1. Neka raunar ima memorijicu od 256 bajtova grupisanih u blokove od po 4 i kei od 4 reda.

Ako se vri
a) direktno preslikavanje
b) asocijativno preslikavanje
c) dvostruko set-asocijativno preslikavanje
Izraunajte duinu adrese, broj adresibilnih jedinica, veliinu bloka, veliinu reda, broj blokova u glavnoj
memoriji, broj redova u skupu, broj skupova (za c), broj redova u keu i veliinu taga. Gde e u keu biti
preslikana re sa memorijske lokacije AB za sve tri vrste preslikavanja?
PRIMER A

PRIMER B

BROJ SKUPOVA

-----------

-----------

BROJ REDOVA U SKUPU

-----------

-----------

PRIMER C

DUINA ADRESE
BROJ ADRESIBILNIH JEDINICA
VELIINA BLOKA
BROJ BLOKOVA U GLAVNOJ MEMORIJI
BROJ REDOVA U KEU
VELIINA TAGA

U koji se red (skup) kea preslikava re

sa memorijske lokacije AB

2. Zamislite program koji se izvrava na raunaru iz primera 1 i pristupa memoriji u sledeoj sekvenci
adresa:
jednom: 28 do 32,
deset puta u petlji: 63 do 68; 84 do 87.
a) Pretpostavite da je ke organizovan sa direktnim preslikavanjem. Memorijski blokovi 0, 4 itd. se
dodeljuju redu 0; blokovi 1, 5 itd, redu 1; i tako dalje. Proraunajte verovatnou pogotka ako se koristi
algoritamn zamene LRU (najdavnije referenciran, kome se najdavnije pristupalo).
b) Pretpostavite da je ke organizovan sa dvostrukim set-asocijativnim preslikavanjem, sa 2 skupa od po 2
reda svaki. Parno numerisani blokovi dodeljuju se skupu 0, a neparno numerisani blokovi skupu. Kolika je
verovatnoa pogotka ako se koristi algoritam zamene LRU.
a)
Bajt sa adresom
28
29-31 32
63
64
65-67 68
84
85-87
Nalazi se u bloku OM
Preslikava se u red kea
Pristupanje lokacijama
28-32
prvi put u petlji
63-68
prvi put u petlji
84-87
2.-10. put u petlji
63-68
2.-10. put u petlji
84-87
Ukupno pristupanja memoriji =

Broj ke promaaja
_______________

Broj ke pogodaka
_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________
_______________
Od toga ke pogodaka =
Verovatnoa ke pogotka =

b)
Bajt sa adresom
Nalazi se u bloku OM
Preslikava se u skup kea

28

Pristupanje lokacijama
28-32
prvi put u petlji
63-68
prvi put u petlji
84-87
2.-10. put u petlji
63-68
2.-10. put u petlji
84-87
Ukupno pristupanja memoriji =

29-31

32

63

64

65-67

Broj ke promaaja
_______________

Broj ke pogodaka
_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

_______________

68

84

85-87

Od toga ke pogodaka =
Verovatnoa ke pogotka =

3. Sledea tri pitanja odnose se na ke sa direktnim preslikavanjem iji je mali

deo prikazan narednom tabelom.
Tag (binarno)
Red a
Red b
Red b
Red d
Red e
Red f

i)
ii)
iii)
iv)
v)

Broj reda
(binarno)

0101 0011 01

01 0100 1001 10

0100 1101 10

01 0100 1001 11

1010 1101 11

01 0100 1010 00

0110 1011 11

01 0100 1010 01

1011 0101 01

01 0100 1010 10

1111 0001 00

01 0100 1010 11

Rei u bloku
00
0x2
3
0x1
2
0x3
4
0x5
8
0x6
7
0x9
a
Col
0

01
0x56

10
0xaf

0xc4

0xa1

0x3a

0x09

0xa5

0x56

0xa2

0xff

0xf4

0xa3

0xf2

0xf3

Col 1 Col 2

11
0x3
d
0x0
0
0x0
3
0x7
6

Col
3

Blok koji sadri adresu0x3514a5 (0x - heksadekadna vrednost) nije

upisan u ke. Gde e se nalaziti podatak sa ove adrese (red, col)
kada blok bude upisan u ke? ________
Koja je OM adresa podatka 0xff iz ovog dela kea?
________
Podatak sa OM adrese 0x53549b = 0101 0011 0101 0100 1001
10112 se nalazi u keu
a) tano b) netano c) ne zna se unapred (moe biti upisan u ma
koji red kea)

4. Sledea tri pitanja odnose se na ke sa asocijativnim preslikavanjem iji je

mali deo prikazan narednom tabelom.

Red a

01001001101010010

Rei u bloku
00
01 01 10
10 11
001
111
0
0
1
0
1
0
001 611 C21 231 841 E51 461 A71
6

Red b

11001100101110100

101

711

Red c

00011101100110101

201

811

216 431 A41

051

661

C71

Red d

10110011110011010

301

911

F21

151

761

D71

401

A11

021

251

861

E71

501

B11

121

351

961

F71

Tag (binarno)

Red e
Red f

01011001111001101
01001010110010010

D21 331
6

941

F51

561

B71

6
6

531 B41
6

631 C41
6

731 D41
6

i) Sa koje OM adrese je uitan podatak 5316 (red d col 3)?

_____________________
ii) Blok koji sadri adresu CCBA216 = 110011001011101000102 upisan je u
ke. Kolika je vrednost podatka sa odgovarajue adrese?
_____________________
iii) Tano ili netano? Broj redova u keu sa asocijativnim preslikavanjem
opisanim gore moe se izraunati pomou datih informacija.
5. Sledei ke predstavlja ke sa dvostrukim set asocijativnim preslikavanjem koji ima po dva
reda u skupu. Napominjemo da ID vrednosti skupova poinju od 011011012 i poveavaju se u
svakom sledeem redu. To znai da je prikazana grupa redova/skupova iz sredine kea, a ne itav
ke. Tag je zadat sa 14 bitova, skup sa 8, a re sa 2 bita. Odgovorite na sledea 3 pitanja vezana
za ovaj ke.
Tag (binarno)
Red
Red
Red
Red
Red
Red
Red
Red
Red
Red
Red
Red

a
b
c
d
e
f
g
h
i
j
k
l

10100001001001
11100001100100
11001011010110
11100101101011
11110110110100
10100111010101
10101010111110
10101010010011
01110001001000
00001101101101
01011010010010
10101111001011

Skup (binarno)
01101101
01101101
01101110
01101110
01101111
01101111
01110000
01110000
01110001
01110001
01110010
01110010

00
0016
1016
2016
3016
4016
5016
8416
9416
A416
B416
C416
D416

Rei u bloku
01
10
6116 C216
7116 D216
8116 E216
9116 F216
A116 0216
B116 1216
E516 4616
F516 5616
A516 6616
1516 7616
2516 8616
3516 9616

11
2316
3316
4316
5316
6316
7316
A716
B716
C716
D716
E716
F716

i) Kopija podatka se memorijske adrese 7121C5 (hex) nalazi u prikazanom delu kea. Zapiite
vrednost koja se dobija sa te adrese kao dvocifreni heksadekadni broj.(Npr. 4F) ________
ii) Koliko redova ima u keu?
a) 8
b) 256 c) 512
odrediti

d) 1024

e) 16K

f) Ne moe se

iii) Koliko blokova ima u memoriji (ne u keu nego u glavnoj OM) za ovaj ke sistem?
(Zapisati kao stepen 2 - 2^n)
a) 2^24
b)2^22 c) 2^14
d) 2^8 e) 2^2
f) Ne moe se odrediti
6. Zamislite memorijski sistem sa sledeim parametrima:
Tc = 100 ns Cc = 10-4 $/bitu;
Tm = 1200 ns Cm = 10-5 $/bitu
a) Kolika je cena 1 MB glavne memorije?
b) Kolika je cena 1 MB glavne memorije koristei tehnologiju ke memorije?
c) Ako je efektivno vreme pristupa 10% vee od vremena pristupa ke memorije, kolika je verovatnoa
pogotka H?
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________
7. Zamislite ke Ll sa vremenom pristupa od 1 ns i verovatnoom pogotka H= 0,95. Pretpostavite da
moemo da promenimo dizajn kea (veliinu i organizaciju kea), tako da poveamo H na 0,97, ali da
poveamo vreme pristupa na 1,5 ns. Koji se uslovi moraju ispuniti da bi takva promena za rezultat imala
poboljanu performansu?
________________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________________
8. Zamislite ke u jednom nivou sa vremenom pristupa od 2,5 ns, veliinom reda od 64 bajta i
verovatnoom pogotka H= 0,95. Glavna memorija koristi sposobnost prenoenja blokova koja ima vreme
pristupa prvoj rei (4 bajta) od 50 ns i vreme pristupa od 5 ns za svaku narednu re.
a) Koliko je vreme pristupa kada je promaaj u keu? Pretpostavite da ke eka dok se red ne donese iz
glavne memorije i onda ponovo izvrava za pogodak.
________________________________________________________________________________________________
b) Pretpostavite da poveavanje veliine linije na 128 bajtova poveava H na 0,97. Da li to smanjuje
proseno vreme pristupa memoriji?
________________________________________________________________________________________________
9. Raunar ima ke, glavnu memoriju i disk koji se koristi za virtuelnu memoriju. Ako se referencirana re
nalazi u keu, vreme pristupa je 20 ns. Ako je re u glavnoj memoriji, ali nije u keu, potrebno je 60 ns da
bi se uitala u ke, a onda referenciranje opet poinje. Ako re nije u glavnoj memoriji, potrebno je 12 ms
da se donese sa diska, praeno sa 60 ns da se kopira u ke i onda referenciranje ponovo poinje.
Verovatnoa pogotka kea je 0,9, a verovatnoa pogotka glavne memorije je 0,6. Koliko proseno vreme u
ns se zahteva da bi se pristupilo referenciranoj rei u tom sistemu?
________________________________________________________________________________________________
10. Zamislite ke sa veliinom reda od 64 bajta. Pretpostavite da je u proseku u 30% redova u keu dolo
do promena. Re se sastoji od 8 bajtova.

a) Pretpostavite da je verovatnoa promaaja 3% (verovatnoa pogotka 0,97). Izraunajte koliinu

saobraaja glavne memorije, izraenu u bajtovima po instrukciji, za politike pravovremenog i odloenog
auriranja. Memorija se uitava u ke po jedan red odjednom. Meutim, za odloeno auriranje, jedna re
moe da se upie iz kea u glavnu memoriju.
________________________________________________________________________________________________
b) Ponovite proraun pod a) za verovatnou od 5%._________________________________________
c) Ponovite proraun pod a) za verovatnou od 7%._________________________________________
d) ta moete da zakljuite na osnovu tih rezultata? ________________________________________