1

6 - 17

NARODNA KNJIEVNOST KAO VID KNJIEVNOSTI ZA DECU

Korene narodne knjievnosti za decu i omladinu sreemo jo u dalekoj prolosti.Usmena

knjievnost je stvarana u vreme pojave artikulacije govora.Pred pojavama iz prirode koje nije
razumevao, najpre pojedinac a potom i kolektiv, poeo je glasovima, reima i verbalnim
tekstom da saoptava vlastiti doivljaj sveta.Tako su nastali prvi lirski, lirko-epski tekstovi, a
zavisno od sredine i naroda javljala se raznolikost u pogledu tematike.
Prema naim naunim uoptavanjima,opte karakteristike usmene ili narodne knjievnosti su:
- Kolektivno stvaralatvo
- Prenoenje s kolena na koleno
- Neprestane promene u skladu sa nadahnuem pevaa
- Raznovrsnost i bogatstvo tema i motiva
- Sinkretinost
- Pojava tipinih i netipinih motiva
- Stereotipnost poetaka ili zavretaka pesme i prie
- Realan ili nerealan svet dogaaja i junaka
- Arhainost jezika
Usmena ili narodna knjievnost za decu i mlade prethodi naoj umetnikoj literaturi.Nju
karakteristiu osnovni elementi poetike ove oblasti: fantastika,nonsens,igra,humor,jezika
inventivnost,etiki i estetiki smisao i vaspitno pedagoki aspekt,pa su stoga njeni vidovi i
forme nali mesto u optoj i deijoj literaturi.
Narodna knjievnost je naroito prisutna u uzrasnom periodu od 3-7 godine kada mladi
italac usmenu tvorevinu prima kao igravno-zabavni kola,esto iracionalno i potpuna
infantilno.Otuda pojedine njene
forme,uspavanke,brzalice,brojalice,realice,rugalice,bajke,legende,novele,aljive prie,imaju
privlanu frekvenciju.Njihovi tematski sadrzaji i artikulacione neobinosti poguduju dejem
biu.
Prema nekim prouavaocima nau usmenu knjievnost moemo klasifikovati u etiri
kategorije:
- Lirske vrste
- Lirsko-epski oblici
- Epska poezija
- Usmena i pripovedaka proza

PROBLEM NARODNOG PESNITVA ZA DECU

Kod veine naroda postoji cela jedna poezija usmerena na dete.Osim te poezije koja je nastala
za potrebe dece i koja im se esto direktno obraa,postoji i dosta pesama inspirisanih temom
detinjstva koje nisu striktno namenjene deci ali koja se zbog svoje teme prihvataju od strane
mladih italaca.Sva ta poezija razliita po bogatstvu i formama,nastajala su u veoma velikom
vremenskom periodu,bila je prethodnica i inspirativni podsticaj za umetniku deiju
poeziju.U naem narodu veza izmeu narodnog i umetnikog pesnitva za decu Zmaj
veinu svojih deijih pesama ispevao je oponaajui duh i ritam narodnih deijih pesama i
igara.
Vuk Karai je zabeleio dosta deijih pesama uz takozvane enske pesme.
U taj repertoar obino se ubrajaju :

2
1. Uspavanke
2. Cupaljke
3. Taunaljke
4.Prohodalice
5.Porodine pesme
6. aljive pesme
7. Pesme o prirodi
8. Rugalice
9- Realice
10. Razbrajalice
11. Brzalice
Njihove zajednike odlike se u favorizovanju ritma.U kombinatorici rei i izazivanju zvunih
efekata u ignorisanju smisla i eksponiranju nonsensa
Taj relativno obiman segment narodne lirike sadri u sebi specifina obeleja narodnog
shvatanja dejeg sveta i deijih potreba ( psiholokih,vasitnih).
U toj poeziji esto se ogleda narodni tvoraki spontanitet,improvizacija,slobodan odnos
prema jeziku i izrazu.U njoj vlada jedna opta veselost,bezbrinost.
ZNAAJ I LEPOTA SRPSKE USMENE KNJIEVNOSTI ZA DECU
U narodnom stvaralatvu moemo naii na bogatu riznicu poetskih tvorevina manenjenih
deci u kojoj se uvaju mnogobrojne zvune i slikovite,a ve pomalo zaboravljene rei,jeziki
izrazi,metafore,metonimije,hiperbole i mnoge druge stilske figure.
Dete iz nje na lak i nametljiv nain ui leksii bogat i ltilski raskoan,najlepi i
najmelodiniji srpski knjievni jezikkojim su stvorene i uobliene nae bajke ,prie,lirske i
epske pesme.
U njoj je prisutna aksioloko-etika dimenzija jer deca na sugestivan nain usvajaju neke od
vrednosti srpske kulture kao to su dobrota,pravda,slobodna
istina,junatvo,ojstvo,samilost,saoseanje i sl.
Mnoge nae usmene tvorevine
( uspavanke,cipaljke,brzalice,brojalice,rugalice,realice,zagonetke,poslovice,legende,aljive
pesme i prie ) namenjene su prvenstveno deci,njihovim interesovanjima,potrebama i
mogunostima kao i zahtevima socijalizacije.Mnoge nae folkorne tvorevine,a posebno
poslovice,junake pesme,prie i bajke predstavljaju nezamenljivo sredstvo u izgraivanju
moralne svesti nacionalnog oseanja dece koja odrastaju.U ovim poetskim tvorevinama
normalnog duha nedvosmisleno dolazi do izraaja simpatija za sve koji su slabi,nezatieni i
nemoni,a istovremeno antipatija i srba prema nasilnicima,osvajaima i despotima.Narodna
knjievnost budi veru da o nejai brinu.Provienje i dobrota ljudi,a da oholi,silnici,kad-tad
bivaju pravedno i nemilosrdno kanjeni za svoja nedela.Ubogi,siromani,nemoni,kako
svedoe nae bajke i pesme,posle velikih iskuenja i patnji,na kraju kako je jedino pravo
postaju sretni,bogati i moni.
Poslovice,prie i pesme sadre u sebi jedan koherentan aksioloki sistem u kojem je jedna od
najviih vrednosti ovekovo dostojanstvo i ast.One stoga imaju vrlinu,moralnu i vaspitnu
ulogu.
Posebno epske narodne pesme koje pevaju o neprestanim krvavim borbama i ustancima
protiv zavojevaa podstiu i neguju kod dece ljubav prema slobodi i izgrauju u njima
nacionalnu svest i nacionalni ponos.
Naa usmena knjievnost ima inzvanrednu psiholoku i pedagoku vrednost.

3
Pedagoki gledano ti oblici tradicionalne kulture su prva didatika sredstva koje kultura
stavlja na raspolaganje roditeljima,i svima onima koje se bave decom.
Tvorevine narodne knjievnosti mogu se koristiti kao podsticajno didaktino sredstvo za
intelektualni razvoj deteta.Aktivnim osvajanjem sadrine pria,zagonetki,pitalica,poslovica . .
dete razvija logiko verbalno miljenje i pamenje,matu i stvaralake sposobnosti.Te drvene
jezike tvorevine namenjene deci pomau formiranje osnovnih logikih operacija kao to su
poreenje,analiza,indentifikacija,negacija.a takoe pozitivno utiu na razvoj sposobnosti
apstraktnog miljenja i zakljuivanja.
Brzalice,razbrojalice,realice i sl.imaju veliki znaaj za razvoj pravinog i dobro
artikulisanog govora.
Lirske pesme,bajke,predanja,legende igraju veliku ulogu u emocijalnom razvoju deteta
( razvijanje oseanja nenosti,ljubavi,prijateljstva).
Najzad za socijalni razvoj dece ( privrenost,potovanje i ljubav prema
roditeljima,izgraivanje sistema drutvenih normi,patriotiyam,odgovornost,altruizam ) od
izuzetne vanosti su epska poezija,aljive prie,poslovice,bajke,porodine pesme i sl.

RKT: Narodna knjievnost Vladan Nedi

Zbir usmenih dela koja nastaju i ive u jednom narodu prenosei se sa kolena na koleno.
Poeci se javljaju u pradavnoj prolosti,kada se uobliavao ljudski govor.
Pesmu koju je sainjavao mali broj rei,pratili su pokreti tela,zatim igra i neka vrsta svirke
(sinkretizam).U ovom spoju sa drugim umetnostima razdvojili su se svi radovi usmene
knjievnosti i u njihovim okvirima sve vrste usmene knjievnosti,narodna pesma ( lirska i
epska ),narodna pripovetka i narodna drasma.Dela narodne knjievnosti stvaraju obdareni
pojedinci,a ako ih drugi prihvate,ona putuju prostorom i vremenom.Promene koje se pritom
javljaju zavise uglavnom od vrste usmenih dela i od line darovitosti prenosilaca.
Tvorci i prenosioci usmenih pesama i pripovetka po pravilu ne pamte celinu
dvoslovno.Njima stoje na ispomoi opta mesta izraajna sredstva poput stalnih
epiteta,poreenja,slika,kompozicijski okviri,formule,zavreci,ponavljanja.Pozivajui usmenu
tvorevinu oni je uvek nanovo ispunjavaju pojedinostima.Tako se neprestano stvaraju
tzv.varijante.
S pojavom pismenosti narodna knjievnost ne prestaje da postoji ve ivi dalje u slojevima
koje oseaju potrebu za njom.Kao prvi naputaju je vlastela i svetenstvo.Zatim to ini
graanstvo.Ono traje sve dok seoska sredina ne izgubi prisnu vezu sa obiajima
predaka.Pismena knjievnost nastaje po pravilu na osnovama usmenog pesnitva.Iz njega
prihvata dete prihvaen jezik,motive,slike,simbole,metriku.

KRATKE LIRSKE VRSTE

(uspavanke,taunaljke,cupaljke,brojalice,brzalice,realice,rugalice)
Prema B.Marjanoviu mogue je grupisati usmenu knjievnost za decu u 4 kategorije i to su:
1. Lirske vrste
2. Lirsko-epski oblici
3. Epska poezija
4. Usmena pripovedaka proza
U kategoriju lirskih vrsta on ubraja oblike sa izrazito zvunim,akustinim,esto
nonsensnim,igrano-zabavnim i jezikim svojstvima kao to su

4
uspavanke,taunaljke,cupaljke,prohodalice ili
lazaljke,brzalice,brojalice,realice,rugalice,aljive pesme.
Neke od ovih vrsta su specifine za uzrast odojadi i dece do godinu dana starosti kao to su
recimo uspavanke,taunaljke,lazaljke ili prohodalice,potom pesme kad niknu prvi zubi i
pesme da dete progovori.Kod njih je,obzirom da dete ne moze razumeti,najvaznija dimenzija
ona muzika,ritmina,preteno fonetska, ane toliko semantika.
USPAVANKE
Pripadaju najstarijem obliku porodine usmene lirike.Kazuju se ili pevajundetetu sa namerom
da mu donesu spokojstvo i san.Njihov ritam i melodija odgovaraju ritmu ljuljanja kolevke ili
uljuljkivanja u naruju.Njihovu poetsku snagu ine lirska neposrednost,toplina i slikovitost
izraza,a sadrinu iskazi ljubavi,nenosti,elje za zdravljem,srenu budunost.Zasnovane su na
magiji rei-veri u blagotvorno dejstvo rei:
One bi trebalo da uvuku dete u san:
Ninaj,nanaj zlato moje!
uj e mi te sanak zove.
San te ljubi i govori:
Ununaj se drago moje
Da ga uvaju od nesana,ali da ga tite u snu,jer po verovanju primitivnog oveka spavanje je
smrt u malom,u snu se privremeno odvaja dua od tela.Zato bi reima trebalo ukloniti
nesan,ali tako da se ponovo moze vratiti buenje:
Dete moje,san te prevario,
Prevario,ne zaboravio!
Zlato moje,san te prevario,
Prije tebe nego tvoju majku!
San u beu,a nesan pod beu!
Nesanka ti voda odnijela
Za veliko brdo zanijela,
Gdjeno nema vuka i buka!
One esto koriste rei,BASME ( bajalice,magijske formule za uklanjane nnjknj nepovoljne
situacije,odnosno za izazivanje pozitivne promene) i tada imaju neku kultnu namenu,recimo
za otklanjanje zlih dela:
Iz pesme Spavaj edo,rodila te majka
uroci ti pod nogama bili
Mome zlatu nita ne udili
Naudili u gori hajduku,
Uroke ti voda odnijela
Mome edu zdravlje donela
Ponekad govore o udotvornom detiljem roenju uz prisustvo ( i pomo)
biljaka,ivotinja,natprirodnih bia.
MAJKA SINA U RUI RODILA
Majka sina u rui rodila ,
Ruica ga na list doekala,
Lastavica pupak odrezala,
Bela vila u svilu povila,
A elica medom zadojila.

SPAVAJ EDO RODILA TE MAJKA

Spavaj edo,rodila te majka
U gorici e se leu vuci,
elica te medom zadojila
Bela vila zlatu baba bila
U svilene pelene povila.

5
Vila mu je do tri dobra dala:
Jedno bilje da se ne uree
Drugo bilje da mi napreduje
Tree bilje da mi dobro spava
Spavaj edo,sine mili!
Uroci ti pod nogama bili
Kao konju ploe sve etiri.

Mukijem te opasala pasom

Dala tebi kapu vuetinu
Vuju kapu i od orla krilo
I na kapi svakojaka bilja
A najvie devojakog smilja
Kad mi bude momak za enidbu
Da te niko urei ne moe.
Spavaj,spavaj,san te prevario
Prije tebe nego tvoju majku
San u beu,a nesan pod beu!
Uroci ti pod nogama bili
Mome zlatu nita ne udili
Naudili u goru hajduku,
Uroke ti voda odnijela
Mome edu zdravlje donijela
Donela zdravlje i napredak
Da mi bude zdravo i napredno.

MAJKA JOVU U RUI RODILA

Majka Jovu u rui rodila
Ruica ga na list doekala
Bela vila u svilu povila,
A pelica medom zadojila.
Lastavica krilom pokrivala.
Nek je rumen kao rua rumena,
Nek je beo kao bela vila,
Nek je radan kao pela malena,
Nek je hitar kao lastavica!
esto su ispunjene realistikim,poetski obilikovanim vizijama o budunostima deteta i
eljama: da bude zdravo,da poraste,da se oeni,da preuzme obaveze domainstva,da pred
starost brine o roditeljima,da ak u napredovanju uzme caru presto.
NINA MAJKA NEJAKA JOVANA
Nina majka nejaka Jovana.
Ninajui tako popjeva:
Nini,nini,moje edo drago!
Porasti mi za dan,za nedelju
Kao to bi za godinu dana

Dohvati se konja i oruja

Da otmemo caru carevinu
I svetlome kralju kraljevinu
Carevinu tvoju oevinu
Kraljevinu tvoju dedovinu.

U nekim uspavankama opisuje se slika dragocene detinje kolevke koju su kujunije skovale
od srebra,zlata.ukraene dragim kamenjem i biserom:
BUNA,NINA U BEICI SINA
Buna ,nina,san te prevario
Prije tebe nego tvoju majku!
San u beu,a nesan pod beu!
Tvoja bea na moru kovana,

Kovalo je do tri kujunije

Jedan kuje,drugi pozlauje
Trei gradi od zlata jabuke
Potkipe ih sitnijem biserom.

B.Marjanovi navodi da mogu biti muke i enske zavisno od sadrine teksta,a njihova
kompoziciona struktura je troslojna:

6
1. Uvodni deo: onomatopeje nina nana,buji paji
2. Medijalni deo: elja o zdravlju i srei deteta
3. Zavrni deo: kada dete utone u san a majka kae i,ime se od deteta tera ono to moe
da mu poremeti san:
I PAUNE AROPERE
I paune aropere,
Ne etukaj,ne babukaj,
Ne oboi,ne kloboi
Spusti svoje zlatno perje
I ne iri aren rep
Ui tako uodaju
Krilima Jovi hlada ini
Da mi Jovo sanak sanja
U beici,u hladimni.
Cupaljke,taunaljke,lazalice ili prohodaliceodnose se na kratak period detetovog detinjstva
kojim se ono hrabri i podstie na uspravljanje,prohodavanje,uopte na pokret i doivljavanje
vlastitog tela.
PROHODALICE/LAZALJKE
Su kratke lirske pesme koje se kazuju ili pevaju detetu dok lazi(puzi).To su pesme hrabrenja i
podsticanjaa u vreme pripreme deteta da prohoda.Po vremenu kada se pevaju one prethode
taunaljkama,ali to je prelaz brz. Na taunaljke neosetno preuzimaju pokretaku ulogu
lazaljki.
Dete se u njima mami,poziva da prie ili se hrabruje da otpuzi ka zamiljenom cilju,odnosno
predmetu.Prevashodno se zasnivaju da igri rei,sa refrenom:Lazi,lazi,.
.Trebjeenin navodi da one nisu tako poetske i knjievne koliko su magijske verbalne
tvorevine koje prate raznovrsno drevne obrede za prohodavanje deteta.Zato su one vie basne
nego pesme,magijski a ne samostalni literarni tekstovi.Zato je vano poznavati literarni
kontekst(mesto,vreme,magijska sredstva i postupci) u kojem se oni u potpunosti iskazuju i
dobijaju svoj smisao.Ovi obredi se obino izvode u mladu nedelju,mladu sredu ili mladi
petak,i to ujutro a est magijski rekvizit je tap-slepev ili prosjakov.Obino se kao magijski
postupak koristi ritualno obilaenje praenom basmom.
LAZI,LAZI,LAZARE
Lazi,lazi,Lazare
Te dolazi do mene,
Prihvataj se za mene
Za svilene rukavice
Za svilene marame
Za kleene kecelje.
TRI
Kolenika vri,
Nae dete tri

SEKU STRAH
Seku strah
ta to see
seem strah
da Mile hodi
da prohodi
da se oslobodi
LAZI
Lazi,lazi buba maro
puzi,puzi dete Dara.

7
ETALO,PETALO
Jedva dete kretalo,
etalo,petalo
Jedno se dete kretalo
I tako zaspalo.
PRESKOILA ULICU
Simana duge noge imala
Peskoila ulicu
Izgubila paricu.

USTAJ
Ustaj leni
Na golenk

IDE TIKA NA VODU

Ide tika na vodu
Plete nogu pred nogu
Spotae se te pade
Ispade mu jagluka
U jagluci jabuka
U jabuci nevena
U devojci nevera
U momcima i dvije.

TRI
Kolevka vri
nae dete tri.

TAUNALJKE
Su pesme koje se odnose na izuzetno kratak period detetovog razvitka,na period kada se dete
uspravlja na noge u naporu da odri ravnoteu.
Podsticanje rei onomatopejskog tipa taun,taun- imaju za cilj da ohrabre dete
Da ostane uspravno i naini prvi korak.Deluju kao besmislene formule,zainjene
ritmom,zvukom,i pokretom,obino se pevaju il izgovaraju uz pljeskanjem deijim ruicama.
Primer:
RASTEGAA POGAA
IV TI OTAC I NANA
Tai,tai,tanana
Taun,taun,tanana
I svilena marama
iv ti otac i nana
Rastegaa pogaa.
I sestrica Jelica
I dva brata Jovana.
TA,TA,TA,TA
Pune ake zlata
TAUN,TAUN,TANANA
Otvor baba vrata!
I svilena marama
Evo ake zlata!
Ko tauni leba da
Rodila mu enica
I vinova lozica.
Neke se taunaljke izgovaraju sa namerom da dete bude denjak,npr.
Sledei stihovi se izgovaraju okreei desnu ruku deteta:
motala svilicu
Motala,motala svilicu
Na tu desnu ruicu
Neke se taunaljke iygovaraju uz igranje deijim prstima i to obino poev od palca.npr.
OVAJ CII,OVAJ GLADAN
KAZAU,KAZAU
Ovaj cii aja(palac)
Ovaj veli: hajde,hajde!
Ovaj gladan( kaiprst)
Ovaj veli: kuda,kuda?

8
Ovaj edan(srednji prst)
Ovaj trai da vee(domali)
Ovaj trai da lae(mali)

Ovaj veli: kradi,kradi

Ovaj veli: i ja u,i ja u.
Ovaj veli: kazau,kazau.

CUPALJKE
Su vrlo kratke pesme koje se pevaju detetu kada se dri u rukama ili na krilu u ritmu cupkanja
ime se izaziva pokret,poskakivanje ili cupkanje.
Obino su alivo intonirane,a sadrina im esto nema veze sa onim to se radi sa detetom,ve
se u njima najee dati prizori iz porodinog sveta,prilagoeni detinjem uzrastu.
U njima dakle,imamo tri osnovna elementa: ritam,zvuk i pokret.
Poinju obino ritminim stereotipnim uvodom: OPA CUPA,CUCU-CUCU
Cucu rode pa rode,
Sutra je petak,
Ujak bere jagode,
Doi e nam tetak
Jagode su rumene,
Dae mi polu
Kano ruza u mene
Da kupim kolu
Jagode su slatke,jele bi i patke,
Dae mi paru
Gle kako su zinule
Da kupim aru
Ne bil koju skinule.
Ja sam je
Carev knez,
Svaka mi je dlacica
Ko pletena iglica
Savicu se u bublicu
icnuu te u noicu!

Pis maco!
Gde si bila?
U bribaru
ta si radila?
Pila vino
S kim si pila?
S Miloem pod koom
S Markom pod ugarkom
Pis,eno gore meso i slanine.

Cucun,cucun,na konju
U enici na polju
Otud ide Garica
Na glavi joj parica
Za pojasom gro
Poigraj nam jo.

Op cup na kalup
etri babe jedan zub
I taj jedan upalj
Stoji kao dubak
I u njemu hrana
Sakrila se sama.

Opa cupa,cupana
Sedlaj konja Dragana
Po arena detlia
Detli mi se oenjae
Kitu sveta kupljae.

Maka,svraka
evrljugu kuma
Kumu enu
I ptiicu utu,

Zec,zeko
Ko ti reko
Da mleko lokne
Da malo skokne?

Poo lovac u umicu

Da ubije grliicu
Da je proda za pericu
Pa da kupi tamburicu.

Nekad se detetu dok mu se peva pesmica obuhvati glava akama,i u ritmu mu se lagano klati
levo desno dok se pevui:

,,Seje bula brano,

A ciganka trice

ciganii plau
za belu pogau.

Pored ovih postoje i druge deje pesme koje su takoe magijske, verbalne
tvorevine, pa podseaju vie na basne, jer se izvode uz odreeni ritual. Takve su npr.
Pesme da nikne zub ,,oj, zubiu biseriu
Kako ovo groe tanjo
Tako i ti i svi drugi.
Cucu cucu cucara
Udala se za cara
U cara je kobila
Sve ti zube pobila
Samo jedan ostao.
A - be, ce, de
Maca prede
Na vrh grede.

Pesme da dete progovori ,,Az, buki,

vjedi, gloganje Pregrizo mia na
dvoje

Ili:
A be, ce, de
Maca prede
Maak mota
Preko plota.

Ili:
A be, ce, de
Puna klupa dece
Hleba ni mrvice.

U tu svrhu esto se izvodi itav ritual. Recimo dete se stavi u vreu i prenese se oko
kue tri puta, nakon ega bi neko trebalo da pita onog koji nosi dete u vrei ,,ta to
nosi a ovaj da odgovori ,,Nosim vreu rei.
Pesme kad ispadne prvi zub: ,,Na ti miu kotan zub,
Daj ti meni gvouden zub
,,Vrano, nano, ja tebi kotan
A ti meni gvozden zub!
PESME ili BAJALICE, verbalni deo nekog rituala, imaju poetski karakter, pa se
pevaju kao deje pesmice pri emu je zaboravljen njigov prvobitni magijski karakter
ili cilj.
Pesnika lepota basne je u njenoj jezikoj ekspresivnosti i slikovitosti. Nekada
su bile namenjene otkalnjanju neke nepovoljne situacije i prizivanjem neke pozitivne
promene ili ishoda. Karakterie ih arhaian, metaforian jezik, muzikalnost i
ritminost, te su mnoge ostale zapamene kao deije pesmice kojim se one slue u
nekoj igri. Takve su recimo sledee pesme:
PUSTI PUU ROGOVE
Pu muu, pusti rogove van
Da ti kuu na prodaju
Starom dedi za duhan.

Pusti puu rogove

Da hvatamo volove
Da oremo dolove.

10
DA SE SKINE KORA OD DRVETA ZA
SVIRALICE
Odsko kora od javora
Masna si, slasna si
Leena si, varena si
Meni kora, tebi vora.

Med skupila lako

Deci ga dala
Deca ga lizala
Liui skakala.

VATRA DA SE BRE RAZGORI:

Gori vatro gorcem
Eto babe kocem
Gori vatro plamenom
Eto babe kamenom.

MAGLI:
Bei maglo vihorom
I na pero i na rog
Eto popa za tobom
Vue sablju za sobom
gde te stane da te ine
Gde poinje da pogine.

BUBAMARI:
Let, let bubamaro
Donesi mi pismo
I pokai mi put
Gde u se udati (oeniti).

KAD KOKAJU KOKICE:

Pucajte mi kokice,
Kao moje pesnice
Od budaka do budaka,
U vrh odaka.

SNEGU:
Padaj, padaj snee
nek se gora slee
nek zeevi bee
jer se raanj ree.

DA PADA KIA:
Padaj, padaj kiice
Da nam bude penice
Da se deca hrane.

PELI:
Daj pelice meda
Bog ti zlo ne da
Nego dobro svako.

DA PRESTANE KIA:
Prestaj, prestaj kiice
Majka ti se moljae.

RUGALICE su lirske pesmice u kojima se iskazuje blago ironino obojen podsmeh.

Namenjene su deci da bi se ukazalo na neke od njihovih mana ili preterivanja. One su
neka vrsta poalice kojom se deca provociraju tako da se nakon toga ili vie ljute ili
prihvate porugu kao alu ili igru. Recimo, onaj koji se ruga esto imitira dete kojem se
ruga oponaajui njegove pokrete, rei, ponaanje. Njihova namena je prvenstveno
dobroudni korektiv neeg u detetovom ponaanju.

11
ONOME KO JE GLADAN:
Gladi muhu po trbuhu
Da ti muha muhu kuha
Da ti pitu maca jede
Pa za pei da ti prede.
ONOME KO SE ZOVE JOVAN:
Jovandera
Koze tera
Tri optera
Dve dotera.

ONOME KO SE ZOVE SANJA:

Snela koka jaje
Savici ga daje
Savica ga nee
U vatru ga pree
Kraj sebe ga mee.
ONOME KO SE ZOVE NIKOLA:
Nikolica peca
Ulovio Zeca
Majka mu se hvali:
,,Moj Nikola mali.

GOVORNE IGRE u artikulacionom smislu ove lirske vrste ispravljaju i doteruju kod
dece jezini iskaz, otklanjaju defektnost izgovora odreenih glasova i podstiu ih da
lako i teno govore.
REALICE su stihovane narodne forme u kojima se niu izvesni objekti, tako to se
na njihovu upotrebu stavlja prepreka koja se otklanja tek kad se uzronom nizu iscrpe
svi elementi nabrajanja. Teko se nizlazna kauzalnost reanja predmeta nekad kao u
pesmi.............. vrati uzlazno uklanjanjem prepreka. Ponavljanje reajuih pojmova
deci olakava zapamivanje i shvatanje uzrono posledinih veza predmeta u
raalakom nizu. RKT: zasnivaju se na nabrajanju, reanju pojmova i slika mahom iz
ivotinjskog i biljnog sveta, s neoekivanim obrtima i humoristinim efektima iji je
cilj je govorna igra. Mogu biti zasnovane na seriji uzrono povezanih radnji (verino
nizanje prizora ili nagomilavanje pojedinosti) verina kompozicija lako prelazi u
jednostavno stereotipno nabrajanje, u tzv BROJENICE koje su mnogo ee u
stihovima nego u prozi. Pripadaju deijem folkloru i govornim igrama koje esto ne
idu za smislom ve sa sazvujem meu reima izgovorenim u odreenom ritmu.
GRLICA GRE:
Grlica gre
Petar konja tre
Daj mi Petre palicu
Da ubijem grlicu
Da mi grle soli da
Da ja ovnu soli dam
Da mi ovan loja da
Da ja loj maci dam
Da mi maca mia da
BILO GA JE, PA NIJE:
Ispade mi mrvica!
Ispade mi mrvica!
A kamo ta mrvica?
Izela je grlica
A kamo ta traljica
Otila je putem.

Da ja mia unji dam

Da mi una pero da
Da ja pero svatu dam
Da mi svat konja da
ADakamo
taj putak?
ja konja
popu dam
Zarasto
je
travicom.
Da mi popa
knjigu da
ADakamo
ta
travica?
ja knjigu Bogu dam
Pokosio
dugonja
Da mi Bog
sreu da
AA,kamo
taj
ja sreu dugonja?
pa u vreu
Posjekla
ga sjekira
Preko vrata
pa u kuu.
A kamo ta sjekira?
U kovau za pasom
A kamo taj kova?
Zavukao se u mjeh
A kamo taj mjeh?
Rastoili crvi
A kamo ti crvi?
Pozobala koka
A kamo ta koka?
Snela je jaje?
A kamo to daje?
Izjela su deca.

12

RAZBRAJALICE (brojalice, brojenice) su deje govorne igre koje se izgovaraju u

poetku igre skrivanja. To su kratke pesme u kojima je smisao rtvovan ritmu i
asocijacijama po sazvuju. Deca ih rado govore dok se igraju a onaj na koga padne
poslednja, obino kratka i naglaena re ispada iz daljeg nabrajanja. Zvukovni efekti
zasnivaju se na aliteracijama, asonancama i rimom.
,,Bubamar, delipar,
Seo car na kantar
aripan, pelivan
Merili se po vas dan;
Pade pa se skljusi
I ree mu: ,,tu si!
Kod njih je akcenat na ovladavanju reima.
ONDOLA, DONDOLA
Ondola
Dondola
ikala
Bikala
Karalija
Rusalija
Podgor
Gorin
avin
aulin
atrk

JEDINO DEDINO
Jedino
Dedino
Sedi
Sanavedino
eutin
eupica
Praptin
Parapuka
Tutkalo
Tu deset

UKA TUKU
uka tuku
Pojeja
Al se nije
Najela;
Jad
Glad
Na koga e
sad
ree,
pa utee

BRZALICE su takoe govorne igre koje se sastoje u uzastopnom ponavljanju izraza

tekih za izgovor i to brzo, najmanje tri puta bez pogreke. U nastojanju da postignu
tano i brzo izgovaranje, deca igrajui se, izotravaju mo zapamivanja, ,,lome
jezik i budui da se lako prave govorne greke, postie se aljiva atmosfera u igri i
ova igra reima obiluje aliteracijama i asonancama.
Primeri:
1. Kameniem e me,
kameniem u te.

4. ptrpptrpkovii ptrptre
S ptrptrpkoviima ptrpkovii.

2. Petar plete Petru plot sa tri

puta po tri put.

5. Roba ribi grize rep.

3. Crni jarac crnom trnu crn

vrh grize
Ne grizi mi, crni jare,
Crnoom trnu vrh crni.

6. Na vrh brda vrba mrda.

7. a deveteroa,
Kako se rezdeveteroaio.
8. Pop kopa popu bob.
Ko pokopa popu bob?

13

RINGE, RINGE RAJA

Puna zdela jaja
Jaja smo pojeli
Zdjelu smo potrli
Cifer, cifer
lulu lulu lu.

JA POSEJAH LUBENICE
Potkraj vode Studenice
seno, slama,
seno, slama,
zob, zob, zob...

KOLARIU PANIU
pletemo se samiu
sami sebe zapliemo
sami sebe otpliemo.
PAUN PASE
Deca se uhvate u kolo, jedno je usredini i
ono je paun i ini ono to kazuje pesma.
Paun pase, trava raste
Panu moj, paun tvoj
Pauna nam bole noge
Pauna nam bole lea
Paun nam se timaruje
Paun trepti da poleti
Na ije e dvore pasti?
iju li ljubu obljubiti?

U ovom znaenju termin kod nas prvi upotrebljava Zaharije Orfelin, da bi to tek Vuk
Karadi ozvaniio i popularisao.
Poreklo poslovice je dosta neodreeno. One predstavljaju individualno
stvaralatvo, inventivno formulisan zakljuak iz linog ili opteg ivotnog iskustva.
Najvei broj potie iz ,,Biblije, iz staroorijentalne i grke tradicije.
Poslovica moe izraavati:
1. Uoptena, bezvremenska, opteljudska i optevaea zapaanja:
a) lake je stei nego uvati
b) dug je zao drug
c) glad oiju nema
d) bogat jede kad hoe, a siromah kad moe
e) oteto prokleto
f) nad silom je sila pravde
2. iskustva i komentare odreenih istorijskih razdoblja, izvesnih sredina,
drutevnih grupa i zajednica:
a) Bog je spor ali dostian (hrianski)
b) kako poseje tako e i njeti (ratarska)
c) gvoe se kuje dok je vrue (zanatlijska)
d) ra svoje gvoe poznaje (zanatlijska)
e) bez alata nema ni zanata (zanatlijska)

14
f) vuk dlaku menja ali ud nikada (stoarska)
Poslovica retko upotrebljava rei u znaenju obinog govora. Osnovno
znaenje se proiruje u prenosno. Najee se izraavaju pomou metaforike slike:
1) u svakom itu ima kukolja
2) ako koza lae, rog ne lae
3) zrela voka sama pada
4) starije je jutro od veeri
5) kuni je prag najvea planina
6) tiha voda breg roni
Poslovice mogu predstavljati stanje stvari, uvek u obliku tvrenja, a ne
izlaganja, on je sud o odreenoj situaciji, a ne njen opis:
1. gde make nema mievi kolo vode
2. sve je dobro to se dobro svri
3. daleko od oiju, daleko od srca.
Poslovica moe da predstavlja i neko delimino vaee pravilo i ono nije formulisano
kao propis, ve kao komentar:
1. ko rano rani dve sree grabi
2. ko jedamput slae drugi put mu se ne veruje
3. kad ovek tone i za vrelo gvoe se hvata.
Najee je retrospektivna, jer se stvara na osnovu iskustva. Retko je
upravljena u budunost i tada se javlja vie kao preporuka, a ne kao zapovest: ,,Bolje
ti je izgubiti glavu, nego svoju ogreiti duu, ,,to moe danas ne ostavljaj za
sutra.
Retko se javljaju u neposrednom imperativu:
1. Uzdaj se u se i u svoje kljuse
2. Dvaput meri, jednom seci
3. Ispeci pa reci.
Odnosei se na sve domene ljduskog iskustva, gorkog i prijatnog, poslovica to
formulie s moralng stanovita koje nemora da bude i esto nije visok moralni ideal,
ve preporuka ,,umiljato jagnje dve ovce sisa.
Izvori poslovica mogu biti i poente iz kraih usmenih vrsta (basne, anegdote,
aljive prie). Pri tom, poslovica aludira na sadrinu prie i moe se razumeti samo u
njenom kontekstu (,,Kome je ela za konjukom sredina je sintagma iz prie o
kradljivcu, koji uvi ovu sintagmu poen mahati rukom iznada glave da je otera)
(Njegoev Gorski vjenac).
Polsovice se najee pojvljuju u stihu ili u ritmikoj prozi, ree u obinoj.
One su slien konstrukcije. Gotovo sve poslovice su asindetoni (stil bez veznika;
figura nabrajanja izraza pri emu su veznci izostvljeni). Obino se izraava
metaforikom slikom iz obinog ivota i prirode.
V. Marjanovi nudi njihovu klasifikaciju:
1. prave poslovice saimaju u sebi razliita narodna iskustva iz ivota
2. poslovice priice su aluzija na neke linosti, na bilje ili ivoteinje
3. dijaloek poslovice kazuju narodne mudrosti u razgovornoj formi dva lica
(ta ine deca? ta vide od oca?)
4. stihovne poslovice tee deseterakom stihu obino
(Nije blago ni srebro ni zlato,
Ve je blago to je srcu drago.)
ovek bez slobode, ko riba bez vode...

15
A: Poslovica na sugestivan nain saima i uobliuje jedno vano iskustvo tako da
moe biti pouzdan, vrst putokaz za ponaanje i miljenja ljudi u izvesnim vanim i
tipinim situacijama. One su zato poput arhetipskih kalupa koji uobliavaju i
usmeravaju naa razmiljanaja i ine onu nevidljivu podlogu naih stavova i
vrednosnih opredeljenja.
PITALICE, RKT: saeta anegdotina narodna pria sa poentom, bez opisa situacije ili
radnje, svedena na kratko pitanje i odgovor ili dijaloki deo due pripovetke (bajke,
novele, aljive prie). Govore o svakidanjici, ree o uoptenim ivotnim sitinama, ali
to uvek ine sa linog stanovita pitanog. Rei se uglavnom upotrebljavaju o obinom
znaenju, u prenosnom, najee dodirujui se sa alegorijskim smislom basne
kada su im glavne linosti ivotinje i biljke:
Npr.
Pitali mia:
U kojem selu su najbolje njive?
U onom e nema maaka.
-

Pitali psa:
Zato mnogo laje?
Ja drugoga zanata ne znam.

Pitali zmiju:
Zato ti je svak dumanin?
Zato to ni ja nisam nikom prijatelj.

Pitali umu:
Ko te je osakatio?
Sekira kojoj sam ja pozajmila dralju.

Pitalice se inae bave konkretnom svakodnevnicom; njihovi junaci su

predstavnici pojedinih slojeva i kategorija ljudi (raje i ljudi, popova i kaluera,
devojaka i udovica). One osvetljavaju naravi, mentalitete pojedinih etnopsiholokih
grupa (Crngororac, Era, Primorac...), daju saeta obeleja ljudskih odnosa odreenih
istorijskih situacija. U odgovoru je sadrana otrouman poenta, esto sa blagim
prelimom humora ili gorinom snane ironije. Posle stereotipnog poetka sa
glagolom pitti u perfektu i obino u treem licu mnoine i imenom pitanog, dolazi u
direktnom govoru pitanje i odgovor.
Pr.
1. Pitalo cigane majku:
2. Pitali zlureku babu:
- Koji je najdulji dan u godini?
- Gde su ti zubi?
- Onaj kad se eka veera bez
- U jeziku, edo moje.
ruka.
3. Pitao Turin raju kad je doao na konak 4. Pitali pijanicu:
u selo:
- Iz kakve je ae najbolje piti?
- Dolaze li vam vukovi u selo?
- Iz pune.
- I danas nam je jedan doao.
Odgovor pitalice moe esto postati poslovica, pri tom je poslovica shvatana
nasamo kao asocijacija na pitalicu. To je razlog to se pitalice esto shvataju i tretiraju
kao dijalogizovane poslovice.
Vuk
ih nije razdvajao.
Pitao neko
sreu:
-

Zato k meni ne doe?

Hou da te vidim u nesrei jesi li
sree dostojan
Pitali uitelja:
- Koji ti je ak najbolji?
- Onaj koji zna ta zna, ali zna i ta
ne zna.

16

IZREKE, RKT: Izraz u obliku formule, metaforiki oblik govora stvoren pomou
slika idiomatikog karaktera (idiom frazeoloka jedinica specifine struktrure i
znaenja karakteristina za odreeni jezik i u datoj zajednici prihvaena, npr.povesti
rauna, raditi nekom o glavi, orava posla, zbijati alu...)
Moe imati razliite funkcije:
1. Preterivanja i preuveliavanja, pri emu se rauna s hiperbolom, a rei se ne
shvataju bukvalno (za mravog se kae: sve mu loj kosti ierao napolje)
2. Funkcija eufemizma, ublaava neku stranu realnost, sadravajui obino
element maginog (za umrlog: otiao u nedoiju)
3. Nizom slika se moe konkretizovati apstraktni pojam (za nikad, ,,Kad se rodi
na zapadu sunce)
4. Moe se umanjiti uvredljivost nekog izraza (za ludog ,,Lak ispod kape ili
,,upalj kao bukva)
5. Svoenje jednog stanja stvari ili akcije na to manji broj rei (adamsko
koleno, nokat i meso konkretizuju opirna objanjenja)
U izreke spadaju i poreenja po slinosti rumen kao rua,; bistar kao suza; brz kao
zec.
Poreenja po suprotnosti: siguran kao brbov klin.
Poreenja po suprotnosti sa dozom humora: tvrdoglav kao magarac; ljut kao ovca...
Moe nastati na osnovu anegdote, prie, biti iluzija na knjievno delo, istorijski
dogaaj ili lice; proao kao Janko na Kosovu...
U izreke bi spadalo i izvesne narodne, dijalekatske sintagme kao dubleti; sito i reeto;
s koca i konopca; trice i kuine...
Konvencionalne fraze: da si iv i zdrav; da ne uje zlo...
Pr. 1. Zalud mi biser kad mi grlo davi
3. sedi kao na iglama
2. Na jeziku med, a na srcu jed.
4. edna bi te preko vode preveo...
ZAGONETKE: (po Vuku zagonetalice)
RKT: vrsta misaono govorne igre izraene u vidu metaforinog, esto zbunjujueg
pitanja koje zahteva odgovor. Pitanje je formulisano u gotovo utvrenom obliku i ima
samo jedan pravi ogovor prihvaen u tradiciji. Zagonetka potie od najstarijih
vremena. Dokaz za to je i njen nain izraavanja u slikama to je parafenomen svakog
ljudkog govora. Mnoge teme i forme zagonetanja poznate u Evropi pokazuju se jo u
starim kulturama (u Grkoj, starojevrejske iz ,,Biblije, sanskritske iz ,,Rigvede u
latinskim zbirkama...) Nekada su bile deo drevnih paganskih mitova, pesama i
obreda. Na obiaj, pozant jo u 19. veku, da se zagonee samo u odreeno doba
godine (na mesojee, za vreme bele nedelje) to ukazuje na njihov obredni karakter.
Zagonetanje se najee odvija putem okolinog opisivanja nepozantog ili
uobliavanjem kratke slike sa ukazivanjem na jednu ili vie osobina zagonetnog
predstavom poreenja sa poznatim. Zagonetkom se moe postaviti i neposredno
pitanje koje zahteva direktan odgovor. Najvei broj zagonetki zasniva se na
injeninom uporeivanju. Priroda stvari posmatrana je samo iz jedne, uvek
iznenaujue perspektive i otkriva se poreenjem. ivopisna, duhovita slika
predmeta, bia, pojave data zagonetanjem stoji u neoekivanom, napetom odnosu sa

17
odgonetkom do koje se dolazi asocijacijom po slinosti svojih karakteristinih
osobina sa onima koji su dati zagonetanjem. Pritom se obino polazi od animistinog
pogleda na svet:
1. Manje od zrnca, bre od zeca (zenica u oku)
2. Jedna glava, a stotinu kapa (kupus)
3. Bele pele na tlo sele, oganj pade njih nestade (sneg i sunce)
4. Dvije grede pune belih golubova (zubi)
5. Gorom ide ne uka, vodom ide ne brka (senka)
Neophodan preduslov za odgonetanje je izvesno znanje pogaaa o predmetu
zagonetanja. Rei zagonetke nemaju osnovno znaenje svakodnevnog govora te time
komplikuje odgonetanje. Mogunost za mnogostrenao tumaenje, viesmislenost
pojedinih rei su osnovno orue zagonetke. Govorna igra moe proisticati ne samo iz
dvosmislenosti ve i iz skretanja panje na nevanu injenicu, da bi se sakrio trag
pravom odgonetanju. Npr. ta je po sredi u Beogradu? Panja se usredsreuje na
dogaaj u Beogradu, a konkretno znaenje u ovom sluaju je sreda kao dan u nedelji,
pa je odgonetka etvrtak. Ili: ide seljanka. U kotarici nosi 19 jaja. Ispalo je dno.
Koliko je ostalo? (nijedno) Poenta je u igri reima ispalo jedno kotarice.
U zagonetke se mogu ubrajati i kratke prie (npr. o mudroj devojci proenici, o
zagonetanju pod pretnjom smrti...)
Zagonetke se mogu javiti u obinoj ili ritmikoj prozi ili u stihu.
1. O klinu visi, o zlu misli (puka)
2. Od malog sam prsta tanja, svakog dana sve sam manja (olovka)
3. Sav svet vide, a sebe ne vide (oi)
4. etiri brata jednu kapu nose (sto)
5. Ne jede a pije (suner)
6. etiri uha a dva trbuha (jastuk)
7. Otac je svih stvari, sve doeka i preivi (vreme)
8. Pade biser u selo, selo biser pokupi (kia)
Antologija NK za decu, N. Vujii, pogovor . Trebjeanina:
Zagonetke ue dete da bolje, dublje i otrije posmatra svet oko sebe, odnosnoda vie
razmilaj o svetu i pojavama oko njega, ime razvijaju deju matu i um.
V. Marjanovi istie da poslovice i zagonetke imaju veliki znaaj po
intelektualni razvoj dece. Njime se podstiu brzina, otroumost, dosetljivost, lucidnost
odgovora. One su stoga korisne i u edukativnom smislu.
LIRSKE PESME
(po Vuku ,,enske pesme)
RKT, Hatida Krnjevi: Narodne lirske pesme su jedan od tri knjievna roda u
narodnoj knjievnosti, anrovski veoma razuen i sloen.
NLP su poetski izraz svakidanjeg ovekovog ivota i rada. Pojmovi lirsko,
lino i individualno kao glavne oznake lirskog izraza razlikuju se od znaenja u
pisanoj knjievnosti. Subjektivno je u NLP ire i obuhvatnije jer ne podrazumeva
odreeni subjekt ve moguu ljudsku situaciju. Ono to je unutarnje i lino ostvaruje
se po pravilu posredno, najee u slikama iz sveta prirode u najirem smislu,
dovedenim u paralelni poloaj, pri emu se ostvaruje uzajamno emocionalno
proimanje po srodnosti ili kontrastu pojava koje su dovedene u isti niz.

18

LIJEPI IVE
Ive jae kroz oraje.
Ive li je, sunce li je?
Konjik li je, vila li je?
Uzda li je, zvezda li je?
Sedlo li je, srebro li je?

Ili:

DVOSTRUKI BLAGOSLOV
Jovo majku po ul bai vodas,
Dovodi je mrkoj travici:
,,Vidi majko mrke travice!
Onake su oi u devojke,
U devojke a u moje, majko
Dovodi je u krinu belome:
,,Vidi majko krina bijeloga!
Onako je lice u devojke,
U devojke, a u moje majko!

,,Neka, sine, suena ti bila!

,,I ti majko puno iva bila!
Dovodi je vinovoj lozici:
,,Vidi majko vinove lozice?
Onakve su ruke u devojke,
U devojke, a u moje, majko
,,Neka, sine, suena ti bila!
,,I ti majko puno iva bila!

Obraanje
mesecu, slavi
zvezdama
z.c. Koledska:
uoisuncu
Novei Godine,
se i vodama, gorama, pticama, cvetovima,
uobiajeni
su
postupci
u
oblikovanju
NLP.
odlazak zime.
TA
EMORUICI
DARIVATI KOLEDU
DEVOJKA
Koledari
Ah, moja kolo
vodograde
studena!
Seja se moja udala.
- Veselo,
- ruo
koledo,
koledo
I moja
rumena,
Ako b te bratu
trgala, veselo
Jednu
kravu treakinju
ta
darivati?
to emo
s takoim
rano
procvala?
Brat mi je oo
na vojsku.
Koledo,
koledo,
koledo
Nemam te kome trgati.
Ako bi te dragom trgala,koledo
Jednudaleko:
kozu leakinju
Toraljicu,
bokaljicu
Ako bi te majci
trgala,
Dragi je od men
Koledo,
koledo,
koledo
U mene majke ne ima.
Preko tri gore zelene koledo
I evojku
IAko
dvab
ovna
vitoroga.
te seji
trgala
Preko tri vode
studene.uhodnicu
- Koledo, koledo!
z.c. Boine:
OJ
JAVORE
SESTRA
BRATU
ZARUKAVLJE
VEZE
Ni evojke
pevaice
natpevae
me!
Boi
zove iza vode: prevezite me,
Oj,
javore,
zelen
bore,
Devojka
je
sunce
bratimila:
Stare
babe
oganj
are

oprie
me!
Ne aljte mi ludu ecu utopie me!
Lepo
ti l jeigraice
ukraj vode...
,,Bogom,
sunce,
Bogom brat
da mi
si!...
No junake
i badnjake
da me
prevezu
Ni neveste
nadigrae me!
SUNCE
SE DEVOJKOM ENI
p.c. Kraljike:
Sevojka
je suncu govorila:
DOMAINU
,,Jarko
sunce,
U ovoga
domaljepa sam od tebe...

NAJSTARIJE ZLO
Sarajevo, to si potavnjelo?
Kralju, svetli kralju,
Johan barjaktaru
Dobra domaina
Iako
pevaju
o
hrianskim
praznicima,
u osnovi
su sauvale
paganski karakter.
Obrni
se, pokloni
se
Jeleni volovi
Poklon domainu.
Kaloper jamovi
ito kao zlato
MOMKU
Mome, perjanie
Crn ti obraz bio
Kao gruda snega
l.c. Dodolske:
PRED KUOM KAD IGRA DODOLA
Molimo se vinjem Bogu
Oj, dodo, oj dodole!
Da udari rosna kia.
Oj dodo, oj dodole!
Da porosi itna polja

A srce ti ladno
Kao jarko sunce.

Oj dodo, oj dodole!
I penicu, ozimicu
Oj dodo, oj dodole!
I dva pere kukuruza
Oj dodo, oj dodole!

19

Obiajnog karaktera jesu i poslenike pesme, pesme uz rad i zabavu,

etelake, igrake, pesme koje se pevaju na prelu, ,,na ranilu, slepake. One su
potekle iz paganskog, ritualnog shvatanja roda.
NADEVANJE MOMKA I DEVOJKE
Nadnjeva se momak i devojka:
Momak anje 23 snopa
A devojka 24.
Kad uvee o veeri bilo,
Momak pije 23 ae,

A devojka 24.
Kad ujutru beli dan osvanuo,
Momak lei ni glavu ne die,
A devojka sitan vezak veze!

U skupini obrednih su i tzv. porodino obredne pesme. One su vezane za

najznaajnije momente u ljudskom ivotu.
- Roenje: babike ili pesme na babinama; uspavanke: formule protiv uroka.
- Brak: svadbene pesme (svatovske)
- Smrt: tubalice.
I neke verske i pobone pesme (mitoloke, religiozne) mogu posedovati
elemente narodnog verovanja.

20
NEOBREDNE iji najvei deo zauzimaju ljubavne pesme i druge nenamenske pesme
(igrake, aljive, satirine). Posebnu panju bi trebalo posvetiti ljubavnim pesmama
jer one ine najbrojniju skupinu narodne lirike.
Osnovne motive ljubavnih pesama ini isticanje lepote voljenog bia (Lepi
Ive, Ana Kolidija), ljubavna enja (Kad je draga na daleko, Ljubavni rastanak,
Devojka ruici..) , pribegavanje magiji da se ljubav ostvari (ini Stojanove) ljubavna
patnja i rastanci. One su se kao vrlo popularne lako i brzo prenosile, menjale i
nestajale ali i nove se stvarale. U njima moemo nai i neposrednih, linih akcenata.
Opevajuse razliiti trenuci u razvoju ljubavi, a u raznim krajevima u zavisnosti od
razvoja i uslova ivota, stvaarali su se i razliiti tipovi LjP, od onih sa idilinom
atmosferom i diskretnim nagovetajima, do vragolastih, aljivih, enjivih i
senzualnih. Osnovni kompozicioni obrasci su monolog i dijalog.
PORODINE PESME (RKT) su krae narodne lirske pesme, jednim delom obredne,
koje pevaju o ivotu u porodici i zadrzi, ili se iskljuivo pevaju u porodinom krugu
(kao uspavanke, npr.).
Porodino obredne vezuju se za najznaajnije trenutke u ivotu svakog bia:
- Roenje: babike; uspavnke;
- Brak: svatovske
- Smrt: tubalice.
Uspavanke pripadaju najstarijem obliku porodine usmene lirike.
Formule protiv uroka: deo su basme verbalnog dela magijskog rituala.
Izgovaraju se uz odreene radnje koko bi se dete zatitilo od uroka. Mogu se
izgovarati samostalno ili uz uspavanku, tj. kao sastavni njen deo:
Urok sedi na pragu
I zanese urono:
Uroica pod pragom
U duboke dubine
U uroka tri oka:
U visoke visine
Jedno oko vodeno,
U iroke irine
Drugo oko vatreno
Ni na moru mosta
Tree oko urono.
Ni na psu roga
Prte oko vodeno
Ni na dlanu dlake
Te pogasi vatreno
Ni na male (ime deteta)uroka.
Brak: RKT: svatovske ili svadbene pesme ine najbogatiji krug porodino obrednih
pesama koje su motivski, stilski i po formama izvoenja izuzetno raznovrsne. Svadba
je najbogatiji oblik narodne stihovne drame utemeljene u tradiciju i prirodni kontekst,
raznih poetskih oblika (basma, blagoslovi, zdravice, poasnice, ljubavne pesme).
Razvijena obredna aktivnost i primena zatitne magije prate svaki deo sloenog i
potpunog scenarija:
I
- prosidbu i prstenovanje
- Spremanje darova
Oprotaj SVATOVI
sa roditeljima
i rodom
KAD- POLAZE
PO DEVOJKU
II
putovanje
Molila se mladog Petra majka
- Dolazak
i doek u mladoenjinoj
kui
Starom
svatu i vjenanom
kumu
venanje
Zaran nama snahu dovedite
- svadbeni
pir. donesite
U kosam
joj sunce
U njedrima bjele dvore nae.
Poetika
svadbenihSTUPI
pesama
poiva na mrei elja i nadanja usmerenih na budunost.
KAD
DEVOJKA
U KUU
Harmonini
odnosi,
ljubav
Naa snaha estitati doe i sloga proimaju itave rukovet
U dvore je sreu donijela
Za kosom joj ogrejalo sunce
U rukama sivoga sokola
A u srcu mira i pogodbe
U ustima meda i pogae.
Kad je snaha u dvor ulazila

21

Po dvoru je sreu dijelila:

Svekrovima hitro posluanje
everima brzo susretanje
Zaovama divno doekanje
Jetrvama mile dogovore
uvegijama premilo grljenje.

Meutim, postoje i takve svatovske pesme u kojima vlada seta koja potie od
opratanja neveste i njene porodice svadbene tubalice ili plaevi.
KAD SE RASTAJU DEVOJAKI PRATIOCI
Pratila lepu Milku sva braa njena
Pratila su je do gore arne
A kad su bili sred gore arne
Najmlai bratac u goru zae

U goru zae, puta ne nae

Jedva ga nae i dvoru doe
A od alosti za svojom sejom
Sejom, Milkom devojkom.

Strah od budueg ivota naznaen je asocijativno u ekspresinim epitetima (moja i tua

kua, poznato i nepoznato, blizu i daleko...)
MAJKA I EER
Oj, nevene, moj nevene
A svoga u spominjati;
Blago tome ko te bere!
Tuu majku majkom zvati
Ja bih te mlada brala
A svoju u spominjati;
Ali sada nemam kad
Tueg brata bratom zvati
Ja se malda na put spremam
A svoga u spominjati;
Tue dvore dvorovati
Tuu seku sekom zvati,
Tua baba babom zvati
A svoju u spominjati.
Svatovske pesme odlikuju se slikovitou u opisivanju lepote mladenaca i svatova. Uz
estu upotrebu alegorija i metafora (parovi soko sokolica, jelen kouta, paun
paunica...)
Ide soko vodi sokolicu
Blago majci, zlatna su joj krila
Jelenak mi goru lomi
Putak da mu je
Za njim ide koutica
Tek drug da mu je.
Metriki su raznovrsne (osmerci, lirski deseterci, dvanaesterci...)
TUBALICE su sastavni deo kulta mrtvih. Njenu osnovu ine pohvale i spomen na
pokojnika uporedo sa aljenjem i pozivom da se vrati, otrgne od smrti; razgovor
sanjim kao da je iv, verovanje da je zagrobni ivot isto kao zemaljske: poruke
umrlim srodnicima.
U svakom narodu ili kraju postoji odreeni tip tubalice sa ustaljenom
metrikom formom i polaznim stihovima formulama koje olakavaju stvaranje
novih.(recimo Patrovsko naricanje za mrtvima) obino sadre pripev, ali to ne mora

22
biti pravilo. Melodija je uvek tuna, otegnuta, jednolina. U njeima se pripoveda
iskren bol i alost (na kraju balade enidba Milia barjaktara ali isto tako moe imati i
konvencionalan karakter pesme koju javno izvode ne samo najblii, ve i drugi
ljudi,jer se ona smatrala obavezom koja se duguje umrlima. To je ujedno i razlog zbog
ega se poveravalo vetim osobama narikaama, tualica ili pokojnica.
Porodine pesme najee pevaju o odnosima u patrijahalnoj porodici. U krug
najlepih spadaju pesme o sestri prema bratu.
NAJVEA JE ALOST ZA BRATOM
Sunce zae za neven, za goru
Drugo dobro runoga evera
Junaci se iz mora iznose
Tree dobro brata roenoga
Brojala iz mlada urevica
Za urem je kosu odrezala
Sve junaka na broj nabrojila
Za everom lice nagrdila
Do tri njena dobra ne nabroji
A za bratom oi izvadila.
Prvo dobro ura gospodara
( Sa samim zalaskom sunca, koje je simbol svetlosti, ivota, nagovetava se nemio
dogaaj gubitak tri ,,dobra- mua, devera i brata. Malda urevica simbolino
ispoljava alost za njima i oni su u pesmi predstavljeni gradacijom za muem ree
kosu to simbolino znai prestanak braka, za deverom grdi lice prekid sa
drutvenim ivotom, - za brata vadi oi odricanje od spoznaje, prekid veze sa
svetom.
SESTRA IZBAVLJA BRATA
Mladi Dubiani odlaze na carevu vojsku. Prate ih majke, oevi, braa i sestre, ali do
pola puta, osim sestre Jovanove, koja ga prati do samoga mora. ,,Suzama je zamutila
more, a jaukom ustavljala ajke. To je ganulo Turke, pa su reili da ga oslobode koka
bi im se razbistirlo more i pokrenulo ajke. Odlaze kui pevajui.
SESTRA BEZ BRATA
U elji da imaju brata, sestre ga prave od bele i crvene svile, oko struka od imirovog
drveta, oi od dragog kamena, zube od bisera, daju mu da jede meda i eera i ele da
oivi, da im se obrati.
Takoe je opevana i materinska ljubav:

DVE MAJKE
Momak nema majku, ve maeju. Utapa se u Dunavu. Pravi se paralela. Da ima svoju
majku, ona bi vest ula 1. dana, a 2. dana bi ve dola sebi, a 3. dan ona mu na grob
dola. Meutim, on nema majku ve maehu: godina proe dok uje vest
Dve dok je razbere
Tri dok na grob doe.
Ono to je pravoj majci dan, to je maehi godina. Maeha se ne moe osetiti toliku
brigu i alost kao prava majka.
MAJKA SEJA LJUBA
U etnji po ardaku mladi Jovo slomio je ruku. U pomo mu pristie vila ali za
uzvrat trai od majke desnu ruku , od sestre kosu, a od ljube erdan od bisera. Majka i
sestra daju to je traeno, ali ljuba ne da bisere( jer je to do oca donela). Vila
pomaga, ali sada sujetna i osvetoljubiva. Zatrovala je ranu Jovinu i on umire. Daje se

23
slika koja koliko za njim ali. Majka kuka nikad ne prestaje, sestra ujutro i uvee, a
ljuba kad joj na um padne.
TUGA MAJKE ZA UMRLIM DETETOM
Kad umre dete Jovane,
Dugo mu ga alovala majka
Dugo, dugo tri godine dana
Na to mi se sam Bog rasrdio
Pa on pita dete Jovane:
,,to su tvoje utrnule svjee?

to j na tebi mokra kouljica?

Progovara djete Jovane:
,,to si moje utrnula svjee
To s uzdasi moje mile majke;
to je moja mokra kouljica
To su suze moje mile majke.

Majina ljubav i tuga nikad ne umiru. Kritika zboz alovanja od samo 3 godine je
neopravdana jer su svee utrnute i kouljica mokra zbog majinih uzdaha i suza za
izgubljenim detetom.
Ljubav brata prema sestri ili ljubav sestrinska meu sobom retko se opeva kao i
oinska ljubav.
esti motivi porodinih pesama je teak poloaj ene dovedene u novi dom.
Uopteno gledano u sadrini naih lirskih pesama jasno se razlikuju dva dela:
- Jedan kojeg ine stvarni ivot sa malo sree i sa mnogo patnje
- Drugi deo ini ivot za kojim se udi i koji najveim delom postoji samo u
nar.fantaziji.
Mnoge pesme kazuju da je laki i ugodniji ivot u onim prilikama bio mogu samo
pre enidbe i udaje. Nevesta esto ali za svojim devovanjem svojim carovanjem:
,,Car ti bijah dok devojka bijah. Tada je ona bila kod oca i majke, meu braom i
sestrama, bezbrina i slobodna, koliko se tao tada moglo biti.
No i pre enidbe i udadbe ivot nije bio bez gorine. Maldii i devojke se nisu
vezivali prema ,,stas ui obrazuprema zakonima srca, ve po elji roditelja koji su se
esto okretali blagu, bogatom rodu, traei izlaz iz bede udavali su mlado za staro,
drago za nedrago.
DRAGI I NEDRAGI
Konj zelenko rosnu travu pase
Za as pase za dva prilukuje
Gde devojka svoju majku moli:
Nedaj mene, majko za nedraga
DEVOJKA SE TUI ULU
ul devojka pod ulom zaspala
ul se kruni, te devojku budi
Devojka je ulu govorila:
A moj ule, ne kruni se na me!
Nije meni do tano je tebi,
Ve je meni do moje nevolje:
Mlad me prosi, za stara me daju

Glog zobati, s lista vodu piti

Studen kamen pod glavu metati
Negs nedragim po dvoru etati
eer jesti, u svili spavati.
Star je vojko trula javorina:
Vjetar duva, javorinu ljulja;
Kia ide, javorina truna.
Mlad je vojko rua napupila
Vetar duva, rua se razvija;
A od kie biva veselija;
Sunce sija, ona rumenija.

Postoje i takve pesme u kojima govori o tekom poloaju neveste dovedene u novi
dom. U stranoj sredini ona je esto stavljana na probu, izlagana najveim naporima,
esto je i zlostavljana. Ponajvie je trpela od svekrve, mnogo puta od mua i jetrva, a
ponajbolje je prolazila kod devera i zaova.

24

ZLA SVEKRVA
Jovo ljubu preko kola kara:
,,moja ljubo, to si tako blijeda?
Il si blijeda i kod majke bila,
Il poblijee otkad meni doe?
,,Nijesam blijeda ja kod majke bila,
Ve poblijee otkad za te doe,
Tvoja me je majka poblijeela:

Kuu istim, majka preiuje

Sude perem, majka ih prepire
Vatru loim, majka je prelae
Ja hljeb kuvam, majka prokuvava
ta god radim majka prerauje,
Kako jadan poblijeeti neu!

UKOR POBEGLICI
Teko zemlji kuda vojska proe,
I evojci koja sama doe!
Prvo joj je jutro prekoreno:
,,Da si dobra ne bi dola sama!
MU PIJANICA
,,Tavna noi, tavna li si!
Nevestice, bleda ti si!
,,Kako neu bleda biti?
Vojno mi je pijanica;
Noom ode, noom doe, Samnom mladom ne govori;
Ve govori buzdovanu;
,,Buzdovanu estoperni,

Jel mi majka veerala?

A ja jadna odgovaram:
,,Jest ti majka veerala
A on opet progovara:
,,Buzdovanu estoperni,
Jel mi majci to prostrto?
A ja tuna odgovaram:
,,jeste majci i prostrto.

JANKOVICA I ZAOVA JANA

Jankovica komentarie lep izgled mladia i na slutivi da mu uje taj komentar.
Mua zanima koja od njih dve hvali mladia, i krivicu preuzima na sebe zaova koja je
neudata devojka, spasivi svoju snaju od moguih posledica.
Dakle, ove pesme retko idealizuju ivot u patrijahalnoj porodici: preovlauje
realistinki nain pevanja. Njihov ton je obino dirljiv i potresan a to naroito vai za
novije po nastanku, vojnike i pealbarske pesme.
VOJNIKE
Opevaju oseanje ljudi istrgnutih iz porodice i njihovih majki, sestara, ena, verenica
najvei broj zabeleen meu bunjevcima.
PEALBARSKE
Pesme o ljudima koji su nagnani sirotinjom odlazili na viegodinji rad, u pealbu,
izvan zaviaja. Slikaju rastanak paalbara sa porodicom, ivot ostavljenih ukuana i
povarak pealbara iz tuine. Odlikuju se dubokom nostalgijom. Imale su velikog
odjeka u makedonskoj umetnikoj knjievnosti.
ALJIVE NARODNE PESME
- su pesme sa humoristinom i satirinom poentom. U njima je narod ispoljio
svoj smisao za humor i alu. Narod u njima karikira deformacije pojedinaca i
drutvenih grupa, deformacije moralnog i socijalnog tipa (sujeta, la, samohvala,
lakovernost, hvalisavost, lana hrabrost, gojaznost, uobraenost i uopte sve to

25
odstupa od norim prosenog ljudskog ponaanja). Obino se vezuju za neko mesto i
pojedine linosti.
Motivi su im razliiti, ali su siromatvo, glad i beda naroito apostrofirani.
Oslanja se na kontraste i apsurdne situacije koje su najee prenosnog karaktera, ali
je ta prednost odgonetna.
Mnoge od ovih pesama imaju oblik basni, ali za razliku od basana one ne tee
nikakvoj dijalektici.
Karikiranju su podvrgnuti i neprijatelji, Turci i Austrijanci.
ZEEVA ENIDBA: Zec okuplja svatove (kuma kurjaka, starog svata medveda,
devera jazavca)i ide po devojku lisicu, ali do nje ne stie jer e svatove rasterati
obanski psi. Mladoenja uspeva da pobegne i zahvaljuje se Bogu na brzim nogama
- odsustvo hrabrosti .
ENIDBA VRAPCA PODUNAVCA: Poto je isprosio devojku senicu, vrabac
okuplja svatove. Kad su prolazili kroz Kosovo ravno, senica ih upozorava da tiho jau
inae e ih uti kobac, pa e ih rasterati, a nju e odvesti. Tako se i dogodilo. Niko
nije ni pokuao da prui opor, svi su se u strahu razbeali i posakrivali.
PESMA UIKA: Pruaju se dve kontrastne slike ovog grada: dok ga nisu Turci
osvojili bio je pun momaka, devojaka, duana, cvea, a sad se samo pui.
MLADE DEVOJKE: su u stvari veoma stare. To se otkriva tek na kraju pesme koja
poinje opisom scene u kojoj dva obana odluuju da e uzeti dve obanice Maru i
Ljiljanu.
PREMLAD VOJKO: Parodija na tubalice: lirski subljet opeva situaciju kada je alila
za svojim mladim vojkom (uvao koze, one ga zakopale, ona ga donela kui i stavila
kraj vatre gde je eravica opekla, potom e ga kljucnuti koka, ogrepsti maka, odneti
lunja).
BESKUNIKOVA ENIDBA: Kad se eni koji kue nema # curu prosi koja sree
nema # svate kupi koji posla nema # sve pandure i vodeniare # na njima je divno
odjelo # sve u osi a goli trbusi # dva peaka, trei konja ima # kad odoe shvati po
devojku # za gotovu sovru nasedoe # to god treba to na sovri nema.

LA I PARALA: Zajedrila po kru galija

Konja igra po moru delija
Poljem bee dva peena zeca
eraju ih dva rta odrta
ekaju ih dva slijepa lovca
Vino piju dva mrtva junaka
Slui vino bez ruku evojka
udne lai da je Bog ubije.
NARODNE BAJKE

26
Narodne bajke spadaju u najstarije epske tvorevine (po vremenu nastanka
vezuju se za period divljatva). Ime im potie od rei bajati to znai pripovedati,
priati, izmiljati.
Obino se odreuju kao narodne pripovetke fantastine sadrine. Vuk ih
naziva gatkama ili enskim priama, jer se u njima pripoveda ono to ne moe biti. Po
svojim karakteristikama najblia je mitu. Od njeg se razlikuje po tome to umesto
natprirodnih bia bogova i heroja prikazuju obinog ovek au natprirodnom svetu
koji uvek trijumfuje nad udovinim i neprijateljskim silama. Zato ih karaktrerie
vedar optimizam. U njima je obino sadrana elja primitivnog oveka za boljim
ivotom i njegovo shvatanje o pravdi i pravednim odnosima. Zato u njima poteni i
pravedni uvek odnose pobedu nad zlim i nepotenim.
KARAKTERISTIKE
Iako je fantastine sadrine, bajka ne pravi razliku izmeu natprirodnih i
ovozemaljskih bia. Svet je u njoj jednodimenzionalan, stvarno i nestvarno su u istoj
revni. U bjci nema psiholokog razvijanja radnje ni emotivnog doivljaja linosti.
Svojom fabulom se ne vezuje za mesto i vreme. Njihova fiktivnost se obino pokriva
stereotipnim poetkom ,,Bio jednom jedan..., ,,U nekom carstvu... i sl.
Likovi obino nemaju imena, a ukoliko su data, ona su simbolina: Pepeljuga,
Bibere, ela...Umesto toga, navode se njihova zanimanja ili socijalno poreklo (carev
sin, obanin, lovev sin).
Kao i svako epsko delo u njenoj kombinaciji razlikuje se pet etapa:
ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija i rasplet. Meutim, ekspozicija i rasplet u
bajci su veoma kratki, stereotipni (,,Bio jednom jedan car..., ,,iveli su sreno do
kraja ivota...)i obino se nalaze u realnom svetu, dok se sav ostali razvoj radnje
situira u natprirodni, irealan kontekst.
Bajka obino poinje otmicom ili odlaskom nekog lana porodice,
oduzimanjem nekog dragocenog predmeta i sl. Natprirodne sile odvode sestre u
bajci ,,Ba elik, ,,Zmija mladoenja odlazi od svoje neveste, paunice uzimaju
caru zlatne jabuke u ,,Zlatnoj jabuci i 9 paunica.
Zatim se hronoloki niu dogaaji koji najee predstavljaju avanture
glavnog junaka. Obino glavni junak doivi tri avanture ili rei tri teka zadatka pre
nego to postigne cilj. Utorstruavanje je inae omiljeni postupak u kompoziciji
bajke.
U bajci je prisutan paralelizam delova. Junak se, putujui, obino susree sa
nekim koga zadui, a zatim uz njihovu pomo savlauje prepreke koje mu stoje
naputu do cilja (u ,,Zlatnoj jabuci i 9 paunca junak pomae ribi, lisici i kurjaku u
opasnosti zata dobija udotvornu krljut i dlake i njihovu pomo u savljaivanju
odreenih prepreka do cilja).
Bajka se naglo zavrava im junak postigne cilj kojem je uvek teio i obino
mu se tada ostavlja da sreno proivi ostatak ivota.
Jedno od estih stalnih mesta u bajkama je da lani junaci priprisuju sebi
podvige glavnog junaka kao to ine starija braa u ,,ardak ni na nebu ni na zemlji.
Zbog toga glavni junak mora da dokae svoj identitet.
Narodna bajka je puna digresija i epizoda. Na primer u bajci ,,Ba elik junak
je krenuo da trai svoje sestre, ali je usput gotovo i zaboravio na svoju nameru, oenio
se i ostao da ivi u svom carstvu da bi tek jedan iznenadni dogaaj vratio radnju na
glavni tok.

27
U njoj su este epske formule naroito u uvoenju novih dogaaja, lica.
Dijalozi su esti, a deskripcije gotovo da nema to je razumljivo ako uzmemo u obzir
injenicu da je bajka usmeno prenoena pri emu se opisi nisu mogli sauvati.
TEORIJE O POSTANKU BAJKI
Postoji nekoliko teorija o postanku i poreklu bajki:
1. prema mitolokoj teoriji koju zastupaju Braa Grim, bajke su izvedene iz
jedne pramitologije (verovatno rimske) tj. nastale su iz razorenog mita. Tako
su bajke krenule po svetu dopunjujui se na svakom geografskom tlu
karakteristinim odlikama podneblja.
2. Prema migracionoj teoriji koju zastupa Teodor Benfej poreklo bajki treba
traiti u indijskoj literaturi, odakle su putem migracija naroda krenule po
svetu.
3. Prema antropolokoj teoriji iji je najznaajniji zastupnik Eduard Tejlor postoji
direktna razvojna linija kulture svih naroda zbog ega se isti motivi mogu nai
kod geografsko i istorijski veoma udaljenih naroda.
4. Istorijska ili geografska teorija nastala je kao rezultat antropolokih i
komparativnih prouavanja koja su imalaza cilj da poreenjem svih varijanti
pripovednog siea, istraivanjem puteva njihovog geografskog rasprostiranja,
specifinosti grae, odredi vreme i mesto nastanka i puteve irenja svake bajke
pojedinano. Finska metoda pruila je konkretna sredstva za istraivanje, a
kao to su npr. Meunarodni indeks tipova bajki, Meunarodni katalog
motiva, niz monografija o pojedinim tipovima bajki, Meunarodni katalog
motiva, niz monografija o pojedinim tipovima bajki.
Valjalo bi spomenuti i strukturalistiko prouavanje bajke i delo. Vladimira
Propa ,,Morfologija bajke. On istie kao ....funkcije aktera radnje (31
funkcija i 7 aktera).
ZNAENJE BAJKI
Nauka nema jasan stav o znaenju bajke. Istraivai raznih profila (folkloristi,
antropolozi, sociolozi, psihoanalitiari) istraivali su bajku sa aspekta svojih
disciplina i dali nekoliko teorija u vezi sa njenim znaenjem.
Folkloristi i antropolozi tumae smisao bajke kao refleks drevnih kultova i
obreda. Jedan broj istraivaa tumai bajke kao slikovit odraz prirodnih pojava. To
gledanje nastoji da ispod povrine udesnog otkrije neku prikrivnu realnost:
natprirodni svet u bajkama je supstitut za prirodne pojave koje primitivni ovek
intenzivno doivljava, a njihov uzrok ne razume.
Istraivai socioloke orijentacije nalaze u bajkama odraz drutvenog ivota.
Oni smatraju da se veina udesnih pojava u bajkama moe tumaiti kao specifina
transformacija ljudskih elja da se pobvedi siromatvo, glada, bolest, prirodne
prepreke...(arobni predmeti kadri da ispune svaku elju, sredstvo za brzo
savladavanje prostora, kese koje se same pune novcem...)
Puno panje bajci posvetili su psihoanalitiari. Frojd ih tumai kao
simbolizaciu seksualnog nagona. Jung poredi bajke sa snovima. On veruje da su bajke
kolektivnog nesvesnog.
Bruno Betelhajm u ,,Znaenju bajki govori o tome da bajka nainje skoro sve
egzistencijalne probleme na otvoren i uproen nain. Po njemu, bajka omoguava

28
putovanje u unutranjost ljudskog uma, u misteriozna podruja nesvesnog i u
kondenzovanom iskustvu trai odgovore na kljuna pitanja ivota.
SPOR U VEZI S BAJKOM
- Odnosi se na pitanje da li je bajka pogodna za estetsko i opte vaspitanje
deteta.
Zbog injenice da u njima ima animizma, politeizma i kulta +ivtinja,bile su
sumnjive hrianskim puritancima. U 17. Veku u doba kontrareformacije one su
zabranjivane i odraslima, a posebno deci. Meutim, takva zabrana se nije mogla u
potpunosti sprovesti: bajke su ivele u prostom narodu, po seoskim sredinama. U
drugoj polovini 17. veka i poetkom 18. veka ta knjievna vrsta je napravila prvi
znaajniji prodor u sferu jednog ivota i kulture (Bazile, Pero, Genep). Meutim, ti
veliki sakupljai, pisci i prevodioci ne oznaavaju izriito da svoje bajke namenjuju
deci.
Dvadesetih godina ovog veka ponovo du oivele sumnju u estetksi i vaspitni
karakter bajki. Italijanski psigopatolog Marija Montesori izrazila je miljenje da bajka
negativno utie na psihu deteta, jer podrava nerazlikovanje realng i fantastinog,
stvara razliite konfuzije, unosi mistiku u deje predstave o svetu i izaziva oseanje
straha.
Iste godine A:Van Genep izrazio je suprotno miljenje. On smatra da ta vrsta
prua itaocu veliko uivanje, a eventualni traumatski efekat da se lako zaobii
podesnim izborom. Uz to, bajka moe imati terapeutski efekat poto omooguava
itaocu da se u trenucima kriza sklanja u udesni svet kakav bajka prua. Najvea
vrednost bajke po Van Genepu je u injenici da ona razvija fantaziju bez koje bi svako
stvaralatvo bilo neuspeno.
Pod uticajem rasprava vodeih u evropi i kod nas su se u periodu izmeu dva
rata javili protivnici i pristalice bajki (protivnici ui, Lovrak; pristalice:
J.Prodanovi, Nazor...)
Dakle, spor u vezi sa bajkom vrti se oko dva sutinska pitanja:
1. Da li bajka, budui da slika irealan svet i da je mata u njoj snano naglaena,
odvaja dete od realnosti?
2. Da li bajka, s obzirom na prisustvo tekih scena i pojaanu atmosferu straha,
moe da rani osetljivu psihu deteta?
3. Veina dejih psihologa smatra da bajka samo prividno odvaja dete od
realnosti. Dete, s jedne strane veruje u udesni svet bajki, a s druge strane
ono savreno prilagodljivo ivi u realnom svetu i poznaje njegoe
ogranienosti. Prema tome, ona mu ni malo ne smeta za snalaenje u
svakodnevnoj stvarnosti.
4. Postoje bajke u kojima imakrvavih prizora, tekih muenja, potencirane
atmosfere straha i slino pa takve bajke mogu delovati traumatino, naroito
ako se priaju u posebnim uslovima. Meutim, ta opasnost moe da se izbegne
podesnim izvorima i adaptacijom. Postoje psiholozi koji smatraju da ak i
strah izazvan bajkom deluje u osnovi i korisno i vaspitno.
Prema Betelhajmu, bajke pruaju detetu veliku pomo u savladavanju
problema odrastanja. One na specifian nain uvode dete u ivot i njegove probleme.
On smatra da njegovi roditelji gree to stalno dete okruuju samo prijatnim stvarima.
Bajka ne ini tako, ve ga suoava sa nepravdom, tekoama, i svim drugim
neprijatnostima sa kojima e se u ivotu neizbeno sresti. U svakoj bajci dobro i zlo

29
su postavljeni u vidu izvesnih likova i njihovih postupaka. On takoe skree panju na
problem identifikacije sa junakom bajke.
LEKTIRA
ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA:
Car je imao 3 sina i pred dvorom zlatnu jabuku ije je plodove preko noi
neko stalno obirao. Sinovi odluuju da uvaju jabuku. Starijem i srednjem ne polazi
za rukom da sauvaju jabuku od branja jer se u toku noi uspavaju. Najmlaem sinu
polazi za rukom da se ne uspava. Otkriva da na drvo sleu paunice koje beru plodove.
Pritom jedna paunica padne mu u krevet i pretvori se u devojku u koju se zaljubljuje.
Pre polaska ona mu ostavlja dve jabuke. Otac je zbog toga srean. On nastavlja da
uva jabuku i narednih nekoliko noi. Braa mu zavide na uspehu i postavljaju
nekakvu babu da ga pijunira. Iste noi baba odseca paunici-devojci pletenicu, nakon
ega princ naredi da se baba rastrgne konjima na repove-surov prizor. Paunice
prestaju da dolaze na drvo i najmlai sin se odluuje da krene u potragu za svojom
paunicom.
Nakon dugog lutanja po svetu naie na nekakvo jezero u ijoj blizini je bogati
dvor u kome ivi carica svojom erkom i koja mu daje obavetenje da se paunice
kupaju na jezeru svako podne, ali da za njih ne mari ve da oeni njenu ker. On se na
to ne obazire i odlazi na jezero da eka paunice. Carica alje slugu sa nekakvim
mehom da mu dune za vrat kako bi zaspao vrstim snom. Sluga tako i uradi. Princ ne
uspeva da se susretne sa svojom paunicom koja ga usnulog ljubi i moli da ustane.
Tako je bilo i drugi i trei put. Poslednji put paunica mu ostavlja obavetenje da e je
nai kad smakne gornji klin na donji. Sluga mu prenese to obavetenje nakon ega mu
carev sin odseca glavu i odlazi u svet.
Stie na nekakvu planinu na kojoj zatie pustinjaka kod koga se raspituje o
paunicama. On ga obavetava o tome da je na pravom putu i da e nai paunice u
njihovim dvorima koji su dalje niz put. Carev sin pronalazi svoju paunicu i venava se
s njom i ostaje da ivi s njom. Ona mu daje kljueve svih 12 podruma i moli ga da u
dvanaesti nikada ne ide i ne otvara ga. On je ne poslua. U dvanaestom podrumu
nailazi na bure iz koga ga neko moli da mu da au vode (poca obru na buretu), tako
i drugu i treu au, da bi se iz bureta oslobodio zmaj koji e oteti caricu.
Carev sin ponovo kree u potragu za caricom-paunicom. Na putu, naie na
ribicu, koja ga moli da je vrati u vodu. On joj pomae a ona mu u znak zahvalnosti
daje udotvornu krljut preko koje e je nai kad mu ustreba pomo. Potom pomogne
lisici izbavljajui je iz zamke, a ona mu daje dlaku iz krzna, preko koje e je dozvati
ako mu ustreba pomo. Na slian nain izbavlja kurjaka iz gvoa i zavreuje i
njegovu zahvalnost i pomo.
Od nekakvog oveka dobija obavetenje o tome gde se nalazi zmajev dvor, pa
se uputi tamo. Pronalazi svoju paunicu i dogovore se da bee. Meutim, zmaj ih
susretne, uzima caricu, a njemu poklanja ivot jer mu je dao vode u podrumu.
Carev sin ne odustaje. Vraa se sledeeg dana i dogovara se sa caricom da
iskua zmaja ne bi li joj rekao gde moe pronai konja kao to je zmajev: Carica istog
dana saznaje: na nekoj planini, kod neke babe moe nai takvog konja. On je gubav,
ali je najbri, a moe dobiti samo ako uspe da sauva nekakvu kobilu i drebe, a ako
to ne uspe izgubie glavu.
Carev sin odlazi na planinu kod babe. Slui je tako to uva kobilu i drebe.
Prvu no mu ne uspeva da sauva, ali mu pomae ribica koju je jednom spasio i vraa
mu kobilu i drebe. Druge noi deava se isto, a sada mu pomoe lisica. Tree noi

30
mu pomoe kurjak. Poto je obavio svoj zadatak-sauvao kobilu i drebe, tree noi
trai od babe gubavog konja, i dobija ga. Njime odlazi u zmajev dvor, otima caricu a
zmaj ga ne moe stii. Konj pod careviem predlae zmajevom konju da zbaci sa sebe
zmaja i poe sa njima. I tako je i bilo. Sa dva konja carevi i njegova paunica odlaze
na njen dvor gde su sreno carevali do kraja ivota.
LEGENDE
(latinski-ono to treba proitati)
RKT: Javlja se u vie znaenja:
1. spis o ivotu i delima svetaca
2. u evropskoj folklornoj terminologiji oznaava predanje
3. legendarna pria (kod ajkanovia)
4. po meunarodnoj klasifikaciji narodne proze-ponarodnjeno, hagiografsko
kazivanje u iju se verodostojnost veruje.
Obino sadri elemente udesnog koji su religiozno obeleeni. Ona zabavlja, ali i
pouava. Obino se pojavljuju kod nas u stihu. Najpoznatije su legende o svetom
oru, asnim krtima, Pavlu Kesarijskom itd.
-termin legenda je u folkloristici uobiajen za legendarnu priu, i tada oznaava
razvijen pripovedni oblik religiozno-fantastine sadrine o ovozemaljskim ili
onozemaljskim susretima oveka sa viim silama.
-Pripoveda dogaaje i slika ljudske postupke povrgavajui ih etiko-religioznom
ocenjivanju.
-U hrianskoj koncepciji sveta odvija se bez tendecioznosti , pruajui ilustracije
tradicionalno folklornih i religioznih normi pomou zabavnih, neobinih i ivopisnih
slika sveta. (Kaluer i etiri grenika, Pobratimski darovi, Ko manje ite).
-Susreti oveka sa viom silom (bogom, anelom, avolom) nisu sputani strahom.
Ljudi se penju na nebo i vraaju odande. Vie sile silaze na zemlju, najee preruene
u ljude i proveravaju ljudske osobine. Pritom, domai sveci i domai ambijent (dan
krsne slave) kao i ooveavanje vie sile do iznoenja karakteristinih osobina (avodobroduni nespretnjakovi, Sv. Petar-halapljivac) doprinosi izvesnoj realistinosti.
Via sila moe biti i neprestano prisutna kao nevidljiva kontrola postupaka ovekovih.
-U strukturi legendarne prie uobiajena su dva susreta oveka sa viom silom, pri
emu prvi predstavlja iskuavanje oveka uz pomo pitanja ili zadataka koji su proba
njegovih moralnih vrednosti. Drugi susret predstavlja procenjivanje moralnih
postupaka u izmenjenom ambijentu (siromah je u meuvremenu postao bogat, npr.).
Paralelno ponavljanje prethodnog iskuavanja i reagovanja donosi novu nagradu ili
kaznu, ve prema zasluzi. Time se umanjuje znaaj oveka a poveava mo vie sile
ili vanost moralnog tradicionalnog kodeksa. Ukoliko je saeta i svodi se samo na
ilustrovanje moi vie sile, legendarna pria prerasta u predanje. Ukoliko drugovanje
sa viom silom postaje duhovito nadigravanje s njom uz pobedu oveka, ona prerasta
preko parodije u aljivu priu.
D.Ognjanovi:
U naem narodu postoje mnoge legende i one se mogu globalno podeliti u dve
kategorije:
-legende o linostima (junacima i svecima)
-legende o mestima
U legendama o junacima najvie se govori o Kraljeviu Marku, Milou Obiliu,
knezu Lazaru, Sibinjanin Janku...I u NOB-u su pojedine linosti postale legende kao i
mesta borbe (Sava Kovaevi,Sutjeska...).

31
U legende takoe spadaju tzv. etioloke prie-prie koje govore o postanku biljaka,
ivotinja i pojedinih pojava na legendaran nain.
LEKTIRA
O LINOSTIMA (junacima, svecima, poznatim linostima)
KAKO SE KRALJEVI MARKO JUNATVU NAUIO:
Kad su pitali K. Marka kako je postao junak on je odgovorio da se junatvu nauio
od pasa i dece:
-kad najvee pseto pone beati onda ga jure i manji i slabiji psi
-kad jedno dete bei jure ga druga deca, ali kad se dete ili pas, makar bili i najslabiji,
ispree, onda retko ko na njih sme da udari.
U CARA TROJANA KOZJE UI:
Car Trojan imao kozje ui. Svakog berberina kojeg bi upitao je li ta primetio dok
ga je brijao, a on mu odgovorio kozje ui, on bi ga ubijao.
Jednom neki berberin poalje svog momka da obrije cara, ali mladi se nije prevario
da kae da je video kozje ui na caru. Car mu plati 12 dukata i od tada je stalno brijao
cara. Meutim, to to nikom nije smeo da kae ta je video poelo je da ga mori, zbog
ega je bio neveseo. To je primetio i sam car, pa ga je upitao ta je uzrok njegove
nevolje. Mladi mu odgovori da je to zbog toga to uva tajnu koju ne sme nikom
kazati, ali tad ga je car posavetovao da iskopa rupu u zemlji i tu tri puta izgovori ono
to ne sme nikome kazati i mladi ga je posluao.
Meutim, na tom mestu je izrasla zova od koje su deca pravila svirala, ali svaki put
kad u nju dunu izlazilo je U cara Trojana kozje ui. To dopre do cara, on, pomislivi
da je momak svima otkrio ovu tajnu hteo je da ga ubije. Meutim, momak mu je
ispriao ta je uradio i kako od zove deca prave sviralu iz koje izlazi njegova tajna.
Poto se uverio i sam, car je momku potedeo ivot i konstatovao: Na zemlji se nita
ne moe sakriti.
CARIGRAD:
Car odlazi u lov i njegov konj gazi nekakvu mrtvu glavu koja mu govori da je ne
gazi jer e mu dojaditi do kraja ivota. On je uplaen odvodi u dvor gde e je tajno
spaliti, a njen pepeo zaviti u hartiju i sakriti u neki sanduk. Careva ki, kad poraste,
nai e sanduk, i u njemu prah od koga e zatrudneti i roditi dete. Car tera dete iz
dvora uz kletvu da se ne vraa dok ne naie na dva zla gde su udarila jedno o drugo.
Mladi e jednom naii na zmiju u trnju i tu e podii zid-grad koji nosi ime Carigrad.
KAKO JE POSTALA KRTICA:
Neki ovek eleo je da prisvoji njivu drugog oveka pa su se sudili. Naterao je sina
da se ukopa pod zemlju pa kad pita ija je da mladi kae njegova je. Tako je mladi
uradio ali je posle toga od njega postala krtica.
KO MANJE ITE VIE MU SE DAJE:
Bila su tri siromana brata koji nisu imali nita sem neke kruke koju su stalno
uvali. Bog poalje anela da vidi kako oni ive, pa ako loe ive da im da bolju
hranu-aneo se preruio u prosjaka i trai od:
1.brata kruku-daje svoju jer ne moe davati od druge brae
2.brata kruku-daje svoju jer ne moe davati od druge brae
3.brata kruku- daje svoju jer ne moe davati od druge brae

32
elei da im se odui preruava se u kaluera i poziva ih da im da bolju hranu
-dolaze na potok, pita najstarijeg ta bi on eleo a brat mu odgovara da je umesto vode
u potoku vino i da bude njegovo. Aneo mu usliava elje.
-Drugog vodi u polje koje su prekrili golubovi, a brat govori da je njegova elja da su
to ovce i to njegove, i aneo mu usliava zelje.
-Pita najmlaeg ta bi eleo, a on odgovara da bi eleo enu od prave krvi hrianske.
Aneo odgovara da takva postoji, ali da ve ima prosca i to je careva ki. Prose je
zajedno sa onom dvojicom i poto car ne zna kome e je dati, aneo predlae da je
najbolje da devojka posadi tri loze i svaku nameni odreenom mladiu, i na kojem
uzre do jutra grozd za njega da je da. Tako se najmlai brat oeni carevom kerkom i
odlaze da ive u umi za godinu dana.
Nakon godinu dana, aneo opet po nalogu bojem silazi na zemlju da vidi kako ive
i ako loe ive da im da bolju hranu. Aneo se pretvara u prosjaka, odlazi kod prvog
brata traei mu au vina. On mu ne da govorei da ne bi imao toliko bogatstvo da je
svakome tako davao. Aneo se rasrdi i od potoka vina opet naini obian potok.
Odlazi drugom bratu i trai kriku sira. Ni on mu ne da sa istim obrazloenjem kao
njegov brat. Aneo zato sve vraa u preanje stanje.
Odlazi najmlaem, traei da ga on i njegova ena prime na konak i oni ga prime,
izvinjavajui se pritom na svome siromatvu. Aneo ih nagrauje, pa od kue naini
im dvor u kome e gazdovati.
MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSRDNA SVEKRVA:
Svekrva je bila nemilosrdna prema siromanima, a snaja dobra, pa je stalno drugima
davala ak i na svoju tetu. Zbog ega je svekrva nije volela, i morila je ak glau.
Kad se svekrva razbolela molila je boga da je pusti na onaj svet kad umre, kako bi
motrila na snaju da se ne rasipa. Svekrva umire. Od tada, sve to sipaju svinjama da
pojedu nestane, a svinje ostaju gladne. To je trajalo neko vreme dok sin i snaja nisu
otkrili da je pod koritom svekrva koju je bog osudio da se hrani pomijama na ovom
svetu i kako je na onom svetu u mukama: svaka sirotica koju je oterala i njihov
uzdisaj je trn u klupku na kojem lei, a svaka suza kad u loncu u kome se kuva.
Dodaje da joj oprost grehova mogu samo ako joj snaja daruje jednu od tri zlatnih
trpeza koje joj je bog namenio zbog njenog milosra. Snaja joj daruje sve tri. Onda
svekrva nestane i nikad vie nije dolazila.
KALUER I 4 GRESNIKA:
Putujui, kaluer naie na neku crkvu pokraj koje je bilo groblje, i tu ugleda tri
konja koja trei zastanu pored groba iz kog izae ovek. Oni tre oko njega a on
plae. Pomislivi da e konji nauditi oveku, kaluer se umea, naredi konjima da
stanu, dotae tapom najpre oveka a potom konje i svi se oni pretvore u ljude. Potom
se svi redom ispovedaju kalueru
-ovek govori da su mu sve to bili sinovi koje je on jedne noi poubijao tajno ali
nije mogao da se ispovedi pre smrti
-sinovi se ispovedaju kako nisu hteli da sluaju oca, ve su sve suprotno radili i za to
se nisu nikada pokajali
Kaluer trai da trae jedni od drugih oprotaj i da se pokaju za svoja nedela nakon
ega ima oita molitvu. Nakon toga odlazi svaki u svoj grob a kaluer nastavlja da ide
po svetu i ui ljude da se kaju kako ne bi umirali bez ispovesti.
KOPANJE BLAGA:

33
oveku dolazi na san krilato dete koje ga ui gde e pronai blago. ovek ini ono
to mu je u snu reeno, ali kada je poeo kopati zauo je glas koji mu je govorio da se
tog dana mane posla, uplai se i tamo gde je pao zaspi. Ponovo sanja dete koje mu
govori da je pogreio u tome to se nije prekrstio pre posla. Zapoinje opet posao, ali
ovog puta prekrstivi se prethodno. Pronae blago, ali je na njemu spavala ala koja
mu je dala ultimatum-dae mu blago ako prebroji sve izvore na ovoj planini. ovek
pone tragati za izvorima i ubrzo se sneveseli i sede da se odmori. Utom uje svau
vilenjaka i vile i uje vilu kako se zaklinje u 77 izvora da neto ne zna i tako se
domogne blaga.
ETIOLOKE PRIE
KAKO JE RED ZVEZDA DOBIO IME KUMOVA SLAMA:
Kum je ukrao kumu breme slame, pa kako ga je nosio, slama je ispadala i prosipala
se putem, pa je bog tako ostavio na nebu za veni pomen.
RELJINO KAMENJE:
Naziv za neko udnovato kamenje na Prokletijama, a prozvano je tako jer se prialo
da je Relja krilatica kad ga je gonio neki dumanin skakao sa jednog kamena na drugi.
Tako se spasio sigurne smrti od strele.
OTKUD IME KOSOVO:
Po tome to su bici i Srbi i Turci polomili svoje oruje pa su se na kraju tukli
kosama.
NARODNE BASNE
je vrsta alegorine poune prie u stihu ili prozi u kojoj se ivotinje ponaaju kao
ljudi, a radnja slui da ilustruje moralna naela. Smatra se da vode poreklo iz Indije,
pa su preko Grke postale vlasnitvo mnogih naroda i da su nastale, poput bajki ili
pria o ivotinjama, raspadanjem ivotinjskog tela.
ovek je glavni podtekst u basni, a ivotinje su akteri koji asociraju na ljudske,
etike i socijalne norme. Otud u basnama imamo alegorije u kojima je simbolino
prikazana mudrost i lukavost (lisica), nasilje (vuk, lav), nevinost (jagnje), glupost
(magarac), plaljivost (zec) itd.Pored ivotinja, kao akteri se mogu javiti i biljke koje
takoe simbolizuju neku ljudsku osobinu. Obino je u formi dijaloga.
Po kompozicionom sklopu, basna je kratka pria sainjena iz dva dela: fabule i
pouke upuene itaocu. Cilj basne je pouka, tj. vaspitno delovanje na itaoca. Ona
proizilazi iz konteksta sadrine, moe biti iskazana jezgrovitom milju, prvenstveno
poslovicom, ili u vidu dueg komentara, ili pak da nije izrazito izreena, ve proistie
iz same fabule. Ako je moral izreen, onda je dat ili na poetku ili na kraju basne.
Izmeu narodnih i umetnikih basana nema sutinske razlike, osim u strukturi i
estetskom smislu. Narodna basna je manje prisutna u literaturi od umetnike, ali je
izvrila znaajan uticaj na umetniku.
RKT: najjednostavniji oblik basne je sluaj iz spoljanje sredine izdvojen na osnovu
posmatranja (trska koja se odrava u oluji i hrast koji se prelomi).
U razvijenoj formi ona nije samo reprodukcija, ve svesna ematizacija pomou
koje se tumae ivotni odnosi na osnovu iskustava, prirodnih osobina i ponaanja
ivotinja. Bliskost s poslovicom i izrekom je u ishodnom saoptenju. Obino je
jednoepizodna, tj. obuhvata jednu situaciju.
Sakupljai: Vuk Krevi i Vido Vuleti Vukasovi

34

LEKTIRA
BIK I ZEC: Bik zavidi zecu na brzini. Razgovaraju o tome. Bik kae zecu da nita ne
bi vie voleo nego da je brz kao on jer bi tada mogao da umakne svakom neprijatelju.
Zec se tome nasmejao i rekao da je ta elja luda i kako bi on radije menjao svoju
brzinu za njegove rogove, a tada je usledila i konstatacija (koju kazuje zec) u vidu
poruke: Bolje ponosno se boriti sa neprijateljem nego celog veka sramno pred njim
beati.
CRV I LAV: Pred peinom u kojoj je iveo lav raslo je drvo koje se sve vie irilo
tako da je zagraivalo ulaz u peinu. Lav je pokuao da ga obori. To je video crv i
rekao mu da nae drugu kuu dok on to drvo ne obori. Lav se podsmeva crvu, ne
verujui da je crv u stanju da to uini jer nema snagu kojom on raspolae. Crv je ipak
oborio drvo i tad je pozvao lava i pitao ga: ko je od nas dvojice jai?
VO I MI: etao mi po volu to mu je vo zamerio i oterao ga. Mi ga upozorava da
to ne ini, jer e mu moda nekad ustrebati njegova pomo. Vo govori da ne veruje da
mu takav nitavac moe pomoi i ipak ga otera. Nakon par dana zapetljaju mu se
rogovi oko kanapa i on se pone daviti. Tada moli mia da mu pomogne, to e mi i
uiniti. Potom vo konstatuje: teko svakome silnome i omraenome.
ALJIVE NARODNE PRIE I ANEGDOTE
Prema Vukovoj podeli ubrajaju se u muke, tj. realistine narodne pripovetke
(uz novele) jer se u njima pripoveda ono to moe biti.
RKT: Pod aljivom priom obino se podrazumeva kratka narodna pripovetka
sastavljena iz vedrih slikan ili epizoda zasnovanih na komici situacije ili rei. Obino
se prema njihovoj strukturi razlikuju dve vrste aljivih pria:
- U prvu grupu spadaju naj brojnije jednoepizodine prie iji humor potie
iz jednog jezgra bilo da daje jedan odgovor, da opisuje komian dogaaj
ili ukazuje na pojedinanu osobinu.
- U drugu grupu spadaju dvoepizodine ili vieepizodine aljive prie u
kojima drugi deo prie slui uspostavljanju razruene ravnotee u prvom
delu ili se komine scene reaju jedna za drugom sve do kulminacione
zavrne poente.
Mogu se zasnivati na igri reima kao izvoru komike. Sagovornici obino pogreno
shvate jedan drugoga, bilo zbog upotrebe prenosnog znaenja rei, homonima,
lokalizma, ili usled podudaranja rei naeg i stranog jezika (npr. utopio se pop to
nije ruku dao kad se prevrnuo amac svi sem popa su uspeli da se u njega vrate i
tada su nastojali da pomognu popu vikavi: daj pope ruku. Popadija pria da je u
tome greka jer je trebalo da kau : Na pope ruku jer je on nauio uzimati, a ne
davati; ili u erbetae Turin se klanja kalueru uz Turski pozdrav erbet, on se
poplai pa udari Turina buzdovanom u glavu. Turin povika medet, a kaluer se pita
hoe li mu ugoditi: Prvo trai erbet a onda med...).

35
U aljivim priama nema elemenata fantastinog ili udesnog. u njima se
iznosi neki aljiv dogaaj ili situacija koja se obino razvija dijaloki, a razreava u
duhovitoj poenti. Likovi se uzimaju iz realnog ivota. Dok u noveli imamo
uglavnom tipske karaktere, u aljivoj prii imamo ili predatavnike socijalnih grupa,
kao to su pop, kaluer, trgovac, aga, raja, ili predstavnike pojedinih etnosa: Turin,
ciganin, vaba; ili pojedinane likove, kao to su Nasaradin Hoda i Ero.
Ljudi dolaze u smene situacije zbog neznanja ili gluposti, Zatim zbog
postupaka koji nisu u skladu sa shvatanjima sredine. esto je nesporazum uzrok
komine situacije. Takve su npr. prie o oveku koji je sagoreo kuu da bi sagoreo
mieve, o oveku koji je gonio vetar kapom, o oveku koji udara glavu o kamen da bi
mu se osvetio, o babama koje ele da se pokau mlade.
Pr. Pop u trnju, Ludi Pera i turski paa, Krepao kotao, Pop i
parohijani, Ciganin i dinja, Baba i smrt, Utopio se pop to nije ruku dao...
ERO I TURIN: Primetio je Turin, dok je orao Eru kako tera putem natovarene
konje, pa kae svom volu: a aronja! I ti ima pamet, a Ero nema. Ero je smislio
osvetu: Dolazi do mosta i pone da zapomae kako ga ne sme prei. Turin se ponudi
da ga prenese za 12 perpera. Kad ga je preneo Ero govori da nema 12 perpera, to
naljuti Turina, pa ponovo prenese Eru preko uprije kako bi ga vratio na poetak
uprije, da bi mu Era rekao poto pree upriju: Gledaj Turine kako tvoj aronja
ima pamet, a Era nema, ali on tebe prejaha dva puta preko uprije.
ERO I KADIJA: Pobole se Erina i kadijina krava i Era uplaen odlazi kadiji i kae mu
da je kadijina krava ubola njegovu, na ta e kadija rei da za krave ne postoji zakon i
kako on tu nita ne moe. Meutim, Era ovog puta kae kadiji istinu, da je njegova
krava probola kadijinu, nakon ega kadija uzima itap, a Era mu neda, jer ako ne
postoji zakon za njegovu, ne postoji ni za kadijinu.
ERO SA ONOGA SVIJETA: Kopao neki Turin sa enom kukuruze, pa otiao da
napoji konje, kad naie Ero i oslovi enu koja ga upita ko je i odakle je. On joj govori
da je sa onog sveta, nakon ega mu ona daje vreu novaca da ponese njenom Muji (jer
joj je Ero rekao da on nema para na onom svetu). Potom govori muu o tome ta se
dogodilo, a on ljut pojuri na konju ne bi li stigao Eru prevaranta. Kad je Ero primetio
da mu se Turin pribliava, uao je u vodenicu i rekao vodeniaru da ide Turin da ga
ubije, nego da zamene kape pa da bei. Uplaen vodeniar to uini, a Turin stie do
vodenice, ue u nju i upita Eru gde je onaj to je maloas u nju uao pa pokae mu
Era gde vodeniar tri uz brdo, Turin ostavi konja i poe za vodeniarem. Tada Ero
uze konja i pobee, a Turin shvativi da je prevaren vraa se kod ene, koja kad ga je
pitala gde mu je konj, odgovori joj da poto mu je ona dala novac, on mu je dao konja
da ne ide peke.
POP I PAROHIJANI: Parohijani grde popa da mu molitve Bogu nisu dobre jer nikako
da padne kia i spasi letinu od sue. Pop se naini mudar i kae im da odlue koji dan
ele da im padne kia. Parohijani se nisu mogli dogovoriti jer je svako imao neka
bitna posla u svim danima nedelje (ne sutra jer jednom radi moba, prekosutra se
jednom sui ito, u sredu jedan slavi krsno ime pa da mu se ne pokvase gosti, u
etvrtak jedan eni sina, u petak se ne rade poslovi jer se tada ne obavljaju sa sreom
itd.) Tako se nikako nisu mogli dogovoriti.
NOVELA

36

Pria razvijenog siea sa predmetom iz stvarnog gradskog i seoskog ivota,

realistiki shvaenog i prikazanog. U njima sreemo tipske karaktere: zle ene,
dosetljive devojke, dosetljive kradljivce, zatim patove: pravinog i zlog, tvrdicu i
dareljivog, milostivu snahu i zlu svekrvu...
Po strukturi su bliski bajci, ali u njima nema elemenata fantastinog, a ukoliko
se takvi elementi jave, oni su dati prvenstveno radi otkrivanja likova (npr. u zloj
eni siromah postaje carev zet uz pomo natprirodnog bia avola). Za razliku od
bajki, junak uspeva da izbegne smrt, ali ne zahvaljujui svojoj neranjivosti, pored
natprirodnih pomonika, ili srenog spleta okolnosti, ve sopstvenom snalaljivou,
dovitljivou pomagaa i sl. Neke novele su dijalokog karaktera kao to je Sve, sve,
al zanat. Postoje i novele zagonetke iji junaci postiu uspeh dovitljivim
odgovorom na neobina pitanja (Devojka cara nadmudrila, Kralj obanin...).
Predmet novele moze biti nadlagivanje (Lai za opkladu), podvaljivanje (Dva
novca).
ZLA ENA: Ili ovek i ena putem i komentarisali su livadu: ovek je tvrdio da je
ona koena, a ena da je striena, i u svai ovek je udari, ali ona nije promenila
miljenje. Idui tako, ona upadne u nekakvu jamu, a ovek je tu ostavi i ode.
Meutim, nakon nekog vremena, poe ga gristi savest, pa se vrati do jame da izbavi
enu. Baci joj ue, ali kad ga je izvadio ustanovio je da nije izvukao svoju enu, ve
avola, kojem je jedna strana tela bila crna a druga bela. avo ga moli da ga ne vraa
u jamu, jer je tamo neka zla ena od ijeg je zla osedeo po jednoj strani tela. Obeava
mu da e ga oeniti carevom erkom, tako to mu daje travku kojom e ga isterati iz
nje, ali da ga vie ne prati. Tako je i bilo, pa se ovek oenio carevom erkom i poeo
carovati. Meutim, i drugom caru iz druge carevine razbolela se erka zbog ega on
trai od carevog zeta da joj pomogne ili e pokrenuti rat. Uprkos avolovim reima,
on odlazi do bolesnice, a avo mu govori da nije trebalo da dolazi, meutim, ovek
mu govori da je ena izala iz jame i da je krenula avola da trai, jer nije dao muu
da je izvadi iz jame, zbog ega se avo uplaio i izaao iz devojke i zauvek otiao u
sinje more i nikad se nije vratio meu ljude.
SVE, SVE, ALI ZANAT: Car je sa enom i erkom plovio dok ga vetar nije odneo do
nekog dalekog carstva u kome za njega niko nije uo, kao to ni on nije uo za carstvo
u kom se naao. Poto nisu imali novca, a ni jednog zanata nije znao, poeo je uvati
seoska goveda. Sin cara u ijoj zemlji su se nali, zaljubio se u govedarevu ker i
saoptava svojim roditeljima da eli da je oeni. Nakon odvraanja od te namere,
roditelji mu pristanu poalju vezira da prosi govedarevu ker, meutim on je ne da jer
carevi ne zna nikakvog zanata. I nakon pronje drugog vezira govedar ne da erku
careviu bez zanata. Zato carevi izui zanat pletenje rogozine pa po veziru posla
ve- i korpu koju je ispleo, nakon ega govedar daje ruku svoje erke, ispria ko je i ta
je, a oni mu pomau da se vrati u svoju carevinu.
DEVOJKA CARA NADMUDRILA: Neki siromah iveo je sa svojom erkom u
peini, pa su ziveli od prosjaenja. Devojka je bila mudra, pa je svog oca nauila da
mudro govori. Otac odlazi caru da mu neto udeli i car ga pita ko ga je nauio da
mudro govori, a on odgovori erka koju je Bog mudrou darivao.
-Car daje 30 jaja varenih da mu ih devojka izlee. Devojka vari bob i daje ocu
da ga seje, a kad naie car da vie: pomozi Boe da rodi vareni bob. To cara iznenadi,
ali uskoro dobija odgovor: rodie varen bob kao iz varenih jaja pilii.

37
-Da od malo lana naini sve to je potrebno za brod.
Da odnese caru drvo da od njega napravi to je potrebno da bi isplela sve za
brod (vreteno, kudelju,...)
-Da aicom prespe svu vodu iz mora i od njega saini polje.
Da zatvori sve izvore i jezera...
Car trai da doe devojka, postavlja pitanja: ta se najdalje uje, koliko je stara
njegova brada devojka zna odgovore. eni se devojkom a ona trai da joj potpie da
ako je ikad otera da moe poneti bilo ta iz dvora to joj je najmilije car pristaje.
iveli su neko vreme zajedno, a onda car ree da ide od njega. Ona pristane, smuti mu
neko bilje u pite, od koga on zaspa, pa ga odvue u peinu kad se probudio pitao je
zato je on tu, a ona mu odgovara da joj je on najmiliji nadvoru, pa ga je ponela na
odlasku, a to joj je sam jednom odobrio i potpisao.
LA ZA OPKLADU: Dete polazi da samelje brano u mlinu, ali ga --------------- ----ne melje u onim vodenicama u kojima je oso. Meutim kako je u svakoj -------------pristaje da melje. osa predlae da naprave kola od detetovog brana------------------osa zamesi pogau od svog brana i ispee je, a onda predloi detetu------------------pa ko vie slae da njemu pripadne pogaa. Dete uspeva da nadlae osu --------------pogau kui.
DVA NOVCA: Dvojica siromanih odlaze da prodaju na ---------------------------------vune (zapravo mahovine), a drugi dak oraha (itarice). Trampe se, mislei da su
jedan drugog prevarili, s tim da jedan drugome doe jo dva novca. Ustanovljavaju
--------- ---- pobegnu jedan od drugog da niko nikog nije prevario. Nakon nekog
vremena-------------do drugog da trai novca. Poto ih nije imao predloi svom
pobratimu da opljakaju popovu jamu (radio je kod popa) U njoj nita od penice nije
bilo, ali je ipak napunio vreu. Pojure ih psi, tada onaj iz vree kae da ga podigne, jer
ga ujedaju psi. Poto se otkrije, optui onog drugog da ga je hteo prevariti, a onaj
drugi ovog da ga je ovaj ve prevario za dva novca. tada ovaj ponovo obeava da e
mu platiti dva novca sledei put. U meuvremenu se oenio. Tada mu doe pobratim
po novac a on se pravi mrtav i uredi da ga prenesu u crkvu kako bi mu pobratim
otiao. Meutim, i on krene u crkvu, u crkvi su se meutim nali hajduci-------- blago.
Svaaju se oko maa. Odluuju da e ga isprobati na mrtvacu. Tada on ustane i
pozove ostale mrtve, te svog pobratima. Hajduci se poplae i pobegnu, a pobratimi
podele blago, ali se poee svaati oko dva novca, opet. Jedan od hajduka se vraa i
prislukuje ovu svau pod crkvenim prozorom. Tada se jedan od njih primae i uze
hajduku kapu sa glave, dajui je drugom umesto dve pare. Hajduk bei i pria druini
kako ovi mrtvi dele po dve pare, a kako za jednog nije bilo para uzeli mu kapu, pa
mu je dali umesto dva novca.
ANEGDOTE
-se javljaju u narodnoj knjievnosti kao jedna varijanta aljivih pripovedaka. Od
aljive pripovetke se razlikuju po tome to se vezuje za kakvu linost koja moe biti
poznata ili za jednu odreenu drutvenu klasu ili odreeni kraj imentalitet ljudi tog
kraja. Karakteristika anegdote je jo u tome to je ona kratka sa veoma saetim
prianjem. U njoj nema razvijenog dogaaja. Obino se daje samo jedna situacija,
jedno pitanje i odgovor, jedna mala karakteristika linosti. Linosti o kojim anegdota
pria obino su dosetljive, snalaljive ili naprotiv glupe i nespretne. Anegdote mogu

38
biti vezane i za autentine linosti, poznate i popularne (npr. o Milou Obrenoviu),
ali ima anegdota koje su vezane za razne drutvene tipove, predstavnike itavog
jednog drutvenog sloja ili zanimanja (uveni osa, Era, Bavani). Ponekad anegdota
moe imati ozbiljan karakter.
KAKO CIGANIN NAUI KONJA GLADOVATI: Poto je mislio da je teko konja
hraniti, ciganin odlui da ga naui da gladuje, pa mu nije davao hrane. Kad je konj
uginuo od gladi ciganin konstatuje: Taman kad ga nauih da gladuje, on cre.
VELIKI RECEPT: Ismeva se pisanje recepta od strane doktora od kako su se
podvojili doktorski i apotekarski posao. Prikazana je situacija kada je doktor neimavi
na emu da napie recept isti zapisao na vratima, te------------- poneo u apoteku vrata
ne bi li dobio prepisan lek.
KREPAO KOTAO: Prost i obian seljak prevario trgovca, uzima od njega kotao za
rakiju, vraa mu mali kotao, poto se veliki okotio i poto je od njegovog kotla
logino je da mu pripada. Meutim, veliki zadrava pod izgovorom da je krepao jer
sve to se okoti valja i da krepa.
PUSTIO BIH JA NJEGA, ALI NEE ON MENE: Nekog Turina uhvatio je hajduk,
ali Turin svom drugu kae da je uhvatio on hajduka. Ubrzo izlazi istina na videlo, pa
Turin govori: Pustio bih ja njega, ali nee on mene.
NASARADIN HODA I KRAVA: Nasaradin Hoda eli da proda kravu jer nu ne
donosi nikakve koristi. Na vaaru govori istinu o tome kako ne valja. Meutim, neko
mu govori da ako eli da je proda mora o njoj govoriti lepo. Hvali kravu a N.H.
odluuje da je ne proda kad je ve tako dobra.
HUMOR U NARODNOM PREDANJU
Humor postoji u svim vrsteme: u basni, bajci, noveli, anegdoti i naroito u aljivoj
prii. Zato je podela na ozbiljne i aljive pripovetke neodriva. U aljivoj prii esto je
vezan za odreene linosti: popa, kaluera, agu, kadiju, Eru, osu, Nasaradin Hodu,
ciganina. esto je protkan elementima satire. U drugim vrstama je istiji (bajke,
basne...). Humor se javlja u razliitim vidovima i razliitog je umetnikog kvaliteta.
Posmatran sa moralno socijalnog stanovita ima dvostruku funkciju:
1) da obelei opte nedostatke
2) da istakne mane povlaenog sloja.
U prvom sluaju ima za predmet pojedince (laove, hvalisavce, lopove, lentine,
tvrdice, naivine, supruge, snahe, zetove), pojedina plemena, pa i itav narod. Ljudske
nastranosti i nedostaci zadravaju svoj prvi smisao, ostaju negativne pojave. U
drugom sluaju kad je humor zasnovan na sukobu eksploatatora i eksploatisanih, jaih
i slabijih, mnoge negativne pojave kao to su lai, podvala, lenjost ako pogaaju
jaeg, preobraavaju se u pozitivne. U tom sluaju humor je esto nerazdvojiv od
satire i optimizma ugnjetavanog naroda koji se preujui u ali Boga, smrt, avola...
oslobaa svog inferiornog poloaja.
Posmatran sa estetskog stanovita, humor u narodnim pripovetkama ima
razliite oblike i vrednosti. Javlja se kao karikatura, igra reima, zagonetni izraz,
nesporazum, nadigravanje, duhovita podvala i neoekivana ili nemogua situacija,
paralelizam, suprotnosti, a najee u vie vidova istovremeno.

39
U vidu karikature esto nije uspeo. Kao karikatura gluposti skoro je uvek na veoma
niskom nivou. Takav je obino u razliitim podrugaicama u kojima suglupost i
neznanje pojedinca veoma preterani da deluju odbojno. Meutim, preterivanje u
nadlagivanju moe imati visok stepen vrednosti (npr. La za opkladu priaju se
najnemoguije situacije: jahanje pevca, pela, odlazak Bogu po vodicu, uad od vlasi
kose, ...).
Igra reima je esto kombinovana sa drugim vidovima humora (neoekivanost,
paralelna suprotnost, itd.). Npr. u prii Krepao kotao u celoj smiljenoj paralelnosti
upotrebljavaju se glagoli okotiti se i krepati...
Humor ima posebnu lepotu u okviru zagonetnog izraza koji se ne moe odgonetnuti
bez izvesnog napora.
Vid nadlagivanja sadri esto elemente ostalih vidova humora, a posebno karikature,
podvale, neoekivanosti i paralelizam suprotnosti. Za ovaj vid karakteristina je
upotreba fantastike, ali sa racionalnom tendencijom da se udesno predstavi kao
nemogue, neverovatno, smeno.
U vidu podvale, humor se nalazi u mnogim narodnim pripovetkama, ona je skoro
neodvojiva od igre reima. Podvala je raznolika: podvaljuju ravni ravnima, gospodari
slugama, i mnogo ee sluge gospodarima, mlai starijima i obrnuto, ljudi
natprirodnim silama i one njima. Podvaljuje se ale radi i koristi radi. Podvaljuje se
fino i grubo. Prevara se izvodi jednim potezom: krivim obavetenjem da bi se
protivnik doveo u bezizlaznu situaciju (Ero i kadija).
Neoekivanost je najiri, najobuhvatniji vid humora. Neobino, neprirodno,
nelogino, na prvi pogled, a zatim ipak psiholoki opravdano bitna je odlika ovog
vida. Psiholoka opravdanost je eksplicitna ili inplicitna. Prva je ea od druge i
esto neophodna jer ima dosta situacija koje obiluju obrtanjem.
Od svih vidova najadekvatniji je i umetniki najpopularniji paralelizam suprotnosti
koji se ostvaruje na razliite naine. Nekada je to suprotstavljanje jedne pojave nizu
razliitih i ipak smislenih pojava i to tako da se ta jedna nalazi na kraju na
najistaknutijem mestu.
MOJ JE PREDNJAK: Jato dralova preleta im pred kuom. Jedan prednjai.
Zapoinje rasprava koji je i iji prednjak. ena ne odustaje od toga da je to njen
prednjak i govori ako nije da e umreti. Mugovori da umre, ne odustaje ni u jednoj
situaciji.
- kad dolaze ene da je okupaju i nameste
- ni kad je oglase mrtvom
- ni kad je prate u groblje
- ni kad ele da je pokopaju
Tada mu odustaje, ona ustaje i tri po selu viui da je njen prednjak. Narod se u
strahu da se povampirila razbei, pop takoe. Tako viui ode kui.
SELJANIN I GOSPODAR: Nekakv seljak koji je svu oevinu potroio odlazi kod
bogataa da mu trai posao i dogovaraju se za neki najam: da ga gospodar plaa 12
cekina godinje i da ga hrani i oblai. Narednog jutra sve sluge rade, a njega nema.
Gospodar odlazi novom slugi i zatie gde u postelji sedi i eka da ga nahrani i obue.
EPSKE NARODNE PESME
(junatvo i etika u epskim narodnim pesmama)

40
- su pesme u kojima se opeva neka radnja, dogaaj (epos re, govor, pripovetka)
Termin je utvren krajem 18. veka.
NARODNE EPSKE PESME: Nastajale su ve prilikom uspostavljanja prvih oblika
drutvenog ivota. Pesme o ratnikim i lovakim pohodima, kao i tubalice posveene
ratnicima, sadravale su u sebi najvie epskih osobina. Kult predaka uslovio je da se
oseanja na minule dogaaje i znaajne pojedince uvaju usmenim putem.
Javljale su se u drutvenim sredinama u kojima su se stekli socioloki, istorijski i
psiholoki uslovi neophodni za njihov nastanak, uspon, odravanje i trajanje.
Najee teme ovih pesama jesu:
- Mitoloke ili istorijske linosti
- junaci neobine snage ili snalaljivosti
- doivljaji iz njihovog ivota
- istrajnost
- megdani
Prema tome da li se u NEP javljaju mitiloke ili istorijske linosti uobiajena je
podela ovih pesama na NEISTORIJSKE i ISTORIJSKE kao i njihov zajedniki naziv
JUNAKE PESME.
Istorijske pesme nastale neposredno posle dogaaja na koje se odnose i u toku ivota
linosti o kojoj se u njima peva nazivaju se HRONIARSKIM. Zbog temetsko
sadrajnih slinosti i podudarnosti, takve pesme nazivaju se varijantama. Trajui
uporedo, uticale su jedna na druge preuzimanjem pojedinosti, motiva, likova,
pojedinih dogaaja, povezivale su se, stapale postupkom KONTAMINACIJE.
Odabiranjem i tipiziranjem izdvajale su se najvrednije motivske pesme u kojioma su
se izgubile konkretne istorijske pojedinosti, a zadrali se motiv i slike, oblikovani na
osobit narativno epski nain.
Pesme koje se nisu nale u pogodnoj epskoj sredini ili odgovarajuoj
stvaralakoj klimi, kvarile su se i nestajale.
Kazuju se ritmikim govorom, doteranim recitovanjem ili se pevaju sa ili bez muzike
pratnje. Kod junih slovena obino ih prate gusle.
Najstariji zapisi naih NEP su zapisi bugartica, pesama dugog stiha ispevanih
u stihovima od 15 ili16 slogova, sa cezurom posle 7, 8 sloga, pripevima od 5 6
slogova posle svakog stiha. Najstarije sakupljene zbirke su pesme iz Erlangenskog
rukopisa (poetkom 18. veka). Osnovni stih naih NEP jeste nesimetrini epski
deseterac koji je po pravilu sintaksika ili reenina celina.
Epski stil karakteriu odreeni momenti:
- junak je opevan u 3. licu
- javljaju se stalni epiteti
- stajae rei
- opta mesta
- epske formule
- pesme poinju stereotipnim uvodnim stihovima (mili boe, uda velikoga)
- uvoenje u radnju in media res
- zavravaju se stereotipnim zavrnim stihovima.
Epske scene temelje se na epskom dijalogu. Njime se postie ivost,
uverljivost, neposrednost epskih izvetaja (upoznavanje sa mestom radnje, sa
likovima i neposrednim zbivanjima) i epskih opisa.
Dijalog se esto zamenjuje monologom u upravnom govoru, a uobiajen je i
dijalog borba reima.
Svi ovi elementi su primeri za tzv. EPSKU OPIRNOST.

41
Razvijanje i usporavanje epske radnje ostvaruje se stilskim postupcima
retardacije, digresije, unoenjem u glavno zbivanje niza detalja i pojedinosti,
epizodama, uvoenjem u glavni tok radnje samostalnih zaokruenih celina, epskim
poreenjem, ime se ietie osnovni motiv u pesmi a naroito epskim ponavljanjima.
Prvu klasifikaciju naih NEP nainio ja V.Karadi svrstavajui ih u 3 posebne
celine:
- junake pesme najstarijih vremena
- junake pesme srednjih vremena (od kraja 14. do kraja 18.)
- junake pesme novijih vremena, o vojevanju za slobodu
Za princip klasifikacije po ciklusima zasnovanim na istorijskim i hronolokim
injenicama najvie se zalagao P. Popovi, da bi u poslednje vreme taj princip postao
naputen i mesto ustupio motivskoj podeli.
- Meu NEP o dogaajima i linostima do dolaska Turaka izdvaja se sloj mitolokih
pesama koje su najblie bajkama i legendama.
- Posebne celine ine pesme o srednjevekovnim vladarima i vlasteli (Nemanja, Sava,
Milutin, Stefan Prvovenani...) i o Kosovskoj bici i Kosovskim junacima (knez Lazar,
Jug Bogdan, Milo Obili, Musi Stefan...)
- Iz vremena Turskog gospodstva znaajno mesto zauzimaju krugovi pesama o
M.Kraljevii, despotima, vojvodama do kraja 17. veka (Brankovii, Jakii,
Crnojevii) kao i o hajducima i uskocima.
- U muslimanskom delu naeg naroda razvija se krajinska epika, dok je u vojnim
granicama rasprostranjena tzv. graniarska epika.
Pesme novijih vremena obuhvataju ciklus pesama o crnogorskim i
hercegovakim borbama za osloboenje i pesme o osloboenju Srbije. Kraj 18. i
poetak 19. veka bili su period cvetanja, ali i doba poslednjeg talasa epskog usmenog
predanja.
Narodna epska poezija je neka vrsta usmene istorije najznaajnijih dogaaja i
linosti iz nacionalne prolosti, a ujedno je u njoj sadran i moralni kodeksn koji
propisuje kako valja asno iveti, raditi i umirati.
U narodnim pesmama se uzdiu i veliaju pravdoljubivost, slobodoljubivost,
gostoljubivost, saoseanje prema nevoljniku, milosre, vitetvo...
Junaci su osetljivi za nepravdu, buntovnici, hrabri, snani i uporni u svojoj borbi za
pravdu, ast i slobodu. Oni su uvek spremni na rizik i pustolovinu.

POETIKA NAELA:
Narodni pevai obino ne pamte celinu dosledno. Njima na raspolaganju stoje
opta mesta, tj. koriste se iz drugih epskih tvorevina gotovi epiteti, poreenja, opisi,
poeci, zavreci, razni ustaljeni izrazi, pa ak i redosled kazivanja epske formule ili
dinamiki obrasci igraju veliku ulogu u naoj narodnoj knjievnosti.
Jedno od optih mesta u naoj epskoj poeziji je razgovor sa gavranovima koji
obino nose neku tunu vest:
u pesmi Sluga Milutin gavranovi opavetavaju caricu Milicu o srpskom
porazu;
u pesmi Boj na Miaru oni odgovaraju na sva pitanja kade Kulinske,
dajui joj suprotna, za nju neoekivane odgovore.

42
Mnoge nae pesme opevane su kao ostvarenje sna:
pesma Smrt Senjanina Ive - Neobian san koji je majka usnila, a prota
protumaio ubrzo se ispunio. To je kalup po kojem je stvorena ova pesma. San
je u prikazu straan i jezivo lep. Senj je u prikazu straan pritisla ga je tama,
nebo se prolomilo, Mesec pao na Zemlju, Danica je sva krvava u na crkvi
kuka kukavica.
- Neke stajae rei su osobina pes. tehnika kod narodnih pevaa. Takve rei su:
gospodar, edo, dvori, kula...
stajaa imena: Nedeljko (prota), Mara ili Janja (krmarice), Ruica (ena ili
crkva), Anelija, Jelica
stajai brojevi u znaenju nekoliko ili mnogo: 3,4,7,9,12,15,100,300,1000...)
- Stereotipni poeci mogu biti u vezi sa sadrinom pesme ili ni u kakvoj vezi sa
njenom sadrinom.
Mili Boe, uda velikoga, Mili Boe, na svemu ti hvala nemaju veze sa
sadrinom pesme
jo zorica nije zabelela, Knjigu pie, Vino pije, Kad se eni, Boga
moli, Sanak snilo u vezi sa sadrinom
Neke pesme poinju slovenskom antitezom Hasanaginicata se bijeli u gori zelenoj
al je snijeg, al su labudovi?
Da je snijeg ve bi okopnio

da su labudovi ve bi polegli
Nit je snijeg, nit su labudovi
nego ator age Hasan-age.

-Stereotipni zavreci su mnogo rei, ali ako se javljaju onda su bez poetike jaine.
Takvi su npr. to izusti, a duu ispusti,
Bog mu dao u raj naselje, nama brao zdravlje i veselje,
- Stalni epiteti su veoma retko sloene rei: tankovrha jela, starokovna sablja, belogrla
vila. Vie se javljaju kao samostalna re i to uz glagole: tiho besediti, ljuto cviliti, rano
raniti... uz imenice: belo grlo, svetlo oruje, veran sluga, verna ljuba, vita jela, britka
sablja, ljuta rana, vran gavran, beli dvori, arne oi, rusa kosa, bojno koplje, jarko
sunce, teka topuzina, sivi soko. Kao imenice u ulozi prideva: desnica ruka, ljepota
devojka, ili u ulozi apozicije Car Lazare, srpska kruno zlatna, mladoenja, pero
sokolovo.
Svrha im je insistiranje na odr. osobinama.
- Stalna poreenja: konj je kao gorska vila, adori, kao snegovi postoje i veoma
lepa poreenja kao ona koja su sadrana u urevoj tubalici za Kajicom u pesmi
smrt vojvode Kajice: pernati od sunaca tite, suvoga zlata smederevski kljui.
Takva su i poreenja: moja ruko, zelena jabuko; snajo Jelo, nenoeno blago;
zakukae, nano, kukavice.
- Alegorija se u naem pesnitvu javlja kada neki junak ne moe zbog okolnosti u
kojima se nalazi otvoreno da govori. Izuzetno je lepa ona koju u Zidanju Skadra,
Gojko saoptava svojoj dragoj:
Imao sam od zlata jabuku
pa mi danas pade u Bojanu
pa je alim pregoret ne mogu
Mnogo je ee u naem jeziku poreenje po suprotnosti kontrast. Na taj
nain porede se mnoge linosti: Vukain i Momilo u enidbi Vukainovoj, Uro i
Mrnjavevii u istoimenoj pesmi Strahinjiu Bane i njegova tazbina u pesmi
Banovi Strahinja.

43
Na narodni peva mnoge situacije izraava na isti nain sluei se formulama.
One mogu biti od jednog stiha kao to su: kad ujutro jutro osvanulo, sve misli,
jedno smislio. na ovo ga je mesto udario, manu sabljom, odsee mu glavu, ili od
vie stihova kao to su opisi odela, oruja, opremanja konja, megdana, bojeva, lepote,
doek gosta, slanje pisma.
Sve navedeno spada u epska ponavljanja (stajae rei, delovi stihova ili itavi
stihovi, epske formule, opta mesta) jedno su od osnovnih sredstava retardacije.
JUNATVO I ETIKA U EPSKIM NARODNIM PESMAMA
Nae narodne epske pesme predstavljaju svojevrsnu usmenu istoriju naeg
naroda, budui da su i njima esto prikazivani najznaajniji dogaaji i likovi nae
nacionalne prolosti. Meutim, njihova vernost ne ogleda se samo u tome. U njima je,
pored dominirajuih epskih elemenata i implicitno sadran moralni kodeks koji
propisuje kako valja asno, iveti, raditi i umirati. Uzdiu se i veliaju
pravdoljubivost, slobodoljubivost, postoljubivost, saoseanje prema nevoljniku,
milosre i vitetvo. Junaci su osetljivi na nepravdu, buntovni su i hrabri, snani i
uporni u borbi za pravdu, ast i slobodu. To ilustruju brojne epske pesme.
Jedna od njih je BOLANI DOJIN, koji boluje dovoljno dugo, da svi misle
da je mrtav. To je ohrabrilo Uso-Arapina da u gradu Solunu u kome nema junaka koji
bi mu izaao na megdan nametne porez (jalovog ovna, furunu hleba beloga, kondir
eene rakije, tovar crvenog vina, 20 dukata i devojku koja je neljubljena). Bolani
Dojin za to saznaje tek poto mu se sestra Jelica poali da je na njihovu kuu doao
red da nosi porez. Bolani Dojin odluuje da to sprei i spasi Solun od takvog
nametnika. Njegova moralna obaveza kao brata i nekada velikog junaka nadmauje
fiziki bol. Meutim, doivljava jo jednu izdaju koja bi se mogla smatrati
neoekivanom. Pobratim Petar znajui da je slab, pristaje da mu potkuje konja samo
ako se njegova ljuba Anelija preda njegovim poljubcima. Time je prekrena svetost
pobratimstva jedne od najveih vrednosti kojim je na narod ukraavao svoj ivot i
odnose sa drugima. Reen da tome stane na put i surovo kazni one koji su se ogreili s
jedne strane o narod, a s druge o sveto pobratimstvo, njegova duhovna snaga
nadjaava fiziku, platnom povezuje svoja slomljena rebra i ubija u megdanu Usu
Arapina. Time narod oslobaa tiranina, ali se na tome ne zaustavlja. Mnogo je bitnija
osveta nad pobratimom, jer je njegova izdaja mnogo bolnija. Oduzima mu ivot i time
vraa ast svome narodu iji je moral i patrijahalnost bila kroz lik Petra uzljuljana. (i
Petar i Uso Arapin jednako ucenjuju, ali je teret ucene razliit. Dojin ne spaava
samo svoj i ugled svoje porodice, ve itave zajednice koju on u pesmi predstavlja.
Time to je Dojin bolan nagovetava se ne samo njegov kraj, ve kraj svega onog to
on predstavlja.)
Bolani Dojin pokazuje prevazilaenje telesne granice i snagom volje i humanih
naela ustaje iz mrtvih da uini to mu savest nalae.
SMRT VOJVODE PRIJEZDE
Vojvoda Prijezda odbija ultimatum turskog cara Mehmeda koji mu trai predaju tri
njegova dobra, konja, sablju i enu, prihvatajui na taj nain sukob sa brojnijom i
jaom turskom vojskom. Njegovo ne pristajanje na predaju turskom caru izraz je
velikog rodoljublja s jedne strane i vernost moralnom principu sa druge strane.
Udarima turske vojske on je odolevao tri godine. Sasvim kukaviki i kao nezamislivo
junaku od asti Turci ulaze u grad kroz lagume i pivnice donje, kao da nije vojska
drugog naroda, ve donjeg sveta. Uvidevi da je odupiranje nemogue a smrt

44
neminovna vojvoda Prijezda se odluuje da ne posustane pred svojom odlukom da
turskom caru ne preda ni jedno svoje dobro. Konja ubija, sablju slomi, a svojoj eni
predlae asnu smrt koju ona prihvata s obrazloenjem da joj je drae asno poginuti
nego ljubiti na sramotu Turke i time svoju veru i asni krst pogaziti. Poto nije bilo
dileme u izboru sramotnog ivota i asne smrti oni skau u reku Moravu, oduzimajui
na taj nain sebi ivot. Na taj nain reka Morava postaje mesto vojvoda Prijezdinog
istorijskog poraza, ali i klju njegovog metafizikog spasenja. Voda je simbol ivota,
dodir sa njom iako je to u ovom sluaju voda smrti omoguava novo raanje, nov
ivot. I u skladu sa zavrnim stihovima ove pesme; Morava nas voda othranila, nek
Morava voda i sarani, zaokruuje se ciklus umiranja i ponovnog raanja.
DIOBA JAKIA
Velia moralni podvig Anelije Jaki ene Dmitra Jakia koja istotom svoje due s
jedne strane i vernou patrijahalnim, moralnim, porodinim zakonima odoleva
iskuenju koje pred nju stavlja ljubomorni mu, da otruje njegovog brata a njenog
devera Bogdana, poto nisu uspeli da se pri deobi imovine dogovore kome e pripasti
konj i soko. Na nerazuman zahtev svog mua ona reaguje dubokom linom dramom.
Ona razume da je odanost i poslunost muu ono ime se obavezala brakom ali
istovremeno ona poznaje i boiji i moralni zakon svog naroda kojim se deveru
iskazuje najvie potovanje. Ona zna da dileme nema i da svog devera ne eli ubiti
uprkos muevljevim pretnjama. Zato odluuje da joj ivot ionako nee biti vredan ako
poslua mua i rizikuje da se pretnje mua ostvare ali ipak razum joj pomae da nae
reenje. Rauna na ljudskost i dobru volju svog devera, kada mu odnosi kondir sa
vinom, uz molbu da joj pokloni konja i sokola. Time ona spaava obraz posvaane
brae, a i svoj dri neukaljanim. U pesmi se i priroda buni protiv bratoubistva. Dmitar
u lovu gubi sokola, koji mu na samrti govori o znaaju bratstva. Konj lomi noge
predoivi Dmitru da one imaju jednaku vrednost kao to je braa imaju meusobno.
STARI VUJADIN
Pesma iz hajdukog ciklusa koja velia herojski podvig Starog Vujadina koji se
ogleda u njegovom odolevanju svim mukama kojima je bio izloen a da nije odao
druinu i jatake. On unapred zna da e biti izloen neizdrivim mukama i savetuje
sinove da ne budu srca udovika, ve srca junakoga, da ne odaju drugove i jatake.
odoleo je prebijanju ruku i nogu, vaenju oiju. Znao je da ubijanjem fizikog u
njemu, ne mora znaiti ubijanje duevnog. Odricanjem od materijalnog zarad
duhovnog olieno kroz potovanje druine i jataka i njihovu zatitu u izraz
zahvalnosti za pruen smetaj i hranu i time i rizik d e biti uhvaeni i kanjeni, nije
dovoeno u pitanje. Junatvo je ono to daje poseban ton ovoj pesmi.
MALI RADOJICA
Je junak u koga se u istoimenoj pesmi uzdaju utamnieni hajduci kao u svog
izbavitelja. Meutim njihove nade su poljuljane kada je Beir-aga uhvatio Malog
Radojicu. On odluuje da ih ne izneveri i smilja svoj beg. Pretvara se da je mrtav
kako bi kao takav izaao iz tamnice. Meutim, njegovo lukavstvo poznaje Beiraginica koja ga izlae probama: zabija mu klince pod nokte, loe mu vatru na prsima,
stavljaju mu zmiju u nedra i na kraju mu dovode lepu hajkunu da pred njim igra. Svim
bolovima je Radojica odoleo ne nainivi ni najmanji znak da je iv, ali na lepu
devojku nije uspeo da ne odreaguje. Protivno svojoj volji a po volji zakona prirode
izdalo ga je oko i brk, koji se smeio na devojku. Meutim ona ga ne odaje. Mali
Radojica se domogao slobode i krenuo je da izbavi druinu. Ubija Beir-agu i Beir-

45
aginici zabija klinac pod nokat i ne mogavi podneti toliki bol ona umire. U kontrastu
izmeu njenog i Radojicinog bola vidi se njegova snaga, izdrljivost, a pre svega
motivisanost da izbavi drugove.
Ovo su samo neki od primera kojima se ilustruje junatvo i etika u naim narodnim
epskim pesmama. Nije sluajno zato ih je Vuk nazvao junakim ako uzmemo u obzir
injenicu da se junatvo ne tretira samo kao hrabrost oliena u snazi i spremnosti na
borbu, ve i u vrednosti, moralnom kodeksu koji propisuje vernost zakonu srca,
zakonima pravde i potenja, asti u kojoj je zadrana najvia vrednost ljudskog
potovanja. Sauvavi kroz usmenu tradiciju svedoanstvo na ljude i dogaaje vredne
pomena, na narod je sauvao svoj nacionalni identitet kroz vekove robovanja pod
iranskim neprijateljem uspeno mu odolevi.
Etiki lik Marka Kraljevia
Marko Kraljevi najopevaniji junak naih epskih pesama. Narodni pevai su mu
podarili veliku slavu pripisujui mu osobine koje su istovremeno bile i izraz elje
naroda za odupiranjem turskoj tiraniji. Marka Kraljevia odlikuje natprirodna fizika
snaga, junatvo i vitetvo, prkos, i ponos, ali i osnovne hrianske vrline sadrane u
moralnom kodeksu iji je jedini rob bio. Tako se iza gorostasne, prkosne, i esto
impulsivne linosti nalazila jo jedna, u dui meka, osetljiva na nepravdu, tuu patnju
i bol, linost spremna da pomogne svima. Zato nije sluajno to se u mnogim
pesmama opevanim u njegovu ast javljaju uveni stihovi:
Spominje se Kraljeviu Marko, kao dobar danak u godini.
Ta dvojnost njegovog karektera dokaz je slojevitosti i unutranje punoe njegovog
pesnikog lika.
URO I MRNJAVEVII
U ovoj pesmi upoznajemo se njegovim oseajem pravde i istine. Marko po savetu
svoje majke Jevrosime i oseajem hrianske savesti ne eli da ogrei svoju duu
stavljajui se na stranu oca i strieva, ve pravedno tumai starostavne knjige
zauzimajui se za kuma, cara Uroa. Marko zna da logika svakog zakona nalae da
sin nasledi oca. On je razoaran i istovremeno ljut na oca i strieve koje ne tedi
kritike i otvoreno im zamera to se o tue otimaju carstvo. On takoe zna da je greh
ne potovati roditelja i zato kad ga otac pojuri da ga ubije ne eli da mu ni na koji
nain uzvrati ve zatitu trai u crkvi, izvoru i temelju njegove iste hrianske
savesti. Oeva kletva, a potom kumov blagoslov izreen je na kraju pesme, klica su iz
koje se razvijo ceo Markov lik i epska sudbina sa svim svojim prednostima i
nedostacima.
Markove emocije su glavni pokretai akcije. Tue nepotenje, koristoljublje i
nadmenost bude u njemu surovost i elju za osvetom. Tri najvee vrednosti kojima je
na narod od davnina ulepavao svoj ivot i meusobne odnose su prijateljstvo,
kumstvo i pobratimstvo. Za Marka imaju najvei znaaj. Svako njihovo gonjenje i
kaljenje u njemu budi bes i elju za osvetom. Tako na primer u pesmi ENIDBA
KRALJEVIA MARKA deverstvo je prodato za blago, a kumstvo pogaeno prljavim
namerama. U istoj pesmi Kraljevi Marko se javlja kao uvar reda i narodnih obiaja.
Kanjavanjem loe izabranih kuma i devera, oslobaa nas moralne teskobe u koju
smo bili dovedeni prisustvujui prljavim postupcima i namerama kuma i devera.

46
MARKO KRALJEVI POZNAJE OINU SABLJE
U pesmi pogubljenje Mustafe deluje zaslueno kanjavanje onog koji se iz najnie
vrste koristoljublja ogreio izmeu ostalog i o svetost pobratimstva.
MARKO KRALJEVI I BEG KOSTADIN
Svog pobratima bega Konstatina Marko ne tedi kritike. Kao odgovor na hvaljenje
njegovog pobratima gostoprimstvom, Marko mu predouje tri neovjetva koje je
video na prethodnoj proslavi: prvo, oterao je sirote ne elevi da ih nahrani i napoji, a
to odstupa od tradicije, jer se na slavu uvek primaju i nepoznati gosti. Zbog
siromatva iste i vrea:
Id t odavde jadan ljudski gade,
Ne gadte mi pred gospodom vina.
Drugo, to niviju i bogatiju vlastelu skorojevie, vie uvaava od starog plemstva
koje svoju aznu izgubilo. Tree, to ne potuje roditelje jer mu se oni nisu nali na
slavskoj trpezi.
MARKO KRALJEVI I EMO BRANIN
Marko po svojim shvatanjima oliava oveka nae prolosti, uzornog patrijarhalca i
dobrog hrianina. Na slavi su mu i popovi, kalueri i vladike, ali on uvek ima i
trpezu za kojom sede niti i ubogi. Zato nije ni udo to gospoda hrianska daju
emu Braninu tri tovara blaga samo da ne bi u njihovom mestu obesio Kraljevia
Marka. Bio bi to neuven greh s obzirom na njegove vrline i dobra dela.
MARKO KRALJEVI I MINA OD KOSTURA
Iako je sluio turskog sultana on je uvek u narodnoj tradiciji ostao tvrde vere. Kada
mu Mina od Kostura pohara dvore dok je vojevao za turskog cara a turski car obeava
Marku da e mu sainiti nove dvore i uiniti od njega haraliju koji e imati vie
blaga nego ranije i dati mu bolju enu. Marko odbija jer za to ima vrste razloge:
klee ga njegova hrianska sirotinja.
MARKO KRALJEVI I KI KRALJA ARAPSKOGA
Zbog svoje nepokolebane hrianske vere on navlai na svoju duu greh ubivi ki
kralja arapskoga koja mu je ponudila izbavljenje iz tamnice pod uslovom da prihvati
njenu ljubav. Izgovorivi svoju zakletvu koju je mlada Arapkinja pogreno shvatila
ostaje tvrdo veran svojoj pravoj veri: Tvrda vjera! Ostavit te neu
Tvrda vjera! Prevarit te neu
I sunce je vjerom prevrnulo
Te ne greje zimi ko i ljeti.
A ja vjerom prevrnuti neu!
Ne mogavi da podnese ljubav sa Arapkinjom (ona crna a bijeli zubi) ubija je. Svestan
ovog greha ispoveda se majci obrazloivi time motiv zidanja brojnih zadubina.
MARKO KRALJEVI I SOKO
Pesma koja osvetljava njegovu za sve to je slabo i nejako, ne samo kod ljudi, ve i u
prirodi. Marko spaava ranjenog sokola, u drugoj varijanti orla i orluie, a ptice mu
panju uzvraaju, inei mu hlada i donosei mu ranjenome vode u kljunu. Ta slika
ilustruje najbolje Markovu unutranju lepotu. U sred bojnog metea i bezumlja on
primeuje ptice koje se dave u krvi i spaava ih podizanjem na jelovu granu, da ih
kia opere a sunce sasui krila. Nemone orluie spaava od poara i uzgaja ih dok
ne ojaaju. Njegova brinost i savesnost u ovoj pesmi odstupa od slike razjarenog i

47
eljnog osvete Marka kakvog ga obino zamiljamo itajui pesme iji je on glavni
junak.
MARKO KRALJEVI I MUSA KESEDIJA
Njegov postupak prema Novaku kovau ostaje upeatljiv. Na Markovo pitanje da li je
ikome bolju sablju iskovao Novak ne smotreno odgovara veliajui Musu kao junaka.
Marko mu u gnevu odseca ruku, da njome ne kuje vie ni bolju ni goru sablju, a zatim
mu ostavlja stotinu dukata da se hrani za ivota. Taj postupak govori da se iza
oigledne surovosti ipak krije samilost i ljudskost. On zna da je Musa veliki junak o
emu je posvedoio megdan s njim. Pobeuje ga uz pomo posestrime vile, ali ubrzo
proliva suze jer zna da je pogubio boljeg od sebe. U tom inu, nakon pobede nad
Musom, kada taj junak vie ne postoji, on priznaje njegovo junatvo i time pokazuje
svoj duhovni i moralni podvig.
MARKO KRALJEVI UKIDA SVADBARINU
Kroz ovu pesmu ostaje zapamen jedan od njegovih najplemenitijih podviga.
Sasluavi udes koji je zadesio mladu i rano osedelu devojku sa Kosova, Marko kao
da je uvideo optu narodnu nesreu i ponienje svog naroda. Ne samo da trpi zulum i
plaa hara, ve i svoje estite devojke rtvuje zarad mira. Ona ne eli da je tuin
ljubi, radije bi otila u smrt. Ovakva ispovest inspirie Marka. On eli da pomogne
svima. Ubija Arapina, sasvim lako kao i njegove sluge, sve osim 4 koje alje da
proire vest o ukidanju svadbarine.
Ljudi se u nevolji slobodno obraaju Marku za pomo. Znaju da im ona nee biti
uskraena. On pomae svima koji se nau u nevolji ma koje vere bili. To je njegovo
ivotno opredeljenje i obrnuto od njega strahuju (mlada Velimirovica) i u neznanju i
vlastitom samoljublju s njim megdan dele oni koji su se ogreili svojim zulumom ili
nepravdom.
Ni jedan junak nae nacionalne istorije nije toliko opevan kao Marko. Narodni peva
ga nije idealizovao. Nastojao je da ga prikae kroz duu naroda koji je vekovima
stradao. Zato je Marko straan, prek, impulsivan, natprirodno jak, uvredljiv u veini
pesama. Ali poput naroda u njemu postoji i dobro. Ono je olieno u njegovim naizgled
sitnim, ali daleko jaim podvizima u kojima je on nean, razuman, uviajan, savestan
i brian. Time je njegov pesniki lik potpun, sa svim to smrtnika ini ovekom.
SMRT OD PREJAKIH EMOCIJA
Ropstvo Jankovi Stojana
Jankovi Stojana zarobili su Turci zajedno sa Smiljani Ilijom i odveli su ih u
Stambol gde su u zarobljenitvu proveli 9 godina i 7 meseci. Car ih je poturio i
sagradio im tamo dvore, ali i jedan i drugi su kod kue ostavili mlade ene, pa
odluuju da odande pobegnu. Kradu blago i vraaju se u Kotor.
Jankovi Stojan odlazi vinogradu najpre i tamo zatie majku koja je ostarila,
kosu see, pa vinograd vee, a suzama lozicu zaliva i spominje alost za sinom jer
ga je gotovo zaboravila ali snaju Jelu nije (Oj Stojane, jabuko od zlata / Majka te je
ve zaboravila / Snaje Jele zaboravit neu / Snao Jelo, nenoeno zlato /). Poto ju je
oslovio i upitao zato ona radi u vinogradu saznaje da mu se ena preudaje jer je
izgubila nadu da e joj se Stojan vratiti.

48
Stojan odlazi u dvore i zatie svatove koji ga primaju i goste, i tada zapoinje
pesmu koja je zapravo alegorija na njegovu i Jelinu ivotnu priu (Vila gnezdo ptica
lastavica / vila ga je za devet godina / a jutros ga poe da razvija / Dolete joj siv zelen
sokole / od stolice cara estitoga / pa joj ne da gnezdo da razvija). Alegoriju pesme
jedino je razumela njegova ena Jela. koja o tome obavetava zaovu. Ona odlazi meu
svatove i prilazi s radou bratu. Prolivaju suze radosnice. Svatovima vraa blago i
darove, a mladoenji svoju sestru daje za enu.
Majka se vraa ne znajui za novonastalu situaciju i dalje ali za snajom
Jelom. Ona joj prilazi obavetava o srenom dogaaju, kada majka od prevelike
radosti i sree umire.
Majka u ovoj pesmi devet godina pati jer joj je sin zatoen. O njemu nema
vesti. Vremenom se navikla na njegov gubitak. Meutim, njena patnja podstaknuta je
ponovo onog trenutka kada se njena snaja Jela, Stojanova ljubav bude preudavala. Od
toga dogaaja, a zbog velike alosti ona e pobei u vinograd i aliti za njom. Nakon
povratka sina koji je pobegao od turskog cara, svadba se prekida. Deava se
neoekivani obrt. Majka iz stanja velike alosti doivljava momentalnu sreu i radost.
Njeno srce obliveno jakim emocijama i njihovim silovitim prelazom iz krajnosti u
krajnost, umire iznenaena sreom koju je neoekivano zatekla u domu (Majka
umire od prevelike sree).
Sasvim suprotno se deava u pesmi Smrt majke Jugovia i u pesmi Smrt
Senjanina Ive.
Smrt majke Jugovia
Sadraj: Majka je molila Boga da joj da oi sokolove i krila labudova da odleti
na Kosovo, mesto gde joj se bori 9 sinova i mu Bogdan.
Herojski prima njihovu pogibiju (smrt) to je ilustrovano stihovima:
I tu majka tvrda srca bila,
da od srca suze ne pustila
iako za gospodarima tuguju njihove ivotinje (sokolovi, konji, lavovi).
Iste dovodi kui i dok njene snaje i ivotinje opet ispoljavaju veliku tugu i bol kroz
pla, kukanje tj.vritanje, ona odoleva da zaplae.
Majka e se jo jednom odupreti bolu kada Damjanov konj bude zavritao.
Meutim, onog trenutka kada joj gavran baca u krilo ruku sina Damjana iju je burmu
poznala njegova ena, izgovorie tubalicu prepunu bola i njeno dotad herojsko srce
popustie. Umire skrhana saznanjem da je itavo njeno potomstvo izgubljeno.
Moja ruko zelena jabuko,
gdje si rasla, gdje l si ustrgnuta!
A rasla si na kriocu mome,
ustrgnuta na Kosovu ravnom!
Smrt Senjanina Iva
Majka dioivljava kroz san predskazanje o sinovljevoj smrti. U snu je Senj
pritisla tama, nebo se prolomilo, mesec pao na zemlju, Danica krvava i na crkvi kuka
kukavica. Nesrea se nije mogla kazati reljefnije nego ovom poetskom slikom. Ubrzo
e joj protopo Nedeljko rastumaiti san i upozoriti na sinovljevu smrt.
Ubrzo je oekivano ostvarenje sna. Sina joj donosi konj, on je sav u krvi, na njemu je
17 rana, levu nosi u desnoj ruci. Pripoveda majci o nainu na koji je dopanuo rana.
Prvu i drugu poteru on i njegova druina su uspeli da savladaju, a treu iji sam opis

49
prua prizor: crnog struka, pregorele noge do koljena. Na kraju ispovesti umire, a
njegova majka od alosti.
Prejake emocije u prvom sluaju velika radost, a u drugom velika tuga, alost
mogu biti uzrok smrti. Smrt kao posledica je dokaz njihove jaine. U prvoj pesmi
majka iz stanja velike alosti doivljava veliku radost. Srea kao da joj je donela,
spokoj, zasluila je mir za godine tugovanja i patnje.
U drugoj i treoj bol majke se gomila, sazreva do saznanja da je istinit.
NARODNE BALADE
Spadaju u vrstu lirsko-epskih pesama. Lirsko-epske pesme su one u kojima su
lirske teme razvijene na epski nain. Po svom osnovnom tonu one su emotivne i imaju
preteno lirski karakter. Poto opevaju neko oseanje sadrajno su bliske lirskim
pesmama, ali po nainu obrade svog motiva one su narativne, pa se po tome
pribliavaju epskim pesmama. Vuk ih je nazvao pesmama na mei. Pored balada u
njih se ubrajaju i romanse.
Narodna balada je usmena pripovedna forma-pesma sa bogato izraenim
elementima lirskog, epskog i dramskog izraza.
Balada ima narativni karakter, a pria se kazuje ili peva u 3 licu, to je ini
srodnom sa epskom pesmom, dok je radnja bitno uslovljena i proeta emocijom to je
ini srodnom sa lirskom pesmom.
Zbivanje, tj. radnja i delovanje linosti postaje osnovni nain ispoljavanja
misli i oseanja u balai. Fabula tee hronolokim redom, a predstavlja je koncizan niz
dogaaja i to oni najbitniji za razumevanje emotivnog stanjai postupaka junaka.
Dakle, u njoj ne nailazimo na onu vrstu epske postupnosti i hronologije kakve imamo
u epskim pesmama.
Dramski karakter balade, dijalog i monolog koji neoekivano otkrivaju sukobe
strasti i naravi junaka, rdukcija elemenata siea, sugestija umesto spoljanjeg opisa
junaka i mesto zbivanja bitna su obeleja ove vrste lirsko-epskih pesama.
Predmet balade nisu junaki podvizi kao u epskim pesmama ve unutranji
drutveni potresi i stanja junaka. Obino se u njima opeva nekakav podvig, dogaaj ili
sudbina neke linosti na potresan i dramatian nain sa puno oseanja. Kraj dogaaja
ili sudbina linosti obino su tragini. Najvei broj evropskih balada ima
internacionalne motive: nesreni ljubavnici kojima roditelji uskrauju ljubav, zla
maeha, rodoskrvni greh, okrutna majka, smrt voljenog, nasilna udaja, itd.
Najvei broj naih balada govori o sukobu izmeu krvno ili emotivno vezanih
ljudi. Porodica se javlja kao neprikosnoveni autoritet i uvar obiajnih moralnih i
drutvenih normi. Psiholoki i moralni sukobi u odnosima pojedinac-porodica, etike
krajnosti i njihovo dramatino razreenje ine unutranju sadrinu najveeg broja
naih balada. Moralna pobeda u porazu i drutvenim heroizam u stradanju najee su
u njima prikazani.
Balada obino fiksira jednu situaciju u kojoj se ovek spletom okolnosti i
udesne neizbenosti iznenada naao. Unutranja drama razotkrivanja neke tajne,
greha, zle kobi, ispunjenja kletve ili dejstva uroka dovode do traginog ishoda.
U narodu su obino izvoene kazivanjem, a preteno su ih kazivale ene iz
enske perspektive saoseajno, psiholoki iznijansirano kroz svoju unutranju
stvarnost. Mogu biti ispevane u dugom arhainom stihu, osmerakom, a najbrojnije su
u desetercu.

50
Neke su ouvale trostruku strukturu siea, naroito gradivno ponavljanje koje
je razliito od doslovnog epskog ponavljanja ija je svrha da doprinose psiholokom
oseaju neizbenosti neminovne sudbine junaka (Predrag i Nenad).
Najstarija zapisana naa balada je u dugom bugaristikom stihu i nalazi se u
spevu Ribanje i ribarsko prigovaranje Pavla Hektorovia Marko Kraljevi i brat
mu Andrija s Biblijskim motivom bratoubistva. Meu starije izvore usmenih balada
spada i Erlantenski rukopis ali slavu naih balada irom Evrope pronela je
Hasanaginicakoju je zabeleio u svom putopisu italijanski opat Fortis, a kasnije je
prevodi Gete na na jezik.
HASANAGINICA
je balada o eni koja je rtva patrijarhalnih obiaja obzira, moralnih zakona
koji propisuje pravila ponaanja u odreenoj drutvenoj zajednici, pa i u instituciji
kakav je brak.
Hasan-aga boluje. Obilaze ga za to vreme majka i sestra. Hasanaginicu u tome
spreava oseanje stida- nije dozvoljeno da se otvoreno pokazuju oseanja. Ona je
krajnje smerna, posluna ena koja se povinuje moralnim obiajima. Hasan-aga na
njih zaboravlja u trenucima kada boluje. On je uzaludno eka. Ona je trebala da doe i
bez poziva, po nalogu srca, a nije. To je ono to ga vrea, to ga nagoni da u besu
iskae ono zbog ega e shvatiti da je pogreio. Tera je iz dvora od petoro dece.
Brat Pintorovi beg takoe se ponaa kako sredina nalae. Preudaje
Hasanaginicu za Imotskog kadiju koji je isprosio. Svatovi prolaze pored Hasanaginog dvora. Ona daruje svoju decu. Sve to gleda Hasan-aga. Iako nema ni jedne rei
kajanja, on oekuje njen povratak, ali ona je drugom obeana. Hasanaginica zna da je
nju iz kue oterao rasreni mu, povreena ljubav. U trenutku kada shvati da se ona
nee vratiti, da je kasno, on gnevan izgovara rei:
Hote amo sirotice moje!
Kad se nee svilovati na vas
majka vaa srca kamenoga.
Ona je u bezizlaznoj situaciji. Razume da je od kue oterao povreeni ponos,
da je Hasan-aga voli i udi za njenim povratkom. Ona je drugom obeana. I on i ona
su rtve patrijarhalnih zakona. Tu injenicu ona nije mogla podneti. Nesrean splet
okolnosti odvojio ju je od mua, doma, dece. Sudbina joj ej odredila drugaiji put u
ivotu sa kojim se ona nije mogla pomiriti.
Ona ima i pripovedni karakter i dramski napregnut karakter s lirskim
raspoloenjem, psiholoku motivaciju, ali i finu neophodnu nedoreenost.
Poseduje napetost i reduktivnost u kazivanju i posrdnost saoptavanja
duevnih stanja naroitim vidovima slikanja.
Dijaloga i monologa ima malo, ali naracija neposredno zadire u psihologiju
linosti. Budunost je u predoseanju, kobnom i ostvarenom u traginom kraju.
Smrt Omera i Merime
Prdmet ove balade jeste uskraena ljubav. Omer i Merima bili su zaljubljeni,
ali Omerova majka vei znaaj pridaje bogatstvu nego ljubavi. eni ga bogatom
Fatom iako joj mladi saoptava ivotnu istinu reima:Nije blago ni srebro ni zlato /
ve je blago to je srcu drago. Omer na dan svadbe umire, mladoj Fati govori da je

51
lepa, ali da mu je Merima srcu draga. Ostavlja majci poruku i zavetanje da ga
pronesu kraj Meriminog dvora.
Ona po mirisu (ula) prepoznaje Omerovu duu, zna da je umro. Umire i ona od
alosti za dragim. Na njihovim grobovima majke plau i Proklinju i staro i mlado /
ko rastavi i milo i drago.
Predrag i Nenad
Predmet ove balade je bratoubistvo, usled neprepoznavanja brae, to je est i
internacionalni motiv. Ispevana je u treem licu, ima narativni karakter. Stariji brat
Predrag im je odrastao otiao je u hajduke ostavivi majku i mlaeg brata. To e isto
uiniti i Nenad kad odraste.
Opisuje se Nenadova raspodela blaga sa druinom kad je odluio da se vrati
kui ostareloj majci.
Svi se zaklinju pri podeli bratom ili sestrom. Po povratku kui kritikuje majku jer
nema ni brata ni sestre. Ona ga upoznaje sa injenicom da ima brata koji takoe
hajdukuje. Odluuje da ga potri. Majka ga upozorava da e moda izgubiti ivot, jer
ga brat nee prepoznati. On ipak kree u potragu.
Nailazi na goru Gorevicu gde mu se nalazi brat.
Gorevice, zelena gorice,
Ne rani li u sebi junaka
koji bi me s bracom sastavio?
Predrag alje druinu po Nenada, naredivi im da mu ga ivog dovedu jer veruje da
mu je roak. Prva desetorica ga gaaju strelama, on govori:
Ne streljajte brao iz gorice
ne bila vas vaeg brata elja
kako mene i brata mojega
to me tuan ovde poterala
Proputaju ga isto i druuga desetorica. Trea grupa se razljuuje i on se bori sa
tridesetoricom (prve sabljom posekao, druge konjem pregazio, trei se razbeali).
To je razljutilo Predraga, gaa i pogaa Nenada po sred srca. Nenad ga kune i
iz kletve saznaje da Nenad trai brata za kojim je eznuo i da me je on taj brat.
Predrag se kaje (od straha strele ispustio), Nenada skida sa konja. Nenad je srean
to je ipak video brata, zahvaljuje Bogu i oprata bratu. Umire. Predrag izgovara
tubalicu za Nenadom;
Oj Nenade, moje jarko Sunce,
rano mi ti bee izalo
pa mi tako rano ti zaie.
Moj bosilje iz zelene bate!
rano ti mi bee procvetao
pa mi tako rano ti uvenu!
Oduzima nakon toga sebi ivot.
Pripoveda se o brai koji su iveli razdvojeno. Mlai brat ezne za starijim.
Kritikuje majku jer mu nije podarila brata ili sestru u koje bi se pred druinom zakleo.
Iz kritike se vidi koliko on ezne za bratom.

52
Kree u potragu, ubija bratovljevu druinu jer se ne obazire na njegove rei
kojim iskazuje enju za bratom kojeg trai. Brat mu se osveuje i tom prilikom
saznaje da je uinio bratoubistvo.
Potresna je od poetka. Rani majka dva nejaka sina na desnicu i preslicu ruku
(nematina) do traginog zavretka.
Sudbina ih je rastavila, eznu jedan za drugim, a nesrean splet okolnosti
dovodi ih do traginog zavretka. Rei koje izgovara Nenad, a potom i Predrag pune
su emocija.
Jetrvica, adamsko koleno
Balada sa tematikom iz porodinog ivota. Jedna jetrva na samrti (Vida) moli
drugu (Koviljku) da vodi brigu o njenom sinu (Mirku); da mu prui hleba od korice,
zadrpljene koulje, crno ruho za crkvu... da se zna da je siroeKoviljka koja je i sama bila siroe vodi vie rauna o Mirku nego o svom sinu
Marinku, tako da niko ne moe primetiti da je siroe. Kad su napunili 17 godina,
obojica odlaze u carevu vojsku i Marinko gine. Nakon deset godina susree se sa
strinom i saoptava joj o smrti njenog sina. Miri se sa sudbinom, poto nema sina, a
on majke, zadovoljni su jedno drugim.
Bog nikom duan ne ostaje
Alegorija na poetku dva su bora naporedo rasla, meu njima tankovita jela
braa Pavle i Radule i njihova sestra Jelica. Njih vezuje snana ljubav. Pavlova ena
je ljubomorna, trai pomo od jetrve Radulovice da joj kae bilje od omraza kako bi
ih razdvojila. Radulovica odbija jer i sama ima brau sa kojim je vezana ljubavlju.
Pavlovica joj podmee rauna zlodela koja je sama uinila:
1. Ubija Pavlovog konja i nabeuje zaovu. Brat veruje sestri da nije to uinila;
2. Ubija sokola brat veruje sestri
3. Ubija sopstveno dete brat ovog puta ne veruje sestri jer joj pronalazi
podmetnute krvave noeve pod jastukom. Dae da je rastrgnu konjima o
repove. Na mestu gde je pala raste smilje i bosilje i izgradila se crkva.
Ubrzo se razbolela Pavlovica. Bolovala je 9 godina (kroz kosti joj trava pronicala, u
travi se ljute zmije legu). Trai da je odvedu zaovinoj crkvi ne bi li joj bilo oproteno
za greh koji joj je uinila. Crkva joj ne da oprost zato ona trai istu smrt kao to je
zaova imala. Gde je mrtva pala rastu trnje i kopriva i nainilo se jezero. N njemu je
kolevka, na njoj soko, i edo pod ijim je grlom majina ruka, a tetkini noevi.

SVETI SAVA U NARODNOM VEROVANJU

Predgovor Jove Bojia knjizi 101 legenda o Sv.Savi po nazivom Mitski

predak i uvar srpskog plemena.

53
Lik Svetog Save doiveo je veliku knjievnu obradu. Prvi mitovi o njemu
nastali su za njegova ivota da bi vremenom taj prvobitno stvoreni portret bio
upotpunjen novim poetsko-mitskim slikama.
Legende o Sv.Savi javljale su se na irokom prostoru u svim predelima u
kojima su iveli Srbi.
Lik Sv.Save je vieslojan. Iz njega progovara mudar seljak, obian kaluer,
hrianski svetac, prethrianski paganski bogomil i negde duboko u pozadini mitski
predak totem ivotinja hromi vuk. U njegovom liku utisnuto je ogromno ivotno
iskustvo to su ga u naem narodu stvorila stolea.
Sveti Sava vuji svetac
Sveti Sava je prema starinskim shvatanjima zatitio boanstvo vukova, to
pokazuje da je u srpskom paganstvu postojalo vuje boanstvo ije su funkcije
kasnije prenesene na Sv.Savu. To boanstvo je bio sam vuk koji je kao totem
ivotinja na neki nain otelotvorio redstave o totem pretku koji svojom maginom
moi uva pleme od opasnosti.
1. Legenda o Sv.Savi koji deli plen vukovima postoji u vie varijanti.
Kako je Sv.Sava podelio hranu vucima u kojoj se kae da Sv.Sava uvek
vodi brigu o njima. Tako ih je jednom okupio oko kruke na koju se
popeo ovek koji je eleo da vidi kako e im on podeliti hranu. Neke je
poslao u selo po ovcu, druge po jagnjad, tree po kravu, a jednom koji
je zakasnio odredio je da mu hrana bude ono to je na kruci ovek.
Vuk je dugo ekao oveka da sie sa kruke, a potom odustao, kada je
ovek otiao svojoj kui i zakljuao se. Meutim, vuk je doao preko
noi i pojeo oveka.
2. Sveti Sava i vukovi: ovek koji se zadrao u planini spazio je Sv.Savu
kako vukovima deli plen, pa preplaen od vukova popne se na drvo sa
kojeg je sve to posmatrao, ne navodi se kako deli plen, ve samo da je
jedan hromi vuk zakasnio, te mu je Sava rekao da je njegov plen onaj
ovek na drvetu. Iako je prevario vuka bacivi mu gunj napunjen
granjem i tako pobegao u kolibu. Meutim, vuk e ga svejedno pronai
i pojesti tako to e prokopati prolaz ispod kolibe.
3. Sveti Sava i vukovi: Lovac koji je slavio Sv.ora poao je u lov kada
je video okupljene vukove oko Sv.Save. Primetivi da vukovi liu so i
on je uinio to isto kada se pretvorio u vuka i tako kao vuk proveo je
celu godinu do narednog Sv.ora. Kada je Sv.Sava ponovo doao
meu vukove, dao im je opet da liu so to je ovek odbio. Tad mu
Sv.Sava kae da ide kui jer ga ekaju Sv.ore i gosti. On se vrati
kui i zatekne sve iste goste.
U jednoj legendi zabeleeno je da je Sv.Sava stvorio vuka pretvorivi u njega
svog psa koji mu je prethodno pojeo ovcu mezimicu kako je postao vuk. Sv.Sava je
bio bogat, imao je mnogo stoke, a meu ovcama jednu mezimicu koja bi uvek bila uz
njega i sluala njegovu svirku. Jedno je Sv.Sava ostavio ovcu dok je otiao na izvor da
pije vode, pa mu je pas pojeo ovcu miljenicu. Tada ga je prokleo: O, preokleto pseto
u vuka se stvorilo. Na ovce napadalo, a ljudi te tukli i bili do se seme na zemlji ne
zatrlo.
Zabeleeno je i takvo predanje prema kojemje vuk bio estoka i brza
zver kojoj niko nije mogao utei i od nje se odbraniti, pa ga je svetac ukrotio udarivi

54
ga sviralom po zadnjim nogama ime mu je prepolovio snagu i brzinu (Svet Sava i
obanin).
Zato je vuk jai u prednjem delu: jednom je Sv.Sava naredio vuku da
otme obaninu jagnje, a li oban ga je stigao i vratio jagnje. Zato ga je Sv.Sava
prokleo i od tada ovek vie nije mogao da stigne vuka.
Sledei put vuk nije posluao Sv.Savu da uzme najslabije jagnje, pa ga
je tapom udario po zadnjem kraju uzevi mu tako pola snage.
U jednoj legendi govori se o tome da je Sv.Sava blagoslovio vuka i
celu njegovu pasminu da zauvek u penu izabiraju i hvataju najbolje ovce. Zato vuk
bira najbolju ovcu. Dok je putovao Sv.Sava prolazio kroz neku umu gde ga je stalno
prazio vuk. Zaustavio se kod nekakvih torova i zaloio vatru rekavi vuku da im je na
tom mestu dobro, jo im samo fali mesa. Vuk uzima najbolju ovcu, zakolje je i donese
Sv.Savi. Sv.Sava uzima najbolji komad, a ostale daje vuku. Tada je blagoslovio vuka.
rtvovanje dece
Zanimljiv detalj koji se javlja u legendama o Sv.Savi je rtvovanje, klanje i
peenje dece. Ovi prizori podseaju na starozavetnu scenu kada Avram na boji
zahtev bez ikakvog protivljenja pristaje da zakolje i kao rtvu spali sina Isaka. Takoe
mogu voditi korena od seanja na vremena kada su slaba deca bacana sa brda (Mit o
Hefestu). Spaljivanje dece obino se vezuje za in prosveenja, duhovnog raanja
(prvobitno boanstvo Sunca, bog Ra).
Ima i takvih tumaenja da su u srpskom Dabogu prinoene ljudske
rtve.
Delje rtve Sv.Sava uzima od estitih siromanih roditelja koji po
pravilu ive u takvoj nematini da ak ni gosta nemaju ime da poaste. Nenajavljeno
im dolazi na konak i trai da mu daju muko dete da ga zakolje i ispee za veeru.
Roditelji bez rei ispunjavaju njegov zahtev, a svetac hladnokrvno radi ono to je
naumio.
Sveti Sava kao prosjak i udotvorac
Sv.Sava je iao po svetu kao prosjak. Svi su mu davali hranu, ali ga niko nije
hteo primiti na konak. No uoi Spasovdana uputio se u kuu gde su ivela tri brata, a
etvrti kao najsiromaniji iveo je odvojen. Poto su ga prethodna trojica odbila da mu
prue konak, uputie ga etvrtom jer je i sam bio kao prosjak. Kod etvrtog brata
nailazi na domaicu koja mu nudi veeru, ali on odbija govorei da e jesti ono to s
domainom doe. Uvidevi da on govori o njihovom sinu pokuava da ga istera. U
tom nailazi domain s detetom i pristane. Sv.Sava odseca detetu glavu i pripremljenog
ga stavlja u pe, nakon pola sata izvuku ivo dete koje je postalo zlatno i moli se
Bogu. Utom Sv.Sava nestade. Od tada mu je sve napredovalo. To su uvidela i ostala
braa pa su svoju decu poubijala i ispekla, ali njima se nije ostvarilo to je najmlaem,
jer nisu na konak primili Sv.Savu i ismevali su mu se. Tako e se desiti i drugima koji
ne pomau siromanima.
Sveti Sava i tri brata
Tri siromana brata reili su da krenu u svet da trae sebi sreu. Prati ih je
Sv.Sava. Jedan, naiavi na polje puno ptiva poeli da je to polje puno stoke koje e
biti njegova, a bi tada pomogao siromanima. Sv.Sava mu usliava elju. Drugi naie

55
na reku za koju je poeleo da je vino i to da bude sve njegovo, a on bi tako pomogao
siromane. Sv.Sava mu usliava elju. Trei je poeleo kuu sa enom i Sv.Sava mu
usliava elju.
Nakon godinu dana dolazi prvom traei mu pored hleba i jagnje, on ga otera,
a od stoke opet postanu ptice.
Dolazi drugome i traei pored hleba i vino, on ga grdi, a Sv.Sava opet od vina
saini reku.
Odlazi treem, tu pronalazi njegovu enu koja ga prima. Dolazi najmlai brat,
pita Sv.Savu da li je traio leka svojim ranama i tada Sava kae da mu je jedina lek
krv deteta jedinca. Na to ovek naredi eni da dovede sina. Sv.Sava ga zakolje. jutru
Sv.Save nema, a ena u pei nae sina kako se posvetio. Odneli su ga u crkvu, a
nakon nekog vremena dobili su opet sina.
drugom prilikom, kao prosjak sav u ranama i krastama dolazi siromasima u
kuu, a oni takoe nemaju ime da ga ugoste, te Sv.Sava zatrai dete da ga zakolje i
njegovom krvlju ispere i zaceli rane.
Ponekad unapred planira rtvu, pa estitog starca eni mladom devojkom koja
mu raa sina, zatim nepozvan dolazi da mu krsti dete, pa ga uzima kao rtvu i stavlja
u uarenu pe.
Npr. kao u legendi Sveti Sava i Sveti Nikola.
Sv.Sava i Sv.Arsenije odlaze siromanom starcu, kritikuju ga to se nije oenio
na at im se on ali da ni jedna devojka ne eli da se uda za njega starca. Oni mu daju
prsten kroz koji e gledati kad bude birao devojku i koja mu se vidi nju da oeni.
Svidela mu se pastirica, eni je i s njom dobija dete. Dolaze mu opet Sv.Sava i
Sv.Arsenije, trae mu dete, krste ga i daju mu ime Nikola. Sagorevaju potom dete u
vatri. Kad ga izvade iz pei: dete je itavo i veliko, pa ga Sava blagosilja namenivi
mu da bude sveti ovek. I tada nestane.
Sva zaklana deca koje Sv.Sava stavlja da se peku oive u pei, sjaje svetovnim
sjajem, a onda donese bogatstvo i balgoslov svojim roditeljima.
U donjem svetu
U nar.predanju o Sv.Savi sauvane su i predstave o donjem svetu i o odlasku
meu mrtve. Najvaniji atribut donjeg sveta su miljenja koja u srpskom verovanju
predstavljaju due predaka. Tamo Sv.Sava zalazi s petlom, makom (Sveti Sava i
Sveti Pavo) i konjem (kobila i drebe u drugoj varijanti) koji u naem narodnom
predanju imaju veze sa mranom zemljom i koji e mu pomoi da savlada sve
prepreke u svetu mrtvih, da zavara gonioce i da se otud vrati.
Vrhovno boanstvo donjeg sveta je Sveti Pavo. Po predanju on je nekada bio
brat Sv.Save. Onda po prvoj varijanti ove legende Pavo obrije bradu i osnuje posebnu
veru kranjsku, a zatim se pokaje to je to uinio te pobegne u mranu zemlju da
okaje svoje grehe. Sava krene za njim da ga otuda vrati. Poneo je sa sobom petla i
maku. Nakon dugog putovanja nae Pavu koji mu se ali na mieve koji mu nedaju
mira. Puta maku i on trebi mieve. Petao zakukurika i donese zoru. Sv.Pavo ih
blagosilja. Moli Sv.Savu da se moli za njegovu duu.
I u drugoj varijanti Pavo obrije bradu, ostavlja svoju veru, a osniva katoliku. Potom
proklinje gornji svet da se u njemu ne moe ni mnoiti ni ploditi, pa bei u donji svet.
Sv.Sava krene za njim da skine kletvu, poneo je lua, maku, petla, kobilu sa
drebetom. Sv.Sava istrebi pomou make mieve, lu mu svetli i petli poju. Tad
Sv.Pavo blagosilja onu zemlju. Tad Sv.Sava uzjae kobilu i stane beati za sobom

56
puta vodu Savina voda i u treoj varijanti. Sv.Pavo prevodi narod u katoliku veru,
Sv.Sava mu se suprotstavlja.
Sv.Savo branitelj hrianske vere
Sava odlazi u Pavinu kuu s makom i petlom, a domain ga ne prepoznaje, pa
ga stavlja u sobu s mievima. Bog alje Sv.Savu na zemlju da sprei pokrtavanje.
Sv.Sava poe Sv.Pavi u kuu. Poneo je sa sobom maku, petla i hleb. Trai od
Sv.Pava da ga primi na konak. Pristaje, ali ga upozorava na mieve. Po noi petao
zapeva, uje ga Pavo i ustane naredivi slugama da zakopaju Sv.Savu jer je sanjao da
su ga mievi pojeli. Otkrivaju da je Sava iv a mievi mrtvi. Trai os Save maku i
petla, daje ih ali da ne pokrtava narod.
Posebno je zanimljiva legenda u kojoj se govori o tome kako se Sv.Sava obreo
u nekakvoj pustinji gde je svratio u jednu kuu na konak, a u njoj je sve puno mieva.
Tada se Sv.Sava pomoli Bogu, baci rukavicu, stvori jednu, a potom i drugu maku,
koje e istrebiti mieve. I ovde je verovanje re silasku u donji svet odakle je takoe
morao da bei a od gonioca ga na kraju spaava reka Sava koja bi ovde mogla imati
znaenje reke Srige u grkoj mitologiji koja tee donjim svetom (Sveti Sava, maka i
rijeka Sava).
Sava je u Sv.Gori uo da mu je otac umro, a nije mu dao blagoslov. Odlazi na
oev grob, a potom krene da luta dok se nije obazreo u pustinji. Tu potri konak i
sree jo gostiju meu kojima je bio Sv.Jovan. Nakon veere , domain unosi sanduke
u kojima e spavati, a Sava mu kae da prostre slamu. Tada saznaje da ima u kui
puno mieva. Skida rukavice, stvara make koje e podaviti mieve. Sv.Jovan
blagosilja make da su u svakoj kui od koristi. Poto ode, Sv.Jovan se seti da je gost
bio Sv.Sava, a domain ga moli da poe za njim i vrati ga ne bi li ga bolje ugostio. Da
ga ne bi pratili Sv.Sava stvara reku. To se nazove Sava.
Sveti Sava boanstvo voda
Sv.Sava se u narodnom predanju javlja i kao boanstvo voda. Verovalo se da
po njegovoj volji, doirom svog magijskog tapa ili take ili samom molitvom, moe
izvesti vodu iz okeana ili zemlje. Mnogi izvori su po njemu dobili ime, a narod je bio
uveren da se na tim vodama dobija ivotna mo, da se lee mnoge bolesti.
Jedna legenda kae da su po zemlji hodali Bog i Sv. Sava i gde god su udarili
tapom, odatle je potekla voda. Na taj nain su postale sve vode na svetu (Otkud su
vode?).
Zahvaljujui sveevom tapu voda je potekla iz svih 377 vrela na planini
Treskavici, na kojoj je Sv. Sava uvao ovce sa svojim obanima, pa kad oedne udari
tapom po steni i gde god udari nastane izvor (Sv. Sava na Treskavici): poto je
stvorio mnogo vrela na toj planini poslao je dva obanina da ih prebroje. Nakon dve
godine nisu uspeli da ih prebroje. Jednom prilikom dok su leali jedan drugom uz lea
spaze ih vile, pa se zaude: jedan trup, a dve glave, a pritom se zaklinjae 377
Treskaviinih vrela. Tada se obani vrate i kau: jedan istinu o tome kako su dolazili
do saznanja i njega zapopi, a drugi la da su ih prebrojali i taj postane uenik onoga
to ga je Sv. Sava zapopio.
SV. Sava u narodnom predanju nije samo stvarao izvore ve je odreivao i
tokove reka.

57
- njegovim stopama potekla je Trebinjica u Popovom Polju, a kad je on stao i
zabio tap u zemlju stala je i reka. Zatim je neko kradom izvadio tap iz zemlje, pa
se voda razila pa i sad plavi polja.
Dve varijante: 1) Sv. Sava i rijeka u Popovu: stie reku i stane joj na put, ona
se razdvaja i sad kroz Popovu teku dve reke.
2) Sv. Sava pokazuje put Trebinjici: kune reku da se u njoj svake godine bar
jedan utopi.
Sv. Sava je pored izvora i reka, stvarao i jezera, koja su nastajala da bi potopila
sela, ime bi bila kanjena izopaenost i sebinost njihovih itelja.
Mirno jezero na Durmitoru nastalo je na mestu gde je bio manastir iji su
kalueri optuili Sv. Savu da im je ukrao petla (Sv. Sava na Durmitoru).
I Borako jezero na planini Prenju nastalo je kao posledica Savinog gneva
koji je prokleo selo Borke da nestane pod vodom zbog toga to ga niko nije hteo
primiti na konak (Kako je nastalo jezero u Borci) Hercegovina.
Dogaalo se da Sv. Sava ne samo to stvara, nego i uzima vode, kanjavajui
sebine i nemilostive ljude. Tako je postupio i u Podveleju, gde ga ednog ne
napojie nakon ega je usledila njegova kletva da se prosue sva vrela i da se narod
pomui donosei sebi vodu ( Sv. Sava presuava vode u Podveleju).
SVETI SAVA KAO PROSJAK KOJI KUA NAROD
(TEOFANIJA)
U legendama, Sv. Sava esto putuje kao prosjak. Pritom zalazi u domove i sela
stavljajui na probu gostoljublje, milosre, ne samo pojedinaca, nego i domova i sela.
Ovakvo putovanje po narodu predstavlja primer Teofanije, poznate i kod drugih
naroda kada se boanstvo ili demon kao nepoznat i neugledan ovek, najee kao
putnik i prosjak. A verovalo se da svaki prosjak moe biti prerueno boanstvo zbog
ega su i narodi koji su u to verovali bili gostoljubivi. Gostoprimstvo se iskazivalo
zajednikim obredom koji je imao za cilj da se sklopi savez izmeu oveka i
boanstva.
Prema milosru koje pojedinci i sela ispolje prema svecu Sv. Sava odreuje
nagrade i kazne. Dobrotu obilato nagrauje, a sebinost surovo kanjava.
Sv. Sava u prosjacima: Preobuen u prosjaka Sv. Sava je krenuo u svet da kua
ljude. Naie na prosjaka koji je sav bio u ivim ranama i zamoli ga da mu neto udeli.
Nemajui ta drugo osim crva iz rana, prosjak mu ih daje, a on ga nagrauje dukatima
i molitvom ga ozdravljuje.
Sv. Sava, milostivi i nemilostivi ljudi: Putujui kao prosjak doao je u jedno
selo iji metani nagovorie decu da na njega puste vai kako bi ga se reili. uvi za
te namere on ode u drugo selo iji su ga metani lepo primili. Tada on blagosilja ovo
selo da im koevi uvek budu puni ita, a u onom selu gde su decu nagovorili da na
njega puste vai baci kletvu da nikad nemaju ta samleti.
Sv. Sava i slijepac: Putujui svetom, Sv. Sava naie na kuu u kojoj je ivela
udovica sa svojim slepim svekrom. Primaju ga u kuu. Slepac pita svetitelja da li je
negde video kravu sa malim teletom jer im se izgubila i potom Sv. Sava kae gde je
video, poalje enu po kravu, a sa slepcem nastavi da razgovara. Kad je hteo da krene,
slepac mu da hleb i sir da ponese sa sobom, a Sv.Sava mu u znak zahvalnosti vraa
vid.
Sv.Sava u Podveleju: Poto ga je put naneo u Podveleje, Sv.Sava je u tom
hrianskom selu zatraio prenoite, ali mu ga niko od hriana nije eleo pruiti do

58
jedne Turkinje. Nije imala ta da mu da za veeru i on naini pogau, a potom je
blagoslovio da jedino njoj u tom mestu dobra bude a ono postalo Tursko.
SAVA KAO MOJSIJE
Sv.Sava u nar. predanju nije istiskivao samo paganska boanstva. Zabeleene
su dve legende u kojima se on javlja umesto starozavetnog Mojsija, a progonjeni
jevrejski narod zamenili su Srbi koje u prvoj varijanti progoni arnautski car Firaon sa
svojim podanicima, a u drugoj car Viraon. Onda Sava u bekstvu sa svojim narodom
stie do mora, asnim krstom i tapom isuuje vodu i provodi Srbe po morskom dnu.
Za njim kao u biblijskoj prii idu gonioci iznad kojih se sklapa more u kome zauvek
nestaju.
Sv.Sava i arnautski car Firaun: Arnautski car Firaun bio je veoma moan te je
gradei kuu od sira eleo da stigne do Boga. Kad je kula bila gotova, on poe do
boga, ali Bog stvori crvenog mrava koji e mu pojesti konja i u tome ga spreiti.
Firaun je imao jedinog sina koji je mrzeo Srbe pa je odluio da ih otera. Progonjene
Srbe predvodio je Sv.Sava. Sv.Sava prevodi Srbe preko mora poto je nainio da
hodaju po suvom, a Arnauti koji su ih pratili bivaju poplavljeni. Firaunovog sina voda
je vie puta izbacivala, Sava je traio da se preda, ali on to nije eleo. Od Arnauta je
ostao samo jedan epavi od kog su se posle Arnauti namnoili.
Sv.Sava i car Viraun: Kad je Sv.Sava iao na grob Hristov zadrao se u zemlji
cara Vidauna gde je pokrtavao njegov narod.Uvreeni car Vidaun poeo je da mui
taj narod, pa je sv.Sava predloio narodu da se iseli iz te zemlje. Predvodio je narod u
begu, a car Vidaun je poao sa vojskom za njima. Naili su na more, Sv.Sava ga je
tapom razdelio pa su on i narod proli na suvom, a potom je tapom ponovo sklopio
more i utopio svu carevu vojsku, a car se na svom konju Muciferu izvukao. Na obali
je ostala jo nekolicina vojske. Tad Sv.Sava trai od Vidaona da prihvati Boga ne bi li
se spasio. On ne pristaje, ve trai Muciferovu pomo. Tako 3 puta car Vidaon je
doao do obale i u trenutku kad je trebao da se izvue, Sv.Sava uzme tap i probode
ga. Tako je Sv.Sava izbavio narod i on se vratio na svoja ognjita, a od onih vojnika
koji su ostali nastali su cigani.
U jednoj apokrifnoj legendi Sv.Sava je zamenio i samog Hrista.
Muenje Sv.Save: Sv.Sava je iao po svetu i propovedao hriansku nauku.
Svuda su ga lepo primili i sluali njegove propovedi. Tako je jednom otiao gde su
Ujude ivele. Zbog propovedanja hrianstva eleli su da ga ubiju. Za to saznaje
Sv.Sava pa se krije u kui jednog Ijude kojeg e zamoliti da nikom ne kae gde je. On
e ga izdati, pa e ga Peksijani (Jevreji) poi po njega. Sv.Sava e im umai i prokleti
ih. Sakriva se pod jasikom ali ga ona izdaje treperenjem pa e je prokleti da zauvek
treperi.
Skriva se u plast sena, ali e konji jedui razotkriti pa i njih proklinje da zauvek jedu i
uvek ostanu gladni. Sakriva se meu ovce i one ga sauvaju. On ih blagoslovi da
oveku uvek budu najmilije ivotinje. Bei iz te zemlje, ali nakon nekog vremena
opet e se u nju vratiti preobuen u prosjaka da propoveda o Hristu. Tada ga uhvate i
ponu muiti (boli ga iglama, prili ga usijanim gvoem). Poto uvide da mu nikako
ne mogu nauditi, oni ga ostave. Veina ih prihvati veru, a ostali pomru, a zemlja im se
u pesak pretvori. Zbog toga su Ujude zauvek bile proklete.
SV.SAVA HRIANSKI SVETAC

59

Ima takvih legendi koje Sv.Savu prikazuju kao pravog hrianskog sveca koji
ini uda. Javlja se sav u zlatnom odelu, sa zlatnim krstom u ruci pa se sija kao arko
sunce. Karakterie ga hriansko milosre pa prata oveku koji je bio bogohulan i
spasava ga od avola iz zaleene Korane (Sv.Sava i grijenik). Bio jedan grean
ovek bogosovac, i na Savindan ga spopadnu avoli, tope ga po najveoj zimi u vir
reke Korane i onda su hteli da ga mue na uarenom nakovanju. Doe Sv.Sava (sav
od zlata) i spaava ga od avola pruajui mu priliku da se pokaje i popravi, to je
ovek ispunio). U ovoj prii prisutna je i hrianska didaktinost koja se ogleda u
tome da se greniku skrene panja da vie ne grei.
Postajale su i molitve Sv.Savi protiv ujeda zmija (Molitva Sv.Savi kad zmija
upee). Dobar ovek prima Sv.Savu na konak i veeru, ali mu je ena zla, umesto
postelje kamen pod glavu i trnje, a umesto veere daje mu emer. To Sv.Savu naljuti,
udari tapom o postelju u kojoj se stvori zmija pa im ujede dete. ovek moli Sv.Savu
da spasi dete i on mu govori molitvu kojom e ga spasiti. Sadraj molitve se poklapa
sa onim to je ena uradila i protiv oduzimanja mleka kravama (Molitva Sv.Savi kada
se kravama oduzme mleko).
U legendi Sv.Sava i Grk Vladika. Sv.Sava pokazuje mo hrianskog sveca na
jednoj istorijskoj linosti, vladici Komtiku koji je u narodu ostao po ravom seanju.
Zbog potcenjivanja srpskog sveca uoi Savindana vladika biva opomenut vatrom koja
se nou upalila iznad njegovog kreveta. Ovde se svetac ne javlja direktno, ve svoju
mo ispoljava indirektno.
SV. SAVA IZUMITELJ ZANATA
U predanju Sv.Sava je povezan sa raznim vidovima ovekovog ivota i rada sa
zanatima. Verovalo se da i sam svetitelj poznaje mnoge zanate. Ovakvo verovanje je
razumljivo ako se ima u vidu da je Dabog koga je Sv.Sava nasledio bio Bog
pronalaza. Ali, dobrim delom, ta veza sa zanatima plod je stvarnog njegovog
preporodilakog, optekulturnog pa i privrednog, zanatskog rada.
Upravo u tim legendama on se javlja kao izuzetno mudar seljak koji se
posebnom didaktikom intonacijom prenosi znanje na svoje potomstvo. Taj nauk je
vezan za svakodnevne poslove seljakog, stoarskog ivota. Tkalju ui kako da
prevlai niti, valju kako da okrene vrh igle prilikom probadanja platna, orau skree
panju kako da prilikom oranja pravi -------------- , seljacima pokazuje kako se
prorezuju prozori na kui da bi kroz njih prodrla svetlost, ui ljude kako se sui
pastrmka, daje uputstva kako se uz post lovi riba i priprema jelo. Pokazuje kako se na
koulji pravi prorez kroz koji se provlai glava, kako se kuje vrue gvoe.
Sv.Sava ne naputa svoje uenike nego prati njihov rad i ponaanje i zahteva
krajnje poten odnos prema nauenom zanatu. I ba prema tom odnosu rodonaelnika
prema svom poslu pojedina zanimanja e dobiti blagoslov ili kaznu. Posebno e
strogo biti kanjena la i lakomislenost.
Duneri su tako zbog jedne lai koju je njihov rodonaelnik izrekao pred
Sv.Savom biti kanjeni veitom besparicom (Sv.Sava i duner).
Tkalja je zbog neiskrenosti kanjena time to e se njen viemeseni rad moi
staviti pod miku. urija e pokazati iskrenost pa e ga Sava blagosloviti da uvek
ima ovaca itd.
NADMUDRIVANJE SA AVOLOM

60
U legendama u kojima se nadmudruje s avolom Sv.Sava se jo vie udaljio od
paganskog boga i hrianskog sveca. Tu je on zapravo dobio izgled pametnog i
lukavog, a avo priglupog i zlog seljaka. Njih dvojica se stalno nadmeu u vetinama
u kojima se inae nadmeu seljaci, a nastojei da jedan drugom podvale.
Sv.Sava i avo: Sretnu se u planini i uortae se da rade batovanluk 1) prvo
sade luk. avo se polakomi na lep izgled pera pa se podele, on e ono nad zemljom, a
Sava pod zemljom. Pera usahnu, a Sava je na dobiti.
2) kupus, avo pod zemljom, Sava nad zemljom. 3) krompir, avo nad zemljom, Sava
pod zemljom. 4) penicu, 5) vinograd.
Sv.Sava i avo u ------------: Zahvaljujui mudrosti koja se sastoji u igri
dvosmislenih rei, svetac uzima i ljudima poklanja mlin (vodenicu). Da ga puste da
melje no i dan, pa e mu platiti. Dan i no veito traju.
SAVA KAO MUDRI SEOSKI SVETENIK
Tada je u njegovim postupcima malo natprirodnog, sve se svodi na savet
parohijana koje snau nesree ili se nau u dilemi i konfliktnoj situaciji.
Tako e npr. Ucveljenoj majci koja je izgubila dete ponuditi utehu i rei joj da
nije sama nesrena na ovom svetu jer e svi umreti; bog daje, bog i uzima. (Sv.Sava i
majka).
Najbolje zadubine; Dva bogataa dolaze po savet kako da sagrade zadubinu.
Da idu po svetu i ine dobra dela. Prvi je novcem gradio crkve, kole, gostionice,
bolnice, drugi: je pomagao drugima u nevolji, spasio je dete iz bunara, rasterao
lopove, izglavio kola iz blata, sadio voke, sluio nemone i bolesne. O tome
obavetavaju Savu. Konstatuje zadubine se mogu initi i novcem, dobrim delima.
Prve su manje od drugih.
Sveti Sva daje deci etiri oka: kola daje jo dva.
Sveti Sava blagosilja pel: najkorisnija ivotinja, daje med, vosak, sladi i lei.

Zenski likovi u epsko narodnim pesmama

Zanimljivo pitanje. Kada malo bolje razmislim ne pada mi na pamet ni
jedna srpska ena (iz narodne pesme) koja izraava ljutnju, bes, pakost
prema neprijatelju. One su izuzete iz pesama o borbama protiv turske
tiranije. Kao pakosne, zlobne, ljutite Turkinje, pamtimo Beir-aginicu (Mali
Radojica) i Kulinovu kadu (Boj na Miaru). Srpske junakinje proete su
oseanjem rodoljublja : "Smrt vojvode Prijezde"(Bolje mi je izgubiti glavu,
neg ljubiti na sramotu Turke), carica Milica koja moli da joj car ostavi u
dvoru brata od zakletve pre polaska u boj, ljuba Anelija koja lepom reju
miri zavaenu brau... Ne znam da li si na to mislio (-la)?
,
.
'''' .
, / ( . !)
,
.

?

61
, () :

, .
, ,
. , -,
., '''' ,
I to je sve to moe da kae o Ani? Ako ti je pesma prekomplikovana
za analizu, pogledaj najpre odlian film Vatroslava Mimice. Anu je igrala
Sanja Vejnovi, Strahinju Franko Nero, a Rade erbedija i Dragan Nikoli
ostvarili su uloge u samom vrhu svog stvaralatva. Likove Abdule i Vlah
Alije (roene brae) odigrali su vanserijski.
Nije ova tema ba bezazlena jer razlae veoma snaan etiki motiv u
ljudskom rodu - preljubu, a uz nju i : ljubav, iskuenje, pratanje...Po
svojoj snazi, ova pesma (legenda) moe se svrstati uz najvie domete
antike knjievnosti, a ti si od svega toga (za sada) uspeo da ''vidi'' samo
to da ona nije Srpkinja i ko je bolji ''frajer''. Moe ti mnogo bolje, nemoj
da me razoarava. Ljudi su na ovoj temi doktorirali, a ti - tras,dve
reenice, i to kakve...