Zakon o poljoprivrednom zemljitu

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 62/2006 i

41/2009 (pogledaj i l. 33). Vidi: l. 51. ta. 4. Zakona 65/2008-3.

I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se planiranje, zatita, ureenje i korienje poljoprivrednog zemljita, nadzor
nad sprovoenjem ovog zakona i druga pitanja od znaaja za zatitu, ureenje i korienje
poljoprivrednog zemljita kao dobra od opteg interesa.
Ovim zakonom obrazuje se Uprava za poljoprivredno zemljite (u daljem tekstu: Uprava), kao organ
uprave u sastavu ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) i
ureuje njen delokrug.
Vlasnik poljoprivrednog zemljita ne moe biti strano fiziko, odnosno pravno lice.

Pojmovi
lan 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) poljoprivredno zemljite jeste zemljite koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju (njive,
vrtovi, vonjaci, vinogradi, livade, panjaci, ribnjaci, trstici i movare) i zemljite koje se moe privesti
nameni za poljoprivrednu proizvodnju;
2) obradivo poljoprivredno zemljite jesu njive, vrtovi, vonjaci, vinogradi i livade;
3) ureenje poljoprivrednog zemljita obuhvata mere kojima se realizuju prostorno-planski
dokumenti (prostorni i urbanistiki planovi i osnove) kroz postupak komasacije i melioracije u cilju
poboljanja prirodnih i ekolokih uslova na poljoprivrednom zemljitu;
4) zatita poljoprivrednog zemljita obuhvata mere i aktivnosti koje se preduzimaju sa ciljem
trajnog obezbeenja prirodnih funkcija zemljita, korienja zemljita u skladu sa njegovom namenom,
ouvanja i unapreivanja namenskog korienja zemljita;
5) komasacija obuhvata planske, organizacione, pravne, ekonomske i tehnike mera koje se
sprovode u cilju ukrupnjavanja i poboljanja prirodnih i ekolokih uslova na zemljitu;
6) melioracije obuhvataju mere koje se sprovode sa ciljem popravljanja fizikih, hemijskih i biolokih
osobina zemljita, kao i stvaranje i odravanje optimalnog vodno-vazdunog reima zemljita, radi
obezbeenja povoljnih uslova za rast i razvoj gajenih biljaka i postizanje stabilnih prinosa;
7) navodnjavanje jeste izgradnja, korienje i odravanje objekata i ureaja kojima se
blagovremeno i kontinuirano dovodi voda u poljoprivredno zemljite u cilju dobijanja visokih i stabilnih

prinosa poljoprivrednih kultura;

8) odvodnjavanje je izgradnja, korienje i odravanje objekata i ureaja kojima se vri odvoenje
suvinih povrinskih i podzemnih voda sa poljoprivrednog zemljita i redovna primena odreenih mera
koje omoguavaju neprekidno efikasan rad svih objekata i ureaja u odvoenju suvinih voda;
9) plodnost zemljita jeste sposobnost zemljita da istovremeno zadovolji potrebe biljaka za vodom,
hranljivim materijama, vazduhom, toplotom, prostorom za korenov sistem, kao i povoljnim biohemijskim
reimom;
10) erozija jeste promena povrinskog sloja zemljita koja nastaje kao posledica delovanja kie,
snega, mraza, temperaturnih razlika, vetra, tekuih voda i antropogenih faktora;
11) opasne i tetne materije u zemljitu jesu grupe neorganskih i organskih jedinjenja koja
obuhvataju toksine, korozivne, zapaljive, samozapaljive i radioaktivne proizvode i otpad u vrstom,
tenom ili gasovitom agregatnom stanju i koja imaju opasne i tetne uticaje na zemljite.

Poljoprivredno zemljite koje je odreeno za graevinsko zemljite

lan 3.
Poljoprivredno zemljite koje je u skladu sa posebnim zakonom odreeno kao graevinsko zemljite,
do privoenja planiranoj nameni, koristi se za poljoprivrednu proizvodnju.

Poljoprivredno zemljite na podruju pod posebnom zatitom

lan 4.
Na poljoprivredno zemljite koje se nalazi na podruju pod posebnom zatitom primenjuju se
odredbe ovog zakona, ako posebnim zakonima nije drugaije odreeno.

II. PLANIRANjE ZATITE, UREENjA I KORIENjA

POLjOPRIVREDNOG ZEMLjITA
Poljoprivredne osnove
lan 5.
Radi ouvanja raspoloivog poljoprivrednog zemljita, stvaranja preduslova za spreavanje procesa
depopulacije i razaranja zemljinog prostora, izrade programa i projekata zatite, ureenja i korienja
poljoprivrednog zemljita, procene ugroenosti poljoprivrednog zemljita, procene pogodnosti za
ureivanje i korienje poljoprivrednog zemljita, stvaranja preduslova za primenu nauno-tehnolokih
dostignua u oblasti zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita i izrade dugorone strategije
razvoja poljoprivredne proizvodnje, u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekolokim i kulturnoistorijskim razvojem, donose se poljoprivredne osnove zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog
zemljita kao planski dokumenti.
Poljoprivredne osnove zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita donose se za teritoriju
Republike i za teritoriju autonomne pokrajine (u daljem tekstu: poljoprivredna osnova autonomne
pokrajine).
Poljoprivredne osnove iz stava 2. ovog lana donose se u skladu sa prostornim i urbanistikim
planovima i drugim planskim dokumentima i moraju biti meusobno usaglaene.
Poljoprivredna osnova autonomne pokrajine mora biti u skladu sa Poljoprivrednom osnovom

Republike.

Nadlenost za donoenje poljoprivrednih osnova

lan 6.
Poljoprivrednu osnovu Republike donosi Vlada.
Poljoprivredna osnova Republike objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Poljoprivrednu osnovu autonomne pokrajine donosi izvrni organ autonomne pokrajine, po prethodno
pribavljenom miljenju Ministarstva i objavljuje u slubenom glasilu autonomne pokrajine.

Sadrina Poljoprivredne osnove Republike i poljoprivredne osnove autonomne

pokrajine
lan 7.
Poljoprivrednom osnovom Republike odreuju se naela prostornog ureenja i ciljevi razvoja zatite,
ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita.
Poljoprivredna osnova Republike naroito sadri:
1) ciljeve, zadatke i osnovne postavke zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita;
2) prirodnu osnovu razvoja poljoprivrede u Republici;
3) povrine i strukturu naina korienja poljoprivrednog zemljita u Republici;
4) stanje i probleme zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita;
5) ocenu pogodnosti i ogranienja za razvoj poljoprivredne proizvodnje po jedinicama lokalne
samouprave;
6) planska reenja zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita;
7) - brisana 8) nain primene i sprovoenja poljoprivredne osnove (smernice za primenu poljoprivredne osnove u
poljoprivrednim osnovama autonomne pokrajine, institucionalna, informatika i programsko istraivaka
podrka u ostvarivanju Poljoprivredne osnove Republike i drugo).
Poljoprivredna osnova autonomne pokrajine sadri elemente iz stava 2. ovog lana za teritoriju
autonomne pokrajine.

Sadrina poljoprivredne osnove jedinice lokalne samouprave

lan 8.
- brisan Odluka o izradi poljoprivredne osnove
lan 9.
Izradi poljoprivredne osnove pristupa se na osnovu odluke o izradi poljoprivredne osnove koju
donosi organ nadlean za njeno donoenje, a u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Odluka o izradi poljoprivredne osnove autonomne pokrajine donosi se po prethodno pribavljenom
miljenju Ministarstva.
Odluka o izradi poljoprivredne osnove naroito sadri podatke o: cilju donoenja poljoprivredne

osnove, podruju koje je obuhvaeno poljoprivrednom osnovom, izvetaj o stratekoj proceni uticaja na
ivotnu sredinu, roku izrade poljoprivredne osnove, izvorima sredstava za izradu poljoprivredne osnove i
mestu odravanja javnog uvida.
Odluka o izradi Poljoprivredne osnove Republike objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", odluka o izradi poljoprivredne osnove autonomne pokrajine u slubenom glasilu autonomne
pokrajine.

Program za izradu poljoprivredne osnove

lan 10.
Odluka o izradi poljoprivredne osnove priprema se na osnovu programa za izradu poljoprivredne
osnove, koji je sastavni deo odluke.
Program iz stava 1. ovog lana sadri podatke o granicama podruja za koje se donosi
poljoprivredna osnova, izvorima finansiranja za izradu poljoprivredne osnove i dinamici obezbeivanja
sredstava za tu namenu, rokovima izrade poljoprivredne osnove, pregledu postojee dokumentacije i o
podlogama od znaaja za izradu poljoprivredne osnove, potencijalu, ogranienjima, razvojnim
prioritetima podruja za koje se poljoprivredna osnova donosi, kao i druga pitanja od znaaja za izradu
poljoprivredne osnove.

Izrada poljoprivredne osnove

lan 11.
Ministarstvo je nosilac izrade Poljoprivredne osnove Republike.
Organ nadlean za donoenje poljoprivredne osnove autonomne pokrajine odreuje nosioca izrade
poljoprivredne osnove autonomne pokrajine.
Ministar, u skladu sa propisima kojima se ureuje dravna uprava, reenjem osniva posebnu radnu
grupu koja izrauje nacrt Poljoprivredne osnove Republike, a nadleni organ za poslove poljoprivrede u
autonomnoj pokrajini obrazuje komisiju koja izrauje nacrt poljoprivredne osnove autonomne pokrajine.

Struna kontrola poljoprivredne osnove

lan 12.
- brisan Javni uvid
lan 13.
Pre podnoenja predloga poljoprivredne osnove organu nadlenom za njeno donoenje,
poljoprivredna osnova podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid.
Strunu kontrolu vre naunoistraivake organizacije kojima se dostavlja nacrt poljoprivredne
osnove na miljenje.
Naunoistraivake organizacije dune su da u roku od 15 dana daju svoje miljenje na
poljoprivrednu osnovu.
Posle izvrene strune kontrole poljoprivredna osnova izlae se na javni uvid.
Izlaganje poljoprivredne osnove na javni uvid oglaava se u dnevnom ili lokalnom listu i traje 30 dana
od dana oglaavanja. O izlaganju poljoprivredne osnove na javni uvid stara se nosilac izrade
poljoprivredne osnove.

O izvrenom javnom uvidu poljoprivredne osnove sastavlja se izvetaj koji sadri podatke o
izvrenom javnom uvidu sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 6. ovog lana sastavni je deo obrazloenja poljoprivredne osnove.

Sprovoenje poljoprivredne osnove

lan 14.
Za sprovoenje Poljoprivredne osnove Republike donosi se godinji program zatite, ureenja i
korienja poljoprivrednog zemljita.
Godinji program iz stava 1. ovog lana donosi Vlada, na predlog Ministarstva.
Poljoprivredna osnova autonomne pokrajine ostvaruje se godinjim programom zatite, ureenja i
korienja poljoprivrednog zemljita.
Program iz stava 3. ovog lana donosi nadleni organ autonomne pokrajine, u skladu sa
poljoprivrednim osnovama Republike, uz saglasnost Ministarstva.
Programom iz st. 1. i 3. ovog lana utvruje se: vrsta i obim radova koje treba izvriti u periodu za
koji se program donosi, dinamika izvoenja radova i ulaganja sredstava.

III. ZATITA POLjOPRIVREDNOG ZEMLjITA

Namena korienja
lan 15.
Poljoprivredno zemljite koristi se za poljoprivrednu proizvodnju i ne moe se koristiti u druge svrhe,
osim u sluajevima i pod uslovima utvrenim ovim zakonom.

Zabrana isputanja i odlaganja opasnih i tetnih materija

lan 16.
Zabranjeno je isputanje i odlaganje opasnih i tetnih materija na poljoprivrednom zemljitu i u
kanalima za odvodnjavanje i navodnjavanje.
Zabranjeno je korienje bioloki nerazgradive folije na obradivom poljoprivrednom zemljitu.

Utvrivanje postojanja opasnih i tetnih materija u poljoprivrednom zemljitu i vodi

za navodnjavanje
lan 17.
Ispitivanje poljoprivrednog zemljita i vode za navodnjavanje u cilju utvrivanja koliina opasnih i
tetnih materija vri se po programu koji donosi Ministar.
Ispitivanje iz stava 1. ovog lana moe da vri privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno
lice koje je registrovano za obavljanje odgovarajue delatnosti, raspolae odgovarajuim tehnikim i
strunim kapacitetima i koje ima ovlaenje Ministarstva.
Ako se ispitivanjem iz stava 1. ovog lana utvrdi postojanje opasnih i tetnih materija u nedozvoljenim
koliinama, Ministarstvo e zabraniti, odnosno ograniiti proizvodnju poljoprivrednih kultura na tom
poljoprivrednom zemljitu, odnosno upotrebu vode za navodnjavanje.

Protiverozione mere
lan 18.
U cilju zatite poljoprivrednog zemljita od tetnog dejstva erozije i bujica na erozionom podruju
preduzimaju se protiverozione mere.
Protiverozione mere jesu:
1) privremena ili trajna zabrana preoravanja livada i panjaka i drugih povrina radi njihovog
pretvaranja u oranice sa jednogodinjim usevom;
2) uvoenje plodosmena;
3) gajenje viegodinjih zasada;
4) izgradnja specifinih graevinskih objekata;
5) nain obrade poljoprivrednog zemljita;
6) podizanje i gajenje poljozatitnih pojaseva ili saenje viegodinjih drvenastih biljaka;
7) zabrana napasanja stoke na odreeno vreme ili ograniavanje broja grla koja se mogu putati na
odreene povrine;
8) zabrana see uma i umskih zasada iznad ugroenih parcela;
9) druge mere.
Korisnici poljoprivrednog zemljita su duni da na erozionom podruju primenjuju mere iz stava 2.
ovog lana.

Nadlenost za sprovoenje protiverozionih mera

lan 19.
Kontrolu sprovoenja protiverozionih mera iz lana 18. ovog zakona vri nadleni organ jedinice
lokalne samouprave.
Prilikom utvrivanja protiverozionih mera i njihovog sprovoenja nadleni organ jedinice lokalne
samouprave obezbedie:
1) da se tereni sa nagibom veim od 10% obrauju paralelno sa izohipsama, da se na takvim terenima
i u slivovima pojedinih bujica strukturom setve obezbedi da najmanje jedna treina ukupne povrine
bude zasejana ili zasaena viegodinjim zasadima i da se tereni sa nagibom veim od 25% ne koriste
kao oranice;
2) da se u svakoj jedinici lokalne samouprave, za podruja podlona, napadnuta ili ugroena eolskom
erozijom, zavisno od specifinosti podruja i stepena ugroenosti, u skladu sa poljoprivrednom
osnovom, utvrdi program zatite zemljita od eolske erozije podizanjem poljozatitnih pojaseva,
viegodinjih useva i zasada ili primenom drugih oblika zatite, da se predvidi dinamika po godinama za
izvrenje ovog programa;
3) da se svake godine preduzmu protiverozione bioloke mere na najmanje 4% novih povrina od
ukupnih povrina napadnutih, podlonih ili ugroenih erozijom.

Trokovi sprovoenja protiverozionih mera

lan 20.
Trokove sprovoenja protiverozionih mera snose pravna i fizika lica ije se poljoprivredno zemljite
titi ovim merama, ako zakonom nije drugaije odreeno.

Kontrola plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljita i koliine unetog mineralnog

ubriva i pesticida u obradivo poljoprivredno zemljite
lan 21.
Radi zatite i ouvanja hemijskih i biolokih svojstava poljoprivrednog zemljita od prve do pete
katastarske klase i obezbeenja pravilne upotrebe mineralnih i organskih ubriva i pesticida vlasnik,
odnosno korisnik obradivog poljoprivrednog zemljita vri kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog
zemljita i evidenciju koliine unetog mineralnog ubriva i pesticida.
Kontrola plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljita i koliine unetog mineralnog ubriva i
pesticida vri se po potrebi, a najmanje svake pete godine.
Ispitivanje plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljita i utvrivanje koliine unetog mineralnog
ubriva i pesticida moe da vri privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno lice koje je
registrovano za obavljanje odgovarajue delatnosti, raspolae odgovarajuim tehnikim i strunim
kapacitetima i koje ima ovlaenje Ministarstva.
Privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno lice iz stava 3. ovog lana duno je da uz
izvetaj o rezultatima ispitivanja daje i preporuku za upotrebu pojedinih vrsta mineralnih i organskih
ubriva, kao i mere za poboljanje hemijskih i biolokih svojstava zemljita.

Zabrana korienja obradivog poljoprivrednog zemljita u nepoljoprivredne svrhe

lan 22.
Zabranjeno je korienje obradivog poljoprivrednog zemljita prve, druge, tree, etvrte i pete
katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe.

Izuzetak zabrane korienja obradivog poljoprivrednog zemljita u nepoljoprivredne

svrhe
lan 23.
Obradivo poljoprivredno zemljite moe da se koristi u nepoljoprivredne svrhe u sledeim
sluajevima:
1) za podizanje vetakih livada i panjaka na obradivom poljoprivrednom zemljitu etvrte i pete
katastarske klase, kao i za podizanje uma bez obzira na klasu zemljita, po prethodno pribavljenoj
saglasnosti Ministarstva;
2) za eksploataciju mineralnih sirovina (gline, ljunka, peska, treseta, kamena i dr.), odnosno
izvoenje radova na odlaganju jalovine, pepela, ljake i drugih opasnih i tetnih materija na obradivom
poljoprivrednom zemljitu na odreeno vreme po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva i
priloenom dokazu o plaenoj naknadi za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljita koju je
reenjem utvrdila optinska, odnosno gradska uprava;
3) u drugim sluajevima ako je utvren opti interes na osnovu zakona, uz plaanje naknade za
promenu namene.
Korienje obradivog poljoprivrednog zemljita u sluaju iz stava 1. ovog lana moe se odobriti na
odreeno i neodreeno vreme, osim za sluajeve iz stava 1. taka 2. ovog lana.

Saglasnost na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljita

lan 24.
Uz zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljita investitor

podnosi Ministarstvu:
1) dokaz o vlasnitvu, odnosno pravu korienja obradivog poljoprivrednog zemljita za koje se trai
saglasnost;
2) zapisnik poljoprivrednog inspektora o postojeem stanju u pogledu naina korienja obradivog
poljoprivrednog zemljita za koje se trai saglasnost;
3) dokaz o plaenoj administrativnoj taksi;
4) projekat rekultivacije, ako se promena namene vri na odreeno vreme iz lana 23. stav 1. taka
2. ovog zakona i potvrda o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina.

Naknada za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljita i korienja u

nepoljoprivredne svrhe
lan 25.
Za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljita plaa se naknada (u daljem tekstu: naknada
za promenu namene).
Naknada za promenu namene plaa se jednokratno u iznosu od 50% trine vrednosti obradivog
poljoprivrednog zemljita na dan podnoenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog
zemljita, odnosno 20% trine vrednosti graevinskog zemljita za promenu namene iz lana 23. stav 1.
taka 3) ovog zakona.
Obavezu plaanja, kao i visinu naknade za promenu namene reenjem utvruje optinska, odnosno
gradska uprava, na zahtev zainteresovanog lica ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.
Uz zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o vlasnitvu, odnosno pravu korienja obradivog poljoprivrednog zemljita;
2) kopija plana katastarske parcele;
3) izvod iz odgovarajueg urbanistikog plana o nameni katastarske parcele;
4) saglasnost Ministarstva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljita za sluajeve iz
lana 23. ta. 1) i 2) ovog zakona.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba Ministarstvu.
Sredstva ostvarena od naknade za promenu namene u visini od 60% prihod su budeta Republike
Srbije, a u visini od 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi
obradivo poljoprivredno zemljite ija se namena menja i koriste se za realizaciju godinjeg programa
zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita koji donosi nadleni organ te jedinice lokalne
samouprave.

Oslobaanje od obaveze plaanja naknade za promenu namene

lan 26.
Naknada za promenu namene ne plaa se u sluaju:
1) izgradnje ili rekonstrukcije porodine stambene zgrade poljoprivrednog domainstva u cilju
poboljanja uslova stanovanja lanova tog domainstva ili u sluaju prirodnog razdvajanja
poljoprivrednog domainstva najvie do 200 m stambenog prostora;
2) izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno
koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost i
ako ne poseduje drugo odgovarajue neobradivo poljoprivredno zemljite;
3) odreivanja lokacije za groblje ili proirenje groblja;

4) izgradnje objekata koji slue za odbranu od poplava, za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljita ili
za ureenje bujica;
5) regulacije vodotoka u funkciji ureenja poljoprivrednog zemljita;
6) izgradnje i proirenja poljskih puteva koji doprinose racionalnom korienju poljoprivrednog
zemljita;
7) poumljavanja obradivog poljoprivrednog zemljita este, sedme i osme katastarske klase u sluaju
kada je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvreno da e se to zemljite racionalnije
koristiti ako se poumi, kao i u sluaju iz lana 23. stav 1. taka 1. ovog zakona;
8) podizanja rasadnika za proizvodnju reproduktivnog materijala vono-loznih i umskih drvenastih
vrsta;
9) podizanja poljozatitnih pojaseva;
10) podizanja vetakih livada i panjaka na obradivom poljoprivrednom zemljitu este i sedme
katastarske klase, kao i kada je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvreno da e se
to zemljite racionalnije koristiti ako se pretvori u vetake livade i panjake, kao i u sluaju iz lana 23.
stav 1. taka 1) ovog zakona.
Objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne
poljoprivredne proizvodnje u smislu stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana su objekti za smetaj mehanizacije,
repromaterijala, smetaj i uvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za
potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaih ivotinja, objekti za
gajenje peurki, pueva i riba (u daljem tekstu: poljoprivredni objekti).
Ispunjenost uslova za oslobaanje plaanja naknade iz stava 1. ovog lana, na zahtev zainteresovanog
lica, reenjem utvruje optinska, odnosno gradska uprava.
Uz zahtev za utvrivanje oslobaanja plaanja naknade iz stava 1. ovog lana zainteresovano lice
podnosi dokaz o vlasnitvu ili pravu korienja obradivog poljoprivrednog zemljita, kopiju plana
katastarske parcele, podatke o povrini za koju se vri promena namene i idejni projekat objekta, a u
sluaju izgradnje porodinog stambenog objekta podatke o uslovima stanovanja i lanovima porodinog
domainstva.
Na reenje iz stava 3. ovog lana moe se izjaviti alba Ministarstvu.

Usitnjavanje katastarskih parcela obradivog poljoprivrednog zemljita

lan 27.
Obradivo poljoprivredno zemljite ne moe da se usitni na parcele ija je povrina manja od pola
hektara.
Obradivo poljoprivredno zemljite ureeno komasacijom ne moe da se usitni na parcele ija je
povrina manja od jednog hektara.

Poljska teta
lan 28.
Zabranjeno je unitavanje i oteenje useva, sadnica, stabala i poljoprivredne mehanizacije na
imanjima, oteenja koja dovode do smanjenja produktivnosti, strukture i slojeva poljoprivrednog
zemljita, kao i svako drugo oteenje na poljoprivrednom zemljitu (u daljem tekstu: poljska teta).
Zabranjeno je spaljivanje organskih ostataka posle etve useva na poljoprivrednom zemljitu.

Zabranjena je ispaa stoke na obradivom poljoprivrednom zemljitu, osim na sopstvenom.

Jedinica lokalne samouprave propisuje mere za zatitu od poljske tete i mere za zatitu od spaljivanja
organskih ostataka na poljoprivrednom zemljitu.

Zatita poljoprivrednog zemljita od mraza, grada, poara

lan 29.
Jedinica lokalne samouprave propisuje mere za zatitu poljoprivrednog zemljita od mraza, grada,
poara i drugih elementarnih nepogoda.

IV. UREENjE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjITA

1. Opta pravila o ureenju poljoprivrednog zemljita
Prava i obaveze vlasnika, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljita
lan 30.
Vlasnici, odnosno korisnici poljoprivrednog zemljita na podruju na kojem se vri ureenje
poljoprivrednog zemljita moraju dozvoliti pristup na svoje zemljite strunjacima geodetskih, vodnih,
poljoprivrednih i drugih organizacija, radi obavljanja radova u vezi sa ureenjem poljoprivrednog
zemljita.

2. Komasacija
Razlozi za komasaciju
lan 31.
Komasacija se vri u sledeim sluajevima:
1) kada se zbog velike usitnjenosti i nepravilnog oblika katastarskih parcela poljoprivredno zemljite
ne moe racionalno koristiti;
2) kada se vri izgradnja sistema za odvodnjavanje ili navodnjavanje;
3) kada se vri izgradnja mree poljskih puteva;
4) kada se izgradnjom infrastrukturnih i veih objekata (javni putevi, eleznike pruge, akumulacija i
dr.), ureenjem vodotoka i irenjem graevinskog reona vri dalje usitnjavanje postojeih katastarskih
parcela, poremeaj mree poljskih puteva i sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje;
5) kada je potrebno izvesti protiverozione radove i mere.

Teritorija za komasaciju
lan 32.
Skuptina jedinice lokalne samouprave odreuje teritoriju katastarske optine ili delove katastarskih
optina, koja se ureuje komasacijom.
Ureenje teritorije komasacijom iz stava 1. ovog lana, vri se na osnovu programa komasacije koji
donosi skuptina jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva.
Na osnovu programa komasacije donose se naela komasacije i izrauje tehnika dokumentacija

(projekti).

Komasaciona masa
lan 33.
Predmet komasacije su sva zemljita u komasacionom podruju (poljoprivredna, umska i
graevinska), kao i ureaji na tim zemljitima (u daljem tekstu: komasaciona masa).
Komasaciona masa sastavlja se na osnovu faktikog stanja koje utvruje komisija za komasaciju i o
tome sastavlja zapisnik.

Odluka o sprovoenju komasacije

lan 34.
Odluku o sprovoenju komasacije donosi skuptina jedinice lokalne samouprave na osnovu
programa komasacije.
Odluka iz stava 1. ovog lana objavljuje se u slubenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Komisija i potkomisija za komasaciju

lan 35.
Istovremeno sa donoenjem odluke o sprovoenju komasacije, skuptina jedinice lokalne
samouprave obrazuje komisiju za komasaciju (u daljem tekstu: komisija).
Komisija sprovodi postupak komasacije.
Komisija se sastoji od najmanje sedam lanova i isto toliko zamenika.
Za predsednika komisije imenuje se diplomirani pravnik sa poloenim pravosudnim ispitom, a za
lanove komisije imenuje se po jedan diplomirani inenjer poljoprivrede, geodetski inenjer, diplomirani
inenjer arhitekture ili prostornog planiranja i tri predstavnika uesnika komasacije, a po potrebi i
diplomirani inenjer umarstva.
Strune i administrativne poslove komisije obavlja sekretar komisije, diplomirani pravnik koga
imenuje skuptina jedinice lokalne samouprave iz redova zaposlenih u optinskoj, odnosno gradskoj
upravi.
Komisija obrazuje potkomisiju za komasacionu procenu zemljita, potkomisiju za procenu vrednosti
dugogodinjih zasada i objekata, kao i druga struna tela za preduzimanje pojedinih radnji u postupku
komasacije.
U potkomisiju za komasacionu procenu zemljita odreuju se diplomirani inenjer poljoprivrede koji
radi na poslovima klasiranja i bonitiranja zemljita i najmanje dva predstavnika iz reda uesnika
komasacije.

Zabrana izgradnje objekata i podizanja viegodinjih zasada

lan 36.
Od dana objavljivanja odluke o sprovoenju komasacije ne moe da se vri izgradnja objekata i
podizanje viegodinjih zasada i useva na komasacionom podruju.
Vlasnik zemljita nema pravo naknade za ulaganja u objekat ili viegodinji zasad na zemljitu u
komasacionoj masi, ako je ta ulaganja izvrio posle dana objavljivanja odluke o sprovoenju
komasacije.

Odbor za komasaciju
lan 37.
Uesnici komasacije mogu formirati odbor za komasaciju koji:
1) zastupa interese uesnika komasacije;
2) priprema predloge za program i projekte komasacije koje dostavlja komisiji za komasaciju;
3) razmatra izvetaje o proceni vrednosti zemljita i raspodele komasacione mase.
Odbor za komasaciju ne odluuje o pravima uesnika komasacije.

Obezbeenje zemljita za zajednike potrebe

lan 38.
U postupku komasacije se obezbeuje zemljite za izgradnju objekata za potrebe naselja (za
izgradnju mree poljskih puteva, sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, za komunalne i druge
potrebe naselja).
Zemljite iz stava 1. ovog lana obezbeuju uesnici komasacije srazmerno unetoj povrini u
komasacionu masu, odnosno unetoj vrednosti zemljita, i to bez naknade.
Uesnici komasacije su duni, da bez naknade, uklone drvnu masu sa mea i parcela pod
degradiranim viegodinjim zasadima.

Posebni trokovi
lan 39.
Ako zbog izgradnje veih infrastrukturnih ili drugih objekata (eleznike pruge, javni putevi, vodne
akumulacije, kanali i slino) nastane usitnjavanje poljoprivrednih parcela, odnosno tei pristup do njih,
investitor takvih objekata duan je da o svom troku obezbedi nesmetan pristup tim parcelama.

Principi raspodele komasacione mase

lan 40.
Svaki vlasnik, odnosno korisnik zemljita dobija iz komasacione mase zemljite odgovarajue
vrednosti, a po mogunosti iste katastarske kulture i udaljenosti od naselja, kao i poloaja koji prua
priblino jednake mogunosti u pogledu naina obrade koje je imao pre komasacije.
Pri raspodeli zemljita iz komasacione mase svaki uesnik komasacije mora da dobije zemljite
pravilnijeg oblika i na manjem broju mesta nego to je uneo u komasacionu masu ukoliko je uneo
zemljite na dva ili vie mesta.

Nedopustivost povraaja u preanje stanje

lan 41.
U postupku komasacije nije doputen povraaj u preanje stanje i obnova postupka.

Osnovna pravila raspodele komasacione mase

lan 42.

Ukupna vrednost zemljita koje se daje iz komasacione mase ne moe biti manja niti vea od 10% od
ukupne vrednosti zemljita unetog u komasacionu masu (ukljuujui i umanjenje za zajednike potrebe),
a ukupna povrina zemljita koja se daje iz komasacione mase ne moe biti manja niti vea od 20% od
ukupne povrine zemljita unetog u komasacionu masu, osim ako se komisija i uesnik komasacije
drugaije ne sporazumeju.
Ako uesnik komasacije dobije iz komasacione mase veu vrednost zemljita od unetog, umanjenog
za iznos odbitka za zajednike potrebe, razliku plaa u novcu, odnosno ako dobije manju vrednost
zemljita od unetog po odbitku za zajednike potrebe, razlika mu se isplauje u novcu.
U sluaju iz stava 2. ovog lana reenjem o raspodeli komasacione mase utvruje se visina naknade
za razliku u vrednosti zemljita unetog u komasacionu masu i zemljita dobijenog iz komasacione mase.

Reenja o raspodeli komasacione mase

lan 43.
Komisija donosi reenja o raspodeli komasacione mase.
Dispozitiv reenja o raspodeli komasacione mase sadri:
1) ime, prezime i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedite uesnika komasacije;
2) podatke o zemljitu unetom u komasacionu masu na kome prestaje pravo svojine, odnosno pravo
korienja uesnika komasacije;
3) iznos umanjenja vrednosti zemljita unetog u komasacionu masu za zajednike potrebe;
4) podatke o zemljitu (broj parcele, broj table, potes - zvano mesto, katastarska kultura i klasa,
povrina i vrednost) koje uesnik komasacije dobija iz komasacione mase;
5) rok u kome je uesnik komasacije duan da preda zemljite koje je uneto u komasacionu masu i
rok u kome je uesnik komasacije duan da obavi skidanja plodova i useva.

Nadleni organ za reavanje po albi

lan 44.
Protiv reenja o raspodeli komasacione mase iz lana 43. ovog zakona uesnik komasacije moe
izjaviti albu Ministarstvu u roku od 15 dana od dana njegovog dostavljanja.

Podaci o pravu svojine i drugim pravima na zemljitu koji se unose u komasacionu masu
lan 45.
Podaci o pravu svojine i drugim pravima na zemljitu i objektima koji se unose u komasacionu masu,
uzimaju se sa stanjem iz katastra nepokretnosti ili drugih javnih knjiga ili se uzimaju na osnovu faktikog
stanja .
Ako je faktiko stanje na terenu sporno u pogledu prava svojine i drugih prava iz stava 1. ovog lana i
ne slae se sa stanjem u katastru nepokretnosti ili drugim javnim knjigama, zemljite i objekti e se uneti
u komasacionu masu na osnovu faktikog stanja.

Obaveze u pogledu poreza i drugih dabina na zemljitu i objektima

lan 46.
Obaveze u pogledu poreza i drugih dabina koje se odnose na zemljite i objekte nastale do dana
predaje zemljita uesniku komasacije snosi raniji vlasnik, odnosno korisnik, a obaveze koje se odnose

na zemljite i objekte primljene u postupku komasacije a nastale su od dana prijema zemljita i objekata,
snosi novi vlasnik, odnosno korisnik.

Postupak komasacije je osloboen plaanja taksi

lan 47.
Za spise i radnje u postupku komasacije ne plaa se administrativna taksa.

3. Dobrovoljno grupisanje zemljita

Dobrovoljno grupisanje zemljita
lan 48.
Ukrupnjavanje zemljinog poseda radi njegovog racionalnijeg korienja moe da se vri
dobrovoljnim grupisanjem zemljita.
Grupisanje zemljita iz stava 1. ovog lana moe da se vri na teritoriji cele katastarske optine ili dela
katastarske optine.
Skuptina jedinice lokalne samouprave donosi odluku o pokretanju postupka za dobrovoljno
grupisanje zemljinog poseda na predlog najmanje deset vlasnika zemljita, odnosno ako se radi o
dravnom poljoprivrednom zemljitu na predlog najmanje jednog vlasnika zemljita ili ako utvrdi da za to
postoje opravdani razlozi.
Za spise i radnje u postupku dobrovoljnog grupisanja zemljita ne plaa se administrativna taksa.

4. Ureenje poljoprivrednog zemljita melioracijama

Mere ureenja poljoprivrednog zemljita melioracijama
lan 49.
Ureenje poljoprivrednog zemljita melioracijama obuhvata:
1) izgradnju i odravanje sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje;
2) rekultivaciju poljoprivrednog zemljita korienog za eksploataciju mineralnih sirovina i drugih
materijala;
3) melioraciju livada i panjaka;
4) pretvaranje neobradivog poljoprivrednog zemljita u obradivo;
5) poboljanje kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita (agromelioracije);
6) druge mere ureenja poljoprivrednog zemljita.

4.1. Izgradnja i odravanje sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje

Odvodnjavanje
lan 50.
Izgradnja sistema za odvodnjavanje se, po pravilu, vri u postupku komasacije.
Ako se izgradnja sistema za odvodnjavanje ne vri u postupku komasacije, izbor povrina po

prioritetima za odvodnjavanje vri se na osnovu sledeih kriterijuma:

1) izgraena zatita od spoljnih voda;
2) izraena tehnika dokumentacija za izgradnju sistema za odvodnjavanje;
3) sprovedena komasacija sa projektovanim, a neizgraenim sistemom za odvodnjavanje;
4) izgraen sistem za odvodnjavanje u koji se moe uklopiti projektno reenje cevne drenae.

Navodnjavanje
lan 51.
Sistemi za navodnjavanje se, po pravilu, grade na obradivom poljoprivrednom zemljitu viih klasa
pogodnosti za navodnjavanje.

Tehnika dokumentacija za izgradnju sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje

lan 52.
Izgradnja sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje poljoprivrednog zemljita vri se u skladu sa
propisima o izgradnji objekata.

Odravanja sistema za navodnjavanje

lan 53.
Odravanje sistema za navodnjavanje obezbeuju vlasnici, odnosno korisnici poljoprivrednog
zemljita.

Pravo slubenosti odvoenja, odnosno dovoenja vode preko drugog zemljita

lan 54.
Ako se izgradnja sistema za odvodnjavanje, odnosno navodnjavanje ne moe reiti na bolji ili
racionalniji nain, moe se ustanoviti pravo slubenosti odvoenja odnosno dovoenja vode preko
drugog zemljita.

4.2. Rekultivacija poljoprivrednog zemljita koje je korieno za eksploataciju

mineralnih sirovina i drugih materijala
Projekat rekultivacije poljoprivrednog zemljita
lan 55.
Poljoprivredno zemljite koje je korieno za eksploataciju mineralnih sirovina ili za druge namene
koje nemaju trajni karakter, privodi se odgovarajuoj nameni, odnosno osposobljava za poljoprivrednu
proizvodnju po projektu rekultivacije poljoprivrednog zemljita.
Projekat rekultivacije sadri naroito:
1) opte karakteristike podruja za eksploataciju mineralnih sirovina (klimatske, pedoloke,
hidrografske) i stanje poljoprivredne proizvodnje;
2) dokumentaciju o vlasnicima, odnosno korisnicima poljoprivrednog zemljita (prepisi listova
nepokretnosti, odnosno posedovnih listova ili zemljinoknjinih uloaka, kopija katastarskog plana);

3) projektno reenje tehnike rekultivacije (postupak skidanja, uvanja i vraanja humusnog sloja,
tehniko ureenje terena, hidrotehniki radovi kojima se uspostavlja prvobitni vodni reim u zemljitu i
dr.);
4) projektno reenje bioloke rekultivacije (priprema zemljita za poljoprivrednu proizvodnju, namena
poljoprivrednog zemljita, postupak i rok ispitivanja opasnih i tetnih materija u rekultivisanom zemljitu);
5) rokove izvoenja pojedinih faza rekultivacije;
6) predmer i predraun radova;
7) grafike i numerike priloge.
Projekat rekultivacije moe da izrauje privredno drutvo, odnosno preduzee, odnosno drugo
pravno lice koje ima ovlaenje Ministarstva.

4.3. Melioracija livada i panjaka

lan 56.
Melioracija livada i panjaka obuhvata skup mera za poboljanje kvaliteta trave za ispau stoke i
proizvodnju sena.
Melioracija livada i panjaka izvodi se na osnovu projekta koji sadri naroito:
1) opte karakteristike podruja za melioraciju livada i panjaka (klimatske, pedoloke, hidrografske,
stanje stoarske i poljoprivredne proizvodnje);
2) dokumentaciju o vlasnicima i korisnicima poljoprivrednog zemljita (prepisi listova nepokretnosti,
odnosno posedovnih listova ili zemljinoknjinih uloaka, kopija katastarskog plana);
3) projektno reenje melioracija livada i panjaka (tehniko ureenje terena, hidrotehniki radovi,
agrotehniki radovi);
4) rokove izvoenja pojedinih faza radova;
5) predmer i predraun radova.
Projekat melioracija livada i panjaka moe da izrauje privredno drutvo, odnosno
preduzee,odnosno drugo pravno lice koje ima ovlaenje Ministarstva.

4.4. Pretvaranje neobradivog poljoprivrednog zemljita u obradivo

lan 57.
Neobradivo poljoprivredno zemljite pretvara se u obradivo na osnovu projekta koji sadri naroito:
1) opte karakteristike podruja za pretvaranje neobradivog poljoprivrednog zemljita u obradivo
(klimatske, pedoloke, hidrografske) i stanje poljoprivredne proizvodnje;
2) dokumentaciju o vlasnicima i korisnicima poljoprivrednog zemljita (prepisi listova nepokretnosti,
odnosno posedovnih listova ili zemljinoknjinih uloaka, kopija katastarskog plana);
3) projektno reenje pretvaranja neobradivog poljoprivrednog zemljita u obradivo (tehniko
ureenje terena, hidrotehniki radovi, agrotehniki radovi);
4) rokove izvoenja pojedinih faza radova;
5) predmer i predraun radova.
Projekat pretvaranja neobradivog poljoprivrednog zemljita u obradivo moe da izrauje privredno
drutvo, odnosno preduzee, odnosno drugo pravno lice koje ima ovlaenje Ministarstva.

4.5. Poboljanje kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita

lan 58.
Poboljanje kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita obuhvata mere kojima se vri poboljanje
fizikih, hemijskih i biolokih osobina zemljita (oglinjavanje i opeskavanje zemljita, smanjenje kiselosti,
smanjenje alkalnosti zemljita, meliorativno ubrenje zemljita i druge mere).
Poboljanje kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita izvodi se na osnovu projekta koji sadri
naroito:
1) opte karakteristike podruja za poboljanje kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita
(klimatske, pedoloke, hidrografske) i stanje poljoprivredne proizvodnje;
2) dokumentaciju o vlasnicima i korisnicima poljoprivrednog zemljita (prepisi listova nepokretnosti,
odnosno posedovnih listova ili zemljinoknjinih uloaka, kopija katastarskog plana);
3) projektno reenje za poboljanje kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita (tehniko ureenje
terena, hidrotehniki radovi, agrotehniki radovi);
4) rokove izvoenja pojedinih faza radova;
5) predmer i predraun radova.
Projekat poboljanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita moe da izrauje privredno
drutvo, odnosno preduzee, odnosno drugo pravno lice koje ima ovlaenje Ministarstva.

V. KORIENjE POLjOPRIVREDNOG ZEMLjITA

1. Obaveza vlasnika, odnosno korisnika poljoprivrednog zemljita
lan 59.
Vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljita duan je:
1) da obradivo poljoprivredno zemljite redovno obrauje i da primenjuje mere propisane ovim
zakonom i drugim propisima;
2) da postupa kao dobar domain i po pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse.
Obradivo poljoprivredno zemljite koje nije obraeno u prethodnom vegetacionom periodu,
Ministarstvo moe dati u zakup fizikom, odnosno pravnom licu za period do tri godine, uz plaanje
zakupnine vlasniku zemljita, a po odbijanju trokova postupka.

2. Korienje poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini

Raspolaganje i upravljanje
lan 60.
Poljoprivrednim zemljitem u dravnoj svojini raspolae i upravlja drava preko Ministarstva.
Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini koristi se prema godinjem programu zatite, ureenja i
korienja poljoprivrednog zemljita koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
Program iz stava 2. ovog lana nadleni organ jedinice lokalne samouprave donosi po prethodno
pribavljenom miljenju komisije koju obrazuje predsednik optine, odnosno gradonaelnik, a koja u
svom sastavu ima najmanje polovinu lanova fizika lica - poljoprivrednike koji su upisani u Registar
poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisom kojim se ureuje upis u Registar poljoprivrednih
gazdinstava.
Program iz stava 2. ovog lana nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan je da donese
najkasnije do 31. marta tekue godine, uz saglasnost Ministarstva.

Programom iz stava 2. ovog lana utvruje se: vrsta i obim radova koje treba izvriti u periodu za koji
se program donosi, dinamika izvoenja radova i ulaganja sredstava.
Program koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave, pored elemenata iz stava 7. ovog
lana, sadri i podatke koji se odnose na poljoprivredno zemljite u svojini Republike Srbije (u daljem
tekstu: u dravnoj svojini), i to podatke o:
1) ukupnoj povrini i povrini po katastarskim optinama poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini
na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
2) korisnicima poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini;
3) zakupcima poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini;
4) povrini poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini koja nije data na korienje;
5) ukupnoj povrini poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini koja je planirana za davanje u zakup,
kao i povrine delova poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini koje su planirane za davanje u zakup
(jedna ili vie katastarskih parcela) sa brojem katastarske parcele, povrinom, klasom i kulturom;
6) stanju zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini.
Organ nadlean za poslove voenja javne evidencije o nepokretnostima duan je da dostavi potrebne
podatke, najkasnije do 30. oktobra tekue godine, organu jedinica lokalne samouprave za izradu
programa iz stava 2. ovog lana za narednu godinu, bez naknade.

lan 61.
Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini moe se dati na korienje bez plaanja naknade
obrazovnim ustanovama - kolama, strunim poljoprivrednim slubama i socijalnim ustanovama u
povrini koja je primerena delatnosti kojom se bave, a najvie do 100 hektara, a visokoobrazovnim
ustanovama - fakultetima i naunim institutima iji je osniva drava i ustanovama za izvrenje krivinih
sankcija najvie do 1.000 hektara.
Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini moe se dati na korienje bez plaanja naknade pravnim
licima u dravnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti umarstva.
Odluku o tome donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Ministarstva.

Korienje poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini uz naknadu

lan 61a
Izuzetno, poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini moe se dati na korienje uz naknadu pravnim i
fizikim licima za nepoljoprivrednu proizvodnju (naftne buotine, vetrenjae i sl.).
O davanju na korienje poljoprivrednog zemljita iz stava 1. ovog lana odluku donosi nadleni
organ jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva.
Vlada blie propisuje uslove, nain i postupak za davanje poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini
na korienje u nepoljoprivredne svrhe, kao i kriterijume za utvrivanje visine naknade za davanje
poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini na korienje u nepoljoprivredne svrhe.

2.1. Zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini

Zakup
lan 62.
Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini i zemljite iz lana 3. ovog zakona moe se dati u zakup,
ako je godinjim programom zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita iz lana 60. ovog

zakona predvieno za davanje u zakup fizikom, odnosno pravnom licu za period koji ne moe biti krai
od jedne godine niti dui od 20 godina, a za ribnjake i vinograde 40 godina.
Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini koje je dato u zakup ne moe se dati u podzakup.

Naknada za umanjenu vrednost viegodinjih zasada

lan 63.
Ako su se na poljoprivrednom zemljitu u dravnoj svojini, na dan zakljuenja ugovora o zakupu,
nalazili viegodinji zasadi kojima se za vreme trajanja zakupa smanjila vrednost krivicom zakupca,
zakupodavcu pripada naknada za umanjenu vrednost tih zasada.
Ako su uklonjeni zasadi, zakupodavcu pripada naknada u visini vrednosti tih zasada u vreme
zakljuenja ugovora o zakupu.
Sredstva ostvarena od naknade iz st. 1. i 2. ovog lana u visini od 60% prihod su budeta Republike
Srbije, a u visini od 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave i koriste se za realizaciju
godinjeg programa zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita koji donosi nadleni organ
jedinice lokalne samouprave.

Postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini

lan 64.
Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini daje se u zakup javnim oglaavanjem.
Poljoprivredno zemljite moe se dati u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava
preeg zakupa.
Odluku o raspisivanju javnog oglasa i odluku o davanju u zakup zemljita iz stava 1. ovog lana
donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljite u
dravnoj svojini, uz saglasnost Ministarstva.
Odluku o davanju u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini nadleni organ jedinice lokalne
samouprave duan je da donese najkasnije do 1. juna tekue godine.
Protiv odluke iz stava 3. ovog lana o davanju u zakup zemljita moe se izjaviti alba Ministarstvu, a
protiv istih odluka donetih od strane organa jedinica lokalne samouprave sa teritorije autonomne
pokrajine nadlenom organu autonomne pokrajine za poslove poljoprivrede, u roku od 15 dana od dana
donoenja odluke.
Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne sprovede postupak javnog nadmetanja i ne
donese odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini postupak e sprovesti
Ministarstvo, odnosno nadleni organ za poslove poljoprivrede autonomne pokrajine, za teritoriju
autonomne pokrajine.
Poetna cena za zakup zemljita iz stava 1. ovog lana u prvom krugu ne moe biti nia od 100%
trine cene zakupa na podruju na kojem se to zemljite nalazi, odnosno u drugom krugu ne moe biti
nia od 70% trine cene zakupa na podruju na kojem se to zemljite nalazi.
Strune poslove za prikupljanje potrebne dokumentacije radi davanja u zakup zemljita iz stava 1.
ovog lana obavlja optinska, odnosno gradska uprava.

Pravo preeg zakupa

lan 64a
Pravo preeg zakupa imaju pravna i fizika lica koja su vlasnici funkcionalnog sistema za
navodnjavanje i odvodnjavanje, ribnjaka, viegodinjih zasada starijih od tri godine, a mlaih od 15

godina u rodu, vinograda starijih od tri godine, a mlaih od 30 godina u rodu, funkcionalnih
poljoprivrednih objekata (u daljem tekstu: infrastruktura), a koji se nalaze na zemljitu u dravnoj svojini.
Pravo preeg zakupa imaju pravna i fizika lica koja su vlasnici objekata za uzgoj i dranje ivotinja i
koja se bave uzgojom i dranjem ivotinja, a u cilju proizvodnje hrane za ivotinje, i to jedan hektar po
uslovnom grlu.
Cena zakupa po pravu preeg zakupa je prosena poslednje izlicitirana cena na poslednjem
odranom javnom nadmetanju za poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini istog kvaliteta koje je dato
u zakup na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se nalazi parcela iz stava 1. ovog lana,
odnosno za proseno izlicitiranu cenu poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini istog kvaliteta najblie
jedinice lokalne samouprave.
Pravna i fizika lica, vlasnici infrastrukture iz stava 1. ovog lana i fizika lica iz stava 2. ovog lana
dostavljaju komisiji za izradu godinjeg programa zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita
organa jedinice lokalne samouprave podatke o vlasnitvu nad infrastrukturom iz stava 1. ovog lana,
odnosno objektima iz stava 2. ovog lana, najkasnije do 30. oktobra tekue godine za narednu godinu.
Ako lica iz stava 4. ovog lana ne dostave podatke o vlasnitvu nad infrastrukturom iz stava 1. ovog
lana, odnosno objektima iz stava 2. ovog lana, komisija organa jedinice lokalne samouprave daje u
zakup poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini.
Podatke iz stava 1. ovog lana vlasnik dokazuje izvodom iz odgovarajuih javnih knjiga o evidenciji
nepokretnosti, odnosno Ministarstvo utvruje stanje i funkcionalnost zasada i infrastrukture iz stava 1.
ovog lana.

Pravo uea u prvom i drugom krugu javnog nadmetanja za zakup poljoprivrednog

zemljita u dravnoj svojini
lan 64b
Pravo uea u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini u
prvom krugu ima fiziko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa prebivalitem u
katastarskoj optini na kojoj se nalazi zemljite koje je predmet zakupa i ima svojstvo osiguranika
poljoprivrednika kod Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno pravno lice koje
je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koje je vlasnik zemljita u katastarskoj optini u kojoj
se nalazi zemljite koje je predmet zakupa i ima sedite na teritoriji jedinice lokalne samouprave kojoj
pripada ta katastarska optina.
Pravo uea u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini u
prvom krugu ima i fiziko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i ima svojstvo
osiguranika poljoprivrednika kod Republikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, sa
prebivalitem na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja sprovodi javno nadmetanje, a ija se parcela
granii sa zemljitem u dravnoj svojini koje je predmet zakupa.
U drugom krugu pravo uea ima pravno i fiziko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih
gazdinstava.
Pravo uea u javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini u
prvom i drugom krugu nemaju pravna i fizika lica koja nisu ispunila sve obaveze iz ranijih ili tekuih
ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini, kao i ona koja su izvrila ometanje
poseda poljoprivrednog zemljita ili koja su naruavala nesmetano odvijanje bilo kog dela postupka
javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini u zakup.

Pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini

lan 65.
- brisan -

Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini

lan 66.
Na osnovu odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini, a po izvrenoj
uplati zakupnine postignute na javnom nadmetanju Ministarstvo i zakupac zakljuuju ugovor o zakupu
poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini.
Ugovor iz stava 1. ovog lana naroito sadri:
1) podatke o nazivu katastarske optine, broju i podbroju katastarske parcele, nazivu potesa, broju
katastarskog plana, postojeem nainu korienja (kulturi) i katastarskoj klasi zemljita;
2) vreme trajanja zakupa;
3) visinu i rok plaanja zakupnine;
4) vreme amortizacije viegodinjih zasada;
5) prava i obaveze zakupca;
6) razloge za otkaz ugovora;
6a) sredstva obezbeenja plaanja po ugovoru za viegodinji zakup.
7) razloge za prestanak ugovora.
Kod ugovora o zakupu, odnosno korienju poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini koji je
zakljuen na rok trajanja dui od deset godina, zakupnina se moe poveati ako doe do poveanja
prosene cene zakupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se to zemljite nalazi.

Obaveze zakupca poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini

lan 67.
Zakupac ne moe bez odobrenja zakupodavca vriti investicione radove na poljoprivrednom zemljitu
u dravnoj svojini koji prelaze granice uobiajenog korienja ili promeniti nain korienja
poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini.
Zakupac ne moe obavljati aktivnosti suprotno propisima o zatiti ivotne sredine ili radnje koje imaju
negativan uticaj na prirodno bogatstvo ili stanje prirodnog podruja.
Zakupac nema pravo na povraaj vrednosti ulaganja na poljoprivrednom zemljitu u dravnoj svojini,
ako ugovorom nije drugaije ureeno.

Postupak i pravo prvenstva za davanje u zakup poljoprivrednog objekta u dravnoj svojini

lan 68.
Poljoprivredni objekat u dravnoj svojini daje se u zakup po postupku iz lana 64. ovog zakona.
Pravo prvenstva za davanje u zakup poljoprivrednog objekta u dravnoj svojini ima fiziko ili pravno
lice koje je vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljita na kome se objekat nalazi ukoliko
prihvati najviu ponuenu cenu.

Prestanak vaenja ugovora o zakupu

lan 69.
Ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini prestaje istekom vremena na koje je
zakljuen ili sporazumom ugovornih strana.

Raskid ugovora o zakupu

lan 70.
Na raskid ugovora o zakupu poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini primenjuju se propisi o
obligacionim odnosima.

Sredstva zakupnine
lan 71.
Sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljita, odnosno poljoprivrednog objekta
u dravnoj svojini u visini od 60% prihod su budeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su
budeta jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljite u dravnoj
svojini i koriste se za realizaciju godinjeg programa zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog
zemljita koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave.
U autonomnoj pokrajini, sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljita, odnosno
poljoprivrednog objekta u dravnoj svojini u visini od 30% prihod su budeta Republike Srbije, u visini
od 30% prihod su budeta autonomne pokrajine, a 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave
na ijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini.
Jedinice lokalne samouprave dune su da Ministarstvu dostave izvetaj o uplati sredstava ostvarenih
od davanja u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini, odnosno objekata u dravnoj svojini
najkasnije do 10. novembra tekue godine, kao i godinji izvetaj o korienju sredstava za realizaciju
programa iz stava 1. ovog lana za tekuu godinu do 31. januara naredne godine.

2.2. Promet poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini

Otuenje poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini
lan 72.
Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini ne moe se otuivati.

Zamena poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini

lan 73.
Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini moe se zameniti za poljoprivredno zemljite u svojini
pravnih i fizikih lica u sluaju ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini.
Odluku o zameni poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini donosi Vlada na predlog Ministarstva,
odnosno izvrnog organa autonomne pokrajine za poljoprivredno zemljite koje se nalazi na teritoriji
autonomne pokrajine.
Zamena iz stava 1. ovog lana vri se pod uslovom da poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini i
poljoprivredno zemljite u svojini pravnih i fizikih lica koje se zamenjuje, imaju istu trinu vrednost.
Ugovor o zameni poljoprivrednog zemljita iz stava 1. ovog lana zakljuuju Ministarstvo i vlasnik
poljoprivrednog zemljita.
Procena trine vrednosti poljoprivrednog zemljita iz stava 3. ovog lana vri se na osnovu podataka
o trinoj ceni na podruju na kojem se zemljite nalazi pribavljenih od nadlenog organa.

3. Korienje panjaka

Korienje panjaka
lan 74.
Vlasnik, odnosno korisnik panjaka duan je da utvrdi uslove i nain za korienje panjaka
(povrinu, prinos, kapacitet korienja za pojedine vrste stoke, korienje vode, mere za unapreenje
proizvodnje i potrebna sredstva).
Vlasnik, odnosno korisnik panjaka duan je da o uslovima i nainu korienja panjaka obavesti lica
ija se stoka napasa na panjaku pre poetka korienja panjaka.
Lica ija se stoka napasa na panjacima duna su da se pridravaju naina i vremena ispae stoke koji
su odreeni uslovima i nainom korienja panjaka.
Vlasnik, odnosno korisnik panjaka duan je da na vodama za napajanje stoke, koje se nalaze na
panjacima, dozvoli napajanje stoke i draocima stoke koji te panjake ne koriste, a prirodno su upueni
na iskoriavanje voda na tim panjacima.
Na korienje panjaka u dravnoj svojini koji su vraeni selu na korienje primenjuje se zakon
kojim se ureuje vraanje utrina i panjaka selima na korienje.

Privoenje panjaka drugoj kulturi

lan 75.
Panjak se moe privesti drugoj kulturi samo pod uslovom da se time postie racionalnije i
ekonominije korienje zemljita.

VI. INFORMACIONI SISTEM O POLjOPRIVREDNOM

ZEMLjITU
Informacioni sistem o poljoprivrednom zemljitu
lan 76.
Informacioni sistem o poljoprivrednom zemljitu, kao deo jedinstvenog informacionog sistema
Republike, obezbeuje evidenciju podataka o poljoprivrednom zemljitu, pristup podacima od strane
ovlaenih korisnika nezavisno od njihove lokacije, razmenu podataka i informacija izmeu subjekata
informacionog sistema, dravnih organa i kvalitet podataka i informacija.

Uspostavljanje i odravanje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljitu

lan 77.
Uspostavljanje i odravanje informacionog sistema o poljoprivrednom zemljitu obuhvata sledee
poslove: planiranje i programiranje razvoja informacionog sistema, organizaciju i koordinaciju rada na
razvoju i funkcionisanju pojedinih podsistema i primenu jedinstvenih standarda, definicija, klasifikacija,
ifarnika, kao i standarda za korienje informacione tehnologije radi nesmetane razmene i korienja
podataka i informacija sa drugim informacionim sistemima Republike Srbije.

VIa UPRAVA ZA POLjOPRIVREDNO ZEMLjITE

Obrazovanje Uprave
lan 77a

Radi obavljanja strunih poslova u oblasti zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita i
upravljanja poljoprivrednim zemljitem u dravnoj svojini obrazuje se Uprava.

Poslovi Uprave
lan 77b
Uprava obavlja sledee poslove:
1) upravlja poljoprivrednim zemljitem u dravnoj svojini;
2) uspostavlja i vodi informacioni sistem o poljoprivrednom zemljitu Republike Srbije;
3) raspodeljuje sredstva za izvoenje radova i prati realizaciju godinjeg programa zatite, ureenja i
korienja poljoprivrednog zemljita za Republiku Srbiju;
4) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita;
5) prati izradu Poljoprivredne osnove Republike i njeno ostvarivanje;
6) obavlja i druge poslove iz oblasti planiranja, zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita.

VII. UPRAVA ZA POLjOPRIVREDNO ZEMLjITE

Obrazovanje Uprave
lan 78.
- prestao da vai Poslovi Uprave
lan 79.
- prestao da vai -

VIII. OVLAENjE ZA DONOENjE PODZAKONSKIH

AKATA
lan 80.
Ministar blie propisuje:
1) sadrinu, nain izrade i vrenja strune kontrole Poljoprivredne osnove Republike i poljoprivredne
osnove autonomne pokrajine, kao i uslove i nain njihovog izlaganja na javni uvid (l. 7, 9, 10. i 13);
2) - brisana 3) uslove koje treba da ispuni privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno lice u pogledu
tehnikih i strunih kapaciteta za ispitivanje opasnih i tetnih materija u poljoprivrednom zemljitu i vodi
za navodnjavanje (lan 17. stav 2);
4) dozvoljene koliine opasnih i tetnih materija u poljoprivrednom zemljitu i vodi za navodnjavanje i
metod njihovog ispitivanja (lan 17. stav 3);
5) uslove koje treba da ispuni privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno lice u pogledu
tehnikih i strunih kapaciteta za vrenje kontrole plodnosti,odnosno utvrivanje koliine mineralnih

ubriva i pesticida u obradivom poljoprivrednom zemljitu (lan 21. stav 3);

6) po prethodno pribavljenom miljenju organizacije nadlene za geodetske poslove, sadrinu,
postupak izrade i donoenja programa komasacije, sadrinu odluke o sprovoenju komasacije, naela
komasacije, nain rada komisije i njenih podkomisija (l. 32, 34. i 35);
7) po prethodno pribavljenom miljenju organizacije nadlene za geodetske poslove, sadrinu
tehnike dokumentacije za izvoenje geodetsko-tehnikih radova (projekata) u komasaciji (lan 32);
8) uslove, nain i postupak dobrovoljnog grupisanja zemljita (lan 48);
9) sadrinu i postupak utvrivanja klasa pogodnosti za navodnjavanje obradivog poljoprivrednog
zemljita (lan 51);
10) uslove koje treba da ispuni privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno lice za izradu
projekta: rekultivacije poljoprivrednog zemljita, melioracije livada i panjaka, pretvaranja neobradivog u
obradivo poljoprivredno zemljite, poboljanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita (l. 55, 56,
57. i 58);
11) kodeks dobre poljoprivredne prakse (lan 59. stav 1. taka 2);
12) nain i postupak davanja u zakup obradivog poljoprivrednog zemljita koje nije obraeno u
prethodnom vegetacionom periodu (lan 59. stav 2);
12a) blie uslove, nain i postupak davanja na korienje poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini
pravnim licima u dravnoj svojini registrovanim za poslove u oblasti umarstva;
12b) uslove i postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini (l. 64. i 64b).

IX. NADZOR
Nadlenost za vrenje nadzora
lan 81.
Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, osim izvoenja
geodetsko-tehnikih radova u postupku komasacije, vri Ministarstvo.

Inspekcijski nadzor
lan 82.
Inspekcijski nadzor Ministarstvo vri preko republikog poljoprivrednog inspektora (u daljem tekstu:
inspektor).
Poslove inspektora moe da vri diplomirani inenjer poljoprivrede smera melioracije, ratarskog,
opteg, voarsko-vinogradarskog ili agronomskog, sa poloenim dravnim strunim ispitom i najmanje tri
godine radnog iskustva.

Ovlaenja inspektora
lan 83.
Inspektor je ovlaen i duan da vri:
1) kontrolu da li se poljoprivredno zemljite koje je prostornim ili urbanistikim planom odreeno da
bude graevinsko, do njegovog privoenja planiranoj nameni koristi za poljoprivrednu proizvodnju;
2) kontrolu da li vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljita redovno obrauje
poljoprivredno zemljite, primenjuje mere propisane ovim zakonom i drugim propisima i da li postupa

kao dobar domain i po pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse;

3) kontrolu isputanja i odlaganja opasnih i tetnih materija na poljoprivrednom zemljitu;
4) kontrolu u cilju utvrivanja dozvoljenih koliina opasnih i tetnih materija u poljoprivrednom
zemljitu i vodi za navodnjavanje;
5) kontrolu da li privredno drutvo, odnosno preduzee, odnosno drugo pravno lice ima ovlaenje za
utvrivanje opasnih i tetnih materija u poljoprivrednom zemljitu i vodi za navodnjavanje;
6) kontrolu u cilju utvrivanja da li vlasnik, odnosno korisnik obradivog poljoprivrednog zemljita vri
kontrolu plodnosti zemljita od prve do pete katastarske klase;
7) kontrolu u cilju utvrivanja da li privredno drutvo, odnosno preduzee, odnosno drugo pravno lice
ima ovlaenje za utvrivanje kontrole plodnosti zemljita i koliine unetog mineralnog ubriva i pesticida
u obradivo poljoprivredno zemljite;
8) kontrolu da li se obradivo poljoprivredno zemljite prve, druge, tree, etvrte i pete katastarske
klase koristi u nepoljoprivredne svrhe;
9) kontrolu u cilju utvrivanja da li se vri usitnjavanje parcela na obradivom poljoprivrednom
zemljitu, odnosno na poljoprivrednom zemljitu ureenom komasacijom;
10) kontrolu u cilju utvrivanja da li je za eksploataciju mineralnih sirovina ili za druge namene koje
nemaju trajni karakter, kao i za odlaganje jalovine, pepela, ljake i drugih opasnih i tetnih materija
dobijena saglasnost Ministarstva;
11) kontrolu faktikog naina korienja poljoprivrednog zemljita u sluaju promene namene
korienja poljoprivrednog zemljita;
12) kontrolu da li se radovi na rekultivaciji poljoprivrednog zemljita vre po projektu rekultivacije;
13) kontrolu da li privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno lice ima ovlaenje za
izradu: projekta rekultivacije poljoprivrednog zemljita, projekta melioracija livada i panjaka, projekta
pretvaranja neobradivog poljoprivrednog zemljita u obradivo, projekta poboljanja kvaliteta obradivog
poljoprivrednog zemljita;
14) kontrolu da li je investitor za eksploataciju mineralnih sirovina, odlaganje jalovine, pepela, ljake i
drugih opasnih i tetnih materija, kao i u drugim sluajevima platio naknadu za promenu namene;
15) kontrolu da li se melioracije livada i panjaka izvode na osnovu projekta melioracije livada i
panjaka;
16) kontrolu da li se neobradivo poljoprivredno zemljite privodi u obradivo na osnovu projekta
pretvaranja neobradivog poljoprivrednog zemljita u obradivo;
17) kontrolu da li se poboljanje kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita izvodi na osnovu
projekta poboljanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita;
18) kontrolu da li vlasnik, odnosno korisnik obradivog poljoprivrednog zemljita isto redovno
obrauje, odnosno primenjuje mere u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog
zakona;
19) kontrolu da li zakupac poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini to zemljite daje u podzakup;
20) kontrolu da li zakupac poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini vri investicione radove na
poljoprivrednom zemljitu ili menja nain njegovog korienja bez odobrenja zakupodavca;
21) kontrolu da li je vlasnik, odnosno korisnik panjaka utvrdio nain i uslove za korienje panjaka;
22) kontrolu privoenja panjaka drugoj kulturi.

lan 84.
U vrenju poslova iz lana 83. ovog zakona inspektor je ovlaen da:
1) naredi investitoru vraanje poljoprivrednog zemljita u prvobitno stanje ako poljoprivrednim

osnovama zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita nije predvieno za korienje u

nepoljoprivredne svrhe;
2) zabrani isputanje i odlaganje opasnih i tetnih materija na poljoprivrednom zemljitu i kanalima za
navodnjavanje u koliini koja moe da oteti i smanji proizvodnu sposobnost poljoprivrednog zemljita i
kvalitet vode za navodnjavanje;
3) naredi vlasniku, odnosno korisniku obradivog poljoprivrednog zemljita da izvri kontrolu plodnosti
zemljita od prve do pete katastarske klase u roku od dva do est meseci;
4) zabrani korienje obradivog poljoprivrednog zemljita prve, druge, tree, etvrte i pete
katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe;
5) zabrani eksploataciju mineralnih sirovina (gline, ljunka, peska, treseta i kamena), odnosno
odlaganje jalovine, pepela, ljake i drugih opasnih i tetnih materija na poljoprivrednom zemljitu ako se
vri bez prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva, bez projekta rekultivacije i bez plaene naknade
za promenu namene;
6) naredi investitoru pribavljanje saglasnosti za eksploataciju mineralnih sirovina i plaanje naknade za
promenu namene u roku od 30 do 90 dana;
7) naloi investitoru da u roku od 30 do 90 dana pribavi dokaz o izvrenoj uplati naknade za promenu
namene u visini utvrenoj reenjem optinske, odnosno gradske uprave i dostavi na uvid inspektoru;
8) naredi investitoru izvoenje rekultivacije poljoprivrednog zemljita u skladu sa projektom;
9) naredi izvoenje radova u skladu sa projektom melioracija livada i panjaka, pretvaranja
neobradivog poljoprivrednog zemljita u obradivo i poboljanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog
zemljita;
10) naredi vlasniku, odnosno korisniku obradivog poljoprivrednog zemljita da ga redovno obrauje i
primenjuje mere u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;
11) zabrani izvoenje investicionih radova na poljoprivrednom zemljitu u dravnoj svojini i menjanje
naina njegovog korienja bez odobrenja zakupodavca;
12) naredi korisniku panjaka da utvrdi nain i uslove za korienje panjaka;
13) zabrani privoenje panjaka drugoj kulturi ako se time ne postie racionalnije i ekonominije
korienje zemljita.
O preduzetim merama iz stava 1. ovog lana inspektor donosi reenje.
Na reenje inspektora moe se izjaviti alba Ministru.

X. KAZNENE ODREDBE
Prekraji
lan 85.
Novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo,
odnosno preduzee ili drugo pravno lice ako:
1) isputa i odlae opasne i tetne materije na poljoprivrednom zemljitu i u kanalima za
odvodnjavanje i navodnjavanje (lan 16);
2) proizvodi poljoprivredne kulture i vri navodnjavanje suprotno odredbama lana 17. stav 3. ovog
zakona;
3) obradivo poljoprivredno zemljite prve, druge, tree, etvrte i pete katastarske klase koristi u
nepoljoprivredne svrhe (lan 22);
4) vri eksploataciju mineralnih sirovina, odnosno odlaganje jalovine, pepela, ljake i drugih opasnih i
tetnih materija na poljoprivrednom zemljitu bez prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva i bez

plaene naknade za promenu namene (lan 23);

5) obradivom poljoprivrednom zemljitu promeni namenu u nepoljoprivredne svrhe, a nije platio
naknadu za promenu namene (lan 25);
6) vri usitnjavanje poljoprivrednog zemljita na parcele ija je povrina manja od pola hektara,
odnosno poljoprivrednog zemljita ureenog komasacijom na parcele ija je povrina manja od jednog
hektara (lan 27);
7) vri ispau stoke na obradivom poljoprivrednom zemljitu osim na sopstvenom, spaljuje organske
ostatke posle etve ili priini poljsku tetu (lan 28);
8) privodi poljoprivredno zemljite odgovarajuoj nameni, odnosno osposobljava ga za
poljoprivrednu proizvodnju bez projekta rekultivacije poljoprivrednog zemljita, kao i ako rekultivaciju
ne vri po projektu (lan 55);
9) poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini daje u podzakup (lan 62);
10) vri investicione radove na poljoprivrednom zemljitu u dravnoj svojini ili menja nain njegovog
korienja bez odobrenja zakupodavca (lan 67).
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana
odgovorno lice u privrednom drutvu, odnosno preduzeu ili drugom pravnom licu, kao i vlasnik,
odnosno korisnik poljoprivrednog zemljita-fiziko lice.
Novanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana
preduzetnik.

lan 86.
Novanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno
preduzee ili drugo pravno lice ako:
1) poljoprivredno zemljite, odnosno poljoprivredno zemljite koje je prostornim ili urbanistikim
planom odreeno da bude graevinsko, do privoenja planiranoj nameni, redovno ne obrauje i ne
koristi za poljoprivrednu proizvodnju (lan 3);
2) ispitivanje opasnih i tetnih materija u poljoprivrednom zemljitu i vodi za navodnjavanje vri bez
ovlaenja Ministarstva (lan 17. stav 2);
3) ne vri kontrolu plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljita i kontrolu koliine mineralnih
ubriva i pesticida unetih u obradivo poljoprivredno zemljite od prve do pete katastarske klase (lan
21. st. 1. i 2);
4) ispitivanje plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljita i utvrivanje koliine unetih mineralnih
ubriva i pesticida u obradivo poljoprivredno zemljite, vri bez ovlaenja Ministarstva (lan 21. stav
3);
5) ne dozvoli pristup na svoje zemljite strunjacima geodetskih, vodnih, poljoprivrednih i drugih
organizacija, koje obavljaju radove u vezi sa ureenjem poljoprivrednog zemljita (lan 30);
6) izrauje projekat rekultivacije poljoprivrednog zemljita suprotno odredbama lana 55. ovog
zakona;
7) izrauje projekat melioracija livada i panjaka suprotno odredbama lana 56. ovog zakona;
8) izrauje projekat pretvaranja neobradivog poljoprivrednog zemljita u obradivo suprotno
odredbama lana 57. ovog zakona;
9) izrauje projekat poboljanja kvaliteta obradivog poljoprivrednog zemljita suprotno odredbama
lana 58. ovog zakona;
10) obradivo poljoprivredno zemljite redovno ne obrauje, poljoprivredno zemljite ne koristi po
pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse (lan 59);
11) ne dozvoli napajanje stoke i draocima stoke koji panjake ne koriste, a prirodno su upueni na

iskoriavanje vode na tim panjacima (lan 74. stav 4);

12) privede panjak drugoj kulturi suprotno lanu 75. ovog zakona.
Novanom kaznom od 2.000 do 20.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ovog lana
odgovorno lice u privrednom drutvu, odnosno preduzeu ili drugom pravnom licu.
Novanom kaznom od 2.000 do 20.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ta. 1, 3, 5, 10, 11.
i 12. ovog lana vlasnik, odnosno korisnik poljoprivrednog zemljita-fiziko lice.
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj iz stava 1. ta. 1, 3, 5, 10, 11.
i 12. ovog lana preduzetnik.

lan 87.
Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u nadlenom
organu ako:
1) ne donese godinji program zatite, ureenja i korienja poljoprivrednog zemljita (lan 14);
2) na zahtev zainteresovanog lica ili po nalogu inspektora ne utvrdi visinu, uslove i nain plaanja
naknade za promenu namene (lan 25);
3) ako zainteresovano lice oslobodi plaanja naknade za promenu namene suprotno odredbama lana
26. ovog zakona.

XI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Zapoeti postupci
lan 88.
Postupak komasacije zapoet do dana stupanja na snagu ovog zakona, za koji nije doneto
pravosnano reenje, okonae se po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog
zakona.

lan 89.
Preduzea i druga pravna lica koja vre eksploataciju mineralnih sirovina ( gline, ljunka, treseta,
kamena i dr.) ili odlaganje jalovine, pepela, ljake i drugih opasnih i tetnih materija na obradivom
poljoprivrednom zemljitu, a do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu platila naknadu za promenu
namene, odnosno nisu uradila projekat rekultivacije, duna su da u roku od est meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona plate naknadu za promenu namene i urade projekat rekultivacije.
Visinu naknade za promenu namene zemljita iz stava 1. ovog lana, uslove i nain plaanja, na zahtev
investitora ili po nalogu inspektora, reenjem utvruje optinska, odnosno gradska uprava u skladu sa
ovim zakonom, odnosno u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme kada je investitor zapoeo
eksploataciju, ako su povoljniji za investitora.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana investitor prilae:
1) dokaz o vlasnitvu, odnosno pravu korienja obradivog poljoprivrednog zemljita iz stava 1. ovog
lana;
2) podatke o povrini obradivog poljoprivrednog zemljita iz stava 1. ovog lana;
3) kopiju plana katastarske parcele.

lan 90.
Investitori koji su obradivo poljoprivredno zemljite koje je u skladu s posebnim zakonom odreeno

kao graevinsko, priveli planiranoj nameni, a nisu platili naknadu za promenu namene do dana stupanja
na snagu ovog zakona, duni su da u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona plate
naknadu za promenu namene.
Visinu naknade za promenu namene zemljita iz stava 1. ovog lana, uslove i nain plaanja, na zahtev
investitora ili po nalogu inspektora, reenjem utvruje optinska, odnosno gradska uprava u skladu sa
ovim zakonom, odnosno u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme kada je investitor zapoeo
radove na promeni namene, ako su povoljniji za investitora.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana investitor prilae:
1) dokaz o vlasnitvu, odnosno pravu korienja obradivog poljoprivrednog zemljita iz stava 1. ovog
lana;
2) podatke o povrini obradivog poljoprivrednog zemljita iz stava 1. ovog lana;
3) kopiju plana katastarske parcele.

Rok za donoenje poljoprivredne osnove

lan 91.
Poljoprivredna osnova Republike donee se u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog
zakona, a poljoprivredna osnova autonomne pokrajine, odnosno poljoprivredna osnova jedinice lokalne
samouprave, donee se u roku od pet godina od dana donoenja Poljoprivredne osnove Republike.
Do donoenja poljoprivrednih osnova iz stava 1. ovog lana zatita, ureenje i korienje
poljoprivrednog zemljita vrie se na osnovu godinjih programa zatite, ureenja i korienja
poljoprivrednog zemljita koji se donose u skladu sa ovim zakonom.

Zakup odreene vrste poljoprivrednog zemljita

lan 92.
Poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini koje je saglasno Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju
oduzete imovine ("Slubeni glasnik RS", broj 45/05), evidentirano u Republikoj direkciji za imovinu
Republike Srbije moe se dati u zakup na period do tri godine.

Rok za donoenje podzakonskih akata

lan 93.
Propise iz lana 80. ovog zakona Ministar e doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Do donoenja propisa iz lana 80. ovog zakona primenjivae se propisi doneti na osnovu Zakona o
poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", br. 49/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon,
48/94 - dr. zakon, 46/95, 54/96, 14/00 i 101/05 - dr. zakon).

Prenoenje upravljanja poljoprivrednim zemljitem u dravnoj svojini

lan 94.
Danom stupanja na snagu ovog zakona poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini prenosi se na
upravljanje Ministarstvu do donoenja odluke o davanju u zakup tog zemljita.
Pravnom licu koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona imalo pravo korienja poljoprivrednog
zemljita u dravnoj svojini, to pravo prestaje danom isteka roka odreenog ugovorom o davanju na
korienje tog zemljita, danom donoenja odluke o davanju u zakup tog zemljita, odnosno danom

otuenja tog zemljita.

Pravno lice iz stava 2. ovog lana duno je da u roku od 15 dana od dana prestanka prava
korienja, poljoprivredno zemljite u dravnoj svojini prenese u dravinu Ministarstvu, odnosno
zakupcu ili kupcu.

Prestanak vaenja ranijih propisa

lan 95.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o poljoprivrednom zemljitu ("Slubeni
glasnik RS", br. 49/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 46/95, 54/96, 14/00 i
101/05 - dr. zakon) i l. 2, 4, 5, lan 6. st. 1, 4. i 5. i l. 7, 9, 10. i 12. Zakona o pretvaranju drutvene
svojine na poljoprivrednom zemljitu u druge oblike svojine ("Slubeni glasnik RS" , br. 49/92 i 54/96).

Stupanje ovog zakona na snagu

lan 96.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".