DRR - Personalne Finansije I Porodično Preduzetništvo

UNIVERZITET SINGIDUNUM BEOGRAD
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I MEUNARODNU

SARADNJU
DOKTORSKA DISERTACIJA
PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO

PREDUZETNITVO
Mentor:
Prof.dr Miroljub Hadi
Kandidat:
mr Ranisavljevi Duko
Broj indeksa 450106/2012
Beograd, 2015. godine
PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO
SADRAJ
UVOD5
1. Predmet i cilj rada6

2. Znaaj i aktuelnost istraivanja....7
3. Hipoteze istraivanja....8
4. Metode primenjene u istraivanju....9
5. Struktura doktorske disertacije....9
PRVI DEO
PERSONALNE FINANSIJE, POJAM I TEORIJSKO-METODOLOKA OSNOVA
1. Pojam kreditnog zaduenja fizikog lica...13
1.1.Pojam kredita...13
1.2.Vrste kreditnih proizvoda za fizika lica.14
1.3.Ostali oblici finansiranja..18
2. Metodologija procene kreditne sposobnosti fizikih lica kod poslovnih banaka..18
3. Stepen razumevanja i finansijska pismenost fizikih lica.21
4. Odnos poslovne banke i klijenta fizikog lica (Customer relationship management)..27
DRUGI DEO
PORODICA KAO EKONOMSKA ZAJEDNICA
1. Porodica i njena uloga u drutveno-ekonomskom okruenju33
1.1.Porodica nekad i sad34
1.2.Konzervativna i moderna porodica..35
1.3.Porodica kao zajednica potroaa36
2. Bilansiranje porodinih finansija...40
3. Otplata kreditnih zaduenja u periodu ekonomske recesije...50
TREI DEO
PORODINO PREDUZETNITVO
1. Definicija porodinog preduzetnitva55
1.1.Porodino preduzetnitvo u uem i irem smislu56
1.1.1. Preduzetnitvo porodice u uem smislu...57
1.1.2. Preduzetnitvo porodice u irem smislu..58
1.2.Preduzetnitvo u urbanim i ruralnim sredinama..60
1.3.Preduzetnitvo po delatnostima...62
1.4.Porodini posao kroz vie generacija...64
1.5.Kriva rasta i razvoja porodinog biznisa.68
1.6.Vanost i uloga registracionog organa.72
2. Porodica kao zajednica investitora i planiranje porodinih investicija..75
3. Porodini posao, mogunosti razvoja porodinog preduzetnitva u domaem

ekonomskom ambijentu, odluka o otpoinjanju i prestanku porodinog posla80
4. Metodologija poslovnih banaka u analizi kreditnih SBB zahteva (Small bussines
banking).96
5. Krediti i alternativni izvori finansiranja porodinog posla..122
6. Porodino preduzetnitvo u EU...132
ETVRTI DEO
ISTRAIVANJE POVEZANOSTI PERSONALNIH FINANSIJA I PORODINOG
POSLA
1. Studija sluaja.138
2. Komparativna analiza dobijenih rezultata...169
3. Uporedna analiza drugih istraivanja i statistikih podataka..179
3.1. Povezanost ulaganja u osnovna sredstva i finansija domainstava..179
3.2. Uticaj kreditnih linija na preduzetnitvo i smanjenje nezaposlenosti, i pokazatelji
kvaliteta preduzetnitva....181
3.3. Porodine firme i problemi u poslovanju .......182
3.4. Preduzetnitvo mladih..185
3.5. Uslovi poslovanja i problemi sektora MSPP...186
ZAKLJUNA RAZMATRANJA..190
LITERATURA195
UVOD
Personalne finansije i porodino preduzetnitvo, prema mnogim autorima, dobijaju sve
vei znaaj, kako zbog svoje specifine povezanosti, tako i zbog interdisciplinarnosti u analizi
meusobnih veza i uticaja. Pojedinac i porodica su, s jedne strane, ekonomska zajednica
potroaa, a s druge strane su i drutveni entitet, koji ima za cilj zadovoljenje svih drutvenih
potreba njenih lanova u irem smislu. Pojedini lanovi porodice su sticaoci prihoda, a svi
lanovi porodice su nosioci finansijskih rashoda, u manjoj ili veoj meri.
Porodica kao zajednica, ima za cilj da pomogne svojim lanovima u ostvarenju odreenih
potreba i ciljeva, a mnogi od tih ciljeva su investicionog karaktera. Kao ekonomska zajednica
porodica stvara odreeni obim finansijske akumulacije, koju uveavaju lanovi porodice sticaoci
prihoda. Ta akumulacija predstavlja porodini finansijski fond opte namene, rezerva porodice
za nepredviene trokove, i investicioni fond za podrku lanova porodice u investicijama u
irem smislu.
Kako se porodino preduzetnitvo u dravnim politikama i strategijama razvoja,
konstantno naglaava kao znaajan segment privrednog razvoja, zaposlenosti i ivotnog
standarda, stvara se i potreba za podrobnijom analizom veze izmeu linih, porodinih finansija,
njihovog upravljanja, i povezanosti sa porodinim poslom, kao jednim od, ili pak jedinim
izvorom prihoda porodice.
Jedno od prvih pitanja koje se postavlja je na koji nain se sistemski pristupa
preduzetnitvu u nacionalnoj ekonomiji, na koji nain poslovne banke sagledavaju i analiziraju
kreditnu sposobnost preduzetnika i fizikih lica, i koji su to kreditni proizvodi koji se koriste, na
koji nain i pod kojim uslovima.
Vaan segment analize je i konkretna spremnost pojedinca i porodice, da razume, shvati i
prihvati, sve obrasce ponaanja u poslu, principe efikasnog upravljanja tokovima novca, primenu
principa finansijske discipline, podvojenosti finansija posla i finansija i imovine odreenog
porodinog posla.
Nepostojanje jasne linije razgranienja izmeu porodinih finansija i porodine imovine,

s jedne strane, i finasija i imovine porodinog posla s druge strane, uzrokovalo je veliki broj
neuspeha mnogih preduzetnika koji su godinama unazad, pokuavali da na takav nain, za
relativno kratko vreme, razviju i unaprede odreeni porodini biznis, kroz preduzetniku
delatnost, dovodei veoma esto i svoj posao, ali i svoju porodicu u nezavidnu finansijsku
situaciju.
U ovoj doktorskoj disertaciji se na bazi studije sluaja i uporednih analiza drugih
istraivanja, detaljno analizira navedena povezanost, njeni modeli i konsekvence koje se mogu
javiti usled nekontrolisanog toka gotovine izmeu porodine akumulacije i porodinog posla.
Viegodinje poslovno iskustvo autora u bankarskim poslovima sa stanovnitvom i
malim biznisom (retail i small business banking, SBB segment), daje osnov da se kroz niz
razliitih praktinih primera i analiza, fenomen povezanosti personalnih finansija i porodinog
preduzetnitva, objasni na sveobuhvatan nain, i to objektivnim sagledavanjem iz ugla
istraivaa, ali i iz ugla poslovnih banaka, to na kraju daje nekoliko nepristrasnih, objektivnih i
argumentovanih zakljuaka, koji potvruju hipoteze ovoga rada.
Personalne finansije i porodino preduzetnitvo e i u narednom periodu, zasigurno imati
sve vei znaaj sa stanovita ekonomskih istraivanja, jer je ovo jedna od retkih oblasti
istraivanja, koja je istovremeno utemeljena u naunoj analizi i deskripciji, i u svojoj praktinoj
(realnoj) primeni u svakodnevnom ivotu.
1. Predmet i cilj rada

Predmet doktorske disertacije je analiza porodinih finansija i porodinog preduzetnitva.
Porodica se stavlja u fokus analize i posmatra se kao drutveno-ekonomska zajednica, koja ima
svoju preduzetniku funkciju u irem i u uem smislu. U radu se takoe prezentuju razliiti
modeli upravljanja porodinim finansijama.
Nauni cilj rada jeste nauna deskripcija procesa upravljanja prilivima i odlivima
finansijskih sredstava porodice, teorijski opis moguih modela bilansiranja, nauni opis faktora
koji utiu na razvoj porodinog posla i njihova uzajamna povezanost i uslovljenost.
Drutveni cilj rada je analiza primenjivosti rezultata istraivanja u praksi, zatim

indentifikovanje modela kojima se u konkretnim uslovima moe poboljati drutveno-ekonomski
poloaj porodice, poboljati i pospeiti preduzetnitvo, i odrivost porodinog posla.
2. Znaaj i aktuelnost istraivanja

Porodica je drutveno-ekonomska zajednica, koja ima svoju, socioloku, demografsku,
ekonomsku i kulturoloku komponentu. Stabilno finansiranje potreba lanova porodice,
finansijsko planiranje, efikasno upravljanje imovinom, uslovljavaju stabilnost porodice kao
drutvene okosnice, te zbog njenog znaaja, i istraivanja, kao i popularizacije personalnih i
porodinih finansija kao naune oblasti, postaju veoma vani za optedrutveni prosperitet.
Porodica se sastoji od svojih lanova, pojedinaca, ali nisu svi lanovi porodice nuno i nosioci
prihoda. Ono to je zajedniko za sve lanove porodice, to je da su svi oni potroaci, dakle
generatori agregatne tranje za razliitim vrstama roba i usluga. Od toga kolika je agregatna
tranja, kolika je kupovna mo stanovnitva, direktno zavisi i uspenost nacionalne ekonomije i
mogunosti za privredni rast. Dakle, znaaj istraivanja potenciran je znaajem preduzetnitva u
celini za razvoj nacionalne ekonomije, a specifino ulogom porodinog preduzetitva u tome.
Aktulenost istraivanja porodinog preduzetnitva potie od znaaja ovog segmeta
nacionalne privrede za oivljavanje ekonomije u fazi produene krize. Prema dosadanjim
istraivanjima, porodina preduzea u periodu ekonomske recesije oznaena su kao glavni
pokreta privrednog rasta i poveanja zaposlenosti, to govori u prilog vanosti indentifikovanja
faktora koji omoguavaju pokretanje i razvoj porodinog posla, i koji utiu na odrivost i
profitabilnost ovakvih privrednih subjekata.
Efikasnim upravljanjem prilivima i odlivima finansijskih sredstava porodice, njihovim

bilansiranjem i praenjem, moe se postii optimalna usaglaenost izmeu priliva i odliva, kao i
odriva akumulativna sposobnost, a moe se stvoriti i osnova, za pospeivanje porodinog
preduzetnitva.
3. Hipoteze istraivanja
Generalna hipoteza:
Osnov uspeha porodinog posla i porodinih finansija, je efikasno, bilansirano i

razdvojeno upravljanje finansijama i imovinom.
Porodica koja efikasno upravlja svojim finansijama i imovinom, koja poseduje

finansijsku disciplinu i investicione planove, moe postati ekonomska zajednica koja ima
iru preduzetniku funkciju, kako u drutveno-sociolokom, tako i u ekonomskom
smislu, i kao takva postaje znaajan mikro-ekonomski faktor sa viestrukim doprinosom
razvoju drutva i ekonomije.
Posebne hipoteze:
Svako povezivanje, poistoveivanje i meanje prihoda i rashoda porodice i porodinog

posla nuno vodi slabljenju performansi, pa i gaenju porodinog posla.
Nivo finansijske pismenosti domaeg stanovnitva nije na zadovoljavajuem nivou, to

ukazuje na potrebu stvaranja i razvijanja sistema edukacije i informisanja, kako u
upravljanju personalnim finansijama, tako i u sistemskom edukovanju pokretaa
porodinog posla.
Pojedinane hipoteze:
Poslovne banke metodoloki treba da sveobuhvatno i pojedinano analiziraju i line

finansije nosilaca prihoda porodice, porodicu u celini, i poslovne pokazatelje porodinog
posla.
Analizom prihoda i rashoda porodice, imovinske karte porodice, povezanosti tokova

gotovine porodice i porodinog posla znatno se umanjuje verovatnoa da kreditni
aranmani dospeju u docnju tj. umanjuje se rizik plasmana poslovne banke.
4. Metode primenjene u istaivanju

U izradi ove disertacije primenjeni su sledei metodoloki pristupi:
Metoda studije sluaja;
Metoda naune analize i naunog sagledavanja i induktivno-deduktivni pristup;
Metoda uporedne analize;
Metode sinteze, konkretizacije i generalizacije.

Studija sluaja - subjekti analize su tri porodice: jedna koja uspeno obavlja porodian
biznis, planski i oprezno upravlja porodinim i poslovnim finansijama, ne ugroavajui

finansijsku akumulaciju porodice, druga koja ima solidne porodine finansije, organizaciju i
odrivost porodinog posla, ali uz odreena ogranienja, i trea koja je neopreznim kreditnim
zaduivanjem obavljala porodian biznis, dovodei i posao i porodine finansije u teku situaciju
i otvarajui sudski spor sa poslovnom bankom. Cilj ove metode je da se na tri praktina primera,
testira model bilansiranja porodinih finansija i to kroz model konsolidovanog bilansa tokova
gotovine porodinog posla i bilansa porodinih finansija.
Istraivanje komparativnom metodom - uporeivanje statistikih podataka i postojeih
istraivanja, (koristei postojea istraivanja i statistike pokazatelje) dokazuju (potvruju ili
odbacuju) se i nalazi dobijeni u studiji sluaja, ali i uslovi, strategije, politike kako na
meunarodnom nivou, tako i u domaim uslovima, a sve u vezi sa preduzetnitvom, osnovama
za razvoj, konkretnim ogranienjima i ostvarenjima.
5. Struktura doktorske disertacije

Rad se sastoji iz etiri celine, a svaka celina sadri podceline u cilju sveobuhvatnijeg
sagledavanja i analize osnovne teme rada.
U uvodnom delu date su teorijsko-metodoloke postavke u cilju objanjenja predmeta i
cilja rada, znaaja i aktuelnosti teme, naunog i drutvenog cilja, hipoteze i metode istraivanja.
Prvi deo rada obrauje pojam personalnih finansija, analize naina kreditiranja fizikih
lica na domaem bankarskom tritu i koji su kreditni proizvodi zastupljeni. Pored toga,
analizirana je metodologija procene kreditne sposobnosti fizikih lica, sa ciljem da se objasne
kriterijumi za odobrenje kreditnog zaduenja fizikih lica kod poslovnih banaka. Poseban
akcenat je dat analizi stepena razumevanja i finansijskoj pismenosti fizikih lica, koja ima
najvaniji znaaj u upravljanju linim i porodinim finansijama. Na kraju ovog poglavlja
objanjen je pojam upravljanja odnosom banka-klijent (Customer relationship management),
znaaj i vanost dobrog poslovnog odnosa na relaciji fiziko lice-poslovna banka, sa ciljem
odobrenja dobrog kreditnog plasmana s jedne, i efikasnim upravljanjem linim i porodinim
finansijama s druge strane.
U drugom delu disertacije analizira se porodica kao ekonomska zajednica, njena uloga u
drutveno-ekonomskom okruenju, zatim kako je izgledala porodica u prethodnim periodima, a
kako funkcionie savremena porodica. Poseban je osvrt porodici kao zajednici potroaa, i njenoj
ulozi u drutveno-ekonomskim tokovima nacionalne ekonomije. U ovom delu obraeni su
modeli budetiranja porodinih finansija, gde se pokuava forma poslovnog bilansa prilagoditi
tokovima novca i imovini porodice, koja se u ovom sluaju posmatra kao ekonomska zajednica.
Na kraju ovog dela ukazano je na najvanije okolnosti koje utiu na otplatu kreditnih zajmova
fizikih lica i porodica, u periodu ekonomske recesije i stagnacije.
Trei deo obuhvata analizu porodinog preduzetnitva u uem i irem smislu, kao i
analizu preduzetnitva u ruralnim i urbanim sredinama, po delatnostima, kroz vie generacija itd.
Porodini posao posmatra se i kroz faze rasta i razvoja, a posebno se analizira uloga i znaaj
registracionog organa. Pored navedenog, analizira se planiranje porodinih investicija, jer se
porodica moe posmatrati i kao zajednica investitora, zatim okolnosti i mogunosti za
otpoinjanje ili prestanak porodinog posla, uz analizu domaeg ekonomskog ambijenta. U
ovom delu posebno se analizira metodologija poslovnih banaka odobrenja kreditnih zahteva, u
analizi malih poslovnih (Small bussines banking) klijenata, u koje spadaju i preduzetnici, uz
detaljnu analizu kreditnih proizvoda i drugih izvora finansiranja, koje poslovne banke imaju u
ponudi, a namenjeni su upravo preduzetnicima i malim i srednjim preduzeima. Na kraju treeg
dela dat je osvrt na porodino preduzetnitvo u zemljama Evropske Unije, na mere podrke, i
uslove za afirmaciju i razvoj.
10
Poslednji, etvrti deo rada, predstavlja studiju sluaja koja je kao metod istraivanja
koriena u radu, analizu dobijenih rezultata, kao i uporednu analizu sa slinim istraivanjima i
nalazima u vezi sa preduzetnitvom sektora mikro, malih i srednjih preduzea i preduzetnika, a
koja su do sada sprovedena i objavljena.
Na kraju rada, kroz zakljuna razmatranja izvedeni su zakljuci po poglavljima, generalni
zakljuak, i dat je osvrt na postavljene hipoteze u radu, koje su u istraivanju, kroz studiju
sluaja i testirane.
11
PRVI DEO
PERSONALNE FINANSIJE, POJAM I
TEORIJSKO METODOLOKA OSNOVA
12
1. POJAM KREDITNOG ZADUENJA FIZIKOG LICA

U ovom delu rada analizirae se teorijsko-metodoloke osnove kreditnog zaduenja
fizikih lica, ili retail segmenta bankarstva, kao termin koji se upotrebljava u savremenoj
poslovnoj praksi. Definisae se pojam kreditnog zaduenja, vrste kreditnih proizvoda koje su u
aktuelnoj ponudi poslovnih banaka, kao i drugi naini finansiranja fizikih lica. Posebna se
panja obraa na metodologiju procene kreditne sposobnosti fizikih lica, ali i na koji nain i sa
kojim stepenom razumevanja klijenti banaka, prihvataju informacije od poslovnih banaka, kako
ih analiziraju i na koji nain donose odluke o kreditnom zaduenju. Stavovi klijenata o kreditnim
aranmanima produkuju odreene stepene zadovoljstva, to dalje utie na nove odluke u vezi sa
kreditnim zaduenjima i upravljenjem linim finansijama.
1.1.
Pojam kredita
Kredit predstavlja duniko-poverilaki odnos u kome poverilac ustupa duniku pravo

raspolaganja odreenom koliinom novca na odreeno vreme i pod odreenim uslovima (rok,
kamata, nain vraanja, obezbeenje) (Bjelica, 2001). Kreditni odnos nije moderna tekovina, ve
se kao duniko poverilaki odnos javlja veoma davno. Poslednjih nekoliko decenija, naroito
poslednjih dvadeset godina savremeno bankarstvo je omoguilo veliki broj razliitih kreditnih
proizvoda i usluga, namenjenih fizikim licima, kompanijama, institucijama pa i dravama.
Banke, kao i sve druge trino orjentisane kompanije, permanentno nastoje da poveaju profit,
trino uee, broj klijenata, bilansnu aktivu i sl. U odnosima sa klijentima najvanije je
poverenje (Lat. credo, credare-verovanje, creditum-zajam). Banke imaju poverenje u klijenta
kome odobravaju zajam. Pored poverenja, bitan je i pojam oekivanja. Klijenti oekuju da
kreditom zadovolje odreenu potrebu, ali i da je kredit koji im banka odobrava, najpovoljniji u
svim elementima. Banke imaju oekivanja da e klijenti uredno izmirivati kreditne obaveze, u
roku dospea, bez docnje. Kredit nije samo ugovorni odnos, ve ire posmatrano, kredit je i izvor
finansiranja zadovoljenja potreba fizikih lica, a u znaajnom procentu preovladavajui izvor za
podmirenje potreba. Zbog toga se ne moe shvatiti samo kao jednostavan obligacioni odnos dve
strane sa formalno pravnom i ekonomskom dimenzijom, ve ima i iru socio-psiholoku
komponentu, koja jednu ugovornu stranu, klijente zajmoprimce, podstie da u toku otplate
13
kreditnog zajma imaju razliite percepcije i postupke u vezi sa upravljanjem linim finansijama,
restruktuiranjem obaveza itd.
Moderne poslovne banke su u velikoj meri razvile proizvode i usluge, prilagodile ih
zahtevima trita i svojim ali i potencijalnim klijentima. Kreditiranje fizikih lica kod
komercijalnih banaka zauzima znaajno mesto i u razvijenim ekonomijama, ali i u zemljama u
razvoju.
1.2.
Vrste kreditnih proizvoda za fizika lica
Postoji vie kriterijuma podele kredita fizikih lica, od kojih se izdvajaju:
u zavisnosti od roka dospea: kratkoroni i dugoroni. Kratkoroni krediti su obino sa

rokom dospea do godinu dana, dok se dugoronim kreditima smatraju krediti iji je rok
dospea dui od jedne godine;
u zavisnosti od namene: namenski (potroaki, stambeni i sl.) i nenamenski (gotovinski

krediti);
u zavisnosti od valute otplate: dinarski i indeksirani u ino valuti (takoe dinarski ali se
kurs otplate vezuje za ino valutu, najee EUR ili CHF)
u zavisnosti od promenljivosti kamatne stope: krediti sa fiksnom i krediti sa varijabilnom

(promenljivom) kamatnom stopom;
U savremenoj bankarskoj terminologiji sve ee se upotrebljava termin kreditni
proizvod. Kreditni proizvod predstavlja ukupnost uslova jednog kreditnog aranmana, i kao
takav se promovie zainteresovanim klijentima. Kreditne proizvode osmiljavaju specijalizovane
slube banaka (produkt menaderi), koje prate ponude konkurencije, prilagoavaju ponudu
banke mogunostima banke, i ine kreditne proizvode trino atraktivnim. Kao i svaki drugi
proizvod, cilj banke je dobra i efikasna prodaja. Najpoznatiji kreditni proizvodi su overdraftovi,
kreditne kartice, gotovinski, potroaki i stambeni krediti (Turner, 2006.).
14
Elementi kreditnog proizvoda su:

Namena (ako postoji) kredita: To znai da je krajnji korisnik sredstava kredita poznat
banci (za potroaki kredit-prodavac predmeta kupovine, za auto kredit-auto kua, za stambeniprodavac nepokretnosti ili izvoa radova itd.), dok za nenamenske kredite kao to su gotovinski
krediti, ili drugi kreditni proizvodi (kreditne kartice i overdraft) krajni korisnik kredita nije
poznat banci. Nenamenski krediti bez obzira na to to se ne kontrolie namena od strane banke,
svakako imaju svoju namenu, ali je ona poznata samo klijentu-korisniku kredita;
Kamata i naknada: Kamata moe biti fiksna ili varijabilna (promenljiva). Fiksna kamatna
stopa je nepromenljiva tokom celokupnog perioda otplate kredita, dok se varijabilna moe
menjati u skladu sa odredbama ugovora o kreditu. Zakon o zatiti korisnika finansijskih usluga
predvia nepromenljivost inicijalno ugovorenih uslova, to znai da inicijalno ugovorena
kamatna stopa, ali i nain njenog obrauna ne moe biti menjan voljom samo jedne ugovorne
strane. Naknada je vankamatni troak kredita, obraunava se kao troak obrade kreditnog
zahteva, naplauje se jednokratno unapred (u odreenom procentu odobrenog kredita), ali kod
pojedinih kreditnih aranmana postoje i periodine naknade (najee godinje) za monitoring
kredita i na kraju, naknada za prevremeni povraaj kredita koja je takoe zakonski odrediva;
Instrumenti obezbeenja: Mogu biti lina menica korisnika kredita, menica jemca po
kreditu, zaloga na pokretnoj imovini, hipoteka, namenski depozit itd.. Pravilo je da je svaki
kreditni aranman obezbeen odreenim kolateralom tj. odreenim oblikom imovine.;
Brzina odobrenja i druge komparativne prednosti: Bitan element kreditnog proizvoda,
koji se neretko najvie promovie, dakle za krae vreme klijent dobija vie i povoljnije nego u
redovnoj kreditnoj proceduri;
Ostali uslovi ili pogodnosti koje klijent stie korienjem odreenog kreditnog proizvoda:
Korienjem odreenog proizvoda klijent stie mogunost i pravo na druge prednosti (niu tarifu
tekueg rauna, bolju kamatu za tednju itd..), koje ne bi imao da ne koristi odreeni kreditni
proizvod, to ima za cilj motivisanje klijenata banaka kao korisnika (potroaa) kreditnih
proizvoda. Na primer klijent koji koristi gotovinski kredit stie mogunost korienja kreditne
kartice pod preferencijalnim uslovima i sl.
15
Vie kreditnih proizvoda ine paket proizvoda. Paketom proizvoda obuhvata se

celokupan odnos banka-klijent, od tekueg rauna za prijem plate/penzije, tednih rauna do
kreditnih proizvoda koje klijenti koriste (krediti, kartice, overdraft itd.) i e-banking (elektronsko
bankarstvo). Paketi proizvoda povlae jedinstvenu tarifu, to klijentima daje prednost lakeg
uvida u cenu kotanja (izdatke) koje imaju kao klijenti odreene banke i kao korisnici odreenih
proizvoda i usluga.
Na domaem bankarskom tritu najzastupljenije su sledee vrste kreditnih proizvoda
namenjenih fizikim licima:
Gotovinski (ke) kredit: To je nenamenski kredit koji se odobrava sa rokom dospeca od

6-120 meseci u zavisnosti od instrumenta obezbeenja (dui rok- pored line menice
obavezno dodatno obezbeenje). Kamatna stopa moe biti fiksna i varijabilna. Poslednjih
godina najzastupljeniji su dinarski gotovinski krediti sa fiksnom kamatnom stopom, jer su
tada kreditne obaveze nezavisne od promena kursa i kamatnih stopa, dok i dalje postoji
odreeni broj fizikih lica koji koriste kredite indeksirane u ino valuti.
Kredit za refinansiranje: Refinansirajui krediti su kreditne pozajmice, koje klijentima

banaka omoguavaju da jedan ili vie postojeih kreditnih proizvoda pretoe u jedan, nov
kredit, uz produenje roka otplate ali i snienje kamatne stope. Oni obino ne povlae
dodatne vankamatne trokove, pa su primamljivi klijentima (ne naplauje se troak
obrade kreditnog zahteva). Klijent refinansiranjem svojih kreditnih obaveza dobija nie
meseno optereenje, to je u periodu ekonomske krize veoma znaajno za rastereenje
kunog budeta. Refinansiranje se moe obaviti u okviru iste banke (gde ve klijent ima
kreditne obaveze), ili da jedna banka refinansira kreditne obaveze u jednoj ili vie drugih
banaka. Refinansirajui krediti su jedan od kljunih kreditnih proizvoda za privlaenje
novih klijenata banke, pa mnoge banke u ponudi imaju paket refinansirajueg kredita,
koji ne podrazumeva samo kredit za refinansiranje postojeih obaveza, ve i dodatne
stimulativne pogodnosti, kao to su kreditne kartice sa niim kamatnim stopama,
dozvoljeno prekoraenje po tekuem raunu i slino. Rokovi na koje se odobravaju
refinansirajui krediti su sa periodom od 24-120 meseci, i oni su obino bez indeksacije u
ino valuti. Instrumenti obezbeenja zavise od visine kredita i roka dospea, vei iznos i
dui rok, povlae vee obezbeenje.
16
Potroaki krediti: Osnovna uloga potroakih kredita je finansiranje line potronje, s

ciljem omoguavanja reprodukovanja stanovnitva i postizanja odreenog nivoa
materijalnog blagostanja (Jovani, 2004).To su namenski krediti ija namena moe biti
razliita, od nabavke bele tehnike, nametaja, novih i polovnih automobila, graevinskog
materijala pa do plaanja turistikih aranmana. Zajedniko za sve vrste potroakih
kredita je to, da su klijenti u obavezi da dostave dokument (profakturu) koja definie
krajnjeg korisnika sredstava kredita, iznos i nain plaanja. Rokovi potroakih kredita
se kreu od 6-120 meseci u zavisnosti od namene, iznosa i instrumenata obezbeenja.
Krajnji korisnici sredstava kredita (prodavnice bele tehnike, auto kue, turistike agencije
itd.) uglavnom imaju potpisane ugovore sa pojedinim poslovnim bankama, jer na taj
nain poboljavaju svoju ponudu (prodaju), kao i banka, a klijentima se omoguava
realizacija aranmana i bez odlaska u banku, to je klijentima posebno primamljivo.
Stambeni krediti su krediti sa najduim rokom otplate (do 30 godina), odobravaju se sa

indeksacijom u ino valuti (najee EUR), i vezuju se za promenljivu referentnu kamatnu
stopu Euribor (najee estomeseni). Kod ovih kredita klijenti imaju dve vrste rizika, i
to valutni i kamatni, te se DTI racio (Debt to income) umanjuje za oekivani nivo
depresijacije domae valute. Stambeni krediti mogu biti namenjeni za kupovinu
nepokretnosti, adaptaciju i izgradnju ili dogradnju objekata;
Platne kartice- mogu biti debitne i kreditne. Kreditne kartice su plastini novac koji se
moe koristiti za bezgotovinsko plaanje preko POS terminala, ili za podizanje gotovine
na ATM ureajima. Kod kreditnih kartica, klijent sredstva koristi nenamenski, uz
obavezu da meseno vraa deo iskorienog limita (obino 5%) uveanog za iznos
mesene kamate, koja se pripisuje glavnici;
Dozvoljeno prekoraenje po tekuem raunu (overdraft) je veoma zastupljen kreditni

proizvod, jer ga klijenti mogu koristiti nenamenski, vezuje se za debitnu karticu, i ne
postoje ogranienja u mesenom vraanju, niti u procentu vraanja, kao kod kreditnih
kartica. Obino se odobrava u visini mesenog priliva na tekui raun i na rok od 12-24
meseca. Ovaj proizvod je popularan jer omoguava klijentima podmirenje periodine
nelikvidnosti.
17
1.3.
Ostali oblici finansiranja
Pored navedenih oblika kreditnog zaduivanja, koji su moe se rei najzastupljeniji,

postoje i drugi naini finansiranja, kada se govori o fizikim licima. Tu se ubrajaju finansijski
lizing, kreditiranje fizikih lica od strane prodavaca, pa do razliitih oblika privatnih pozajmica.
Finansijski lizing odobravaju specijalizovane lizing kue, kreditne institucije koje kao i
poslovne banke, posluju pod kontrolom Narodne banke Srbije. Finansijskim lizingom fizika lica
se kreditiraju za potrebe nabavke putnikih automobila, motornih vozila, plovila itd.
Obezbeenje ovakvog naina kreditiranja je predmet finansiranja. Za vreme otplate lzing
zaduenja, korisnik moe nesmetano raspolagati predmetom lizinga, izuzev otuenja istog.
Otplatom celokupne obaveze prema lizing kui, korisnik finansijskog lizinga moe neogranieno
raspolagati predmetom lizinga.
O lizingu kao jednom od naina finansiranja, vrstama lizinga i zastupljenosti, vie rei e
biti u treem delu rada, u delu alternativni izvori finansiranja porodinog posla.
Potrona dobra fizika lica (u stalnom radnom odnosu i penzioneri) finansiraju se i od
strane prodavaca, po sistemu odloenog plaanja, a obezbeenje takvog aranmana je najee
administrativna zabrana poslodavca. Procenom trgovinske kue da su mesena primanja kupca
stabilna i uredna, roba se prodaje na nekoliko mesenih rata, izbegavajui tako klasine kreditne
proizvode (kredit, kreditna kartica i sl.).
2. METODOLOGIJA PROCENE KREDITNE SPOSOBNOSTI FIZIKIH LICA

KOD POSLOVNIH BANAKA
Odobrenje kreditnog zahteva fizikih (a i pravnih lica), zavisi od niza optih i posebnih
uslova. Opti uslovi definiu se kreditnom politikom banke, zakonskim i drugim propisima, dok
se posebni uslovi odnose na namenu kredita, sopstveno uee klijenta, instrumente obezbeenja
kredita itd. (Hadi, 2009).
Da bi poslovna banka odobrila kredit fizikom licu, jedan od osnovnih uslova je da je
trailac kredita kreditno sposoban. Kreditna sposobnost odreuje, da li je, i u kom procentu,
18
klijent sposoban da uredno servisira kreditne obaveze. Metodologiju obrauna kreditne

sposobnosti odreuju poslovne banke u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.
Kreditni zahtev dunika mora biti na odgovarajui nain dokumentovan i ekonomski
obrazloen u pogledu svrhe za koju e dunik traeni novac iskoristiti (Bjelica i dr, 2003).
Osnovni uslovi (kriterijumi) koje fiziko lice-trailac kredita mora zadovoljiti su :
Stalnost primanja/prihoda;
Zadovoljavajui DTI racio;
Uredna kreditna istorija (Izvetaj Kreditnog biroa);
Prvi uslov podrazumeva da je trailac kredita zaposlen na neodreeno vreme (ili da je

penzioner), to omoguava stabilne izvore prihoda za urednu otplatu tokom perioda otplate
kredita. Prihodi po osnovu zaposlenja na odreeno vreme, ne mogu biti osnova za kreditnu
sposobnost, jer su vremenski ogranieni, dok drugi prihodi (kao sto su prihodi od rente), mogu
biti osnov za uveanje kreditne sposobnosti. Stalnost primanja ne odreuje samo radno-pravni
status, ve i opte ekonomsko-finansijsko stanje poslodavca. To podrazumeva, da poslodavac
uredno izmiruje obaveze, da je likvidan i solventan, dakle, sposoban da izmiruje obaveze prema
zaposlenima, ne samo u trenutku kada zaposleni aplicira za kredit, nego i tokom celokupnog
perioda otplate kredita. Zbog toga je neophodno sagledavanje i finansijskih pokazatelja
poslodavca, trine pozicije, ali i projekcije poslovanja u buduem periodu.
Drugi kriterijum za odobrenje kredita fizikom licu je zadovoljavajui DTI racio (Debt
to income), koji stavlja u odnos mesena primanja fizikog lica (plata, penzija, prihodi od rente..)
i ukupne mesene kreditne obaveze i obustave tog klijenta (postojee i nov kredit), te se tako
dobijeni odnos pomnoi sa 100, i dobijeni procenat odreuje da li se fizikom licu odobrava
kredit ili ne.
DTI= (ukupne mesene obaveze/mesena primanja) x 100
19
Dobijeni procenat DTI racija moze imati razliite vrednosti. Ukoliko je on manji od 50%,
to znai da kreditne obaveze klijenta ne prelaze polovinu mesenih primanja. Ukoliko je DTI
racio na primer 80%, to znai da je 8 dinara kreditnih obaveza pokriveno sa 10 dinara mesenih
primanja, i takav klijent se smatra prezaduenim.
Najvei broj banaka za obraun kreditne sposobnosti prihvata (ukljuujui i kredit koji se
odobrava) DTI racio do 60%, i to kada su u pitanju kreditne obaveze u dinarima. Za zaduenja sa
valutnom klauzulom (indeksacija dinarskog iznosa kredita sa kretanjem kursa), dozvoljeni DTI
racio se smanjuje (minimum 10%), zbog oekivane valutne depresijacije (pada vrednosti domae
valute u odnosu na stranu na koju se indeksira, to moe oteati ili ak i onemoguiti urednu
otplatu).
Veina banaka pored DTI racia u obraun kreditne sposobnosti ukljuuje i potroaku
korpu, sa kojom se umanjuje iznos slobodnih sredstava, slobodnih za meseno servisiranje
kreditnih obaveza. Ovo je veoma bitno za fizika lica sa niim nivoom mesenih primanja, jer
bez obzira na iznos DTI racia, neohodno je da po odbitku kreditnih zaduenja, fizikom licu
traiocu kredita, ostane onaj iznos slobodnih sredstava koji je jednak ili vei od minimalne
potroake korpe za najstarijeg lana domainstva (ovaj iznos poslednje dve godine je u rasponu
od 15-16.000 rsd, i obraunava se posebnom metodologijom koju objavljuje RZS). Ukoliko se
ovaj uslov ne bi ispunio, banka rizikuje da klijent, u periodu otplate kredita, u jednom trenutku
doe u dilemu da li da relativno mala sredstva od mesenih prihoda, iskoristi za servisiranje
nune potronje (nabavka i plaanje najoosnovnijih dobara i usluga neophodnih za ivot) ili da
plati ratu kredita. U takvoj dilemi, realno je da se klijent opredeli za prvo, to znai da e kasniti
u otplati kredita, i da e ui u nedozvoljenu docnju. Ovaj kriterujum se zbog svega navedenog
moe smatrati kljunim za odobrenje kreditnog zahteva.
Trei kriterijum koji klijent fiziko lice mora ispuniti, da bi mu kreditni zahtev bio
odobren, to je da je kreditna istorija uredna. To znai da su predhodno koriseni, kao i postojei
krediti, uredno otplaivani, naroito u poslednjih godinu dana, od datuma sagledavanja kreditne
istorije. Udruenje banaka Srbije, formiralo je bazu podataka koja se naziva Kreditni biro.
Kreditni biro je informaciona elektronska baza u koju banke i lizing kue, svakodnevno
eksportuju podatke i to: iznose kreditnih zaduenja, datume odobrenja, isplate i dospea, broj
dana docnje itd. Baza kreditnog biroa sadri navedene podatke kako za fizika tako i za pravna
20
lica. Postoji vie vrsta izvetaja kao sto su: lini, sopstveni, osnovni, ali zajedniko za sve je da
su podaci zatieni, i da se mogu koristiti iskljuivo uz pismenu saglasnost klijenta (fizikog ili
pravnog lica) na koje se odnose. Izvetaj kreditnog biroa detaljno opisuje kreditnu istoriju
klijenta. Kao dokument ini obavezan sastavni deo kreditnog dosijea, i podaci se svakodnevno
auriraju. Najei kriterijum urednosti otplate, je da u poslednjih godinu dana klijent nije imao
kumulativnih docnji duih od 60 dana, kao ni pojedinanih docnji duih od 30 dana. Analizom
kreditne istorije moe se sa velikom verovatnoom izvesti realna pretpostavka, da li e klijent
odreene banke i ubudue uredno servisirati traeni kredit.
Vano je napomenuti da izvetaj kreditnog biroa za klijenta, mora biti pre svega taan, i
da mora odgovarati realnim, stvarnim pokazateljima. Kao i kod svake elektronske baze, postoji
mogunost, da odreeni podatak ili podaci nisu tani ili nisu tani u celosti (greka banke u
eksportu podataka i sl.). Svaka greka u Izvetaju Kreditnog biroa mogla bi dovesti do odbijanja
kreditnog zahteva (Brkovi,2009.).
U naelu, postoji pet bitnih aktivnosti koje se moraju sprovesti u analizi kreditnog
zahteva, a to su: predstavljanje klijenta, izrada aplikacije, pregled zatim evaluacija aplikacije,
praenje i kontrola (CN Rouse,2002.). Ovo su aktivnosti kojima se prevashodno bave
specijalizovana odeljenja u poslovnim banaka (Risk departments, Credit appraisal departments
itd.)
Pored navedenih postoji jo nekoliko kreditnih kriterijuma, koje klijenti moraju ispuniti
da bi kreditni zahtev bio odobren. Najvanije je da je traeni kredit adekvatnog iznosa (odnos u
skladu sa primanjima klijenta), da je klijent uredan u otplati kredita, i da se prihodi mogu
smatrati postojanim. Svaki kreditni plasman, nezavisno od vrste kredita, mora imati adekvatno
obezbeenje, a ono zavisi od procene rizika, iznosa i roka kredita na koji klijent banke aplicira.
3. STEPEN RAZUMEVANJA I FINANSIJSKA PISMENOST FIZIKIH LICA

S obzirom na poveanu potranju za kreditima fizikih lica na domaem bankarskom
tritu u poslednjih deset godina, koja je uslovila poveanje konkurentnosti poslovnih banaka, pa
samim tim kreditne ponude, sve se vie postavlja pitanje kako i na koji nain klijenti sutinski
21
razumeju glavne odredbe kreditnog aranmana, i kolika je zapravo stvarna finansijska pismenost
fizikih lica. Posebno je znaajno analizirati koliko sutinski klijenti spoznaju ugovorene
kreditne obaveze u smislu efikasnog upravljanja personalnim i porodinim finansijama u celini,
na koji nain donose odluku o zaduenju i kolika je finansijka i ekonomska pismenost prosenog
korisnika kreditnog aranmana. Stepen razumevanja i finansijska pismenost fizikih lica
indirektno utiu na poveanje procenta loih zajmova u portfoliju poslovnih banaka (NPL-ova).
Komunikacija izmeu poslovne banke i klijenta u osnovi treba da je jednostavna, jasna i
koncizna. Cilj svakog slubenika banke je prodaja bankarskih proizvoda, a klijenata da iste
kupuju, ali da su istim zadovoljni. Bankarski slubenici se obuavaju kroz posebne programe
obuke u cilju to efikasnije prezentacije bankarskih proizvoda i usluga. Tada se postavljaju
pitanja koji su etiki standardi u takvoj komunikaciji. Mnogi nastupi bankarskih slubenika, u
cilju ostvarenja zadatih ciljeva, svode se na izraz : Nije vano to to elite da kaete, ve ono to
publika eli da uje (Giblin, 2006). To znai da se komunikacija na izvestan nain
pojednostavljuje, da poruka i opis bankarskog proizvoda deluje ubedljivije i uverljivije za samog
klijenta, a da je glavni cilj prodaja bankarskog proizvoda ili usluge. Odnos poslovne banke
prema klijentima mora sadrati i odreene etike standarde. Kada je se govori o etikom odnosu
najvei zahtevi i najvii etiki standardi se (pored zdravstva) zahtevaju upravo u oblasti
finansijskih usluga (Dramond, 2001).
Da bi se definisali faktori koji utiu na stepen razumevanja kreditnog aranmana,
potrebno je precizirati ta su elementi kredinog aranmana. Kreditni aranman se po pravilu
definie ugovornim odnosom. Kao i kod svakog ugovornog odnosa postoje bitni elementi
ugovora i oni (ako se tako mogu nazvati) manje bitni. injenica je da su svi elementi ugovornog
odnosa na izvestan nain vani, jer da nisu ne bi postojali u ugovoru. Postoje odredbe koje su
uoptene i odredbe koje se precizno odnose na konkretan kreditni proizvod. Uoptene odredbe
definiu obaveze ugovornih strana koje su zajednike za sve kreditne odnose nezavisno od vrste
kreditnog proizvoda. Odredbe koje se odnose na konkretan proizvod, definiu konkretne uslove
povrata kreditnog zajma, visinu kamate i vankamatnih trokova, nain obrauna i obezbeenje.
Kako bi klijenti fizika lica na najbolji nain razumeli ponude i bitne elemente svakog
kreditnog aranmana, krajem 2011. godine stupio je na snagu Zakon o zatiti korisnika
finansijskih usluga, kao izveden zakonski propis ranije donetog Zakona o zatiti potroaa.
22
Primena navedenog propisa izmeu ostalog ima za cilj da poslovne banke i klijenti fizika lica
svoj kreditni odnos urede na transparentan, jasan i razumljiv nain i to u svim fazama kreditnog
procesa, a da se klijenti fizika lica zatite na zakonom utvren nain.
Kreditni proces se definie kao skup postupaka i aktivnosti koje sprovode poslovne banke
i klijenti u cilju informisanja, apliciranja, odluivanja, odobrenja, realizacije i povrata kreditnih
sredstava. U tabeli u nastavku su opisane faze kreditnog procesa:
FAZE KREDITNOG PROCESA
Aktivnosti banke/klijenta
Informisanje klijenta o uslovima

kreditiranja;
Informisanje klijenta, izrada i uruenje Ponude sa pregledom

bitnih elemenata kredita;
Podnoenje zahteva sa kompletnom

dokumentacijom za odobrenje;
Prijem, pregled i kompletiranje statusne i finansijske

dokumentacije za odluivanje po zahtevu klijenta;
Analiza dokumentacije i priprema

predloga za odluivanje;
Provera i analiza dokumentacije (u skladu sa metodologijom),

izrada predloga i podnoenje organu za odluivanje;
Donoenje odluke o
odobrenju/odbijanju kredita;
Relevantan nivo odluivanja donosi odluku o odobrenju ili

odbijanju kreditnog zahteva;
Priprema kreditne dokumentacije;

Potpisivanje ugovora o kreditu i
uspostavljanje instrumenata obezbeenja;
Isplata kredita;
Izrada ugovorne i pratee dokumentacije;

Uspostavljanje instrumenata obezbeenja, potpisivanje ugovora
i ostale dokumentacije;
Realizacija kredita, uruenje kreditne kartice, aktiviranje
dozvoljenog minusa (u zavisnosti od odluke o odobrenju);
Praenje otplate kredita i preuzimanje

aktivnosti u sluaju kanjenja;
Praenje urednosti otplate, suzbijanje kanjenja, aktiviranje

instrumenata obezbeenja u sluaju docnje;
Otplata kredita i povraaj

instrumenata obezbeenja kredita.
Isplata kredita, povraaj instrumenata obezbeenja klijentu

(povraaj menica, brisanje zaloge itd.)
Tabela 1.: Faze kreditnog procesa poslovnih banaka, izvor: istraivanje -autor
Postoji vie autora koji na razliite naine definiu kreditne procese i faze od kojih se
sastoje, ali najrasprostranjenije je stanovite da kreditni proces ima predhodno prezentovane
faze.
Prezentovane faze kreditnog procesa predstavljaju propisima i poslovnom politikom
banaka hronoloki utvren sled postupaka, koje uglavnom sprovodi poslovna banka ali i klijent
koji aplicira za odreeni kreditni proizvod po zahtevu konkretne banke. Aktivnosti i postupci u
23
okviru faza kreditnih procesa zahtevaju prikupljanje, prezentovanje, obradu neophodne

dokumentacije, a najpre, oni iziskuju odreeno vreme za realizaciju.
Klijenti, fizika lica, kao to je u predhodnom delu rada objanjeno, kreditnim
proizvodom zadovoljavaju potrebe za odreenim proizvodima i uslugama. Zbog elje da se
kreditni aranman realizuje to pre, klijenti insistiraju da kreditni proces traje to krae. Sa druge
strane poslovne banke promoviu kreditne proizvode uz minimalne napore klijenata, esto uz
to krae kreditne procedure sve sa ciljem da privuku to vei broj klijenata. Klijenti u takvim
situacijama donose odluke u relativno kratkom vremenskom periodu, ne sagledavajui detaljno
sve elemente kreditne ponude, a potom ni sve elemente ugovora o kreditu.
Prema globalnom istraivanju koje je objavio Ernst&Jung pod nazivom The customer
takes control 2012. godine, u 35 zemalja sa 28.500 klijenata, dolo se do zakljuka da je
proseno poverenje klijenata u bankarski sektor u svetu 40%, ali ima zemalja gde je i preko 70%
ispitanika. Nezadovoljstvo visokim provizijama iskazalo je 50% ispitanika, dok se 71%
ispitanika o bankarskim proizvodima informie od prijatelja, porodice i kolega. Ovo istraivanje
je u sutini pokazalo da u poslovnom odnosu na izvestan nain klijenti preuzimaju sve veu
kontrolu. Meusobna komunikacija klijenata je sve bolja, oni sluaju jedni druge. Klijenti najvie
panje daju dobrom servisu, niskim trokovima i fleksibilnosti.
Narodna Banka Srbije je objavila istraivanje (Ipsos Public Affairs, 2012), gde je na
uzorku od 1037 punoletnih ispitanika, metodom intervjua, utvren stepen poznavanja proizvoda,
stepen finansijske inkluzije, finansijske kontrole i planiranja, i nivo znanja i razumevanja
(poznavanje finansijskih operacija). Ustanovljeno je da su finansijsko planiranje i kontrola
povezani sa stabilnou prihoda, i da ispitanici sa niim i nestabilnim primanjima, ne kontroliu
kuni budet i ne prave dugorone planove. Stepen obrazovanja je takoe veoma bitan, kao i
starosna dob. Obrazovaniji graani, kao i oni stariji, su grupe ispitanika koje pokazuju znaajan
nivo znanja, planiranja i finansijske kontrole. Graani Srbije u proseku koriste 1,5 finansijski
proizvod, dok 22% populacije ne koristi nijedan finansijski proizvod (ovde su uzeti u obzir i
kreditni proizvodi, osiguranje, penzioni fondovi itd.). Najbolji poznavaoci finansijskih proizvoda
su radno aktivni graani, starosne dobi od 26-60 godina. to je finansijska pismenost vea,
vie se razmatra nekoliko opcija prilikom donoenja odluka, te je istraivanje pokazalo da 39%
ispitanika razmatra vie opcija, dok 29% samo jednu. Istraivanje je pokazalo da najvei znaaj
24
pri odluivanju ispitanici pridaju direktom kontaktu u poslovnicama banaka i finansijskih

institucija, ali i savetima i preporukama prijatelja i roaka.
Veoma je vaan zakljuak u navedenom istraivanju, u vezi sa finansijskim planiranjem,
i to da 59% procenata ispitane populacije tedi odreenu sumu novca, a od tog broja 16% tedi u
banci. tednja je efikasan vid sigurnosti od finansijskog oka u budunosti, a moe pruiti i
oseaj sigurnosti i zadovoljstva prilikom otplate kreditnih aranmana, jer daje mogunost
prevremene otplate, kao najpoeljnije alternative. Meutim 40% ispitanika je izjavilo da ivi od
danas do sutra, da nema nikakav finansijski plan, to je svakako veoma visok procenat. Kada je
re o znanju i razumevanju finansijskih operacija, konstatovano je da veina graana poznaje
finansijske operacije, i to obrazovaniji graani, zatim graani sa viim prihodima, kao i mlaa
populacija. Takoe, veina graana prema ovom istraivanju, poznaje pojam inflacije i kako ona
utie na trokove ivota, ali ne i pojam diversifikacije ulaganja u cilju smanjenja verovatnoe
gubitka, to navodi na generalni zakljuak da graani nemaju preteranu svest o rizicima, i da
relativno dobro razumeju osnovne finansijske principe.
Ipsos-ovo istraivanje ispituje nekoliko celina radi boljeg razumevanja finansijske
pismenosti, i to kroz indikatore-kompozitne skorove (objedinjene odgovore ispitanika na vie
pokazatelja i kreu se u opsegu od 0 do 100). Najslabiji skor je dobijen za finansijsko planiranje.
Za finansijsko znanje i razumevanje je relativno visok kompozitni skor a za finansijsku kontrolu
belee se najvii skorovi (finansijsko planiranje 46, finansijska kontrola 76,5, znanje i
razumevanje 66,2, poznavanje finansijskih proizvoda 65, finansijski principi 71,7, finansijske
operacije 62).
Veoma je znaajna finansijska edukacija svih grupa stanovnitva, i onih u starijoj
ivotnoj dobi, i onih sa manjim primanjima, kao i manje obrazovanih, da bi se informacije bolje
razumele, u finansijskoj edukciji je bolje pristupiti svakoj od specifinih grupa, jer e se na taj
nain postii vei efekat informisanosti (Sherie, 2002).
U sutini postoje dve grupe klijenata, prva grupa su u finansijskom smislu konzervativni i
moe se rei oprezni klijenti, koji nisu previe voljni da se kreditno zaduuju, i druga grupa
klijenata, i to su klijenti koji oseaju izvesno pravo na odreeni nain ivota, smatrajui da to
25
zasluuju, kako zbog naina ivota, napornog rada, tako i stava da svoje potrebe ele da
zadovolje odmah (CN Rouse, 2005).
U eri informcaionih tehnologija, znaajan segment predstavlja internet komunikacija
izmeu poslovnih banaka i klijenata. Ovaj vid komunikacije, koji je dostupan velikom broju
korisnika, slui kao sredstvo informisanja, ali i mesto gde se moe prezentovati ponuda
poslovnih banaka, a poslednjih godina, internet je i kanal komunikacije, promocije ali i prodaje
kreditnih proizvoda.
Iako se moe izvesti zakljuak da je internet ve zauzeo znaajno mesto u komunikaciji
na relaciji klijent-banka, na izvestan nain ta komunikacija se ograniava na promotivne
aktivnosti banaka. Procesno, bilo da je re o zahtevu za kredit, oroenju depozita, pa do
otvaranja tekueg rauna, neophodno je fiziko prisustvo klijenta u filijali banke, te se internet
kao kanal komunikacije, moe jedino koristiti za prvu fazu navedenih procesa, i to fazu
informisanja klijenta i fazu podnoenja kreditnog zahteva. Za svu dalju komunikaciju, naroito
ako je re o klijentima pravnim licima, a shodno aktuelnim propisima, nedostatku i
implementaciji zakonskih reenja (kao to je primena elektronskog potpisa), klijenti su obavezni
da i po vie puta dolaze u poslovnice banka, i tek tada se moe nastaviti sa procedurom i
realizacijom konkretnog posla. Pored sistemskih zahteva, postoje i operativni rizici, jer ukoliko
se klijent ne pojavi u banci to svakako nosi odreeni rizik, naroito kod veih izloenosti, a
posebno ako je re o novim klijentima. Banke nastoje da popularizuju interaktivne aplikacije
putem interneta, u cilju efikasnosti, prevazilaenja geografskih barijera, do otvaranja novih
trita (Turner, 2006.).
Postoji itav set propisa, ali i procedura koje banke primenjuju i koje se svode na jednu
sutinsku aktivnost, a to je aktivnost upoznaj svog klijenta. Svakako je u nekoj od faza bilo
kog bankarskog posla, klijent obavezan da se najmanje jednom pojavi u banci, te se moe izvesti
zakljuak da internet kao multimedijalni resurs sa svim svojim prednostima, ne moe u celosti
zameniti sve faze odreenih bankarskih poslova i procesa. Ako analiziramo kreditne procese za
odobrenje kredita fizikim licima, izuzev stambenih i auto kredita, ostali kreditni aranmani su
znatno manjeg iznosa izloenosti. Ako se u ovoj grupi klijenata fokusiramo na one kreditne
procese, koji se tiu kreditnih proizvoda koji su najzastupljeniji ali najmanjeg iznosa izloenosti
(kreditne kartice i dozvoljeno prekoraenje po tekuem raunu), i ako se u toj grupi klijenata
26
izdvoje postojei klijenti, dakle klijenti koji apliciraju za reizdavanje navedenih kreditnih
proizvoda, tada se stvara mogunost, da internet kao kanal komunikacije, pored promotivne,
inicijalne funkcije u kreditnom procesu reizdavanja, postane i kanal komunikacije koji obuhvata
i druge faze kreditnog procesa.
Zbog svega navedenog, pored elektronskih i tampanih medija, internet kao kanal
komunikacije izmeu finansijskih institucija i klijenata dobija sve vei znaaj, moe se rei i
primat, a ujedno postaje znaajan resurs za formiranje stavova, informisanje pa i finansijsko
opismenjavanje velikog broja klijenata fizikih lica.
4. ODNOS POSLOVNE BANKE I KLIJENTA FIZIKOG LICA (CUSTOMER

RELATIONSHIP MANAGEMENT)
Koncept Customer Relationship Managmenta koji se u osnovi definie kao odnos i
povezanost sa klijentima od strane korporacije, banke, osiguravajueg drutva ili bilo koje druge
sline institucije, veoma je zastupljen u savremenim drutveno-ekonomskim odnosima.
Zadovoljstvo klijenata je u funkciji kvaliteta usluge, cene, inovativnosti i poverenja
(Athanassopouloulos A. D, 2000). Ovaj koncept dobija na znaaju u eri modernih informacionih
tehnologija, sve veem znaaju aktivnosti kao to su odnosi sa javnou, kao i zbog poveanog
znaaj i uloge marketing miksa u prodaji u sluaju bankarskih proizvoda i usluga. Teite se u
savremenim poslovnim odnosima pomera sa marketing transakcija ka marketing odnosu.
Customer Relationship Management nije samo pitanje marketinga i IT-a, to je
sveobuhvatni pristup za stvaranje, odravanje i produbljivanje odnosa sa klijentom (Klasens,
2007). CRM je nain razmiljanja, nain postupanja i nain odravanja odnosa sa klijentom.
U poslovnim bankama koncept CRM sve vie dobija na znaaju, jer je prepoznat kao
koncept koji ima znaajne pozitivne efekte na poslovanje banaka. Banke mogu poveati broj
klijenata, ali i poveati broj kreditnih proizvoda prema postojeim klijentima, ukoliko neguju
dobar poslovni odnos, prate potrebe klijenta i trita, analiziraju konkurenciju i sl. Sve to ima za
cilj lojalnost klijenata, a ona iziskuje konstantan i osmiljen marketing pristup i marketing odnos.
27
U poslovnoj politici banaka, sve se vie diferencira pristup razliitim grupama klijenata
ili trinim segmentima, u cilju boljeg obuhvata trita. Prevaziena je poslovna filozofija da su
svi klijenti jednaki (Gerland, 2005). Moraju se uvaavati specifinosti svakog segmenta trita,
profitabilnost svakog segmenta i na bazi toga se pravi strategija pristupa klijentima.
Veoma je vano da klijenti imaju jasnu sliku (iznos, karakteristike plasmana) prilikom
procesuiranja kreditnog aranmana (Caratelli,2006.). U cilju boljeg razumevanja stvarnog troka
kreditnog aranmana, Narodna banka Srbije je uvela obavezu obrauna i iskazivanja efektivne
kamatne stope, koja iskazuje stvrnu cenu kotanja kreditnog aranmana.
Poveanjem kreditne aktivnosti banaka u domenu kreditiranja fizikih lica, a samim tim i
poveanje kreditne zaduenosti stanovnitva, dovelo je do odreenog stepena zadovoljstva
korisnika kredita, jer se posle dueg vremenskog perioda, stvorila mogunost da se zadovolje
neto vee potrebe korisnika kredita. Zbog vremenske komponente kredita i svih prateih
elemenata koji svaki kreditni aranman sadri (promenljivost kamatne stope, kursne razlike,
instrumenti obezbeenja itd.), kod odreenog broja korisnika kredita-fizikih lica, stepen
zadovoljstva se tokom perioda otplate menja, i to po pravilu u smeru smanjenog zadovoljstva
kreditnim aranmanom, pa i do nezadovoljstva istim. U cilju ispitivanja nivoa zadovoljstva
klijenata fizikih lica kroz faze kreditnog procesa, sprovedeno je istraivanje metodom ankete
(Istraivnje je sproveo autor, uzorak ini 194 ispitanika, a ispitivanje je sprovedeno na teritoriji
centralne Srbije i Beograda, sredinom 2014.godine). U anketi su uestvovali klijenti etiri banke,
sa uobiajenom retail ponudom, i one ukupno imaju trinog uea 9,3% na srpskom
bankarskom tritu (na dan 31.12.13 po kriterijumu bilansne aktive). Istraivanje se baziralo na
sledeim principima: da je ispitanik klijent poslovne banke i korisnik odreenog kreditnog
proizvoda, ili je nedavno koristio neki kreditni proizvod, i da su pitanja iz ankete formulisana u
cilju dobijanja jasnog i nepristrasnog odgovora ispitanika. Pitanja koja se odnose na izraavanje
stepena zadovoljstva, razumljivosti ponude banke, ugovora, ispitanici su rangirali ocenom od 1
do 5. Pitanja na koja su ispitanici davali odgovore su : kakav je nivo informacija koje dobijaju u
bankama, koji je nivo razumevanja odredbi ugovora o kreditu, da li je kreditnim aranmanom
zadovoljena inicijalna potreba, da li se i u kom procentu tokom otplate kredita javio oseaj
nezadovoljstva, koji su razlozi podstakli oseaj nezadovoljstva, koji su naini za prevazilaenje
nezadovoljstva kreditnim aranmanom i koji razlozi utiu na odluku za apliciranje za
28
refinansirajui kredit. Faktori koji presudno utiu na stepen (ne) zadovoljstva klijenata prema
ovom istraivanju su: ekonomski razlozi (41,62%), rok otplate (26,38%), promena poslovne
politike banke (5,36%), individualno socio-psiholoki razlozi (21,39%), ostali razlozi (7,47%).
Sumiranjem rezultata istraivanja, i to na nain da se za zadovoljne klijente u fazama kreditnog
procesa uzimaju klijenti koji su rangirali ocene od 3-5, dobijaju se procenti predstavljeni u
sledeoj tabeli (uz napomenu da su pod fazu ugovaranja podvedene i faze odluivanja, faze
potpisivanja ugovorne dokumentacije i konstituisanja instrumenata obezbeenja, zbog lakeg
razumevanja):
% zadovoljnih
Faza
Faza
Faza
prva
druga
trea
etvrta
informisanja
ugovaranja
isplate
godina
godina
godina
godina
otplate
otplate
otplate
otplate
87.18
71.72
74.02
60.25
50.24
42.73
37.73
klijenata (rang 35)
Tabela 2. Nivo zadovoljstva klijenata kroz faze kreditnog procesa (istraivanje autora, 2014.godine)
Zakljuak je da kod veeg broja klijenata fizikih lica korisnika dugoronih kredita,
tokom perioda otplate kredita, za nepromenjene uslove kreditnog aranmana, posle poetnog
perioda zadovoljstva, klijenti postepeno iskazuju nezadovoljstvo kreditnim aranmanom, kriva
zadovoljstva klijenata pokazuje silazni trend (kada se grafiki prezentuju podaci iz predhodne
tabele, kao na grafikonu u nastavku). Pored navedenog, dominantni faktori koji utiu na promenu
odnosa klijenata prema kreditnim aranmanima su razlozi ekonomske prirode, rok aranmana i
individualni socio-psiholoki razlozi, kojima ispitanici pridaju najvei znaaj, ali nisu jedini.
Ekonomska recesija, smanjenje realnih zarada, valutna neusklaenost primanja i valute kredita,
predugi rokovi otplate, navike klijenata, uticaj medija, samo su neki od faktora koji utiu na
formiranje stavova klijenata. Niska primanja utiu negativno na mogunost planiranja kunog
budeta i finansijsko planiranje uopte, te 53% ispitanika refinansiranje kredita vidi kao reenje.
U fazi refinansiranja kvalitet informacija dobrom ocenom ocenjuje daleko manji procenat
ispitanika, nego kod inicijalnog kreditnog zaduivanja, a to je druga i trea godina na grafikonu
krive zadovoljstva, i tada se kreditni aranmani najee refinansiraju.
29
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
Grafikon 1 - Ponaanje krive zadovoljstva klijenata kroz faze kreditnog procesa (izvor:Istraivanje
autora, 2014 godina)
Poslovne banke permanentno sprovode interna i eksterna istraivanja, u cilju ispitivanja

stepena zadovoljstva svojih klijenata proizvodima i uslugama, ali i poslovnom politikom banke
uopte. Reputacioni rizik i ugled banke dobrim delom zavise od uvaavanja rezultata ovih
istraivanja, kao i analize i implementacije u relevantne procedure banke. Korisnici kreditafizika lica kako individualno, tako i preko raznih udruenja direktno su zainteresovana strana za
sve novine, mere i eventualne izmene kreditne politike poslovnih banaka. Stavovi klijenata u eri
internet komunikacija, drutvenih mrea i dobre medijske informisanosti, itekako utiu na rejting
banaka, te poslovne banke pridaju sve vei znaaj ispitivanju svih faktora koji utiu na stepen
zadovoljstva klijenata kreditnim proizvodima i uslugama koje imaju u ponudi.
Mere regulatornih tela i kontrole bankarskog sistema moraju biti na izvestan nain
rigoroznije, ali uz izbalansiran odnos profitne funkcije banaka i zatite korisnika finansijskih
usluga. Znaajan napredak je ostvaren stupanjem na snagu Zakona o zatiti korisnika finansijskih
usluga, koji je znaajno predupredio promenljivost parametara kreditnog aranmana, te su oni
30
sada fiksni i predvidivi, to svakako ima uticaja i na stepen zadovoljstva klijenata. Centar za
zatitu i edukaciju korisnika pri NBS, mora inicirati sistemsku i opirniju edukaciju korisnika
finansijskih usluga, kako bi i sami klijenti mogli da prepoznaju i bolje razumeju odredbe
ugovora, ali i efikasnije da upravljaju linim finansijama. Prema Izvetaju o radu ove institucije u
prvoj polovini 2013. godine broj obavetenja koji su klijenti uputili u vezi sa radom banaka, je za
24% manji u odnosu na isti period prole godine, i najvie dominiraju obavetenja u vezi sa
kreditima 53,3%, tekui rauni 18,7% i platne kartice 14,8%. Razlozi koje su klijenti navodili u
obavetenjima koje su upuivali Centru, poklapaju se sa navedenim nalazima iz sprovedenog
istraivanja, kao faktori (pokretai) nezadovoljstva klijenata (ekonomski razlozi, nerazumevanje
ugovornih odredbi itd.). Metodologije obrauna kreditne sposobnosti svakako treba unificirati,
radi predupreenja potencijalnih NPL-ova na srednji rok, ali i bolje kontrole bankarskog sistema.
Regulativa koja je na snazi, daje poslovnim bankama izvesnu slobodu u proceni rizika, to im
omoguava poveanje trinog uea i profita za relativno kratko vreme. Sa druge strane,
postojei kreditni ugovori se aneksima usaglaavaju, shodno navedenim regulativama, i svode na
fiksne i odredive parametre, a nisu retki sluajevi gde su klijenti sudskim putem dokazivali da su
izvesni faktori koji su generisali nezadovoljstvo, zapravo nedozvoljeni, te se banke sudskim
putem primoravaju da obetete klijente i da prilagode uslove kreditnog aranmana, i to svakako
nema pozitivan uticaj na poslovanje i reputaciju banaka.
31
DRUGI DEO
PORODICA KAO EKONOMSKA
ZAJEDNICA
32
1. PORODICA I NJENA ULOGA U DRUTVENO EKONOMSKOM

OKRUENJU
Porodica se moe posmatrati i analizirati sa vie aspekata. U drutveno-sociolokom
smislu, porodica je drutvena zajednica njenih lanova, najee roditelja i dece, mada postoji i
veliki broj porodica sa jednim roditeljem, zatim porodice bez dece, kao i porodine zajednice
koje ine vie generacija lanova. Zajedniko za sve porodice, nezavisno od broja lanova ili
broja generacija koje u njoj ive, je injenica da lanovi ive u zajednici, najee u jednoj istoj
stambenoj jedinici ili u okviru istog pokustva, mada postoji i odreen broj porodica, iji su
lanovi privremeno razdvojeni (studije, udaljenost posla itd). lanovi porodice su upueni jedni
na druge, i poto ive u zajednici, oni dele ivotni prostor, zajedno uestvuju u prihodima i
rashodima porodice, primereno uzrastu, statusu i mogunostima. U drutveno-sociolokom
smislu, porodica kao deo drutvene zajednice ima odgovornost za svoje lanove, njihovo uee,
ponaanje i delovanje u neposrednom okruenju. Porodini odnosi su veoma vani za dobro
funkcionisanje pa i opstanak porodice. Porodica je moe se rei temelj svakog drutva, i samo
stabilna porodica imaplicira i stabilno drutvo u celini.
Prema nekim autorima dve ili vie porodica koje ive u zajednici ine domainstvo, mada
se terminoloki i jedna porodina zajednica esto izjednaava sa pojmom domainstva. Na
organizaciju, i funksionisanje porodice i kao drutvene ali i kao ekonomske zajednice, u
mnogome utiu kulturoloki okviri, obrazovne mogunosti, demografske i mnoge druge
karakteristike.
Za savremene preduzetne porodice, karakteristine su institucije porodinog upravljanja.
One pomau jaanju porodinog sklada sa porodinim poslom. Okupljanjem lanova pod
jednom ili vie organizovanih struktura, porodine institucije pojaavaju komunikacione veze
izmeu porodice i porodinog posla. Te organizovane aktivnosti pomau razumevanje i izgradnji
konsenzusa meu lanovima porodice. Institucije porodinog upravljanja mogu biti: porodina
skuptina (okuplja sve lanove porodice da bi iskazali svoje stavove), porodini savet (odabrani
lanovi porodice koji donose odluke), porodina kancelarija (kod imunijih porodica, ima
savetodavnu ulogu) i druge porodine institucije (za obrazovanje, ulaganja, planiranje karijere,
okupljanje porodice) (IFC, WBG, 2008).
33
Svaka porodica, nezavisno od broja lanova, ima odreene prihode i rashode, koji se
vezuju kako za odreene lanove porodice, tako i za porodicu u celini. Kao to je naglaeno,
pojedini lanovi porodice su nosioci prihoda, dok su svi lanovi nosioci rashoda. Pored toga,
lanovi porodice poseduju odreenu imovinu, kojom raspolau najee svi lanovi porodice.
Zbog toga, porodicu moemo posmatrati i kao ekonosku zajednicu, to daje veliki broj
mogunosti za analiziranje tokova novca u porodici, upravljanje imovinom i investicione
aktivnosti porodice.
1.1.
Porodica nekad i sad
Istorijski gledano, porodica kao drutveno-ekonomska zajednica, prolazila je kroz

razliite izazove. Na naim prostorima do sredine prolog veka, vei deo stanovnitva iveo je u
ruralnim podruijima. Gradovi su bili znatno manji, i u njima je ivelo inovniko stanovnitvo i
ostali pripadnici dravnih upraviteljskih struktura. Organizacija ivota i rada u porodici u
ruralnim podruijima tada, bitno se razlikovala od naina ivota porodica iz gradskih sredina. U
tom periodu Srbija je bila preteno ruralna zemlja, te se veliki broj porodica bavio
poljoprivredom. Stoarstvo, ratarstvo i voarstvo su bili za to doba dosta rasprostranjeni. Ljudska
radna snaga je bila najzastupljenija, koriene su tehnike obrade zemlje koje su ak i u tom
periodu bile u mnogim zemljama prevaziene. To je impliciralo da je veina porodica u ruralnim
sredinama imala veliki broj lanova, jer je potreba za radnom snagom bila velika, te je natalitet
bio veliki. Tadanje porodice su bile svojevrsne ekonomske zajednice, u kojima je svaki lan
imao svoja radna zaduenja, u zavisnosti od pola i uzrasta.
Sa druge strane, ruralne porodice su bile dobro organizovane, i potovala se stroga
hijerarhija odluivanja. Stariji lanovi porodice i mukarci bili su donosioci odluka i organizatori
posla. Ekonomski koncept ovih porodica zasnivao se na ekonomskoj samoreprodukciji. Uzrok
su este ratne situacije, oskudice, koje su navele porodice, da se ponaaju kao mali samostalni
privredni subjekti. Robna razmena (ratarske, voarske kulture, stoka) funkcionisala je na
odreenim mestima i u odreenim periodima godine. U okviru porodice, kao radne zadruge
proizvodila su se, osim hrane, i mnoga druga potrona dobra, odea i sl.
34
U ovim vielanim porodicama, proces donoenja odluka je bio u nadlenosti starijih

lanova domainstva, gotovo po svim pitanjima porodine ekonomije ali i drutenog ivota same
porodice. esti su bili primeri uzajamnog pomaganja porodica, prilikom obimnijih
poljoprivrednih radova, gde je jednoj odreenoj porodici, pomagalo jedna ili vie porodica, da bi
se postigao vei obim radova i bolji radni uinak. Porodica kojoj se pomae imala bi za obavezu
da uvrati pomo svim porodicama koje su uestvovale u navedenim poslovima. Time se postiglo
da porodice mogu obaviti poslove za koje je u kratkom periodu potreban znatno vei broj ljudi, u
odnosu na broj radno sposobnih lanova domainstva.
1.1.
Konzervativna i moderna porodica
Postoji vie kriterijuma kako se porodice mogu klasifikovati. U dananje vreme, mogue
je razlikovati porodice i po kriterijumu ponaanja njenih lanova, mogunosti usvajanja novina
koje olakavaju svakodnevni ivot, kao i odnos prema novinama, i pretenzijama da se usvoje
nove vrednosti. Zbog toga razlikujemo konzervativne i moderne porodice.
Konzervativna porodica u drutveno-ekonomskom smislu, je porodica, koja tee prihvata
novine u ponaanju i odnosima, negujui vrednosne obrasce koji su prihvaeni godinama i
decenijama unazad. Sa ekonomskog aspekta, to su porodice sklone tednji, akumulaciji u bilo
kom obliku, stvaranja rezervi radi pokria eventualnih rizika u budunosti. Karakterie ih
opreznost u ponaanju a naroito u donoenju investicionih odluka ili odluka o kreditnom
zaduivanju.
Moderne porodice imaju neto drugaiji obrazac ponaanja i delovanja. Za ove porodice
se moe rei da su vie okrenute promenama naina ivota, usvajanju novina i svih savremenih
modela funkcionisanja porodica, najee ugledajui se na modele ponaanja porodica koje ive
u ekonomski razvijenijim dravama. Ekonomsko ponaanje ovih porodica odlikuje neto
liberalnije kreditno zaduivanje, ea promena posla nosioca prihoda u porodici, korienje
modernih tehnologija u svakodnevnom ivotu i na svim poljima, pa sve do toga da se ove
porodice lake odluuju za otpoinjanje porodinog posla.
35
Ne moe se napraviti stroga podela u smislu da je jedan tip porodice konzervativan a

drugi sa isto modernim obrascem ponaanja, jer postoji veliki broj porodica koji se mogu
nazvati modernim, ali kada je u pitanju kreditno zaduivanje ili planiranje otpoinjanja
porodinog posla, ponaaju se konzervativno, oprezno, sa stavom koji naizgled nije tipian za
ovakve porodice. Svakako, ne treba dozvoliti da tradicija i krut nain razmiljanja odlue o svim
detaljima u pogledu naina na koji porodica funkcionie (Hopkins,2005).
1.2.
Porodica kao zajednica potroaa
Svaka porodica, nezavisno od broja lanova, pored toga to predstavlja drutvenoekonomsku zajednicu, na svojevrstan nain predstavlja i zajednicu potroaa. lanovi porodice,
nezavisno od uzrasta i pola su potroai razliitih roba i usluga.
Fizika lica posmatrano kao pojedinani ekonomski subjekti su u makroekonomskom
smislu generatori agregatne tranje i kao takva su znaajan deo sveukupne ekonomske
aktivnosti. U prilog toj tezi govore i dva suprostavljena koncepta u vezi sa merama suzbijanja
negativnih efekata svetske ekonomske krize, koja potresa svetsku ekonomiju poslednjih nekoliko
godina. Jedna grupa autora zastupa tezu da oporavak svetske ekonomije moe biti zasnovan na
konceptu uveane tranje, to podrazumeva mere suprotne tednji i izvesnoj apstinenciji od
potronje. Druga grupa autora smatra, da je tednja jedina aktivnost koja dugorono moe da
obezbedi privredni rast i poveanje drutvenog proizvoda.
Oba navedena koncepta su u osnovi tesno vezana za finansije fizikih lica, pa samim tim
i za porodine finansije. Prvi koncept stimulie potronju. To znai da kreatori ekonomske
politike kroz razliite mere, zakone i druge propise, stvaraju ambijent u kome se ogranienja na
plate i penzije svode na minimum. Ovaj koncept prepoznaje fizika lica kao krajnje korisnike
roba, usluga, potroae i kreatore tranje. Svi proizvodi i usluge direktno ili indirektno namenjeni
su zadovoljenju odreenih potreba potroaa tj. fizikih lica. Stimulisanjem potronje, krajnji
kupci roba i usluga fizika lica u krajnjim maloprodajnim cenama plaaju i poreske dabine, to
je u domaem poreskom sistemu porez na dodatu vrednost. Vea potronja implicira vee prilive
36
u budet Republike Srbije. Pored toga, smanjenje plata povlai i proporcionalno manje iznose
poreza i doprinosa, te se svako ogranienje i smanjenje plata negativno odraava na prilive u
dravni budet. Ovaj koncept objanjava tesnu vezu linih finansija i mera pospeivanja
privrednog rasta. Drugi koncept, koncept tednje, predvia veu akumulaciju, opreznije kreditno
zaduivanje, pa samim tim ogranienu mogunost da se kroz poveanje potronje stimulie vea
privredna aktivnost ali i vei prilivi u dravni budet. I ovaj koncept, kao i prvi svakako uvaava
vanost finansija fizikih lica, u ekonomskom sistemu u celini, s tim to drugi koncept vie
prepoznaje vanost odgovornosti u upravljanju linim finansijama iz koje proizilazi tedljivost i
manje kreditno zaduenje.
Potrona dobra kod veine porodica predstavljaju najznaajniju stavku ukupnih trokova,
koja je veoma vana i prilikom planiranja kunog budeta. Kako porodicu ine njeni lanovi,
zbir njihovih potreba, predstavlja potrebe porodice, koje se finansiraju od strane lanova
porodice koji ostvaruju prihode. Svaka porodica ima prihode, rashode, imovinu kojom raspolae.
Pored toga, porodica planira svoje izdatke, investicije, akumulaciju, to porodici daje odreene
karakteristike ekonomske zajednice, ak u odreenom smislu i karakteristike specifinog
ekonomskog entiteta.
Jedan od najboljih pokazatelja o linoj potronji domainstava i raspoloivim sredstvima,
daju istraivanja koja objavljuje Republiki zavod za statistiku Republike Srbije. Anketa o
potronji domainstva pod nazivom Raspoloiva sredstva i lina potronja domainstva u
Republici Srbiji, III kvartal 2014. godine, koju je objavio RZZS obuhvatila je 1531 domainstvo,
dala je rezultate o prihodima domainstva i o linoj potronji domainstva, prema sledeim
grafikonima:
37
Grafikon 2 - Prihodi domainstva u novcu (struktura) u Republici Srbiji u III kvartalu 2014.godine,
izvor:RZS-Anketa o potronji domainstava,
Prihodi iz redovnog radnog odnosa......46,7%;
Prihodi van redovnog radnog odnosa ...3,7%;
Penzije (starosne, porodine,invalidske)..33,5%;
Ostala primanja od socijalnog osiguranja.....3,7%;
Prihodi od poljoprivrede, lova i robolova..6,4%;
Pimanja iz inostranstva..1,1%;
Prihodi od imovine .....0,5%;
Pokloni i dobici....1,1%;
Ostala primanja...3,3%.
38
Grafikon 3 - Lina potronja domainstava (struktura) u Republici Srbiji u III kvartalu 2014.godine,
izvor:RZS-Anketa o potronji domainstava
Hrana i bezalkoholna pia..39,2%;
Alkoholna pia i duvan.....4,5%;
Odea i obua....4,9%;
Stanovanje, voda, el.energija,gas...14,8%;
Oprema za stan i tekue odravanje...4,6%;
Zdravlje.4,0%;
Transport.......9,2%;
Komunikacije.......4,8%;
Rekreacija i kultura.....5,4%;
Obrazovanje.0,8%;
Restorani i hoteli...2,1%;
Ostali lini predmeti i ostale usluge.....5,7%.
39
Analizom dobijenih rezutata, kada se govori o prihodima domainstava, moe se izvesti

zakljuak da posle redovnih prihoda domainstva, znaajno uee imaju penzije, ak jednu
treinu ukupnih prihoda domainstva, ine zapravo penzije. Kako se penzije isplauju iz
dravnog penzionog fonda, moe se izvesti zakljuak da od likvidnosti dravnog fonda, visine i
urednosti isplate ove vrste prihoda domainstva, u sasvim solidnom procentu zavisi i potronja
domainstva u Srbiji.
Sa druge strane u strukturi line potronje domaintva, dominiraju izdaci za hranu i
bezalkoholna pia, koji zajedno sa trokovima stanovanja i reijskim trokovima, prelaze
polovinu ukupne potronje domainstava (44%). Neto vei procenat uea (9,2%) imaju
trokovi transporta, dok su izdaci za obrazovanje sa veoma malim procentom uea (0,8%).
Zakljuak je da domainstva u Srbiji troe viestruko vie na alkoholna pia i duvan, kao i na
komunikacije, restorane, hotele u odnosu na izdatke vezane za obrazovanje.
2. BILANSIRANJE PORODINIH FINANSIJA

U ovom radu finansije pojedinca, kao to je navedeno, posmatraju se kroz analizu
porodinih finansija. Razlog za to je injenica da se svi prilivi i svi odlivi gotovine porodice, ne
mogu vezati samo za jednog pojedinca, lana porodice (kod vielanih porodica). Potrebe,
potronja i investicije, nisu nuno direktno vezani samo za odreenog lana koji je nosilac priliva
u porodici, ve za sve lanove porodice. Porodica je drutveno-ekonomska zajednica, najee
od tri do etiri lana. Nekada je broj lanova porodice bio znatno vei (po vie generacija u
zajednici, uz vei broj radno sposobnih lanova itd). Porodicu najee ine staratelji i
izdravana lica (roditelji i deca, ali to mogu biti i starija lica i to kao staraoci ili kao izdravana
lica, ili i jedno i drugo).
Finansijski prilivi porodice mogu biti razliiti. Osnovne prihode porodice ini lini
dohodak staratelja. Predpostavka je da je staratelj (roditelj) u radnom odnosu, i da po tom
osnovu, porodica moe imati redovne prilive (ukoliko je zaposlen na neodreeno vreme).
Ukoliko je lan porodice penzioner, penzija je jo jedan redovan meseni prilv (mada ima
sluajeva da je i jedini izvor). Pored navedenih priliva, postoje i prilivi po drugim osnovama, i to
40
mogu biti: prihodi od rente, kapitalna dobit, ugovori o delu, honorari, prihodi od trgovine
hartijama od vrednosti, prihodi od porodinog posla (porodine radnje i preduzea..).
Svi navedeni prihodi se razlikuju po visini i po redovnosti. Renta moe biti redovan
priliv, to zavisi od ugovora o zakupu, dok kapitalna dobit moe biti veeg iznosa, ali je
neredovna (ako je na primer u pitanju prodaja nepokretnosti), dok je kapitalna dobit kao interes
na tednju redovna ali manjeg iznosa (iznos kamate koji preostane po plaenom porezu na
kapitalnu dobit fizikog lica). Ugovori o delu su neredovni prilivi, ali su svakako dobra dopuna
za redovne prilive. Prihodi od trgovine hartijama od vrednosti, u naim uslovima, nisu mnogo
zastupljeni, jer trite hartija od vrednosti nedovoljno razvijeno, i nema veliki broj uesnika.
Porodian posao moe biti znaajan redovan priliv, ali i odliv, to je predmet posebne analize.
Rashode porodice ine tekui izdaci za ivot porodice ali i eventualni trokovi
investiranja (za razliite namene), ukoliko porodica generie dovoljno slobodnih finansijskih
sredstava, da bi mogla da se odlui za odreenu investicionu aktivnost.
Upravljanje porodinim finansijama podrazumeva proces planiranja priliva i odliva
finansijskih sredstava porodice po svim osnovama, i u razliitim vremenskim intervalima.
Porodicu posmatramo kao ekonomsku zajednicu, koja ima prilive i odlive finansijskh sredstava,
imovinu u razliitim oblicma, razliite naine finansiranja te imovine, ime se stvara mogunost
da se porodine finansije bilansiraju (iskazuju bilansno). To ne znai da se pozicije poslovnog
(uobiajenog) bilansa mogu jednostavno prekopirati u porodini bilans, ali bilans porodice
mogao bi u osnovi da sadri sline pozicije kao i klasian (poslovni) bilans. Osnova za izradu
modela Bilansa stanja, Bilansa uspeha i Bilansa tokova gotovine porodinih finansija je aktuelna
zakonska regulativa izrade i iskazivanja bilansnih podataka u Republici Srbiji, regulativa
raunovodstvenih standarda i raunovodstvene prakse (Zakon o raunovodstvu i reviziji
"Slubeni glasnik RS" 62/13, Pravilnik o sadrini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za
privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike "Sl. glasnik RS", br.95/14, 144/14).
41
Postoje brojni kriterijumi i podele bilansa, na bilanse osnivanja, u toku ivota, pri
prestanku, zatim bilasni koji se redovno sastavljaju ili u skladu sa odreenim potrebama, zatim
kratkoroni, godinji i dugoroni bilansi, zatim trgovaki i poreski bilans (Stevanovi, 2000).
Oblik u kom bi se imovina porodice iskazala predstavljala bi aktivu Bilansa stanja, dok
izvori finansiranja te imovine bili bi pasiva navedenog bilansa. Prihode i rashode porodice po
pozicijama objanjavao bi Bilans uspeha. Pozicije aktive bilansa stanja pozicionirale bi se po
principu rastue likvidnosti, dok bi se pozicije pasive pozicionirale po principu dospelosti.
Osnovni princip bilansiranja je bilansna ravnotea. Poslovni bilans iskazuje se jednom godinje u
skladu sa propisima (po potrebi i ee). Osnovne pozicije poslovnog bilansa stanja prikazane su
u sledeoj tabeli:
AKTIVA
Osnovna imovina (nepokretnosti,
oprema...)
Obrtna imovina (zalihe, potraivanja,
gotovina)
PASIVA
Kapital (osnovni kapital, nerasporeena
dobit)
Dugorone obaveze (dugorona pozajmljena
sredstva, rok dospea > 1 godine)
Kratkorone obaveze (kratkorona
pozajmljena sredstva,dospee <1 god), i ostali
kratkoroni izvori
Tabela 3- Osnovne pozicije bilansa stanja (izvedene iz zvanine forme bilansa stanja)
Svaka od ovih osnovnih pozicija ima svoje podpozicije, koje detaljno opisuju stanje u
poslovnim knjigama.
Na isti nain je mogue detaljnije razloiti i porodini bilans stanja s tim to kod
porodinog bilansa ove pozicije ne mogu nositi isti naziv, iako su u osnovi sline. Tako na
primer, osnovna sredstva porodice predstavlja imovina koju lanovi porodice poseduju (kua,
stan, automobil, zemljite, poslovni prostor, seosko domainstvo, nametaj, bela tehnika,
garderoba itd.), i ona slue za dugorone potrebe lanova porodice. To su dakle pokretna i
nepokretna imovina, i druga dobra koja lanovi porodice poseduju, nezavisno da li se otplauju
kroz kreditni ili neki drugi vid bankarskog ili lizing zajma, ili su plaene u gotovu, ili pak
nasleene. Pokretna i nepokretna imovina mora imati titulara svojine, dok je ostala imovina, po
42
nabavci, imovina je lanova porodice, i moe se smatrati imovinom porodice (dragocenosti,

umetnine, nametaj, bela tehnika, odea, obua..).
Za razliku od osnovne imovine, obrtna sredstva je neto tee preprojektovati na porodini
bilans, zbog specifinosti i osnovne funkcije koje obrtna sredstva imaju u poslovnom bilansu.
Obrtna sredstva u poslovnom bilansu ine: zalihe (materijala, poluproizvoda i gotovoih
proizvoda..), zatim potraivanja i gotovina (novac na tekuem raunu, kao najlikvidniji oblik
obrtne imovine). Kako je porodica ekonomska zajednica, koja za razliku od privrednih subjekata
ne postoji zarad sticanja profita i obavljanja odreene privredne delatnosti, u porodinom bilansu
nije mogue iskazati poziciju obrtne imovine na isti nain kao kod poslovnog bilansa. Ipak,
porodica i njeni lanovi, kao vlasnici razliitih oblika imovine, mogu imovinu staviti u funkciju
donoenja odreene dobiti (kamata na tednju, plasmani u hartije od vrednosti, investicione
jedinice...), to predstavlja neki oblik obrtne imovine. Po ovome se porodini bilans moe ak i
uporediti sa bilansom poslovnih banaka, a ne samo privrednih drutava i preduzetnika. Obrtnu
imovinu porodinog bilansa stanja, mogu initi upravo sredstva plasirana u tedne uloge, hartije
od vrednosti (akcije i obveznice), investicione jedinice, pa do razliitih oblika osiguranja,
dobrovoljnih penzionih fondova itd. Osnovna karakteristika ovakvog oblika imovine porodice, je
relativno laka pretvorljivost u gotovinu, dakle, vea likvidnost nego kod osnovne imovine, to je
odlika i poslovnog bilansa.
Izvori finansiranja porodine imovine, mogu se po ugledu na poslovni bilans uneti u
pasivu bilansa stanja, po pozicijama i kriterijumima dospelosti. Pasivu poslovnog bilansa stanja
ine kapital, dugoroni i kratkoroni pozajmljeni izvori. Poziciju kapitala u klasinom smislu te
rei, u porodinom bilansu nije mogue jednostavno definisati, porodica se ne osniva kao
poslovni subjekt, niti ima profitnu funkciju, pa je nemogue usvojiti poziciju nerasporeena
dobit. U odreenom smislu kapital porodice se moe definisati kao vrednost imovine porodice
(steena, nasleena..). Ona bi zapravo u porodinom bilansu mogla biti tumaena kao neto
vrednost imovine tj. vrednost koja se dobija, kada se od ukupne vrednosti imovine oduzmu
ukupne obaveze porodice (dugorone i kratkorone). Pasivu porodinog bilansa stanja mogu
initi dugoroni i kratkoroni izvori finansiranja. Dugoroni izvori finansiranja su dugoroni
krediti lanova porodice (stambeni krediti, auto i potroaki, dugoroni lizing), dok se
43
kratkoronim izvorima mogu smatrati, meseni prilivi (plata, penzija, renta..) i kratkoroni
kreditni zajmovi (rok dospea do godinu dana).
Privredna drutva i preduzetnici su ekonomsko-pravni entiteti, koji se osnivaju, postoje i
funkcioniu u svrhu obavljanja odreene delatnosti i sticanja profita. Postoje razni oblici
organizovanja privrednih drutava, ali je privredno drutvo (akcionarsko, drustvo sa
ogranienom odgovornou, ortako ili komadintno drutvo) jedno pravno lice (kao i
preduzetnika radnja), koje je nosilac bilansnih pozicija. Porodica se moe definisati kao
ekonomski entitet njenih lanova iji se izvori i oblici imovine mogu bilansno prezentovati.
U nastavku rada je jedna takva forma porodinog bilansa stanja. Predhodno objanjene
pozicije aktive i pasive porodinog bilansa stanja, nalaze se u sledeem bilansu:
AKTIVA
Osnovna sredstva:
Nepokretnosti u vlasnitvu lanova
porodice
Pokretna imovina u vlasnitvu
lanova porodice
Ostala imovina porodice
Obrtna sredstva:
Dugoroni depoziti
Kratkoroni i depoziti po vienju
Plasmani u hartije od vrednosti
Plasmani u investicione fondove,
penzione i osiguravajue fondove
Tekua potrona dobra
Gotovina
Ostali oblici obrtne imovine
PASIVA
Kapital porodice:
Neto vrednost imovine
Dugoroni izvori:
Dugoroni krediti
Dugoroni lizing
Kratkoroni izvori:
Kratkoroni krediti
Prilivi po osnovu zarade ili penzije
Ostali kratkoroni izvori
Tabela 4- Mogui model porodinog bilansa stanja (prema pozicijama zvaninog bilansa stanja)
Ovako prikazan bilans stanja, sa navedenim pozicijama opisuje najosnovnije i

najzastupljenije pozicije aktive i pasive porodinog bilansa. On se moe proiriti i za dodatne
podpozicije, manje zastupljene pozicije, ali prikazan model bilansa je sutinski pokrio bitne
izvore i oblike imovine porodice, tanije njenih lanova.
44
Porodini bilans stanja opisuje izvore i oblik imovine lanova porodice, ali za mnoge
porodice u Srbiji, naroito u periodu ekonomske recesije, prikazan model bi imao mnoge suvine
pozicije. Da li porodica efikasno upravlja svojim prilivima i odlivima, nezavisno od imovinskog
stanja porodice i drutveno-ekonomskim uslovima u kojima lanovi porodice ive i rade, najbolji
odgovor moe dati Bilans uspeha porodinih finansija. Porodini bilans uspeha se moe prikazati
po ugledu na poslovni bilans uspeha, kao to je to uraeno i kod bilansa stanja.
Prihode porodice ine svi tekui prihodi po osnovu redovnih prihoda, kao i prihodi po
drugim osnovama (renta, kamata na tednju...), dok rashode ine tekui rashodi za finansiranje
potronje kao i rashodi po osnovu kreditnih zaduenja. Kao to se i poslovni bilans uspeha
iskazuje godinje (mada moe i na krae periode), tako se i bilans uspeha porodinih finansija
moe iskazati godinje, kvartalno ili meseno. Za meru uspeha u upravljanju finansijama, kod
porodice moe se prihvatiti kriterijum da bilans uspeha mora biti pozitivan ili bar jednak nuli, ali
ne i negativan. Negativan rezultat znaio bi da porodica vie troi nego to zarauje, i da taj
minus mora pokriti iz drugih izvora, kao to je na primer kreditno zaduenje, porodina
akumulacija (tednja) i sl.
Da bi se na krai vremenski period uradio adekvatan bilans uspeha, bitno je da se
omogui alociranje prihoda i rashoda za taj odreeni period. Bilans uspeha moe lanovima
porodice koji upravljaju finansijama porodice, da ukae na optimalan nivo ili strukturu rashoda,
sve u cilju efikasnog planiranja i ostvaranja pozitivnog rezultata, koji u narednom periodu
(bilansu) moe predstavljati rezervu (akumulaciju) za nepredviene rashode, ili se ceo moe
utroiti za tekuu potronju.
Porodini bilans uspeha imajui u vidu prethodno obrazloenje, mogao bi da izgleda na
sledei nain:
45
1.
1.1.
1.2.
1.3.
2.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.6.
3.
4.
5.
POZICIJE
Prihodi porodice (1.1.+1.2.+1.3.)
Redovni meseni prihodi (plata, penzija, renta..)
Kapitalna dobit, dividende
Vanredni prihodi (pokloni, nasledstvo..)
Rashodi porodice (2.1.+2.2.+2.3.+2.4.+2.5.+2.6.)
Tekui trokovi
Investicioni trokovi
Kreditne obaveze (finansijski rashodi)
Zakupnina
Vanredni rashodi
Poreski izdaci, takse naknade
Neto rezultat (1-2) (4+5)
Deo neto rezultata koji e se iskoristiti za pokrie pozicija
rashoda u narednom periodu (karaktera tekue potronje)
Deo neto rezultata predvien za akumulaciju (investicionog
karaktera-tednja, investicije u razliite oblike imovine)
Iznos:
Tabela 5 Mogui model porodinog bilansa uspeha(prema pozicijama zvaninog bilansa uspeha)
Navedene su samo osnovne pozicije, svaka moe da se razloi na podpozicije po ugledu

na poslovni bilans uspeha i da se detaljno objasne i opiu svi prihodi i rashodi. Bilans uspeha
zahteva precizno, aurno voenje i iskazivanje svih navedenih pozicija da bi se imao jasan uvid,
a rezultat da bude to realniji prikaz stvarnog stanja. Sa druge strane, ako se izrauje meseno,
potrebno je pozicije iskazati na mesenom nivou, za tromeseni bilans uneti tromesene podatke
itd.
Porodini Bilans uspeha proiren je za pozicije 4 i 5. Ove pozicije objanjavaju
mogunosti raspodele neto rezultata, i on se moe iskoristiti na dva naina: za tekuu potronju
ili za investicije u odreeni oblik imovine (tednja, hartije od vrednosti, nepokretna ili pokretna
imovina). Mogue je da se Neto rezultat (ako je pozitivan) utroi samo na poziciju 4 ili samo
na poziciju 5, ili u odreenom procentu na obe pozicije. To zavisi od konkretne porodice,
potreba, trenutne finansijske situacije, ali i planiranja buduih finansijskih tokova.
46
Za predmet dalje analize modela upravljanja porodinim finansijama, od velikog je

znaaja i bilans tokova gotovine, koji u korporativnom izvetavanju objanjava tokove gotovine
iz poslovnih aktivnosti kao i iz aktivnosti investiranja i finansiranja. Ako bi smo ga primenili na
porodine finansije, uvaavajui predhodno obrazloene specifinosti, bilans tokova gotovine
porodinih finansija izgledao bi sledei nain:
I obraunski
period
II obraunski
period
III obraunski
period
I. Gotovina na poetku
obraunskog perioda
II. Prilivi gotovine porodice
1. Zarada vlasnika porodine firme

(osnovica za poreze i doprinose)
2. Dobit iz preduzetnikog biznisa
i povraaj uloenih sredstava
3. Neto plata
4. Penzija
5.Ostali prilivi gotovine
III. Odlivi gotovine porodice
1. Redovni odlivi po osnovu

trokova ivota
2. Finansijski odlivi po osnovu
kreditnih i drugih zaduenja
3. Odlivi za poreze i druge

dabine
4. Odlivi za investicione aktivnosti
lanova porodice
5. Vanredni odlivi fin.sredstava
IV. NETO GOTOVINA na kraju

obraunskog perioda (II-III)
P o z i c i j a bilansa tokova
gotovine
V. GOTOVINA NA KRAJU
OBRAUNSKOG PERIODA
KUMULATIVNO (I+IV)
Tabela 6 Mogui model porodinog bilansa tokova gotovine
47
Za razliku od poslovng bilansa tokova gotovine, koji prepoznaje prilive po osnovu

poslovnih, investicionih i aktivnosti finansiranja, navedeni model tokova gotovine porodinih
finansija je prilagoen prirodi procesa tokova gotovine porodice. Ne moe se imenovati pozicija
priliva i odliva gotovine iz poslovnih aktivnosti, jer porodica ne postoji zarad obavljanja
poslovnih aktivnosti. U porodinom bilansu tokova gotovine to su redovni prilivi i odlivi
porodice. Prilivi gotovine mogu se razloiti na konkretne pozicije priliva gotovine, u zavisnosti
od konkretne porodice. Pozitivna razlika izmeu priliva i odliva, daje neto priliv, i obrnuto, neto
odliv gotovine. Na kraju svakog obraunskog perioda, u zavisnosti da li je ostvaren neto priliv ili
odliv gotovine, porodina akumulacija e biti uveana, odnosno umanjena. Bilans tokova
gotovine moe se iskazivati meseno, tromeseno ili godinje. Kao i kod Bilansa uspeha i stanja,
bitni su precizni podaci i aurno voenje, kako bi rezultat bio relevantan. Svrha bilansa tokova
gotovine porodice je da se u odreenom vremenskom periodu uvidi da li porodica ima neto priliv
ili odliv gotovine ili su prilivi jednaki odlivima, kao i kojom dinamikom se uveava ili umanjuje
akumulacija porodice.
Obrnuto, ukoliko porodini bilans tokova gotovine pokae neto odliv, postavlja se pitanje
njegovog pokria. Ukoliko su prilivi i odlivi izjednaeni, to nije redak sluaj u praksi (ne postoji
suviak ili manjak gotovine), dalje analize treba da daju odgovor, na koji nain (poveanjem
priliva, ili smanjenjem odliva) moe da se ostvari neto priliv.
U etvrtom delu ovoga rada, u studiji sluaja na praktinom primeru, testirae se
navedeni modeli, ime e se moi stei uvid u opravdanost modela bilansiranja porodinih
finansija. Navedeni modeli mogu biti od velike koristi kako lanovima porodice u efikasnom
upravljanju finansijama i imovinom, tako i drugim institucijama, najpre poslovnim bankama, i
drugim zainteresovanim institucijama. Najvaniji cilj sagledavanja mogunosti ovakvog modela,
je sagledavanje povezanosti tokova gotovine izmeu porodinih finansija i porodinog posla.
Ono to je tipino za bilansiranje porodinih finansija, to je da je stvarno i knjigovodstveno
stanje u sutini izjednaeno, i da bi porodini bilans trebao da daje realnu sliku finansija i
imovine porodice, to nije uvek sluaj sa poslovnim bilansima u odnosu na realno poslovanje.
48
U razvijenijim ekonomijama, bilansiranje porodinih finansija ve due vreme, u naunoj

i strunoj javnosti zauzima znaajno mesto. Personalne i porodine finansije izuavaju se kao
ua nauna oblast. Vei broj autora objavio je razliite modele bilansiranja a poslednjih nekoliko
godina razvijaju se i komercijalni programski softveri koji omoguavaju porodici da samostalno i
efikasno upravlja svojim prihodima i rashodima. Najee se objavljuju razliiti modeli
porodinih bilansa gotovine. Tako je na inicijativu Vlade Singapura pokrenut Nacionalni
program finansijske edukacije pod nazivom Money SENSE, pa je novembra 2004.godine
objavljena zvanina publikacija iz koje se kao adekvatan za analizu u ovom radu, moe izdvojiti
sledei izvetaj mesenih tokova gotovine porodice:
Tabela 7- Primer porodinog izvetaja tokova gotovine (Money Sense, 2004)
49
Ovaj pregled pokazuje vie vrsta trokova (trokovi stanovanja, osiguranja, poreza,
kolovanja dece, preko trokova transporta, reijskih trokova, trokova ishrane do trokova
putovanja, razliitih aktivnosti i sporta). Prikazani meseni izvetaj tokova gotovine, je posebno
zanimljiv iz razloga to on ne daje samo pregled aktuelnih (ostvarenih) trokova (odliva
gotovine), ve uporeuje dve vertikalne kolone actual expenses i targeted expenses
uporeujui tako planirano i ostvareno, dajui ovom izvetaju odreenu dinaminost i kvalitet u
smislu praenja i analize planova koji se postavljaju. Poslednja kolona je Priorities, koja
pokazuje nivo znaaja, tj. da li se radi o realnoj potrebi (to se moe smatrati nunom
potronjom) ili se pak radi o eljama (to moe predstavljati odreene oblike luksuzne
potronje). Net cash flow je krajnji preostali iznos gotovine, kao razlika izmeu ukupnog
priliva i ukupnog odliva gotovine za taj mesec.
3. OTPLATA KREDITNIH ZADUENJA U PERIODU EKONOMSKE RECESIJE

Poslednjih godina svetska pa samim tim i naa ekonomija, ula je u period ekonomske
recesije, koju karakteriu poveanje nezaposlenosti, smanjena privredna aktivnost, u nekim
oblastima znaajno smanjenje obima poslovnih aktivnosti (na primer graevinska, auto industrija
itd.). Sve to uticalo je na stvaranje oteavajuih uslova za urednu otplatu kreditnih zaduenja, ne
samo fizikih, ve i pravnih lica i preduzetnika.
Procenat loih plasmana, u skladu sa meunarodno prihvaenom definicijom se iskazuje
kao NPL (Non performing loans) i predstavlja stanje duga plasmana koji su u docnji preko 90
dana ili sa docnjom i ispod 90 dana ukoliko banka proceni da je kreditna sposobnost dunika
toliko ugroena da se otplata duga u celosti, dovodi u pitanje. NPL se poveava iz godine u
godinu, a poslednjih godina urednost otplate kreditnih zaduenja fizikih lica se smanjuje ak i
kod onih kreditnih proizvoda ija se otplata smatrala najurednijom (stambeni krediti). Od
kredinih proizvoda koja koriste fizika lica, najpre su klijenti korisnici retail kreditnih proizvoda
(gotovinski krediti, kreditne kartice itd) sve neurednije izmirivali obaveze, da bi se kasnije,
ovoj grupi korisnika kredita, pridruili korisnici potroakih i auto kredita, ali i korisnici lizinga.
Poveanje docnje u otplati stambenih kredita, neurednost otplate fizikih lica, najpre u SAD,
50
generisalo je ekonomsku krizu, koja je poprimila svetske razmere, pa samim tim je obuhvatila i
zemlje jugoistone Evrope, ukljuujui i Srbiju. Porast nepoverenja investitora, smanjeni
privredni rast, ekonomska recesija, imali su veoma negativne efekte na ekonomiju i standard
stanovnitva u Republici Srbiji, to je u krajnjoj iteraciji uslovilo otanu otplatu kredita privrede i
drutva.
Glavni razlozi za poveanje NPL-a kredita fizikih lica su :
poveanje nezaposlenosti;
nedovoljan rast prosene zarade u poreenju sa rastom cena na malo;
promene deviznog kursa;
metodologija obrauna kreditne sposobnosti fizikih lica ;
problemi u poslovanju poslodavaca i drugi razlozi;
Jedan od najizraenijih razloga za poveanje kanjenja u otplati kreditnih zaduenja

fizikih lica je prekid radnog odnosa. Prema podacima RZS-a za III kvartal 2014. godine, stopa
nezaposlenosti u Republici Srbiji iznosila je 18,4%. Ekonomska recesija prouzrokovala je
znaajno smanjenje privredne aktivnosti, pa je dolo do smanjenja potrebe za radnom snagom ne
samo u privatnom, ve i u javnom sektoru. Fizika lica koja ostaju bez posla, veoma teko, iz
istih razloga, pronalaze novo zaposlenje, ili pak pronalaze posao u sivoj zoni (rad na crno) ili u
sezonskim i poslovima na odreeno vreme. To direktno utie na sposobnost otplate kredita u
negativnom smislu, pa ova grupa klijenata banaka postepeno poinje sa manjim docnjama u
otplati, da bi vremenom otplata kreditnih zajmova prestala, te poslovne banke aktiviraju
instrumente obezbeenja i ulaze u sudske sporove sa klijentima koji su sa prekomernom
docnjom u otplati.
Stagnacija i pad realnih zarada sa jedne i porast potroakih cena sa druge strane, takoe
imaju negativan uticaj na kreditnu sposobnost i oteanu otplatu kreditnih aranmana. Prema
podacima RZS prosena neto zarada u Republici Srbiji u novembru 2014. godine iznosila je
44.206 dinara, dok je u III kvartalu 2014. godine, prosena mesena potronja po domainstvu
52.827 dinara. Ako se uzme u obzir, i nezaposlenost, tj da je veliki broj domainstava u kojima
51
je zaposlen samo jedan lan, evidentno je da se suava prostor za otplatu ranije uzetih kredita,
usled smanjenja realne zaraivake sposobnosti pojedinaca, ali i zbog porasta trokova ivota.
Promene deviznog kursa itekako imaju negativan uticaj na otplatu kreditnih aranmana,
naravno onih koji su indeksirani u ino valuti. Valuta EUR konstantno belei rast u odnosu na
dinar, dok je valuta CHF poslednjih godina imala intenzivan skok u odnosu na sve druge valute,
a pre svega na domai dinar, to je uslovilo da korisnici kredita koji su indeksirani u vajcarskim
francima (prevashodno korisnici stambenih kredita), u proseku dobiju vei anuitet otplate i do
50% inicijalnog mesenog anuiteta, uz injenicu da se osnovni dug ne umanjuje, nego se u
odreenom procentu i uveava. Problem sa ovim kreditima je primetan i u drugim zemljama EU,
i NBS je saradnji sa poslovnim bankama u vie navrata pokuala da pronae trajniji model za
reenje problema ovih kredita, ali bez znaajnijeg uspeha.
Metodologija obrauna kreditne sposobnosti poslovnih banaka, determinisana je
regulativom NBS i politikama poslovnih banaka, kako je u predhodnom delu rada objanjeno.
Kako aktuelna metodologija obrauna kreditne sposobnosti fizikih lica, na izvestan nain
dozvoljava poslovnim banakama da same odrede procenat optereenja mesene zarade
(plate/penzije) korisnika kredita, tako se faktiki moe na srednji rok uzrokovati kreditna
nesposobnost, koja na kratak rok nije toliko vidljiva. Dozvoljeno meseno optereenje kreditnim
obavezama varira meu poslovnim bankama od 40% do 60% mesenog priliva, ali ono to
zabrinjava, to je da je to optereenje kod pojedinih banaka dozvoljeno i za manje grupe zarada
(blie zakonskom minimumu), i to bez obaveze ukalkulisavanja minimalne potroake korpe. To
na primer znai, da se lice sa neto platom od 23.000 rsd, u pojedinim bankama moe opteretiti sa
kreditnim obavezama do 13.800 rsd (DTI do 60%), to znai da ovom korisniku kredita po
odbitku takve mesene obaveze za podmirenje trokova ivota preostaje 9.200 rsd. Poto se
obino radi o dugoronim kreditnim aranmanima, jasno je da sa ovakvom metodologijom
obrauna kreditne sposobnosti, pojedine banke na srednji rok same generiu potencijalne NPLove.
Poslovanje poslodavaca, urednost izmirivanja obaveza prema zaposlenima takoe ima
veliki uticaj na oteanu otplatu kreditnih aranmana. Velike kompanije koje zapoljavaju vei
broj radnika, imaju i vee probleme sa nelikvidnou i osetljivije su na negativne efekte
52
ekonomske recesije. Taj nedostatak fleksibilnosti, neretko se prebacije na teret zaposlenih,

odlaganjem isplata zarada do smanjenja istih. Postoji i veliki broj fizikih lica preduzetnika
(vlasnika mikro i malih pravnih lica i preduzetnika), koji su zapravo sami sebi poslodavci. Usled
oteanih uslova poslovanja, poslednjih godina, podreenosti linih i porodinih finansija,
njihovim preduzetnikim poslovima, svakako dolazi do oteane otplate ranije uzetih kreditnih
proizvoda i porasta problematinih kredita kod poslovnih banaka.
Prema podacima Narodne banke Srbije, problematini krediti fizikih lica na kraju I
kvartala 2014. godine imaju bruto NPL pokazatelj 10,95%. Najvei udeo u NPL ovima fizikih
lica imaju stambeni krediti sa udelom od 29,8%.
Vrsta kredita
Iznos problematinih
kredita u
Procenat od
ukupnog NPL-a
Stambeni krediti
22,1 mlrd. RSD
30%
Gotovinski krediti
19,1 mlrd. RSD
26%
Kreditne kartice
5,1 mlrd. RSD
7%
Potroaki krediti
3,5 mlrd. RSD
5%
Minusi po tekuim raunima
4,0 mlrd. RSD
5%
Ostali krediti (poljoprivredni, auto,

ostali kred. fiz.licima
20,2 mlrd. RSD
27%
Tabela 8-Struktura problematinih kredita (Izvor NBS, Sektor za kotrolu poslovanja banaka,
Bankarski sektor u Srbiji Izvetaj za I tromeseje 2014.godine)
Iz prezentovane analize Narodne banke Srbije, na kraju I kvartala 2014. godine, vidi se
da dominantno uee u NPL-u fizikih lica imaju stambeni i gotovinski krediti koji zajedno ine
55,6% ukupnog NPL-a, dok je uee ova dva tipa kredita u ukupnoj bruto kreditnoj aktivnosti
fizikih lica 73,1%. Ako se pored navedenog, uzme u obzir nivo NPL-a sektora privrede (prema
istom izvoru) koji iznosi na kraju I kvartala 2014. godine 26,5% ili 48,1 mlrd. RSD, moe se
izvesti zakljuak da su trendovi negativni, i da rast NPL-ova moe ozbiljno ugroziti
funkcionisanje domaeg bankarskog sektora.
53
TREI DEO
PORODINO PREDUZETNITVO
54
1. DEFINICIJA PORODINOG PREDUZETNITVA

Postoji nekoliko definicija porodinog preduzetnitva ili porodinog biznisa. Porodinim
preduzeem se smatra preduzee u kom su zaposleni ili lanovi ue porodice, ili lanovi ue i
ire porodice ili veina zaposlenih nisu lanovi porodice, ali su dva ili vie lanova ukljueni.
Preovladava miljenje da se porodinim preduzeima smatraju preduzea u iji je rad ukljueno
barem dva lana porodice. Meutim, u praksi se deava da lanovi porodice poseduju preduzee
a da nisu ukljueni u funkcionisanje posla, nisu zaposleni, te se i takva preduzea smatraju
porodinim (Avlija, 2010).
Najoptija podela preduzetnikih delatnosti je podela na proizvodne, trgovinske i uslune
delatnosti. I poljoprivredni proizvoai koji proizvode svoje proizvode za trite, takoe se
mogu smatrati preduzetnicima. Preduzetnika delatnost treba da je trajna, u vidu zanimanja, i da
je u svrhu sticanja dobiti. Preduzetnik je obino punoletno lice, odgovarajue struke koje uz
odreenu dozvolu registracionog organa obavlja odreenu delatnost, pri tom odgovarajui
celokupnom svojom imovinom za obaveze proistekle iz obavljanja odreene delatnosti
(Kostadinovi, Raci, 2009).
Posveenost poslu je najvaniji element porodinog biznisa. Neminovno se posao prenosi
i na ostale lanove porodice. Postie se dobar radni duh, motiviu se i ostali zaposleni koji nisu
lanovi porodice. Jedan od nedostataka porodinog preduzea je konflikt koji se javlja usled
neusaglaenosti porodine i poslovne kulture. Najee slabosti preduzetnika mogu se svrtati u
sledee kategorije: informacijski gep, gep u tehnikim mogunostima za reavanje problema,
obrazovni gep i gep u raspoloivim resursima (Avlija, 2010).
Preduzetniki posao je po vie osnova povezan sa porodicom iji lan obavlja
preduzetniku delatnost, to je i predmet ovog rada. Pretpostavka je naravno da je porodica
vielana. Predhodno definisano preduzetnitvo, je u osnovi porodino preduzetnitvo ako se
uvae navedene veze koje postoje izmeu porodinih finansija i imovine, i preduzetnike
55
delatnosti koju obavljaju lanovi porodice, pa se sve ee u terminologiji koristi i izraz

porodino preduzetitvo.
Iza definicije termina porodino preduzetnitvo obino stoji porodica sa svim svojim
ekonomskim, drutvenim i drugim karakteristikama. Dinamiki gledano porodini posao raste i
razvija se, a sa njim su u izvesnoj korelaciji i finansije porodice, to ima dalje uticaje na sve
lanove poridice. Porodini posao moe uveati porodinu imovinu u bilo kom obliku, ali je
moe i umanjiti ili ak dovesti do linog bankrota i bankrota porodice.
U ovom radu porodino preduzetnitvo se ne sagledava samo kao obavljanje odreene
prvredne delatosti, ve se porodino preduzetnitvo sagledava i analizira u irem smislu, kao
sposobnost i spremnost porodica, kao drutveno-ekonomskih zajednica da investiraju u razliite
oblike investicija, koje nemaju nuno karakteristike privrednih delatnosti.
U ovom delu rada analizirae se oblici porodinog preduzetnitva, kroz teorijsku analizu,
kako se i na koji nain osnivaju, razvijaju i gase preduzetniki poslovi, ali i razliiti oblici
preduzetnitva porodice. Analizirae se metodologija poslovnih banaka u analizi kreditnih
zahteva ovakvih preduzetnikih, porodinih firmi, i na kraju, koje kreditne prozvode najvie
koriste ovakve firme. Poseban osvrt na kraju ovog dela dat je na razvoj preduzetnitva u
Evropskoj Uniji.
1.1.
Porodino preduzetnitvo u uem i irem smislu
Porodino preduzetnitvo moemo posmatrati i analizirati iz vie razliitih uglova.

Najoptiji i najosnovniji pristup u analizi preduzetnitva, je preduzentitvo u uem i u irem
smislu. Ova podela se bazira na shvatanju znaenja pojma preduzetnitvo. Po nekim autorima
preduzetnitvo je obavljanje odreene delatnosti od strane preduzetnika, ali ire gledano
preduzetnitvo se moe posmatrati i kao preduzetnika sposobnost pojedinca da planira line i
porodine investicije, ulaganja ne samo u odreene poslovne delatnosti, ve i u razliite oblike
56
imovine, vrednosne papire, pa i u obrazovanje i druge drutvene delatnosti, to moe stvoriti

prihode u kratkom, srednjem ili dugom roku.
Preduzetnitvo se definie i kao drutvena funkcija kreiranja i stvaranja vrednosti putem
kreativnog kombinovanja poslovnih resursa, dok je preduzetnik nosilac preduzetnikih
aktivnosti, pokreta poslovnog poduhvata (Avlija,2010).
Definisanje preduzetnitva za razliite autore postavlja pitanje granica do kojih treba ii
kada se nastoji izvesti egzaktna definicija preduzetnitva. Jedan deo autora vidi preduzetnitvo
kao proces kreiranja nove vrednosti kroz implementaciju novih tehnolokih koncepata. Neki
autori ire ovu definiciju, uzimajui u obzir iri kontekst i vide primenu novih poslovnih
koncepata kao koncept preduzetnitva i preduzetnikog delovanja. Na kraju, odreeni autori vide
svaku novu aktivnost koja rezultuje organizacionim promenama i novom ekonomskom
vrednou kao preduzetnitvo (izmi,2012).
1.1.1. Preduzetnitvo porodice u uem smislu

Porodino preduzetnitvo u uem smislu, predstavlja orjentisanost porodice ka obavljanju
porodinog posla, bilo da je u pitanju nasledni posao ili otpoinjanje novog posla. U uem smislu
posmatra se odreena poslovna aktivnost tj. konkretna delatnost kojom se jedan ili vie lanova
porodice bavi. Da li je neka porodica preduzetna u uem smislu, podrazumeva i fleksibilnost
lanova porodice da zaponu, odre, nastave i razviju konkretnu delatnost. Preduzetne su i one
porodice, koje zapoinju odreeni posao, kao dodatni izvor prihoda. Posebna su kategorija,
seoska domainstva, tj. porodice koje se bave razliitim poljoprivrednim delatnostima. Kod ovih
porodica inventivnost, orjentisanost ka novinama u proizvodnim procesima i svi elementi
preduzetnitva su svakako neophodni.
Pojmovno, ne bi trebalo meati pojmove liderstva, preduzetnitva i menadmenta, iako ih
neki teoretiari izjednaavaju. Liderstvo je uticaj pojedinca na sledbenike u svrhu ostvarenja
ciljeva, menadment kao kombinovanje faktora, a preduzetnitvo kao preusmeravanje kapitala u
57
kombinovane faktore. Nema malog biznisa bez svrsishodne preduzetnosti vlasnika-preduzetnika.

Preduzetnitvo je otpoinjanje biznis ideje, pozicioniranje, dok je dalji razvoj i stabilizacija
zapravo menadment, da bi kasnije posao zavisio od liderstva (Mai, 2011). Da bi preduzetnik,
lan porodice nosilac posla, bio uspean u obavljanju odreene delatnosti, on svakako pored
znanja, vetina, i predhodno steenog obrazovanja, mora imati i osobine lidera, da bi posao koji
obavlja bio uspean (da bi i zaposlenima, i ostalim lanovima porodice davao pozitivan primer).
Kompletna linost u biznisu treba da pokazuje individualnost, profesionalnost u svakom
pogledu, sposobnost komunikacije i dobre organizacione sposobnosti (Markovi, 2003).
Preduzetnik moe biti inovator (kreator promena), imitator (kreativna imitacija), aplikator
(apliciranje sa odreenom poslovnom idejom u praksi) i relokator (neprestano traganje na tritu
za mogunostima i novim potrebama) (Avlija, 2010).
U SAD se pod predzetnikom podrazumeva osoba koja poinje svoj, mali i novi biznis
(start up). U Nemakoj se preduzetnik indentifikuje sa vlasnikom biznisa i oznaava osobu koja
je vlasnik i vodi firmu (Mai, 2011).
1.1.2. Preduzetnitvo porodice u irem smislu

Preduzetntitvo porodice u irem smislu moe se definisati kao sposobnost porodice kao
celine, a i njenih lanova pojedinano, da se aktivira, mobilie resurse, planira i akumulira
finansijska sredstva, pored sposobnosti da obavlja odreenu delatnost. iri smisao porodinog
preduzetnitva omoguava tzv.preduzetniki duh u porodici.
Preduzetnitvo u osnovi nosi preduzetniki rizik, jer nije izvesno da e svaki oblik
aktivnosti ili delatnosti lanova porodice, biti potvren kao siguran i profitabilan. Nisu retki
sluajevi gubitaka po osnovu pogrenih ulaganja, i to gubitaka koji prevazilazi inicijalna
ulaganja, pa ak i takvih da se optereuje porodina imovina.
Da bi porodica bila preduzetna u irem smislu, potrebno je da poseduje izvestan nivo
finansijske pismenosti ali i finansijski plan. To znai da su usaglaeni prilivi i odlivi gotovine, i
58
da se sa odreenom preduzetnikom aktivnou, poveava neto priliv finansijskih sredstava.

lanovi porodice, koji su najee nosioci prihoda ali i donosioci dugoronih i bitnih odluka,
moraju biti osposobljeni da planiraju, organizuju i vode porodine investicije, uvaavajui sve
aspekte drutveno-ekonomskog funkcionisanja porodice.
iri smisao porodinog preduzetnitva podrazumeva aktivnosti kao to su ulaganja u
imovinu sa prinosom (nepokretna imovina, hartije od vrednosti itd.), zatim akumuliranje
finansijskih sredstava (tednja sa prinosom), i ulaganja u razliite polise osiguranja, penzione
planove i investicione fondove (sa sigurnim prinosom). Porodinim preduzetnitvom u irem
smislu moe se smatrati i ulaganje u obrazovanje, zatim struno usavravanje ili dokolovavanje
lanova porodice, koje je na srednji rok troak porodice (odliv finansijskih sredstava). U dugom
roku, lan porodice, zahvaljujui ulaganju u obrazovanje, ostvarie kontinuiran i vei priliv
finansijskih sredstava po osnovu veeg obrazovanja i strunosti. Sve navedene aktivnosti imaju
za svrhu izvesno osiguranje porodice u buduem periodu. Na primer oroena tednja predstavlja
direktno finansijsko osiguranje porodice u buduem periodu, od nepredvienih dogaaja ili
trokova. tednja kao vid akumulacije moe biti iskorienja za otpoinjanje odreene
preduzetnike delatnosti, ili se moe uloiti u struno usavravanje i obrazovanje lanova
porodice, pa tako indirektno moe doprineti i drutvenom i materijalnom boljitku porodice u
buduem periodu.
Ukoliko poslovna banka obavlja (ukoliko ima dozvolu NBS i Komisije za hartije od
vrednosti) za dilerko-brokerske poslove, klijenti (domainstva) mogu svoju slobodnu tednju
preusmeriti u investicije u razliite hartije od vrednosti, koristei poslovnu banku kao
posrednika, ali su na raspolaganju i druge posrednike institucije (Hadi, 2005).
Ulaganja u investicione fondove, i razliite hartije od vrednosti (akcije, obveznice, zapisi
itd.), imaju karakter investicionih ulaganja, i ona za porodicu prosene finansijske pismenosti
mogu biti dodatna delatnost (uz pomo konsultanata). U domaim uslovima, ovakva ulaganja
zastupljena su u malom procentu, dok se u zemljama EU i SAD, ovakva kupovina i trgovina
vrednosim papirima, obavlja u daleko veem obimu, i po pravilu uz angaovanje oblaenih
brokera i konsultantskih kua. Kupovinom investicionih jedinica kao i hartija od vrednosti,
59
fiziko lice moe ostvariti prinos ili kapitalnu dobit, koju dalje moe investirati u line ili potrebe
porodice, ali esto se deava da ovakva ulaganja proizvedu gubitak.
Ulaganja u dobrovoljne zdravstvene i penzione fonove, kao i razni oblici osiguranja,

sama po sebi nemaju karakter poslovne aktivnosti pojedinca i porodice (u smislu prinosa i
profita), ve imaju striktno definisanu namenu, za koju se vezuju i koja im daje svrhu.
Penzioni fondovi imaju svrhu da lanu porodice koji izdvaja sredstva u odreeni fond, ali i
porodici u kojoj ivi, omogui odreen meseni priliv u budunosti, pored osnovne penzije iz
Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. Polise zdravrstvenog i ivotnog osiguranja su
finansijski proizvodi, koji iako imaju odreeni prinos, imaju prevashodnu svrhu da u sluaju
nastupanja
osiguravajueg sluaja,
odreena
finansijska
sredstva
isplate
osiguraniku
(zdravstveno osiguranje), ili porodici osiguranika (u sluaju ivotnog osiguranja). I u sluaju

penzionog fonda, zdravstvenog i ivotnog osiguranja, porodica iji lan poseduje neki vid
osiguranja, moe oekivati odreeni finansijski priliv.
Navedene aktivnosti nisu klasine delatnosti ili klasina zanimanja, mada je mogue da
porodica obavlja i porodian posao u uem smislu a da je istovremeno preduzetniki orjentisana
u irem smislu.
1.2.
Preduzetnitvo u urbanim i ruralnim sredinama
Preduzetnitvo porodice u mnogome zavisi od sredine i neposrednog ambijenta u kome

se odvija. Bez obzira na moderne informacione tehnologije, koje u razvijenom poslovnom svetu
znaajno pojednostavljuju ekonomski i drutveni ivot, pospeuju kretanje ljudi i kapitala, gde
postoji dobra infrastrukturna opremljenost, u domaem drutvo-ekonomskom ambijentu i dalje
su veoma izraene razliite okolnosti i uslovi za preduzetnitvo. Tu se najpre misli na razliite
uslove za razvoj preduzetnitva u ruralnim i urbanim sredinama.
Urbane sredine su vei gradski centri, naseljeni veim brojem stanovnika. To su ujedno
administrativni centri odreenih regiona, ali i sedita razliitih institucija, dravnih organa, veih
60
kompanija itd. To su izvesni regionalni finansijski i trgovinski centri, u kojima je poslovanje

privrednih subjekata na izvestan nain olakano, upravo zbog karakteristika urbanih centara. Sa
druge strane ruralne sredine, koje se esto terminoloki shvataju kao seoske sredine, zapravo su
sve ostale sredine, koje su, u geografskom smislu, izvan urbanih. To nisu samo sela razliitih
veliina, povrina i broja stanovnika, ve i manja naselja pa i varoice, koje nemaju navedene
komparativne prednosti za otpoinjanje i razvoj preduzetnitva. Prostorno, ruralne sredine
zauzimaju daleko vee geografske povrine i u njima ivi vei broj stanovnika nego u urbanim,
ali je oigledno da je kvalitet ivota loiji u ruralnim nego u urbanim sredinama, kao i da je
infrastruktura ruralnih podruja na daleko loijem nivou. Ruralne sredine su oekivano sredine
koje obiluju prirodnim resursima, ne samo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, za koju se
vezuju, ve i za proizvodnju proizvoda viih faza prerade kao i za gotove proizvode. Na primer,
u ruralnim sredinama se nalaze farme za stoarsku proizvodnju, dok su mlekare obino u veim
gradskim centrima itd. Ako bi se, uz pomo dravnih podsticaja i odreenim sistemskim
regulativama, stvorio ambijent da se poveaju investicije u ovim u ruralnim podruijima,
socijalna, drutvena i ekonomska slika ovih krajeva bila bi daleko bolja. U ruralnim sredinama su
ne samo kapaciteti za poljoprivrednu proizvodnju, ve i rudnici, ume i razliite sirovinske i
energetske baze za mnoge razliite delatnosti.
Kada se analizira mogunost razvoja preduzetnitva u ruralnim u odnosu na urbane
sredine, potrebno je imati u vidu drutveno-ekonomske i socioloke karakteristike porodica koje
ive u ruralnom podruju. To su obino viegeneracijske porodice, u velikom procentu
poljoprivredna gazdinstva, to u mnogome ograniava razvoj preduzetnitva.
U urbanim sredinama, koje su esto i administrativni i finansijski centri, razvoj
preduzetnitva ima svoje prednosti, utoliko pre zbog veeg broja stanovnika, i dostupnosti radne
snage razliitih obrazovnih profila. Sa druge strane, postoje odreene delatnosti (najee
proizvodne) koje je teko ili gotovo nemogue (zbog svojih specifinosti) obavljati u naseljenim
centrima.
61
1.3.
Preduzetnitvo po delatnostima
Postoji veliki broj razliitih delatnosti koje preduzetnici obavljaju. Najosnovnija podela
delatnosti je na :
Uslune delatnosti;
Proizvodne delatnosti;
Trgovinske delatnosti.
U okviru osnovnih grupa, delatnosti se mogu podeliti na podgrupe po razliitim

kriterijumima, ali navedena podela je najire prihvaena u teoriji i praksi. Prema istraivanju
koje je 2012.godine obavilo Ministarstvo privrede a objavljeno u Izvetaju o malim i srednjim
preduzeima i preduzetnitvu, pokazatelji poslovanja sektora MSPP prema delatnostima
prikazani su u tabeli u nastavku:
Tabela 9: Pokazatelji poslovanja MSPP prema delatnostima u 2012.

Broj preduzea
zaposenost
promet
BDV
% privrede
mil. din.
% privrede
mil. din.
% prvrede
broj
% privrede
broj
Razmenljivi sektori
59.315
18,7
277.138
23,1
1.728.414
19,9
316.739
18,1
Preraivaka ind.
51.409
16,2
223.291
18,6
1.284.037
14,8
248.513
14,2
Ostali razmenljivi
7.906
2,5
53.847
4,5
444.378
5,1
68.226
3,9
Nerazmenljivi sektori
257.847
81,2
504.888
42,0
3.961.252
45,5
660.349
37,7
Graevinarstvo
23.607
7,4
60.436
5,0
374.120
4,3
80.974
4,6
Trgovina
96.001
30,2
218.614
18,2
2.624.309
30,2
269.240
15,4
36.808
11,6
56.531
4,7
287.172
3,3
89.092
5,1
101.432
31,9
169.308
14,1
675.651
7,8
221.042
12,6
317.162
99,8
782.026
65,1
5.689.666
65,4
977.088
55,8
Strune, naune,
inovacione i tehn.del.
Ostali nerazmenljivi
Ukupno MSPP
Izvor: Izvetaj o malim i srednjim preduzeima i preduzetnitvu MP, za 2012.
62
Iz predhodne tabele moe se izvesti zakljuak da sektor MSPP-a ini preko 99% svih
privrednih subjekata, da zapoljava neto vie od dve treine zaposlenih, koliko je i uee u
ukupnom prometu privrede, to ukazuje na znaaj ovog sektora za privredu u irem smislu.
Kada je re o uslunim delatnostima, onaj ko vri odreenu uslugu (u naem sluaju
preduzetnik), omoguava korisniku te usluge odreeni benefit, nezavisno od toga da li je
korisnik uluge fiziko ili pravno lice ili i fiziko i pravno lice istovremeno. Tako na primer,
advokatske, knjigovodstvene, konsultantske, marketinke usluge mogu biti namenjene razliitim
grupama korisnika. Usluna delatnost sama po sebi nije delatnost koja u osnovi kreira krajnji,
gotovi proizvod, mada postoje delatnosti, kao na primer ugostiteljska delatnost, koja spada u
kategoriju uslunih delatnosti, ali je to ipak delatnost koja stvara odreeni gotovi proizvod
(proizvodnja i prodaja hrane i pia). Za navedenu delatnost se moe rei i da je ujedno i usluna ,
i proizvodna ali i trgovinska. Otpoinjanje uslune delatnosti za preduzetnika, u odnosu na druge
delatnosti iziskuje najmanja ulaganja, jer ova grupa delatnosti u osnovi ne potrebuje investiciona
ulaganja ili vei iznos obrtnih sredstava, ali ni to nije uvek pravilo. Postoje i odreene uslune
delatnosti koje mogu iziskivati vea ulaganja, u cilju boljeg i odrivog poslovanja (na primer
restoran sa indentinim menijem moe biti otvoren sa minimalnim ili sa viestruko veim
ulaganjima u opremu, enterijer, eksterijer ali i radnu snagu, a to se direktno moe odraziti na
prihode i profit od te delatnosti, ali i prevelika ulaganja mogu otperetiti i trajno uruiti
poslovanje).
Proizvodna delatnost podrazumeva stvaranje nove vrednosti, dakle, proizvodnju u

materijalnom smislu, korienjem odreenih resursa i kapaciteta. Postoji veliki broj proizvodnih
delatnosti, i one najee iziskuju vea inicijalna ulaganja, i to ne samo kao investiciona ulaganja
(nabavka proizvodnih kapaciteta, maina, izgradnja proizvodnih objekata), ve i ulaganja u
obrtna sredstva (sirovine, repromaterijal i sl.). Otpoinjanje proizvodne delatnosti za
preduzetnika podrazumeva vea sopstvena sredstva, koja se mogu dopuniti dugoronim
pozajmljenim sredstvima (investicionim kreditima), s tim to je poeljno da u ukupnim poetnim
ulaganjima to vie dominiraju sopstvena sredstva u odnosu na pozajmljena (kreditna) sredstva.
63
Trgovinska delatnost predstavlja promet materijalnih dobara. Osnovno pravilo trgovine je

nabavka dobra po niim, i prodaja po viim cenama, to preduzetniku omoguava da ostvari
izvesnu razliku u ceni. Inicijalna ulaganja u trgovinsku delatnost su najee neto vea nego
ulaganja u veinu uslunih, a manja u odnosu na veinu proizvodnih delatnosti, mada to nije
uvek pravilo. Otpoeti trgovinsku delatnost, za preduzetnika predstavlja obavezu da obezbedi
dovoljno sopstvenih sredstava kojima e finansirati obrtnu imovinu. Razvojem trgovinske
delatnosti, esto se ukazuju potrebe za ulaganjem u prodajne i magacinske kapacitete, opremu ali
i ulaganja u marketing (koja poslednjih godina sve vie dobijaju na znaaju). Ukupna ulaganja u
trgovinske delatnosti malog preduzetnika (preduzetnika radnja, mikro i malo preduzee) u
osnovi nisu velika, ali za delatnosti veleprodaje, uvoza i izvoza, nivo neophodnih sredstava za
otpoinjanje i razvoj posla su daleko vea od uobiajenih.
1.1.
Porodini posao kroz vie generacija
Zapoeti, razviti, odrati i proiriti porodian posao, izazov je ne samo za jednog

preduzetnika, ve esto i za generacije koje nasleuju poslovanje preduzetnika. Sam termin
porodian posao, oznaava izvesno poverenje i sigurnost za kupce ili korisnike usluga odeenog
porodinog posla. Viegeneracijski porodini posao, traje kroz vie generacija, najee iz dva
razloga. Prvi razlog je taj da se odreene delatnosti, koje zahtevaju specifina znanja i vetine
(preteno zanatske, uslune i sline delatnosti) prenose sa kolena na koleno (preduzetniki
know-how). Drugi razlog je injenica da su mlae generacije u velikom broju sluajeva
predodreene da nastave zapoeti posao, jer je posao oekivano, ve razvijen, i obino imaju
razvijeno trite za svoje proizvode i usluge.
Promena nosioca posla sa jednog na drugog preduzetnika, na naslednika posla,

pretpostavlja izvesne promene u voenju i organizovanju tog posla, u smislu da naslednik posla
u poslu pokae izvesnu inventivnost, pratei nove trendove u poslovanju, s obzirom da
objektivne generacijske razlike. O ovome e biti vie rei u analizi istraivanja u etvrtom delu
rada.
64
Nasleivanje porodinog posla predstavlja prenos poslovanja sa jedne na drugu

generaciju, i taj prenos ima dva aspekta: prenos rukovoenja i prenos vlasnitva (uli i dr,
2012).
Mlae generacije preduzetnika u poslovanju primenjuju nove informacione tehnologije,
nove trendove, uvaavajui savremene marketing koncepte, i osavremenujui procese
poslovanja. Ukoliko je u pitanju preduzetnika delatnost kao to su stari zanati, ili sline
preduzetnike delatnosti, nasledstvo takvog posla ne bi trebalo da pretpostavlja vee promene u
organizaciji i u primeni novih trendova, jer je tradicionalnost ovih preduzetnikih delatnosti
upravo klju njihovog dugogodinjeg uspeha. Pojedine promene mogu biti od negativnog uticaja
na poslovanje, i to do te mere da ugrozi postojanost tog preduzetnikog posla.
Porodini savet, porodini sastanak i porodini statut ili protokol, predstavljaju, uputstvo
ili nain kako da se porodica organizuje i kako da se donose bitne odluke u vezi sa porodinim i
poslovnim odnosima. Sve ovo ima za cilj da se sa dominantne uloge osnivaa-vlasnika (one man
show), odluke postepeno prenose na nove generacije, na sistem decentralizacije odluivanja, jer
se tako izmeu ostalog predupreuje rizik odluivanja jednog kljunog oveka (uli,2012).
Zbog navedenih razloga prelazak porodinog posla sa jedne na drugu generaciju
preduzetnika, sam po sebi nosi odreeni rizik. Da bi se porodini posao odrao usled promene
nosioca posla, prilikom smene generacija poeljno je da preduzetnik naslednik provede u
preduzetnikom poslu kao zaposleni, dovoljan vremenski period, kako bi sama promena nosioca
posla bila kontinuelna.
Najee greke koje se javljaju prilikom pokuaja prenosa posla sa generacije na
generaciju su nespremnost postojeeg nosioca posla, nepripremljenost naslednika, pa i samog
posla, dranje kontrole nad poslom postojeeg nosioca, potom nedavanja sutinskog ovlaenja
za upravljanje, nedovoljna ukljuenost naslednika posla u planove samog posla, nesigurnost
postojeeg nosioca posla, i dilema ta posle povlaenja (Thompson, 2006).
65
Kada porodian posao postane viegeneracijski, on na izvestan nain i u odeenoj meri

postaje obavezujui za mlae generacije odreene porodice, to moe usloviti dva scenarija.
Prvi je taj da mlade generacije koje nasleuju posao, zaista prihvate da se tim poslom
bave, i to tako to e svoje struno obrazovanje i usavravanje, samoinicijativno usmeriti ka
delatnosti porodinog posla. Tako e se ispuniti osnovna pretpostavka da e smena generacija u
preduzetnikom poslu protei bez veih problema. Drugi scenario, podrazumeva nevoljan i ako
se moe rei neiskren pristup mlaih generacija, kada donose odluku da prihvate nasledstvo
porodinog posla, koji je zapravo delatnost kojom oni ne ele da se bave, ali iz razliitih razloga
ipak pristaju na to (porodini, drutveno-socijalni razlozi i sl.). To svakako nije dobro za
postojanost porodinog posla, jer perspektiva tog posla nije dobra zbog osnovne definicije
preduzetnitva da je preduzetnik fiziko lice koje obavlja delatnost, te se oekuje da fiziko lice
voljno obavlja tu delatnost,.
U zavisnosti od forme organizovanja porodinog posla (preduzetnika ranja, mikro ili
malo preduzee i sl.), postoje razliite mogunosti za prelazak porodinog posla sa jedne na
drugu generaciju. Ako se radi o preduzetnikom biznisu u izvornom smislu te rei tj.
preduzetnikoj radnji, vlasnika i upravljaka funkcija su prirodno izjednaene, te naslednik
posla preuzima posao u celosti. Kod privrednih drutava, naroito kod mikro i malih preduzea,
slina je situacija, samo je forma organizovanja drugaija. Manji privredni subjekti se u veini
delatnosti vezuju za pojedinca, bez obzira na obim posla, broj zaposlenih itd. Meutim, postoje
odreeni porodini poslovi, najpre mala i srednja preduzea, ali i preduzetnike radnje (koje su
to samo po formi organizovanja, ali imaju velike prihode i broj zaposlenih), u njima se moe
odvojiti vlasnika od upravljake funkcije, zbog veeg obima poslovanja, mogunosti i resursa.
Naslednici ovakvih porodinih poslova, ostvaruju dividende, i dobiti po osnovu vlasnitva, ali je
dugorono gledano, odrivost malih privrednih subjekata u kojima je razdvojena vlasnika od
upravljake funkcije, veoma diskutabilna.
Kod velikih privrednih subjekata, koji su u vlasnitvu porodica (to je da daleko ei
sluaj u razvijenim ekonomijama, sa viedecenijskim kapitalistikim ureenjem ekonomije i
drutva), nasledstvo porodinog posla je uobiajeno, i njemu se prilazi na neto drugaiji nain
66
nego kada je u pitanju manji preduzetniki porodini biznis. Naslednici velikih porodinih
kompanija, obrazuju se i usavravaju za nasledstvo u vlasnitvu, koje e se u upravljakom
smislu manifestovati obino ne dalje do skuptine akcionara ili upravnog odbora (poto su
ovakve kompanije najee akcionarska drutva), gde se donose strateke odluke. Izvrni i
operativni menadment, esto nisu pozicije koju naslednici ovakvih kompanija obavljaju, jer se
vlasnika i upravljaka funkcija obino razdvajaju, mada ima primera i gde se ne odvajaju.
Kada se govori o generacijskom sledu u porodinom poslu, vano je napomenuti da
poslovne banke, metodoloki, prilikom analize poslovanja porodinog posla, polau veliki znaaj
na ovaj kriterijum. Ukoliko za bilo koji kreditni aranman aplicira preduzetnik, nosilac posla,
stariji od 55 godina, eliminacioni kriterijum za odobrenje kreditnog zahteva u praksi moe biti
nepostojanje naslednika posla. Poeljno je da su naslednik ili naslednici posla, prilikom analize
kreditnog posla ve odreeno vreme ukljueni u porodini posao, bilo kao zaposleni, ili
upravljaki, tako da ve donose odreene odluke ili da upravljaju odreenim segmentom posla.
Ukoliko je preduzetnik, nosilac posla, u starijoj ivotnoj dobi (preko 60 godina starosti), i
ako su svi pokazatelji poslovanja dobri, ukljuujui i instrumente obezbeenja, ako nema
osposobljenog naslednika poslovanja, kreditni zahtev takvog preduzetnikog posla, najee e
biti odbijen od strane poslovnih banaka. Pored poslovnih banaka, i pojedini dobavljai (naroito
vee kompanije koje imaju razvijenu mreu komercijale, i dobro poznaju svoje kupce), vrlo lako
mogu prekinuti, umanjiti ili nastaviti poslovnu saradnju sa ovakvim preduzetnicima, ali pod
nepovoljnim uslovima za same preduzetnike (insistiranje na avansnom plaanju u celosti, vee
obezbeenje itd..).
Zbog svega navedenog preduzetniki biznis, u sebi sadri i drutveno-socijalnu
komponentu, i to u smislu da uspenost preduzetnikog posla nisu samo dobri finansijski
pokazatelji, ve i sled i kontinuitet istog, naroito ako je takav biznis preovlaujui izvor prihoda
porodice.
67
1.4.
Kriva rasta i razvoja porodinog biznisa
Porodini posao kao i svaki drugi posao ima svoje faze rasta i razvoja, s tim to se faze
rasta i razvoja analiziraju sa aspekta porodice, sa svim svojim drutveno-ekonomskim
specifinostima.
Postoji vie pristupa analizi ciklusa rasta i razvoja privrednih subjekata. Najpoznatiji je
model koji definie zapravo dve glavne faze, fazu rasta i fazu starenja, a potom i sve ostale faze i
etape, navedene na grafikonu u nastavku (Adies,1999).
Grafikon 4: Grafiki prikaz ivotnih ciklusa preduzea- (Isak Adies,1999.)
Udvaranje je faza u kojoj se govori o ideji, firma jo i ne postoji. Doba povoja je period
kada se poinje sa konkretnom delatnou, kada se sa rei prelazi na dela. Podrka porodice
preduzetniku u ovoj etapi, od velikog je znaaja. U Go-go fazi, preduzetnici postaju arogantni,
posao se razvija veoma dobro, trend rasta je primetan. Sledea je faza adolescencije, u kojoj
dolazi do delegiranja autoriteta, posao je dostigao takav nivo da je teko da ga samo osniva
moe kontrolisati. Dolazi i do odreenje promene ciljeva, zahteva se bolji rezultat. Top-forma je
usaglaeno stanje posla, organizacija na najviem nivou, uz nesmetan tok svih procesa. Iz ove
faze se prirodno ulazi u period stabilnosti. Ovu etapu karakterie postepeno starenje, u smislu da
68
se ne osvajaju nova trita, ne cilja se poveanje profitabilnosti. Naredna faza je aristokratija, i to

je faza u kojoj se posluje bez veih potekoa, formalni izgled biznisa je dobar, likvidnost na
zadovoljavajuem nivou. Dalje imamo fazu rane birokratije, gde ve poinju prvi problemi, i
prvi sukobi unutar firme, da bi u narednoj fazi, fazi birokratije, u kojoj problemi kulminiraju,
previe se naglaavala proceduralnost na tetu kontrole i uspenosti, to dalje vodi u poslednju
fazu, fazu smrti, kada vlada opta nezainteresovanost da posao preivi, i kada vie ne postoji niti
spremnost a ni resursi za oporavak.
U praksi se pokazalo da porodino preduzetnitvo u svom postojanju prolazi kroz
nekoliko etapa, a to su:
Odluka o otpoinjanju i poetak porodinog posla;
Preduzetnik moe doneti odluku o otpoinjanju posla iz vie razloga. Najei razlozi su:
naslednstvo ve postojeeg porodinog posla, zapoinjanje sopstvenog posla usled prestanka
radnog odnosa kod drugog poslodavca, elja za promenom ili dodatnom delatnou (prihodima)
itd. Kada e biti doneena odluka o otpoinjanju preduzetnikog posla, zavisi od mnogo faktora,
od kojih su najbitniji: strunost nosioca posla za konkretnu delatnost, iznos poetnih sredstava za
otpoinjanje posla, informisanost i okolnosti koje vladaju na tritu na koje pretenduje novi
preduzetnik, poslovni plan, vizija i strategija poslovanja i sl. U ovoj inicijalnoj fazi, mnogi
preduzetnici u velikoj meri gree, jer ne odmeravaju u celosti sve uslove za uspean poetak
posla (nemaju dovoljno sopstvenih sredstava, brzo se prekomerno zaduuju, nisu dovoljno dobro
informisani o tritu, esto je i strunost i realna osposobljenost za konkretnu delatnost problem,
ali i neadekvatna razdvojenost finansija porodinog posla i linih finansija).
Rast i razvoj porodinog posla, prva i druga godina poslovanja
Preduzetniki posao posle osnivanja, moe se razvijati postepeno, nekad i ubrzano, ali
ima primera da ve u prvim mesecima prestane da postoji. Ovo je vrlo osetljiva faza, pa se
odluke moraju donositi promiljeno. Preduzetniki poslovi koji su u povoju, i njihovi osnivai
moraju nai meru izmeu entuzijazma i realnih odluka, koje moraju donositi samostalno, uz
umeren uticaj razliitih informacija i saveta iz spoljanjeg okruenja (Adies,1999). Radi dalje
analize, u obzir se uzimaju preduzetniki poslovi koji doive svoj procvat, rast i razvoj, jer
69
svakako vei procenat novoosnovanih preduzetnikih radnji i pravnih lica, preivi prvu godinu
poslovanja. Da li, i koliko due i na koji nain uspevaju da opstanu, moe biti predmet posebne
analize, ali je bitno naglasiti, da su prva i druga godina presudne za dalje posovanje. I prva i
druga godina su vane. Prva, jer se novi preduzetnk pozicionira na tritu, potvruje sebe kao
preduzetnika, i formalno i realno, u smislu da je zaista osposbljen da se bavi odreenom
delatnou. Poinju prvi kontakti sa poslovnim partnerima (kupcima, dobavljaima, poreskim,
inspekcijskim organima itd.). Obino, u prvoj godini poslovanja, poetni kapital preduzetnika
kod veine delatnosti, predstavlja supstancu neto obrtnog fonda odreenog biznisa, to
preduzetnika poetnika, inicijalno ini likvidnim, ali ve u drugoj godini poslovanja, ta se slika
menja. S obzirom na ekonomske prilike, i na injenicu da se novi preduzetnik tek pozicionira na
tritu, za oekivati je da tokovi gotovine (prilivi iz posovanja) u drugoj godini poslovanja nee
biti zadovoljavajui, naroito ako se preduzetnik ve tada odlui na proirenje posla, ili kreditno
zaduenje i sl. Sve to uzrokuje da znaajan procenat preduzetnika ve u drugoj ili u drugoj na
treu godinu poslovanja, svoj preduzetniki biznis dovede pred zatvaranje ili ga zatvori. Veina
preduzetnika, nedovoljno edukovana o svim rizicima poslovanja, iste ne uvaava, ponaajui se
suprotno realnim oekivanjima, to negativno utie na poslovanje i egzistenciju preduzetnikog
posla i samog preduzetnika. Trini, valutni rizici, zatim rizik zemlje, rizik kupca, ali i
sezonalnost posla, dostupnost i cena radne snage, samo su neki od razloga zato se u ovom
periodu, moe se rei mladi preduzetnici, odluuju na prekid posla (to svojevoljno, to zbog
odluke nadlenih organa).
Proirenje obima posla, ulaganja i kreditna zaduenja
Ukoliko preduzetnik ostvari svoj inicijalni poslovni plan, pozicionira se na tritu,
postigne minimum odrivosti posla i stabilnosti u poslovanju, tada se razmilja o proirenju
obima poslovanja (obima proizvodnje, u trgovine broja kupaca, obima usluga i sl.), to iziskuje
dodatna ulaganja. Najbolje za preduzetnika je ulaganje i finansiranje posla iz najkvalitetnijih
izvora, a to su sopstvena sredstva (kroz dokapitalizaciju, uplatu pozajmice osnivaa za likvidnost
itd.). Poto veina preduzetnika nema dovoljno sopstvenih sredstava za proirenje posla, tada
preduzetnici apliciraju za investicione kredite ili kredite za obrtna sredstva, u zavisnosti od toga
ta je konkretna namena. Pretpostavka je da su prole najmanje dve godine poslovanja, da
preduzetnik sada ima odreenu poslovnu istoriju (minimum dve poslovne godine, dva bilansa),
70
pa se mogu pratiti i uporeivati trendovi, i sa veom preciznou predvideti budui poslovni

rezultati, s obzirom na predhodna ostvarenja.
Saturacija, stagnacija i pad posla
Prekomerno irenje posla, gotovo po pravilu vodi ka stagnaciji a kasnije i padu poslovne
aktivnost, jer u ovom periodu najvei broj preduzetnika preceni svoje mogunost, i mogunosti
svoga posla, pojavljuju se organizacioni problemi, a neretko i sam preduzetnik, zbog poveanog
operativnog toka novca, usled poveanog obima posla, otpoinje dopunske ili nove delatnosti, a
line finansije, lina i porodina potronja uveavaju se znaajno. Preduzetnici u velikoj meri
tada sebe vide, kao uspene menadere, sposobne da anticipiraju sve potencijalne pretnje iz
okruenja, smatraju sebe sposobnim i za nove investicije, nove izazove, ne znaju za neuspeh.
Porodica preduzetnika u tom periodu znaajno uveava standard ivota, prekomerna potronja
finansira se iz porodinog posla. Ovo je kljuni momenat, kada preduzetniki posao dostie
vrhunac, i polako (a nekad i naglo), poinje da pada.
Gaenje porodinog biznisa
Posle perioda stagnacije i pada poslovnih aktivnosti, preduzetnici pokuavaju na razne
naine da odre poslovanje, kako kroz refinansiranje kreditnih obaveza, stalne promene koncepta
poslovanja, ali neretko vre nepromiljene poslovne poteze koji preduzetniki posao pribliavaju
konanom kraju, a vlasnika bankrotu. Tu se misli na nepotovanje poslovnih partnera
(prolongiranje rokova plaanja obaveza), ali neretko i poslovanje u sivoj zoni, neracionalno
zaduivanje itd.
Zbog navedenog, u veini sluajeva gaenje preduzetnkog posla postaje
neminovnost. Svaka poslovna aktivnost, pa i porodini biznis moe prestati da postoji iz vie
razloga, od kojih su najzastupljeniji
pad tranje za proizvodima i uslugama, tehnoloka
zaostalost, trini poremeaji i mnogi drugi razlozi. Jedan od vanijih razloga ili uzronika
gaenja porodinog posla je i prevelika ili prebrza ekspanzija posla, rast koji ne moe biti
propraen realnim izvorima finansiranja (Lyons, 2005). Postoje i primeri u praksi, da
preduzetnik planski ugasi preduzetniki biznis, ne ugroavajui time line i porodine finansije i
imovinu.
71
1.5.
Vanost i uloga registracionog organa
Osnivanje i rad preduzetnikih radnji i privrednih drutava regulisano je setom zakona i

propisa. Dravni organ zaduen za osnivanje, registraciju, voenje registra i auriranje statusnih
i drugih podataka vezanih za pravna lica i preduzetnike je Agencija za privredne registre ili APR
(Zakon o agenciji za privredne registre). APR sadri elektronsku bazu u kojoj se evidentiraju
statusna dokumenta, podaci o nazivu, delatnosti, registraciji, vlasnitvu i zastupnitvu, zatim
ograncima, zabelebama i bilansnim pokazateljima. U bazi APR-a pored podataka o
preduzetnicima i privrednim drutvima, nalaze se i podaci o udruenjima, fondacijama, ali i
podaci o zalonom pravu na pokretnostima i finansijkom lizingu.
APR ima izuzetno veliki znaaj kako za same preduzetnike tako i za celokupan
ekonomski sistem. Kada fiziko lice (ili vie fizikih lica) odlui da zapone odreeni biznis,
neophodnu dokumentaciju prilae APR-u, koji moe doneti pozitivno ili negativno reenje.
Izuzev odreenih delatnosti (kao na primer farmaceutska, ili prehrambena, to se definie
posebnim propisima) moe se rei da je sistem osnivanja i otpoinjanja preduzetnike delatnosti,
veoma liberalan. To u praksi znai da veinu delatnosti moe obavljati bilo koje punoletno lice,
nezavisno od strune spreme, osposobljenosti, radnog iskustva, poetnog kapitala, i bez
poslovnog plana.
Preduzetnici poetnici esto imaju dilemu da li da svoj biznis registruju kao
preduzetniku radnju ili kao pravno lice. Prednosti osnivanja preduzetnike radnje su brz i
jednostavan postupak registracije, i preporuljive su za poslove koji nemaju ambiciju veeg rasta
i irenja, dok je mana odgovornost vlasnika celokupnom linom imovinom za sve obaveze
radnje. Privatno preduzee, iako neto komplikovanije za registraciju, dobra je solucija za
poslove koji e se iriti u budunosti, a i za razliku od radnje potreban je poetni kapital. Vlasnik
preduzea ne odgovara svojom imovinom za razliku od preduzetnike radnje (Avlija,2010).
Ako se govori o kvalifikovanosti za obavljanje odreene delatnosti, tu se misli da je
dozvoljeno da izuzev malog boja specifinih delatnosti, svako moe registrovati obavljanje
delatnosti, od zanatske, zatim trgovinske, proizvodne, pa do uslune. Registracioni organ ne
72
proverava, niti uvaava (a nije ni u obavezi) koliki je realni stepen osposobljenosti odreenog
fizikog lica, da obavlja odreenu delatnost. Bitno je prikupiti neophodnu dokumentaciju, i za
samo nekoliko dana preduzetnika ranja i preduzee bie aktivno. Potom se otvara tekui raun u
poslovnoj banci, i preduzetnik moe slobodno da obavlja svoju delatnost. Sam proces je brz i
efikasan, ali je oigledna manjkavost u tome, da ne postoji konzistentan i kvalitetan sistem
kontrole i praena, ko zapravo obavlja preduzetniku delatnost u Republici Srbiji. Tako na
primer, zanatsku delatnost, moe registrovati bilo koje lice koje nema nikakvu kvalifikaciju ni
priblinu osnovnoj ifri delatnosti tog preduzetnikog biznisa. To isto vai i za trgovinsku ali i za
mnoge proizvodne i uslune delatnosti.
Osposobljenost preduzetnika da obavlja odreeni biznis (bilo da je re o preduzetniku ili
malom pravnom licu, u osnovi je isto, uglavnom jedno lice je nosilac posla), posmatra se u dva
pravca.
Prvi je taj da fiziko lice koje eli da obavlja odreenu delatnost, mora imati neposredno
znanje i vetine koje se tiu konkretne delatnosti koju eli da obavlja, pa ak i ako ne uestvuje
neposredno u procesima rada, mora poznavati karakteristike posla koji eli da obavlja. esto se
deava da preduzetnik radi odreeni vremenski period kod poslodavca koji se bavi delatnou za
koju je budui preduzetnik osposobljen, i na tom poslu, on stie dodatna znanja i vetine, ali i
sagledava sve rizike, anse i mogunosti konkretnog posla.
Drugi smer osposobljavanja preduzetnika za obavljanje odreenje delatnosti pored
bazinih znanja i vetina, podrazumeva i vetine organizacije, vetine prodaje, pa i line osobine,
koje zajedno mogu pretpostaviti jednu poslovnu linost, koja moe uspeno da se bavi
odreenom delatnou. Ovo zapravo znai da, na primer, dobar stolar (kao zaposleni kod drugog
poslodavca), nee otvaranjem sopstvene preduzetnike radnje, biti uspean samo zato to
konkretnu delatnost obavlja dobro (u smislu strune osposobljenosti), jer voenje preduzetniko
posla, podrazumeva dodatna znanja i vetine.
Prednost sadanjeg sistema registracije preduzetnika se ogleda u tome da je APR
jedinstvena registraciona baza, omoguen je uvid o svim promenama na nivou cele zemlje, a
73
prisup je javan. Meutim, prednosti bi bile daleko vee, da se podaci registracionog organa
ukrtaju sa podacima drugih relevantnih institucija, kao to su Poreska uprava, Kredini Biro
Udruenja Banaka Srbije, pa ak i odreeni podaci Ministarstva unutranjih poslova Republike
Srbije, u skladu sa zakonom. Tako bi se dobili relevantni podaci, ali i sistem koji bi jednostavno i
efikasno sagledavao mogunosti i kompatibilnost osnivaa, da obavlja odreenu delatnost. Nisu
retki sluajevi da fizika lica ije su preduzetnike radnje i pravna lica poslovala nesavesno,
ponovo direktno ili indirektno osnivaju nove privredne subjekte, znaajno ugroavajui
likvidnost sistema plaanja.
Vanost i uloga registracionog organa u saradnji sa drugim relevantnim dravnim
institucijama, ogleda se u mogunosti da upravo taj organ organizuje, prati i kontrolie sistem
strune osposobljenosti vlasnika privrednih subjekata, a u skladu sa zakonskim reenjima koja bi
stvorila ambijent, koji e podsticati preduzetnitvo, ali ne po svaku cenu i bez kontrole. Ovde se
ne radi o ugroavanju slobode pojedinca da radi, stvara i poinje posao, ve o svesti da
nestrunim i nesavesnim poslovanjem, takav preduzetnik moe dovesti u nezavidno ekonomskofinansijsku situaciju i sebe, svoju porodicu, zaposlene i poslovne partnere, pa je neophodno
razviti sistem koji znatno efikasnije prepoznaje osposobljenost fizikih lica za otpoinjenje
odreenog posla i rad u odreenoj delatnosti.
Ako pojedinac koji eli da otpone preduzetniki biznis nije struno osposobljen, ili je
nedovoljno osposobljen, potrebna je vea sistemska podrka, i tu registracioni organ u saradnji sa
drugim institucijama moe pomoi u osposobljavanju pojedinaca, kako u pruanju informacija o
dodatnim obukama, do organizacije istih, zatim o udruenjima u delatnosti, klasterima delatnosti
i drugim vezama sa institucijama koje svaki uspean preduzetnik treba da ostvari.
74
2. PORODICA
KAO
ZAJEDNICA
INVESTITORA
PLANIRANJE
PORODINIH INVESTICIJA
Kao to je objaenjeno u predhodnom poglavlju, porodica se moe posmatrati i analizirati
ne samo kao drutveno-ekonomska zajednica njenih lanova, ve i kao zajednica investitora.
Sagledavanje porodice kao zajednice investitora podrazumeva da je porodica investiciono
orjentisana u irem smislu, a to znai ne samo da se pojedini lanovi bave odreenom
preduzetnikom delatnou, ve da se uvaavaju i druge socioloke komponente koje svaku
porodicu odlikuju, ekonomske i druge potrebe i investicione aktivnosti koje nisu nuno profitnog
karaktera. Personalno (lino) finansijsko planiranje se moe definisati kao proces postavljanja
ciljeva, izrada plana za njihovo postizanje i stavljanje plana u delo (Burmaster, 2006.).
Ako analiziramo prosenu etvorolanu porodicu, od dva odrasla lana (roditelji) koji su
nosioci prihoda, i dvoje dece (izdravana lica, aci ili studenti), imamo situaciju da su dva lana
porodice sticaoci prihoda, a svi lanovi zajedno (ukljuujui i izdravana lica) su nosioci
finansijskih rashoda porodice. Osnovna pretpostavka je da je takva porodica finansijski stabilna,
da su osnovni prihodi porodice stabilni a da rashode porodice ine realni trokovi nune
potronje. Periodino, porodica ostvaruje izvesnu akumulaciju i to za onaj iznos redovnih
prihoda koji premauje ukupne mesene izdatke te porodice. U takvoj situaciji porodica (pre
svega odrasli lanovi, sticaoci prihoda) donosi odluku ta initi sa akumuliranim vikom
finansijskih sredstava.
Investicioni plan porodice podrazumeva postojanje investicione svesti njenih lanova, pre
svega starijih lanova koji su donosioci vanih odluka. Svaka porodica, koja ima izgraenu svest
o potrebi za bilo kojim oblikom investiranja mora imati investicioni plan. Investicioni plan
porodice bi trebalo da sagleda realne mogunosti za akumulaciju iz koje bi se finansirala
odreena investicija, zatim vremenski rok investicije, i na kraju benefite od odreene investicije.
esto se deava da lanovi porodice donose ad hoc odluke u vezi sa odreenom investicijom (na
primer prihvatanje ponude banke za depozit, ili osiguranja za polisu na bazi promotivnih
aktivnosti, bez ireg sagledavanja trokova i benefita takve investicije).
75
Kada se govori o planiranju porodinih investicija, vano je primeniti principe stratekog

planiranja, koji su potvreni u praksi. Jedan takav princip, ili vaan korak u stratekom
planiranju, koji je primenljiv i na porodine investicije je detaljno informisanje i sakupljanje
relevantnih podataka. Iako se radi o aktvinosti koja oduzima vie vremena, veoma je vano,
nezavisno od toga ta je priroda same investicije, prikupiti relevantne podatke, poraditi na
kvalitetu a ne na kvantitetu (Barskdale, Lund, 2006.).
Uee svih lanova porodice u donoenju odluka, koji su na bilo koji nain ukljueni u
porodini posao, od velikog je znaaja za uspeh svakog poslovnog plana (Burke,2003.). Postoji
vie radova i autora koji se bave planiranjem porodinih finansija. Jedan od zanimljivijih radova
iz oblasti finansijskog planiranja porodice kroz ivotne cikluse je Life Cycle of Financial Planing
u kome se za razliite ivotne dobi definiu razliite aktivnosti lanova porodice (Personal
finance unite, The University of Arizona, 2010). Prema ovom dokumentu u periodu od 35-44
godine ivota, radno sposobni roditelji osnivaju porodini fond za edukaciju svoje dece, ali
svakako planiraju i sopstvena usavravanja, zatim se razvija program tednje porodice i
postavljaju osnovni ciljevi za period penzije. U sledeem periodu od 45-54 godine roditelji
nastavljaju sa kolovanjem dece, finalizuje se penzioni plan, ali i investicije i ulaganja u
nekretnine, jer posle ovog perioda sleduje predpenzioni i penzioni ciklus ivota.
Svaka investicija, pa i porodina nosi odreene rizike, bez obzira koliko je dobro
isplanirana. Porodica kada planira odreenu investiciju svakako treba da ima i izlaznu strategiju,
ukoliko ta investicija ne bude dala oekivane efekte. To znai da, ako na primer porodica donese
odluku da povue polisu ivotnog osiguranja (raskine ugovor o osiguranju), mora znati pod
kojim uslovima i na koji nain to moe da sprovede. Isto vai za razoroenje oroenog depozita,
i druge sline sluajeve.
Preduzetniki duh porodice ogleda se u sposobnosti planiranja investicija. Kod
preduzetnika razlikujemo dva tipa planiranja: planiranje zapoinjanja novog posla i strategijsko
usmeravanje zapoetog posla (Avlija, 2010). Po istom principu preduzetniki orjentisana
porodica, moe razvijati svoje investicione planove.
76
U zavisnosti od iznosa i dinamike uveavanja akumuliranih sredstava, porodica moe

doneti razliite odluke, ta sa ostvarenom akumulacijom. Odluka koja se donese je u sutini
investiciona odluka. Njen investicioni karakter se opravdava injenicom, da porodica odreena
finansijska sredstva treba da investira, na odreeni nain, pod odreenim uslovima i uz odreeni
rizik.
Najzastupljeniji vidovi investiranja su :

Investiranje u tedne uloge porodica akumulirana finansijska sredstva deponuje u
poslovnoj banci, kao oroeni ili depozit po vienju, sa odreenim prinosom, i pod odreenim
uslovima (nain obrauna i pripisa kamate, dospee i uslovi podizanja depozita itd.). Prinos ili
kamata na depozit je kapitalna dobit, i ona zavisi od iznosa depozita, oblika tednje, kamate i
ronosti. Investiranjem u depozite sa prinosom, porodica pored interesa koji ostvaruje kroz
kapitalnu dobit, deponovanim sredstvima anulira eventualni rizik od budue nelikvidnosti i
ujedno stvara realnu osnovu za pokrie neplaniranih rashoda. tednja kao oblik akumulacije
moe imati svoju konkretnu namenu ili svrhu, a moe biti i akumulacija porodice koju lanovi
porodice polau i to tako to u momentu deponovanja finansijskih sredstava ne znaju precizno
kako e u budunosti ta sredstva biti utroena.
Investiranje u nepokretnosti kada porodica donese odluku da akumulirana finansijska
sredstva investira u kupovinu nepokretnosti, motivi mogu biti razliiti. Najei motiv je
ostvarenje prinosa ili rente od te nepokretnosti. Kupovina nepokretnosti moe biti motiv i za
reenje stambenog pitanja lanova porodice u perspektivi, ili ako je u pitanju poslovna
nepokretnost ili zemljite, za obavljanje odreene delatnosti. Nisu retki sluajevi kada porodica
investira u nepokretnosti koje imaju svrhu odmora i rekreacije lanova porodice (vikend kue,
apartmani itd). Mogue je i da porodica planira investiranje u nepokretnosti uz vie razliitih
motiva, i to tako da u isto vreme odreena nepokretnost moe omoguiti i prihod od rente, i
eventualno reenje stambenog pitanja ili za neku drugu upotrebu. Kada prosena srpska porodica
planira investicije u nepokretnosti, u praksi se pokazalo da se kod investiranja u nepokretnosti
mnoge porodice ne vode ekonomskim motivima (analiza ulaganja i isplativnosti, analiza realnih
potreba porodice) koliko odreenim socio-drutvenim motivima, u smislu da su nepokretnosti
77
neretko stvar prestia, pa se naroito u manje urbanim sredinama, grade nepokretnosti koje
znaajno premauju realne potrebe i vie generacija lanova porodice, a akumulirana finansijska
sredstva se bespotrebno i prekomerno troe, ak i uz dodatna kreditna zaduenja. To neretko
uzrokuje i dugorone finansijske problem porodica, koje se manifestuju u nemogunosti za druge
porodine investicije (investicije u zdravstvenu sigurnost lanova, obrazovanje itd).
Investiranje u hartije od vrednosti podrazumeva kupovinu akcija, obeznica i drugih
hartija od vrednosti sa odreenim prinosom. Moe se rei da su motivi porodice prilikom
planiranja investicija u depozite slini motivima plasiranja u hartije od vrednosti. Porodica u oba
sluaja oekuje prinos, ali akumulirana sredstva mogu biti raspoloiva u nekom buduem
periodu, radi zadovoljenja potreba lanova porodice u odreenom trenutku. Razlika izmeu
investiranja u depozite i investiranja u hartije od vrednosti, ogleda se u tome to je prvi oblik
porodinih investicija na izvestan nain sigurniji, ali sa manjim prinosom dok je drugi oblik
investiranja sa veim prinosom, ali nosi neto vei rizik. Investiranje lanova porodice u hartije
od vrednosti na izvestan nain iziskuje neto veu finansijku pismenost i informisanost (uz
korienje konsultantskih brokerskih usluga), dok porodica koja planira da akumulirani viak
deponuje u poslovnu banku kao depozit, ne mora biti veeg nivoa finansijske pismenosti, jer je
ovakav vid investiranja predvidiv, i jasniji za veinu porodica.
Investiranje u polise razliitih oblika osiguranja planiranje investiranja akumuliranih
finansijskih sredstava u razliite oblike osiguranja, svakako govori o razvijenoj svesti lanova
porodice o neophodnosti sagledavanja svih moguih situacija i okolnosti koje mogu zadesiti
porodicu u buduem periodu. Polise osiguranja u momentu plaanja za mnoge porodice jesu
samo troak, ali ako nastupi osigurani sluaj, taj troak je znatno manji nego da polise osiguranja
nije bilo, te u takvim situacijama likvidnost porodice i tokovi gotovine nee biti narueni.
Porodica koja planira investicije u polise osiguranja, nije profitno orjentisana, ne eli da
ostvarenu akumulaciju prioritetno stavlja u funkciju bilo kog vida profita, ve planira i uvaava
potencijalne rizike. Polise osiguranja mogu biti polise ivotnog osiguranja, zdravstvenog,
imovinskog itd. Mnoge porodice su u dilemi da li je isplatljivije deponovati finansijska sredstva
sa prinosom u poslovnim bankama, ili sukcesivno uplaivati polise osiguranja, jer je osigurana
suma u apsolutom iznosu vea, nego oroeni depozit. Meutim, treba imati na umu da je kod
78
veine osiguranja novac raspoloiv iskljuivo kada nastane osigurani sluaj, dok je oroeni
depozit u svakom sluaju raspoloiv (uz znatno manje gubitke).
Investiranje u penzione fondove u zavisnosti od strukture porodice, zarad planiranja
priliva u budunosti, lanovi porodice (radno aktivni) tokom radnog veka izdvajaju odreenu
sumu novca u cilju poveanog priliva gotovine u starijoj ivotnoj dobi, kada se u uobiajenim
okolnostima oekuje smanjen priliv gotovine (redovna starosna penzija). lanovi porodice koji
donose odluku da izdvajaju iz tekuih prihoda odreena sredstva na konto dobrovoljnog
penzonog fonda, znatno manje utiu na poveanje tekuih odliva gotovine u momentu plaanja,
u odnosu na pozitivne efekte koje e priliv u kasnijoj ivotnoj dobi doneti tom lanu a i porodici
u celini. I ovaj vid porodinih investicija, moe se uporediti sa ostalim modelima plasiranja
akumuliranih finansijkih sredstava. Investiranje u penzione fondove ima karakteristike tednje
jer to i jeste izvesna tednja sa prinosom, ali ima i karakteristike osiguranja jer uloena sredstva
ne mogu biti raspoloiva u bilo kom trenutku, kao kod depozita.
Investiranje u obrazovanje lanova porodice podrazumeva ulaganja akumuliranih
sredstava porodice u obrazovanje preteno mlaih lanova porodice, ali i starijih lanova
porodice. Planiranje ovakvih porodinih investicija ne podrazumeva ostvarenje profita niti nekog
oblika kapitalne dobiti, bar ne u kratkom roku. Investiranje u obrazovanje treba da indirektno
omogui bolju ekonomsko finansijsku situaciju u porodici, jer se obrazovanjem lanova porodice
oekuje lake zaposlenje, uveana zaraivaka sposobnost lanova porodice itd. Investiranje u
obrazovanje mlaih lanova porodice podrazumeva kolovanje, struno usavravanje ili
studiranje, esto van mesta boravka porodice, to ukljuuje dodatne trokove, pored direktnih
trokova kolovanja. Ovakvo investiranje porodice ima slinosti sa drugim oblicima porodinih
investicija, u smislu planiranja buduih finansijkih tokova. U periodu kolovanja, porodica ima
uveane trokove, ali po zavretku kolovanja, oekuje se da lan porodice koji je nosilac
trokova kolovanja postane nosilac prihoda u porodici, u odreenom periodu i dodatnih prihoda
(jer su najee i roditelji odreeni period radno aktivni istovremeno sa decom, koja su u
poetnim godinama radne karijere), to znaajno moe poboljati ukupnu ekonomsko-finansijsku
situaciju u porodici, i time se investicija u obrazovanje viestruko opravdava. Nisu retki sluajevi
da se i stariji lanovi porodice dokolovavaju i usavravaju, to u tom periodu podrazumeva vee
79
izdatke porodice, ali kao i kod mlaih lanova, po zavretku tog ciklusa uveanih trokova,
dolazi period kada se investicija u obrazovanje i ovih lanova porodice oekivano pozitivno
potvruje na finansije porodice u celini.
Investiranje u odreenu preduzetniku delatnost predstavlja planiranje, organizovanje i
voenje konkretne preduzetnike delatnosti, najee kroz registraciju odreene pravne forme, u
skladu sa propisima. Za razliku od predhodno analiziranih oblika investicija koje nisu uvek
nuno profitnog karaktera, otpoinjanje porodinog posla, svakako podrazumeva odreen profit.
Koju e preduzetniku delatnost porodica planirati da otpone zavisi od stunosti nosioca posla,
poetnog kapitala, konkretne delatnosti itd. Porodica moe planirati otpoinjanje porodinog
posla kao osnovnu, ali i kao sekundarnu delatnost lanova porodice. Postoje delatnosti koje se
mogu obavljati iz radnog odnosa, pa nisu retki sluajevi da se donese odluka o plasiranju
finansijske akumulacije porodice u dodatnu delatnost, radi povrata ulaganja, i uveavanja
akumulacije u odreenom vremenskom periodu. Planiranje otpoinjanja porodinog posla je u
ovom radu predmet posebne i ire analize.
3. PORODINI
POSAO,
MOGUNOSTI
RAZVOJA
PORODINOG
PREDUZETNITVA U DOMAEM EKONOMSKOM AMBIJENTU, ODLUKA

O OTPOINJANJU ILI PRESTANKU PORODINOG POSLA
Porodino preduzetnitvo u Srbiji ima dugogodinju tradiciju. Veliki je broj
preduzetnikih radnji, raznih zanatskih, proizvodnih i uslunih delatnosti sa viegeneracijskom
tradicijom. Meutim, u posleratnom periodu, pa do devedesetih godina prolog veka, u Srbiji su
privatni sektor i trina ekonomija, zamenjeni planskom-dogovornom ekonomijom i privrednim
subjektima u dravnom i drutvenom vlasnitvu. Retki su privatni preduzetnici koji su u tom
periodu poslovali, i to su uglavnom bile zanatske porodine radnje, od sedamdesetih godina
prolog veka, da bi ve osamdesetih, broj privatnih porodinih firmi bio znatno uvean.
Specifinost takvih privatnih preduzea i radnji se ogleda u tome da su ona poslovala u
jo koliko toliko razvijenom sistemu, u kome su dominirali privredni giganti u drutvenoj i
dravnoj svojini, pa su te firme i bile na izvestan nain naslonjene na dravna i drutvena
80
preduzea koja su im ustupala manje ili vee poslove, i koja su im bila esto i jedini kupac.
Mnogi od ovih privatnih preduzetnika, koji su opstali, uspeli su da stvore velike privatne
privredne sisteme i da postanu znaajni privredni subjekti, i poslodavci za veliki broj radnika,
apsorbujui poveanu nezaposlenih koja se iz ranliitih razloga uveavala poslednjih godina.
U narednoj tabeli dat je pregled osnovanih i ugaenih mikro, malih i srednjih preduzea i
preduzetnika i to za period 2007-2012.godina (period pre i posle otpoinjanja ekonomske krize),
prema Izvetaju Ministarstva privrede 2013. godine, a prema podacima RZS-a:
Tabela 10: BROJ OSNOVANIH I UGAENIH MSPP (2007-2012)
Broj preduzea
Broj radnji
Neto efekat
2007
osnovano
11.902
ugaeno
2.027
osnovano
47.951
ugaeno
31.619
preduzea
5,9
radnje
1,5
2008
11.248
3.068
43.375
34.572
3,7
1,3
2009
10.014
3.597
39.365
36.441
2,8
1,1
2010
9.470
9.389
36.337
37.162
1,0
0,9
2011
8.471
13.593
33.070
35.285
0,6
0,9
2012
8.648
7.388
30.206
33.071
1,2
0,9
Izvor: RSZ, Izvetaj o MSPP za 2012. godinu
Trend osnivanja i gaenja u sektoru MSPP u period 2007-2012, prema predhodnim

podacima moe se sagledati na sledeem prikazu:
81
Grafikon 5 :Broj osnovanih i ugaenih MSPP Izvor: RSZ, Izvetaj o MSPP za 2012. godinu
Da bi se sagledale mogunosti za razvoj porodinog preduzetnitva u domaim

drutveno-ekonomskim prilikama, potrebno je objasniti privredni ambijent, specifinosti
tranzicionog okruenja, kao i aktuelnu regulativu.
Kako je proces svojinske transformacije trajao dugo, kako je u poslednje dve decenije
bilo vie pokuaja da se taj proces zavri, tako se i u razliitim periodima odreen broj
zaposlenih u velikim industrijskim sistemima odluivao da se osamostali i da zapone sopstveni
preduzetniki posao. Pojedini su naputali gradske centre gde su veliki industrijski objekti
uglavnom bili locirani, vraali se u seoske sredine iz kojih vode poreklo, drugi su pokuavali da
u gradskim sredinama zaponu spostveni biznis, a neki su pak pokuavali da se zaposle u
postojeem pivatnom sektoru.
Kako je dugogodinji proces industrijalizacije uslovio velike migracije stanovnitva iz
sela u grad, tako je poslednjih godina, usled prestanka sa radom velikih industrijskih sistema, i
gubitka posla, odreeni broj napustio urbane centre i vratio se u ruralne krajeve, sa eljom da
promene dosadanju delatnost i da se bave odreenom poljoprivrednom delatnou. Meutim,
broj povratnika je daleko manji od broja iseljenih stanovnika u periodu industrijalizacije i velikih
migracija iz sela u grad. Domainstva povratnika su najee zaputena, nedostatak moderne
mehanizacije je evidentan, ali i neosposobljenost nosioca posla, da pokrenu odreeni proces
82
poljoprivredne proizvodnje. Na sve to, potencijalno novi poljoprivredni proizvoai, ali i oni
kojima je to godinama unazad bila osnovna delatnost, nemaju sistemsku podrku kako kroz
propise, tako i kroz politiku subvencija, a moda najvei nedostatak je nepostojanje ili bolje
reeno nerazvijen sistem zadrugarstva ili bilo kakvog znaajnijeg klasterskog udruivanja. Zbog
navedenog, individualni poljoprivredni proizvoai su preputeni sami sebi, to je uzrokovalo da
je vei broj novih poljoprivrednih proizvoaa koji su u poslednjih petnaest do dvadeset godina
pokuavali da otponu ili obnove neki vid poljoprivredne proizvodnje, doivljavalo neuspeh.
Meutim, od ukupnog broja lica koja su ostali bez posla usled procesa privatizacije, najvei je
procenat onih koji su odluili da ostanu da ive i rade u sredinama u kojima su i ranije radili.
Razlozi za to su viestruki. Prvi je taj to su posle dueg perioda ivota i rada, formirane
porodice, neretko po dve i tri generacije u jednoj sredini, pa je i sa drutveno-sociolokog
aspekta veoma teko relocirati celokupne porodice koje ine vie generacija. Drugi bitan razlog
je taj, da takve porodice i da se odlue na povratak u ruralne sredine, nemaju realnu perspektivu
za otpoinjanje samostalnog posla u odreenoj preduzetnikoj delatnosti, najpre u poljoprivredi,
upravo zbog nedostatka poetnog kapitala, ali i zbog realne neosposobljenosti i neiskustva za
takve delatnosti. U praksi postoje primeri da se posle gubitka posla u dravnim ili drutvenim
preduzeima, to zbog procesa privatizacije, to zbog steaja ili likvidacije istih, lanovi
porodice koji su ostali bez posla, odluuju da se vrate u ruralne sredine i tamo pokuaju
otpoinjanje odreene delatnosti, ali porodica ostaje u gradskoj sredini u kojoj inae ivi. Time
dolazi do deliminog razdvajanja porodica, jer se egzistencijalne potrebe stavljaju iznad potreba
lanova porodice. Ovakvi primeri su tipini za manje gradske centre u koje je u procesu
industrijalizacije emigriralo stanovnitvo iz blie okoline, sa ruralnog podruija koje je relativno
blizu takvim gradskim centrima, i tamo postoji relativno dobra saobraajna komunikacija. Zbog
toga, povratna delimina migracija, mogua je i ostvariva, jer praktino delatnost u ruralnoj
sredini se moe obavljati a da se delimino boravi i u gradskim centrima i na selu. Migracija
celih porodica iz sela u grad je teko ostvariva, zbog nedostatka drutvenih sadraja naroito za
mlae generacije lanove porodica, pa se uz zavisnosti od starosne dobi, porodice razdvajaju,
tako to jedan ili oba roditelja odlaze na selo, a mlai lanovi ostaju u gradskim centrima.
Poslednjih godina, sve je ei broj mladih branih parova, koji iako nemaju nikakve
porodine veze niti korene u ruralnim sredinama, donose odluku da otkupljuju domainstva na
83
selu, renoviraju ih u skladu sa sopstvenim mogunostima i otpoinju odreenu delatnost. Ovde

se ne radi o licima koja su ostajala bez posla u procesu privatizacije, nego o populaciji lica koja
zbog nemogunosti da se zaposle u gradskim centrima, i time ostvare ekonomsku stabilnost
porodice, donose odluku da prodaju nekretnine u gradskim centrima i presele se u seoske
sredine.
Od ukupnog broja zaposlenih koji su iz rzliitih razloga ostali bez posla, daleko najvei
broj je zajedno sa svojim porodicama ostao da ivi u gradskim centrima u kojima su ranije bili
zaposleni. Iz ove populacije, najvei broj je ili zapoeo privatni biznis, ili se zaposlio u nekoj od
privatnih firmi, novoosnovanih ili postojeih. Daleko je manji broj onih koji su se zaposlili u
javnom sektoru, ili u nekoj od dravnih institucija.
Postavlja se pitanje, na koji nain i sa kojim motivima, novi preduzetnik donosi odluke o
otpoinjanju posla. U praksi, a prema statistikim izvorima, u poslednjih 15 godina u Srbiji je
osnovan veliki broj preduzetnikih radnji i preduzea. Proces donoenja poslovne odluke i
odluivanje, determinie se uz nekoliko kriterijuma: broj osoba koje odluuju (individualno ili
grupno odluivanje), koliina raspoloivih informacija i znanja, strukture odluivanja i oceni
dovoljnosti raspoloivih informacija (Balaban, Risti, 1999.)
Osnovni motivi koji pokreu preduzetnike da zaponu sopstveni biznis su:
Ostanak bez posla;
Nemogunost zaposlenja;
Nezadovoljstvo postojeim zaposlenjem;
elja za dodatnom zaradom kroz otpoinjanje dodatne delatnosti;
Ostanak bez posla jedan je od najvanijih motiva za otpoinjanje privatnog posla
preduzetnika. Njega moe uzrokovati prestanak rada postojeeg poslodavca, ali i otkaz ugovora
o radu. Osnovni motiv u ovom sluaju je egzistencijalne prirode, jer lice koje ostaje bez posla,
ostaje i bez redovnih prihoda, ime se znaajno ugroava lina finansijska sigurnost i sigurnost
porodice. U ovom sluaju najee ne postoji jasna namera i plan da se otpone privatni posao,
84
jer da postoji, novi preuzetnik ne bi ekao da dobije otkaz ili da mu iz bilo kog razloga prestane
radni odnos kod predhodnog poslodavca. Ovo je na neki nain iznueno preduzetnitvo, ali
iako je takvo, to ne znai da je unapred osueno na propast, i da se novi preduzetnik nee i ne
moe snai u novoj ulozi. Delatnost koju bi ovakav preduzetnik poetnik odabrao, u praksi je
bliska delatnosti posla koji je ranije obavljao kao zaposleni kod drugog poslodavca, jer je
najvea verovatnoa uspeha ako se zapone poznata delatnost. esto se deava da vie lica, po
prekidu radnog odnosa, zajedniki pokreu privatan posao, udruujui poetni kapital, znanje i
strunost za odreenu delatnost, i to se u praksi pokazao kao dobar model. Lica koja ostaju bez
posla su najee lica sa odreenim radnim iskustvom, i u odreenoj starijoj ivotnoj dobi.
Kao takvi, iako imaju odreeno radno i ivotno iskustvo, oni nisu previe atraktivni za
poslodavce, pa su prinueni da zaponu sopstveni biznis. Poetni kapital za otpoinjanje
delatnosti moe se obezbediti i iz ranije akumulacije (tednje), ali nisu retki sluajevi prodaje
pokretne i nepokretne imovine itd.
Za razliku od lica koja relativno iznenada ostaju bez zaposlenja, postoji veliki broj,
naroito mlae populacije, koja po zavretku kolovanja ne moe da prodae zaposlenje. Posle
odreenog perioda, ukoliko su elementarni uslovi ispunjeni (obrazovni profil, poetni kapital,
sredstva za rad i sl.), ova lica se uputaju u preduzetnike vode, sa malo i bez ikakvog radnog
iskustva. I ovoj grupi kao i prvoj, nije osnovni motiv preduzetniki biznis, ve rad kod drugog
poslodavca, pa kao takvi u startu se mogu smatrati nedovoljno spremnim za obavljanje
preduzetnike delatnosti.
Trea grupa lica koja se odluuju za otpoinjanje privatnog posla, su lica koja su
nezadovoljna postojeim zaposlenjem, bilo da je u pitanju sama delatnost kojom se bave, bilo da
su u pitanju ekonomsko-finansijski razlozi. Nezadovoljstvo postojeim zaposlenjem moe se
manifestovati nezadovoljstvom radnim mestom, odnosom poslodavca, odnosom drugih
zaposlenih, poslovnih partnera ili eksternih lica (van kolektiva). Drugi motiv je taj da zaposleni
nije zadovoljan svojom zaradom, da sa njom ne podmiruje sve line i potrebe porodice, pa da
kao motiv trai drugu delatnost. Logino bi bilo da ova lica probaju da pronau zaposlenje sa
boljim radnim statusom, kao i sa veom zaradom, ali se zbog relativno visoke nezaposlenosti, a
male ponude dobrih radnih mesta, namee zakljuak da e i novo radno mesto biti manje ili vie
85
slino postojeem. Tada se donosi odluka da se zapone sopstveni posao, najee u delatnosti
struke. Ono to razlikuje ovu grupu novih preduzetnika, od predhodne dve, je to da odluku o
otpoinjanju posla ne donose zbog iznenadnih i iznuenih okolnosti, ve samostalno. To im daje
odreeno vreme da osmisle, isplaniraju i pripreme sve resurse, kako bi to uspenije startovali sa
samostalnom preduzetnikom delatnou. Zbog naina na koji donose odluku da otponu
samostalni biznis ova grupa preduzetnika, prirodno ima vee anse da uspe u poslu, naravno, ako
su svi ostali uslovi zadovoljeni.
etvrta grupa lica koja otpoinju privatni posao, su lica koja imaju postojeu delatnost,
najee kao zaposlena lica, i to ne samo u odreenim delatnostima privrede, ve se u praksi
pokazalo da su to lica zaposlena u javnom sektoru, dravnim institucijama itd. Sam motiv, da se
ostvari dodatna zarada, ovu grupu preduzetnih lica, defenie kao preduzetnike u pravom smislu
rei, ali i lica koja ele da rade, stvaraju i zarade. Takvim pristupom oni se definiu kao
preduzetnici sa visokim ansama za uspeh, jer su njihovi motivi jasni, opravdani, a pristup poslu
je smislen i vremenski neogranien za planiranje. Prednost ovakvih preduzetika se ogleda i u
injenici da oni ve imaju odreeni izvor prihoda koji obezbeuje linu i egzistenciju njihovih
porodica, pa su eventualne greke i propusti koje karakteriu svakog preduzetnika naroito u
poetnim fazama poslovanja, za ovu grupu mogue, ali premostive, dok predhodne grupe
preduzetnika sa drugaijim motivima, gotovo i da nemaju pravo na greke u poslu. Ovoj grupi
klijenata najee pripadaju visokoobrazovana lica, koja pored redovnog posla mogu pruati
razliite usluge u domenu konsultantskih usluga, obrazovne delatnosti, izrade razliitih projekata
itd. Zakonski je omogueno registrovanje odreene preduzetnike delatnosti iz radnog odnosa,
ak su predviene i odreene olakice u smislu plaanja poreza i doprinosa (koji se za ova lica
svakako uplauju iz inicijalnog radnog odnosa). Ovoj grupi pripadaju i lica posebno
osposobljena za konkretne delatnosti, kao na primer specijalisti za odreene zanatske radove, i za
njih nije neophodno posebno struno usavravanje, jer pored osnovnog zaposlenja, mogu
registrovati svoj preduzetniki biznis, i u odreenom obimu ostvariti dodatne prihode.
Osnovni preduslovi i aktivnosti, koje svako fiziko lice, koje donese odluku da otpone
preduzetniki biznis, mora da ispuni pored predhodno objanjenih motiva su i:
86
Struna osposobljenost nosioca posla i zaposlenih;

Poetni kapital i izvori finansiranja;
Odabir sedita, lokacije, sredstava i resursa za odreenu delatnost;
Postojanje poslovnog plana i analiza trita;
Postojanje izlazne strategije poslovanja;
Struna osposobljenost podrazumeva da nosilac posla nije samo struan u delatnosti
posla koju bi obavljao, ve da poseduje minimum liderskih i organizacionih sposobnosti za
voenje odreenog posla. Ukoliko delatnost podrazumeva da pored preduzetnika, posao
potrebuje i odreen broj zasposlenih, preduzetnik mora imati vetine i znanje da obui i pre
svega motivie zaposlene, kako bi se delatnost obavljala to efikasnije. U praksi se kao jedan od
najveih rizika za uspeno obavljanje privatnog posla pokazao nedostatak organizacionih
sposobnosti i finansijske opismenjenosti nosioca posla, to je posledica nedovoljne svesti da nije
isto obavljati istu delatnost (u smislu struke) za drugog poslodavca i u svojoj sopstvenoj firmi.
Ukoliko je preduzetnik doneo odluku da otpone preduzetniki biznis, struno je
osposobljen i poseduje minimum vetina za organizaciju i voenje posla, paralelno sa tim mora
imati adekvatan iznos finansijskih sredstava koji moe omoguiti nesmetano poslovanje. Izvori
finansiranja svakog posla (ne zavisno od veliine ili pravne forme privrednog subjekta) mogu
biti sopstveni ili pozajmljeni. Kako je predmet analize preduzetniki biznis ili malo preduzee,
pod poetnim kapitalom moemo smatrati sopstvena sredstva preduzetnika koja je spreman da
uloi u otpoinjanje posla. Izvori sopstvenih sredstava mogu biti uteevina, prodaja neke line
ili nasleene imovine, sredstva dobijena kroz socijalne programe predhodnih poslodavaca itd.
Prirodno, ovim sredstvima bi se trebala finansirati osnovna sredstva i sredstva za rad (delatnost
preduzetnika), i deo ili obrtna sredstva u celosti u zavisnosti od konkretne delatnosti. Kada se
radi o izvorima finansiranja preduzetnikog biznisa (to e biti tema posebne obrade u ovom
radu), najpre se govori o mogunosti za kreditna zaduenja, kako od poslovnih banaka tako i od
razliitih fondova za podsticanje privatnog preduzetnitva. U praksi nisu retki sluajevi da se
preduzetniki posao finansira i drugim izvorima finansiranja, kao to je lizng za nabavku
pokretne imovine, ali i drugi vidovi pozajmljivanja finansijskih sredstava.
87
U zavisnosti od specifinosti delatnosti koju preduzetnik eli da obavlja, veoma je vano

da lokacija i sredstva koja koristi u obavljanju delatnosti budu adekvatna toj delatnosti. Ukoliko
je u pitanju trgovinska delatnost odabir lokacije je jedan od najbitnijih, ako ne i najbitniji
preduslov za uspeno obavljanje posla. Ako je pak u pitanju odreena proizvodna, zanatska ili
usluna delatnost, sredstva za rad takoe moraju biti adekvatna u kvalitetu i kapacitetu.
Preduzetnici u praksi, najee zbog nedovoljnog iznosa sopstvenih sredstava za otpoinjanje
posla, ne vre odabir dobre lokacije, niti su sredstva za rad adekvatna (polovna oprema,
kvarovi..), to je pogreno. Preduzetnik otpoinjanje sopstvenog posla ne vidi samo, kao
osamostaljivanje u delatnosti, poboljanje materijalne situacije kako u linim tako i u porodinim
finansijama, ve i izlaz iz odreenih drutveno-ekonomskih normi, do toga da status
preduzetnika, iako je na poetku posla to samo status (jo se nije dokazao u praksi), preduzetnik
doivljava kao postizanje uspeha, zanemarujui detaljnije analize, proraune i organizaciju. To
naravno ne vai apsolutno za sve, ali svaki posao, mora se u startu postaviti na zdrave osnove,
mora se dobro organizovati, osmisliti, ukljuujui i odabir sedita, lokacije posla, opreme i
sredstava za rad. Ukoliko se ustanovi da nema uslova za sve navedeno, bolje je odloiti poetak
ili ak ne poinjati preduzetniku delatnosti.
Poslovni plan i analiza trita predstavlja osnovni strateki dokument svakog novog
posla, bilo da je re o preduzetniku poetniku ili je re o preduzetniku koji ima poslovnog
iskustva i odreenu poslovnu istoriju. Postoji vie autora i metodologija izrade poslovnog plana
(u narednom poglavlju e se detaljnije analizirati). Poslovni plan treba da sadri: analizu trita
prodaje, analizu razvojnih mogunosti preduzetnika, ispunjenost tehniko-tehnolokih uslova (u
zavisnosti od delatnosti), analizu trita nabavke, analizu delatnosti na uticaj okoline, finansijsku
analizu sa ocenom isplativosti. Poslovni plan moe sainiti i sam preduzetnik ali su u praksi ei
sluajevi da poslovni plan, kao metodoloki specifian i relativno sloen dokument sainjavaju
struna lica ekonomsko-finansijske struke. Prilikom apliciranja za sredstva razliitih fondova (u
Srbiji je to Fond za razvoj, zatim Nacionalna sluba za zapoljavanje i sl.), preduzetnici su u
obavezi da uz zahtev za kredit, priloe i poslovni plan delatnosti kojom ele da se bave.
Nezavisno od formalnog poslovnog ili kako se ee upotrebljava termin biznis plana,
preduzetnici sami moraju kreirati svoj plan koji e sutinski objasniti ekonominost i rentabilnost
eljene delatnosti, i takvog se plana moraju drati.
88
Jedan od osnovnih principa poslovnog planiranja, insistira na projektovanju maksimalnih

trokova uz minimalne projektovane prihode, a sve u cilju dobijanja to realnije slike o
isplativosti odreenog posla. Na alost veliki broj preduzetnika, usled neupuenosti, ili
nedovoljne informisanosti i elje da to pre otponu poslovanje, i da ubede sami sebe da je posao
isplativiji nego to realno jeste, sagledavaju trokove i prihode eljene delatnosti suprotno od
navedenog principa. Oni zapravo trokove projektuju i sagledavaju kao minimalne, a prihode
delatnosti sagledavaju i planiraju u znatno veem iznosu i dinamici, od realne. Tako dobijena
projekcija poslovnog rezultata nije samo nerealna, ve preduzetnik dovodei samog sebe u
zabludu, izlae sebe velikom riziku, zbog koga se deava najgori scenario, a to je gaenje posla
(ako ne u kratkom, onda zasigurno u srednjem roku).
Poslovni plan ne mora biti strogo formalni dokument, niti se njega preduzetnici moraju
apsolutno vrsto drati. To je osnovni strateki dokument, koji preduzetniku daje smernice kako
da organizuje poslovanje, ta moe oekivati bavljenjem odreene delatnosti itd. Zbog toga su
manja odstupanja svakako dozvoljena, a i realno je da ih bude, jer su trita promenljiva, pa se
lako moe dogoditi da je poslovni plan dobar i pre svega realan, ali da se na tritu odreene
delatnosti, dogode neoekivano velike oscilacije i promene od presudnog uticaja na poslovanje
preduzetnika.
Zbog svega navedenog, a i zbog mnogih drugih okolnosti koje preduzetnika, kao nosioca
posla mogu zadesiti, veoma je vano da svaki preduzetniki posao ima i tzv izlaznu strategiju.
Izlazna strategija podrazumeva skup aktivnosti i postupaka koje preduzetnik moe preduzeti u
sluaju neeljenog dogaaja, nereivih ili teko reivih problema u poslovanju. Izlazna strategija
nije formalan dokument, mada se moe formalizovati. Izlazna strategija je ideja, nain, taktika
pojedinca, kako da napusti odreenu delatnost, a da poverioci a i on lino i njegova porodica,
pretrpe najmanju moguu ili nikakvu finansijsku ili materijalnu tetu.
U najkraem, ova strategija se bazira na neto prilivu gotovine, po prestanku delatnosti, i
to tako to preduzetnik naplatom svih svojih potraivanja (i realizacijom zaliha u zavisnosti od
delatnosti), moe podmiriti sve svoje obaveze iz poslovanja, a prodajom pokretne i nepokretne
89
imovine koja je sluila za obavljanje delatnosti, da izvri povrat ulaganja (sopstvena uloena
sredstva). Naravno, realna izlazna strategija je dosta kompleksnija, i sadri i druge aktivnosti
koje mogu ii u prilog bezbolnom prestanku delatnosti.
U praksi se pokazalo da veina preduzetnika iako ima izlaznu strategiju, ona teko moe
bez problema da se primeni. Ako bi se potraivanjima zatvarale obaveze, vrlo brzo bi se uvidelo
da su obaveze znatno vee (ili je preduzetnik podizao vee iznose kredita, ili su sa druge strane
pojedina potraivanja teko naplativa ili nenaplativa). Dalje, vrednost imovine u trenutku
prestanka posla nije ista kao na poetku ili u periodu nabavke te imovine, pa se prodaja iste
odvija veoma teko, a cena je esto daleko nia od nabavne. To e prouzrokovati da preduzetnik
nee povratiti sopstvena ulaganja u posao, ili e uspeti u najboljem sluaju da povrati manji deo.
Nisu retki sluajevi da se izlazna strategija prinudno bazira na tome da se obaveze
steene obavljanjem odreene preduzetnike delatnosti izmiruju iz line imovine preduzetnika.
Ukoliko je preduzetnik podizao kredite za koje su nuno obezbeenje i lino jemstvo (line
menice) preduzetnika kao fizikog lica, pa ak i branih drugova, tada poverioci (poslovne
banke) u sluaju prekomerne docnje, aktiviraju instrumente obezbeenja kredita, u naem sluaju
line menice. Tada poslovne banke, u skladu sa zakonom, terete pokretnu i nepokretnu imovinu
u vlasnitvu preduzetnika, i njihovom javnom prodajom, namiruje se potraivanje.
Mnogi preduzetnici, ulazei u preduzetniki biznis, ili bolje reeno u preduzetniki rizik,
svoju izlaznu strategiju (rezervu likvidnosti) baziraju na sopstvenoj ili porodinoj imovini. Ako
se vratimo na momenat, kada preduzetnik donosi odluku o otpoinjanju posla, neki od njih e
svesno posao zapoeti, tako to e garant njihove likvidnosti i solventnosti biti prodaja odreene
pokretne ili nepokretne imovine. Zbog toga u praksi postoji veliki broj primera da su
preduzetnici samoinicijativno otuivali sopstvenu ili imovinu porodice, kako bi podmirili
obaveze iz preduzetnikog posla, a voeni logikom da e svakako ako odreenu linu imovinu
prodaju sami, to uraditi lake i po veoj ceni, nego da to sudskim putem iniciraju razliiti
poverioci.
90
Odrivost posla u periodu ekonomske recesije je jedan od glavnih prioriteta svakog

preduzenika. To znai da preduzetnik treba da je osposobljen za mnoge izazove koji se u
poslovanju nameu, da na potencijalne anse i opasnosti u poslu, reaguje pravovremeno i na
pravi nain.
Najvei problem preduzetnika koji se pokazao u praksi, je problem nedovoljne
likvidnosti ili sposobnosti da se izmiruju obaveze u kratkom roku. Uzrok nelikvidnosti moe biti
neusaglaen odnos potraivanja i obaveza samog preduzetnika, u smislu da preduzetnik svoju
robu i usluge plasira veem broju kupaca, za koje nije predhodno ustanovio koliko su plateno
sposobni, i kojom dinamikom e oni izmirivati svoje obaveze. Usporena naplata, ili
nenaplativost potraivanja uzrokuju da i sam preduzetnik ne moe svoje obaveze uredno da
izmiruje (prema dobavljaima, zaposlenima, bankama i dravnim organima). Ovaj konkretan
problem, preduzetnici reavaju, ili dodatnim kreditnim zaduivanjem (ime samo odlau
problem) ili jednostavno moraju da prestanu sa poslovanjem.
Na pitanje, ta generie nelikvidnost preduzetnika, najpotpuniji odgovor je taj da
nelikvidnost preduzetnika u Srbiji uzrokuje nelikvidnost privrede u celini. Preduzetnici, kao mali
privredni subjekti (preduzetnike radnje i mala preduzea), nisu kreatori privrednog ambijenta,
oni u osnovi prate velike privredne sisteme i dravne kompanije na koje se u velikom procentu
oslanjaju. Izuzetak su one preduzetnike delatnosti gde preduzetnici posluju direktno sa kupcima
fizikim licima (kupci roba i usluga), to omoguava trenutnu naplatu potraivanja. Meutim,
ova druga grupa preduzetnika zavisi i od platene sposobnosti stanovnitva, a ona je direktno
vezana sa stepenom razvijenosti privrede i ivotnim standardom uopte.
Veliki privredni sistemi, bilo da su u privatnom i dravnom vlasnitvu, postali su
nelikvidni, pa su svoju nelikvidnost prelili na svoje dobavljae koji su u velikom procentu
upravo mala pravna lica i preduzetnici. Valute plaanja prema dobavljaima su se znaajno
poveale, bilo da je re o velikim trgovinskim lancima, proizvoaima, pa ak i kada su u pitanju
javna preduzea i institucije u vlasnitvu drave.
91
Ovako surovi sistem plaanja pogodio je gotovo sve delatnosti preduzetnika, od

poljoprivrednih proizvoaa, preko malih specijalizovanih proizvoaa gotovih i poluproizvoda,
pa do prualaca razliitih usluga. Veliki sistemi su svoju likvidnost esto gradili na nelikvidnosti
malih preduzetnika, a preduzetnicima je u takvim okolnostima preostalo samo da se bore za
opstanak. O rastu, razvoju, proirenju kapaciteta, obima posla u takvim okolnostima nije bilo ni
govora.
U periodu ekonomske recesije, zbog poveanih mera tednje, poveane nezaposlenosti,
posledino, agregatna tranja za proizvodima iroke potronje i platena sposobnost stanovnitva
su u padu. Preduzetnici, koji svoje proizvode i usluge plasiraju direktno krajnjim kupcima,
fizikim licima, poslednjih godina, imaju sve vei pad realizacije, prihoda i poslovnog rezultata.
Bilo da preduzetnik svoje proizvode i usluge plasira drugim (obino veim) pravnim licima, ili
da plasira direktno krajnjim kupcima, iako je celokupan poslovni proces u skladu sa ranije
utvrenim poslovnim planom, zbog negativnih efekata ekonomske recesije, poslovanje je
ugroeno.
Vlada Rebublike Srbije je sa setom mera pokuavala u poslednjih nekoliko godina da
anulira negativne efekte ekonomske recesije i koliko je mogue pospei rast i razvoj privrede, pa
i preduzetnitva i sektora malog biznisa. Jedna od mera koja je vie puta primenjivana, je
program subvencionisanih kredita za podrku likvidnosti privredi. Osnovna ideja ove mere je da
poslovne banke odobravaju kredite za obrtna sredstva, uz znatno niu kamatu od trine, a
razliku izmeu trine i subvencionisane kamate, subvencionie Ministarstvo finansija, tanije
Fond za razvoj Republike Srbije.
Evidentno je da najvei broj preduzetnika ima problem u redovnosti izmirivanja svojih
obaveza, s tim to postoje razlike izmeu samih preduzetnika, u smislu koje se obaveze, u kojoj
strukturi, i kojom dinamikom izmiruju.
Osnovne obaveze u poslu koje svaku preduzetnik i pravno lice imaju, su obaveze prema
dobavljaima, obaveze prema zaposlenima, obaveze prema poreskim i drugim dravnim
organima, obaveze prema kreditnim institucijama itd. Pojedini preduzetnici, neke od navedenih
92
obaveza izmiruju relativno uredno a neke sa docnjom, tako na primer u praksi se mogu primetiti
preduzetnici koji uredno izmiruju obaveze prema dobavljaima i prema poreskim organima (to
im omoguuje kontinuitet poslovanja), dok obaveze prema zaposlenima, i obaveze prema
poslovnim bankama, pojedini preduzetnici izmiruje sa docnjom.
Odluku o prestanku delatnosti, preduzetnik donosi svojevoljno ili pod prinudom dravnih
organa, sudova, poverioca ili posvlovnih banaka. Svojevoljnu odluku preduzetnik donosi, kada
na vreme shvati da nije sposoban da izmiruje obaveze u kratkom i dugom roku, i kada njegova
delatnost ne generie dovoljno neto dobiti, u odreenom vremenskom periodu. U praksi su rei
sluajevi da preduzetnik samoinicijativno donosi odluku o prestanku poslovanja, jer prestanak
poslovanja ne sadri samo ekonomsku, ve i socioloku komponentu. To pretpostavlja da
preduzetnik nije spreman da prihvati oiglednu injenicu da se posao gasi, da za preduzetnika to
predstavlja izvesno ponienje, da e imati problem u vezi sa novom delatnosti ili zaposlenju
kod drugog poslodavca, jer neuspeh u postojeoj delatnosti njega definie i kao neuspenu
linost. Prestanak preduzetnikog posla predstavlja esto i bankrot ne samo preduzetnika kao
privrednog subjekta, nego i preduzetnika kao fiziko lice, pa ak i njegove porodice. To je jedan
stresan i bolan proces za pojedinca i za njegovu porodicu.
Najvea drutvena panja u domaem okruenju poklanja se spornim situacijama izmeu
preduzetnika i poslovnih banaka. esti su novinski natpisi, internet portali i forumi, koji se bave
odnosom poslovna banka-klijent. Opti je utisak da se teret krivice za teu, a esto i lou otplatu
kredita, prebacuje na poverioce, poslovne banke, izostavljajui injenicu da je kreditni odnos
obligacioni odnos na dobrovoljnoj osnovi, a rizik uspeha tanije neuspeha u poslu nosi sam
preduzetnik. Kada poslovne banke krenu u aktiviranje instrumenata obezbeenja, tada se u praksi
mogu videti sve slabosti domaeg sistema (o metodologiji odobrenja i naplate kreditnih zajmova
preduzetnicima bie vie rei u narednom poglavlju).
Statistika NPL-ova (Non performing loans-iznos loih plasmana u ukupnom portfoliju),
za plasmane preduzetnicima je iz godine u godinu sve loija. Preduzetnici poslednjih godina
nastoje da zadre obim svog poslovanja, a dobar deo njih je redukovao (smanjio) poslovanje,
upravo zbog poveanog rizika nelikvidnosti. To je umanjilo prihode, a samim tim i kreditnu
93
sposobnost to je pored ostalih faktora generisalo porast kanjenja u otplati kredita preduzetnika
poslednjih godina.
Prema meunarodnoj klasifikaciji postoje sledee vrste rizika kojima su izloene
poslovne banke: kreditni rizik, likvidnosni rizik, rizik plaanja, kamatni rizik, devizni rizik, rizik
zemlje, trini i operativni rizik (uki, Bjelica, Risti, 2003). Osnovni rizici poslovanja koje
preduzetnici imaju u poslovanju u domaem poslovnom okruenju su:
Trini rizik;
Rizik plaanja;
Valutni rizik;
Rizik zemlje i okruenja- politiki rizik;
Tehniko tehnoloki rizik.
Trini rizik predstavlja nestabilnost cena, pad kupovne moi stanovnitva, nelojalna
konkurencija, monopoli itd. U periodu ekonomske recesije, trini ali i drugi rizici su izraeni.
Stabilnost cena i inflacija predstavljaju dugogodinji problem domae privrede i drutva u celini.
Cene se u Srbiji u velikom procentu formiraju trino, ali se postavlja pitanje koliko su cene
stabilne i predvidive. Inflacija u mnogome zavisi od mera monetarne politike Narodne banke
Srbije, ali ima i primera u praksi da se cene formiraju pekulativno. Uticaj monopola i oligopola,
primetan je na sektor male privrede. Primera radi, veliki broj malih trgovaca preduzetnika,
smanjio je ili gotovo prekinuo svoje poslovanje, zbog irenja mrea mega-marketa po teritoriji
cele drave. U momentu otpoinjanja posla i izrade poslovnog plana, realno je bilo teko saznati
poslovnu politiku velikih trgovinskih lanaca, niti je predvideti, tako da ovaj rizik jeste opravdan.
Zakljuak je, da je trite prema preduzetnicima nemilosrdno, i da uspeno poslovanje
preduzetnika podrazumeva temeljnu analizu potencijalnih deavanja na tritu koji su od znaaja
za poslovanje preduzetnika.
Rizik plaanja predstavlja rizik naplate potraivanja preduzetnika. Odreen procenat
preduzetnika svoje proizvode i usluge plasira drugim pravnim licima, za koje takoe vae
navedeni rizici. Njihova nelikvidnost se preliva na preduzetnike, to implicira nesposobnost
94
preduzetnika da izmiruje svoje obaveze. Ovaj rizik preduzetnik moe preduprediti paljivim
izborom poslovnih partnera, proverom i praenjem finansijskog stanja kupaca, ali i
obezbeivanjem dovoljnog iznosa neto obrtnih sredstava u poslovanju, kojim moe anulirati
eventualne nepredviene gepove nelikvidnosti.
Valutni rizik je veoma znaajan rizik, koji se moe manifestovati na dva naina. Prvi je
poslovni valutni rizik, po kome preduzetnik svoje obaveze plaa u ino valuti (na primer uvoz
sirovina i komponenti za proizvodnju), a svoje proizvode i usluge fakturie u domaoj valuti
dinar. Zbog promene kursa, koji je obino na tetu domae valute, potraivanja preduzetnika i
prihodi, realno su manji u procentu u kojem je domaa valuta depresirala. Ako bi preduzetnik
indeksirao svoje potraivanje, tada bi postao trino nekonkurentan, jer u praksi veina kupaca
takav nain fakturisanja teko prihvata. Drugi nain na koji se valutni rizik manifestuje, je
valutni rizik kreditnog zaduivanja, gde postoji oekivan rizik, da ako je kredit valutno usklaen,
a potraivanja klijenta nisu, da se obaveze prema kreditoru za isti nivo realizacije zbog rasta
kursa uveaju za procenat promene kursa. Postoje i drastiniji primeri, da preduzetnik svoje
obaveze prema ino dobavljau plaa u jednoj valuti, da se kreditno zaduuje u drugoj, a da svoje
proizvode plasira u domaoj valuti. U takvoj situaciji nastupa viestruki valutni rizik, i
predvidivost odnosa vie valuta, gotovo je nemogua, posao je svakako rizian (na primer uvoz
iz NR Kine se plaa u valuti dolar, a uvoznik se kreditno zaduuje indeksacijom u valuti EUR, a
svoja potraivanja naplauje u domaoj valuti dinar, bez indeksacije).
Rizik zemlje ili politiki rizik predstavlja drutven-ekonomski rizik od nepredvienih
drutvenih dogaaja, a takvih primera u poslednje dve decenije u Srbiji je bilo mnogo. Politiki
sukobi, sankcije, prekid ekonomske saradnje, izolacija u sistemu plaanja, sve to je imalo i moe
imati negativan uticaj na privredu u celini, a posebno na osetljivi segment privrede, mala
preduzea i preduzetnike. Sa druge strane evrointegracije, kao proces koji svojim napretkom
privlai strane investitore, podie kreditni rejting zemlje, svakako implicira pozitivne efekte na
drutveno-ekonomski ambijent, za ulaganja, otpoinjanje i razvoj posla.
Tehniko-tehnoloki rizik se ogleda u mogunosti da zbog odreene tehnoloke
zaostalosti ili nedovoljne osavremenjenosti poslovnih procesa, preduzetnik vrlo lako moe
95
postati nekonkurentan, u smislu kvaliteta i kvantiteta. Ukoliko se preduzetnik odlui da zapone

odreeni proces proizvodnje, oprema koja se nabavlja bilo na domaem tritu, bilo iz uvoza,
esto je druga ili trea tehnoloka generacija, jer je savremena oprema skupa a i relativno teko
dostupna. To domae preduzetnike ini nekonkurentnim, ne samo u odnosu na malu privredu u
razvijenim zemljama, nego i u odnosu na malu privredu zemalja u regionu. Kod uslunih
delatnosti ili delatnosti koje ne iziskuju vea ulaganja u osnovna sredstva i opremu, ovaj rizik je
daleko manji.
4. METODOLOGIJA POSLOVNIH BANAKA U ANALIZI SBB KREDITNIH

ZAHTEVA (Small bussines banking)
Da bi se otpoeo i razvio preduzetniki biznis, imajui u vidu u predhodnom delu
objanjene okolnosti, kroz koje preduzetnici neminovno prolaze u domaem privrednoekonomskom ambijentu, preduzetnici su upueni na kreditne institucije, radi odobrenja razliitih
oblika finansiranja, a u zavisnosti od njihovih potreba. U predhodnim delovima ovog poglavlja,
akcenat je dat na preduzetnitvo, analizu preduzetnikog posla i samog preduzetnika. U ovom
delu preduzetniki posao se analizira iz institucionalnog ugla, sa ciljem da se da odgovor na
pitanje kako i na koji nain poslovne banke i druge institucije evaluiraju preduzetniko
poslovanje, i kako preduzetnici mogu aplicirati za kreditna sredstva u cilju pospeivanja rasta i
razvoja, i odrivog poslovanja.
Pod terminom mala privreda (MSPP), u praksi se podrazumevaju se mala i srednja

preduzea i preduzetnici. Prema metodologiji Svetske banke razlikujemo: mikro preduzea do
10 zaposlenih, mala do 50 i srednja do 300 zaposlenih (irovi,2008). Takva podela usvojena je
i u domaem zakonodavstvu i poslovnoj praksi.
Finansijske institucije koje se bave kreditiranjem male privrede u Srbiji su poslovne

banke, lizing kue, faktoring institucije, zatim Fond za razvoj Republike Srbije, ali i drugi
razvojni fondovi i institucije.
96
Zajedniko za sve navedene institucije je da se u praksi primenjuje slina metodologija

obrauna kreditne sposobnosti. Metodologija obrauna kreditne sposobnosti podrazumeva skup
unapred odreenih pravila i analiza, prezentacije i evaluacije rezultata poslovanja, rizika,
obezbeenja i poslovnih planova. U najkraem, metodologija obrauna kreditne sposobnosti,
treba da da odgovor na pitanje da li je preduzetnik u svom poslovanju (delatnosti) sposoban da
nesmetano i uredno izmiruje kreditne obaveze, ili ne.
U zavisnosti od kreditne institucije, poslovne politike, i sloenosti kreditnog zahteva
(iznosa kredita, procene rizika, namene kredita itd.) proces odobrenja kreditnog zahteva
preduzetnika i malog pravnog lica moe biti krai, jednostavniji uz korienje osnovnih
metodolokih postavki, a moe biti sloeniji, dugotrajniji sa detaljnijom analizom i procenom
kreditne sposobnosti.
Kreditni proces odobrenja kreditnog zahteva preduzetnika sadri aktivnosti:
Informisanje traioca kredita o uslovima;
Dostava neophodne dokumentacije za kreditnu analizu;
Analiza i donoenje odluke o odobrenju/odbijanju kreditng zahteva;
Izrada ugovorne dokumentacije, potpisivanje i uspostava kolaterala;
Realizacija kredita;
Otplata kredita prema planu otplate;
Likvidacija kredita i povraaj kolaterala (instrumenata obezbeenja).
Navedene faze su tipine za veinu poslovnih banaka u Srbiji. To su aktivnosti i postupci
koji imaju za cilj da poslovna banka-kreditor na najbolji nain, u skladu sa propisima analizira,
ugovori i sprovede realizaciju kreditnog aranmana.
Preduzetnik koji potrebuje kreditna sredstva, bira poslovnu banku sa kojom namerava da
uspostavi kreditni odnos. Kako je u poslednjih deset godina bankarsko trite u Srbiji, zbog
velike potranje za kreditima doivelo procvat, veliki broj inostranih banaka, otpoeo je
poslovanje, oformljavanjem mrea filijala i ekspozitura irom zemlje (kroz procese merdera i
97
akvizicije). Poslovne banke u svojoj ponudi, radi privlaenja to veeg broja klijenata nude
razliite kreditne aranmane za pravna i fizika lica. Na vie naina poslovne banke prezentuju
svoje kreditne proizvode, koristei se modernim tehnologijama, internet komunikacijom,
tampanim i elektronskim medijima.
Kao najefektniji nain za privlaenje klijenata, pokazao se lini kontakt ili akvizicija od
strane bankarskih slubenika. Akvizicija, u ovom sluaju, podrazumeva obilazak preduzetnika u
seditu gde preduzetnik obavlja delatnost, u cilju detaljnijeg sagledavanja funkcionalnosti
organizacije posla, poslovnih procesa, zatim da se uporedi realno stanje i stanje u poslovnim
knjigama, sve u cilju davanja ponude za kreditiranje i poslovni odnos. Akvizicija se moe
obavljati i bez direktne zainteresovanosti preduzetnika za odreenu banku. Tada bankarski
slubenik prilikom posete, vie promovie ponude svoje banke, a istovremeno sagledava realno
stanje preduzetnika. U svrhu kreditne analize poseta klijenata je gotovo obavezujua aktivnost,
jer bankarski slubenik moe preduzetniku dati i odreene korisne savete i sugestije vezane za
posao, a na bazi iskustva sa klijentima preduzetnicima sline delatnosti.
Ovde se mora naglasiti da se u odreenom periodu (neposredno pred poetak ekonomske
krize), akvizicija poslovnih banaka prema preduzetnicima odvijala na, moe se rei, agresivan
nain, od strane odreenih poslovnih banaka. U elji za poveanjem trinog uea, i poslovnog
rezultata, pojedine banke nisu jasno i transparentno upoznavale potencijalne klijente,
preduzetnike o svim elementima kreditnog aranmana. Ovakav pristup poslovnih banaka
ogledao se u tome da je ponuda preduzetncima za kreditiranje bila takva da nisu obuhvaeni svi
trokovi kredita, ve da se estim pozivanjem i poseivanjem klijenata preduzetnika, na izvestan
nain kreditni aranman nametnuo.
Svakako, u poetnoj fazi preduzetnik se informie o uslovima kredita, kamatnoj stopi,
ostalim trokovima, instrumentima obezbeenja, i ukoliko je zadovoljan sa uslovima, pristupa
podnoenju zahteva odabranoj poslovnoj banci.
Dokumentacija koju preduzetnici dostavljaju poslovnoj banci deifinisana je poslovnom

politikom i aktuelnom regulativom. Nju ine statusna, finansijska i dokumentacija u vezi sa
98
instrumentima obezbeenja. Ukoliko je kredit investicionog karaktera (samim tim i dugoroni),

potreban je projektovani bilans tokova gotovine i poslovni (biznis) plan. Statusnu dokumentaciju
ine registraciono reenje (i osnivaki akt kod privrednih drutava), dok finansijsku
dokumentaciju ine finansijski izvetaji. Finansijski izvetaji su bilans stanja i bilans uspeha i
statistiki aneks (za srednja pravna lica i bilans tokova gotovine). Preduzetnici mogu svoj
poslovni rezultat iskazivati u skraenoj formi Bilansa uspeha, bez zakonske obaveze izrade
Bilansa stanja. Za potrebe detaljnije analize preduzetnici dostavljaju dodatne knjigovodstvene
dokumente, analitike kartice kupaca i dobavljaa, zatim popisne liste itd. Pored statusne i
finansijske dokumentacije, trailac kredita mora podneti poslovnoj banci i dokumentaciju vezanu
za instrumente obezbeenja, radi analize i evaluacije (prepis lista nepokretnosti, procena
vrednosti nepokretne ili pokretne imovine itd.). Ukoliko je kredit investicionog karaktera i na
dui rok, preduzetnik je u obavezi da dostavi projekciju poslovanja u periodu otplate kredita uz
projektovani cash flow (bilans tokova gotovine).
Kada je dokumentacija kompletirana, banka procenjuje kreditni rizik, analizira kreditnu

sposobnost i instrumente obezbeenja, i donosi odluku o odobrenju ili o odbijanju kreditnog
zahteva. Ukoliko je kreditni zahtev odobren, pristupa se izradi ugovorne dokumentacije i
uspostavi instrumenata obezbeenja. Sredstva obezbeenja predstavljaju odreena pravna
sredstva pomou kojih se obezbeuje ispunjenje odreenih obaveza. Davalac obezbeenja se
obavezuje da na sebe preuzme tetne posledice koje mogu nastati neispunjenjem ili neurednim
ispunjenjem dunikovih obaveza, pa se zbog toga posao obezbeenja mora zakljuiti pre nego
to tetne posledice nastupe ili dok postoji neizvesnost u pogledu nastupanja tete (Hadi,2009).
U zavisnosti od vrste kredita, iznosa i ronosti, instumenti obezbeenja kredita mogu biti
razliiti. Kada preduzetnici apliciraju za kreditna zaduenja, najei instrumenti obezbeenja su:
Menice radnje ili pravnog lica korisnika kredita;
Ovlaenja za naplatu korisnika kredita;
Line menice vlasnika (esto i suprunika);
Ugovorno jemstvo drugog pravnog lica ili preduzetnika;
Zaloga na pokretnoj imovini;
99
Zaloga na nepokretnoj imovini-hipoteka;

Namenski novani depozit-cash collaterals;
Ostali instrumeni obezbeenja (zaloga na potraivanjima, zaloga na robi,
osiguranje potraivanja..).
Nezavisno od iznosa kredita i ronosti, neizostavan instrument obezbeenja su menice,
ovlaenja za naplatu, ali i line menice vlasnika (preduzetnika lino ili vlasnika privrednog
drutva). Potpisivanjem menica i ovlaenja za naplatu firme, preduzetnik garantuje imovinom
firme, ali i linom imovinom, da e obaveze po kreditu uredno izmirivati. Meutim, postoji
veliki broj delatnosti koje preduzetnicima omoguavaju a i ne iziskuju osnovna sredstva vee
vrednosti, a i blokada rauna po osnovu menica i ovlaenja u praksi esto nije delotvoran
instrument, jer se ne moe u celosti naplatiti potraivanje. Zbog toga poslovne banke uzimaju
line garancije vlasnika preduzetnikog posla obavezno (ukoliko je u pitanju pravno lice), i to
kroz line menice vlasnika, ali i sve ee uz line menice suprunika od vlasnika. Davanjem
linih menica za obezbeenje po kreditu preduzetnik garantuje svojom linom imovinom da e
obaveze izmirivati o roku dospea, da svoju pokretnu i nepokretnu imovinu indirektno stavlja na
raspolaganje u sluaju sudskog spora sa poslovnom bankom.
Ukoliko je menino obezbeenje samo po sebi nedovoljno, poslovna banka prilikom
odobrenja kreditnog zahteva moe insistirati i na dodatnom obezbeenju. Ukoliko je zaraivaka
sposobnost preduzetnikog posla nedovoljna u periodu sagledavanja, ali ima drugih elemenata za
odobrenje, ili ako je istorija poslovanja preduzetnika prekratka, banke mogu insistirati na
jemstvu drugog pravnog lica ili preduzetnika, naravno, kreditno sposobnog jemca. Svrha
ovakvog instrumenta je u tome da ako primarni dunik tj. preduzetnik ne izmiri obaveze o roku
dospea tada poslovna banka tereti jemca, po istom principu kao i glavnog dunika.
Navedeni instrumenti obezbeenja upotrebljavaju se uglavnom za kredite za obrtna
sredstva i za kratkorone kredite. Za kredite na srednji i dug rok, naroito za investicione kredite,
poslovne banke, pored navedenih, insistiraju i na uspostavi zalonog prava, kako na pokretnoj
tako i na nepokretnoj imovini.
100
Koji e konkretno instrument ili kombinaciju instrumenata banka traiti, zavisi od svakog
pojedinanog preduzetnika, kreditne sposobnosti, procene rizika i raspoloivosti odreenog
instrumenta obezbeenja. Tako se za kratkorone kredite i srednjorone ali ne veeg iznosa,
obino uzima zaloga na pokretnoj imovini kao dodatno obezbeenje, a ukoliko je namena kredita
nabavka opreme ili osnovnog sredstva, ta oprema ili osnovno sredstvo u praksi je najee i
predmet zaloge. Ono to je vano istai, to je da Zakon o zalonom pravu na pokretnostima
upisanim u registar, omoguava da predmet zaloge ostane u dravini zalogodavca, u ovom
sluaju preduzetnika, jer sa tom pokretnou preduzetnik obavlja delatnost, stvara novu vrdnost,
generie dobit i uredno izmiruje obaveze.
Ukoliko se preduzetniku odobrava dugoroni kredit za trajna obrtna sredstva ili
investicioni kredit, u tom sluaju pored osnovnog meninog obezbeenja, banke po pravilu
insistiraju na hipotekarnom obezbeenju tj. konstituisanju zalonog prava na nepokretnoj
imovini (prema Zakonu o hipoteci).
Veina preduzetnika u svom poslovanju potrebuje kvalitetne dugorone izvore
finansiranja, i njih mnoge poslovne banke u Srbiji imaju u svojoj ponudi. Problem koji se javlja u
praksi je nedovoljna ponuda adekvatnog hipotekarnog obezbeenja, jer nepokretnosti koje
preduzetnici nude u velikom broju sluajeva nisu adekvatne trine vrednosti (nisu utrive). To
naroito vai za nepokretnosti izvan veih gradskih centara u Srbiji.
Preduzetnik prilikom apliciranja za dugoroni kredit obezbeen hipotekom, za zalogu na
nepokretnosti moe ponuditi linu imovinu, imovinu u vlasnitvu firme, ali i drugo fiziko ili
pravno lice moe zaloiti imovinu kao obezbeenje kredita. Problem nastaje kada se utvrdi od
strane ovlaenog procenitelja graevinske struke, da ta imovina nije dovoljne vrednosti da se
moe smatrati adekvatnom hipotekom tj. LTV ratio nije zadovoljavajui (Loan to value- ili LTV
ratio, stavlja u odnos iznos kredita prema trinoj vrednosti hipoteke). Veina banaka insistira na
LTV raciju u rasponu od 50-70% kada su u pitanju krediti privredi, dok za kreditiranje fizikih
lica (stambeni krediti) LTV ratio moe biti maksimalno 80%.
101
Da bi odreena nepokretnost bila adekvatna hipoteka, nije dovoljno da samo njena trina
vrednost u momentu procene vrednosti bude adekvatne vrednosti, ve je neophodno predvideti i
ukalkulisati trendove cena nekretnina na tritu, da li e trina vrednost nepokretnosti koja je
predmet hipoteke opasti i u kom procentu u periodu otplate kredita.
Kako je veliki broj preduzetnika a i potencijalnih nepokretnosti koje mogu biti predmet
hipoteke locirano izvan gradskih centara, a imajui u vidu poslednjih godina sveoptu krizu na
tritu nekretnina, koja implicira negativne trendove naroito van gradskih centara, preduzetnici
esto dolaze u situaciju, da kada apliciraju za dugorone kredite, iako imaju dobar poslovni plan,
iako imaju dobre finansijske pokazatelje i kreditnu istroriju, zbog injenice da ne mogu zaloiti
hipoteke adekvatne vrednosti, poslovne banke ih odbijaju.
Namenski novani depoziti, su slobodna novana sredstva preduzetnika ili lanova
porodice (najee lina uteevina), koja se mogu deponovati na posebnim namenskim
depozitnim raunima, koji se otvaraju samo u svrhu obezbeenja odreenog kreditnog
aranmana. Namenski novani depozit mogu biti i sredstva same preduzetnike radnje ili
pravnog lica, i mogu biti u dinarskoj ili ino valuti. To je obino viak neto obrtnih sredstava na
dinarskom ili devinom raunu. U praksi je est sluaj da sam preduzetnik polae lina devizna ili
dinarska sredstva, kao obezbeenje kredita sopstvenoj preduzetnikoj radnji ili preduzeu.
Namenski depozit je veoma poeljan kreditni kolateral za poslovne banke jer je to
najlikvidniji instrument obezbeenja. On moe biti beskamatni ili sa kamatom. Takoe, kredit
koji poslovna banka odobrava preduzetniku moe biti obezbeen namenskim depozitom u
odreenom procentu ili u celosti. Motiv preduzetnika da poloi namenski depozit radi
obezbeenja kredita je viestruk. Najpre, poslovna banka e svakako uvaiti ovako likvidan
kolateral, i zbog toga (u zavisnosti od iznosa depozita u odnosu na iznos kredita) odobriti
procentualno niu kamatnu stopu na kredit. U tom sluaju preduzetnik uporeuje kamatnu stopu
na tednju ako bi depozit oroio kao klasian tedni depozit, i utedu koju ostvaruje na kamati na
celokupan iznos kredita koji povlai. U veini sluajeva, preduzetnici od poslovnih banaka,
dobijaju toliko nie kamatne stope za ovaj vid kreditiranja, da im je isplatljivije da poloe
depozit nego da tede. Bankama je interes da vode takvu politiku kamatnih stopa, jer e taj
102
depozit svakako biti u potencijalu banke, a i kreditni rizik biti znatno umanjen jer je re o
najlikvidnijem kolateralu. Pored navedenog, preduzetnici mogu imati motiv da prilikom
kreditnog zaduenja polau namenski depozit, je je taj namenski depozit, odreena finansijka
neprikosnovena i tee dostupna rezerva, koju ako deponuju ne mogu olako utroiti za odreene
potrebe posla, a jasno je da su njima u poslovanju sredstva manje ili vie, uvek neophodna.
Od ostalih instrumenata obezbeenja, zaloga na potraivanjima zauzima sve znaajnije
mesto na listi kreditnih kolaterala poslovnih banaka. Ovaj vid kreditnog obezbeenja je
zastupljen kod preduzetnika, upravo zbog injenice da je dobar deo preduzetnika na izvestan
nain naslonjen na odreene velike privredne sisteme, javna preduzea, dravne kompanije i
sl. Moe se rei i da je najvea vrednost samog posla (trite) upravo poslovni odnos (ugovor o
poslovnoj saradnji) koji preduzetnici imaju sa velikim kompanijama, koji omoguava da
preduzetnici velike kompanije snabdevaju specifinim robama i uslugama. Kako su te velike
kompanije pravna lica, obino velike imovine, visokog nivoa likvidnosti ili dovoljno visokog za
maksimalan nivo naplativosti potraivanja preduzetnika, one se mogu smatrati dobrim kupcima,
a ugovori o poslovnoj saradnji i zaloga na potraivanja, sasvim vrednim kolateralom. Zbog
navedenog su se izmeu ostalog razvili kreditni proizvodi i procesi, kao to su eskont menica,
faktoring itd.
Zaloga na potraivanju, nije i ne moe biti jedini instrument obezbeenja kreditnog
aranmana preduzetnika, i ona se u praksi kombinuje sa drugim, predhodno objanjenim
instrumentima obezbeenja (menice i ovlaenja za naplatu obavezno, a uz to zaloga ili jemstvo
drugog pravnog lica ili preduzetnika).
Zaloga na robi, takoe je sve zastupljeniji kreditni kolateral, naroito kod preduzetnika
koji se bave trgovinskom ili poljoprivrednom delatnou. Procena vrednosti zaloene robe, njeno
uvanje i skladitenje, eventualna zaplena i prodaja, regulisani su posebnim politikama,
propisima i procedurama.
Osiguranje potraivanja je instrument obezbeenja koji tek treba da se popularizuje u
domaem bankarskom sektoru, jer on ukljuuje i druge finansijske institucije u proces odobrenja
103
i realizacije kredita, a to su osiguravajue kue. Osiguranje potraivanja je za poslovne banke,

poeljan kolateral upravo zbog likvidnosti, a za preduzetnike dobar model da se kreditno zadue
ukoliko nisu u mogunosti da priloe banci drugi standardniji kolateral. Ono to spreava
veu popularizaciju ovog instrumenta obezbeenja je injenica, da osiguravajue kue u Srbiji
jo nisu spremne da aktivno ponude finansijski proizvod osiguranje potraivanja, jer to
iziskuje znaajne organizacione promene u osiguravajuim kompanijama (slube za procenu
rizika nalik onim u poslovnim bankama), ali i mnoga sistemska i zakonska reenja koja bi
omoguila masovnije korienje ovog proizvoda osiguranja, kako bi suma premija u osnovi
mogla da pokrije eventualne loe plasmane. U ukupnoj ceni kredita, cena ove premije bi
prilino poskupela kreditni aranman, ali kako je ve objanjeno preduzetnici koji nemaju drugi
izbor, moraju podneti i taj troak kako bi doli do povoljnih kreditnih aranmana (kao i kod
namenskog depozita, realno je oekivati da banke umanje kamatnu stopu na kredit obezbeen
ovako likvidnim kolateralom).
Poslovne banke u Srbiji, preduzea i preduzetnike radnje klasifikuju se najee u tri
kategorije ( prema kojima se i postavlja metodologija kreditne analize):
SBB-Small business banking- to su mikro i mala pravna lica i preduzetnike
radnje, najee sa godinjim poslovnim prihodom do 1 mil. eur;
SME-Small and medium ent.-su mala i srednja preduzea sa godinjim prihodom
veim od 1 mil.eur (do 4 ili 5 mil eur maksimalno);
Corporate-su privredna drutva, kompanije i institucije, sa velikim godinjim
prihodima (u veini banaka u Srbiji, u corporate sektor pripadaju preduzea sa
godinjim prihodom veim od 5 miliona eur) .
Ova podela slui poslovnim bankama, da se procesuiranje odobrenja kreditnih i drugih
zahteva i ukupna komunikacija izmeu banke i pravnog lica i preduzetnika, segmentira i uini
efikasnom. Kategorizacijom i grupisanjem, poslovne banke jasno i koncizno definiu, promoviu
i sprovode poslovnu politiku.
104
Kako je predmet ovog rada, analiza preduzetnikog biznisa, analizirae se metodologija

poslovnih banaka u analizi SBB kreditih zahteva, u cilju sagledavanja kriterijuma i naina
analize preduzetnikog posla iz ugla poslovnih banaka u Srbiji.
Poslovne banke u svojoj metodologiji za obraun kreditne sposobnosti (kreditnoj analizi)
u cilju donoenja odluke o odobrenju kreditnog zahteva preduzetnika treba da sprovedu sledee
analize:
Istorijat posla preduzetnika, karatkeristike preduzetnika, opis posla, asortimana
proizvoda i usluga, delatnosti;
Namenu, iznos i uslove kreditiranja i instrumente obezbeenja;
Analiza sektora, konkurencije i analiza rizika;
Finansijska analiza;
Analiza sposobnosti otplate;
Analiza kreditne istorije i odnosa sa finansijskim institucijama;
Sagledavanje istorijata posla i karakteristika preduzetnika (struna osposobljenost i
edukovanost za odreenu delatnost, organizacione, liderske sposobnosti) predhode svakoj
kreditnoj analizi kreditne sposobnosti preduzetnika. Iako to nema direktne veze sa kreditnom
sposobnou u klasinom smislu te rei, vano je proveriti line karakteristike samog
preduzetnika, i njegove sposobnosti da organizuje i vodi odreeni biznis. Istorija poslovanja
preduzetnika treba da nam pokae kako se preduzetniki biznis razvijao, kako je preduzetnik
zapoeo delatnost, na koji nain i iz kojih izvora sredstava je finansiran rast i razvoj. Na bazi tih
podataka i informacija moe se zakljuiti kakvo se ponaanje preduzetnika u poslu moe
oekivati u narednom periodu. Posebno se sagledavaju kapaciteti u delatnosti preduzetnika
(proizvodno prodajni objekti, magacinski prostor, oprema..). Veoma su vane line karakteristike
preduzetnika, pa ak i karakteristike linosti, ugled u lokalnom okruenju i sl. Sve to predhodi
poetku bilo kog poslovnog odnosa sa bankom. Banka moe prikupljati podatke o linosti samo
u skladu sa zakonom.
105
Opis posla, asortiman proizvoda i usluga, proverava se kako u dokumentaciji

preduzetnika tako i u seditu, gde preduzetnik obavlja delatnost. U praksi se deava da u elji da
im se odobri to bolji kreditni aranman, preduzetnici prilikom intervjua u banci, sebe
predstavljaju na najbolji mogui nain, ali esto tako da istiu ono to je pozitivno u poslu, a na
izvestan nain minimizirajui nedostatke u poslovanju. Neophodno je da banka realno utvrdi
ime se klijent konkretno bavi, kako funkcionie poslovni proces, i da uoi eventualne
nedostatke u vezi sa tim.
Kada se utvrdi ko je zapravo trailac kredita, poslovna banka utvruje za koji konkretan
proizvod preduzetnik aplicira, i koji su mogui uslovi za odobrenje. Preduzetnici obino podnose
zahtev za iznos koji je neto vei od njihovih realnih finansijskih mogunosti, jer oni na svoj
nain sagledavaju svoje poslovanje. Postoje razliiti tipovi preduzetnika, od onih koji oprezno
pristupaju kreditnim zaduenjima (banke ih na izvestan nain ubeuju da se kreditno zadue), do
onih koji su skloni zaduivanju, koliko je to mogue (i sa njima banke postupaju oprezno,
detaljnije se analiziraju a esto se trae i dodatni kolaterali).
Koji konkretan iznos, pod kojim uslovima (kamate i naknade u vezi sa kreditom), na koji
rok i sa kakvim obezbeenjem e odreena banka odobriti kredit odreenom preduzetniku, zavisi
od celokupne procene finansijskog stanja, kreditnog rizika i kreditne sposobnosti preduzetnika.
Posebno se analizira da li banka ima uveane trokove rezervacije, i utrivost ponuenog
obezbeenja. Od svega navedenog zavisi da li e se uvaiti inicijalni zahtev preduzetnika u
smislu visine iznosa, da li e kamatni i vankamatni trokovi biti vei ili manji, i da li e rok i
nain otplate biti u skladu sa kreditnim zahtevom preduzetnika ili neto drugaiji.
Kreditna analiza obavezno sadri analizu sektora, analizu konkurencije i analizu rizika.
Analiza sektora treba da da odgovor na pitanje da li je delatnost preduzetnika trino opravdana,
kakva je perspektiva konkretnog posla, da li moe imati odreene probleme u obavljanju
poslovnih procesa vezano za odreenu privrednu granu, da li se mogu oekivati odreeni
makroekonomski ili drugi faktori, koji mogu uticati negativno na celokupan sektor privrede
kome odreeni preduzetnik direktno ili indirektno pripada. Sagledava se praktino ambijent u
106
kome preduzetnik posluje, i informacije o tome se najmanje dobijaju od samog preduzetnika,

istraivanje sprovode i podatke prikupljaju banke od relevantnih institucija i drugih izvora.
Analiza konkurencije pretpostavlja da li u odreenoj delatnosti preduzetniku, na
odreenom tritu i u odreenom periodu (ili inae) preti konkurencija. Konkurencija ne mora
biti samo drugi preduzetnik sa istom delatnou, koji je prisutan na istom tritu, ve i druge
vee kompanije kojima je delatnost preduzetnika jedna od delatnosti, ali zbog svoje finansijske
snage one mogu veoma lako istisnuti preduzetnika sa trita. Konkurencija moe biti preduzetnik
ili drugo pravno lice koje ne obavlja istu, ali obavlja slinu delatnost, i koji moe na izvestan
nain uticati na trite (promeniti odreene navike kupaca vezane za odreeni asortiman roba i
usluga) i na takav nain, takoe istisnuti postojeeg preduzetnika sa trita (lokalnog,
regionalnog itd.).
Analiza rizika poslovanja preduzetnika je ranije objanjenja, s tim to banke u praksi
potenciraju najvie na kreditnom ivalutnom riziku poslovanja preduzetnika, ali i trinom i riziku
plaanja. Svakako, svi rizici moraju se detaljno sagledati.
Ako bi se sagledalo ta preduzetnici zaista misle o rizicima svog poslovanja, u praksi je
najei odgovor da rizika poslovanja nema, ili se evidentni rizici u visokom procentu umanjuju.
Nedostatak ekonomske svesti (moemo rei i pismenosti), navodi preduzetnike da anse i
opasnosti u poslu ne sagledavaju realno, pa je svakako dobra korespodencija sa strunim
slubama poslovnih banaka, za njih itekako dobrodola. To je vano jer banke treba da struno i
nepristrasno sagledaju sve aspekte koji su od sutinskog znaaja za poslovanje preduzetnika, a ne
samo za odobrenje i realizaciju odreenog kreditnog posla.
Finansijska analiza podrazumeva analizu finansijskih izvetaja preduzetnika, u ta
spadaju zavrni raun, bruto bilansi, zakljuni listovi, popisne liste, analitike kartice itd.
Finansijski izvetaji preduzetnika treba da pokau stanje imovine, naine finansiranja, zatim
poslovni rezultat i tokove gotovine.
107
Jedna od najvanijih analiza svake privredne organizacije (pa i preduzetnikog posla) je

upravljanje obrtnim kapitalom, a ona podrazumeva (irovi, 2008):
analizu konverzionog (obrtnog) ciklusa;
analizu upravljanja zalihama;
analizu upravljanja potraivanjima;
analizu upravljanja novcem (cash managment).
Osnovni finanskijski izvetaj koji predstavlja sliku poslovnog uspeha preduzetnika u

odreenom vremenskom periodu je Bilans uspeha. Bilans uspeha ima za cilj da prikae u
odreenom vremenskom periodu, da li je ostvarena poslovna dobit ili gubitak, zatim
uporeivanjem finansijskih i ostalih prihoda i rashoda na kraju kakav je neto rezultat (bruto
rezultat umanjen za iznos poreza).
Poslovni prihod je osnovni pokazatelj bilansa uspeha i sutinski predstavlja uspenost
preduzetnikog biznisa. To je ukupna realizacija u odreenom vremenskom periodu, proistekla
iz poslovnih aktivnosti preduzetnika. Naspram poslovnih prihoda nalaze se poslovni rashodi, koji
reprezentuju ukupne rashode iz poslovnih aktivnosti. Poslovne rashode u zavisnosti od delatnosti
ine nabavna vrednost prodate robe (trgovinska delatnost) i (ili) trokovi materijala (proizvodna
delatnost), zatim trokovi zarada, trokovi amortizacije i ostali trokovi. Poslovni rezultat je
razlika izmeu poslovnih prihoda i poslovnih rashoda. Ukoliko je poslovni rezultat pozitivan
(poslovna dobit), to je pokazatelj uspenosti poslovanja i obrnuto, ukoliko je negativan, to znai
da rashodi poslovanja prevazilaze realizaciju, to nije dobro. Dalje, bilans uspeha iskazuje
finansijske i ostale prihode i rashode (prihodi ili rashodi zbog kursnih razlika, trokovi naknada,
vanredni prihodi ili vanredni trokovi) koji na kraju daju bruto rezultat, i dalje po odbitku poreza
neto rezultat. U praksi se moe dogoditi da neto rezultat bilansa uspeha bude pozitivan, a da
poslovni rezultat bude negativan. To se moe dogoditi kada gubitak ostvaren iz poslovnih
aktivnosti, anuliraju finansijski i ostali prihodi, te krajnji rezultat postaje pozitivan. Takvom
preduzetniku teko moe biti odobren kredit, izuzev dodatnog kreditnog obezbeenja, i uz
obrazloenje kako je nastao poslovni gubitak (ta se povealo u strukturi poslovnih rashoda, ili
ako postoji opravdan razlog za odreeno smanjenje poslovnih prihoda). Ukoliko je neto rezultat
negativan, takav kreditni zahtev preduzetnika poslovna banka inicijalno odbija, jer se trokovi
108
rezervacije toliko poveavaju, da je banci takav kreditni posao, jednostavno neispativ. Od ovog
pravila se moe odstupiti jedino ako je preduzetnik u mogunosti da poloi namenski depozit kao
obezbeenje kredita, ime bi se troak rezervacije poslovne banke anulirao, kreditni rizik sveden
na minimum, pa se takav kreditni zahtev ipak moe odobriti.
Bilans stanja predstavlja oblik imovine preduzetnikog biznisa (aktiva) i izvore
finansiranja te imovine (pasiva). Pozicije aktive su osnovna i obrtna sredstva, a predmet analize
su i podpozicije, naroito kod obrtne imovine (zalihe, potraivanja i gotovinski ekvivalenti). U
pasivi bilansa stanja analiziraju se tri glavne pozicije: kapital, dugorone obaveze i rezervisanja
kao i kratkorone obaveze sa podpozicijama (naroito kratkorone finansijske obaveze i obaveze
iz poslovanja). Kao to je poznato, bilans odlikuje bilansna ravnotea. Aktiva bilansa stanja
opisuje, knjigovodstveno stanje osnovnih sredstava i opreme preduzetnika, zatim zalihe,
potraivanja od kupaca i iznos gotovine na raunu. Kada je re o obavezama, osnovna podela je
na dugorone i kratkorone (grupa rauna 4.1 i 4.2). Dugoronim obavezama se smatraju sve
obaveze koje dospevaju u periodu duem od godinu dana od dana izrade bilansa, dok se
kratkoronim smatraju obaveze sa ronou do godinu dana. Rona struktura pasive(struktura
izvora), je u mnogome opredeljujui faktor za pozitivnu odluku o odobrenju kreditnog zahteva.
Od izvetaja, dalje imamo statistiki aneks (koji daje podatke o promenama na kapitalu,
broju zaposlenih itd.), zatim bilans tokova gotovine prikazuje tokove gotovine u odreenom
periodu i to iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja.
Vano je napomenuti da preduzetnici zakonski nisu u obavezi da vode dvojno
knjigovodstvo (izrada i predaja zavrnog rauna u formi bilansa stanja i bilansa uspeha) ve im
je omogueno da u okviru zavrnog rauna iskau samo bilans uspeha (tzv. prosto
knjigovodstvo). Ukoliko preduzetnik ne vodi dvojno knjigovodstvo, banka svakako vri
dodatne, detaljnije provere (na terenu) o stanju zaliha, imovine , opreme, itd.
Po potrebi preduzetnik dostavlja, analitike kartice, najee kartice kupaca i dobavljaa,
i osnovnih sredstava, kako bi banka imala detaljniji uvid u knjienja u zavrnom raunu.
Zvanini zavrni raun nije jedini dokumet koji objanjava finansijsko stanje preduzetnika,
109
naroito kada preduzetnik aplicira u drugoj polovini tekue poslovne godine. Kako je predhodni
zvanini zavrni raun raen na dan 31.12. poslednje godine, banka nema uvid u poslovanje
tekue godine. Zbog toga se zahteva izrada periodinog bilansa stanja i uspeha. Oni se posebno
uporeuju sa stvarnim stanjem. Pokazatelji bruto bilansa predstavljaju najsveije pokazatelje
poslovanja, ali oni ne mogu biti korieni u svrhe zvanine klasifikacije klijenta.
Kao to je vie puta napomenuto, svi klijenti poslovne banke, preduzetnici i pravna lica,
klasifikuju se prema Odluci Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih
stavki, i to u pet kategorija, i svaka od njih nosi odreeni trak rezervacije. Svaka kategorija nosi
odreenu slovnu oznaku pa tako imamo:
Klasifikacija A- troak rezervacije 0%;
Klasifikacija B- troak rezervacije 2%;
Klasifikacija V- troak rezervacije 15%;
Klasifikacija G- troak rezervacije 30%;
Klasifikacija D- troak rezervacije 100%.
Analizom bilansa stanja i bilansa uspeha poslovna banka utvruje klasifikacionu oznaku
odreenog preduzetnika (poto preduzetnici nisu u obavezi da predaju bilanse tokova gotovine).
Najvaniji kriterijumi, pored neto pozitivnog rezultata, koje preduzetnik mora zadovoljiti su da
prema zvaninom izvetaju preduzetnik ima pozitivnu Neto obrtnu imovinu i pozitivne tokove
gotovine.
Neto obrtna imovina (ili neto obrtni fond kao kategorija pasive) predstavlja onaj deo
aktive koji se finansira iz kvalitetnih (dugoronih izvora). Sutinski, ovaj pokazatelj predstavlja
odnos obrtne imovine i kratkoronih obaveza, to je ujedno i pokazatelj likvidnosti. Pozitivna
neto obrtna imovina je onaj deo aktive koja se finansira, iz kvaliltetnih izvora, dakle kapitala i
dugoronih izvora. Konkretno, kratkorone izvore dominantno ine kratkorone finansijske
obaveze i obaveze iz poslovanja (kratkoroni krediti, obaveze prema dobavljaima, primljeni
avansi..), i ovi izvori ne bi trebalo da preteno finansiraju obrtnu imovinu, naprotiv. Najloija
situacija po preduzetnika (a u praksi ima i takvih sluajeva) je da se kratkoronim izvorima
110
finansiraju ak i osnovna sredstva. To znai da se imovina, oprema, sredstva za rad, finansiraju

kratkoronim kreditima, ili obavezom prema dobavljau koja mora biti izmirena u kratkom roku.
Neto obrtna imovina je negativna u ovom sluaju, jer je rona struktura pasive nepovoljna.
Pored Neto obrtne imovine, neizostavan segment kreditne analize kreditnog zahteva
preduzetnika je analiza tokova gotovine. Poto preduzetnici nisu zakonski obavezni da izrauju
Bilans tokova gotovine, tokovi gotovine (cash flow) se shodno odluci o klasifikaciji bilansne
aktive i vanbilansnih stavki izraunavaju indirektnom metodom, i to:
Tokovi gotovine=(poslovni rez.+trokovi amort.)-kratkorone finansijke obaveze
Prema navedenoj metodi, odmah se moe zakljuiti da ukoliko preduzetnik ima iskazan
poslovni gubitak (rezultat iz poslovne aktivnosti) da e tokovi gotovine svakako biti negativni.
Ukoliko je preduzetnik i iskazao poslovni prihod, on svakako uvean za trokove amortizacije,
mora biti vei od kratkoronih finansijskih obaveza. Kratkorone finansijske obaveze su obaveze
sa rokom dospea do godinu dana, i to pored kratkoronih kredita mogu biti i oni delovi
dugoronih kredita koji su sa rokom dospea do jedne godine, kao i pozajmice osnivaa za
likvidnost (grupa konta 4.2). Trokova amortizacije nee biti ukoliko ne postoje ili postoje
osnovna sredstva firme malog iznosa, tada su minimalni. Dakle, ova metoda uporeuje
parametre bilansa uspeha i bilansa stanja, dakle pokazatelj rezultata, prema pokazatelju izvora
finansiranja pasive bilansa stanja.
Ukoliko je Neto obrtna imovina preduzetnika pozitivna, i ukoliko su pozitivni tokovi

gotovine, u smislu navedene Odluke NBS, preduzetnik e u tom sluaju biti klasifikovan u
kategoriju A (na bazi bilansnih pokazatelja).
Ukoliko je pak jedan od dva navedena kriterijuma nezadovoljavajui, u smislu da je Neto
obrtna imovina pozitivna, a tokovi gotovine negativni, ili da je neto obrtna imovina negativna a
tokovi gotovine pozitivni, u tom sluaju preduzetnik e biti klasifikovan u kategoriju B (na bazi
bilansnih pokazatelja).
111
Na kraju, ukoliko su oba kriterijuma nezadovoljavajua, to znai i da su tokovi gotovine

negativni i da je Neto obrtna imovina takoe negativna, u tom sluaju preduzetnik e biti
klasifikovan u kategoriju V (na bazi bilansnih pokazatelja).
Klasifikaciona oznaka imae presudan uticaj, na kamatnu stopu i na konane instrumente
obezbeenja koje e banka, odobriti (zahtevati u odluci o odobrenju).
Kreditna istorija podrazumeva pregled urednosti izmirenja kreditnih obaveza, datih

jemstava, lizing zaduenja, izdatih garancija itd. Analitika podloga za procenu kreditne istorije
je Izvetaj kreditnog biroa, koji izdaje Udruenje banaka Srbije. Izvetaj kreditnog biroa ne
pokazuje samo istorijske podatke ve i aktuelna zaduenja. Uporeivanjem sa finansijskim
izvetajima, omogueno je precizno sagledavanje, kada je konkretan kredit realizovan, na koji
rok, da li ima dospelih obaveza i sl. Jedan od najvanijih pokazatelja urednosti, je da li je
prilikom otplate predhodnih i postojeih kreditnih aranmana bilo docnje, u kom iznosu i koliko
dugo. Posebno bitan segment je taj da li su evidentirana data jemstva i aktiviranja istih. Moe se
desiti da preduzetnik nema kreditnih zaduenja, da ima urednu kreditnu istoriju svoje firme, ali
ukoliko ima datih jemstava, banke detaljno analiziraju verovatnou aktiviranja tih jemstava, i
eventualni rizik po tom osnovu.
Kao i kod finansijske dokumentacije, i kod urednosti otplate (kreditne istorije) vri se
klasifikacija klijenata banaka, i to u klasifikacionu oznaku A klijenti koji izmiruju obaveze sa
docnjom ne duom od 30 dana, u klasifikacionu oznaku B sa docnjom ne duom od 60 dana, u
klasifikacionu oznaku V sa docnjom ne duom od 90 dana, klasifikacija G za docnju do 180
dana, i klasifikacija D za docnju preko 180 dana.
Kompletnost i aurnost dokumentacije podrazumeva da je sva neophodna statusna,
finansijska i dokumentacija vezana za instrumente obezeenja, kompletna. U sluaju da odreeni
dokument nedostaje, tada se klijent klasifikuje u najniu klasifikacionu kategoriju.
Konana klasifikaciona oznaka, utvruje se kao najnia dobijena klasifikaciona oznaka
analize bilansa, kreditne istorije i kompletnosti dokumentacije. Klasifikaciona oznaka koju
112
odreeni preduzetnik ima u banci, u direktnoj je koleraciji sa kamatnom stopom kredita koji mu
se odobrava, s tim to se preduzetnicima klasifikovanim u G i D kategoriju, krediti ne
odobravaju (izuzev kredita za restruktuiranje i reprogram).
Pored analize Neto obrtne imovine i Analize tokova gotovine, poslovne banke u
finansijskoj analizi kreditnog zahteva preduzetnika, upotrebljavaju nekoliko najvanijih
pokazatelja, racio pokazatelja.
Jedan od najzastupljenjijih racio brojeva su racio opte i racio reducirane likvidnosti. Oni
u osnovi prikazuju odnos pozicije obrtne imovine i kratkoronih obaveza, to je i u osnovi
analize Neto obrtne imovine ili Neto obrtnog fonda.
Racio opte likvidnosti stavlja u odnos zbir pozicija zaliha, potraivanja i gotovine sa
pozicijom kratkorone obaveze:
ROL=(zalihe+potraivanja+gotovina) /kratkorone obaveze
Oekivana i poeljna vrednost ovog racio pokazatelja je 2:1, to zapravo znai da se 2
dinara obrtne imovine finansira sa maksimum 1 dinar kratkoronih obaveza. Ukoliko se na
primer dobije vrednost 1,5, to znai da preduzetnik ima solidan nivo likvidnosti, ali da treba da
povede rauna o svojim obavezama, ili o naplati potraivanja, kurentnosti zaliha itd..
Ukoliko bi se iz obrtne imovine iskljuile zalihe i tako se stavi u odnos potraivanje i
gotovina sa jedne i kratkorone obaveze sa druge, dobija se racio reducirane (ili redukovane)
likvidnosti.
RRL=( potraivanja+gotovina) / kratkorone obaveze
Poeljna vrednost ovog racio broja je 1, to zapravo znai da se jedan dinar potraivanja i
gotovine finansira sa maksimum jedan dinar kratkoronih obaveza. On realno moe biti vei ili
113
manji od broja 1. Ukoliko je na primer 0,8 to znai da je likvidnost naruena, a ako je na primer
1,3 to znai da je preduzetnik prilino likvidan.
Obrt tekue imovine je znaajan pokazatelj jer iz njega proistie novani tok. to je bri
obrt to je lake odravanje likvidnosti posla. Racio obrta obrtne imovine jednak je koliniku
godinjeg prihoda od prodaje i polovine zbira obrtne imovine na poetku i obrtne imovine na
kraju godine (Stevanovi, 2000) :
ROOI= godinji prihod od prodaje/(OI na poetku godine+OI na kraju godine):2
Pokazatej finansijske strukture je bitan parametar analize, i on predstavlja odnos

pozajmljenih izvora finansiranja (kratkoronih i dugoronih kredita) i ukupnih izvora, tanije
procentualnu zastupljenost kredita u ukupnim izvorima preduzea. Sagledava se uee
dugoronog duga u dugoronim obavezama, kao i odnos dugoronog duga i sopstvenog kapitala
(Jeremi, 2009).
Analiza sposobnosti otplate je jedna od najvaniji analiza kada poslovna banka donosi
odluku da li da odobri kreditni zahtev ili ne. Kreditna sposobnost se u najkraem moe definisati
kao sposobnost preduzetnika da iz redovnog poslovanja (delatnosti) generie dovoljno slobodnih
sredstava, radi izmirenja kreditnih obaveza o roku dospea (u skladu sa planom otplate kredita).
Najvanije je utvrditi likvidnost i solventnost preduzetnikog posla. Likvidnost se definie kao
sposobnost izmirivanja obaveza (pre svega tekuih, kratkoronih), dok je solventnost definie
kao sposobnost da se o roku podmiruju trokovi kamata i otplate dugoronih obaveza
(Stevanovi, 2000).
Konkretno, ova analiza podrazumeva precizno poznavanje naina na koji preduzetnik
formira svoje prodajne cene, zatim valuta plaanja koju odobrava kupcima, i valutu plaanja
koju ima od svojih dobavljaa. Prodajna cena u sebi sadri odreeni procenat razlike u ceni
(zaradu preduzetnika), koja varira u zavisnosti od delatnosti (da li je proizvodna ili trgovinska, pa
u okviru trgovinske da li je veleprodaja ili maloprodaja itd.). Razlika u ceni mora biti dovoljna da
preduzetnik ostvari eljenu profitnu stopu u odnosu na angaovana sredstva, i mora biti takva da
114
stvori finansijsku supstancu koja garantuje likvidnost. Pojedini preduzetnici radi konkurentnosti,
i u elji da osvoje odreeno trite za kratak rok, sniavanjem cena, sniavaju i svoju razliku u
ceni, to direktno implicira nelikvidnost.
Valute plaanja kupaca, predstavlja broj maksimalnih dana koje preduzetnik tolerie
svojim kupcima da izmire svoje obaveze. Ovaj broj dana, i iznos tih potraivanja moraju biti u
skladu sa valutama i iznosima plaanja prema dobavljaima. U suprotnom preduzetnik se
ocenjuje kao kreditno nesposoban.
Kada se prihodi alociraju na mesece s jedne strane, a ukupna mesena zaduenja s druge
strane, dobijeni iznosi se uporeuju. Godinje obaveze po osnovu kreditnih zaduenja
(kratkoroni krediti uveani za iznos dela dugoronih kreditnih obaveza koje dospevaju u roku
od godinu dana), ne bi trebali da preu 20% godinjih prihoda, to naravno zavisi od nivoa
prihoda, mare delatnosti i raspoloivih instrumenata obezbeenja.
Prilikom procenjivanja kreditne sposobnosti, najbolje se pokazao scenario planiranja

buduih prihoda kao minimalnih moguih (realizacija i cene minimalne mogue, a realne), a
trokovi poslovanja tokom perioda kao maksimalni mogui. Tako e se dobiti neto otrija ali
realnija procena, u koju ako se preduzetnik uklopi sa svojim finansijama, moe se konstatoviati
da je kreditno sposoban.
Analiza kreditne istorije i saradnje sa drugim finansijskim institucijama, kao to je
objanjeno podrazumeva sagledavanje urednosti otplate kredita, trenutno stanje kreditne
zaduenosti, ali to nije jedini aspekt saradnje sa bankama, koji je predmet analize. Banke prate
trite kredita i kroz procese odobrenja, sagledavajui ta klijenti tenutno koriste od kreditnih i
drugih proizvoda i pod kojim uslovima. Zbog toga je proces sagledavanja korespodencije
preduzetnika sa drugim bankama i finansijskim institucijama, u procesu odobrenja kredita veoma
vaan.
Pod kojim e uslovima odreena banka odobriti odreeni kreditni ili drugi aranman
preduzetniku, zavisi od kreditne sposobnosti, instrumenata obezbeenja i kreditne politike koju
115
odreena banka sprovodi. Meutim, banke ele da akviziraju to vei broj klijenata, u ovom
sluaju preduzetnika, a to pretpostavlja i trino atraktivne uslove poslovanja, atraktivne kamatne
stope i provizije. To znai, da ukoliko se utvrdi da je preduzetnik kreditno sposoban i sa
adekvatnim instrumentima obezbeenja, esto se u odobrenju kreditnog aranmana mora voditi
rauna pod kojom se kreditnom stopom odobrava kredit. Da bi se procenila isplativost kreditnog
posla pored interne analize (minimalne stope koju banka moe ponuditi), svaka banka u kreditnoj
analizi procenjuje i analizira kamatne stope po kojima se preduzetnik trenutno zaduuje, jer ako
su one nie od kamatne stope koju banka koja odobrava zajam moe da ponudi, postoje velike
anse da do realizacije kreditnog aranmana nee ni doi. Zbog toga je analiza saradnje
preduzetnika sa svim finansijskim institucijama, njeno detaljno sagledavanje, veoma vaan
segment koji se uzima u obzir prilikom donoenja odluke o odobrenju ili odbijanju kreditnog
zahteva.
Osnovni kreditni kriterijumi koje svaki preduzetnik mora ispuniti pored navedenih i
analiziranih su:
preduzetnika radnja ili preduzee, koje aplicira za kreditni i drugi aranman, koji
podrazumeva izloenost banke, mora imati minimum pune dve poslovne godine
poslovanja, dakle tri godine postojanja (kalendarski, od osnivanja);
poslednjih godinu dana preduzetnik ne sme biti u blokadi, ne due od 7 dana
(prema poslovnoj politici veine domaih banaka);
kreditna istorija firme i vlasnika, mora biti uredna;
godine starosti preduzetnika, ukoliko je preduzetnik stariji od 55 godina, praksa u
domaem bankarskom sektoru je da se ukoliko postoji naslednost posla, kredit
obezbedi i dodatnim menicama naslednika posla, a ako ne dodatnim drugim
instumentom obezbeenja;
veina banaka propisuje procentualno maksimalan iznos kreditne zaduenosti i
godinjeg kreditnog optereenja, prema bilansnim pokazateljima i s obzirom na
relativnu jednostavnost bilansnih pozicija preduzetnika, elementi odluke su esto
prepoznatljivi ili bolje reeno predvidivi.
116
Ukoliko se radi o proceni opravdanosti investicionog projekta, dakle o zahtevu

preduzetnika za odobrenje dugoronog kredita (nabavka opreme, osnovnog sredstva i trajna
obrtna sredstva), preduzetnik tada prilae i poslovni (biznis plan) uz projektovani bilans tokova
gotovine za period otplate kredita.
Biznis plan je kima novog preduzetnikog poduhvata i kao takav treba preduzetniku
da prui: pojednostavljenje procesa donoenja odluka u periodu krize, pruanje mape puta u
sitacijama neodlunosti i da bude sredstvo motivacije. Biznis plan je pisani dokument koji
opisuje do detalja novi poslovni poduhvat i predviene poslovne rezultate (Avlija, 2010).
Prema metodologiji Operativnog uputstva za izradu investicijske studije-programa

(1998), pored ranije navedenih analiza, biznis plan treba da sadri i Obraun potrebnih obrtnih
sredstava, predstavlja obraun potrebnih obrtnih sredstava za godinu normalnog korienja
kapaciteta i to na nain u tabeli:
Vrsta obrtnih
Ukupne godinje
sredstava
potrebe
Broj dana vezivanja
Koeficijent
Potrebna
obrta
obrtna
sredstva
Zalihe sirovina i
Podaci iz poslovnih
Trajanje ciklusa
repromaterijala
knjiga
reprodukcije, izvori,
4=(360:3)
uslovi snabdevanja
Zalihe nedovrene
Podaci iz poslovnih
Trajanje ciklusa
proizvodnje
knjiga
reprodukcije
Zalihe gotovih
Podaci iz poslovnih
Sezonski karakter,
proizvoda i robe
knjiga
uslovi prodaje
Sredstva na raunu
Podaci iz knjigovodstva
Potraivanja
Podaci iz knjigovodstva
Valuta plaanja
UKUPNO
Tabela 11: Obaun potrebnih obrtnih sredstava
117
5=2:4
Analiza neto sadanje vrednosti- podrazumeva utvrivanje sadanje vrednosti odreenog

investicionog projekta preduzetnika, i to uvaavanjem vremenskih preferencija, tako to se
metodom diskontovanja svode svi budui efekti projekta na sadanju vrednost (za diskontni
faktor bira se obino ponderisana aritmetika sredina realnih kamatnih stopa na izvore
finansiranja, tokom veka projekta).
Vreme povrata investicionih ulaganja predstavlja razdoblje povrata investicionih

ulaganja potrebno da prihodi od projekta pokriju sve investicione trokove (u godini u kojoj se
prvi put ostvari neto priliv).
Pored navedenih, u investicionim projektima postoje i druge dinamike ocene projekta,
kao to su interna stopa rentabilnosti, ocene likvidnosti, ali i statike ocene a to je neto obimnija
racio analiza (koristi se za detaljne analize i za projekte vee vrednosti).
Ovakva i slina
metodologija se zahteva kod fondova kao to su Fond za razvoj
Republike Srbije kod apliciranja za dugorone kredite. Kod investicionih projekata pravilo je da
preduzetnik uestvuje sa minimum 20% u ukupnoj vrednosti investicionih ulaganja, a ostatak
mogu biti kreditna sredstva.
Posebna kategorija su start up preduzetnici kao i mladi preduzetnici (preduzetnici koji su

svoj preduzetniki biznis registrovali u poslednje dve godine). Poslovne banke u Srbiji ove
kategorije klijenata gotovo i da ne kreditiraju. Postoje odreeni programi, kao to su programi
samozapoljavanja koje realizuje Nacionalna sluba za zapoljavanje Republike Srbije, u
saradnji sa nadlenim ministarstvima i Fondom za Razvoj RS. Upravo prilikom apliciranja za
ovakve kreditne linije, a to su svakako krediti sa povoljnijom kamatnom stopom u odnosu na
trine, preduzetnici moraju priloiti pored ostale statusne i finansijske dokumentacije, i
investicioni (poslovni) plan koji mora sadrati gore opisane elemente.
Kako su preduzetnici i mala preduzea firme, u kojima je pored nosioca posla, vlasnika
zaposlen manji broj zaposlenih, neposrednih izvrilaca osnovne delatnosti, one nemaju sosptvene
slube knjigovodstva i finansija, niti su u mogunosti da u okviru svoje firme imaju struno
118
osposobljena lica koja se mogu na strunoj osnovi komunicirati sa poslovnim bankama i drugim
finansijskim institucijama.
Preduzetnici obino angauju eksterne knjigovodstvene agencije ili konsultantnske firme,
koje im vode poslovne knjige, da aktivno uestvuju u pregovaranju sa finansijskim instritucijama
o kreditnim aranmanima, a esto su i ovlaena lica za obavljanje transakcija platnog prometa, i
u komunikaciji su sa dravnim organima. Ova lica su ujedno i ovlaena lica za sastavljanje
finansijskih izvetaja, pre svega zavrnog rauna preduzetnika.
Kada se analizira metodologija procene kreditne sposobnosti preduzetnika, ne moe se
izostaviti injenica da u domaim privrednim uslovima i dalje postoji odreeni nivo sive
ekonomije, tj. transakcija mimo legalnih tokova i mimo poreskog sistema Republike Srbije.
Najvei broj banaka, kao i reglativa NBS naravno, poznaju samo poslovanje koje se moe
dokumentovati, i na bazi toga se mogu donositi zvanine odluke organa poslovnih banaka, i
samo na bazi zvanine dokumentacije vre se kontrole od strane NBS, kao i sam obraun
trokova rezervacije.
Meutim i pored velikog napora inspekcijskih slubi, da kroz redovne i vanredne
kontrole, suzbiju
tzv. rad na crno, on de facto postoji, i kod odreenih preduzetnika
predstavlja znaajniji nivo prihoda. Da li e se ta injenica uzeti u obzir, kao informativni ili kao
kvalitativni pokazatelj, kada poslovna banka obilazi preduzetnika u njegovim poslovnim
prostorijama, i kada uvidi da je realno poslovanje veeg obima od onog prikazanog u poslovnim
knjigama, zavisi od konkretne poslovne banke. injenica je da postoje poslovne banke koje rade
analizu i ovog dela posla, i u odreenom procentu kreditna sposobnost preduzetnika se uveava,
odobrava se vei iznos izloenosti, nego to bi se odobrio prema zvaninim bilansima.
Kako je jedna od glavnih hipoteza ovoga rada, odnos izmeu preduzetnikog posla, i
linih finansija (finansija porodice preduzetnika), lako se moe unakrsnom proverom (na
odreenom relevantnom uzorku) ustanoviti, da je lina imovina preduzetnika i (ili) njegovih
lanova porodice (pokretna i nepokretna), znatno vea od neto zarade od preduzetnike
delatnosti ukljuujui naravno i prilive po osnovu zarada lanova porodice preduzetnika. U
119
ovakvom sluaju je evidentno da porodica ostvaruje realno vee finansijske prihode, a to najpre
moe biti iz preduzetnikog posla, poslovanjem mimo poslovnih knjiga. Fleksibilnost
preduzetnikog posla, koja nije karakteristika veih privrednih drutava, objektivno ree
inspekcijeske kontrole, sve to omoguava pojedinim preduzetnicima, da godinama unazad (u
manjem ili veem procentu), ovako organizuju i vode deo svog preduzetikog biznisa.
Siva ekonomija u preduzetnikim delatnostima svedena je na uslune, zanatske, manje
proizvodne i trgovinske delatnosti, gde preduzetnik jednostavno ne zavisi previe od legalnih
plaanja i naplate, pa tako deo svog poslovanja zadrava u legalnim tokovima, a deo ipak ne.
Pretpostavke su da bi se suzbijanjem upravo ove sive zone poslovanja, osetili znaajni
makroekonomski efekti, pre svega u smislu veeg priliva u budet Republike Srbije po osnovu
fiskalnih dabina, a i proces kontrole roba i usluga koje preduzetnici pruaju bi bio u potpunosti
efikasan.
Na kraju, ukoliko poslovna banka proceni da je preduzetniki biznis stabilan,
perspektivan, i kreditno sposoban, ostaje da se realizuje kredit. Kako je period realizacije
(isplate) odobrenog kredita, period kada je zadovoljstvo preduzetnika na najviem nivou, tada
veina banaka pristupa i unakrsnoj prodaji retail proizvoda.
Da bi preduzetnik kao fiziko lice, kao i njegovi lanovi porodice aplicirao za kreditne
proizvode namenjene fizikim licima, banke najee kombinuju razliite proizvode, ili
odobravaju odreene povoljnije uslove, sve u cilju privlaenja klijenata. U predhodnom periodu
pojedine banke prilikom odobravanja poslovnog kredita, kao obavezan uslov odobrenja navode i
obavezu preduzetnika kao poslodavca da svoje zaposlene usmeri na tu konkretnu poslovnu
banku.
Iz navedenog se da zakljuiti da se proces odobrenja poslovnog kredita preduzetnika u
mnogome vezuje za proces odobrenja kreditnih proizvoda. To ukazuje na potrebu izvesne
metodoloke povezanosti prilikom odobravanja kreditnih zaduenja preduzetnika, i preduzetnika
kao fizikog lica i njegovih lanova porodice.
120
Sa druge strane, urednost otplate kreditnog proizvoda koje preduzetnik koristi, u

direktnoj je vezi sa uspenou poslovanja preduzetnikog posla, pa je neophodno sagledavanje i
analiza preduzetnikog posla iako je nosilac kredita fiziko lice. Ukoliko preduzetniki posao
nije odriv, likvidan i profitabilan, moe se postaviti pitanje na koji nain preduzetnik lino moe
vraati kredite za koje je aplicirao. U ovom sluaju sektor banke koji se bavi analizom i
odobravanjem kreditnih zahteva fizikih lica, mora pribaviti ili uraditi detaljniju analizu
poslovanja preduzetnika. U praksi kada preduzetnik lino aplicira za odreeni kreditni proizvod,
kao obezbeenje tog proizvoda pored linih menica se uzima i jemstvo preduzetnike radnje koja
je u vlasnitvu preduzetnika (podrazumeva se i za mikro i mala pravna lica). Na taj nain se
uvezuje i preduzetniki biznis, kako u smislu obezbeenja kredita fizikom licu, tako i u
smislu praenja poslovanja.
Na isti nain, kada preduzetnik aplicira za kreditno zaduenje, poslovna banka vri
analizu detaljno opisanu u ovom poglavlju, ali ukoliko je preduzetnik korisnik nekog kreditnog
proizvoda za fiziko lice, ili njegovi lanovi porodice, i to kreditno zaduenje se mora uzeti u
obzir, iako se radi o analizi kredita preduzetnika.
Jedan od sve vie zastupljenih tehnologija u kreditiranju sektora malih, srednjih
preduzea i preduzetnika u praksi su razliiti credit scoring modeli (irovi, 2008.). To su
modeli koji uz statistiki pristup predviaju verovatnou da trailac kredita postane kreditno
nesposoban. Podaci o firmi, dobijeni iz odreenih baza, komercijalnih kreditnih biroa, ubacuju se
u kompjuterski program koji daje odreeni skor i predvia performanse zajma.
Kod sagledavanja kreditnog rizika zastupljena je upotreba pet faktora analize, poznatijih
kao pravilo 5 C, koje ine: karakter, kapacitet, kapital, kolateral i ekonomske prilike (irovi,
2006.), i to:
Karakter (character) pokazuje spremnost i elju da se kredit otplati na vreme sa

pripadajuim kamatama, to je poetni uslov;
Kapacitet (capacity) predstavlja sposobnost da se iz tekueg dohotka servisiraju obveze

u periodu otpate kredita;
121
Kapital (capital) predstavlja neto imovinu dunika, to predstavlja
i rezervu
solventnosti a i ukazuje na ranije finansijsko ponaanje dunika;
Kolateral (collateral) predstavlja obezbeenje (zalogu) za kredit, i on moe biti u

razliitim formama;
Ekonomske prilike (conditions) su makroekonomske ili sektorske prilike koje mogu

uticati na sposobnost otplate kreditnog zajma.
Odluke mogu biti azirane i na bazi 3C, 4C ili 5C analize (Thomas, 2000).
Kao nedostatak metodologija obrauna kreditne sposobnosti preduzetnika, ali i
metodologija obrauna kreditne sposobnosti fizikih lica, moe se smatrati upravo nedovoljna
povezanost izmeu ove dve metodologije. Sagledavanje i analiza kreditnog zahteva pravnog lica
i preduzetnika ne bi smela da se radi bez sagledavanja kreditne sposobnosti ne samo vlasnika
posla kao fizikog lica, ve i ostalih lanova porodice (koliko je to mogue), i obrnuto, prilikom
kreditnog zahteva preduzetnika kao fizikog lica, analiza preduzetnikog posla, pa i uvezanost u
smislu obezbeenja, je veoma smislen i poeljan zahtev svake poslovne banke koja realno
sagledava kreditni rizik.
5. KREDITI I ALTERNATIVNI IZVORI FINANSIRANJA PORODINOG

POSLA
U predhodnom delu, objanjeno je na koji nain poslovne banke kao preovlaujue
kreditne institucije kreditiraju preduzetniki biznis, koje kriterijume preduzetnik treba da ispuni
da bi mu kreditni zahtev bio odobren.
Kako je predmet istraivanja ovog rada porodian posao, sve to je u predhodnom
poglavlju navedeno u vezi sa analizom preduzetnikog posla u celini, odnosi se i na porodian
posao. U ovom delu pojasnie se ponuda kreditnih institucija, u finansiranju preduzetnitva u
porodici, i objasnie se sve specifinosti i karakteristike takvih kreditnih proizvoda, kao i
alternativni izvori finansiranja istog.
122
Potencijalni izvori poetnog finansiranja preduzetnikog posla mogu biti: samofinansiranje

(rad na crno, stezanje kaia), porodica i prijatelji, poslovni aneli (privatni ulagai), bankarski
zajmovi i dravni izvori. Osnovna podela izvora finansiranja preduzetnikog posla je podela na
sopstvene i pozajmljene izvore (Avlija, 2010).
Postoje dva koncepta razvoja i finansiranja sektora malih, srednjih preduzea i
preduzetnika: tradicionalni strateki koncept, koji naglaava ulogu drave, dravnih razvojnih
fondova, sa kamatama ispod trinih stopa, i drugi, novi strateki koncept koji naglaava trino
orjentisan pristup finansiranju sektora MSP, i koji smatra da je ograniavanje kamatnih stopa
pogreno, zbog konkurentnosti finansijskog sektora (irovi, 2008).
Jedna od najprihvaenijih podela kredita u ekonomskoj teoriji i praksi je (Bjelica, 2001.):
Prema obliku: naturalni, robnonovani i novani;
Prema upotrebi: potroaki i proizvoaki;
Proizvoaki krediti: obrtni i investicioni;
Prema ronosti: kratkoroni, srednjeroni i dugoroni.
Najzastupljeniji kreditni proizvodi na domaem bankarskom tritu kojim se moe

finansirati porodini posao su:
Kratkoroni kredit za obrtna sredstva;
Dozvoljeno prekoraenje po tekuem raunu preduzetnika;
Revolving kreditne linije;
Dugoroni kredit za trajna obrtna sredstva;
Dugoroni investicioni kredit za nabavku opreme;
Dugoroni investicioni kredit za nabavku osnovnih sredstava.
Kratkoroni kredit za obrtna sredstva je kredit namenjen za podmirenje tekuih obaveza
preduzetnika, najee za pokrie tekue nelikvidnosti tj. finansiranje obrtnih sredstava u
123
kratkom roku. U praksi ovaj kredit preduzetnici povlae kada iz redovnih priliva od delatnosti ne
mogu uredno da servisiraju odreene obaveze. Na primer, kada preduzetnik obavlja odreenu
proizvodnu delatnost, i kada za potrebe proizvodnje mora da nabavi odreenu veu koliinu
sirovine i repromaterijala, tu obavezu prema dobavljaima mora da izmiri znatno pre nego
proizvede, isporui i naplati gotove proizvode. Tada se javlja gep nelikvidnosti, pa reenje koje
se namee je kratkoroni kredit za obrtna sredstva. Poslovne banke u Srbiji ove kredite
odobravaju sa rokom dospea do jedne godine, a otplata je najee u jednakim mesenim
anuitetima. Valuta ovih kredita je najee dinar, a mogu biti i indeksirani u ino valuti. Iznosi
ovih kredita obino nisu veliki, a s obzirom i da je rok kredita kratak, obezbeenje ovakvih
kredita je najee samo menino (menice firme i line menice vlasnika), mada ukoliko je iznos
kredita vei, moe se priloiti i neko dodatno obezbeenje kredita.
Dozvoljeno prekoraenje po tekuem raunu preduzetnika je najee kratkoroni kredit,
sa istim ili slinim karakteristikama (u pogledu ronosti, iznosa odobrenja, instrumenata
obezbeenja) kao kratkoroni kredit za obrtna sredstva. Najee se odobrava na rok do jedne
godine, mada pojedine banke dozvoljeno prekoraenje, odobravaju na rok do dve godine, ree
dui vremenski period (ali tada uz dodatno obezbeenje). Ono po emu se ovaj kreditni proizvod
razlikuje od klasinog kredita za obrtna sredstva, to je nain raspolaganja odobrenim sredstvima,
kao i nain otplate. Naime, kratkoroni kredit se odobrava jednokratno (rei su sluajevi iz vie
trani), i otplata, kao to je objanjano, obavlja se u mesenim anuitetima (eventualno u
kvartalnim-tromesenim anuitetima). Dozvoljeno prekoraenje po tekuem raunu predstavlja
maksimalni odobreni kreditni limit, na odreeni period u kom preduzetnik moe povlaiti
sredstva uz neogranien broj trani i iznosa, sve do ukupnog iznosa koliki je odobreni limit
zaduenja. Kamata se u ovom sluaju obraunava samo na iznos povuenih sredstava u teaj
(iskorieni deo limita overdrafta), to preduzetniku daje mogunost da u periodu vaenja
dozvoljenog prekoraenja, moe samostalno kreirati svoja kreditna zaduenja, povlaiti u
kratkom roku neophodna sredstva, i to je najvanije, brzo i efikasno reagovati u izmirenju
obaveza. Sa druge strane, raspoloiv kreditni limit daje mogunost preduzetniku da avansnim
uplatama i u periodima akcijskih cena, moe odreene nabavke realizovati uz dodatne popuste
(rabate), sa kojima moe ne samo anulirati cenu kotanja povlaenja tih sredstava (obraunatu
124
kamatu na povuena sredstva iz limita), ve moe ostvariti znaajnu razliku u ceni u svoju korist,
jo na ulaznim cenama (opet u zavisnosti od konkretne delatnosti).
S obzirom da je ovaj kreditni prozvod preteno sa dospeem do godinu dana, a s obzirom
na injenicu da se u periodu raspoloivosti sredstva povlae i vraaju vie puta, ovi krediti su
preteno dinarski, ne indeksiraju se u ino valuti. Njihova kamatna stopa je neto vea u odnosu
na klasine kredite, ne samo zbog neto skupljih dinarskih izvora (koje pribavljaju poslovne
banke), ve zbog injenice, da odobrenjem odreenog iznosa limita, banka po toj partiji
dozvoljenog prekoraenja, mora da rezervie sredstva iz finansijskog potencijala, nezavisno da li
e, koliko puta i u kom iznosu ona biti povuena (pa samim tim i kamatisana). Zbog te injenice,
kamatna stopa se uveava, kako bi ovaj kreditni proizvod bio isplativ i za banku. Preduzetnicima
je dozvoljeno prekoraenje jedno od omiljenih kreditnih zaduenja, to se pokazalo u praksi,
prevashodno zbog toga, da nisu u obavezi da odobreno kreditno zaduenje, vraaju svakog
meseca, plaajui dospevajue anuitete, kao kod klasinog kredita na rate. Poslovne banke, ovaj
kreditni proizvod odobravaju sa namenom da se pokrije eventualni gep nelikvidnosti, ili da se
ostvare odreeni benefiti u nabavkama. Iznos koji se odobrava obino ne prelazi 10% godinjeg
prihoda, jer ne mali broj preduzetnika, prvim povlaenjem ovih sredstava, ista ni ne pomilja da
vraa do dana dospea overdrafta, pravdajui se nelikvidnou. Tada esto dolazi do problema
na relaciji preduzetnik banka, jer je teko u celosti i bez posledica izmiriti celokupan limit koji je
povuen, to implicira docnje, refinansiranje ili reprogram duga. Jedan od najznaajnijih razloga
zato preduzetnici u velikom broju sluajeva neracionlano koriste overdraft, plaajui tako veu
cenu kotanja kreditnih sredstava, je taj da koristei injenicu da se ovaj kreditni proizvod
relativno lako odobrava, isti tretiraju kao klasian kredit, te sredstva ne koriste namenski, za
finansiranje obrtnih sredstava, ve za finansiranje opreme, sredstava za rad, osnovnih sredstava
(sve u zavisnosti od delatnosti).
Kako je overdraft obino kratkoroni kredit, uz injenicu da jednokratnim povlaenjem i
jednokratnim povraajem odreeni preduzetnik finansira osnovna sredstva, takav preduzetnik
direktno implicira i nelikvidnost i insolventnost svoga preduzetnikog posla. Osnovna sredstva,
po pravilu, finansiraju se sopstvenim sredsvima ili dugoronim namenskim kreditima (mogu se
125
nazvati kvalitetnim izvorima), dok su kratkoroni izvori neadekvatni izvori za finansiranje vrste
imovine, jer tako postavljena rona struktura pasive je krajnje neadekvatna i neodriva.
Revolving kreditne linije kao kreditni prozvod najvie nalikuju dozvoljenom prekoraenju
po tekuem raunu, s tom razlikom to se dozvoljeno prekoraenje vezuje za tekui (poslovni)
raun preduzetnika, i svaki priliv na njega (izuzev prinudne naplate), predstavlja automatski
namirenje odobrenog limita. Revolving kreditni limit, je takoe kreditni limit, koji se odobrava
na odreeni vremenski period, u kome korisnik ima konformitet da isti povlai vei broj puta i u
tranama koje u zbiru ne mogu prei inicijalno odobreni limit. Osnovna razlika je u tome, da je
revolving posebna kreditna partija, kod koje se pismenim zahtevom najavljuje poslovnoj banci
povlaenje trani, dok se povraaj vri plaanjem na tekui raun korisnika, ve kao i klasian
kredit, na transakcioni raun banke. Revolving kreditne linije su obino kreditne linije sa veim
iznosom odobrenog limita u odnosu na dozvoljeno prekoraenje, neretko se odobravaju i na dui
rok od jedne godine. Dugorone revolving linije kao kreditni proizvod poslovne banke u Srbiji
odobravaju, u paketu sa dugoronim investicionim kreditima, kada preduzetnik namerava, na
primer, da otpoene novu liniju proizvodnje, pa kako se tokom investicije, oekuju i vee
potrebe za sirovinama, tako se odobrava i dugorona kreditna revolving linija, kao izvor za
finansiranje trajnih obrtnih sredstava.
Pored standardnog meninog obezbeenja, zbog iznosa i ronosti, ali i same forme
ovakvog kreditnog zaduenja, u praksi poslovne banke insistiraju i na dodatnom obezbeenju,
najpre na zalozi na pokretnim stvarima, ali i na zalozi na nepokretnosti.
Kao i kod dozvoljenog prekoraenja po tekuem raunu, i kod revolving linija, mnogi
preduzetnici su u periodu 2006-2009 prilikom ekspanzije kreditne aktivnosti poslovnih banaka u
Srbiji (neposredno pred ekonomsku krizu i recesiju), povlaili znaajne iznose revolving linija, i
to na rokove do 10 godina, finansirajui investicione projekte, izgradnju proizvodnih kapaciteta,
nabavku opreme itd. Kako nisu bili u obavezi da izmiruju glavnicu, ve samo kamatu na
iskorien iznos, korisnici ovakvih zajmova, posle nekoliko godina, ova sredstva na izvestan
nain doivljavaju kao sopstvena, jer neobavezivanje povrata u dugom roku, podstie takav
pogrean stav, pa i finansijsku nedisciplinu preduzetnika.
126
Ovakvim pristupom, poslovne banke, su na izvestan nain vezivali odreene segmente

(grupe) klijenata i delatnosti za sebe, prevashodno preduzetnike i mala preduzea, otvarajui
prostor za dalju prodaju i retail kreditnih proizvoda, zaposlenima i lanovima porodice
preduzetnika.
Zbog navedenog, poslednjih nekoliko godina, a usled ekonomske recesije, i porasta

kreditnih rizika, poslovne banke u znatno manjem obimu, a moe se rei i znatno opreznije,
odobravaju revolving kreditne linije. Zbog injenice, da su izostale namenske kontrole
predhodnih godina, dobar deo ranije odobrenih revolving linija, znaajno je uveao procenat
loih plasmana u outstandingu poslovnih banaka u Srbiji.
Namenska kontrola nezavisno od iznosa i ronosti kraktonih kredita i revolving linija,
postala je poslednjih godina gotovo neizostavna stavka odluka o odobrenju kredita poslovnih
banaka u Srbiji.
Dugoroni kredit za trajna obrtna sredstva je kreditni proizvod koji je u osnovi isti kao i
kratkoroni, s tim to je rok dospea preko jedne godine, pa samim tim su i instrumenti
obezbeenja vei. Namena ovih kredita je finansiranje dugoronih potreba za obrtnim
sredstvima, koje nastaju uz odreene investicije, ili u periodima kada zbog nie cene odreenih
sirovina, preduzetnik nabavlja i veu koliinu od neophodne za odreeni krai period,
ostvarujui tako razliite benefite. Pored meninog obezbeenja, zbog ronosti ovakvih kredita,
hipoteka je gotovo neizostavno obezbeenje. Kao to je objanjeno u predhodnom poglavlju,
hipoteka mora biti utriva, adekvatne trine vrednosti (LTV do 70%), i obino je nophodno da
je uknjiena i da je bez tereta u prepisu lista nepokretnosti.
Postoje sluajevi kada banke prihvataju i neuknjiene objekte za hipotekarno
obezbeenje, ali to moraju biti nepokretnosti visokog stepena zavrenosti (preko 80%) i sa
naravno, urednom dokumentacijom i procenom ovlaenog procenjivaa koja to potvruje.
Mogue je ponuditi i sprovesti upis hipoteke i na nepokretnostima koje ve imaju upisan teret po
osnovu hipoteke, ali samo u sluaju kada je postojei i nov teret od strane istog hipotekarnog
127
poverioca, iste poslovne banke. Rei su sluajevi kada odreena banka odobrava kredit
obezbeen hipotekom II reda, ako je druga banka hipotekarni poverilac I naplatnog reda.
Dugoroni investicioni kredit za nabavku opreme predstavlja kreditni proizvod koji
poslovne banke odobravaju predzetnicima obino na rok od dve i vie godina, i to za nabavku
opreme, sredstava za rad, vozila i sl. Ovi krediti su sa mesenim, ree tromesenim anuitetima,
ali esto uz grejs period, pre dospea prvog anuiteta za otplatu. Grejs period poslovna banka
odobrava preduzetniku, s obzirom da od momenta isplate kredita do transporta, isporuke,
instalacije i stavljanja u funkciju odreene opreme proe i po nekoliko meseci. Tokom grejs
perioda, obraunava se i naplauje samo kamata, ne i glavnica kredita. Nabavka odreene
opreme moe predstavljati proirenje postojeih kapaciteta odreene delatnosti, ili zamena
postojee.
Ovi krediti su uglavnom indeksirani u ino valuti (najee EUR), jer su dugoroni, a
obezbeenje je pored standardnog meninog, i zaloga na konkretnoj opremi (pokretnosti). Ovo
su praktino srednjeroni krediti koji se odobravaju na period 2-3 godine. Ako je obezbeenje
zaloga na pokretnosti, preduzetnik obino plaa odreeni procenat uea (minimum 25%) kako
bi vrednost predmeta zaloge bila adekvatne vrednosti u odnosu na kredit koji obezbeuje.
Ukoliko je oprema vee vrednosti, a kredit dueg roka otplate, za obezbeenje se obavezno
uzima zaloga na nepokretnoj imovini.
Dugoroni investicioni kredit za nabavku osnovnih sredstava je kreditni proizvod koji je
u osnovi slian predhodnom, s tim to se u ovom sluaju preduzetnici kreditiraju na dug rok, i po
pravilu uz hipotekarno obezbeenje, s tim to je namena nabavka osnovnih sredstava. Ovde se
pod osnovnim sredstvima podrazumeva znaajnije investiciono ulaganje u kupovinu, izgradnju
ili dogradnju poslovnog prostora (prodajni, magacinski prostor, proizvodne hale i sl.) ili nabavka
maina i opreme vee vrednosti. Ovo su krediti sa najduim rokom dospea i gotovo po pravilu
su indeksirani u ino valuti.
128
U narednoj tabeli dat je pregled prema poslovnim bankama i kreditnim proizvodima koji
su u ponudi na domaem bankraskom tritu (Izvor: istraivanje autora, portali poslovnih
banaka, tarifnici kamata i naknada):
Vrta kredita
Rok kredita
Kamatna stopa
RSD bez
indeksacije
Kamatna stopa
uz valutnu
klauzulu
Naknada za
obradu kreditnog
zahteva
Kratkoroni kredit za
obrtna sredstva
Do 12
meseci
12%-26%
8%-12%
1%-2%
Overdraft-dozvoljeno
prekoraenje
Do 24
meseca
16%-30%
1%-2%
Revolving krediti
Do 60
meseci
15%-28%
8%-12%
1%-2%
Krediti za trajna obrtna

sredstva
Do 60
meseci
14%-26%
6%-11%
0,5%-2%
Dugoroni investicioni
krediti
Do 120
meseci
14%-24%
4,5%-10%
0,5%-2%
Tabela 12: Prosene kamatne stope na kredite MSPP sektoru 2014. godina (izvor: portali poslovnih
banaka-tarifnici kamata i naknada)
Pored standardnih kreditnih bankarskih proizvoda kao izvora finansiranja postoje i drugi
finansijski proizvodi i druge institucije koje podravaju preduzetniki sektor. Eskont menica i
faktoring su kreditni poslovi, uz pomo kojih preduzetnik ili malo preduzee moe lake naplatiti
svoje potraivanje (tanije diskontovan iznos), ali oni su manje zastupljeni u mikro biznis
sektoru. Razlog je taj to velike kompanije sa kojima preduzetnici imaju poslovni odnos, nee
olako izdati menicu kao garanciju plaanja, a koja moe biti predmet eskonta. Ukoliko
preduzetnik radi za drugog preduzetnika ili pravno lice, menica takvog izdavaoca, podlona je
kreditnoj analizi i kreditnom riziku, ekvivalentnom kreditiranju samog preduzetnika-korisnika
eskonta, pa e banke ukoliko postoje mogunosti pre, odobriti kredit preduzetniku, nego
procesuirati takav eskont.
129
Pored navedenih kreditnih i finansijskih proizvoda postoje i drugi izvori finansiranja.

Jedan od zastupljenijih naina finansiranja opreme koja je preduzetniku neophodna za
poslovanje je lizing, koji moe biti finansijski ili operativni. Osnovna razlika izmeu ove dve
vrste lizinga je ta, to operativni lizing predstavlja zakup predmeta lizinga, koji po isteku
podrazumeva vraanje istog, dok finansijski podrazumeva da korisnik lizinga po isteku lizinga
postaje vlasnik predmeta lizinga. Od 2011.godine, izmenom propisa omogueno je da pored
nepokretnosti i odreena nepokretna imovina moe biti predmet lizinga (Eri i dr, 2012).
Finansijski lizing je transakciona tehnologija kreditiranja koja se esto primenjuje za
finansiranje kupovine opreme, motornih vozila itd. Sastoji se u tome, da firma koja je davalac
lizinga (lessor) kupuje na tritu odreene fiksne aktive i zatim stupa u specifian odnos
iznajmljivanja (rental contract) sa primaocem lizinga (lesse) (irovi, 2008.). Finansijski lizing
odobravaju lizing finansijske institucije, specijalizovane za ovaj vid finansiranja. Regulativa,
nadzor, procedure i procesi su u mnogome slini poslovnim bankama i klasinim kreditnim
poslovima. Razlika je u tome, to lizing kue za obezbeenje lizinga uzimaju predmet lizinga,
koji ukoliko korisnik lizinga ne izmiri uredno, biva oduzet. Lizingom se finansira nabavka
opreme, vozila, trasportnih i graevinkih maina, specijalizovanih maina za razliite delatnosti
itd. Oni preduzetnici koji ne mogu da apliciraju kod poslovnih banaka zbog nemogunosti da
priloe uknjienu i adekvatnu nepokretnost za predmet hipoteke, osnovna sredstva i opremu
finansiraju upravo lizingom. U periodu 2005-2009 lizing kue su proaktivno odobravale lizing
zaduenja, te je oigledno bio odobren vei broj rizinijih lizing zaduenja, to je uslovilo porast
loih i problematinih lizing plasmana u ukupnom portfoliju. Cena lizing proizvoda je u tom
periodu bila vea od bankarskih u proseku 20-30%. Zbog toga se posle tog perioda 2009-2014
obim lizing aktivnosti znaajno smanjio, to zbog otrije politike odobravanja od strane lizing
kua, to zbog smanjene tranje. Poslednjih godina, lizing kue su ujednaile svoju ponudu i
prilino snizile cenu kotanja svojih proizvoda.
Prema Izvetaju za tree tromeseje 2014. godine NBS za sektor finansijskog lizinga u
Srbiji, od ukupnog iznosa finansijskog lizinga na kraju III kvatala najvie su se finansirala
teretna vozila i autobusi (32,5%), potom putnika vozila 25,5%, zatim maine i opreme (7,4%),
graevinskih maine (3,9%) i na kraju poljoprivredne maine (10,1%).
130
Pored navedenih postoje i drugi izvori finansiranja prodinog posla. Pojedini

preduzetnici, to zbog nemogunosti da ponude kvalitetno obezbeenje, to zbog nedostupnosti
kreditnih i slinih izvora finansiranja, odluuju se za finansiranje preduzetnike delatnosti, iz
nestandardnih izvora.
Jedan od naina finansiranja preduzetnikog posla je i faktoring. Faktoring je jedna
specifina vrsta kreditnog aranmana, kod koga tzv.faktor kupuje od neke firme njena
potraivanja od kupaca i isplauje joj odmah novac, uz odreenu kamatu i naknadu, i uz pravo da
proceni naplativost potraivanja i kreditnu sposobnost kupca (irovi,2008). Faktoring je
prvenstveno namenjen malim i srednjim preduzeima, koja u sutini imaju otean pristup
bankarskim kreditima, usled niske kreditne sposobnosti ili neadekvatnih sredstava obezbeenja
kredita, i predstavlja jedan od najboljih naina obezbeenja brze i sigurne naplate potraivanja.
Faktoring je komercijalna usluga koju pruaju banke i faktoring kompanije, a koja se zasniva na
ugovorima o faktoringu. Ovakav oblik finansiranja je namenjen kompanijama, koje imaju
zakljuene ugovore i viegodinju saradnju sa svojim kupcima/dunicima, a imaju potrebu za
dodatnim obrtnim kapitalom koji ne obezbeuju na klasian nain, putem kreditnog zaduenja,
ve putem otkupa potraivanja (Eri i dr,2012). Faktoring se definie kao finansijski instrument
kojim faktor (banka ili faktoring kompanija) finansira preduzee na osnovu buduih (nedospelih)
potraivanja proisteklih iz prodaje roba ili usluga.
Ukoliko je u pitanju odreena usluna delatnost, ili delatnost koja ne trai vea ulaganja,
preduzetnik moe finansirati poetak posla od otpremnine koju dobije kroz odreeni program (od
predhodnog poslodavca), zatim uz novanu pozajmicu prijatelja ili porodice, i na kraju prodajom
odreene line imovine, koja je adekvatne vrednosti, (koja nije vezana za potrebe porodice niti
tog posla). To bi znailo da preduzetnik praktino izbegava institucionalno zaduivanje, i to
moe uzrokovati odreenu rastereenost u poslovanju, ili pak prostor da u nekom buduem
periodu, kada se preduzetniki posao razvije, aplicira i ostvari kreditno zaduenje, u cilju
odranja ili proirenja preduzetnikog posla.
131
6. PORODINO PREDUZETNITVO U EVROPSKOJ UNIJI

U razvijenim drutveno-ekonomskim sistemima kao to je veina zemalja Evropske
Unije, razvijeno porodino preduzetnitvo predstavlja jedan od osnova uspenog, perspektivnog i
drutva sa visokim ivotnim standardom.
Razvoju preduzetnitva svakako doprinosi i injenica da je na teritoriji Evropske Unije
omoguen slobodan protok ljudi, roba i kapitala. Veliki broj direktiva, usaglaeno zakonodavsto,
visoki standardi vladavine prava zemalja lanica, i razvijen sistem trine privrede i
konkurentnosti, uz, na kraju, ne male podsticajne programe, kako zemalja lanica, tako i same
Unije, stvaraju veoma dobar ambijent za afirmaciju i razvoj preduzetnitva.
Preduzetnitvo i mali biznis u EU su nosioci znaajnog obima ekonomskih aktivnosti, to
daje znaajan doprinos dinamici i inovativnosti, i ekonomskom razvoju na srednjoronom i
dugoronom planu. EU broji preko 20 miliona biznisa, od kojih 99% ine mikro, mali i srednji
biznisi (izmi, 2012).
Znaaj sektora malih i srednjih preduzea i preduzetnika, u EU je prepoznat dui niz
godina, ali je svoje priznanje na najviem nivou doiveo 2008. godine, kada je usvojen Akt o
malom biznisu (Small Business Act-SBA), koji je obavezujui propis za zemlje lanice EU, ali i
za one koje to ele da postanu. Usvajanjem ovog propisa, znatno su smanjenje birokraske
barijere, smanjeni su trokovi, formiraju se klasteri, poslovni inkubatori i stvara se znatno bolji
poslovni ambijent za sektor MSPP. Najznaajniji su 10 principa za razvoj MSPP sektora
(Graanac, 2014):
1. Stvoriti okruenje - zakonske preduslove u kojima preduzetnici, porodine firme, mikro ,mala
i srednja preduzea mogu da prosperiraju i u kojima se preduzetnitvo nagrauje;
2. Obezbediti da asni preduzetnici koji su bankrotirali brzo dobiju novu priliku za ponovni
biznis -,,druga ansa;
132
3. Koncipirati pravila i procedure, donositi zakone u skladu sa MSPP sektorom ,,Think Small
First,, - Prvo razmiljajte o malima;
4. Dravna administracija da bude na usluzi MSPP sektoru i da omoguava jednostavne
procedure;
5. Olakati uee MSPP sektora u javnim nabavkama i bolje mogunosti za dravnu pomo
MSPP sektora;
6. Olakati pristup MSPP sektora finansijskim institucijama i regulisanje zakonodavnog
okruenja u plaanju komercijalnih transakcija u roku ne duem od 30 dana;
7. Pomo MSPP sektoru da maksimalno koristi jedinstveno trite EU;
8. Promovisanje svih vetina i inovacija za MSPP sektor sa primerima dobre prakse;
9. Omoguiti MSPP sektoru da sve ekoloke izazove pretvori u poslovne prilike za biznis;
10. Podrati MSPP sektor da iskoristi rast trita EU, kao i da iri biznis na druga trita.
Privredna Komora Srbije je sprovela istraivanje, metodom intervjua 55 menadera
kompanija lanica Foruma MSPP PKS-a, u periodu februar-mart 2012.godine, po kome se o
Aktu o malom biznisu pozitivno izjasnilo 75% ispitanika, 20% smatra da su potrebni i drugi
zakoni, a 5% istie politiku klimu. Od ukupnog broja preduzea 85% je podralo 10 principa
navedenog akta, dok 15% smatra da neophodnim i menaderska znanja i vetine. Rezultati
navedenog istraivanja prikazani su na grafikonima u nastavku:
Da li je donoenje Akta o malom biznisu neophodno za mspp

sektor u Srbiji?
Da
potrebni su i drugi zakoni
potrebna je i politicka klima
Slika 1: Istraivanje o Aktu o malom biznisu EU, Izvor: Privredna Komora Srbije
133
Da li je 10 principa Akta o malom biznisu preduslov za

uspean menadment u Srbiji?
Da
Neophodne su i
menaderske vestine i
znanja
Slika 2: Istraivanje o Aktu o malom biznisu EU , Izvor: Privredna Komora Srbije
Programi podrke i subvencionisanja zemalja lanica preduzetnitvu u Evropskoj Uniji se

utvruju preko organa Unije, i oni su prilino ogranieni, kontrolisani, i dozvoljeni samo za
manje razvijena podruja sa definisanim programima razvoja i privrednog oporavka.
Jedan od modela podrke preduzetnitvu u EU je Evropska mrea preduzetnitva
(Enterprise Europe Network N), koju ini preko 600 organizacija koje pruaju usluge
preduzeima, u cilju maksimalnog korienja mogunosti koje prua EU i zajedniko trite EU,
po pricipu sve na jednom mestu, podstiui tako poslovnu saradnju, internacionalizaciju malih
i srednjih preduzea, omoguavanje pristupa fondovima EU, poveanju tehnike inovativnosti i
transfer tehnologija. EEN je aktivna u preko 50 zemalja, dakle pored zemalja EU, i u zemljama
kandidatima za lanstvo u EU, ali i u Kini, Rusiji i SAD-u. U Srbiji je EEN osnovana 2009.
godine, ime je i domaim preduzetnicima omoguen pristup panevroskoj mrei malih i srednjih
preduzea, ali i velikih kompanija, institucija i klastera (een.ec.europa.eu).
"Program za preduzetnitvo i inovacije" EIP, je takoe jedan od znaajnijih programa
podrke sektoru MSPP, i on ima za cilj podsticanje preduzetnitva i unapreenje uslova
poslovanja privrednika, bolji pristup izvorima finansiranja i promovisanje boljeg okruenja i
upravljanja inovacijama. Kroz ovaj program finansiraju se projekti na temu razmene iskustava i
saradnje nacionalnih i regionalnih programa kako bi se poboljali opti uslovi poslovanja, a
134
posebno uslovi poslovanja u segmentu inovacija, preduzetnitva, razvoja MSP i unapreenja

konkurentnosti proizvodnog i uslunog sektora. Ukupni budet u periodu 2007 2013.godine
iznosio je 2,17 mlrd. Eura (Eri i dr, 2012).
Finansiranje sektora MSPP u EU je prilino razvijeno, s obzirom da je mikrobiznis
najzastuljeniji (92% od biznisa svih veliina u EU), mokrofinansiranje je veoma zastupljeno
(obino su to pozajmice do iznosa EUR 25.000), i ono je namenjeno prevashodno
samozapoljavanju. Treina ovakvih firmi, su zapravo start-up biznisi za nezaposlene (Kraemer,
2013).
injenica je, da se u najrazvijenijim zemljama Evropske Unije ekonomski sistem
decenijama unazad nije menjao, te je u takvim institucionalno ureenim sistemima, u kojima
vladavina prava i trine ekonomije dostiu izuzetno visok nivo, nije bilo smetnji za razvoj
porodinog preduzetnitva, i to kroz vie generacija. Pojedine porodine firme, vremenom su se
razvijale toliko, da su sada to velike kompanije, koje su prisutne na tritima velikog broja
zemalja, i koje su vlasnici prepoznatljivih brendova. To se odnosi na zemlje kao to su Nemaka,
Francuska, Velika Britanija, Italija, Austrija, panija, Holandija, Belgija, Danska itd. Ove zemlje
i njihovo ekonomsko ureenje, njihovi privredni subjekti, poznaju samo principe trine
privrede, to im je omoguilo da se nesmetano razvijaju kroz itave generacije, decenijama
unazad.
Ostale lanice Evropske Unije, koje su dobrim delom postkomunistike zemlje
(Maarska, eka, Poljska, Slovaka, Slovenija, Rumunija, Bugarska, itd) , su morale proi kroz
tranzicioni period, koji je u zavisnosti od zemlje do zemlje trajao krae ili due. Sve zemlje su
usaglasile domicijalno zakonodavstvo u najveoj meri sa propisim EU, ime su postigle ako ne
isti, onda priblino isti ambijent za rast i razvoj porodinog preduzetnitva. S obzirom da je u
ovim zemljama decenijama vladalo ekonomsko ureenje bazirano na dogovornoj, a znatno
manje ili gotovo nikako na principima trine ekonomije, preduzetnitvo je dobrim delom bilo
suzbijeno, a u nekim zemljama i onemogueno. Ipak, poslednjih dvadeset godina, postepeno,
kako zbog relativne blizine razvijenih zemalja, tako i zbog slobodnijeg protoka kapitala,
informacija, pa i tehnologija, u ovim zemljama, preduzetnitvo je doivelo pravi procvat. Sektor
135
male privrede je u dobrom delu oslonac privrednog razvoja, i sektor koji je u mnogome
amortizovao nezaposlenost, koja je prouzrokovana procesima privatizacije kroz koje su
navedene zemlje prole.
Veliki bankarski sistemi nastoje da to vie internacionalizuju svoje poslovanje,
osvajajui nova trita irom EU. Dolazi do razliitih oblika spajanja, preuzimanja i oblika
saradnje. Primetni su poslednjih godina i razliiti strateki savezi i prekogranine saradnje
(Groeneveld, Wagenmakers, 2004).
Ako bi se analizirali procesi, zakonska reenja, podsticaji i ambijent, koji odlikuje zemlje
EU, mogu se uvideti smernice, kako se i u Srbiji, uvaavajui specifinosti domaeg ambijenta,
moe afirmisati sektor male privrede, i porodinog preduzetnitva.
Pored pokazatelja i analize mera zemalja EU u celosti, fokus takve analize ipak treba
staviti na zemlje koje su prema strukturnim, demografskim pa i kulturolokim karakteristikama
sline Srbiji. To su zemlje regiona, lanice EU, Slovenija i Hrvatska, prva je lanica EU nekoliko
godina, druga je najmlaa lanica Unije. Put koje su ove zemlje prole od drutvenoekonomskog sistema veoma slinom Srbiji, bio je dug, moe se rei teak, ali je doprineo
stvaranju efikasnog i odrivog sistema u kome mala privreda, ima realnu perspektivu razvoja, i
nije samo deo deklarativnih strategija i formalnih spoznaja o neophodnosti afirmacije i razvoja
preduzetnitva u posttranzicionom periodu.
136
ETVRTI DEO
ISTRAIVANJE POVEZANOSTI
PERSONALNIH FINANSIJA I
PORODINOG POSLA
137
Koliko je vano efikasno upravljanje linim i porodinim finansijama, i koliki uticaj ono
ima na preduzetnitvo u porodici u uem i irem smislu, na najbolji nain se uvidelo kroz analizu
studije sluaja. Na praktinim primerima testirani su modeli upravljanja (bilansiranja)
porodinim finansijama, zatim uzajamni uticaj porodinog preduzetnitva i porodinih finansija,
to u daljoj analizi ukazuje na razloge za uspeh kako porodinog posla, tako i porodinih
finansija, ali i razloge za neuspeh. Analizirale su se tri porodice razliite socio-ekonomske
strukture i razliitih karakteristika, i koje su svaka na svoj nain preduzetniki orijentisane. To
podrazumeva razliitu filozofiju ivota i rada i razliite obrasce ponaanja. Razliitost konkretnih
sluaja dala je potpuniju sliku o mogunostima primene modela bilansiranja porodinih finansija
ali i sveobuhvatnije sagledavanje u kakvim okolnostima je mogue razvijati porodino
preduzetnitvo.
U prvom delu ovog poglavlja analizirane su tri tipske porodice, preduzetniki orjentisane,
sa razliitim nivoom uspenosti. U nastavku su analizirani i uporeivani dobijeni rezultati. Na
kraju, uporedna analiza statistikih pokazatelja i drugih slinih istraivanja dostupnih na ovu
temu, ima za cilj ire sagledavanje povezanosti porodinog biznisa i porodinih finansija, ali i
preduzetniki ambijent i uslove za rast i razvoj sektora mikro, malih i srednjih preduzea i
preduzetnika.
1. STUDIJA SLUAJA
Za potrebe studije sluaja identifikovane su tri realne porodice, klijenti banke, sa tri
razliita pristupa preduzetnitvu, samim tim i tri razliita scenarija koja se mogu smatrati
tipinim za veinu porodica koje na razliite naine upravljaju porodinim finansijama i
porodinim poslom. U studiji sluaja obrauju se tri porodice sa razliitim karakteristikama. Prva
je uspena porodica A, iji se lan bavi trgovinskom delatnou (porodica Trgovevi), druga
je relativno uspena porodicaB, koja se bavi poljoprivrednom delatnou (porodica Farmi) i
trea, neuspena porodica C, sa prozvodnom delatnou, delatnost obrada drveta (porodica
Drvi).
138
1.1. Porodica A
Uspena porodica Trgovevi, ivi na teritoriji Zapadne Srbije, ima pet lanova, dva
roditelja, jednog lana penzionera, i dvoje dece kolskog uzrasta. Porodica uspeno upravlja
porodinim finansijama, primetno je konstantno uveanje porodine akumulacije, iako postoji
kretanje gotovine od porodice prema porodinom poslu i obrnuto. To kretanje je plansko i
kontrolisano. Zbog navedenog ova porodica ivi pristojnim ivotnim standardom, baziranim na
realnoj zaraivakoj sposobnosti lanova porodice. Ovu porodicu karakterie sledea drutvenoekonomska struktura: jedan roditelj (otac) je vlasnik trgovinske radnje koja se bavi
maloprodajom meovite robe, drugi roditelj (majka) je medicinska sestra zaposlena na
neodreeno vreme. Oeva majka je penzioner (trei lan porodice). Ostala dva lana porodice su
deca uzrasta 10 i 15 godina. Porodica ivi u kui u sopstvenom vlasnitvu (nasleena od
predhodne generacije) za koju je podignut stambeni kredit za dogradnju i adaptaciju (radi
prilagoavanja nekretnine potrebama svih lanova porodice) u ukupnom iznosu 20.000,00 eur na
20 godina (trenutno peta godina otplate).
Meseni redovni prilivi ove porodice iznose ukupno 153.000,00 dinara, i njih ine:
mesena osnovica (plata) kao vlasnika preduzetnike radnje 64.000,00 rsd, neto dobit
preduzetnikog posla (po plaenom porezu, proseno) 20.000 rsd,neto plata supruge 41.000,00
rsd, penzija najstarijeg lana 28.000,00 rsd. Preduzetnika radnja koja je u vlasnitvu jednog
roditelja, ostvaruje godinji poslovni prihod u proseku 18.000.000,00 rsd. Radnja pored vlasnika,
ima zaposlenog jo jednog radnika sa bruto platom 39.000,00 rsd. Poslovni prostor (maloprodaja
i magacin) je u zakupu, mesena renta sa porezom iznosi 80.000,00 rsd. Prosena razlika u ceni
koju preduzetnik ostvaruje u ovoj delatnosti je 20%, a ukupan lager robe se obrne dva puta za
mesec dana u proseku. Neto dobit na kraju poslovne godine (po plaenom porezu) iznosi
480.000 rsd. Radnja posluje stabilno, obaveze prema dobavljaima, kao i sve poreze i doprinose,
preduzetnik izmiruje uredno. Zarada koju preduzetnik ostvaruje (osnovica za poreze i doprinose)
iznosi 64.000 rsd, ali po potrebi podie neto dobit ostvarenu iz preduzetnike delatnosti uz
plaen porez. U zavisnosti od okolnosti, deo dobiti iz delatnosti preduzetnik koristi za line
potrebe (i potrebe porodice) dok deo dobiti reinvestira za potrebe posla, uveavajui time neto
obrtni fond preduzetnikog posla. Supruga, zaposlena na neodreeno vreme, ima redovne
139
mesene prilive 41.000,00 rsd, sa mesenim obustavama od 10.000,00 rsd (administrativne

zabrane) i 132 eur rate stambenog kredita (dinarske protivvrednosti);
Meseni rashodi porodice Trgovevi prema strukturi su: rashodi nune potronje
(ishrana, reijski trokovi, garderoba..) 65.000 rsd, rashodi za trokove kolovanja dece 15.000
rsd, mesena rata stambenog kredita za adaptaciju 132 eur (16.000 rsd), mesene obustave po
osnovu administrativnih zabrana 10.000 rsd, meseni rashodi za zdravstvene potrebe, odmor i
rekreaciju 15.000 rsd, ostali rashodi, poreski rashodi i neplanirani trokovi do 10.000 rsd.
Prosena mesena akumulacija porodice (na bazi prezentovanih prihoda i rashoda) u
proseku iznosi: 153.000- (65.000 + 15.000 + 26.000 + 15.000 + 10.000 ) =22.000 rsd
U proseku, svakog meseca ova porodica akumulira 22.000 rsd finansijskih sredstava, to
na godinjem nivou iznosi oko 2.200 eur u sluaju da su prilivi i odlivi gotovine redovni, i da
nema nepredvienih a veih odstupanja, to je sluaj za konkretnu porodicu. Ako bi se navedeni
pokazetelji ukljuili u model porodinog Bilansa uspeha, on bi izgledao na sledei nain:
POZICIJE
Iznos:
1.
1.1.

153.000
153.000
1.2.
1.3.
2.
131.000
2.1.
2.2.
Tekui trokovi
80.000
15.000
2.3.
26.000
2.4.
Zakupnina
2.5.
Vanredni rashodi
5.000
2.6.
5.000
3.
4.
22.000
Deo neto rezultata predvien za akumulaciju (investicionog 22.000
5.
Tabela 13 - porodini meseni bilans Bilans uspeha porodice Trgovevi
140
U redovne prihode porodice, pored redovne mesene zarade lanova porodice (poreska
osnovica-plata preduzetnika, plata supruge, i penzija starijeg lana), ukljuen je i onaj iznos neto
dobiti koji je preduzetniku raspoloiv po plaenim dabinama u skladu sa propisima. Iako ga
prihoduje fiziko lice, vlasnik preduzetnikog biznisa, ovaj prihod objektivno nema karakter
redovnosti isplate kao klasina plata (zarada), ve se u praksi koristi u skladu sa potrebama
samog preduzetnika.
Neto dobit je zapravo profit vlasnika, iznos sredstava koji preduzetniki biznis generie, i
ona se zbog pojednostavljenja analize prikljuuje redovnim prihodima na prihodnoj strani
bilansa uspeha porodice, ali realno, ona se ne podie svakog meseca, ve periodino, jednokratno
ili viekratno. Rashodne pozicije bilansa uspeha su objanjene, s tim to treba napomenuti da su
navedene pozicije nastale u skladu sa konkretnom, realnom strukturom prihoda i rashoda
konkretne porodice.
Naredni tabelarni prikaz prikazuje skraeni bilans uspeha preduzetnkog posla, sa
osnovnim pozicijama.
31.12.2011
31.12.2012
31.12.2013
30.04.2014.
PRIHODI
POSLOVANJA
PRIHODI OD
DELATNOSTI
RASHODI
RB
31.12.2010
Pozicija
20.800
19.200
18.600
18.100
5.950
614
556
507
480
153
I
1
II
FINANSIJSKI
REZUTATI
POSLOVANJA
NETO PRIHOD DOBIT
III
GUBITAK - NETO
IV
-
Tabela 14: Bilans uspeha preduzetnika (skraeni)
141
Bilans uspeha preduzetnikog biznisa, predstavlja formalni bilans koji pokazuje

uspenost odreene delatnosti preduzetnika. Bilans uspeha preduzetnika pokazuje godinje
bilanse za poslednjih nekoliko godina poslovanja, ali i poslovanje tekue godine zakljuno sa
aprilom mesecom 2014.godine.
Radi zatite podataka konkretnog preduzetnka u ovoj studiji sluaja, u Bilansu uspeha
prikazane su samo osnovne pozicije (zaokruene vrednosti), i to prihod od delatnosti i neto
rezultat, jer su te pozicije konkretno, neophodne za dalju analizu. Iz Bilansa useha ovog
preduzetnika, moe se zakljuiti da je prosena mesena realizacija (prihod) 1.500.000,00 rsd, a
poto je re o maloprodaji, prosean dnevni priliv (pazar) iznosi oko 50.000,00 rsd. S obzirom da
je u pitanju mikrobiznis, da su u posao ukljueni vlasnik i jo jedan zaposleni, prihod se moe
oceniti kao solidan, naroito imajui u vidu kupovnu mo stanovnitva, i ekonomsku situaciju u
celini ali i konkretno mikrookruenje.
Konkretan preduzetnik posluje stabilno, sa blagim trendom pada prihoda, koji nije
prouzrokovan loim upravljanjem, organizacijom posla i kvalitetom usluge, ve je posledica
sveopte ekonomske recesije, i pada sveukupne ekonomske konjukture, koja je i uslovila pad
tranje za robama iroke potronje i pad kupovne moi stavnovnitva.
U praksi je injenica da se u preduzetnikoj delatnosti, iako je to zakonska obaveza, svi
tokovi novca ne uvode apsolutno u poslovne knjige, tako i bilansi koje pojedini preduzetnici
prezentuju nisu u potpunosti izraz njihovog poslovanja. Tenja da se umanji dobit, radi manjih
poreskih obaveza, uslovljava podizanje trokova poslovanja i iznad realnog nivoa. Konkretan
preduzetnik posluje legalno, ali ako se uporedi realizacija, trgovaka mara i obrtni ciklus
pretpostavka je da bi krajnji rezultat prikazan u poslovnim knjigama, realno trebao biti bolji
(vea dobit).
Konkretan preduzetnik je likvidan, ima adekvatan nivo zaliha, asortiman roba i dobru
politiku cena, koje su prilagoene lokalnom tritu i kupcima koji su ciljna grupa. Obrtni ciklus i
razlika u ceni koju ostvaruje, generie dovoljno vika vrednosti, koji omoguava uredno
142
izmirivanje obaveza, ali i profitabilno poslovanje. Zbog toga nema potrebe za povlaenjem
kreditnih proizvoda kod poslovnih banaka.
Nivo zaliha je optimalan, ali iako je preduzetnik orjentisan na maloprodaju meovite
robe, on odreen procenat robe prodaje fizikim licima na poek, zbog ega ima potraivanja
(ekovi sa dospeem). Takav vid poslovanja uzrokuje potreba da se odri pozicija na lokalnom
tritu, kao i lojalnost svih kupaca pa i onih sa manjom kupovnom moi. Ova potraivanja su
mala u odnosu na ukupnu realizaciju, kroz redovnu prodaju, ali svakako utiu na umanjenje
likvidnosti preduzetnika, te je on prinuen da povremeno povea nivo obrtih sredstava iz
pozajmljenih izvora (kako bi uredno izmirivao obaveze prema svojim dobavljaima).
U takvim okolnostima, realno je da preduzetnik aplicira za kratkoroni kredit za obrtna
sredstva kod poslovne banke, ali preduzetnik iz ove studije sluaja, odluuje se da izvore
neophodne za normalno funkcionisanje preduzetnikog posla, pronae u akumulaciji porodice.
Razlozi za to su viestruki. Prvi, izbegavaju se bankarske procedure i za kratko vreme sredstva
su na raspolaganju. Drugi razlog je taj da se sredstva u sluaju pozajmice osnivaa za likvidnost
ne kamatiu, to naravno nije sluaj sa bankarskim kreditima. Trei razlog je taj, to novac koji
je akumulacija porodice, najvei prinos moe imati kao oroena tednja (a da se ne pretvori u
neki drugi oblik imovine), a plasiranjem u porodini posao, on moe ostvariti viestruke benefite,
rabate kod dobavljaa sa jedne i trgovaku maru sa druge strane, to je svakako vei prinos od
kamate na tedne uloge.
Kako je porodian posao tesno povezan sa porodinim finansijama jer se neto dobit iz
poslovanja preliva za pokrie rashoda porodice, na isti nain porodine finansije su povezane sa
preduzetnikim poslom, tako to se neto viak koji se akumulira od svih lanova porodice, u
odreenim periodima preliva u porodian posao, zarad poveanja tekue likvidnosti.
Kako bi na najbolji nain sumirali oba prikaza, koji su dati u odvojenim bilansima, Bilans
tokova gotovine bi bio najbolje reenje, to je u ranijim poglavljima rada objanjeno. Bilans
tokova gotovine porodice, na mesenom nivou prikazuje prilive i odlive gotovine po svim
osnovama, bilo po osnovama razliitih potreba porodice, bilo da je re o preduzetnikoj
143
delatnosti. Bilansom tokova gotovine, porodica na kraju svakog meseca ima precizan uvid koliki
je stvaran iznos gotovine, sa kojom se moe realno dalje raspolagati, ali se moe pratiti
akumulacija i sprovoditi najvaija aktivnost, a to je proces planiranja investicija u porodici.
Bilans tokova gotovine porodice A, izgledao bi na sledei nain ( IV,V,VI, 2014.godine):
Pozicija
April 2014
obraunskog perioda
Maj 2014
Jun 2014
1.436.000
1.553.000
1.576.350
263.000
153.000
133.000
64.000
64.000
64.000
130.000
20.000
41.000
41.000
41.000
28.000
28.000
28.000
146.000
129.650
211.000

trokova ivota
80.000
80.000
80.000
26.000
26.000
26.000

dabine
4. Odlivi za investicione
aktivnosti lanova porodice
3.650
15.000
15.000
105.000
25.000
5.000
117.000
23.350
(78.000)
1.553.000
1.576.350
1.498.350
1. Zarada preduzetnika
2. Dobit preduzetnika iz
preduzetnikog biznisa i
povraaj uloenih sredstava
3. Neto plata supruge
4.Penzija najstarijeg lana
IV. NETO GOTOVINA na

kraju obraunskog perioda (IIIII)
OBRAUNSKOG PERIODA
KUMULATIVNO (I+IV)
Tabela 15: Bilans tokova gotovine porodice A IV,V, i VI 2014.godine
144
Ovaj model konsolidovanog bilansa tokova gotovine grupie prilive i odlive gotovog
novca iz svih aktivnosti, u ovom sluaju za tri meseca april, maj i jun 2014 godine, sukcesivno.
On bi se mogao sastavljati za razliite vremenske periode, ali radi boljeg praenja rezultata, a i
trendova, neophodan je auran i redovan unos preciznih podataka. U nastavku e se analizirati
pokazatelji iz predhodnog bilansa. Razlog zato se uzimaju poslednja tri meseca je taj to su tada
dostupni podaci, porodica ne vodi celogodinju preciznu evidenciju.
Pozicija I Gotovina na poetku obraunskog perioda predstavlja neto priliv gotovine iz
poslednjeg obraunskog perioda (predhodni mesec, u konkretnom sluaju mart mesec 2014.
godine), dakle onaj deo gotovine iz aktivnosti porodice koji je preostao po pokriu tekuih odliva
gotovine. U njemu su sadrani (ako ih je bilo) svi predhodni neto prilivi gotovine. To su
sredstva (realan novac), koji se u gotovu nalazi u posedu porodice, na tednim ili oroenim
raunima, u domaoj ili ino valuti. To je realna akumulacija, koja se ostvaruje na nivou porodice
kao ekonomske zajednice (u ranijim delovima rada pojanjena), i ona se moe utroiti za
anuliranje nepredvienih trokova, ali i za razliite oblike investicionih aktivnosti porodice u
uem i u irem smislu. Konkretno na ovoj poziciji, porodica A je na poetku posmatranog
perioda imala poetnu akumulaciju od 1.436.000 rsd. U sledeem mesecu ona je uveavana za
iznos gotovine na kraju tog meseca, pa je tako u narednom mesecu na ovoj poziciji bilo
1.553.000 rsd, to je za 117.000 vie, u odnosu na predhodni mesec. Upravo za taj iznos, iznos
ukupnih priliva gotovine bio je vei od ukupnih neto odliva u posmatranom mesecu aprilu. Na
ovoj poziciji je na poetku juna meseca bilo 1.576.350 rsd, jer je za toliko uvean iznos
akumulacije porodice, tanije za iznos od rsd 23.250 rsd. Meutim, na kraju juna meseca iskazan
je vei neto odliv od neto priliva i to za 78.000 rsd, te tada nema akumulirane gotovine na kraju
perioda. Gotovina na poetku narednog perioda moe u tom sluaju biti manja nego gotovina na
poetku predhodnog perioda (meseca). Gotovina na kraju juna meseca (kumulativna), manja je
od gotovine na poetku juna meseca.
Na poziciji II Prilivi gotovine porodice sumirani su svi prilivi porodice u odreenom
vremenskom periodu, u ovom sluaju na mesenom nivou. Njih ine pozicije: prilivi gotovine iz
poslovnih aktivnosti, neto zarade i penzije.
145
Kako svaki bilans tokova gotovine porodice, treba da uvai specifinosti svake porodice,
tako se nazivi pozicija bilansa, prilagoavaju svakoj porodici. U ovom sluaju na prvoj poziciji
(I.1.) je plata (neto zarada) preduzetnika, poto je jedan lan porodice vlasnik preduzetnikog
biznisa. Svakog meseca, kao i svaki drugi zaposleni, preduzetnik podie neto platu. Pored
zarade, kao vlasnik preduzetniog posla moe raspolagati sa neto dobiti koju preduzetniki posao
ostvaruje (ako ostvaruje). U pitanju je Neto dobit na kraju godine koja je raspoloiva u bilo kom
trenutku. Na ovoj poziciji su i prilivi od povraaja ranije datih zajmova preduzetnika kao
fizikog lica preduzetnikom poslu (povrat pozajmice osnivaa). Ova pozicija nema karakter
prihoda, ali je svakako priliv. Pretpostavka takvog priliva je raniji odliv gotovine, od fizikog
lica-preduzetnika prema preduzetnikom poslu, i on se povraajem pozajmice vraa u
porodine finansije (akumulaciju).
Treu i etvrtu stavku (II.3 i II.4) predstavljaju redovna mesena primanja lanova
porodice, u ovom sluaju plata supruge, i penzija najstarijeg lana. One ne zavise od porodinog
posla, stalni su i postojani u duem vremenskom periodu.
Kada se saberu etiri navedene stavke, dobija se meseni priliv gotovine ove porodice po
svim osnovama. Ukoliko bi ova porodica ostvarivala mesene prilive po drugim osnovama, one
bi bile uvedene u bilans tokova gotovine (na primer priliv od rente, dividendi, kapitalna dobit
itd.), ali poto konkretna porodica nema ovih priliva, oni nisu navedeni u bilansu tokova
gotovine.
Pozicije II.1, II.3 i II.4 su postojane i predvidive, dok pozicija II.2. je vezana za konretne
poslovne okolnosti u odreenom mesecu, vezane za preduzetniki biznis. Tako je mogue da na
ovoj poziciji ukoliko nema podizanja neto dobiti, niti priliva po ranije datim pozajmicama, da u
odreenim mesecima nema nikakvih priliva, a isto tako mogue je da ovi prilivi budu vei i od
sve ostale tri stavke zajedno, u odreenom mesecu. Tako na poziciji II.2. vidimo da je u mesecu
aprilu bilo znaajnih podizanja neto dobiti, kao i povraaja pozajmice, u maju neto manje, dok u
junu na ovoj poziciji nije bilo priliva gotovine. U junu mesecu su ova sredstva utroena, da bi se
finansirala nabavka koja predstavlja vei troak (odliv gotovine porodice, to se vidi u stavu
III.4).
146
Sledea stavka predstavlja ukupne odlive gotovine porodice, zbirno, za odreeni mesec.
Nju in pet podstavova, i oni su grupisani radi lakeg unosa i praenja.
Tako pozicija III.1. Redovni odlivi po osnovu trokova ivota, predstavlja ukupne
gotovinske odlive za uobiajene (redovne) trokove ivota, a to su plaanja za pokrie trokova
kao to su trokovi ishrane lanova porodice, odevanja, reijski trokovi, medicinski i drugi
trokovi koji su vezani sa svakodnevnicu porodice, ali i rashodi za redovne zdravrstvene potrebe
lanova porodice, odmor i rekreaciju.
Sledea stavka su Finansijski odlivi po osnovu kreditnih i drugih zaduenja. Ona
obuhvataju dugoroni stambeni kredit porodice, koji je indeksiran u valuti EUR, a kamatna stopa
tog kredita prati referentu kamatnu stopu 6 M Euribor, tako da je po ta dva osnova dinarski iznos
obaveze, pa i meseni odliv, razliit od meseca do meseca. U ovu poziciju unose se i druga
kreditna zaduenja, s tim to ova porodica ne koristi retail kreditne proizvode banaka, osim to
supruga ima administrativnu zabranu na osnovnu zaradu u iznosu od 10.000 rsd (nabavka robe
iroke potronje), i ona se svakako unosi u ovu poziciju. Zajedno sa mesenim anuitetom kredita
iznosi 26.000 rsd.
Naredna pozicija su odlivi po osnovu poreza i slinih obaveza porodice, i tu spadaju
porez na imovinu, republike i lokalne takse i naknade. Pojedine obaveze su godinje a pojedine
kvartalne. Konkretno, porodica A je u maju imala odliv gotovine po osnovu drugog kvartala
godinjeg poreza na imovinu u iznosu od 3.650 rsd (etvrina godinjeg poreskog reenja),
zajedno sa lokalnim taksama. Predhodna takva obaveza bila je u februaru, a naredna dolazi u
avgustu mesecu, to bi se videlo u godinjem bilansu tokova gotovine ove porodice.
Pozicija III.4. Odlivi za investicione aktivnosti lanova porodice je vana pozicija za
predmet analize ovog rada, jer se upravo u ovoj poziciji posebno spoznaje veza izmeu
porodinog posla i finansija porodice. U ovu poziciju unose se sve investicione aktivnosti
porodice u uem i u irem smislu. Kako je ranije objanjeno, u uem smislu to moe biti
investicija u konkretan posao, to je sluaj sa porodicom iz ove studije sluaja. Ovde bi to bila
sredstva tj. odlivi koje porodica usmerava prema porodinom poslu, iji je nosilac jedan lan
147
porodice. To mogu biti odlivi koji e umanjiti gotovinu (akumulaciju) na kraju obraunskog
perioda (u ovom sluaju to se i dogodilo u junu mesecu). To su konkretno sredstva porodice koje
preduzetnik usmerava u poslovne aktivnosti. U konkretnom sluaju, preduzetnik ih unosi kroz
pozajmicu osnivaa za likvidnost, gde faktiki preduzetnik potpomae tekuu likvidnost
preduzetnikog (porodinog) posla, unosei odreenu neophodnu sumu gotovine u finansijske
tokove svoga posla, stvarajui obavezu prema osnivau (njemu samom), ali podiui likvidnost,
neto obrtni fond posla, iz kog svakako generie svoju mesenu zaradu, ali i dobit koja se potom
vraa (kroz predhodno objanjene stavove priliva gotovine) u porodicu. U konkretnom sluaju u
junu mesecu porodica je izdvojila 100.000 rsd, koje je preduzetnik, otac, lan porodice kao
osniva uneo u porodian posao kao zajam osnivaa, uveavajui tako za navedeni iznos obrtna
sredstva posla, a sve u cilju plaanja obaveza prema dobavljaima, ime je ostvario vee rabate.
Po ugovoru u zajmu osnivaa, posle nekoliko obrtnih ciklusa, posle deset meseci, izvrie se
povrat pozajmice, to e biti prilivna stavka u prilivima gotovine, jer e ta sredstva sa prosenom
razlikom u ceni i ostvarenim rabatima stvoriti novu vrednost, koja je identina inicijalnoj
pozajmici osnivaa.
U navedenom mesecu investicioni trokovi za kolovanje i vannastavne aktivnosti dece
su bili manji zbog zavretka kolske godine (5.000 rsd), pa je na poziciji III.4 u junu mesecu, sa
odlivom zajma preduzetnika, ukupno bilo odliva gotovine 105.000 rsd. Kako je ranije
objanjeno, pod investicionim aktivnostima u irem smislu, posmatraju se i trokovi porodice
koji predstavljaju ulaganja porodice u obrazovanje njenih lanova, struno usavravanje i
osposobljavanje. U konkretnoj porodici, ovo su trokovi kolovanja dece, vannastavne aktivnosti
(jezici, sport i sl.), i oni se dodaju na poziciju investicionih aktivnosti, jer iako se mogu
okarakterisati kao redovni trokovi, oni nemaju isti karakter kao odlivi gotovine za trokove kao
to su trokovi ishrane i sl. Ovo su investicioni odlivi gotovine, jer se ne zavravaju momentom
odliva gotovine, ne zadovoljava se odreena konkretna, svakodnevna, ivotna potreba, ve se
benefiti oekuju u budunosti, te su zbog toga okarakterisani kao investicioni.
Vanredni odlivi gotovine su odlivi finansijskih sredstava za nepredviene trokove. U
svakodnevnom ivotu, koliko god da porodica planira i kontrolie tokove finansijskih sredstava,
esto se deavaju nepredviene okolnosti, koje impliciraju trokove koji nisu oekivani i
148
planirani. Konkretno, porodica koja je predmet ove studije sluaja, imala je u aprilu mesecu
jedan izdatak od 25.000 rsd, koji se odnosi na popravku vozila koji se podjednako koristi kako za
potrebe porodice, tako i za potrebe preduzetnikog posla (to ukazuje na materijalnu povezanost
porodice i porodinog posla), a u mesecu maju jedan izdatak po osnovu popravke u pokustvu u
vrednosti od 5.000 rsd. Naredni mesec bio je bez ovih odliva gotovine.
Ovako opisan ciklus kretanja finansijskih sredstava od porodice prema preduzetnikom
(porodinom) poslu i obrnuto, najbolje opisuje povezanost porodinih finansija i preduzetnikog
biznisa (zbog ega se on izmeu ostalog naziva i porodinim biznisom).
Suprostavljanjem pozicija prilivi i odlivi gotovine porodice (pozicije II i III), dobija se

iznos gotovine na kraju obraunskog perioda (meseca). U sluaju da je II>III tada je na kraju
obraunskog perioda ostvaren neto priliv, i suprotno za III>II tada je ostvaren neto odliv.
Na poziciji IV nalazi se iznos neto gotovine na kraju perioda koji se sa predhodnom

akumulacijom na poziciji V daje ukupnu akumuliranu gotovinu u porodici. Pozicija V na kraju
jednog obraunskog perioda jednaka je poziciji I na poetku narednog perioda. Gotovina na
poetku svakog narednog perioda zavisi od toga da li je ostvaren neto priliv ili neto odliv u
periodu koji predhodi, pa tako ona moe biti vea, manja ili jednaka gotovini koja je bila na
poetku predhodnog perioda.
Prema prikazanom Bilansu tokova gotovine porodice A, moemo doneti nekoliko
parcijalnih zakljuaka o finansijskim tokovima porodice, porodinog posla, ali i o njihovoj
povezanosti i sl.
Prvi zakljuak je taj da se porodica ponaa finansijski odgovorno, da prilive i odlive
gotovine dri u srazmernom odnosu iz meseca u mesec. Kada se analiziraju porodine finansije,
neophodno je imati na umu socioloku strukturu porodice. Ovde se radi o petolanoj porodici,
gde su tri lana nosioci prihoda, a svih pet lanova nosioci rashoda. Najstariji lan porodice, koji
prihoduje penziju, u suivotu sa ostalim lanovima porodice, sniava fiksne trokove ivota (da
ivi odvojeno, reijski trokovi, stanarina i drugi trokovi, bili bi znatno uveani). ivot u
149
zajednici omoguava da uz pravilno planiranje i kontrolu finansija, porodica ostvari svoje

ivotne, ekonomske, drutvene i sve druge planove. Najmlai lanovi ove porodice, imaju
adekvatnu finansijsku podrku.
Drugi zakljuak je taj, da porodino preduzetnitvo, koje se tako naziva zbog povezanosti
finansija posla i porodinih finansija, po vie osnova, opstaje upravo zahvaljujui toj
povezanosti, ali u praksi ima i drugih primera koji dokazuju suprotno. Prelivanje finansijskih
sredstava, iz porodinog posla u finansije porodice i obrnuto, ako je nekontrolisano i neplansko,
moe uzrokovati krah preduzetnikog posla, ali i finansijske probleme u porodici.
Trei zakljuak za konkretnu studiju sluaja odnosi se na materijalnu osnovu koju
porodica ima, kao osnovu za ekonomsku stabilnost i prosperitet. Porodica koja je uzeta za
analizu u ovoj studiji sluaja je tipina porodica, koja prema kriterijumu standarda ivota pripada
srednjem sloju stanovnitva. Ona nema alternativne izvore prihoda, veu naslednu imovinu
(izuzev nekretnine u kojoj ive, ali za iju su adaptaciju uloili znaajna finansijska sredstva) niti
neku akumulaciju iz ranijeg perioda, koja bi omoguila lagodniji ivot i lake upravljanje
porodinim finansijama. Zbog finansijske discipline, ova porodica iz meseca u mesec uveava
akumuliranu gotovinu, a porodica ne oskudeva u podmirenju ekonomskih i drutvenih potreba.
Konkretna porodica u navedenom periodu ostvarila je rast akumulirane gotovine, i to u iznosu od
62.350 rsd, i to je razlika akumulirane gotovine na kraju obraunskog perioda (jun mesec) u
odnosu na poetak obraunskog perioda (april mesec), i to 1.498.350 rsd-1.436.000 rsd. Moe se
zakljuiti da je prosean meseni rast akumulacije porodice oko 21.000 prema bilansu tokova
gotovine, to je u skladu sa finansijskim planom koji je konkretna porodica postavila.
Postavlja se pitanje da li bi ova porodica bila toliko uspena, da su okolnosti drugaije, da
porodian posao nije stabilan, da u vreme osnivanja porodice, porodica nije posedovala nikakvu
imovinu, da su bili prinueni da rentiraju nekretninu ili da se celosti
kreditno zadue za
kupovinu nepokretnosti, to bi finansijske odlive porodice znaajno uvealo, a to bi dalje dovelo

u pitanje i mogunosti za razvoj porodinog preduzetnikog posla, koji dalje kao deo ciklusa, ne
bi povratno uveavao neto gotovinske prilive porodice, oteano bi bilo kolovanje mlaih
150
lanova porodice, te na kraju ova porodica u ekonomskom pa i drutvenom smislu ne bi bila ono
to danas zaista jeste.
Povezanost finansija porodice i porodinog posla u konkretnom sluaju odvija se u dva
smera. Jedan je tok gotovine prema porodinom poslu, a drugi od porodinog posla prema
finansijama porodice. Dobro je to porodica na kraju uveava svoju akumulaciju, to e
vremenom ovoj porodici omoguiti da se ponaa preduzetniki i u uem i u irem smislu. Kroz
nekoliko godina sa istom stopom akumulacije ova porodica moe raunati na sledee
investicione aktivnosti porodice i porodinog posla:
-proirenje kapaciteta preduzetnikog posla (otvaranje jo jednog maloprodajnog objekta,
kupovina poslovnog prostora, proirenje prodajnog asortimana), to bi na srednji rok dalo
pozitivne povratne efekte na porodine finansije;
-investicije u obrazovanje i usavravanje lanova porodice (akademsko usavravanje mlaih
lanova porodice, ali i struno osposobljavanje starijih), to takoe u dugom roku moe imati
pozitivne efekte na porodicu, i to po vie osnova;
-potencijalni rizici, opasnosti i nepredvieni dogaaji, kako u samoj porodici, i porodinom
poslu, tako i u okruenju (ostanak bez posla, smanjenje obima posla, ekonomska kriza,
elementarne nepogode, zdravstveni problemi), mogu biti anulirani ovom akumulacijom, to
moe omoguiti porodici da prevazie eventualne probleme, koji bi u nekim drugim okolnostima
izgledali kao nereivi.
Generalni zakljuak u studiji sluaja prve porodice je da konkretna porodica koja je
predmet analize, uspeno vodi porodine finansije, prilivi i odlivi finansijskih sredstava su
usaglaeni, nivo akumulacije je optimalan. Porodica se ocenjuje finansijski, drutveno,
ekonomski i na bilo koji drugi nain, kao stabilna. Iako su finansije porodice i finansije
porodinog posla povezane na predhodno opisan nain, to u konkretnom sluaju ne predstavlja
potencijalnu pretnju sa stabilnost tokova novca i akumulaciju, a o eventualnom bankrotu nema ni
govora. Ovakav model ponaanja porodice i porodinog posla je model koji je odriv i moe se
primetiti u praksi kod velikog broja porodica, koje su sline drutveno-ekonomske strukture.
151
1.2. Porodica B
Relativno uspena porodica, porodica Farmi iz centralne Srbije, ima sedam lanova,
dva najstarija (penzioneri), zatim otac vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, majka nezaposlena
(domaica) i troje dece, dvoje kolskog uzrasta i jedno punoletno, ukljueno u poslove
poljoprivrednog gazdinstva. Ova porodica se moe smatrati stabilnom u finansijskom smislu iz
razloga velike samostalnost koja se bazira na injenici da se znaajan procenat nune potronje
(prevashodno proizvodnja hrane) obezbeuje u samoj porodici. Ova konzervativna porodica,
ima tradicionalni pristup organizaciji ivota i rada, nema znaajniju akumulaciju, i sve je
podreeno porodinom poslu, koje je u tesnoj sprezi sa porodinim finansijama i imovinom.
Kao i kod prvog sluaja, podaci i opis porodice i porodinog posla bie prezentovani u
meri neophodnoj za analizu u ovom radu, bez iznoenja detaljnih podataka radi diskrecije.
Socioloka struktura ove porodice (domainstva) je takva da je ine tri generacije, od najstarijih
lanova (roditelja od oca, nosioca gazdinstva), preko srednje generacije, oca i majke, pa do
najmlaih lanova, dece, s tim to je najstarije dete punoletno, sa zavrenim procesom
kolovanja i sa aktivnim ueem u porodinim poslovima.
Porodica ivi u porodinom domainstvu, sa okunicom, i posedom koji omoguava
bavljenje intenzivnom stoaskom proizvodnjom, (uzgoj muznih krava i proizvodnja mleka).
Porodino domainstvo je kua sa okunicom i ona zadovoljava osnovne potrebe za ivot
porodice. Poljoprivredno gazdinstvo se pored osnovne delatnosti bavi i proizvodnjom ratarskih
kultura neophodnih za ishranu stoke, ali i proizvodnjom manjih koliina voa i povra (na
manjim parcelama) za eksterno trite. Gazdinstvo ima ugovor o otkupu sa poznatim kupcem
(mlekarom), kojoj isporuuje mleko po ugovorenoj ceni u ugovorenim koliinama, i sa
definisanim rokovima plaanja.
Ovako struktuirana porodica je uzeta za analizu jer je adekvatna za analizu povezanosti

tokova novca u porodici i tokova novca u porodinom poslu. U ovoj porodici, preduzetniki
biznis je u osnovi i u celosti porodini biznis, jer su ukljueni to direktno to indirektno svi
152
lanovi porodice. Sa druge strane, delatnost koju porodica obavlja je locirana tamo gde porodica
i ivi, pa je povezanost koja je predmet analize viestruka.
Najstariji lanovi domainstva su korisnici jedne penzije u iznosu od 15.000 rsd, i to je
jedini konstantan (ustaljen) prihod izvan porodinog posla.
Porodian posao preduzetniku vlasniku gazdinstva donosi prihode koji zavise od prodaje
proizvoda (dinamike naplate), kao i prodaje proizvoda koji se takoe proizvode u domainstvu,
ali su sezonskog karaktera.
Prilive koje ostvaruje su ekvivalentni poslovnim prihodima iz
Bilansa uspeha preduzetnika.

Neto plata (zarada) u pravom smislu rei za ovakvog preduzetnika predstavlja osnovica
za poreze i doprinose koja je minimalna (22.000 rsd), a zarada (dobit) iz posla odreeni neto
viak sa kojim se raspolae po zavretku ciklusa poljoprovredne proizvodnje.
U konkretnom sluaju treba imati u vidu da su najmanje dva lana porodice Farmi (otac
i sin, a po potrebi i ostali) ukljueni u sve poslove vezane za porodinu delatnost, tako da neto
viak koji preostane formalno nije samo zarada nosioca i vlasnika gazdinstva, ve cele porodice.
Prosena mesena neto zarada od delatnosti je 82.000 rsd, s tim to treba imati u vidu da veinu
trokova koje imaju porodice u urbanim sredinama (trokovi ishrane) ova porodica nema, jer je
upravo ona proizvoa veine namirnica za sopstvene potrebe, pa tako nema ni navedenih
trokova.
U strukturi trokova na tekue trokove odlazi meseno u proseku 30.000 rsd (reijski
trokovi, nabavke, zdravstvene usluge), investicioni trokovi su 5.000 rsd, dok su kreditne
obaveze vezane za delatnost (dugoroni kredit za izgradnju kapaciteta farme i nabavku opreme
finansiran od Fonda za razvoj Republike Srbije), sa tromesenom ratom od 150.000 rsd i u
poetnim godinama otplate, to je meseno u proseku 50.000 rsd. Ovaj troak se unosi i u bilans
uspeha porodice jer se isplauje iz sredstava porodice, i iz posla (to e kasnije biti detaljnije
pojanjeno). Vanredni trokovi su u proseku 5.000 rsd, dok poreske dabine u proseku iznose
2.000 rsd meseno.
153
Projektovani porodini bilans uspeha, porodice Petrovi, imajui u vidu predhodno

navedeno, na mesenom nivou, izgledao bi na sledei nain:
POZICIJE
Iznos:
1.
97.000
1.1.
97.000
1.2.
1.3.
2.
92.000
2.1.
Tekui trokovi
30.000
2.2.
5.000
2.3.
50.000
2.4.
Zakupnina
2.5.
Vanredni rashodi
5.000
2.6.
2.000
3.
5.000
4.

5.
Deo neto rezultata predvien za akumulaciju (investicionog 5.000

Tabela 16: porodini Bilans uspeha porodice B
Iz navedenog bilansa se moe zakljuiti da ova porodica finansijski gledano ne uiva

visok ivotni standard, ali to ne znai da oskudeva u podmirenju osnovnih ivotnih potreba.
Prihodi koje ova porodica ostvaruje su ne mnogo vei od rashoda, dakle porodica
praktino oprihoduje onoliko sredstava koliko je neophodno da se podmire rashodi. U strukturi
prihoda, gotovo 85% prihoda porodice su iz poljoprivrednih delatnosti koje porodica obavlja.
154
U strukturi rashoda tekui trokovi su znatno manji od oekivanih s obzirom na strukturu

prihoda porodice, i nain na koji se podmiruju osnovne ivotne potrebe. Rashodi su manji od
oekivanih jer odreene namirnice koje se proizvedu, ne prodaju se (nema prihoda od njih) ve
se koriste za potrebe lanova porodice (nema ni rashoda za njih).
Drugi rashodi, kao to su investiranje u mlae lanove porodice, vankolske aktivnosti,
rashodi za odmor i rekreaciju nisu karakteristini za ovu porodicu, s obzirom na injenicu kakav
nain ivota i rada odlikuje ovu porodicu, a i injenicu da sredina u kojoj ivi, ne prua previe
sadraja koji bi inicirali takve trokove.
u 000 RSD
Pozicija
PRIHODI
POSLOVANJA
PRIHODI OD
DELATNOSTI
RASHODI
RB
I
31.12.2010
31.12.2011
31.12.2012
31.12.2013
30.04.2014.
1.970
3.420
3.940
3.730
1.250
II
1.502
2.170
2.595
2420
805
RASHODI
FINANSIRANJA
I OSTALI
RASHODI
NETO PRIHOD DOBIT
GUBITAK NETO
600
600
600
200
468
650
745
710
245
10
Tabela 17: Bilans uspeha porodinog posla- skraeni, porodice B
Ovaj preduzetnik (poljoprivredno gazdinstvo) nije u obavezi da vodi poslovne knjige, ali
su u predhodnoj tabeli uneseni realni podaci koji bi bili uneti u formalni Bilans uspeha za
poslednje etiri godine i deo tekue.
U strukturi rashoda dominiraju trokovi energenata, namirnica koje nije mogue
proizvesti u okviru samog gazdinstva, i rashodi za zdravstveno zbrinjavanje, pre svega najstarijih
lanova porodice. Kao to se moe uoiti iz predhodnog bilansa, porodini posao ostvaruje oko
310.000 rsd prihoda meseno, a petina tog prihoda neto je zarada ovog preduzetnikog posla
(deo u formi neto zarade a deo kao preduzetnika dobit). Iako preduzetnik ima izvesnu sigurnost
u plasmanu svojih proizvoda, u smislu cene proizvoda, valuta plaanja kupca u otkupu nije uvek
155
u skladu sa ugovorenim, a to je posledica neureenog trita i mogunosti da odreeni

otkupljivai poljoprivrednih proizvoda koriste monopolski poloaj u odnosu na male
proizvoae (kao to je preduzetnik iz ove studije sluaja). Prihod jeste ugovorom zagarantovan,
ali nije ujednaen. To iziskuje tekuu nelikvidnost koju preduzetnik pokriva iz sopstvenih
sredstava (ishrana stoke, nabavke, plaanje dobavljaima itd.). Sekundarna delatnost
poljoprivrednog gazdinstva je proizvodnja voa i povra u manjem obimu, pa se prihodi od ovih
delatnosti koriste kako za podmirenje potreba lanova porodice, tako i za slobodnu prodaju.
Tokovi novca iz ove aktivnosti nisu regulisani, tanije ovakva prodaja se obavlja za gotov novac.
Pretpostavka je da meseno porodica ostvari 20-30.000 rsd prihoda od sekundarnih
delatnosti, ali ovi prihodi su sezonskog karaktera, i oni se u praksi troe za potrebe primarnog
posla (nabavka ili kompenzacija za energente, ubrivo itd), to znai da se ne iskazuju ni kao
prihodna ali ni kao rashodna stavka.
Karakteristika gazdinstava ovog tipa i veliine, karakterie poprilino neureen sistem
evidencija finansijskih tokova, i velika povezanost finansija delatnosti i porodinih finansija.
Preduzetnik, vlasnik gazdinstva esto donosi ad hoc odluke, iznuene razliitim situacijama i
okolnostima. Poveanje kapaciteta, veliki broj preduzetnika sline delatnosti, ostvaruje
prekomernim zaduivanjem, povlaenjem komercijalnih kredita ili prodajom dela imovine.
Konkretan preduzetnik je proirenje kapaciteta finansirao dugoronim kreditom, a svoju
investiciju je pravdao poslovnim (biznis) planom. Novi uveani kapaciteti su omoguili ugovor o
otkupu, i neto sigurniji plasman. Meutim, kao to je objanjeno, naplata potraivanja nije
najredovnija, pa preduzetnik esto mora iz ostalih izvora da pokriva kreditne i druge obaveze.
Zbog toga je u bilansu porodinih finansija kao stavka rashoda u ovom sluaju stavljena pozicija
kredita, kojim je finansiran porodini posao. Kako produkte tog posla koriste svi lanovi
porodice, kako su u obavljanje delatnosti takoe svi i ukljueni, kako se delatnost obavlja na
imanju porodice, i kako se u obavljanju delatnosti koriste resursi porodice, ovo je oigledan
primer ne samo povezanosti porodinih i finansija posla, ve u znaajnoj meri objedinjenosti
porodinog posla i porodinih finansija. Zbog toga je bilans tokova gotovine, prikazan u
nastavku, veoma dobar alat za prezentaciju i analizu objedinjenih tokova gotovine ove porodice.
156
Pozicija
April 2014
Maj 2014
Jun 2014
obraunskog perioda
350.000
360.000
345.000
127.000
122.000
132.000
22.000
22.000
22.000
90.000
85.000
95.000
15.000
15.000
15.000
117.000
137.000
112.000

trokova ivota
30.000
30.000
30.000

50.000
50.000
50.000

dabine
2.000
2.000
2.000
5.000
5.000
5.000
30.000
50.000
25.000

10.000
(15.000)
20.000
OBRAUNSKOG PERIODA
KUMULATIVNO (I+IV)
360.000
345.000
365.000
(osnovica za poreze i
doprinose)
2. Dobit iz delatnosti
3. Neto plata supruge
4.Penzija najstarijeg lana
Tabela 18: Bilans tokova gotovine porodice B IV, V i VI mesec, 2014. godine
Konsolidovani Bilans tokova gotovine ove porodice pokazuje prilive i odlive gotovine na
mesenom nivou za period od tri meseca. Ovako prikazan bilans, na adekvatan nain opisuje
157
povezanost finansija porodice i porodinog posla, jer u konkretnoj porodici ne postoji jasna linija
razgranienja izmeu priliva i odliva gotovine same porodice i priliva i odliva gotovine
delatnosti koje lanovi porodice obavljaju.
Na pozicijama prilivi gotovine, vidi se da porodica ima stabilne prihode u manjem

procentu, po osnovu penzije najstarijeg lana, i odreen procenat realizacije (naplate) proizvoda
proizvedenih na gazdinstvu. Ono to je specifino za ovaj bilans, to je da su na poziciji II.2
porodica prikazani pored priliva po osnovu primarne, prilivi i po osnovu sekundarnih delatnosti,
ranije opisanih. To je dodatnih 20-30.000 rsd gotovine koje porodica ostvari prodajom proizvoda
proizvedenih na imanju porodice, a nisu primarna delatnost porodinog posla. Tako imamo
realniji prikaz koliko realno gotovine dolazi svakog meseca po svim osnovama do porodinog
budeta. Varijacije su male i utiu na ukupne prilive porodice do +/- 8%.
Sa druge strane u stavkama finansijskih odliva pozicije su standardne, dakle, odlivi

gotovine po osnovu redovih trokova ivota, zatim odlivi gotovine za investicioni kredit, i za
poreske dabine i investicione aktivnosti.
Posebno je vana pozicija III.5, a to su vanredni odlivi gotovine, koji su specifini za
ovakav tip porodice i delatnosti. Nepredvidivi trokovi, kao to su iznenadna, neplanirana
ulaganja, popravke opreme, anuliranje nepredvienih teta, utiu na poveanje odliva gotovine iz
meseca u mesec, kao i na nivo akumulacije porodice. Ova odstupanja variraju i do 15%, to je
oteavajue za planiranje porodinih finansija i finansija posla.
Zbog navedenog, u posmatranom periodu, prilivi i odlivi gotovine nisu ujednaeni, te
dolazi do prilino razliitog rezultata u bilansu tokova gotovine. Tako imamo u jednom mesecu
neto priliv gotovine, da bi u narednom mesecu imali neto odliv, pa ponovo neto priliv.
Meutim, prvi zakljuak koji se namee u analizi tokova gotovine ove porodice, je taj, da
iako postoje varijacije iz meseca u mesec, one nisu velike, i ako se uprosee, prilivi i odlivi
gotovine su tada ujednaeni, uz malu prednost prilivima gotovine. To se upravo objanjava
158
karakterom preduzetnike delatnosti ove porodice, i njenim efektima na rezultate u razliitim

periodima u bilansu tokova gotovine porodice.
Drugi zakljuak koji sledi, bazira se na uporeivanju pozicija I u aprilu i pozicije V u
maju mesecu, dakle akumulirana gotovina na poetku prvog meseca posmatranog perioda, i
akumulirana gotovina na kraju maja meseca posmatranog perioda. Kada se od 365.000 rsd
oduzme poetnih 350.000 rsd, dobija se samo 15.000 rsd, ili 5.000 rsd meseno u proseku. To je
takav rezultat tek da se moe konstatovati da tokovi gotovine nisu negativni. To je relativno
slab neto priliv, naroito u periodu slabljenja domae valute (rasta deviznog kursa), to ovako
mali neto priliv obezvreuje i pribliava cifri nula. Znaajno je to da sam iznos akumulacije nije
veliki, jer je za ovakve delatnosti karakteristino da se novac konstantno nalazi u obrtu (gotovina
je stalno neophodna za plaanje obaveza, nabavke i sl.), pa sam iznos akumulacije gotovine nije
dovoljno velik za pokrivanje nekih veih nepredvienih dogaaja (rizici od teta i sl.).
Analizom ove porodice moe se izvesti i trei zakljuak, da je zahvaljujui okolnostima u
kojima ova porodica ivi i radi (proizvodnja za sopstvene potrebe, izostanak trokova koji su
tipini za urbanije sredine itd.), ova porodica na izvestan nain fleksibilna, te u okolnostima
ekonomske recesije, koja sve porodice i porodine biznise manje ili vie pogaa, ova porodica
moe moda lake finansijski opstati, nego porodice koje ive i rade u nekim drugim sredinama i
u nekim drugim okolnostima. Ovde nema diverzifikacije priliva gotovine, iako je vielana
porodica (da je recimo supruga, ili najstarije dete zapsoleno kod drugog poslodavca i sl.).
Skroman nain ivota i podreenost poslovnom uspehu delatnosti u porodici, glavni su imperativ
ovakvih porodica, ali i naslednost i tradicionalni pristup organizaciji posla, planiranju i voenju
istog. Jednostavno, ovakve porodice, nemaju, niti su naviknute na visok ili vii standard ivota,
njihov nain ivota i sredina u kojoj ive zapravo je porodian posao, to je dodatni motiv da
budu deo analize u ovom radu.
159
1.3. Porodica C
Neuspena porodica, porodica Drvi, ivi u okolini Beograda, suprug je vlasnik malog
preduzea proizvodne delatnosti (obrada drveta), supruga je zaposlena kod poslodavca koji
isplauje zaradu tek iznad minimalne zakonske zarade, dok je trei lan, njihovo dete, student.
Ova porodica je neodgovornom politikom kreditnog zaduivanja, eljom za prebrzim rastom i
razvojem porodinog posla i previsokim standardom ivota, u znaajnom obimu utroila
prvobitnu porodinu akumulaciju, sa tendencijom da se porodian posao, i porodina imovina
dovedu u teku materijalnu i finansijsku situaciju. Primeen je znaajan nekontrolisan tok
finansijskih sredstava iz porodine akumulacije prema porodinom poslu.
Porodica u vlasnitvu ima kuu sa okunicom u okviru koje se nalazi proizvodni pogon i
magacinski prostor za preduzetniku delatnost supruga. Kua je u vlasnitvu porodice
(nasleena), ali je njena adaptacija finansirana dugoronim gotovinskim kreditom. Proizvodni
pogon je finansiran dugoronim investicionim kreditom (70%) kod poslovne banke, dok je
veina opreme i jedno dostavno vozilo finansirano lizingom. Prihod supruga od delatnosti varira
u zavisnosti od naplate potraivanja, i s obzirom da dugo godina posluje kao privatni preduzetnik
(koristimo termin preduzetnik, iako je u pitanju mikro pravno lice), i na veliko poslovno
iskustvo, ovaj preduzetnik je imao usaglaene prihode i rashode dui niz godina. To je uslovilo
da u jednom trenutku preduzetnik donese odluku da znaajnije povea svoje kapacitete,
izgradnjom proizvodne hale i nabavkom nove i moderne opreme (to je pored svoja tri stalno
zaposlena radnika impliciralo zapoljavanje jo tri, kao i odreen broj radnika po potrebi posla).
Time je preduzetnik planirao da ukoliko povea kapacitete, da e moi da ostvari bolju
realizaciju, kako u kvantitativnom smislu (u broju proizvoda), tako i u kvalitativnom smislu
(bolja razlika u ceni).
Osnovica na koju vlasnik malog preduzea plaa poreze i doprinose je 30.000 rsd, i
poreze i doprinose plaa redovno. Kao to e se kasnije u analizi bilansa videti, porodini posao
generie gubitak, tako da nije mogue da porodica ostvari gotovinske prilive i po osnovu
raspodele dobiti.
160
Konkretan preduzetnik (mali privrednik), iz ove studije sluaja, pre pet godina zapoeo je
investiciju u izgradnju proizvodnog pogona za preradu drveta. Za tu investiciju izdvojio je
20.000 eur sopstvenih sredstava (ranije akumuliranih), to je bilo oko 30% ukupne investicije,
koja je iznosila 65.000 eur. Podignuta je proizvodna hala, i magacin sa suarom.
Razlika od 45.000 eur obezbeenja je dugoronim investicionim kreditom i to na rok od pet
godina, koji je odobrila jedna komercijalna banka, s tim to to nije bio kredit sa mesenim (ili
tromesenim) anuitetima otplate, ve dugorona revolving linija. Pojanjenja radi, konkretan
preduzetnik, aplicirao je za kredit u periodu kada su odreene poslovne banke, agresivnom
kampanjom nudile prilino velike iznose kredita, a i due rokove otplate, sve u cilju privlaenja
novih klijenata i poveanja trinog uea. Revolving kreditna linija nije uobiajen kreditni
proizvod za finansiranje investicionih poduhvata (to je ranije u radu objanjeno), ali odreene
banke ipak predstavljaju taj kreditni proizvod adekvatnim (a to je se dogodilo i u ovoj studiji
sluaja) i to iz sledeih razloga:
Rok kredita je pet godina, to je naizgled dovoljno dug period da se glavnica sa

pripadajuom kamatom otplati (imajui u vidu u tom periodu nivo prihoda i dobiti);
Korisnik kredita nije prinuen da svakog meseca obezbedi odreeni iznos sredstava, koja
bi prema anuitetnom planu otplate bio u obavezi da plaa;
Korisniku takvog kredita daje se izvestan konformitet u upravljanju finansijama, jer nema
pritisaka od banke poverioca, a sredstva koja bi morao iskoristiti za plaanje rata, moe
utroiti u poveanje tekue likvidnosti, jeftiniju nabavku sirovina itd..
Banka ovakav kreditni proizvod kamatie veom stopom, pravdajui se gore navedenim
obrazloenjima, a uz tu uveanu kamatnu stopu obino se obraunava i naknada za
godinje administriranje i monitoring kredita kao i drugi vankamatni trokovi.
Prva tri argumenta bila su presudna da konkretan privrednik prihvati ovakav kreditni
aranman, smatrajui da e mu benefiti koje mu je banka predoila prilikom pregovora o kreditu,
biti od kljune pomoi u obavljanju delatnosti. Potpisivanjem ugovora o dugoronoj revolving
kreditnoj liniji, ovaj preduzetnik je prihvatio i poseban uslov banke, da celokupne svoje poslovne
transakcije obavlja preko te iste banke, ime ga poslovna banka na izvestan nain vezuje, te
svako novo kreditno zaduenje kao i apliciranje za retail kreditne proizvode koje bi eventualno
161
koristio, oekivano bi koristio upravo od iste poslovne banke. Tako je ve sledee godine, kao
fiziko lice preduzetnik podigao gotovinski kredit u iznosu od 700.000 rsd, a godinu potom i
auto kredit, za nabavku putnikog automobila u iznosu 8.000 eur dinarske protivvrednosti. Oba
kredita su na rok od sedam godina. Rata gotovinskog kredita je 11.000 rsd, dok je rata auto
kredita 117 eur dinarske protivvrednosti. Pored navedenog, vlasnik kao fiziko lice koristi
kreditnu karticu sa kreditnim limitom od 150.000 rsd, a koji je u celosti iskorien.
Obezbeenje za dugoroni revolving kredit je pored menica preduzea i linih menica
vlasnika i supruge, hipoteka na nepokretnosti, porodinoj kui sa okunicom i objektima koji su
izgraeni sredstvima kredita (celokupna privatna i poslovna imovina). Dve godine, poto je
podigao dugoroni investicioni kredit, dovrio investiciju, i opremio objekte sa mainama i
opremom, ovaj preduzetnik je, da bi dobavio veu koliinu sirovine pod povoljnijim uslovima,
aplicirao za kredit od 15.000 eur za obrtna sredstva, kod postojee banke, kreditnog poverioca,
ali je tada banka procenila da kreditna sposobnost nije na zadovoljavajuem nivou, i da bi
izloenost prema klijentu sa novim kreditom bila prevelika. Odbijanjem kreditnog zahteva,
donosi odluku da podnese kreditni zahtev u drugoj banci, koja mu odobrava umanjeni iznos
(10.000 eur dinarske protivvrednosti), i kredit se realizuje, zalihe repromaterijala se poveavaju,
a ostvaruje se i dodatni rabat kod dobavljaa. Razlog za odbijanje u tzv. matinoj banci, nije
samo izloenost po osnovu poslovnog kredita, ve i ukupna izloenost prema vlasiku po osnovu
retail kreditnih proizvoda u meuvremenu odobrenih (gotovinski, auto kredit i kreditna kartica).
Takav odgovor banke izgleda kao logian, ali objektivno, banka je bila ta koja je odobravala
kredite, i poslovne ali i kredite vlasniku kao fizikom licu. Na takav nain banka je preduzetnika
dovela u izvestan poloaj zavisnosti od svoje poslovne politike, jer dok se plasirao prvobitni
kredit nije se dobro sagledao svaki budui scenario. Sa druge strane korisnik kredita, uzimajui
prvobitni dugoroni kredit, nije dovoljno dobro sagledao sve opcije u budunosti, a svoje
poslovne planove takoe nije usaglasio sa realnim mogunostima. Opremu i maine, ovaj
preduzetnik finansirao je sa 20.000 eur finansijskog lizinga, odmah po isplati kredita za
finansiranje investicije.
Jedini redovan prihod u porodici, je minimalna zarada koju prima supruga, zaposlena u
drugom preduzeu koje finansijski ne stoji dobro. To je u proseku 22.000 rsd. Suprug u svom
162
preduzeu ostvaruje zaradu od 30.000 rsd (kao neto platu), dok u zavisnosti od ostvarenog
rezultata podie odreenu neto dobit (po plaenim poreskim obavezama po tom osnovu).
Ulaskom u investiciju proirenja kapaciteta, prve dve godine ostvarivana je dobit oko 15.000 eur
godinje, to je generisalo prilive gotovine u porodinu akumulaciju meseno u rasponu od
80.000-100.000 rsd, to je porodinu akumulaciju dovelo u jednom trenutku do nivoa do
3.000.000 rsd.
Imajui u vidu da se u poslednje dve godine tranja za proizvodima koje ovaj preduzetnik
proizvodi drastino smanjila, da je i profitna stopa, mogunost zarade znatno manja, a da su
potraivanja za ranije odraene poslove, dospela na naplatu, teko naplativa, vlasnik nema
drugih alternativa, nego da pokua da obezbedi nova sredstva za nesmetano funkcionisanje posla.
Kako je u radu ranije objanjeno, kao najei nain da se obezbede dodatna sredstva, je novo
kreditno zaduivanje, zatim unos porodine novane akumulacije (uteevine) u posao, i na
kraju, prodaja line imovine.
S obzirom da je na poetku tekue posmatrane godine dugorona revolving linija dospela
u celosti, da vlasnik nije u mogunosti da izmiri ovu obavezu u celosti, nastaje problem, naroito
imajui u vidu, da pored ove obaveze ima i kreditna zaduenja kao fiziko lice po tri osnova.
Kredit za obrtna sredstva takoe se vie ne otplauje uredno. Zbog navedenog, novo kreditno
zaduenje ili kredit za refinansiranje jednostavno nije mogu. Takoe, alternativni izvori ne
postoje, osim manje porodine novane akumulacije (prikazane u bilansu tokova gotovine
porodice u nastavku), ali ona nije ni izbliza dovoljna da podmiri ovakav nivo nelikvidnosti.
U nastavku su kao i u prva dva sluaja prikazani Bilans uspeha porodice, kao model
uproseenih vrednosti prihoda i rashoda porodice na mesenom nivou, zatim Bilans stanja i
uspeha malog privrednog drutva, sa agregatnim podacima radi diskrecije, kao i Bilans tokova
gotovine porodice, sa realnim pozicijama priliva i odliva gotovine po svim osnovama, imajui u
vidu viestruku povezanost imovine i finansija porodice i porodinog posla. U Bilansu uspeha
nalaze se standardne pozicije, redovni prihodi, kao i redovni rashodi koje porodica nominalno
ostvaruje, na mesenom nivou u tekuoj godini:
163
POZICIJE
Iznos:
1.
92.000
1.1.
52.000
1.2.
40.000
1.3.
2.
105.000
2.1.
Tekui trokovi
50.000
2.2.
25.000
2.3.
28.000
2.4.
Zakupnina
2.5.
Vanredni rashodi
2.6.
2.000
3.
(13.000)
4.
Deo neto rezultata koji e se iskoristiti za pokrie pozicija 0

5.
Deo neto rezultata predvien za akumulaciju (investicionog 0

Tabela 19: porodini Bilans uspeha porodice C
Pozicije prihoda ine redovne zarade, i deo dobiti koji se ostvaruje u porodinom poslu.
Na rashodnoj strani su redovni rashodi, koji su neto vei od oekivanih, s obzirom na broj
lanova porodice. Takoe, u porodici je najmlai lan student, iji proseni meseni trokovi
kolovanja iznose 25.000 rsd, stav 2.2. Kreditne obaveze fizikog lica (gotovinski, auto kredit i
kreditna kartica) su dati kao mesene obaveze u stavu 2.3. Tu su i redovni poreski izdaci koji se
odnose samo na porodine poreske obaveze i one iznose oko 2.000 rsd meseno (stav 2.6.).
164
U predhodnom bilansu, za razliku od predhodne dve studije sluaja, uoava se neto vea
odvojenost porodinih finansija i porodinog posla. lan porodice je vlasnik malog privrednog
drutva, registrovanog kao drutvo sa ogranienom odgovornou. Prikazane su redovne pozicije
tokova finansija porodice, i kako se vidi zbirni rashodi su vei od zbirnih prihoda u prosenom
mesecu u tekuoj godini.
Ovakva struktura finansija dugorono nije odriva, i ona direktno zavisi od predhodne
akumulacije porodice, iz koje se (ukoliko je dovoljnog iznosa) moe pokrivati meseni neto
gubitak. Oigledno je da finansijska situacija u porodici u tekuoj godini nije dobra, a uzrok
tome su problemi u poslovanju porodinog posla, to e biti pojanjeno u nastavku.
Pozicija
AOP 31.12.2013
30.04.2014
Grupa
rauna
PRIHODI IZ REDOVNOG
POSLOVANJA
201
56630
16966
POSLOVNI DOBITAK
213
5.302
POSLOVNI GUBITAK
NETO DOBITAK
214
229
0
554
1093
0
NETO GUBITAK
230
1093
Pozicija
AOP
31.12.2013
30.04.2014
AKTIVA
STALNA IMOVINA
001
7.630
6.867
OBRTNA IMOVINA
ZALIHE
012
013
4.525
3.441
3.856
3.008
KRATKOROCNA
POTRAZIVANJA, PLASMANI I
GOTOVINA
015
1.084
848
UKUPNA AKTIVA
024
12.155
10.723
KAPITAL
DUGOROCNE OBAVEZE
101
113
5.056
5.235
3.963
-
KRATKOROCNE OBAVEZE
116
1.864
6.760
UKUPNA PASIVA
124
12.155
10.723
Grupa
rauna
PASIVA
Tabela 20: Bilans uspeha i stanja (skraeni) porodinog posla porodice C 2013/14
165
U bilansu stanja i uspeha date su samo osnovne pozicije u cilju analize, i odmah se mogu
uoiti osnovni pokazatelji nastupajue nelikvidnosti u tekuoj godini.
Poslovni prihodi su pali za neto preko 10%, to ukazuje na smanjene obima posla. Racio
opte likvidnosti je 2,42% u 2013, ali to je samo pokazatelj na bazi knjgovodstvenih izvetaja (ne
i realnih) jer su revolving kreditne obaveze, iako ugovorene kao dugorone obaveze u godini
pred dospee knjiene kao dugorone, a one to sutinski u tom trenutku nisu bile, jer je rok
dospea do jedne godine.
Ve u 2014., racio opte likvidnosti pada na realnih 0,57%, a s obzirom na poslovni
gubitak, indirektno, i tokovi gotovine su svakako negativni.
Rona struktura pasive je u tekuoj godini naruena, jer je dospeo revolving kredit, a i
druga kreditna zaduenja, te je gotovo nemogue uredno izmirivati sve to nesmetano. Iako na
zalihama postoji sasvim solidna koliina sirovine za dalji rad, to nije dovoljno za stvaranje nove
vrednosti da se pokriju sve kreditne obaveze, a i da jeste, ponovo bi nastupila nelikvidnost, jer
bez dodatnog kredita, ne postoji drugi nain da se nabavi nov repromaterijal za nesmetan proces
proizvodnje. Sve predhodno objanjeno, predstavlja osnovne kriterijume za odbijanje kreditnog
zahteva u bilo kojoj banci, to se u konkretnom sluaju i dogodilo.
Nesmotreno i prekomerno kreditno zaduivanje, ali i moe se rei neprimeren odnos
poslovne banke u ranijem periodu, doveli su sada ovog preduzetnika u bezizlaznu situaciju u
poslu, i on je ve prinuen da koristi resurse porodice, kako bi pokuao koliko toliko da ublai
poslovni problem, dovodei i finansije ali imovinu porodice (koja je optereena hipotekom) u
veoma ozbiljnu situaciju.
U nastavku e se prezentovati Bilans tokova gotovine, sa integrisanim pozicijama priliva
i odliva gotovine po svim osnovama, porodice Drvi , za period od tri meseca tekue godine:
166
Pozicija
April 2014
obraunskog perioda
Maj 2014
Jun 2014
1.864.000
1.821.000
1.743.000
92.000
87.000
78.000
2. Dobit preduzetnika iz
preduzetnikog biznisa i
povraaj uloenih sredstava
3. Neto plata suprunika
30.000
30.000
30.000
40.000
35.000
26.000
22.000
22.000
22.000
135.000
165.000
150.000

trokova ivota
50.000
50.000
50.000

30.000
105.000
100.000

dabine
10.000
10.000
25.000
20.000

OBRAUNSKOG PERIODA
KUMULATIVNO (I+IV)
(43.000)
(78.000)
(72.000)
1.821.000
1.743.000
1.671.000
4.Penzija
Tabela 21: Bilans tokova gotovine porodice C2014.
167
Iz prezentovanog bilansa tokova gotovine porodice za period od tri meseca, moe se

izvesti nekoliko zakljuaka. Prvi je taj da porodica ima solidna (u ranijem periodu) akumulirana
sredstva, meutim usled problema nastalih u funkcionisanju porodinog posla, akumulacija se
smanjuje poslednjih meseci, jer je to jedini dostupan izvor za plaanje obaveza koje su dospele.
Kada je re o prilivima gotovine, i dalje su redovni prilivi po osnovu posla relativno
stabilni, ali i oni imaju tendenciju pada. Posao i dalje funkcionie, problem je na strani odliva
gotovine. Priliv supruge po osnovu zarade je mali ali je konstantan. Iz bilansa tokova gotovine
vidi se trend pada ukupnih priliva i to zbog stavke dobit iz poslovne aktivnosti lanova porodice
(porodino preduzee).
Na strani odliva gotovine moe se uoiti da pored redovnih odliva po osnovu trokova
ivota, ranije objanjenih, javljaju se svi vei odlivi po osnovu kreditnih obaveza. Pored redovne
dve rate kredita, u posmatranom periodu dolo je do dospea kreditne obaveze po osnovu
kreditne kartice, koja je izmirena iz dva dela u maju i junu mesecu.
Pored navedenog, moe se uoiti da na strani odliva gotovine postoji u jednom mesecu
stavka vandredni odlivi gotovine, i to za trokove posla, jer nije bilo drugog izvora za
finansiranje. Takoe, odlivi po osnovu investicionih aktivnosti a potom i odlivi gotovine
poreskih obaveza, su obustavljeni upravo zbog nedostatka sredstava na strani priliva.
Kada se sumiraju odlivi gotovine, moe se uoiti trend rasta odliva gotovine, to
implicira i rast neto odliva gotovine u posmatranom periodu.
Na kraju se moe izvesti zaljuak da je gotovina akumulirana na kraju posmatranog
perioda (stav V) manja za oko 10% od akumulirane gotovine porodice na poetku posmatranog
perioda (1.864.000 1.671.0000=193.000).
Ukoliko bi se ovaj trend nastavio, do kraja tekue godine porodica bi potroila celokupnu
ranije akumuliranu gotovinu, ali i dalje problem ne bi bio reen.
168
Zakljuak za porodicu Drvi, je da je oekivani scenario negativan, jer je izvesno da e

zbog prekomernog zaduivanja, porodini posao dospeti u situaciju da nee biti u mogunosti da
se nesmetano odvija, a najnegativniji (ne i nerealan) scenario je taj, da e se inicirati sudski spor
banke poverioca prema vlasniku porodinog posla, i da e se inicirati aktiviranje hipotekarnog
obezbeenja, stambeno poslovne nepokretnosti, to e porodicu dovesti u izuzetno teku
situaciju, i materijalnu i finansijsku, daleko teu od postojee.
2. KOMPARATIVNA ANALIZA DOBIJENIH REZULTATA

U ovom delu rada analizirale su se prethodno objanjene studije sluaja, kako kroz
uzajamnu komparaciju, tako i kroz analizu svih teorijsko-metodolokih aspekata, opisanih u
ranijim poglavljima rada, a u vezi sa upravljanjem personalnim finansijama i porodinim
preduzetnitvom, i njihovom uzajamnom povezanou.
Uporeivanjem akumulacije gotovine na kraju obraunskih perioda sve tri porodice, uz
napomenu da su za trei kvartal dobijeni podaci samo za akumulaciju na kraju perioda,
omogueno je zajedno sa tri meseca drugog kvartala, dobije pregled za est meseci 2014. godine,
sa navedenim podatkom, kako je i prikazano u narednoj tabeli:
OBRAUNSKOG PERIODA
KUMULATIVNO (I+IV)
A:uspena porodica
B:relativno uspena porodica
C:neuspena porodica
Apr-14
May-14
Jun-14
Jul-14
Avg-14
Sep-14
1,553,000
1,576,350
1,498,350
1,562,000
1,612,000
1,683,000
360,000
345,000
365,000
331,000
342,000
368,000
1,822,000
1,744,000
1,671,000
1,526,000
824,000
759,000
Tabela 22 Akumulacija gotovine porodica studije sluaja na kraju obraunskih perioda II i III kvartal
2014. god.
Ako bi se rezultati iz prethodne tabele prikazali grafiki, dobija se sledei grafikon:
169
2.000.000
1.800.000
1.600.000
1.400.000
1.200.000
A:uspena porodica
1.000.000
800.000
B:relativno uspena porodica
600.000
C:neuspena porodica
400.000
200.000
0
Grafikon 6 Akumulacija gotovine porodica studije sluaja na kraju obraunskih perioda II i III
kvartal 2014. god.
Opisane su tri porodice u kojima postoje razliiti oblici preduzetnike aktivnosti lanova
porodice, ali i razliiti oblici povezanosti finansija i imovine porodinog posla i porodinih
finansija. U treem delu rada analiziran je teorijski pristup porodinom preduzetnitvu u uem i
irem smislu. Tako u konkretnim sluajevima imamo razliite tipove porodica i njihov odnos
prema porodinom preduzetnitvu.
Prva porodica iz studije sluaja je preduzetna porodica i u uem i u irem smislu, to se
ne moe rei i za drugu porodicu. Preduzetnost prve porodice u uem smislu ogleda se u
uspenom dugogodinjem obavljanju preduzetnike delatnosti, dok se preduzetnost u irem
smislu ogleda u sasvim solidnom nivou investicionih aktivnosti u obrazovanje i ostale aktivnosti
lanova porodice.
Druga porodica jeste preduzetna u uem, ali ne i previe preduzetna u irem smislu.
Neosporna je posveenost lanova porodice uspehu porodinih poslova, koji svakako u
finansijskom smislu odravaju veoma blagu proirenu finansijsku reprodukciju ove porodice. U
irem smislu, ne postoji znaajna aktivnost, sve je jednostavno podreeno delatnosti porodice.
170
Priroda delatnosti je u konkretnom sluaju opredeljujui faktor u drutvenoj afirmaciji ove

porodice kao celine, ali i njenih lanova pojedinano.
Trea porodica je svakako u periodu razvoja porodinog posla, u situaciji kada je
akumuliran znaajniji viak vrednosti, uspevala da se preduzetniki aktivira i u smislu
podsticanja mlaeg lana porodice za usavravanjem i obrazovanjem. Meutim, zbog
finansijskih problema u porodinom poslu ovaj preduzetnik sve neurednije sprovodi navedenu
aktivnost, pa je neizvesno da li e i u kom obimu uspeti ova porodica da nastavi sa navedenim
aktivnostima.
Moe se izvesti opti zakljuak da sam uspeh delatnosti porodinog posla nije garant
afirmacije i investicione aktivnosti porodice u irem smislu, ali eventualni neuspeh porodinog
posla, svakako ima direktan uticaj na preduzetnost porodice u bilo kom smislu.
Kada se analizira preduzetnitvo po delatnostima, imajui u vidu sve tri studije sluaja,
moe se izvesti zakljuak, da izbor konkretne delatnosti ima opredeljujui znaaj na finansije
porodice i porodino preduzetnitvo u celini.
Delatnost prve i tree porodice je takva da moe znaajno doprineti akumulaciji porodice,
ali i moe imati i veoma negativan uticaj na finansijsku akumulaciju porodice. Delatnosti mogu
biti profitabilne, ali one nose i odreeni rizik, to moe implicirati osetno pogoranje finansijske
situacije u samim porodicama. Delatnost druge porodice je takva da omoguava u isto vreme
stabilnost porodice, jer je priroda delatnosti takva da porodica moe podmiriti dobar deo svojih
potreba (potreba nune potronje). Kod ostalih porodica delatnost je vezana za odreenog lana
porodice, ali postoje i drugi lanovi porodice koji su zaposleni i koji prihoduju odreen iznos
sredstava, za razliku od druge porodice, kod koje je porodina preduzetnika delatnost, jedina
delatnost.
Zakljuak je da je dobro ako preduzetnika delatnost u odreenoj meri podmiruje potrebe
porodice, ali je dobro i ako postoji i odreen stepen diverzifikacije delatnosti lanova porodice tj.
da je barem jedan lan porodice zaposlen izvan porodine delatnosti. Svakako, postoje i
171
visokorizine delatnosti (visokorizine ne samo u finansijskom nego i u bezbedonosnom smislu),

koje jesu profitabilne, i koje utiu pozitivno na finansijsku akumulaciju i finansijske tokove u
porodici, ali ako samo jedan lan porodice prihoduje od te delatnosti, u sluaju spreenosti za
obavljanje posla, porodica ostaje bez ikakvih prihoda.
Kada se analizira generacijsko preduzetnitvo, takoe opisano u treem delu rada, u
obraenim studijama sluaja, moe se uvideti da je nasleivanje posla i viegeneracijska
aktivnost u delatnosti koje porodica obavlja, prisutna prevashodno kod porodice iz druge studije
sluaja. Zbog prirode delatnosti, drutveno-ekonomske predodreenosti, svi lanovi ove
porodice, nezavisno od pola i uzrasta su ukljueni u delatnost. Vetine, znanja i iskustvo prenose
se izmeu lanova porodice ukljuenih u posao. Kod viegeneracijskog preduzetnitva rizik
delatnosti je umanjen upravo zbog ukljuenosti veeg broja lanova porodica u posao. U sluaju
privremene ili trajne spreenosti za rad, porodini posao nee prestati, ve e sa manjim ili veim
potekoama, ostali lanovi porodice nastaviti sa radom.
U prvoj i treoj studiji sluaja, postoji odreeni rizik, da ako nastupi odreeni oblik
spreenosti za rad lana porodice nosioca posla, porodini posao e gotovo izvesno biti
obustavljen, a porodine finansije e trajno biti ugroene.
Da li e upravljanje porodinim finansijama biti uspeno, i da li e porodian posao imati
pozitivan ili negativan uticaj na finansije porodice, zavisi
od toga da li je porodica
konzervativna ili porodica sa modernim pristupom i shvatanjima vezanim za ivot, planiranje i

organizaciju porodinog posla.
U prvoj studiji sluaja, porodica se moe okarakterisati i kao konzervativna, ali ona
svakako ima i obrasce ponaanja moderne porodice. Konzervativnost se ogleda u opreznosti u
upravljanju porodinim finansijama, ali i preduzetnikoj delatnosti, to potvruje konstantno
uveavanje finansijske akumulacije porodice. Sa druge strane ova porodica i njeni lanovi ne
oskudevaju u svim drugim drutvenim, obrazovnim i rekreativnim aktivnostima, to je ipak
odlika jedne savremene porodice.
172
Porodica iz druge studije sluaja se moe okarakterisati kao konzervativna, i to po vie

osnova. Organizacija porodinog posla, proces donoenja odluka, poveenost poslu i
podreenost svih resursa poslu, uz odsustvo aktivnosti koje se mogu
okarakterisati kao
obrazovne i rekreativne, odlike su ove porodice. Opreznost u poslovanju, ali i ogranienost u

trokovima veznih za ivot porodice, na najnunije nabavke,
to su sve karakteristike
konzervativnih porodica. Ova porodica je i ujedno najfleksibilnija, u sluaju razliitih

nepredvienih dogaaja.
U treoj studiji sluaja obrazac ponaanja porodice, organizacije posla i procesi
donoenja odluka ukazuju na to da porodica nije previe konzervativna. elja za brzim razvojem
porodinog posla, prekomerno i neracionalno kreditno zaduivanje, ali i vii standard ivota
porodice sa druge strane, sveukupno gledano ne mogu biti odlike oprezne porodice. Ova
porodica jeste proaktivna, savremena, i svakako da u nekim drugim okolnostima, neka slina
porodica, u okviru koje se obavlja slina delatnost moda ne bi dola u finansijski teku situaciju
kao ova. Proaktivnost, inovativnost, sklonost ka promenama, kao odlika svake moderne
porodice, nosi i odreeni rizik.
Proces planiranja porodinih investicija razlikuje se u sva tri sluaja. U prvoj studiji
sluaja primetno je realno sagledavanje mogunosti porodice i razvoja porodinog posla. Ova
porodica nee lako doneti odluku o proirenju porodinog posla, niti e olako aplicirati za kredit
kod poslovne banke, jer se oslanja na sopstvene resurse.
Porodica iz druge studije sluaja, investicijama pristupa planski, ali je priroda delatnosti
takva, da ma koliko se porodini posao oslanjao na unapred utvreni poslovni plan, razvoj posla
nije dovoljno predvidiv (nestabilne cene, naplata potraivanja, nepredvieni trokovi itd.),
Svakako, poslovni plan koji ova porodica sprovodi jeste osnovni poslovni i strateki dokument
koji determinie organizaciju posla, ulaganja i plasman proizvoda.
Poslovni plan porodice iz tree studije sluaja kao formalan dokument ne postoji (kao
kod porodice iz druge studije sluaja). Primetno je da je lan porodice, nosilac posla, u
poslednjih nekoliko godina vie puta menjao poslovni plan. To se najpre odnosi na kreditnu
173
politiku tj. politiku zaduivanja. Pogrena je bila vrsta kreditnog zaduenja, dok su poslovna
ideja i sve tehniko-tehnoloke karakteristike dobro isplanirane i sprovedene. Iz iskustva ove
porodice i porodinog posla koji se obavlja, da se zakljuiti kolika je vanost planiranja i realnog
sprovoenja poslovnog plana, i to u svim njegovim segmentima.
Ako se analizira korespodencija izmeu posmatranih porodica iz studije sluaja i
poslovnih banaka i kreditnih institucija, zakljuak je da se sve tri porodice na razliite naine
odnose prema kreditnim izvorima.
Prva porodica iz prve studije sluaja, moe se rei nema nikakav odnos sa poslovnim
bankama i kreditnim institucijama. Jednostavno, ova porodica se kreditno ne zaduuje. Izvore
finansiranja porodinog posla, ova porodica, kao to je objanjeno obezbeuje u akumulaciji
porodice, a potrebe porodice finansiraju se iz redovnih prihoda porodice, koje dobrim delom ine
i prihodi od porodinog posla. Ovo ne znai i da bi kreditno zaduenje bilo kontraproduktivno.
Za razliku od prve porodice, druga porodica (druga studija sluaja), ima kreditni odnos i
to sa kreditnom institucijom (dravnim fondom), ali ne i sa poslovnim bankama i drugim
kreditnim institucijama. Moe se izvesti zakljuak da je i ova porodica oprezna kada su kreditna
zaduivanja u pitanju, ali ne odbijaju niti imaju negativan stav prema kreditnim izvorima. Pre se
moe rei da je ova porodica opreznija i da dobro analizira svaki aspekt kreditnog zaduenja.
Trea studija sluaja opisuje porodicu koja, za razliku od prve dve, itekako koristi kreditne
aranmane kako za finansiranje porodinog posla, tako i retail kreditne aranmane, ali i
aranmane sa lizing kuama. Proirenje kapaciteta posla finansirano je dugoronim kreditom.
Pored navedenog kreditnog zaduenja kod poslovne banke, kao fiziko lice, vlasnik porodine
firme, koristi i dva dugorona kredita i kreditnu karticu. Pored kreditnih zaduenja, porodina
firma nabavku opreme je finansirala kroz finansijski lizing. Evidentno je da je jedan od glavnih
uzronika pogoranja finansijske situacije porodinog posla, koja je uslovila i pogoranje
finansijske situacije ove porodice, pogrena politika kreditnog zaduivanja.
U prethodnim delovima rada analizirana je metodologija obrauna kreditne sposobnosti
fizikih i pravnih lica i preduzetnika. U studijama sluaja se moglo uvideti kolika je vanost
174
sveobuhvatnog sagledavanja materijalne i finansijske situacije porodice u celini i porodinog

posla. U treoj studiji sluaja, porodica koja je dospela u finansijske potekoe, ima problem ne
samo sa vraanjem kredita porodine firme i podmirenja kreditnih obaveza koje su na vlasnika
kao fizikog lica. Svakako, postoji u konkretnom sluaju izvesna odgovornost konkretne
poslovne banke za ovakav negativan ishod.
Kada se analizira nivo finansijske pismenosti subjekata studije sluaja, ne mogu se
izvesti detaljni zakljuci, jer bi bilo neophodno uraditi detaljno istraivanje na tu temu. S
obzirom na iskazane bilanse, trenutnu situaciju i pokazatelje, nijedna od tri porodice (tanije
njeni lanovi) analizirane kroz studije sluaja, evidentno nema znaajniji nivo finansijske
pismenosti. Oigledno je da kod njih postoji vei ili manji oprez pri kreditnom zaduivanju i
vee ili manje poverenje u bankarski sistem i mogunosti za kreditno zaduenje. Kod porodice iz
tree studije sluaja, u periodu povlaenja kredita za finansiranje investicije, oigledno je
Customer relationship managment, kao koncept odnosa poslovne banke i klijenta bio na
visokom nivou. Privatna firma, vlasnik posla i privatni posao vezani su za odreenu banku, koja
je uspela da kreditnim aranmanima barem na odreeno vreme ovoj porodici plasira nekoliko
kreditnih proizvoda. Druge dve porodice gotovo i da nemaju korespodenciju, izuzev druge, koja
ima jedan kreditni aranman, ali svakako ne koriste druge kreditne bankarske proizvode.
Bilansiranje porodinih finansija, mogue je u sve tri studije sluaja. Kao ukupni
pokazatelj gotovinskih priliva i odliva u studijama sluaja prikazana su i analizirana tri bilansa
tokova gotovine. Analizom ovih bilansa moe se uvideti tok finansijskih sredstava od
porodinog posla ka porodici i obrnuto. Prva porodica u proseku uveava finansijsku
akumulaciju, druga stagnira, dok porodici iz tree studije sluaja, ranije stvorena akumulacija
slui za podmirenje obaveza porodinog posla.
Finansijska sredstva u situaciji kada lan ili vie lanova porodice obavljaju odreenu
preduzetniku delatnost, kreu se u dva smera, od porodinog posla ka porodinoj akumulaciji i
obrnuto. To se najbolje moe videti u grafikom prikazu u nastavku:
175
Deo akumulacije
porodice koji se plasira
u porodini posao,
ime se akumulacija
porodice umanjuje
Porodini posao
ostvaruje viak
vrednosti
Ostvareni viak
vrednosti vraa se u
porodinu akumulaciju,
anulirajui njeno
umanjenje ili je
uveavajui
Slika 3: PRIKAZ TOKOVA GOTOVINE PORODINI POSAO-PORODINA AKUMULACIJA
Ukoliko porodini posao ne ostvaruje viak vrednosti tada dolazi do umanjenja porodine
akumulacije (trea studija sluaja), i tokovi gotovine su jednosmerni, od porodice ka porodinom
poslu.
Najidealniji sluaj je taj kada su tokovi gotovine dvosmerni i kada se u smeru povrata
gotovine ka porodinoj akumulaciji ostvaruje izvesno uveanje porodine akumulacije.
176
Kao to je u studijama sluaja pojanjeno, povezanost porodinog posla i porodice ne

ogleda se samo u finansijama, ve postoji i materijalna povezanost porodinog posla i porodice.
U drugoj i treoj studiji sluaja, primetna je znaajnija povezanost porodine imovine i
porodinog posla. Povezanost se ogleda u korienju porodine imovine u svrhe obavljanja
poslovne delatnosti. U drugoj studiji sluaja delatnost porodice se obavlja u objektima u
vlasnitvu porodice, dok se sirovine i drugi proizvodi proizvode na imanju porodice. Ova
imovina je stavljena u funkciju sticanja dobiti, a steena dobit iz poslovne aktivnosti se
(povratno) ulae u odravanje i obnavljanje te imovine. Slino je i u treoj studiji sluaja, s tim
to je samo poslovni objekat koji se nalazi na porodinom imanju, namenski izgraen objekat za
delatnost koju obavlja lan porodice, nosilac posla.
Zajedniko za porodice iz druge i tree studije sluaja je to to su obe porodice, zaloile
porodinu imovinu u svrhu kreditnog zaduenja, kojim se obezbeuju krediti za finansiranje
delatnosti lanova porodice.
Konkretno, konstituisane su hipoteke, u oba sluaja, na celokupnu imovinu porodice, i
privatnu i poslovnu. Kako porodica iz druge studije sluaja porodini posao obavlja stabilno,
otplata kredita obezbeenog ovom hipotekom, je uredna i ne preti opasnost od aktiviranja iste.
Kod tree studije sluaja, imamo poslovnu aktivnost lana porodice, koja je u periodu
nelikvidnosti, uz realno odsustvo izlazne strategije i oekivan negativni scenario. Zbog
nemogunsti da se kreditne obaveze izmire u rokovima dospea, oekuje se aktiviranje
instrumenata obezbeenja od strane poslovne banke. Kako je zalono pravo u ovoj studiji sluaja
konstituisano na stambenu nepokretnost koja nema direktne veze sa porodinim poslom, kada
doe do realizacije hipoteke, bie ugroena egzistencija same porodice. Dakle, ovde imamo
sluaj da je imovina porodice ugroena zbog neuspenosti porodinog posla, to je jo jedna veza
izmeu porodice, njenih lanova, i porodinog posla.
Pored finansijske i materijalne povezanosti porodica i porodinog posla, u obraenim
studijama sluaja, moe se uoiti i jo jedan vid povezanosti, a to je kreditno zaduivanje fizikih
177
lica, lanova porodice (retail kreditni proizvodi) u cilju direktnog ili indirektnog finansiranja
delatnosti porodinog posla.
Upravo takve kreditne proizvode koristila je porodica iz tree studije sluaja,
poveavajui kreditnu zaduenost preko svake mere. To je samo pogoralo ukupnu finansijsku
situaciju ove porodice. Kada se porodica tj. lanovi porodice prezadue, na izvestan nain
prinueni su da due i vie rade, to oduzima vreme koje bi provodili sa prodicom (Hopkins,
2005). Dalje, to moe imati razliite uticaje i na porodine odnose, to moe biti predmet drugih
analiza.
Zbog svega navedenog, poslovne banke moraju prilikom kreditne analize kreditnog
zahteva preduzetnika (preduzetnike radnje, mikro, malog, pa ak i srednjeg preduzea),
sagledati sve aspekte finansija porodice, imovinsku i bilo koju drugu povezanost sa porodinim
poslom. Standardizovane i osnovne informacije i pokazatelji, mogu biti zadovoljavajui i
adekvatni za odluku o odobrenju nekog kreditnog proizvoda. Meutim, kada se sagleda i
analizira u celini porodica iji lanovi vode odreeni preduzetniki posao, prvobitna odluka
moe biti u velikoj meri revidirana.
Predhodne studije sluaja su pokazale da meuzavisnost finansija i imovine porodice i
porodinog posla, moe biti pozitivna (da jedno drugo potpomau, afirmiu i razvijaju), a moe
biti i negativna (da jedno drugo finansijski iscrpljuju).
Jasno je da mora postojati podvojenost posla od finansija porodice, ili ako ikakva veza
ipak postoji, ona mora biti isplanirana i kontrolisana, sve u cilju dugorone stabilnosti same
porodice i porodinih finansija.
178
3. UPOREDNA
ANALIZA
DRUGIH
ISTRAIVANJA
STATISTIKIH
PODATAKA
Postoji vei broj radova i istraivanja, koji su se bavili analizom preduzetnitva,
personalnim finansijama, porodicom kao ekonomskom zajednicom, dok odnosu preduzetnitva i
linih i porodinih finansija i imovine nije posveena dovoljna panja. U ovom delu rada
analizirani su podaci u cilju dobijanja pokazatelja kojim se mogu objasniti uzrono-posledine
veze izmeu odreenih parametara ili pokazatelja, a tiu se preduzetnitva i porodinih finansija.
S obzirom da je istraivanje u ovom radu fokusirano na grupu mikro, malih i srednjih preduzea
i preduzetnika (MSPP sektor), najpre se analizirao uticaj promena vezanih za ovu grupu
privrednih subjekata, na parametre koji se tiu porodinih finansija, line potronje, raspoloivih
sredstava porodice itd.
3.1. Povezanost ulaganja u osnovna sredstva i finansija domainstava
Uporednom analizom pokualo se utvrditi da li postoji korelacija izmeu ulaganja u
osnovna sredstva preduzetnikog sektora (preduzetnici, mikro i mala preduzea), s jedne strane, i
porasta line potronje domainstava s druge, i poveanja raspoloivih sredstava domainstva.
Posmatrani period je 2006-2011 godina (izvor podataka RZS i APR), a podaci su prezentovani u
sledeoj tabeli:
Uporedna analiza ulaganja sekotra u osnovna sredstva prema linoj potronji domainstava (2006-2011)
Ulaganja u osnovna sredstva
Preduzetnici+mikro+mala
Lina potronja
(u mil. Rsd)
preduzea
domainstava
2006.godina
127.245
1.542.213
2007.godina
171.177
1.742.315
2008.godina
164.125
2.038.480
2009.godina
190.700
2.211.136
2010.godina
123.043
2.366.203
2011.godina
147.946
2.596.434
Tabela 23: izvori RZS i APR
179
Primenom Pearsonovog koeficijenta korelacije:
r=0,01925
Moe se izvesti zakljuak da lina potronja domainstava, i ulaganja u osnovna sredstva
preduzetnikog sektora imaju veoma malu pozitivnu interakciju. Preduzetnici konstantno ulau u
proirenje posla i kapaciteta, novostvorena vrednost se u najveem obimu investira, pa tako lina
potronja ostaje ista, ali je lina potronja svakako odreena i drugim faktorima.
Ako bi se uporedio uticaj ulaganja u osnovna sredstva u preduzetnikom sektoru u
odnosu na podatke o raspoloivim sredstvima domainstava, u periodu 2006-2010 godina, dobili
bi podatke u sledeoj tabeli:
Uporedna analiza ulaganja sekotra u osnovna sredstva prema raspoloivim sredstvima domainstva (2006-2010)
Ulaganja u osnovna sredstva (u

mil. Rsd)
Preduzetnici+mikro+mala
preduzea
Raspoloiva sredstva
domainstava (meseni prosek)
2006.godina
127.245
35.263
2007.godina
171.177
39.170
2008.godina
164.125
43.518
2009.godina
190.700
47.639
2010.godina
123.043
47.376
Tabela 24: izvori RZS i APR
180
Primenom Pearsonovog koeficijenta korelacije, za date podatke, dobijamo vrednost:
r=0,29394
I u ovom sluaju moemo izvesti zakljuak, da izmeu ulaganja u osnovna sredstva
preduzetnikih radnji i raspoloivih sredstava domainstva, postoji blaga pozitivna koleracija, ne
toliko slaba kao u sluaju odnosa sa linom potronjom domainstava, ali svakako bez veeg
znaaja.
Ovakav rezultat se moe objasniti injenicom da su kategorije raspoloiva sredstva
domainstva i lina potronja, determinisani i drugim znaajnijim ekonomskim parametrima
(inflacija, kupovna mo itd), kao i drugim drutvenim parametrima (potroake navike i sl.) od
ega njihov iznos ipak prevashodno zavisi.
3.2. Uticaj kreditnih linija na preduzetnitvo i smanjenje nezaposlenosti, i
pokazatelji kvaliteta preduzetnitva
O uticaju kreditnih linija, razvojnih fondova na razvoj preduzetnitva i smanjenje
nezaposlenosti sprovedeno je vie relevantnih istraivanja. Jedna od analiza koja utvruje uticaj
kreditne aktivnosti Fonda za razvoj Republike Srbije na stopu nezaposlenosti u periodu 20082012.godine, sa ciljem da se utvrdi da li budetska sredstva koja plasira Fond, realno smanjuju
stopu nezaposlenosti, da li se podstie preduzetnitvo i da li se otvaraju nova radna mesta,
sprovedeno je u okviru projekta Inovacije i preduzetnitvo alati za uspeh na tritu EU Analiza mikrokreditiranja u Srbiji (Barjaktarevi, 2012).
U navedenoj analizi dolo se do zakljuka da izmeu kreditne aktivnosti Fonda za razvoj
i stope nezaposlenosti, postoji blaga negativna korelacija. Naime, Pearsonov koeficijent
korelacije koji je izraunat u navedenoj analizi, iznosio je (-0,141),
zakljuak.
181
to potvruje izneti
Jedan od najprihvaenijih pokazatelja kvaliteta preduzetnitva je GEDI indeks. GEDI

indeks (Global Entrepreneurship Development Index) predstavlja pokazatelj kvaliteta
preuzetnitva, posebno je vezan za efekte preduzetnitva i inovacija, koji su uslovljeni
institucionalnim i individualnim uslovima (Izvetaj o MSPP, Ministarstvo privrede, 2012). Gedi
indeks obuhvata tri razliite dimenzije preduzetnitva, a to su:
Preduzetniki stav (ATT) odraava stavove stanovnitva o preduzetnitvu, sagledavanje
poslovnih prilika u neposrednom okruenju, posedovanje vetina neophodnih za pokretanje

preduzea, mogunosti za povezivanje poetnika, drutvena podrka itd;
Preduzetnika aktivnost (ACT) meri preduzetniku aktivnost sa potencijalom za brzi rast-
prilike za pokretanje posla, kvalitet tehnologije i radne snage, nivo konkurencije;
Preduzetnike namere (ASP) utvruje sloenu, kvalitativnu i strategijsku prirodu
preduzetnitva, uvoenje novih proizvoda i tehnologije, ambicije za visok rast, poslovanje na

meunarodnom tritu, dostupnost preduzetnog kapitala;
U odnosu na nivo privrednog razvoja nivo Gedi i sva tri podpokazatelja (, ACT
ASP) u Srbiji su nepovoljna, to ukazuje na nepovoljnu preduzetniku klimu i sporiji oporavak
Srbije od recesije. Vrednost Gedi za Srbiju iznosi 0,20 i sa rangom 80-81 (Srbija je u odnosu na
zemlje regiona na zaelju, prema navedenom izvetaju).
3.3. Porodine firme i problemi u poslovanju
Jedno od najsveobuhvatnijih istraivanja koje se bavi analizom porodinog
preduzetnitva je istraivanje koje je sprovela i objavila Agencija Chapter 4 iz Beograda u
periodu januar-februar 2014. godine. Istraivanje je obuhvatilo 170 porodinih firmi. Upitnike su
popunjavali vlasnici i direktori porodinih firmi.
Uzorak u ovom istraivanju je pokazao da 60% porodinih firmi posluje manje od 20
godina, dok 11,3% prodinih firmi je mlae od 4 godine.
182
Od ukupnog broja firmi koje su uestvovale u istraivanju 84,5% su osnovane od strane

trenutnog vlasnika, 11,9% nasleeno, a 3,6% kupljeno. Vei broj ispitanih firmi (56%) ima do 10
zaposlenih.
Najznaajniji poslovni izazovi sa kojima se vlasnici porodinih firmi susreu, prema
ovom istraivanju su: visoke obaveze prema dravi 39,3%, pronalazak kvalitetnih radnika
19,6%, svakodnevne administrativne potekoe 9,5%, tekoe pri dobijanju kredita 7,7%, strana
i domaa konkurencija (po 7,7%).
Kada je re o generacijskom (naslednom) preduzetnitvu, 67,9% porodinih firmi iz ovog
istraivanja vodi prva generacija, dok 29,2% porodinih firmi vodi druga generacija vlasnika. Na
pitanje, koliko generacija je vodilo firmu u kojoj radite, vlasnici i menaderi su dali sledee
odgovore: jedna generacija 67,9%, dve generacije 29,2%, tri generacije 2,4% i pet i vie
generacija 0,6%.Takoe, od ukupnog broja firmi naslednik posla je poznat kod 58,9% vlasnika
firmi (grafikon u nastavku):
4,20%
3,90%
Ne znam da li je poznat
naslednik
Nije poznat naslednik
firme
Poznat je naslednik firme
58,90%
Slika 4: istraivanja Istraivanje o statusu porodinih firmi u Srbiji Chapter 4,2014.
183
Od ukupnog broja porodinih firmi koje su uestvovale u istraivanju njih 41,7%, ima
menadere koji nisu deo porodice, dok su 58,3% lanovi porodice. Na pitanje kakva su iskustva
sa menaderima koji nisu lanovi porodice, odgovori su prezentovani na narednom grafikonu:
Kakvo je bilo/je iskustvo sa ne porodinim

menaderom?
veoma uspeno
16%
neuspeno
27%
uspeno
33%
prilino
uspeno
24%
Slika 5: istraivanja Istraivanje o statusu porodinih firmi u Srbiji Chapter 4,2014.
Zakljuak je da je svaka etvrta porodina firma, imala negativno iskustvo sa

menaderima koji nisu lanovi porodice. Kada je re o poverenju prilikom donoenja odluka,
vlasnici porodinih firmi su se izjasnili da 23,2% samostalno donosi odluke, da 32,1% veruje
strunom kadru koji nije deo porodice, a da 44,6% najvie veruje lanovima porodice
zaposlenim kod njih.
Istraivanja vezana za konflikte lanova porodice oko poslovnih odluka pokazala su da su
takvi konflikti kod 55,4% ispitanika retki dok kod 16,7% konflikti su esta pojava. Najvei
uzronik konflikta meu lanovima porodice oko porodinog posla predstavlja vizija budueg
poslovanja firme, jer je 40,5% ispitanika to navelo kao glavni uzrok. U narednom grafikonu
prezentovani su najei uzroci konflikta meu lanovima porodice, a koji su u vezi sa
porodinim poslom:
184
Koji su najei uzroci konflikta meu lanovima porodice oko posla?

bez odgovora
0,60%
drugo
23,20%
kanjenje na posao
4,20%
neodgovornost
6%
neposveenost u radu
politika zapoljavanja u firmi
produktivnost lanova porodice u firmi
9,50%
6,50%
9,50%
vizija budueg poslovanja firme

0,00%
40,50%
5,00% 10,00% 15,00% 20,00% 25,00% 30,00% 35,00% 40,00% 45,00%
Grafikon 7: Istraivanje o statusu porodinih firmi u Srbiji Chapter 4, 2014.
Kada se govori o potrebi za dodatnom edukacijom zaposlenih, 61,3% vlasnika i

menadera porodinih firmi ima stav da postoji potreba za usavravanjem i edukacijom, a 33,3%
da treba pokloniti veu panju edukaciji. Tek, 5,4% ispitanika smatra da nema potrebe ni za
kakvim edukacijama.
3.4. Preduzetnitvo mladih
Postoje istraivanja koja izuavaju preduzetnitvo iz ugla mlaih generacija, sa ciljem da
se sagledaju i analiziraju stavovi mladih o pokretanju sopstvenog posla i perspektivi
preduzetnitva uopte. Istraivanje Preduzetniki duh mladih u Srbiji koje je 2012. godine
sprovela i objavila kompanija Visa uz podrku Narodne banke Srbije, Ministarstva omladine i
sporta i Fonda za mlade talente, je pokazalo da veina mladih u Srbiji veruje da e raditi za
poslodavca, a samo petina ispitanika planira da pokrene sopstveni posao. Glavni motiv je
nezavisnost i vei profit koje omoguava preduzetnitvo. U isto vreme, etvoro od petoro mladih
bi i zapoelo sopstveni biznis, ali su obeshrabreni nedostatkom poetnog kapitala, iskustva,
zatim rizicima poslovanja i nestabilnom ekonomskom situacijom u zemlji. Vie od polovine
ispitanika veruje da bi uspeli kao preduzetnici, a dve treine ispitanika smatra da je promocija
preduzetnitva itekako vana. Polovini ispitanika rad u dravnom sektoru privlaniji je od
privatnog sektora. Ispitanici iz ovog straivanja istiu da je poeljno stei poslovno iskustvo kod
drugog poslodavca i stei poslovne kontakte, pre otpoinjanja sopstvenog posla. Mladi se o
185
preduzetnitvu informiu uz pomo televizije, interneta, asopisa ali veliku ulogu ima i formalno
obrazovanje. Sline rezultate pokazalo je i istaivanje Mladi i preduzetnitvo koje su
2011.godine objavili Graanske inicijative, uz pomo Ministarstva omladine i sporta.
Istraivanje je sprovedeno u 16 gradova i optina Srbije sa 1200 mladih ljudi starosne dobi
izmeu 15-30 godina. Najvaniji zakljuci ovog istraivanja su da veina mladih u Srbiji nije
motivisana da se bavi preduzetnitvom, 58% mladih ne planira pokretanje sopstvenog biznisa u
narednih pet godina, dok je tek 7% to ve uradilo. U isto vreme, 57% mladih smatra da je
zaposlenje u javnom sektoru sigurno zaposlenje. Skoro dve treine mladih se u ovom istraivanju
izjasnilo da bi se ipak okuali u preduzetnikim vodama, ukoliko bi imali materijalnu podrku
drave u prvim godinama rada. Pored toga, navode se i razlozi kao to su zdrava konkurencija,
povoljni kreditni izvori itd. Zabrinjavajue je to 54% mladih smatra da je ambijent u Srbiji za
preduzetnitvo negativan, dok ak 70% smatra da je u Srbiji veoma visok rizik za poslovanje.
Predhodna dva istraivanja ukazuju da su mladi u Srbiji nemotivisani da se okrenu
preduzetnitvu, da smatraju rizinim obavljanje preduzetnikog posla, i da znaajan procenat
mladih sebe vidi u radu u nekoj dravnoj slubi. Kako je re o mladim ljudima, koji tek osnivaju
svoje porodice, a u kontekstu analize porodinih finansija, ovakvi stavovi o preduzetnitvu, koji
su svakako utemeljeni u realnim argumentima, mogu se smatrati zabrinjavajuim. Mladi ljudi
ako ni zbog ega drugog, onda, prirodno zbog svoje ivotne dobi treba da imaju znatno vei
preduzetniki polet, jer na takav nain mogu znaajno doprineti buduim porodinim finansijama
i porodinim investicijama.
3.5. Uslovi poslovanja i problemi sektora MSPP

Kada je re o istraivanjima o stanju i potrebama sektora malih i srednjih preduzea i
preduzetnika Ministarstvo privrede, regionalnog razvoja i lokalne samouprave je u godinjem
Izvetaju o malim i srednjim preduzeima i preduzetnivu za 2012.godinu objavilo istraivanje
Stanje, potrebe i problemi malih i srednjih preduzea i preduzetnika sa ciljem da se utvrde
analitike osnove za predlaganje stimulativnih mera ekonomske politike sa ciljem da se omogui
bri razvoj sektora MSPP (Istraivanje je sprovela agencija TNS Medium Gallup u periodu
oktobar-novembar 2013.godine za potrebe Nacionalne agencije za regionalni razvoj). Anketirano
186
je ukupno 2.555 mikro, malih i srednjih preduzea i preduzetnika. U nastavku su neki od nalaza
iz ovog istraivanja:
mikro
malo
srednje
preduzetnik
ukupno
mukarci
71,2%
71,9%
63,3%
61,5%
67,2%
ene
28,8%
28,1%
36,7%
38,5%
32,8%
ukupno
100%
100%
100%
100%
100%
Tabela 25: Pol vlasnika/osnivaa i preduzetnika prema obliku privrednog subjekta- (Izvor- Izvetaj
Ministarstva privrede 2013.godine)
Kao to se vidi iz predhodne tabele, dominantno vei procenat u procentu vlasnitva u

svim oblicima privrednih subjekata imaju mukarci. Neto vei procenat ena je kod preduzea
srednje veliine, ali je procenat ena preduzetnica takoe neto vei. Kada je re o godinama
starosti osnivaa i preduzetnika po obliku privrednog subjekta navedeno istraivanje dalo je
rezultate prikazane u narednoj tabeli:
mikro
malo
srednje
preduzetnik
ukupno
Do 25
1,9%
1,9%
1,3%
2,2%
2,0%
Od 26 do 35
22,3%
21,6%
16,7%
24,5%
22,6%
Od 36 do 45
32,1%
31,7%
33,3%
34,5%
33%
Od 46 do 55
29,7%
31,5%
35,3%
30,2%
30,7%
56 i vie
14,1%
13,3%
13,3%
8,6%
11,8%
UKUPNO
100%
100%
100%
100%
100%
Tabela 26: Godine starosti vlasnika/osnivaa i preduzetnika prema obliku privrednog subjekta- (IzvorIzvetaj Ministarstva privrede 2013.godine)
Znaajan nalaz u navedenom istraivanju tie se i razloga za otpoinjanje sopstvenog

biznisa. Najvaniji razlozi koje su ispitanici istakli su elja za nezavisnou, zaposlenje i
uoavanje poslovnih prilika. Poslovni planovi za naredne godine, takoe se razlikuju prema
obliku privrednih subjekata. Najvei broj ispitanika planira da zadri isti nivo poslovanja i to
53%, dok
35% ima u planu irenje delatnosti. U nameri da zadre isti nivo poslovanja
dominiraju mikropreduzea i preduzetnici. Nalazi o poslovnim planovima su u tabeli u nastavku:
187
mikro
malo
srednje
ukupno
50,7%
preduzetn
ik
29%
irenje delatnosti
34,7%
42,3%
isti nivo poslovanja
54%
48%
40%
58,1%
53,2%
smanjenje obima posla
3,6%
3%
1,3%
3,3%
3,2%
gaenje poslovanja
2,4%
1,7%
4%
4,6%
3,2%
preputanje posla drugima
1,1%
0,9%
0,7%
2,1%
1,4%
ne znam/ bez odgovora
4,2%
4,1%
3,3%
2,9%
3,6%
UKUPNO
100%
100%
100%
100%
100%
35,4%
Tabela 27: Poslovni planovi u naredne 3 godine prema obliku privrednog subjekta- (Izvor- Izvetaj
U navedenom istraivanju dolo se i do nalaza, koje su to najvee administrativne

barijere sa kojima se sektor MSPP susree. Rezultati su dati u tabeli u nastavku:
mikro
malo
srednje
preduzetnik
Registracija poslovanja
26%
20%
22%
31%
Pribavljanje dozvola za gradnju
23%
28%
34%
19%
Uknjiba imovine
15%
16%
13%
12%
Uvozni reim, procedure, tranzit robe
11%
17%
25%
7%
Izvozne procedure
6%
9%
17%
3%
Rad inspekcijskih organa
36%
33%
36%
40%
Prijava i odjava zaposlenih
23%
23%
19%
25%
Poreski propisi i procedure
51%
52%
39%
55%
Sudski postupci
9%
11%
14%
6%
drugo
2%
1%
4%
2%
Bez odgovora
5%
6%
3%
8%
Tabela 28- Najvee administrativne prepreke prema obliku privrednog subjekta (Izvor- Izvetaj
188
Moe se izvesti zakljuak da najveu barijeru za mikro, mala i srednja preduzea i

preduzetnike, predstavljaju poreski propisi i procedure, jer oni predstavljaju smetnju u
poslovanju polovini preduzetnika, mikro i malih preduzea. Visok procenat je nezadovoljnih
radom inspekcijskih organa, neto preko treine ispitanih, to je takoe visok procenat. Pored
navedenih, tu su i druge barijere kao to su prijava i odjava zaposlenih, pribavljanje dozvola za
gradnju, ali i proces registracije i sl. Navedeno istraivanje, ali i predhodna, ukazuju na injenicu
da je razvoj i afirmacija preduzetnitva u funkciji sistemskog razvoja sektora MSPP. Potrebno je
stvoriti ambijent za nesmetan razvoj, ali i motivisati
i konkretnim merama ohrabriti sve
segmente stanovnitva, naroito mlade, da se okrenu preduzetnitvu i odaberu delatnosti za sebe,

zarad ne samo linog boljitka, ve i napretka njihovih porodica, i drutva u celini.
189
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Personalne finansije i porodino preduzetnitvo su oblast istraivanja i analize koja
dobija sve vei znaaj, kako kroz pojedinani pristup i analizu, tako i kroz prouavanje
meusobne povezanosti i uslovljenosti. Znaaj istraivanja se ogleda u injenici, da su za
rezultate istraivanja i analizu, istovremeno zainteresovane razliite institucije (poslovne banke,
privredni subjekti, dravne institucije, itd.), s jedne, i pojedinci i porodice s druge strane.
Preduzetnitvo u celini i posebno porodino preduzetnitvo predstavlja strateki pravac
ekonomskog oporavka i odrivog razvoja domae privrede. Razvoj i afirmacija porodinog
preduzetnitva, uslovljen je konkretnom podrkom svih relevantnih dravnih institucija,
finansijskih institucija i promenom pristupa i odnosa prema preduzetnikoj ideji i filozofiji
preduzetnitva, od strane samih preduzetnika, i njihovih porodica.
Teorijskom analizom personalnih finansija i porodinog preduzetnitva u disertaciji,
sagledane su mogunosti i kriterijumi finansiranja, kao uslova i osnove njihovog razvoja, kroz
analizu metodologije obrauna kreditne sposobnosti i analizu kreditnih proizvoda. Porodica se
sagledava kao ekonomska zajednica, sa svim svojim specifinostima. Ekonomski prosperitet i
razvoj porodice umnogome je uslovljen preduzetnikom orijentacijom njenih lanova, a iza
uspeha porodinog posla, treba da stoji uspena porodica. Nasuprot tome, nedovoljno uspean
porodini posao, itekako ima negativan uticaj na porodicu, porodinu imovinu, a esto i na
porodine odnose, to ukazuje na generalni zakljuak, da izmeu porodinog posla i porodinih
finansija, poslovne i imovine porodice, mora postojati kontrolisan odnos, koji podrazumeva
podvojenost i odgovoran i savestan pristup.
Kroz analizu studije sluaja tri porodice koje su razvile porodian biznis sa razliitim
uspehom, kao i uporeivanjem rezultata drugih istraivanja, potvrena je kompleksnost ove
analize u irem smislu i njen interdisciplinarni karakter. U studiji sluaja analizirane su tri
razliite porodice, sa svojim specifinostima u upravljanju porodinim finansijama i porodinim
poslom, to ih razlikuje u nivou uspenosti, odrivosti posla i porodinih finansija. Analizirani su
rezultati drugih istraivanja koja se bave preduzetnitvom, uslovima za razvoj i afirmaciju
190
preduzetnitva, zatim istraivanja koja analiziraju administrativne barijere, planove preduzetnika,

sa posebnim osvrtom na porodine firme. Zajedniko za veinu istraivanja je zakljuak o
znaaju afirmacije i razvoja preduzetnitva za drutvo i ekonomiju u celini. Gotovo da nema
dravnog stratekog plana i dokumenta, koji se odnosi na privredni razvoj, a da u sebi u veem
ili manjem obimu ne sadri deo, koji se odnosi na neophodnost podsticanja rasta i razvoja
preduzetnitva.
Afirmaciji preduzetnitva u domaem privrednom ambijentu, najvei doprinos moe dati
uvaavanje konkretnih primedbi od strane samih preduzetnika, koje se tiu funkcionisanja
sistema, zakonskih reenja, procedura, rada pojedinih dravnih organa, pa do efikasnosti u
naplati potraivanja i sl.
U EU je ve dui niz godina prepoznat znaaj preduzetnitva i u ekonomskom i u svakom
drugom smislu. Donoenjem Akta o malom biznisu 2008. godine, koji je sudei prema
istraivanjima Privredne Komore Srbije, veoma prihvaen i u domaem privrednom ambijentu,
definisani su osnovni principi za afirmaciju preduzetnitva. Vani su i drugi modeli podrke u
koje se ubrajaju Evropska mrea preduzetnitva i Program preduzetnitva i inovacija.
U radu su dokazane inicijalno postavljene hipoteze, kako generalne, tako i posebne i

pojedinane hipoteze:
Osnov uspeha porodinog posla i porodinih finansija, je efikasno, bilansirano i
razdvojeno upravljanje finansijama i imovinom. Analizom studije sluaja, kao i drugih
istraivanja i nalaza, potvreno je da izmeu porodinih finansija i imovine, i porodinog posla,
postoji povezanost. Ova povezanost moe biti afirmativna, u smislu da je uzajamni odnos
porodinih finansija i porodinog posla pozitivan, i obrnuto, da je uzajamni odnos porodinog
posla u odnosu na porodine finansije, negativan. Pozitivan odnos se manifestuje u situaciji kada
porodini posao uveava porodinu akumulaciju, i ne optereuje porodinu imovinu. Suprotno
tome, postoje situacije kada u finansijskom i materijalnom smislu, porodica i njeni lanovi, nose
teret neuspeha porodinog posla tj. delatnosti lanova porodice.
191
Porodica koja efikasno upravlja svojim finansijama i imovinom, koja poseduje

finansijsku disciplinu i investicione planove, moe postati ekonomska zajednica koja ima iru
preduzetnu funkciju, kako u drutveno-sociolokom tako i u ekonomskom smislu, i kao takva
postaje znaajan mikro-ekonomski faktor sa viestrukim doprinosom razvoju drutva i
ekonomije. Ova hipoteza je takoe potvrena u studiji sluaja, kao i u drugim relevantnim
studijama, jer je potvreno da porodica mora racionalno planirati, sprovoditi, kontrolisati i troiti
finansijska sredstva, kako bi uz adekvatnu akumulaciju stvorila osnov, za investicije u uem i u
irem smislu. Ekonomski stabilna porodica, moe stvoriti osnovu za napredak svojih lanova u
svim ivotnim aspektima. Takva porodica daje znaajan doprinos drutvu i u ekonomskom,
drutvenom i svakom drugom smislu. Posebno je vano sistematsko upravljanje linim i
porodinim finansijama, i finansijska disciplina u periodu ekonomske recesije, jer je ba tada
potrebno pronai balans izmeu prihoda porodice i potreba koje lanovi porodice imaju, a sve to
imajui u vidu recesione pokazatelje, pad zaposlenosti, pad zarada, kupovne moi i sl.
Svako povezivanje, poistoveivanje i meanje prihoda i rashoda porodice i porodinog
posla nuno vodi slabljenju performansi pa i gaenju porodinog posla. Kako je studija sluaja
pokazala, nekontrolisano prelivanje sredstava (akumulacije) porodice, u porodini posao, i
obrnuto, moe uzrokovati ne samo prestanak posla, ve i finansijski bankrot porodice. Pokazalo
se da se gotovina u poslu ne moe i ne sme smatrati, slobodnim finansijskim sredstvima za linu
potronju vlasnika i lanova porodice, ali da se realna dobit, koju porodini posao generie,
svakako moe pridodati porodinoj akumulaciji. Ova hipoteza, ne negira mogunost, u obrnutom
smeru, da se deo porodine akumulacije, u manjem, kontrolisanom iznosu, unosi u porodian
posao, zarad potreba tekue likvidnosti, i da se kontrolisano vraa u porodinu akumulaciju, to
je i pokazano u jednoj od studija sluaja. Sutina je da se sredstva porodinog posla i porodina
finansijska sredstva i imovina, nikako ne smeju poistoveivati niti meati.
Nivo finansijske pismenosti stanovnitva nije na zavidnom nivou, to ukazuje na potrebu
stvaranja i razvijanja sistema edukacije i informisanja kako u upravljanju personalnim
finansijama tako i u sistemskom edukovanju pokretaa porodinog posla. Ova teza ima za cilj da
ukae na neophodnost poveane finansijske edukacije i informisanosti kako fizikih lica, tako i
preduzetnika, kako bi implementacija svih principa finansijskog planiranja porodice i porodinog
192
preduzetnitva, imala smisla. Poznavanje osnovnih principa planiranja, bilansiranja, edukacija

vezana za finansijske proizvode, i sve druge alternativne naine finansiranja, preduslov je za
uspeh svake investicione i poslovne ideje. Potrebna je vea institucionalna podrka u ovoj
aktivnosti, i propisi koji e po ugledu na ekonomski razvijenije zemlje stvoriti podsticajan
ambijent za razvoj i afirmaciju preduzetnitva. Finansijskom edukacijom, potencijalni korisnici
kreditnih i drugih finansijskih proizvoda, mogli bi opreznije i u odreenoj meri smislenije, da
apliciraju za kreditne aranmane, vodei rauna o svojim realnim finansijskim mogunostima.
Poslovne banke metodoloki treba da sveobuhvatno i pojedinano analiziraju line
finansije nosioca prihoda porodice, porodicu u celini, i poslovne pokazatelje porodinog posla.
Poslovne banke u Srbiji, elju za veim trinim ueem i profitom, esto stavljaju ispred realne
i sveobuhvatne analize kreditnog rizika. Pojedine banke prilikom analize kreditne sposobnosti
preduzetnika, ne sagledavaju finansijsko stanje porodice samog preduzetnika, to moe biti
znaajniji faktor rizika. Iako postoji podvojenost tokova gotovine u poslu preduzetnika, sa
privatnim tokovima gotovine, u periodu kreditne analize, mogue je da e u bliskoj budunosti
doi do prelivanja sredstava iz posla u porodicu, zbog razliitih okolnosti. Posebno je vano, da
ukoliko preduzetnik aplicira za kreditni proizvod kao fiziko lice, njegov preduzetniki posao
bude ukljuen u analizu, a svakako i kao instrument obezbeenja, jer se time anulira jo jedan
potencijalni rizik od nenaplativosti kredita.
Analizom prihoda i rashoda porodice, imovinske karte porodice, povezanosti tokova

gotovine porodice i porodinog posla, znatno se umanjuje verovatnoa da kreditni aranmani
dospeju u docnju tj umanjuje se rizik plasmana poslovne banke. Poslednjih godina primetan je
rast sumnjivih i spornih potraivanja (Non performing loans NPLs) poslovnih banaka, kako kod
kredita fizikih lica, tako i kod pravnih lica i preduzetnika. Razlozi za to su nedovoljno dobra
procena kreditne sposobnosti, i sve tea naplativost kreditnih obezbeenja (kolaterala).
Neprikosnoveni princip, da naspram svakog kreditnog zajma mora stajati odreena imovina u
odreenom obliku raspoloivosti, donekle je naruen injenicom, da imovina kojom se garantuje
esto nije adekvatna da pokrije potraivanje poslovne banke ili drugog kreditora. Neadekvatnost
se ogleda u sve manjoj utrivosti, optem padu cena nekretnina, i drugim ekonomskim i
drutvenim barijerama. Poslovne banke su prinuene, da nezavisno od standardnih i ustaljenih
193
metodologija, i procena vrednosti kolaterala, dodatno detaljno i sveobuhvatno sagledavaju,

apsolutno sve aspekte preduzetnikog posla, kao i porodine finansije i imovinu vlasnika tog
posla. Posebno je vano postojanje, realne i ostvarive izlazne strategije, koja nije koncipirana
samo kao taktika dunika banke, da na izvestan nain izbegne svoje obaveze, ve, realan put ka
izlazu iz posla koji ne daje rezultate, uz izmirivanje obaveza na odreeni nain, i u odreenom
roku.
Svaki model bilansiranja porodinih finansija, u konkretnim uslovima moe poboljati
drutveno-ekonomski poloaj porodice, poboljati i pospeiti preduzetnitvo, i odrivost
porodinog posla. Proces upravljanja prilivima i odlivima finansijskih sredstava porodice,
mogui modeli bilansiranja, faktori koji utiu na razvoj porodinog posla i njihova uzajamna
povezanost i uslovljenost, su oblasti koje tek treba da doive punu afirmaciju.
Porodica, kao drtveno-ekonomska zajednica, treba da usvoji obrazac odgovornog
finansijskog ponaanja, a njeni lanovi da svoje investicione poduhvate i preduzetnike
inicijative, sprovode planski, oprezno i u skladu sa realnim mogunostima i okolnostima.
194
LITERATURA
1.
Adies I., Upravljanje ivotnim ciklusima preduzea, Adies Novi Sad 1999. str.27-165.
2.
Avlija R., Preduzetnitvo,Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010. str 10-68, 120-147,

228-271.
3.
Avramovi M., Milenkovi T.,Puhalo S., Milovanovi M., Istraivanje o statusu

porodinih firmi u Republici Srbiji, Chapter 4, Beograd 2014 str. 3-12.
4.
Athanassopoulos A.D., (2000), Customer Satisfaction Cues To Support Market

Segmentation and Explain Switching Behavior, Journal of Business Research, vol. 47, pp.
191204.
5.
Bankarski sektor u Srbiji, Izvetaj za I tromeseje 2014. godine, Narodna banka Srbije,
Sektor za kontrolu poslovanja banaka 2014. str 22-25.
6.
Barjaktarevi L., Vjetrov A., Konjikui S., Analiza mikrokreditiranja u Srbiji kao
jednog od uslova za razvoj preduzetnitva, Inovacije i preduzetnitvo alati za uspeh na
tritu EU, FEFA, Univerzitet Singidunum, 2012. str. 118-119.
7.
Balaban N, Risti Z, Tehnike donoenja menaderskih odluka, Savez raunovoa i

revizora Srbije 1998.
8.
Barksdale S, Lund T, 10 Steps to Successful Strategic Planning, ASTD USA, 2006.
9. Bjelica V, Finansije teorija i praksa, Univerzitet u Novom Sadu, 2001.str 106-108.

10. Brkovi M., Tanost podataka u kreditnim izvetajima sa posednim osvrtom na tri
kreditna biroa SAD i Kreditni biro UBS, Bankarstvo 9-10, Udruenje Banaka Srbije
2009. str. 100-106.
11. Burke F., Succession planning for small to medium-sized family businesses: A
succession planning model, CGA 2003.p.2-6
12. Burmaster E., Wisconsins Model Academic Standards for Personal Financial Literacy,
Wisconsin Department of Public Instruction, 2006. p.35
13. C.N. Rouse, Applied Lending Techniques, Lessons Professional Publishing 2005.p.11-13.
14. C.N. Rouse, Bankers Lending Techniques, Lessons Professional Publishing 2002.p.27
15. Caratelli M., (2006), Information needs and efficiency in banking services- a demand
approach, Department of Management and Lay, University of Roma III.p.12-13.
16. irovi M., Bankarstvo, European Center for Peace and Development, 2006 str. 109
195
17. irovi M., Finansijski menadment, Nauno drutvo Srbije, 2008. str.63,64,259.
18. izmi E., Crnki K., Strateko preduzetnitvo, Ekonomski fakultet Sarajevo 2012. str
28,128.
19. Dramond D, Bein B., Managing Business Ethic, Poslovna etika, CLIO Beograd 2001.
20. Eri D., Beraha I., uriin S., Kecman N., Jakii B., Finansiranje malih i srednjih
preduzea u Srbiji, PKS i Institut ekonomskih nauka, Beograd 2012. str. 109, 257.
21. Ernst & Young, The customer takes control, Global Consumer Banking Survey 2012. p.
3-36.
22. uki , Bjelica V., Risti ., Bankarstvo, Ekonomski fakultet Beograd 2003. str 129
23. uli K., Kuzman T., Radosavljevi G., Nasleivanje - Najvaniji ispit za reduzetnika,
Inovacije i preduzetnitvo alati za uspeh na tritu EU, FEFA, Univerzitet Singidunum,
2012. str.125,
24. Gerland R., (2005), Segmenting retail banking customers, Journal of Financial Services
Marketing, Vol. 10, No. 2, p. 179-191.
25. Giblin L, Vetina ophoenja sa ljudima, Finesa Beograd 2006, p. 74.
26. Graanac A., Akt o malom biznisu (Small Business Act) EU uslov uspenog menadmenta
malih i srednjih firmi u Srbiji, Privredna komora Srbije, Beograd, 2014. str 5-11.
27. Groeneveld J., Wagemakers M., Retail Banking Strategies in Europe, the strategic vision
of Rabobank, Economic Research Department, Rabobank, 2004.
28. Hadi M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009.godine, str.279,319
29. Heery E, Noon M, Oxford Dictionary of Human Resource Managment, Oxford
University press 2001
30. Hopkins T., Vodi do savrenstva u prodaji, MOST Beograd 2005, pp 155,293
31. IFC Family business governance handbook, International Finance Corporation, World
Bank Group, 2008. p. 31-35
32. Ipsos Public Affairs/Merenje finansijske pismenosti/ pripremljeno za NBS, sep.2012.
33. Izvetaj o malim i srednjim preduzeima i preduzetnitvu za 2012. godinu, Ministarstvo
privrede, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Nacionalna agencija za
regionalni razvoj, Beograd, dec. 2013. str. 18,20,70-82.
34. Izvetaj o radu Centra za zatitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, jan-jun 2013.
NBS
196
35. Narodna banka Srbije, Izvetaj za tree tromeseje 2014. godine Sektor finansijskog
lizinga u Srbiji, 2014. str. 12
36. Republiki zavod za statistiku Republike Srbije, Izvod iz metodologije izdrade potroake
korpe, broj 021-188, maj 2010.
37. Jeremi Z, Finansijska trita, Univerzitet Singidunum Beograd 2009, str. 140
38. Jovani T., Potroaki kredit, pravno-ekonomski aspekti, Udruenje banaka Srbije 2004,
str. 13
39. Klasens R., Marketing u finansijskim uslugama,Udruenje banaka Srbije, 2007 p. 125
40. Kostadinovi S., Raci M, Poslovno pravo, Futura, Novi Sad 2009, str. 198
41. Kraemer-Eis H, Lang F,Gvatadze S, European Small Business Finance Outlook, EIF
research & Market Analysis Working Paper 2013/18, p. 55.
42. Kupovna mo stanovnitva-potroaka korpa, Izvetaj Ministarstva spoljne i unutranje
trgovine i telekomunikacija RS, septembar 2013
43. Law J., Oxford Dictionary of Business and Managment, Oxford University press 2006
44. Life Cycle of Financial Planinng, Family Economics&Financial Education, Personal
Finance Unit, The University of Arizona, may 2010.
45. Lyn C. T., A survey of credit and behavioural scoring: forecasting financial risk of
lending to consumers, International Journal of Forecasting, 2006, p. 151.
46. Lyons P., Business Lending 3 rd edition, IFS School of Finance 2005, p. 67-70.
47. Markovi M., Poslovna komunikacija, CLIO 2003, str 140-141.
48. Mai B, Menadment principi, koncepti i procesi, Univerzitet Singidunum, Beograd
2011, str 46,427.
49. Operativno uputstvo za izradu investicijske studije-programa, UBJ Beograd 1988, str.
121-164.
50. Thompson Ph., Succession planning and the family businessBusiness Lawyer, Corporate
Counsel, Ontario, Canada 2006. p.2.
51. Planning for Your Familiy s Financial Future Money SENSE-A National Financial
Education Programme, IFPAS (Insurance and Financial Practitioners Association of
Singapore),Life Insuarance Assotiacion (LIA), novembar 2004.p.8.
197
52. Raspoloiva sredstva i lina potronja domainstava u Republici Srbiji, III kvartal 2014.
Anketa o potronji domainstava, Republika Srbija Republiki zavod za statistiku 2014.
str.1.
53. Sherrie L.W. Rhine, Adult Preferences for the Delivery of Personal Finance Information,
Association for Financial Counseling and Planning Education, 2002. p.12-26
54. Stanii M, Staki B, Ivani M, Hadi M, Petrovi Z, Jeremi Z, Stavri B, Miljevi M,
Jeremi Lj, Finansije, Bankarstvo, Revizija Osiguranje, FFMO Univerzitet Singidunum
2005, str. 25-27.
55. Stevanovi N, Upravljako raunovodstvo, Ekonomski fakultet Beograd 2000. str. 63192.
56. Turner C., Perosnal Lending and Mortgages, IFS School of finance 2006. p.110-137
Zakoni i propisi:
Zakon o privrednim drutvima, Sl. glasnik RS br.36/2011, 99/2011
Zakon o hipoteci, Sl. Glasnik RS 115/05,
Zakon o zatiti korisnika finansijskih usluga, Sl. Glasnik RS 36/2011, 139/2014
Zakon o Bankama, Sl. Glasnik RS 107/05 i 91/10,
Zakon o obligacionim odnosima, Sl. Glasnik SRJ 31/93, 22/99 i 44/99,
Zakon o hipoteci, Sl. glasnik RS br. 115/05
Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, Sl. glasnik RS br.
57/2003, 61/2005, 64/2006, 99/2011
Zakon o izvrenju i obezbeenju, Sl. glasnik RS br.31/2011, 99/2011
Zakon o raunovodstvu i reviziji "Slubeni glasnik RS", broj 62/13
Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, Sl. Glasnik RS 94/11,
57/12 i 123/12, 43/2013, 113/2013 i 135/2014
Odluka o upravljanju rizicima. Sl. Glasnik RS 45/11, 94/11, 119/12 i 123/12,
Odluka o minimalnoj sadrini procedure "Upoznaj svog klijenta", Sl. Glasnik RS 57/06 i
46/09,
Odluka o uslovima i nainu obrauna efektivne kamatne stope i izgledu i sadrini obrasca
koji se uruuju korisniku, Slubeni glasnik RS 65/2011
198
Pravilnik o sadrini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za privredna drutva, zadruge,

druga pravna lica i preduzetnike, Sl. glasnik RS", br.95/14, 144/14
Elektronski izvori:
www.nbs.rs
www.apr.gov.rs
http://webrzs.stat.gov.rs
www.ubs-asb.com
www.pks.rs
www.parlament.gov.rs
www.mfin.gov.rs
http://ec.europa.eu/eu2020/index_en.htm
http://europa.eu/legislation_summaies/index.htm
www.een.ec.europa.er
199

DRR - Personalne Finansije I Porodično Preduzetništvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

DRR - Personalne Finansije I Porodično Preduzetništvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DRR - Personalne Finansije I Porodično Preduzetništvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM BEOGRAD

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I MEUNARODNU

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO

Beograd, 2015. godine

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

1. Predmet i cilj rada6

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

3. Porodini posao, mogunosti razvoja porodinog preduzetnitva u domaem

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

Nepostojanje jasne linije razgranienja izmeu porodinih finansija i porodine imovine,

1. Predmet i cilj rada

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

Drutveni cilj rada je analiza primenjivosti rezultata istraivanja u praksi, zatim

2. Znaaj i aktuelnost istraivanja

Efikasnim upravljanjem prilivima i odlivima finansijskih sredstava porodice, njihovim

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

Osnov uspeha porodinog posla i porodinih finansija, je efikasno, bilansirano i

Porodica koja efikasno upravlja svojim finansijama i imovinom, koja poseduje

Svako povezivanje, poistoveivanje i meanje prihoda i rashoda porodice i porodinog

Nivo finansijske pismenosti domaeg stanovnitva nije na zadovoljavajuem nivou, to

Poslovne banke metodoloki treba da sveobuhvatno i pojedinano analiziraju i line

Analizom prihoda i rashoda porodice, imovinske karte porodice, povezanosti tokova

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

4. Metode primenjene u istaivanju

Metoda studije sluaja;

Metoda naune analize i naunog sagledavanja i induktivno-deduktivni pristup;

Metoda uporedne analize;

Metode sinteze, konkretizacije i generalizacije.

biznis, planski i oprezno upravlja porodinim i poslovnim finansijama, ne ugroavajui

5. Struktura doktorske disertacije

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

1. POJAM KREDITNOG ZADUENJA FIZIKOG LICA

Kredit predstavlja duniko-poverilaki odnos u kome poverilac ustupa duniku pravo

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

Vrste kreditnih proizvoda za fizika lica

Postoji vie kriterijuma podele kredita fizikih lica, od kojih se izdvajaju:

u zavisnosti od roka dospea: kratkoroni i dugoroni. Kratkoroni krediti su obino sa

u zavisnosti od namene: namenski (potroaki, stambeni i sl.) i nenamenski (gotovinski

u zavisnosti od promenljivosti kamatne stope: krediti sa fiksnom i krediti sa varijabilnom

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

Elementi kreditnog proizvoda su:

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

Vie kreditnih proizvoda ine paket proizvoda. Paketom proizvoda obuhvata se

Gotovinski (ke) kredit: To je nenamenski kredit koji se odobrava sa rokom dospeca od

Kredit za refinansiranje: Refinansirajui krediti su kreditne pozajmice, koje klijentima

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

Potroaki krediti: Osnovna uloga potroakih kredita je finansiranje line potronje, s

Stambeni krediti su krediti sa najduim rokom otplate (do 30 godina), odobravaju se sa

Dozvoljeno prekoraenje po tekuem raunu (overdraft) je veoma zastupljen kreditni

PERSONALNE FINANSIJE I PORODINO PREDUZETNITVO

Ostali oblici finansiranja

Pored navedenih oblika kreditnog zaduivanja, koji su moe se rei najzastupljeniji,

2. METODOLOGIJA PROCENE KREDITNE SPOSOBNOSTI FIZIKIH LICA