TAMNO SKENIRANJE

1.
Jednom je jedan momak itavog dana stajao otresajui bube iz kose. Lekar mu je rekao
da u njegovoj kosi nema nikakvih buba. Po to se osam sati tu irao, sat za satom sto
jei pod vrelom vodom i trpei bolove od buba, on je izi ao i obrisao se, ali jo je ima
o bube u kosi; u stvari, imao je bube svud po telu. Mesec dana kasnije imao je b
ube i u pluima. Nemajui ta drugo da radi niti o emu da misli, poeo je da teorijski iz
raunava ivotni ciklus buba i, uz pomo Britanike, poku avao da tano ustanovi koje su to
bube. One su sad ispunjavale njegovu kuu. itao je o mnogim razliitim vrstama i kon
ano primetio bube napolju, pa je zakljuio da su to lisne va i. Po to mu je to re enje pa
lo na pamet, nije se menjalo, bez obzira na ono to su mu drugi ljudi govorili...
kao, 'Lisne va i ne ujedaju ljude.' Rekli su mu to zato to su ga neprestano muili be
zbrojni ujedi buba. U dragstoru, jednom iz lanca koji pokriva najvei deo Kaliforn
ije, kupio je boce insekticida Utamanjiva, Crni sprej i Ba tobran. Najpre je poprsk
ao kuu, zatim sebe. Ba tobran se inio najdelotvorniji.
to se tie teorijske strane, uoio je tri stupnja u ivotnom ciklusu buba. Prvo, njih s
u mu preneli, da bi ga zarazili, oni koje je nazivao ljudi-prenosioci, to su bili
ljudi koji ne shvataju svoju ulogu u razno enju buba. Tokom te faze, bube nisu im
ale eljusti ili mandibule (tu re je nauio tokom nedelja uenog istra ivanja, neuobiajeno
knji ke zanimacije za momka koji radi u Servisu za konice i gume, name tajui ljudima
dobo -konice). Zato ljudi-prenosioci nisu ni ta oseali. On je obiavao da sedi u suprotn
om uglu dnevne sobe posmatrajui kako ulaze razni ljudi-prenosioci - veina njih lju
di koje je du e poznavao, ali neki i novi - prekriveni lisnim va ima u toj naroitoj n
eujedajuoj fazi. On bi se, kao, nasmejao za svoj raun, zato to je znao da bube kori
ste osobu, a ona ni ta ne kapira.
"Za to se ceri , D eri?" pitali bi oni.
On bi se samo sme kao.
U sledeoj fazi, bubama su izrastala krila ili tako ne to, ali to nisu bila ba krila;
u svakom sluaju, to su bile funkcionalne izrasline koje su im omoguavale da se ro
je, to je i bio nain na koji su se selile i rasprostirale - naroito ka njemu. U tom
trenutku vazduh bi bio pun buba; od toga je dnevna soba, cela njegova kua, bila
kao u oblaku. Tokom ove faze trudio se da ih ne udahne.
Najvi e od svega bilo mu je ao njegovog psa, zato to je mogao da vidi kako bube sleu
i nastanjuju se svud po psu, a po svoj prilici mu prodiru i u plua, kao to su prod
rle u njegova. Verovatno se - tako mu je bar govorila njegova izrazita sposobnos
t - pas mui isto koliko i on sam. Treba li da pokloni psa nekome, zarad dobrobiti
psa? Ne, re io je: pas je sada, nenamerno, zara en, i svuda e odneti bube sa sobom.
Ponekad bi stajao pod tu em zajedno sa psom, poku avajui da okupa i psa. U tome nije
uspevao ni ta vi e nego sa samim sobom. Bolelo ga je to oseanje da i pas ispa ta; nikad
nije prestao da mu poma e. U izvesnom pogledu, to je bio najgori deo, patnja ivoti
nje, koja nije mogla da se po ali.
" ta, jebote, radi tu ceo dan pod tu em sa prokletim kerom?" upitao ga jednom njegov
drugar arls Frek, u av i ba u to vreme.
D eri je odgovorio: "Moram da ga oistim od lisnih va i." Izveo je Maksa, psa, ispod t
u a i stao da ga bri e. arls Frek je posmatrao, zbunjen, kako D eri utrljava bebi-ulje
i talk u pseu dlaku. Svud po kui bile su naslagane i razbacane boice talka i bebi-u
lja, veinom prazne; sad je tro io mnogo boica na dan.
"Ja ne vidim nikakve lisne va i", ree arls. " ta je lisna va ?"
"Ona te na kraju ubije", ree D eri. "To je lisna va . One su mi u kosi i u ko i i u plui
ma, a prokleti bol je neizdr ljiv - morau da idem u bolnicu."
"Kako to da ih ja ne vidim?"
D eri spusti psa, koji je bio umotan u pe kir, i kleknu nad upavi tepih. "Pokazau ti j

ednu", ree. Tepih je bio prekriven lisnim va ima; one su posvuda skakutale, gore-do
le, neke vi e od ostalih. On je tra io neku naroito veliku, zbog toga to su ih ljudi t
e ko uoavali. "Donesi mi bocu ili teglu", ree, "ispod sudopere. Zaepiemo je ili stavit
i poklopac, a onda mogu da je ponesem sa sobom kad poem kod lekara i on mo e da je
analizira."
arls Frek mu donese praznu teglu od majoneza. D eri je nastavio da tra i i najzad je
prona ao lisnu va koja je skakala najmanje metar i po uvis. Lisna va je bila dugaka p
reko dva i po centimetra. Uhvatio ju je, odneo do tegle, pa ljivo je spustio unutr
a i zavrnuo poklopac. Zatim je likujui podi e. "Vidi ?" ree.
"Hmmmdaaa", ree arls Frek, irom otvoriv i oi dok je ispitivao sadr aj tegle. "Kako je ve
lika! Uau!"
"Pomozi mi da naem jo da poka em lekaru", ree D eri, ponovo unuv i na tepih, s teglom po
sebe.
"Svakako", ree arls Frek i uini tako.
U roku od pola sata imali su tri tegle pune buba. arls je, iako nov u tome, prona a
o neke od najveih.
Bilo je podne, juna 1994. U Kaliforniji, u kraju sa jeftinim, ali dura nim plastini
m kuama, koje su strejt ljudi odavno napustili. D eri je, dodu e, ne to ranije sve proz
ore isprskao bojom za metal, da ne bi ulazila svetlost; osvetljenje u sobi dolaz
ilo je od stojee svetiljke u koju je u rafio samo spot-sijalice, koje su danonono sv
etlele, kako bi ukinuo vreme za sebe i svoje prijatelje. To mu se svialo; svialo m
u se da se otarasi vremena. Uiniv i to, mogao je da se usredsredi na va ne stvari, be
z prekida. Kao to je ova: dva oveka koja klee na upavom tepihu, pronalazei jednu bubu
za drugom i stavljajui ih u jednu teglu za drugom.
" ta dobijamo za ovo", upita arls Frek, kasnije u toku dana. "Mislim, da li lekar i
splauje premiju ili tako ne to? Nagradu? Neku lovu?"
"Ja dobijam to to na ovaj nain poma em da se usavr i lek protiv njih", ree D eri. Bol, in
ae stalan, postao je nepodno ljiv; nikad se na njega nije navikao, a znao je da nik
ad i nee. Sasvim ga je obuzimao nagon, potreba da se ponovo istu ira. "Hej, ovee", pr
ostenja, uspraviv i se, "ti nastavi da ih trpa u tegle dok ja odem da pustim vodu n
a slobodu i tome slino." On poe prema kupatilu.
"Va i", ree arls, a njegove dugake noge klecnu e dok se okretao ka tegli, sklopljenih ak
a. Biv i veteran, on je ipak jo imao dobru kontrolu nad mi iima; stigao je do tegle. A
li tad iznenada ree: "D eri, hej - te bube me pomalo pla e. Ne svia mi se da ostanem s
am ovde." On ustade.
"Kopile usrano", ree D eri, zastenjav i od bola kad je naas zastao ispred kupatila.
"Zar ne bi mogao..."
"Moram da pi am!" On zalupi vrata i odvrnu slavine na tu u. Voda potee.
"Pla im se ovde." Glas arlsa Freka dopirao je prigu eno, mada je on oito vikao.
"Jebi se onda!" doviknu D eri i zakorai pod tu . Koja jebena korist od prijatelja? ogoreno se pitao. Nikakva, nikakva! Nikakva jebena korist!
"Je l' ovi drko i bodu?" vikao je arls, tik ispred vrata.
"Da, bodu", ree D eri dok je utrljavao ampon u kosu.
"Tako sam i mislio." Poivka. "Mogu li da operem ruke i skinem ih i da te saekam?"
Sranje da bi li sranje, razmi ljao je D eri, besan kao ris. Nije rekao ni ta; samo je
nastavio da se kupa. ubre nije vredno odgovora... Nije obraao pa nju na arlsa Freka,
samo na sebe. Na svoje ivotne, zahtevne, stra ne, preke potrebe. Sve ostalo e morati
da saeka. Nema vremena, nema ga; te stvari se ne mogu odlo iti. Sve ostalo je spor
edno. Izuzev psa; mislio je o Maksu, psu.
arls Frek je telefonirao nekome za koga se nadao da ima robu. "Mo e li da mi uvalja d
esetak smrti?"
"Isuse, naisto sam presu io - i ja gledam kako da uradim emu. Javi mi kad nae ne to, ba
i mi trebalo."
" ta se to dogaa sa doturanjem?"
"Neka hap enja, pretpostavljam."
arls Frek spusti slu alicu, a zatim pusti da mu se u glavi odvrti izmi ljen film dok
se snu deno gegao natrag od telefonske govornice - kuni telefon se nikad ne koristi
za ugovaranje kupovine - do svog parkiranog evroleta. U svom izmi ljenom filmu, on
se vozio pored Rasipnike parfimerije, a oni su imali ogroman izlog: boce spore s
mrti, konzerve spore smrti, tegle, kade, burad i inije spore smrti, milione kapsu

la, tableta i ampula spore smrti, sporu smrt pome anu sa spidom, d ankom, barbiturat
ima i psihodelicima, sve - i d inovski natpis: OVDE VA RAUN IMA POKRIE. Da ne pominje
mo: NISKE CENE, NAJNI E U GRADU.
Ali u stvarnosti parfimerija obino nije imala ni ta u izlogu: e ljeve, boce mineralnog
ulja, dezodoranse u spreju, uvek takve koje tarije. Ali kladim se da apoteka iza
nje dr i sporu smrt pod kljuem i katancem, u neuga enom, istom, nepatvorenom, ni sa im
me anom obliku, mislio je izlazei sa parkinga na Luki bulevar, u popodnevni saobraaj.
U vrei od oko dvadeset pet kila.
Pitao se kada se i kako istovara vrea od dvadeset pet kila supstance S u Rasipniku
parfimeriju svakog jutra, iz koga god mesta stizala - Bog zna, mo da iz vajcarske
ili mo da sa druge planete gde ivi neka mudra rasa. Isporuili bi je verovatno veoma
rano, i uz naoru ane uvare - ovek koji stoji tamo sa laserskom pu kom i izgleda opasno
, onako kako ovek uvek izgleda. Ako mi neko drpi moju sporu smrt, razmi ljao je ovek
ovom glavom, oduvau ga.
Verovatno je supstanca S sastojak u svakom dozvoljenom leku koji ne to vredi, misl
io je. Mali trp ovde i onde prema tajnoj nepristupanoj formuli u proizvodnoj kui u
Nemakoj ili vajcarskoj, koja ju je izmislila. Ali u stvarnosti je bio bolje obave te
n; vlasti su oduvavale ili zatvarale svakog ko prodaje ili prevozi ili koristi,
pa bi u tom sluaju Rasipnika parfimerija - svi milioni Rasipnikih parfimerija - bil
i pucnjavom ili bombama izbaeni iz posla ili makar novano ka njeni. Verovatnije samo
novano ka njeni. Parfimerija je imala uticaja. Uostalom, kako da ovek upuca lanac v
elikih parfimerija? Ili da ih ukloni?
Oni imaju samo obinu robu, mislio je, vozikajui se unaokolo. Oseao se bedno jer mu
je u rezervi ostalo samo trista tableta spore smrti. Zakopano u dvori tu ispod nje
gove kamelije, one hibridne, sa velikim, hladnim cvetovima koji nisu postajali s
mei u prolee. Imam zalihe samo za nedelju dana, mislio je. ta onda kad mi ponestane
? Sranje.
Pretpostavi da svima u Kaliforniji i nekim delovima Oregona istog dana ponestane
, mislio je. Uau.
To je bio neprevazien horor-film koji je on vrteo u glavi, koji je vrteo svaki na
rkos. itavom zapadnom delu Sjedinjenih Dr ava istovremeno ponestaje zaliha i svi kr
iziraju istog dana, verovatno oko 6,00 ujutru, u nedelju, dok se strejt face dot
eruju za odlazak na jebenu molitvu.
Scena: Prva episkopalna crkva u Pasadeni, u 8,30 ujutru na Kriznu nedelju.
"Dragi parohijani, obratimo se Bogu sada, u ovaj as, da zamolimo njegovu pomo u pa
tnjama onih koji se bacakaju unaokolo po krevetima, u apstinentskoj krizi."
"Da, da." Pastva se sla e sa sve tenikom.
"Ali pre nego to se On ume a sa sve im zalihama..."
Crno-beli je oito zapazio ne to u vo nji arlsa Freka to on sam nije zapazio; izi ao je sa
svog parking mesta i kretao se iza njega u saobraaju, dosad bez svetala ili sire
ne, ali...
DROT: "U redu, kako ti je ime?"
"Moje ime?" (NE MOGU DA SE SETIM IMENA.)
"Ne zna sopstveno ime?" Drot daje znak drugom drotu u patrolnim kolima. "Ovaj mom
ak je naisto odlepio."
"Nemojte ovde da me ubijete." arls Frek u svom horor-filmu, izazvanom prizorom cr
no-belog koji ga prati u stopu. "Bar me odvedite u stanicu i tamo me ubijte, dal
eko od oiju."
Da bi pre iveo u ovoj fa istikoj policijskoj dr avi, mora uvek biti u stanju da ispovrti
neko ime, svoje ime. U svako doba. To je prvi znak koji tra e da vide jesi li se u
radio, to to nisi u stanju da se opasulji ko si.
Ono to u da uinim, re io je, jeste da stanem im ugledam mesto za parking, stau dobrovol
jno pre nego to on upali svetla, ili uradi ne to, a onda kad doklizi do mene rei u da
mi se rasklimatao toak ili ne to mehaniko.
Oni uvek misle da je to sjajno, mislio je. Kad tako odustane i ne mo e dalje. Kad se
baci na zemlju kao neka ivotinja, otkriv i svoj mek, neza tien, nebranjen donji stomak
. To u da uradim, mislio je.
Uinio je tako, prestrojiv i se na desno i udariv i s oba prednja toka o ivinjak. Pandur
ska kola su produ ila dalje.
Zaustavio sam se ni zbog ega, mislio je. Sad e biti te ko da se ponovo isparkiram, s

aobraaj je tako gust. Ugasio je motor. Mo da u samo da sedim ovde parkiran neko vrem
e, re io je, i da alfa-meditiram ili padam u svakakva razna izmenjena stanja svest
i. Mo da posmatram ribe koje prolaze pe ice. Pitam se da li proizvode bioskope za na
paljene. Bolje nego alfa. Napaljeni talasi, isprva sasvim kratki, zatim du i, iri, i
ri, da konano probiju plafon.
Ovo me nikud ne vodi, shvatio je. Trebalo bi da sam napolju i da poku avam da naem
nekog ko ima robu. Moram da se snabdem ili u uskoro otkaiti, a onda neu biti u stan
ju ni ta da radim. ak ni da sedim na ivinjaku kao sad. Ne samo da neu znati ko sam, n
ego neu znati ni gde sam, ni ta se de ava.
ta se de ava? - upita se on. Koji je danas dan? Kad bih znao koji je dan, znao bih
i sve ostalo; sve bi se malo-pomalo vratilo.
Sreda, u centru Los Anelesa, kvart Vestvud. Ispred, jedan od onih d inovskih trgovak
ih centara okru enih zidom od koga se odbija kao gumena lopta - osim ako ima kreditn
u karticu pri sebi i proe kroz elektronska vrata. Po to nije imao nikakvu kreditnu k
articu ni za jedan od trgovakih centara, on se mogao osloniti samo na usmene izve t
aje o tome kakve su prodavnice unutra. itava gomila, oito, koja prodaje dobru robu
strejtovima, naroito strejt suprugama. Posmatrao je kako uniformisani naoru ani st
ra ari na ulazu u centar pregledaju svaku osobu. Starajui se da mu karac ili ena odgov
araju svojoj kreditnoj kartici i da ova nije zdipljena, prodata, kupljena, nezak
onito upotrebljena. Puno ljudi ulazilo je unutra kroz vrata, ali on je pretposta
vljao da mnogi samo razgledaju izloge. Nema ba tako mnogo ljudi koji imaju lovu i
li potrebu da kupuju u ovo doba dana, razmi ljao je. Rano je, tek pro lo dva. Nou; to
je bilo vreme. Sve radnje su bivale osvetljene. On je mogao - sva braa i sestre
su mogli - da spolja vidi svetla, nalik na ki u varnica, nalik na luna-park za odr
aslu decu.
Prodavnice s ove strane centra, za koje ne treba kreditna kartica, bez naoru anih
stra ara, nisu bile bogzna ta. Mahom uslu ne radnje: prodavnica cipela i televizora,
pekara, radnja za opravku malih aparata, automatska perionica. Posmatrao je kako
jedna devojka odevena u kratku plastinu jaknu i pantalone od strea luta od radnje
do radnje; imala je lepu kosu, ali nije mogao da joj vidi lice, da vidi je li s
eksi. Nije lo e graena, mislio je. Devojka se neko vreme zadr ala pred izlogom gde je
bila izlo ena ko na roba. Gledala je ta nu sa resama; mogao je da je vidi kako zaviru
je, kako se premi lja, odmerava ta nu. Kladim se da e ui unutra i tra iti da je vidi, mi
slio je.
Devojka upade u radnju, ba kao to je i pretpostavio.
Usred gu ve na ploniku, nai la je druga devojka, u nabranoj bluzi, na visokim potpeti
cama, sa srebrnastom kosom i prejakom minkom. Poku ava da izgleda starija nego to je
ste, mislio je. Verovatno nije zavr ila ni srednju kolu. Posle nje nije nai lo ni ta vr
edno pomena, pa on ukloni icu koja je pridr avala poklopac kasete i izvadi paklo ci
gareta. Pripali jednu i ukljui radio u kolima, namestiv i ga na rok-stanicu. Nekad
je imao stereo kasetofon u portabl kutiji, ali je najzad, po to se jednog dana ule
tvio, zaboravio da ga unese sa sobom u kuu kad je zakljuavao kola; naravno, kad se
vratio, itav stereo sistem je bio ukraden. To ti je posledica nemarnosti, pomisl
io je onda, i tako je sad imao samo taj izanali radio. Jednog dana e mu i to odnet
i. Ali on je znao gde mo e gotovo d abe da nabavi drugi, polovan. Uostalom, kola su
se svakog dana mogla da urnisati; semerinzi su bili probijeni, a pritisak ulja j
e stra no opao. Oigledno, on je sagoreo neki ventil dok se jedne noi vraao kui autoput
em, s itavim brdom dobre robe; ponekad, kad bi stvarno uradio monu emu, postajao je
paranoian - ne toliko zbog drotova koliko zbog drugih glavonja koji su mogli da
ga opljakaju. Neki glavonja oajan od kriziranja i zajebano sumnjiv.
Tad proe jedna devojka koja ga natera da obrati pa nju. Crnokosa, zgodna, sporog ko
raka; nosila je bluzu s dubokim izrezom i isprane, blede farmerke. Hej, pa ja nj
u znam, pomisli on. To je devojka Boba Arktora. To je Dona.
On otvori vrata na kolima i izie. Devojka ga pogleda i produ i dalje. On poe za njom
.
Misli da hou da je pokupim, razmi ljao je dok se provlaio izmeu ljudi. Kako ona s lak
oom ubrzava; jedva da ju je mogao videti sad kad se okrenula da pogleda iza sebe.
Strogo, smireno lice... Video je krupne oi koje su ga odmeravale. Proraunavale nj
egovu brzinu i da li e je sustii. Ne ovim tempom, mislio je. Ona stvarno ume da se
kree.

Na uglu su se ljudi zaustavili ekajui da se na semaforu pojavi zeleno umesto crven

og svetla; kola su ludaki skretala na levo. No devojka produ i, hitro, ali dostojan
stveno, krei sebi put izmeu poludelih automobila. Vozai su gnevno zverali u nju. Ona
je izgledala kao da to ne primeuje.
"Dona!" Kad se upalilo zeleno svetlo, on po uri za njom preko ulice i susti e je. On
a je odbila da potri, ve je samo brzo koraala. "Zar ti nisi Bobova stara?" upita on
. Uspeo je da doe ispred nje kako bi joj video lice.
"Ne", odgovori ona. "Nisam." Po la je prema njemu, pravo na njega; on se povue unaz
ad, jer je ona dr ala kratak no uperen u njegov stomak. "Gubi se", ree ona, nastaviv i
da ide napred, ne usporavajui niti oklevajui.
"Sigurno jesi", ree on. "Upoznao sam te kod njega." Jedva je mogao da vidi no , sam
o maju an deo metalnog seiva, ali je znao da je no tu. Ona e ga ubosti i produ iti dalj
e. Nastavio je da se povlai unatra ke, bunei se. Devojka je dr ala no tako dobro skrive
n da verovatno niko drugi, ostali koji su tuda prolazili, ne bi mogao da ga prim
eti. Ali on ga je primeivao; no je i ao pravo na njega dok se ona bez oklevanja prib
li avala. On tad koraknu u stranu, a devojka odjezdi dalje, utke.
"Jeee!" ree on za njenim leima. Znam da je to Dona, mislio je. Samo njoj jo nije si
nulo ko sam ja, da me poznaje. Pla i se, pretpostavljam; pla i se da u da je startuje
m. Mora biti oprezan, mislio je, kad sretne nepoznatu ensku na ulici; sve su one da
nas spremne. Previ e toga im se izdogaalo.
a av no i, mislio je. enske ne bi trebalo da nose to; svaki momak bi mogao da im iskren
e ruku i okrene no ka njima, kad god hoe. I ja sam mogao. Da sam stvarno hteo da j
e sredim. Stajao je tamo, ljut. Znam da je to bila Dona, mislio je.
Kad je krenuo natrag prema parkiranim kolima, on shvati da je devojka zastala, u
sled kretanja prolaznika, i da sad stoji, utke ga posmatrajui.
On oprezno poe ka njoj. "Jedne veeri", ree ona, "ja, Bob i jo jedna enska imali smo n
eke stare trake Sajmona i Garfankela, a ti si sedeo tamo..." Ona je tad punila k
apsule jakom dozom smrti, jednu po jednu, bri ljivo. Du e od jednog sata. El primo.
Numero uno: Smrt. Po to je zavr ila, tutnula je svakom od njih po jednu kapsulu i on
i su ih progutali, svi zajedno. Osim nje. Ja ih samo prodajem, rekla je. Ako pone
m da ih uzimam, poje u svu svoju zaradu.
Devojka ree: "Mislila sam da hoe da me obori i potuca ."
"Ne", ree on. "Samo sam se pitao da li ti..." Oklevao je. "Kao, treba prevoz. Na
ploniku?" upita on, zapanjen. "Usred bela dana?"
"Mo da u nekom ulazu. Ili da me odvue u kola."
"Ja te poznajem", pobuni se on. "A Arktor bi me oduvao kad bih to uradio."
"Pa, nisam te prepoznala." Ona poe tri koraka prema njemu. "Ja sam ti, kao, malo
kratkovida."
"Trebalo bi da nosi soiva." Ona ima, mislio je, divne, krupne, tamne, tople oi. to z
nai da nije na d anku.
"Nosila sam ih. Ali jedno mi je ispalo u iniju s punom. Esid punom, na jednoj zabav
i. Potonulo je na dno, i pretpostavljam da ga je neko pokupio i popio. Nadam se
da je bilo ukusno; ko talo me je trideset pet dolara kad sam kupovala."
"Je l' ti treba prevoz tamo kud ide ?"
"Potucae me u kolima."
"Neu", odgovori on, "ne to mi se ne di e ovih poslednjih par nedelja. Mora biti ne to im
e zagauju svu robu. Neka hemikalija."
"Dobra ti je vaka, ali to sam ve ula. Mene svi tucaju." Zatim ispravi to to je rekla
. "U svakom sluaju, poku avaju. Tako to izgleda kad si enska. Ba sad sudski tu im jedno
g momka za zlostavljanje i napad. Tra imo kazneno obe teenje u visini od etrdeset hilj
ada."
"Koliko daleko je oti ao?"
Dona ree: "Uhvatio me je za sisu."
"To ne vredi etrdeset hiljada."
Zajedno su koraali ka njegovim kolima.
"Ima li ta za prodaju?" upita on. "Stvarno sam u frci. Praktino sam na nuli, zaprav
o, do avola, kad bolje razmislim, na nuli sam. Makar i nekoliko, ako mo e da odvoji n
ekoliko."
"Mogu da ti nabavim ne to."
"Tablete", ree on. "Ja se ne bodem u venu."

"Da." Ona uviavno klimnu glavom, spustiv i pogled. "Ali, vidi , trenutno je oskudica
- zalihe su privremeno presu ile. To si verovatno ve otkrio. Ne mogu da ti nabavim
mnogo, ali..."
"Kad?" upade on. Stigli su do njegovih kola; on zastade, otvori vrata, ue. Sa sup
rotne strane ue i Dona. Sedeli su jedno kraj drugog.
"Prekosutra", ree Dona. "Ako uspem da uhvatim tog tipa. Mislim da mogu."
Sranje, pomisli on. Prekosutra. "Ne mo e ranije? Ne, recimo, veeras?"
"Najranije sutra."
"Po to?"
" ezdeset dolara za sto komada."
"U-jeee", ree on. "To je uvrtanje u iju."
"Super su dobre. I ranije sam ih nabavljala od njega; stvarno nisu ono to se obino
kupuje. Veruj mi na re - vrede toliko. U stvari, vi e volim da ih nabavljam od nje
ga nego od bilo koga drugog - kad mogu. On ih nema uvek. Vidi , pretpostavljam da
je upravo putovao dole na jug. Tek to se vratio. Sam ih je pokupio, tako da zasig
urno znam da su dobre. I ne mora da mi plati unapred. Kad ih donesem. Va i? Verujem
ti."
"Ja nikad ne plaam unapred", ree on.
"Ponekad mora ."
"Va i", ree on. "Onda, je l' mo e da mi nabavi barem sto?" Poku ao je da izrauna, brzo, k
liko mo e da nabavi; za dva dana bi verovatno mogao da skrpi sto dvadeset dolara i
uzme od nje dvesta tableta. A ukoliko u meuvremenu natri na bolju emu, kod drugih
ljudi koji valjaju robu, mo e da zaboravi dil sa njom i da kupi od njih. To je bil
a prednost neplaanja unapred, povrh toga to se nikad nije opekao.
"Srea tvoja to si naleteo na mene", ree Dona kad je on upalio kola i ukljuio se u sa
obraaj. "Trebalo je da se vidim s nekakvim tipom kroz otprilike jedan sat, a on b
i verovatno uzeo sve to mogu da nabavim... ti ne bi imao sree. Ovo je bio tvoj dan
." Ona se osmehnu, a i on uini isto.
"Voleo bih da mo e ranije da ih nabavi ", ree.
"Ako nabavim..." Otvoriv i ta nu, ona izvadi malu bele nicu i hemijsku olovku na kojoj
je pisalo SVEICE AKUMULATORI TELOVANJE. "Kako da te naem, zaboravila sam ti ime."
"arls B. Frek", ree on. Dao joj je svoj broj telefona - ne svoj, zapravo, ve onaj k
ojim se koristio u kui jednog strejt prijatelja, za ovakve poruke - i ona ga s mu
kom zapisa. Kako te ko pi e, mislio je. Zaviruje i polako kraba... Ovi danas vi e niemu
ne ue enske u koli, mislio je. Naisto nepismena. Ali zgodna. Jedva zna da ita i pi e; p
a ta? Ono to je va no kod ribe jesu dobre sise.
"Mislim da te se seam", ree Dona. "Na neki nain. Sve mi je mutno, to vee; stvarno ni
sam znala za sebe. Sve ega se zasigurno seam jeste da sam stavljala prah u one mal
e kapsule - kapsule librijuma - istresli smo ono to je pre bilo u njima. Mora da
sam polovinu sasula. Hou rei, na pod." Zami ljeno ga je posmatrala dok je vozio. "De
luje mi kao sreen dasa", ree ona. "A bie na tr i tu i kasnije? Trebae ti jo posle neko
mena?"
"Naravno", ree on, pitajui se u sebi da li bi mogao da joj ubije cenu do sledeeg vie
nja; mislio je da najverovatnije mo e. U svakom sluaju, on dobija. To jest, u svako
m sluaju e uraditi emu.
Srea je, mislio je, kad zna da ima nekoliko pilula.
Dan izvan kola, i svi u urbani ljudi, sunce i vreva, prolazili su neprimeeni; on je
bio srean.
Vidi ta je na ao pukim sluajem - u stvari, zato to ga je crno-beli sluajno pratio. Neoe
kivanu novu zalihu supstance S. ta jo mo e da tra i od ivota? Sad verovatno mo e da rauna
na dve nedelje, skoro na polovinu meseca, pre nego to odapne ili gotovo odapne to dvoje doe na isto kad se krizira od supstance S. Dve nedelje! Srce mu je trepe
rilo, i on na trenutak oseti miris koji je dopirao kroz otvoren prozor kola, kra
tko proleno uzbuenje.
"Hoe sa mnom da posetimo D erija Fejbina?" upita on devojku. "Nosim mu brdo njegovih
stvari na Treu saveznu kliniku, gde su ga sino odveli. Samo mu doturam malo-po ma
lo, jer ima izgleda da e ponovo izai, a ja ne bih da sve opet vuem natrag."
"Bolje da ga ne vidim", ree Dona.
"Poznaje ga? D erija Fejbina?"
"D eri Fejbin misli da sam ga ja i zarazila onim bubama."

"Lisnim va ima."
"Dobro, on tada nije znao koje su. Bolje da se dr im podalje. Poslednji put kad sa
m ga videla bio je stvarno neprijateljski raspolo en. U pitanju su njegovi mo dani r
eceptori, tako bar mislim. Izgleda tako, prema onome to danas ka u vladine bro ure."
"To ne mo e da se povrati, je l' da?" ree on.
"Ne", ree Dona. "To je nepovratno."
"Ljudi sa klinike su rekli da e mi dozvoliti da ga vidim, i kazali su da veruju d
a mo e pone to da radi, zna ..." On napravi pokret rukom. "Da nije..." Ponovo je napra
vio pokret rukom; bilo je te ko nai rei za to to je on poku avao da ka e o svom prijatelj
u.
Pogledav i ga, Dona ree: "Ti nema o teenja u centru za govor, zar ne? U svom - kako se
zove? - potiljanom re nju?"
"Ne", ree on. ustro.
"Ima li ikakva o teenja?" Ona se lupkala po glavi.
"Ne, to je samo... zna . Te ko se izra avam kad je re o tim jebenim klinikama; mrzim Kl
inike za nervnu afaziju. Jednom sam bio tamo u poseti nekom tipu, koji je poku ava
o da uglanca pod - rekli su da on ne mo e da uglanca pod, mislim, da ne mo e da prok
ljuvi kako da to uradi... Pogodilo me je to to je on i dalje poku avao. Hou rei, ne s
amo jedan sat; jo je poku avao mesec dana kasnije kad sam ponovo do ao. Isto onako ka
o pre, uporno, kad sam ga prvi put tamo video, kad sam prvi put oti ao da ga poset
im. Nije mogao da prokljuvi za to mu to ne uspeva. Seam se izraza njegovog lica. Bi
o je siguran da e uspeti ako i dalje bude poku avao da ukapira u emu gre i. "Gde gre im?
" stalno ih je pitao. Nije bilo naina da mu se ka e. Mislim, oni su mu rekli - avola
, ja sam mu rekao - ali on ipak nije mogao da prokljuvi."
"Receptori u mozgu su ono to obino prvo odlazi, kako sam itala", mirno ree Dona. "Nei
jem mozgu, tamo gde je dobio gadan udarac ili tako ne to, kao prejako." Ona je pos
matrala kola ispred njih. "Vidi, eno jednog od onih novih Por ea sa dva motora." O
na uzbueno pokaza prstom. "Uau."
"Znao sam tipa koji je na kablove upalio jednog od tih novih Por ea", ree on, "i iz
vezao ga na autoput Riversajd i nagario na dvesta osamdeset - haos." On napravi
pokret rukom. "Pravo u dupe leperu. Nije ga ni video, pretpostavljam." U glavi je
vrteo izmi ljen film: on za volanom Por ea, ali vidi lepera; sve lepere. A svi ostali
na autoputu - Holivudskom autoputu za vreme gu ve - vide njega. Vide ga zasigurno
, vi ljastog, zgodnog dasu irokih ramena, u novom Por eu koji ide trista na sat, a sv
i drotovi bespomono zijaju.
"Trese se", ree Dona. Posegnula je i spustila ruku na njegovu. Smirenu ruku kojoj
se on smesta povinovao. "Uspori."
"Umoran sam", ree on. "Probdeo sam dve noi i dva dana prebrojavajui bube. Brojei ih
i stavljajui ih u boce. A kad smo konano zaglavili krevet, ustali i spremili se su
tradan ujutru da stavimo boce u kola, da ih odnesemo doktoru da mu poka emo, u boc
ama nije bilo nieg. Prazne." Sad je i sam mogao da oseti drhtanje, da ga vidi na
svojim rukama, na volanu, na drhtavim rukama na volanu, pri brzini od etrdeset na
sat. "Sve jebene boce", ree on. "Ni ta. Nema buba. I tad sam shvatio, jebi ga, shv
atio sam. Sinulo mi je, to o njegovom mozgu, D erijevom mozgu."
Vazduh vi e nije mirisao na prolee, i on pomisli, najednom, kako mu hitno treba doz
a supstance S; nije primetio da je dan toliko odmakao, ili je on uzeo manje nego
to je mislio. Sreom, imao je uza se svoju putnu zalihu, duboko u kaseti. Stao je
da tra i prazno parking mesto, da se zaustavi.
"Tvoj um se poigrava tobom", odsutno ree Dona; izgledalo je da se povukla u sebe,
odlutala daleko. Pitao se da li je razbija njegova nasumina vo nja. Verovatno je t
ako.
U glavu mu iznenada ulete jedan drugi izmi ljeni film, bez njegovog dopu tenja. Vide
o je, najpre, veliki parkiran Pontijak sa dizalicom pozadi, koja je popu tala, i k
linca od trinaestak godina s dugakom, gustom kosom, koji se upinjao da zaustavi k
ola da ne klize, u meuvremenu dozivajui u pomo. Video je sebe i D erija Fejbina kako
zajedno istravaju iz kue, D erijeve kue, niz kolsku stazu pretrpanu pivskim konzervam
a, prema kolima. On sam je epao vrata na vozakoj strani da ih otvori, da nagazi koni
cu. Ali D eri Fejbin, samo u pantalonama, ak i bez cipela, s ra upanom i neurednom kos
om - spavao je - D eri je protrao pored kola pozadi i svojim golim bledim ramenima,
koja nikad nisu videla svetlo dana, odgurnuo deaka daleko od kola. Dizalica se s

avila i pala, zadnji deo kola je tresnuo, guma i toak su se otkotrljali, a deko je
bio itav.
"Prekasno za konicu", dahtao je D eri, poku avajui da skloni ru nu, masnu kosu s oiju i t
repui. "Nije bilo vremena."
"Je l' itav?" doviknuo je arls Frek. Srce mu je jo tuklo.
"Jeste." D eri je stajao kraj deka, borei se da doe do daha. "Sranje!" dreknuo je bes
no na deaka. "Zar ti nisam rekao da saeka da to zajedno uradimo? A kad dizalica skl
izne - sranje, ovee, ne mo e da zadr i dve i po hiljade kila!" Lice mu se iskrivilo. Dek
, mali Dupeglavac, izgledao je oajno i pokunjeno se trzao. "Mali milion puta sam
ti rekao!"
"Po ao sam na konicu", objasnio je arls Frek, znajui da je idiotski postupio, da je n
apravio sranje isto kao i deko, i to podjednako ubitano. Njegov neuspeh da ispravn
o reaguje kao odrastao ovek. Ali svejedno je hteo to da opravda, kao i deko, reima.
"Ali sad shvatam..." blebetao je i dalje, a tad se izmi ljeni film prekide; ovo j
e, u stvari, bila repriza dokumentarca, zato to se seao dana kad se to dogodilo, u
vreme kad su svi jo
iveli zajedno. D erijev dobar nagon - u protivnom bi Dupeglavac
ostao ispod zadnjeg dela Pontijaka, smrskane kime.
Njih trojica su se smrknuto odvukli do kue, ne jurei ak ni za tokom koji se i dalje
kotrljao.
"Spavao sam", promrmljao je D eri kad su kroili u tamnu unutra njost kue. "Ovo je prvi
put za par nedelja da su bube popustile dovoljno da mogu. Nisam spavao itavih pe
t dana - samo sam jurcao i jurcao. Pomislio sam da su mo da nestale; one jesu nest
ale. Pomislio sam da su konano odustale i oti le negde drugde, recimo u kom iluk i sa
svim napolje iz kue. Sad ih opet oseam. Ona deseta insekticid-traka koju sam kupio
, ili mo da jedanaesta - opet su me izradili, kao i sa svim ostalim." Ali glas mu
je sad bio smiren, ne ljutit, samo tih i zbunjen. Spustio je ruku na Dupeglavevu
glavu i zviznuo mu o tru pljusku. "Ti glupavo deri te - kad dizalica sklizne, smesta
be i odatle. Zaboravi kola. Nemoj nikad da stane pozadi i poku a da gura onoliku masu
i da je zadr ava svojim telom."
"Ali, D eri, pla io sam se da e osovina..."
"Zajebi osovinu. Zajebi kola. Tvoj ivot je u pitanju." Pro li su kroz mranu dnevnu s
obu, njih trojica, a repriza sad ve nestalog trenutka trepnu i zauvek se ugasi.
2.
"Gospodo iz Kluba anahajmskih lavova", ree ovek za mikrofonom, "danas po podne ima
mo izvanrednu priliku, jer, vidite, Orind Kaunti nam je pru io mogunost da saslu amo t
ajnog agenta za narkotike iz erifove kancelarije u Orind Kauntiju, a potom i da mu
postavljamo pitanja." ovek je blistao, odeven u ru iasto karirano odelo, sa irokom,
sintetikom, utom kravatom, plavom ko uljom i cipelama od skaja; bio je to predebeo ov
ek, uz to i prestareo, preveseo ak i onda kad je bilo malo ili nikakvog razloga z
a veselje.
Posmatrajui ga, tajni agent za narkotike oseti muninu.
"Sad, primetiete", ree domain Kluba lavova, "da jedva mo ete videti ovog pojedinca, k
oji sedi odmah desno od mene, jer on nosi ono to se zove skrembl-odelo, to jest i
sto ono odelo koje nosi - u stvari mora da nosi - tokom izvesnih razdoblja, u st
vari veine, svojih dnevnih aktivnosti na sprovoenju zakona. Kasnije e on objasniti
za to."
Publika, u kojoj su se na sve mogue naine ogledale vrline domaina, posmatrala je po
jedinca u skrembl-odelu.
"Ovaj ovek", izjavi domain, "koga emo zvati Fred, jer je to njegovo ifrovano ime pod
kojim podnosi izve taj o prikupljenim informacijama, kad se nae u skrembl-odelu, n
e mo e biti identifikovan na osnovu glasa, ak ni preko tehnolo kog snimka glasa, niti
na osnovu spolja njeg izgleda. On lii, zar ne, na nejasan obris i ni ta vi e? Jesam li
u pravu?" On razvue usta u irok osmeh. Njegova publika, proceniv i da je ovo uistin
u sme no, takoe se malo nasmejala.
Skrembl-odelo bilo je izum Bel laboratorije, koji je sluajno izmislio radnik po i
menu S. A. Pauers. On je, nekoliko godina ranije, eksperimentisao sa supstancama
koje podsticajno deluju na nervno tkivo, a jedne veeri, po to je sebi ubrizgao int
ravenoznu injekciju za koju se smatralo da je bezbedna i blago euforina, do iveo je
stra an pad GABA tenosti u mozgu. Subjektivno, on je posmatrao sablasne svetlace n
a suprotnom zidu spavae sobe, besomuno rastuu monta u neega to mu se, u taj mah, uinilo

nalik na savremene apstraktne slike.

Tokom nekih est sati, u transu, S. A. Pauers je posmatrao na hiljade Pikasovih sl
ika kako smenjuju jedna drugu munjevitom brzinom, a zatim je bio poa en Paulom Kleom
, i to sa vi e slika no to je slikar naslikao tokom itavog ivota. S. A. Pauers je, po
smatrajui potom Modiljanijeve slike kako se sumanuto brzo ni u, pretpostavio (za sv
e je potrebna neka teorija) da mu to Rozenkrojcerovci telepatski alju slike, vero
vatno uz pomo veoma usavr enih mikrorelejnih sistema; ali potom se, kad su poele da
ga napadaju slike Kandinskog, setio da je najvei umetniki muzej u Lenjingradu spec
ijalizovan za takve neobjektivne moderniste, pa je zakljuio da to Sovjeti poku avaj
u da stupe u telepatsku vezu s njim.
Ujutru se setio da velik pad GABA mo dane tenosti obino prouzrokuje tako sna an oseaj v
ida praen svetlacima; niko nije poku avao, uz pomo mikrotalasa ili bez nje, da stupi
s njim u telepatsku vezu. Ali to mu je ipak dalo ideju za skrembl-odelo. U osno
vi, njegov nacrt se sastojao od vi estranih kvarcnih soiva prikljuenih na minijaturn
i kompjuter ije su banke podataka sadr avale do milion i po usitnjenih slika fiziog
nomija raznih ljudi: mu karaca i ena, dece, sa svim varijantama zabele enim i zatim p
rojektovanim u svim pravcima podjednako na supertanku opnu nalik na koprenu, dov
oljno veliku da u nju stane prosean ovek.
Kako je kompjuter pretra ivao svoje banke, tako je projektovao svaku zamislivu boj
u oiju, boju kose, oblik i tip nosa, raspored zuba, raspored kostiju lica - cela
koprenasta opna dobijala je sve mogue fizike odlike koje su se projektovale u svak
oj nanosekundi, a zatim prelazila na sledee. Tek da bi svoje skrembl-odelo uinio d
elotvornijim, S. A. Pauers je programirao kompjuter tako da promeni redosled odl
ika u svakoj grupi. A da bi snizio tro kove (federalcima se to uvek dopada), on je
izvor materijala za opnu prona ao u velikoj industrijskoj firmi koja je ve poslova
la sa Va ingtonom.
U svakom sluaju, onaj ko nosi skrembl-odelo predstavlja Svakog i u svakoj kombina
ciji (do kombinacija od milion i po pod-bita) tokom svakog sata. Shodno tome, sv
aki opis njega - ili nje - nema nikakvog smisla. Nepotrebno je rei da je S. A. Pa
uers ubacio sopstvene fiziognomijske odlike u kompjutere, tako da su se, zatrpan
e u mahnitoj izmeni osobina, njegove vlastite crte pojavljivale i me ale... proseno
, izraunao je, jednom u pedeset godina po odelu, prikazivale se i rastavljale, do
biv i dovoljno vremena u svakom odelu. To je bio njegov najbli i dodir sa besmrtno u.
"Da ujemo pljesak za nejasni obris!" glasno ree domain, a gomila zapljeska.
U svom skrembl-odelu, Fred, koji je bio i Robert Arktor, prostenja i pomisli: 'O
vo je stra no.'
Jednom meseno je po jedan tajni agent za narkotike bivao nasumce odreen da govori
na praznoglavim skupovima kao to je ovaj. Danas je na njega do ao red. Posmatrajui s
voju publiku, on je shvatio koliko mrzi strejt ljude. Oni misle da je sve divno.
Osmehivali su se. Zabavljali su se.
Mo da su u ovom asu doslovno bezbrojni sastavni delovi njegovog skrembl-odela proje
ktovali S. A. Pauersa.
"Ali da budemo ozbiljni samo na trenutak", ree domain, "ovaj ovek ovde..." On zasta
de, priseajui se.
"Fred", ree Bob Arktor. S. A. Fred.
"Fred, da." Domain, ivnuv i, nastavi, podi ui glas prema publici: "Vidite, Fredov glas
lii na one robotske kompjuterske glasove dole u San Dijegu u banci, kad se uvezet
e kolima, savr eno bezlian i ve taki. On u nama ne ostavlja nikakav osoben utisak, ist
o kao onda kad podnosi izve taj svojim pretpostavljenim u Odeljenju za zloupotrebu
droga u Orind Kauntiju, pardon, u Programu." On znaajno pouta. "Vidite, ovi polici
jski slu benici izlo eni su stra nom riziku, zato to su snage droge, kao to znamo, sa za
panjujuom ve tinom prodrle u razne organe zakona irom nacije, ili su najverovatnije
prodrle, prema najbolje obave tenim strunjacima. Tako je ovo skrembl-odelo neophodn
o za za titu ovih predanih ljudi."
Mlak pljesak za skrembl-odelo. A zatim pogledi puni i ekivanja upereni u Freda, koj
i se skrivao iza svoje opne.
"Ali u svom poslu na terenu", dodade domain konano, dok se udaljavao od mikrofona
da napravi mesta Fredu, "on, naravno, ne nosi ovo. On se oblai kao vi ili ja, iak
o, naravno, u hipi odelo predstavnika raznih potkulturnih grupa u kojima neumorn
o rovari."

On pokretom pozva Freda da ustane i prie mikrofonu. Fred, Robert Arktor, radio je
ovo ve est puta, i znao je ta da ka e i ta ga eka: probrani stepeni i vrste dupeglavak
h pitanja i neprozirne gluposti. Ovo je za njega gubitak vremena, povrh toga to s
e ljuti i svakog puta ima oseanje uzaludnosti, i uvek sve jae.
"Kad biste me videli na ulici", ree on u mikrofon, po to je pljesak utihnuo, "rekli
biste, 'Eno ga uvrnuto udovi te od narkosa'. I osetili biste odbojnost i udaljili
se."
Muk.
"Ja ne liim na vas", ree on. "Ne mogu to sebi da dozvolim. Moj ivot zavisi od toga.
" U stvari, on se nije ba mnogo razlikovao od njih. A, uostalom, on bi u svakom s
luaju nosio ono to nosi svakog dana, bez obzira na posao, bez obzira na ivot. Njemu
se dopadalo ono to nosi. Ali ono to je sad govorio uglavnom su napisali drugi lju
di i dali mu da naui napamet. Mogao je malo da se udalji, ali svi su imali standa
rdan obrazac koji su koristili. Uveden nekoliko godina ranije od strane efa odsek
a, on je sad postao naredba.
Saekao je da im se to slegne.
"Prvo u vam kazati", ree on, " ta ja poku avam da uradim kao tajni policajac zadu en da
ue u trag dilerima, a pre svega izvoru njihovih ilegalnih droga na ulicama na ih gr
adova i hodnicima na ih kola, ovde u Orind Kauntiju. Rei u vam" - on zastade, kao to su
ga obuili na PR asovima na akademiji - "ega se pla im", zavr i on.
To ih je trglo; svi su se pretvorili u oi.
"Ono ega se pla im", ree on, "danju i nou, jeste da na a deca, va a deca i moja deca..."
On opet zastade. "Ja ih imam dvoje", ree. Zatim, sasvim tiho: "Mali su, sasvim ma
li." A potom uzbueno podi e glas. "Ali ne suvi e mali da ne bi bili navueni, smi ljeno n
avueni, zbog zarade, od strane onih koji hoe da uni te ovo dru tvo." Opet pauza. "Jo ne
znamo", nastavi on odmah, smirenije, "ko su tano ti ljudi - ili bilje reeno ivotin
je - koji vrebaju na u mlade , kao u divljoj d ungli u inostranstvu, kao u nekoj stran
oj zemlji, ne na oj. Identitet dobavljaa tih otrova smukanih od ubreta koje uni tava mo
zak, a koje dnevno ubrizgava, dnevno guta, dnevno pu i nekoliko miliona mu karaca i e
na - ili, bolje reeno, onih koji su nekad bili mu karci i ene - postepeno se otkriva
. Ali na kraju emo, tako mi Boga, zasigurno znati."
Glas iz publike: "Razvalite ih!"
Drugi glas, podjednako odu evljen: "Vatajte komunjare!"
Pljesak ponovljen nekoliko puta.
Robert Arktor zastade. Zurio je u njih, u strejt ljude u skupim odelima, sa skup
im kravatama, skupim cipelama, i mislio: supstanca S uop te ne mo e da uni ti njihove
mozgove; oni ih uop te i nemaju.
"Ka ite onako kako jeste", zau se ne to manje odu evljen glas, enski glas. Potra iv i pogle
om, Arktor opazi sredovenu gospou, ne tako skupo odevenu, nervozno sklopljenih ruk
u.
"Svakog dana", ree Fred, Robert Arktor, kako bilo, "ova bolest uzima danak od nas
. Potkraj svakog minulog dana, priliv zarade - a gde ona odlazi, mi..." On zasta
de. Ni po cenu ivota nije mogao da iskopa ostatak reenice, iako ju je milion puta
ponovio, to na asovima, to na ranijim predavanjima.
U celoj prostranoj sali vladao je muk.
"Pa", ree on, "stvar uostalom i nije u zaradi. Stvar je u neem drugom. U onom to vi
dite da se de ava."
Oni nisu primetili nikakvu razliku, zapazi on, iako je batalio pripremljen govor
i lutao, sam samcit, bez pomoi PR momaka iz Gradskog centra Orind Kauntija. Uosta
lom, kakvu razliku? - mislio je. Pa ta? ta oni stvarno znaju ili ta mare? Strejt lj
udi, mislio je, ive u svojim utvrenim stambenim kompleksima, pod za titom svojih uvar
a, spremnih da otvore vatru na svakog narkosa koji se uspentra uza zid s praznom
jastunicom, da im orne klavir i elektrini sat i aparat za brijanje i muziki stub, k
oje ionako nisu platili, ne bi li sebi pribavio fiks, pribavio it bez koga u prot
ivnom mo e umreti, naisto i na mestu umreti od bola i apstinentske krize. Ali, misl
io je, kad ivi unutra i bezbedno gleda napolje, kad je tvoj zid obezbeen strujom, a
tvoj uvar naoru an, za to bi ti o tome razmi ljao?
"Kad biste vi bili dijabetiari", ree on, "a ne biste imali para za injekciju insul
ina, da li biste ukrali da doete do novca?" Ili biste naprosto umrli?"
Ti ina.

Kroz slu alicu u njegovom skrembl-odelu metalni glas ree: "Mislim da je bolje da se
vrati na pripremljeni tekst, Frede. Zaista ti to savetujem."
U mikrofon na vratu, Fred, Robert Arktor, kako bilo, ree: "Zaboravio sam ga." To
je mogao uti samo njegov pretpostavljeni u G Orind Kauntija, koji nije bio gospodin
F, to jest Henk. Bio je to anoniman pretpostavljeni, koji mu je dodeljen samo z
a ovu priliku.
"Doo-bro", ree zvanini metalni apta u slu alicu. "Ja u ti ga itati. Ponavljaj za mnom,
li poku aj da zvui neusiljeno." Malo oklevanje, u tanje stranica. "Da vidimo... 'Svako
g dana priliv zarade - gde ona odlazi mi...' Tu si otprilike stao."
"Imam otpor prema ovome", ree Arktor.
"...'emo to uskoro utvrditi'", ree zvanini apta, ne obazirui se na njega, "'i ubrzo za
tim usledie odmazda. A u tom trenutku ni za ivu glavu ne bih hteo da budem u njiho
voj ko i.'"
"Znate li za to imam otpor prema ovome?" upita Arktor. "Zato to ba ovo navlai ljude n
a drogu." Mislio je, zbog ovoga zastrani i postane narkos, zbog ovakvih stvari. Et
o za to di e ruke i odlazi . Sa gaenjem.
Ali onda ponovo pogleda ka svojoj publici i shvati da to za njih nije tako. Ovo
je jedini nain da se dopre do njih. On govori upljoglavcima. Mentolima. Mora im stv
ar predstaviti onako kako se predstavlja u prvom razredu: A kao avion, a avion l
eti.
"S", ree on naglas svojoj publici, "oznaava supstancu S. to znai jo i savr enu otupelos
t i satrvenost i stalno napu tanje, va ih prijatelja s va e strane, vas sa njihove str
ane, svakog sa svaije strane, izdvojenost i usamljenost i mr nju i sumnjiavost jedni
h prema drugima. S, najzad", ree on zatim, "oznaava i smrt. Sporu smrt, kako je mi
..." on zastade. "Mi, narkosi", ree, "nazivamo." Glas mu je postajao hrapav i nes
iguran. "Kao to verovatno znate. Spora smrt. Od glave do pete. Elem, to je to." O
n se vrati do svoje stolice i ponovo sede. utke.
"Uprskao si stvar", ree njegov pretpostavljeni, apta. "Doi u moju kancelariju kad se
vrati . Soba 430."
"Da", ree Arktor. "Uprskao sam."
Posmatrali su ga kao da se pred njihovim oima popi ao na binu. Mada on nije bio sas
vim siguran za to.
Pri av i mikrofonu krupnim koracima, domain Kluba lavova ree: "Fred me je unapred zamo
lio da ovo predavanje vodim kao forum pitanja i odgovora, s tim da on da kratko
uvodno izlaganje. Zaboravio sam da to napomenem. U redu", on podi e desnu ruku, "k
o e prvi, narode?"
Arktor iznenada ponovo ustade, nespretno.
"ini se da Fred ima jo ne to da doda", ree domain, dajui mu znak rukom.
Polako se vrativ i do mikrofona, Arktor ree, oborene glave, sasvim razgovetno: "Sam
o ovo. Ne utirajte ih u dupe po to tresnu na njega. Korisnike, zavisnike. Polovina
njih, veina njih, naroito devojke, nisu znali na ta se navlae, niti da se uop te na ne t
o navlae. Jedino poku ajte da spreite njih, ljude, svakog od nas, da se na to navuku
." On naas podi e pogled. "Vidite, oni rastvore nekoliko crvenih u a i vina, hou rei, di
leri - daju pie nekoj enskoj, nekoj maloletnoj enskoj, sa osam ili deset crvenih u a i
, i ona se onesvesti, a oni joj onda u pricaju meks hit, to je pola heroin, a pola
supstanca S..." On zauta. "Hvala", ree.
Neki ovek se oglasi: "Kako da ih spreimo, gospodine?"
"Poubijajte dilere", ree Arktor i vrati se do svoje stolice.
Nije mu se ba odmah vraalo u Gradski centar i sobu 430, pa je lutao du jedne od trg
ovakih ulica Anahajma, razgledajui kioske sa Mekdonald-burgerima, auto-perionice,
benzinzke pumpe, picerije i ostala udesa.
Dok bi tako tumarao po gradskoj ulici punoj raznoraznih ljudi, uvek ga je spopad
alo udno oseanje prema tome ko je on, zapravo. Kao to je rekao onim lavljim tipovim
a tamo u sali, on lii na narkosa kad nije u skrembl-odelu; on razgovara kao narko
s; oni oko njega sad bez sumnje misle da je on narkos i pona aju se u skladu s tim
. Drugi narkosi - vidi onamo, pomisli on; 'drugi' su mu, na primer, dobacivali p
ogled u stilu 'mir, brate', a strejt face nisu.
Natakne biskupsku odoru i mitru, razmi ljao je, i eta unaokolo u tome, a ljudi se kla
njaju i prigibaju nogu u kolenu i tome slino, i poku avaju da te poljube u prsten,

ako ne i u dupe, i ti uskoro postaje biskup. Tako rei. ta je identitet? - pitao se.
Gde se gluma zavr ava? Niko ne zna.
Ono to je stvarno umelo da mu pomuti oseanje ko je i ta je, bilo je kad bi ga ovek g
njavio. Kad bi uniformisani kljunovi, pozornici, drotovi uop te, svi odreda, na pr
imer, polako nai li kolima uz ivinjak kraj njega, s namerom da zastra e, dok on hoda,
dugo ga odmeravali prodornim, upornim, metalnim, praznim pogledom, a zatim se,
ponekad, oito kako im se efne, parkirali i dali mu znak da prie.
"U redu, da vidimo linu kartu", rekao bi drot pru iv i ruku napolje; a onda bi se, do
k Arktor-Fred-Kakobilo-Bogzna pretura po d epu s novanikom, drot proderao na njega:
"Jesi li HAP EN?" Ili, za promenu, dodajui: "RANIJE?" Kao da je istog asa trebalo d
a zaglavi orku.
"U emu je frka?" rekao bi on obino, ako bi uop te i ta rekao. Gomila bi se, naravno, o
kupila. Ljudi su veinom pretpostavljali da je ukeban dok je dilovao na uglu. Nela
godno bi se sme kali i ekali da vide ta e se dogoditi, mada su neki od njih, ikanosi i
li crnci ili oiti narkosi, izgledali ljutito. A oni koji su izgledali ljutito, us
koro bi postajali svesni da izgledaju ljutito, pa bi brzo promenili izraz u neza
interesovan. Jer svako je znao da onaj ko izgleda ljutito ili uznemireno - nije
va no kako - u prisustvu drotova, mora imati ne to to krije. Drotovi su to naroito dob
ro znali, kako kru i pria, i automatski su gnjavili takve ljude.
Ovog puta, meutim, niko ga nije uznemiravao. Okolo je bilo mno tvo narkosa; on je b
io tek jedan od mnogih.
ta sam ja, u stvari? - pitao se. Po eleo je, smesta, da ima svoje skrembl-odelo. On
da bih, mislio je, mogao i dalje da budem nejasan obris, a prolaznici, uop te ljud
i na ulici, bi pljeskali. Da ujemo pljesak za nejasan obris, mislio je, premotava
jui naas traku u glavi. Kakav nain da se dobije priznanje. Kako, na primer, mogu da
budu sigurni da to nije neki drugi nejasan obris, a ne onaj pravi? Unutra je mo
gao da bude neko drugi osim Freda, ili neki drugi Fred, a oni to nikad ne bi saz
nali, ak ni kad Fred otvori usta i progovori. Ne bi ni tada stvarno znali. Nikad
ne bi mogli da znaju. To je mogao biti Al koji se pretvara da je Fred, na primer
. Unutra bi mogao da bude bilo ko, moglo bi ak da bude i prazno. Oni iz Glavnog ta
ba Orind Kauntija mogli bi da alju glas do skrembl-odela i da ga pokreu iz erifove k
ancelarije. Fred bi u tom sluaju mogao da bude bilo ko ko se tog dana zatekao za
svojim radnim stolom i sluajno uzeo mikrofon i scenario, ili skup raznih momaka k
oji sede za svojim stolovima.
Ali pretpostavljam da ono to sam na kraju rekao, ukida tu mogunost. To nije bio ni
ko iz kancelarije. Momci iz kancelarije, u stvari, hoe sa mnom da porazgovaraju o
tome.
Nije se ba radovao tome, pa je nastavio da gluvari i odla e, ne idui nikud, idui svak
ud. U Ju noj Kaliforniji ionako nema veze kuda ide ; uvek se pojavljuje isti kiosk M
ekdonald-burgera, na svakom mestu, kao kru na traka koja prolazi kraj tebe dok se
ti pretvara da nekud ide . A kad konano ogladni i svrati u radnju Mekdonald-burgera i
kupi Mekdonaldov hamburger, to je isti onaj koji su ti prodali prethodnog dana, i
dan pre toga, i tako dalje, unazad sve do vremena pre tvog roenja, a uz to su zl
i ljudi - la ovi - govorili da se on ionako pravi od ureih eludaca.
Oni su dosad, prema vlastitom natpisu, prodali jedan te isti originalni burger p
edeset milijardi puta. Pitao se da li su ga prodali istoj osobi. ivot u Anahajmu,
u Kaliforniji, bio je reklama za sebe, unedogled reprizirana. Ni ta se nije menja
lo; samo se irilo sve dalje i dalje u obliku neonskog gliba. Ono ega je stalno biv
alo sve vi e, odavno je bilo zasvagda zamrznuto, kao da se automatska fabrika koja
izbacuje te stvari zaglavila na ukljueno. Kako je zemlja postala plastina, pomisl
i on, setiv i se bajke 'Kako je more postalo slano'. Jednog dana, mislio je, bie ob
avezno za sve nas da prodajemo Mekdonaldov hamburger kao i da ga kupujemo; proda
vaemo ga naizmence jedni drugima, zauvek, iz svojih dnevnih soba. Tako neemo morat
i ni da izlazimo napolje.
Pogledao je na sat. Pola tri: vreme da obavi poziv za emu. Prema Doninim reima, on
bi preko nje mogao da uradi mo da hiljadu tableta supstance S, pome ane s metedrino
m.
Razume se, kad ih pribavi, on e ih predati Oblasnom odeljenju za narkotike da ih
oni analiziraju i uni te, ili ve ta rade s tim. Mo da ih i sami gutaju, ili bar tako k
a e druga pria. Ili prodaju. Ali ova kupovina nije bila zato da bi nju uhapsio zbog

rasturanja; mnogo puta je kupovao od nje i nikad je nije hapsio. Nije u tome bi
la stvar, da uhapsi sitnog dilera, ensku koja misli da je kul i sjajno rastura dro
gu. Polovina agenata za narkotike u Orind Kauntiju znala je da Dona diluje, i sme
sta su je prepoznavali. Dona je ponekad dilovala na parkingu dragstora, ispred a
utomatskog holo-skenera koji je policija tamo postavila, i prolazila je neka njeno
. U izvesnom smislu, Dona nikad nije mogla biti uhap ena, bez obzira na to ta radil
a i pred kim.
Ono na ta se svodila njegova trgovina sa Donom, kao i sve prethodne, bio je poku aj
da preko Done utre put navi e, do snabdevaa od koga ona kupuje. Stoga je on od nje
postepeno kupovao sve vee koliine. Na poetku ju je obrlatio - ako je to prava re da mu da deset tableta, kao uslugu: kao prijatelj prijatelju. Zatim je, kasnije,
izmuvao zauzvrat jednu vreicu od sto tableta, potom tri vreice. Sad bi mogao, ako
mu se posrei, da uradi hiljadu komada, to znai deset vreica. Na kraju, on e kupovati
koliine koje prevazilaze njenu ekonomsku mo; ona nee biti u stanju da avansira dov
oljno love svom snabdevau kako bi osigurala robu sa svoje strane. Tako e izgubiti
umesto da napravi veliku zaradu. Oni e se cenkati; ona e navaljivati da on avansir
a bar jedan deo; on e odbiti; ona to nee moi sama da avansira svom izvoru; vreme e i
stei - ak i u tako sitnom dilu nastae izvesna napetost; svi e postajati nestrpljivi;
njen dobavlja, ko god bio, dr ae robu i bie besan to se ona nije pojavila. Tako e najz
ad, ako sve proe kako treba, ona odustati i rei njemu i svom snabdevau: "Slu ajte, bo
lje da trgujete neposredno jedan s drugim. Poznajem vas obojicu; obojica ste kul
. Jemim i za jednog i za drugog. Ja u ugovoriti vreme i mesto gde se mo ete sresti.
Tako da odsad, Bobe, mo e poeti da kupuje direktno, ako e kupovati ove koliine." Jer sa
tom koliinom on je po svim namerama i svrsi bio diler; ovo se bli ilo dilerskim kol
iinama. Dona e pretpostaviti da on preprodaje po stotinu uz veliku zaradu, po to sva
kog puta kupuje najmanje hiljadu. Na taj nain on mo e da se popne na lestvici i sti
gne do sledee osobe u lancu, da postane diler kao i ona, a kasnije mo da zakorai jo v
i e, i jo vi e, kako se poveavaju koliine koje kupuje.
Na kraju - to je bio naziv projekta - on e sresti nekog ko je na dovoljno visokom
mestu da ga vredi uhapsiti. To znai nekoga ko ne to zna, to opet znai nekog ko je u
vezi s proizvoaima ili nekog ko dovozi robu od snabdevaa koji lino poznaje izvor.
Za razliku od ostalih droga, supstanca S je - izgleda - imala samo jedan izvor.
Bila je sintetika, ne organska; dakle, stizala je iz laboratorije. Mogla je biti
sintetisana, a ve i jeste bila u dr avnim eksperimentima. Ali i sami sastojci dobij
ali su se iz slo enih jedinjenja koja je bilo gotovo isto tako te ko sintetisati. Te
orijski, nju je mogao proizvesti svako ko, prvo, poseduje formulu i, drugo, tehn
olo ke uslove za izgradnju fabrike. Ali u praksi su tro kovi bili nedosti ni. Takoe, on
i koji su je napravili i plasirali, prodavali su je odve jeftino za uspe nu konkure
nciju. A iroka distribucija ukazivala je na to da, iako postoji samo jedan izvor,
taj izvor ima rasprostranjenu mre u, verovatno niz laboratorija u nekoliko kljunih
oblasti, mo da po jednu kraj svakog veeg urbanog centra u kome se tro i droga, u Sev
ernoj Americi i Evropi. Za to nijedna od njih nije pronaena, ostalo je tajna; ali p
reutno se smatralo, kako u javnosti tako nesumnjivo i u zvaninom okrilju, da je S.
S. Agencija - kako su je vlasti proizvoljno nazivale - prodrla toliko visoko u i
zvr ne zakonske krugove, kako oblasne tako i dr avne, da su oni koji bi otkrili ne to
upotrebljivo o njenim operacijama ubrzo ili prestajali da mare za to ili prestaj
ali da postoje.
On je, naravno, u ovom asu imao i nekoliko drugih tragova osim Done. Drugih diler
a koje je postepeno pritiskao za sve vee koliine. Ali zato to je ona bila njegova en
ska - u svakom sluaju, on je gajio nadu u tom pravcu - sa njom mu je bilo najlak e.
To to ju je poseivao, razgovarao s njom telefonom, izvodio je ili pozivao sebi u
goste - za njega je predstavljalo i lino zadovoljstvo. To je, u izvesnom smislu,
bila linija manjeg otpora. Ako mora da uhodi i izve tava o nekome, za to da to ne budu
ljudi koje e ionako viati; to je bilo manje sumnjivo i manje dosadno. A ako ih i ni
si esto viao pre no to si poeo s nadzorom, najzad e svakako morati da ih via ; na kraj
e to izlazilo na isto.
U av i u govornicu, on se nakai na telefon.
Zvrrr-zvrrr-zvrrr.
"Halo", ree Dona.
Svaki javni telefon na svetu se prislu kuje. Ili, ako se ne prislu kuje, to znai da n

eka ekipa negde jo nije stigla do njega. Prislu kivai su elektronski prikljueni na au
dio-trake u centrali, a otprilike jednom u dva dana, policajac koji prislu kuje mn
o tvo telefona ne morajui da napu ta kancelariju, dobija snimak. On samo pozove audio
-bubnjeve i oni se, na njegov znak, premotavaju i pu taju snimke, preskaui sve prazn
e delove trake. Veina razgovora je bezazlena. One koji to nisu policajac mo e srazm
erno lako da prepozna. To je njegova ve tina. Za to je plaen. Neki policajci su u t
ome bolji od drugih.
Dok su on i Dona razgovarali, dakle, niko nije slu ao. Snimak e se uti mo da sutradan,
najranije. Budu li razgovarali o neem upadljivo protivzakonitom, i ukoliko polic
ajac koji nadzire to uhvati, onda e biti napravljeni snimci glasova. Ali sve to je
trebalo da on i ona uine, bilo je da ostanu uzdr ani. Razgovor se svejedno mogao p
repoznati kao trgovina drogom. Ovde je u igru ulazila izvesna vladina ekonomija
- nije bilo isplativo gnjaviti se snimcima glasova i ula enjem u trag zbog uobiajen
ih nezakonitih transakcija. Bilo ih je previ e svakog dana u nedelji, na previ e tel
efonskih veza. I Dona i on su to znali.
"Kako si?" upita on.
"Dobro." Pauza u njenom toplom, prozuklom glasu.
"Kako tvoja glava danas?"
"Malo kao u lo em stanju. Malo kao poti tena." Pauza. "Ispreskakao me jutros ef u rad
nji." Dona je radila za tezgom jedne male parfimerije u tr nom centru Gejtsajd u K
osta Mesi, do koje se svakog jutra vozila svojim Em-d ijem. "Zna
ta je rekao? Rekao
je da jedna mu terija, neki matorac, sedokos, koji nas je izradio za deset dolara
- rekao je da je to bila moja gre ka i da moram to da nadoknadim. Odbie mi od plate
. Tako sam kraa za deset dolara bez ikakve jebene - izvini - krivice sa svoje str
ane."
Arktor ree: "Hej, mogu li da dobijem ne to od tebe?"
Glas joj je sad postao zlovoljan. Kao da ne bi htela. to je bilo foliranje. "Koju
... koliinu hoe ? Ne znam."
"Deset komada", ree on. Prema njihovom dogovoru, jedan je znailo sto; ovo je, dakl
e, bio zahtev za hiljadu.
Meu raznim paravanima, ako je transkacije trebalo obaviti preko javnih sredstava
komunikacije, prilino dobar poku aj sastojao se u tome da se krupna predstavi kao n
aizgled sitna. U ovim koliinama su, u stvari, mogli veito da diluju i diluju, a da
se kod vlasti ne pojavi nikakvo interesovanje; u protivnom bi timovi za narkoti
ke pretresali stanove i kue uzdu i popreko svake ulice, svakog bogovetnog sata, a
postigli bi vrlo malo.
"Deset", promrmlja Dona, ljutito.
"Stvarno sam u frci", ree on, kao zavisnik. Bolje nego kao diler. "Platiu ti kasni
je, kad uradim emu."
"Ne", ree ona izve taenim glasom. "Dau ti ih d abe. Deset." Sad je, bez sumnje, razmi lja
la da li on diluje. Verovatno da diluje. "Deset. to da ne? Recimo, za tri dana?"
"Ni ta ranije?"
"Ove su..."
"Va i", ree on.
"Svratiu."
"U koje vreme?"
Ona izrauna. "Recimo oko osam uvee. Hej, hou da ti poka em knjigu koju sam uzela, nek
o ju je ostavio u radnji. Ba je kul. Re je o vukovima. Zna
ta rade vukovi? Mu jak vuka
? Kad porazi protivnika, on ga ne dokraji - on se popi a na njega. Stvarno! Stoji t
ako i pi a na svog pora enog protivnika i onda zbri e. To je sve. Uglavnom se bore oko
teritorije. I prava na tucanje. Zna ve."
Arktor ree: "Ja sam se tu gotovo popi ao na neke ljude."
"Bez zezanja? Kako to?"
"U prenosnom smislu", ree on.
"Ne na uobiajen nain?"
"Mislim", ree on, "kazao sam im..." On zastade. Mnogo priam, zajebana stvar. Isuse
, pomisli. "Ti momci", ree, "kao tipovi na motociklima, kapira ? Oko Fosters Friza?
Vozikao sam se unaokolo, a oni su rekli ne to ogavno. Zato sam se ja okrenuo i re
kao ne to kao..." Za trenutak nije mogao nieg da se seti.
"Mo e da mi ka e ", ree Dona, "ak i ako je super odvratno. Mora biti super odvratan prema

tim motociklistikim tipovima, inae te nee razumeti."

Arktor ree: "Rekao sam im da bih radije jahao na svinji nego na krmku. U svako do
ba."
"Ne shvatam."
"Pa, svinja je enska koja..."
"A, da. U redu, shvatila sam. Bljak."
"Videemo se kod mene kao to si kazala", ree on. "Zdravo." Krenuo je da spusti slu ali
cu.
"Mogu li da donesem knjigu o vukovima da ti poka em? Pisao je Konrad Lorenc. Pozad
i na koricama, gde sve pi e, ka e se da je on bio najvieniji strunjak za vukove na sve
tu. A, da, jo ne to. Oba tvoja cimera su danas dolazila u radnju. Erni kako-se-zva e,
i onaj Beris. Tra ili su tebe, da li mo da ima ..."
"Zbog ega?" upita Arktor.
"Tvog cefalohromoskopa koji te je ko tao devetsto dolara i koji uvek ukljuuje i pu ta k
ad doe kui - Erni i Beris su ne to trtljali o tome. Poku ali su da ga koriste danas, a
on nije hteo da radi. Nije davao nikakve boje ni matrice, ni ta. Zato su uzeli Ber
isovu kutiju s alatom i odvrnuli donju plou."
"Ma ta ka e !" uvreeno ree on.
"I jo ka u da je sjeban. Sabota a. Preseene ice i takve uvrnute stvari - zna , udne stvar
. Kratki spojevi i polomljeni delovi. Beris je rekao da e poku ati da..."
"Ja idem pravo kui", ree Arktor i spusti slu alicu. Moja najvea dragocenost, pomisli
s gorinom. A ona budala Beris prka po njoj. Ali ne mogu odmah kui, priseti se. Mora
m da odem do Nove Staze da vidim ta oni spremaju.
To je bio njegov zadatak: obavezan.
3.
arls Frek je takoe razmi ljao o tome da poseti Novu Stazu. Toliko ga je pogodilo to t
o je D eri Fejbin iznuo.
Sedei sa D imom Berisom u kafiu 'Tri emaneta' u Santa Ani, on se mrzovoljno poigravao
svojom krofnom sa eernim prelivom. "To je te ka odluka", ree. "Oni to rade na suvo.
Samo te dan i no dr e na oku da se ne bi ukokao ili odgrizao sebi ruku, ali ti nika
d ni ta ne daju. Kao ono kad ti doktor prepi e. Na primer, valijum."
Smejuljei se, Beris je razgledao svoju topljenu pitu, koja je bila rastopljena im
itacija sira i ve take mlevene govedine na posebnom organskom hlebu. "Kakav je ovo
hleb?" upita on.
"Pogledaj u jelovnik", ree arls Frek. "Ima obja njenje."
"Ako ue tamo", ree Beris, "osetie simptome koji proistiu iz osnovnih telesnih tenosti,
naroito onih koje su sme tene u mozgu. Pod tim podrazumevam katekolamine, kao to su
noradrenalin i seratonin. Vidi , stvar ovako funkcioni e: supstanca S, u stvari sve
droge koje stvaraju zavisnost, ali ponajvi e supstanca S, stupa u reakciju sa kate
kolaminima na takav nain da se njeno prisustvo utvruje na potelijskom nivou. Dolazi
do biolo kog kontra-prilagoavanja, i to u izvesnom smislu, za svagda." Odgrizao je
velik zalogaj desne polovine svoje topljene pite. "Nekad se verovalo da se to d
ogaa samo sa alkaloidnim narkoticima, kao to je heroin."
"Nikad se nisam rokao smekom. On baca u depresiju."
Kelnerica, seksi i slatka u utoj uniformi, isturenih grudi i plave kose, prie njih
ovom stolu. "Je li sve u redu?"
arls Frek u strahu podi e pogled.
"Je l' se ti zove Pita?" upita Beris, dajui znak arlsu Freku da je sve kul.
"Ne." Ona pokaza ploicu sa imenom na svojoj desnoj sisi. "Zovem se Bet."
Pitam se kako se onda zove leva, pomisli arls Frek.
"Kelnerica od pro log puta zvala se Pita", ree Beris, drsko odmeravajui kelnericu. "
Isto kao ovaj sendvi."
"To mora da je bilo malo drugaije ime nego sendvi. Mislim da se ono pi e sa i."
"Sve je super dobro", ree Beris. Iznad njegove glave, arls Frek je mogao da vidi m
isaoni oblak u kome Bet skida sve sa sebe i stenje od elje da bude opaljena.
"Ne i sa mnom", ree arls Frek. "Ja imam mnogo problema koje niko drugi nema."
Sumornim glasom, Beris ree: "Vi e ljudi nego to misli . I svakog dana sve vi e. Ovo je s
vet bolesti, i stalno postaje sve gori." Iznad njegove glave, misaoni oblak je t
akoe postajao sve gori.
" elite li da poruite desert?" upita Bet, sme ei se odozgo na njih.

"Kakav?" sumnjiavo upita arls Frek.

"Imamo sve u pitu od jagoda i sve u pitu od bresaka", ree Bet, uz osmeh, "koje ovde s
ami pravimo."
"Ne, neemo nikakav desert", ree arls Frek. Kelnerica se udalji. "To je za matorke",
ree on Berisu, "te vone pite."
"Zbog te ideje da ode na leenje", ree Beris, "ba si poeo da zazire . Taj tvoj strah je
sto ispoljavanje korisnih negativnih simptoma. To iz tebe govori droga, ne bi li
te zadr ala podalje od Nove Staze i spreila da se skine s nje. Vidi , svi simptomi im
aju svrhu, bilo da su pozitivni ili negativni."
"Sere ", promrmlja arls Frek.
"Negativni se javljaju kao neodoljive elje, koje celo telo namerno stvara kako bi
prisililo svog vlasnika - u ovom sluaju, tebe - da panino tra i..."
"Prva stvar koju ti urade kad ode u Novu Stazu", ree arls Frek, "jeste da ti otfika
re oku. Kao praktinu lekciju. A onda odatle kreu u svim pravcima."
"Posle toga, u", ree Beris.
"Oni ta, otfikare ti... emu to slu i, u?"
"Poma e ti da svari hranu."
"Kako?"
"Tako to iz nje uklanja celulozu."
"Onda pretpostavljam da posle toga..."
"Samo hrana bez celuloze. Nikakvo li e ni detelina."
"Koliko dugo mo e tako da ivi ?"
Beris ree: "Zavisi od tvog stava."
"Koliko ui ima prosean ovek?" Znao je da obino ima dva bubrega.
"Zavisi od te ine i uzrasta."
"Za to?" arls Frek oseti estoku sumnju.
"Tokom godina oveku izraste vi e ui. Kad napuni osamdeset..."
"Zajebava me."
Beris se nasmeja. Oduvek se udno smejao, pomisli arls Frek. Nestvaran smeh, kao ka
d se ne to razbija. "Za to si odluio", upita Beris u taj mah, "da ode na stacionarnu t
erapiju u centar za leenje narkomana?"
"D eri Fejbin", ree on.
Lako odmahnuv i rukom, Beris ree: "D eri je bio poseban sluaj. Jednom sam gledao D erija
Fejbina kako se tetura unaokolo i pada, kako se sav zaserava, ne znajui gde je,
poku avajui da me natera da pogledam u knjige i istra im kakvog se to otrova doepao, n
ajverovatnije talijum sulfata... on se koristi u insekticidima i za tamanjenje p
acova. Neko ga je izradio, da mu vrati. Padalo mi je na pamet deset raznih toksi
na i otrova koji bi mogli..."
"Ima jo jedan razlog", ree arls Frek. "Opet sam pri kraju sa zalihama, a to ne mogu
da podnesem, to da sam stalno pri kraju, a da ne znam da li u ikad vi e videti jeb
enu stvar."
"Pa, ne mo emo biti sigurni ak ni da emo videti sledei izlazak sunca."
"Ali sranje - toliko sam utanjio da je to pitanje dana. Osim toga... mislim da m
e neko pelje i. Nemogue da ih toliko brzo tro im; mora biti da neko erupa moju jebenu
zalihu."
"Koliko tableta guta dnevno?"
"To je te ko utvrditi. Ali ne toliko mnogo."
"Stvara se i poveana otpornost, da zna ."
"Da, naravno, ali ne tako. Ne mogu da podnesem da mi stalno ponestaje. S druge s
trane..." On razmisli. "Mislim da sam prona ao nov izvor. Jedna enska, Dona. Nekakv
a Dona."
"A, Bobova devojka."
"Njegova stara", ree arls Frek klimnuv i glavom.
"Ne, nikad joj se nije uvukao u pantalone. Poku ava."
"Je li pouzdana?"
"U kom smislu? U krevetu ili..." Beris napravi pokret rukom: prinese aku ustima i
proguta na prazno.
"Kakav je to seks?" Onda shvati. "A, da, ono drugo."
"Prilino pouzdana. Malo rasejana. Kao to i oekuje od enskih, naroito crnki. Mozak joj
je meu nogama, kao kod veine njih. Verovatno tamo dr i i robu." On se zakikota. "Svu

svoju dilersku robu."

arls Frek se na e prema njemu. "Arktor nikad nije trpao Donu? Pria o njoj kao da jes
te."
Beris ree: "To je Bob Arktor. Pria kao da je radio mnoge stvari. Nije isto, uop te n
ije."
"Pa, kako to da je nikad nije odvukao u krevet? Zar ne mo e da mu se digne?"
Beris je mudro premi ljao, i dalje se poigravajui svojom pitom; sad ju je raskomada
o na sitne parie. "Dona ima problema. Verovatno je na d anku. Njeno gaenje prema tele
snom kontaktu je op ta stvar - narkosi gube interesovanje za seks, shvata , zbog tog
a to se njihovi organi nadimaju od su avanja krvnih sudova. A Dona, primetio sam, p
okazuje neuobiajen manjak seksualne uzbuenosti, gotovo neprirodan. Ne samo prema A
rktoru ve i prema..." On durljivo pouta. "Prema ostalim mu karcima."
"Sranje, hoe da ka e samo to da ona nee da izie u susret."
"Izi la bi", ree Beris, "kad bi se s njom pravilno postupalo. Na primer..." On taja
nstveno podi e pogled. "Mogu da ti poka em kako da je odvue u krevet za devedeset osam
centi."
"Neu da je odvuem u krevet. Samo hou da pazarim od nje." Osetio se nelagodno. Kod B
erisa je neprestano postojalo ne to to mu je stvaralo nervozu u stomaku. "Za to deved
eset osam centi?" upita. "Ona nee da uzme novac; ne prodaje se za pare. Uostalom,
ona je Bobova enska."
"Novac ne bi bio isplaen neposredno njoj", ree Beris na svoj precizan, obrazovan n
ain. On se na e prema arlsu Freku, dok su mu maljave nozdrve podrhtavale od zadovolj
stva i lukavosti. I ne samo to, ve su mu se i zelene naoari zamaglile. "Dona se ra
di sa kokom. Bez sumnje bi ra irila noge svakom ko joj da gram koke, naroito ako se
dodaju izvesne retke hemikalije na strogo nauan nain, o emu sam vr io mukotrpna, ori
ginalna istra ivanja."
"Voleo bih da ne govori tako", ree arls Frek. "O njoj. Uostalom, gram koke se sad p
rodaje za preko sto dolara. Ko to ima?"
Spremajui se da kine, Beris izjavi: "Ja mogu da izvuem gram istog kokaina po ukupno
j ceni, za sastojke iz kojih ga dobijam, ne ukljuujui moj rad, manjoj od jednog do
lara."
"Sere ."
"Upriliiu ti demonstraciju."
"Odakle dolaze ti sastojci?"
"Iz dragstora", ree Beris i skoi na noge, razbacav i u uzbuenju komadie pite. "Plati r
aun", ree, "pa u ti pokazati. Imam privremenu laboratoriju postavljenu u kui, dok ne
budem u stanju da napravim bolju. Mo e da posmatra kako dobijam gram kokaina iz obin
ih, legalnih stvari koje se slobodno kupuju u dragstoru s bakalukom, za manje od
jednog dolara." On krenu niz prolaz izmeu stolova. "Hajde." Glas mu je bio nestr
pljiv.
"Jakako", ree arls Frek, uzev i raun i po av i za njim. Dasa je blesav, pomisli. Ili mo da
i nije. Sa svim tim hemijskim opitima koje vr i, s tolikim itanjem i itanjem u oblas
noj biblioteci... mo da tu ima ne to. Misli na zaradu, pomisli on. Misli na to kolik
o bismo mogli da poistimo!
On po uri za Berisom, koji je vadio kljueve svog Karman gija, prolazei u polovnom av
ijatiarskom odelu kraj kasirke.
Zaustavili su se na parkingu ispred dragstora, izi li i u etali unutra. Kao i obino,
ogroman glupav drot je stajao pretvarajui se da ita porno asopis za prvim pultom; u
stvari, arls Frek je to znao, on proverava sve koji ulaze, da bi video imaju li
nameru da opelje e radnju.
" ta emo ovde da pokupimo?" upita on Berisa, koji se nehajno etkao izmeu rafova prepu
nih hrane.
"Bocu spreja", ree Beris. "Bocu Solarokaina."
"Spreja protiv sunanih opekotina?" arls Frek nije verovao da se ovo stvarno dogaa,
ali s druge strane, ko zna? Ko mo e biti siguran? Po ao je za Berisom do tezge; ovog
puta Beris je platio.
Kupili su bocu Solarokaina, a onda pro li pored drota, pa natrag do kola. Beris br
zo izie sa parkinga, pa niz ulicu, sve dalje i dalje, vratolomnom brzinom, ne obr
aajui pa nju na znake za ogranienje brzine, sve dok se konano nije zaustavio pred kuom
Boba Arktora, sa gomilom neotvorenih novina u visokoj travi u prednjem dvori tu.

Izlazei, Beris sa zadnjeg sedi ta podi e neke sprave, sa kojih su visile ice, da ih un
ese unutra. Voltmetar, opazi arls Frek. I ostala elektronska oprema za testiranje
, kao i aparat za lemljenje. "Za ta je ovo?" upita on.
"Treba da obavim dug i naporan posao", ree Beris, nosei razne sprave, plus Solarok
ain, stazom do ulaznih vrata. On pru i arlsu Freku klju od kue. "A verovatno neu biti
plaen. Kao po obiaju."
arls Frek otkljua vrata, i oni uo e u kuu. Dve make i jedan pas zatra e se ka njima, pu
glasove pune nade; on i Beris ih pa ljivo odgurnu e nogom u stranu.
U stra njem delu male trpezarije Beris je, tokom poslednjih nedelja, postavio neka
kvu otkaenu laboratoriju, sa bocama i pariima kojeega ovde-onde, sa naizgled bezvred
nim predmetima koje je pokrao s raznih mesta. Beris je, arls Frek je znao, jer je
morao da slu a o tome, verovao ne toliko u bogatstvo koliko u dovitljivost. Mora b
iti u stanju da se poslu i prvom stvari koja ti doe pod ruku, kako bi postigao svoj
cilj, propovedao je Beris. Pribadaa, spajalica, deo slo ene sprave iji je drugi deo
pokvaren ili izgubljen... arlsu Freku je izgledalo kao da je neki pacov tu otvori
o radnju, vr ei opite onim to pacov smatra dragocenim.
Prvi potez u Berisovoj zamisli bio je da uzme plastinu kesu iz rolne kraj sudoper
e i da u nju istrese sadr aj boce sa sprejom, ne prestajui dok se boca, ili u najma
nju ruku gas, nije ispraznila.
"Ovo je nestvarno", ree arls Frek. "Super nestvarno."
"Ono to su smi ljeno uradili", veselo ree Beris, poslujui, "jeste da su pome ali kokain
sa uljem, tako da se ne mo e izvui. Ali moje znanje hemije je takvo da tano znam ka
ko da odvojim kokain od ulja." Poeo je ustro da istresa so u gumastu slinavu masu
u kesi. Onda je sve sipao u staklenu teglu. "Zamrzavam ga", objavi on, uz osmeh,
"a to primorava kristale kokaina da se dignu na povr inu, po to su lak i od vazduha.
Od ulja, hou rei. A onda, zavr ni potez, naravno, uvam za sebe, ali on ukljuuje zamr en
metodolo ki postupak filtriranja." On otvori zamrziva iznad fri idera i pa ljivo smesti
teglu unutra.
"Koliko dugo e biti u tome?" upita arls Frek.
"Pola sata." Beris izvadi jednu od svojih runo smotanih cigareta, pripali, zatim
od eta do gomile elektronske opreme za testiranje. Stajao je tamo premi ljajui, trlja
jui upavu bradu.
"Da", ree arls Frek, "ali, hou da ka em, pa ak i ako iz toga dobije ceo gram istog koka
na, ja ne mogu da ga upotrebim na Doni da bih joj se... zna , zauzvrat uvukao meu n
oge. To je kao da je kupuje ; stvar se svodi na to."
"Razmena", ispravi ga Beris. "Ti njoj da poklon, ona tebi da poklon. Najdragoceni
ji poklon koji ena ima."
"Ona e znati da je kupujem." Dovoljno puta je video Donu da bi to ukapirao; Dona
bi smesta opazila prevaru.
"Kokain je afrodizijak", promrmlja Beris, pola za sebe; postavljao je opremu za
testiranje pored Arktorovog cefalohromoskopa, koji je bio Bobova najskuplja drag
ocenost. "Kad u mrkne dobar deo ovoga, bie srena da se otepi."
"Sranje, ovee", pobuni se arls Frek. "Ti pria o devojci Boba Arktora. On je moj prija
telj i ovek sa kojim ivite ti i Lakmen."
Beris smesta podi e tr avu glavu; izvesno vreme je odmeravao arlsa Freka. "Ima mnogo
toga o Bobu Arktoru ega ti nisi svestan", ree. "ega niko od nas nije svestan. Tvoj
pogled je suvi e prost i naivan, a ti o njemu misli ono to on hoe da misli ."
"On je ispravan momak."
"Svakako", ree Beris, klimajui glavom i cerei se. "Van svake sumnje. Jedan od najbo
ljih na svetu. Ali ja sam nauio - mi smo nauili, mi koji smo Arktora posmatrali po
mno i pronicljivo - da u njemu razlikujemo izvesne protivurenosti. Kako u sklopu
linosti, tako i u pona anju. U celokupnom njegovom odnosu prema ivotu. U njegovom, t
ako rei, uroenom stilu."
"Ima ne to odreeno?"
Berisove oi, iza zelenih stakala, zaigra e.
"To to ti oi poigravaju, meni ni ta ne znai", ree arls Frek. " ta nije u redu sa cefosko
om, pa da na njemu radi ?" Pribli io se da i sam pogleda.
Nagnuv i centralno postolje na stranu, Beris ree: "Ka i mi ta primeuje na donjem spletu
ca."
"Vidim preseene ice", ree arls Frek. "I gomilu neega to lii na namerne kratke spojeve.

Ko je to uradio?"
Berisove vesele sveznalake oi ponovo zaigra e s posebnim u ivanjem.
"Serem se ja na to bezvezno atro znaajno ubre", ree arls Frek. "Ko je o tetio ovaj cefo
skop? Kad se to desilo? Tek skoro si otkrio? Arktor ni ta nije rekao kad sam ga po
slednji put video, a to je bilo prekjue."
Beris ree: "Mo da jo nije bio spreman da pria o tome."
"Pa", ree arls Frek, " to se mene tie, ti govori u otkaenim zagonetkama. Mislim da u ot
do jednog stacionara Nove Staze, prijaviti se i proi kroz skidanje na suvo i dob
iti terapiju, uni titeljsku igru koju igraju, i biti s tim tipovima dan i no, a da
ne moram da budem u dru tvu tajanstvenih ludaka kao to si ti koji nesuvislo govore
i koje ne mogu da razumem. Vidim da je ovaj cefoskop sjeban, ali ti mi ni ta ne go
vori . Je l' poku ava da tvrdi da je Bob Arktor to uradio, svojoj sopstvenoj skupoj op
remi, ili ne poku ava ? ta hoe da ka e ? Voleo bih da sad ivim u Novoj Stazi, gde ne bih
ao svakodnevno da prolazim kroz ovo atro znaajno sranje koje ne kapiram, ako ne s
tobom onda s nekim drugim izakanim ludakom ko to si ti, koji je podjednako odlepi
o." Sevao je oima.
"Ja nisam o tetio ovaj predajnik", ree Beris zami ljeno, dok mu je brk poigravao, "a i
sto sumnjam u to da ga je Erni Lakmen o tetio."
"isto sumnjam da je Erni Lakmen ikad i ta u ivotu o tetio, osim onog puta kad je flipn
uo od lo eg esida i izbacio stoi za kafu i sve ostalo iz dnevne sobe kroz prozor na
parking ispod onog stana koji su imali, on i ona enska D oan. To je drugo. Obino je
Erni sabraniji od nas ostalih. Ne, Erni ne bi namerno pokvario niiji cefoskop. A
Bob Arktor - njegov je, zar ne? ta bi on uradio, ustao tajno u pola noi, ne znajui t
a radi, i uinio to, tako izradio sebe? To je uinio neko ko je hteo da ga izradi. T
o je u pitanju." Verovatno si ti to uradio, ti zajebani drkad ijo, mislio je. Ima p
otrebno tehniko znanje, a mozak ti je uvrnut. "Onog ko je ovo uradio", ree on, "tr
eba smestiti ili u Saveznu kliniku za neuralnu afaziju ili u vena lovi ta. Radije,
po mom mi ljenju, u ovo drugo. Bob se uvek stvarno palio na ovaj Altekov cefoskop;
sigurno sam ga sto puta video kako ga stavlja, svaki put im uvee doe kui s posla, im
ue na vrata. Svaki ovek ima jednu stvar koju uva kao dragocenost. Ovo je bila njeg
ova. Zato ka em, ovo je sranje to su mu uradili, ovee, sranje."
"To sam i hteo da ka em."
" ta si hteo da ka e ?"
"'im uvee doe kui s posla'", ponovi Beris. "Ve neko vreme nagaam kod koga je zaista za
poslen Bob Arktor, koja je to tano organizacija kad ne mo e da nam ka e."
"To je jebeni Centar za otkup maraka Plavi ip, u Placenciji", ree arls Frek. "Jedno
m mi je rekao."
"Pitam se ta on tamo radi."
arls Frek uzdahnu. "Boji marke u plavo." Beris mu se stvarno nije dopadao. Frek p
o ele da je negde drugde, mo da da radi emu s prvom osobom na koju naleti ili koju po
zove. Mo da treba da zbri em, ree on samom sebi, ali onda se seti tegle s uljem i kok
ainom koja se hladila u zamrzivau, roba u vrednosti od sto dolara, po ceni od dev
edset osam centi. "uj", ree, "kad e ono biti gotovo? Mislim da me zavitlava . Kako ga
ljudi iz Solarokaina prodaju za tako male pare ako sadr i gram istog kokaina? Kako
mogu da zarade?"
"Oni kupuju", izjavi Beris, "na veliko."
U glavi, arls Frek stade da vrti trenutni izmi ljen film: kamioni-kiperi puni kokai
na parkiraju pored ulaza u fabriku Solarokaina, ma gde ona bila, mo da u Klivlendu
, istovaruju tone i tone istog, nedirnutog, nepome anog, visoko kvalitetnog kokaina
u jedan kraj fabrike, gde se on me a sa uljem i inertnim gasom i ostalim ubretom,
a zatim sabija u jarko obojene male boce spreja, koje e se naslagati u hiljadama
dragstora, parfimerija i samoposluga. Ono to bi trebalo da uinimo, premi ljao je, je
ste da prevrnemo jedan od tih kipera; da uzmemo ceo tovar, mo da tri i po do etiri
stotine kila - do avola, mnogo vi e. Kolika je nosivost kipera?
Beris mu donese sad ve praznu bocu Solarokain spreja, da je pogleda; pokaza mu na
lepnicu, na kojoj je bio ispisan sastav. "Vidi ? Benzokain. Za ta samo izvesni daro
viti ljudi znaju da je trgovako ime za kokain. Kad bi rekli kokain, ljudi bi prov
alili stvar i na kraju radili ono to ja radim. Ljudi samo nemaju dovoljno obrazov
anja da to shvate. Naunog obrazovanja, kroz kakvo sam ja pro ao."
" ta e da radi sa tim znanjem?" upita arls Frek. "Osim to e da napali Donu Hotorn?"

"Planiram da na kraju napi em bestseler", ree Beris. "Spis za prosenog oveka o tome k
ako da bezbedno proizvede drogu u svojoj kuhinji, ne kr ei zakon. Vidi , ovo nije kr en
je zakona. Benzokain je legalan. Telefonirao sam u apoteku i pitao ih. Njega ima
u mnogim stvarima."
"U-jeee", ree arls Frek, zadivljen. Pogledao je na runi sat, da vidi koliko jo moraj
u da ekaju.
Henk, koji je bio gospodin F, rekao je Bobu Arktoru da proveri okolne stacionare
Nove Staze kako bi u ao u trag jednom velikom dileru, koga je nadzirao, ali koji
je naglo nestao s vidika.
Ovde-onda bi se poneki diler, shvativ i da samo to nije uhap en, sklonio u jedan od c
entara za leenje narkomanije, kao to su Sijanon i Senter Point i Eks-Kalej i Nova
Staza, izdajui se za zavisnika koji tra i pomo. Kad bi se na ao unutra, njegov novanik,
njegovo ime, sve to ga je identifikovalo, bivalo je strgnuto s njega, kao pripre
ma za izgradnju nove linosti, koja nije usmerena na drogu. U tom postupku nestaja
lo je mnogo stvari koje su ljudima iz policije bile potrebne da bi osumnjienom u li
u trag. Zatim bi se, kasnije, kad se stvar slegne, diler ponovo pojavljivao i n
astavljao svoje uobiajene aktivnosti napolju.
Niko nije znao koliko se esto ovo dogaalo. Odeljenja za leenje narkomanije poku avala
su da utvrde kad ih koriste na taj nain, ali nisu uvek uspevala. Diler kome pret
i etrdesetogodi nja robija imao je podsticaj da slo i dobru priu osoblju centra, koje
je odluivalo o tome da li e ga primiti ili odbiti. Njegove muke su u tom trenutku
uglavnom bivale istinske.
Vozei polako du bulevara Katela, Bob Arktor je tra io oznaku za Novu Stazu i drvenu
zgradu, nekad privatnu kuu, kojom su preduzimljivi ljudi rehabilitacionog centra
upravljali u ovom kraju. Nije u ivao u tome da se na kvarno uvlai u rehabilitacioni
centar, izdajui se za mogueg pacijenta kome treba pomo, ali to je bio jedini nain d
a se to uradi. Ako bi se predstavio kad agent za narkotike u potrazi za nekim, l
judi iz rehabilitacionog centra bi - veina njih, u svakom sluaju - po pravilu poeli
da okoli aju. Nisu hteli da im ovek uznemirava porodicu, a on je mogao da se posta
vi u njihovu ko u, da shvati razlo nost svega toga. Ovi biv i zavisnici trebalo bi da
su najzad bezbedni; u stvari, osoblje rehabilitacionog centra obino je pri ulasku
i zvanino jemilo bezbednost. S druge strane, diler za kojim je tragao bio je prvo
razredni drkad ija, a takva zloupotreba rehabilitacionog centra bila je u suprotno
sti s najvi im interesima svih. Nije video nikakav izbor za sebe, ni za gospodina
F, koji ga je i uputio na trag Spejda Viksa. Viks je beskonano dugo bio Arktorov
glavni predmet, bez uinka. A sad, itavih deset dana, nije uspevao da ga pronae.
Ugledao je krupan natpis, zaustavio se na malom parkingu, koji je ovaj ogranak N
ove Staze delio sa pekarom i nesigurnim korakom po ao stazom do ulaznih vrata, ruk
u nabijenih u d epove, izvodei svoju taku naduvan-i-jadan.
Bar mu odeljenje nije zameralo to je izgubio Spejda Viksa. Po njihovoj proceni, z
vanino, to je samo dokazivalo koliko je Viks prevejan. Tehniki, Viks je bio vi e nab
avlja nego diler: u nejednakim vremenskim razmacima donosio je tovare te ke droge i
z Meksika, u neko mesto van Los Anelesa, gde su se kupci sastajali i delili je. V
iksov nain krijumarenja droge preko granice bio je ist: on bi je zalepio odozdo za
kola nekog strejta koji eka ispred njega na prelazu, zatim pratio tipa kad pree u
SAD i ubijao ga prvom zgodnom prilikom. Ako bi granina patrola SAD otkrila drogu
zalepljenu za strejtova kola, onda bi strejt bio priveden, ne Viks. Posedovanje
je u Kaliforniji stvar prima facie. Utoliko gore po strejta, njegovu enu i decu.
Bolje no iko drugi u tajnoj slu bi Orind Kauntija, on je smesta prepoznavao Viksa:
debeli crni tip, tridesetih godina, s naroitim sporim i istananim nainom izra avanja,
kao da ga je napamet nauio u nekoj folirantskoj engleskoj koli. U stvari, Viks je
bio poreklom iz sirotinjskih etvrti Los Anelesa. Taj govor je, najverovatnije, na
uio sa obrazovnih kaseta pozajmljenih iz biblioteke nekog koled a.
Viks je voleo da se oblai uzdr ano, ali elegantno, kao da je lekar ili advokat. esto
je nosio skupocenu aktovku od krokodilske ko e i naoari s ko tanim okvirom. Takoe, ob
ino je bio naoru an samarom za koju je poruio runo pravljenu pi toljsku dr ku iz Italije,
vrlo lepu i stilski obraenu. Ali u Novoj Stazi bi mu oduzeli sve probrane drangul
ije; obukli bi ga kao i sve ostale, u rasparenu poklonjenu odeu, a njegovu aktovk
u strpali u orman.
Otvoriv i vrata od masivnog drveta, Arktor ue.

Sumraan hodnik, salon s leve strane, u kome neki tipovi itaju. Sto za ping-pong na
suprotnom kraju, zatim kuhinja. Parole po zidovima, neke pisane rukom, neke od ta
mpane: JEDINI PRAVI PROMA AJ JESTE KAD IZNEVERI DRUGE i tako dalje. Malo galame, ma
lo kretanja. Nova Staza odr avala je razna sitna preduzea; verovatno je veina stanar
a, kako momci tako i enske, bila na poslu, u svojim frizerskim radnjama, na benzi
nskim pumpama i mastiljarskim poslovima. On je stajao, iznureno ekajui.
"Da?" Pojavi se devojka, lepa, odevena u veoma kratku, plavu, pamunu suknju i maj
icu preko koje je, od jedne do druge bradavice, bilo ispisano NOVA STAZA.
On ree, promuklim, kre tavim, smernim glasom: "Ja... ja sam u gadnom stanju. Ne mog
u vi e da se saberem. Mogu li da sednem?"
"Naravno." Devojka mahnu rukom; pojavi e se dva momka, osrednje spolja njosti, ravno
du nog izgleda. "Odvedite ga negde gde mo e da sedne i donesite mu malo kafe."
Kakav dave , mislio je Arktor dok je pu tao dvojicu momaka da ga sprovedu do otrcano
g, prepunjenog kaua. Sumorni zidovi, primeti on. Sumorna poklonjena boja lo eg kval
iteta. Oni, ipak, ive od priloga; te ko je dobiti stalno finansiranje. "Hvala", ree
on nesigurno, kao da mu je silno laknulo to je tu i to mo e da sedne. "Uau", ree on,
poku avajui da zagladi kosu; pravio se kao da ne mo e, pa odustao.
Devojka, tik ispred njega, strogo ree: "Izgleda oajno, moj gospodine."
"Da", slo i e se obojica momaka, iznenaujue otresitim tonom. "Naisto usrano. ta si radio
, le ao u sopstvenim govnima?"
Arktor trepnu.
"Ko si ti?" upita jedan od momaka.
"Vidi ko je on", ree drugi. "Neko ubre s jebenog smetli ta. Pogledaj." On pokaza na A
rktorovu kosu. "Va ke. Zato te svrbi, D ek."
Devojka, smirena i iznad svega toga, ali ni najmanje prijateljski, ree: "Za to si d
o ao ovamo, gospodine?"
Za sebe, Arktor pomisli: 'Zato to ovde negde imate trgovca na veliko. A ja sam ove
k. A vi ste glupi, svi vi.' Ali umesto toga uliziki promrmlja, to se oigledno i oeki
valo: "Rekoste li vi..."
"Da, gospodine, mo e dobiti malo kafe." Devojka mahnu glavom, a jedan od momaka pos
lu no ode do kuhinje.
Pauza. Zatim se devojka sa e i dodirnu mu koleno. "Osea se prilino gadno, zar ne?" up
ita ne no.
Mogao je samo da klimne glavom.
"Osea stid i gaenje prema onome to jesi", ree ona.
"Da", slo i se on.
"Prema prljav tini koju si od sebe napravio. Nu nika jama. Zabijajui tu iglu u dupe da
n za danom, ubrizgavajui u svoje telo..."
"Nisam mogao vi e", ree Arktor. "Ovo mesto je jedina nada koje sam mogao da se seti
m. Imao sam jednog prijatelja koji je do ao ovamo, mislim, rekao je da to namerava
. Tip je crnac, tridesetih godina, obrazovan, vrlo utiv i..."
"Porodicu e upoznati kasnije", ree devojka. "Ako proe . Treba da zadovolji na e zahteve,
shvata . A prvi je iskrena potreba."
"To imam", ree Arktor. "Iskrenu potrebu."
"Mora stvarno biti u te koj frci da bi bio primljen ovde."
"I jesam", ree on.
"Koliko si navuen? Dokle ti je stigla navika?"
"Unca dnevno", ree Arktor.
"istog?"
"Da." On klimnu glavom. "Dr im punu iniju na stolu."
"Bie super gadno. Celu no e gristi jastuk dok ga ne pocepa u froncle; kad se probudi ,
svuda unaokolo bie perja. A imae i greve i penu na ustima. I unereivae se kao to to r
bolesne ivotinje. Jesi li spreman na to? Shvata da mi ovde ni ta ne dajemo."
"Nieg i nema", ree on. Ovo je bio dave , a on je bio nemiran i razdra ljiv. "Moj druga
r", ree, "crnac. Je li uspeo ovde? Stvarno se nadam da ga kljunovi nisu pokupili
usput - toliko je bio odlepio, ovee, da je jedva dr ao pravac. Mislio je..."
"U Novoj Stazi nema neposrednih linih odnosa", ree devojka. "To e nauiti."
"Da, ali je l' on uspeo ovde?" upita Arktor. Video je da gubi vreme. Isuse, misl
io je, ovo je gore od onog to mi radimo u stanici, ovo d ebranje. A ona mi nee rei ba
ni ta. Politika, shvatio je. Kao gvozdeni zid. Kad jednom ue u neko od ovih mesta, t

i si mrtav za svet. Spejd Viks je mogao da sedi iza pregrade, slu ajui i cerekajui s
e, ili je mogao uop te ne biti ovde, ili bilo ta izmeu ta dva. ak ni sa nalogom - to
nikad nije palilo. Osoblje u rehabilitacionim centrima je znalo kako da razvlai k
orak, da odugovlai, dok svi oni koji tu ive, a koje tra i policija, ne zbri u na spore
dna vrata ili se ne zamandale u grejni kotao. Uostalom, svi lanovi ovda njeg osoblj
a i sami su bili nekada nji zavisnici. A nijednoj zakonskoj slu bi nije se dopadala
ideja da pretumbavaju rehabilitacione ustanove: dreka javnosti nikad nije presta
jala.
Vreme je da dignem ruke od Spejda Viksa, odlui on, i da se izvuem. Nije udo to me ni
kad ranije nisu poslali ovamo; ovi momci nisu fini. A onda pomisli: Te tako, to s
e mene tie, zauvek sam izgubio svoj glavni zadatak; Spejd Viks vi e ne postoji.
Podneu izve taj gospodinu F, ree on sebi, i ekati da me prebaci na drugi zadatak. Do a
vola s tim. On se kruto di e na noge i ree: "Ja kidam." Ona dvojica momaka su se sa
d vratila, jedan sa oljom kafe, drugi s literaturom, oito obrazovne vrste.
"Da se nisi uzentovao", ree devojka nadmeno, s prezirom. "Nema petlju da se dr i svoj
e odluke? Da se skine s ubreta? etvorno ke e otpuzati natrag napolje?" Svo troje su se
ljutito izbeili u njega.
"Kasnije", ree Arktor i poe ka glavnim vratima, napolje.
"Jebeni fikseru", ree devojka iza njega. "Nema petlje, mozak ti je spr en, nema ni ta.
Puzi samo, puzi; to je tvoja odluka."
"Vratiu se", ree Arktor, acnut. Ovda nje raspolo enje ga je pritiskalo, a pojaalo se sad
kad je odlazio.
"Mo da neemo hteti da te primimo nazad, kukavice", ree jedan od momaka.
"Morae da preklinje ", ree drugi. "Mo da e morati estoko da preklinje . A mo da te ni o
o hteti."
"U stvari, neemo te ni sad", ree devojka.
Na vratima, Arktor zastade i okrete se licem ka svojim tu iocima. Hteo je ne to da k
a e, ali ni za ivu glavu nije mogao nieg da se seti. Oni su mu ispraznili mozak.
Njegov mozak odbijao je da radi. Nikakva misao, nikakva reakcija, nikakav odgovo
r koji bi im uputio, ak ni bedan, slaba an odgovor, nije mu padao na pamet.
udno, pomislio je i ostao zgranut.
I izi ao iz zgrade u pravcu svojih parkiranih kola.
to se mene tie, mislio je, Spejd Viks je zauvek nestao. Ja se ne vraam ni na jedno
od ovih mesta.
Vreme je, odlui nelagodno, da zatra im novi zadatak. Da jurim nekog drugog.
Oni su vr i od nas.
4.
Iz unutra njosti svog skrembl-odela, magloviti obris koji se prijavio kao Fred suoi
o se s drugim maglovitim obrisom koji se predstavljao kao Henk.
"Toliko to se tie Done, arlsa Freka i - da vidimo..." Henkov jednolian metalan glas
se naas prekide. "U redu, pokrio si D ima Berisa." Henk napravi zabele ku u blokiu pred
sobom. "Dag Viks je, misli , verovatno mrtav ili je napustio ovo podruje."
"Ili se krije i nije aktivan", ree Fred.
"Jesi li uo da neko pominje ovo ime: Erl ili Art De Vinter?"
"Ne."
"A enu po imenu Moli? Krupnu enu."
"Ne."
"A dvojicu amuga, brau, dvadesetih godina, koji se zovu ne to kao Hetfild? Verovatno
diluju vreice od po pola kile heroina."
"Pola kile? Vreice od pola kile heroina?"
"Tako je."
"Ne", ree Fred. "Toga bih se setio."
"Nekakav veanin, visok, sa vedskim imenom. Mu karac. Mardeljao je, ima opor smisao za
humor. Visok ovek, ali mr av, nosi puno gotovine, verovatno od podele neke po iljke
s poetka meseca."
"Paziu na njega", ree Fred. "Pola kile." On odmahnu glavom, ili, tanije, magloviti
obris se zatrese.
Henk je prebirao po holografskim zabele kama. "Pa, ovaj je u zatvoru." On nakratko
podi e sliku, zatim proita natpis na poleini. "Ne, ovaj je mrtav; dole dr e njegovo t

elo." Prebirao je i dalje. Vreme je prolazilo. "Misli li da se ona devojka D ora pr

ostitui e?"
"Sumnjam." D ora Kejd as je imala samo petnaest godina. Ve navuena na priceve supstance
S, ona je ivela u sirotinjskoj sobi u Briji, na spratu, gde je jedina toplota do
pirala iz bojlera, a njen izvor prihoda bila je dr avna stipendija Kalifornije, ko
ju je osvojila. asove nije pohaala, koliko je znao, ve est meseci.
"Kad bude poela, obavesti me. Onda mo emo da pojurimo roditelje."
"Va i." Fred klimnu glavom.
"Klinkice brzo propadaju. Imali smo jednu ovde pre neki dan - izgledala je kao d
a joj je pedeset. Retka seda kosa, poispadali zubi, upale oi, ruke kao ice za i enje c
evi... Pitali smo je koliko joj je godina, a ona je rekla, 'Devetnaest'. Proveri
li smo. 'Zna li kako izgleda ?' rekla joj je jedna od starijih slu benica. 'Pogledaj
u ogledalo.' I ona se pogledala u ogledalo. Poela je da plae. Pitao sam je koliko
dugo se bode."
"Godinu dana", ree Fred.
"etiri meseca."
"Roba na ulici je sad lo a", ree Fred, ne poku avajui da zamisli devetnaestogodi nju dev
ojku kojoj opada kosa. "Me ana sa gorim ubretom nego inae."
"Zna li kako se navukla? Njena braa, obojica, koji diluju, u li su u njenu spavau sob
u jedne noi, dr ali je dok je nisu ufiksali, a onda su je potucali. Obojica. Da je
uvedu u nov ivot, pretpostavljam. Visila je na uglu nekoliko meseci pre nego to sm
o je dovukli ovamo."
"Gde su oni sada?" Pomislio je da bi mo da mogao da naleti na njih.
"Odrauju estomesenu kaznu za posedovanje. Devojka sad ima i triper, a nije ni znala
. Tako je to prodrlo duboko u nju, kao to obino biva. Njena braa su mislila da je t
o sme no."
"Fini momci", ree Fred.
"Ispriau ti ne to to e te sigurno pogoditi. Ti zna za one tri bebe u bolnici Ferfild, k
ojima svakog dana moraju da daju smek, jer su suvi e male da bi se skinule? Bolniar
ka je poku ala da..."
"Pogaa me", ree Fred mehanikim jednolinim glasom. "Dovoljno sam uo, hvala."
Henk nastavi: "Kad pomisli da su novoroene bebe zavisnici od heroina zato to..."
"Hvala", ponovi magloviti obris po imenu Fred.
"Kolika misli da bi trebala da bude kazna za majku koja svom novoroenetu daje povre
menu dozu heroina da bi ga smirila, da ne bi plakalo? No u oblasnoj ludari?"
"Tako ne to", bezlino ree Fred. "Mo da i ceo vikend, kao to rade s pijancima. Ponekad p
o elim da umem da poludim. Zaboravio sam kako se to radi."
"To je zaboravljena umetnost", ree Henk. "Mo da postoji neki prirunik sa uputstvima
o tome."
"Bio je nekakav film tamo oko 1970", ree Fred, "koji se zvao Francuska veza, o ti
mu od dva agenata za narkotike, a kad su ukebali koga je trebalo, jedan od njih
je naisto pobenavio i poeo da ubija sve oko sebe, ukljuujui i svoje pretpostavljene.
Bilo mu je svejedno."
"Onda je mo da bolje da ne zna ko sam ja", ree Henk. "Mogao bi samo sluajno da me sre
di ."
"Neko e nas", ree Fred, "na kraju sve srediti."
"To e biti olak anje. Izrazito olak anje." Zalazei dublje u brdo svojih bele aka, Henk r
ee: "D eri Fejbin. Pa, njega emo otpisati. D.K.A. Momci iz donjeg dela hodnika ka u da
je Fejbin rekao odgovornim slu benicima na putu za kliniku kako se mali plaeni ubi
ca, metar visok, bez nogu, kotrlja za njim na kolicima i dan i no. Ali da nikom n
ije rekao, zato to bi oni, da jeste, iznuli od straha i pobegli glavom bez obzira
i onda on ne bi imao prijatelja, ni s kim da razgovara."
"Da", stoiki ree Fred. "Fejbinu je odzvonilo. Proitao sam EEG analize sa klinike. N
a njega mo emo da zaboravimo."
Kad god bi sedeo naspram Henka i podnosio mu izve taj, oseao je izvesnu duboku prom
enu u sebi. Obino bi to primetio tek posle, mada je za to vreme oseao da iz nekog
razloga zauzima odmeren i nezainteresovan stav. ta god se pojavilo i koga god se
to ticalo, za njega nije imalo nikakvog emotivnog znaaja tokom tih sastanaka.
Isprva je verovao da su posredi skrembl-odela koja obojica nose; nisu mogli fizik
i da osete jedan drugog. Kasnije je pretpostavio da odela nemaju stvarne veze s

tim; u pitanju je bila sama situacija. Henk je, iz profesionalnih razloga, smi lje
no igrao na uobiajenu toplinu, uobiajeno uzbuivanje u raznim pravcima; nikakva ljut
nja, nikakva ljubav, nikakva jaka oseanja ne bi pomogla nijednom od njih. Od kakv
e bi koristi moglo biti sna no prirodno saue e kad su raspravljali o zloinima, te kim zlo
nima, koje su poinile osobe bliske Fredu, pa ak i one, kao u sluaju Lakmena i Done,
koje su mu drage? Morao je da potisne samog sebe; obojica su to morala, on i vi e
nego Henk. Postali su neutralni; govorili su na neutralan nain; izgledali su neu
tralno. Postepeno je to postalo lako, bez prethodnog dogovora.
A onda su se, posle toga, njegova oseanja slivala natrag.
Gnu anje pred mnogim dogaajima koje je video, ak u asavanje, kad se osvrne unazad: ok.
Veliki neodoljivi snimci koji nisu ranije prikazivani. Sa tonom koji je uvek bio
prejak u njegovoj glavi.
Ali dok je sedeo za stolom preko puta Henka, nije oseao ni ta od toga. Teorijski, o
n je sve emu je bio svedok mogao da opi e na nezainteresovan nain. Ili da bilo ta uje
od Henka.
Na primer, mogao je ovla da ka e: 'Dona umire od utice i koristi svoju iglu da potam
ani to vi e svojih prijatelja. Najbolje bi bilo mlatiti je pi toljem dok ne prekine.'
Njegova sopstvena enska... ako bi to primetio ili pouzdano znao. Ili: 'Dona je p
re neki dan do ivela te ku vazokonstrikciju od neke lo e zamene za LSD i pola krvnih s
udova u njenom mozgu je uni teno.' Ili: 'Dona je mrtva.' A Henk bi to zapisao i mo d
a rekao: 'Ko joj je prodao robu, i gde se pravi?' ili: 'Gde je sahrana, a treba
da pribavimo registarske brojeve i imena', i raspravljao bi o tome bez oseanja.
To je bio Fred. Ali onda se kasnije Fred razvio u Boba Arktora, negde du plonika i
zmeu picerije i benzinske pumpe Arko (obian se sad prodavao po dolar i dva centa z
a galon), a u asne boje su se slivale natrag u njega, dopadalo mu se to ili ne.
Ova promena u njemu kao Fredu bila je ekonomija strasti. Vatrogasci, lekari i mr
tvozornici su u svom poslu imali isti trip. Niko od njih nije mogao svakih nekol
iko trenutaka da skoi i prodere se; najpre bi iscrpli sebe i postali beskorisni,
a zatim iscrpli sve druge, kako kao tehniari na poslu, tako i kao ljudska bia van
posla. Pojedinac ima samo toliko energije.
Henk mu nije nametao ovo odsustvo strasti; on mu je dopu tao da bude takav. Za nje
govo dobro. Fred je to cenio.
" ta je sa Arktorom?" upita Henk.
Uza sve ostale, Fred je u svom skrembl-odelu, naravno, podnosio izve taj i o sebi.
Da nije, njegov pretpostavljeni - a preko njega i itav sistem sprovoenja zakona dokuio bi ko je Fred, s odelom ili bez njega. Agencijski ureaji poslali bi izve taj
, i uskoro bi Bob Arktor, sedei u svojoj dnevnoj sobi i pu ei drogu ili gutajui drogu
s drugim narkosima, otkrio da i sam ima malog, metar visokog plaenog ubicu na ko
licima, koji jurca za njim. I pri tom ne bi halucinirao, kao to je to sluaj sa D eri
jem Fejbinom.
"Arktor ne radi ni ta naroito", ree Fred, kao to je uvek govorio. "Radi svoj nikakav
posao s markama u Plavom ipu, dnevno trgne po nekoliko tableta smrti me ane s meted
rinom..."
"Nisam siguran." Henk se poigravao jednim posebnim paretom papira. "Ovde imamo do
stavu od jednog dou nika ije su dostave obino pouzdane, da Arktor ima sredstva koja
uveliko prema uju ono to mu plaa Centar za otkup maraka Plavi ip. Zvali smo ih i pita
li ih kolika je njegova neto plata. Nije velika. A onda smo se raspitali o tome,
za to je to tako, i saznali smo da on kod njih nije zaposlen puno nedeljno radno
vreme."
"Sere ", snu deno ree Fred, shvatajui da ona sredstva 'koja uveliko prema uju' jesu nara
vno ona koja su mu bila obezbeena za istrage oko narkotika. Sitne novanice su mu s
vake nedelje bile isporuivane preko aparata kamufliranog kao automat za Doktora P
epera, u meksikom bar-restoranu u Placenciji. To su u osnovi bile isplate za obav
e tenja koja je davao, a koja su zavr ila presudama. Ponekad je ta svota postajala i
zuzetno visoka, kao kad bi se dogodila povelika zaplena heroina.
Henk zami ljeno nastavi da ita: "A prema tom dou niku, Arktor tajanstveno dolazi i od
lazi, naroito oko zalaska sunca. Po to stigne kui, on jede, a zatim ponovo odlazi, v
erovatno pod nekim izgovorom. Ponekad veoma brzo. Ali nikad ne odsustvuje dugo."
On podi e pogled - skrembl-odelo podi e pogled - ka Fredu. "Jesi li ti primetio ne to
od ovoga? Mo e li da potvrdi ? Znai li to ne to?"

"Najverovatnije njegova enska, Dona", ree Fred.

"Pa, 'najverovatnije'. Ti bi trebalo da zna ."
"U pitanju je Dona. On je kod nje i tuca je dan i no." Napreac se oseti nelagodno.
"Ali proveriu to i obavestiu te. Ko je taj dou nik? Mo da hoe da smesti Arktoru."
"Do avola, ne znamo. Na telefonu. Nema glasovnog snimka - upotrebio je nekakvu be
zveznu elektronsku spravu." Henk se zakikota; to je udno zvualo, imajui onako metal
an ton. "Ali upalilo je. Dovoljno."
"Hriste", pobuni se Fred, "to onaj odlepljeni esid tikvan D im Beris izvodi izoidnu
zvrku na Arktorov raun! Beris je u vojsci pohaao beskrajne kurseve za opravku elek
tronike, plus odr avanje te kih ma ina. Ja ne bih dao ni pet para na njega kao dou nika.
"
Henk ree: "Mi ne znamo da li je to Beris, a, uostalom, Beris je mo da ne to vi e nego '
odlepljeni esid tikvan'. Imamo nekoliko ljudi koji to istra uju. Ni ta to bi tebi bil
o od koristi, barem dosad."
"U svakom sluaju, on je jedan od Arktorovih prijatelja", ree Fred.
"Da, to je nesumnjivo osvetniki trip. Ti narkosi - prijavljuju jedan drugog telef
onom svaki put kad se naljute. U stvari, zaista je izgledalo da poznaje Arktora
iz bliskog ugla."
"Fin momak", jetko ree Fred.
"Pa, tako saznajemo stvari", ree Henk. "Kakva je razlika izmeu toga i onoga to ti r
adi ?"
"Ja to ne radim iz pizme", ree Fred.
"Za to, u stvari, to radi ?"
Fred, posle krae pauze, ree: "Proklet bio ako znam."
"Skinut si sa Viksovog sluaja. Mislim da u te zasad odrediti prvenstveno da posmat
ra Boba Arktora. Ima li on srednje ime? Koristi inicijal..."
Fred pusti prigu en, robotski zvuk. "Za to Arktor?"
"Potajno finansiran, potajno uposlen, svojim aktivnostima stvara neprijatelje. K
oje je Arktorovo srednje ime?" Henkovo pero strpljivo zastade. ekao je da uje.
"Postltvejt."
"Kako se to pi e?"
"Ne znam, jebi ga, ne znam", ree Fred.
"Postltvejt", ree Henk, ispisujui nekoliko slova. "Koja je to nacija?"
"Vel ka", odsee Fred. Jedva je mogao da uje; u i su mu se zapu ile, a jedno za drugim za
magljivala su mu se i ostala ula.
"Je li to narod koji peva o ljudima iz Harleha? ta je 'Harleh'? Neki grad negde?"
"Harleh je mesto gde je herojska odbrana od jorkovaca 1468..." Fred zastade. Sra
nje, pomisli. Ovo je grozno.
"ekaj, hou to da zapi em", govorio je Henk, pi ui hemijskom olovkom.
Fred ree: "Znai li to da ete postaviti prislu kivae u Arktorovu kuu i kola?"
"Da, s novim holografskim sistemom; bolji je, a trenutno imamo nekoliko nerekvir
iranih. Trebae ti arhiviranje i snimci za sve, pretpostavljam." Henk je i to zapi
sao.
"Uzeu to mogu da dobijem", ree Fred. Oseao se potpuno odlepljen od svega ovoga; eleo
je da se ispitivaki sastanak zavr i i mislio: Kad bih samo mogao da gutnem par tabl
eta...
Naspram njega, drugi bezoblini obris je pisao i pisao, ispunjavajui sve inventarsk
e identifikacione brojeve za svu tehnolo ku opremu koja e mu, ako stigne odobrenje,
uskoro biti dostupna, kako bi postavio najnoviji model stalnog sistema nadzora,
u svojoj sopstvenoj kui, nad samim sobom.
Du e od jednog sata Beris je poku avao da usavr i prigu iva napravljen od obinih kuanskih
aterijala, koji ne ko taju vi e od jedanaest centi. Gotovo da je u tome uspeo, s alu
minijumskom folijom i paretom penaste gume.
U nonoj pomrini zadnjeg dvori ta Boba Arktora, meu gomilama korova i ubreta, on se spr
emao da opali iz pi tolja na kome je bio runo napravljen prigu iva.
"ue kom iluk", nespokojno ree arls Frek. Mogao je da vidi osvetljene prozore svud unao
kolo, mnogi ljudi verovatno gledaju TV ili motaju d ointe.
Lakmen, koji je besposliio po strani, ali mogao da gleda, ree: "U ovom kraju prija
vljuju samo ubistva."
"Za to ti treba prigu iva?" upita arls Frek Berisa. "Hou rei, oni su protivzakoniti."

Beris mrzovoljno ree: "U dana nje vreme, s ovako izopaenim dru tvom u kome ivimo i sa o
bespravljeno u pojedinca, svakoj osobi koja ne to vredi treba pi tolj, u svako doba. Da
se za titi." On napola zatvori oi i opali iz pi tolja s runo pravljenim prigu ivaem. Zau
se silovit prasak, od koga sva trojica na trenutak ogluve e. Zalaja e psi u udaljeni
m dvori tima.
Sme kajui se, Beris poe da odmotava aluminijumsku foliju sa penaste gume. Izgledalo
je da ga to zabavlja.
"Jai ti je prigu iva", ree arls Frek, pitajui se kad li e se pojaviti policija. itava
ila automobila.
"Ono to je uradio", objasni Beris, pokazujui njemu i Lakmenu crno oprljene tragove
progorele kroz penastu gumu, "jeste da je pojaao zvuk umesto da ga prigu i. Ali go
tovo da sam tano pogodio. Savladao sam naelo, u svakom sluaju."
"Koliko vredi taj pi tolj?" upita arls Frek. On nikad nije imao pi tolj. Nekoliko put
a je imao no , ali neko bi mu ga uvek ukrao. Jednom je to uradila neka enska, dok j
e on bio u kupatilu.
"Ne mnogo", ree Beris. "Oko trideset dolara polovan, kao to je ovaj." On ga pru i pr
ema Freku, koji sa strahom ustuknu. "Prodau ti ga", ree Beris. "Stvarno bi morao d
a ima jedan, da se brani od onih koji hoe da ti nanesu zlo."
"Takvih ima mnogo", ree Lakmen na svoj ironian nain, cerei se. "Pre neki dan sam vid
eo u Los Aneles Tajmsu, dele besplatne tranzistore onima koji najuspe nije nanesu z
lo arlsu Freku."
"Trampiu ti za njega Borg-Varnerov brzinomer", ree Frek.
"Koji si ukrao iz gara e onog tipa preko puta", ree Lakmen.
"Pa, i pi tolj je verovatno ukraden", ree arls Frek. Gotovo sve to ne to vredi bilo je,
uostalom, nekad maznuto od nekog; to je ukazivalo na to da stvar ima vrednost.
"U stvari", ree on, "tip od preko puta je ionako i sam maznuo brzinomer. Verovatn
o je nekih petnaest puta pre ao iz ruke u ruku. Mislim, brzinomer je stvarno kul."
"Kako zna da ga je maznuo?" upita Lakmen.
"Do avola, ovee, on ima osam brzinomera tamo u gara i, a na svima landaraju preseene ic
e. ta bi drugo s njima radio, hou rei, s toliko njih? Ko ide i kupuje osam brzinome
ra?"
Lakmen ree Berisu: "Mislio sam da si zauzet radom na cefoskopu. Ve si zavr io?"
"Ne mogu neprekidno da radim na tome no i dan, jer je toliko obimno", ree Beris. "
Moram da o'ladim." On odsee, vi enamenskim perorezom, jo jedan deo penaste gume. "Ov
aj e biti sasvim bezvuan."
"Bob misli da ti radi na cefoskopu", ree Lakmen. "On le i tamo na krevetu u svojoj s
obi, zami ljajui to, dok si ti ovde i puca iz pi tolja. Zar se nisi dogovorio s Bobom
da e zaostala kirija koju duguje biti nadoknaena tvojim..."
"Kao dobro pivo", ree Beris, "zamr ena, mukotrpna popravka o teenog elektronskog sklop
a..."
"Samo ti ispali slavni prigu iva na eg doba, od jedanaest centi", ree Lakmen i podrign
u.
Dosta mi je, pomisli Robert Arktor.
Le ao je sam u prigu enom svetlu svoje spavae sobe, na leima, mrgodno zurei u prazno. P
od jastukom je imao svoj policijski revolver specijal .32; na zvuk Berisove dvad
eset-dvojke ispaljene u dvori tu, on je nagonski izvukao pi tolj ispod kreveta i sta
vio ga na dohvat ruke. Bezbednosni potez, protiv svake eventualne opasnosti; nij
e ak svesno ni promislio o tome.
Ali njegova trideset-dvojka pod jastukom ne bi bila od velike koristi protiv neeg
tako posrednog kao to je sabota a nad njegovim najdra im i najvrednijim dobrom. im se
vratio kui sa ispitivanja kod Henka, proverio je sve ostale ureaje i ustanovio da
su u redu - naroito kola - uvek najpre kola, u ovakvoj situaciji. ta god se zbiva
lo, sa ije god strane dolazilo, to je imalo da bude sranje i podlo: neki dilkan b
ez estitosti i bez petlje, vreba sa ruba njegovog ivota, tajno ga fotografi ui s neko
g skrovitog, sigurnog mesta. Ne osoba, ve vi e ne to kao hodajui, skriveni simptom nji
hovog naina ivota.
Postojalo je doba, jednom, kad on nije ovako iveo, s trideset-dvojkom ispod jastu
ka, s ludakom u dvori tu iza kue koji puca iz pi tolja, iz bogzna kakvih namera, s ne
kim drugim kretenom, ili mo da tim istim, koji upisuje mo dani snimak sopstvene pome
tene upe na neverovatno skup i cenjen cefoskop koji svi u kui, kao i svi njihovi p

rijatelji, vole i u kome u ivaju. U prea njim danima, Bob Arktor je drugaije upravljao
svojim poslovima: postojala je ena veoma nalik na druge ene, dve male kerke, stabi
lno domainstvo koje je svakodnevno bilo meteno i i eno, bajate novine koje su se neot
vorene nosile s prilazne staze do kante za ubre, ili ak, ponekad, itale. Ali onda,
jednog dana, dok je vadio elektrinu ma inu za kokice ispod sudopere, Arktor je udar
io glavom o ugao viseeg kuhinjskog kredenca iznad sebe. Bol, posekotina na glavi,
tako neoekivani i nezaslu eni, iz nekog razloga su mu rasterali pauinu. Iznenada mu
je sinulo da on ne mrzi kuhinjski kredenac: on mrzi svoju enu, svoje dve kerke, c
elu svoju kuu, dvori te iza nje sa kosilicom za travu, gara u, centralno grejanje, pr
ednje dvori te, ogradu, celo jebeno mesto i sve koji su u njemu. Hteo je razvod; h
teo je da kidne. A to je i uinio, ubrzo. I u ao, postepeno, u nov i mraan ivot, u kom
e svega toga nije bilo.
Verovatno je trebalo da za ali zbog svoje odluke. Ali nije. Onaj ivot je bio bez uz
buenja, bez ikakve pustolovine. Bio je previ e bezbedan. Svi elementi koji su ga sai
njavali bili su mu pred oima, i ni ta novo se nikad nije moglo oekivati. Bilo je to
nalik, nekad je mislio, na mali plastini amac koji doveka plovi, bez nezgode, dok
najzad ne potone, to za sve predstavlja potajno olak anje.
Ali u ovom mranom svetu u kome je sad obitavao, ru ne stvari i iznenaujue stvari, a t
u i tamo poneka maju na udesna stvar, neprestano su iskrsavale pred njim; nije moga
o ni na ta da rauna. Kao namerno, zlobno o teenje njegovog cefalohromoskopa Altek, ok
o koga je gradio vreme za u ivanje u svom rasporedu, deo dana kad su se svi odmara
li i opu tali. Zdravorazumski gledano, bilo je besmisleno da neko to o teti. Ali meu
ovim dugakim, tamnim, veernjim senkama nije bilo mnogo istinski razumnog, bar ne u
strogom smislu rei. Taj zagonetni postupak mogao je izvesti svako iz bilo kakvog
razloga. Bilo koja osoba koju je poznavao ili koju je ikada sreo. Bilo ko od st
otinu uvrnutih tikvana, probranih udaka, odlepljenih narkosa, psihotinih paranoika
sa halucinantnim pizmama koje se odigravaju u stvarnosti, ne u ma ti. Neko, zapra
vo, koga nikad nije sreo, ko je njega nasumce izvukao iz telefonskog imenika.
Ili njegov najbolji prijatelj.
Mo da D eri Fejbin, mislio je, pre nego to su ga odvezli. On je bio izakana, otrovana
lju tura. On i njegove milijarde lisnih va i. Da optu uje Donu - da optu uje, u stvari,
sve enske - da ga je 'zarazila'. Peder. Ali, mislio je, ako je D eri krenuo da sre
di nekog, to e biti Dona, ne ja. Mislio je: A sumnjam da bi D eri prokljuvio kako d
a skine donju plou sa ureaja; mogao bi da poku a, ali i sad bi bio tamo, zavrui i odvru
jedan te isti raf. Ili bi poku ao da ekiem skine plou. U svakom sluaju, da je D eri Fej
in to uradio, ureaj bi bio pun buvljih jaja aca koja su padala s njega. U glavi, Bo
b Arktor se oporo osmehnu.
Jadni drkad ija, pomisli, a njegov unutra nji osmeh nestade. Jadna, nikakva sjebotin
a: kad su mu kompleksi te kih metala u tragovima dospeli u mozak - elem, to je bil
o to. Jo jedan u dugom nizu, emerno bie meu mnogima poput njega, gotovo beskonaan bro
j morona o teenog mozga. Biolo ki ivot se nastavlja, mislio je. Ali du a, um - sve ostal
o je mrtvo. Ma ina sa refleksima. Kao nekakav insekt. Ponavlja zadate obrasce, jed
an jedini obrazac, neprestano iznova. Bio on odgovarajui ili ne.
Pitam se kakav je nekad bio, mozgao je. On nije tako dugo poznavao D erija. arls Fr
ek je tvrdio da je D eri jednom prilino dobro dejstvovao. Morao bih to da vidim, mi
slio je Arktor, da bih poverovao.
Mo da je trebalo da ka em Henku za sabota u mog cefoskopa, mislio je. Oni e odmah znati
ta to znai. Ali ta, uostalom, oni mogu da uine za mene? To je rizik kome se izla e kad
radi ovakav posao.
Ovaj posao nije vredan toga, mislio je. Nema toliko para na jebenoj planeti. Ali
novac ionako nije bio u pitanju. "Kako to da radi te stvari?" pitao ga je Henk. t
a ma koji ovek, koji radi bilo kakav posao, zna o svojim pravim pobudama? Dosada,
mo da; elja za malo akcije. Potajno neprijateljstvo prema svim ljudima oko njega,
prema svim njegovim prijateljima, ak i prema enskama. Ili stra an odreen razlog: da p
osmatra ljudsko bie koje duboko voli , kome si postao veoma blizak, koje si grlio i
s kojim si spavao i ljubio se i brinuo i s kojim si se sprijateljio i kome si se
, iznad svega, divio - da vidi kako to toplo, ivo stvorenje sagoreva iznutra, sago
reva od srca ka spolja. Dok ne pone da klepee kao insekat, ponavljajui stalno jednu
reenicu. Snimak. Zatvorena traka.
"...Znam da kad bih se jo samo jednom tresnuo..."

Bilo bi mi dobro, mislio je. I da to ponavlja i dalje, kao D eri Fejbin, kad mu se
tri etvrtine mozga pretvori u ka u.
"...Znam da kad bih se jo samo jednom tresnuo, da bi se moj mozak sam popravio."
Onda mu se ukaza prizor: mozak D erija Fejbina kao sjebana iana instalacija cefalohr
omoskopa: preseene ice, kratki spojevi, izvitoperene ice, preoptereeni i beskorisni
delovi, zakrene linije, dim i smrad. A neko tamo sedi sa voltmetrom, tra ei kratak s
poj i mrmljajui: "Bo e, Bo e, ovde treba zameniti mnogo otpornika i kondenzatora", i
tako dalje. A onda bi najzad D eri Fejbin poeo da zuji na prazno. I oni bi odustali
.
A u dnevnoj sobi Boba Arktora, njegov kvalitetni cefoskop od hiljadu dolara, pro
izveden u Alteku, po to je navodno popravljen, bacao bi na zid zagasito sivu taku k
oja ka e:
ZNAM DA KAD BIH SE JO SAMO JEDNOM TRESNUO...
Posle toga bi cefoskop, o teen toliko da se ne mo e popraviti, i D erija Fejbina, o teenog
toliko da se ne mo e popraviti, bacili u istu kantu za otpatke.
Pa dobro, pomisli on. Kome treba D eri Fejbin? Osim mo da D eriju Fejbinu, koji je jed
nom zamislio da projektuje i napravi tri metra dugaak nosa za kvadrofoniju i TV ka
o poklon za jednog prijatelja, a kad su ga pitali kako e ga preneti iz svoje gara e
do prijateljeve kue, po to je tako ogroman kad se sastavi i toliko te ak, odgovorio
je: "Nema problema, ovee, samo u da ga sklopim - ve sam kupio arke - sklopiu ga, shvat
a , sklopiu spravu i staviu je u koverat i poslati mu po tom."
U svakom sluaju, mislio je Bob Arktor, neemo morati da istimo lisne va i po kui posle
D erijevih poseta. Do lo mu je da se nasmeje dok je o tome razmi ljao; jednom davno, o
ni su smislili foru - prvenstveno ju je Lakmen smislio, zato to je bio dobar u to
me, duhovit i pametan - za psihijatrijsko obja njenje D erijevog tripa sa lisnim va im
a. To je, naravno, imalo veze sa D erijem Fejbinom kad je bio mali. D eri Fejbin, vi
di , dolazi jednog dana kui iz prvog razreda, sa svojim knji icama pod mi kom, veselo z
vi duui, a tamo, u dnevnoj sobi, kraj njegove majke sedi velika lisna va , visoka oko
metar i dvadeset. Njegova majka je s ljubavlju posmatra.
" ta se dogaa?" pita mali D eri Fejbin.
"Ovo je tvoj stariji brat", ka e majka, "koga nikad nisi video. Do ao je da ivi s nam
a. Volim ga vi e nego tebe. On ume da radi mnogo vi e stvari nego ti."
I od tada, majka i otac D erija Fejbina neprestano ga uporeuju, na njegovu tetu, sa
starijim bratom, koji je lisna va . Kako njih dvojica odrastaju, D eri postepeno dob
ija sve jai kompleks ni e vrednosti - prirodno. Posle srednje kole, njegov brat dobi
ja stipendiju za fakultet, dok D eri poinje da radi na benzinskoj pumpi. Posle toga
taj brat lisna va postaje slavan doktor ili naunik; dobija Nobelovu nagradu; D eri
i dalje vrti gume na benzinskoj pumpi, zaraujui dolar i po na sat. Majka i otac ni
kad ne prestaju da ga na to podseaju. Stalno govore:
"Samo da si mogao da bude kao tvoj brat."
Konano, D eri be i od kue. Ali i dalje podsvesno veruje da su lisne va i bolje od njega.
Isprva zami lja da je bezbedan, ali zatim poinje da via lisne va i svuda u svojoj kos
i i po kui, jer se njegov kompleks ni e vrednosti pretvorio u neku vrstu seksualne
krivice, a lisne va i su kazna koju sam sebi namee, i tako dalje.
Sad to nije izgledalo sme no. Sad kad su D erija Fejbina u pola noi odvezli na zahtev
njegovih prijatelja. Oni sami, budui svi prisutni kod D erija te veeri, odluili su d
a tako postupe; to se nije moglo odlo iti ni izbei. D eri je te veeri naslagao na vrat
a sve proklete stvari u kui, otprilike nekih pet stotina kila kojekakvog kr a, uklj
uujui i kaue i stolice i fri ider i televizor, a onda svima rekao da je napolju ogrom
na, superinteligentna lisna va sa druge planete koja se sprema da provali unutra
i epa ga. A jo njih e se kasnije spustiti na Zemlju, ak i ako on bude sredio ovu. Te
vanzemaljske lisne va i bile su neuporedivo pametnije od ma kog ljudskog bia, i pro
lazile su pravo kroz zid ako je potrebno, na taj nain otkrivajui svoje stvarne taj
ne moi. Da bi se spasavao to je du e mogue, on je morao da preplavi kuu cijanidom, to j
e i bio spreman da uini. Kako je bio spreman da to uini? On je jo ranije zatisnuo p
rozore i vrata da ne propu taju vazduh. Zatim je predlo io da odvrne sve slavine u k
uhinji i kupatilu, da poplavi celu kuu, rekav i da je bojler u gara i pun cijanida, n
e vode. Ve dugo je to znao i uvao je to za kraj, kao poslednju odbranu. Svi oni e t
akoe umreti, ali e to bar spreiti superinteligentne lisne va i da uu.
Njegovi prijatelji su pozvali policiju, a policija je razvalila ulazna vrata i o

dvukla D erija Fejbina u N.A. kliniku. Poslednje to im je D eri Fejbin rekao bilo je:
"Donesite mi kasnije moje stvari - donesite mi onu novu jaknu sa resama na leima
." Tek to ju je kupio. Veoma mu se dopadala. To je, valjda, bilo jedino to mu se j
o dopadalo; sve ostalo to je imao smatrao je zara enim.
Ne, mislio je Bob Arktor, sad to ne izgleda sme no, a pitao se za to mu je ikad tako
izgledalo. Mo da je to poticalo iz straha, jezivog straha koji su svi oseali tokom
poslednjih nedelja provedenih sa D erijem. Ponekad, nou, D eri im je sam rekao, on s
e unjao po kui s pu kom, oseajui prisustvo neprijatelja. Spremajui se da puca prvi, pre
nego to bude upucan. To jest, obojica.
A sad, mislio je Bob Arktor, ja imam neprijatelja. Ili sam, u svakom sluaju, naba
sao na njegov trag: na njegove znake. Jo jedan propali gad u poslednjoj fazi, pop
ut D erija. A kad te zvekne poslednja faza tog sranja, mislio je, stvarno te zvekn
e. Jae nego ijedan Ford specijal ili Em-d i koji se ikad reklamirao u udarnom TV te
rminu.
Kucanje na vratima njegove spavae sobe.
Dodirnuv i pi tolj pod jastukom, on ree: "Da?"
Mrmlj-mrmlj. Berisov glas.
"Napred", ree Arktor. Pru io je ruku da upali svetiljku pored kreveta.
Beris ue, mirkajui. "Jo si budan?"
"San me je probudio", ree Arktor. "Jedan religijski san. U njemu sam zauo stra an ud
ar groma, a nebesa su se odjednom otvorila i pojavio se Bog i njegov glas je zag
rmeo na mene - ta je ono, do avola, rekao? - a, da. 'Ljut sam na tebe, sinko', rek
ao je. Mr tio se. Ja sam drhtao u snu, gledao gore i rekao: ' ta sam sad uradio, Gos
pode?' A on je rekao: 'Opet si pastu za zube ostavio otvorenu.' I onda sam shvat
io da je to moja biv a ena."
Sedajui, Beris spusti ruke na kolena s ko nim zakrpama, pogladi se, odmahnu glavom
i pogleda u Arktora. Izgledao je izvanredno dobro raspolo en. "Elem", ree bodro, "i
mam polaznu teoriju o tome ko je sistematski i zlonamerno o tetio tvoj cefoskop i
ko mo e ponovo to uiniti."
"Ako namerava da ka e da je to Lakmen..."
"Slu aj", ree Beris, ustro se ljuljajui napred-nazad. " - - ta ako ti ka em da sam nedelja
predviao ozbiljan kvar na jednom od kunih aparata, prvenstveno na nekom skupom koj
i je te ko popraviti? Moja teorija je naprosto prizivala da se to dogodi! Ovo je p
otvrda moje sveukupne teorije!"
Arktor ga je odmeravao.
Polako se spustiv i na mesto, Beris povrati mirnou i vedar osmeh. "Ti", ree, upirui p
rstom.
"Misli da sam ja to uradio", ree Arktor. "Sjebao svoj sopstveni cefoskop, koji nij
e osiguran." Preplavili su ga gaenje i gnev. A bila je duboka no; trebalo mu je sn
a.
"Ne, ne", hitro ree Beris, delujui ojaeno. "Upravo gleda osobu koja je to uradila. S
redila tvoj cefoskop. To je bila itava moja nameravana izjava, koju mi nije bilo
dopu teno da izustim."
"Ti si to uradio?" Zbunjen, on je zurio u Berisa, ije su oi bile zamagljene od nek
e vrste mranog likovanja. "Za to?"
"Mislim, moja je teorija da sam ja to uradio", ree Beris. "Pod posthipnotikom suge
stijom, oito. Sa blokadom pamenja, kako se ne bih seao." On stade da se smeje.
"Kasnije", ree Arktor i ugasi svetiljku kraj uzglavlja. "Mnogo kasnije."
Beris ustade, s oklevanjem. "Hej, ali zar ne vidi - ja imam bogato specijalizovan
o znanje iz elektronike i tehnike, a imam i pristup do njega - ivim ovde. Ono to n
e mogu da prokljuvim, meutim, jeste moja pobuda."
"Uradio si to zato to si lud", ree Arktor.
"Mo da su me unajmile tajne sile", zbunjeno promrmlja Beris. "Ali kakve bi bile nj
ihove pobude? Mo da da podstaknu sumnju i neslogu meu nama, da izazovu razdor, da n
as nahu kaju jedne na druge, sve nas, nesigurne u to kome mo emo da verujemo, ko nam
je neprijatelj i tome slino."
"Onda su uspeli", ree Arktor.
"Ali za to bi to hteli da urade?" upita Beris, idui prema vratima; ustro je mahao ru
kama. "Toliko muke - da skinu onu plou odozdo, da pribave klju od ulaznih vrata...
"

Biu srean, mislio je Bob Arktor, kad ubacimo holo-skenere i postavimo ih svud po k
ui. On dodirnu pi tolj, oseti se umiren, zatim se upita ne bi li trebalo da proveri
je li jo pun metaka. Ali onda shvati. Pitau se da li je udarna igla propala ili d
a li je barut izvaen iz metaka i tako dalje, i tako dalje, opsesivno, kao deki koji
broji pukotine na ploniku ne bi li ubla io strah. Mali Bobi Arktor koji se vraa kui
posle poslednjeg asa prvog razreda, sa kolskom knji icom, upla en od nepoznatog koje g
a eka tamo napred.
Spustiv i ruku, on je pipao du krevetskog rama, sve dalje i dalje, dok mu prsti ne
dodirnu e selotejp traku. Oslobodiv i je, on sa nje otkide, dok je Beris jo bio u sob
i, dve tablete supstance S pome ane sa kvaakom. Prinev i ih ustima, sasu ih u grlo,
bez vode, zatim ponovo le e, uzdahnuv i.
"Gubi se", ree on Berisu.
I zaspa.
5.
Za Boba Arktora bilo je neophodno da izie iz kue na neko vreme kako bi ona bila pr
opisno ( to znai bez gre ke) ozvuena, ukljuujui i telefon, iako se telefonska linija pri
slu kivala na drugom mestu. Praksa se obino sastojala iz toga da se odabrana kua nad
zire dok svi ne budu vieni kako odlaze, i to na nain koji nagove tava da se nee uskor
o vratiti. Vlasti su ponekad morale da ekaju danima ili ak po nekoliko nedelja. Ko
nano, ako ni ta drugo ne bi uspelo, izmi ljao se izgovor i stanari bi bili obave teni d
a e istrebljiva gamadi ili nekakav slian la ni lik doi na celo popodne i da svi treba
da se izgube, recimo, do est uvee.
Ali u ovom sluaju, osumnjieni Robert Arktor uslu no je napustio kuu, povev i sa sobom s
voja dva cimera, da odu i pogledaju cefalohromoskop koji bi mogli da iznajme i p
oslu e se njime dok Beris ne popravi svoj. Njih trojica su viena kako odlaze Arktor
ovim kolima, izgledajui ozbiljno i odluno. Zatim se, kasnije, sa zgodnog mesta, to
jest sa javnog telefona na benzinskoj pumpi, koristei audio-aparat na svom skrem
bl-odelu, Fred javio da izvesti kako se nesumnjivo niko nee vratiti kui do kraja d
ana. On je uo da su njih trojica odluila da se odvezu ak do San Dijega u potrazi za
jeftinim, maznutim cefoskopom koji neki tip prodaje za pedeset dolara. Ludaki ni
ska cena. Za tu cenu je vredelo voziti tako daleko i toliko dugo.
Takoe, to je pru alo vlastima mogunost da izvr e mali pretres povrh i izvan onoga to nj
ihovi ljudi u civilu rade kad niko ne gleda. Imali su priliku da otvore ladice p
o stolovima da vide ta je zalepljeno pozadi. Da rastavljaju stojee svetiljke ne bi
li videli kako iz njih ispadaju stotine tableta. Pru ala im se prilika da pogleda
ju u klozetske kotlie da vide kakvi su paketii umotani u toalet papir i sklonjeni
s vidika tamo gde e ih tekua voda automatski isprati. Pru ala im se prilika da pogle
daju u zamrziva u fri ideru da vide ne sadr e li neki paketi zamrznutog gra ka i pasulj
a, u stvari, zamrznutu drogu, lukavo zamaskiranu. U meuvremenu su slo eni holo-sken
eri bivali postavljeni, a policajci su sedali na razna mesta da isprobaju skener
e. Isto je bilo i sa audio-ureajima. Ali posao sa video opremom bio je va niji i za
htevao je vi e vremena. I naravno, skeneri nikad ne smeju da budu vidljivi. Bila j
e potrebna ve tina da bi se tako postavili. Moralo se isprobati vi e mesta. Tehniari
koji su to radili bili su dobro plaeni, jer ako bi zeznuli stvar i ako bi stanar
otkrio holo-skener, onda bi stanari, svi odreda, znali da su provaljeni i da su
pod prismotrom, i smanjili bi svoje aktivnosti. A povrh toga bi, ponekad, skinul
i ceo sistem skenera i prodali ga.
Na sudu se pokazalo te ko, mislio je Bob Arktor, vozei autoputem San Dijego-jug, do
biti presudu za krau i prodaju elektronske opreme za detekciju koja je tajno post
avljena u neije prebivali te. Policija je mogla samo da proba sa hap enjem negde drug
de, za neki drugi prestup. Dileri su, meutim, u takvim situacijama reagovali nepo
sredno. Setio se sluaja u kome je diler heroina, koji je hteo da smesti nekoj ensk
oj, podmetnuo dva paketa heriona u ruku njene pegle, zatim je telefonom anonimno
prijavio na MI DOSTAVLJAMO. Pre nego to se postupilo prema prijavi, enska je otkri
la heroin, ali umesto da ga baci, ona ga je prodala. Policija je do la, nisu na li n
i ta, a onda su napravili snimak glasa sa dostave i uhapsili dilera to je vlastima
davao la ne informacije. Na av i se na slobodi, uz kauciju, diler je posetio ensku kasn
o jedne veeri i gotovo je na smrt prebio. Kad su ga uhvatili i pitali za to joj je
iskopao jedno oko i slomio obe ruke i nekoliko rebara, on je objasnio da je enska

natrapala na dva paketa visokokvalitetnog heroina koji pripadaju njemu, prodala

ih uz dobru zaradu, a njega nije uraunala. Takav je, razmi ljao je Arktor, dilersk
i mentalitet.
On je istovario Lakmena i Berisa da izmuvaju cefoskop; to je ne samo udaljilo ov
u dvojicu i spreavalo ih da se vrate kui dok traje postavljanje prislu kivaa, ve je i
njemu dopustilo da obie osobu koju nije video du e od mesec dana. Retko je zalazio
tamo, a enska, izgleda, ni ta drugo nije radila osim to se rokala metedrinom dva-tri
put dnevno i prostituisala se kako bi platila za to. ivela je sa svojim dilerom,
koji je tako bio i njen stari. Den Mener je obino izlazio preko dana, to je bilo do
bro. Diler je uz to bio i zavisnik, ali Arktor nije uspevao da prokljuvi od ega.
Oito od itavog niza droga. U svakom sluaju, ta god to bilo, Den je postao uvrnut i z
ao, nepredvidljiv i nasilan. Bilo je udo da ga lokalna policija odavno nije pokup
ila zbog remeenja javnog reda i mira. Mo da su bili potplaeni. Ili, najverovatnije,
naprosto nisu marili; ti ljudi su iveli u sirotinjskoj stambenoj etvrti meu stariji
m graanima i ostalom sirotinjom. Policija je samo zbog ozbiljnijih zloina zalazila
u stambenu etvrt Kromvel Vilid i okolna ubri ta, parkinge i izlokane puteve.
Izgleda da ni ta toliko ne doprinosi prljav tini kao gomila graevina od bazaltnih blo
kova napravljenih zato da bi se ljudi izdigli iz prljav tine. On je parkirao, pron
a ao odgovarajue stepenice koje su zaudarale na mokrau, popeo se u mrak, na ao vrata Z
grade 4, oznaena sa G. Puna limenka sredstva za i enje Drano le ala je pred vratima, i
on je refleksno podi e, pitajui se koliko se dece ovuda igra i setiv i se, naas, svoje
dece i predostro nosti koje je godinama zarad njih preduzimao. I ovo je sad bila
pedostro nost, to to je podigao limenku. Zagrebao je njome po vratima.
Nedugo zatim zauo se zveket brave i vrata se otvori e, iznutra zakaena lancem; devoj
ka, Kimberli Hokins, proviri napolje. "Da?"
"Hej, ovee", ree on. "To sam ja, Bob."
" ta to ima tu?"
"Limenku Dranoa", ree on.
"Bez zezanja." Ona mlitavim pokretom skide lanac sa vrata; glas joj je takoe bio
mlitav. Kimberli je bila u depresiji, video je: u jakoj depresiji. Uz to, devojk
a je imala ljivu na oku i raseenu usnu. A kad je pogledao unaokolo, video je da su
prozori u malom, neurednom stanu porazbijani. Parii stakla le ali su na podu, zajed
no s prevrnutim pepeljarama i bocama koka-kole.
"Jesi li sama?" upita on.
"Da. Den i ja smo se posvaali i on je zbrisao." Devojka, polu-ikano, mala i ne tak
o lepa, s bledo utim tenom zavisnika od kristala, prazno je zurila preda se, i on
primeti da joj je glas hrapav kad govori. To prouzrokuju izvesne droge. Takoe, na
dra eno grlo. Stan verovatno nije mogao da se greje, sigurno ne s porazbijanim pro
zorima.
"Prebio te je." Arktor spusti limenku Dranoa na visoku policu, na nekoliko bor ira
nih porno romana, veinom zastarelih.
"Pa, nije imao no , hvala Bogu. Svoj no marke Kejs, koji nosi u kaniji o pojasu." K
imberli sede na prepunjenu stolicu iz koje su izbijale opruge. " ta hoe , Bobe? Crkla
sam, stvarno sam crkla."
"Hoe da ti se vrati?"
"Pa..." Ona lako sle e ramenima. "Ko zna?"
Arktor ode do prozora i pogleda napolje. Den Mener e se bez sumnje pojaviti, ranij
e ili kasnije: devojka je predstavljala izvor prihoda, a Den je znao da e joj bit
i potrebne redovne doze kad joj bude ponestalo zaliha. "Koliko mo e da izdr i ?" upita
on.
"Jo jedan dan."
"Mo e li negde drugde da nabavi ?"
"Da, ali ne tako jeftino."
" ta ti je sa grlom?"
"Prehlada", ree ona. "Od vetra koji duva kroz prozore."
"Trebalo bi..."
"Ako odem kod lekara", ree ona, "on e videti da sam na kristalu. Ne mogu da odem."
"Lekaru e biti svejedno."
"Naravno da nee." Ona zatim oslu nu: zvuk automobilskog izduvnika, nepravilan i buan
. "Jesu li to Denova kola? Crveni ford Torino, sedamdeset-deveto?"

Kraj prozora, Arktor pogleda napolje na parking pun ubreta, ugleda kako se olupan
i Torino zaustavlja, dok njegov dvostruki izduvnik ispu ta crn dim, a vozaka vrata
se otvaraju. "Da."
Kimberli zakljua vrata: dve dodatne brave. "Verovatno ima no ."
"Ima telefon?"
"Ne", ree ona.
"Treba da nabavi telefon."
Devojka sle e ramenima.
"Ubie te", ree Arktor.
"Ne sad. Ti si tu."
"Ali kasnije, kad odem."
Kimberli ponovo sede i sle e ramenima.
Posle nekoliko trenutaka mogli su spolja da uju njegove korake, a zatim kucanje n
a vratima. Potom kako Den vie na nju da otvori vrata. Ona mu doviknu da nee i da j
e neko s njom. "U redu", povika Den, visokim glasom, "isei u ti gume." Strao je niz
a stepenice, a Arktor i devojka su kroz razbijen prozor zajedno gledali kako se
Den Mener, mr av dasa kratke kose, nalik na homoseksualca, razmahujui no em, pribli ava
njenim kolima, jo urlajui na nju, tako da njegove rei mogu da uju i svi ostali u sta
mbenoj etvrti. "Isei u ti gume, tvoje jebene gume! A onda u da te ubijem, jebem ti!"
On se sa e i zasee prvu gumu, a zatim i drugu na devojinom starom Dod u.
Devojka se iznenada tr e, skoi prema vratima stana i panino stade da otkljuava razne
brave. "Moram da ga zaustavim! On mi see sve gume! Nemam osiguranje!"
Arktor je zaustavi. "I moja kola su tamo." Nije kod sebe imao pi tolj, razume se,
a Den je imao no i bio van kontrole, "Gume nisu..."
"Moje gume!" Vri tei, devojka se upinjala da otvori vrata.
"To je ono to on hoe da uradi ", ree Arktor.
"Sprat ni e", dahtala je Kimberli. "Mo emo da telefoniramo policiji - oni imaju tele
fon. Pusti me!" Ona ga silovito odgurnu od sebe i uspe da otvori vrata. "Idem da
zovem policiju. Moje gume! Jedna od njih je nova!"
"Idem s tobom." Zgrabio ju je za rame; ona pojuri ispred njega niz stepenice, a
on je jedva uspevao da je sustigne. Ve je stigla do sledeeg stana i lupala na vrat
a. "Otvorite, molim vas?" pozva ona. "Molim vas, hou da pozovem policiju! Molim v
as, pustite me da pozovem policiju!"
Arktor stade pored nje i pokuca. "Moramo da se poslu imo va im telefonom", ree. "Stva
r je hitna."
Postariji ovek, u sivom d emperu i izgu vanim pantalonama, sa kravatom, otvori vrata.
"Hvala", ree Arktor.
Kimberli nahrupi unutra, otra do telefona i pozva centralu. Arktor je stajao nasu
prot vratima, ekajui da se Den pojavi. Vi e se ni ta nije ulo, osim kako Kimberli trtlj
a centrali: doteran izve taj, ne to o svai oko para izama koje ko taju sedam dolara. "Re
kao je da su njegove zato to sam ih dobila od njega za Bo i", trtljala je ona, "ali
one su moje zato to sam ih ja platila, a onda je on krenuo da ih uzme, a ja sam i
h rasekla pozadi otvaraem za konzerve, pa je on..." Ona zastade; zatim, klimajui g
lavom: "U redu, hvala. Da, saekau."
Postariji ovek pogleda Arktora, koji uzvrati pogled. Iz susedne sobe utke je posma
trala postarija ena u arenoj haljini, lica ukoenog od straha.
"Ovo mora da je gadno za vas", ree Arktor postarijem paru.
"To je stalno tako", ree postariji ovek. "ujemo ih po celu no, iz noi u no, kako se sv
aaju, i njega kako stalno govori da e je ubiti."
"Trebalo je da se vratimo u Denver", ree postarija ena. "Rekla sam ti, trebalo je
da se preselimo natrag."
"Te stra ne svae", ree postariji ovek. "I razbijanje stvari, i buka." On pogleda Arkt
ora, pogoen, mo da pozivajui u pomo, ili mo da razumevajui. "Stalno tako, nikad ne prest
aje, a onda, to je jo gore, znate li da svaki put..."
"Da, reci mu to", navaljivala je postarija ena.
" to je jo gore", ree postariji ovek dostojanstveno, "jeste da svaki put kad izlazimo
napolje, izlazimo do prodavnice ili da po aljemo pismo, zgazimo u... znate, ono to
ostavljaju psi."
"Pseu kaku", ree postarija ena ogoreno.
Pojavila su se kola lokalne policije. Arktor je dao izjavu kao svedok, ne otkriv

ajui da je slu benik unutra njih poslova. Drot je zapisao njegovu izjavu i poku ao da u
zme izjavu od Kimberli, kao od podnosioca prijave, ali ono to je govorila nije im
alo smisla: stalno je trabunjala o paru izama i za to ih je dobila, koliko joj one
znae. Sedei sa svojom bele nicom, drot jednom podi e pogled ka Arktoru i osmotri ga hl
adnim izrazom koji Arktor nije uspeo da protumai, ali koji mu se svejedno nije do
padao. Drot konano posavetova Kimberli da nabavi telefon i da se javi ako se osum
njieni vrati i prouzrokuje nove nevolje.
"Jeste li zabele ili iseene gume?" upita Arktor kad se drot okrenuo da ode. "Jeste
li ispitali njeno vozilo tamo na parkingu i lino zabele ili broj iseenih guma, rasek
otine nanete o trim predmetom, nedavno - jo ispu taju vazduh?"
Drot ga ponovo pogleda sa istim izrazom i ode bez ijedne rei.
"Bolje da ne ostane ovde", ree Arktor Kimberli. "Trebalo je da ti posavetuje da se
isti . Da pita ima li neko drugo mesto na kome bi mogla da boravi ."
Kimberli sede na izanali kau u svojoj dnevnoj sobi pretrpanoj kr om, a oi su joj opet
postale mutne po to je prestala s uzaludnim naporom da objasni svoju situaciju is
tra nom organu. Ona sle e ramenima.
"Odve u te negde", ree Arktor. "Zna li nekog prijatelja koga bi mogla..."
"Mar napolje, jebem ti!" iznenada ree Kimberli, jetko, glasom veoma nalik na glas
Dena Menera, ali hrapavijim. "Mar napolje, Bobe Arktore - gubi se, gubi se, do avol
a. Hoe li se izgubiti?" Njen glas se popeo do vriska, zatim u oajanju prekinuo.
On je izi ao i polako si ao niza stepenice, korak po korak. Kad je stigao do posledn
jeg stepenika ne to tresnu i skrotrlja se dole za njim: bila je to limenka Dranoa.
uo je kako su se njena vrata zakljuala, reza za rezom. Uzalud brave, mislio je. U
zalud sve. Istra ni organ joj savetuje da pozove ako se osumnjieni vrati. Kako mo e t
o da uradi, a da ne izie iz stana? A tu e je Den Mener izbosti kao to je izbo njene
gume. I ona e - setio se pritu be starog para s donjeg sprata - najpre stati, a zat
im pasti mrtva u psee govno. Do lo mu je da se histerino nasmeje na ono to starci sma
traju najva nijim: ne samo da izdrogirani ludak iz noi u no premlauje i preti da ubij
e i verovatno e uskoro i ubiti mladu narkomanku koja se prostitui e i bez sumnje im
a nadra eno grlo ako ne i jo ne to pride, ve povrh toga...
Dok je vozio Lakmena i Berisa natrag ka severu, on se glasno zakikota. "Psee govn
o", ree. "Psee govno." Humor u pseem govnetu, mislio je, ako ume da prokljuvi . Sme no p
see govno.
"Bolje da promeni traku i pretekne onaj Sejfvejov kamion", ree Lakmen. "Teretnjak s
e jedva kree."
On se prestroji u levu traku i ubrza. Ali tada, kad je skinuo nogu s gasa, pedal
a se odjednom prilepi za pod, a u isti mah motor estoko zaurla i kola jurnu e napre
d ogromnom, divljakom brzinom.
"Uspori!" uglas reko e Lakmen i Beris.
Kola su sad dostigla brzinu od gotovo sto ezdeset na sat; napred se nazirao folks
vagenov kamion. Pedala za gas bila je mrtva: nije se vratila i nije radila ni ta.
I Lakmen, koji je sedeo do njega, i Beris, iza njega, nagonski podigo e ruke uvis.
Arktor okrete volan i projuri kraj folksvagenovog kamiona, s leve strane, gde j
e ostalo malo slobodnog mesta dok ga nije popunila brza korveta. Korveta je zatr
ubila, i oni zau e kako joj kripe konice. Lakmen i Beris su vikali; Lakmen naglo pru i
ruku i ugasi motor; u meuvremenu, Arktor izbaci menja iz brzine. Kola uspori e, a on
ih zakoi, prestroji se u desnu traku i zatim, s motorom koji je konano crkao i s
menjaem izbaenim iz brzine, otkotrlja se u zaustavnu traku i postepeno se zaustavi
.
Korveta je, ve daleko na autoputu, i dalje ljutito trubila. A sad kraj njih protu
tnja ogroman Sejfejov kamion i oglasi se svojom zaglu ujuom, upozoravajuom vazdu nom s
irenom.
" ta se, do avola, dogodilo?" upita Beris.
Dok su mu drhtale ruke i glas i sve ostalo, Arktor ree: "Povratna opruga na kablu
pedale - za gas. Mora da se zakaila ili slomila." On pokaza nadole. Svi pogleda e
pedalu, koja je i dalje le ala zalepljena za pod. Motor je dostigao maksimalan bro
j obrtaja, koji je za ova kola bio pozama an. On nije zapazio kolika je bila njiho
va najvea brzina na drumu, po svoj prilici znatno iznad sto ezdeset. I shvatio je
da su, iako je nagonski pritiskao pomonu konicu, kola samo usporila.
Njih trojica utke izio e na zaustavnu traku i podigo e haubu. Beli dim dizao se s pokl

opca za ulje, kao i ispod motora. A gotovo kljuala voda i tala je iz odvodne cevi hl
adnjaka.
Lakmen pru i ruku iznad vrelog motora i pokaza prstom. "Nije opruga", ree. "U pitan
ju je spoj izmeu pedale i karburatora. Vidi ? Raspao se." Dugaka poluga besciljno je
le ala na bloku motora, visei bespomono i beskorisno, s prstenom zatvaraa i dalje na
mestu. "Znai, pedala za gas se nije vratila na mesto kad si podigao nogu s nje.
Ali..." On je neko vreme pregledao karburator, namr tenog lica.
"Na karburatoru je premo en sigurnosni sistem", ree Beris, iroko se osmehujui i pokazu
jui svoje sintetiki bele zube. "Taj sistem, kad se spojnica rastavi..."
"Za to se rastavila?" upade Arktor. "Zar ovaj prsten-zatvaraa ne bi trebalo da dr i m
aticu na mestu?" On pree rukom preko poluge. "Kako je mogla da otpadne tek tako?"
Kao da ga ne uje, Beris nastavi: "Ako iz ma kog razloga spoj popusti, onda bi mot
or trebalo da se vrati na ler. Kao inilac bezbednosti. Ali on je umesto toga nabi
o pun broj obrtaja." On se sa e postrance da bi bolje osmotrio karburator. "Ovaj z
avrtanj je sasvim odvrnut", ree. "Zavrtanj za ler. Tako da kad se spojka rastavil
a, sistem za premo avanje je oti ao u drugom smeru, gore umesto dole."
"Kako je to moglo da se dogodi?" glasno ree Lakmen. "Je li mogao da se sluajno odv
rne toliko?"
Ne odgovarajui, Beris izvadi perorez, izvue malo seivo i polako stade da zavre zavrt
anj za pode avanje lera. Naglas je brojao. Dvadeset puta se zavrtanj okrenuo dok n
ije u ao do kraja. "Da bi se olabavio prsten zatvaraa i matica koja spaja poluge za
gas", ree on, "potreban je naroit alat. Dve vrste alata, u stvari. Po mojoj proce
ni, trebae nam oko pola sata da ovo ponovo sastavimo. Ja, dodu e, imam alat u svojo
j kutiji."
"Tvoja kutija s alatom je ostala u kui", ree Lakmen.
"Da." Beris klimnu glavom. "Onda emo morati da odemo do benzinske pumpe i da poza
jmimo njihov alat ili da dovuemo ovamo njihov kamion lep-slu be. Predla em da ih doved
emo ovamo da pogledaju kola pre nego to nastavimo vo nju."
"Hej, ovee", glasno ree Lakmen, "da li se ovo desilo sluajno ili je namerno uraeno? K
ao cefoskop?"
Beris je premi ljao, i dalje se sme kajui onako prepredeno i alostivo. "Ne mogu sa sig
urno u da ka em za ovo. Po pravilu, sabota a na kolima, zlonamerno o teenje s naumom da se
izazove nezgoda..." On baci pogled na Arktora, a oi su mu bile nevidljive iza ze
lenih naoara. "Umalo se nismo skucali. Da je ona korveta nai la malo br e... Gotovo d
a nije bilo jarka u koji smo mogli da sletimo. Trebalo je da iskljui motor im si sh
vatio ta se de ava."
"Izbacio sam iz brzine", ree Arktor. "Kad sam shvatio. Za trenutak nisam mogao da
prokljuvim." Mislio je:' Da su konice bile u pitanju, da se pedala konice prilepi
la za pod, br e bi mi sinulo, bolje bih znao ta da radim. Ovo je bilo tako - uvrnut
o.'
"Neko je to namerno uradio", glasno ree Lakmen. Besno se zavrteo u krug, mlataraj
ui obema pesnicama. "JEBO MATER SVOJU! Gotovo da smo riknuli! Zamalo da nas srede
, jebem li ga!"
Beris, stojei naoigled ukraj autoputa, kojim je tutnjao gust saobraaj, izvadi malu
ko tanu burmuticu sa tabletama smrti i uze nekoliko. Dodao je burmuticu Lakmenu, k
oji takoe uze nekoliko, a zatim je prosledi Arktoru.
"Mo da je to ono to nas sjebava", ree Arktor, razdra ljivo odbijajui. "To to pomuujemo s
pstvene mozgove."
"Droga ne mo e da sjebe polugu za gas i zavrtanj za ler", ree Beris, i dalje pru ajui
burmuticu Arktoru. "Bolje da trgne bar tri ove - prva klasa, ali blage. Me ane s ma
lo metedrina."
"Skloni tu prokletu burmuticu", ree Arktor. Osetio je kako mu u glavi pevaju sna ni
glasovi: grozna muzika, kao da se stvarnost oko njega pokvarila. Sada je sve kola koja jure, ona dvojica, njegova sopstvena kola s podignutom haubom, miris s
moga, jarka, vrela podnevna svetlost - sve je bilo nekako u eglo, kao da je itav nj
egov svet istrulio, pre nego i ta drugo. Ne toliko to je, zbog toga, odjednom posta
o opasan, zastra ujui, ve vi e kao da truli, zaudarajui u izgledu, zvuku i mirisu. Od t
oga mu je pripala muka, i on zatvori oi i strese se.
" ta si to namirisao?" upita Lakmen. "Trag, ovee? Nekakav miris motora koji..."
"Psee govno", ree Arktor. Oseao je njegov miris iz pravca motora. Sagnuv i se, on omi

risa, oseti taj miris jasno i jo jae. Uvrnuto, pomisli. Sumanuto i jebeno uvrnuto.
"Je l' oseate smrad pseeg govneta?" upita on Berisa i Lakmena.
"Ne", ree Lakmen, odmeravajui ga. A Berisu ree: "Je li bilo psihodelika u toj drogi
?"
Sme kajui se, Beris odmahnu glavom.
Nagnuv i se nad vru motor, oseajui zadah pseeg govneta, Arktor je u sebi znao da je to
varka; nije bilo zadaha pseeg govneta. Ali on je i dalje oseao taj miris. A sad j
e opazio, razmazane preko bloka motora, naroito dole oko sveica, tamno-smee mrlje,
nekakvu ru nu materiju. Ulje, pomisli. Prosuto ulje, izbaeno ulje: mo da ne dr i zaptiv
ak na glavi motora. Ali bilo mu je potrebno da pru i ruku dole i dodirne kako bi b
io siguran, kako bi uvrstio svoje racionalno uverenje. Njegovi prsti dodirnu e lepl
jive smee mrlje, a onda odskoi e nazad. Nabio je prste u psee govno. Preko celog blok
a motora, na kablovima, nalazio se sloj pseeg govneta. Onda je shvatio da se ono
nalazi i na protivpo arnoj izolaciji. Pogledav i navi e, ugledao ga je i na zvunom izol
atoru ispod haube. Smrad ga je savladao, i on zatvori oi, stresav i se.
"Hej, ovee", o tro ree Beris, uhvativ i Arktora za rame. "Ima fle bek, zar ne?"
"Besplatne karte za pozori te", slo i se Beris i zakikota se.
"Bolje da sedne ", ree Lakmen; on odvede Arktora do vozakog sedi ta i pomo e mu da sedne
. "ovee, ti si stvarno iznuo. Samo sedi tu. Olabavi malo. Niko nije poginuo, a sad
smo upozoreni." On zatvori vrata pored Arktora. "Sad smo u redu, kapira ?"
Beris se pojavi na prozoru i ree: "Oe pare pseeg govneta, Bobe? Da pro vae malo?"
Otvoriv i oi, sleen, Arktor je zurio u njega. Berisove oi iza zelenih naoara nisu odav
ale ni ta, nikakav nagove taj. Je li on stvarno to rekao? - pitao se Arktor. Ili je
to izmislila moja glava? " ta, D ime?" upita on.
Beris poe da se smeje. Da se smeje i smeje.
"Pusti ga na miru, ovee", ree Lakmen, udariv i Berisa po leima. "Odjebi, Berise!"
Arktor ree Lakmenu: " ta je on to maloas rekao? ta mi je, do avola, tano rekao?"
"Ne znam", ree Lakmen. "Ja ne mogu da provalim pola stvari koje Beris govori ljud
ima."
Beris se i dalje sme kao, ali uutao je.
"Prokleti Berise", ree mu Arktor. "Znam da si ti to uradio, zajebao cefoskop, a s
ad i kola. Ti si to uradio, jebo te, ti nastrani otkaenjaku i preispoljno kopile.
" Jedva je uo sopstveni glas, ali dok je tako urlao na Berisa koji se sme kao, groz
an smrad pseeg govneta postajao je sve jai. Odustao je od poku aja da govori i sedeo
je tamo za beskorisnim volanom svojih kola, trudei se da ne povrati. Hvala Bogu
da je Lakmen nai ao, mislio je. Inae bi danas za mene sve bilo gotovo. Sve bi jeben
o bilo gotovo, pri ruci ovom izdrndanom jebenom gadu, ovom drkad iji koji ivi u ist
oj kui sa mnom.
"Olabavi, Bobe", dopirao je Lakmenov glas do njega, kroz talase munine.
"Znam da je on", ree Arktor.
"Do avola, za to?" inilo se da ka e Lakmen, ili poku ava da ka e. "On bi i sebe sredio na
taj nain. Za to, ovee? Za to?"
Miris Berisa koji se i dalje smejao savladao je Boba Arktora i on se slo i na koma
ndnu tablu kola. Upali se hiljadu tankih glasia, koji su ga osvetljavali, i smrad
konano uminu. Hiljadu tankih glasia koji su izvikivali svoju udnovatost; nije ih r
azumevao, ali je bar mogao da vidi, a zadah je nestajao. On zadrhta i pru i ruku d
a izvue maramicu iz d epa.
" ta je bilo u tim tabletama koje si nam dao?" upita Lakmen Berisa, koji se sme kao.
"Do avola, i ja sam ih uzeo", ree Beris, "a i ti si. I nismo imali gadan trip. Zat
o nije droga u pitanju. A bilo je i prebrzo. Kako je mogla biti droga? Stomak ne
mo e da svari..."
"Otrovao si me", besno ree Arktor, dok mu se vid gotovo razbistrio, a mozak oslob
aao svega drugog izuzev straha. Sad se probudio strah, zdravorazumski odgovor ume
sto bezumlja. Strah od onog to se umalo nije dogodilo, od toga ta je to znailo, str
ah, strah, u asan strah od Berisa koji se sme kao i od njegove jebene burmutice i nj
egovih obja njenja i jezivih izreka i obiaja i navika i naina i dolazaka i odlazaka.
I od njegove anonimne telefonske dostave policiji, koja se tie Roberta Arktora,
njegov prevarantski poku aj da prikrije svoj pravi glas, koji je prilino uspeo. Osi
m to je to morao biti Beris.
Bob Arktor pomisli: Drkad ija me je nanju io.

"Nikad nisam video da neko tako brzo odlepi", govorio je Beris, "ali, uostalom..
."
"Jesi li dobro sad, Bobe?" upita Lakmen. "Mi emo oistiti ono to si povratio, nema p
roblema. Bolje prei na zadnje sedi te." On i Beris otvori e vrata automobila; Arktor
skliznu napolje povodei se. Lakmen ree Berisu: "Jesi siguran da mu nisi ni ta uvalio
?"
Beris visoko zamahnu rukama, bunei se.
6.
Predmet. Ono ega se tajni agent za narkotike ponajvi e pla i, nije to da e biti upucan
ili prebijen, ve da e mu neko uvaliti ogromnu dozu nekog psihodelika koji e mu do
kraja vrteti beskrajan film strave, ili da e ga roknuti meks-hitom, to je pola her
oin, a pola supstanca S, ili oboje gorenavedeno, plus otrov kakav je strihnin, k
oji e ga bezmalo ubiti, ali ne sasvim, tako da e se dogoditi gorepomenuto: do ivotna
zavisnost, do ivotni horor film. On e potonuti u ivotarenje na igli i ka iki, ili e se
udarati o zidove neke psihijatrijske bolnice ili, najgore od svega, savezne kli
nike. I danju i nou e poku avati da sa sebe otrese lisne va i ili e se doveka pitati za t
o vi e ne mo e da uglanca pod. A sve to e se dogoditi namerno. Neko je prokljuvio ta o
n radi i sredio ga. A sreivali su ga na taj nain. Najgori od svih naina: robom koju
prodaju, a zbog ije prodaje ih on goni.
to znai, razmi ljao je Bob Arktor dok je oprezno vozio kui, da i dileri i narkosi zna
ju kako ta droga s ulice deluje na ljude. Oko toga su se slagali.
Sa benzinske pumpe 'Junion', blizu koje su se parkirali, izvezli su se i oti li do
kola i konano ih popravili po ceni od trideset dolara. Ni ta drugo, izgleda, nije
bilo u kvaru, osim to je mehaniar prilino dugo ispitivao levo prednje ve anje.
"Je l' tu ne to nije u redu?" upitao je Arktor.
"Izgleda da bi trebalo da imate problema pri o trom skretanju", rekao je mehaniar.
"Je l' vam uop te zanosi?"
Kola nisu zanosila, bar Arktor to nije primetio. Ali mehaniar je odbijao da ka e ne t
o vi e; samo je nastavio da bocka gibanj i oscilujue rame i uljni amortizer. Arktor
mu je platio, i kamion za lepovanje je oti ao. Onda se on vratio u kola, zajedno s
a Lakmenom i Berisom - obojica su se sad vozila pozadi - i krenuo na sever prema
Orind Kauntiju.
Dok je vozio, Arktor je mozgao o drugim ironinim dogovorima u mozgovima agenata z
a narkotike i dilera. Nekoliko agenata za narkotike koje je poznavao, na tajnom
zadatku su se predstavljali kao dileri i zavr avali prodajui ha , a zatim, ponekad, ak
i smek. To je bio dobar paravan, ali je, osim toga, postepeno donosio agentu sv
e vei profit povrh njegove zvanine plate i onoga to je zaraivao kad bi doprineo da s
e izvr i hap enje i zapleni pozama na po iljka. Takoe, agenti su sve vi e i vi e tro ili sop
enu robu, itav nain ivota, kao da se to podrazumeva: postajali su bogati dileri-zav
isnici, kao i narkosi, a posle izvesnog vremena neki od njih poinjali su da zapos
tavljaju svoje aktivnosti na za titi zakona, u korist punog dilerskog radnog vreme
na. Ali, s druge strane, opet, neki dileri su, da bi sredili svoje neprijatelje,
ili kad su oekivali neizbe no hap enje, postajali agenti i kretali tim putem, zavr ava
jui kao neka vrsta nezvaninih agenata za narkotike. Sve je postajalo mutno. Svet d
roge ionako je za sve bio mutan svet. Za Boba Arktora, na primer, sad je postao
mutan: tokom ovog popodneva du autoputa za San Dijego, dok su on i njegova dva dr
ugara bili na ivici toga da budu zbrisani, vlasti su, u njegovo ime - nadao se propisno postavile prislu nu opremu u njihovu kuu, a ako je to obavljeno, onda e on
odsad verovatno biti bezbedan od takvih stvari kakva je ova koja se danas dogod
ila. To je bila trunka sree, koja je u krajnjem ishodu mogla odluiti o tome hoe li
on zavr iti otrovan ili ubijen ili navuen ili mrtav umesto da ukeba svog neprijatel
ja, da ukeba onog, ko god bio, ko ga progoni i ko ga je danas, u stvari, gotovo
sredio. Kad jednom holo-skeneri budu postavljeni na mesta, razmi ljao je, bie vrlo
malo sabota a i napada na njega. Ili, u svakom sluaju, uspe nih sabota a i uspe nih napad
a.
To je bila otprilike jedina misao koja ga je uspokojavala. Krivci, razmi ljao je,
vozei kroz gust popodnevni saobraaj to je mogao opreznije, lako mogu da pobegnu kad
ih niko ne goni - tako je uo, a mo da je to istina. Ono to je sigurno istina, meutim
, jeste da krivci be e, avolski be e i preduzimaju mno tvo hitrih predostro nosti kad ih
neko ipak goni: neko stvaran i struan, a istovremeno prikriven. I veoma blizu. Is

to tako blizu, mislio je, kao zadnje sedi te u ovim kolima. Gde mi on, ako uza se
ima svoj a avi pi tolj repetirac kalibra 22, proizveden u Nemakoj, i svoj podjednako a av
, sklepan, konini, takozvani prigu iva na njemu, a Lakmen zaspi kao i obino, mo e otpoz
adi kroz lobanju prosvirati zatupljeni metak i ja u biti mrtav kao Bobi Kenedi, k
oji je umro od rana nanetih istim kalibrom - od tako male rupe.
I ne samo danas, ve svakog dana. I svake noi.
Osim to u u kui, po to proverim ta ima na holo-skenerima, prilino dobro znati, prilino
skoro, ta svako u mojoj kui radi i kad to radi, a verovatno i za to, ukljuujui i mene.
Posmatrau samog sebe, mislio je, kako ustajem nou da pi am. Posmatrau sve sobe dvade
set etiri sata dnevno... mada e biti i praznog hoda. Nee mi mnogo pomoi ako holo-ske
neri uhvate kako mi neko daje dozu neke dezorijenti ue droge koju su Aneli pakla maz
nuli iz vojnog skladi ta i tutnuli mi u kafu; neko drugi iz akademije ko obilazi b
ubnjeve s trakama morae da gleda kako se bacakam unaokolo, nesposoban da vidim il
i shvatim gde sam i ko sam. To e biti zakasnelo saznanje koje ja neu imati prilike
da steknem. Neko drugi e morati da ga stekne umesto mene.
Lakmen ree: "Pitam se ta se zbivalo u kui dok smo mi bili odsutni itav dan. Zna , ovo
dokazuje da ima neko ko hoe debelo da te sredi, Bobe. Nadam se da e kua jo biti na m
estu kad se vratimo."
"Da", ree Arktor. "Nisam na to pomislio. A ionako nismo uzeli cefoskop u najam."
Trudio se da mu glas bude obojen te kom pomireno u.
Beris ree, iznenaujue veselim glasom: "Ja se ne bih mnogo brinuo."
Lakmen odvrati, ljutito: "Ti ne bi? Hriste, mo da su provalili unutra i poma njavali
sve to imamo. Sve to Bob ima, u svakom sluaju. I ubili ili premlatili ivotinje. Ili
..."
"Ostavio sam malo iznenaenje", ree Beris, "svakome ko danas ue u kuu dok smo mi odsu
tni. Usavr io sam ga rano jutros... Radio sam dok nisam uspeo. Elektronsko iznenaen
je."
O tro, skrivajui zabrinutost, Arktor ree: "Kakvu vrstu elektronskog iznenaenja? To je
moja kua, D ime, ne mo e da pone da postavlja ..."
"Polako, polako", ree Beris. "Kako bi rekli na i nemaki prijatelji, leise. to znai, bu
di kul."
" ta je to?"
"Ako se otvore ulazna vrata", ree Beris, "tokom na eg odsustva, moj kasetofon poinje
da snima. On je ispod kaua. Ima kasetu od dva sata. Postavio sam dva svesmerna S
onijeva mikrofona na tri razliita..."
"Trebalo je da mi ka e ", ree Arktor.
" ta ako uu kroz prozore?" upita Lakmen. "Ili na sporedna vrata?"
"Da bih poveao mogunost da uu na glavna vrata", nastavi Beris, "umesto na neki manj
e uobiajen nain, ja sam promi lju Bo jom ostavio ulazna vrata nezakljuana."
Posle krae pauze, Lakmen stade da se smejulji.
"Pretpostavimo da oni ne znaju da su otkljuana?" upita Arktor.
"Ostavio sam cedulju", ree Beris.
"Zeza me!"
"Da", ree Beris, bez oklevanja.
"Je l' nas ti to jebeno zeza ili ne?" upita Lakmen. "S tobom nikad ne znam. Je l'
nas on zeza, Bobe?"
"Videemo kad se vratimo", ree Arktor. "Ako je cedulja na vratima, a vrata nisu zak
ljuana, znaemo da nas ne zeza."
"Oni su verovatno skinuli cedulju", ree Lakmen, "po to su opelje ili i porazbijali kuu
, a zatim su zakljuali vrata. Te tako, neemo znati. Nikada neemo znati. Zasigurno.
To je opet ona siva oblast."
"Naravno da se alim!" energino ree Beris. "Samo bi psihopata to uradio, ostavio ula
zna vrata nezakljuana i jo cedulju na vratima."
Okrenuv i se, Arktro mu ree: " ta si napisao na cedulji, D ime?"
"Kome je upuena poruka?" pevucnu Lakmen. "Nisam ni znao da ume da pi e ."
Popustljivo, Beris ree: "Napisao sam: 'Dona, samo ui, vrata su otkljuana. Mi...'" B
eris zastade. "Upuena je Doni", zavr i on, ali ne glatko.
"On je to uinio", ree Lakmen. "Stvarno je uinio. Sve to."
"Na taj nain", ree Beris, opet glatko, "znaemo ko nam je to radio, Bobe. A to je od
prvorazrednog znaaja."

"Ukoliko ne maznu i kasetofon kad maznu kau i sve ostalo", ree Arktor. Munjevito j
e razmi ljao o tome koliki problem ovo zaista predstavlja, ovaj dodatni primer Ber
isove pometene, nikakve genijalnosti za elektroniku, tipa dejeg vrtia. Do avola, za
kljuio je, oni e nai mikrofone u prvih deset minuta i preko njih e doi do kasetofona.
Znae tano ta im je initi. Izbrisae traku, premotati je, ostaviti kako je bila, ostav
ie vrata otkljuana i cedulju na njima. U stvari, mo da e im nezakljuana vrata olak ati p
osao. Jebeni Beris, mislio je. Veliki, genialni planovi koji se ostvaruju tako d
a zajebu svemir. On je, uostalom, verovatno zaboravio da ukljui kasetofon u zidni
utika. Naravno, ako ga nae iskljuenog...
Zakljuie kako to potvruje da je neko bio tu, shvati on. To e mu sinuti i onda e nam d
anima antrati. U ao je neko ko je znao za njegovu napravu i mudro je iskljuio. Zato,
zakljui on, ako ga nau iskljuenog, nadam se da e se setiti da ga ukljue, i ne samo t
o, nego i da se postaraju da ispravno radi. U stvari, ono to bi trebalo da urade
jeste da isprobaju itav njegov sistem za detekciju, da ga puste od poetka do kraja
, podjednako temeljno kao i svoj, da budu potpuno sigurni da savr eno radi, a zati
m da ga premotaju na prazno, kao tablicu na kojoj ni ta nije ispisano, ali na kojo
j bi zasigurno neeg bilo da je iko - oni, na primer - u ao u kuu. U protivnom, Beris
ove sumnje e veito trajati.
Dok je vozio, nastavio je teorijsku analizu svoje situacije uz pomo drugog, dobro
utemeljenog primera. Oni su to izvukli i urezali mu u pamenje tokom policijske o
buke na akademiji. Ili je to proitao u novinama.
Predmet. Jedan od najuspe nijih oblika industrijske ili vojne sabota e ograniava se n
a tetu za koju nikad ne mo e biti do kraja dokazano - niti uop te dokazano - da je na
merno naneta. To je kao nevidljiv politiki pokret; mo da ga uop te i nema. Ako je bom
ba povezana sa sistemom za paljenje na automobilu, onda oigledno postoji neprijat
elj; ako javna zgrada ili politiko sedi te bivaju dignuti u vazduh, onda postoji po
litiki neprijatelj. Ali ako se dogodi nezgoda, ili niz nezgoda, ako oprema napros
to zataji u radu, ako izgleda neispravna, naroito postepeno, tokom prirodnog razd
oblja, s mno tvom sitnih kvarova i otkazivanja - onda rtva, bilo osoba ili stranka
ili zemlja, nikad ne mo e da se usmeri na svoju odbranu.
U stvari, razmi ljao je Arktor, vozei autoputem veoma sporo, ovek poinje da pretposta
vlja da je paranoian i da neprijatelj ne postoji; on sumnja u sebe. Njegova kola
su se normalno pokvarila; naprosto je sad lo e sree. A njegovi prijatelji se s tim
sla u. To je u njegovoj glavi. A to ga uklanja temeljitije no i ta to se mo e dokazati.
Meutim, to traje du e. ovek ili ljudi koji ga sreuju moraju da barataju, snalaze se
i koriste svaku priliku tokom du eg razdoblja. U meuvremenu, ako rtva uspe da proklj
uvi ko su oni, ima vi e izgleda da ih uhvati - sigurno vi e nego kad bi ga, recimo,
upucali snajperom. To je njegova prednost.
Svaka nacija na svetu, znao je, obuava i alje mno tvo agenata da ovde odvrnu zavrtnj
e, tamo izvuku konce, pokidaju ice i podmetnu sitne po are, uklone dokumenta - male
nezgode. Parence gume u Kseroks fotokopir-aparatu neke vladine kancelarije mo e da
uni ti nezamenljiv - i presudan - dokument: umesto da se pojavi kopija, original
se bri e. Prevelika koliina sapuna i toalet-papira, kao to znaju jipici iz ezdesetih,
mo e da zezne itavu kanalizaciju u poslovnoj zgradi i istera slu benike napolje na n
edelju dana. Kuglica naftalina u rezervoaru automobila pokvarie motor dve nedelje
kasnije, kad su kola u drugom gradu, a u gorivu nee ostaviti nikakve tragove koj
i bi se mogli analizirati. Svaka radio ili TV stanica mo e biti skinuta iz etra ak
o ma ina za nabijanje zemlje sluajno presee mikrotalasni kabl ili kabl za struju. I
tako dalje.
Mnogi iz negda njih aristokratskih dru tvenih slojeva znaju za slu avke i ba tovane i os
talu slu inad: razbijena vaza ovde, ispu tena neprocenjiva nasleena dragocenost koja i
sklizne iz mrzovoljne ruke...
"Za to si to uradio, Rastuse Braune?"
"Oh, ja s' samo zaboravio da..." i nema utoi ta, ili su ona vrlo oskudna. Za bogato
g veleposednika, politikog pisca koga re im popreko gleda, mali narod koji pesnicom
mlatara na SAD ili na SSSR...
Jednom je jedan ameriki ambasador u Gvatemali imao enu koja se javno hvalisala kak
o je njen mu , koji 'pakuje utoku', zbacio leviarsku vladu te male zemlje. Posle na
glog pada vlade, ambasador je, obaviv i posao, preme ten u malu azijsku zemlju; i do
k se vozio svojim sportskim kolima, iznenada je primetio kako jedan spor kamion

sa senom izlazi sa sporednog puta neposredno ispred njega. Trenutak kasnije, od

ambasadora nije ostalo ni ta osim rasutih komadia. Nije mu pomoglo ni to to je pakov
ao utoku, ni to to je pri ruci imao linu armiju koju je regrutovala CIA. Njegova en
a vi e nije pevala tako veselu pesmu.
"A, ta uradio?" rekao je verovatno lokalnim vlastima vlasnik kamiona. " ta uradio,
gazda? Ja s' samo..."
Ili kao njegova roena biv a ena, priseti se Arktor. U to vreme je radio za osigurava
jui zavod kao istra ni agent ("Da li va i susedi od preko puta mnogo piju?"), a ona s
e bunila to on kasno nou popunjava izve taje umesto da zatrepti pri samom pogledu na
nju. Pri kraju braka, ona je obiavala da, dok je on kasno nou radio, recimo, opee
ruku palei cigaretu, nae trn u oku, bri e pra inu u njegovoj kancelariji, ili da povaz
dan tra i nekakvu sitnicu oko njegove pisae ma ine. Isprva, on bi ozlojeeno prekidao r
ad i podlegao tome da zetrepti pri samom pogledu na nju; ali onda je udario glav
u u kuhinji dok je vadio aparat za kokice i prona ao je bolje re enje.
"Ako nam pobiju ivotinje", govorio je Lakmen, "zviznuu im Molotov-koktel. Sve u ih
srediti. Unajmiu profesionalca iz Los Anelesa, kao buljuk Pantera."
"Nee", ree Beris. "Ne dobijaju ni ta time to e povrediti ivotinje. ivotinje ni ta nisu
le."
"A ja?" upita Arktor.
"Oni oigledno misle da jesi", ree Beris.
Lakmen ree: "Da sam znala da je bezopasan, sama bih ga ubila. Seate se?"
"Ali ona je bila strejt", ree Beris. "Ta devojka se nikad nije uradila, a imala j
e te ku lovu. Seate se njenog stana? Bogati uop te ne shvataju vrednost ivota. To je n
e to drugo. Sea se Telme Kornford, Bobe? Oni e devojke s ogromnim grudima - nikad nije
nosila prslue, a mi smo imali obiaj da samo sedimo i posmatramo njene bradavice?
Do la je kod nas da bi nas nagovorila da umesto nje ubijemo onog nonog leptira to je
de komarce? A kad smo joj objasnili..."
Za volanom svog sporog automobila, Bob Arktor zaboravi na teorijska pitanja i za
vrte reprizu onog trenutka koji ih je sve zadivio: ljupka i elegantna strejt dev
ojka u d emperu sa rol-kragnom i zvoncarama i sa ustreptalim sisiima, koja je od nj
ih tra ila da ubiju veliku, bezopasnu bubu koja je, u stvari, korisna jer tamani k
omarce - i to u godini kad se u Orind Kauntiju predvialo izbijanje encefalitisa a kad su oni videli ta je to i objasnili joj, ona je izgovorila rei koje su za nji
h postale parodijski, mrani, zidni grafit koga se trebalo pribojavati i prezirati
ga:
DA SAM ZNALA DA JE BEZOPASAN, JA BIH GA SAMA UBILA.
To je za njih sa imalo (i jo sa ima) sve ono zbog ega su gajili podozrenje prema svoji
m strejt neprijateljima, pod pretpostavkom da imaju neprijatelje; u svakom sluaju
, osoba poput dobro-obrazovane-sa-svim-finansijskim-pogodnostima Telme Kornford
smesta je postala neprijatelj izgovoriv i to, od ega su pobegli tog dana, pokuljav i
iz njenog stana natrag u svoj prljavi umez, na njeno zaprepa enje. Jaz izmeu njihovog
i njenog sveta izbio je na videlo, koliko god oni mozgali da je potucaju, i na
videlu je i ostao. Njeno srce, razmi ljao je Bob Arktor, bilo je prazna kuhinja: p
odne ploice, vodovodne cevi i daska za su enje sa bledim izgrebanim povr inama, kao i
jedna zaboravljena a a na ivici sudopere, za koju niko ne mari.
Jednom prilikom, pre no to se posvetio iskljuivo tajnim zadacima, uzeo je izjavu o
d nekog dobrostojeeg strejt para iz vi ih slojeva, iji je name taj neko drpio za vreme
njihovog odsustva, oigledno narkosi; u to doba, takvi ljudi su jo iveli u etvrtima
gde su lutajue lopovske bande krale sve to su mogle, ostavljajui vrlo malo. Profesi
onalne bande, sa voki-tokijima u rukama stra ara koji osmatraju par kilometara dal
je niz ulicu, pazei na povratak 'mete'. Seao se da su mu karac i ena rekli: "Ljudi ko
ji ti obiju kuu i odnesu ti televizor u boji, to su isti oni ljudi koji ubijaju iv
otinje i uni tavaju neprocenjiva umetnika dela." Ne, objasnio je Bob Arktor, presta
v i naas da zapisuje njihovu izjavu, ta vas navodi da tako mislite? Narkomani, bar p
o njegovom iskustvu, retko povreuju ivotinje. Lino je gledao kako narkosi hrane i n
eguju povreene ivotinje, tokom dugih razdoblja, dok bi strejt ljudi verovatno odve
li ivotinje 'na uspavljivanje', to je tipian strejt izraz - a takoe i stari mafija ki
izraz za ubistvo. Jednom je pomagao dvojici naisto odlepljenih glavonja pri munoj
operaciji oslobaanja make koja se nabola na staklo razbijenog prozora. Glavonje su
, jedva u stanju da vi e i ta vide ili razumeju, skoro itav jedan sat spretno i strpl

jivo vadili maku dok se nije oslobodila, malo krvarei, svi zajedno, kako glavonje
tako i maka, a maka je bila mirna u njihovim rukama, pri emu je jedan glavonja bio
u kui s Arktorom, dok je drugi bio napolju, gde su se nalazili dupe i rep. Maka se
konano oslobodila bez ozbiljnijih povreda, a onda su je nahranili. Nisu znali ija
je maka; oigledno je bila gladna i namirisala hranu kroz njihov razbijeni prozor
i najzad, ne mogav i da ih probudi, poku ala da skoi unutra. Nisu je primetili dok ni
je zamjaukala, a onda su, zarad nje, na izvesno vreme zaboravili svoje razne tri
pove i snove.
to se tie 'neprocenjivih umetnikih dela', tu nije bio toliko siguran, jer nije sasv
im shvatao ta to znai. U Mai Laiju, za vreme rata u Vijetnamu, etiri stotine pedese
t neprocenjivih umetnikih dela na smrt je uni teno po nareenju CIA-e - neprocenjiva
umetnika dela plus volovi, koko ke i ostale ivotinje koje nisu bile na spisku. Kad b
i mislio o tome, redovno je postajao utuen i s njim je bilo te ko ubeivati se oko sl
ika u muzejima i slinih stvari.
" ta vi mislite", ree on naglas, dok je obazrivo vozio, "da li e, kad umremo i pojav
imo se pred Bogom na Sudnji dan, na i gresi biti pobrojani po vremenskom sledu ili
po te ini, od lak ih ka te im ili obrnuto, ili abecednim redom? Jer ne bih hteo da Bo
g zagrmi na mene kad umrem u osamdeset estoj, 'A, ti li si taj mali to je 1962. go
dine ukrao tri boce koka-kole sa kamiona koji je bio parkiran ispred dragstora,
i morae prilino brzo da to objasni .'"
"Ja mislim da su unakrsno povezani", ree Lakmen. "I samo ti urue kompjuterski izve t
aj koji sadr i ukupan zbir dugog niza koji je ve sabran."
"Greh je", ree Beris, zakikotav i se, "prevazien jevrejsko-hri anski mit."
Arktor ree: "Mo da oni dr e sve tvoje grehe u jednom velikom buretu za tur iju" - on se
okrete da pogleda u antisemitu Berisa - "u jednom ko er buretu za tur iju, i samo e
ga podii i odjednom ti sruiti itav sadr aj u lice, a ti e samo stajati dok sa tebe cure
gresi. Tvoji sopstveni gresi, i mo da jo nekoliko tuih koji su tu gre kom upali."
"Gresi nekoga sa istim imenom", ree Lakmen. "Nekog drugog Roberta Arktora. Koliko
misli da postoji Roberta Arktora, Berise?" On laktom munu Berisa. "Mogu li to da
nam ka u Kal Tek kompjuteri? I da potra e sve D ime Berise, kad su ve u radnji?"
Za sebe, Arktor pomisli: Koliko li ima Boba Arktora? Uvrnuta i zajebana misao. D
vojica kojih mogu da se setim, mislio je. Jedan po imenu Fred, koji e nadzirati o
nog drugog, po imenu Bob. Ista osoba. Da li je? Je li Fred zaista isto to i Bob?
Da li to neko zna? Ja bi trebalo da znam, ako iko zna, jer sam ja jedina osoba n
a svetu koja zna da je Fred Bob Arktor. Ali, mislio je, ko sam ja? Koji od njih
dvojice sam ja?
Kad su se zaustavili na kolskom prilazu, parkirali i umorno pri li ulaznim vratima
, zatekli su Berisovu cedulju i vrata nezakljuana, a kad su oprezno otvorili vrat
a, sve je izgledalo isto kao to je bilo kad su oti li.
Berisove sumnje iznenada izbi e na povr inu. "Ah", promrmlja on, ulazei. Hitro je pos
egao ka vrhu police za knjige kraj vrata i skinuo svoj pi tolj kalibra 22, stegav i
ga dok su se preostala dvojica kretala unaokolo. ivotinje im se pribli i e kao i obino
, tra ei hranu.
"Pa, Berise", ree Lakmen, "vidim da si u pravu. Neko je nesumnjivo bio ovde, jer
vidi - vidi i ti, zar ne, Bobe? - da bri ljivo sakrivanje tragova koje bi oni inae os
tavili svedoi o svom..." On zatim s gaenjem prdnu i od eta do kuhinje da u fri ideru p
otra i konzervu piva. "Berise", ree on, "ti si sjeban."
Kreui se oprezno s pi toljem u ruci, Beris nije obraao pa nju na njega, nastojei da otkr
ije nekakav nagove taj. Arktor je, posmatrajui, mislio: Mo da i hoe. Mo da su ostavili n
eke tragove. I mislio je: udno kako paranoja tu i tamo ume da se nakratko pove e sa
stvarno u. Pod vrlo osobenim okolnostima, kao danas. Potom, Beris e zakljuiti da sam
ja namerno izmamio sve iz kue kako bih omoguio tajnim uljezima da obave svoj posa
o. A kasnije e razabrati za to i koga i sve ostalo, a, u stvari, mo da ve jeste. Razab
rao je pre izvesnog vremena, zapravo; dovoljno davno da zapone sabota u cefoskopa,
kola i Bog zna ega sve jo . Mo da e, kad upalim svetlo u gara i, kua izgoreti do temelja.
Ali glavna stvar je, da li je tim za prislu kivanje stigao i postavio sve monitor
e i zavr io posao? To nee znati dok ne bude razgovarao sa Henkom i dok mu Henk ne b
ude dao taan plan monitora i gde se mogu servisirati bubnjevi s trakama. I sve os
tale dodatne informacije kojima je ef tima za prislu kivanje, kao i ostali strunjaci
ukljueni u ovu operaciju, hteo da ga zatrpa. U njihovoj zajednikoj igri protiv Bo

ba Arktora, osumnjienog.
"Vidi ovo!" ree Beris. Sagnuo se nad pepeljaru na niskom stoiu. "Doite ovamo!" o tro d
oviknu obojici, i oni se odazva e.
Spustiv i ruku, Arktor oseti kako iz pepeljare izbija toplota.
"Opu ak koji je jo vru", ree Lakmen, udei se. "Sigurno jeste."
Isuse, pomisli Arktor. Ipak su zajebali stvar. Neko iz ekipe je pu io, a zatim zam
i ljeno ugasio pikavac ovde. Znai, mora biti da su tek oti li. Pepeljara je, kao i uv
ek, bila prepuna; lan ekipe je verovatno pretpostavo da niko nee primetiti dodatak
, a kroz nekoliko trenutaka on bi se ve ohladio.
"ekaj malo", ree Lakmen, razgledajui pepeljaru. Izmeu duvanskih opu aka on izvue ostata
k d ointa. "Evo ta je vrue, ovaj opu ak d ointa. Pripalili su d oint dok su bili ovde. Ali
ta su radili? ta su, do avola, radili?" Namr tio se i zverao unaokolo, ljut i zbunje
n. "Bobe, jebo te - Beris je bio u pravu. Neko je bio ovde! Ovaj opu ak d ointa jo je
vru, i mo e da ga omiri e ako ga uzme ..." On ga stavi Arktoru pod nos. "Da, jo pomalo g
ri unutra. Verovatno semenka. Nisu je dobro oistili pre nego to su smotali."
"Taj opu ak", ree Beris, podjednako mrgodno, "mo da nije sluajno tu ostavljen. Ovaj do
kaz mo da nije propust."
" ta sad?" upita Arktor, pitajui se kakva je to policijska ekipa za prislu kivanje iji
lan pu i d oint pred ostalima dok je na du nosti.
"Mo da su bili ovde samo da bi podmetnuli drogu u ovu kuu", ree Beris. "Da nam smest
e, a onda telefonom kasnije otkucaju... Mo da je droga skrivena u telefonu, na pri
mer, i u zidnim utinicama. Moraemo da pretra imo itavu kuu i da je potpuno oistimo pre
nego to oni dojave. A verovatno imamo samo nekoliko sati."
"Ti proveri utinice u zidu", ree Lakmen. "Ja u da rastavim telefon."
"ekaj", ree Beris, podigav i ruku. "Ako nas budu videli kako se lomatamo unaokolo ne
posredno pre racije..."
"Kakve racije?" upita Arktor.
"Ako besomuno jurcamo okolo bacajui drogu", ree Beris, "onda ne mo emo da tvrdimo, ia
ko je to tano, da nismo znali da je droga tu. Uhvatie nas kako je dr imo u rukama. A
mo da je i to deo njihovog plana."
"Oh, sranje", zgaeno ree Lakmen. On se baci na kau. "Sranje, sranje, sranje. Ni ta ne
mo emo da uinimo. Verovatno je droga skrivena na hiljadu mesta koja nikad neemo pro
nai. Gotovi smo." On pogleda prema Arktoru, u zbunjenom besu. "Gotovi smo!"
Arktor ree Berisu: " ta je s tvojom elektronskom kasetnom spravom koja je povezana
s ulaznim vratima?" Be e zaboravio na nju. Oigledno je i Beris zaboravio. Lakmen ta
koe.
"Da, to bi u ovom asu trebalo da nam pru i mno tvo obave tenja", ree Beris. Kleknuo je k
raj kaua, pru io ruku ispod, zastenjao, zatim izvukao mali plastini kasetofon. "Ovo
bi trebalo prilino da nam ka e", poe on, a onda mu se lice smrklo. "Pa, verovatno se
na kraju i ne bi pokazao toliko znaajno." On izvue prikljuak za struju i spusti ka
setofon na stoi. "Znamo ono najva nije - da su oni zaista ulazili dok smo mi bili od
sutni. To je bio njegov najva niji zadatak."
Ti ina.
"Kladim se da mogu da pogodim", ree Arktor.
Beris ree: "Prva stvar koju su uradili kad su u li bila je da ga prebace na iskljuen
o. Ja sam ga ostavio na ukljueno, ali pogledajte - sad je okrenut na iskljueno. I
tako, mada sam ja..."
"Nije snimao?" upita Lakmen, razoaran.
"Brzo su izveli potez", ree Beris. "Pre nego to je i centimetar trake pro ao kroz gl
avu za snimanje. Ovo je, uzgred budi reeno, zgodna mala naprava, Soni. Ima posebn
u glavu za reprodukciju, brisanje i snimanje, kao i Dolbi sistem za prigu ivanje um
a. Jeftino sam ga dobio. Na jednoj trampi. I nikad mi nije zadavao nevolje."
Arktor ree: "Obavezno moramo da razmislimo."
"Sasvim tako", slo i se Beris, sev i na stolicu i zavaliv i se unazad, skinuv i naoari. "
U ovom trenutku mi nemamo nikakav drugi izlaz s obzirom na njihovu taktiku izvrd
avanja. Zna , Bobe, postoji ne to to bi mogao da uradi , ali za to treba vremena."
"Da prodam kuu i iselim se", ree Arktor.
Beris klimnu glavom.
"Ali, do avola", pobuni se Lakmen. "Ovo je na dom."
"Po to su sad ovakve kue u ovom kraju?" upita Beris, zaturiv i ruke iza glave. "Na tr i t

u? Pitam se takoe kolike su kamate. Mo da bi mogao prilino da zaradi , Bobe. S druge s

trane, mo da e morati da izgubi zbog hitne prodaje. Ali, Bobe, Boga mi, namerio si se
na profesionalce."
"Zna li nekog dobrog agenta za nekretnine?" upita ih Lakmen obojicu.
Arktor ree: "Kakav razlog da navedemo za prodaju? Uvek pitaju."
"Da, ne mo emo agentu rei istinu", slo i se Lakmen. "Mogli bismo da ka emo..." Razmi ljao
je, poti teno pijui pivo. "Ne mogu da smislim razlog. Berise, kakav bismo razlog,
la nu priu, mogli da damo?"
Arktor ree: "Naprosto emo otvoreno rei da su po celoj kui podmetnuti narkotici, a po t
o mi ne znamo gde su, odluili smo da se iselimo i pustimo da novi vlasnik bude ork
iran umesto nas."
"Ne", usprotivi se Beris, "mislim da ne mo emo sebi da dozvolimo toliku otvorenost
. Predla em da ka e , Bobe, da ka e da si dobio preme taj na poslu."
"Kuda?" upita Lakmen.
"U Klivlend", ree Beris.
"Mislim da bi trebalo da im ka emo istinu", ree Arktor. "U stvari, mogli bismo da d
amo oglas u Los Aneles Tajmsu: 'Moderna kua sa tri spavae sobe i dva kupatila za la
ko i brzo ispiranje, droga vrhunskog kvaliteta sakrivena po svim sobama; droga u
kljuena u prodajnu cenu.'"
"Ali oni bi onda zvali da pitaju koja vrsta droge", ree Lakmen. "A mi ne znamo; m
ogla bi biti bilo koja."
"I koliko je ima", promrmlja Beris. "Budui kupci bi se mo da raspitivali za koliinu.
"
"To jest", ree Lakmen, "moglo bi biti par grama travuljine, takvog nekog sranja,
ili bi mogli biti kilogrami heroina."
"Ja predla em", ree Beris, "da telefoniramo oblasnom komesarijatu za borbu protiv d
roge i da ih obavestimo o situaciji i zatra imo da dou i uklone drogu. Da pretra e kuu
, nau je i ratosiljaju je se. Jer, budimo realni, zaista nema vremena za prodaju
kue. Svojevremeno sam prouio pravno stanje za ovu vrstu ugovora, i veina pravnikih k
njiga se sla e..."
"Ti si lud", ree Lakmen, blenui u njega kao da je on jedna od D erijevih lisnih va i.
"Da telefoniramo borbi protiv droge? Agenti bi se ovde stvorili za manje od..."
"To nam je najbolja nada", glatko nastavi Beris, "a svi mo emo da se podvrgnemo de
tektoru la i kako bismo dokazali da nismo znali gde je droga niti da je uop te stavl
jena tamo. Ona je tamo bez na eg znanja ili dozvole. Ako im to ka e , Bobe, oslobodie t
e." Posle krae stanke, on priznade: "Na kraju. Kad se sve injenice saznaju na sudu
."
"Ali, s druge strane", ree Lakmen, "mi imamo sopstvene zalihe. Mi znamo gde su on
e i tome slino. Da li to znai da moramo da se otarasimo svojih zaliha? A pretposta
vimo da smo neku preskoili? Makar i jednu? Hriste, ovo je grozno!"
"Nema izlaza", ree Arktor. "Izgleda da su nas ukebali."
Iz jedne od spavaih soba pojavi se Dona Hotorn, odevena u sme an, mali bermuda-komp
let, ra upane kose, lica podbulog od spavanja.
"Ja sam u la", ree ona, "kao to je pisalo na cedulji. I neko vreme sam posedela, a o
nda sam se sruila u krpe. Na cedulji nije pisalo kad se vraate. Za to ste vikali? Bo e
, ba ste napeti. Probudili ste me."
"Ti si malopre popu ila d oint?" upita je Arktor. "Pre nego to si se sruila u krpe?"
"Ja ta", ree ona. "Inae nikako ne mogu da zaspim."
"To je Donin opu ak", ree Lakmen. "Daj joj ga."
Bo e moj, pomisli Bob Arktor. Ja sam bio u tom tripu isto koliko i oni. Svi smo za
jedno upali u njega tako duboko. On se strese, zadrhta i trepnu. Znajui ono to zna
m, ja sam ipak zajedno s njima zakoraio u taj odlepljeni paranoini prostor, sagled
ao ga onako kako su ga oni sagledavali - zbrkano, mislio je. Opet mrano; isti mra
k koji pokriva njih pokriva i mene; mrak ovog sumornog sveta snova u kome lebdim
o unaokolo.
"Ti si nas izvadila", ree on Doni.
"Iz ega?" upita Dona, zbunjena i pospana.
Ne ono to jesam, mislio je, ni ono to sam znao da je ovde danas trebalo da se dogo
di, ve ova enska - ona mi je glavu vratila na mesto, svu trojicu nas je izvadila.
Mala, crnokosa enska u a avom kompletu, koju ja otkucavam i farbam i koju u, nadam se

, tucati... jo jedan svet gde se stvarnost sastoji od farbanja i tucanja, mislio

je, a ova zgodna devojka je njegovo sredi te: zdravorazumska taka koja nas je sve n
aglo povratila. U protivnom, kud bi na e glave na kraju oti le? Mi smo, sva trojica,
naisto odlepili.
Ali ne prvi put, mislio je. ak ne ni danas.
"Ne bi trebalo da ostavljate kuu tako nezakljuanu", ree Dona. "Mogli bi da vas opel
je e, a to bi bila va a krivica. ak i ogromna kapitalistika osiguravajua dru tva ka u da a
o ostavi vrata ili prozor otkljuane, oni nee da plate. To je glavni razlog to sam u la
kad sam videla cedulju. Neko mora da bude ovde ako je nezakljuano."
"Koliko si dugo ovde?" upita je Arktor. Mo da je ona spreila postavljanje prislu kivaa
; mo da nije. Verovatno nije.
Dona pogleda na svoj elektrini Tajmeksov runi sat od dvadeset dolara, koji joj je
on poklonio. "Oko trideset osam minuta. Hej." Njeno lice se ozari. "Bobe, imam k
od sebe knjigu o vukovima - hoe sad da je pogleda ? Ima gomila e eg sranja u njoj, ako u
me da ukapira ."
" ivot je", ree Beris, kao za sebe, "jedina te ka stvar i ni ta drugo; postoji samo jed
an put, ceo te ak. Te ak toliko da vodi u grob. Svakog oveka i svaku stvar."
"Jesam li dobro ula kad si rekao da e prodati kuu?" upita ga Dona. "Ili je to bilo zna , da sam sanjala? Ne mogu da ocenim; ono to sam ula zvualo je odlepljeno i uvrnu
to."
"Svi mi sanjamo", ree Arktor. Ako narkoman uvek poslednji saznaje da je narkoman,
onda je mo da mu karac poslednji koji saznaje da li misli ono to ka e, razmi ljao je on.
Pitao se koliko je tih burgija to ih je Dona naula ozbiljno mislio. Pitao se koli
ko je bezumlje ovog dana - njegovo bezumlje - bilo stvarno, ili tek izazvano kao
prenosno ludilo, usled okolnosti. Dona je za njega, oduvek, bila sto erna taka stv
arnosti; za nju je to bilo osnovno, prirodno pitanje. Po eleo je da mo e da odgovori
.
7.
Sutradan se Fred pojavio u svom skrembl-odelu da uje kako su postavljeni prislu kiv
ai.
" est holo-skenera koji sad rade u objektu - est bi, mislimo, zasad trebalo da bude
dovoljno - prenose sliku u siguran stan malo dalje niz ulicu, u istom bloku gde
je i Arktorova kua", objasni Henk, rasprostirui tlocrt kue Boba Arktora na metalni
sto izmeu njih. Fred se ohladio videv i to, ali ne previ e. Podigao je papir i razgl
edao polo aje raznih skenera, u raznim sobama, ovde i tamo, kako bi sve bilo pod n
eprestanom zvunom i video-prismotrom.
"Znai, ja pregledam snimke u stanu", ree Fred.
"Koristimo ga kao mesto na kome se pregledaju snimci za osam - ili sad, verovatn
o, devet - kua i stanova pod prismotrom u tom kraju. Tako da e naletati na ostale l
jude na tajnom zadatku koji pregledaju svoje snimke. Tada mora da nosi svoje odelo
."
"Videe me kako ulazim u stan. Suvi e je blizu."
"Pretpostavljam, ali posredi je ogroman kompleks, stotine stanova, a to je jedin
i koji nam je elektronski odgovarao. Morae da poslu i, bar dok ne dobijemo legalno
iseljenje nekog drugog stana. Radimo na tome... dva bloka dalje, gde e biti manje
uoljiv. Otprilike za nedelju dana, pretpostavljam. Ako holo-snimci budu mogli da
se prenose s prihvatljivom rezolucijom preko mikro-relejnih kablova i ITT linija
kao raniji..."
"Samo u prodati priu da trpam neku ensku u tom kompleksu, ako me Arktor ili Lakmen
ili neki od tih glavonja vide da ulazim." To zaista nije mnogo komplikovalo stva
ri; zapravo, to e skratiti njegovo neplaeno vreme provedeno u putu, to je predstavl
jalo va nu stavku. Lako je mogao da se dokotrlja do sigurnog stana, pregleda snimk
e sa skenera, ustanovi ta je va no za njegov izve taj, a ta se mo e odbaciti, a zatim da
se vrlo brzo vrati - svojoj sopstvenoj kui, pomisli. Arktorovoj kui. Malo dalje u
z ulicu ja sam Bob Arktor, osumnjieni te ak narkos, na koga motre bez njegovog znan
ja, a onda svakih par dana nalazim izgovor da mugnem niz ulicu, u stan gde sam Fr
ed i gde premotavam kilometre i kilometre trake da vidim ta sam uradio, a itav ova
j posao, mislio je, baca me u depresiju. Izuzev za titu - i dragocena lina obave tenj
a - koje e mi pru iti.
Verovatno e onaj koji me progoni biti uhvaen na holo-skenerima ve tokom prve nedelj

e.
Shvativ i to, opustio se.
"Dobro", ree on Henku.
"Dakle, vidi gde su postavljeni holo-skeneri. Ako treba da se servisiraju, to ver
ovatno mo e i sam da uradi dok si u Arktorovoj kui, ako nema nikog. Ti inae normalno u
lazi u njegovu kuu, zar ne?"
Elem, sranje, pomisli Fred. Ako to uradim, onda u se nai na holo-snimcima. Tako da
kad ih predam Henku, ja oigledno moram biti jedna od osoba koja se na njima vidi
, a to mi kvari posao.
Dosad nikad nije stvarno objasnio Henku kako zna ono to zna o svojim osumnjienima;
on je informacije prenosio lino kao Fred, delotvoran ureaj za snimanje. Ali sad:
audio i holo-skeneri, koji ne uklanjaju automatski sve ono to ga mo e identifikovat
i, kao to to ini njegov usmeni izve taj. Pojavie se Robert Arktor kako petlja oko ske
nera kad se pokvare, njegovo lice e izroniti i ispuniti ekran. Ali, s druge stran
e, on e prvi pregledati snimljene trake; jo mo e da ukloni neke delove. Osim to e to z
ahtevati vremena i bri ljivosti.
Ali ta da ukloni? Da izbri e Arktora - potpuno? Arktor je osumnjieni. Samo Arktora k
ad ide da petlja oko holo-skenera.
"Ukloniu snimke na kojima sam ja", ree on. "Tako da me neete videti. Kao mera uobiaj
ene za tite."
"Naravno. Ti ranije nisi ovo radio?" Henk pru i ruku da mu poka e par slika. "Korist
i veliki ureaj za brisanje koji uklanja svaki deo trake gde se ti pojavljuje kao do
u nik. To je to se holoa tie; za audio, nema ustanovljenih pravila. Ipak, nee imati ve
likih problema. Za nas se podrazumeva da si ti jedna od osoba iz kruga Arktorovi
h prijatelja koji dolaze u tu kuu - ti si ili D im Beris, ili Erni Lakmen, ili arls
Frek, ili Dona Hotorn..."
"Dona?" On se nasmeja. U stvari, odelo se nasmejalo. Na svoj nain.
"Ili Bob Arktor", nastavi Henk, prouavajui svoju listu osumnjienih.
"Stalno izve tavam o samom sebi", ree Fred.
"Tako da e morati da i sebe povremeno ukljui u holo-trake koje nam predaje , jer ako s
e sistematski bude uklanjao, onda mi mo emo postupkom eliminacije da zakljuimo ko si
ti, hteli to ili ne. Ono to mora da uradi , zapravo, jeste da sebe uklanja na - kako
da ga nazovemo? - inventivan, umetniki... Do avola, prava re je kreativan nain... k
ao, recimo, tokom kratkih razdoblja kad si sam u kui i kad istra uje , pregleda papire
i ladice, ili servisira skener u vidnom polju drugog skenera, ili..."
"Treba samo da jednom meseno po aljete nekog uniformisanog u kuu", ree Fred. "I nared
ite mu da ka e, 'Dobro jutro! Do ao sam da servisiram ureaje za prismotru koji su taj
no postavljeni u va em objektu, u va em telefonu i va im kolima.' Mo da bi Arktor platio
raun."
"Arktor bi ga verovatno ucmekao, a zatim nestao."
Fred u skrembl-odelu ree: "Ukoliko Arktor ima toliko da krije. To nije dokazano."
"Arktor mo da krije poprilino. Prikupili smo i obradili mno tvo novih informacija o n
jemu. Nema ozbiljne sumnje: on je la njak, novanica od tri dolara. On je prevarant.
Zato ga dr i na oku dok ne padne, dok ne budemo imali dovoljno vrstih dokaza da ga
uhapsimo."
"Hoete da podmetnemo robu?"
"O tome emo kasnije razgovarati."
"Mislite da je on visoko u vrhu, zna , S.S. Agencije?"
"Ono to mi mislimo nema nikakvog znaaja za tvoj rad", ree Henk. "Mi procenjujemo; t
i podnosi izve taj sa sopstvenim ogranienim zakljucima. Time ne elim da te potcenjujem
, ali mi imamo informacije, mno tvo informacija, koje tebi nisu dostupne. Ukupnu s
liku. Kompjuterizovanu sliku."
"Arktor je osuen na propast", ree Fred. "Ako ne to sprema. A iz onoga to ka e , nasluujem
da sprema."
"Veoma skoro bi trebalo da imamo optu nicu protiv njega", ree Henk. "A onda mo emo da
zakljuimo njegov sluaj, to e nam svima priiniti zadovoljstvo."
Fred je stoiki zapamtio adresu i broj stana, a iznenada se prisetio da je viao jed
an mladi otkaeni par, koji je nedavno naglo nestao, kako ovde-onde ulazi i izlazi
iz zgrade. orkirani su, a njihov stan oduzet u ove svrhe. Dopadali su mu se. Dev
ojka je imala dugaku kosu boje lana, nije nosila prslue. Jednom je pro ao kolima kra

j nje dok je vukla bakaluk i ponudio se da je poveze; razgovarali su. Ona je bil
a organski tip, volela je megavitamine, alge i sunce, lepa, stidljiva, ali ga je
odbila. Sad je mogao da shvati i za to. Oito da su njih dvoje imali drogu. Ili, ve
rovatnije, da su dilovali. S druge strane, ako je stan bio potreban, dovoljno je
bilo uhapsiti ih za posedovanje, a to se uvek moglo dobiti.
Za ta bi, pitao se, vlasti mogle da koriste prljavu, ali veliku kuu Boba Arktora,
po to Arktor bude odvuen? Mo da kao jo vei centar za obradu informacija, najverovatnije
.
"Dopala bi ti se Arktorova kua", ree on naglas. "Oronula je i tipino narkomanski pr
ljava, ali je velika. Lepo dvori te. Mnogo bunja."
"To je dojavila i ekipa za postavljanje prislu kivaa. Neke izvanredne mogunosti."
"Oni su - ta? Dojavili su da ima 'mnogo mogunosti', je li tako?" Glas skrembl-odel
a ludaki je klepetao, suvo i bezvuno, to ga je jo vi e ljutilo. "Kakvih, na primer?"
"Pa, jedna oigledna mogunost: iz dnevne sobe se pru a pogled na raskrsnicu, tako da
se mogu snimiti vozila koja prolaze i njihove tablice..." Henk je prouavao svoje
brdo papira. "Ali Bert kako-se-zva e, koji je predvodio ekipu, misli da je kua name
rno ostavljena da toliko propadne, kako se nama ne bi isplatilo da je preuzmemo.
Kao ulaganje."
"Na koji nain? Na koji nain propala?"
"Krov."
"Krov je savr en."
"Unutra nja i spolja nja boja. Stanje podova. Kuhinjski ormanii..."
"Sranje", ree Fred, ili, u svakom sluaju, promumla odelo. "Arktor je mo da ostavio d
a se sudovi nagomilaju, kao i ubre, i nije obrisao pra inu, ali, na kraju krajeva,
tri tipa koja tamo ive bez enskih? ena ga je ostavila; ene bi trebalo da rade sve te
poslove. Da se Dona Hotorn uselila, kao to je Arktor hteo, kao to ju je preklinja
o, ona bi je odr avala. Uostalom, svaka profesionalna kuepaziteljska slu ba mogla bi
za pola dana da dovede celu kuu u savr eno stanje, to se i enja tie. Kad je krov u pitan
u, to me stvarno ljuti, jer..."
"Onda ti preporuuje da je uzmemo kad Arktor bude uhap en i izgubi vlasni tvo."
Fred, odelo, blenuo je u njega.
"Elem?" ravnodu no upita Henk, spremiv i olovku.
"Nemam nikakvo mi ljenje. Ovako ili onako." Fred ustade sa stolice da poe.
"Nee jo da zbri e ", ree Henk, dajui mu pokretom znak da ponovo sedne. Potra io je ne to
apirima na stolu. "Ovde imam dopis..."
"Ti uvek ima dopise", ree Fred. "Za svakoga."
"Ovaj dopis", ree Henk, "nala e mi da te danas po aljem u sobu 203, pre nego to ode ."
"Ako se tie onog govora protiv droge koji sam odr ao u Klubu lavova, ve su mi tupili
oko toga."
"Ne, nije to." Henk mu dobaci lepr avu cedulju. "Ovo je ne to drugo. Ja sam s tobom
zavr io, pa to ne ode odmah tamo da to obavi ."
Obreo se u potpuno beloj sobi s elinom opremom i elinim stolicama i elinim stolom, zak
ovanim za pod, u sobi nalik na bolniku, istoj, sterilnoj i hladnoj, s prejakim sve
tlom. U stvari, s desne strane je stajala vaga s natpisom PODE AVANJE VR I ISKLJUIVO
TEHNIAR. Dvojica zamenika su ga posmatrala, obojica u punoj uniformi erifove kance
larije Orind Kauntija, ali s lekarskim oznakama.
"Ti si policajac Fred?" upita jedan od njih, sa etvrtastim brkovima.
"Da, gospodine", ree Fred. Oseao se upla eno.
"Dobro, Frede, najpre mi dopusti da ka em da se, kako nesumnjivo ve zna , tvoji izve ta
ji i ispitivanja nadziru i kasnije pregledaju kako bi se prouili, za sluaj da je n
e to propu teno prilikom prvog sastanka. To je SRP, naravno, i primenjuje se na sve
policajce koji usmeno podnose izve taj, ne samo na tebe."
Drugi medicinski zamenik ree: "Kao i svi ostali kontakti koje odr ava sa odeljenjem,
kao to su telefonski kontakti i dopunske aktivnosti, poput tvog nedavnog javnog
govora u Anahajmu za momke iz Rotari kluba."
"Kluba lavova", ree Fred.
"Uzima li ti supstancu S?" upita levi medicinski zamenik.
"To pitanje je", ree drugi, "sporno, jer se podrazumeva da si u svom poslu primor
an da to ini . Zato nemoj da odgovara . Ne to bi te to inkriminisalo, ve naprosto to je
sporno." On pokaza na sto gde je stajala gomila kocaka i ostalih svakojakih plas

tinih predmeta, kao i jo neke neobine stvari koje policajac Fred nije uspevao da pr
epozna. "Doi ovamo i sedi, policaje Frede. Mi emo sada, nakratko, primeniti nekolik
o lakih testova. To ti nee oduzeti mnogo vremena i nee biti nikakve fizike nelagodn
osti."
" to se onogo govora tie..." ree Fred.
"Ono o emu je ovde re", ree levi medicinki zamenik, sedajui i vadei penkalo i neke fo
rmulare, "poniklo je iz nedavnog istra ivanja na odeljenju koje je pokazalo da je
nekolicina agenata na tajnom zadatku, koji su radili u ovom kraju, tokom protekl
og meseca primljena u Klinike za nervnu afaziju."
"Ti si svestan visokog stepena zavisnosti od supstance S?" upita Freda drugi zam
enik.
"Naravno", ree Fred. "Razume se da jesam."
"Sad emo ti dati ove testove", ree zamenik koji je sedeo, "ovim redosledom, poev od
onog to nazivamo BG ili..."
"Vi mislite da sam ja zavisnik?" upita Fred.
"To da li si ti zavisnik ili ne nije glavno pitanje, po to se od vojnog odeljenja
za hemijsko ratovanje u sledeih pet godina oekuje neutrali ue sredstvo."
"Ovi testovi se odnose ne na odlike supstance S koje stvaraju zavisnost ve na...
Uostalom, dau ti najpre ovaj test Skup-Podloga, koji utvruje tvoju sposobnost da b
rzo razlikuje skup od podloge. Vidi ovaj geometrijski dijagram?" On spusti iscrtan
u kartu ispred Freda, na sto. "Unutar naizgled besmislenih linija krije se pozna
t predmet koji bismo svi prepoznali. Ti treba da mi ka e
ta je..."
Predmet. U julu 1969, D ozef E. Bogen je objavio revolucionaran lanak 'Druga strana
mozga: paralelni um'. U tom lanku naveo je tajanstvenog dr A. L. Vigana, koji je
1844. napisao:
Um je u osnovi dvostruk, kao i organi putem kojih on dejstvuje. Ta zamisao mi se
javila, i ja sam o njoj razmi ljao du e od etvrt veka, a da nisam uspeo da naem nijed
nu valjanu niti ak prihvatljivu zamerku. Smatram stoga da sam u stanju da doka em:
(1) Da je svaka mo dana hemisfera zasebna i savr ena celina kao organ mi ljenja: (2) D
a se u obema hemisferama istovremeno mo e odvijati zaseban i jasan proces razmi ljan
ja i zakljuivanja.
U svom lanku, Bogen je zakljuio: 'Ja verujem (kao i Vigan) da svako od nas ima dva
uma u jednoj linosti. Ima sijaset pojedinosti koje u ovom sluaju treba redom izne
ti. Ali moramo se konano neposredno surotstaviti glavnom otporu Viganovom stavu:
to jest, subjektivnom oseanju koje svako od nas ima da smo Jedno. To unutarnje uv
erenje u Jednotu jeste najuvre enije mi ljenje zapadnog oveka..."
"...koji predmet i da ga poka e na celom polju."
Oni sa mnom igraju 'dobrog drota-zlog drota', mislio je Fred. " ta je sve ovo?" up
ita on, gledajui zamenika, a ne dijagram. "Kladim se da je to zbog govora u Klubu
lavova", ree. Bio je siguran.
Zamenik koji je sedeo ree: "Kod mnogih koji uzimaju supstancu S dolazi do rascepa
izmeu desne i leve mo dane hemisfere. Nastaje gubitak pravog jedinstva, to predstav
lja o teenje kako u opa ajnom tako i u saznajnom sistemu, mada naizgled saznajni sist
em nastavlja da radi normalno. Ali ono to sad dolazi iz opa ajnog sistema zagaeno je
time to je podeljeno, pa i ovaj drugi, stoga, postepeno prestaje da radi, sve vi e
slabei. Jesi li prona ao poznat predmet na ovom crte u? Mo e li da mi ga nae ?"
Fred ree: "Ne govorite valjda o naslagama te kih metala u tragovima u neuroreceptor
ima? Nepovratan..."
"Ne", ree zamenik koji je stajao. "To nije o teenje mozga, ve oblik trovanja, trovanj
a mozga. To je toksina mo dana psihoza koja utie na tvoj opa ajni sistem tako to ga raz
dvaja. Ono to ima pred sobom, ovaj BG test, meri tanost s kojom tvoj opa ajni sistem
deluje kao jedinstvena celina. Vidi li ovaj oblik ovde? Trebalo bi da ti odmah pa
dne u oi."
"Vidim bocu koka-kole", ree Fred.
"Taan odgovor je boca gaziranog soka", ree zamenik koji je sedeo, hitro ukloniv i cr
te i zameniv i ga drugim.
"Jeste li i ta zapazili", ree Fred, "prouavajui moje izve taje i tome slino? I ta maglovi
o?" Govor je u pitanju, mislio je. " ta je sa govorom koji sam odr ao?" upita. "Jesa
m li tu pokazao disfunkciju obe strane mozga? Jeste li me zato dovukli ovamo na
ove testove?" itao je ve o tim testovima za rascepljen mozak, koje je odeljenje s

vremena na vreme primenjivalo.

"Ne, ovo je rutinski postupak", ree zamenik koji je sedeo. "Mi shvatamo, policaje
Frede, da agenti na tajnom zadatku neizbe no moraju da uzimaju drogu, po du nosti; o
ni koji su morali da odu u savezne..."
"Za stalno?" upita Fred.
"Ne mnogi za stalno. Opet ka em, ovo je o teenje opa ajnog sistema koje se tokom vremen
a mo e popraviti kao..."
"Mrano", ree Fred. "To mi sve zamrauje."
"Ima li neke unakrsne smetnje?" upita iznenada jedan od zamenika.
" ta?" nesigurno ree on.
"Izmeu hemisfera. Ako je o teena leva hemisfera, tamo gde su obino sme tene jezike sposo
bnosti, onda je ponekad desna hemisfera zamenjuje koliko god je u stanju."
"Ne znam", ree on. "Ne, koliko ja znam."
"Misli koje nisu tvoje. Kao da razmi lja neka druga osoba ili drugi um. Ali drugaij
e nego to bi ti razmi ljao. ak i strane rei koje ne zna . Koje je nauio iz perifernog op
a anja negde tokom tvog ivota."
"Ni ta slino. To bih primetio."
"Verovatno bi. Po ljudima s o teenjem leve hemisfere, koji su to prijavili, to je oi
gledno veoma potresno iskustvo."
"Pa, pretpostavljam da bih to primetio."
"Nekad se verovalo da desna hemisfera uop te nema jezikih sposobnosti, ali to je bi
lo pre nego to je toliko ljudi drogama zeznulo svoju levu hemisferu i tako pru ilo
desnoj priliku da nastupi. Da popuni vakuum."
"Svakako u dr ati otvorene oi", ree Fred i zau samo mehaniki zvuk svog glasa, kao glas
poslu nog deteta u koli. Kako se sla e da poslu a svaku dosadnu zapovest koju mu nameu o
ni koji imaju vlast. Oni koji su vi i od njega i u prilici da mu nameu svoju snagu
i volju, bilo to razumno ili ne.
Samo pristani, mislio je. I radi ono to ti se ka e.
" ta vidi na drugoj slici?"
"Ovcu", ree Fred.
"Poka i mi ovcu." Zamenik koji je sedeo na e se napred i okrete sliku. "Nesposobnost
razlikovanja grupe i pozadine dovodi te u gomilu nevolja - umesto da ne vidi nik
akve oblike, ti opa a pogre ne oblike."
Kao psee govno, pomisli Fred. Psee govno bi se sigurno smatralo pogre nim oblikom. P
o svakom merilu. On je...
Podaci ukazuju na to da je ona nema, ni a hemisfera, specijalizovana za ge talt opa an
je, po to prevashodno sintetiki obrauje priliv podataka. Govorna, vi a hemisfera, za r
azliku od prve, po svoj prilici radi vi e na logiki, analitiki, kompjuterski nain, a
nalazi pokazuju da je mogui razlog za mo danu podeljenost kod oveka zapravo osnovna
nepomirljivost jezikih funkcija s jedne, i sintetikih opa ajnih funkcija s druge str
ane.
...oseao muninu i depresiju, gotovo isto toliko kao za vreme govora u Klubu lavova
. "Tu nema nikakve ovce, zar ne?" upita. "Ali jesam li bio blizu?"
"Ovo nije Ror ahov test", ree zamenik koji je sedeo, "u kome razni ispitanici mogu
na razliite naine tumaiti nejasnu mrlju. U ovom je ocrtan samo jedan osoben predmet
, kao takav. U ovom sluaju, to je pas."
" ta?" upita Fred.
"Pas."
"Kako znate da je pas?" On nije video nikakvog psa. "Poka ite mi." Zamenik...

Svoj eksperimentalni dokaz ovaj zakljuak nalazi u ivotinji rascepljenog mozga, ije
se dve hemisfere mogu izve bati da opa aju, misle i delaju nezavisno. Kod ljudskog b
ia, u kome je reenino mi ljenje tipino sme teno u jednu hemisferu, druga hemisfera se oi
o usavr ava u drugaijoj vrsti mi ljenja, koja se mo e nazvati paralelnom. Pravila i met
ode na osnovu kojih se reenino mi ljenje razvija u 'ovoj' strani mozga (strani koja
govori, ita i pi e) podvrgavani su analizi sintakse, semantike, matematike logike, i
tako dalje, tokom niza godina. Pravila po kojima se paralelno mi ljenje razvija u
drugoj strani mozga, zahtevae prouavanje tokom mnogih nastupajuih godina.
...okrete kartu; na poleini je bio iscrtan klasian jednostavan obris PSA, i Fred g
a je sad prepoznao kao oblik ucrtan meu linijama na prednjoj strani. U stvari, to

je bila naroita vrsta psa: hrt, sa uvuenim stomakom.

" ta to znai", ree on, " to sam umesto toga video ovcu?"
"Verovatno samo psiholo ka blokada", ree zamenik koji je stajao, preme tajui te inu s no
ge na nogu. "Tek kad proemo ceo set kartica, a onda obavimo nekoliko drugih testo
va..."
"Ono zbog ega je ovaj test bolji od Ror ahovog", prekide ga zamenik koji je sedeo,
vadei naredni crte , "jeste to to nije zasnovan na tumaenju; pogre nih odgovora ima kol
iko god mo e da zamisli , ali samo jedan taan. Pravi predmet koji je Psihografiko minis
tarstvo SAD ucrtalo i overilo za svaku kartu ponaosob; to je ono to je tano, jer j
e poslato iz Va ingtona. Ti ga ili pogodi ili ne, a ako poka e niz nepogaanja, onda zas
igurno ustanovljavamo funkcionalni poremeaj opa anja i neko vreme te prosu imo, dok k
asnije ne polo i test."
"Savezna klinika?" upita Fred.
"Da. Sad, ta vidi na ovom crte u, meu ovim crnim i belim linijama?"
Grad Smrti, mislio je Fred prouavajui crte . To je ono to vidim: smrt u vi e obliju, ne
samo u jednom ispravnom obliku, ve svuda. Male, metar i po visoke plaene ubice na
kolicima.
"Samo mi ka ite", ree Fred, "da li vas je uzbunio govor u Klubu Lavova?"
Dvojica medicinskih zamenika se pogleda e.
"Ne", ree najzad onaj koji je stajao. "To je imalo veze sa razgovorom koji je - z
apravo - bio nezvanian, u stvari, samo neko proseravanje izmeu tebe i Henka. Pre o
ko dve nedelje... shvata , postoji tehnolo ki prazan hod u obradi svog tog ubreta, sv
ih tih sirovih informacija koje pristi u. Jo nisu stigli do tvog govora. U stvari,
ni nee u sledeih par dana."
" ta je bilo to proseravanje?"
"Ne to o ukradenom biciklu", ree drugi zamenik. "Takozvanom sedmobrzincu. Ti si pok
u avao da prokljuvi kud su nestale preostale tri brzine, je li tako?" Dvojica medic
inskih zamenika ponovo su pogledala jedan drugoga. "Ti si mislio da su one ostav
ljene na podu gara e iz koje je ukraden?"
"Do avola", pobuni se Fred. "To je bila gre ka arlsa Freka, ne moja; on je sve uzbun
io priajui o tome. Ja sam samo mislio da je to sme no."
BERIS: (Stojei nasred dnevne sobe sa silnim, velikim, novim, sjajnim biciklom, ve
oma zadovoljan.) Vidite ta sam kupio za dvadeset dolara.
FREK: ta je to?
BERIS: Bicikl, trkaki desetobrzinac, doslovno nov-novcat. Video sam ga u kom ijinom
dvori tu i priupitao za njega, a oni su imali etiri komada pa sam im ponudio dvade
set dolara u gotovom i oni su mi ga prodali. Obojeni ljudi. ak su ga i prebacili
preko ograde umesto mene.
LAKMEN: Nisam znao da za dvadeset dolara mo e da se kupi gotovo nov desetobrzinac.
udo jedno ta se mo e dobiti za dvadeset dolara.
DONA: Lii na onaj koji je imala jedna enska to stanuje preko puta mene, koji je ornu
t pre nekih mesec dana. Verovatno su ga oni maznuli, ti crnci.
ARKTOR: Naravno da jesu, ako imaju etiri komada. A tako jeftino prodaju.
DONA: Treba da ga vrati enskoj preko puta mene, njen je. U svakom sluaju, trebalo b
i da joj da da ga pogleda, da vidi da li je njen.
BERIS: To je mu ki bicikl. Ne mo e biti njen.
FREK: to ka e da je desetobrzinac kad ima samo sedam brzina?
BERIS: (Zapanjeno.) ta?
FREK: (Prilazei biciklu i pokazujui.) Vidi, pet brzina ovde, dve brzine ovde na dr
ugom kraju lanca. Pet i dva...
Kad se optika hijazma make ili majmuna razdeli po du ini, opa aji iz desnog oka odlaze
samo u desnu hemisferu, a isto tako levo oko prenosi informacije samo levoj hem
isferi. Ukoliko je ivotinja, podvrgnuta ovakvoj operaciji, obuena da izabere izmeu
dva simbola koristei samo jedno oko, kasniji testovi pokazuju da je ona u stanju
da naini pravi izbor i uz pomo drugog oka. No ako su nervne veze, pre svega uljevit
o telo, razdvojene pre obuke, ono oko koje je od poetka bilo pokriveno, kao i nje
gova hemisfera, moraju se iznova obuiti. To jest, obuka se ne prenosi iz jedne he
misfere u drugu ukoliko su nervne veze preseene. To je osnovni eksperiment podelj
enog mozga, koji su izveli Majers i Speri (1953; Speri, 1961; Majers, 1965; Sper
i, 1967).

...jesu sedam. To je, znai, samo semobrzinac.

LAKMEN: Da, ali ak i trkaki sedmobrzinac vredi dvadeset dolara. Ipak je napravio d
obar pazar.
BERIS: ( acnut.) Oni obojeni su mi rekli da je desetobrzinac. To je pljaka.
(Svi se okupljaju da pogledaju bicikl. Ponovo vi e puta prebrojavaju brzine.)
FREK: Sad sam izbrojao osam. est napred, dve pozadi. To je osam.
ARKTOR: (Logino.) Ali trebalo bi da ih ima deset. Ne postoje sedmobrzinci ni osmo
brzinci. Bar ja nikad nisam uo za to. ta mislite da se dogodilo s brzinama koje ne
dostaju?
BERIS: Oni obojeni su sigurno radili na njemu, rastavljali ga nepropisnim alatom
i bez tehnikog znanja, a kad su ga ponovo sastavili, ostavili su tri brzine na p
odu u gara i. Verovatno su jo tamo.
LAKMEN: Onda bi trebalo da tra imo da nam vrate brzine koje nedostaju.
BERIS: (Ljutito premi ljajui.) Ali u tome i jeste pljaka: oni e verovatno ponuditi da
mi ih prodaju, ne da mi ih daju, kao to bi trebalo. Pitam se ta li su jo o tetili. (
Pregleda ceo bicikl.)
LAKMEN: Ako odemo svi zajedno, dae nam ih; mo e da se kladi , ovee. Idemo, jel' va i? (Gl
da unaokolo, tra ei podr ku.)
DONA: Jeste li sigurni da ima samo sedam brzina?
FREK: Osam.
DONA: Sedam, osam. U svakom sluaju, mislim, pre nego to odete tamo, pitajte nekoga
. Hou da ka em, meni ne izgleda da su mu ne to radili, u smislu da su ga rastavljali.
Pre nego to odete tamo i ponete da im serete, ustanovite. Kapirate?
ARKTOR: Ona je u pravu.
LAKMEN: Koga treba da pitamo? Koga znamo ko je strunjak za trkake bicikle?
FREK: Hajde da pitamo prvog na koga naiemo. Hajde da ga izguramo napolje, a kad n
eki lik naie, pitaemo ga. Tako emo dobiti nepristrasno mi ljenje.
(Oni zajedno izguraju bicikl pred kuu, smesta sreu mladog crnca koji parkira kola.
Pokazuju na sedam - osam? - brzina i pitaju koliko ih ima, mada mogu da vide osim arlsa Freka - da ima samo sedam: pet na jednom kraju lanca, dve na drugom. P
et i dva daju sedam. U to mogu da se uvere sopstvenim oima. ta se de ava?)
MLADI CRNAC: (Spokojno.) Ono to treba da uradite jeste da pomno ite broj brzina nap
red s brojem pozadi. To nije sabiranje nego mno enje, zato to, vidite, lanac preskae
od brzine do brzine, a u smislu odnosa brzina dobijate pet (Pokazuje na pet brz
ina.) puta jedna ili dve napred (Pokazuje na to.), to vam daje jedan puta pet, to
je pet, a zatim kad prebacite ovom ruicom na volanu (Pokazuje kako.) lanac preskae
na drugu od dve napred i ponovo se povezuje sa istih pet pozadi, to je dodatnih
pet. Vidite li kako to radi? Vidite, stepen brzina se uvek dobija uz pomo...
(Oni mu zahvaljuju i utke uvoze bicikl natrag u kuu. Mladi crnac, koga nikad ranij
e nisu videli i koji nema vi e od sedamnaest godina i vozi neverovatno olupana, st
ara, teretna kola, nastavlja da zakljuava, a oni zatvaraju ulazna vrata na kui i s
amo stoje tu.)
LAKMEN: Je l' neko ima neku drogu? 'Gde ima droge. ima i nade'. (Niko se...
Svi dokazi ukazuju na to da razdvajanje hemisfera stvara dva nezavisna podruja sv
esti u jednoj istoj lobanji, to e rei, u jednom organizmu. Ovaj zakljuak uznemiruje
neke ljude koji svest smatraju nedeljivim svojstvom ljudskog mozga. Zakljuak izgl
eda preuranjen drugima, koji tvrde da dosad pokazane sposobnosti desne hemisfere
ostaju na nivou automatizma. Postoji, sasvim sigurno, nejednakost hemisfera u d
osada njim sluajevima, ali to lako mo e biti osobina pojedinaca koje smo prouavali. Sa
svim je mogue da, ukoliko se ljudski mozak podeli kod veoma mlade osobe, obe hemi
sfere u krajnjem ishodu odvojeno i nezavisno razviju mentalne sposobnosti visoko
g stepena, do nivoa koji posti e samo leva hemisfera normalnih pojedinaca.
...ne smeje.)
"Mi znamo da si ti bio jedan od ljudi u toj grupi", ree medicinski zamenik koji j
e sedeo. "Nije va no koji. Niko od vas nije mogao da pogleda bicikl i uoi jednostav
nu matematiku radnju koja je potrebna da se ustanovi broj brzina u njegovom veoma
malom sistemu." U zamenikovom glasu Fred je zapazio izvesnu samilost, nain da bu
de ljubazan. "Takva radnja predstavlja test sposobnosti za mlae srednjo kolce. Jest
e li svi bili uduvani?"
"Ne", ree Fred.

"Takvi testovi sposobnosti daju se deci", ree drugi medicinski zamenik.

"Pa ta nije bilo u redu, Frede?" upita prvi zamenik.
"Zaboravio sam", ree Fred. Zautao je naas. a onda rekao: "Meni to lii na saznajni za
jeb, pre nego na opa ajni. Zar u takvim stvarima ne uestvuje apstraktno mi ljenje? Ne
..."
"Ti mo da zami lja da je tako", ree zamenik koji je sedeo. "Ali testovi pokazuju da sa
znajni sistem zakazuje zato to ne dobija tane podatke. Drugim reima, ulazne informa
cije se deformi u na takav nain da kad pone da donosi zakljuke o onome to vidi , zaklju
ogre no, zato to..." Zamenik napravi pokret rukom, poku avajui da nae nain da se izrazi.
"Ali desetobrzinac ima sedam brzina", ree Fred. "Ono to smo videli bilo je tano. Dv
e napred, pet pozadi."
"Ali niko od vas nije opazio kakav je njihov meuodnos: pet pozadi sa svakom od pr
ednje dve, kao to vam je crnac rekao. Je li on bio visokoobrazovan ovek?"
"Verovatno nije", ree Fred.
"Ono to je crnac video", ree zamenik koji je stajao, "razlikovalo se od onog to ste
vi videli. On je video dva zasebna spoja izmeu zadnjeg i prednjeg sistema brzina
, dve istovremene razliite veze koje su za njega bile uoljive izmeu prednjih brzina
povezanih sa svakom od pet zadnjih ponaosob... Ono to ste vi videli bila je jedn
a veza sa svim zadnjim brzinama."
"Ali to bi onda bilo est brzina", ree Fred. "Dve prednje brzine, ali jedna veza."
" to je netano opa anje. Crnog momka niko tome nije nauio; ono to su ga nauili, ako ga j
e uop te neko uio, jeste da shvati, saznajno, ta znae te dve veze. Svima vama je jedn
a od njih sasvim promakla. U stvari, iako ste izbrojali prednje brzine, vi ste i
h opazili kao celinu."
"Sledei put u biti bolji", ree Fred.
"Koji sledei put? Kad kupi ornuti desetobrzinac? Ili kad bude apstraktno obraivao sve
dnevne opa aje?"
Fred outa.
"Hajde da nastavimo test", ree zamenik koji je sedeo. " ta vidi na ovome, Frede?"
"Plastino psee govno", ree Fred. "Kao ono to prodaju ovde u Los Anelesu. Mogu li sad
da idem?" Opet se ponavljao govor iz Kluba lavova.
Oba zamenika se, meutim, nasmeja e.
"Zna , Frede", ree onaj to je sedeo, "ako si u stanju da tako zadr i smisao za humor, m
o da e i uspeti."
"Uspeti?" ponovi Fred. "Uspeti ta? Da uem u tim? Da sredim ensku? Da se popravim? D
a zadovoljim? Da ukapiram? Da govorim suvislo? Da zaradim? Da stignem na vreme?
Objasnite svoje izraze. Na latinskom se 'uspeti uraditi' ka e facere, to me uvek po
dsea na tucere, to je latinska re za 'tucati', a meni se...
Mozak vi ih ivotinja, ukljuujui i ovekov, jeste dvostruki organ, sastavljen od desne i
leve hemisfere, koje su povezane uzinom nervnog tkiva nazvanom uljevito telo. Pr
e nekih petnaest godina, Ronald E. Majers i R. V. Speri, tada na ika kom univerzite
tu, do li su do iznenaujueg otkria: kad se presee ova veza izmeu dve polovine velikog m
ozga, svaka hemisfera funkcioni e nezavisno, kao da je celovit mozak.
...u poslednje vreme ne di e, ni za kakvo sranje, plastino ili neko drugo, ili za m
a kakvo sranje. Ako ste vi momci neki psiholozi i ako ste slu ali moje beskonane in
formativne razgovore sa Henkom, na ta se, do avola, Dona pali? Kako da joj se prib
li im? Hou rei, kako se to radi? Sa takvom slatkom, jedinstvenom, tvrdoglavom enskico
m?"
"Svaka devojka je razliita", ree zamenik koji je sedeo.
"Mislim, da joj se pribli im na moralan nain", ree Fred. "Ne da je narokam pilulama
i piem i da joj ga onda utrpam dok le i na podu u dnevnoj sobi."
"Kupi joj cvee", ree zamenik koji je stajao.
" ta?" upita Fred, a oi mu se, kroz odelo, razrogai e.
"U ovo doba godine mo e da nae sitno proleno cvee. Na dejem odeljenju ili, recimo, kod
enija ili Kej Marta. Ili azaleju."
"Cvee", promrmlja Fred. "Mislite, plastino cvee ili pravo cvee? Pravo, pretpostavlja
m."
"Plastino ni ta ne valja", ree zamenik koji je sedeo. "Izgleda kao da je... pa, la no.
Nekako la no."
"Mogu li sad da idem?" upita Fred.

Po to su pogledali jedan u drugog, oba zamenika klimnu e glavom. "Proceniemo te neki

drugi put, Frede", ree onaj to je stajao. "Nije toliko hitno. Henk e te obavestiti
o vremenu sledeeg sastanka."
Iz nekog nejasnog razloga Fredu je do lo da se rukuje s njima pre nego to ode, ali
nije; samo je oti ao, ni ta ne rekav i, malo poti ten i pomalo zbunjen, verovatno zbog t
oga to su mu tako iznenada naleteli s levog krila. Prouavali su moj materijal, mis
lio je, poku avajui da pronau znake da sam odlepio, a neke su i prona li. Dovoljno, u
svakom sluaju, da hoe da me testiraju.
Proleno cvee, pomisli kad je stigao do lifta. Sitno cvee; ono verovatno raste nisko
pri zemlji i mnogo ljudi gazi po njemu. Da li raste u divljini? Ili u nekim pos
ebnim industrijskim saksijama ili ogromnim zatvorenim farmama? Pitam se kako izg
leda unutra njost. Polja i tome slino, neobini mirisi. I, pitao se, gde li se to nal
azi? Kuda ide i kako donde dospeva i kako tamo ostaje ? Kakvo je to putovanje i kakv
u kartu treba kupiti? I od koga se kupuje karta?
I, mislio je, voleo bih da povedem nekog sa sobom kad poem tamo, mo da Donu. Ali ka
ko to da pita , da to pita
ensku, kad ne zna ak ni kako da joj se pribli i ? Kad si je mu
ao i nisi ni ta postigao - ak ni prvi korak. Treba da po urimo, mislio je, zato to e sv
o poljsko cvee, o kome su mi priali, kasnije uvenuti.
8.
Na putu do kue Boba Arktora, gde se obino mogla nai gomila glavonja eljna veselog pr
ovoda i duvke, arls Frek je razraivao zvrku da nasanka starog Berisa, da mu vrati z
a vaku o ui onog dana u restoranu kod 'Tri emaneta'. U glavi je, ve to izbegavajui rada
rske zamke koje je policija posvuda dr ala (policijski kamioneti s radarom, koji s
u kontorlisali vozae, obino su bili maskirani kao stari olupani Folksvagenovi komb
iji, obojeni u zagasitosmee, a vozili su ih bradati krelci; kad bi ugledao takve
kamionete, usporavao je), premotavao pretpremijeru filma sa svojom zvrkom:
FREK: (Nehajno.) Danas sam kupio biljku metedrina.
BERIS: (S podsme ljivim izrazom lica.) Metedrin je beni, kao i spid; to je krenk,
to je kristal, to je amfetamin, pravi se sintetiki, u laboratoriji. Tako da nije
ogranski, kao trava. Ne postoji biljka metedrina kao to postoji biljka trava.
FREK: (Dajui mu lagvort.) Hou da ka em, nasledio sam etrdeset hiljada od jednog ujaka
i kupio biljku sakrivenu u gara i nekog tipa, gde on pravi metedrin. Hou da ka em, im
a fabriku u kojoj pravi met. Biljka u smislu..."
Nije uspevao da uoblii sasvim tanu reenicu dok je vozio, jer je njegov mozak delimin
o pratio okolna vozila i semafore; ali je znao da e, kad stigne do Bobove kue, sup
er dobro slo iti priu za Berisa. I naroito ako tamo bude gomila ljudi, Beris e se upe
cati na mamac i svima e se smesta pokazati kao oigledan i nesumnjiv dupeglavac. A
tako e mu super vratiti milo za drago, jer Beris vi e no iko drugi ne podnosi da se
neko sprda na njegov raun.
Kad je zaustavio kola, sreo je Berisa napolju kako radi oko kola Boba Arktora. H
auba je bila podignuta, a Beris i Arktor su stajali zajedno, sa hrpom automobils
kog alata.
"Vozdra, ovee", ree Frek, zalupiv i vrata na kolima i nehajno se gegajui prema njima.
"Berise", ree on odmah, spustiv i ruku na Berisovo rame da bi mu privukao pa nju.
"Kasnije", proguna Beris. Na sebi je imao radni kombinezon; mazivo i sline stvari
prekrivali su i inae prljavu tkaninu.
Frek ree: "Danas sam kupio biljku metedrina."
Nestrpljivo se mr tei, Beris ree: "Kolika je?"
" ta hoe time da ka e ?"
"Kolika je biljka?"
"Pa", ree Frek, pitajui se kako da nastavi.
"Koliko si je platio?" upita Arktor, takoe mastan od popravke kola. Skinuli su ka
rburator, opazi Frek, filter za vazduh, creva i sve.
Frek ree: "Desetak dolara."
"D im bi ti je nabavio i jeftinije", ree Arktor, nastavljajui da radi. "Zar ne, D ime?
"
"Biljke metedrina dele se gotovo d abe", ree Beris.
"Ovo je itava jebena gara a!" pobuni se Frek. "Fabrika! Izbacuje milion tableta na
dan - ma inerija za pravljenje tableta i sve to. Sve!"
"Sve to ko ta deset dolara?" upita Arktor.

"Ne u ovom kraju", nelagodno ree Frek. "Hej, zajebite to, momci."
Prekinuv i sa radom - Beris je esto prekidao s radom, bilo da mu se neko obraao ili
ne - Beris ree: "Zna , Frek, ako guta ili se bode sa previ e metedrina, poinje da govori
ao Paja Patak."
"Pa?" upita Frek.
"Onda niko ne mo e da te razume", ree Beris.
Arktor ree: " ta si rekao, Berise? Nisam te razumeo."
Lica ozarenog od odu evljenja, Beris je opona ao glas Paje Patka. Frek i Arktor su s
e cerekali i u ivali. Beris je nastavio, pokazav i najzad na karburator.
" ta je s karburatorom?" upita Arktor, prestav i da se smeje.
Beris, obinim glasom, ali i dalje se iroko osmehujui, ree: "Iskrivljena ti je klapna
za vazduh. Treba servisirati ceo karburator. Inae e ti se vazduh zatvoriti dok vo
zi autoputem i onda e motor da ti presisa i crkne, a neki dupeglavac e ti lupiti ka
lpi . A mogue je, osim toga, da ti ist benzin koji se sliva niz zidove cilindara - a
ko to bude predugo trajalo - spere svo ulje za podmazivanje, pa e ti cilindri izg
oreti i biti trajno o teeni. A onda e morati da ih ponovo narezuje ."
"Za to je klapna za vazduh iskrivljena?" upita Arktor.
Slegnuv i ramenima, Beris nastavi da rastavlja karburator, ne dajui odgovor. Ostavi
o je to Arktoru i arlsu Freku, koji nisu ni ta znali o motorima, naroito o slo enim po
pravkama kakva je ova.
Izlazei iz kue, Lakmen, odeven u elegantnu ko ulju i tesne leviske, nosei knjigu pod
mi kom i tamne naoare na nosu, ree: "Telefonirao sam i upravo proveravaju za koliko e
te ojaditi servisiranje karburatora na ovim kolima. Javie se uskoro, pa sam osta
vio ulazna vrata otvorena."
Beris ree: "Mogao bi da ugradi etvorokomorni umesto ova dva, kad si ve u radnji. Ali
morae da stavi novu usisnu cev. Mo emo da dobijemo polovnu za male pare."
"Imao bi previsok meugas", ree Lakmen, "sa, recimo, Roesterovim etvorokomornim - jes
i li na to mislio? A ne bi prebacivao kako treba. Ne bi prebacivao u vi i stepen."
"Dizne za meugas bi se mogle zameniti manjim diznama", ree Beris, "koje bi to nado
knadile. I sa tahometrom koji bi pokazivao broj obrtaja u minuti, kako ne bi pre
bacio broj obrtaja. Po tahometru bi znao kad ne prebacuje u vi i stepen. Obino je d
ovoljno pustiti papuicu gasa da bi se pre lo u vi i stepen, ako automatski prenos to
ne uradi. Znam i gde mo emo da nabavimo tahometar. U stvari, ja imam jedan."
"Da", ree Lakmen, "pa, ako on legne na gas do daske u preticajnoj brzini da bi na
glo dobio obrtnu silu u nekom hitnom sluaju na autoputu, ono bi prebacilo u ni i st
epen i nabilo toliki broj obrtaja da bi izbilo zaptivak klipa ili ne to gore, mnog
o gore. Razbucalo itav motor."
Beris, strpljivo, ree: "On bi video da igla na tahometru skae i smanjio bi gas."
"Dok pretie?" upita Lakmen. "Na pola puta kraj jebenog lepera? Sranje, morao bi da
nastavi da nabija gas, s previsokim brojem obrtaja ili bez njega; morao bi pre
da pusti da mu motor eksplodira nego da smanji gas, jer ako smanji gas nikad nee
obii ono to poku ava da pretekne."
"Zamah", ree Beris. "Kod ovako te kih kola, zamah bi ga izvukao ak i ako pusti gas."
"A ta emo s uzbrdicom?" upita Lakmen. "Zamah te ne nosi bogzna kako daleko uzbrdo
kad pretie ."
Arktoru, Beris ree: "Koliko su ova kola..." Sa e se da vidi koje su marke. "Ovaj...
" Usne su mu se pomicale. "Olds."
"Te ka su oko pet stotina kila", ree Arktor. arls Frek opazi kako je on namignuo Lak
menu.
"Onda si u pravu", slo i se Beris. "Ne bi bilo dovoljno mase za ubrzanje kod tako
male te ine. Ili bi?" On pipajui potra i olovku i ne to na emu bi pisao. "Pet stotina ki
la koje se kreu brzinom od sto ezdeset kilometara na sat daju silu koja je jednaka
..."
"Tih pet stotina kila", dodade Arktor, "ukljuuje i putnike i pun rezervoar i sand
uk cigala u prtlja niku."
"Koliko putnika?" upita Lakmen ravnodu no.
"Dvanaest."
"To je est pozadi", ree Lakmen, "i est..."
"Ne", ree Arktor, "to je jedanaest pozadi i voza koji sam sedi napred. Tako da bi,
vidite, bilo vi e te ine na zadnjim tokovima, radi pogona. Da ne bi zanosio."

Beris nemirno di e pogled. "Ova kola zanose?"

"Ukoliko nema jedanaest ljudi koji se voze pozadi", ree Arktor.
"Onda bi bilo bolje da prtlja nik natovarimo vreama peska", ree Beris. "Tri vree od p
o sto kila peska. Onda bi putnici mogli da se rasporede jednako i bilo bi im udo
bnije."
"A da stavimo u prtlja nik jedan sanduk sa tri stotine kila zlata?" upita ga Lakme
n. "Umesto tri od sto kila..."
"Hoe li da olabavi malo?" upita Beris. "Poku avam da izraunam silu ubrzanja za ova kol
a ako se kreu sto ezdeset na sat."
"Nee moi da idu sto ezdeset", ree Arktor. "Jedan cilindar im je crk'o. Hteo sam da t
i ka em. Izbacio mi je klipnjau sino, kad sam se vraao kui iz dragstora."
"Za to onda skidamo karburator?" upita Beris. "Za to moramo da skinemo celu glavu
motora. U stvari, mnogo vi e. U stvari, mo da ti je pukao blok. Pa mo da zato nee da up
ali."
"Zar tvoja kola nee da upale?" upita Frek Boba Arktora.
"Nee da upale", ree Lakmen, "zato to smo skinuli karburator."
Zbunjen, Beris ree: "Za to smo skinuli karburator? Zaboravio sam."
"Da zamenimo sve opruge i ostale sitne drangulije", ree Arktor. "Tako da se ne bi
ponovo zajebao i gotovo nas ubio. Tako nam je posavetovao mehaniar sa stanice Ju
nion."
"Kad vi skotovi ne biste blebetali", ree Beris, "kao gomila dileja na spidu, ja b
ih mogao da zavr im raunanje i da vam ka em kako bi se ovaj automobil sa svojom te inom
pona ao sa etvorokomornim Roesterovim karburatorom, prilagoenim uz pomo manjih dizni
za meugas." Sad je bio istinski ljut. "Zato UMUKNITE!"
Lakmen otvori knjigu koju je nosio. Onda se napeo, mnogo vi e nego obino; njegov ve
liki grudni ko se ra irio, bicepsi takoe. "Berise, proitau ti ne to." On poe da ita iz
ige, naroito teno. "'Onaj kome je dato da vidi Hrista stvarnije nego ijednu drugu
stvarnost...'"
" ta?" upita Beris.
Lakmen nastavi da ita. "'...nego ijednu drugu stvarnost na svetu, Hrista svuda pr
isutnog i svuda sve veeg, Hrista kao konano odreenje i plazmatino Naelo Vaseljene...'
"
" ta je to?" upita Arktor.
" arden. Tejar d arden."
"Bo e, Lakmene", ree Arktor.
"'...taj ovek odistinski ivi u prostoru gde ga nikakva vi estrukost ne mo e ugroziti,
a koji je, bez obzira na to, najdelatnija radionica vaseljenskog ispunjenja.'" L
akmen zatvori knjigu.
S velikom dozom straha, arls Frek se postavi izmeu Berisa i Lakmena. "O'ladite, mo
mci."
"Sklanjaj se s puta, Frek", ree Lakmen, povlaei unazad desnu ruku, nisko, za irok, u
bitaan udarac na Berisa. "Hajde, Berise, opauiu te da e do sutra biti u nesvesti, zat
o to tako razgovara sa boljima od sebe."
Sa krikom jezivog, dopadljivog straha, Beris ispusti svoju filcanu olovku i blok
i kao bez glave potra prema otvorenim ulaznim vratima kue, dovikujui dok je trao: "u
jem telefon u vezi sa servisiranjem karburatora."
Oni su ga gledali kako odlazi.
"Samo sam ga zavitlavao", ree Lakmen, trljajui donju usnu.
" ta ako uzme pi tolj i prigu iva?" upita Frek, uznemiren preko svake mere. Postepeno s
e pomerao prema svojim parkiranim kolima, da se hitro skloni iza njih ako se Ber
is pojavi pucajui.
"Hajdemo", ree Arktor Lakmenu; oni se ponovo zajedniki baci e na posao oko kola, dok
se Frek upla eno smucao oko svog automobila, pitajui se za to je danas odluio da svra
ti ovamo. Danas nije bilo vesele atmosfere, ba nikakve, kao to je obino bivalo. Od
samog poetka je osetio lo e vibracije ispod zavitlavanja. ta u koju pizdu materinu n
e valja? - upitao se i natmureno se vratio do svojih kola, da ih upali.
Hoe li se stvari pogor ati i zapetljati i ovde, pitao se, kao to se to dogodilo u kui
D erija Fejbina tokom poslednjih nekoliko nedelja provedenih sa njim? Ovde je nek
ad bilo veselo, mislio je, svi su u ivali i uduvavali se, dajui mu po esid roku, na
roito po Stounsima. Dona je sedela u svojoj ko noj jakni i izmama, punei kapsule, Lak

men zavijao d ointe i priao o seminaru o pu enju droge i motanju d ointa koji je namera
vao da organizuje na Kalifornijskom univerzitetu, i o tome kako e jednog dana izn
enada zamotati savr en d oint, a on e biti stavljen pod staklo, u helijum, u Konstitj
u n Holu, kao deo amerike istorije sa ostalim eksponatima od podjednakog znaaja. Kad
se osvrnem unatrag, mislio je, ak i na ono kad smo D im Beris i ja sedeli kod emane
ta pre neki dan... ak je i tada bilo bolje. D eri je poeo, pomisli on; to je ono to d
olazi ovamo, ono to je bilo kad su odneli D erija. Kako mogu toliko lepi dani i dog
aaji i trenuci da tako brzo postanu ru ni, i to bez ikakvog razloga, bez ikakvog pr
avog razloga? Samo - promena. Bez ieg to ju je izazvalo.
"Ja kidam", ree on Lakmenu i Arktoru, koji su ga gledali kako turira ma inu.
"Nemoj, ostani, hej, ovee", ree Lakmen s ljubaznim osmehom. "Potreban si nam. Ti si
burazer."
"Neee, bri em ja."
Iz kue se oprezno pojavi Beris. Nosio je eki. "Bio je pogre an broj", povika on, kreui
se napred veoma oprezno, zastajkujui i zverajui kao onaj rakoliki stvor u drajv-in
bioskopu.
" ta e ti eki?" upita Lakmen.
Arktor ree: "Da popravi motor."
"Palo mi je na pamet da ga ponesem", objasni Beris, vrativ i se smotreno do Oldsa,
"po to sam bio unutra i primetio ga."
"Najopasnija vrsta ljudi", ree Arktor, "jesu oni koji se pla e sopstvene senke." To
je bilo poslednje to je Frek uo odvozei se kolima; razmi ljao je o tome ta je Arktor
hteo da ka e, da li je pri tom mislio na njega, arlsa Freka. Osetio je stid. Ali sr
anje, pomisli, to da ostanem kad je toliko upavo? Gde je tu kukaviluk? Nikad ne uest
vuj u ru nim scenama, podseti on samog sebe; to je bio njegov ivotni moto. I tako s
e sad odvezao, ne osvrui se. Neka se meusobno ukokavaju, mislio je. Kome su oni pot
rebni? Ali bilo mu je te ko, zaista te ko, da ih ostavi po to je prisustvovao toj mrano
j promeni, i ponovo se pitao za to, i ta ona znai, ali onda mu je sinulo da e stvari
mo da poi drugim pravcem i na bolje, i to ga je razveselilo. U stvari, podstaklo ga
je da odmota kratak izmi ljeni film u glavi dok je vozio izbegavajui nevidljiva po
licijska kola:
SVI SU SEDELI TAMO KAO I PRE.
ak i ljudi koji su bili mrtvi ili naisto odlepljeni, kao D eri Fejbin. Svi su sedeli
ovde i onde na nekakvom blistavom belom svetlu, koje nije bilo dnevna svetlost
ve neka svetlost bolja od toga, kao nekakvo more koje se prostiralo pod njima i i
znad njih.
Dona i jo par enskih izgledale su tako seksi - nosile su haltere i vrue pantalonice
, ili tesne majice bez prslueta. Mogao je da uje muziku, iako nije uspeo sasvim da
razabere koja je to stvar i sa koje ploe. Mo da Hendriks! - pomisli. Da, stara Hen
driksova stvar, ili je sad odjednom to bila D enis. Svi oni: D im Kroe, D enis, ali prv
enstveno Hendriks. "Pre nego to umrem", mrmljao je Hendriks, "dajte da pro ivim ivot
kako ja hou", a tad se izmi ljeni film smesta prekinuo, jer je on zaboravio da je
Hendriks mrtav, kao i to kako su umrli Hendriks i D oplinova, Kroea da i ne pominje
mo. Hendriks i D enis koji overdoziraju na smeku, oboje, dvoje tako finih i kul lj
udi, dva neuvena ljudska bia, i on se seti kako je uo da je D enisin agent njoj davao
samo par stotina dolara tu i tamo; ostatak nije mogla da dobije, sve to je zarad
ila, zbog sklonosti ka piu. A onda u glavi zau njenu pesmu 'Sve je usamljenost', i
poe da plae. I u tom stanju nastavi da vozi kui.
U dnevnoj sobi, sedei sa svojim prijateljima i poku avajui da ustanovi da li mu treb
a nov karburator, servisiran karburator, ili izmenjeni karburator sa usisnom cev
i, Robert Arktor je oseao nemu, stalnu prismotru, elektronsko prisustvo, holo-ske
nera. A to mu je prijalo.
"Izgleda veseo", ree Lakmen. "Da sam ja puk'o sto dolara, ne bih bio veseo."
"Odluio sam da vozim ulicom dok ne naiem na neki Olds kao to je moj", objasni Arkto
r, "a zatim da mu skinem karburator i ne platim ni ta. Kao i svi ostali koje pozna
jemo."
"Naroito Dona", slo i se Beris. "Voleo bih da nije bila tu onog dana dok smo mi bil
i napolju. Dona krade sve to mo e da ponese, a ako ne mo e da ponese, telefonira svoj
im pajta ima lopu ama i oni se pojave i odnesu to umesto nje."
"Ispriau vam priu koju sam uo o Doni", ree Lakmen. "Vidite, Dona je jednom stavila etv

rt dolara u jedan od onih automata za po tanske marke, u kojima ima itava rolna mar
aka, a ma ina je bila pokvarena i samo je nastavila da izbacuje marke. Konano, ona
je imala pun ceger. Ma ina je i dalje izbacivala. Na kraju, ona je imala nekih - o
na i njeni prijatelji lopu e su ih prebrojali - osamnaest i vi e hiljada po tanskih ma
raka od petnaest centi. Elem, to je bilo kul, ali ta e Dona Hotorn da radi s tolik
im markama? Nikad u ivotu nije napisala pismo, osim svom advokatu da tu i nekog tip
a koji ju je izradio prilikom jedne eme."
"Dona to radi?" upita Arktor. "Koristi advokata da naplati obaveze iz nezakonite
transakcije? Kako mo e to da uradi?"
"Verovatno samo ka e da joj tip duguje lovu."
"Zamisli da od advokata dobije ljutito pismo u stilu 'plati ili e na sud', u vezi s
nekom emom", ree Arktor, udei se Doni, kao to je esto inio.
"U svakom sluaju", nastavi Lakmen, "ona se tako zatekla s cegerom u kome je bilo
najmanje osamnaest hiljada po tanskih maraka od petnaest centi, i ta, do avola, s nj
ima da radi? Ne mo e da ih preproda po ti. U svakom sluaju, kad po ta doe da servisira a
utomat, znae da se pokvario, a svako ko se pojavi na alteru s tolikim markama od p
etnaest centi, pogotovu s celom rolnom - sranje, odmah e ukapirati; u stvari, oni
e i ekati Donu, je l' tako? Zato je ona razmislila o tome - naravno, po to je utova
rila rolnu maraka u svoj Em-d i i odvezla se - a onda je pozvala jo nekoliko onih k
retenskih lopu a s kojima radi i naterala ih da se odvezu tamo s nekakvim pneumats
kim ekiem, koji ima hlaenje na vodu i prigu iva zvuka na vodu, stvarno otkaena specijal
na stvar koju su, Hriste, takoe maznuli, i oni su izvadili automat za marke iz be
tona usred noi i odneli ga njenoj kui, u jednom Ford raneru. Koji su verovatno takoe
maznuli. Za marke."
"Hoe da ka e da je prodala marke?" upita Arktor, zadivljen. "Iz automata? Jednu po je
dnu?"
"Oni su postavili - u svakom sluaju, tako sam uo - oni su premestili automat za ma
rke na prometnu raskrsnicu gde prolazi mnogo ljudi, ali podalje s vidika da ga n
e zapazi po tanski kamion, i pustili su ga u rad."
"Pametnije bi bilo da su samo obili kasu za novie", ree Beris.
"I tako su, dakle, prodavali marke", ree Lakmen, "nekoliko nedelja dok se automat
nije ispraznio, kao to je, na kraju, naravno i morao. Jebi ga, a ta dalje? Mogu d
a zamislim Donin mozak kako razmi lja o tome tokom tih nedelja, njen seljaki mozak.
.. porodica joj je seoskog porekla, iz neke Evropske zemlje. U svakom sluaju, dok
je automatu ponestalo maraka, Dona je re ila da ga pretvori u ma inu za sokove, to j
e daleko od po te - takvi se automati stvarno uvaju. A za to se zauvek ide u orku."
"Je li to istina?" upita Beris.
" ta je li istina?" upita Lakmen.
Beris ree: "Ta devojka je poremeena. Trebalo bi je silom poslati u ludnicu. Shvata
te li da su svima nama uveani porezi zato to je ona ukrala te marke?" Glas mu je o
pet bio ljutit.
"Pi i vladi i ka i im", ree Lakmen, a izraz lica mu je bio hladan od gaenja prema Beri
su. "Tra i od Done marku da po alje pismo; prodae ti jednu."
"Po punoj ceni", ree Beris, jednako ljut.
Holo-skeneri e, mislio je Arktor, imati kilometre i kilometre ovoga na svojim sku
pim trakama. Ne kilometre i kilometre prazne trake, ve kilometre i kilometre utri
povane trake.
Ono to se de ava dok Robert Arktor sedi pred holo-skenerom nije toliko va no, razmi lja
o je; va nije je ono to se dogaa - bar za njega... za koga?... za Freda - dok je Rob
ert Arktor negde drugde ili spava, a ostali se nalaze u vidnom polju skenera. Za
to treba da se izgubim, mislio je, kako sam isplanirao, ostavljajui te momke ovde
, i da po aljem druge poznanike ovamo. Moram se postarati da moja kua odsad bude su
per pristupana.
A tad se u njemu rodi stra na, ru na misao. Pretpostavimo da kad budem pregledao tra
ke ugledam Donu kad je ovde - kako otvara prozor ka ikom ili no em - i kako se uvlai
unutra i uni tava moju imovinu i krade. Jedna druga Dona: enska kakva stvarno jeste
, ili u svakom sluaju kakva je kad je ne vidim. Filozofski trip 'kad drvo padne u
umi'. Kakva je Dona kad je niko ne gleda?
Da li se, pitao se on, ta ne na, ljupka promuurna i veoma dobra, superdobra devojka
iznenada pretvara u ne to podmuklo? Hou li videti promenu koja e mi oduvati mozak?

Dona ili Lakmen, bilo ko do koga mi je stalo. Kao kuni ljubimac, maka ili pas kad
nisi kod kue... maka prazni jastunicu i kree da trpa u nju tvoje dragocenosti: elekt
rini sat i radio, aparat za brijanje, sve to mo e da natrpa pre nego to se ti vrati : p
otpuno druga maka dok te nema, koja te pelje i i sve daje u zalagaonicu, ili pripal
juje tvoje d ointe, ili hoda po plafonu, ili telefonira ljudima na meugradskoj... B
og zna. Ko mar, uvrnut drugi svet iza ogledala, strava izokrenutih stvari, s nepre
poznatljivim stvorenjima koja se unjaju unaokolo; Dona koja puzi na sve etiri, jed
e iz posuda za ivotinje... bilo kakva vrsta ludakog psihodelinog tripa, nedokuivog i
stra nog.
Do avola, mislio je; to se toga tie, mo da Bob Arktor nou ustaje iz dubokog sna i radi
takve stvari. Ima seksualne odnose sa zidom. Ili se pojavljuju tajanstvene naka
ze koje nikad ranije nije video, itav buljuk njih, s naroitim glavama koje se okreu
u krug, kao kod sove. A audio-skeneri e uhvatiti sumanute maloumne zavere koje s
mi ljaju on i oni, da dignu u vazduh mu ki klozet na stanici Standard tako to e klozet
sku olju napuniti plastinim eksplozivom iz Bog zna kakvog zaumnog razloga. Mo da se
takve stvari odigravaju svake noi dok on samo zami lja da spava - a danju nestaju.
Bob Arktor, premi ljao je, mo e saznati mnogo vi e o sebi nego to je spreman da sazna,
vi e nego to e saznati o Doni u njenoj maloj ko noj jakni, i o Lakmenu u napirlitanom
odelu, ak i o Berisu - mo da D im Beris naprosto ide na spavanje kad nikog nema oko n
jega. I spava dok se opet ne pojave.
Ali sumnjao je u to. Verovatnije je da Beris izvlai skriveni predajnik iz loma i
haosa u ovoj sobi - koja je, kao i sve ostale sobe u kui, sad prvi put stavljena
pod celodnevni nadzor - i alje tajne signale drugom buljuku tajnih dupeglavaca s
kojima trenutno kuje zaveru za ne to za ta ljudi poput njega kuju zavere. Drugi ogr
anak vlasti, razmi ljao je Bob Arktor.
S druge strane, Henk i oni momci u stanici nee biti odu evljeni ako Bob Arktor ode
iz kue, sad kad su monitori temeljno i po visokoj ceni postavljeni, i da ga niko
vi e nikad ne vidi: da se nikad ne pojavi ni na jednoj traci. Stoga ne mo e da se iz
gubi kako bi ostvario sopstvene planove za prismotru na raun njihovih. Na kraju k
rajeva, oni su dali pare.
U scenariju po kome se snimalo, on je u svako doba morao biti glavni akter. Akte
r, Arktor, mislio je. Bob Akter koga love; on koji je prvoklasna lovina.
Ka u da ovek nikad ne prepozna svoj glas kad ga prvi put uje snimljen na traci. A ka
d vidi sebe na video traci ili, u ovom sluaju, na trodimenzionom hologramu, ne pre
poznaje se ni vizuelno. Zami ljao si sebe kao visokog, debelog mu karca crne kose, a
umesto toga si sitna, mr ava ena bez kose... je li to - to? Siguran sam da u prepozn
ati Boba Arktora, mislio je, ako ni po emu drugom onda po odei koju nosi ili postu
pkom eliminacije. Ono to nije Beris ili Lakmen, a ivi ovde, mora biti Bob Arktor.
Ukoliko nije jedan od pasa ili maaka. Nastojau da svoje profesionalno oko izve bam n
a neemu to hoda uspravno.
"Berise", ree on, "idem napolje da vidim mogu li da uradim neke tablete." Onda se
napravi kao da se prisetio kako nema kola; napravio je takvo lice. "Lakmene", r
ee, "je li tvoj Falkon u voznom stanju?"
"Nije", zami ljeno ree Lakmen, po to je razmislio, "mislim da nije."
"Mogu li da pozajmim tvoja kola, D ime?" upita Arktor Berisa.
"Pitam se... da li mo e da upravlja mojim kolima", ree Beris.
To je uvek izazivalo otpor kad bi ma ko poku ao da pozajmi Berisova kola, zato to j
e Beris u njih ugradio tajne, neodreene dodatke, na
(a)
ve anju
(b)
motoru
(c)
prenosu
(d)
zadnjem trapu
(e)
pogonu
(f)
elektrici
(g)
prednjem trapu i upravljakom sistemu
(h)
kao i na satu, upaljau za cigarete, pepeljari, kaseti. Naroito u kaseti. B
eris ju je uvek dr ao zakljuanu. Radioaparat je, takoe, bio lukavo izmenjen (nikad n
ije objasnio kako ili za to). Ako okrene na jednu stanicu, dobija samo kratke signal
e u razmaku od jednog minuta. Sva dugmad su donosila jedan te isti prijem, koji
nije imao nikakvog smisla i, udnovato, nikad se na njemu nije uo rok. Ponekad, kad

su i li s Berisom u kupovinu i kad bi Beris parkirao i izi ao iz kola, ostavljajui i

h, namestio bi na poseban nain neku naroitu stanicu, veoma glasno. Ako bi je oni p
romenili dok njega nema, postajao je smu en i odbijao je da govori na putu kui, pa a
k i da objasni. Jo nije objasnio. Verovatno je, kad se namesti na tu frekvenciju,
radio emitovao
(a)
vlastima
(b)
linoj paravojnoj politikoj organizaciji
(c)
mafiji
(d)
vanzemaljcima s vi om inteligencijom
"Time hou da ka em", ree Beris, "ii e..."
"Ma, zajebi!" grubo se ume a Lakmen. "To je obian estocilindrini motor, bizgove. Kad
ga parkiramo u centru Los Anelesa, vozi ga momak sa parkinga. Za to Bob ne bi mogao
? Ti, dupeglavac jedan."
Sad, Bob Arktor je takoe imao nekoliko spravica, nekoliko tajnih izmena ugraenih u
radio u svojim kolima. Ali nije priao o njima. U stvari, imao ih je Fred. Ili ih
je, u svakom sluaju, neko imao, a one su radile nekoliko stvari nalik na one za
koje je Beris tvrdio da radi nekoliko njegovih elektronskih pomagala, a s druge
strane, ipak, nisu.
Na primer, svako policijsko vozilo emituje naroit ometajui signal punog spektra ko
ji na obinom automobilskom radiju zvui kao kvar na blokadi sveica u tim kolima. Kao
da ne to nije u redu sa paljenjem na policijskom automobilu. Meutim, Bobu Arktoru
je, kao organu reda i mira, dodeljena jedna spravica koja mu je, po to ju je ugrad
io u svoj radio, kazivala veoma mnogo, dok drugim ljudima - veini drugih ljudi ti umovi nisu davali nikakve informacije. Ti drugi ljudi ak nisu ni shvatali da st
atiki um nosi informaciju. Pre svega, razliiti pod-zvuci su kazivali Bobu Arktoru k
oliko mu je blizu policijsko vozilo i, jo , kome odeljenju pripada: gradskom ili o
blasnom, saobraajnoj patroli, ili federalcima, ili ta bilo. On je takoe hvatao sign
ale u razmaku od jednog minuta, koji su slu ili kao vremenska provera za parkirano
vozilo; oni u parkiranom vozilu mogli su da ustanove koliko minuta ekaju, bez up
adljivih pokreta rukama. To je bilo korisno, na primer, kad bi se dogovorili da
upadnu u neku kuu za tano tri minuta. Ono zt zt zt na radiju njihovog automobila t
ano ih je obave tavalo kad su pro la tri minuta.
Znao je, takoe, za AM stanicu koja neprestano pu ta melodije tipa 'deset najboljih'
i ogromne koliine di-d ej blebetanja, koje ponekad nije bilo blebetanje, u izvesno
m smislu. Ako se ukljui ta stanica, i laparanje ti ispuni kola, svako ko sluajno s
lu a ue obinu pop-stanicu i uobiajenu dosadnu priu di-d eja, pa niti e se uop te zadr a
ti e na ma koji nain provaliti da takozvani di-d ej iznenada, istim onim prigu enim br
bljivim glasom kojim je rekao, "A sad, evo numere za Fila i D ejn, nova pesma Keta
Stivensa pod nazivom..." povremeno ka e ne to vi e nalik na "Plavo vozilo e produ iti jo
kilometar i po na sever do Bastanurija, a druge patrole e..." i tako dalje. Niko od svih tipova i enskih koji su se s njim vozili, ak ni kad je bio primoran da os
tane na policijskoj frekvenciji za obave tavanje i uputstva, kao kad se odigravalo
neko veliko hap enje ili neka druga vea akcija koja bi mogla zahtevati njegovo pri
sustvo - to nije primetio. Ili ako su primetili, verovatno su pomislili da su on
i sami odlepili ili su paranoini, pa zaboravili na to.
A uz to je znao i za mno tvo neobele enih policijskih vozila, poput starih evroleta k
oji su pozadi nabud eni bunim (protivzakonitim) izduvnim cevima i trkakim trakama, a
hipici divljakog izgleda voze ih sumanuto i velikom brzinom - iz onoga to je njeg
ov radio emitovao na posebnoj stanici za prenos informacija na svim frekvencijam
a, on je znao kad bi ga neki od njih obi ao ili prozujao mimo njega. Umeo je da ne
obraa pa nju.
Takoe, kad bi gurnuo ruicu koja navodno prebacuje sa AM na FM stanicu na radiju u
kolima, stanica na posebnoj frekvenciji pu tala je beskonanu muziku u stilu one u ek
aonicama, ali se taj zvuk koji je dopirao do njegovih kola filtrirao, de ifrovao,
uz pomo mikrofonskog predajnika u samom radiju, tako da je njegova oprema hvatala
sve to govore oni koji su u kolima, i to emitovala vlastima; ali tu stanicu koja
svira, ma koliko glasno, oni tamo nisu primali i ona ih uop te nije ometala; ureaj
ju je uklanjao.
Ono to je Beris tvrdio da ima zaista je bilo donekle nalik na ono to je on, Bob Ar
ktor, policajac na tajnom zadatku, uistinu imao u svom automobilskom radiju; ali

izvan toga, kad su u pitanju druge nadogradnje kao kod ve anja, motora, prenosa i
tako dalje, nije bilo nikakvih izmena. To bi bilo nepristojno i oigledno. I drug
o, milioni zaluenika za automobile mogli bi da naprave podjednako opasne izmene n
a svojim kolima, tako da je on naprosto dobio dozvolu za srazmerno veliko frizir
anje svoje krntije i na tome se zadr ao. Svaki jak automobil mo e da pretekne i za s
obom ostavi ma koji drugi. Beris je mnogo srao o tome; Ferari ima ve anje i upravl
jaki mehanizam s kojim ne mo e da se meri nikakva 'specijalna tajna izmena', i zato
, do avola s tim. A drotovi ne mogu da voze sportska kola, ak ni ona jeftina. O Fe
rarijima da i ne govorimo. Na kraju, o svemu ipak odluuje ve tina vozaa.
On je, pak, imao jo jedu stvar koju mu je policija obezbedila. Vrlo neobine gume.
One nisu imale samo eline trake iznutra, kao Mi lenov model X uveden pre mnogo godin
a. Ove su cele bile metalne i brzo su se habale, ali je njihova prednost bila u
brzini i startnosti. Lo u stranu predstavljala je cena, ali on ih je dobio besplat
no, od svoje slu be za doznake, koja nije bila automat za kiselu vodu kao ona to je
isplaivala novac. To se odvijalo sasvim lepo, ali doznake je mogao da dobije sam
o ako je uistinu neophodno. Gume je stavljao sam, kad niko ne gleda. Kao to je ug
raivao i izmene na radiju.
Kad je radio u pitanju, on se nije toliko pla io toga da e ga neko otkriti nju kajui,
kao Beris, ve obine krae. Ugraeni ureaji inili su ga skupim za zamenu ukoliko bude maz
nut; on bi morao dobrano da obja njava.
Naravno, takoe, u kolima je dr ao skriven pi tolj. Beris ni u svim svojim sumanutim e
sid tripovima, otkaenim ma tarijama, nikad ne bi mogao da smisli takvo skrovi te, gde
se pi tolj, zapravo, nalazio. Beris bi tu izre irao neko egzotino skriveno mesto, ka
o u glavi volana, u kakvoj upljini. Ili u rezervoaru, da visi na ici kao po iljka ko
ke u klasinom krimiu Goli u sedlu, pri emu je to mesto kao skrovi te, uzgred reeno, ve
rovatno najgore mesto na kolima. Svaki policajac koji je gledao taj film smesta
je ukapirao ono to su podrobno dokuili ueni psihijatri: da su ona dvojica motocikli
sta elela da budu uhvaena i, ako je mogue, ubijena. Njegov pi tolj, u kolima, nalazio
se u kaseti.
Te pseudomudrolije koje je Beris neprestano pominjao u vezi sa svojim kolima, ve
rovatno su imale neke slinosti sa stvarno u, sa stvarno u Arktorovih sopstvenih doteran
ih kola, zato to su mnoge radio-spravice koje je Arktor nosio spadale u SRP i bil
e prikazivane u kasnim veernjim TV emisijama, u razgovorima na TV mre i, a obja njava
li su ih strunjaci za elektroniku koji su uestvovali u njihovom pravljenju, ili su
o njima itali u specijalizovanim asopisima, ili ih videli, ili bili otpu teni iz po
licijskih laboratorija i stoga kivni. Tako prosean graanin (ili, kako je Beris uve
k govorio na svoj kvazi-uen, nadmen nain, tipian prosean graanin) dosad zna da se nij
edan pandur ne usuuje da zaustavi brz, friziran evrolet iz '57, sa trkakim trakama,
za ijim volanom sedi neko nalik na sumanutog, od piva odlepljenog tinejd era - a d
a zatim ustanovi da je zaustavio vozilo agenta za narkotike na tajnom zadatku, k
oje upravo goni osumnjienog. Tako tipian prosean graanin ovih dana zna kako i za to sv
a ta vozila agenata za narkotike dok tutnje unaokolo, prepadajui bakice i strejt
ljude toliko da postaju gnevni i pi u pisma, neprestano alju signale jedan drugom i
svojim pretpostavljenim... kakve to veze ima? Ali itekako bi imalo veze - stra ne
veze - ukoliko bi probisveti, pucai, motociklisti, a naroito dileri, verceri i pre
prodavci, uspeli da naprave i u svoja istovetna vozila ugrade tako slo ene ureaje.
Onda bi hladno mogli da prozuje. Neka njeno.
"Onda idem pe ke", ree Arktor, a to je, zapravo, i bilo ono to je hteo da uradi; nam
estio je i Berisu i Lakmenu. On mora pe ke.
"Kuda e ?" upita Lakmen.
"Kod Done." Stii do njene kue pe ice bilo je gotovo nemogue; rekav i to, on se postarao
da nijedan od ove dvojice ne poe s njim. Obukao je kaput i uputio se ka vratima.
"Videemo se kasnije, momci."
"Moja kola..." nastavi Beris da se izvlai.
"Kad bih probao da vozim tvoja kola", ree Arktor, "pritisnuo bih pogre no dugme i u
zleteo iznad ireg centra Los Anelesa kao Gudjirov balon, a onda bi me uhvatili da
gasim po are na naftnim bu otinama."
"Drago mi je to shvata moj polo aj", mrmljao je Beris dok je Arktor zatvarao vrata.
Sedei pred hologramskom kockom monitora broj dva, Fred je, u svom skrembl-odelu,
ravnodu no posmatrao kako se hologram neprestano menja pred njegovim oima. U sigurn

om stanu, ostali nadziratelji su gledali druge holograme sa drugih mesta, uglavn

om naknadno premotavajui. Fred je, meutim, gledao kako se odvija hologram u ivo; sni
mao je, ali on je zaobi ao snimljenu traku da bi uhvatio prenos u asu kad dolazi iz
navodno oronule kue Boba Arktora.
U hologramu su, pri punom koloru i visokoj rezoluciji, sedeli Beris i Lakmen. Na
najboljoj stolici u dnevnoj sobi, Beris je sedeo pognut nad lulom za ha i koju je
ve danima sastavljao. Lice mu je postalo su ta usredsreenost dok je namotavao beli k
onac oko ognji ta lule. Za niskim stolom, Lakmen je bio pogrbljen nad Svansonovim
gotovim jelom od piletine, jedui krupnim, trapavim zalogajima dok je gledao veste
rn na televiziji. etiri pivske limenke - prazne - le ale su na stolu, zgu vane njegov
om sna nom akom; sad je posegnuo za petom, do pola punom limenkom, oborio je, prosu
o, dograbio je i opsovao. Na tu psovku, Beris podi e pogled, odmeri ga kao Mim u Z
igfridu, zatim opet prionu na posao.
Fred je nastavio da posmatra.
"Jebeni noni program", promumla Lakmen, usta punih hrane, a zatim iznenada ispust
i ka iku i posrui skoi na noge, zaljulja se, jurnu prema Berisu, digav i obe ruke uvis,
gestikulirajui, ne govorei ni ta, otvorenih usta iz kojih mu ispada polusa vakana hra
na, na odelo, na pod. Make se udno stu ti e napred.
Beris prekide s pravljenjem lule za ha i , podi e pogled ka bespomonom Lakmenu. Izbezum
ljeno, mumlajui jezive glasove, Lakmen jednom rukom zbrisa sa stoia pivske limenke
i hranu; sve se sruilo dole. Make se razbe a e, prepla ene. Beris je i dalje sedeo, ukoen
o ga posmatrajui. Povodei se, Lakmen naini nekoliko koraka prema kuhinji; skener tr
i, u svojoj kocki pred Fredovim u asnutim pogledom, uhvati Lakmena kako u polumrak
u kuhinje naslepo pipajui tra i a u, poku ava da odvrne slavinu i napuni a u vodom. Pred m
nitorom, Fred poskoi; zapanjen, na monitoru dva vide kako Beris, koji je i dalje
sedeo, strpljivo nastavlja da mota konac oko ognji ta svoje lule za ha i . Beris vi e ni
je dizao pogled; monitor dva ga je prikazivao kako ponovo predano radi.
Audio trake su prenosile glasne, isprekidane, razdirue krike agonije: ovek koji se
davi i pomamno treskanje stvari koje udaraju o pod dok je Lakmen razbacivao lon
ce, tiganje, tanjire i poslu avnike unaokolo, poku avajui da privue Berisovu pa nju. Ber
is je, usred te buke, sistematino poslovao oko svoje lule za ha i i nije ponovo diza
o pogled.
U kuhinji, na monitoru jedan, Lakmen je naglo pao na pod, ne polako, na kolena,
nego potpuno, s tupim udarcem, i ostao da le i raskreen. Beris je nastavljao da mot
a konac oko lule za ha i , a sad mu se na licu ukazao jedva primetan pakostan osmeh,
na uglovima usana.
Na nogama, Fred je zaprepa eno zurio, istovremeno uzbuen i paralisan. Posegnuo je za
policijskim telefonom kraj monitora, zastao, i dalje gledao.
Nekoliko trenutaka Lakmen je nepomino le ao na kuhinjskom podu dok je Beris zavijao
konac, Beris koji se pognuo kao pa ljiva bakica koja plete, sme kajui se za sebe, ne
prestano se sme kajui, i malo se ljulju kajui; zatim Beris naglo odbaci lulu za ha i , ust
ade, o tro pogleda Lakmenovo telo na kuhinjskom podu, razbijenu a u za vodu kraj njeg
a, sav kr , tiganje i razbijene tanjire, a onda Berisovo lice naglo dobi izraz la no
g oajanja. Beris je strgnuo naoari, oi su mu se udnovato razrogaile, mahao je rukama
u bespomonom strahu, trao unaokolo malo tu malo tamo, zatim odjurio do Lakmena, za
stao nedaleko od njega, potrao natrag, drhtei.
On sprema predstavu, shvati Fred. On uve bava svoju predstavu panike i otkria. Kao
da je tek stigao na lice mesta. Beris se, u kocki monitora dva, okretao unaokolo
, stenjao od bola, tamnocrven u licu, a zatim odgegao do telefona, cimnuo ga, is
pustio, podigao drhtavim prstima... upravo je otkrio da se Lakmen, sam u kuhinji
, zadavio paretom hrane, shvati Fred; a nije bilo nikog da ga uje ni da mu pomogne
. A sad Beris panino poku ava da pozove pomo. Prekasno.
U telefon, Beris je govorio uvrnutim, visokim sporim glasom: "Centrala, da li se
to zove jedinica za inhalaciju ili jedinica za reanimaciju?"
"Gospodine", kre tala je centrala iz zvunika pored Freda, "da li tu neko nije u sta
nju da di e? Da li elite..."
"To je, mislim, srani udar", govorio je Beris u telefon svojim dubokim, energinim,
profesionalnim, smirenim glasom, glasom smrtno svesnim opasnosti, te ine i nedost
atka vremena. "Ili to, ili je nekakva tableta sluajnim udahom dospela u..."
"Koja je adresa, gospodine?" prekide ga centrala.

"Adresa", ree Beris, "da vidimo, adresa je..."

Fred, stojei, naglas ree: "Hriste."
Iznenada Lakmen, le ei opru en na podu, grevito udahnu. Stresao se i zatim povratio on
o to mu je bilo u grlu, praaknuo se unaokolo, a onda otvorio oi, koje su zurile pod
bule od zbunjenosti.
"Uh, izgleda da mu je sad dobro", mirno ree Beris u telefon. "Hvala vam; ipak nee
biti potrebna nikakva pomo." On brzo spusti slu alicu.
"Isuse", promrmlja Lakmen hrapavo, po to se uspravio u sedei polo aj. "Jebi ga." Glas
no je hripao, ka ljui i borei se za vazduh.
"Jesi dobro?" upita Beris, zabrinutim glasom.
"Mora da sam se zadavio. Jesam li se onesvestio?"
"Ne ba . Ali si ipak pre ao u izmenjeno stanje svesti. Na nekoliko trenutaka. Verova
tno u alfa stanje."
"Bo e! Ubrljao sam se!" Nesigurno, povodei se od slabosti, Lakmen uspe da se usprav
i na noge, pa je stajao, o amueno se klatei napred-nazad, oslanjajui se na zid. "Stva
rno postajem degenerisan", promrmlja s gaenjem. "Kao neki matori alkos." On nesig
urnim korakom poe do sudopere da se umije.
Gledajui sve to, Fred oseti kako ga strah napu ta. S ovekom e sve biti u redu. Ali Be
ris! Kakva je to osoba? Lakmen se oporavio uprkos njemu. Kakav kreten, mislio je
. Kakav nastrani kreten. Gde mu je glava, kad tako stoji zaludan?
"ovek tako mo e i da rikne", ree Lakmen dok se polivao vodom kraj sudopere.
Beris se sme kao.
"Ja imam vrlo sna nu fiziku grau", ree Lakmen, pijui vodu iz olje. " ta si ti radio dok
am ja le ao ovde? Zajebavao se?"
"Video si me na telefonu", ree Beris. "Kako zovem hitnu pomo. Krenuo sam u akciju
na..."
"Do jaja", jetko ree Lakmen i nastavi da pije sve u, istu vodu. "Znam ta bi ti uradio
da ja pandrknem - poma njavao bi mi zalihu. ak bi mi i d epove preturio."
"To je zadivljujue", ree Beris, "ta ogranienost ljudske anatomije, injenica da hrana
i vazduh moraju da dele isti prolaz. Tako da je rizik od..."
utke, Lakmen mu pokaza srednji prst.
kripa konica. Sirena. Bob Arktor hitro osmotri noni saobraaj. Sportska kola, s upalj
enim motorom, kraj ivinjaka; unutra, devojka koja mu ma e.
Dona.
"Hriste", ree on ponovo. Krenuo je prema ivinjaku.
Otvoriv i vrata svog Em-d ija, Dona ree: "Jesam li te upla ila? Pro la sam kraj tebe na p
utu ka tvojoj kui, a onda sam ukapirala da to ti ide ulicom, pa sam napravila polu
kru no i vratila se. Upadaj."
On utke ue i zatvori vrata na kolima.
"Za to si napolju i luta unaokolo?" upita Dona. "Zbog kola? Jo nisu popravljena?"
"Samo sam izvrteo otkaen film", ree Bob Arktor. "Ne kao izmi ljeni trip. Samo..." On
se strese.
Dona ree: "Imam robu za tebe."
" ta?" upita on.
"Hiljadu tableta smrti."
"Smrti?" ponovi on.
"Da, prvoklasne smrti. Bolje da vozim." Ona ubaci u prvu, krete i izie u ulicu; g
otovo odjednom poela je da vozi prebrzo. Dona je uvek prebrzo vozila, i preblizu
kolima ispred sebe, ali ve to.
"Taj jebeni Beris!" ree on. "Zna li kako on radi? On ne ubija one koje eli da vidi
mrtve; samo sedi i eka dok se ne uka e prilika da oni umru. I samo sedi tako dok on
i umiru. U stvari, name ta im da umru dok se on dr i podalje. Ali nisam siguran kako
. U svakom sluaju, on sredi da ih pusti da umru, jebi ga." Onda zauta, predav i se m
ranim mislima. "Na primer", ree, "Beris ti nee postaviti plastini eksploziv na siste
m za paljenje u kolima. On e jednostavno..."
"Ima li novac?" upita Dona. "Za robu? Stvarno je prva klasa, a novac mi odmah tre
ba. Moram ga dobiti veeras, jer treba da podignem neke druge stvari."
"Naravno." Imao ga je u novaniku.
"Ne dopada mi se Beris", ree Dona dok je vozila, "i ne verujem mu. Zna , on je lud.
A kad si u njegovom dru tvu, i ti si lud. A onda kad nisi s njim, ti si u redu. T

renutno si lud."
"Jesam li?" upita on, trgnuv i se.
"Jesi", spokojno ree Dona.
"Pa", ree on. "Isuse." Nije znao ta da ka e na to. Naroito to Dona nikad nije gre ila.
"Hej", odu evljeno ree Dona, "mo e li da me odvede na rok koncert? Na stadonu u Anahajm
u, idue nedelje? Mo e li?"
"Odlino", ree on mehaniki. A onda mu sinu ta je Dona, zapravo, rekla - tra ila je od n
jega da je izvede. "Jo kako!" ree on, zadovoljan; ponovo se povratio u ivot. Jo jedn
om mu je mala, tamnokosa enska, koju je toliko voleo, povratila oseanje. "Koje veer
i?"
"To je u nedelju po podne. Ja u poneti malo onog masnog, tamnog ha a i propisno u se
uduvati. Oni nee ni primetiti; tamo e biti na hiljade narkosa." Ona baci na njega
strog pogled. "Ali ti mora da obue ne to lepo, ne ona otkaena odela koja ponekad nosi .
Hou da ka em..." Glas joj je postao mek i. "Hou da izgleda zgodan, jer ti jesi zgodan.
"
"U redu", ree on, opinjen.
"Vozim nas kod mene", ree Dona, dok je jurila kroz no svojim malim kolima, "a ti s
tvarno ima novac i dae mi ga, a onda emo da trgnemo nekoliko tableta i da se zavalim
o i da se propisno opustimo, a mo da bi ti hteo da kupi malu bocu Ju njake utehe, tako
da mo emo i da se upijemo."
"Oh, uau", ree on, iskreno.
"Ono to bih odistinski htela da radim veeras", ree Dona prebaciv i u manju brzinu i s
krenuv i u svoju ulicu i na parking ispred kue, "jeste da idem u drajv-in bioskop.
Kupila sam novine i proitala ta se daje, ali nisam uspela da naem ni ta dobro osim u
Torens drajv-inu, ali taj je ve poeo. Poeo je u pola est. Bez veze."
On pogleda na sat. "Onda smo propustili..."
"Ne, jo mo emo da stignemo na vei deo." Ona mu dobaci topao osmeh dok je zaustavljal
a kola i gasila motor. "To su sve filmovi Planeta majmuna, svih jedanaest; daju
se od pola est pa sve do osam sutra ujutru. Ja u na posao pravo iz drajv-ina, pa m
oram sad da se presvuem. Sedeemo tamo i gledati filmove uduvani, i piemo Ju njaku uteh
u cele noi. Uau, kapira ?" Ona ga pogleda, puna nade.
"Cele noi", ponovi on.
"Da, da, da." Dona iskoi napolje i proe s druge strane da mu pomogne da otvori mal
a vrata. "Kad si poslednji put gledao sve filmove iz serije Planeta majmuna? Ja
sam veinu gledala poetkom ove godine, ali onda mi je pri kraju pozlilo, pa sam mor
ala da odustanem. Kriv je sendvi sa unkom koji su mi prodali u drajv-inu. To me je
stvarno naljutilo; propustila sam poslednji film, gde se otkriva kako su svi sl
avni ljudi u istoriji, kao Linkoln i Neron, potajno bili majmuni i upravljali su
ljudskom istorijom od poetka. Zato mi je sad tako stalo da se vratim." Ona spust
i glas dok su prilazili njenim ulaznim vratima. "Izradili su me prodav i mi taj se
ndvi sa unkom, pa sam ja onda - nemoj me druknuti - sledei put kad smo oti li u drajv
-in, onaj u La Habri, gurnula iskrivljen novi u prorez i jo nekoliko u druge automa
te, da im vratim milo za drago. Ja i Leri Toling smo - sea se Lerija, ja sam fural
a s njim? - isavijali itavu gomilu novia od etvrt dolara i pedeset centi, uz pomo nje
gove stege i kle ta. Ja sam vodila rauna da svi automati pripadaju istoj firmi, nar
avno, a onda smo sjebali gomilu njih, gotovo sve, da pravo ka em." Ona otkljua ulaz
na vrata, polako i stalo eno, na prigu enom svetlu.
"Tebe nije pametno izraditi, Dona", ree on kad su u li u njen mali, uredan stan.
"Nemoj da staje na upavi tepih", ree Dona.
"Gde da stajem, onda?"
"Stani gde si, ili na novine."
"Dona..."
"Nemoj mi samo srati o tome to mora da hoda po novinama. Zna li koliko me ko ta pranje
ovog tepiha?" Ona je stajala, otkopavajui jaknu.
" tedljivost", ree on, skidajui kaput. "Francuska seljaka tedljivost. Da li ti ikad ne t
o baca ? Je l' uva parie kanapa koji su prekratki za bilo kakav..."
"Jednog dana", ree Dona, zabaciv i dugaku, crnu kosu po to se izvukla iz ko ne jakne, "j
a u se udati i sve to e mi biti potrebno, to to sam sklonila. Kad se uda , treba ti s
ve to ima . Kao kad smo videli jedno veliko ogledalo u dvori tu susedne kue; nama trom
a je trebalo vi e od jednog sata da ga prebacimo preko ograde. Jednog dana..."

" ta si sve od onog to ima kupila", upita on, "a koliko si ukrala?"
"Kupila?" Ona je u nedoumici posmatrala njegovo lice. " ta hoe da ka e tim - kupila?"
"Kao kad kupuje drogu", ree on. "Kao ema za drogu. Kao sad." On izvadi novanik. "Ja
ti dajem pare, je li tako?"
Dona klimnu glavom, gledajui ga poslu no (zapravo, vi e iz pristojnosti), ali dostoja
nstveno. Sa izvesnom uzdr ano u.
"A onda ti meni za to da gomilu droge", ree on, pru iv i novanice. "Ono na ta mislim kad
ka em kupiti jeste produ etak, u velikom svetu ljudskih poslovnih transakcija, onog
a to imamo ovde, kod nas, u vidu eme za drogu."
"Mislim da shvatam", ree ona; njene krupne, tamne oi bile su blage, ali na oprezu.
Bila je voljna da ui.
"Koliko - kao kad si opelje ila onaj kamion s koka-kolom koji si pratila onog dana
- koliko boca koka-kole si maznula? Koliko gajbi?"
"Dovoljno za mesec dana", ree Dona. "Za mene i moje prijatelje."
On ju je prekorno posmatrao.
"U vidu trampe", ree ona.
"A ta..." On stade da se smeje. " ta daje zauzvrat?"
"Dajem sebe."
On se sad grohotom smejao. "Kome? Vozau tog kamiona, koji je verovatno morao da n
adoknadi..."
"Kompanija koka-kola je kapitalistiki monopol. Niko osim njih ne mo e da pravi koka
-kolu, isto kao i telefonska kompanija kad hoe da telefonira nekome. Svi su oni kap
italistiki monopoli. Zna li ti" - njene tamne oi sevnu e - "da je formula za koka-kol
u bri ljivo uvana tajna koja se prenosi vekovima, a poznata je samo nekolicini osob
a iz iste porodice, a kad umre i poslednji od njih koji napamet zna formulu, vi e
nee biti koka-kole? Zato postoji prepis formule negde u nekom sefu", zami ljeno dod
ade ona. "Pitam se gde", razmi ljala je sama za sebe, trepui oima.
"Ti i tvoji lopovski prijatelji nikad neete nai formulu za koka-kolu, ni za milion
godina."
"KO, U MAJINU, UOP TE HOE DA PRAVI KOKA-KOLU KAD MO E DA JE DRPI SA NJIHOVIH KAMIONA?
Oni imaju mnogo kamiona. Stalno ih vidi kako voze, sasvim polako. Ja ih pratim ka
d god mi se uka e prilika; to ih uvek razbesni." Ona mu uputi tajanstven, lukav, d
ivan, vragolast osmejak, kao da poku ava da ga omaija i uvue u svoju neobinu stvarnos
t, u kojoj ona prati i prati spori kamion, postajui sve ljua i sve nestrpljivija,
i onda, kad se on zaustavi, ona se, umesto da projuri kraj njega kao to bi to uini
li drugi vozai, takoe zaustavlja i krade sav tovar sa kamiona. Ne toliko zbog toga
to bi ona bila lopov, niti ak iz osvete, ve zato to je, dok se ovaj konano nije zaus
tavio, ona gledala u gajbe koka-kole dovoljno dugo da smisli ta mo e s njima da rad
i. Njeno nestrpljenje se pretvorilo u dovitljivost. Natovarila je svoja kola - n
e Em-d i, nego jedan vei Kamaro koji je vozila u to vreme, pre nego to ga je slupala
- gajbama koka-kole, a zatim su mesec dana ona i njeni kretenski prijatelji pil
i besplatnu koka-kolu koliko god su hteli, a onda posle toga...
Ona je odnela prazne boce u razne radnje kao kauciju.
" ta si uradila sa poklopcima?" upitao ju je jednom. "Umotala ih u muslin i skloni
la u kedrov sanduk?"
"Bacila sam ih", rekla je Dona mrgodno. "Ni ta ne mo e da se radi s poklopcima od ko
ka-kole. Vi e nema nagradnih igara i takvih stvari." Sad je zamakla u drugu sobu,
i ubrzo se vratila s nekoliko polietilenskih kesica. "'Oe da ih prebroji ?" upita. "
Ima ih hiljadu, sigurno. Izmerila sam ih na maloj vagi pre nego to sam platila."
"U redu je", ree on. Prihvatio je kesice, a ona je prihvatila novac i on pomisli:
Dona, opet bih mogao da te orkiram, ali verovatno nikad neu, ma ta ti radila i mak
ar to i meni radila, zato to si tako divna i puna ivota i slatka, a ja to nikad ne
bih uni tio. Ne razumem to, ali to postoji.
"Mogu li da dobijem deset?" upita ona.
"Deset? Da ti vratim deset tableta? Naravno." On otvori jednu kesicu - bilo je t
e ko odre iti je, ali on je bio ve t - i odbroja joj tano deset. A zatim deset za sebe.
I ponovo zaveza kesicu. A onda sve kesice stavi u svoj kaput u ormanu.
"Zna li ta sad rade u prodavnicama ploa i kaseta?" ustro ree Dona po to se vratila. Oni
h deset tableta nije bilo nigde na vidiku; ve ih je sklonila. "Kad su kasete u pi
tanju?"

"Uhapse te", ree on, "ako ih ukrade ."

"To su oduvek radili. Ono to sad rade - zna ono kad odnese LP ili kasetu na kasu, a
prodavac skine zalepljenu karticu sa cenom? Pa, pogodi ta. Pogodi ta sam otkrila,
i to gotovo na te i nain." Ona se srui na stolicu, nasme i se s i ekivanjem, i izvadi ma
ju nu kocku umotanu u aluminijumsku foliju, koju je on prepoznao kao komad ha i a i pr
e nego to je ona odmotala. "To nije samo zalepljena kartica s cenom. U njemu ima
i neka smesa, i ako prodavac na kasi ne skine cenu, a ti poku a da je iznese kroz vr
ata, onda se ukljuuje alarm."
"Kako si to saznala gotovo na te i nain?"
"Neka klinka koja je bila ispred mene na vratima, poku ala je da iznese jednu ispo
d kaputa, a alarm se ukljuio i oni su je zgrabili, a onda su stigli kljunovi."
"Koliko si ti imala ispod kaputa?"
"Tri."
"Jesi li imala i drogu u kolima?" upita on. "Jer kad bi te uhvatili za drpisanje
kaseta, zaplenili bi ti kola, jer ti bi bila u stanici, a kola bi bila rutinski
odvuena i onda bi oni na li drogu i orkirali te jo i za to. Kladim se da nije ak bilo
u kraju; kladim se da si to uradila negde gde..." Zaustio je da ka e: 'Gde ne zna
nikog u policiji ko bi mogao da interveni e.' Ali to nije mogao da ka e, zato to je p
ri tom mislio na sebe; ako bi Dona ikad bila uhap ena, bar tamo gde on ima nekog u
ticaja, on bi se polomio da joj pomogne. Ali ni ta nije mogao da uini, recimo, u ob
lasti Los Anelesa. A ukoliko se to ikad dogodi, a na kraju e se i dogoditi, to e bi
ti tamo: predaleko za njega da uje ili da pomogne. U taj mah je poeo da mu se odmo
tava scenario u glavi, horor-film: Dona, vrlo slino kao Lakmen, umire, a da je ni
ko ne uje, niti mari niti i ta ini; mo da e je i uti, ali e, kao i Beris, ostati ravnodu
i nepomini dok za nju ne bude sve zavr eno. Ona ne bi doslovno umrla, kao to je Lak
men umro - umro? Mislio je, mogao umreti. Ali ona, budui zavisnik od supstance S,
ne samo da bi bila u zatvoru nego bi morala da se skine, na suvo. A po to jo i dil
uje osim to tro i - a tu je i optu ba za krau - ostala bi unutra prilino dugo, a dogodi
lo bi joj se i mno tvo drugih stvari, stra nih stvari. Tako da bi, kad izie, to bila
neka druga Dona. Ne an, pa ljiv izraz lica koji mu se toliko dopadao, toplina - to b
i se preobrazilo u Bog zna ta, u svakom sluaju, u ne to prazno i orkonulo. Dona prev
edena u stvar; i tako e se zbiti, za sve njih jednog dana, ali za Donu, nadao se,
daleko i van njegovog ivotnog veka. I ne tamo gde ne mo e da pomogne.
"Hrabrica", ree joj on, nesrean, "bez Stra nice."
" ta je to?" U sledeem trenutku je razumela. "Aha, ona terapija. Ali kad uzimam ha ..
." Ona izvadi malu okruglu keramiku lulu za ha i , nalik na meduzu, koju je sama napr
avila, i pripali je. "Onda mi se spava." Pogledav i prema njemu, srena i u agrenih oij
u, ona se nasmeja i pru i mu lulu sa ha i om. "Uduvau te", izjavi. "Sedi."
Kad je seo, ona je ustala i stojeki vukla u lulu da se razgori, zatim dogegucala
do njega, sagnula se, a kad je on otvorio usta - kao ptie, pomisli, kao to je uvek
mislio kad bi ona ovo radila - ona mu je u njih izdahnula krupne, sive, mone pra
menove dima od ha i a, ispunjavajui ga sopstvenom vrelom, hrabrom i nepopravljivom en
ergijom, koja je istovremeno delovala umirujue, opu tajui i razveseljavajui oboje u i
sti mah: nju koja ga je uduvavala i Boba Arktora koji je primao.
"Volim te, Dona", ree on. Ovo uduvavanje bilo je zamena za seksualne odnose s njo
m, a mo da je bilo i bolje; bilo je toliko vredno; bilo je tako prisno, i vrlo neo
bino ako se tako posmatra, jer prvo je ona stavljala ne to u njega, a zatim, ako on
a hoe, on mo e staviti ne to u nju. Ravnopravna razmena, napred i nazad, dok ne pones
tane ha i a.
"Da, gotivno mi je to to si ti zaljubljen u mene", ree ona, zakikota se i sede na
pod kraj njega, sme kajui se, da sad samo za sebe povue dim iz lule za ha i .
9.
"Hej, Dona, ovee", ree on. "Voli li make?"
Ona trepnu, zakrvavljenih oiju. "Dronjava, sitna stvorenja. etaju se unaokolo na o
ko etvrt metra iznad zemlje."
"Iznad, ne, po zemlji."
"Mokre. Iza name taja."
"Onda, sitno proleno cvee", ree on.
"Da", ree ona. "To mi je gotivno - sitno proleno cvee, sa utim na sebi. Koje prvo nie
."

"Pre", ree on. "Pre nego to iko."

"Da." Ona klimnu glavom, zatvorenih oiju, uveliko u tripu. "Pre nego to ga iko zga
zi, a ono - nestane."
"Ti me poznaje ", ree on. "ita me."
Ona se zavali, spustiv i lulu za ha i . Lula se ugasila. "Nema vi e", ree, a osmeh joj po
lako i eznu.
" ta ti je?" ree on.
"Ni ta." Ona odmahnu glavom, i to je bilo sve.
"Smem li da te uzmem u naruje?" upita on. " elim da te privijem uza se. Va i? Kao, da
te zagrlim. Va i?"
Njene tamne, pro irene, neusredsreene, umorne oi se otvori e. "Ne", ree ona. "Ne, suvi e
si ru an."
" ta?" upita on.
"Ne!" ree ona, ovog puta o tro. "Ja mrem puno koke; moram da budem super pa ljiva zato t
o mrem puno koke."
"Ru an?" ponovi on, besan na nju. "Jebi se, Dona."
"Samo ti ostavi moje telo na miru", ree ona, zurei u njega.
"Naravno", ree on. "Naravno." On se di e na noge i uzmae. "Budi sigurna u to." Do lo m
u je da ode napolje do kola, uzme pi tolj iz kasete i da joj puca u glavu, da joj
raznese lobanju i oi u komadie. A zatim je pro lo, ta mr nja i bes od ha i a. "Jebi ga", s
nu deno ree on.
"Ne volim kad mi ljudi pipaju telo", ree Dona. "Moram da se uvam toga zato to se to
liko radim s kokom. Jednog dana, isplanirala sam, otii u do kanadske granice sa dv
e kile kokaina u onoj stvari. Rei u da sam katolikinja i devica. Kuda e ?" Obuzeo ju
je nemir; pridigla se.
"Bri em", ree on.
"Kola su ti kod kue. Ja sam te dovezla." Devojka s mukom ustade, ra upana, zbunjena
i u polusnu, ode do ormana da uzme svoju ko nu jaknu. "Odve u te. Ali vidi za to moram d
a titim onu stvar. Dve kile koke vredi..."
"Nema teorije", ree on. "Toliko si uduvana da ne mo e da vozi ni tri metra, a nikad n
ikom ne dozvoljava da vozi tu tvoju jebenu malu koturaljku."
Licem u lice s njim, ona divljaki povika: "To je zato to niko drugi, jebi ga, ne u
me da vozi moja kola! Niko drugi nikad ne pogodi kako treba, naroito ne mu karac! V
o nju ili bilo ta drugo! Ti si mi zavukao ruke u..."
A onda se on obre negde napolju, u mraku, lutajui, bez kaputa, po nepoznatom delu
grada. Niko nije bio s njim. Sam, jebo te, mislio je, a zatim zauo kako Dona uri
za njim, poku avajui da ga sustigne, borei se da doe do daha, zato to je tih dana uzim
ala toliko trave i ha a da su joj plua bila do pola zakreena smolom. On se zaustavio
, stajao ne okreui se, ekajui, oseajui se istinski poti ten.
Prilazei, Dona uspori, zadihana: "Stra no mi je ao to sam te povredila. Onim to sam re
kla. Bila sam van sebe."
"Da", ree on. "Suvi e ru an!"
"Ponekad kad radim ceo dan i kad sam super super umorna, prva doza koju uzmem na
prosto me odlepi. Hoe da se vrati ? Ili ta? Hoe da ide u drajv-in? ta emo s Ju njako
Ja ne mogu da je kupim... nee hteti da mi je prodaju", ree ona i zastade. "Ja sam
maloletna, je li tako?"
"Va i", ree on. Zajedno se vrati e.
"Ono je stvarno dobar ha , zar ne?" upita Dona.
Bob Arktor ree: "To je crni, lepljivi ha i , to znai da je zasien alkaloidima opijuma. T
o to ti pu i jeste opijum, ne ha i - je l' zna ? Zato toliko ko ta - je l' zna ?" uo je k
u se glas povisio; prestao je da hoda. "Ne uzima ti ha i , srce. Uzima opijum, a to zn
ai do ivotnu naviku po ceni od... po to je sad pola kile 'ha a'? I pu ie i onesve ivae
ve ivati i nee biti u stanju da ubaci kola u brzinu i zakucavae se otpozadi u kamione i
bie ti potreban svakog dana pre nego to ode na posao..."
"Potrebno mi je i sad", ree Dona. "Da dunem pre nego to krenem na posao. I u podne
i im se vratim kui. Zato i dilujem, da bih kupila ha . Ha je fina stvar. U ha u je sve
."
"Opijum", ponovi on. "Po to je sad ha ?"
"Oko deset hiljada dolara za pola kile", ree Dona. "Onaj bolji."
"Hriste! Isto koliko i smek."

"Ja nikad ne bih koristila iglu. Nikad nisam i nikad neu. Kad pone da se bode , ostaj
e ti oko est meseci, ma ime se rokao. ak i obinom vodom. Postaje zavisan..."
"Ti jesi zavisna."
Dona ree: "Svi smo mi zavisnici. Ti uzima supstancu S. Pa ta? U emu je sad razlika?
Ja sam srena; zar ti nisi srean? Mogu da doem kui i pu im dobar ha svake veeri... to je
moj trip. Ne poku avaj da me promeni . Mene ili moj moral. Ja sam ono to jesam. A ja
se palim na ha . To je moj ivot."
"Jesi ikad videla slike starog pu aa opijuma? Kao u Kini nekad? Ili pu aa ha i a u dana njo
Indiji, kako izgledaju kasnije u ivotu?"
Dona ree: "Ja ne oekujem da u dugo iveti. Pa ta? Ja ne elim da ivim dugo. A ti? Za to?
ima na ovom svetu? A jesi li ikad video - sranje, ta emo sa D erijem Fejbinom; eto t
i nekog ko je zabrazdio sa supstancom S. ta stvarno ima na ovom svetu, Bobe? On j
e stanica do sledeeg sveta, u kojoj nas ka njavaju zato to smo roeni zli..."
"Ti jesi katolikinja."
"Ovde nas ka njavaju, pa ako mo emo tu i tamo da se bacimo u trip, jebi ga, uradi to
. Pre neki dan samo to nisam riknula vozei se Em-d ijem na posao. Upalila sam svoj o
smokanalni stereo i pu ila ha i na lulu i nisam videla onog matorca u Ford imperatoru
iz osamdeset etvrte..."
"Ti si glupava", ree on. "Super glupava."
"Ja u, zna , rano umreti. U svakom sluaju. ta god da radim. Verovatno na autoputu. Go
tovo da nemam konice na Em-d iju, shvata li? A ove godine sam zaradila ve etiri kazne
za prekoraenje brzine. Sad moram u auto- kolu. To je dave . itavih est meseci."
"Tako jednog dana", ree on, "ja te odjednom vi e nikad neu videti. Je li tako? Nikad
vi e."
"Zbog auto- kole? Ne, posle tih est meseci..."
"U mermernom drvoredu", objasni on. "Zbrisana pre nego to po kalifornijskom zakon
u, jebenom prokletom kalifornijskom zakonu, bude imala pravo da kupi limenku piva
ili bocu pia."
"Da!" uzviknu Dona, uzbuena. "Ju njaka uteha! Boli glava! Hoemo li da drmnemo Ju njaku u
tehu i da odgledamo majmunske filmove? Hoemo li? Ostalo je jo osam, ukljuujui i onaj
..."
"Slu aj me", ree Bob Arktor, uhvativ i je za rame; ona nagonski uzmae.
"Ne", ree ona.
On ree: "Zna li ta bi jednom trebalo da ti dozvole da uradi ? Mo da samo jednom? Da te
puste da legalno ue , samo jednom, i kupi limenku piva."
"Za to?" upita ona zaueno.
"Kao poklon za tebe zato to si dobra", ree on.
"Jednom su me uslu ili!" odu evljeno uzviknu Dona. "U baru! Kelnerica me je - ja sam
bila doterana i kao s nekim ljudima - pitala ta elim, a ja sam rekla, 'Uzeu votkakolins', i ona me je uslu ila. To je, uzgred, bilo u 'La Pazu', koji je zaista got
ivno mesto. Uau, mo e li da poveruje ? To sam zapamtila iz nekog oglasa, votka-kolins
. Tako da ako me ikad pitaju u baru, mogu da delujem kul. Tano?" Ona iznenada pro
vue svoju ruku ispod njegove i zagrli ga dok su hodali, to gotovo nikad nije inila.
"To je bio najbolji trip svih vremena u mom ivotu."
"Onda si, pretpostavljam", ree on, "dobila svoj poklon. Svoj jedini poklon."
"To mi se svia", ree Dona. "To mi se svia! Naravno, posle su mi rekli - ti ljudi s
kojima sam bila - da je trebalo da poruim meksiko pie kao tekila sanrajz, jer, vidi ,
to je meksikanski bar, tamo u restoranu 'La Paz'. Sledei put u znati; imam to zab
ele eno u svojoj banci podataka, ako opet odem tamo. Zna li ta u da uradim jednog dan
a, Bobe? Preseliu se u Oregon i iveu na snegu. Svakog jutra u istiti sneg sa staze. I
imau kuicu i povrtnjak."
On ree: "Za to mora da u tedi . Da u tedi sav svoj novac. To ko ta."
Baciv i pogled na njega, iznenada stidljiva, Dona ree: "On e mi to kupiti. Kako se z
va e."
"Ko?"
"Zna ti." Glas joj je bio prigu en, dok je odavala svoju tajnu. Saop tavala mu je to
zato to je on, Bob Arktor, bio njen prijatelj i to je mogla da mu veruje. "Gospodi
n Pravi. Znam kako e izgledati - vozie Aston Martina i pove e me na sever u njemu. A
tamo e biti staromodna kuica u snegu, severno odavde." Posle pauze, dodade: "Sneg
bi trebalo da je lep, zar ne?"

On ree: "Zar ne zna ?"

"Nikad nisam bila na snegu osim jednom u San Berduu u onim planinama, a tada je
sneg bio poluzaleen i blatnjav i ja sam pala, jebi ga. Ne mislim na takav sneg; m
islim na pravi sneg."
Bob Arktor, kome se srce stezalo na izvestan nain, ree: "Ti ima pozitivno oseanje pr
ema svemu tome? To e se stvarno dogoditi?"
"Dogodie se!" Ona klimnu glavom. "Stoji mi u kartama."
Onda krenu e dalje, utke. Natrag do njenog stana, da uzmu Em-d ija. Dona, obuzeta svo
jim snovima i planovima; a on - setio se Berisa i setio se Lakmena i Henka i sig
urnog stana, i setio se Freda.
"Hej, ovee", ree on, "mogu li ja s tobom u Oregon? Kad konano polazi ?"
Ona mu se nasme i, blago i s trenutnom ne no u, uz odgovor - ne.
A on shvati, poznajui je, da ona to ozbiljno misli. I to se nee promeniti. Zadrhta
o je.
"Je li ti hladno?" upita ona.
"Da", ree on. "Veoma hladno."
"Imam dobro Em-d i grejanje u kolima", ree ona, "za sedenje u drajv-inu... tamo e se
ugrejati." Ona ga uze za ruku, ste e je, zadr a je u svojoj, a zatim je, najednom, i
spusti.
Ali njen dodir je trajao, u njegovom srcu. To je ostalo. Tokom svih godina ivota
koje su ga ekale, dugih godina bez nje, bez mogunosti da je vidi ili se da se uje s
a njom ili da ma ta o njoj sazna, da li je iva ili srena, ili mrtva ili ta bilo, taj
dodir je ostao zabravljen u njemu, zapeaen, i nikad nije nestao. Taj jedini dodir
njene ruke.
Te veeri je sa sobom kui doveo slatku, malu fikserku po imenu Koni, da je potuca u
zamenu za kesicu od deset meks hitova.
Mr ava i ravne kose, devojka je sedela na ivici kreveta, e ljajui svoju neobinu kosu; o
vo je bio prvi put da je ona po la s njim - upoznao ju je na nekoj narkomanskoj urc
i - i vrlo malo je o njoj znao, mada je kod sebe nedeljama dr ao njen telefonski b
roj. Po to se fiksala na iglu, bila je prirodno frigidna, ali stvar nije bila zabr
injavajua; nju je to inilo ravnodu nom prema seksu kad je u pitanju njeno lino zadovo
ljstvo, ali s druge strane, nije pravila pitanje oko toga kakav je seks posredi.
To je bilo oigledno pri samom pogledu na nju. Koni je sedela poluodevena, u cipel
ama, sa nalom u ustima, bezizra ajno zurei, oito vrtei sasvim lian trip u glavi. Njeno
lice, duguljasto i ko ato, imalo je izvesnu snagu; verovatno, zakljui on, zato to su
kosti, naroito linija vilice, nagla ene. Na desnom obrazu je imala bubuljicu. Nesum
njivo, ona niti je marila za to niti je to primeivala; kao ni seks, bubuljice joj
nisu mnogo znaile.
Mo da nije zapa ala razliku. Mo da su za nju, dugogodi nju fikserku na iglu, seks i bubu
ljice imali sline ili ak istovetne osobine. Kakva misao, pomisli on, kad na trenut
ak zaviri u fiksersku glavu.
"Ima li etkicu za zube kojom bih mogla da se poslu im?" upita Koni; poela je malo da
drema, i da mrmlja, kao to to fikseri obino rade u to doba noi. "Au, jebi ga - zubi
su zubi. Oprau ih..." Glas joj postade toliko tih da on nije mogao da je uje, iak
o je prema pokretima njenih usana video da i dalje brblja.
"Zna li gde je kupatilo?" upita je on.
"Koje kupatilo?"
"U ovoj kui."
Ustajui, ona zami ljeno nastavi da se e lja. "Ko su oni tipovi tamo napolju ovako kasn
o? Motaju d ointe i neprekidno torou? Oni ive ovde s tobom, pretpostavljam. Sigurno
da je tako. Takvi momci moraju iveti ovde."
"Dvojica ive ovde", ree Arktor.
Njene oi kao u mrtvog bakalara okrenu e se i zaustavi e pogled na njemu. "Ti si peder
?" upita Koni.
"Poku avam da ne budem. Zato si ti veeras ovde."
"Je l' se estoko bori protiv toga?"
"Nego ta nego da se borim."
Koni klimnu glavom. "Da, pretpostavljam da u otkriti. Ti si latentni homi i verova
tno eli da ja preuzmem inicijativu. Lezi i uradiu te. Hoe da te skinem? U redu, samo
ti lezi, a ja u sve da uradim." Ona posegnu za njegovim licom.

Kasnije, on je dremuckao u polutami, od - tako rei - sopstvenog fiksa. Koni je hr

kala pored njega, le ei na leima, ruku opru enih kraj tela, preko pokrivaa. Nejasno ju
je nazirao. Oni spavaju kao grof Drakula, mislio je, ti narkosi. Zurei pravo pred
a se sve dok se najednom ne usprave, kao ma ina koja se preme ta iz polo aja A u polo aj
B. 'Mora... biti... da... je... svanulo', ka e narkos, ili to u svakom sluaju ka e t
raka u njegovoj glavi. Pu ta mu uputstva, jer je mozak narkosa kao muzika koja se u
je sa radio-budilnika... ponekad lepo zvui, ali postoji samo da bi te naterala da
ne to uradi . Muzika sa radio-budilnika treba da te probudi; muzika iz narkosa treb
a da te natera da postane sredstvo pomou koga e on doi do droge, na koji god nain ti
poslu io. On, ma ina, pretvorie te u svoju ma inu.
Svaki narkos, mislio je, predstavlja snimak.
Ponovo je zadremao, mozgajui o tim ru nim stvarima. I konano narkos, ako je enska, ne
ma vi e ni ta da proda osim svog tela. Kao Koni, mislio je; ova ovde Koni.
Otvoriv i oi, on se okrete ka devojci pored sebe i ugleda Donu Hotorn.
Istog asa se uspravio. Dona! - mislio je. Jasno je mogao da razazna njeno lice. N
ema sumnje. Hriste! - mislio je, i posegnuo za svetiljkom kraj kreveta. Njegovi
prsti je dodirnu e; svetiljka se zaljulja i pade. Devojka je, meutim, i dalje spava
la. Jo je buljio u nju, a onda je postepeno opet ugledao Koni, o trih crta, etvrtast
e vilice, upalih obraza, usukano lice odlepljenog narkosa, Koni, a ne Donu; jedn
u devojku, ne drugu.
Ponovo je legao i, ojaen, opet malo odspavao, pitajui se ta to znai, i tako dalje, i
dalje, u tamu.
"Ba me briga to je smrdeo", promrmlja kasnije devojka pored njega, sanjivo, u snu.
"Ja sam ga ipak volela."
Pitao se na koga misli. Na momka? Na oca? Na maka? Voljenu punjenu igraku iz detin
jstva? Mo da na sve njih, mislio je. Ali rei su bile 'volela sam', ne 'jo volim'. Oig
ledno da taj, ta god ili ko god on bio, nije vi e meu ivima. Mo da su je, razmi ljao je A
rktor, oni (ko god oni bili) naterali da ga izbaci, zato to je toliko smrdeo.
Verovatno je tako. Pitao se koliko je tad imala godina, ova istro ena narkomanka k
oja drema pored njega i sea se.
10.
U svom skrembl-odelu, Fred je sedeo pred gomilom uzvitlanih holo-snimaka, posmat
rajui D ima Berisa kako u dnevnoj sobi Boba Arktora ita knjigu o peurkama. Za to peurke?
- pitao se Fred, i velikom brzinom premotao trake unapred, etiri sata kasnije. B
eris je jo sedeo tu, usredsreeno itajui i pravei zabele ke.
Uskoro Beris spusti knjigu i izie iz kue, nestajui iz vidnog polja skenera. Kad se
vratio, nosio je malu kesu od smeeg papira koju spusti na sto i otvori. Iz nje iz
vadi su ene peurke, koje je zatim stao da uporeuje, jednu po jednu, sa fotografijama
u boji u knjizi. S previ e premi ljanja, neuobiajenog za njega, uporedio je svaku od
njih. Najzad odgurnu u stranu jednu peurku bednog izgleda, a ostale vrati u kesu
; iz d epa izvadi pregr t praznih kapsula i zatim sa isto tako velikom bri ljivo u poe da
drobi komadie one naroite peurke i da ih sipa u kapsule, zatvarajui redom svaku.
Posle toga, Beris stade da telefonira. Prislu kiva na telefonu automatski je bele io
pozvane brojeve.
"Halo, ovde D im."
"Pa?"
"uj, uradio sam emu."
"Sere ."
"Psilocybe mexicana."
" ta je to?"
"Retka halucinogena peurka koja se pre vi e hiljada godina koristila u ju noamerikim m
istinim kultovima. Leti , postaje nevidljiv, razume govor ivotinja..."
"Ne, hvala." Klik.
Ponovo okree broj. "Halo, ovde D im."
"D im? Koji D im?"
"Sa bradom... zelene naoari, ko ne pantalone. Sreli smo se na hepeningu kod Vande..
."
"Aha, da. D im. Da."
"Jesi li zainteresovan da uradi neke organske psihodelike?"
"Pa, ne znam..." Nelagonost. "Da li je to sigurno D im? Ne zvui kao on."

"Imam ne to neverovatno, retku organsku peurku iz Ju ne Amerike, koja se pre vi e hilja

da godina koristila u indijanskim mistinim kultovima. Leti , postaje nevidljiv, nest
aju ti kola, mo e da razume govor ivotinja..."
"Meni kola stalno nestaju. Kad ih ostavim tamo gde ih pauk odnese. Ha-ha."
"Mogu da ti uvaljam, recimo, est kapsula ove Psilocybe."
"Po to?"
"Pet dolara po kapsuli."
"Strava! Bez zezanja? Hej, nai emo se negde." Zatim sumnja. "Zna , verujem da te se
seam - ti si me jednom izradio. Gde si nabavio te peurke? Kako da znam da unutra n
ije slab esid?"
"Donete su u SAD u glinenoj figurici", ree Beris. "Kao deo bri ljivo uvane po iljke um
etnikih predmeta za jedan muzej, pri emu je ta figurica bila obele ena. Kljunovi na
carini nisu ni posumnjali." Beris dodade: "Ako se ne uradi od njih, vratiu ti pare
."
"Pa, to nema svrhe ako mi glava bude izjedena, a ja visim na drveu."
"Ja sam lino uzeo jednu pre dva dana", ree Beris. "Da ih probam. Najbolji trip koj
i sam ikad imao - mno tvo boja. Bolje od meskalina, zasigurno. Neu da ubogaljim svo
je mu terije. Uvek lino probam robu. Stvar je zajemena."
Iza Freda, i drugo skrembl-odelo je sad posmatralo holo-monitor. " ta on to valja?
Meskalin, ka e?"
"U kapsule je spakovao peurke", ree Fred, "koje je ili sam nabrao ili mu ih je nek
o nabrao, ovde u kraju."
"Neke peurke su stra no otrovne", ree skrembl-odelo iza Freda.
Tree skrembl-odelo se naas manulo svoje holo-prismotre i sad je stajalo kraj njih.
"Neke peurke iz roda amanita sadr e etiri toksina koji razaraju crvena krvna zrnca.
Treba ti dve nedelje da umre , a nema protivotrova. Neopisivo je bolno. Samo strun
jak mo e sa sigurno u da raspozna koje peurke bere, ako su divlje."
"Znam", ree Fred i zabele i oznaku tog dela trake za dalju upotrebu u odeljenju.
Beris je ponovo okretao broj.
"U koju vrstu prekr aja spada ovo?" upita Fred.
"Davanje netanih informacija prilikom reklamiranja", ree jedno od druga dva skremb
l-odela, a oba se nasmeja e i vrati e pred svoje ekrane. Fred nastavi da posmatra.
Na holo-monitoru etiri otvori e se ulazna vrata i Bob Arktor stupi u kuu, izgledajui
utueno. "Zdravo."
"Vozdra", ree Beris, skupljajui kapsule i stavljajui ih duboko u d ep. "Kako si pro ao
sa Donom?" On se zakikota. "Na vi e naina, mo da, a?"
"U redu, odjebi", ree Arktor i nestade sa holo-monitora etiri, da bi ga trenutak k
asnije u njegovoj spavaoj sobi uhvatio skener pet. Tamo je, nogom zalupiv i vrata,
Arktor izvadio nekoliko plastinih kesica napunjenih belim tabletama; naas je neodl
uno stajao, a zatim ih strpao ispod pokrivaa na krevetu, skloniv i ih tako s vidika.
I skinuo je kaput. Izgledao je umoran i nesrean; lice mu je bilo zgreno.
Na trenutak je Bob Arktor sedeo na ivici nename tenog kreveta, sasvim sam. Na kraj
u je odmahnuo glavom, ustao, neodluno stajao... zatim zagladio kosu i izi ao iz sob
e, da bi ga centralni skener u dnevnoj sobi uhvatio kako prilazi Berisu. Za to v
reme, skener dva je snimio Berisa kako sakriva smeu kesu s peurkama ispod jastuka
na kauu i vraa knjigu o peurkama natrag na policu gde nee padati u oi.
" ta si radio?" upita ga Arktor.
"Beris izjavi: "Istra ivao sam."
" ta si istra ivao?"
"Osobine izvesnih mikolo kih organizama osetljive prirode." Beris se zakikota. "Ni
si dobro pro ao kod male sisate, je l' tako?"
Arktor ga odmeri, a zatim ode u kuhinju da ukljui ma inu za kafu.
"Bobe", ree Beris, pratei ga nemarno, " ao mi je ako sam rekao ne to to te je uvredilo.
" On se muvao unaokolo dok je Arktor ekao da se kafa zagreje, isprazno lupkajui pr
stima.
"Gde je Lakmen?"
"Pretpostavljam da negde poku ava da orobi telefonsku govornicu. Poneo je tvoju hi
draulinu dizalicu; to obino znai da se sprema da obije govornicu, zar ne?"
"Moju dizalicu", ponovi Arktor.
"Zna ", ree Beris, "mogao bih profesionalno da ti pomognem u tvojim naporima da smu

va malu..."
Fred premota traku unapred maksimalnom brzinom. Broja najzad pokaza da je pro lo dv
a sata.
"...plati svoju jebenu zaostalu kiriju ili poni da radi na prokletom cefoskopu", us
tro je govorio Arktor Berisu.
"Ve sam poruio rezistore koji..."
Fred ponovo premota traku unapred. Pro la su jo dva sata.
Sad je holo monitor pet prikazivao Arktora u spavaoj sobi, u krevetu, FM radio bu
dilnik je bio name ten na KNX i prigu eno svirao folk-rok. Monitor dva u dnevnoj sob
i prikazivao je Berisa samog, kako ponovo ita o peurkama. Nijedan od njih dvojice
dugo nije radio ni ta naroito. Jednom, Arktor se prome koljio i pru io ruku da pojaa rad
io kad se zaula pesma, oigledno neka koja mu se dopadala. U dnevnoj sobi, Beris je
itao i itao, gotovo se ne pomerajui. Arktor se konano opru io na krevetu, nepomian.
Zazvonio je telefon. Beris je pru io ruku i podigao slu alicu. "Halo?"
Na telefonskom prislu kivau, onaj koji je zvao ree: "Gospodin Arktor?"
"Da, ja sam", ree Beris.
Jebo sliku svoju, ree Fred samom sebi. Pru io je ruku da pojaa ton na telefonskom pr
islu kivau.
"Gospodine Arktore", ree nepoznati sagovornik sporim, tihim glasom, " ao mi je to va
s ovako kasno uznemiravam, ali onaj va ek koji nije pro ao..."
"Oh, da", ree Beris. "Nameravao sam da vas pozovem s tim u vezi. Stvar stoji ovak
o, gospodine. Imao sam stra an napad stomanog gripa, s padom telesne temperature, el
udanim spazmom, grevima... Trenutno jo ne mogu da se saberem da bih sredio taj sitn
i ek na dvadeset dolara, a iskreno govorei, nemam nameru da mu dam pokrie."
" ta?" upita ovek, ne zateen, ve promuklo. Zloslutno.
"Da, gospodine", ree Beris, klimnuv i glavom. "Dobro ste me uli, gospodine."
"Gospodine Arktore", ree sagovornik, "taj ek je banka ve dvaput vratila, a ti simpt
omi gripa koje opisujete..."
"Mislim da mi je neko uvalio ne to gadno", ree Beris, s ukoenim osmehom na licu.
"Ja mislim", ree ovek, "da ste vi jedan od onih..." Poku avao je da nae pravu re.
"Mislite ta hoete", ree Beris, i dalje s osmehom.
"Gospodine Arktore", ree ovek, glasno di ui u slu alicu, "ja idem do javnog tu ioca sa ti
m ekom, a dok sam na telefonu, imam da vam ka em par stvari o onome to mislim o..."
"Upali, iskljui i do vienja", ree Beris i spusti slu alicu.
Aparat za prislu kivanje automatski je zabele io broj telefona oveka koji je pozvao,
hvatajui ih elektronski iz neujnog signala koji se oglasio im je uspostavljeno kolo
. Fred oita broj koji se video na pokazivau, zatim iskljui trake na svim holo-skene
rima, podi e svoj policijski telefon i zatra i identifikaciju broja.
"Bravar Engleson, Harbor 1343, u Anahajmu", obavesti ga policijska centrala. "Sr
culence."
"Bravar", ree Fred. "U redu." Imao je to zapisano i sad je spustio slu alicu. Brava
r... dvadeset dolara, okrugla svota: to je nagove tavalo posao van radnje - verova
tno dolazak kolima i narezivanje duplikata kljua. Kad je 'vlasnik' izgubio klju.
Teorija. Beris se predstavio kao Arktor, telefonirao bravaru Englesonu da mu taj
no napravi 'duplikat' kljua, za kuu ili za kola ili ak za oboje. Rekao je Englesonu
da je izgubio celu vezu s kljuevima... ali onda je bravar, radei bezbednosnu prov
eru, zatra io od Berisa da proveri njegovu linu kartu. Beris se vratio u kuu i drpio
nepopunjenu Arktorovu ekovnu knji icu i napisao ek za bravara. ek nije pro ao. Ali za to
nije? Arktor je uvek imao dovoljno para na raunu; tako mali ek bi pro ao. Ali da je
pro ao, Arktor bi nai ao na njega u izvodu iz banke i video da ga nije napisao on,
ve D im Beris. Tako je Beris prekopao Arktorove ormane i prona ao - verovatno jo pre t
oga - staru ekovnu knji icu sa ve uga enog rauna i iskoristio je. Po to je raun bio uga e
k nije pro ao. Sad je Beris bio u nebranom gro u.
Ali za to Beris jednostavno nije platio raun u gotovini? Ovako je poverilac ve bio b
esan i telefonirao je, a na kraju e otii i do tu ioca. Arktor e saznati. Gomila govan
a e se sruiti na Berisa. Ali nain na koji je Beris telefonom razgovarao sa ve pobesn
elim poveriocem... lukavo ga je navukao na jo vee neprijateljstvo, iz koga bi brav
ar mogao da uini bilo ta. I jo gore - Berisov opis 'gripa' bio je opis skidanja sa
heroina, a to bi shvatio svako ko ne to zna. A Beris je zavr io razgovor otvorenim n
agove tajem da je on te ak narkos, pa ta? Zavr io sve to kao Bob Arktor.

U ovom trenutku, bravar je znao da ima du nika narkosa koji mu je ispisao la an ek i

koga boli dupe i koji nema nameru da to nadoknadi. A narkos se tako pona a zato to
je oigledno naduvan, odlepljen i uraen od droge da ga uop te nije briga. A to je bil
a uvreda za Ameriku. Namerna i ru na.
U stvari, reenica kojom je Beris zavr io bila je neposredan citat originalnog otkaen
og ultimatuma koji je Tim Liri uputio dru tvu i svim strejt ljudima. A ovo je bio
Orind Kaunti. Pun tradicionalnih i militantnih konzervativaca. Sa pu kama. Koji jed
va ekaju ovakvo drsko odlajavanje bradatih narkosa.
Beris je Bobu Arktoru smestio bomba ki napad. Hap enje zbog eka bez pokria, u najbolje
m sluaju; bomba ki napad ili neku drugu veliku odmazdu u najgorem, a da Arktor pojm
a nema ta mu se dogaa.
Za to? - pitao se Fred. U bloki je zabele io identifikacioni broj ovog dela trake, kao
i ifru telefonskog prislu kivaa. Za ta se to Beris sveti Arktoru? ta, kog avola, Arkto
r sprema? Arktor mora da ga je debelo izradio, mislio je Fred, za ovo. Ovo je ist
a zloba. Sitna, gadna i zla.
Taj Beris je, pomisli on, pravi drkad ija. Neko e poginuti zbog njega.
Jedno od skrembl-odela, koja su sedela u sigurnom stanu sa njim, tr e ga iz tog pr
emi ljanja. "Da li ti, zapravo, poznaje ove momke?" Odelo pokaza na prazne holo mon
itore koje je Fred imao pred sobom. "Jesi li meu njima na tajnom zadatku?"
"Da", ree Fred.
"Ne bi bilo lo e da ih upozori na otrovne peurke kojima ih izla e onaj glupak sa zelen
im naoarima to trguje. Mo e li to da im dojavi , a da se ne otkrije ?"
Drugo skrembl-odelo u blizini javi se sa svoje rotacione stolice: "Kad god nekom
od njih estoko pozli - to ponekad upuuje na trovanje peurkama."
"Nalik na strihnin?" upita Fred. Onda mu se glava ste e od ledenog saznanja; premo
tao je film onog dana sa Kimberli Hokins i pseim govnima i njegovom muninom u koli
ma po to..."
Njegovom.
"Kazau Arktoru", ree on. "Njemu mogu da saop tim. A da me on ne provali. On je mekan
."
"I ru an", ree jedno skrembl-odelo. "Je l' to onaj to je u ao na vrata pognutih lea i m
amuran?"
"Aha", ree Fred i okrete se natrag prema svojim holoima. Oh, do avola, mislio je,
onog dana Beris nam je dao tablete ukraj puta - njegov mozak je poeo da se vrti i
da duplo tripuje, a onda se rascepio na pola, pravo po sredini. Sledee ega je bio
svestan, jeste to da se nalazi u kupatilu sigurnog stana s papirnom a om punom vod
e, ispirajui usta, sam, gde mo e da razmi lja. Kad dobro promisli , ja sam Arktor, misl
io je. Ja sam ovek na skenerima, osumnjieni koga Beris zajebava svojim uvrnutim te
lefonskim razgovorima sa bravarom, a ja sam pitao: ta to Arktor sprema kad se Ber
is toliko navrzao na njega? Puk'o sam; moj mozak je pukao. Ovo nije stvarno. Ja
ne verujem u ovo, kad posmatram ta sam ja, ta je Fred - ono dole je bio Fred bez s
krembl-odela; tako Fred izgleda bez odela!
A pre neki dan Fred umalo nije riknuo od komadia otrovne peurke, shvatio je. Zamal
o da ne stigne ovamo do sigurnog stana i ukljui holo monitore. Ali sad jeste.
Sad Fred ima priliku. Ali jedva.
Ludaki prokleti posao koji su mi dali, mislio je. Ali da ga ja ne radim, radio bi
ga neko drugi, a taj bi mo da pogre io. Oni su mu smestili - smestili su Arktoru. P
otkazali bi ga za nagradu; podmetnuli bi mu drogu i pokupili lovu. Ako iko, misl
io je, treba da nadzire tu kuu, daleko je bolje da to budem ja, uprkos smetnjama;
sama injenica da sve ostale titim od nastranog, jebenog Berisa opravdava moje pri
sustvo ovde.
A kad bi ma koji drugi policajac koji nadzire Berisove aktivnosti video ono to u j
a verovatno videti, zakljuio bi da je Arktor najvei trgovac drogom na zapadu SAD i
preporuio bi - Hriste! - tajno uklanjanje. Uz pomo na ih neidentifikovanih snaga. O
nih u crnom, koje pozajmljujemo sa istoka, koji se mnogo unjaju na prstima i nose
snajpere Vinester 803. Novu infracrvenu optiku i specijalne metke. Oni momci koj
i uop te ne dobijaju platu, ak ni preko aparata za kiselu vodu; oni samo izvlae slam
ku da vide ko e od njih biti sledei predsednik SAD. Bo e moj, te drkad ije mogu da obo
re i avion u letu. A da to izgleda kao da je motor usisao jato ptica. Ti specija
lni meci - to me zajebava , ovee, mislio je; oni bi ostavili tragove perja u ostacima

motora; oni bi im stavili takvo punjenje.

Ovo je stra no, mislio je, razmi ljati o tome. Ne o Arktoru kao osumnjienom ve o Arkto
ru kao... emu god. Kao meti. Nastaviu da ga posmatram; Fred e nastaviti da radi svo
ju fredovsku stvar; bie mnogo bolje; mogu da isecam snimke i tumaim i da ih zavlaim
s onim 'Da saekamo dok on stvarno' i tako dalje, te shvativ i to, on baci papirnu a u
i izie iz kupatila u sigurnom stanu.
"Izgleda ubijeno", ree mu jedno od skrembl-odela.
"Pa", ree Fred, "dogodilo mi se ne to udno na putu ka grobu." U mislima je video sli
ku supersoninog uskozranog projektora koji je kod etrdeset devetogodi njeg javnog tu io
ca izazvao koban srani udar, ba kad se ovaj spremao da ponovo pokrene sluaj stra nog
i uvenog politikog ubistva ovde u Kaliforniji. "Gotovo da sam stigao tamo", ree nag
las.
"Gotovo je gotovo", ree skrembl-odelo. "To nije tamo."
"Oh", ree Fred. "Da. Tano."
"Sedi", ree skrembl-odelo, "i nastavi da radi , ili za tebe nema petka, samo javno
prisustvo."
"Mo e li da zamisli da se ovaj posao vodi kao kvalifikacija na..." poe Fred, ali drug
a dva skrembl-odela nisu mislila da je to zabavno i zapravo ga nisu ni slu ala. St
oga on ponovo sede i pripali cigaretu. I jo jednom ukljui holo-skenere.
Ono to bi trebalo da uradim, zakljui, jeste da smesta pe ke odem do kue, dok jo razmi lj
am o tome, pre nego to mi misli skrenu, da brzo uem kod Berisa i da ga ubijem.
Na du nosti.
Rei u: "Hej, ovee, frka mi je - mo e da mi da d oint? Platiu ti dolar." A on e mi dat
da u ga ja uhapsiti, odvui ga do kola, ubaciti ga unutra, odvesti se na autoput, a
zatim ga pi toljem naterati pod kamion. A mogu da ka em da se oslobodio i poku ao da
iskoi. To se stalno de ava.
Jer ako to ne uradim, neu nikad moi da jedem ni da pijem nikakvu otvorenu hranu i
pie u kui, a to nee moi ni Lakmen ni Dona ni Frek, jer emo svi cri od komadia otrovne
eurke, posle ega e Beris objasniti kako smo svi zajedno bili u umi i brali peurke nas
umce i jeli ih, a on je poku ao da nas odvrati od toga, ali mi nismo hteli da ga s
lu amo jer nismo i li na fakultet.
ak i ako ga sudski psihijatar proglasi sasvim mentalno uni tenim i ludim i strpa ga
zauvek u ludaru, neko e ve biti mrtav. Mislio je, mo da Dona, na primer. Mo da e ona d
olutati unutra, uduvana od ha i a, tra ei mene i proleno cvee koje sam joj obeao, a Beris
joj ponuditi iniju elea koji je sam napravio kao specijalitet, a deset dana kasni
je ona e se na samrti bacakati u odeljenju intenzivne nege i to onda nee ni ta pomoi.
Ako se to dogodi, mislio je, iskuvau ga u kiselini, u kadi, u vreloj kiselini, do
k ne ostanu samo kosti, a onda u kosti da po aljem njegovoj majci ili deci, ta god i
mao, a ako nema porodicu, onda u naprosto baciti kosti psima lutalicama. Ali e u s
vakom sluaju stvar biti ve uinjena toj devojci.
Izvinite, odmota on u glavi izmi ljeni film sa druga dva skrembl-odela. Gde u ovo
doba noi mogu da naem pakovanje od pedeset kila kiseline za i enje?
Dosta mi je, pomisli, i okrete se holoima kako vi e ne bi privlaio smetnje od ostal
ih odela u sigurnoj sobi.
Na monitoru dva, Beris je razgovarao sa Lakmenom, koji se oito doteturao kroz ula
zna vrata mrtav pijan, nesumnjivo od viskija. "U SAD ima vi e ljudi koji su zavisn
ici od alkohola", govorio je Beris Lakmenu, koji je poku avao na nae vrata svoje sp
avae sobe, da se tamo onesvesti, i pri tom imao stra nih muka, "nego to ima zavisnik
a od svih ostalih vrsta droge. A o teenja mozga i jetre od alkohola, plus neistoe..."
Lakmen je nestao, ni ne primetiv i da je Beris tu. elim mu sreu, pomisli Fred. To, p
ak, nije izvodljiva politika, ne zadugo. Zato to je drkad ija tu.
Ali sada je i Fred tu. Ali Fred sve saznaje sa zaka njenjem. Ukoliko, mislio je, u
koliko ne budem premotavao trake unazad. Onda u ja biti prvi, pre Berisa. Ono to j
a uinim prethodie onome to uini Beris. Ako uop te ne to uini kad ja budem prvi.
A onda se otvorila druga strana njegove glave i obratila mu se smirenije, kao da
mu neko drugo ja, sa jednostavnijom porukom, ukazuje na to kako da postupi.
'Nain da se sredi ek za bravara', govorilo je ono, 'jeste da sutra rano ujutru naj
pre ode do Harbora i otkupi ek i dobije ga natrag. Najpre uini to, pre nego to uradi m
ta drugo. Uradi to smesta. Razminiraj to, sa tog kraja. A posle toga, uradi neke
ozbiljnije stvari, kad to bude gotovo. Je li tako?' Tako je, pomisli on. To e me

skinuti sa spiska lo eg polo aja. Od toga treba poeti.

Stavio je traku na brzo premotavanje unapred, sve dalje i dalje, dok iz pokazivaa
nije ustanovio da e ona prikazivati noni prizor, dok svi spavaju. Kao izgovor da
zavr i svoj radni dan, ovde.
Traka je prikazivala uga ena svetla, skeneri su bili na infra-poziciji. Lakmen u k
revetu u svojoj sobi; Beris u svojoj; a u svojoj sobi, Arktor pored enske, oboje
usnuli.
Da vidimo, mislio je Fred. Nekakva Koni. Imamo je u kompjuterskom dosjeu kao nav
uenu na te ke droge, a takoe kao prostitutku i dilera. Pravi gubitnik.
"Ti bar nisi morao da gleda svoje osumnjiene kako upra njavaju seksualni odnos", ree
jedno skrembl-odelo, gledajui iza njega, a zatim odlazei dalje.
"To je olak anje", ree Fred, stoiki posmatrajui dva usnula tela u krevetu; razmi ljao j
e o bravaru i o tome ta tamo treba da uradi. "Uvek mrzim da..."
"To je fina stvar kad se radi", slo i se skrembl-odelo, "ali nije ba lepo za gledan
je."
Arktor koji spava, mislio je Fred. Sa svojom trebom. Pa, uskoro mogu da prekinem
; oni e se verovatno potucati kad se probude, ali to je otprilike sve to se njih t
ie.
Nastavio je, meutim, da posmatra. Prizor Boba Arktora koji spava... unedogled, mi
slio je Fred, iz sata u sat. A zatim zapazi ne to to pre nije zapazio. To ne lii ni
na koga drugog osim na Donu Hotorn! pomisli on. Tamo u krevetu, u postelji sa Ar
ktorom.
To se ne sla e, mislio je, i pru io ruku da iskljui skenere. Premotao je traku unazad
, zatim opet napred. Bob Arktor i enska, ali ne Dona! To je ona narkomanka Koni!
Bio je u pravu. Dve osobe le ale su jedna pored druge, obe usnule.
A onda, dok je Fred posmatrao, Konine o tre crte su se i ezle i pretopile se u mekotu
, i u lice Done Hotorn.
On ponovo zaustavi traku. Sedeo je zbunjen. Ne shvatam, mislio je. To je - kako
ga ono nazivaju? Kao prokleto pretapanje! Filmska tehnika. Jebote, ta je ovo? Obr
ada pre TV prikazivanja? Koju obavlja reditelj, koristei naroite vizuelne efekte?
Ponovo je vratio traku unazad, zatim napred; im je ugledao promenu na Koninim crt
ama zaustavio je traku, ostavljajui zamrznut kadar na hologramu.
Okrenuo je komandu za poveanje. Sve ostale kocke se ugasi e; napravila se jedna vel
ika kocka umesto ranijih osam. Samo jedna nona scena: Bob Arktor, nepomian, u krev
etu, devojka, nepomina, pored njega.
Ustav i, Fred ue u holo-kocku, u trodimenzionu projekciju, i stade blizu kreveta da
ispita devojino lice.
Negde na pola puta, zakljui. I dalje napola Koni; ve napola Dona. Bolje da ovo pre
dam u laboratoriju, mislio je; s tim se poigrao nekakav strunjak. Uvalili su mi l
a nu traku.
Ali ko? - pitao se. Izi ao je iz holo-kocke, zatvorio je i vratio osam malih. I da
lje je sedeo tamo, premi ljajui.
Neko je la irao Donu. Naneo je preko Koni. Krivotvorio dokaze o tome da Arktor trp
a Hotornovu. Za to? Kao to dobar tehniar mo e da uini sa audio ili video trakom, a sad
- kao to se osvedoio - i sa holo-trakama. Te ko, ali...
Da je ovo ukljui-iskljui, pauza u skeniranju, mislio je, imali bismo scenu koja pr
ikazuje Arktora u krevetu sa devojkom s kojom verovatno nikad nije oti ao u krevet
, a nikad i nee, ali ovde je sve na traci.
Ili je to mo da vizuelni prekid ili elektronski kvar, razmi ljao je. Ono to zovu tampa
nje. Holo- tampanje: sa jednog dela trake na drugi. Ako traka predugo stoji, ako j
e brzina snimanja od poetka bila prevelika, ono se pre tampava. Isuse, mislio je. P
re tampala je Donu sa prethodne ili kasnije scene, mo da iz dnevne sobe.
Voleo bih da znam vi e o tehnikoj strani ove stvari, mislio je. Bolje da se jo malo
obavestim pre nego to udarim na sva zvona. Kao kad se druga AM stanica me a, pravi
smetnje...
Meurazgovor, zakljuio je. Jedino tako: sluajno.
Kao duhovi na TV ekranu. Funkcionalni kvar. Pretvara energije koji se nakratko ot
vori.
Ponovo je premotao traku. Opet Koni, a Koni je i ostala. A zatim... opet je vide
o kako se vraa Donino lice, a ovog puta se ovek koji je spavao u krevetu pored nje

, Bob Arktor, probudio kroz koji as i naglo se uspravio, zatim pipajui potra io svet
iljku kraj sebe; svetiljka je pala na pod, a Arktor je sedeo neprestano buljei u
devojku koja je spavala, u zaspalu Donu.
Kad se Konino lice povratilo, Arktor se opusti i najzad ponovo le e i zaspa. Ali n
emirno.
Elem, to ukida teoriju o 'tehnikom me anju', mislio je Fred. tampanju ili meurazgovor
u. I Arktor je to video. Probudio se, video, buljio, zatim odustao.
Hriste, pomisli Fred, i sasvim iskljui opremu pred sobom. "Mislim da mi je ovo za
sad dovoljno", izjavi i nesigurno ustade na noge. "Dosta mi je."
"Video si neki nastran seks, je l' da?" upita skrembl-odelo. "Navii e se ti na ovaj
posao."
"Nikad se neu navii na ovaj posao", ree Fred. "Mo e da se kladi u to."
11.
Sledeeg jutra, utim taksijem, po to je sad na popravku ekao ne samo njegov cefoskop v
e i kola, on se pojavio na vratima bravara Englesona sa etrdeset dolara gotovine i
mnogo brige u srcu.
Radnja je bila stara i drvena, sa ne to modernijim natpisom, ali sa mno tvom sitnih,
mesinganih, bravarskih drangulija u izlogu: udni kitnjasti sanduii za po tu, otkaene
kvake napravljene u obliku ljudskih glava, veliki, la ni, crni, gvozdeni kljuevi. U a
o je, u polutamu. Kao narkomanska gajba, pomisli, a ta ironija mu se dopala.
Za tezgom, na kojoj su stajale dve ogromne ma ine za narezivanje kljueva, kao i na
hiljade praznih matrica za kljueve koje su visile sa stalaka, pozdravi ga punaka s
tarija gospoa. "Molim, gospodine? Dobro jutro."
Arktor ree: "Do ao sam...
Ihr Instrumente freilich spottet mein, Mit Rad und Kammen, Walz' und Bugel:
Ich stand am Tor, ihr solltet Schlussel sein;
Zwar euer Bart ist kraus, doch hebt ihr nicht die Riegel.
(Instrumenti im se olako poigra e mojim,
Tokom i zupanikom, valjkom i remenikom:
Vi kanda beste klju, dok ja na kapiji stojim;
Pero vam nazubljeno, al' rezu ne podigoste nikom.)
...da platim svoj ek koji je banka vratila. Mislim da je na dvadeset dolara."
"Oh." Gospoa ljubazno iznese zakljuanu metalnu kutiju, potra i klju, zatim opazi da k
utija nije zakljuana. Otvorila ju je i smesta na la ek, sa prikaenom ceduljicom. "Gos
podin Arktor?"
"Da", ree on, ve izvadiv i novac.
"Da, dvadeset dolara." Skinuv i ceduljicu sa eka, ona stade marljivo da pi e po njoj,
dajui na znanje da se on pojavio i otkupio ek.
" ao mi je zbog ovoga", ree joj on, "ali sam gre kom ispisao ek sa uga nog rauna umesto s
a aktivnog."
"Hmm", ree gospoa, sme kajui se dok je pisala.
"Takoe", ree on, "bio bih vam zahvalan ako biste kazali svom mu u, koji me je zvao p
re neki dan..."
"Moj brat Karl", ree gospoa, "u stvari." Ona baci pogled preko ramena. "Ako je Kar
l razgovarao sa vama..." Ona pokaza rukom, osmehujui se. "On se ponekad preterano
ljuti zbog ekova... Izvinjavam se ako je govorio... znate."
"Ka ite mu", ree Arktor, recitujui nauen govor, "da sam ja i sam bio rastrojen kad me
je on zvao, i da se zbog toga izvinjavam."
"Mislim da je rekao ne to o tome, da." Ona spusti njegov ek na tezgu; on joj dade d
vadeset dolara.
"Ima li dodatnih tro kova?" upita Arktor.
"Nema dodatnih tro kova."
"Bio sam rastrojen", ree on, ovla pogledav i ek i zatim ga skloniv i u d ep, "zato to je
edan moj prijatelj iznenada preminuo."
"Oh, Bo e", ree gospoa.
Arktor, oklevajui, ree: "Ugu io se sasvim sam, u svojoj sobi, zalogajem mesa. Niko g
a nije uo."
"Znate li, gospodine Arktore, da se od toga umire vi e nego to ljudi misle? itala sa

m da, ako veerate sa prijateljem ili prijateljicom, a on ili ona neko vreme ni ta n
e govore nego samo sede tu, treba da se nagnete preko i upitate ih da li mogu da
govore? Zato to mo da nisu u stanju; mo da se dave, a ne mogu da vam ka u."
"Da", ree Arktor. "Hvala. To je istina. I hvala vam za ek."
" ao mi je zbog va eg prijatelja", ree gospoa.
"Da", ree on. "To je bio najbolji prijatelj koga sam imao."
"To je tako stra no", ree gospoa. "Koliko je imao godina, gospodine Arktore?"
"Bio je u ranim tridesetim", ree Arktor, to je bilo istina: Lakmenu su trideset dv
e godine.
"Oh, kako je to u asno. Rei u Karlu. I hvala vam to ste do li ak ovamo."
"Hvala vama", ree Arktor. "I zahvalite gospodinu Englesonu u moje ime. Mnogo vam
hvala, oboma." On ode, obrev i se na ploniku u toplo jutro, trepui od jarkog svetla i
prljavog vazduha.
Pozvao je taksi, a na putu do kue sedeo je, razmatrajui sa samim sobom koliko se d
obro izvukao iz Berisove mre e, bez preterano ru nih scena. Moglo je biti i mnogo go
re, istakao je on samom sebi. ek je jo bio tamo. A nisam morao da se suoim sa tipom
lino.
On izvadi ek da vidi u kojoj meri je Berisu po lo za rukom da opona a njegov rukopis.
Da, bio je to uga eni raun; smesta je prepoznao boju eka, sasvim uga en raun, a banka
je udarila peat RAUN UGA EN. Nije udo to je bravar podilkanio. A onda, razgledajui ek d
k se vozio, Arktor opazi da je to njegov rukopis.
Ni nalik na Berisov. Savr en falsifikat. Nikad ne bi ni saznao da nije njegov, osi
m to se sea da ga nije napisao.
Bo e moj, mislio je, koliko je ovakvih Beris dosad napravio? Mo da mi je proneverio
pola od onog to imam.
Beris je, pomisli on, genije. S druge strane, to je verovatno prekopirano odneku
d ili u svakom sluaju mehaniki izvedeno. Ali ja nikad nisam napisao ek za bravara E
nglesona, pa kako je onda mogao da prekopira falsifikat? Ovo je jedinstven ek. Pr
edau ga odeljenskim grafolozima, odlui on, i prepustiti njima da prokljuve kako je
to izvedeno. Mo da samo ve ba, ve ba, ve ba.
to se tie zavitlancije s peurkama... Mislio je, samo u mu prii i kazati da su mi ljud
i rekli kako on poku ava da im proda doze s peurkama. I da prekine s tim. Dobio sam
obave tenje od nekog koje bio zabrinut, kao to i treba da bude.
Ali, mislio je, ove stvari su samo nasumian nagove taj onoga to on sprema, otkriven
na prvom snimku. One predstavljaju samo uzorke onoga na ta sam se namerio. Bog zn
a ta je on jo uradio: on ima beskrajno mnogo vremena da se smuca unaokolo i ita pri
runike i smi lja zavere i intrige i zaplete i tako dalje... Mo da bi, pomisli on izne
nada, bolje bilo da smesta proverim svoj telefon i vidim da li se prislu kuje. Ber
is ima kutiju elektronske opreme, a ak i Soni, na primer, proizvodi i prodaje ind
uktorske navoje koji se mogu koristiti kao prislu kivai za telefon. Telefon se vero
vatno prislu kuje. Verovatno se ve prilino dugo prislu kuje.
Hou da ka em, mislio je, povrh mog nedavnog - neophodnog - prislu kivaa.
Ponovo je razgledao ek dok je taksi poskakivao niz ulicu, i najednom pomisli: ta a
ko sam ga sam napisao? ta ako je Arktor ovo napisao? Mislim da jesam, mislio je;
mislim da je jebeni glupson Arktor sam napisao ovaj ek, vrlo brzo - slova su isko e
na - zato to je iz nekog razloga bio u urbi; na krabao ga je, uzeo pogre an obrazac eka
, a posle sasvim zaboravio na to, potpuno zaboravio na taj sluaj.
Zaboravio, pomisli on, ono kad je Arktor...
Was grinsest du mir, hohler Schadel, her?
Als dass dein Hirn, wie meines, einst verwirret
Den leichten Tag gesucht und in der
Dammrung schwer,
Mit Lust nach Wahrheit, jammerlich geirret.
( ta mi se ceri , glupane jedan?
Ko da tvoj um, poput mog, jednom pometen
lak tra a e dan, a u suton te ak,
U e nji za istinom, vapiju i te.)
...izbauljao sa onog ogromnog narko-hepeninga u Santa Ani, gde je upoznao onu ma

lu plavu u sa udnim zubima, dugakom, plavom kosom i velikim dupetom, ali tako energin
u i prijateljski nastrojenu... nije mogao da upali kola; bio je uduvan do daske.
Stalno je imao problema - toliko se droge gutalo i ubrizgavalo i u mrkivalo te noi
, to je potrajalo skoro do zore. Toliko supstance S, i to vrlo iste. Vrlo, vrlo is
te. Njegova roba.
Nagnuv i se napred, on ree: "Zaustavite se na elovoj pumpi. Tamo u da iziem."
Izi ao je, platio taksistu, zatim u ao u telefonsku govornicu, potra io bravarov broj,
pozvao ga.
Javila se starija gospoa. "Bravar Engleson, dobro..."
"Ovde je opet gospodin Arktor, izvinite to vas uznemiravam. Koju adresu imate za
poziv, poziv za popravku na koju je ispisan moj ek?"
"Pa, da pogledam. Samo trenutak, gospodine Arktore." Udarac u telefon kad je odl
o ila slu alicu.
Izdaleka prigu en mu ki glas: "Ko je to? Onaj Arktor?"
"Da, Karle, ali molim te da ni ta ne govori . Upravo je dolazio..."
"Daj da razgovaram sa njim."
Pauza. Zatim ponovo stara gospoa. "Pa, imam ovu adresu, gospodine Arktore." Ona p
roita njegovu kunu adresu.
"Tamo je pozvan va brat? Da napravi klju?"
"Saekajte trenutak. Karle? Sea li se kuda si oti ao kamionetom da napravi klju za gospo
dina Arktora?"
Izdaleka zamumla mu ki glas: "Na Katelu!"
"Negde na Katelu, gospodine Arktore. U Anahajmu. Ne, ekajte - Karl ka e da je to bi
lo u Santa Ani, na Mejnu. Da li to..."
"Hvala", ree on i spusti slu alicu. Santa Ana. Mejn. Tamo je bila jebena narkomansk
a urka, a ja mora da sam prijavio trideset imena i isto toliko registarskih tabli
ca te noi; to nije bila obina urka. Stigla je velika po iljka iz Meksika; kupci su de
lili i, kao to je to uobiajeno kod kupaca, probali dok su delili. Polovinu njih su
verovatno pohapsili agenti zadu eni za kupovinu... Uau, mislio je: jo se seam - ili
se nikad neu tano seati - te noi.
Ali to ipak ne opravdava Berisa to se u tom telefonskom razgovoru zlonamerno i s
predumi ljajem izdavao za Arktora. Osim toga, po svim dokazima, Beris je to izmisl
io na licu mesta - improvizovao je. Sranje, mo da je Beris bio uduvan prethodne vee
ri, pa je uinio ono to mnogi tipovi rade kad su uduvani: samo se prepustio onome to
se de ava. Arktor je sasvim sigurno napisao ek; Beris je samo sluajno podigao slu ali
cu. Mislio je, u svojoj ugljenisanoj glavi, da je to kul tos. Samo je bio neodgov
oran, ni ta vi e.
A, razmi ljao je, ponovo okreui broj utog taksija, ni Arktor nije bio naroito odgovora
n to je tako dugo ostavio ek bez pokria. Ko je za to kriv? Izvadiv i ek jo jednom, on p
roveri datum na njemu. Mesec i po dana. Isuse, ko pria o neodgovornosti! Arktor j
e mogao da se nae iza re etaka zbog toga; milo u Bo jom onaj ludi Karl jo nije oti ao kod
u ioca. Verovatno ga je zadr ala njegova slatka stara sestra.
Arktor bi, zakljui on, bolje uinio da malo mrdne dupetom; i sam je uradio nekoliko
blesavih stvari za koje ja dosad nisam znao. Beris nije jedini, a mo da ni glavni
. to se toga tie, jo preostaje da se objasni uzrok Berisove silne, smi ljene zlobe pr
ema Arktoru; ovek se ne priprema tako dugo da bi nekom smestio bez ikakvog razlog
a. A Beris ne poku ava da smesti nikom drugom, ne, recimo, Lakmenu ili arlsu Freku
ili Doni Hotorn; on je vi e od svih pomogao da se D eri Fejbin smesti u saveznu klin
iku, a dobar je i prema ivotinjama u kui.
Jednom je Arktor namerio da po alje jednog psa - kako se, do avola, zvala ona mala
crna keru a, Popo ili tako nekako? - u kafileriju da je uspavaju, nije prihvatala
dresuru, a Beris je proveo sate, u stvari dane, sa Popo, ne no je obuavajui i priajui
sa njom dok se nije smirila i bila spremna za dresuru i tako nije morala da ode
i bude ucmekana. Da Beris gaji op tu zlobu prema svima, ne bi izvodio takve, dobre
stvari.
" uti taksi", zau se iz telefona.
On ree adresu elove pumpe.
A ukoliko je Karl provalio Arktora kao te kog narkosa, razmi ljao je dok se mrgodno
muvao unaokolo ekajui taksi, to nije Berisova krivica; kad je Karl zaustavio svoj
kamionet u pet ujutru da napravi klju za Arktorovog Oldsa, Arktor je verovatno ho

dao kao blesav po ploniku i uza zidove i kolutao oima i izvodio sve ostalo to spada
u dobar trip. Karl je jo onda izveo zakljuak. Dok je Karl narezivao nov klju, Arkt
or je verovatno lebdeo unaokolo naopake ili skakutao s glavom na dole, govorei una
tra ke. Nije ni udo to to Karlu nije bilo zabavno.
U stvari, razmi ljao je, mo da Beris poku ava da zata ka sve e e Arktorove brljotine. Arkto
vi e ne odr ava kola u ispravnom stanju, kao to je nekad inio, potura ekove bez pokria,
ne namerno, ve zato to je njegov prokleti mozak rastoen od droge. Ali, ako i ta, to
je gore. Beris ini koliko mo e; to je mogunost. Samo, i njegov mozak je rastoen. Svi
njihovi mozgovi su...
Dem Wurme gleich' ich, der den Staub durchwuhlt,
Den, wie er sich im Staube nahrend lebt,
Des Wandrers Tritt vernichtet und begrabt.
(Nalik sam crvu to kroz pra inu rije,
koga, dok tu ivi i prahom se hrani,
prolaznikova stopa zatre i sahrani.)
...rastoeni i uzajamno povezani na rastoen nain. To rastoeni vode rastoene. I to prav
o u propast.
Mo da je, nagaao je, Arktor presekao ice i savio ice i napravio sve te kratke spojeve
u svom cefoskopu. U pola noi. Ali iz kog razloga?
Bie to te ko pitanje: za to? Ali sa rastoenim mozgovima sve je mogue, sve vrste uvrnuti
h - kao i same ice - pobuda. On je to video, tokom svog policijskog rada, mnogo,
mnogo puta. Ova tragedija za njega nije nova; to e biti, u njihovim kompjuterskim
listama, samo jo jedan sluaj vi e. To je bio korak napred na putu ka saveznoj klini
ci, kao sa D erijem Fejbinom.
Svi ti momci kreu se po istoj ahovskoj tabli, sad stoje na razliitim poljima i na r
azliitom rastojanju od cilja, a do njega e stii u razna vremena. Ali svi e, na kraju
, stii do njega: do saveznih klinika.
To je zapisano u njihovom nervnom tkivu. Ili u onome to je od njega ostalo. To vi e
ni ta ne mo e da zaustavi niti da ga preokrene.
A pre svih, poeo je da veruje, za Boba Arktora. Bila je to njegova intuicija, koj
a se tek javljala, nezavisna od bilo ega to je Beris radio. Novo, profesionalno uv
ianje stvari.
Takoe, njegovi pretpostavljeni u erifovoj kancelariji Orind Kauntija odluili su da s
e usredsrede na Boba Arktora; oni su bez sumnje imali razloge o kojima on ni ta ne
zna. Mo da ove injenice potvruju jedna drugu: njihovo poveano zanimanje za Arktora najzad, odeljenje je prilino skupo platilo postavljanje holo-skenera u Arktorovu
kuu, zatim i njega da analizira snimke, kao i druge na vi im mestima da donose sud
o onome to im on redovno predaje - ovo se uklapalo sa Berisovom neuobiajenom zain
teresovano u za Arktora, po to su i jedni i drugi izabrali Arktora za glavnu metu. Al
i ta je on lino zapazio u Arktorovom pona anju to mu je palo u oi kao neuobiajeno? Iz p
rve ruke, nezavisno od ova dva interesovanja?
Dok je taksi vozio dalje, on je razmi ljao o tome kako e vrlo verovatno morati podu e
da posmatra ne bi li nai ao na ne to; to se nee otkriti monitorima za jedan dan. Mor
ae da bude strpljiv; morae da se pomiri sa dugoronom prismotrom i da se dovede u on
aj polo aj u kome je voljan da eka.
Kad bude video ne to na holo-skenerima, meutim, neko zagonetno ili sumnjivo pona anje
s Arktorove strane, onda e on biti oznaen sa tri strane, trea provera prethodnih i
nteresovanja. Svakako, to e biti potvrda. To e opravdati tro kove i vreme i sveop tu z
ainteresovanost.
ta li to Beris zna to mi ne znamo, pitao se. Mo da bi trebalo da ga dovuemo i pitamo.
Ali - bolje je pribaviti materijal razraen nezavisno od Berisa; u protivnom bi o
n predstavljao udvajanje onoga to Beris, ko god on bio ili koga god predstavljao,
ve ima.
A onda pomisli: o emu ja, do avola, priam? Mora biti da sam lud. Ja poznajem Boba A
rktora; on je dobar ovek. Ni ta on ne sprema. U najmanju ruku ni ta neukusno. U stvar
i, mislio je, on radi za erifovu kancelariju Orind Kauntija, tajno. Zbog ega se ver
ovatno...
Zwei Seelen wohnen, ach! in meiner Brust, Die eine will sich von der andern tren

nen:
Die eine halt, in derber Liebeslust,
Sich an die Welt mit klammernden Organen;
Die andre hebt gewaltsam sich vom Dust
Zu den Gefilden hoher Ahnen.
(Dve du e ive, ah! u grudima mojim,
jedna od druge da razdvoji se i te:
jedna se svim organima svojim
za ovaj svet dr i, hote ivot ni i;
druga silovito iz praha se di e
i carstvu uzvi enih pojmova bli i.)
...Beris i okomio na njega.
Ali, mislio je, to ne mo e da objasni za to se erifova kancelarija Orind Kauntija okom
ila na njega - pogotovo ne do tog stepena da postavi sve te holo-skenere i odred
i agenta s punim radnim vremenom da ga nadzire i izve tava o njemu. To ne mo e da ob
jasni stvar.
Ne sla e se, mislio je. Vi e, mnogo vi e se odigrava u toj kui, toj oronuloj, prenatrpa
noj kui sa ba tom od korova, i maeom posudom koja se nikad ne prazni, i ivotinjama koj
e hodaju po kuhinjskom stolu, i ubretom koje se presipa i koje niko nikad ne izno
si.
Kakva teta, mislio je, za stvarno dobru kuu. S njom bi se toliko toga moglo uradit
i. Porodica, deca i ena, mogla bi da ivi u njoj. Ona je za to i predviena: tri spav
ae sobe. Takva teta; takva jebena teta! Trebalo bi da mu je oduzmu, mislio je, da s
e ume aju i da ga li e prava na otkup. Mo da i hoe. I da je upotrebe za ne to bolje; ta k
ua udi za tim. Ta kua je videla i bolje dane, nekad davno. Ti dani bi se mogli vrat
iti. Kad bi je drugaija osoba posedovala i odr avala.
Naroito dvori te, mislio je, dok se taksi zaustavljao na kolskom prilazu zatrpanom
novinama.
On plati vozau, izvadi klju od vrata i ue u kuu.
Smesta je osetio kako ga ne to gleda: holo-skeneri na njemu. im je kroio preko vlast
itog praga. Sam - nikog osim njega u kui. Netano! On i skeneri, podmukli i nevidlj
ivi, koji ga posmatraju i snimaju. Sve to on radi. Sve to izgovori.
Kao grafiti na zidu kad pi a u javnom pisoaru, pomisli on. NASME ITE SE! OVO JE SKRIV
ENA KAMERA! I jeste, mislio je, im uem u ovu kuu. Jezivo je. To mu se nije dopadalo
. Bio je svestan samog sebe; to oseanje je raslo od prvog dana, kad su stigli kui
- onog 'dana pseeg govneta', kako je o njemu mislio, nije mogao da ne misli o nje
mu. Svakim danom rastao je do ivljaj skenera.
"Nikog nema kod kue, pretpostavljam", rekao je naglas kao i obino, i bio svestan d
a su skeneri to uhvatili. Ali uvek je morao da vodi rauna: on nije trebalo da zna
da su oni tu. Kao glumac pred filmskom kamerom, zakljui on, glumi kao da kamera n
e postoji, ili si uprskao stvar. Sve je gotovo.
A kod ovog sranja nema ponavljanja.
Umesto toga biva zbrisan. Hou rei, ja bivam zbrisan. Ne ljudi iza skenera, ve ja.
Ono to bi trebalo da uradim, mislio je, da bih se izvukao iz ovoga, jeste da prod
am kuu; ionako je oronula. Ali... ja volim ovu kuu. Nema izgleda!
To je moja kua.
Niko me ne mo e najuriti.
Ma iz kog razloga oni to hteli ili jo hoe.
Pod pretpostavkom da uop te postoje 'oni'.
to bi naprosto mogla biti moja izmi ljotina, ti 'oni' koji me posmatraju. Paranoja.
Ili radije 'ono'. Bezlino 'ono'.
ta god bilo to to posmatra, ono nije ljudsko bie.
U svakom sluaju, ne po mojim merilima. Ne ne to to bih ja prepoznao.
Koliko god bilo blesavo, mislio je, to je zastra ujue. Ne to mi radi neka najobinija s
tvar, ovde u mojoj roenoj kui. Pred mojim roenim oima.
U roenim oima neega; u vidnom polju neke stvari. Koje, za razliku od tamnooke, male
Done, nikad ne trepu. ta skener vidi? - upitao se. Hou rei, zaista vidi? Prodire po
gledom u glavu? ak do srca? Da li pasivni infracrveni skener kakav se nekad koris

tio ili holo-skener kvadarskog tipa kakav se danas koristi, prozire mene - prozi
re nas - jasno ili zatamnjeno? Nadam se, mislio je, da jasno vidi, jer ja ovih d
ana vi e ne mogu da prozrem sebe. Vidim samo tminu. Tmina napolju; tmina unutra. N
adam se, za dobro svih, da su skeneri uspe niji. Zato to, mislio je, ako skener vid
i samo zatamnjeno, onako kako ja vidim, onda smo prokleti, prokleti ponovo i kao
to smo neprestano bili, a tako emo i umreti, znajui vrlo malo i pogre no shvatajui ak
i taj deli.
Sa police u dnevnoj sobi on nasumce skide jednu knjigu; ispostavilo se da je to,
kako je ustanovio, Seksualna ljubav u slikama. Otvoriv i je nasumce, on ugleda st
ranicu - gde je bio prikazan mu karac koji veselo gricka desnu sisu svoje enske, a e
nska uzdi e - i naglas ree, kao da ita za sebe iz knjige, kao da citira nekog uvenog
starodrevnog uenog filozofa, to on nije bio:
"Svaki ovek ponaosob vidi samo mali deo sveukupne istine, a veoma esto, u stvari,
skoro...
Weh! steck'ich in dem Kerker noch?
Verfluchtes dumpfes Mauerloch,
Wo selbst das liebe Himmelslicht
Trub durch gemalte Scheiben bricht!
Beschrankt mit diesem Bucherhauf,
Den Wurme nagen, Staub bedeckt,
Den bis ans hohe.
(Avaj! Da l' jo u tamnici amim?
U memljivim zidinama prokletim,
Gde se i nebesna svetlost sama
mutno kroz tamna okna prelama!
Prite njen ovim brdom knjiga,
koje crvi grizu, zastrtih pra inom,
od vrha do dna.)
...neprestano, on namerno zavarava sebe ak i u pogledu tog dragocenog malog dela.
Deo njega okree se protiv njega i pona a se kao druga osoba, pora avajui ga iznutra. o
vek unutar oveka. to uop te nije ovek."
Klimnuv i glavom, kao ganut mudro u nepostojeih napisanih rei na toj stranici, on zatvo
ri veliku, u crveno povezanu, zlatotiskom ukra enu knjigu Seksualna ljubav u slika
ma i vrati je na policu. Nadam se da skeneri nee zumirati korice ove knjige, pomi
sli, i provaliti moju foliranciju.
arls Frek je, postepeno sve vi e postajui utuen zbog onog to se dogaa svim njegovim poz
nanicima, najzad odluio da se ubije. U krugovima u kojima se kretao nije predstav
ljalo problem da ovek zavr i sa sobom: samo kupi veliku koliinu crvenih i uzme ih sa m
alo jeftinog vina, kasno uvee, po to si skinuo slu alicu s telefona da te niko ne bi
prekidao.
Planiranje se ticalo predmeta za koje eli da ih potonji arheolozi nau kraj tebe. Ta
ko da bi znali iz kog sloja potie . I da bi mogli da pohvataju gde ti je bila glava
u vreme kad si to uradio.
Proveo je nekoliko dana odabirajui predmete. Mnogo du e no to je proveo re avajui da se
ubije, a otprilike isto onoliko koliko mu je bilo potrebno vremena da nabavi do
voljno crvenih. Pronai e ga kako le i poleu ke, na krevetu, sa knjigom Izvor Ejn Rand (
koja e dokazati da je on bio neshvaeni natovek odbaen od svetine, i tako, u izvesnom
smislu, ubijen njenim prezirom) i sa nedovr enim pismom kompaniji Ekson u kome pr
otestuje zbog otkazivanja kreditne kartice za benzin. Na taj nain e optu iti sistem
i postii ne to svojom smru, povrh onoga to postigne smrt sama.
U stvari, nije bio toliko siguran u to ta posti e smrt koliko u to ta posti u ona dva
predmeta; ali u svakom sluaju, sve se slagalo, i on poe da se priprema, kao ivotinj
a koja osea da je njeno vreme do lo i obavlja nagonske radnje, prirodom odreene, kad
joj se pribli i neumitan kraj.
U poslednjem trenutku (dok mu se primicao kraj) on se predomislio u pogledu jedn
e odluujue stvari i re io da crvene popije sa arhivskim vinom umesto s nekim jeftini
m, pa je krenuo u poslednju vo nju, do Trgovca D oa, specijalizovanog za dobra vina,
i kupio bocu Mondavi kaberne sovinjona iz 1971, to ga je ojadilo za tridesetak d

olara - sve to je imao.

Vrativ i se kui, otvorio je vino, ostavio ga da malo di e, ispio nekoliko a a, proveo pa
r minuta posmatrajui svoju omiljenu stranicu iz Ilustrovane knjige o seksu, koja
je prikazivala devojku u polo aju odozgo, zatim stavio kesicu crvenih pored krevet
a, legao sa knjigom Ejn Rand i nedovr enim protestnim pismom Eksonu, poku ao da razm
i lja o neem znaajnom, ali nije mogao, mada se neprestano seao da je devojka bila odo
zgo, a potom, uz a u Kaberne sovinjona, progutao sve crvene odjednom. Posle toga, p
o to je delo uinjeno, on je legao, sa knjigom Ejn Rand i pismom na grudima, i ekao.
Meutim, izradili su ga. Kapsule nisu sadr ale barbiturate, kako mu je predstavljeno
. Bio je to nekakav uvrnut psihodelik, vrsta koju nikada ranije nije uzimao, ver
ovatno me avina, a uz to nova na tr i tu. Umesto da se tiho ugu i, arls Frek poe da haluci
nira. Elem, pomisli on filozofski, to je moja ivotna pria. Uvek me operu aju. Morao
je da se suoi sa injenicom - s obzirom na to koliko je kapsula progutao - da mu sl
eduje prilian trip.
U sledeem trenutku, nekakvo stvorenje sa razmea dimenzija stajalo je kraj njegovog
kreveta, posmatrajui ga s negodovanjem.
Stvorenje je imalo mnogo oiju, svuda po sebi, supermodernu skupocenu odeu, i bilo
je dva i po metra visoko. Uz to, nosilo je ogroman svitak.
"Proitae mi moje grehe", ree arls Frek.
Stvorenje klimnu glavom i otpeati svitak.
Frek ree, bespomono le ei na krevetu: "A to e potrajati sto hiljada sati."
Upraviv i na njega mno tvo svojih slo enih oiju, stvorenje sa razmea dimenzija ree: "Vi e
ismo u zemaljskom svetu. Ni e kategorije materijalnog postojanja, kao to su 'prosto
r' i 'vreme', za tebe vi e ne va e. Ti si sad uzdignut u natulno carstvo. Tvoji gresi
bie ti itani bez prestanka, po smenama, tokom itave venosti. Spisak nikad nee imati
kraja."
Treba poznavati svog dilera, mislio je arls Frek, i po eleo da mo e da vrati unazad p
oslednjih pola sata svog ivota.
Hiljadu godina kasnije on je jo le ao u krevetu sa knjigom Ejn Rand i pismom Eksonu
na grudima, slu ajui ih kako mu itaju grehe. Stigli su do prvog razreda, kad mu je
bilo est godina.
Deset hiljada godina kasnije stigli su do estog razreda.
Do godine u kojoj je otkrio onanisanje.
Zatvorio je oi, ali i dalje je video mnogooko, dva i po metra visoko stvorenje s
njegovim beskonanim svitkom, kako ita li ita.
"A sledee..." govorilo je ono.
arls Frek pomisli: bar sam uzeo dobro vino.
12.
Dva dana kasnije Fred je, zauen, posmatrao holo-skener tri dok je njegov subjekt R
obert Arktor vadio knjigu, oito nasumce, iz police u dnevnoj sobi kue. Droga skriv
ena iza nje? - zapitao se Fred i zumirao objektiv skenera. Ili telefonski broj i
li adresa zapisani u njoj? Video je da Arktor nije izvukao knjigu da bi itao; Ark
tor tek to je u ao u kuu i jo je imao kaput na sebi. Izgledao je udno: napet i smo den u
isti mah, neka vrsta otupele u urbanosti.
Zum objektiv skenera pokazao je da na stranici stoji fotografija u boji oveka koj
i gricka eninu desnu bradavicu, pri emu su oboje nagi. ena je oigledno do ivljavala or
gazam; oi su joj bile polusklopljene, a usta otvorena u bezglasnom uzdahu. Mo da Ar
ktor to koristi da bi se napalio, mislio je Fred, posmatrajui. Ali Arktor nije ob
raao nikakvu pa nju na sliku; umesto toga, kre tavo je izrecitovao ne to zagonetno, del
imino na nemakom, oito da bi zbunio onog ko ga sluajno uje. Mo da je mislio da su njego
vi cimeri negde u kui, pa je hteo da ih izmami da se pojave. Fred se premi ljao.
Niko se nije pojavio. Lakmen je, Fred je to znao otud to je dugo bio pred skeneri
ma, progutao pregr t crvenih, pome anih sa supstancom S, i onesvestio se, potpuno od
even, u svojoj spavaoj sobi, na nekoliko koraka od kreveta. Beris je izi ao iz kue.
ta radi Arktor? - pitao se Fred i zapisao ifru za taj deo trake. Postaje sve udniji
i udniji. Sad vidim na ta je mislio onaj dou nik koji je telefonirao u vezi s njim.
Ili, nagaao je, te reenice koje je Arktor naglas izgovorio mogu biti glasovna koma
nda nekom elektronskom ureaju koji je on ugradio u kuu. Da ga ukljui ili iskljui. Mo d
a ak da stvori polje za ometanje skeniranja... kao to je ovo. Ali sumnjao je u to.

Sumnjao da je to iole razumno ili svrsishodno ili znaajno, osim za Arktora samog
.
Tip je lud, mislio je. Stvarno lud. Od dana kad je otkrio da mu je cefoskop sabo
tiran - svakako onog dana kad je do ao kui sa potpuno sjebanim kolima, i to tako sj
ebanim da je gotovo poginuo - od tada je skrenuo. A donekle i pre toga, pomisli
Fred. U svakom sluaju, od onog 'dana pseeg govneta', kako je znao da ga Arktor naz
iva.
U stvari, nije mogao da ga okrivljuje. To bi, razmi ljao je Fred, posmatrajui Arkto
ra kako umorno svlai kaput, svakom pomerilo mozak. Ali veina ljudi bi se ponovo sa
stavila. On nije. Njemu je sve gore. Nikome naglas ita nepostojee poruke, i to na
stranim jezicima.
Ukoliko me ne zavitlava, pomisli Fred nespokojno. Nekako je provalio da ga posma
traju i... skriva ono to stvarno radi? Ili samo igra mentalne igre sa nama? Vreme
e pokazati, zakljui on.
Ja bih rekao da nas zavitlava, zakljui Fred. Izvesni ljudi znaju kad ih neko posm
atra. esto ulo. Ne paranoja, ve iskonski nagon: onaj to ga ima mi , svaka lovina. Zna
da ga vrebaju. Osea to. On izvodi ta sranja nas radi, vukui nas za nos. Ali - ne m
o e biti siguran. Postoje prevare i prevare. itavi slojevi.
Zvuk Arktorovog nerazumljivog itanja probudio je Lakmena, sudei po skeneru koji je
pokrivao njegovu sobu. Lakmen se o amueno uspravi u krevetu i stade da oslu kuje. On
da zau kako Arktor ispu ta ve alicu dok je kaio kaput. Lakmen podvue dugake, mi iave nog
oda se i jednom pokretom dohvati sekiricu koju je dr ao na stoiu kraj kreveta; uspra
vio se i neujno poput zveri krenuo prema vratima spavae sobe.
U dnevnoj sobi, Arktor je uzeo po tu sa stoia i pregledao je. Hitnuo je veliki nepot
reban koverat prema korpi za otpatke. Proma io je.
U spavaoj sobi, Lakmen je to uo. Ukoio se i podigao glavu kao da nju i vazduh.
Arktor se, itajui po tu, iznenada namr ti i ree: "Neka sam posran."
U spavaoj sobi, Lakmen se opusti, buno spusti sekiricu, zagladi kosu, otvori vrata
i izie. "Zdravo, ta se zbiva?"
Arktor ree: "Pro ao sam pored zgrade Mejlar Mikroip korporacije."
"Sere ."
"A oni su", ree Arktor, "pravili popis. Ali jedan od slu benika je oigledno izneo de
o inventara napolje na onu cipele. Tako da su svi bili napolju na parkingu Mejlar
Mikroip korporacije sa pincetama i mno tvom malih lupa. I sa po jednom papirnom ke
sicom."
"Je l' daju nagradu?" upita Lakmen, zevajui i udarajui se dlanovima po ravnom, vrst
om stomaku.
"Imali su i nagradu koju su ponudili", ree Arktor. "Ali i nju su izgubili. To je
bio jedan novi."
Lakmen ree: "Via li ti mnogo takvih dogaaja dok se vozika unaokolo?"
"Samo u Orind Kauntiju", ree Arktor.
"Kolika je zgrada Mejlar Mikroip korporacije?"
"Oko dva i po centimetra visoka", ree Arktor.
"Koliko je te ka, po tvojoj proceni?"
"Ukljuujui i zaposlene?"
Fred munjevito premota traku unapred. Kad je, prema merau, pro ao jedan sat, on je
naglo zaustavi.
"...oko pet kila", govorio je Arktor.
"Pa kako onda mo e da zna , kad prolazi pored nje, ako je samo dva i po centimetra vis
oka i te ka samo pet kila?"
Arktor, koji je sad sedeo na kauu, podigav i noge, ree: "Imaju veliki znak."
Isuse! - pomisli Fred i ponovo premota traku unapred. Zaustavi je kad je pro lo sa
mo deset minuta stvarnog vremena, po oseaju.
"...kako izgleda znak?" govorio je Lakmen. Sedeo je na podu, istei punu kutiju tra
ve. "Neonski i tome slino? U boji? Pitam se da li sam ga ja video. Je li upadljiv
?"
"Evo, pokazau ti ga", ree Arktor, zavlaei ruku u d ep ko ulje. "Doneo sam ga kui sa sobo
."
Fred ponovo brzo premota traku unapred.
"...zna li kako mo e da pro vercuje mikroipove u neku zemlju, a da oni ne znaju?" govori

o je Lakmen.
"Na koji god hoe nain", ree Arktor, zavaliv i se unazad i pu ei d oint. Vazduh je bio za
ljen.
"Ne, mislim na nain koji oni ne bi nikad provalili", ree Lakmen. "Beris mi je to p
redlo io jednog dana, u poverenju; ne bi trebalo nikom da ka em, jer on o tome pi e u
svojoj knjizi."
"Kojoj knjizi? Obine kune droge i..."
"Ne. Jednostavni naini za vercovanje predmeta u SAD i iz SAD, u zavisnosti od toga
u kom pravcu idete. Pro vercuje ga u po iljki droge. Recimo, sa heroinom. Mikroipovi
se nalaze u paketiima. Niko ih ne bi primetio, toliko su mali. Ne bi..."
"Ali onda bi se neki narkos tresnuo pola sa smekom pola sa mikroipovima."
"Pa, onda bi on bio najobrazovaniji jebeni narkos koji je ikad vien."
"U zavisnosti od toga ta je na mikroipovima."
"Beris je imao jedan drugi nain za vercovanje droge preko granice. Zna ono kad te c
arinici pitaju da li ima ne to da prijavi ? A ti ne mo e da ka e drogu, jer..."
"U redu, kako?"
"Pa, vidi , uzme ogroman blok ha i a i izrezbari ga u obliku oveka. Onda izbu i jedan deo
unutra stavi motor na navijanje, kao satni mehanizam, i malu kasetu, i stoji sa nj
im u redu, a onda ba pre nego to on proe carinu, navije ga kljuem i on prilazi carini
ku, koji ga pita 'Imate li ne to da prijavite?' a blok ha i a ka e 'Ne, nemam', i nastav
lja da ide dalje. Dok ne dospe do druge strane granice."
"Mo e da stavi solarnu bateriju u njega umesto opruge i on mo e nastaviti da hoda godi
nama. Veno."
"Kakva korist od toga? Na kraju bi stigao ili do Pacifika ili do Atlantika. U st
vari, do ao bi do kraja Zemlje, kao..."
"Zamisli eskimsko selo i dva metra visok blok ha i a koji vredi - koliko bi to vrede
lo?"
"Oko milijardu dolara."
"Vi e. Dve milijarde."
"Ti Eskimi vau ko u i delju ko tana koplja, a blok ha i a u vrednosti od dve milijarde dol
ara u eta kroz sneg, ne prestajui da ponavlja 'Ne, nemam'."
"Pitali bi se ta hoe time da ka e."
"Doveka bi bili u nedoumici. Ispredali bi legende."
"Mo e li da zamisli da pria svojim unucima, 'Roenim oima sam video dva metra visok blok
ha i a koji se pojavio iz zaslepljujue magle i pro ao mimo nas, tek tako, vredan dve mi
lijarde dolara, govorei, 'Ne, nemam'.' Unuci bi ga poslali u ludnicu."
"Ne, vidi , legende se raspredaju. Nekoliko vekova kasnije, govorili bi, 'U vreme
mojih praotaca, jednog dana se trideset metara visok blok najkvalitetnijeg avgan
istanskog ha i a, vredan osam biliona dolara, obru io na nas bljujui vatru i urlajui, 'U
mrite, eksimski psi!' a mi smo se borili s njim i borili, uz pomo svojih kopalja,
i konano ga ubili."
"Deca ne bi ni to poverovala."
"Deca vi e ni ta ne veruju."
"Depresivno je priati deci bilo ta. Jednom me je neki klinac pitao: 'Kako je bilo
videti prvi automobil?' Sranje, ovee, ja sam roen 1962."
"Hriste", ree Arktor, "mene je jednom isto to pitao neki momak potpuno odlepljen
od esida. Imao je dvadeset sedam godina. Ja sam bio samo tri godine stariji od n
jega. On vi e ni ta nije znao. Kasnije je drmnuo jo tog esida - ili onoga to su mu pro
dali kao esid - a posle toga je pi ao na pod i srao po podu, a kad bi mu ne to rekao
, u stilu 'Kako si, Done?' on bi samo ponavljao za tobom, kao ptica. 'Kako si, D
one?'"
Zatim muk. Izmeu dvojice ljudi koji pu e d ointe u zadimljenoj dnevnoj sobi. Dugo, mun
o utanje.
"Bobe, zna ne to..." najzad ree Lakmen. "Ja sam nekad imao isto toliko godina kao i
svi drugi."
"Mislim da sam i ja", ree Arktor.
"Ne znam zbog ega se to dogodilo."
"Naravno, Lakmene", re Arktor, "da zna zbog ega nam se to svima dogodilo."
"Pa, hajde da ne razgovaramo o tome." Nastavio je da umno uvlai dim, a lice mu je
bilo bledo na prigu enoj podnevnoj svetlosti.

Zazvonio je jedan od telefona u sigurnom stanu. Javilo se jedno skrembl-odelo, z

atim pru ilo slu alicu Fredu. "Frede."
On iskljui holoe i uze telefon.
"Sea se kad si bio u stanici pro le nedelje?" upita neki glas. "Kad si radio BG test
?"
Posle kratkog utanja, Fred ree: "Da."
"Trebalo je da se vrati ." Sa drugog kraja takoe pauza. "Obradili smo noviji materi
jal o tebi... ja sam na sebe preuzeo da ti zaka em kompletan niz uobiajenih testova
opa anja, plus druge provere. Vreme za to ti je sutra, u tri po podne, u istoj so
bi. Sve u svemu, potrajae oko etiri sata. Sea li se broja sobe?"
"Ne", ree Fred.
"Kako se osea ?"
"Dobro", stoiki ree Fred.
"Ima li problema? Na poslu ili van posla?"
"Posvaao sam se s devojkom."
"Ima li pometnje? Do ivljava li te koe pri raspoznavanju osoba ili predmeta? Da li je
i ta to vidi posuvraeno ili izokrenuto? A kad ve pitam, ima li prostornovremensku ili j
eziku dezorijentaciju?"
"Ne", zlovoljno ree on. "Ne, za sve navedeno."
"Videemo se sutra u sobi 203", ree psiholog.
"Za koji ste materijal o meni ustanovili da je..."
"O tome emo sutra. Budi tamo. U redu? I, Frede, nemoj da se obeshrabri ." Klik.
Pa, klik i ja tebi, pomisli on i spusti slu alicu.
Razdra en, oseajui da ga pritiskaju i prisiljavaju da ini ne to ega se gnu a, on ponovo u
ljui holo-skenere; kocke se osu e bojama, a trodimenzioni prizori u njima o ive e. Sa a
udio trake dopiralo je - za Freda - jo besmislenije, pora avajue blebetanje:
"Ta enska", nastavljao je Lakmen da melje, "bila je napumpana i podnela je zahtev
za pobaaj zato to joj je etiri puta izostao menzis i vrlo se sumnjivo nadimala. Ni t
a nije radila, samo je kukala na cenu abortusa; iz nekog razloga nije mogla da d
obije zdravstveno osiguranje. Jednog dana sam bio kod nje, a neka njena prijatel
jica joj je govorila kako ona samo ima histerinu trudnou. 'Ti samo hoe da veruje da s
i trudna', drobila joj je enska. 'To je trip krivice. A pobaaj, i te ka lova koju e da
plati , to ti je trip okajavanja.' Tada je enska - stvarno mi se svidela - mirno d
igla pogled i rekla, 'U redu, ako je to histerina trudnoa, ja u otii na histerini abo
rtus i platiti ga histerinim novcem."
Arktor ree: "Pitam se iji je lik na histerinoj novanici od pet dolara."
"Pa, ko je bio na najhisteriniji predsednik?"
"Bil Folks. On je samo mislio da je predsednik."
"Kad je mislio da je imao mandat?"
"Mislio je da je imao dva mandata negde oko 1882. Kasnije, posle dugog leenja, poe
o je da uobra ava da je imao samo jedan mandat..."
Besan kao ris, Fred zviznu holoe dva i po sata napred. Koliko traje ovo baljezga
nje? - pitao se. Ceo dan? Veito?
"...i tako odvede dete kod lekara, kod psihologa, i ka e mu da ti dete stalno vri ti i
ima nastupe gneva." Lakmen je pred sobom na stoiu imao dve doze trave i limenku p
iva; pregledao je travu. "I la e; klinac la e. Izmi lja neverovatne prie. A psiholog pr
egleda klinca i njegova dijagnoza glasi: 'Gospoo, va e dete je histerino. Vi imate h
isterino dete. Ali ja ne znam za to.' A onda ti, majka, ukai priliku i zalepi mu: 'Ja
znam za to, doktore. To je zato to sam imala histerinu trudnou.'" Lakmen i Arktor se
nasmeja e, kao i D im Beris; on se vratio tokom ta dva i po sata i bio je sa njima,
poslujui oko svoje sme ne lule za ha i , namotavajui beli konac.
Fred ponovo premota traku napred itav sat.
"...taj tip", govorio je Lakmen, doterujui kutiju punu trave, pognut nad njom dok
je Arktor sedeo nasuprot njemu, manje-vi e posmatrajui, "pojavio se na TV-u, tvrdei
da je on svetski poznata varalica. U razna vremena, rekao je domainu emisije, on
se predstavljao kao veliki hirurg na medicinskom koled u D on Hopkins, kao teorijsk
i fiziar istra iva submolekularnih estica velike brzine, nosilac savezne stipendije n
a Harvardu, kao finski romanopisac koji je dobio Nobelovu nagradu za knji evnost,
kao svrgnuti predsednik Argentine o enjen..."
"I sve mu je to prolazilo?" upita Arktor. "Nikad nije uhvaen?"

"Tip se nikad nije ni predstavljao kao ne to od toga. Nikad se nije predstavljao n

ikako osim kao svetski poznata varalica. To je izi lo kasnije u Los Aneles Tajmsu oni su proverili. Tip je bio ista u Diznilendu, ili je to bio dok nije proitao aut
obiografiju nekog svetski poznatog varalice - stvarno je postojao jedan - i reka
o: 'Do avola, ja mogu da se predstavljam kao bilo ko od tih egzotinih tipova i da
proem isto kao on', a zatim je zakljuio: 'Do avola, to bih to radio; samo u da se pre
dstavljam kao druga varalica.' Silnu je lovu tako napravio, ka e Tajms. Gotovo ist
o koliko i pravi svetski poznati varalica. A rekao je da je to mnogo lak e."
Zaokupljen samim sobom u uglu i namotavajui konac, Beris ree: "I mi viamo varalice
tu i tamo. U svom ivotu. Ali oni se ne predstavljaju kao subatomski fiziari."
"Agenti za narkotike, misli ", ree Lakmen. "Da, agenti. Pitam se koliko agenata za
narkotike poznajemo. Kako izgleda agent?"
"To je kao da pita : Kako izgleda varalica?" upita Arktor. "Jednom sam razgovarao
sa jednim velikim dilerom ha a koga su orkirali sa pet kila ha a u rukama. Pitao sam
ga kako je izgledao agent koji ga je uhapsio. Zna , neki - kako ih ono zovu - agen
t za kupovinu se pojavio i predstavio kao prijatelj nekog prijatelja i navukao g
a da mu proda malo ha a."
"Izgledao je", ree Beris, namotavajui konac, "ba kao i mi."
"ak i vi e", ree Arktor. "Taj tip, diler ha a - ve je bio osuen i trebalo je da ode u or
u sutradan - mi je kazao: 'Oni imaju du u kosu od nas.' Tako, pretpostavljam, pouk
a prie glasi: Dr i se podalje od tipova koji izgledaju isto kao mi."
"Ima i enskih agenata", ree Beris.
"Voleo bih da upoznam agenta za narkotike", ree Arktor. "Hou rei, svesno. Gde bih m
ogao da budem siguran."
"Pa", ree Beris, "mo e biti siguran kad ti namakne lisice, kad doe tvoj dan."
Arktor ree: "Mislim, imaju li agenti prijatelje? Kakav im je dru tveni ivot? Znaju l
i njihove ene?"
"Agenti nemaju ene", ree Lakmen. "Oni ive u peinama i izviruju ispod parkiranih kola
dok prolazi . Kao trolovi."
" ta jedu?" upita Arktor.
"Ljude", ree Beris.
"Kako ovek mo e to da radi?" upita Arktor. "Da se predstavlja kao agent za narkotik
e?"
" ta?" reko e uglas Lakmen i Beris.
"Sranje, odlepio sam", ree Arktor, sme kajui se. "'Da se predstavlja kao agent' - ua
u." On odmahnu glavom, napraviv i grimasu.
Zurei u njega, Lakmen ree: "DA SE PREDSTAVLJA KAO AGENT? DA SE PREDSTAVLJA KAO AGE
NT?"
"Mozak mi je danas sluen", ree Arktor. "Bolje da odem u krpe."
Na holo-skenerima, Fred zaustavi traku; sve kocke se zamrznu e, a zvuk utihnu.
"Ide na pauzu, Frede?" doviknu mu jedno od ostalih skrembl-odela.
"Da", ree Fred. "Umoran sam. Ovo sranje pone da te davi posle nekog vremena." On u
stade i izvadi cigarete. "Ne mogu da pokapiram ni pola od onog to govore. Toliko
sam umoran. Umoran", dodade on, "od toga to ih slu am."
"Kad si tamo dole sa njima", ree skrembl-odelo, "nije tako stra no; je l' zna ? Kao to
mislim da si bio - na licu mesta do sada, sa la nim identitetom. Je li tako?"
"Nikad se ne bih dru io sa takvim kretenima", ree Fred. "Priaju neprestano iste stva
ri, kao matori robija i. Za to rade to to rade, sede tamo i benetaju koje ta?"
"Za to mi radimo ono to radimo? Ovo je prilino vra ki dosadno, kad bolje razmisli ."
"Ali mi moramo; to nam je posao. Nemamo izbora."
"Kao ni robija i", naglasi skrembl-odelo. "Nemamo izbora."
Da se predstavlja kao agent, mislio je Fred. ta li to znai? Niko ne zna...
Da se predstavlja, razmi ljao je, kao varalica. Onaj koji ivi ispod parkiranih auto
mobila i jede zemlju. Ne svetski poznat hirurg, niti romanopisac, ni politiar; ni t
a o emu bi ljudi hteli da slu aju na televiziji. ivot koji niko pri istoj svesti ne b
i...
Nalik sam crvu to kroz pra inu rije,
koga, dok tu ivi i prahom se hrani,
prolaznikova stopa zatre i sahrani.

Da, to je dobar izraz, mislio je. Ta poezija. Mora da mi je Lakmen proitao, ili s
am to proitao u koli. udno ta sve mozak ne ispovrti. ega se sea.
Arktorove uvrnute rei jo su mu se motale po pameti, iako je iskljuio traku. Voleo b
ih da mogu da zaboravim, mislio je. Voleo bih da mogu, na neko vreme, da zaborav
im njega.
"Imam oseaj", ree Fred, "da ponekad znam ta e da ka u pre nego to to ka u. Od rei do re
"To se zove deja vu", slo i se jedno od skrembl-odela. "Da ti dam nekoliko saveta.
Premotaj traku napred preskaui vi e vremena, ne jedan sat, nego, recimo, est sati. O
nda je premotaj unazad, ako nieg nema, dok ne naie na ne to. Unazad, shvata , bolje neg
o napred. Tako nee upasti u ritam njihovog razgovora. est ili ak osam unapred, zatim
veliki skokovi unazad... Brzo e ukapirati, poee da osea kad ima kilometre i kilometr
iega ili kad negde ima ne to upotrebljivo."
"A uop te nee stvarno slu ati", ree drugo skrembl-odelo, "dok zaista ne naie na ne to. K
majka kad spava - ni ta ne mo e da je probudi, ak ni tutnjava kamiona, dok ne uje da n
jena beba plae. To je budi - to je uzbunjuje. Bez obzira na to koliko je tih taj
pla. Podsvest je izbirljiva, kad naui ta treba da oslu kuje."
"Znam", ree Fred. "Imam dvoje dece."
"Deake?"
"Devojice", ree on. "Dve male devojice."
"To je prava stvar", ree jedno od skrembl-odela. "Ja imam jednu devojicu, od godin
u dana."
"Bez imena, molim", ree drugo skrembl-odelo, i svi se nasmeja e. Malo.
U svakom sluaju, ima jedna stvar, ree Fred samom sebi, koju treba izvaditi iz celi
ne trake i proslediti dalje. Ona zagonetna izjava 'predstavljati se kao agent'.
Ostali ljudi u kui sa Arktorom - i oni su bili time iznenaeni. Kad odem tamo sutra
u tri, mislio je, poneu snimak toga - bie dovoljan tonski - i porazgovarati o tom
e sa Henkom, zajedno sa svim ostalim to dotad budem pribavio.
Ali ak i ako je to sve to imam da poka em Henku, mislio je, to je poetak. Pokazuje, m
islio je, da njegovo celodnevno skeniranje Arktora nije uzaludno.
Pokazuje, mislio je, da sam bio u pravu.
Ta primedba je bila oma ka. Arktor je uprskao stvar.
Ali ta to znai, on jo ne zna.
Ali mi emo, ree sebi, otkriti. Dr aemo se Boba Arktora dok ne padne. Koliko god bilo
neprijatno sve vreme gledati i slu ati njega i njegove pajta e. Ti njegovi pajtosi,
mislio je, kvarni su koliko i on sam. Kako sam ja uop te sedeo u toj kui sa njima it
avo to vreme? Kakav nain da se ivi; kakvo, kako upravo reko e ostali policajci, besk
onano ni ta.
Tamo dole, u tmini, tmina uma kao i spolja nja tmina; svuda je tmina. Zahvaljujui o
nome to su: takve osobe.
Nosei cigaretu, on ponovo ode do kupatila, zatvori i zakljua vrata, zatim iz pakli
ce cigareta istrese deset tableta smrti. Napuniv i papirnu a u vodom, on proguta svih
deset. Po ele da je sobom poneo vi e tableta. Pa, mislio je, mogu da gutnem jo nekol
iko kad zavr im s poslom, kad se vratim kui. Pogledav i na sat, poku ao je da izrauna ko
liko e to potrajati. Oseao je pometnju u glavi; koliko e, do avola, potrajati? - upi
tao se, razmi ljajui ta li se dogodilo s njegovim oseanjem vremena. Posmatranje holoskenera ga je sjebalo, shvati on. Vi e nisam u stanju da ocenim koliko je sati.
Oseam se kao da sam drmnuo esid, a onda pro ao kroz automatsku auto-perionicu, misl
io je. Mno tvo d inovskih uzvitlanih sapunjavih etki ustremljuje se ka meni; lanac me
vue u tunele crne pene. Kakav nain da se zaradi za ivot, mislio je, i otkljuao kupa
tilo da se vrati - nevoljno - na posao.
Kad je ponovo ukljuio trake, Arktor je govorio: "...koliko ja mogu da provalim, B
og je mrtav."
Lakmen odgovori: "Nisam znao da je On bolestan."
"Sad kad je moj Olds zauvek onesposobljen", ree Arktor, "odluio sam da ga prodam i
kupim Te ikoku."
" ta, Te ikoku?" upita Beris.
Fred za sebe ree: Oko kilo i po.
"Oko kilo i po", ree Arktor.
Sledeeg popodneva u tri sata, dva medicinska slu benika - ne ona ista - zadala su n

ekoliko testova Fredu, koji se oseao jo gore nego prethodnog dana.

"Sad e videti izvestan broj predmeta, koji bi trebalo da su ti poznati, kako se br
zo smenjuju u nizu, prvo ispred tvog levog oka, zatim ispred desnog. U isto vrem
e, na svetleoj tabli pred tobom, pojavie se obrisi nekolicine takvih poznatih pred
meta, a ti treba da oznai , uz pomo olovke na pritisak, ono to smatra odgovarajuim obri
som predmeta koji se u tom trenutku vidi. E, sad, ti predmeti e ispred tebe prola
ziti veoma brzo, pa nemoj dugo da okleva . Meriemo ti vreme, kao i tanost. U redu?"
"U redu", ree Fred, spremiv i olovku.
itavo jato poznatih predmeta proletelo je kraj njega, a on je pritiskao osvetljen
e slike ispred sebe. Ovo se najpre odigralo pred njegovim levim okom, zatim se p
onovilo pred desnim.
"Sada e ti se, kad pokrije levo oko, pred desnim okom ukazati slika poznatog predm
eta. Ti treba da pru i levu ruku, ponavljam, levu ruku, u skup predmeta i pronae onaj
iju si sliku video."
"U redu", ree Fred. Pojavi se slika jedne jedine kocke; levom rukom on proeprka meu
sitnim predmetima ispred sebe dok nije na ao kocku.
"U narednom testu, tvojoj levoj ruci bie dostupno nekoliko slova koja ine jednu re,
ali ih nee videti. Opipae ih, a onda e , desnom rukom, ispisati re koju ta slova ine.
Uradio je to. Slova su davala VRUE.
"Sad izgovori napisanu re."
Te tako on ree: "Vrue."
"Zatim, posegnue u ovu potpuno mranu kutiju, po to si pokrio oba oka, i levom rukom n
apipati predmet kako bi ustanovio ta je. Onda nam reci ta predstavlja taj predmet,
ali bez gledanja u njega. Posle toga e ti biti pokazana tri predmeta koja donekl
e lie jedan na drugi, a ti e nam rei koji od ta tri predmeta najvi e lii na onaj koji s
i opipao rukom."
"U redu", ree Fred, pa je radio to, i druge testove, skoro itav sat. Napipaj, ka i,
pogledaj jednim okom, odaberi. Napipaj, ka i, pogledaj drugim okom, odaberi. Napi i,
crtaj.
"U sledeem testu e , ponovo zatvorenih oiju, opipati predmet i jednom i drugom rukom.
Treba da nam ka e da li je predmet koji dodiruje leva ruka istovetan onome koji do
diruje desna."
On uradi to.
"Ovde e se brzo smenjivati slike trouglova u razliitim polo ajima. Ti treba da nam k
a e da li je to isti trougao ili..."
Posle dva sata, dali su mu da uklapa komplikovane blokove u komplikovane rupe, i
merili mu vreme. Oseao se kao da je ponovo u prvom razredu i da je zajebao stvar
. Da mu sad ide gore nego onda. Gospoica Frinkl, mislio je; matora gospoica Frinkl
. Imala je obiaj da stoji i gleda me kako radim ovo sranje, u to vreme, aljui mi 'U
mri!' poruke, kako ka u u transakcionoj analizi. Umri. Nemoj postojati. Ve tiije poru
ke. itava pregr t, sve dok konano ne bih zajebao stvar. Sad je gospoica Frinkl verova
tno mrtva. Verovatno je neko uspeo da joj uzvrati 'Umri!' poruku, i ona se primi
la. Nadao se. Mo da je to bila jedna od njegovih. Kao i sa psiho-ispitivaima sada,
kojima je smesta vraao takve poruke.
Izgleda da to nije bilo naroito uspe no. Test se nastavio.
" ta nije u redu na ovoj slici? Jedan predmet ne spada u skup ostalih. Ti treba da
oznai ..."
Uradio je to. A onda su do li pravi predmeti, od kojih jedan ne pripada skupu; on
je trebalo da pru i ruku i ukloni nepripadajui predmet, a onda, kad je test zavr en,
da pokupi sve nepripadajue predmete iz niza 'setova', kako su se zvali, i da ka e k
oja je, ako je ima, zajednika odlika svih nepripadajuih predmeta: da li oni ine 'se
t'.
On je jo poku avao da to uradi kad oni oglasi e da je vreme isteklo i zavr i e testiranje
i reko e mu da ode i popije kafu i da saeka napolju dok ga ne pozovu.
Posle nekog vremena - koje se njemu uinilo avolski dugo - pojavi se ispitiva i ree:
"Jo ne to, Frede - trebae nam uzorak tvoje krvi." On mu dade pare hartije: nalog za l
aboratoriju. "Otidi niz hodnik do sobe s natpisom 'Patolo ka laboratorija' i daj i
m ovo, a po to ti oni izvade krv, vrati se ovamo i saekaj."
"Naravno", mrzovoljno ree on i odvue se sa nalogom.
Tragovi u krvi, shvatio je. Oni to ispituju.

Kad se vratio iz patolo ke laboratorije do sobe 203, on pozva jednog od ispitivaa i

ree: "Hoe li biti u redu ako odem gore da porazgovaram sa svojim pretpostavljenim
dok ekam va e nalaze? On e uskoro otii s posla."
"Potvrdno", ree psiho-ispitiva. "Po to smo odluili da uzmemo uzorak krvi, potrajae mal
o du e dok ne uradimo procenu; da, samo napred. Telefoniraemo na sprat kad budemo s
premni za tebe. Henk, je li tako?"
"Da", ree Fred. "Biu na spratu sa Henkom."
Psiho-ispitiva ree: "ini se da si danas mnogo vi e utuen nego kad smo te prvi put vide
li."
"Molim?" upita Fred.
"Kad si prvi put bio ovde. Pro le nedelje. alio si se i smejao. Mada si bio veoma n
apet."
Zurei u njega, Fred shvati da je to jedan od dvojice medicinskih slu benika koje je
sreo prvi put. Ali nije rekao ni ta; samo je promrmljao i izi ao iz njihove kancela
rije, oti ao do lifta. Kakva depresivna situacija, mislio je. itava ova stvar. Pita
m se koji je to od one dvojice medicinskih slu benika. Onaj sa brkovima kao kvaka
ili onaj drugi... Pretpostavljam da je drugi. Ovaj nema brkove.
"Opipae ovaj predmet levom rukom", ree on samom sebi, "a istovremeno e ga pogledati d
esnom. A onda e nam svojim reima opisati..." Nije mogao da smisli vi e budala tina. Ne
bez njihove pomoi.
Kad je u ao u Henkovu kancelariju, zatekao je jo jednog oveka, ne u skrembl-odelu, k
ako sedi u suprotnom uglu, naspram Henka.
Henk ree: "Ovo je dou nik koji je telefonirao u vezi sa Bobom Arktorom - pomenuo sa
m ga."
"Da", ree Fred, stojei nepomino.
"Ovaj ovek se ponovo javio, sa vi e informacija o Bobu Arktoru; rekli smo mu da mor
a da se pojavi i otkrije svoj identitet. Izazvali smo ga da doe ovamo i on je to
uinio. Poznaje li ga?"
"Naravno da ga poznajem", ree Fred, buljei u D ima Berisa, koji je sedeo sme kajui se i
igrajui se makazama. Beris je izgledao ru an i kao da mu je nelagodno. Super ru an,
pomisli Fred, s odvratno u. "Vi ste D ejms Beris, zar ne?" upita on. "Jeste li ikad h
ap eni?"
"Lina karta ka e da je on D ejms R. Beris", ree Henk, "a on tvrdi da je taj glavom i b
radom." Zatim dodade: "Nema dosjea o hap enju."
" ta hoe?" Fred potom upita Berisa: "Kakve su va e informacije?"
"Imam dokaze", ree Beris prigu enim glasom, "da je gospodin Arktor lan velike tajne
podzemne organizacije, obilno finansirane, sa aresnalom oru ja na raspolaganju, ko
ja koristi ifrovane rei, a verovatno je usmerena na zbacivanje..."
"Taj deo je nagaanje", prekide ga Henk. " ta vi pretpostavljate da spremaju? Kakvi
su va i dokazi? Nemojte nam priati ni ta to nije iz prve ruke."
"Jeste li ikad upuivani u du evnu bolnicu?" upita Fred Berisa.
"Ne", ree Beris.
"Hoete li potpisati zvaninu izjavu, pod zakletvom, u kancelariji dr avnog tu ioca", na
stavi Fred, "koja se tie va ih dokaza i informacija? Hoete li biti voljni da se poja
vite na sudu, pod zakletvom, i..."
"On je ve nagovesto da hoe", prekide ga Henk.
"Moji dokazi", ree Beris, "koje uglavnom nemam pri sebi danas, ali koje mogu da p
ru im na uvid, sastoje se od snimaka telefonskih razgovora Roberta Arktora, koje s
am nainio. Hou rei, razgovora kad nije znao da ja slu am."
"Kakva je to organizacija?" upita Fred.
"Mislim da je to..." poe Beris, ali Henk odmahnu rukom. "Politika je", ree Beris, z
nojei se i drhtei pomalo, ali izgledajui zadovoljan, "i uperena protiv zemlje. Spol
ja. Neprijatelj SAD."
Fred ree: "Kakav je Arktorov odnos sa izvorom supstance S?"
Trepnuv i, zatim liznuv i usnu i iskriviv i lice, Beris ree: "To je u mom..." Zastao je
. "Kad prouite sve moje informacije, vi ete - to jest, moje dokaze - vi ete nesumnj
ivo zakljuiti da supstancu S proizvodi strana dr ava re ena da zbaci SAD, a da su ruk
e gospodina Arktora duboko ume ane u tu ma ineriju..."
"Mo ete li da nam ka ete imena nekih drugih iz te organizacije?" upita Henk. "Ljudi
sa kojima se Arktor sretao? Shvatate da davanje la nih informacija legalnim vlasti

ma predstavlja zloin i ako to uradite ubrzo mo ete biti i biete optu eni."
"Shvatam to", ree Beris.
"Sa kim se Arktor sastajao?" upita Henk.
"Sa gicom Donom Hotorn", ree Beris. "Koristei razne izgovore, on odlazi kod nje i r
edovno uruje s njom."
Fred se nasmeja. " uruje. ta time hoete da ka ete?"
"Pratio sam ga", ree Beris, govorei sporo i razgovetno, "svojim kolima. Bez njegov
og znanja."
"esto odlazi tamo?" upita Henk.
"Da, gospodine", ree Beris. "Veoma esto. Toliko esto kao..."
"Ona je njegova devojka", ree Fred.
Beris ree: "Gospodin Arktor takoe..."
Okrenuv i se Fredu, Henk ree: "Misli li da u tome ima neega?"
"Svakako bi trebalo da razmotrimo njegove dokaze", ree Fred.
"Donesite dokaze", nalo i Henk Berisu. "Sve. Pre svega hoemo imena - imena, regista
rske tablice, telefonske brojeve. Jeste li ikad videli Arktora da se petlja s ve
likim koliinama droge? Veim nego kod zavisnika?"
"Svakako", ree Beris.
"Koje vrste?"
"Nekoliko vrsta. Imam uzorke. Pa ljivo sam uzimao uzorke... da ih vi analizirate.
Mogu i njih da donesem. Prilinu koliinu, raznovrsnih."
Henk i Fred se pogleda e.
Beris se osmehnuo, gledajui prazno preda se.
"Imate li jo ne to to biste hteli da ka ete ovom prilikom?" upita Henk Berisa. Fredu r
ee: "Mo da bi trebalo da po aljemo policajca s njim da pokupi dokaze." to je znailo: Da
budemo sigurni da se nee uspaniiti i pobei, da ne poku a da se predomisli i izvue.
"Ima ne to to bih hteo da ka em", ree Beris. "Gospodin Arktor je zavisnik, zavisnik od
supstance S, i mozak mu je sad poremeen. Polako je postajao poremeen tokom vremen
a, i sad je opasan."
"Opasan", ponovi Fred.
"Da", potvrdi Beris. "Ve ima trenutke kakvi se dogaaju kod o teenja mozga od supstanc
e S. Optika hijazma mora da je oslabila, jer je slaba ipsilateralna veza... Ali t
akoe..." Beris proisti grlo. "Slabljenje i u uljevitom telu."
"Ta vrsta niim potkrepljenog nagaanja", ree Henk, "kao to sam vas ve obavestio, upozo
rio, jeste bezvredna. U svakom sluaju, poslaemo policajca sa vama da pokupi dokaze
. U redu?"
Naceriv i se, Beris klimnu glavom. "Ali, naravno..."
"Daemo vam policajca u civilu."
"Mogao bih..." Beris napravi pokret rukom. "Biti ubijen. Gospodin Arktor je, kao
to rekoh..."
Henk klimnu glavom. "U redu, gospodine Berise, mi smo vam zahvalni na ovome, na
krajnjem riziku kome se izla ete, a ako sve bude u redu, ako va e informacije budu o
d znaaja da se dobije presuda na sudu, onda, naravno..."
"Nisam ja ovde zbog toga", ree Beris. "ovek je bolestan. O teenog mozga. Od supstance
S. Razlog zbog koga sam ovde..."
"Nas se ne tie za to ste ovde", ree Henk. "Tie nas se jedino to da li va i dokazi i mat
erijali imaju neke vrednosti. Ostalo je va problem."
"Hvala, gospodine", ree Beris, sme kajui se i sme kajui.
13.
Vrativ i se u sobu 203, policijsku laboratoriju za psiholo ko testiranje, Fred je ne
zainteresovano slu ao dok su mu oba psihologa obja njavala ishode njegovog testa.
"Pokazuje ono to smatramo pre fenomenom nadmetanja nego onesposobljeno u. Sedi."
"U redu", stoiki ree Fred, sedajui.
"Nadmetanje", ree drugi psiholog, "izmeu leve i desne hemisfere tvog mozga. To nij
e jedan jedini signal, pogre an ili zagaen; to je vi e nalik na dva signala koja se s
ukobljavaju, nosei oprene informacije."
"Prirodno", objasni drugi psiholog, "ovek koristi levu hemisferu. Tu se nalazi ja
-sistem iliti ego. Ona je preovlaujua, jer je u levoj hemisferi uvek postavljen ce
ntar za govor; tanije, dvostranost podrazumeva verbalnu sposobnost ili valenciju
u levoj, sa prostornim sposobnostima u desnoj. Leva mo e da se uporedi sa digitaln

im kompjuterom; desna sa analo kim. Tako da dvostrana funkcija nije naprosto udvaj
anje; oba opa ajna sistema nadziru i obrauju ulazne podatke na razliit nain. Ali kod
tebe nijedna hemisfera nije preovlaujua i one ne rade tako da nadopunjuju jedna dr
ugu. Jedna ti govori jedno, druga drugo."
"Kao kad bi imao dva meraa za gorivo u kolima", ree drugi ovek, "pa ti jedan ka e da
ti je rezervoar pun, a drugi pokazuje prazno. Ne mogu oba biti ispravna. Sukoblj
avaju se. Ali - u tvom sluaju - to ne znai da je jedan ispravan a drugi nije; to j
e... Evo ta hou da ka em. Oba meraa obrauju istu koliinu goriva: isto gorivo, isti reze
rvoar. Zapravo, obrauju istu stvar. Ti kao voza ima samo posredan odnos sa rezervoa
rom, preko meraa ili, u tvom sluaju, dva meraa. U stvari, rezervoar bi mogao i da o
tpadne, a ti to ne bi znao dok ti neki ureaj na komandnoj tabli konano ne poka e ili
dok motor ne stane. Nikad ne bi trebalo da postoje dva meraa koji pokazuju oprene
podatke, jer im se to dogodi, ti nema nikakvu predstavu o stanju o kome oni izve ta
vaju. To nije isto kao mera i pomoni mera, gde pomoni uskae ako se prvi pokvari."
Fred ree: "Pa ta to znai?"
"Siguran sam da ve zna ", ree psiholog s leve strane. "To si ve iskusio, ne znajui za to
ni ta je to."
"Dve hemisfere mog mozga se nadmeu?" upita Fred.
"Da."
"Za to?"
"Supstanca S. Ona esto izaziva to, na funkcionalnom planu. To smo oekivali; to pot
vruju testovi. Po to je do lo do o teenja u prirodno preovlaujuoj levoj hemisferi, desna
emisfera poku ava da nadoknadi nedostatak. Ali funkcije se ne uklapaju, jer je to
nenormalno stanje za koje telo nije spremno. To nikad ne bi smelo da se dogodi.
Meuveza, kako je nazivamo. Povezana sa fenomenom podeljenog mozga. Mogli bismo da
izvr imo desnu hemisferektomiju, ali..."
"Hoe li to proi", prekide ga Fred, "kad se skinem sa supstance S?"
"Verovatno", ree psiholog s leve strane, klimnuv i glavom. "To je funkcionalan pore
meaj."
Drugi ovek ree: "Mo da je i organsko o teenje. Mo da je trajno. Vreme e pokazati, i to te
kad dugo ne bude uzimao supstancu S. I kad se konano skine ."
" ta?" upita Fred. Nije razumeo odgovor - je li to bilo da ili ne? Da li je zauvek
o teen ili nije? ta su od toga rekli?
"ak i ako je do lo do o teenja mo danog tkiva", ree jedan od psihologa, "danas se vr e eks
erimenti u oblasti uklanjanja malih delova iz svake hemisfere, da bi se zaustavi
le suprotne obrade opa aja. Veruje se da to na kraju mo e izazvati levu hemisferu da
povrati prevlast."
"Meutim, problem je to onda ovek mo e da prima samo delimine utiske - podatke koji pri
sti u preko ula - do kraja ivota. Umesto dva signala, on dobija pola signala. to je p
odjednako veliki nedostatak, po mom mi ljenju."
"Da, ali delimine funkcije koje se ne nadmeu bolje su nego odsustvo funkcija, po to
se nadmetanje meuveza svodi na nulti oblik recepcije."
"Vidi , Frede", ree drugi ovek, "ti vi e nema ..."
"Vi e nikad neu uzimati supstancu S", ree Fred. "Dokle god sam iv."
"Koliko sad uzima ?"
"Ne mnogo." Posle krae pauze, ree: "Vi e, u poslednje vreme. Zbog stresova na poslu.
"
"Nesumnjivo bi trebalo da te oslobode zadataka", ree jedan psiholog. "Da te svega
oslobode. Ti jesi onesposobljen, Frede. I bie prilino dugo. U najmanju ruku. Posle
toga, niko ne mo e zasigurno da ka e. Mozda e se potpuno povratiti; mo da nee ."
"Kako to", procedi Fred, "da iako su obe hemisfere mog mozga preovlaujue, ne prima
ju iste nadra aje? Za to njihova dva kako-se-zva e ne mogu biti usklaena, kao stereo zv
uk?"
utanje.
"Hou da ka em", ree on, pokazav i rukom, "leva ruka i desna ruka kad uhvate neki predm
et, isti predmet, trebalo bi da..."
"Levorukost nasuprot desnorukosti, kao na primer ono to se pod tim izrazima podra
zumeva sa, recimo, izokrenutom slikom - u kojoj leva ruka 'postaje' desna ruka..
." Psiholog se na e prema Fredu, koji nije dizao glavu. "Kako bi opisao levu rukav
icu za razliku od desne, tako da osoba koja nema nikakvu predstavu o tim pojmovi

ma shvati na koju rukavicu misli ? I da ne uzme onu drugu? Obrnuto kao u ogledalu?
"
"Leva rukavica..." poe Fred, a zatim uuta.
"Kao da jedna hemisfera tvog mozga opa a svet kao odraz u ogledalu. Kroz ogledalo.
Shvata ? Tako da levo postaje desno, i sve to to za sobom povlai. A mi jo ne znamo ta
to za sobom povlai, kad vidi svet tako izokrenut. Topolo ki govorei, leva rukavica j
e desna rukavica provuena kroz beskonanost."
"Kroz ogledalo", ree Fred. Zatamnjeno ogledalo, mislio je; zatamnjeni skener. A s
veti Pavle nije mislio, govorei o ogledalu, na stakleno ogledalo - onda toga nije
bilo - ve na sopstveni odraz kad pogleda u uglaano dno metalnog tiganja. Lakmen m
u je, itajui o teologiji, to rekao. Ne kroz teleskop ili sistem soiva, koji ne izok
ree, ne kroz ne to, ve posmatrajui sopstveno lice koje mu se vraa kao odraz, izokrenut
o - provueno kroz beskonanost. Kao to mi oni govore. To nije kroz staklo, ve onako k
ako ga staklo odra ava. A taj odraz koji ti se vraa: to si ti, tvoje lice, ali i ni
je. A u tim davnim danima nisu imali fotoaparate, i to je bio jedini nain na koji
je ovek sebe video: naopake.
Ja sam sebe video naopake.
U izvesnom smislu, poeo sam itav svet da posmatram naopake. Drugom stranom svog moz
ga!
"Topologija", govorio je jedan psiholog. "Slabo shvaena nauka ili matematika, ta g
od. Kao sa crnim rupama u svemiru, kako..."
"Fred posmatra svet naopako", izjavljivao je drugi ovek u isti mah. "Spreda i poz
adi, istovremeno, pretpostavljam. Nama je te ko da ka emo kako mu on izgleda. Topolo
gija je grana matematike koja istra uje svojstva geometrijskih i drugih sklopova k
oji ostaju nepromenjeni kad se stvar podvrgne trajnom preobra aju jedan na jedan,
bilo koje jedan na jedan. Ali primenjeno na psihologiju..."
"A kad se to dogodi sa predmetima, ko zna kako e onda izgledati? Bie neprepoznatlj
ivi. Kao kad uroenik prvi put vidi sopstvenu fotografiju, on je ne prepoznaje kao
svoju sliku. Iako je mnogo puta video svoj odraz, u potoku, sa metalnog predmet
a. Zato to je odraz izokrenut, a fotografija nije. Tako da on ne zna da je to ist
a osoba."
"Navikao je samo na izokrenutu sliku odraza i misli da tako izgleda."
"esto kad ovek uje svoj glas na traci..."
"To je drugo. To ima veze sa rezonancom u sinusnim..."
"Mo da ba vi, drkad ije", ree Fred, "vidite svet naopake, kao u ogledalu. Mo da ja vidim
kako treba."
"Ti ga vidi na oba naina."
"Koji je..."
Psiholog ree: "Nekad se govorilo da mi vidimo samo 'odraz' stvarnosti. Ne samu st
varnost. Glavna stvar koja ne valja kod odraza jeste to to nije stvaran, ve je izo
krenut. Pitam se." Na licu je imao udnovat izraz. "Jednakost. Nauno naelo jednakost
i. Svet i odraz, ovo drugo smatramo za prvo, iz nekog razloga... zato to nam nedo
staje bilateralna jednakost."
"Dok fotografija mo e da nadoknadi odsustvo bilateralne jednakosti hemisfera; to n
ije predmet, ali nije ni izokrenut, tako da ta primedba fotografije ini ne slikam
a, ve istinskim oblikom. Izokrenuta izokrenutost."
"Ali i fotografija mo e sluajno da se izokrene, ako je negativ preokrenut - naopako
eksponiran; to obino mo e da raspozna jedino ako je ne to napisano. Ali ne kad je ljud
sko lice u pitanju. Mo e da uzme dve kontakt-kopije nekog oveka, jednu izokrenutu, je
dnu ne. Onaj ko ga nikad nije video ne bi mogao da pogodi koja je prava, ali bi
mogao da vidi da su razliite i da se ne poklapaju."
"Eto, Frede, da li ti ovo pokazuje koliko je slo en problem formulisanja razlike i
zmeu leve rukavice i..."
"Ispunie se tada kao to je zapisano", ree neki glas. "Smrt biva progutana. U pobedi
." Verovatno ga je samo Fred uo. "Jer", ree glas, "im se natpis uka e unatra ke, tada e
nati ta je opsena, a ta nije. Zabuna nestaje, a smrt, poslednji neprijatelj, supst
anca Smrt, biva progutana ne dole u telo, ve gore - u pobedu. Gledaj, rei u ti sada
svetu istinu: neemo svi spavati u smrti."
Tajanstvenost, mislio je, obja njenje, hoe da ka e. Neke tajne. Svete tajne. Mi neemo
umreti.

Odrazi nestae
I to e se brzo zbiti.
Svi emo biti izmenjeni, a pod tim se podrazumeva da emo i biti vraeni unazad, iznen
ada. Dok
trepne okom!
Jer, razmi ljao je on sumorno, gledajui kako policijski psiholozi pi u svoje zakljuke
i potpisuju ih, mi smo i sada okrenuti jebeno naopake, pretpostavljam, svi odreda
; svaki ovek i svaka prokleta stvar, i razdaljina, ak i vreme. Ali koliko je vreme
na potrebno, mislio je, kad se napravi kopija, kontakt-kopija, kad fotograf otkr
ije da je preokrenuo negativ, koliko je vremena potrebno da se ponovo preokrene?
Da se okrene tako da bude kako treba?
Deli sekunde.
Shvatam, mislio je, ta znai onaj stih iz Biblije: Kroz zatamnjeno staklo. Ali moj
opa ajni sistem je naisto sjeban. Kao to oni ka u. Razumem, ali sam nemoan da pomognem
sebi.
Mo da sam ja, mislio je, po to vidim istovremeno na oba naina, ispravno i izokrenuto,
prvi ovek u ljudskoj istoriji koji u isti mah ima preokrenutu i nepreokrenutu sl
iku, pa tako mogu da nazrem kako e izgledati kad bude ispravno. Mada imam i ono d
rugo, uobiajeno. A koje je koje?
Koje je izokrenuto, a koje ne?
Kad vidim fotografiju, a kad odraz?
I koliko e mi platiti bolovanje ili penziju ili invalidninu dok se budem su io? - u
pitao se, ve oseajui strah, duboku jezu i hladnou svud oko sebe. Wie kalt ist es in
diesem unterirdischen Gewolbe! Das ist naturlich, es ist ja tief. (Kako je hladn
o pod ovim podzemnim svodom! Prirodna stvar, duboko je.) I moram da se skinem s
onog sranja. Gledao sam ljude kako prolaze kroz to. Isuse Hriste, pomisli on i z
atvori oi.
"To mo da zvui kao metafizika", govorio je jedan od njih, "ali matematiari ka u da smo
mo da na pragu nove kosmologije toliko..."
Drugi uzbueno ree: "Beskonanost vremena, koja se izra ava kao venost, kao krug! Kao kr
u ni navoj na kaseti!"
Ostalo mu je da ubije jedan sat pre nego to je trebalo da se vrati u Henkovu kanc
elariju, da saslu a i pregleda dokaze D ima Berisa.
Privlaila ga je kafeterija u zgradi, pa je od etao donde, izmeu ljudi u uniformama i
onih u skrembl-odelima i onih u pantalonama i sa kravatama.
U meuvremenu, nalazi psihologa verovatno e biti odneti Henku. Bie tamo kad on stign
e.
Ovo e mi dati vremena da razmislim, premi ljao je ulazei u kafeteriju i stajui u red.
Vreme. Pretpostavimo, mislio je, da je vreme okruglo, kao Zemlja. Plovi na zapad
da bi dospeo do Indije. Smeju ti se, ali konano, eno Indije ispred tebe, ne iza.
U vremenu - mo da Raspee le i pred nama dok plovimo, mislei da je tamo iza, na istoku
.
Ispred njega, sekretarica. Tesan plavi d emper, bez prslueta, gotovo bez suknje. Bi
lo je prijatno odmeravati je; on je gledao i gledao, a ona ga najzad primeti i o
dmae se, nosei poslu avnik.
Prvi i drugi dolazak Hrista, isti dogaaj, mislio je; vreme kao kru ni navoj na kase
ti. Nikakvo udo to su bili sigurni da e se to dogoditi, On e se vratiti.
Posmatrao je sekretariinu stra njicu, ali onda shvati da ona nikako ne mo e da ga pri
meti, jer u svom odelu on nema ni lice ni dupe. Ali osea da je merkam, zakljui. Sv
aka enska s takvim nogama stalno bi to oseala, kod svakog mu karca.
Zna , u ovom skrembl-odelu bih mogao da je zveknem u glavu i da je tucam doveka i
ko bi to znao? Kako bi mogla da me prepozna?
Zloini koje bi ovek mogao da poini u ovim odelima, razmi ljao je. Kao i sitniji tripo
vi, bez stvarnog zloina, koje nikad nisi uradio; oduvek si eleo, ali nikad nisi ur
adio.
"Gospoice", ree on devojci u tesnom, plavom d emperu, "stvarno imate lepe noge. Ali
pretpostavljam da ste toga svesni, inae ne biste nosili takvu mikro suknju."
Devojka se zagrcnu, "Ah", ree. "Oh, sad znam ko si ti."
"Znate?" upita on, iznenaen.
"Pit Vikam", ree devojka.

" ta?" upita on.

"Zar ti nisi Pit Vikam? Ti uvek sedi preko puta mene - zar ne, Pite?"
"Jesam li ja momak", ree on, "koji stalno sedi tamo i gleda tvoje noge i mnogo bl
ebee, zna o emu?"
Ona klimnu glavom.
"Imam li izgleda?" upita on.
"Pa, zavisi."
"Mogu li neki put da te izvedem na veeru?"
"Pretpostavljam."
"Mogu li da dobijem tvoj broj telefona? Da te pozovem?"
Devojka promrmlja: "Daj ti meni svoj."
"Dau ti ga", ree on, "ako sad sedne sa mnom i pojede to to si naruila sa mnom, dok ja
jedem sendvi i pijem kafu."
"Ne, imam prijateljicu tamo - eka me."
"Mogao bih svejedno da sednem sa tobom, sa obema."
"Priaemo o neem linom."
"U redu", ree on.
"Pa, videemo se, Pite." Ona se udalji du reda, sa poslu avnikom, priborom i salvetom
.
On dobi svoju kafu i sendvi, pronae prazan sto i sede sam, drobei komadie sendvia u k
afu i zurei odozgo u nju.
Jebi ga, skinue me sa Arktora, zakljuio je. Biu u Sijanonu ili Novoj Stazi ili neko
m takvom mestu, skidajui se s droge, a oni e postaviti nekog drugog da ga nadzire
i procenjuje. Nekog dupeglavca koji nema pojma o Arktoru - morae da ponu sasvim iz
poetka.
Bar mogu da mi dozvole da procenim Berisove dokaze, mislio je. Da me ne stave na
privremenu suspenziju dok ne pregledamo taj materijal, kakav god bio.
Kad bih je tucao, a ona ostala trudna, razmi ljao je, bebe - bez lica. Samo nejasa
n obris. On se strese.
Znam da moram biti skinut. Ali za to je neophodno da to bude smesta? Kad bih mogao
da obavim jo nekoliko stvari... da obradim Berisove informacije, uestvujem u odlu
ci. Ili makar da sedim tamo i da vidim ta on to ima. Da za svoju du u konano saznam t
a to Arktor sprema. Sprema li ne to? Ili ne? Duguju mi toliko, da mi dopuste da os
tanem dovoljno dugo kako bih saznao.
Kad bih samo mogao da slu am i gledam, ni ta da ne govorim.
On je sedeo i sedeo, a kasnije opazi devojku u tesnom, plavom d emperu i njenu pri
jateljicu, koja je imala kratku, crnu kosu, kako ustaju od stola i spremaju se d
a krenu. Prijateljica, koja nije bila naroito zgodna, oklevala je, a zatim pri la F
redu, pognutom nad kafom i pariima sendvia.
"Pite?" upita devojka s kratkom kosom.
On podi e pogled.
"Hm, Pite", nervozno ree ona. "Imam samo trenutak. Hm, Elen je htela to da ti ka e,
ali je uzentovala. Pite, ona bi odavno izi la s tobom, ak i pre mesec dana, jo u ma
rtu. Kad bi..."
"Kad bi ta?" upita on.
"Pa, htela je da ti ka em da ona ve neko vreme eli da ti objasni injenicu da bi mnogo
bolje prolazio kad bi koristio, recimo, Odol."
"Voleo bih da sam to znao", ree on, bez odu evljenja.
"U redu, Pite", ree devojka, kojoj je sad laknulo, i okrete se da poe. "Videemo se
kasnije." Ona po uri, sme kajui se.
Siroti, jebeni Pit, mislio je. Je li ovo bilo stvarno? Ili samo sumanuto spu tanje
Pitu, od strane zlobnih glavonja koji su to skuvali, videv i ga - mene - kako sed
i sam. Samo gadna sitna fora da... Ah, do avola s tim, pomisli on.
Ili bi moglo biti istina, zakljui dok je brisao usta, gu vao salvetu i s mukom usta
jao. Pitam se da li je svetom Pavlu smrdelo iz usta. On od eta iz kafeterije, pono
vo zavukav i ruke duboko u d epove. Mo da je zato Pavle stalno bio u zatvoru tokom dru
gog dela svog ivota. orkirali su ga zbog toga.
Takvi tripovi koji ti zajebu mozak uvek ti se nameste u ovakvim trenucima, misli
o je odlazei iz kafeterije. Sruila mi je to povrh svih ostalih dana njih muka - najv
eu iz slo ene mudrosti doba psiholo ko-testirajueg inodejstvovanja. To, a onda ovo. Sra

nje, pomisli on. Sad se oseao jo gore nego pre; jedva je hodao, jedva razmi ljao; u
glavi mu je zujalo od zbunjenosti. Zbunjenosti i oajanja. U svakom sluaju, mislio
je, Odol ni ta ne valja; Lavoris je bolji. Osim to, kad ga ispljune , izgleda kao da
pljuje krv. Mo da Mikrin, pomisli. To bi moglo biti najbolje.
Ako u ovoj zgradi postoji parfimerija, mislio je, mogao bih da kupim jednu bocu
i upotrebim je pre nego to odem gore da se suoim sa Henkom. Na taj nain - mo da u se o
seati sigurniji. Mo da u imati vi e izgleda.
Dobro bi mi do lo, razmi ljao je, ma ta to mo e da pomogne, bilo ta. Ma kakav nagove taj,
ao od one devojke, ma kakav predlog. Oseao se snu deno i upla eno. Sranje, mislio je,
ta da radim?
Ako se sa svega skinem, mislio je, vi e nikad neu videti nikog od njih, nikog od sv
ojih prijatelja, ljudi koje sam posmatrao i poznavao. Biu izvan toga; biu mo da penz
ionisan do kraja ivota - u svakom sluaju, poslednji put vidim Arktora, Lakmena, D er
ija Fejbina, arlsa Freka i, pre svih, Donu Hotorn. Vi e nikad neu videti nikog od sv
ojih prijatelja, dok je sveta i veka. Svr eno je.
Dona. On se seti pesme koju je pre mnogo godina pevao njegov deda-ujak, na nemako
m. "Ich seh', wie ein Engel im rosigen Duft / Sich trostend zur Seite mir stelle
t", to je prema obja njenju njegovog deda-ujaka znailo 'Vidim kako, poput anela odeve
na, stoji kraj mene da mi utehu pru i', ena koju je voleo, ena koja ga je spasla (u
pesmi). U pesmi, ne u stvarnom ivotu. Njegov deda-ujak je umro, a on ve odavno nij
e uo te rei. Svog deda-ujaka, Nemca po roenju, kako peva u kui, ili naglas ita.
Gott! Welch Dunkel hier! O grauenvolle Stille!
Od' ist es um mich her. Nichts lebet auszer mir...
(Bo e, kako je mrano ovde, i potpuno tiho.
Ni ta osim mene ne ivi u toj praznini...)
ak i ako mi mozak nije sasvim uni ten, zakljui on, dok se ja budem vratio na du nost,
neko drugi e biti rasporeen na njihov sluaj. Ili e biti mrtvi ili u uzi ili u savezni
m klinikama ili naprosto ra trkani, ra trkani, ra trkani. Rastoeni i uni teni, kao i ja,
nesposobni da shvate ta se u koju materinu de ava. Stvar je do la do kraja, u svakom
sluaju, za mene. Ja sam, i ne znajui, rekao do vienja.
Sve to mogu ponekad da uradim, mislio je, jeste da premotam holo-trake, da se pri
setim.
"Treba da odem u siguran stan..." On pogleda unaokolo i uuta. Treba da odem u sig
uran stan i da ih maznem odmah, mislio je. Dok sam u prilici. Kasnije one mogu b
iti izbrisane, a potom ja neu imati pristupa. Jebe odeljenje, mislio je; mogu da m
i odbiju od zaostale plate. Prema svim etikim obzirima, te trake na kojima je ta
kua i ljudi u njoj, pripadaju meni.
A sad su te trake sve to mi je ostalo od svega ovoga; to je sve to mogu da ponesem
sa sobom.
Ali, pomisli on namah, da bih pregledao trake potreban mi je itav rezolucioni sis
tem za holo prenos snimaka, koji se nalazi u sigurnom stanu. Treba da ga razmont
iram i iznesem odande deo po deo. Skeneri i ureaji za snimanje mi nee trebati; sam
o prenos, komponente za premotavanje, a naroito oprema za projekcione kocke. Mogu
to da uradim malo-po malo; imam klju od stana. Oni e zahtevati da im vratim klju,
ali ja mogu ovde da napravim duplikat pre nego to ga budem predao; to je obina lag
brava. Onda mogu to da uradim! Oseti se bolje shvativ i to; oseti da je gnevan, mo
ralan i pomalo ljut. Na sve. Oseti zadovoljstvo pri pomisli kako e sve dovesti u
red.
S druge strane, mislio je, ako maznem skenere i glave za snimanje i tome slino, m
ogao bih da nastavim nadgledanje. Na svoju ruku. Da odr avam prismotru, kako sam d
osad inio. Bar za neko vreme. Ali, hou rei, sve u ivotu je kratkotrajno - kao to ovo
potvruje.
Prismotra, mislio je, u osnovi treba da se odr ava. I, ukoliko je mogue, da ja bude
m taj. Ja bi trebalo uvek da posmatram, da posmatram i donosim zakljuke, ak i ako
nikad ne uinim ni ta povodom onog to vidim; ak i ako samo sedim i utke posmatram, neop
a en: to je va no, da ja kao posmatra svega to se de ava budem na svom mestu.
Ne zarad njih. Zbog sebe.
Da, ispravi se on, i zbog njih. U sluaju da se ne to dogodi, kao ono kad se Lakmen

gu io. Ako neko gleda - ako ja gledam - mogu to da primetim i pozovem pomo. Da tele
foniram. Da im smesta dovedem pomo, onakvu kakva je potrebna.
U protivnom, mislio je, oni bi mogli umreti, a da niko i ne zna. Niti da zna nit
i da ga boli levo jaje.
U takvim emernim malim ivotima, neko mora da se ume a. Ili da bar zabele i njihove alos
ne dolaske i odlaske. Da zabele i i, ako je mogue, trajno snimi, tako da budu zapame
ni. Za neke bolje dane, kasnije, kad e ljudi razumeti.
U Henkovoj kancelariji, on je sedeo sa Henkom, jednim uniformisanim policajcem i
dou nikom D imom Berisom koji se znojio i sme kao, dok se jedna od Berisovih kaseta v
rtela na stolu ispred njih. Pored nje, druga kaseta je snimala sve to je prva rep
rodukovala, za trajnu kopiju.
"...O, ao. Slu aj, ne mogu da priam."
"Kad, onda?"
"Zvau te."
"Ovo ne mo e da eka."
"Pa, ta je?"
"Nameravali smo da..."
Henk pru i ruku, dav i znak Berisu da zaustavi traku. "Da li biste nam identifikoval
i ove glasove, gospodine Berise?" upita Henk.
"Da", slo i se Beris revnosno. " enski glas je Dona Hotorn, mu ki je Robert Arktor."
"U redu", ree Henk klimnuv i glavom, a zatim pogledav i Freda. Imao je pred sobom Fre
dov lekarski nalaz i povremeno bacao pogled na njega. "Produ ite sa trakom."
"...pola ju ne Kalifornije sutra uvee", nastavio je mu ki glas, koga je dou nik identif
ikovao kao glas Boba Arktora. "Skladi te oru ja avijacije u Vandenbergu AFB bie na me
ti zbog automatskog i poluautomatskog oru ja..."
Henk je prestao da ita lekarski izve taj i slu ao je, nagnuv i glavu, zamagljenu skremb
l-odelom.
Beris se osmehnu, najpre za sebe, a zatim svima u sobi; prsti su mu se poigraval
i spajalicama uzetim sa stola, poigravali i poigravali, kao da pletu metalnu ianu
mre u, pletui, poigravajui se, znojei se i pletui.
ena, identifikovana kao Dona Hotorn, ree: " ta je s onom dezorijenti uom drogom koju su
motoristi drpili za nas? Kad emo to ubre da odnesemo da se..."
"Organizaciji najpre treba oru je", objasni mu ki glas. "To je korak B."
"Va i, ali sad moram da idem; imam mu teriju."
Klik. Klik.
Okrenuv i se u stolici, Beris glasno ree: "Mogu da vam ka em koja je to banda motoris
ta. Ona se pominje na jednoj drugoj..."
"Imate jo ovakvog materijala?" upita Henk. "Da se popuni pozadina? Ili je ova tra
ka uglavnom to?"
"Jo mnogo vi e."
"Ali u pitanju je ista stvar."
"Odnosi se, da, na istu zavereniku organizaciju i njene planove, da. Na ovu konkr
etnu zaveru."
"Ko su ti ljudi?" upita Henk. "Kakva organizacija?"
"Oni su irom sveta..."
"Njihova imena. Vi nagaate."
"Robert Arktor, Dona Hotorn, prvenstveno. Ovde imam i ifrovane bele ke..." Beris ne
spretno izvue poluraspadnutu svesku, umalo je ne ispustiv i dok je poku avao da je ot
vori.
Henk ree: "Zapleniu vam sve ovo ovde, gospodine Berise, trake i sve to imate. One s
u privremeno na e vlasni tvo. Sami emo ih pregledati."
"Moj rukopis i ifrovani materijal koji ja..."
"Biete pri ruci da nam to objasnite kad stignemo dotle ili kad budemo eleli da nam
se ne to objasni." Henk mahnu uniformisanom policajcu, ne Berisu, da zaustavi kas
etu. Beris pru i ruku ka njoj. Policajac ga smesta zaustavi i odgurnu. Beris, trepui
, pogleda unaokolo, i dalje s ukoenim osmehom na licu. "Gospodine Berise", ree Hen
k, "vi neete biti pu teni, dok ne prouimo ovaj materijal. Optu ujemo vas, kao formalno
st da biste nam ostali na usluzi, za svesno davanje la nih podataka vlastima. To j
e, naravno, samo izgovor, radi va e line bezbednosti, i svi mi to shvatamo, ali e sv
ejedno biti podignuta zvanina optu nica. Ona e biti prosleena javnom tu iocu, ali sa oz

nakom da bude zadr ana. Da li vas to zadovoljava?" On nije saekao odgovor; umesto t
oga, dao je znak uniformisanom policajcu da izvede Berisa, ostaviv i na stolu doka
zni materijal i sranje i ta sve ne.
Policajac izvede Berisa, koji se sme kao. Henk i Fred sedo e jedan naspram drugog za
neuredan sto. Henk ne ree ni ta; itao je nalaz psihologa.
Posle nekog vremena, on podi e slu alicu i okrete broj u zgradi. "Imam ovde neki neo
braen materijal - hou da ga pregledate i ustanovite ta je od svega toga la no. Obaves
tite me o tome, a ja u vam onda rei ta dalje da radite s tim. Ima oko est kila; treb
ae vam jedna kartonska kutija, veliine tri. U redu, hvala." On spusti slu alicu. "El
ektronska i ifrantska laboratorija", ree on Fredu i nastavi da ita.
Pojavi e se dva dobro naoru ana, uniformisana, laboratorijska tehniara, nosei sa sobom
elini sanduk sa bravom.
"Samo smo ovo uspeli da naemo", izvini se jedan od njih, dok su pa ljivo punili san
duk stvarima sa stola.
"Ko je dole?"
"Herli."
"Neka Herli sigurno pregleda ovo u toku dana njeg dana i neka mi se javi kad bude
ustanovio stepen krivotvorenosti. To mora biti danas; tako mu ka ite."
Laboratorijski tehniari zakljua e metalni sanduk i odvuko e ga iz kancelarije.
Baciv i na sto izve taj o medicinskim nalazima, Henk se zavali u stolici i ree: " ta ti
... U redu, kakva je dosad tvoja reakcija na Berisove dokaze?"
Fred ree: "To to ima tu, to je moj medicinski nalaz, zar ne?" On pru i ruku da ga uzm
e, zatim se predomisli. "Mislim da ono to nam je pustio, ono malo to je pustio, me
ni zvui istinski."
"To je la njak", ree Henk. "Bezvredno."
"Mo da si u pravu", ree Fred, "ali ja se ne sla em."
"Skladi te oru ja u Vandenbergu, o kome govore, verovatno je arsenal OSI." Henk poe r
ukom prema telefonu. Za sebe, naglas, ree: "Da vidimo - ko je tip iz OSI-ja s koj
im sam onda razgovarao... bio je ovde u sredu, s nekim slikama..." Henk odmahnu
glavom i odmae se od telefona da bi pogledao Freda u oi. "Saekau. To mo e da eka do pre
liminarnog izve taja o stepenu krivotvorenosti. Frede?"
" ta moj medicinski..."
"Ka u da si naisto po andrcao."
Fred ( to je bolje mogao) sle e ramenima. "Naisto?"
Wie kalt ist es in diesem unterirdischen Gewolbe!
(Kako je hladno pod ovim podzemnim svodom!)
"Verovatno dve mo dane elije jo rade. Ali to je, otprilike, sve. Uglavnom kratki spo
jevi i varnice."
Das ist naturlich, es ist ja tief.
(Prirodna stvar, duboko je.)
"Dve, ka e ", ree Fred. "Od koliko?"
"Ne znam. Mozak ima mnogo elija, koliko znam - bilione."
"Vi e moguih veza ima izmeu njih", ree Fred, "nego to ima zvezda u svemiru."
"Ako je tako, prosek ti sad nije bogzna kakav. Dve elije od - mo da ezdeset pet bili
ona?"
"Pre e biti od ezdeset pet biliona biliona", ree Fred.
"To je gore od nekada njih Filadelfija Filisa pod Konijem Makom. Oni su sezonu zav
r avali s procentom..."
" ta dobijam", ree Fred, "ako ka em da se to desilo na du nosti?"
"Dobija da sedi u ekaonici i besplatno ita mno tvo Seterdej Ivning Postova i Kosmopolit
ena."
"Gde to?"
"Gde bi ti voleo?"
Fred ree: "Pusti me da razmislim."
"Kazau ti ta bih ja uradio", ree Henk. "Ja ne bih oti ao u saveznu kliniku; nabavio b
ih est boca dobrog burbona, I. V. Harper, i oti ao u brda, na planinu San Bernardin
o blizu nekog od onih jezera, sam, i jednostavno ostao tamo sam samcit dok ne bu
de gotovo. Gde niko ne mo e da me nae."
"Ali mo da nikad ne bude gotovo", ree Fred.
"Onda se nikad nemoj vratiti. Zna li nekog ko ima kuicu tamo?"

"Ne", ree Fred.

"Mo e li da vozi bez problema?"
"Moja..." Oklevao je, a neka snaga kao iz sna preli se preko njega, opu tajui ga i
umirujui. Svi prostorni odnosi u sobi se pomeri e; ta promena je uticala i na njego
vu svest o vremenu. "Ona su na..." On zevnu.
"Ne sea se."
"Seam se da nisu u voznom stanju."
"Mo emo nekom rei da te odveze gore. To bi, uostalom, bilo sigurnije."
Gde da me odveze? - pitao se. Kuda to gore? Putevima, stazama, prolazima, tumara
jui i hodajui kroz elatin poput maora na uzici koji samo eli da se vrati u kuu ili da
se oslobodi.
Mislio je, Ein Engel, der Gattin, so gleich, der fuhrt mich zur Freiheit ins him
mlische Reich (Aneo, supruga, u isti mah, koja me vodi do slobode u nebeski dah).
"Naravno", ree on i osmehnu se. Olak anje. Vue napred, opirui se povocu, poku avajui i
upinjui se da se oslobodi, a potom legne. " ta sad misli o meni", ree, "sad kad sam s
e ovako pokazao - rastoenog mozga, u svakom sluaju, privremeno. Mo da trajno."
Henk ree: "Mislim da si ti veoma dobar ovek."
"Hvala", ree Fred.
"Ponesi pi tolj sa sobom."
" ta?" upita on.
"Kad bude oti ao na planinu San Bernardino sa bocama I. V. Harpera. Ponesi pi tolj."
"Misli za sluaj da se ne izvuem?"
Henk ree: "Bilo kako bilo. Skinuti se sa koliine na kojoj ka u da si... Neka ti bude
pri ruci."
"Va i."
"Kad se vrati ", ree Henk, "pozovi me. Obavesti me."
"Do avola, neu imati odelo."
"U svakom sluaju me pozovi. Sa odelom ili bez njega."
On ponovo ree: "Va i." Oigledno to nije bilo va no. Oigledno je bilo svr eno.
"Kad bude i ao da podigne sledeu platu, iznos e biti drugaiji. Pozama na izmena, samo ov
g puta."
Fred ree: "Dobiu nekakav dodatak za ovo, za to to mi se dogodilo?"
"Ne. Proitaj krivini zakon. Policajac koji svojevoljno postane zavisnik, a to ne p
rijavi odmah, podle e prekr ajnoj tu bi - novanoj kazni od tri hiljade dolara i/ili est
meseci. Ti e verovatno biti samo novano ka njen."
"Svojevoljno?" upita on u udu.
"Niko ti nije uperio pi tolj u glavu i narokao te. Niko ti ni ta nije sipao u pie. Ti
si svesno i svojevoljno uzimao drogu koja stvara zavisnost, uni tava mozak i dezo
rijenti e."
"Morao sam!"
Henk ree: "Mogao si da se pretvara . Veina policajaca uspeva da se izbori s tim. A s
udei po koliini koju ka u da si uzimao, morao si biti..."
"Pona a se prema meni kao prema lopovu. Ja nisam lopov."
Uzev i bele nicu i olovku, Henk stade da rauna. "Na koliko si sada, to se plate tie? Mo
gu odmah da izraunam ako..."
"Mogu li kasnije da platim kaznu? Mo da u vi e mesenih rata tokom dve godine?"
Henk ree: "Ma daj, Frede."
"U redu", ree on.
"Koliko na sat?"
Nije mogao da se seti.
"Dobro, onda, koliko odraenih sati?"
Ni toga.
Henk baci bele nicu na sto. "Hoe cigaretu?" On ponudi Fredu svoju paklicu.
"I sa toga se skidam", ree Fred. "Sa svega. Ukljuujui kikiriki i..." Nije mogao da
misli. Njih dvojica su sedela, obojica u skrembl-odelima, obojica utke.
"Kao to priam svojoj deci", poe Henk.
"Ja imam dvoje dece", ree Fred. "Dve devojice."
"Ne verujem da ima ; ne bi trebalo."
"Mo da nemam." Upustio se u poku aj da izrauna kad e poeti apstinentska kriza, a onda s
e upustio u poku aj da izrauna koliko je tableta supstance S sakrio ovde i onde. I

koliko e novca imati, kad bude primio platu, da uradi emu.

"Mo da bi hteo da nastavim da izraunavam od ega e se sastojati iznos tvoje plate", ree
Henk.
"Va i", ree on i ustro klimnu glavom. "Uradi to." Sedeo je, napeto ekajui, lupkajui prs
tima po stolu, kao Beris.
"Koliko na sat?" ponovi Henk, a odmah zatim poe rukom ka telefonu. "Pozvau raunovod
stvo."
Fred ne ree ni ta. Zurei dole preda se, on je ekao. Mislio je: Mo da Dona mo e da mi pomo
gne. Dona, mislio je, pomozi mi sad, molim te.
"Mislim da ti nee stii do planine", ree Henk. "ak ni ako te neko odveze."
"Ne."
"Gde bi hteo da ode ?"
"Pusti me da sedim i razmislim."
"Savezna klinika?"
"Ne."
Sedeli su.
Pitao se ta li znai ono ne bi trebalo.
"Kako bi bilo da ode kod Done Hotorn?" upita Henk. "Prema svim informacijama koje
si pribavio i koje imaju svi drugi, znam da ste bliski."
"Da." On klimnu glavom. "Jesmo." A zatim di e pogled i ree: "Otkud to zna ?"
Henk ree: "Postupkom elminacije. Znam ko nisi, a u toj grupi nema neogranien broj
osumnjienih - u stvari, to je vrlo mala grupa. Mislili smo da e nas odvesti do vi ih
krugova, a Beris mo da i hoe. Ti i ja smo prilino vremena proveli priajui jedan sa dr
ugim. Odavno sam sastavio slagalicu. Da si ti Arktor."
"Ja sam - ko?" upita on, blenui u Henka skrembl-odelo pred sobom. "Ja sam Bob Ark
tor?" Nije mogao da veruje. To za njega nije imalo nikakvog smisla. Nije se ukla
palo ni u ta to je uradio ili pomislio, bilo je groteskno.
"Nema veze", ree Henk. "Koji je Donin broj telefona?"
"Ona je verovatno na poslu." Glas mu je drhtao. "U parfimeriji. Broj je..." Nije
uspevao da umiri glas, a ni broja nije mogao da se seti. avola jesam, ree sebi. J
a nisam Bob Arktor. Ali ko sam ja? Mo da sam...
"Dajte mi broj Done Hotorn na poslu", govorio je Henk brzo u slu alicu. "Evo", ree,
pru iv i telefon Fredu. "Dau ti vezu. Ne, mo da bolje da ti ne dam. Rei u joj da te poku
pi - gde? Mi emo te odvesti donde i ostaviti; ne mo e ovde da se nae s njom. Koje bi b
ilo dobro mesto? Gde se obino sastajete?"
"Odvedi me do njenog stana", ree on. "Znam kako da uem."
"Rei u joj da si tamo i da krizira . Samo u rei da te poznajem i da si me ti zamolio d
a javim."
"Boli glava", ree Fred. "Cenim to. Hvala ti, ovee."
Henk klimnu glavom i ponovo stade da okree broj, van zgrade. Fredu se inilo da on
svaku brojku okree sve sporije i sporije i da to traje itavu venost, pa zatvori oi,
polako di ui i mislei: Uau. Ja sam stvarno rasturen.
Stvarno jesi, slo i se on. Odlepljen, podilkanio, rastoenog mozga, navuen do daske i
sjeban. Potpuno sjeban. Do lo mu je da se nasmeje.
"Odbaciemo te do njenog..." poe Henk, a zatim usmeri pa nju na telefon, govorei: "Hej
, Dona, ovde jedan Bobov ortak, zna ? Hej, ovee, on je u gadnom stanju, ne zafrkavam
te. Hej, on..."
Gotivim to, unisono su razmi ljala dva glasa u njegovoj glavi dok je slu ao svog paj
tosa kako farba Donu. I ne zaboravi da joj ka e da mi donese ne to; stvarno sam u frc
i. Mo e li da mi uradi neku emu ili ne to? Mo da da me naduva, kao to obino ini? Ispru io
ruku da dodirne Henka, ali nije uspeo; ruka mu je bila prekratka.
"Ja u za tebe uiniti isto jednog dana", obea on Henku po to je Henk spustio slu alicu.
"Samo sedi tu dok kola ne iziu napolje. Sad u ih pozvati." Henk ponovo stade da te
lefonira, ovog puta rekav i: "Gara a? Hou jedna neobele ena kola i policajca u civilu. t
a imate slobodno?"
Oni, u skrembl-odelu, maglovitom obrisu, zatvori e oi u i ekivanju.
"Mo da bi trebalo da naredim da te odvezu u bolnicu", ree Henk. "Zaista si u gadnom
stanju; mo da te je D im Beris otrovao. Nas, u stvari, zanima Beris, ne ti; postavl
janje skenera u kuu bilo je prevashodno da bismo Berisa dr ali na oku. Nadali smo s
e da emo ga privui ovamo... i uspeli smo." Henk je utao. "Zato sam ja prilino dobro

znao da su njegove trake i ostale stvari la ne. Laboratorija e potvrditi. Ali Beris
je upetljan u ne to te ko. Te ko i gadno, to ima veze sa oru jem."
" ta sam ja, onda?" upita on iznenada, veoma glasno.
"Morali smo da doemo do D ima Berisa i da mu smestimo."
"Vi, drkad ije", ree on.
"Onako kako smo udesili, kod Berisa - ako je on uop te taj koji je - postepeno je
sve vi e rasla sumnja da si ti policajac na tajnom zadatku, koji se sprema da ga u
keba ili da ga iskoristi da doe do nekog vi eg. Tako je on..."
Telefon zazvoni.
"U redu", ree malo kasnije Henk. "Samo sedi, Bobe. Bobe, Frede, kako bilo. Ute i se
- ipak smo ukebali smrada, a on je - pa, ono kako si ti malopre nazvao nas. Zna
da se isplati. Zar ne? Da ga ulovimo? Takva stvar, ma ta on radio?"
"Sigurno, isplati se." Jedva je mogao da govori; samo je mehaniki kripao.
Zajedno su sedeli.
Dok su se vozili ka Novoj Stazi, Dona zaustavi kola ukraj puta, odakle su se mog
la videti svetla u nizini, sa svih strana. Ali za njega je sad poeo bol; ona je t
o videla, a nije preostajalo mnogo vremena. elela je da jo jednom bude sa njim. Uo
stalom, predugo je ekala. Suze su joj tekle niz obraze, a on je poinjao da di e te ko
i da povraa.
"Posedeemo nekoliko minuta", ree mu ona, vodei ga kroz grmlje i korov, preko peskov
ite zemlje, izmeu baenih pivskih limenki i otpadaka. "Ja..."
"Ima li svoju lulu za ha i ?" uspeo je da ka e.
"Da", ree ona. Morali su biti dovoljno daleko od puta da ih policija ne bi opazil
a. Ili bar dovoljno daleko da mogu da bace lulu za ha i ako se pojavi policajac. On
a e videti policijska kola kako se parkiraju, s uga enim svetlima, potajno, izdalek
a, i kako se policajac pribli ava pe ice. Bie vremena.
Mislila je: Dovoljno vremena za to. Dovoljno vremena da se bude siguran od zakon
a. Ali vi e nema vremena za Boba Arktora. Njegovo vreme je - u najmanju ruku meren
o ljudskim merilima - isteklo. On je sad u ao u jednu drugu vrstu vremena. Onakvog
vremena, razmi ljala je, kakvo ima pacov: da tri tamo i amo, da bude beskoristan.
Da se kree bez plana, napred i natrag, napred i natrag. Ali on bar jo mo e da vidi s
vetla u nizini. Iako za njega to mo da nije va no.
Na li su sklonito mesto, a ona izvadi komad ha i a zamotanog u foliju i pripali lulu.
Bob Arktor, pored nje, izgledao je kao da to ne primeuje. Oneredio se, ali ona je
znala da on ne mo e da se suzdr i. U stvari, on toga verovatno nije ni svestan. Svi
postaju ovakvi kad nastupi apstinentska kriza.
"Evo." Ona se na e ka njemu, da ga uduva. Ali on ni nju nije primeivao. Samo je sed
eo presamien, trpei greve u stomaku, povraajui i prljajui se, drhtei i ludaki jecaju
sebe, kao nekakvu pesmu.
Tad ona pomisli na momka koga je jednom poznavala, koji je video Boga. On se pon
a ao veoma slino, jecajui i plaui, mada se nije uprljao. Video je Boga posle jednog es
id tripa; isprobavao je vodorastvorive vitamine, ogromne koliine njih. Ortomoleku
larnu formulu koja je navodno trebalo da pobolj a nervnu mre u u mozgu, da je ubrza
i uskladi. Taj momak, meutim, umesto da postane pametniji, video je Boga. To je z
a njega bilo potpuno iznenaenje.
"Pretpostavljam", ree ona, "da mi nikad ne znamo ta nas eka."
Pored nje, Bob Arktor je jeao i nije odgovarao.
"Jesi li znao momka po imenu Toni Amsterdam?"
Nije bilo odgovora.
Dona je uvukla dim iz lule za ha i i posmatrala svetla razasuta dole ispod njih; om
irisala je vazduh i oslu nula. "Po to je video Boga, oseao se zaista dobro, oko godin
u dana. A onda se osetio veoma lo e. Gore nego ikad ranije u ivotu. Jer jednog dana
mu je do lo, poeo je da shvata, da vi e nikad nee videti Boga; pro ivee itav ostatak iv
, decenije, mo da pedeset godina, a nee videti ni ta osim onog to uvek vidi. Onog to mi
vidimo. Bilo mu je gore nego to bi mu bilo da nije video Boga. Jednog dana mi je
rekao da se estoko naljutio; samo je iznuo i poeo da psuje i razbija stvari po sta
nu. Razbio je ak i muziki stub. Shvatio je da e morati da ivi i ivi takav kakav je, n
e videi ni ta. Bez ikakve svrhe. Samo komad mesa koji se vue napred, jede, pije, spa
va, radi, sere."
"Kao i svi mi." To je bilo prvo to je Bob Arktor uspeo da izgovori; svaka re izlaz

ila je s te kom mukom.

Dona ree: "To sam mu i ja rekla. Naglasila sam to. Svi smo mi u istom sosu, a to
ne prestravljuje nas ostale. A on je rekao, 'Ne zna ti ta sam ja video. Ne zna .'"
Telom Boba Arktora proe gr, potresav i ga, a zatim on jedva izusti: "Da li... je rek
ao kako je bilo?"
"Varnice. Pljusak raznobojnih varnica, kao kad ti se ne to pokvari na televizoru.
Varnice koje se penju uza zid, varnice u vazduhu. A itav svet je bio ivo bie, kud g
od da pogleda. I nije bilo sluajnosti: sve se uklapalo i dogaalo sa svrhom, da bi
se ne to postiglo - neki cilj u budunosti. A onda je video vrata. Oko nedelju dana
ih je video gde god da pogleda - u svom stanu, napolju dok je i ao do prodavnice i
li vozio kola. A uvek su bila iste veliine, veoma uska. Rekao je da su bila vrlo
- prijatna. Tu re je upotrebio. Nikad nije poku ao da proe kroz njih; samo ih je gle
dao, zato to su bila tako prijatna. Oiviena jarkocrvenom i zlatnom svetlo u, rekao je
. Kao da su se varnice sakupile u linije, kao u geometriji. A onda posle toga ih
vi e nikad u ivotu nije video, i to je ono to ga je konano sasvim sjebalo."
Posle nekog vremena, Bob Arktor ree: " ta je bilo s druge strane?"
Dona ree: "Kazao je da je s druge strane bio jedan drugi svet. Mogao je da ga vid
i."
"On... nikad nije pro ao kroz njih?"
"Zato je i porazbijao sve po stanu; nikad mu nije palo na pamet da proe kroz njih
, samo se divio vratima, a onda ih kasnije vi e uop te nije video i tad je bilo prek
asno. Otvorila su mu se na nekoliko dana, a zatim se zatvorila i zauvek nestala.
On je stalno ponovo uzimao gomilu LSD-a i onih vitamina rastvorivih u vodi, ali
nikad ih vi e nije video; nikad nije prona ao kombinaciju."
Bob Arktor ree: " ta je bilo s druge strane?"
"On je rekao da je uvek bila no."
"No!"
"Bila je meseina i voda, uvek isto. Ni ta se nije kretalo niti menjalo. Crna voda,
kao mastilo, i obala, pla a na nekom ostrvu. Bio je siguran da je to Grka, stara Grk
a. Zakljuio je da su vrata, zapravo, slaba taka u vremenu, i da on gleda natrag u
pro lost. A kasnije, kad ih vi e nije video, dok bi vozio autoputem, sa svim onim ka
mionima, avolski bi se razbesneo. Rekao je da vi e ne mo e da podnese svo to kretanje
i buku, to to sve ide tamo i amo, svo to zveckanje i treskanje. U svakom sluaju,
nikad nije uspeo da prokljuvi za to su mu pokazali ono to su mu pokazali. Stvarno j
e verovao da je to bio Bog, a da su vrata vodila u drugi svet, ali u krajnjem is
hodu, to mu je samo pomutilo mozak. Nije mogao to da zadr i, a s tim nije mogao da
izie na kraj. Kad god bi nekog sreo, posle izvesnog vremena bi mu rekao kako je
sve izgubio."
Bob Arktor ree: "I ja se tako oseam."
"Na tom ostrvu je bila neka ena. Ne ba sasvim - vi e kao kip. On je rekao da je to A
frodita Kirenska. Koja stoji na meseini, bleda, hladna i nainjena od mermera."
"Trebalo je da proe kroz vrata kad je imao priliku."
Dona ree: "Nije imao priliku. To je bilo obeanje. Neega to e doi. Neeg boljeg, daleko
budunosti. Mo da po to on..." Ona zastade. "Kad on umre."
"Propustio je", ree Bob Arktor. "Ima jednu priliku, i to je sve." Zatvorio je oi od
bola i znoja koji mu je curio niz lice. "Uostalom, ta zna narkos kome je esid un
i tio mozak? ta zna bilo ko od nas? Ne mogu da govorim. Zaboravi." On se okrete od
nje, u mrak, grei se i tresui.
"Sad nam prikazuju iseke", ree Dona. Zagrlila ga je i dr ala ga to je mogla vr e, ljulja
ui ga napred-nazad. "Da bismo izdr ali."
"To je ono to ti poku ava . Sa mnom, sada."
"Ti si dobar ovek. Gadno ti se zalomilo. Ali za tebe ivot nije zavr en. Meni je mnog
o stalo do tebe. Volela bih..." Nastavila je da ga grli, utke, u tami koja ga je
gutala iznutra. Koja je prevladavala ak i dok ga je ona vrsto dr ala. "Ti si dobar i
ne an ovek", ree ona. "A ovo je nepravedno, ali tako mora biti. Poku aj da doeka kraj.
Jednom, kad proe mnogo vremena, videe onako kako si ranije video. Doi e ti ponovo." V
ratie se, mislila je. Onog dana kad ljudima bude povraeno sve to im je nepravedno o
duzeto. Mo da e potrajati i hiljadu godina, ili du e, ali taj dan e doi, a svi rauni e s
izravnati. Mo da se i tebi, kao Toniju Amsterdamu, ukazala vizija Boga, koja je s
amo privremeno nestala; povukla se, pomisli ona, nije se okonala. Mo da se meu izgor

elim spojevima u tvom mozgu, i onima koji jo gore, ak i sad dok te dr im u naruju, po
javljuje varnica boje i svetlosti, u nekom skrivenom obliku, neprepoznatljiva, d
a te vodi, uz pomo svog pamenja, kroz godine koje e doi, stra ne godine pred tobom. Re
koju nisi sasvim razumeo, neka sitna stvar koju si video, ali nisi razumeo; neki
deli zvezde pome an sa ubretom ovog sveta, da te vodi do dana... ali to je tako dal
eko. Ni ona nije to mogla stvarno da zamisli. Pome ano sa svakida njim, mo da se ne to i
z nekog drugog sveta ukazalo Bobu Arktoru pre no to je sve zavr eno. Sad joj je pre
ostajalo samo da ga dr i u naruju i da se nada.
Ali kad ga ponovo nae, ako budu imali sree, nastupie prepoznavanje obrazaca. Tano po
reenje u desnoj hemisferi. ak i u ravni ispod kore velikog mozga, koja mu je dostu
pna. I putovanje e, tako stra no za njega, tako skupo, tako oigledno bez svrhe, biti
zavr eno.
U oi joj blesnu nekakva svetlost. Pred njom, policajac sa pendrekom i baterijskom
svetiljkom. "Hoete li vas dvoje da ustanete, molim vas?" upita policajac. "I da
mi poka ete dokumenta? Prvo vi, gospoice."
Ona pusti Boba Arktora, koji skliznu i le e na zemlju; on nije bio svestan prisust
va policajca, koji im se pribli io uzbrdo, neopa en, sa puteljka u podno ju. Vadei novan
ik iz ta ne, Dona rukom dade znak policajcu da se odmakne tamo gde ga Bob Arktor n
e mo e uti. Nekoliko trenutaka je policajac posmatrao njena dokumenta pri mutnoj sv
etlosti svetiljke, a zatim ree:
"Vi ste na tajnom zadatku za federalce."
"Ti e malo", ree Dona.
"Izvinite." Policajac joj vrati novanik.
"Samo nestani, jebo te", ree Dona.
Policajac nakratko osvetli njeno lice, a zatim se okrete; oti ao je onako kako je
i do ao, neujno.
Kad se vratila do Boba Arktora, bilo je jasno da on uop te nije zapazio policajca.
Sad gotovo nieg nije bio svestan. Jedva da je bio svestan nje, a nekmoli nekog i
li neeg drugog.
Izdaleka, kao odjek, Dona je ula kako se policijska kola udaljavaju izlokanim, ne
vidljivim puteljkom. Nekoliko buba, mo da i gu ter, provuklo se kroz suv korov oko n
jih. U daljini je autoput 91 blistao pod svetlima, ali do njih nije dopirao nika
kav zvuk; bio je isuvi e daleko.
"Bobe", blago ree ona. "uje li me?"
Nije bilo odgovora.
Svi spojevi su zatvoreni i zavareni, pomisli ona. Rastopljeni i pregoreli. I nik
o nee uspeti da ih otvori, ma koliko se trudili. A trudie se.
"Hajde", ree ona, cimajui ga, poku avajui da ga digne na noge. "Moramo da krenemo."
Bob Arktor ree: "Ne mogu da vodim ljubav. Ona stvar mi je nestala."
"Oekuju nas", odluno ree Dona. "Moram da te smestim."
"Ali ta da radim ako mi je ona stvar nestala? Hoe li me ipak primiti?"
Dona ree: "Primie te."
Potrebna je vrhunska mudrost, mislila je, da bi ovek znao kad da primeni nepravdu
. Kako pravda ikad mo e pasti rtvom onoga to je ispravno? Kako to mo e da se dogodi? M
islila je: Zato to je na ovom svetu prokletstvo, a sve ovo to i dokazuje; ovo ovd
e je dokaz. Negde, na najdubljem moguem nivou, mehanizam, sastav stvari se raspao
, a iz onog to je preostalo isplivala je potreba da se ine svi oblici neistih zlode
la, koje nas je razuman izbor naterao da odigramo. To mora da je poelo pre vi e hil
jada godina. Do sada se uvuklo u prirodu svih stvari. I, mislila je, u svakog od
nas. Ne mo emo da se okrenemo ni da otvorimo usta i progovorimo, ni da odluimo, a
da to ne inimo. Nije me ak ni briga kako je to poelo, kada i za to. Mislila je: Samo
se nadam da e se jednom zavr iti. Kao sa Tonijem Amsterdamom; samo se nadam da e se
jednog dana pljusak raznobojnih varnica vratiti, i da emo ga tada svi videti. Usk
a vrata, sa ije je druge strane mir. Kipovi i more, i ono to lii na meseinu. I da se
ni ta ne mie, ni ta ne naru ava spokojstvo.
Davno, pre mnogo vremena, mislila je. Pre prokletstva, pre nego to su svi i sve p
ostali ovakvi. Zlatno doba, mislila je, kad su mudrost i pravda bili jedno isto.
Pre no to se sve raspalo u o tre komadie. U razbijene parie koji se ne uklapaju, koji
se vi e ne mogu sastaviti, koliko god mi poku avali.
Ispod nje, u tami i mno tvu gradskih svetala, oglasi se policijska sirena. Policij

ska kola u jeku potere. Zvualo je kao poremeena ivotinja, eljna da ubije. I koja zna
da e uskoro i ubiti. Ona se strese; noni vazduh postao je hladan. Bilo je vreme z
a pokret.
Sad nije Zlatno doba, mislila je, s ovakvim zvucima u mraku. Da li ja ispu tam tak
av pohlepan zvuk? - upita se ona. Jesam li ja ta stvar? Koja se pribli ava ili se
pribli ila?
Koja je ulovila?
Pored nje, ovek se pokrenuo i zastenjao dok mu je pomagala da ustane. Pomogla mu
da se osovi na noge i ode natrag do njenih kola, korak po korak, pomagala mu, po
magala, pomagala da nastavi. Ispod njih, buka policijskih kola naglo je prestala
; ona su okonala svoju poteru. Njihov posao je zavr en. Dr ei Boba Arktora uza se, ona
pomisli: I moj je zavr en.
Dva lana osoblja Nove Staze stajala su posmatrajui stvar koja je le ala na podu, pov
raajui, drhtei i prljajui se, rukama ste ui samu sebe, grlei sopstveno telo kao da hoe
se zaustavi, uprkos hladnoi od koje se tako silovito tresla.
" ta je ovo?" upita jedan od njih.
Dona ree: "Osoba."
"Supstanca S?"
Ona klimnu glavom.
"Pojela mu je glavu. Jo jedan gubitnik."
Ona im oboma ree: "Lako je pobediti. Svako mo e da pobedi." Nagnuv i se nad Boba Arkt
ora, ona ree, tiho:
"Zbogom."
Dok je odlazila, oni su preko njega stavljali staro vojniko ebe. Ona se nije osvrn
ula.
U av i u kola, smesta se odvezla do najbli eg autoputa, u najgu i mogui saobraaj. Iz kutij
sa kasetama na podu kola, ona uze traku Kerol King Tapiserija, najdra u od svih k
oje je imala, i gurnu je u kasetofon; istovremeno oslobodi svoj luger pi tolj, mag
netom zakaen ispod komandne table, daleko od pogleda. U najveoj brzini u stopu je
pratila kamion koji je nosio drvene sanduke sa bocama koka-kole, a dok je Kerol
King pevala na kasetofonu, ona isprazni ar er lugera u boce koka-kole na nekoliko m
etara ispred sebe.
Dok je Kerol King ne no pevala o ljudima koji sedaju i pretvaraju se u abe, Dona je
uspela da pogodi etiri boce pre no to se ar er pi tolja ispraznio. Parii stakla i mrlje
od Kole poprskali su vetrobran njenih kola. Oseala se bolje.
Pravda, po tenje i odanost ne pripadaju ovom svetu, mislila je; a onda, Boga mu, o
na se zakuca u svog starog neprijatelja, drevnog protivnika, kamion sa koka-kolo
m, koji naprosto nastavi da se kree i ne opaziv i. Od udarca se njena mala kola okr
enu e; farovi se ugasi e, zau e se jezivi zvuci branika koji stru e o gumu, a zatim se on
a obre van autoputa, na zaustavnoj traci, okrenuta u suprotnom smeru, dok voda c
uri iz hladnjaka, a vozai usporavaju i blenu.
Vrati se, drkad ijo, ree ona za sebe, ali kamion sa koka-kolom odavno je nestao, ve
rovatno neo teen. Mo da samo ogrebotina. Pa, to se moralo dogoditi ranije ili kasnije
, njen rat, to to se okomila na simbol i stvarnost koji su jai od nje. Sad e mi skoi
ti premija za osiguranje, shvatila je, izlazei iz kola. U ovom svetu, za poigrava
nje sa zlom plaa se vrstom, suvom gotovinom.
Noviji model Mustanga uspori, a voza, mu karac, joj doviknu: "Treba li vam prevoz,
gospoice?"
Ona ne odgovori. Samo nastavi da koraa. Siu na prilika koja pe ai nasuprot beskonanosti
nadiruih svetala.
14.
Iseak iz asopisa, prikaen za zid u salonu Kue Samarkand, stacionara Nove Staze u San
ta Ani, Kalifornija:
Kad se senilni pacijent ujutru probudi i pita za svoju majku, podsetite ga da je
ona odavno umrla, da on ima preko osamdeset godina i da ivi u oporavili tu, te da
je sad 1992, a ne 1913, i da on mora da se suoi sa stvarno u i sa injenicom da
Neko od bolesnika je iscepao ostatak lanka; on se tu zavr avao. Oito je bio iseen iz
specijalizovanog asopisa za bolniarke; bio je na glatkom papiru.
"Ono to e najpre da radi ovde", ree mu D ord , jedan od lanova osoblja, vodei ga niz h
, "jesu kupatila. Podovi, umivaonici, naroito klozeti. U ovoj zgradi ima tri kupa

tila, na svakom spratu po jedno."

"U redu", ree on.
"Evo ti zoger. I kofa. Misli da zna kako se to radi? Kako se isti kupatilo? Poni, a
ja u te gledati i davati uputstva."
On je odneo kofu do esme na zadnjoj verandi i sipao sapun u nju, a zatim pustio v
ruu vodu. Video je samo vodenu penu neposredno pred sobom; penu i u tanje.
Ali uo je D ord ov glas, van vidokruga. "Ne suvi e punu, jer nee moi da je podigne ."
"U redu."
"Ima malo pote koa da raspozna gde si", ree D ord , posle nekog vremena.
"Ja sam u Novoj Stazi." On spusti kofu na pod, a ona pljusnu; stajao je blenui u
nju.
"U Novoj Stazi, gde?"
"U Santa Ani."
D ord podi e kofu umesto njega, pokazujui mu kako da uhvati ruku i da je ljulja dok ide
. "Mislim da emo te kasnije prebaciti na ostrvo ili na neku od farmi. Najpre mora
da proe kroz sudoperu."
"To mogu da radim", ree on. "Sudopere."
"Voli li ivotinje?"
"Naravno."
"Ili zemljoradnju?"
" ivotinje."
"Videemo. Saekaemo dok se s tobom bolje ne upoznamo. U svakom sluaju, to e potrajati;
svako ostaje u sudoperi mesec dana. Svako ko ue na vrata."
"Nekako bi mi se svidelo da ivim na selu", ree on.
"Imamo nekoliko vrsta objekata. Ustanoviemo koji najbolje odgovara. Zna , ovde mo e da
pu i , ali to se ba ne podstie. Ovo nije Sijanon; tamo ti ne dozvoljavaju da pu i ."
On ree: "Nemam vi e cigareta."
"Svakom rezidentu dajemo po paklo dnevno."
"Novac?" On ga nije imao.
"Besplatno je. Sve je uvek besplatno. Ti si svoje platio." D ord uze zoger, zaroni
ga u kofu, pokaza mu kako se isti.
"Kako to da nemam para?"
"Iz istog razloga iz koga nema ni novanik ni prezime. To e ti biti vraeno, sve e biti
vraeno. To hoemo da uradimo: da ti vratimo ono to ti je oduzeto."
On ree: "Ove cipele mi nisu taman."
"Mi zavisimo od donacija, ali samo novih, iz prodavnica. Kasnije mo da mo emo da ti
uzmemo meru. Jesi li probao sve cipele iz kutije?"
"Jesam", ree on.
"U redu, ovo je kupatilo na donjem spratu; prvo uradi njega. Onda, po to to bude g
otovo, stvarno dobro obavljeno, zaista savr eno, onda poi na sprat - ponesi zoger i
kofu - a ja u ti pokazati kupatilo tamo, a posle toga kupatilo na treem spratu. A
li za odlazak na trei sprat treba ti dozvola, jer tamo stanuju enske, zato prvo pi
taj nekog od osoblja; nikad ne idi tamo bez dozvole." On ga potap a po leima. "U re
du, Bruse? Razume ?"
"U redu", ree Brus, istei.
D ord ree: "Ovaj posao, i enje ovih kupatila, radie sve dok ne bude u stanju da ga dob
avlja . Nije va no ta ovek radi; va no je da ume to da radi kako treba i da se time pono
si."
"Hou li ja ikad biti onakav kakav sam bio?" upita Brus.
"Ono to si bio, to te je i dovelo ovamo. Ako ponovo postane ono to si bio, onda e te
to ranije ili kasnije ponovo dovesti ovamo. Sledei put mo da nee uspeti ni ovde. Zar
nije tako? Srea tvoja da si dospeo ovamo; gotovo da nisi dospeo ovamo."
"Neko drugi me je ovamo dovezao."
"Ima sree. Sledei put mo da nee. Mo da e te izbaciti negde ukraj autoputa i rei: 'Do a
s njim.'"
On nastavi da bri e.
"Najbolje je da prvo uradi umivaonike, zatim kadu, pa klozete, a pod na kraju."
"U redu", ree on i odlo i zoger.
"Za to je potrebna izvesna ve tina. Savladae je ti."
Usredsrediv i se, on ugleda pred sobom pukotine u emajlu umivaonika; nasuo je sred

stvo za i enje u pukotne i pustio vruu vodu. Digla se para, a on je stajao u njoj, ne
pomian, dok je para rasla. Dopadao mu se taj miris.
Posle ruka sedeo je u salonu, pijui kafu. Niko mu se nije obraao, jer su svi shvata
li da je on jo u apstinentskoj krizi. Sedei i pijui iz svoje olje, on je mogao da uje
njihov razgovor. Svi su se meusobno poznavali.
"Kad bi mogao da gleda napolje iz nekog ko je mrtav, i dalje bi video, ali ne bi
mogao da pokree one mi ie, pa ne bi mogao da usmeri pogled. Ne bi mogao da okrene glavu
niti one jabuice. Mogao bi samo da eka dok ne proe neki predmet. Bio bi zamrznut. Sam
o bi ekao i ekao. Bio bi to stra an prizor."
On spusti pogled na kafu koja se pu ila, samo to. Para se dizala; dopadao mu se ta
j miris.
"Hej."
Jedna ruka ga dodirnu. enska ruka.
"Hej."
On pogleda malo u stranu.
"Kako si?"
"U redu", ree on.
"Osea se malo bolje?"
"Oseam se dobro", ree on.
Posmatrao je svoju kafu i paru i nije gledao nju niti ma koga od njih; gledao je
preda se i dole u kafu. Dopadala mu se toplina tog mirisa.
"Mogao bi da vidi samo ako neko proe pravo ispred tebe, samo onda. Ili u kome god
pravcu gledao, ni u jednom drugom. Ako ti list ili ne to padne preko oka, to je kr
aj, zauvek. Samo list. Ni ta vi e; ne bi mogao da se okrene ."
"U redu", ree on, dr ei kafu, olju, obema rukama.
"Zamisli da osea , a da nisi iv. Da vidi i ak zna , ali da nisi iv. Samo gleda napolje.
epoznaje , ali nisi iv. ovek mo e da umre, pa ipak da nastavi ivot. Ponekad je ono to te
posmatra iz ljudskih oiju mo da umrlo davno u detinjstvu. Ono to je mrtvo unutra i
dalje gleda napolje. Nije to samo telo koje te gleda, a da nema ni ta unutra; unut
ra jo postoji ne to, ali ono je umrlo i samo nastavlja da gleda i gleda; ne mo e da p
restane da gleda."
Druga osoba ree: "Upravo to i znai umreti, ne biti u stanju da prestane da gleda u o
no to je ispred tebe. Neka prokleta stvar postavljena tamo, a ti ne mo e ni ta da urad
i po tom pitanju, kao da odabere ili da ne to promeni . Mo e samo da prihvati ono to je
vljeno tu, takvo kakvo jeste."
"Kako bi se dopalo da zuri u pivsku limenku itavu venost? To mo da ne bi bilo tako lo e
. Nieg ne bi imao da se pla i ."
Pre veere, koja im je poslu ena u trpezariji, imali su as Ideja. lanovi osoblja bi na
tabli ispisali nekoliko ideja, pa bi se o njima raspravljalo.
On je sedeo s rukama skr tenim na krilu, gledajui u pod i slu ajui kako se greje velik
a d ezva za kafu; uradila je vuup-vuup, a taj zvuk ga je upla io.
" ive i ne ive stvari razmenjuju osobine."
Sedei ovde i onde po stolicama na rasklapanje, svi su o tome raspravljali. Ideja
im je izgledala bliska. To su oito bili delovi pravca razmi ljanja u Novoj Stazi, m
o da ak naueni napamet, a zatim esto ponovo promi ljani. Vuup-vuup.
"Poriv ne ivih stvari jai je od poriva ivih stvari."
Razgovarali su o tome. Vuup-vuup. Buka iz d ezve postajala je sve sna nija i sve ga
je vi e pla ila, ali on se nije micao niti je gledao; sedeo je tamo gde je, slu ajui. B
ilo je te ko uti ta govore, zbog d ezve.
"Mi ugraujemo previ e ne ivog poriva u sebe. A razmenjujemo... Hoe li neko da pogleda
tu prokletu d ezvu i da vidi za to to radi?"
Nastala je pauza dok je neko osmotrio d ezvu. On je samo sedeo, gledajui preda se, e
kajui.
"Ponovo u to da napi em. 'Mi razmenjujemo suvi e pasivnog ivota za stvarnost izvan nas
.'"
Raspravljali su o tome. D ezva je utihnula, a oni skupno prio e da uzmu kafu.
"Hoe li malo kafe?" Glas iza njega, koji ga dodiruje. "Nede? Bruse? Kako se on zov
e - Brus?"
"U redu." On ustade i poe s njima do d ezve. Saekao je svoj red. Oni su ga gledali k
ako stavlja pavlaku i eer u olju. Gledali su ga kako se vraa do svoje stolice, one i

ste; on se postarao da je ponovo nae, da opet sedne na nju i nastavi da slu a. Uz t

oplu kafu, njenu paru, oseao se dobro.
"Aktivnost ne mora nu no znaiti ivot. Kvazari su aktivni. A kaluer koji meditira nije
ne iv."
Sedeo je posmatrajui praznu olju; bila je to olja od porcelana. Okrenuv i je, otkrio
je ne to na tampano na dnu, i napuklu gle. olja je izgledala prastara, ali je bila nap
ravljena u Detroitu.
"Kretanje koje je kru no jeste najumrtvljeniji oblik svemira."
Jedan drugi glas ree: "Vreme."
Znao je odgovor na to. Vreme je kru no.
"Da, sad moramo da prekinemo, no da li neko ima brzu zavr nu opasku?"
"Pa, slediti liniju manjeg otpora, to je pravilo opstanka. Slediti, ne voditi."
Drugi glas, stariji, ree: "Da, sledbenici uvek nad ive vou. Kao kod Hrista. Ne i obr
nuto."
"Bolje da jedemo, zato to Rik prestaje da slu i tano u pet i pedeset."
"Razgovaraemo o tome na Igri, ne sada."
Stolice za kripa e, zastruga e. I on je ustao, odneo staru olju do poslu avnika sa ostali
ma i pridru io im se u redu za izlazak. Oseao je miris hladne odee oko sebe, prijata
n miris, ali hladan.
ini se da oni govore kako je pasivan ivot dobar, mislio je. Ali ne postoji pasivan
ivot. To je protivurenost.
Pitao se ta je ivot, ta on znai; mo da nije razumeo.
Stigao je ogroman sve anj poklonjene pomodne odee. Nekolicina ljudi stajala je s pu
nim narujem, a neki su ve obukli ko ulje, probajui ih i nailazei na odobravanje.
"Hej, Majk. Opasno izgleda , momak."
Nasred salona stajao je onizak, de mekast ovek, kovrd ave kose i zbrkanog lica; okreta
o je kai , mr tei se. "Kako radi ova stvar? Ne vidim kako se name ta da stoji. Za to ne m
o e da se olabavi?" Imao je irok kai bez kope, sa metalnim alkama, i nije znao kako d
a pritegne alke. Pogledajui unaokolo, trepui, on ree: "Mislim da su mi dali onaj s k
ojim niko nije mogao da izie na kraj."
Brus mu se pribli i otpozadi, obujmi ga i prite e pojas provuen natrag kroz alke.
"Hvala", ree Majk. Prebirao je meu sveanim ko uljama, napuiv i usne. On ree Brusu: "Kad
e budem enio, nosiu jednu od ovih."
"Lepo", ree on.
Majk od eta do dveju ena na suprotnom kraju salona; one se osmehnu e. Dr ei tamnocrvenu,
cvetnu ko ulju spram sebe, Majk ree: "Izlazim u grad."
"U redu, ulazite na veeru!" o tro povika upravnik kue, monim glasom. Namignuo je Brus
u. "Kako si, drugar?"
"Dobro", ree Brus.
"ini se kao da si nazebao."
"Jesam", slo i se on, "to je od skidanja. Mogu li da dobijem Dristan ili..."
"Nikakve hemikalije", ree upravnik kue. "Ni ta. Po uri da jede . Kako apetit?"
"Bolje", ree on, idui za njim. Oni mu se osmehnu e, za stolovima.
Posle veere, on je sedeo nasred irokog stepeni ta koje vodi na drugi sprat. Niko mu
se nije obraao; rasprava je bila u toku. On je sedeo tu dok se nije zavr ila. Svi i
zio e, ispuniv i hodnik.
Oseao je da ga oni vide, a mo da su mu se neki i obratili. On je sedeo na stepenica
ma, pogrbljen, obgrliv i se rukama, gledajui i gledajui. Tamni zastor pred njegovim
oima.
Uskoro vi e nije bilo glasova.
"Bruse?"
On se ne pomae.
"Bruse?" Jedna ruka ga dodirnu.
On ne ree ni ta.
"Bruse, hajdemo u salon. Trebalo bi da si u svojoj sobi u krevetu, ali, vidi , ja
hou da razgovaram s tobom." Majk ga povede, mahnuv i mu da poe za njim. On poe sa Maj
kom niza stepenice i u salon, koji je bio prazan. Kad su se obreli u salonu, Maj
k zatvori vrata.
Sedajui u duboku stolicu, Majk mu rukom dade znak da sedne naspram njega. Majk je

izgledao umoran; imao je podonjake ispod sitnih oiju i trljao je elo.

"Na nogama sam jo od pola est jutros", ree Majk.
Kucanje; vrata stado e da se otvaraju.
Vrlo glasno, Majk povika: "Neu da mi niko ulazi ovamo; razgovaramo. uje ?"
Mrmljanje. Vrata se zatvori e.
"Zna , bolje da menja ko ulje dva puta dnevno", ree Majk. " e e se znoji ."
On klimnu glavom.
"Iz koga si ti dela dr ave?"
On ne ree ni ta.
"Od sada e dolaziti kod mene kad se bude oseao tako gadno. Ja sam pro ao kroz isto, pr
e oko godinu i po dana. Nekad su me vozikali naokolo automobilima. Razni lanovi o
soblja. Upoznao si Edija? Visoki, mr avi vodopija koji svima spu ta? On me je osam d
ana vozikao unaokolo. Nikad me nije ostavio samog." Majk iznenada povika: "Hoe li
da se skloni odatle? Mi ovde razgovaramo. Idi gledaj televiziju." Glas mu utihnu,
i on odmeri Brusa. "Ponekad mora to da uradi . Da oveka nikad ne ostavlja samog."
"Shvatam", ree Brus.
"Bruse, pazi da sebi ne oduzme ivot."
"Da, gospodine", ree Brus, zurei preda se.
"Ne zovi me gospodine!"
On klimnu glavom.
"Jesi li bio u vojsci, Bruse? Je li to u pitanju? Navukao si se u vojsci?"
"Ne."
"Bode se ili guta ?"
On ne dade ni glasa od sebe.
"Gospodine", ree Majk. "Ja sam, lino, odradio deset godina u zatvoru. Jednom sam v
ideo kako su osmorica momaka u na em redu elija prerezali sebi grkljane, u istom da
nu. Spavali smo sa nogama na klonji, toliko su nam elije bile male. To ti je zatv
or, spava sa nogama na klonji. Ti nikad nisi bio zatvoru, je l' da?"
"Nisam", ree on.
"Ali, s druge strane, video sam zatvorenike od po osamdeset godina koji su sreni t
o su ivi i koji su eleli da ostanu u ivotu. Seam se kad sam bio na drogi, i to sam s
e rokao; poeo sam da se bodem jo kao tinejd er. Nikad ni ta drugo nisam radio. Rokao s
am se, a onda sam oti ao na deset godina robije. Toliko sam uzimao - heroin i S za
jedno - da nikad ni ta drugo nisam radio; nikad ni ta drugo nisam video. Sad sam se
skinuo, i izi ao sam iz zatvora, i ovde sam. Zna li ta najvi e primeujem? Zna li koju to
veliku razliku primeujem? Sad mogu da hodam ulicom napolju i da ne to vidim. Mogu
da ujem vodu kad idemo u umu - kasnije e videti ostale na e zgrade, farme i tako dalje
. Mogu da hodam ulicom, obinom ulicom, i da vidim kuie i make. Nikad ih ranije nisam
primeivao. Video sam samo drogu." On pogleda na sat. "Tako", dodade on, "ja razu
mem kako se osea ."
"Te ko je", ree Brus, "skinuti se."
"Svi ovde su se skinuli. Naravno, neki se ponovo navuku. Kad bi oti ao odavde, i t
i bi se opet navukao. To zna ."
On klimnu glavom.
"Niko od onih koji su sad na ovom mestu nije imao lak ivot. Ne ka em da je tvoj ivot
bio lak. Edi bi to rekao. Rekao bi ti da su tvoje muke maiji ka alj. Niije muke nis
u maiji ka alj. Vidim koliko ti je te ko, ali i ja sam se jednom tako oseao. Sad se os
eam mnogo bolje. Ko je tvoj cimer?"
"D on."
"A, da. D on. Onda mora da si dole u podrumu."
"Dopada mi se", ree on.
"Da, tamo je toplo. Verovatno ti je esto hladno. Mnogima od nas jeste, a seam se d
a je i meni bilo; drhtao sam sve vreme i srao u gae. Pa, ka em ti, nee ponovo morati
da prolazi kroz to, ako ostane ovde u Novoj Stazi."
"Koliko dugo?" upita on.
"Do kraja ivota."
Brus di e glavu.
"Ja ne mogu da odem", ree Majk. "Ponovo bih se navukao na drogu kad bih oti ao odav
de. Napolju imam pevi e drugara. Ponovo bih bio na uglu, dilujui i rokajui se, a ond
a natrag u zatvor na dvadeset godina. Zna - hej - meni je trideset pet godina i en

im se prvi put. Jesi li upoznao Loru? Moju verenicu?"

On nije bio siguran.
"Lepa devojka, punaka. Lepo graena?"
On klimnu glavom.
"Ona se boji da izie na vrata. Neko mora da ide s njom. Idemo u zoolo ki vrt... sle
dee nedelje vodimo sina izvr nog direktora u zoolo ki vrt u San Dijegu, a Lora je na
smrt prepla ena. Upa enija od mene."
Ti ina.
"Jesi li uo da sam to rekao?" upita Majk. "Da se pla im da idem u zoo-vrt?"
"Da."
"Koliko mogu da se setim, ja nikad nisam bio u zoolo kom vrtu", ree Majk. " ta se rad
i u zoo-vrtu? Mo da ti zna ."
"Gleda u razne kaveze i otvorene ograene prostore."
"Koje vrste ivotinja imaju?"
"Sve vrste."
"Divlje, pretpostavljam. Obino divlje. I one egzotine."
"U zoo-vrtu u San Dijegu imaju gotovo sve divlje ivotinje", ree Brus.
"Imaju i jednog od onih... ta be e? Koala medveda."
"Da."
"Video sam reklamu na te-veu", ree Majk. "Sa koala medvedom. Oni skau. Lie na punje
ne igrake."
Brus ree: "Male mece, kakve imaju deca, napravljene su po uzoru na koala medveda,
dvadesetih godina."
"Ma je li mogue. Pretpostavljam da bi morao da ode do Australije da bi video koala
medveda. Ili su sad istrebljeni?"
"Ima ih puno u Australiji", ree Brus, "ali izvoz je zabranjen. I ivih i njihovih k
o a. Gotovo da su bili istrebljeni."
"Ja nikad nigde nisam bio", ree Majk, "osim kad sam prevozio robu iz Meksika za V
ankuver, u Britansku Kolumbiju. Uvek sam i ao istim putem, tako da nikad ni ta nisam
video. Samo sam stra no brzo vozio, da to to pre obavim. Ja vozim jedna kola zadu bi
ne. Ako hoe , ako se bude gadno oseao, provozau te unaokolo. Ja u da vozim, pa mo emo da
priamo. Meni ne smeta. Edi i neki drugi koji vi e nisu ovde, uradili su to za mene.
Meni ne smeta."
"Hvala ti."
"Sad bismo obojica morali u krpe. Jesu li te ve ubacili na kuhinjske poslove ujut
ru? Da postavlja stolove i poslu uje ?"
"Ne."
"Onda mo e da spava isto koliko i ja. Videemo se na doruku. Sedi sa mnom za sto, pa u t
e upoznati sa Lorom."
"Kad ete se venati?"
"Kroz mesec i po dana. Bilo bi nam drago da doe . Naravno, to e biti ovde u zgradi,
pa e svi biti prisutni."
"Hvala ti", ree on.
Sedeo je u Igri, a oni su vikali na njega. Lica, posvuda, koja viu; on je gledao
preda se.
"Znate li ta je on? Cmakalo!" Jedan o triji glas natera ga da digne pogled. Meu jezi
vim, vri teim zvucima, jedna Kineskinja, koja urla. "Ti si cmakalo, to si ti!"
"Mo e li da se jebe sam? Mo e li da se jebe sam?" pevu ili su ostali prema njemu, skuplje
i u krug na podu.
Izvr ni direktor, u crvenim zvoncarama i ru iastim papuama, razvue usta u osmeh. Svetlu
cave, sitne oi, kao u utvare. Ljuljajui se napred-nazad, vretenastih nogu skr tenih
pod sobom, bez jastuka.
"Da vidimo kako se jebe !"
Izgledalo je da izvr ni direktor u iva kad njegove oi vide ne to to se lomi; oi su mu sve
tlucale i ispunile se razdragano u. Kao nastrani ljubitelj dramske pozornice, iz ne
kog starog dvora, zaogrnut ivopisnim ogrtaem, on je virio naokolo i u ivao. A onda b
i se s vremena na vreme zauo njegov glas, kripav i jednolian, nalik na metalan zvuk
. Kao kad stru e mehaniki zglob.
"Cmakalo!" urlala je Kineskinja na njega; pored nje je druga devojka mahala ruka
ma i naduvavala obraze, plop-plop. "Evo ti!" urlala je Kineskinja, okrenuv i se i

poturiv i mu svoju zadnjicu, pokazujui na nju i dernjajui se: "Poljubi me u dupe, on

da, cmakalo! On hoe da cmae ljude, pa poljubi ovo, cmakalo!"
"Da vidimo kako se jebe !" pevuckala je porodica. "Izdrkaj ga, cmakalo!"
On zatvori oi, ali njegove u i su i dalje ule.
"Ti, podvodau jedan", polako mu ree izvr ni direktor. Jednolino. "Ti, sjebotino. Ti,
kurino. Govno jedno. Ti, drkad ijo. Ti..." I tako dalje.
U i su mu i dalje donosile zvuke, ali slivene. On podi e pogled u trenutku kad je ra
zabrao Majkov glas, koji je uo tokom kratke pauze. Majk je sedeo, posmatrajui ga r
avnodu no, pomalo pocrveneo, vrata nateenog od pretesne kragne na sveanoj ko ulji.
"Bruse", ree Majk, " ta je bilo? ta te je dovelo ovamo? ta hoe da nam ka e ? Mo e li i
ka e o sebi?"
"Podvodau!" dreknu D ord , skaui gore-dole poput gumene lopte. " ta si ti bio, podvodau?"
Kineskinja skoi na noge, vri tei: "Ka i nam, ti kurvarska, podvodaka pederino, popu i ga
alo, dupeuvlakau jedan, drkad ijo!"
On ree: "Ja sam oko."
"Ti govnavi drkad ijo", ree izvr ni direktor. "Slabiu jedan. Bljuvotino. Sisaj ga. Piz
do jedna."
Sad vi e ni ta nije uo. I zaboravio je znaenje rei, a konano i same rei.
Jedino je oseao kako ga Majk posmatra, posmatra i slu a, ni ta ne ujui; nije znao, nije
se seao, oseao je malo, oseao se lo e, eleo je da ode.
Vakuum u njemu je rastao. A njemu je zbog toga bilo pomalo drago.
Bilo je kasno doba dana.
"Pogledaj ovamo", ree ena, "gde dr imo udake."
Osetio je strah kad ona otvori vrata. Vrata kliznu e u stranu, a galama dopre iz s
obe, ija ga veliina iznenadi; ali video je mnogo male dece kako se igraju.
Te veeri je posmatrao dvojicu starijih ljudi kako hrane decu mlekom i ka icama, sed
ei u odvojenoj, maloj prostoriji pored kuhinje. Rik, kuvar, najpre je dao deju hra
nu dvojici starijih, dok su svi ostali ekali u trpezariji.
Osmehujui mu se, jedna Kineskinja, koja je nosila tanjire u trpezariju, ree: "Voli
decu?"
"Da", ree on.
"Mo e da sedi sa decom i da jede sa njima."
"Oh", ree on.
"Kasnije mo e i da ih hrani , kroz mesec ili dva." Oklevala je. "Kad budemo sigurni d
a ih nee udariti. Kod nas postoji pravilo: deca nikad ne smeju dobiti batine, ma ta
da urade."
"U redu", ree on. Oseao je kako ga toplina vraa u ivot, dok je posmatrao decu kako j
edu; seo je kraj njih, a jedno od manje dece pope mu se na krilo. On poe ka iicom da
hrani dete. I njemu i detetu je, pomisli on, podjednako toplo. Kineskinja mu se
osmehnu, a zatim se udalji, nosei tanjire u trpezariju.
Dugo je sedeo meu decom, dr ei najpre prvo, a zatim i drugo. Dva starija mu karca svaal
a su se sa decom i kritikovala jedan drugog zbog naina na koji ih hrane. Komadii,
ostaci i mrlje od jela prekrivali su sto i pod; iznenaen, on shvati da su deca na
hranjena i da odlaze u veliku sobu za igranje da gledaju crtae na televiziji. Nes
pretno, on se sa e da poisti prosutu hranu.
"Ne, to nije tvoj posao!" o tro ree jedan od dvojice starijih. "Ja treba to da urad
im."
"U redu", slo i se on, ustajui, udariv i glavom o ivicu stola. Dr ao je prosutu hranu u
ruci i zurio u nju, zaueno.
"Idi pomozi im da poiste trpezariju!" ree mu drugi postariji mu karac. On je imao ma
lu govornu manu.
Jedan od pomonika u kuhinji, neko sa sudopere, obrati mu se u prolazu: "Treba ti
dozvola da bi sedeo sa decom."
On klimnu glavom, stojei tu, zbunjen.
"To je za starce", ree osoba sa sudopere. "uvanje dece." On se nasmeja. "Za one ko
ji ne mogu da rade ni ta drugo." On se udalji.
Jedna devojica je ostala. Posmatrala ga je, krupnih oiju, i rekla: "Kako se zove ?"
On ni ta ne odgovori.
"Pitam, kako se zove ?"
Oprezno pru iv i ruku, on dodirnu komad govedine na stolu. Sad se ohladio. Ali, sves

tan deteta pored sebe, on je i dalje oseao toplinu; ovla je dodirnu po glavi.
"Ja se zovem Telma", ree devojica. "Jesi li ti zaboravio svoje ime?" Ona ga pomilo
va. "Ako zabravlja svoje ime, mo e da ga napi e na ruci. Hoe da ti poka em kako?" Ona ga
novo pogladi.
"Zar se nee skinuti?" upita je on. "Ako ga napi e na ruci, im ne to uradi ili se okupa o
o e se sprati."
"Oh, shvatam." Ona klimnu glavom. "Pa, mogao bi da ga napi e na zidu, iznad glave.
U tvojoj sobi gde spava . Visoko gore gde se nee isprati. A onda kad hoe bolje da zna
kako se zove , mo e ..."
"Telma", promrmlja on.
"Ne, to je moje ime. Ti mora imati drugaije ime. A to je ensko ime."
"Da vidimo", ree on, zami ljeno.
"Ako te ponovo vidim, nadenuu ti ime", ree Telma. "Izmisliu jedno za tebe. Va i?"
"Zar ti ne ivi ovde?" upita on.
"Da, ali moja mama e mo da otii. Razmi lja o tome da nas povede, mene i mog brata, i d
a ode."
On klimnu glavom. Ne to od one topline ga je napustilo.
Iznenada, bez nekog njemu oiglednog razloga, dete pobe e.
Treba da prokljuvim sopstveno ime, u svakom sluaju, zakljui on; to je moja odgovor
nost. Razgledao je svoju ruku i pitao se za to to radi; nije bilo nieg da se vidi.
Brus, mislio je, to je moje ime. Ali mora da ima i boljih imena od toga, mislio
je. Preostala toplina postepeno nestade, kao to je nestalo i dete.
Oseao se sam, udan i ponovo izgubljen. I ne naroito srean.
Jednog dana, Majk Vestavej izmuvao je da ga po alju da podigne tovar natrulog povra
koje je Novoj Stazi poklonila obli nja samoposluga. Meutim, po to se uverio da ga ni
ko od osoblja ne prati, telefonirao je, a zatim se na ao sa Donom Hotorn kod Mekdo
naldovog kioska sa brzom hranom.
Zajedno su sedeli napolju, sa koka-kolama i hamburgerima na drvenom stolu izmeu n
jih.
"Jesmo li stvarno uspeli da ga savladamo?" upita Dona.
"Da", ree Vestavej. Ali pomisli: Momak je naisto uni ten. Pitam se da li to i ta znai.
Pitam se da li smo i ta postigli. Pa ipak je moralo da bude tako.
"Nisu paranoini kad je on u pitanju."
"Nisu", ree Majk Vestavej.
Dona ree: "Jesi li ti lino uveren da oni uzgajaju drogu?"
"Ja nisam. To nije moje uverenje. Njihovo je." Onih koji nas plaaju, mislio je.
" ta znai to ime?"
"Mors ontologica. Smrt duha. Identitet. Su tinska priroda."
"Hoe li biti u stanju da ne to uini?"
Vestavej je posmatrao kola i ljude u prolazu; poti teno je posmatrao, poigravajui s
e hranom.
"Ti stvarno ne zna ."
"Nikad ne mo e znati dok se ne dogodi. Uspomena. Nekoliko izgorelih mo danih elija se
upali. Kao refleks. Reakcija, ne delanje. Mo emo samo da se nadamo. Seti se ta ka e P
avle u Bibliji: vera, nada, i davanje novca drugima." Pomno je posmatrao lepu, t
amnokosu, mladu devojku nasuprot njemu i mogao je da opazi, na njenom pametnom l
icu, za to Bob Arktor... Ne, pomisli on; o njemu uvek moram da mislim kao o Brusu.
U protivnom otkrivam da znam suvi e: stvari koje ne bih smeo, ne bih mogao znati.
Za to Brus toliko misli na nju. Misli onda kad je u stanju da misli.
"On je bio vrlo dobro uve ban", ree Dona, glasom koji se njemu uinio neobino beznade an
. A u isti mah njenim licem pree senka tuge, zate ui joj i krivei crte. "Platiti takv
u cenu", ree ona, napola za sebe, i otpi malo koka-kole.
On je mislio, Ali nema drugog naina. Da se tamo ue. Ja ne mogu da uem. To je dosad
utvreno; pomisli koliko sam dugo poku avao. Oni e unutra pustiti samo sagorelu lju tur
u kao to je Brus. Bezopasan. Morao bi da bude... onakav kakav je. Ili se oni ne b
i izlo ili riziku. To je njihova politika.
"Vlada tra i avolski mnogo", ree Dona.
" ivot tra i avolski mnogo."
Podigav i pogled, ona se suoi s njim, mrano ljutita. "U ovom sluaju savezna vlada. Na
roito. Od tebe, mene. Od..." Ona zastade. "Od onog to je bilo moj prijatelj."

"On je jo tvoj prijatelj."

Dona besno ree: "Ono to je od njega ostalo."
Ono to je od njega ostalo, mislio je Majk Vestavej, jo traga za tobom. Na svoj nain
. I on je oseao tugu. Ali dan je bio lep, ljudi i kola su ga razgaljivali, vazduh
je prijatno mirisao. A uspeh je bio u izgledu; to ga je najvi e veselilo. Do li su
dovde. Mogu dospeti i do kraja.
Dona ree: "Mislim, stvarno, nema nieg stra nijeg nego kad rtvuje nekoga ili ne to, neko
vo bie, a da ono o tome ni ta ne zna. Kad bi znalo. Kad bi razumelo i javilo se dob
rovoljno. Ali..." Ona odmahnu rukom. "On ne zna; nikad nije ni znao. Nije se jav
io dobrovoljno..."
"Naravno da jeste. To je bio njegov posao."
"Nije imao pojma, a ni sad nema pojma, jer sad nema nikakvih ideja. Ti to zna ist
o tako dobro kao i ja. I vi e nikad u svom ivotu, dokle god bude iveo, nee imati nika
kvih ideja. Samo reflekse. A to se nije dogodilo sluajno; to je trebalo da se dog
odi. Zato imamo ovu... zlu karmu na sebi. Oseam je na leima. Kao le . Ja nosim le - l
e Boba Arktora. ak i dok je on tehniki iv." Glas joj se podigao; Majk Vestavej naini
pokret rukom, a ona se, s vidnim naporom, smiri. Ljudi za drugim drvenim stolovi
ma, u ivajui u svojim burgerima i ejkovima, bacali su ljubopitljive poglede.
Posle pauze, Vestavej ree: "Pa, probaj da na to gleda ovako. Oni ne mogu da ispitu
ju ne to, nekog, ko nema mozak."
"Moram da se vratim na posao", ree Dona. Pogledala je na runi sat. "Rei u im da sve
izgleda u redu, prema onome to si mi rekao. Po tvom mi ljenju."
"ekaj zimu", ree Vestavej.
"Zimu?"
"Dotle e potrajati. Ne pitaj za to, ali tako stoje stvari; uspee u zimu ili uop te nee
uspeti. Ukebaemo ih tada ili nikada." Ba na Sunevu ravnodnevicu, pomisli.
"Prikladno vreme. Kad je sve mrtvo i pod snegom."
On se nasmeja. "U Kaliforniji?"
"Zima duha. Mors ontologica. Kad je duh mrtav."
"Samo zaspao", ree Vestavej. Ustao je. "I ja moram da kidam. Treba da podignem to
var biljaka."
Dona ga je posmatrala sa tu nom, nemom, bolnom zbunjeno u.
"Za kuhinju", blago ree Vestavej. " argarepa i salata. Te stvari. Poklon Mekojeve p
iljarnice, za nas jadnike u Novoj Stazi. ao mi je to sam to rekao. Nije trebalo da
bude ala. Nije trebalo da bude ni ta." On je potap a po ramenu, preko ko ne jakne. A d
ok je to inio, pade mu na pamet da joj je verovatno Bob Arktor, tokom lep ih, srenij
ih dana, kupio ovu jaknu na poklon.
"Dugo smo zajedno radili na ovome", ree Dona umerenim, sigurnim glasom. "Ne elim d
a se jo dugo bavim time. Hou da se zavr i. Ponekad nou, kad ne mogu da spavam, mislim
, sranje, mi smo hladniji od njih. Od protivnika."
"Ja ne vidim hladnu osobu kad gledam tebe", ree Vestavej. "Iako pretpostavljam da
te, zapravo, ne poznajem ba dobro. Ono to vidim, i to jasno vidim, jeste jedno od
najtoplijih ljudskih bia koje sam ikad poznavao."
"Ja sam topla spolja, ono to ljudi vide. Tople oi, toplo lice, topao jebeni la ni os
meh, ali iznutra sam hladna sve vreme, i prepuna la i. Nisam ono to izgledam; ja sa
m grozna." Devojin glas ostao je siguran, a dok je govorila, osmehivala se. Zenic
e su joj bile iroke, blage i bez pritvornosti. "Ali, uostalom, nema drugog naina.
Ima li? To sam prokljuvila jo odavno i naterala sebe da budem ovakva. Ali to, zap
ravo, i nije tako lo e. Na ovaj nain dobija ono to eli . A svi su, donekle, ovakvi. Ono
o je kod mene zaista lo e - to je to sam la ljivica. Lagala sam svog prijatelja, laga
la sam Boba Arktora sve vreme. Jednom sam mu ak rekla da ne veruje ni ta to mu ka em,
a on je, naravno, poverovao da se samo alim; nije slu ao. Ali ako sam mu rekla, ond
a je njegova odgovornost da ne slu a, da mi vi e ne veruje, po to sam to rekla. Upozor
ila sam ga. Ali on je zaboravio im sam ja to izgovorila i nastavio. Nastavio da s
e vue."
"Uinila si ono to si morala. Uinila si i vi e nego to si morala."
Devojka krenu da se udalji od stola. "U redu, onda ja, zapravo, i nemam ta da pri
javim, za sada. Osim tvog poverenja. Samo da je on primiren i da ga oni prihvata
ju. Ni ta nisu izvukli iz njega u onim..." Ona se strese. "Onim odvratnim igrama."
"Tano."

"Videemo se kasnije." Ona naas zastade. "Federalci nee hteti da ekaju do zime."
"Ali to e biti u zimu", ree Vestavej. "O zimskoj ravnodnevici."
" ta to?"
"Samo ekaj", ree on. "I moli se."
"To je sranje", ree Dona. "Molitva, mislim. Nekad davno sam se molila, mnogo, ali
vi e ne. Ne bismo morali da radimo ovo to radimo, da molitva pali. To je jo jedna o
bmana."
"Veina stvari su takve." On poe nekoliko koraka za devojkom, dok je odlazila, priv
uen njom, svestan da mu se dopada. "Ja ne mislim da si ti uni tila svog prijatelja.
Meni se ini da si ti podjednako uni tena, podjednako rtva. Samo se to na tebi ne vi
di. Uostalom, nije bilo izbora."
"Ja u otii u pakao", ree Dona. Iznenada se osmehnula, irokim, deakim osmehom. "Moje ka
toliko vaspitanje."
"U paklu ti prodaju jeftine kesice, a kad doe kui, u njima su pilule za lilule."
"Pilule napravljene od ureih govana", ree Dona, a zatim se odjednom izgubi. Nestade
u u urbanoj gomili ljudi; on trepnu. Da li se ovako oseao Bob Arktor? - upita se o
n. Mora biti. Ona je bila tu, pouzdana i kao zauvek; zatim - ni ta. Nestala kao va
tra ili vazduh, zemaljski element koji se vraa u zemlju. Da se pome a sa svim razno
raznim ljudima koji nikad ne prestaju da postoje. Izlivena meu njih. Devojka koja
isparava, mislio je. Preobra ava se. Koja dolazi i odlazi kako joj se prohte. I n
iko, ni ta, ne mo e da je zadr i.
Poku avam da mre om ulovim vetar, mislio je. A to je inio i Arktor. Uzalud je, pomisl
i on, poku avati da vrsto rukama uhvati jednog od saveznih agenata za narkotike. Oni
su tajanstveni. Senke koje se razlivaju kad to zahteva njihov posao. Kao da uop t
e nisu ni bili tu. Arktor je, pomisli on, bio zaljubljen u prikazu vlasti, nekak
av hologram, kroz koji obian ovek mo e da proe i da izie na drugoj strani, sam. A da n
ikad nije vrsto uhvatio - samu devojku.
Bog ima takav nain rada, razmi ljao je on, da pretvara zlo u dobro. Ako On deluje o
vde, onda to upravo radi, mada na e oi to ne mogu da opaze; proces le i skriven ispod
povr ine stvarnosti i pojavljuje se tek kasnije. Mo da na im naslednicima, koji ekaju.
Jadnim ljudima koji nee znati za stra an rat kroz koji smo pro li, ni za gubitke koj
e smo pretrpeli, ukoliko to ne zapaze u kakvoj fusnoti neke drugorazredne istori
jske knjige. Neku ovla nu napomenu. Bez spiska palih rtava.
Trebalo bi negde da postoji spomenik, mislio je, na kome e stajati imena onih koj
i su umrli u ovome. I, jo gore, onih koji nisu umrli. Koji su morali da nastave s
a ivotom, preko smrti. Kao Bob Arktor. Najtu niji od svih.
Pada mi na pamet da je Dona plaenik, mislio je. Ne na stalnoj plati. A takvi su p
onajvi e nalik utvarama. Nestaju zauvek. Nova imena, nova mesta. Pita se, gde je on
a sad? A odgovor je...
Nigde. Zato to uop te i nije bila tamo.
Vrativ i se za drveni sto, Majk Vestavej dokraji svoj burger i popi koka-kolu. Po to
su bili bolji od onog to se slu i u Novoj Stazi. ak i ako je burger napravljen od ml
evenih kravljih dupeta.
Ponovo pozvati Donu, poku ati da je pronae ili poseduje ... Tra im ono to je tra io i Bob
rktor, tako da mu je mo da bolje sad, ovako kako je. U njegovom ivotu ve je postojal
a tragedija. to voli vazdu atog duha. To je bila istinska tuga. Su ta beznade nost. Nig
de na tampanoj stranici, nigde u analima oveanstva, nee se pojaviti njeno ime: ni bo
ravi na adresa, ni ime. Ima takvih devojaka, mislio je, a takve najvi e i voli , one s
a kojima nema nikakve nade, zato to ti izmiu ba u asu kad obavije ruke oko njih.
Te tako smo ga mo da spasli od neeg goreg, zakljui Vestavej. A, inei to, iskoristili s
mo ono to je ostalo od njega. Upotrebili ga dobro i korisno.
Ako nam se posrei.
"Zna li neku priu?" upita ga Telma jednog dana.
"Znam priu o vuku", ree Brus.
"O vuku i baki?"
"Ne", ree on. "O crno-belom vuku. iveo je na drvetu, a tu i tamo je skakao na selj
akovu stoku. Konano, jednom, seljak okupi sve svoje sinove i prijatelje svojih si
nova i oni su stajali okolo ekajui da crno-beli vuk skoi sa drveta. Najzad je vuk s
koio na nekakvu ugavu, smeu ivotinju, a onda su ga svi oni zajedno ubili, u njegovom
crno-belom krznu."

"Oh", ree Telma. "To je ba tu no."

"Ali su sauvali ko u", nastavi on. "Odrali su velikog crno-belog vuka koji je pao s
drveta i sauvali njegovu predivnu ko u, tako da bi oni koji slede, koji e doi kasnij
e, mogli da vide kakav je on bio i da mu se dive, njegovoj snazi i veliini. A bud
ua pokolenja priala su o njemu i prenosila mno tvo pria o njegovoj hrabrosti i velians
tvenosti, i plakale zbog njegove smrti."
"Za to su ga ubili?"
"Morali su", ree on. "Mora se tako sa takvim vukovima."
"Zna li jo neke prie? Neke bolje?"
"Ne", ree on, "to je jedina pria koju znam." Sedeo je, seajui se kako je vuk u ivao u
svojoj velikoj skakakoj ve tini, u neprestanom skakanju nani e u svom finom telu, ali
to telo je sad nestalo, ubijeno je. A slabe ivotinje su ionako viene da budu ubij
ene i pojedene. ivotinje bez snage, koje nikad nisu skakale, koje se nisu diile sv
ojim telima. Ali, u svakom sluaju, s dobre strane, te ivotinje klancaju dalje. A c
rno-beli vuk se nikad nije alio; nije rekao ni ta ak ni kad su ga ubili. Kand e su mu
jo bile duboko zarivene u plen. Ni zbog ega. Osim to je to bio njegov stil i dopada
lo mu se da to ini. To je bio njegov jedini nain. Njegov jedini stil po kome je mo
gao da ivi. Sve to je znao. A oni su ga ukebali.
"Eto ga vuk!" povika Telma, nespretno skaui unaokolo. "Graaau, graaau!" Posezala j
e za stvarima i proma ivala, i on sa zaprepa enjem opazi da s njom ne to nije u redu. P
rvi put je video, potresen i pitajui se kako se to moglo dogoditi, da ona ima man
u.
On ree: "Ti nisi vuk."
Ali ak i tako, dok je ona posezala i skakutala, posrtala je; ak i tako, shvati on,
nedostatak je trajao. Pitao se kako je mogue da...
Ich unglucksel'ger Atlas! Eine Welt,
Die ganze Welt der Schmerzen muss ich tragen,
Ich trage Unertragliches, und brechen
Will mir das Herz im Leibe.
(Ja, nesreni Atlas! Jedan svet,
itav svet bola moram da nosim,
Nosim nepodno ljivo i slomie se
srce moje u grudima.)
...postoji tolika tuga. On se udalji.
Iza njega, ona se i dalje igrala. Saplela se i pala. Kakvo li je to oseanje? - pi
tao se on.
Lutao je du hodnika, u potrazi za usisivaem. Obavestili su ga da mora pa ljivo da us
isa veliku sobu za igranje, gde deca provode najvei deo dana.
"Niz hodnik, pa desno." Jedna osoba mu pokaza. Erl.
"Hvala, Erle", ree on.
Kad je stigao do zatvorenih vrata, on krenu da pokuca, a zatim, umesto toga, otv
ori vrata.
U sobi je stajala starica, dr ei tri gumene lopte, kojima je onglirala. Okrenula se
prema njemu, dok joj je ravna kosa padala na ramena, osmehujui mu se ustima bez z
uba. Nosila je bele sokne i tenis-patike. Upale oi, to je video; upale oi, naceren
a, bezuba usta.
"Ume li ti ovo?" zakrklja ona i baci sve tri lopte uvis. One pado e, udariv i je, odb
ijajui se od poda. Ona se pognu, pljujui i smejui se.
"Ne umem ja to", ree on, stojei tu zapanjen.
"Ja umem." Mr avo, sitno stvorenje, kome su ruke pucketale dok se kretalo, podi e lo
pte, uzrikavi oima, poku a da to izvede kako treba.
Na vratima se pojavi jo jedna osoba pored Brusa i stade kraj njega, takoe posmatra
jui.
"Koliko dugo ve ve ba?" upita Brus.
"Prilino dugo." Osoba doviknu: "Poku aj ponovo. Blizu si!"
Starica je sva pucketala, saginjui se da ponovo pokupi lopte.
"Jedna je tamo", ree osoba pored Brusa. "Ispod nonog stoia."
"Ohhh!" zakrklja ona.

Posmatrali su staricu kako poku ava i poku ava, ispu tajui lopte, ponovo ih podi ui, pa lji
o ciljajui, hvatajui ravnote u, bacajui ih visoko u vazduh, a zatim se saginjui dok on
e padaju po njoj, katkad je udariv i i u glavu.
Osoba pored Brusa mrknu i ree: "Dona, bolje da ide da se opere . Nisi ista."
Brus, o inut, ree: "To nije Dona. Je li to Dona?" On podi e glavu da pogleda staricu
i oseti velik strah; nekakve suze su se nazirale u stariinim oima kad mu je uzvrat
ila pogled, ali ona se smejala, smejala bacajui tri lopte na njega, nastojei da ga
pogodi. On se sa e.
"Ne, Dona, nemoj to da radi ", ree joj osoba pored Brusa. "Nemoj da gaa ljude. Samo n
astavi sa poku ajima da uradi ono to si videla na televiziji, zna , da ih ponovo sama
uhvati i ponovo ih baci uvis. Ali sad idi da se opere ; zaudara ."
"U redu", slo i se starica i urno ode, pogrbljena i sitna. Ostavila je tri gumene l
opte da se i dalje kotrljaju po podu.
Osoba pokraj Brusa zatvori vrata, i njih dvojica se uputi e du hodnika. "Koliko dug
o je Dona ovde?" upita Brus.
"Veoma dugo. Jo od pre nego to sam ja do ao, to je bilo pre est meseci. Poela je da ong
ira pre oko nedelju dana."
"Onda to nije Dona", ree on. "Ako je tako dugo ovde. Jer ja sam stigao tek pre ne
delju dana." A, mislio je, Dona me je dovezla ovamo u svom Em-d iju. Seam se toga,
jer smo morali da stanemo da ona ponovo napuni hladnjak. A onda je dobro izgleda
la. Tu nih oiju, tamnokosa, tiha i pribrana u svojoj ko noj jaknici, izmama, sa ta nicom
sa koje visi zeja apa. Kao to uvek izgleda.
On nastavi dalje, tra ei usisiva. Oseao se mnogo bolje. Ali nije razumeo za to.
15.
Brus ree: "Mogu li da radim sa ivotinjama?"
"Ne", ree Majk, "mislim da u te poslati na jednu od na ih farmi. Hou da te isku am sa b
iljkama izvesno vreme, nekoliko meseci. Na otvorenom, gde mo e da dodirne zemlju. Sa
svim ovim raketnim brodovima i svemirskim sondama, bilo je previ e poku aja da se d
osegne nebo. Hou da ti poku a da dosegne ..."
"Hou da budem sa neim ivim."
Majk objasni: "Tlo je ivo. Zemlja je jo
iva. Tamo ti najvi e mogu pomoi. Ima li nekog p
oljoprivrednog iskustva? Seme, uzgajanje i etva?"
"Radio sam u kancelariji."
"Od sada e biti napolju. Ako ti se um vrati, morae da se vrati prirodno. Ne mo e sebe
naterati da ponovo misli . Mo e samo da nastavi da radi , recimo da seje useve ili da obr
auje na e planta e povra - kako ih mi nazivamo - ili da ubija insekte. To vrlo esto radi
o, li avamo insekte ivota uz pomo odgovarajue vrste spreja. Ipak, veoma smo oprezni s
a sprejovima. Oni mogu da nanesu vi e tete nego koristi. Mogu da otruju ne samo use
ve i zemlju, ve i onoga ko ih upotrebljava. Da mu pojedu glavu." On dodade: "Kao t
o je tvoja pojedena."
"U redu", ree Brus.
Ti si poprskan, mislio je Majk, baciv i pogled na oveka, tako da si sad postao buba
. Poprskaj bubu nekim otrovom i ona e umreti; poprskaj oveka, poprskaj mu mozak, i
on e postati insekt koji doveka zvecka i podrhtava unaokolo u zatvorenom krugu.
Ma ina sa refleksima, kao mrav. Koja ponavlja poslednje uputstvo.
Vi e nikad ni ta nee prodreti u taj mozak, mislio je Majk, zato to mozga vi e nema.
Ali mo da, ako bude postavljen na pravo mesto, u pravi polo aj, mo e pogledati nani e i
videti zemlju. I shvatiti da je ona tamo. I staviti u nju ne to to je ivo, ne to to se
razlikuje od njega. Da raste.
Jer on ili ono vi e nisu sposobni za to: ovo stvorenje pored mene je umrlo, tako d
a vi e nikad ne mo e da raste. Mo e samo postepeno da propada, dok i ono to od njega os
tane ne bude mrtvo. A mi zatim to odbacujemo.
Malo budunosti ima, mislio je Majk, za nekoga ko je mrtav. Postoji, obino, samo pr
o lost. A za Arktora-Freda-Brusa ne postoji ak ni pro lost; postoji samo ovo.
Pokraj njega, dok je vozio slu bena kola, mlitavo telo poskoi. O ivljeno truckanjem k
ola.
Pitam se, mislio je, da li mu je to uinila Nova Staza. Izbacila supstancu da ga d
ovede u ovakvo stanje, da ga uini ovakvim kako bi ga na kraju primili natrag?
Da gradi, mislio je, njihovu civilizaciju usred haosa. Ukoliko je to stvarno 'ci
vilizacija'.

On nije znao. Nije bio dovoljno dugo u Novoj Stazi; njihovi ciljevi, rekao mu je
jednom izvr ni direktor, bie mu otkriveni tek po to jo dve godine provede kao slu benik
.
Ti ciljevi, rekao je izvr ni direktor, nemaju nikakve veze sa leenjem narkomanije.
Niko osim Donalda, izvr nog direktora, nije znao odakle potiu sredstva za Novu Staz
u. Novac je uvek bio tu. Pa, mislio je Majk, velike pare le e u pravljenju supstan
ce S. Tamo na raznim zabaenim seoskim farmama, u malim radnjama, u nekoliko zgrad
a oznaenih kao ' kole'. Pare u pravljenju droge, u rasturanju i, konano, u prodavanj
u. Bar dovoljno da Nova Staza bude solventna i da raste - i vi e. Dovoljno za niz
raznih konanih ciljeva.
U zavisnosti od toga ta Nova Staza namerava da uradi.
On je znao ne to - Slu ba za suzbijanje droge Sjedinjenih Dr ava je znala ne to - to nije
znala veina javnosti, ak ni policija.
Supstanca S je, kao i heroin, bila organskog porekla. Ne proizvod laboratorije.
Tako da mu je prilino znailo kad je mislio, kao to je esto inio, da sva ta zarada mo e
doprineti da Nova Staza bude solventna - i da raste.
ive, mislio je, nikad ne bi trebalo koristiti da slu e potrebama mrtvih. Ali mrtvi
- on baci pogled na Brusa, praznu lju turu kraj sebe - bi trebalo, ako je mogue, da
slu e potrebama ivih.
To je, zakljui on, zakon ivota.
A mrtvi, ukoliko mogu da oseaju, mo da e se oseati bolje ako to ine.
Mrtvi, mislio je Majk, koji jo mogu da vide, ak i ako ne mogu da razumeju: oni su
na a kamera.
16.
Ispod sudopere u kuhinji on je prona ao malo pare kosti, dole kraj kutija sapuna, et
aka i kofa. Izgledalo je ljudsko, a on se pritao da li pripada D eriju Fejbinu.
To ga je podstaklo da se seti dogaaja iz davnog razdoblja svog ivota. Jednom je ive
o sa jo dvojicom momaka, a oni su se ponekad alili kako imaju pacova po imenu Fred
koji ivi ispod sudopere. A kad su jednom ostali naisto vorc, priali su ljudima kako
su morali da pojedu jadnog, starog Freda.
Mo da je ovo bilo pare njegove kosti, pacova koji je iveo ispod njihove sudopere, ko
ga su izmislili da bi im pravio dru tvo.
uje ih kako razgovaraju u salonu.
"Taj momak je bio pukao vi e nego to se primeivalo. Oseao sam to. Odvezao se jednog d
ana do Venture, krstarei posvuda ne bi li na ao starog prijatelja na potezu prema O
haiju. Prepoznao je kuu iz cuga, bez broja, zaustavio se i upitao ljude da li mo e
da vidi Lea. 'Leo je umro. ao mi je to niste znali.' A momak je onda rekao, 'U red
u, vratiu se u etvrtak.' I odvezao se, odvezao se natrag niz obalu, i pretpostavlj
am da se u etvrtak ponovo vratio tra ei Lea. ta veli na to?"
Slu ao je njihov razgovor, pijui kafu.
"...to radi, telefonski imenik ima samo jedan telefonski broj; taj broj okree kad
zove bilo koga. Izlistan na svim stranicama... Priam ti o dru tvu koje je naisto pukl
o. A u novaniku ima dotini broj, onaj broj, na vrljan na raznim ceduljicama i posetni
cama, za razne ljude. A ako zaboravi taj broj, nikog ne mo e da pozove ."
"Mogao bi da okrene informacije."
"To je isti broj."
On je i dalje slu ao; bilo je zanimljivo, to mesto koje su opisivali. Kad bi ga po
zvao, telefonski broj je bio u kvaru, ili ako nije bio, neko bi rekao: " ao mi je,
dobili ste pogre an broj." Tako bi ti opet pozvao, isti broj, i najzad dobio onog
a koga si tra io.
Kad bi ovek oti ao kod lekara - postojao je samo jedan, i on je bio specijalista za
sve - postojao je samo jedan lek. Po to bi ti postavio dijagnozu, prepisao bi ti
lek. Ti bi odneo recept u apoteku da se popuni, ali apotekar nikad ne bi uspeo d
a proita ta je lekar napisao, pa bi ti dao jedinu pilulu koju ima, to jest aspirin
. A on bi izleio ta god da ima .
Kad bi prekr io zakon, postojao je samo jedan zakon, koji je svako iznova kr io. Pol
icajac bi marljivo sve zapisao, koji zakon, koji prekr aj svaki put, uvek isti. I
uvek je bila ista kazna za svako kr enje zakona, od prela enja na crveno do veleizda
je: kazna je bila smrtna kazna, i bilo je zahteva da se smrtna kazna ukine, ali
to nije moglo biti, zato to onda, na primer, za prelazak na crveno ne bi postojal

a kazna. I tako je ona ostala na snazi, a dru tvo je konano sasvim puklo i umrlo. N
e, nije puklo - to su ve bili. Isparili su, jedan po jedan, kako su kr ili zakon, i
na neki nain izumrli.
Mislio je: Pretpostavljam da su ljudi, uv i da je poslednji od njih umro, rekli: Pi
tam se kakvi su bili ti ljudi. Da vidimo - pa, vratiemo se u etvrtak. Mada nije bi
o siguran, nasmejao se, a kad je to naglas rekao, nasmejali su se svi u salonu.
"Vrlo dobro, Bruse", reko e.
To je otad postala neka vrsta izreke; kad neko u Kui Samarkand ne to ne bi razumeo,
ili ne bi uspevao da nae ono po ta su ga poslali, recimo rolnu toalet-papira, oni
bi rekli: "Pa, mislim da u se vratiti u etvrtak." Uop te, ona je pripisivana njemu.
Njegova izreka. Kao kod komiara na televiziji koji svake nedelje izgovaraju isti
tos. Ona je uhvatila korena u Kui Samarkand i svima njima je ne to znaila.
Kasnije, jedne veeri tokom Igre, kad su redom svakome davali pohvalu za ono to je
doneo u Novu Stazu, kao Ideje, recimo, njega su pohvalili za to to je uneo humor.
On je sa sobom doneo sposobnost da stvari posmatra kao sme ne, ma koliko da mu je
te ko. Svi su u krugu pljeskali, a on, podigav i pogled, zauen, ugleda niz osmeha, sv
e te oi ispunjene toplinom odobravanja, a zvuk njihovog pljeska ostao je s njim p
rilino dugo, u njegovom srcu.
17.
Krajem avgusta iste godine, dva meseca po ulasku u Novu Stazu, on je preme ten na
farmu na Napa Veliju, koja se nalazi dublje na kopnu, u Severnoj Kaliforniji. To
je vinarski kraj, gde ima mnogo dobrih kalifornijskih vinograda.
Donald Abrahams, izvr ni direktor zadu bine Nova Staza, potpisao je nalog za preme taj
. Na predlog Majka Vestaveja, njegovog slu benika koji se naroito zainteresovao da
vidi ta se mo e uiniti sa Brusom. Naroito po to mu Igra nije pomogla. Ona ga je, u stva
ri, jo vi e unazadila.
"Ti se zove Brus", ree upravnik farme, kad je Brus nespretno izi ao iz kola, vukui ko
fer.
"Zovem se Brus", ree on.
"Oku aemo te u zemljoradnji na neko vreme, Bruse."
"U redu."
"Mislim da e ti se ovde vi e dopasti, Bruse."
"Mislim da e mi se dopasti", ree on. "Ovde vi e."
Upravnik farme ga je odmeravao. "Nedavno su te o i ali."
"Da, o i ali su me." Brus podi e ruku i dodirnu obrijanu glavu.
"Za to?"
"O i ali su me zato to su me zatekli u enskim prostorijama."
"Je li to prvo koje si zaradio?"
"To je drugo koje sam zaradio." Posle pauze, Brus ree: "Jednom sam bio nasilan."
Stajao je, i dalje dr ei kofer; upravnik mu pokretom ruke pokaza da ga spusti na ze
mlju. "Prekr io sam pravilo o nasilju."
" ta si uradio?"
"Bacio sam jastuk."
"U redu, Bruse", ree upravnik. "Poi sa mnom i pokazau ti gde e spavati. Mi ovde nemam
o centralnu zgradu za sme taj; po est ljudi deli jednu kolibu. Tamo spavaju i sprem
aju sebi obroke i ive tamo kad ne rade. Ovde nema seansi sa Igrom, samo rad. Za t
ebe vi e nema Igara, Bruse."
Brus je izgledao zadovoljan; na licu mu se ukaza osmeh.
"Voli planine?" Upravnik farme pokaza na desno. "Pogledaj gore. Planine. Nema sne
ga, samo planine. Santa Roza je levo; na tim planinskim obroncima gaje zaista sj
ajno gro e. Mi ne gajimo gro e. Razne druge poljoprivredne proizvode, ali ne gro e."
"Volim planine", ree Brus.
"Pogledaj ih." Upravnik ponovo pokaza. Brus nije gledao. "Nai emo ti neki e ir", ree u
pravnik. "Ne mo e raditi u polju obrijane glave bez e ira. Nemoj izlaziti na posao dok
ti ne pribavimo e ir. Va i?"
"Neu ii na posao dok ne dobijem e ir", ree Brus.
"Ovde je vazduh dobar", ree upravnik.
"Volim vazduh", ree Brus.
"Da", ree upravnik, pokazav i Brusu da uzme kofer i poe za njim. Oseao se nelagodno,
bacajui poglede na Brusa: nije znao ta da ka e. Uobiajeno iskustvo za njega, kad bi m

u stizali ovakvi ljudi. "Svi mi volimo vazduh, Bruse. Zaista svi volimo. To nam
je zajedniko." Mislio je: To jo imamo.
"Hou li videti svoje prijatelje?" upita Brus.
"Misli sa onog mesta gde si bio? U Santa Ani?"
"Majka, Loru, D ord a, Edija, Donu..."
"Ljudi iz stacionara ne dolaze na farme", objasni upravnik. "Ovo su zatvoreni pr
ojekti. Ali ti e se verovatno vraati tamo jednom ili dva puta godi nje. Imamo okuplja
nja za Bo i i za..."
Brus je zastao.
"Sledei je", ree upravnik, ponovo mu rukom dav i znak da nastavi da hoda, "Dan Zahva
lnosti. Zato emo na dva dana poslati radnike u njihove domae stacionare. Onda e se
vratiti ovamo, do Bo ia. Tako da e ih ponovo videti. Ako nisu preme teni na druga imanj
a. To je za tri meseca. Ali ovde u Novoj Stazi ne bi trebalo da stvara lina prijat
eljstva - zar ti to nisu rekli? Treba jedino da se odnosi prema porodici kao celi
ni."
"Shvatam to", ree Brus. "To su nas naterali da nauimo napamet kao deo vjeruju Nove
Staze." On se obazre unaokolo i ree: "Mogu li da dobijem malo vode?"
"Pokazaemo ti ovda nji izvor vode. Ima jedan u svojoj kolibi, ali postoji i zajedniki
za celu ovda nju porodicu." On povede Brusa ka jednoj od monta nih baraka. "Ove far
me su zatvorene, zato to imamo eksperimentalne i hibridne kulture i hoemo da spreim
o najezdu insekata. Ljudi koji ovamo dolaze, ak i osoblje, donose gamad na odei, o
bui i kosi." On nasumce odabra kolibu. "Tvoja je G-4", odlui on. "Mo e li da zapamti ?"
"Lie jedna na drugu", ree Brus.
"Mo e da zakuca neki predmet po kome e prepoznati ovu baraku. Neki koji e lako zapamtit
. Ne to u boji." On odgurnu vrata barake; zapahnu ih vreo, smrdljiv vazduh. "Misli
m da emo te za poetak smestiti sa artiokama", premi ljao je. "Morae da nosi rukavice ne imaju bodlje."
"Artioke", ree Brus.
"Do avola, imamo mi ovde i peurke. Eksperimentalne farme peuraka, hermetiki zatvoren
e naravno - svi uzgajivai domaih peuraka moraju da hermetiki zatvore svoje useve - d
a bi se spreio ulazak patogenih spora koje zagauju leje. Spore gljiva se, naravno,
prenose vazduhom. To je rizik za sve uzgajivae peuraka."
"Peurke", ree Brus, ulazei u mranu, toplu baraku. Upravnik ga je posmatrao kako ulaz
i.
"Da, Bruse", ree on.
"Da, Bruse", ree Brus.
"Bruse", ree upravnik. "Probudi se."
On klimnu glavom, stojei u ustajalom polumraku barake, jo dr ei kofer. "U redu", ree o
n.
Oni zadremaju im se smrkne, pomisli upravnik. Kao koko ke.
Biljka meu biljkama, mislio je. Gljiva meu gljivama. Biraj.
On cimnu elektrino svetlo na tavanici barake, a zatim stade da pokazuje Brusu kak
o da se njime slu i. Brus je izgledao kao da ga nije briga; sad je opazio planine
i stajao je, posmatrajui ih ukoeno, prvi put svestan njihovog prisustva.
"Planine, Bruse, planine", ree upravnik.
"Planine, Bruse, planine", ree Brus i zagleda se.
"Eholalija, Bruse, eholalija", ree upravnik.
"Eholalija, Bruse..."
"U redu, Bruse", ree upravnik i zatvori vrata barake za sobom, mislei: verujem da u
ga smestiti meu argarepe. Ili cvekle. Ne to jednostavno. Ne to to mu nee biti zagonetno
.
I druga biljka u drugom le aju, tamo. Da mu pravi dru tvo. Mogu da otklimaju svoje iv
ote do kraja, u jedan glas. Pune leje njih. itavi hektari.
Okrenuli su ga prema polju, a on ugleda kukuruz, kao iskrzane projekcije. Mislio
je: to raste ubre. Oni vode farmu ubreta.
Sagnuo se i ugledao kako nisko pri zemlji raste mali cvet, plav. Mno tvo cvetova n
a tankim, lelujavim stabljikama. Kao strnjika. Pleva.
Mno tvo njih, video je sad kad je uspeo da spusti glavu dovoljno blizu da bi ih ra
spoznao. Polja, meu visokim redovima kukuruza. Skrivena tu, kao to mnogi farmeri s
eju: jedan usev unutar drugog, kao koncentrini krugovi. Kao to, seao se, farmeri u

Meksiku seju svoje planta e marihuane: okru ene - uobruene - visokim biljkama, tako d
a ih federalesi ne bi opazili iz d ipova. Meutim, one se mogu opaziti iz vazduha.
A federalesi, kad tamo dole nau takvu planta u trave - izmitraljiraju farmera, njeg
ovu enu, njihovu decu, ak i ivotinje. A onda se odvezu odatle. A njihova potraga he
likopterom se nastavlja, uz podr ku iz d ipova.
Tako divni, mali, plavi cvetovi.
"Ti posmatra cvet budunosti", ree Donald, izvr ni direktor Nove Staze. "Ali ne za teb
e."
"Za to ne za mene?" upita Brus.
"Ti si se ve previ e nau ivao dobre stvari", ree izvr ni direktor. Zakikotao se. "Zato u
stani i prestani da se klanja - to vi e nije tvoj bog, tvoj idol, iako je nekad bio
. Transcendentalna vizija, je li to ono to vidi da ovde raste? Izgleda kao da je ta
ko." On vrsto potap a Brusa po ramenu, a zatim, spustiv i ruku, zakloni pogled njegov
im ukoenim oima.
"Nestalo", ree Brus. "Proleno cvee je nestalo."
"Ne, ti naprosto ne mo e da ga vidi . To je filozofski problem koji ti ne bi razumeo.
Epistemologija - teorija saznanja."
Brus je video samo Donaldovu nadlanicu koja mu zaklanja svetlo, i buljio je u nj
u hiljadu godina. Ona je spajala, ona je spojila; ona e za njega spojiti, zauvek
spojiti mrtve oi izvan vremena, oi koje ne mogu da sklone pogled i ruku koja se nee
pomeriti. Vreme je stalo dok su oi posmatrale, a svet se smrznuo zajedno s njim,
bar za njega, sav se zamrznuo zajedno s njim i njegovim razumevanjem, dok je on
postao potpuno nepomian. Nije bilo nieg to on ne zna; nije preostalo ni ta da se dog
odi.
"Natrag na posao, Bruse", ree Donald, izvr ni direktor.
"Video sam", ree Brus. Mislio je, znao sam. To je bilo to: video sam supstancu S
kako raste. Video sam smrt kako se di e iz zemlje, iz samog tla, na jednom plavom
polju, u obojenom strnji tu.
Upravnik farme i Donald Abrahams pogleda e jedan drugog, zatim mu ku priliku koja je
kleala, kao i Mors ontologica posejanu svuda, u kukuruzu koji je skriva.
"Natrag na posao, Bruse", u taj mah ree ovek koji je kleao i uspravi se.
Donald i upravnik farme otido e do svog parkiranog Linkolna. Razgovarali su meusobn
o; on je gledao - ne okreui se, ne budui u stanju da se okrene - kako oni odlaze.
Sagnuv i se, Brus uzabra jednu od niskih, plavih biljaka, zatim je stavi u svoju d
esnu cipelu, ukloniv i je s vidika. Poklon za moje prijatelje, pomislio je, a u sv
ojoj glavi, gde niko nije mogao da zaviri, nestrpljivo je i ekivao Dan zahvalnosti.