3.19.17.

Analiza neispravnosti (otkaza) ukorenjenih uzroka

Proaktivno odravanje moe biti definisano kao nastavak prediktivnog odravanja koje ukljuuje
odreivanje razloga zbog kojih se maina pokvarila.
Dok je vano i ekonomski opravdano otkrie ranih stadijuma kvara maine i korigovanje istih pre
nego to dovedu do kvara, jednostavnom zamenom pokvarenih delova kao to su leaji, dok
korigujemo momentalni problem i obezbedimo maini nastavak rada, bez pronalaenja uslova koji
su doveli do kvara na prvom mestu.
Koraci analize neispravnosti:
Odreivanje koje su komponente maine odgovorne za problem.
Odreivanje uzroka kvara maine.
Preduzimanje odgovarajuih koraka da se eliminie identifikovani uzrok problema. Jedan
odlian primer onoga to bi trebalo da se uradi je precizno regulisanje prenosnika snage,
koja je sklona kvarovima na leajima zato to ima ekscesivno radijalno optereenje.
Ispitivanje i analiza drugih maina istog tipa i sprovoenje istih preventivnih zadataka na
njima ukoliko odgovaraju.
Redizajn instalacije maine da bi se eliminisala mogunost da se isti problem desi kasnije.
Drugim reima, dizajnirati problem van maine.
3.19.18. Dijagnostika maina
Neravnotea

Proraun sile neravnotee

F = I m r 2 ,

gde je F sila neravnotee, Im je masa, r rastojanje od obrtne take i ugaona

frekvencija, jednaka 2 puta frekvencija u Hz.
Na osnovu ovoga, moemo videti da je sila obrtne take proporcionalna rastojanju od centra rotacije
i kvardatu brzine. Rotor koji ima dobro odreen poloaj nije sasvim ekvivalentan postavljenoj masi.
U sluaju dodate mase, centar gravitacije sistema je centar te same mase, poto je teite rotora u
neravnotei sa spoljanjom masom i nalazi se u blizini ose rotacije rotora.

Slika 3.154

Ako je struktura oslonca leaja takav sistem koji je beskonano vrst, centar rotacije se ograniava
na kretanje, a centripetalna sila nastaje kao rezultat neravnotee mase koja se moe izraunati na
osnovu date formule. Sila se odrava na leajevima.
Razmotrimo hipotetiku mainu gde leajevi nisu vrsto podrani, nego su privremeno udaljeni
(slika 3.155).
162

Slika 3.155

Pod ovim uslovima centralna linija osovine nije ograniena i rotor se okree oko svog centra
gravitacije. Sila od 1 x RPM na leajevima e biti veoma mala zato to jedino to se zahteva je
akceleracija leajeva prema gore pomenutoj amplitudi. Parna amplituda vibracija leajeva e biti
jednaka dvostrukoj udaljenosti izmeu teita i centralne linije rotora. I vie od toga, amplituda
vibracija leajeva je konstanta, uprkos brzini rotora, obezbeujui da brzina bude vea od prirodne
frekvencije ovog sistema. Primetimo da amplituda vibracija nema nita sa gore navedenom
formulom za silu.
Ako brzina dobro smanjuje prirodnu frekvenciju, sistem je dobro kontrolisan i formula centripetalne
sile vai. Brzine koje su vee od prirodne frekvencije su kontrolisane masom i imaju konstantnu
amplitudu, a sile na leajevima nisu lako predvidljive i zavise od ekvivalentne mase leajeva.

Slika 3.156. Statika neravnotea

Parna neravnotea

Slika 3.157. Parna neravnotea

U sluaju iste neravnotee, bila statika ili dinamika, aksijalni 1X i 2X nivo vibracija e biti nizak.

Jaina neravnotee

Jaina neravnotee zavisi i od tipa i veliine maine jednako kao i od nivoa vibracija. Da bi se
odredila jaina neravnotee proseni 1X nivo ispravne maine istog tipa, koriste se ova dva
parametra, da bi se moglo napraviti poreenje. Ukoliko je drugi po redu vrh jednako veliki kao prvi,
mora se pretpostaviti da postoji razdeenost (nesaosnost).
Sledei nivoi predstavljaju uputstva za generalnu upotrebu u dijagnosticiranju neravnotee maine
pokrenute na 1800 ili 3600 min-1. Veoma visoka brzina maine ima nie nivoe tolerancije.
163

Tabela 3.17

1X vibracioni nivo VdB

manje od 108 VdB (0.141 ips)
108 114 VdB (0.141 0.282 ips)
115 124 VdB (0.316 0.891 ips)
vie od 125 VdB (vie od 1.00 ips)

Dijagnoza
laka neravnotea
srednja neravnotea
jaka neravnotea
ekstremna neravnotea

Prioritet opravke
Nema preporuka
poeljna
znaajna
obavezna

Mereni nivo vibracija na 1X zavisi od ukoenosti maine koja je postavljena jednako kao i od
koliine neravnotee, gore opisane maine pokazuju vie od 1X od solidno postavljenih maina za
isti stepen neravnotee. Ukupna veliina maine takoe utie na dozvoljene nivoe od 1X, kako sledi
u tabeli 3.18.
Tabela 3.18

1X vibracioni nivo VdB

109 VdB (0.158 ips)
118 VdB (0.447 ips)
116 VdB (0.355 ips)

Tip maine
mala pojedinana pumpa
velika hidraulina pumpa
ventilator srednje veliine

Prioritet opravke
poeljno
poeljno
poeljno

Tangencijalni i radijalni 1X nivoi se mogu porediti. Priblino su jednaki, vie su verovatni kada se
deava neravnotea. U bilo kom sluaju, pravac u kome je maina imala najmanju ukoenost e biti
pravac sa najviim 1X nivoom.

Neravnotea kod vertikalno postavljenih maina

Vertikalne maine, poput pumpi, su esto poduprte podlogom i one uvek pokazuju maksimalne 1X
nivoe na slobodnom kraju motora bez obzira na to gde se nalaze izvori vibracija. Da bi se odvojila
neravnotea motora i pumpe, neophodno je razdvojiti par i pokrenuti motor na 1X da bi se izvrilo
merenje. Ako je nivo jo uvek visok na 1X u pitanju je problem motora, a ako je drugaije, u pitanju
je pumpa.

Neravnotea obeenih maina

Kod maina koje su obeene ili poduprte, kao to su ventilator koji kao i rotor proizvodi 1X
vibraciju u aksijalnom pravcu jednako kao i u nekim radijalnim i tangencijalnim u blizini leaja.
Ovo je zbog toga to neravnotea nastaje usled momenta savijanja osovine, izazivajui aksijalno
kretanje kuita leaja. Primeri obeenih rotora su blisko uparene pumpe, aksijalni tok ventilatora i
male turbine.

Slika 3.158. Parna neravnotea

Neravnotea obeenih maina

Kod maina koje su obeene ili poduprte, kao to su ventilator koji kao i rotor proizvodi 1X
vibraciju u aksijalnom pravcu jednako kao i u nekim radijalnim i tangencijalnim u blizini leaja.
164

Ovo je zbog toga to neravnotea nastaje usled momenta savijanja osovine, izazivajui aksijalno
kretanje kuita leaja. Primeri obeenih rotora su blisko uparene pumpe, aksijalni tok ventilatora i
male turbine.

Slika 3.159

Leaj koji je najblie obeenom rotoru e uvek pokazivati najvii radijalni 1X vibracioni nivo.

Izvori neravnotee

Sledei problemi maina su oni koji stvaraju neravnoteu:

Neujednaena akumulacija prljavtine na lopaticama rotora,
Nepostojanje homogenosti u livenim delovima, kao to su mehurii, otvori za vazduh,
porozni delovi,
Ekscentricitet rotora,
Defleksija rolni,
Greke maina u dizajnu,
Neravnomerna raspodela mase na elektrinom motoru rotora ili krila,
Neravnomerna erozija i korozija impelera pumpe,
Nedostatak teine ravnotee,
Savijena osovina.
Nesaosnost (razdeenost)
Nesaosnost se deava onda kad centralna linija uparenih osovina ne moe da se poklopi.
Ukoliko je nesaosnost centralne linije takva da je podudarna, to je paralelna nesaosnost. Ukoliko je
nesaosnost osovine takva da se sreu u taki ali da nisu paralelne, onda je to nesaosnost nazvana
uglastom. Gotovo svi uslovi za nesaosnost maina vieni u praksi su kombinacija ove dve osnovne
vrste.

Paralelna nesaosnost

Slika 3.160
165

Ukoliko je brzina maine promenljiva, vibracija usled neravnotee e se menjati kao kvadrat brzine.
Ukoliko se brzina duplira, neravnotea e rasti sa faktorom etiri, dok vibracije indukovane usled
nesaosnosti se nee menjati u veliini.
Na slici 3.103, desno, dat je tipian spektar vibracija nesaosne maine.

Ugaona nesaosnost

Ugaona nesaosnost proizvodi moment savijanja na osovini i stvara jake vibracije na 1X i neke
vibracije na 2X u aksijalnom pravcu oba leaja, ali i u suprotnoj fazi. Ovde su takoe prilino
snane radijalne i/ili poprene 1X i 2X nivoa, ali u fazi.

Slika 3.161

Nesaosne spojnice uvek proizvode vrlo visoke aksijalne 1X nivoe na leajima sa druge strane osovine.

Generalna nesaosnost

Mnogi sluajevi nesaosnosti su kombinacija gore opisanih tipova, a dijagnoza se zasniva na

snanijim 2X vrhovima od onih na 1X i postojanju aksijalnih vrhova na 1X i 2X. Treba povesti
rauna o tome da aksijalni 1X nivoi nisu izazvani neravnoteom obeenih rotora. Nesaosnost
proizvodi razliite simptome na razliitim tipovima maina, a prosene vibracije za zdrave maine
se mogu konsultovati da bi se odredile dozvoljene vibracije na 1X i 2X nivoima.

Uticaji temperature na regulisanje

Najbolji nain za regulisanje bilo koje maine se uvek deava na jednoj operativnoj temperaturi i
pretpostavka je da je to normalna operativna temperatura. Imperativ je da se merenje vibracija za
dijagnozu nesaosnosti radi sa mainama na normalnoj operativnoj temperaturi.

Razlozi za nesaosnost

Nesaosnost se tipino deava pod sledeim uslovima:

Netano postavljene komponente, kao to su motori, pumpe i slino,
Relativna pozicija komponenti koje se premetaju posle postavljanja,
Iskrivljenja usled sila koje se javljaju u cevovodima,
Temperatura indukuje rast strukture maine,
Spojnica nije normalna na osu osovine.

Izvijena osovina

Slika 3.162
166

Nosei leaj rukavca

Mnogi problemi noseih leaja rukavaca generiu vrhove u spektru na frekvenciji nioj od 1X, koji
se nazivaju sub-sinhronizovanim vrhovima. Ponekad se kreiraju i harmonici ovih subsinhronizovanih vrhova, ukazujui na ozbiljnu degradaciju leajeva. Ovde su predstavljene neke
stvari koje mogu sluiti za dijagnosticiranje noseih leajeva rukavca.

Uljni vrtlog

Uljni vrtlog je situacija u kojoj se deavaju snane vibracije na 0.38X do 0.48X. Nikad ne pokazuje
precizno 0.5X, ali je uvek malo nia frekvencija. Izazvane su ekcesivnim zazorom i slabijim
radijalnim optereenjem, to rezultira uljnim filmom i silama na centralnoj liniji rukavca koji se
okree okolo leajeva u pravcu suprotnom od rotacije na manje od jedne polovine RPM. Uljni
vrtlog je ozbiljan nedostatak i treba da bude korigovan, jer moe izazvati deterioraciju prilino brzo
u taki gde dolazi do kontakta metala sa metalom, kod leajeva.

Uljni udar

Reenja za uljni udar i uljni vrtlog su veoma podesna za male zazore leajeva i adekvatno radijalno
optereenje. Kada ubrzamo ogromne turbine, vano je da prou kroz kritine frekvencije veoma
brzo da bi se reio problem uljnog udara.

Labavost rukavca

Slika 3.163

1/2, 1/3 i 1/4 red veliine harmonika koji se ponekad nazivaju sub-harmonicima.

Pritisak noseeg leaja rukavca

Prilino pohabani leajevi obino predstavljaju snane aksijalne komponente prvih nekoliko
harmonika od 1X. Vibracioni vrh je predominantan u aksijalnom pravcu.
Kuglini elementi leajeva
Mnogo godina iskustva u praksi pokazuje da manje od 10% svih leajeva radi u toku projektovanog
ivotnog veka. Oko 40% otkaza leajeva se pripisuje nepravilnom podmazivanju i oko 30% otkaza
nastaje zbog nepravilnog montiranja, to jest razdeenosti ili stoiranja. Oko 20% kvarova se
deava iz drugih razloga, kao to su defekti usled preoptereenja i proizvodnih defekata i slino.
167

Slika 3.164

Formule za raunanje frekvencije leajeva na osnovu geometrije leajeva su malo neprecizne zato
to aksijalno optereenje i klizanje deluju na njih na malo nepredvidiv nain. Broj kuglica u veini
leajeva je obino izmeu 8 i 12, ali na leajevima veoma velikih prenika, broj kuglica moe biti
mnogo vei.
f up =

N
2

b cos
1 +
d

f sp =

N
2

b cos
1
d

f kav =

1
b

1 cos n
2
d

f kug =

d b
1 (cos )2 n
2b d

Slika 3.165. Legenda: fup frekvenca unutranjeg prstena, fsp frekvenca spoljanjeg prstena, fkav frekvenca kaveza
fkug frekvenca kotrljajnog tela, N broj kotrljajnih tela, b prenik kotrljajnog tela [mm], d prenik leaja [mm],
n broj obrtaja leaja [Hz], ugao kontakta izmeu staze i kotrljajnog tela [O]

Habanje kuglinih elemenata leaja

Prvi stepen defekta leaja prouzrokuje znak koji odaje ne-sinhronizovane frekvencije vibracija
nazvane tonovi (umovi) leaja i njihove harmonike. umovi leaja na 0.1524 mm po sekundi
(81 VdB) ili vii, smatraju se znaajnim. Ponekad novi leajevi proizvode umove, naroito ako su
oteeni tokom montae, prebacivanja, ili prilikom proizvodnje.

Slika 3.166

Ukoliko je defekt leaja veoma mali po veliini, kao to je pukotina na jednom, vibracije e
pokazivati harmonike tonova leaja sa vrlo malo ili bez osnove frekvencije. Ako defekt poinje
rasprskavanjem, osnovni ton leaja e uvek biti vieg nivoa od harmonika. Kako defekt biva sve
gori, ukupni nivo tonova leaja e rasti, kao ukupni raireni nivo buke.
168

Boni opsezi

Ako je defekt na unutranjem prstenu leaja, brzina okretanja e modulirati amplitudu tonova
leaja, to e izazvati bone opsege oko tonova leaja, postavljene odvojeno na 1X. Modulacija
amplitude nastaje usled injenice da unutranji prsten kree izvan i u zoni optereenja leaja po
jednom obrtaju. Dok je u zoni optereenja, defekt proizvodi vibracije na frekvenciji prolaska
kuglice ali kada je van zone optereenja, veoma mala vibracija se stvara na toj frekvenciji. Ovo je
raun modulacije amplitude leaja i rezultujui boni opsezi. Boni opsezi koji su postavljeni na 1X
oko tonova leajeva su siguran znak pohabanih leajeva. Ponekad, kada je rotor dosta van
ravnotenog poloaja, defekt unutranjeg prstena leaja nee proizvoditi modulaciju amplitude ili
bone opsege. Ovo je zbog toga to centrifugalna sila usled neravnotee zadrava unutranji prsten
na istoj lokaciji na periferiji sve vreme. Drugi primer bonih opsega u spektru leaja ukljuuje
Fundamentalnu prateu frekvenciju (FPF). To je iznos na kome se zadrava rotacija kuglica u
leaju. Ukoliko je jedna kuglica pukla, ili jo gore, rasprsla se u nekoliko komada, stvarae se velika
buka kada su leajevi u zoni optereenja, ali e biti tiho kada nisu u zoni optereenja. Kretae se u
zoni i van nje na FPF zato to se kreu oko leajeva. Ovo izaziva modulaciju amplitude tonova
leajeva na FPF iznosu, a rezultat su boni opsezi oko tonova leaja postavljeni odvojeno od FPF.

Slika 3.167. Tonovi leaja

Konaan stepen pohabanosti leaja se ponekad naziva termalnim stepenom, gde se leajevi
zagrevaju, otapa mazivo, dovodei do katastrofalnih otkaza koji mogu ukljuivati topljenje
kuglinih elemenata i/ili prstena.
Klju za efektivno prediktivno odravanje leaja je trend nivoa tonova leaja tokom vremena od
njihovog poetka. Ponekad oteenje leaja napreduje od veoma malog defekta do kompletnog
otkaza u relativno kratkom vremenu, tako da rana detekcija zahteva osetljivost na veoma male
komponente vibracija. Oni koji vre analize moraju biti svesni da neki tipovi maina pokazuje
tonove vibracija u prosenom spektru.
Dijagnostika se radi na osnovu znaajnih poveanja ovih prosenih vrednosti. Bilo koji znaajan ton
treba paljivo posluati jer moe biti znak oteenja.

Razdeeni kuglini elementi leaja

Slika 3.168

169

Labavost kuglinih elemenata leaja

Ekscesivni zazor na kuglinim elementima leaja proizvodi harmonike na 1X, obino u intervalu od
2X do 8X. Ekstremna labavost proizvodi komponente reda veliine od jedne polovine, to jest,
komponente koje se mnoe sa 0.5X. Labavost drugih delova maine takoe proizvode harmonike
od 1X i ponekad harmonike od 0.5X, tako da ovo nije konaan znak problema leaja sa zazorom.
Mehanika labavost

Slika 3.169. Karakteristian dijagram mehanike labavosti

Rotaciona labavost; Ne-rotaciona labavost

Labavost izmeu maine i njene osnove raste na komponenti vibracije od 1X u pravcu gde je
najmanja krutost. Ovo je obino horizontalni pravac, koji zavisi od fizikog projekta maine. Nii
red 1X harmonika je takoe uobiajen ukoliko je labavost ozbiljna. Teko je odvojiti labavost
osnove od fleksibilnosti, naroito kod vertikalnih maina. Ukoliko je 1X mnogo vei u
tangencijalnom nego u radijalnom pravcu, labavost je moe suspendovati. Ukoliko je 1X
tangencijalni nii ili jednak 1X radijalnom, tada se neravnotea suspenduje. Fleksibilnost osnove ili
labavost moe biti izazvana zavrtnjima, korozijom ili prskanjem postavljenog dela.
Vibracije indukovane elektrinim putem

Visokonaponski elektrini motori

Postoje dva tipa visokonaponskih elektrinih motora: sinhroni motori i indukcioni motori, sa
jednofaznom ili trofaznom strujom mogu biti snabdevena oba tipa. U industriji se vie primenjuju
trofazni motori, zbog njihove vie iskorienosti u odnosu na jednofazne. Sinhroni motori manje
preovlauju u odnosu na indukcione motore, ali se koriste u nekim posebnim primenama koje
zahtevaju apsolutno konstantnu brzinu, ili korekciju faktora snage. Indukcioni i sinhroni motori su
slini u mnogim pogledima, ali se razlikuju u nekim detaljima.

Slika 3.170

170

Sinhroni motori

Interesantna karakteristika sinhronih motora je ta da je rotor vie nego pobuen, to jest, ako je
magnetno polje vee od kritine snage, motor e se ponaati kao elektrini kapacitet povezan na
snagu. Ovo se koristi za korekciju faktora snage u industrijskim postrojenjima gde se koristi
ogroman broj indukcionih motora.

Indukcioni motori

Zbog toga to indukcioni motori pre rade na osnovu magnetnog odbijanja nego na osnovu
magnetnog privlaenja kao to je sluaj sa asinhronim motorima, nazivaju ih indukcionim
motorima odbijanja.
Ukoliko nema trenja u sistemu, rotor e se okretati sinhronizovanom brzinom, ali e proizvoditi
nekorisni obrtni moment. Pod ovim uslovom, nee biti kretanja koje se odnosi na rotor i rotirajue
polje statora i nee se indukovati struja u njima. Isto tako, ako se pojavi bilo kakvo optereenje doi
e do smanjenja brzine, izazivajui da ipke rotora seku linije magnetnog polja statora i stvarajui
silu odbijanja u rotoru. Indukovano magnetno polje rotora se okree okolo u pravcu rotacije i brzina
ovog okretanja zavisi od primenjenog optereenja. Ovo znai da je RPM uvek manji od
sinhronizovane brzine. Razlika izmeu aktuelne brzine i sinhonizovane brzine je nazvana
klizanjem. Vee klizanje, vea indukovana struja u rotoru, i vei izlazni obrtni moment. Struja u
namotajima statora takoe raste u nameri da povea struju u rotoru. Iz ovog razloga, aktuelna brzina
indukcionog motora je uvek zavisna od optereenja.

Izvori vibracija

Dvostruka linijska frekvencija (100 Hz) je uvek merljiva za komponente vibracija na elektrinom
motoru. Privlaenje izmeu statora i rotora varira u iznosu, a gvoe samo malo menja dimenzije u
zavisnosti od prisustva promenljivog magnetnog polja usled njegovog dejstva.

Vibracije koje se vezuju za klizanje

Neregularnosti rotora izazivaju vibracije na frekvenciji klizanja puta broj polova motora. Na primer,
na dvopolnom motoru, bilo koji rotor e biti regulisan rotirajuim magnetnim polom statora dva
puta za svaku ciklus klizanja. Ciklus klizanja ima sinhronizovanu brzinu podeljenu brzinom
klizanja. Na primer, motor na 3450 min-1, sinhronizovana brzina je 3600 min-1, a frekvencija
klizanja je 3600 3450 = 150 min-1. Tada, 3600 podeljeno sa 150 daje 24, to je ciklus klizanja.
Ovo znai da e za svaka 24 obrtaja rotora, ista ipka biti tano na istom polaritetu rotirajueg
magnetnog pola i bie regulisana suprotnim rotirajuim polom na svakih 12 obrtaja.
Ukoliko jedna ipka ima vei otpor od ostalih, usled pucanja ili lomljenja, imae manju indukovanu
struju kada se regulie polovima, to e proizvoditi neto malo manji obrtni moment, u ovoj taki
ciklusa klizanja. Tako, obrtni moment se moe modulirati frekvencijom klizanja puta dvostruki broj
polova. Ova frekvencija se naziva frekvencijom prolaza pola. Prolazak pola se moe videti na
vibracionom spektru i takoe rezultira bonim opsezima oko 1X vibracione komponente i oko
komponente od 100 Hz.

Frekvencija poloaja prolaska

Druga komponenta vibracija elektrinih motora je takozvana frekvencija poloaja prolaska. Ova
frekvencija predstavlja broj koji se dobije kad se poloaj statora pomnoi sa RPM. Poloaj statora
sadri provodljive namotaje i njihov konaan broj stvara neuniformnost, ili uzupavanje
171

rotacionog magnetnog polja ije okretanje izaziva komponente vibracija. Frekvencija prolaska za
rotor se ponekad naziva frekvencijom poloaja prolaska i razlikuje se od iste frekvencije statora.

Skraeno lameliranje

Rotor i stator motora se prave od tankih laminata koji su izolovani jedan od drugog. Ovo spreava
magnetnu indukciju struje na osnovu cirkulisanja gvoa i izaziva zagrevanje. Ukoliko su laminati
smeteni zajedno na istoj lokaciji, dolazi do lokalnog zagrevanja i termalnog iskrivljenja. Stvara se
frekvencija via od 100 Hz.

Mehaniki izvori vibracija motora

Elektrini motori imaju iste mehanike probleme kao i druge rotirajue maine, sa nekoliko
dodataka, koji e biti apsolvirani u narednom tekstu.
- Termalno povijanje rotora
Neujednaeno zagrevanje rotora usled neizbalansiranog rotora izaziva iskrivljenost, ili povijanje i
povijanje rotora rezultira uslovima neravnotee sa svim uobiajenim simptomima. Moe biti otkriveno
na osnovu injenice da iako je motor hladan, kad je prisutno kretanje doe do ove anomalije.
- Ekscentricitet vazdunog otvora
Ukoliko vazduni otvor nije jednoobrazan, sile na rotoru nee biti u ravnotei, rezultujui visokim
magnetnim indukovanim vibracijama na 100 Hz. Magnetno privlaenje je obrnuto proporcionalno
kvadratu rastojanja izmeu rotora i statora, tako da mali ekscentritet izaziva relativno velike vibracije.
- Labavost rotora
Ponekad se rotor kliza po osovini, uvek naizmenino zavisei od temeperature i izazivajui ozbiljne
vibracije na 1X i harmonike. Iznenadne promene optereenja ili napona mogu podstai iste.
- Ekscentricitet rotora
Ako rotor nije okrugao, izaziva ekscitaciju na 1X i neuravnoteene magnetne sile koje dovode do
vibracija na frekvenciji klizanja puta broj polova. Ova komponenta nestaje momentalno kada se
snaga prekine i ovo je test potvrivanja.
- Labavost namotaja
Ako su elektrini namotaji motora statora malo labavi, nivo vibracija e se poveati preko 100 Hz. Ovaj
uslov je veoma destruktivan jer nagriza izolacioni materijal provodnika, dovodei do kratkog okretanja i
eventualnih kratkih krugova i otkaza statora. U nekim ogromnim mainama kao to su generatori, labavi
namotaji stvaraju harmonike reda jedne polovine na frekvenciji ekscitacije od 100 Hz.
- Problemi ipki rotora
Vaan modul neispravnosti ogromnih elektrinih motora je prskanje i kao posledica zagrevanje i
kvarenje ipki rotora, naroito kod motora za koje iskustvo pokazuje da su esto pod optereenjem.
Poetni uslov je najvei pritisak na ipkama rotora usled najvie struje kada je rotor pokrenut na
najnioj sinhronizovanoj brzini. Visoka struja izaziva zagrevanje i ekspanziju ipki koje se odnose na
sami rotor, i razlike u elektrinom otporu pojedinanih ipki rezultiraju neujednaenim zagrevanjem i
172

neujednaenom ekspanzijom. Ovo dovodi do pucanja spojeva na kojima su ipke zavarene na krai
prsten. Jednako kako se kvar razvija, otpor ipki raste, poveavajui zagrevanje i oteenje usled
prskanja. U isto vreme, na ipkama susednog rotora raste struja zbog smanjenja struje u polomljenim
ipkama. Ovaj scenario rezultira lokalizovanjem toplote na rotoru, izazivajui iskrivljenost.
- Monitoring ipki rotora preko analize struje u motoru
Da bi se izmerila indukcija motora treba koristiti analizu frekvencije visoke rezolucije na ulaznoj
struji motora. Prisustvo defekta ipki rotora izaziva obrtni moment motora koji se smanjuje
neznatno svaki put kada pol rotirajueg magnetnog polja prolazi kroz njega. Ovo se deava dva puta
kod frekvencije klizanja, jednako na severnom i junom polu polja to izaziva prolaznu redukciju.
Ova redukcija obrtnog momenta takoe dovodi do redukcije ulazne struje na motoru u istom iznosu
to je rezultat odranja energije. Ova periodina redukcija struje motora je u stvari modulacija
amplitude struje motora. Iznos modulacije zavisi od ozbiljnosti problema ipki rotora.
Dobar nain za detekciju modulacije struje motora je obezbeenje analize frekvencije struje i pregledanje
bonih opsega oko 50 Hz koji se javljaju dvaput na frekvenciji klizanja. Ovo se moe sprovesti uz pomo
spone koja je smetena oko faze kod ulazne linije i povezana sa analizatorom spektra.
Na osnovu ovog testa, motor treba da radi pod optereenjem, bez optereenja, sa vrlo malim
klizanjem, i sa razliitim obrtnim momentom. Moe se meriti samo jedna faza kod trofaznog
motora. Analizator spektra mora biti u mogunosti da kalibrira generisanje spektra visoke rezolucije
od 0 do 70 Hz, ili na zum spektru od 40 do 60 Hz. Rezolucija frekvencije od 1600 linija je poeljna
da bi se odvojili boni opsezi klizanja 2X od drugih bonih opsega izazvanih razliitim
optereenjima. Visoka rezolucija i zum spektar su poeljni zbog toga to e boni opsezi
frekvencije klizanja biti veoma blizu frekvencije od 50 Hz. Na primer, za okretanje motora od 1760
min-1, frekvencija klizanja e biti 1800 1760 = 40 min-1, to odgovara 0.667 Hz. Boni opsezi su
spacionirani dva puta na ovoj frekvenciji, ili 1.334 Hz.
Ukoliko su boni opsezi 45 do 50 dB (1,000:1) ispod vrha od 50 Hz, ipke rotora se mogu smatrati
dobrim, ali ukoliko raste do 40 dB (100:1) nie od 50 Hz, ukazivae na oteene ipke rotora.
Mogue je kalibrirati sistem poput onog koji se odnosi na aktuelni broj otvorenih ipki nivoa
bonog opsega ukoliko je broj ipki rotora poznat.

Slika 3.171. Spektar iznad se odnosi na motor od 1760 min-1 sa problematinim ipkama rotora

Niskonaponski motori

Unakaeni ili izbueni segmenti komutatora ili okrznuti kontakti mogu izazvati prekomerne
vibracije motora sa komutatorom. Frekvencija je na nivou frekvencije prolaza, gde se broj
segmenata komutatora dobija kao broj segmenata puta RPM. Ukoliko je vrh na 360 Hz na spektru
vibracija porastao znaajno, verovatno e izazvati otvorena kruna polja na namotajima, gubitak
elektrinih veza, ili loe funkcionisanje (zastoj).
173

Turbine
Gasne i parne turbine su u sutini sline mehanikim, sem to gasne turbine imaju dodatne
komplikacije sa komorom za sagorevanje. Vibracije gasne turbine uglavnom imaju komponente
vibracija irokog opsega izazvane bukom sagorevanja.

Dijagnostika turbina

Turbine esto pokazuju snanu komponentu takozvani iznos lopatica, to je u stvari broj lopatica
turbine pomnoen sa RPM rotora. Veliina ove komponente zavisi od unutranje geometrije
jedinice. Ukoliko se menja, kao to je na primer usled prskanja, savijanja ili stvaranja rupica na
lopaticama, komponenta prolaza lopatica na spektru se menja, obino na gore.
Ukoliko se lopatice turbine habaju jednako, frekvencija prolaza lopatica je jednako uniformna, ali
ukoliko je deo rotora oteen, kao to je slomljena lopatica, komponenta prolaza e biti modulirana
RPM rotora ili broj prskalica turbine puta RPM i izazivati bone opsege na spektru.
Pumpe
Postoji mnogo vrsta pumpi koje se koriste i njihove vibracije variraju u irokom opsegu. Kada se
posmatraju vibracije pumpi, vano je da operativni uslovi budu uniformni od jednog merenja do
drugog da bi se obezbedila konzistentnost. Pritisak usisavanja, pritisak pranjenja i naroito
indukcija vazduha i kavitacija utiu na izgled vibracija.

Centrifugalne pumpe

Sledei spektar sadri umove visoke frekvencije irokog opsega, ukazujui na kavitaciju
centrifugalne pumpe usled niskog ulaznog pritiska.

Slika 3.172. umovi visoke frekvencije irokog opsega

- Kavitacija centrifugalne pumpe

Kavitacija stvara spektar ovog tipa na svim mernim mestima pumpe i kuita.

Slika 3.173

174

Kada pri strujanju tenog maziva pritisak u tenostima padne ispod pritiska pare tenosti na radnoj
temperaturi, u tenosti se pojavljuju parni ili gasni mehurii. Pri prelasku tenosti ponovo u oblast
visokog pritiska dolazi do razbijanja kolapsa mehuria.
Kako se pri nastajanju parnih ili gasnih mehurova tenosti (ne mehurovi vazduha rastvorenih u ulju)
troi znatna energija, to se pri njihovom kolapsu ona oslobaa u obliku hidraulinog talasa. Kolaps
gasnih mehuria dolazi postupno, bez otrih udara, i normalno ne oteuje povrine, njihova pojava
moe, eventualno, samo da smanji nosivost leita. Kolaps parnih kavitacija nastupa sa naglim i
otrim udarnim talasom lokalno koncentrisanim i visoke uestanosti, to dovodi do povrinskog
zamaranja materijala i oteenja povrine.

Zupaste pumpe

Zupanici se uglavnom koriste za pumpanje uljnih maziva i gotovo uvek imaju snanu komponentu
na frekvenciji uzupenja zupanika gde je broj zuba na zupaniku puta RPM. Ova komponenta u
mnogome zavisi od spoljanjeg pritiska pumpe. Ukoliko se frekvencija uzupenja znaajno menja,
kao to je iznenadna pojava harmonika ili bonih opsega na spektru vibracija, moe ukazivati na
prskanje ili drugaije oteenje zuba.

Slika 3.174. Tipini spektar zupanika pumpe

Ventilatori
Veina ventilatora je ili aksijalnog ili centrifugalnog tipa. Ventilatori, naroito oni koji se koriste za
estice ili gas, postavljeni su leei i neujdnaeno su pojaani. Ovo izaziva neravnoteu i moe biti
korigovano jednako brzo kako bude otkriveno. Ukoliko se bilo koja od lopatica deformie, pukne ili
slomi, frekvencija vibracija prolaza lopatice raste, a ako ima mnogo lopatica, ponekad se pojavljuju
boni opsezi na 1X u okolini frekvenciji prolaza.

Aksijalni ventilatori

Slika 3.175. Aksijalni ventilator sa est lopatica spektar

175

Centrifugalni ventilatori

Opti problem sa centrifugalnim ventilatorima je neujednaena raspodela brzine vazduha, to

izaziva poveane nivoe vibracija pri prolazu lopatice. Ukoliko ventilator nije u ravnotei i obeen
je, desie se visoke vibracije na 1X i u aksijalnom i u radijalnom pravcu. Defekti lopatica mogu
takoe izazvati 1X bone opsege u okolini frekvencije prolaza.
Spojnice
Postoji mnogo vrsta i konfiguracija spojnica i defekti na njima esto izazivaju simptome koji su
slini simptomima razdeenosti. esti problemi sa spojnicama proizvode snanije komponente
vibracija od onih koje stvaraju razdeenosti. Ukoliko spojnice nisu prave, to jest imaju obode koji
nisu paralelni, stvarae se vibracije sline onima koje se stvaraju kod razdeenosti. Neravnotea
spojnica je takoe opti problem i rezultira visokim radijalnim i tangencijalnim komponentama na 1
i 2X. Habanje spojnica proizvodi iste simptome kao kod razdeenosti i labavosti.
Kaini prenosnici
Pogon traka je relativno jeftin tip transmisije snage, ali one imaju mnogo problema. Postoji mnogo
tipova pogona traka i sve se habaju i oteuju. Trake se moraju esto pregledati zbog oteenja i
moraju biti propisno zategnute i iste.

Loe spojene, pohabane ili ispruene trake

Loe spojene, pohabane ili ispruene trake, stvaraju vibracije na fundamentalnoj frekvenciji prolaza
i odgovarajue harmonike. Obino je drugi harmonik dominantan, ukoliko postoje dva kainika u
sistemu. Fundamentalna frekvencija trake FFtr je data sledeom formulom. Uvek su subsinhronizovani, to znai da je frekvencija nia od 1X.
FFtr =

D
( RPM )
L

D = prenik kainika, L = duina trake, RPM = brzina okretanja kainika iji je prenik D.

Ekscentrini kainici, kainici koji su dotrajali

Ekscentrini kainici stvaraju snane 1X radijalne komponente, naroito u pravcu koji je paralelan
sa trakom. Uslov je veoma uopten, podraava ravnoteu. Uslov moemo proveriti pomeranjem
trake i ponovnim merenjem. 1X vibracija ekscentrinog oblika ili oblika sa oteenjem uvek pokae
drugi oblik.

Slika 3.176

176

Razdeenost kainika

Razdeenost kainika stvara snane aksijalne komponente na 1X i aksijalne harmonike

fundamentalne frekvencije trake.

Slika 3.177

Rezonanca trake, ili pljesak trake

Slika 3.178

Reduktori
Ukoliko reduktor ima vie vratila, svaki par zupanika e stvarati svoje sopstvene komponente
uzupavanja. Razliiti tipovi zuba zupanika stvaraju bitno razliite nivoe vibracija. Poduprti ili
najoptereeniji zupanici su najbuniji, slede kosi zupanici, helikoidni zupanici, strelasti
zupanici itd. u opadajuem nizu po jaini vibracija.
Takozvani Hunting zupanici su set zupanika koji su osnovni. Drugim reima, oni nemaju optih
faktora. Ovo je najbolja konfiguracija za zupanike, dok ijedan zub zupanika ima kontakt sa
ijednim zubom drugog zupanika pre nego to naiu na isti zub. Ovo vai za gotovo sve zube,
poveavajui vek zupanika.
Frekvencija para zupanika je frekvencija uzupenja zupanika podeljena sa najmanjim brojem
zuba na dva zupanika. Poslednji broj je esto proizvod broja zuba. Na nekim zupanicima,
frekvencija zuba e se pojaviti na spektru vibracija, i ukoliko je tamo, pojavie se u toku vremena
zato to je rapidno habanje uvek rezultat ovakvih uslova.
Novi zupanik ponekad ima komponente spektra koji nije u vezi sa brojem zuba na svakom
zupaniku. Ove komponente se ponekad nazivaju komponetama prividne frekvencije i obino su
rezultat neregularnosti prostora izmeu zuba na jednom od zupanika. Neregularnosti su rezultat
177

mainskih greaka koje su nastale prilikom pravljenja zupanika. Prividne komponente generalno
nestaju tokom vremena ukoliko nema mehanike akcije da ih pojaa.

Oteeni zubi zupanika

Slika 3.179. 1X boni opsezi u okolini frekvencije uzupenja zupanika

Ekscentrini zupanici i izvijene osovine

Ekscentrini zupanici stvaraju po jedan boni opseg na svakoj strani uzupenja zupanika
spacioniranih na RPM zupanika, pre nego mnotvo bonih opsega na pojedinanim oteenim
zubima.

Planetni zupanici

Sistemi planetnih zupanika su neto kompleksniji od standardnog para usled injenice da se centri
planetnih zupanika okreu okolo zupanika sunca na frekvenciji nazvanoj frekvencijom pratnje.
Zupanik sunce ima RPM, planetni zupanik ima RPM ili frekvenciju pratnje, a moe stvoriti iz
frekvencije uzupenja zupanika. Ovo proizvodi sloene setove bonih opsega na spektru, i moe
biti teko za interpretaciju.

Slika 3.180. 1X boni opsezi u okolini frekvencije uzupenja zupanika

Planetni zupanici stvaraju karakteristine frekvencije koje se mogu raunati na osnovu sledeih
formula:
Odnos zupcanika =

RPM C
NS
=
RPM S 2( N S + N P )

gde su RPMP=RPM planetnih

178

RPM P = RPM C (

N
NR
) = RPM S ( s )
NP
NP

GMF = RPM C N R

RPMS= RPM sunca

RPMC =RPM nosaa
N = broj zuba
FMG = frekvencija uzupenja zupanika.
Defekti na prstenu zupanika pokazuju broj planeta nosaa RPM. Defekti na zupaniku Sunce
pokazuju broj planeta puta RPM Sunca minus RPM nosaa.
Centrifugalni kompresori
Centrifugalni kompresori stvaraju spektar slian spektru centrifugalnih ventilatora kada je
frekvencija prolaza dominantna. Oteene lopatice ili lopatice izloene eroziji izazivaju poveanje
nivoa prolaza lopatica, i takoe proizvode 1X bone opsege u okolini lopatice. Uzburkanje
kompresora je problem dinamike fluida na portu izlaza kompresora koji obino izaziva vibracije na
manje od 1X frekvencije. esto su izazvane neodgovarajuim spoljnim pritiskom.

Slika 3.181. Tipian spektar vibracija za centrifugalni kompresor sa 6 lopatica

Klipne maine
Najpoznatiji tipovi klipnih maina su klipne pumpe, kompresori, i maine sa unutranjim
sagorevanjem. Kod svih ovih maina, klipni iznos (uvek 1X) je dominirajui, zajedno sa udarnim
iznosom od 4 ciklusa motora. Nivoi vibracija visoki kao 125 VdB (0.1 in po sekundi), nisu
nepoznati za maine poput ovih.
Onaj koji analizira mora proceniti uslove maine u poreenju sa prethnodnim nivoima ranije
primenjenih apsolutnih referencnih nivoa. Mnoge klipne maine imaju turbo punjae, i njihova
dijagnoza se radi poput drugih rotirajuih turbina i kompresora. Problemi sa bregastom osovinom su
takoe uobiajeni, i mogu se videti na osnovu frekvencije uzupenja zupanika. Ukoliko pogon ima
torizione vibracije na osovini, moe pasti, pri tome poveavajui vibracije do frekvencije prvog
torzionog vibracionog moda kolenastog vratila. Ova frekvencija se dobija na osnovu markera
pogona. Razliita rastojanja klipnih pumpi su mnogo ravnomernija u odnosu na kompresore, i
dobro se analiziraju putem vibracija. Ukoliko su harmonici klipnog iznosa prisutni u znaajnom
nivou, oni obino ukazuju na problem zglobnog spoja pogona klipa. Veoma jak zvuk
fundamentalne frekvencije moe ukazivati na pohabano mesto na uzdrmanoj ploi.

179

Dobijeni rezultati, svi napred navedeni, prezentuju se ne sledee naine:

Vremenski domen
sekund ili milisekund

Vremenski domen dan ili mesec

Frekventni domen envelopa spektra

Frekventni domen FFT spektar

Slika 3.182

Spektralna analiza je izuzetno efikasno sredstvo pri dijagnostici stanja maina i postrojenja. Na
snimljenom frekventnom spektru vibracija za rotirajuu mainu uoavaju se na pojedinim
frekvencijama pojaane vibracije (pikovi) i analizom tih pikova i njihovim poreenjem sa
frekvencijom rotirajuih delova maine (osnovnom frekvencijom i celobrojnim ulocima osnovne
frekvencije) moe se doi do stanja maine odnosno postrojenja.
Nisko frekventne komponente (pikovi) se javljaju kao posledica: sopstvenih frekvenci nosee
konstrukcije, debalansa rotirajuih delova, nesaosnosti ili krivog vratila, nedovoljnog privrenja
za postolje, mehanikih zazora, oteenja spojnica, elektrino pobuenih vibracija.
Visoko frekventne komponente (pikovi) se javljaju kao posledica: loeg i oteenog leaja, loih i
oteenih zupastih prenosa.

180