zadovoljni predstavnici
albanskog nacionalnog pokreta jer je definisana teritorija Albanije
bila znatno manja nego to su to oni eleli.

NOVE GRANICE Potpisnici Londonskog mira

Sagovornik Ekspresa smatra da je, bez obzira na gubitak u

Albaniji, Srbija stavljanjem potpisa na mirovni ugovor u Londonu,
ipak, mnogo postigla.
-Dravna granica je proirena, pa su u Srbiju uli bivi
Novopazarski Sandak, Kosovo i Metohija, kao i polovina
Makedonije. Balkanski ratovi su otpoeti sa namerom da se
velike sile stave pred svren in. Naravno, to je nosilo sa sobom
veliki rizik kako se pokazalo u sluaju Srbije i albanskog primorja.
arenac ocenjuje da Srbija u Londonu nije imala mnogo izbora i da
bi suprotstavljanje i nepoputanje diktatu velikih sila, a posebno
Austrougarske, koja je insistirala na stvaranju Albanije, imalo
mnogo vee posledice.
Borbenija struja unutar Habsburke monarhije samo je
ekala priliku za obraun sa Srbijom, pa bi protivljenje
Srbije predstavljalo odlian izgovor. Srpska vojska nalazila se
na Kosovu, Makedoniji i Albaniji, pa bi njen dolazak na Drinu i
Savu bio teko izvodljiv. Isto tako, ne treba zaboraviti da u sluaju
sukoba Kraljevina Srbija ne bi mogla da rauna na podrku niti
jedne velike sile. Poputanje Austro-Ugarskoj predstavljalo je
savreno racionalnu odluku.
To je shvatao i crnogorski kralj Nikola, koji je, nakon poetnog
protivljenja, ipak naredio naputanje Skadra ukazuje istoriar.
Pristanak Srbije na zahteve sila u Londonu arenac ne vidi kao
proputenu priliku za stvaranje tzv. Velike Srbije.
Kraljevina Srbija je morala da pristane na Londonski
ugovor i ne mislim da je on bio loe reenje za tadanju
Srbiju. Kada je re o Velikoj Srbiji, ta vrsta teritorijalne ambicije je
gotovo uvek podrazumevala dolazak srpske vojske u Bosnu i
Hercegovinu kao i tadanju junu Ugarsku. Imajuu u vidu takve
elje tadanje srpske elite, ak i maksimalno uvaavanje srpskih
dravnih ambicija u Londonu 1913 ne bi bilo dovoljno ocenjuje
istoriar.
Zloini kao naplata za stare raune
Glavna tekovina Londonskog ugovora iz maja 1913.
meunarodno priznata Albanija, bez obzira na povlaenje srpske
vojske iz okupiranog dela, svoju nezavisnost ne duguje Srbiji,
ocenjuje na sagovornik.

 Ne mislim da Albanija duguje Srbiji svoj nastanak. Jedan od

razloga za urbu balkanskih drava prilikom objave rata
Otomanskoj carevini oktobra 1912. jeste i strah od jaanja
albanskog nacionalnog pokreta. Naime, u avgustu 1912.
albanska elita je u Valoni definisala svoje zahteve kada je u
pitanju autonomija Albanaca unutar Otomanske carevine. Bilo je
jasno da e dobar deo njihovih zahteva biti prihvaen. Formalno,
Londonski ugovor jeste ovaj proces doveo do kraja.

Ipak, i Albanija je bila nezadovoljna dogovorom u Londonu na koji

se i danas gleda kao na nepravednu odluku velikih sila da
albanski narod pocepaju na dva dela.
Kao i u sluaju sticanja nezavisnosti drugih balkanskih drava,
odmah su se pojavili glasovi kako proklamovane dravne granice
u stvari nisu prirodne ili etnike ili da cepaju ili odvajaju narod
na dva dela. Austrougarska je traila za Albaniju Prizren i
Pe, ali je nakon protivljenja ruske strane ova teritorija, zajedno
sa Debrom i Strugom, ipak predata Srbiji.

KARIKATURA ALBANIJE IZ 1913. Brani se od Crne Gore (majmun),

Grke (leopard) i Srbije (zmija)

Balkanski ratovi su prvi put medijski praeni jer su ratni reporteri

izvetavali sa frontova, a svet je, navodno, bio zgroen
izetajima o poinjenim zloinima i divljim
Balkancima. arenac istie da se istoriografije balkanskih
drava nisu gotovo upote ozbiljno bavile ovim pitanjem.
Od pojave uvenog izvetaja Karnegijeve komisije 1914.
domaa nauka se ponaa kao da taj izvetaj ne postoji. Meutim,
ovaj dokument jako precizno, poput kasnijih izvetaja Aribalda
Rajsa, redom popisuje ratne zloine svih strana u ovim ratovima.

Jasno je da je ovaj rat bio karakteristian i po pojavi istinske ratne

propagande. Meutim, izvesno je da su Balkanske ratove pratili
brojni ratni zloini.
U gotovo svakom sauvanom dneviku srpskog vojnika iz
ovog vremena pominje se neki incident sa muslimanskim
civilnim stanovnitvom ili zarobljenicima. Otuda moemo da
pretpostavimo da izvetaj Karnegijeve komisije nije puka
propaganda ve da bi njime trebali ozbiljno da se bavimo.
Tema koja se obino zaobilazi kada se pominje Prvi balkanski rat
su zloini srpske vojske nad albanskim stanovnitvom koji
su od pojedinih istoriara okarakterisani kao odmazda za sve to
su Srbi trpeli pod Osmanskom vladavinom. Na sagovornik ne
spori da je srpska vojska, koja se nala u nezavidnoj poziciji
prodirui kroz Albaniju, poinila zloine nad albanskim
stanovnitvom.

-Protivnik protiv koga se srpska vojska borila nije imao uniformu

niti je potovao druga pravila ratovanja. Neretko, lokalno
stanovnitvo je vojsku doekalo kao okupatorsku silu. Srpski
odgovor na ovakvu situaciju bio je brutalan. Paljena su
itava sela, uzimani su taoci ili je proterivano stanovnito.
Incidenti koji se pominju esto ukljuuju i uee lokalnih hriana.
Mnogi meu njima jesu koristili priliku da bi namirivali neke
stare raune objanjava arenac kako su nastale lokalne
poluregularne jedinice.
Potisnuta istorija
Neki su se spontano prikljuivali srpskim etnikim jedinicama.
Upravo, ove poluregularne jedinice se esto pominju kao vinovnici
nasilja nad albanskim i uopte lokalnim stanovnitovm. U
mnogim gradovima srpska vojska je bila prinuena da
postavi strae ispred kua vienijih muslimana kako bi
spreila napade na njihove domove. U tom smislu, svi ovi
sluajevi nasilja sigurno su prenoeni meu lokalnim stavnitvom
Makedonije, Kosova ili Albanije. Kao takvi sigurno su uticali na

formiranje odreenih negativih predstava o srpskoj vojsci i

vlastima kae arenac.

Lokalno stanovnitvo je srpsku vojsku doekalo kao

okupatora. Srpski odgovor bio je brutalan. Paljena su
itava sela, uzimani taoci ili je proterivano stanovnitoto
je uticalo na formiranje odreenih negativih predstava o
srpskoj vojsci i vlastima
Prvi i Drugi balkanski rat (29.jun -31.jul 1913) bledi su
dogaaji u istorijskom seanju Srba, a istorijski udbenici mahom
daju ture podatke o ratnim sukobima u kojima je Srbija
uestvovala 1912. i 1913.godine, a koji su bili uvertira za Veliki
rat.
-Balkanski ratovi jesu zapostavljeni, i to na vie naina. Najpre,
njih je potisnuo Prvi svetski rat, a potom i sve to je dolo kasnije.
ak i u vremenu izmeu dva svetska rata, za Balkanske ratove
je bilo rezervisano manje mesto. Oni su vieni kao poetak
celine nazvane ratovi za osloboenje i ujedinjenje 19121918. Danas je naa slika svedena na par romatinih i
idealizovanih epizoda. Re je o slikama, poput Kumanovske bitke,
koje su nastale jo u vremenu Kraljevine Jugoslavije, a ponovo su
postale aktuelne u Srbiji krajem 80-tih godina kae arenac.
S jedne strane, objanjava na sagovornik, re je o potpunom
zaboravu ovog dogaaja, a sa druge o izraenoj selektivnosti i
pojednostavljenim predstavama. Karakteristian je, primeuje
istoriar, sluaj Drugog balkanskog rata koji su Srbija, Crna
Gora, Grka i Turska vodile protiv Bugarske, a koji je gotovo
potpuno potisnut iz istorijskog seanja srpskog naroda.
Taj sukob je bio nepopularan ve 1913. godine, a postao je i
simbol svega onoga to je trebalo zaboraviti iz Balkanskih ratova.
Stogodinjica ovog rata, pre tri godine, gotovo nije ni primeena.
Umesto da se seanje na Balkanske ratove iskoristi kao
prilika za presek stanja srpske istorije u 20. veku, kao neka
vrsta suoavanja nekadanjih dravnih ambicija i realnog stanja
danas, oni su svedeni na nekoliko pojednostavljenih slika o
velikim vojnim uspesima smatra arenac.

ISTORIAR BALKANSKIH RATOVA Danilo arenac