REPUBLIKA SRBIJA

VISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

SEMINARSKI RAD
BEZBEDNOST VOZILA
TEMA:AKTIVNA BEZBEDNOST VOZILA

Profesor:

Student:

Prof. Dr.Boris Antic

Danijel Trajkovic 135/S.I

Vranje, 2016.god.

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
SADRZAJ:
1. Uvod.....................................................................................................................................3
2. Sistemi aktivne bezbednosti vozila......................................................................................4
3. Elektronska distribucija sile kocenja (EBD Electronic Brake Force Distribution)..........7
4. Sistem za regulaciju proklizavanja pogonskih tockova ( ASR Anti Slip Regulation).....9
5. Elektronski program stabilnosti (ESP Electronic Stability Program..11
6. Aktivna kontrola voznje (ACC Active Cruise Control).................................................13
7. Sistem za povecanje vidljivosti pri nocnoj vonji.14
8. Sistem za otkrivanje sudara ( PCW Predictive Collision Warning)...............................14
9. Sistem za pomoc pri koenju (PBA - Predictive Brake Assist).14
10. Elementi aktivne bezbednosti vozila.15
11. Uredjaj za upravljanje ...15
12. Uredjaj za zaustavljanje.16
13. Pneumatici..........................................................................................................................17
14. Uredjaji koji obezbedju vidljivost......................................................................................17
15. Ergonomske karakteristike vozila..17
16. Istrazivanja.18
17. Literatura24

Danijel Trajkovic 135/ S.I

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA

1.UVOD
Pod saobracajem podrazumevamo ljude koji uestvuju u njemu, vozila i okolinu.
Bezbednost saobracaja moe da se prouava sa aspekta aktivne i pasivne bezbednosti.
Aktivna bezbednost vozila se definie mogu nostima koje to vozilo prua vozau da pouzdano i
sa to boljom kontrolom upravlja motornim vozilom i na taj na in izbegne konfliktne situacije na
putu. Sistemi za automatsku regulaciju kretanja vozila sadre ureaje kojima sa minimiziranim
uticajem vozaca omogucava pravilno odravanje stabilnosti kretanja vozila, bez obzira na uslove
kolovoza. Ocigledan je intezivni tehnoloki razvoj kada su ovi sistemi u pitanju, ali uticaj voza
a jo uvek nije moguce eliminisati. Prema tome, osnovna funkcija takvih sistema je u stvari
pomoc vozaca koja mu omogugava i relativno kasnije reakcije, a da pri tome odri stabilno
kretanje vozila.

Danijel Trajkovic 135/ S.I

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA

2.SISTEMI AKTIVNE BEZBEDNOSTI VOZILA

Sistem za onemogucavanje blokiranja tokova (ABS Anti-lock Braking
System)
U kritinim situacijama, kao to su vlaan i klizav kolovoz voza esto
refleksno
pritisne konice. U tom sluaju, kod vozila sa obinim konicama postoji
opasnost da zbog
smanjenog trenja tokovi blokiraju. Sa takvim vozilom se vie ne moe
upravljati i ono
obino nekontrolisano kliza i zanosi, a esto i sleti sa puta.
U takvim situacijama ABS, regulacijom koionog pritiska, spreava blokiranje
tokova. To omoguava vozau da i dalje upravlja kretanjem vozila i da
izbegne zanoenje I klizanje, meutim i pored nesumnjivih prednosti voza
mora i da se navikne na reakciju ABS.
Ovim sistem, kontroliui brzinu obrtanja pojedinih tokova,
bez volje vozaa
dejstvuje na smanjivanje pritiska u sistemu koenja na pojedinim tokovima,
ime se odrava
obrtanje istih (spreava blokiranje obrtanja tokova) i spreava pojava
klizanja tokova i
vozila prilikom koenja i time se zadrava eljena putanja vozila. Ispitiivanja
su pokazala da u
sluajevima blokiranih tokova, odnosno njihovog klizanja, ne
postoji mogunost
kontrolisanog upravljanja, ve se vozilo kree po inerciji. Pored toga, trag
koenja vozila sa
blokiranim tokovima je znatno dui od onih koji se nalaze u stanju kotrljanja
ali na granici
proklizavanja.

Danijel Trajkovic 135/ S.I

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA

Sistem regulacije sile koenja se primenjuje kako na vozilima sa hidraulikim sistemom koenja
tako i sa pneumatskim.

Danijel Trajkovic 135/ S.I

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
Slika 2 Algoritam ABS sistema
Ceo sistem se sastoji od niza senzora sa davaima impulsa, elektronskog upraljajuceg
ureaja i elektromagnetskih ventila ili ventila za kontrolu pritiska vazduha. Senzori na svim
tokovima daju impulse upravljaom ureaju, koji daje impuls ventilima da se pritisak u
koionim ureajima na pojedinim tokovima tako odrava da je toak uvek na granici
blokiranja, ne dozvoljavajuci da do blokiranja toka i doe. Dejstvom vozaa na koioni
sistem, isti se stavlja "pod pritisak", ali veliinu pritiska na pojedinim tokovima odreuje
upravljaka jedinica koja preko senzora na tokovima dobija signal da li se toak obrce ili ne.
Elektronska upravljaka jedinica pobuuje elektromagnetske ventile, odravajuci ih uvek u
jednoj od tri pozicije: a) povecaj pritisak b) odravaj pritisak i c) iskljui pritisak. [1]
Vec prema broju regulacionih kanala i senzora, postoje vie razliitih sitema. Najece
su u primeni dva sistema:
- etvorokanalna regulacija sa 4 senzora (na svakom toku po jedan) sa dijagonalnom
raspodelom sile koenja. Svaki koioni krug dejstvuje na po jedan toak, pri emu je koioni
sistem, odnosno pritisak u sistemu prednjih tokova potpuno nezavisan. Sila koenja na
tokovima zadnje osovine podeava se prema toku koji ima loije prianjanje, odnosno prema
toku "koji bi ranije blokirao".
- Trokanalni sistem sa tri ili etiri senzora, pri emu su oba prednja toka regulisana
nezavisnim kanalima, a tokovi zadnje osovine se reguliu jednim kanalom, pri emu se sila
koenja podeava se prema toku koji ima loije prianjanje.

Slika 3 - Blok ema ABS sistema regulacije sile koenja

Danijel Trajkovic 135/ S.I

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
Treba pomenuti, da ABS sistem stupa u dejstvom tek sa dejstvom komande vozaa na
sistem za koenje, dok je na proklizavanje tokova bez koenja sistem van
funkcije.
Ispitivanja su pokazala da ABS sistem ima najbolje dejstvo kada proklizavanje, odnosno
regulaciju brojeva obrtaja toka regulie sa proklizavanjem od 8 do 35%. Senzori po svakom
toku, koji su uvrceni za neki nepokretni deo pored toka, dobijaju impulse pomocu jednog
impulsnog zupastog venca, koji se okrece zajedno sa tokom. Broj impulsa je proporcionalan
broju obrtaja toka i impulsi se predaju elektronskom regulacionom ureaju, koji definie neki
referencni impuls, koji odgovara stvarnoj brzini kretanja vozila. Stalnim poreenjem impulsa
od pojedinih tokova sa referencnim impulsom upravljaki ureaj osrednjava ubrzanje ili
usporenje svakog toka i na taj nain odreuje proklizavanje. Prilikom koenja, moe da se
desi da neki od tokova blokira, to upravljaki ureaj registruje kao veliko "proklizavanje"veliku razliku u brojevima obrtaja, i tada daje signal pojedinim ventilima kako da "reguliu"
pritisak u koionom sistemu, vec prema napred definisanim pozicijama ( povecaj pritisak odravaj pritisak - iskljui pritisak). Sistem ABS vri regulaciju sile koenja sve dok traje
dejstvo vozaa na koioni sistem, sa frekvencom "preraunavanja" od oko 6 do10 ciklusa u
sekundi.
Rasprostranjeno je miljenje da automobile opremljeni ABS-om automatski imaju
kraci zaustavni put, to nije tano. Naime, duina vremena koenja je produena, kao i sam
zaustavni put, ak i za 5-6 odsto u odnosu na isti automobile bez ABS-a, mereno u idealnim
uslovima. Ali, u idealnim uslovima (suv i dobar put), ABS ureaj nikada nece da se aktivira
sem ako je neispravan.

Danijel Trajkovic 135/ S.I

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
Ako se prepozna neka greka u sistemu, upravljaka jedinica obino iskljuuje ABS i
pali signalnu lampicu koja vozaa upozorava da od tog trenutka koioni sistem funkcionie
bez ABS regulacije.

3. Elektronska distribucija sile koenja (EBD - Electronic Brake

Force
Distribution)
Ovaj sistem predstavlja preduslov za ostale sisteme kontrole, s obzirom da se njime
davanjem signala od senzora, preko procesora, do aktuatora direktno reaguje na pravilnu
raspodelu sile koenja na pojedine tokove. Ovim sistemom se spreava mogucnost
blokiranja, a time i klizanja tokova. EBD sistem omogucava korekciju raspodele konih sila
zavisno od opterecenja vozila.

1.3 Elektronska kontrola koenja u krivini (CBC Cornering Brake Control)

U sluaju prekomernog klizanja tokova pri koenju u krivini, elektronskom
regulacijom se dejstvuje na smanjivanje pritiska u sistem koenja unutranjeg prednjeg
Danijel Trajkovic 135/ S.I

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
toaka, ime se zadrava pravilna putanja kretanja vozila kotrljanjem tokova

4 Sistem za regulaciju proklizavanja pogonskih tokova (ASR Anti

Slip
Regulation)
Kriti
ni uslovi vonje se ne javljaju samo pri ko
enju, ve
se mogu javiti kada pogonski to
ak proklizava pri polasku i ubrzavanju (posebno na klizavom kolovozu) ili u krivinama.
Ovakve situacije obicno preopterete vozaca i prouzrokuju da vozac reaguje nepravilno. Ovi
problemi su reeni sa kontrolom proklizavanja (ASR), koja kao dodatak ABS-a, primarno ima
zadatak da rastereti vozaca i obezbedi stabilnost i upravljivost vozila tokom ubrzavanja.
U tom smislu, ukoliko tocak pokazuje tendenciju da prokliza, ASR trenutno prilagodava obrtni
moment motora obrtnom momentu koji moe da prenese tocak na podlogu u datom trenutku.
Kombinacija ABS i ASR sistema povecava bezbednost I omogucava dvostruku
upotrebu komponenti.
ASR mora da sprei da toak prokliza tokom polaska ili ubrzavanja u sledecim
situacijama na putu:
-Kada izlazimo sa zaleenog parkinga ili autobuske stanice, kada ubrzavamo u krivini,
kada polazimo na uzbrdici ili na putevima koji su klizavi na jednoj polovini, ASR kontrolie
Danijel Trajkovic 135/ S.I

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
optimalan protok uz pomoc kontrolera pritiska koenja na toku koji proklizava;
-Slino blokiranom toku, toak koji proklizava moe da prenese samo male bone
sile, upravljanje moe postati nestabilno ili zadnji kraj vozila moe da "zaplee". ASR dri
vozilo pod kontrolom i povecava bezbednost;
-Toak koji proklizava dovodi do prekomernog habanja pneumatika i mehanikog
naprezanja pogonskog mosta (diferencijal). Ova opasnost se povecava kada toak
koji proklizava iznenada "uhvati" za ne-klizavu podlogu. ABS onemogucuje da se ovo desi.
-ASR mora uvek biti spreman i mora se ukljuiti automatski po potrebi. ASR
koristi
razliku proklizavanja izmedu tokova koji se okreu da bi napravio razliku
izmedu bonog
otklizavanja i proklizavanja. Sa mehanikom blokadom, pneumatici se
habaju u o trim krivinama ali ASR sistem tu pojavu spreava. ak i
blokada diferencijala ne moe da sprei
proklizavanje ako voza naglo ubrzava. Ovako ASR kontrolie snagu motora
tako da tokovi
"dre" za podlogu.Voza se preko kontrolne lampice upozorava kada dostie
granicu fizikog
limita.

EMS (Engine Management System) ili elektronski akcelerator ili "vonja preko ice"
zamenjuje mehaniku vezu izmedu pedale gasa i leptira gasa kod benzinskog motora ili
pedale gasa i kontrolne poluge kod pumpe visokog pritiska kod dizel motora tako da ASR
moe da utie na ubrzavanje vozaa.-EMS kontrola provodi komande od ASR (sa
integrisanim MSR-om) koje imaju prioritetu odnosu na postupke vozaa. Pozicija pedale gasa
se konvertuje u elektrini signal pomocu senzora ugla pedale gasa. Raunajuci unapred
isprogramirane promenljive i signale sa drugih senzora (davai temperature, broja obrtaja
motora), ovaj signal se konvertuje u EMS jedinici u ulazni napon za elektrini servo motor
koji pokrece leptir gasa i kao povratnu informaciju daje trenutni poloaj leptira. [1]
1 ABS/ASR kontrolna
jedinica,
2 EMS kontrolna jedinica,
3 Pedala gasa,
Danijel Trajkovic 135/ S.I

10

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
4 Servomotor,
5 Leptir gasa,
6 Pumpa visokog pritiska

5. Elektronski program stabilnosti (ESP Electronic

Stability Program)
Kao to vec znate, dananji automobili su opremljeni mnogim elektronskim sistemima
koji imaju ulogu da povecaju bezbednost putnika u vozilu. Jedan od najkompleksnijih sistema
je sistem elektronske kontrole stabilnosti (ESP). Ovaj sistem ima ulogu da pobolja trakciju
vozila, a nikako ne omogucava da se bre vozi kroz krivine ili po klizavom putu. Dakle, ovaj
sistem samo pomae vozau da zadri kontrolu nad vozilom.

Danijel Trajkovic 135/ S.I

11

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA

Kako ESP funkcionie?

Zanoenje je jedan od glavnih uzroka saobracajnih nesreca.
Meunarodna istraivanja pokazuju da najmanje 40 odsto svih smrtnih saobracajnih nesreca
izazvano proklizavanjem vozila. ESP mogao je da sprei do 80 odsto svih nesreca
proklizavanja. ESP prepoznaje ako je proklizavanje neminovno i intervenie munjevito.
Vozau ostaje kontrola nad vozilom i ne dolazi do klizanja pod uslovom da se fiziki ne
prelaze granice. ESP je uvek aktivan. Mikroraunar prati signale ESP senzora i proverava
25 puta u sekundi. Ako se vozilo krece u drugom pravcu ESP detektuje kritinu situaciju i
reaguje odmah - nezavisno od vozaa. Koristi koioni sistem vozila da "usmeri" vozilo,
odnosno da vrati vozilo na pravi put. Sa ovim selektivnim koenjem, ESP generie eljeno
ublaavanje snage, tako da auto reaguje kako voza namerava. ESP ne samo da intervenie
na koenju, vec moe da intervenie i na motoru. Dakle, u granicama fizike, auto bezbedno
drzi svoju putanju. ESP znaajno smanjuje kompleksnost upravljakog procesa i smanjuje
zahteve koji se postavljaju samom vozau.

Danijel Trajkovic 135/ S.I

12

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA

Slika 10 Ponaanje vozila sa i bez ESP

6. Aktivna kontrola vonje (ACC - Active Cruise Control)

Ovaj sistem pokuava da vozi "sam". Kada voza dostigne eljenu brzinu aktivira ACC i vozilo
preuzima dalju brigu o sopstvenoj brzini. Tu se ovaj sistem ponaa kao tempomat. Medutim,
kada vozilo sa ACC naie na prepreku,odnosno vozilo koje je ispred njega i ide manjom
brzinom, ACC usporava vozilo do brzinevozila ispred i dri je dok voza ispred ne promeni traku,
nakon cega ACC ubrzava do brzine koja mu je prethodno zadata. Kod nekih verzija je moguce
definisati i na kom rastojanju sistem pocinje da umanjuje brzinu.
Sistem koristi radar ili laser kojim se prate vozila ispred sebe. Podatke dobijene od
radara, ABS-a, ESP-a i ASR-a sistem obraduje i donosi odluku ta dalje raditi. Kada radar
detektuje vozilo meri se njegova brzina, zatim uporeuje za brzinom vozila i dalje primenjuju
Danijel Trajkovic 135/ S.I

13

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
mere za prilagodavanje brzine vozilu ispred njega.
Laserski sistemi su znacajno jeftiniji od sistema zasnovanih na radaru. Medutim,
laserski ACC sistemi ne detektuju i ne prate vozila i u loim vremenskim uslovima i loe
prate izuzetno prljava (ne-reflektuja) vozila. Bez obzira na podrku ACC sistema, voza mora
da ostane potpuno paljiv, bez obzira na situacije u vonji. Voza je i dalje u potpunosti
odgovoran za vozila i mora da prilagodi stil vonje u skladu sa vremenskim uslovima.

7. Sistem za poveanje vidljivosti pri nonoj vonji

Sistem za poveanje vidljivosti pri normalnoj vonji sastoji se od kamere za infracrveno,
snimanje i displeja na koji se projektuje slika dobijena iz kamere. Radi na principu razlikovanja
temperature okoline od temperature ljudi ili toplokrvnih ivotinja ili neosvetljenih vozila na putu.
Signali iz kamere se kompjuterski obraduju I kao slika prenose do displeja.

Danijel Trajkovic 135/ S.I

14

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA

8. Sistem za otkrivanje sudara (PCW - Predictive Collision

Warning)
PCW upozorava vozaa o kritinim situacijama unapred, tako da on / ona moe da
reaguje ranije i tako u mnogim sluajevima izbegavajuci potpuno sudar.Voza je upozoren od
strane konice hvatajuci kratko. Alternativno ili kao i dodatak, PCW moe da alarmira vozaa
vidljive ili akustike signale ili kratkim zatezanja sigurnosnog pojasa. Upozorenje vozau
unapred omogucuje mu / joj da reaguje ranije na opasnost od sudara
preduzimanjemodgovarajucih mera ili koenjem da smanji brzinu udara. Drugim reima, PCW
ne samo da doprinosi u mnogim sluajevima spreavanja nesrece, takoe i znaajno smanjuje
ozbiljnost nesrece koja bi trebala da bude neizbena.

9. Sistem za pomo pri koenju (PBA - Predictive Brake Assist)

PBA je prvi sigurnosni sistem naevropskom tritu da unapred procese relevantne
informacije iz okruenja vozila i reaguje pre nego to predstojece nesrece zapravo desi.
Koristeci podatke iz radara Adaptive Cruise Control-a senzor, PBA detektuje situacije koja bi
mogla biti opasna dovoljno da se razvije u nesrece, u kojima je vie nego verovatno da naglog
koenja ce biti potrebno. Ako se takavopasnu situaciju doe, PBA priprema koioni sistem
unapred za koenje paniku. Pilot pritisak primenjuje koioni sistem, tako da zahtevaju konica
pritisak moe biti generisan bre, a konice se primenjuju veoma neno, tako da voza ne
primecuje. im voza reaguje i pritisne konice, punu efekat koenja postane dostupan
milisekundi ranije zahvaljujuci merama koje su vec pokrenuti unapred. Vredne
milisekundama moe da odlui izmeu ivota i smrti. Ovde ukupna razdaljina za koenje
moe da se smanji znaajno zbog interakcije izmeu reakcije vozaa i vozaa pomocnog
sistema.

10.ELEMENTI AKTIVNE BEZBEDNOSTI VOZILA

Danijel Trajkovic 135/ S.I

15

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA

Elemente aktivne bezbednosti vozila ine oni ureaji i sistemi na vozilu zbog ijeg loma,
neispravnosti ili otkazivanja moe nastati saobracajna nezgoda. U ovu grupu el t emena a spsd j a
u:

11.UREAJ ZA UPRAVLJANJE
Osnovni zadatak ureaja za upravljanje je obezbeivanje stabilne i postojane veze sa
upravljakim tok i ov ma. P d ore toga, zadtk a a ovog ureaja je:
-Odravanje pravca
-Manevrisanje vozilom
-Lako upravljanje
- Spontano vracanje upravljakih tokova u pravolinijski poloaj
-Amortizacija udara
Uticaj ureaja za upravljanje na bezbednost saobracaja ogleda se preko sledecih elemenata:
-Veliina poluprenika okretanja i ugla zakretanja upravljakih tokova
-Istroenost delova prenosnog sistema postojanje zazora, slobodan hod
-Usmerenost upravljakih tokova,
-Izbalansiranost upravljakih tokova,
-Vrsta prenosnog mehanima
-Uticaj na teinu posledica

12.UREAJ ZA ZAUSTAVLJANJE

Danijel Trajkovic 135/ S.I

16

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
Osnovne karakteristike ureaja za zaustavljanje koje su od znaaja za bezbednost saobracaja
odnose se pre svega na:
-Efikasnost
-Pouzdanost i
-Stabilnost pri koenju
Pod efikasnocu podrazumeva se mogucnost izvrenja osnovnog zadatka ovog sistema koj
podrazimeva:
-Zaustavljanje vozila na odreenom rastojanju
-Trajno koenje u mestu i
-Dugotrajno koenje na putevima sa duim nagibom.
Osnovno merilo efikasnosti ureaja za koenje je duina zaustavnog puta vozila pri koenju.
Osnovno merilo efikasnosti ureaja za koenje je duina zaustavnog puta vozila pri koenju koja
zavisi od:
-Brzine kretanja vozila
-Vrste i stanja kolovoza
-Vrste i stanja pneumatika
-Reakcionih sposobnosti vozaa
-Vrste prenosnog mehanizma
Da bi ostvario svoju osnovnu funkciju, sistem za koenje treba da obezbedi:
-Pouzdan rad
-Odvojeno dejstvo na prednje i zadnje tokove
-Brzo aktiviranje
-Ravnomerne sile koenja na svim tokovima
-Stabilnost vozila pri koenju
-Maksimalno kocenje bez blokiranja

13.PNEUMATICI
Posmatrano sa aspekta bezbednosti saobracaja pneumatici treba da obezbede:
-Prenoenje pogonskih i koionih sila na kolovoznu povrinu
- Stabilnost vozila u svim situacijama
- Bezbedno u pravljanje vozilom
-Udobnost pri vonji
-Veliku pouzdanost pri kretanju

Danijel Trajkovic 135/ S.I

17

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
Najeci nedostaci pneumatika koji dovode do saobracajnih nezgoda ogledaju se u sledecem:
-Nedovoljan pritisak
-Otecenja nastala kao posledica udara u otre ivice
-Probiljanje ili eksplozija
-Istroenost pneumatika

14.UREAJI KOJI OBEZBEUJU VIDLJIVOST

Preko 95 % informacija bitnih za bezbedno upravljanje vozilom voza prima putem ula vida. U
ureaje koji obezbeuju vidljivost ubrajaju se:
- Ureaji koji omogucavaju normalnu vidljivost (kabina, stakla, ogledala, perai, brisai i sl.)
- Ureaji za osvetljavanje puta (glavna svetla, za vonju unazad)
-Ureaji za oznaavanje vozila (poziciona, gabaritna, parkirna, rotaciona svetla)
- Ureaji za davanje svetlosnih znakova (stop svetla i pokazivai pravca)

15.ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE VOZILA

Pod ergonomijom vozila podrazumeva se mogucnost prilogoavanja unutranjosti raskonosti
vozila individualnim karakteristikam vozaa.
Konstrukcija vozila treba da je prilago ena najvecem broju vozaa i da omogucava individualno
podeavanje sobzirom na dimenzije vozaa.

17.Istrazivanja
INTELIGENTNI TRANSPORTNI SISTEMI U AUTOMOBILIMA U FUNKCIJI
BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
Kratak sadraj:
Danijel Trajkovic 135/ S.I

18

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
U svetu ekspanzije i primene informacionih tehnologija, inteligentni transportni sistemi se sve
ece koriste u svim vidovima transporta. Ovi sistemi su nali iroku primenu u drumskom
saobracaju (aktivna i pasivna bezbednost vozila, automatsko pracenje vozila, naplata
putarina, ...). Zbog prosene starosti voznog parka Republike Srpske (18,4 godine)4, stepen
zastupljenosti ovih sistema je na veoma niskom nivou. Ovakvo poraavajuce stanje u ovom
segment drumskog saobracaja se postepeno koriguje, omogucenim uvozom iskljuivo vozila
koje ispunjavaju ECE direktive prema Sporazumu iz '58. Naime, navedeni pravilnici se
prvenstveno odnose na aktivnu i pasivnu bezbednost na vozilima, zatitu okoline, opte uslove
bezbednosti vozila (zatita od neovlatene upotrebe, snaga pogonskog agregata, brzinomjer, i
sl.). U radu je prikazano istraivanje koje je sprovedeno na podruiju optine Brod, Republika
Srpska, a u vezi zastupljenosti informacionih transportnih sistema u vozilima. Istraivanje je
obuhvatilo 500 vozila. Vreno je na stanici tehnikog pregleda u periodu od maja do oktobra
2012. godine. Rezultati istraivanja su pokazali da su vozila najvie opremljenja sigurnosnim
pojasevima (93%), ABS- sistemom (49%), zranim jastucima (41%) itd.
Kljune rei: Informacioni transportni sistemi, aktivna i pasivna bezbednost saobracaja
UVOD
Zadnje etiri decenije obeleio je nagli porast broja i sloenosti elektronikih sistema u
automobilima. Uece elektronike u dananjim automobilima ini ak 25% ukupne proizvodne
cene. Analitiari procenjuju da je vie od 80% inovacija u automobilskoj industriji zasnovano na
elektronikim sistemima. Kao to LAN-om moemo povezivati raunala tako kontrolne mree
povezuju elektroniku opremu u vozilu. Tim mreama se izmenjuju podaci izmedju raznih
elektronikih sistema i aplikacija koje se u njima nalaze.
Meutim, za sistemsko istraivanje bezbednosti saobracaja najvanije je dobro razumevanje
sloenih interkacija izmeu oveka, vozila i puta (saobracajnice, odnosno okoline). Interakcije
ovek-vozilo-put (okolina) vrlo su vane kako za bezbednost i upravljanje saobracajem tako i za
dizajniranje saobracajnica. Ugroavanje bezbednosti saobracaja i pojava saobracajnih nezgoda
sledi iz pogrenog ponaanja uesnika odnosno podsistema saobracaja kao kompleksnog
sociotehnikog sistema. Prouavanje ponaanja vozila i vozaa na putu moguce je temeljiti na
polaznom modelu: "voza-vozilookolina". Spajajuci ideje informacionih tehnologija sa nainom
upravljanja bezbednocu saobracaja stvaraju se informacioni transportni sistemi koji slue za
interakciju izmeu izvrnih elemenata na automobilu (senzori, mehaniki elementi,
skolopovi, ...) i glavne upravljake jedinice (Central Processing Unit), koja regulie odnosno
koriguje greke nastale po raznim osnovama tokom kretanja vozila.

2. INFORMACIONI TRANSPORTI SISTEMI

Pojam inteligentni transportni sistemi predstavlja sistem mera i tehnologija na nacionalnom
nivou iji cilj je povecanje nivoa bezbednosti saobracaja, efikasnije odvijanje saobracaja sa
manje zastoja i snieni nivo zagaenja ivotne sredine (Nikolic, N. 2012). Primena ITS

Danijel Trajkovic 135/ S.I

19

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
aplikacija, koje su sastavni deo vozila i transportne infrastrukture, u najvecem broju sluajeva
treba da pomogne vozau u toku vonje i da smanje rizik od nastajanja saobracajne nezgode.
Ovi sistemi, najece se primenjuju kao preventiva nastajanju saobracajnih nezgoda, ali se
koriste i pri ublaavanju posledica saobracajnih nezgoda.
Po mestu na kojem se informacije prenose korisnicima razlikujemo(Nikolic, N. 2012):
Inteligentna transportna sredstva,
Inteligentne saobracajnice.
Funkcije inteligentnog transportnog sredstva u cilju spreavanja saobracajnih nezgoda pomau
vozau da izbegne ili predupredi nezgodu upotrebom sistema koji se nalaze u vozilu i koji
procenjuju prirodu ili znaaj pretnje, uzimajuci u obzir stanje vozaa. Cilj ovih funkcija je da
pomognu vozau, menjajuci njegovo ponaanje u nekim situacijama. U zavisnosti od znaaja i
blizine pretnje sistem ce vozaa: informisati o opasnosti to ranije, upozoriti ga ako voza nije
pravovremeno reagovao i aktivno pomoci ili samostalno reagovati u cilju izbegavanja
saobracajne nezgode. Dopunske funkcije ITS-a pomau vozau da se krece bezbednom brzinom,
dri bezbedno rastojanje, vozi u istoj saobracajnoj traci, ne zapoinje preticanje u kritinoj
situaciji i izbegne sudare sa ranjivim uesnicima u saobracaju. Inteligentne saobracajnice
predstavljaju sisteme koji su deo opreme na putevima i slue za povecanje nivoa bezbednosti
saobracaja i poboljanje efikasnosti saobracajnog sistema. U zavisnosti od uloge u sistemu
razlikujemo nekoliko tipova ITS zasnovanih na infrastrukturi: sistemi za upravljanje saobracajem
na putevima, sistemi za kontrolu saobracaja, sistemi za informisanje putnika, sistemi za
upravljanje saobracajem na raskrsnicama, sistemi za zatitu peaka, ...
S obzirom da ITS- i pomau u otklanjanju negativnih uticanjih faktora na bezbednost vozila i
putnika, njihovo dejstvo se moe posmatrati kroz dva glavna segmenta bezbednosti vozila, a to
su:
a) aktivana bezbednost i
b) pasivna bezbednost.
pri emu svaki od ovih segmenata ima dosta uticajnih faktora, koje je najece teko sve
pobrojati. Primena ITS-a u aktivnoj i pasivnoj bezbednosti vozila je irokog spektra i pokriva
skoro sve segmente.

2.1. Aktivna bezbednost vozila

Aspekt aktivne bezbednost sa aspekta vozila obuhvata pre svega preventivne mere, koje
konstruktor vozila mora da obuhvati jo u fazi projektovanja vozila, a koji se odnose na sistem
voza vozilo - put, kako ne bi dolo do konfliktnih situacija.
Danijel Trajkovic 135/ S.I

20

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
Mere koje spadaju u ovu grupu su:
nalaenje mogucnosti za blagovremeno uoavanje i reagovanje u odnosu na ostale uesnike u
saobracaju (peaci i ostala vozila) i ogranienju informacija koje voza prima, sve sa aspekta
otklanjanja mogucnosti za saobracajne nezgode,
mere u odnosu na vozilo, koje se odnose u otklanjanju mogucih konfliktnih situacija, kao to
su:
a) efikasnost i pouzdanost koionog i upravljakog sistema vozila,
b) smanjivanje i otklanjanje neodgovarajucih uslova u vozilu (komfor vonje, buka, oscilacije,
provetravanje i klimatizacija, ne odgovarajuci raspored komandi i ergonomski faktori).
Pored gore navedenih mera, koje se odnose na zadatke konstruktora, u aktivnu bezbednost
saobracaja, spadaju i zadaci drutva - pre svega na infrastrukturu saobracaja, policije i strunih
slubi, a koje se odnose na blagovremeno prouavanje prohodnosti puteva i projektovanju novih
i bezbednih saobracajnica, otklanjanja zaguenja u saobracaju, postavljanje branika na opasnim
deonicama, rekonstrukcija "crnih taaka", kao i stalno usavravanje pravne i respektivne
regulative. Dakle, sa aspekta vozila, osnovni elementi aktivne bezbednosti su:
bezbednost vonje (mogucnost blagovremenog i pouzdanog upravljanja i koenja, ubrzanja i
slinog),
uslovna bezbednost (komfor vonje: udobnost i ergonomija sedita, buka i oscilacije vozila,
provetravanje i klimatizacija),
bezbednost upravljanja i rukovanja (pouzdanost sistema: tokovi, konice i upravljaki sistem),
blagovremenost opaanja, pod kojom se moe da se svrsta oprema za signalizaciju i
osvetljavanje, vidljivost kroz vozako staklo (odmrazavaje, suenje i brisanje vetrobrana,
akustiki signali za upozorenje i alarm).
3. METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
3.1. Mesto i vreme istraivanja
Istraivanje je vreno na podruiju optine Brod, Republika Srpska odnosno na stanici za
tehniki pregled vozila. Ista je opremljena opremom za tehniki pregled vozila svih kategorija
(M, N, O, L i T kategorije5). Istraivanje je vreno u periodu od maja do oktobra 2012. godine,
svakim radnim danom od 08 do 15 h.

3.2. Metod
Terensko istraivanje se sastojalo iz opaanja vozila koja su pristupala tehnikom pregledu
vozila. Za opaanje je koricen poseban brojaki listic (tipa check liste). Na brojakom listicu se
nalazili podaci o vozilu (vrsta, marka i tip vozila, godina proizvodnje) i lista savremenih

Danijel Trajkovic 135/ S.I

21

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
tehnologija odnosno ITS6-a u automobilu. Nakon terenskog istraivanja prikupljena obiljeja su
uneena i sreena u Excel tabelu.
4. REZULTATI ISTRAIVANJA
Istraivanje je obuhvatilo 500 vozila razliitih kategorija. U posmatranom uzorku, najbrojnija su
putnika vozila, kategorije M1 i M2 (87%), posle njih su teretna vozila, kategorije od N1 do N3
(11%), zatim motocikli, kategorije od L1 do L6 i na kraju autobusi M3 kategorije, svega 0.40%
(dijagram 1).

Metodom opaanja se dolo do sledecih rezultata po pitanju zastupljenosti savremenih

tehnologija u vozilima koja su bila predmet ovog istraivanja.
Naime, posmatrano je ukupno 16 sistema koje omogucavaju laku i bezbedniju upotrebu vozila,
a to su:
1) Sistem za alarmiranje umornosti vozaa,
2) Alkohol brave,
3) Inovacije automobilskih svetala,
4) ABS sistem protiv blokiranja tokova,
5) Sistem pomoci pri koenju,
6) ASP sistem kontrole proklizavanja,
7) ESP sistem stabilnosti i upravljanja,
8) Sigurnosni pojas,
9) Vazduni jastuci,
10) WIL koncept sedita,
11) Tempomat i savremeni prenosni mehanizmi,
12) Sistem za vonju po noci i u tekim uslovima,
13) Sistem koji spreava sudare,
14) Sistem koji eliminie problem mrtvog ugla,
15) Sistem koji regulie neeljeno prestrojavanje,
16) Sistem koji radi sve ono to Vi ne stignete.

Danijel Trajkovic 135/ S.I

22

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
Na dijagramu 2. se lako uoava koji su sistemi najzastupljeniji na posmatranim vozilima.
Sigurnosni pojas ima 93% vozila, odmah za tim, sledi prisustvo ABS sistema (49%) i vazdunih
jastuka (41%). Pored ova tri osnovna sistema, vozila najece poseduju ESP sistem (17%), ASP
sistem (8%) i Tempomat (8%).

Procenat zastupljenost ostalih sistema je skoro jednak i krece se od 3 do 6 procenata. to

dovoljno govori, da vozila pored osnovnih sistema imaju kompletan paket svih dodatnih sistema.
Razlog tome jeste shvatanje vanosti i mogucnosti koje nudi ITS u vozilima. Interesantno je
zapaziti da vozila koja su proizvedena posle 2009. godine poseduju kompletne pakete sistema.
Odnosno ta se godina smatra prelaznom godinom upotrebe i zastupljenosti ITS-a u
automobilima.

5. ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Zbog recesije, brojne su zemlje koje nisu mogucnosti da finansiraju u velike infrastrukturne
objekate ili su obimne mere u bezbednosti saobracaja veoma smanjene, neophodno je
raspoloive resurse uloiti na takav nain da se postigne najbolji odnos koristi i ulaganja. Kao
optimalno reenje pojavljuje se ulaganje u inteligentne transportne sisteme koji predstavlja spoj
Danijel Trajkovic 135/ S.I

23

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA
saobracajnog inenjerstva i informacionih i telekomunikacionih tehnologija i koji omogucava
bolje iskoricenje postojecih kapaciteta i bezbednije odvijanje saobracaja.
ITS aplikacije su sastavni deo vozila i transportne infrastrukture i u velikom broju sluajeva
ostvaruju komunikaciju izmeu vozaa, vozila i infrastrukture. Ovi sistemi, najece se
primenjuju kao preventiva nastajanju saobracajnih nezgoda, ali se koriste i pri ublaavanju
posledica saobracajnih nezgoda. Saobracajne nezgode na putevima i drugim saobracajnicama
trebaju se sistemski prouavati tako da se razliitim nainima, merama i postupcima moe
delovati na smanjenje njihova broja i njihovih posledica.
U razvijenim zemljama uestalost i posledice saobracajnih nezgoda su takve da je to jedan od
najjaih pokretaa za uvoenje ITS-a. Zastupljenost ITS-a na podruju optine Brod, ali i cele
Republike Srpske nije na zadovoljavajucem nivou. U prilog poboljanju ovakvog stanja jeste
odobren uvoz vozila koje ispunjavaju odreene direktive. Pored toga, ukinuti su dodatni trokovi
carinjenja vozila, koji u velikoj meri omogucavaju brojniji uvoz vozila koja su bezbednija i
efikasnija u vonji. Rezultati ovih preventivnih mera su dugoroni.
Meutim, da bi se krenulo i sistemsko upravljanje bezbednocu saobracaja, neophodno je raditi
na unapreenju svih segmenata bezbednosti saobracaja (koordinacija sa nacionalnim telima,
bezbednija saobracajna infrastruktura, ponaanje uesnika u saobracaju, nega nakon saobracajne
nezgode, i sl.).

Danijel Trajkovic 135/ S.I

24

BEZBEDNOST SAOBRAcAJA

18.LITERATURA:
http://documents.tips/documents/sistemi-aktivne-i-pasivne-bezbednosti.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Active_safety
http://www.vtsnis.edu.rs/predmeti_2012/bezbednost_saobracaja/03%20Vozilo%20kao%20faktor
%20bezbednosti.pdf

Danijel Trajkovic 135/ S.I

25