Betonske Konstrukcije - Prvi Deo - 6

6.
PLITKI TEMELJI I PODNE PLOE
6.1. KLASIFIKACIJA PLITKIH TEMELJA

Temelji, kao sastavni deo svake inenjerske konstrukcije, su najee podzemni elementi, koji
imaju ulogu prenosa optereenja sa konstrukcije na tlo. Pravilnim projektovanjem temelja
treba obezbediti predviene uslove oslanjanja konstrukcije, prenos optereenja u doputenim
naprezanjima tla, te uz doputena sleganja i minimizaciju njihove neravnomernosti (neravnomerna sleganja oslonaca).
Dubinu fundiranja (u odnosu na povrinu tla) treba birati u funkciji sastava i osobina zemljita
na kom se konstrukcija fundira, tako da uslovi odgovaraju zahtevima sigurnosti protiv sloma
u tlu, a sleganja su u prihvatljivim granicama. Takoe, dubinom fundiranja je neophodno prodrti u slojeve tla koji ne mrznu i nemaju velike promene vlanosti.
U plitkom fundiranju, temelji mogu biti klasifikovani na (Sl. 6/1): pojedinane temelje temelje
samce (projektuju se uobiajeno ispod jednog stuba), temeljne trake (ispod zidova), temeljne
grede i temeljni rotilji (ispod niza stubova) i temeljne ploe (velika optereenja i/ili loe tlo).
Sl. 6/1. Vrste plitkih fundamenata:

a) temelj samac; b) temeljna greda; c) temeljna traka; d) temeljna ploa.
6.2. FAKTORI KOJI UTIU NA PROJEKTOVANJE

Jedan od modela tla, najee korien prilikom odreivanja dimenzija kontaktne povri, za
temelj optereen koncentrisanom silom u teitu daje jednakopodeljeno reaktivno optereenje
tla. Ovo je, naravno, aproksimacija realnog stanja, kod kojeg oblik distribucije, kvalitativno,
zavisi od vrste tla i odnosa krutosti temelja i tla. Tako, nekoherentnom tlu i/ili fleksibilnom
temelju odgovaraju vee ordinate pritiska u centralnom delu temelja, a, suprotno, vezanom
tlu i/ili krutim (nedeformabilnim) temeljima odgovaraju maksimalne ordinate blie ivicama
temelja (Sl. 6/2).
Slino, kvalitativnu razliku prave i ekstremni sluajevi po pitanju krutosti tla, kako je pokazano
na Sl. 6/3.
Bruji: Betonske konstrukcije u zgradarstvu
289
Betonske konstrukcije u zgradarstvu
Uobiajeno je da se ove neravnomernosti naprezanja u kontaktnoj povri zanemaruju u praktinim inenjerskim proraunima, kako zbog nepouzdanosti pravilne procene raspodele u
funkciji realnih uslova, tako i zbog relativno malog (i ne nuno nekonzervativnog) njihovog
uticaja na veliinu uticaja merodavnih za dimenzionisanje temeljne konstrukcije. Posebno je
to sluaj kod trakastih i temelja samaca.
Sl. 6/2. Raspored kontaktnog napona u zavisnosti od tipa tla i krutosti temelja:
a) idealizacija; b) nekoherentno tlo (i/ili fleksibilan temelj); c) koherentno tlo (i/ili krut temelj)
Sl. 6/3. Raspored kontaktnog napona u zavisnosti od krutosti temelja i tla
Ukoliko se na temeljnu konstrukciju prenosi ekscentrino optereenje temelj treba centrisati

tako da se teite kontaktne povrine poklopi sa poloajem rezultantne, ekscentrine, vertikalne sile za stalno optereenje ili, alternativno, za stalno optereenje i deo povremenog optereenja (kvazi-stalno optereenjei). Centrisanjem je, dakle, obezbeena ravnomerna distribucija kontaktnih naprezanja u modelu koji neravnomernost naprezanja zanemaruje. Naini centrisanja e biti pokazani u okviru delova vezanih za pojedine vrste plitkih temelja, u nastavku.
Kontrola naprezanja u kontaktnoj povri se sprovodi za najnepovoljniju kombinaciju eksplo-
atacionih optereenja, a cilj je obezbediti da maksimalna naprezanja ne prevazilaze doputene

napone u tlu. Pri tome, u prenosu optereenja na tlo moe uestvovati samo onaj deo kontaktne povrine koji je pritisnut (na spoju temelj-tlo se ne prenose naponi zatezanja). Izuzetno,
za pojedina kombinacije optereenja (seizmike), doputa se prekoraenje doputenih napona
u ogranienom procentu (20%) na ivicama kontaktne povrine [59].
Armiranobetonski temelj ne moe biti izveden neposredno na tlu, nego je neophodno prethodno izvesti tampon sloj od nearmiranog betona debljine 5 do 10cm (Sl. 6/4a). Njegova uloga
je da obezbedi ravnu povrinu za postavljanje armature i time joj obezbedi mogunost postavljanja u projektovani poloaj, te mogunost odravanja istom, ali i da sprei da tlo upije vodu
iz svee betonske mase temelja, prilikom betoniranja. esto uslovi tla nalau potrebu izvoenja tamponskog sloja od ljunka ispod temelja u cilju ubrzavanja procesa konsolidacije. Ni
Izraz je preuzet iz Evrokod normi (quasi-permanent). Ovo podrazumeva kombinaciju stalnog optere-
enja i dela povremenog optereenja za koji je realno oekivati da je uvek apliciran na konstrukciju.
Iako domai propisi ne poznaju konkretan termin, ovaj princip im nije stran.
290
6. Plitki temelji i podne ploe
tada betonski tamponski sloj ne sme izostati (Sl. 6/4b). Zatitni sloj betona do armature je
preporuljivo usvojiti veim od minimalno propisanih, obino oko 4 do 5cm (Sl. 6/4c).
Sl. 6/4. Tampon slojevi ispod temelja i zatitni sloj betona
6.3. INTERAKCIJA TEMELJ-TLO I IDEALIZACIJA TLA

Osnovna pretpostavka prorauna temeljnih konstrukcija je da postoji poklapanje deformacija
temelja i tla u nivou njihovog spoja. Ovim je raspodela reaktivnog optereenja tla funkcija ne
samo elastinih i plastinih osobina tla, nego i (ve reeno) osobina temeljne konstrukcije, ali,
u optijem sluaju, i osobina gornje, temeljene, konstrukcije. Dalje, ovo znai i da deformacija
tla izaziva promenu uticaja u elementima statiki neodreenih gornjih konstrukcija interak-
cija konstrukcija-tlo. Ovo upuuje na tretman tla kao jednog od konstruktivnih elemenata prilikom prorauna uticaja koji pretenduje na veu tanost, a u pojedinim situacijama moe biti
od velikog uticaja.
Klasian nain prorauna konstrukcija je redovno podrazumevao dekompoziciju konstrukcije
objekta na gornji deo i temelje. Gornja konstrukcija bi bila analizirana uz pretpostavku nepokretnog oslanjanja odgovarajue vrste, a reakcije koje odgovaraju ovom sistemu bi, u nezavisnoj analizi (na drugom statikom sistemu), bile aplicirane kao optereenje na temeljnu konstrukciju na tlu, koje je moglo biti modelirano razliitim modelima. Na ovaj nain je izgubljen
povratni uticaj tla na konstrukciju (zanemarena je interakcija temelj-tlo). Eventualno, registrovana sleganja su, u drugoj iteraciji, mogla biti razmatrana kao sluaj optereenja gornje
konstrukcije (optereenje pomeranjem oslonaca). Danas, raunarska tehnika i razvijenost i
dostupnost specijalizovanih softvera omoguuju da se konstrukcija objekta modelira i analizira u celini koja obuhvata i temeljnu konstrukciju i uticaj tla. Zbog komfora koji ovakva
analiza obezbeuje, ovo je danas i dominantni nain prorauna.
Kako god da je proraun organizovan, uticaj tla, koji se manifestuje distribucijom kontaktnih
naprezanja, se odreuje usvajanjem modela tla idealizacije tla. Zavisno od stepena idealizacije (precizniji modeli se ne odlikuju jednostavnou, kako to uvek biva), uobiajeno korieni
modeli tla mogu biti klasifikovani na: model kojim se pretpostavlja linearna distribucija kontaktnog naprezanja, Winkler-ova podloga ili elastini i izotropni homogeni poluprostor.
6.3.1. LINEARNA PROMENA KONTAKTNOG NAPREZANJA
Ovo je jo uvek najee korien model u praktinim proraunima, a njegova primena se
moe opravdati u sluaju temelja velikih krutosti ili za tla loih deformacijskih karakteristika
(deformabilna, meka, tla). Usvajanjem linearnog zakona promene nije iskoriena ni jedna
od mehanikih karakteristika samog tla sva tla su ravnopravna i rezultuju istom distribucijom. Ako je, izvesno, jednostavnost modela prednost, onda poslednja konstatacija jasno ukazuje na manjkavosti i vrlo ogranieno podruje primene.
Poglavlje 6 : strana 3 od 40
291
6.3.2. WINKLER-OV MODEL TLA

Ovim modelom, tlo se tretira kao elastina podloga, a zasniva se na proporcionalnosti izmeu
pritisaka (q) i sleganja (y) u svakoj taki kontaktne povrine:
q =ky.
....................................................................................................................................(6.1)
Veliina k se naziva koeficijent krutosti podloge i izraava se u jedinicama kN/m2/m (po metru
kvadratnom povrine, po metru pomeranja). Dakle, ovim modelom, tlo je predstavljeno jednim
parametrom (koeficijentom krutosti podloge), zbog ega je Winkler-ov model jednoparame-
tarski model tla.
Sl. 6/5. Winkler-ov model tla
Podloga se moe prikazati u vidu modela u kome je tlo zamenjeno beskonanom serijom
elastinih meusobno nezavisnih opruga (Sl. 6/5a). Pritisak u nekoj taki je posledica sleganja
samo te take, nema trenja u kontaktnoj povri, a, u ovom obliku, oprugama je mogue preneti
i zatezanje i pritisak. Na Sl. 6/5b prikazano je optereenje temeljnog nosaa i reaktivno optereenje tla. Zbog uticaja krutosti samog temelja, dva dijagrama se meusobno razlikuju. Iako
je za pojedine sluajeve Winkler-ov model mogue koristiti i u analitikom obliku, reavanjem
diferencijalne jednaine etvrtog reda po ugibu temelja, u praksi se koristi diskretizovan model, u kojem se opruge (konani broj opruga) ispod temelja modeliraju na relativnom malom
rastojanju (Sl. 6/6).
Sl. 6/6. Diskretizovan model
Sl. 6/7. Temeljna greda na Winkler-ovoj podlozi
Svakoj opruzi odgovara pripadajua povrina do pripadajuih povrina susednih opruga, a

krutost opruge (u kN/m) je proizvod koeficijenta podloge i pripadajue povrine opruge.
292

Okvir 6/1. Koeficijent krutosti podloge (modul reakcije)
Ovaj koeficijent, kako je reeno, predstavlja odnos povrinskog optereenja i sleganja i moe da se
odredi opitom ploom:
k = q / , q = P/ A
Sama (stvarna) zavisnost q() nije linearna, pa tako ni nagib (modul reakcije), a zavisna je od povrine
apliciranog optereenja. Kako je znaajno, pri merenju, obezbediti konstantan ugib ploe, ispitivanja
se rade sa relativno malim povrinama, iako vee povrine daju tanije rezultate. Standardno se vrednost koeficijenta krutosti podloge oitava za ugibe od desetine ili dvadesetine ina.
S obzirom na nepouzdanost postupka opitnom ploom (izmeu ostalog i zbog vrlo lokalizovanog
dejstva i angaovanja male dubine tla), alternativno, koeficijent krutosti podloge moe biti odreen
i uproseavanjem raunskih ugiba i naprezanja po povrini konkretnog oblika temelja, a na osnovu
rezultata edometarskih opita tla.
Uz oigledne prednosti koje ima u odnosu na linearnu distribuciju napona, Winkler-ov model
ima i znaajne nedostatke, kojim je i njegova primena limitirana u obimu i tanosti. Tako,
pritisak u nekoj taki kontaktne povrine nije funkcija samo sleganja te take, a tlo se ne slee
samo ispod temelja, nego i izvan njega. Takoe, u kontaktnoj povrini nije mogue preneti
napone zatezanja, to ovaj model omoguava. Konano, koeficijent krutosti (povrinsko optereenje koja rezultuje jedininim sleganjem) nije konstanta tla, nego je zavisan od oblika i
veliine kontaktne povri bloka kojim se odreuje. Vrednosti prikazane narednom tabelom
ukazuju na vrlo iroke intervale moguih vrednosti za pojedine vrste tla (Sl. 6/8, Okvir 6/1).
Ipak, i pored ovih, vrlo krupnih nedostataka, u odsustvu dovoljno
jednostavnih za primenu alternativa,
Winkler-ov
model,
jedno
vreme praktino naputen, se pokazao izuzetno pogodnim u sklopu

raunarskih aplikacija za strukturalnu analizu, gde danas figurie
kao neka vrsta standarda, kada je
o uobiajenim objektima visokogradnje re.
Sl. 6/8. Okvirne vrednosti koeficijenta krutosti podloge [12]
Njegovom primenom omogueno je obuhvatanje interakcije temelj-tlo proraunom jednog

statikog modela konstrukcije. Kao nadgradnja, jedan od nedostataka postupka prijem zatezanja je mogue neutralisati (ak automatizmom) iterativnom analizom u kojoj se, u narednoj iteraciji, ukidaju zategnute opruge.
6.3.3. MODEL ELASTINOG IZOTROPNOG HOMOGENOG POLUPROSTORA
Tlo predstavljeno kao elastini poluprostor je dvoparametarski modelirano vrsta tla je odreena dvema njegovim fizikim karakteristikama: modulom deformacije i Poisson-ovim koeficijentom. Raspodela napona na tlo je, uz poznate parametre tla, odreena kompatibilnou
293
deformacija. Za tana reenja ovog problema potrebno je upotrebiti komplikovan matematiki

aparat, pa je njegova primena limitirana i opravdana samo kod izuzetnih konstrukcija, kod
kojih je od velikog znaaja realnost rezultata koje obezbeuje. Ipak, treba dodati i da je
primena ovakvih pretpostavki samo vrlo gruba aproksimacija realnog ponaanja tla, te da je
primena teorije elastinosti za opisivanje ponaanja tla vrlo upitne opravdanosti. Sa druge
strane, ukoliko se jednom naneto optereenje na tlo ne uklanja, onda osobine elastinosti i ne
moraju biti od interesa, a upitnim ostaje samo deo o linearnosti/nelinearnosti zavisnosti
naprezanja i deformacija.
Savremenim softverom za strukturalnu analizu, uslove oslanjanja konstrukcije na ovakvu
podlogu, i interakciju konstrukcija-tlo je mogue obuhvatiti modeliranjem tla zapreminskim
konanim elementima odgovarajuih karakteristika i u dovoljnoj dubini/irini.
6.4. TEMELJI SAMCI
Pojedinani temelji ispod stubova se nazivaju samcima. Najee se projektuju i izvode kvadratnih ili pravougaonih osnova (kontaktnih povrina). Kvadratne osnove su optimalne u situacijama kada se temeljem samcem prenosi centrino vertikalno optereenje. Ukoliko je optereenje ekscentrino ili ukoliko postoje prostorna ogranienja kojima je onemogueno izvoenje kvadratnog temelja, rade se pravougaone osnove. Najee korieni oblici temelja samaca su dati na Sl. 6/9. Najjednostavniji oblik podrazumeva punu plou konstantne debljine.
Stepenastim i piramidalnim oblikom se postie uteda u materijalu, ali i komplikuje izvoenje
(posebno u piramidalnom sluaju, kada je neophodna i gornja oplata).
Sl. 6/9. Najei oblici temelja samaca
Raspodela napona, prilikom kontrole naprezanja tla, se redovno pretpostavlja linearno promenljivom. Naelno, za jednoosno savijane temelje je (Sl. 6/10a):
max/ min =
V
M
W
, ................................................................................................................(6.2)
ali pod uslovom da minimalni naponi ostaju na strani pritiska. Ukoliko to nije sluaj, potrebno
je odrediti aktivni deo povrine i, saglasno tome, strmiju promenu napona, te vee maksimalne
vrednosti, prema Sl. 6/10b. U situacijama kada je temelj dvoosno savijan (opti sluaj) raspodela napona je linearna u svakom od pravaca, ali je ravan napona, u optem sluaju, vitoperna
povr (Sl. 6/10c):
294
V M
F
Ix
My
Iy
x.
...................................................................................................(6.3)
Sl. 6/10. Linearna promena napona u kontaktnoj povrini
Poznate vrednosti doputenih naprezanja tla, uz usvojen odnos dimenzija stranica pravougaonika, jednoznano odreuje potrebne dimenzije temelja. Uobiajeno je usvajanje pravougaonih osnova sa odnosom stranica do 1.5.
U statikom pogledu, temelj samac je konzolna ploa oslonjena na jedan stub i optereena
reaktivnim optereenjem, koje obezbeuje ravnoteu (Sl. 6/11a). Posledica optereenja su uticaji prema kojima se ovi dimenzioniu. Merodavne vrednosti (za dimenzionisanje) momenata
savijanja su one neposredno uz ivicu stuba (Sl. 6/11b).
Sl. 6/11. Temelji samci: a) ravnoteni sistem aktivnog i reaktivnog optereenja; b) preseci merodavni
za dimenzionisanje; c) poprena raspodela momenta savijanja
Sl. 6/12. Dimenzionisanje temelja samca i proguenje armature
Realno, momenti savijanja nisu, po irini, konstantni (Sl. 6/11c), nego su vei u zoni stuba, a
padaju u vrednosti ka ivicama temelja. Dimenzionisanje moe biti sprovedeno priblinim proraunom pravougaonih preseka I-I i II-II, ija irina odgovara dimenzijama temelja, a napadnuti su momentom savijanja konzolne ploe optereene reaktivnim optereenjem. Na ovaj
nain, rafirana povrina se obraunava dva puta, zbog ega su i rezultati dimenzionisanja na
strani sigurnosti. Odreena armatura, uvaavajui realnu raspodelu momenta savijanja po irini, valja biti rasporeena gue u sredinjem delu, u zoni stuba, u oba pravca. Tako, preporuuje se da se polovina ukupne potrebe armature jednog pravca nae unutar sredinje etvrtine ili treine irine temelja.
295
Temelji samci podleu proraunu glavnih napona zatezanja kontrolom probijanja, u svemu
prema postupku predstavljenom u poglavlju o peurkastim ploama, gde su osnovne geometrijske veliine obeleene na Sl. 6/13.
Sl. 6/13. Geometrijske veliine potrebne za kontrolu probijanja temeljne stope
Temeljne stope su po pravilu zategnute u donjoj zoni, zbog ega se i armiraju donjom armaturom. Retko, na primer kada se usled velikih momenata savijanja u dnu stuba javlja neaktivan
(zategnut) deo kontaktne povri, moe se javiti potreba za armaturom u gornjoj zoni. ak i
ako to nije sluaj, temeljne stope vee visine je poeljno armirati i u gornjoj zoni lakom konstruktivnom armaturom za potrebe prihvata napona zatezanja izazvanih skupljanjem betona
(Sl. 6/14a). Osim toga, u gornjoj zoni se moe javiti potreba za horizontalnom armaturom dva
pravca za potrebe prijema napona cepanja izazvanih koncentrisanim dejstvom iz stuba, saglasno opisanom postupku kontrole i obezbeenja lokalnih napona. Armaturni ankeri iz stuba
se, oblikovanjem kao na Sl. 6/14b, mogu iskoristiti kao deo armature temelja.
Sl. 6/14. Armiranje temeljne stope i u gornjoj zoni i ankeri stuba
Temelji samci se mogu projektovati i specijalnih oblika, esto orebreni u cilju utede u materijalu ili u obliku ljuski, to je samo ilustrativno prikazano na Sl. 6/15.
Sl. 6/15. Temelji specijalnih oblika
6.5. TEMELJNE TRAKE

Temeljne trake (trakasti temelji) se projektuju ispod zidova. Uobiajeno se projektuju preseka
prikazanih na Sl. 6/16, pri emu se irina trake odreuje iz uslova ogranienosti maksimalnih
naprezanja tla, kako je to pokazano u sluaju temelja samaca (6.2), pri emu se za irinu
usvaja jedinina (1m).
296
Optereenje trakastih temelja zidom (od opeke, kamene, betona) je, redovno, blago promenljivo i direktno uravnoteeno reaktivnim, posmatrano po duini trake. Otud, uticaji u podunom pravcu mogu biti zanemareni prilikom dimenzionisanja, a svakako pokriveni konstruktivnim armiranjem u podunom pravcu.
Trake, ire od irine zida, zato, glavne uticaje dobijaju u poprenom pravcu, gde se ispusti
ploe nalaze u konzolnim uslovima rada (Sl. 6/17). Glavna armatura je u donjoj zoni i poprenog je pravca, a njena potrebna koliina se odreuje dimenzionisanjem pravougaonog preseka
jedinine irine (1m) prema graninim momentima koje izaziva reaktivno optereenje, prema
Sl. 6/17, zavisno od toga da li postoji kruta veza zida i temelja ili ne. U podunom pravcu
neophodno je projektovati podeonu armaturu ovako odreenoj glavnoj, saglasno ranije datim
uputstvima za ploe koje optereenje prenose u jednom pravcu.
Sl. 6/16. Uobiajeni preseci trakastih temelja
Sl. 6/17. Momenti savijanja u poprenom pravcu trake
Sl. 6/18. Kosa armatura za prijem glavnih napona zatezanja
Osim efektima izazvanim momentima savijanja, u poprenom pravcu, usled transverzalnih

sila, moe se javiti potreba za obezbeenjem glavnih napona zatezanja. Otud se moe javiti
potreba za kosom armaturom, koja moe biti formirana povijanjem glavne poprene armature
na nain prikazan na Sl. 6/18.
Ipak, u situacijama kada postoji otvor u zidu, deo trake ispod otvora, optereen sada samo
reaktivnim optereenjem, se nalazi u stanju podunog savijanja, zbog ega se, u ovom delu,
traka dimenzionie i armira poput temeljne grede (kontragrede), prema Sl. 6/19.
297
Sl. 6/19. Tretman dela temeljne trake iznad otvora
6.6. TEMELJNE GREDE I ROTILJI

esto se javlja potreba da se za vie stubova u nizu projektuje zajedniki temelj. Razlozi ove
potrebe mogu biti u relativno maloj nosivosti tla i velikim dimenzijama temelja samaca ili u
sluaju kada bi temelj samac krajnjeg stuba iziao izvan doputenih gabarita. Takoe, temeljna greda se, umesto samaca, moe projektovati sa ciljem ujednaavanja potencijalnih neravnomernih sleganja, u situacijama kada ili postoji realna opasnost da do ovih doe ili kada
je gornja konstrukcija u visokoj meri osetljiva na neravnomernost pomeranja oslonaca.
Uobiajeno, temeljne grede (kolokvijalno, kontra-grede) se projektuju pravougaonih ili Toblika poprenih preseka (Sl. 6/20). irina rebra je za 5-10cm vea od irine stubova, ime se
obezbeuje oslonac za oplatu stuba. Zbog potrebe zadovoljenja doputenih naprezanja tla,
temeljne grede obino u donjem delu se projektuju konzolno proirene (obrnuti T-presek).
Sl. 6/20. Uobiajeni popreni preseci temeljnih greda
U podunom profilu, grede mogu biti projektovane konstantne ili promenljive visine, kada se
izvode sa vutama (Sl. 6/21), a u odnosu na krajnje stubove su preputene, ime se poveava
kontaktna povrina (smanjuju naprezanja tla). Osim toga, pogodan izbor duina prepusta
moe za posledicu da ima ravnomerniji raspored naprezanja na kontaktu.
Sl. 6/21. Prepusti temeljne grede
298
Sl. 6/22. Neke mogunosti oblikovanja kontaktne povri
Raspored reaktivnog optereenja ispod grede je, u optem sluaju, neodreen i zavisan od
naponsko-deformacijskih karakteristika tla, krutosti same grede, ali i gornje konstrukcije.
Proraunski, distribucija reaktivnog optereenja je odreena usvojenim modelom ponaanja
(idealizacijom) tla. U sluaju krutih temeljnih greda i/ili loih deformacijskih karakteristika tla,
u praktinim proraunima moe biti usvojena gruba aproksimacija kojom se pretpostavlja linearna distribucija reakcije. Tada, izborom veliine prepusta moe biti obezbeena njena ravnomerna raspodela po duini grede, za stalno ili kvazi-stalno optereenje. Dodatno, ravnomernost raspodele je mogue postii i konstruisanjem kontaktne povrine promenljive irine,
kontinualno ili skokovito (Sl. 6/22).
Sl. 6/23. Primena Winkler-ovog modela tla
Ipak, za preporuku je primena sloenijih modela tla od navedenog - konkretno, Winkler-ova

podloga. Ovim se gredni linijski element grede (ili povrinski element stope) oslanja na diskretni niz opruga (Sl. 6/23), ija krutost je odreena konkretnim uslovima tla, preko koeficijenta krutosti podloge. Zbog irokih opsega u kojima se nepouzdan podatak modula reakcije
tla moe naii (Sl. 6/8), za preporuku je dvostruki proraun sa minimalnim i maksimalnim
Ovaj podatak najee nije sastavni deo geomehanikih elaborata koji prethode projektovanju bilo
kog graevinskog objekta.

299
vrednostima opsega, u oba sluaja konzervativno postavljenih. Ve je reeno da je ovim modelom tla omogueno relativno jednostavno obuhvatanje interakcije konstrukcija-temelj-tlo,
putem jedinstvenog modela celokupne strukture. Naravno, primena sloenijih modela tla je
dobrodola sa stanovita tanosti, ali ne i jednostavnosti primene.
Uticaj sveobuhvatne interakcije na relaciji konstrukcija-temelj-tlo moe biti analizirana na
sledea dva ekstremna primera, kvalitativno. U sluaju krutih temeljnih nosaa, a fleksibilnih
konstrukcija, deformacija temelja ne izaziva znaajne preraspodele uticaja u elementima gornje konstrukcije, pa time ni normalnih sila u stubovima. Tada gornja konstrukcija moe biti
tretirana nezavisnim modelom, nepokretno (u vertikalnom smislu) oslonjena. Reakcije oslonaca su, sada, optereenje modela koji ukljuuje samo temelj i tlo, a iz uslova ravnotee,
usvajajui neku od pomenutih idealizacija tla, mogue je odrediti uticaje u temeljnoj gredi, na
statiki odreenom sistemu. Dijagrami momenata savijanja mogu, na primer, imati oblik poput onih prikazanih na Sl. 6/24a. U drugom ekstremu (Sl. 6/24b), posmatrajmo sluaj kada je
gornja konstrukcija velike krutosti (nedeformabilnosti) u odnosu na temeljnu. Sada deformacija temelja nije nezavisna od gornje konstrukcije, to moe rezultovati znaajnom preraspodelom, izmeu ostalog, i sila koje se stubovima prenose na kontragredu. Temeljna greda se
sada nalazi u uslovima u kojima je, zbog nedeformabilnosti gornje konstrukcije, nepokretno
oslonjena na mestima stubova, a napadnuta sa druge strane reaktivnim optereenjem. Ili,
greda je u statiki neodreenom sistemu kontinualnog nosaa, zbog ega i dijagrami momenata imaju oblik koji ovom sistemu odgovara. Dodatno, u ovom sluaju se postavlja pitanje
odreivanja reaktivnog optereenja, budui da je, bez obzira na usvojeni model tla, zavisno
od preraspodele uticaja u gornjoj konstrukciji. Zato, dekompozicija na gornji i donji sistem
nije prihvatljive tanosti, nego se implicira potreba formiranja jedinstvenog modela. Dalje,
preporuke ne idu na stranu korienja linearne distribucije (Sl. 6/24c).
Sl. 6/24. Ekstremni sluajevi odnosa krutosti temeljne i gornje konstrukcije
Zbog nepouzdanosti odreivanja distribucije naprezanja u kontaktu temelj-tlo, te zbog realnih uslova koji se uvek nalaze izmeu dva predstavljena ekstremna, praktinim proraunom
se preporuuje obezbediti dodatnu sigurnost na nain da se momenti u poljima kontra-greda
odrede kao aritmetika sredina dva ekstrema, a da se za merodavne momente nad osloncima
usvoje vei, proistekli iz statiki neodreenog sistema, najee (Sl. 6/25).
Sl. 6/25. Usvajanje merodavnih momenata za dimenzionisanje grede
300
Nakon to su poznati uticaji, temeljne grede se u podunom pravcu dimenzioniu i armiraju

poput kontinualnih greda, prema liniji zateuih sila. Za prijem glavnih napona zatezanja, uz
uzengije, mogu biti koriena i kosa gvoa, kada se armatura polja, pri krajevima, povija u
donju zonu (Sl. 6/26). Alternativno, dve zone mogu biti nezavisno armirane, to je redovno
sluaj kod greda velikih visina. Glavni naponi zatezanja se tada poveravaju uzengijama, ako
za njihovim obezbeenjem uopte postoji potreba (Sl. 6/27). Ispusti u poprenom pravcu moraju biti armirani poprenom armaturom, a u ti svrhu mogu biti iskoriene uzengije grede (Sl.
6/26).
Sl. 6/26. Armiranje kontra-grede povijanjem ipki
Sl. 6/27. Nezavisno armiranje gornje i donje zone kontra-grede
Uz ivicu objekta, kada je gabaritima spreeno simetrino oblikovanje temeljne grede ili trake,
te kada bi iste bile optereene sa velikim ekscentricitetom, praktina mera kojom se predupreuju ovi nepovoljni uslovi, uz krutu vezu stub-greda, odnosno zid-traka, moe biti
popreno povezivanje greda/traka ukruenjima (Sl. 6/28).
Sl. 6/28. Povezivanje temeljnih greda ili traka poprenim ukruenjima
Sl. 6/29. Temeljni rotilj
301
U situacijama kada se stubovi prostiru u dva pravca u priblino kvadratnom rasteru, i temeljne
grede se mogu pruati u dva ortogonalna pravca formirajui temeljni rotilj greda (Sl. 6/29).
Ovim se obezbeuje velika kontaktna povrina i dobra povezanost konstrukcije u temeljnom
nivou, u dva ortogonalna pravca.
Proraun uticaja u temeljnim rotiljima odgovara iznetom za gredne rotilje i temeljne grede.
6.7. TEMELJNE PLOE
U situacijama fundiranja na tlu male ili nedovoljne nosivosti za primenu nekog od pomenutih
vrsta plitkog fundiranja, mogu se projektovati temeljne ploe, kojima se maksimizira veliina
kontaktne povri i, time, smanjuju naprezanja tla. Osim toga, primena ploa je pogodna u
situacijama fundiranja ispod nivoa podzemnih voda, ali i kada je od interesa umanjiti neravnomernost sleganja pojedinih delova osnove objekta, bilo zbog vee deformabilnosti tla, bilo
zbog znaajnog uticaja neravnomernih sleganja na preraspodelu uticaja u gornjoj konstrukciji.
U pojedinim sluajevima, temeljna ploa moe predstavljati racionalnije reenje u poreenju
sa ostalima, ne samo po pitanju jednostavnosti izvoenja, nego i utroka materijala.
Tako, temeljne ploe se najee projektuju ispod viespratnih zgrada, silosa, tornjeva, rezervoara, objekata sa dubokim podrumima... Oblik osnove je diktiran osnovom objekta, u odnosu
na koju temeljna ploa moe dobiti relativno malei prepuste. Najee su pravougaone i
krune.
Sl. 6/30. Puna temeljna ploa ojaana piramidalnim kapitelima i kapitelima konst. debljine
Po pravilu visok nivo reaktivnog optereenja je uzrok potrebi za relativno velikim debljinama
temeljnih ploa, saglasno rasteru stubova ili zidova koji se na nju oslanjaju. Osim efekata
savijanja, probijanje temeljne ploe moe biti merodavno za usvajanje debljine. Tada je bolje
reenje plou ojaati kapitelima ili gredama.
Ploa ojaana kapitelima (Sl. 6/30) se proraunava, dimenzionie i armira saglasno uputstvima
i pravilima kojima podleu peurkaste tavanice, ovog puta kontra optereene i oslonjene. Ukoliko naponi probijanja to dozvoljavaju, kapiteli mogu da izostanu, a temeljna ploa da dobije
tretman ploe oslonjene direktno na stubove.
Preputeni delovi su konzole, a optereeni visokim intenzitetima reaktivnog optereenja.
302
Pitanje distribucije reaktivnog optereenja je, u sluaju ploa, od vee vanosti nego kod prethodnih vrsta plitkih temelja. Pretpostavka o linearnoj distribuciji moe biti opravdana samo u
sluaju manjih ploa velike relativne krutosti (vee debljine, manji rasponi) i/ili deformabilnog
tla. Ipak, preporuka je uvek koristiti sloenije idealizacije tla (Winkler-ova podloga ili homogeni elastini poluprostor). Na Sl. 6/36 prikazane su, kvalitativno, distribucije osnovnih statikih veliina u temeljnoj ploi u funkciji deformabilnosti tla.
Sl. 6/31. Temeljne ploe ojaane gredama jednog ili dva pravca
Osim peurkastog sistema, temeljna ploa moe biti izvedena manje debljine, ali ojaana (orebrena) gredama jednog ili dva ortogonalna pravca pruanja (Sl. 6/31). Ovo je posebno pogodno u situacijama kada su stubovi pravilno rasporeeni u dva ortogonalna pravca, obrazujui kvadratne ili pravougaone rastere. Jasno, temeljna ploa proraunski postaje ekvivalent
punoj armiranobetonskoj ploi koja optereenje prenosi u jednom ili dva (krstasto-armirana)
pravca.
Grede se obino projektuju sa gornje strane
ploe, ostavljajui kontaktnu povr ravnom
(Sl. 6/31). Ree, zbog problema sa postavljanjem i trajnou hidroizolacije, grede mogu
biti projektovane i sa donje strane ploe, obezbeujui ravnu gornju povrinu - pod (Sl.
Sl. 6/32. Ploa ojaana gredama sa donje strane
6/32). Ravan pod unutar objekta se, kod ploa kod kojih su grede sa gornje strane, obezbeuje ispunjavanjem prostora izmeu greda - kaseta nasipom, te izvoenjem plivajue
podne ploe (u tu svrhu mogu biti iskoriene i montane ploe) (Sl. 6/33a-dole). Alternativno, ceo prostor se, do gornje ivice greda, moe ispuniti nabijenim betonom (Sl. 6/33agore). Konano, podna ploa moe biti monolitno vezana sa gredama obezbeujui na taj
nain temeljnoj konstrukciji veliku savojnu krutost (Sl. 6/33b).
Sl. 6/33. Varijantna reenja poda
303
Ispod objekata krune osnove, poput silosa, rezervoara ili vodotornjeva, kao temeljna konstrukcija se najee koristi kruna ili prstenasta ploa, konstantne ili promenljive visine. Proraun odgovara ranije datim uputstvima.
Sl. 6/34. Kruna i prstenasta temeljna ploa
Temeljne ploe se, zbog velikih povrina i debljina koje omoguavaju reanje armature u vie
redova, vrlo esto armiraju zavarenim armaturnim mreama. Shematski, princip armiranja je
dat na Sl. 6/35.
Sl. 6/35. Armiranje temeljne ploe zavarenim armaturnim mreama
Sl. 6/36. Raspodela uticaja u temeljnoj ploi
304
6.8. PODNE AB PLOEi

6.8.1. UVOD
Pune betonske i armiranobetonske ploe koje se betoniraju na tlu, kao podovi (najee industrijskih objekata poput proizvodnih hala, radionica, skladita, ali i garaa, hladnjaa, sportskih
objekata, prodajnih prostora...), nazivaju se podnim ploamaii. Zahtevi koji se postavljaju pred
projektovanje i izvoenje ovih elemenata se odnose na nivoe statikih i dinamikih optereenja, ali i na regularnost i karakteristike povrine ploe (trajnost, prsline, izgled...).
Sl. 6/37. Primeri podnih ploa
U eksploataciji, podne ploe mogu biti optereene tekim vozilima, viljukarima, skladitenim
policama... Pravilnim projektovanjem se obezbeuje vrsta, malo deformabilna i trajna
podloga za ovakva eksploataciona optereenja. U tom cilju, neophodno je dobro poznavanje
karakteristika tla ispod ploe, a podrazumevan je timski rad projektanta i geomehaniara.
Primarni aspekti u projektovanju podnih ploa se odnose na njene eksploatacione performanse, zbog ega je akcenat na zadovoljenju graninih stanja upotrebljivosti, korektnoj pripremi radova i izvoenju, zadovoljenju zahteva regularnosti povrine i trajnosti poda.
Treba rei i da se praksa izvoenja podnih ploa intenzivno menja u poslednjih nekoliko decenija, da se ranije podrazumevani aspekti danas proraunski dokazuju, da se implementiraju
nova saznanja u pogledu pravilnog oblikovanja spojeva ili pozicioniranja armature, kao i da
su podne ploe elementi kod kojih se masovno primenjuju noviji materijali, kakvi su, na
primer, vlaknasto armirani betoni.
Sve ovo, ali i injenica da je njihovo ponaanje u velikoj meri uslovljeno i karakteristikama
podloge, podne ploe izdvaja od ostalih armiranobetonskih ploastih elemenata zbog ega
one i zasluuju zasebno razmatranje i napomene.
U nastavku se analiziraju proraunski i izvoaki aspekti dobre prakse projektovanja armiranobetonskih podnih ploa uz poseban akcenat na inenjerski pristup u objanjenju razloga i
uslova pojedinih mera. Gotova reenja se nastoje izbei.
Koriene reference: [4], [17], [18], [20], [22], [50].
ii
Akcenat, ovom poglavlju, je na podnim ploama pod velikim intenzitetima optereenja, te na kon-
struktivnim aspektima njihovog projektovanja.

305
6.8.2. OPTEREENJA PODNIH PLOA

Tipina optereenja podnih ploa su ona koja potiu od vozila, skladitenog materijala, rafova
i polica ili stubova ili zidova oslonjenih na podnu plou (vea optereenja stubovima i zidovima
se, po pravilu, ne primaju podnom ploom, nego se ovi elementi zasebno temelje).
6.8.2.1. Optereenja vozilima
Najei sluaj optereenja vozilima podrazumeva viljukare, koji esto imaju pune gume, koje
indukuju vee pritiske (manja kontaktna povrina) na podlogu od pneumatskih tokova. Orijentacije radi, pritisak na kontaktnu povr pneumatskog toka je rada veliine oko 700kPa, a
punog toka i vie nego duplo vei. Maksimalno teretom optereen viljukar praktino kompletnu zbirnu (vozilo i teret) teinu prenosi preko prednje osovine, odnosno preko prednjih
tokova (najee samo jedan par tokova, Sl. 6/38).
Sl. 6/38. Optereena povr ploe
Podatke o osovinskim teinama i geometriji oslanjanja, naelno, obezbeuje proizvoa vozila, ali ovo esto u fazi projektovanja nije poznato. Zato je uobiajeno da se koriste tipski
viljukari, na odreen nain kategorizovani. Tako su, prema Evrokodu [22], na primer, klasifikovani u est klasa definisane geometrije i optereenja (Tabela 6/1, Sl. 6/39).
Tabela 6/1. Kategorizacija tipskih viljukara prema Evrokodu
Koristan te-
irina
Ukupna
Ukupna
Osovinsko
ret
osovine
irina
duina
optereenje
[kN]
[kN]
a [m]
b [m]
l [m]
Qk [kN]
FL 1
21
10
0.85
1.00
2.60
26
FL 2
31
15
0.95
1.10
3.00
40
FL 3
44
25
1.00
1.20
3.30
63
FL 4
60
40
1.20
1.40
4.00
90
FL 5
90
60
1.50
1.90
4.60
140
FL 6
110
80
1.80
2.30
5.10
170
Klasa
Neto teina
Osovinsko vertikalno optereenje (karakteristina vrednost) dato u tabeli je statike prirode i

u prorauna se uveava dinamikim koeficijentom, kojim se (statikim ekvivalentom) obuhvata
dinamika priroda optereenja. Vrednosti dinamikog koeficijenta su 1.40 za pneumatske tokove, te 2.00 za pune gume:
Qk,dyn = Qk
. .............................................................................................................................(6.4)
Optereenje se aplicira na gornju povrinu poda kao raspodeljeno na povrine kvadratnog

oblika, stranice 20cm (Sl. 6/39).
Za viljukare vee teine od 110kN, shema i intenzitet optereenja mora biti preciznije utvren, po pravilu korienjem podataka proizvoaa.
Horizontalno optereenje izazvano ubrzavanjem i koenjem viljukara se proraunski obuhvata kao 30% odgovarajueg vertikalnog, pri emu se ne aplicira dinamiki koeficijent.
306
Ostala optereenja vozilima, poput optereenja transportnim kamionima, inskim vozilima, specijalnom
pokretnom opremom ili tome slino, moraju biti analizirana za svaki konkretan sluaj zasebno, sledei podatke proizvoaa transportne opreme i/ili detaljnom
analizom dejstava.
Saobraajna optereenja garanih ploa, pristupnih puteva, skladitenih platoa... se, prema Evrokodu, klasifikuju u dve grupe: saobraajne i parking povrine za
laka vozila, teine ne vee od 30kN (kategorija F), te
teine vee od 30kN i manje od 160kN (kategorija G
saobraajnog optereenja). Model optereenja koji se
proraunski razmatra ukljuuje jedno osovinsko optereenje, Qk, prema Sl. 6/40 ( a = 10cm , za kategoriju F;
a = 20cm za kategoriju G), i ravnomerno raspodeljeno
optereenje qk. Intenzitet osovinskog optereenja je

izmeu 10 i 20kN (preporueno 20kN) za kategoriju F,
Sl. 6/39. Geometrija viljukara
te izmeu 40 i 90kN (preporueno 90kN) za kategoriju
G. Intenzitet raspodeljenog korisnog tereta je izmeu 1.5 i 2.5kN/m2 (preporueno 2.5kN/m2)

za kategoriju F, odnosno 5.0kN/m2 za G.
Sl. 6/40. Osovinsko saobraajno optereenje
6.8.2.2. Raspodeljeno paletno optereenje

Potpuno ravnomerno raspodeljeno optereenje na ploi, naelno, ne savija plou unutar optereene povrine. Meutim, retki su sluajevi ba ravnomerno raspodeljenog korisnog optereenja. U veini sluajeva optereenje je priblino ravnomerno raspodeljeno od teine skladitene robe na paletama ili robe pakovane u blokovima sloenim jedan na drugom (Sl. 6/41). U
takvim sluajevima, kritini preseci su sredine zona izmeu paleta (prolazi, hodnici), neoptereene s gornje strane, kada momenti savijanja zateu gornju stranu ploe. Posebno su ugroeni uski prolazi. Sa projektantskog gledita, od interesa je podatak da je raspored paleta
(polica, ormana) i prolaza izmeu njih fiksan ili nije.
Sl. 6/41. Palete i blokovi

307
6.8.2.3. Regalska skladita

Danas se roba u industrijskim objektima veinski skladiti u
regalima, esto velike visinei (i do 30m) i teine. Na plou se
oslanjaju preko stubova koji skoro koncentrisano napadaju
plou velikim silama (i preko 150kN), istina preko leinih
ploa. Maksimalni momenti se javljaju na donjoj strani ploe
ispod stubova, a neophodno je proveriti i, po potrebi, osigurati se od smiueg loma (proboja). Kako su susedni stubovi
na relativno malom rastojanju, to se ne moe izolovano
posmatrati dejstvo samo jednog, lokalno.
Podaci neophodni za proraun, pored teina, ukljuuju geo-
Sl. 6/42. Dispozicija regala
metriju osanjanja (razmak rafova i njihovih stubova u dva

pravca), kao i dimenzije leinih ploa preko kojis se optereenje prenosi na plou (Sl. 6/42).
Treba raunati i da visoka rafovska skladita najee opsluuje visoko i, esto, teko toranjsko vozilo koje se kree izmeu rafova, a koje, zbog visine, zahteva ravan i gladak pod.
6.8.2.4. Optereenje stubovima
Nije retko da se konstruktivni stubovi (najee od sekundarne konstrukcije) ne temelje na
zasebnim temeljima, nego se oslanjaju na podnu plou. Slino prethodnom, optereenje konstruktivnim stubovima deluje kao koncentrisano na relativno maloj povrini leine ploe (Sl.
6/43). Meutim, u ovom sluaju razmak izmeu susednih stubova je, po pravilu, dovoljno
velik da se efekti dejstva sila iz jednog ne oseaju na lokaciji susednog. Time se problem
uticaja u ploi priblino moe izolovati na okruenje jednog stuba.
Sl. 6/43. Stub platformske konstrukcije oslonjen na podnu plou
Proraunski bitni podaci za ovaj sluaj optereenja su sila u stubu i dimenzije leine ploe,
ali i rastojanje do najblie spojnice.
6.8.2.5. Ostala optereenja
estim optereenjima podnih ploa se javljaju i teine pregradnih i fasadnih zidova i panela
(oslonjenih na plou), teine i radna optereenja specifine teke opreme i tome slino. Takoe, i neka od prethodno navedenih optereenja se mogu odlikovati specifinostima zbog
kojih je neophodna preciznija analiza dejstava.
Regalska skladita visine preko 12m se klasifikuju kao visokoregalska.
308
6.8.3. POVR PLOE (REGULARNOST I DRUGI ASPEKTI)

Neregularnosti povrine podne ploe moraju ostati u granicama prihvatljivim za planiranu namenu. Tolerancije se razlikuju za razliite namene i koriene opreme. Tako e toranjska
oprema za podizanje u visokim regalskim skladitima, na primer, zahtevati stroije tolerancije
od opreme niskih skladita. Neravnine povrine mogu da budu uzrok sporijem radu, manjoj
produktivnosti, kraem radnom veku opreme...
Sl. 6/44. Neregularnosti povrine ploe
Mogue neregularnosti ploe su karikirane na Sl. 6/44a, a

tolerancijama se limitiraju odstupanja koja se odnose na
postizanje ravne povri, kako bi se izbeglo poskakivanje
pokretne opreme i obezbedila planirana brzina kretanja i
stabilnost u radu, te na postizanje nivelisane (horizontalne)
povri, kako bi se obezbedilo da objekat u celini funkcionie zadovoljavajue. Razlika izmeu ravne i nivelisane
povri je prikazana na Sl. 6/44b: neravnine se kontroliu
na duinama od 30cm, a nenivelisanost na duinama od
3m.
Naelno, treba razlikovati podne povrine sa slobodnim
kretanjem opreme i tereta (fabrike, niska skladita...) od onih kod kojih se kretanje obavlja predefinisanim putanjama, najee izmeu regala (visokoregalna skladita).
esto se javljaju i kombinacije ova dva. Dva tipa se razlikuju u zahtevima koji se odnose na regularnost povrine,
kao i u opsenosti ispitivanja postignute regularnosti. Tako
se za povri slobodnog kretanja bira samo uzorak taaka
Sl. 6/45. Nakrivljenje
za koje se ispituje ispunjenost zahteva.

Kako se kretanje opreme u visokim skladitima s fiksnim
prolazima redovno obavlja u uskom prostoru, a zbog visine
pokretne opreme, regularnost povri moe biti od krucijalnog znaaja imajui na umu mogue sudare usled nakrivljenja (Sl. 6/45), smanjene brzine kretanja i/ili nestabilnosti
tereta na velikoj visini usled kretanja po neravnoj podlozi.
Dokaz ispunjenosti zahteva regularnosti povri se daje
samo putanje kretanja opreme, uzorkovanjem cele duine
prolaza, u podunom i poprenom (profilograf, Sl. 6/46)
Sl. 6/46. Profilograf
pravcu.
309
Treba imati na umu, i obezbediti se, od promena regularnosti povrine koje se deavaju vremenom i u toku eksploatacije. Najee su posledica statikog ugibanja ploe pod stalnim
teretom, neoekivanih lokalnih sleganja tla ili uvijanja ploe du ivica i u uglovima, a kao
posledica skupljanja betona.
Od veine industrijskih podnih ploa se zahteva visoka otpornost na abraziju (struganje, odvaljivanje povrinskih komadia) izazvanu kretanjem manipulativne opreme, kotrljanjima, vuenjem ili udarima materijala, robe ili opreme. Sastav (kvarcni pesak, eruptivni kameni agregat)
i konzistencija (kruta; bez isplivavanja maltera) betonske meavine, te postignute vrstoe su
od primarnog znaaja (videti i #1.1.6). Slino ovome, od povri se oekuje da nije sklona krunjenju povrinskog filma. Za pojedine industrijske pogone je karakteristino prosipanje hemijski agresivnih (po beton) supstanci, zbog ega se od povrine podne ploe zahteva i visoka
hemijska otpornost, po pravilu uslovljena vrstom agresivnog agensa i izborom komponenti
betonske meavine.
Takoe, zavisno od namene i zahteva investitora, mogu se postaviti i specijalni zahtevi po
pitanju uniformnosti boje poda, prslina, vitoperenja, otpornosti na klizanje...
6.8.4. VRSTE PODNIH PLOA
Podne ploe se izvode u slojevima materijala i
komponenti. Tipian presek je dat na Sl. 6/47. Izbor konkretnog reenja je funkcija zahteva ponaanja ploe tokom eksploatacije i moe da ukljuuje i neke dodatne slojeve, kao to u nekim sluajevima pojedine komponente mogu da izostanu.
Naelno, podna ploa se izvodi na pripremljenom
tlu preko kojeg se izvodi tampon sloj. Sama ploa
se betonira preko tampon sloja i najee je armi-
Sl. 6/47. Tipina konstrukcija podne ploe
rana.
Podne ploe se mogu izvoditi i kao nearmirane (Sl. 6/48), betonirane preko zbijene
podloge. Redovno se primenjuju za male
intenzitete oekivanih optereenja sa idejom
da u eksploataciji ostanu neisprskale. RelaSl. 6/48. Nearmirana podna ploa
tivno estim prekidima postie se kontrola

efekata skupljanja betona. Na primer, PCA
preporuuje [50] prekide/spojnice na rastojanjima od oko 30 debljina ploe. Uobiajeno je i ojaavanje ovakvih ploa na spojnicama (joints) zadebljanjem ploe ili trnovima
(dowels).
Sl. 6/49. Lako armirana ploa
Sline
prethodnima
su
lako-armirane
ploe, armaturom za kontrolu efekata skupljanja betona (Sl. 6/49). Armatura, najee u
obliku armaturnih zavarenih mrea, se postavlja u sredini debljine ploe ili pomerana ka gornjoj povrini. Prekidi betoniranja (spojnice) su na rastojanjima uporedivim (esto do 25% veim) od prethodnih. Ovakve ploe mogu biti projektovane u ekspanzivnom betonu, tako da se
310
njegovom ekspanzijom pri ovravanju kompenzuju deformacije izazvane skupljanjem. Tada,

razmak spojnica moe biti znaajno vei (i nekoliko puta).
U cilju potpunog neutralisanja prslina, kada je to neohodno, ploe se mogu izvesti kao prednapregnute, utezanjem kablova za prednaprezanje (naknadnim utezanjem kablova) po
ovravanju betona (Sl. 6/50). Najee se ploe uteu u dva ortogonalna pravca. Primena
prednaprezanja uslovljava redukciju trenja na spoju ploe i podloge postavljanjem folije
(membrane; polietilenske, najee, perforirane ili ne). U eksploataciji ploa ostaje bez prslina,
a spojnice mogu biti na velikim rastojanjima.
Klasine
armiranobetonske
kon-
struktivne ploe se, za razliku od

prethodnih, koje, naelno, u eksploataciji ostaju neisprskale, projektuju
s premisom da je odreeni, limitirani, nivo isprskalosti doputen. Po
pravilu se projektuju za vee intenzitete optereenja, a najee se
Sl. 6/50. Prednapregnute podne ploe
armirajuu donjoj ili u dve zone (Sl.

6/51), iako nije retkost ni armatura
pozicionirana samo u sredini debljine ploe. Razmak spojnica nije kritian, budui da su prsline doputene, i definisan je prekidima betoniranja odreenim izvoakim raz-
Sl. 6/51. Armiranobetonske konstruktivne podne ploe
lozima.
Beton koji se koristi za podnu plou
moe biti mikro-armiran vlaknastom
armaturom (#6.8.6), bilo da je re o
nearmiranom, armiranom ili prednapregnutom
reenju
ploe.
Ova
Sl. 6/52. Ploe s vlaknastom armaturom
vlakna mogu biti elina ili od nekih sintetikih materijala i mogu imati veliki znaaj u prihvatanju napona zatezanja izazvanih skupljanjem betona kod nearmiranih i lako armiranih ploa.
Kombinovanje sa klasinom armaturom, kod AB ploa, predstavlja odlino reenje za vodonepropusne betonske elemente.
U nekim sluajevima, na primer kod hladnjaa, podnu
plou je neophodno projektovati sa termoizolacionim
slojem (Sl. 6/53).
U uslovima loe podloge, podne ploe se mogu (retko)
izvoditi i na gusto rasporeenim ipovima.
6.8.5. PODLOGA
U praktinim proraunima podnih ploa, tlo se najee
modelira korienjem Winkler-ovog elastinog modela
Sl. 6/53. Podna ploa hladnjae
(#6.3.2), prema kojem se tlo predstavlja nizom meusobno nezavisnih opruga. U ovom pristupu, ploa se
311
ponaa kao homogeno, izotropno i elastino telo u ravnotei s vertikalnim reakcijama podloge
koje su proporcionalne ugibima ploe. Tlo se predstavlja kao elastina sredina, a parametar
(jedini) kojim se opisuje je modul reakcije tla (koeficijent krutosti podloge, koeficijent posteljice), k. Uprkos manama modela, njegova primena kod podnih ploa se pokazala esto vrlo
efikasnom i preciznom, i ne mnogo zavisnom od preciznosti procene modula reakcije. Tako
ni greke u proceni k od ak 50% nisu neprihvatljive [17]. Sa druge strane, modul reakcije tla
je veliina prvenstveno odreena karakteristikama povrinskog tla, te na nju malo utiu karakteristike dubljeg tla, koje primarno opredeljuju dugotrajna konsolidaciona sleganja pod
optereenjem, a koja mogu i viestruko nadmaiti elastina. Na posebno velik udeo konsolidacionih sleganja ukazuju male vrednosti k. Njihova procena zahteva opsenu analizu podataka dobijenih ispitivanjem tla, te konsultacije s geomehaniarima.
Kako je ranije pomenuto (videti Okvir 6/1), koeficijent
krutosti tla se odreuje opitom ploom. Preporuuje se
korienje veih ploa krune osnove prema Britanskom standardu, standardni prenik je 750mm, a za
manje ploe (ne manje od 300mm u preniku) se odgovarajua vrednost modula odreuje primenom faktora
konverzije datog na Sl. 6/54. Takoe, ovaj standard
uspostavlja ugib od 1.25mm kao referentan.
Kao kompleksnija alternativa Winkler-ovom, preporuSl. 6/54. Faktor konverzije
uje se (i relativno retko primenjuje) korienje modela
tla u formi beskonanog, najee elastinog, poluprostora (#6.3.3).

Generalno, podne ploe, poput plitkih temeljnih konstrukcija, trae uniformne karakteristike
tla, pa je sve meke i tvrde take potrebno zameniti ispunom zbijenom na nain da maksimalno
odgovara okolnom tlu. U pojedinim situacijama reenje je zamena povrinskog sloja tla zbijenim nasutim materijalom ispod cele ploe.
Sl. 6/55. Kretanje vozila po tampon sloju
Sl. 6/56. Zbijanje tampon sloja
Tampon sloj je izuzetno vana komponenta u projektovanju i izvoenju podnih ploa, posebno kada je re o zadovoljavanju zahteva regularnosti povri ploe. Dobro projektovan i izveden je ovaj sloj osnova dobro izvedene ploe i njenog poeljnog eksploatacijskog ponaanja.
Sloj nedovoljne debljine i/ili zbijenosti je, pak, uzronik problema u eksploataciji, koji se manifestuju prslinama, neregularnom povri i tome slino. Najvanije funkcije tampon sloja su
sledee:
da obezbedi radnu platformu u fazi izvoenja ploe, koja se nee deformisati (brazditi)
pod teinom vozila (na primer automealica, Sl. 6/55);
312
da obezbedi ravnu podlogu za postavljanje armature i betoniranje ploe;
da prenese optereenje s ploe na tlo;
da obavlja drenanu funkciju i sprei penjanje kapilarne vode.
Tampon sloj se izvodi od ljunka, tucanika ili njihove meavine i najee nije stabilizovan
organskim vezivima (cement). Granulometrijski sastav najee ukljuuje frakcije do 32mm
veliine zrna (nekad i do 63mm). Minimalna debljina sloja je 15cm. Zbija se na modul stiljivosti vei od 50MPa i ravna se na nain da se dobije kompaktna povrina bez slobodnih delova.
Neravnine mogu biti zapunjene peskom, ali ne vee debljine sloja od 5mm. Geometrijska
odstupanja povrine tampon sloja moraju ostati u granicama od 0 do -25mm (pozitivna
odstupanja, nagore, nisu doputena). Uticaj tampon sloja na poveanje koeficijenta posteljice
je proporcionalan debljini sloja, ali relativno mali i uobiajeno se proraunom ignorie.
Glavna uloga membrane koja se postavlja izmeu tampon-sloja i ploe je redukcija trenja, te
spreavanje prodora vlage i odvoenja vlage svee betonske mase u podlogu. Najee je re
o plastinim folijama koje se postavljaju sa duinama preklopa ne manjim od 30cm
6.8.6. MATERIJALI
Kao armatura betonskih ploa najee se koriste zaverene armaturne mree, a ree se primenjuju pojedinane armaturne ipke. U novije vreme je vrlo esta i primena takozvanog
fibro-betona (FRC Fiber Reinforced Concrete) armiranog elinim vlaknima, koji je masivnu
primenu pronaao ba kod ove vrste elemenata. Osim elika, za armiranje se koriste i strukturalna sintetike mikro-vlakna (mikro-fiber).
Zbog velikih povrina ploa, po pravilo uniformno armiranih, primena zavarenih armaturnih
mrea je dominantan nain klasinog armiranja podne ploe. Tradicionalno, primarnom

funkcijom ove armature se smatra kontrola irina
prslina
izazvanih
skupljanjem
tokom
ovravanja betona. U tom cilju se redovno

koriste male koliine ove armature, obino ne
vie od 0.125% betonskog preseka. Ipak, novija
istraivanja ukazuju na znatno veu potrebu
Sl. 6/57. Zavarene armaturne mree
(oko 0.4%) za ovom armaturom kako bi irine prslina ostale u propisima zahtevanim granicama. Iako postoje nedoumice oko optimalnog poloaja ove armature u ploi, uobiajeno je
da se postavlja u blizini gornje ivice ploe. Meutim, osim navedene namene, armaturne mree
mogu da imaju ulogu glavne podune armature, kada se, po pravilu, postavljaju u obe zone
ploe i kada je ostvarenje njenog kontinuiteta (preklopi) od velikog znaaja.
Pojedinane armaturne ipke se kod podnih ploa najee koriste kao lokalizovana armatura,
u zonama gde se oekuje lokalizovano dejstvo koje izaziva veu potrebu za armaturom. Takoe, primenjuju se u armiranju zadebljanih delova ploa, ukoliko postoje.
Kao i za temeljne elemente, i kod podnih ploa treba da se projektuju vee debljine zatitnih
slojeva, preporueno ne manje od 4cm.
313
Fibro-betoni je savremena vrsta armiranog betona u kojem je elina makro-armatura zamenjena mikro-armaturom. elina vlakna-ice duine oko 5-8cm razliitih profila (esto s
nekom vrstom glava na krajevima; talasaste; grube povrine...) i preseka (Sl. 6/58) se meaju
zajedno s cementnom meavinom (samo sitne frakcije agregata se koriste) i proimaju zapreminu ovrslog betona u svim pravcima. Uobiajeni zapreminski procenti armiranja su izmeu
0.1 i 2.5%. Nije retko da se elina vlakna finiiraju u pocinkovanom obliku radi antikorozivne
zatite. Primena ove vrste armature je ubedljivo najveu primenu pronala ba kod betonskih
industrijskih podova.
Sl. 6/58. elina vlakna
Umesto elinih vlakana, mogu se koristiti i, slina im po funkciji, strukturalna (proimaju

zapreminu betonskog elementa) sintetika vlakna.
Iako se vlaknasto armiranje betona pokazalo vrlo efikasnim sredstvom za kontrolu prslina
izazvanih skupljanjem betona, te za poveanje duktilnosti betonskog elementa, bitno je
naglasiti da je efekat ove mikro-armature na nosive karakteristike ploe mali i proraunski
se ne uzima u obzir. Ili, ova armatura ne moe zameniti klasian betonski elik.
Beton (sastav, ugradnja, nega) za podne ploe treba da bude projektovan na nain da ispuni
specifine zahteve konkretne podne ploe. esto je neophodno, u tom smislu, praviti kompromise uvoenjem nus-pojava obezbeenja pojedinih poeljnih performansi (na primer,
potreba za veim vrstoama betona uslovljava vee uee cementa u betonskoj meavini, a
time i poveano skupljanje). Aspekti (ili zahtevi) o kojima se mora voditi rauna prilikom projektovanja betona se odnose na njegovu vrstou i pratee mehanike karakteristike, ali, ne
manje bitno, i na potrebne karakteristike u smislu finalizacije povrine, skupljanja betona,
otpronosti na habanje ili na hemijsku agresiju...
Tabela 6/2. vrstoe betona za razliite klase prema Evrokodu 2
Karakteristika
Karakteristina pritisna vrstoa - kocka
Oznaka
f cu [MPa]
30
35
40
45
Karakteristina pritisna vrstoa - cilindar
f ck [MPa]
25
28
32
35
Srednja pritisna vrstoa - cilindar
fcm [MPa]
f ctm [MPa]
33
37
40
43
2.6
2.8
3.0
3.2
1.8
2.0
2.1
2.2
31
32
33
34
Srednja aksijalna zateua vrstoa

Karakteristina aksijalna zateua vrstoa
Sekantni modul elastinosti
fctk [MPa]
E cm [GPa]
Klasa
Fibro-beton ne treba brkati s fero-betonom. Fero-beton je beton za povrinski sloj ploe koji sadri,
najee, opiljke nerajueg elika (ili korunda, kvarca ili nekog drugog tvrdog agregata), a koji povrini obezbeuje velike tvrdoe, mogunost glaanja i lakog odravanja i velike otpornosti na habanje.
314
Beton za podne ploe, kao to je sluaj i kod ostalih betonskih elemenata, prvenstveno definie
njegovom markom/klasom (vrstoom betonske kocke/cilindra). Meutim, bitna karakteristika je i njegova zateua vrstoa prilikom savijanja. Prema Evrokodu 2, ova vrstoa se
odreuje iz karakteristine jednoaksijalne zateue vrstoe (5%-ni fraktil), fctk, na sledei nain, empirijskim izrazom:
f ctk , fl = 1 + 200mm / h f ctk 2 f ctk
, ...............................................................................(6.5)
gde je h debljina ploe (u milimetrima; ne manja od 100mm). Vrednosti karakteristine aksijalne zatezne vrstoe (a i ostalih) se mogu oitati iz naredne tabele (Tabela 6/2).
Ovrsli beton se dobro ponaa na dugotrajno niskim temperaturama kakve se javljaju u razliitim vrstama hladnjaa (temperature do -40C), te ne postoji potreba za posebnim merama
poboljanja njegovog ponaanja. Meutim, za ovu upotrebu je od kljunog znaaja da se
nezreo beton ne izloi temperaturama smrzavanja (neophodno je obezbediti 28 dana za
njegovo ovravanje, uz odgovarajuu negu).
Skupljanju betona, te njegovoj posledici prslinama usled skupljanja, se mora posvetiti znaajna panja, kako u fazi projektovanja, tako i izvoenja. Ovde je od najveeg znaaja skupljanje usled suenja betona (gubitka vode). Naelno, mere kojima se redukuje skupljanje su,
po pravilu, suprotno orijentisane od onih koje se odnose na postizanje veih vrstoa i prateih
mehanikih karakteristika. Manje skupljanje je karakteristika betona s manjim ueem cementa, te manjim vodocementnim faktorima. Pravilno projektovan beton je onaj koji zadrava
potrebne mehanike karakteristike s minimalnim vrednostima ovih veliina. Nije, zato, dobra
praksa zahtevati postizanje veih vrstoa od neophodnih, a vodocementni faktor svakako
valja zadrati ispod 0.55. Primena aditiva kojima se redukuje neophodna koliina vode za
dobru ugradljivost (plastifikatora) se podrazumeva. Krupnija zrna agregata pogoduju manjem
skupljanju. Ovim, treba da se predvidi granulacija koja ukljuuje maksimalnu veliinu zrna
agregata (u funkciji debljine ploe), pri emu granulometrijskim sastavom mora i dalje biti
obezbeeno optimalno pakovanje i dobru ugradljivost. Ukoliko ne izazivaju negativne efekte,
treba razmotriti i upotrebu aditiva za redukciju skupljanja.
Nega betona je od kljunog znaaja u prevenciji pojave prslina usled skupljanja. Iako se negom
vrlo malo utie na redukciju skupljanja (ploa e se pre ili kasnije osuiti i skupiti za dilataciju
koja je skoro nezavisna od nege i vremena njenog poetka ili prestanka), dranjem vode u
betonu tokom njegovog ovravanja (negom) odlae se realizacija skupljanja za vreme kada
beton (ovravanjem) razvije znaajan kapacitet prijema zateuih napona i prateih dilatacija. Ovim se smanjuje rizik od formiranja prslina.
Podne ploe se intenzivnije sue na gornjoj povrini nego u ostatku mase, to za posledicu
ima ne-uniformno skupljanje i, time, vitoperenje. Sve mere kojima se redukuje skupljanje, uz
pravilnu negu, su i mere borbe protiv vitoperenja.
Novija istraivanja [17] ukazuju na vei znaaj rane termalne kontrakcije betona nego to se
ranije smatralo da je sluaji. Naime, hidratacija cementa produkuje toplotu, a ako je brzina
generacija toplote vea od gubitka toplote na povrini betonskog elementa, beton e se iriti.
Smatralo se da je ovaj od znaaja samo kod masivnih betonskih elemenata i konstrukcija, a kod pod-
nih ploa je ignorisan.

315
Obrnuto, sa padom ove brzine vremenom, beton e se hladiti i saimati (skupljati). Ovo skupljanje je uzrok ranim (inicijalnim) prslinama, po pravilu u unutranjosti elementa. Znaaj pojave, logino, raste s debljinom podne ploe, ali i s temperaturom sredine tokom betoniranja
i ranog ovravanja betona. Naelno, mere kojima se ovi efekti redukuju podrazumevaju
smanjenje koliine cementa i zapremine cementne paste, korienje cementa koji razvijaju
manje koliine toplote ili agregata s manje izraenom termalnom ekspanzijom. Takoe, u situacijama betoniranja u podrujima visokih temperatura, betoniranje treba da se sprovede u
najhladnijem delu dana.
Visoke/zahtevane otpornosti na habanje (abraziju)
se primarno postiu glaanjem betonske povri
specijalnim mainama helikopterima (Sl. 6/59).
Osim toga, glatkoj povrini otpornoj na abraziju
pogoduje odsustvo krupnih zrna agregata u povrinskom sloju betona. Ovo se najee postie zasebnim izvoenjem povrinskog sloja betona, suve
konzistencije, i njegovim glaanjem. Korienje agregata velike tvrdoe ili metalnih opiljaka u ovom
sloju mogu da zadovolje zahteve poveane potrebe
za otpornosu na habanje.
Otpornost na hemijsku agresiju zavisi od kvaliteta
Sl. 6/59. Helikopter za glaanje povrine
betonske povri i u velikoj meri se obezbeuje na nain kojim se postie otpornost na abraziju.
Osim toga, u zavisnosti od vrste hemijske agresije, izbor vrste cementa i njegove koliine
moe biti od znaaja. U visoko hemijski agresivnim eksploatacionim uslovima, dodatna zatita
poda hemijski otpornim materijalom (podom) moe biti jedino reenje.
6.8.7. SPOJEVI
6.8.7.1. Vrste spojeva
Idealan pod bi bio perfektno ravan i nivelisan, bez razdelnica i spojeva. Meutim, skupljanje
betona, mogunost betoniranja odjednom, te potreba za postizanjem zahtevane geometrijske preciznosti, spojnice ini neizostavnim na veim povrinama.
Dilatacije i spojevi se projektuju i izvode da bi se obezbedila mogunost prekida i nastavljanja
betoniranja velikih povrina, te da bi se relaksirali zateui naponi u betonskom elementu
izazvani skupljanjem betona ili temperaturnim dilatiranjem. Manji broj dilatacija znai i redukovan obim odravanja podne ploe (dilatacije su slaba mesta). Zato je od interesa minimizirati broj dilatacija, ali uz uslov ograniavanja pojave prslina. Dilatacione spojeve svakako
treba lokacijski preklopiti s mestima prekida betoniranja, kako bi se izbeglo poveanje broja
spojnica. Dispozicija dilatacija i spojeva i detalja njihove konstrukcije i naina izvoenja se,
naelno, daje u okviru projekta ploe/konstrukcije. Ukoliko to nije sluaj, obaveza je izvoaa
da dostavi ovu projektnu dokumentaciju.
Podnu plou je poeljno (vrlo jaka preporuka) osloboditi veze (izolacionim spojem) s bilo kojim
konstruktivnim elementom. Razlog je u spreenom dilatiranju ploe uslovljenom ovom vezom,
te pojavi prslina kao posledici. U skladu s ovim, od interesa je izbei sve veze i mere koje
spreavaju dilatiranje (temperaturno ili usled skupljanja betona) ploe.
316
Dilatacije i spojevi kod podnih ploa mogu biti

izvedeni zasecanjem mladog betona (Sl. 6/60) ili
formiranjem korienjem oplate. Prosecanjem betona se, slabljenjem preseka, indukuje prslina planirane lokacije. Ovakvi spojevi se smatraju trajnim,
pogodnim za odravanje i stvaraju malo (zavisno
Sl. 6/60. Zaseen spoj
od irine zaseka) problema vozilima koji se po

ploi kreu. Spojevi koji se formiraju oplatom (drvena, metalna, plastina, od prefabrikovanog
betona, razliiti multi-funkcionalni metalni proizvodi...) podrazumevaju vertikalni zavretak
betoniranja jedne strane spoja.
Iako ne jednoznana, podela spojeva bi se mogla formulisati na sledei nain, prema [17]:
Spojevi (dilatacije) koji obezbeuju slobodno relativno pomeranje delova ploe.
Spojevi koji spreavaju relativno pomeranje delova ploe s dve strane spoja.
Kontinuirani spojevi se izvode na mestima prekida betoniranja na kojima nije predvieno

relativno pomeranje delova ploe s dve strane spoja.
Izolacionim spojevima se podna ploa oslobaa veze s drugim elementima.
6.8.7.2. Spojevi kojima je omogueno relativno horizontalno pomeranje

Ovi spojevi dilatacije (free-movement joints),
se projektuju s ciljem obezbeenja minimuma
otpora horizontalnom deformisanju ploe izazvanom temperaturnim promenama ili skupljanjem. Paralelno, zahtevi eksploatacije podne
ploe uslovljavaju spreeno relativno vertikalno
Sl. 6/61. Dubina zaseka
pomeranje. Ovim izostaje armatura koja prolazi

kroz spoj, a elini trnovi ili neki drugi mehanizmi obezbeuju restrikciju vertikalnog razmicanja. Mogu se izvoditi zasecanjem ili u oplati.
Kod zaseenih, prosecanje se obavlja im beton
postigne dovoljnu vrstou da bez lokalnih oteenja zadri oblik zaseka (obino 24 sata nakon
betoniranja). Zasek je irine 3 do 4mm i dubine
ne manje od etvrtine debljine ploe (Sl. 6/61).
Indukovana prslina se formira u ranoj fazi
ovravanja, praktino odmah nakon proseca-
Sl. 6/62. Zatezanje u ranoj fazi ovravanja
nja, pri vrlo niskim intenzitetima zateuih napona, ve usled termalne kontrakcije mladog
betona (Sl. 6/62). eljeni transfer optereenja (slobodno horizontalno i spreeno vertikalno
razmicanje) se, po pravilu, obezbeuje teleskopskim trnovima (de-bonded dowels) koji se
ugrauju i fiksiraju (vano je obezbediti horizontalnost pruanja i upravnost na liniju zaseka,
kako bi se izbeglo da projekcijom radi kao vezan spoj) pre betoniranja (Sl. 6/63). Izmeu
delova teleskopskog trna se nalazi sloj pene ili nekog drugog lubrikanta kojim se smanjuje
trenje i/ili zaklinjavanje mehanizma. Armatura ploe (ukoliko je ima) ne prolazi kroz spoj.
Kod spojeva formiranih u oplati, delovi ploe su fiziki razdvojeni vertikalnom spojnicom. Ovi
spojevi se planiraju na mestima na kojima koincidiraju s prekidima betoniranja (minimizacija
broja spojeva). Osim teleskopskih trnova (krunog ili kvadratnog preseka; Sl. 6/64a,b), esto
317
se koriste ploasti elementi koji imaju funkciju i oplate i mehanizma za eljeni transfer optereenja (Sl. 6/64c-e).
Sl. 6/63. Zaseen spoj s teleskopskim trnom
U navedenim sluajevima, re je o kontrakcionim spojevima, kojima je omogueno relativno

pomeranje delova ploe razmicanjem jednog dela od drugog. Suprotno, ekspanzionim spoje-
vima bi se kompenzovala temperaturna irenja delova ploe, kada bi se delovi ploe primicali
jedan drugom. Osim u retkim sluajevima kada eksploatacioni uslovi podrazumevaju velike
fluktuacije temperature sredine, te temperature bitno vie od ambijantalnih, uslovi rada podnih ploa su takvi da ne zahtevaju izvoenje ekspanzionih spojeva. Ukoliko potreba za njima,
ipak, postoji, izvode se formiranjem u oplati (ne moe zasecanjem) na isti nain kao i prethodni, ali sa razmakom vertikalnih ivica betona (trnovi) ili ploa oplate (ploasti mehanizmi)
kojima se kompenzuje temperaturno irenje ploe.
Sl. 6/64. Spojevi formirani u oplati
6.8.7.3. Spojevi kojima je spreeno relativno pomeranje

Ovi spojevi (restrained movement joints) se projektuju da bi se obezbedilo limitirano relativno
pomeranje u cilju relaksacije skupljanjem izazvanih zateuih naprezanja. Armatura ploe
prolazi kroz spoj, a, takoe, mogu se izvoditi zasecanjem ili u oplati. Opet je re o kontrakcionim spojevima.
Primer zaseenog spoja je dat na Sl. 6/60. Zaseci se uobiajeno izvode na razmacima 5 do
7m, a kod ovakvih spojeva se moe oekivati irenje zaseka za dodatnih 1 do 2mm. Vertikalno
razmicanje je spreeno armaturom (efekat modanika) i uklinjavanjem zrna agregata. U cilju
dopunskog obezbeenja prijema smicanja na vertikalnom spoju, moe se poveati koliina
armature koja prolazi kroz spoj, u zoni spoja.
Ovakav spoj formiran u oplati (Sl. 6/65) podrazumeva klasinu (glatku ili rebrastu) zasebnu
armaturu koja prolazi kroz oplatu i, nakon betoniranja, biva ugraena u oba dela ploe. Koliina
ove armature (ali i razmaci) odgovara onoj koja
se postavlja u plou. Umesto zasebne, moe se
predvideti i pruanje armaturne mree kroz dva
Sl. 6/65. Spoj s trnom formiran u oplati
dela ploe. Prenos smicanja u vertikalnoj ravni je, ovde, iskljuivo na armaturi.
318
6.8.7.4. Kontinuirani spojevi

Ovi spojevi (tied joints) se projektuju na mestima
prekida betoniranja, kada se ova ne poklapaju s
dilatacionim spojnicama. Podrazumeva se formiranje u oplati. Razlika u odnosu na prethodno
opisane je u koliini armature, koja se u ovom
sluaju usvaja rebrastom i projektuje u koliini
potrebnoj da sprei otvaranje spojnice. Kapacitet
Sl. 6/66. Kontinuirani spoj
nosivosti armature mora biti vei (s odreenom sigurnou) od kapaciteta prijema zatezanja
betona. U skladu s Evrokod oznakama, vai zahtev:
As f y / s Ac f ctk (0.05) ,
..........................................................................................................(6.6)
gde je fctk(0.05) - karakteristina jednoosna zateua vrstoa betona (5% fraktil), fy granica razvlaenja elika, s parcijalni koeficijent sigurnosti za elik, a As i Ac su povrine elinog i betonskog preseka.
6.8.7.5. Izolacioni spojevi
Izolacionim spojevima (isolation joints) se ploa
odvaja od drugih konstruktivnih elemenata koji bi
mogli uvesti otpor horizontalnom ili vertikalnom
pomeranju ploe. Najee se izvode po obodu
ploe, na spoju s temeljima maina ili stubova i
zidova. Na Sl. 6/67, izolacioni spojevi su, u
dispozicionom prikazu, obeleeni po ivici ploe,
oko stubova, i oko temelja opreme.
Sl. 6/67. Dispozicija spojeva
Sl. 6/68. Izolacioni spoj ploa-temelj
Ovi spojevi se, po pravilu, projektuju da budu i

kontrakcioni i ekspanzioni, zbog ega se
podrazumeva primena fleksibilne ispune (filler)
najee u debljini 10 do 20mm, a celom visinom ploe. Kao ispuna, najee se koriste se
visokozbijene penaste trake. Sa gornje strane,
ovi spojevi se zaptivaju (sealing, sealant) kako
bi se spreilo zapunjavanje spoja cementnom
pastom, materijalom eventualnog poda ili
Sl. 6/69. Izolacioni spoj kod stuba
prljavtinom (Sl. 6/68). Kao zaptivai se koriste

razliiti komercijalni sintetiki proizvodi na
319
bazi poliuretana, epoksija, polisulfida... U okolini stubova (betonski, elini) koji se temelje
zasebno, izolacioni spoj se izvodi na nain prikazan naSl. 6/69, s tim to se, osim kvadratnog
oblika (diamond-shaped) spoja, esto koristi i kruni (videti na Sl. 6/67). Deo ploe unutar
spoja, u okolini stuba, se betonira nakon betoniranja ploe, a temena kvadrata po pravilu
koincidiraju s drugim spojnicama.
6.8.7.6. Organizacija i dispozicija spojeva
Funkcija spojeva je minimizacija rizika od pojave prslina u panelima. Idealno, dispozicijom
spojeva je zadovoljeno da odnos stranica panela ploe odvojenih dilatacijama za slobodno
horizontalno razmicanje nije vei od 1.5, kao i da odnos stranica panela ploe odvojenih spojevima kojima je delimino spreeno razmicanjenije vei od 1.5. Takoe, razmak zaseenih
spojeva ne treba da bude vei od (uobiajenih) 6m. Izolacionim spojevima ploa treba da bude
odvojena od konstruktivnih i drugih elemenata kojima moe biti spreeno njeno horizontalno
dilatiranje, po ivici ploe ne treba da bude otrih uglova, a lokacijom spoja valja izbei njihovo
takasto optereivanje.
6.8.8. PRORAUN PODNIH PLOA
Tradicionalno, uticaji u podnim ploama su se proraunavali (i danas je to esto sluaj) na bazi
elastine teorije razvijene dvadesetih godina XX veka (Westergaard). Ovakav proraun vodi
ploama relativno velike debljine, za koje kontrola ekploatacionih stanja nije neophodna. Sa
razvojem metoda analize, angaovanjem teorije plastinosti, ploe postaju tanje, ime i delovi
prorauna koji se odnose na kontrolu stanja prslina i ugiba ili na kapacitet prijema smiuih
napona na spojevima dobijaju na znaaju i postaju nezaobilazni deo prorauna.
Poput svih ostalih armiranobetonskih elemenata, i za podne ploe je potrebno dokazati granino stanje nosivosti i upotrebljivosti. Pritom, nosivost preseka ploe bazira na plastinoj
analizi, podrazumevajui da se ploa odlikuje dovoljnom duktilnou u cilju obezbeenja adekvatnog ponaanja preseka nakon pojave prslina. Kako kod slabo armiranih (manjom armaturom od minimalnih koliina) ili nearmiranih ploa zahtevi po duktilnosti ne mogu biti ispunjeni, to se za njih podrazumeva primena elastine analize prilikom odreivanja nosivosti.
Analizom prema graninom stanju nosivosti je, takoe, potrebno dokazati nosivost ploe u
odnosu na probijanje, te smiuu nosivost spojeva. Graninim stanjima upotrebljivosti se dokazuje zadovoljenje zahteva postavljenih po ugibu i irini prslina. Naelno, proraunom je
potrebno da se sprei pojava prslina na gornjoj strani ploe za eksploataciono optereenje.
6.8.8.1. Uticaji u ploi i granina optereenja
Momenti savijanja koji se pod optereenjem realizuju u podnoj ploi su funkcija, osim optereenja, geometrijskih i mehanikih karakteristika ploe, te karakteristika podloge (tla).
Kako je ve reeno (#6.8.5), tlo se uobiajeno predstavlja jednoparametarskim modelom,
preko modula reakcije tla, k. Westergaard je uveo koncept radijusa relativne krutosti, l, za
priblinu ocenu distribucije momenata savijanja u ploi pod koncentrisanim optereenjem:
l=4
Ecm h3
12 (1 2 ) k
, .................................................................................................................(6.7)
gde je Ecm sekantni modul elastinosti (Tabela 6/2), h debljina ploe [mm], a Poissonov
koeficijent. Podkorena veliina je krutost ploe podeljena koeficijentom podloge.
320
Pozitivni moment savijanja ispod koncentrisane

sile (P1) je ujedno i maksimalni moment savijanja.
Unutar kruga odreenog radijusom l, moment
ostaje pozitivan, a maksimalnu negativnu vrednost
dostie na odstojanju 2l od napadne take (Sl.
6/70a), ali je ovaj moment znaajno manje apsolutne vrednosti od pozitivnog maksimuma. Moment se ponovo pribliava nuli na odstojanju 3l,
nakon kojeg se dalja distribucija momenta moe
zanemariti. Uticaj dodatne sile (P2) je oigledno takav da maksimalni pozitivni moment poveava
samo ukoliko se nalazi na rastojanju manjem od l
od prve sile. Primetimo da duina radijusa rela-
Sl. 6/70. Priblina distribucija momenta
tivne krutosti raste sa krutou ploe (via klasa

betona i/ili debljina ploe), a pada sa rastom modula reakcije tla.
Znaaj ove pribline analize je danas primarno kvalitativnog karaktera i pogodan za grube procene ili
preliminarno odreivanje dimenzija. Koncept prorauna prema graninim stanjima upoljava teoriju
plastinosti, a uvaavanje plastinog ponaanja
armiranog betona je kod podnih ploa posebno pogodno iskoristiti.
Danas projektantima stoje na raspolaganju brojni raunarski alati za kompleksnu analizu i projektovanje
podnih ploa. Ovi alati mogu da ukljue i sloene
modele tla ili nelinearno duktilno ponaanje armiranog betona.
Meutim, u odsustvu ovakvih softverskih alata, a imajui na umu da je lokalizovano optereenje od
primarnog interesa kod podnih ploa, teorija linija
loma (#4.9) se javlja pogodnim izborom. Posmatrajmo beskonanu plou optereenu koncentrisaSl. 6/71. Linije loma koncentrisana sila
nom silomi (Sl. 6/71). Sa rastom intenziteta sile zateui naponi u dnu ploe dostiu vrstou betona
na zatezanje pri savijanju, fctk,fl, (6.5), armatura poinje da se plastino izduuje i formiraju se
radijalne prsline na donjoj strani ploe. Moment pojave prsline, je funkcija vrstoe betona na
zatezanje i debljine ploe, h, prema elastinoj analizi:
M = f ctk , fl h 2 / 6 . .....................................................................................................................(6.8)
Sa daljim poveanjem optereenja grubo (idealni elasto-plastini model) se moe smatrati da
je moment preraspodeljen i da nema daljeg rasta pozitivnog momenta, te da u nastavku raste
negativan moment koji maksimalnu vrednost ima na odreenoj udaljenosti od napadne take.
Zapravo silom koja se prenosi na plou preko male krune povrine.
321
Prsline u gornjoj zoni e se pojaviti kada ovaj negativan moment dostigne momentni kapacitet
ploe. Sa ovim uslovom ispunjenim, sa vidljivim tangencijalnim prslinama na gornjoj strani
ploe, moe se smatrati da je nastupio lom (formiran je mehanizam). Idealizujui dejstvo takastim i zanemarujui reakciju podloge, granina sila (loma) se moe izraunati preko zbira
graninog pozitivnog i negativnog momenta:
Pu = 2 ( M p + M n ) . ..............................................................................................................(6.9)
Granini kapacitet za pozitivni moment je odreen koliinom armature i moe biti priblino
sraunat na sledei nain (pretpostavljeno armiranje samo u donjoj zoni ploe):
M p 0.95 As f y d / s . .......................................................................................................(6.10)
U ovom izrazu figurie statika visina ploe, d, a s je parcijalni koeficijent sigurnosti za elik.
Za uobiajeno armiranje podne ploe samo u donjoj zoni, negativni granini moment se moe
odrediti elastinom analizom (uz uvoenje koeficijenta sigurnosti, sada za beton):
M n = f ctk , fl h 2 / ( 6 c ) .
........................................................................................................(6.11)
U sluaju da se ploa dvostrano armira (Sl.

6/72), negativni granini moment postaje,
takoe, funkcija koliine armature. Pritom se
i za odreivanje pozitivnog i negativnog
graninog momenta moe uvaiti injenica
dvostranog armiranja (poveanje nosivosti
Sl. 6/72. Dvostrano armirana ploa
koje je uslovljeno doprinosom pritisnutog

armaturnog elika.
Da bi se obezbedio potreban rotacioni kapacitet, pozitivni granini moment ne treba da bude vei od negativnog, to grubo
koincidira s preporukom da podne ploe treba da budu armirane minimalnom koliinom armature.
Za koncentrisano optereenje razmatramo (Sl. 6/73) tri karakteristina poloaja napadne take sile:
Unutranja sila udaljena najmanje (l+a) od ivica;
Ivina sila na ivici, a udaljena najmanje (l+a) od uglova; i
Ugaona sila napadna taka udaljen a od ivica.

Sl. 6/73. Poloaji sile
Sa l je obeleen radijus relativne krutosti ploe, a sa a ekviva-
lentni kontaktni radijus optereene povrine (idealno takasto optereenje a=0).

U nastavku su, prema Meyerhof-u [17], [12], date vrednosti granine sile, Pu, za ova tri karakteristina poloaja. Za sve ostale take treba koristiti linearnu interpolaciju vrednosti dobijenih
za karakteristine. Pritom, za svaku taku se daju po dva izraza: prvi odgovara idealno takastom optereenju ( a = 0 ), a drugi se odnosi na sluaj a / l > 0.2 (podrazumeva se primena linearne interpolacije za
0 < a / l < 0.2 . Tako je za unutranju, iviu i ugaonu silu:
2 ( M p + M n ) Pu 4 ( M p + M n ) / (1 2 a / 3 l ) , ..............................................(6.12)
( M p + M n ) / 2 + 2 M n Pu ( M p + M n ) + 4 M n / (1 2 a / 3 l ) , ..............(6.13)
2 M n Pu 4 Mn / (1 a / l ) .
322
.............................................................................................(6.14)

Okvir 6/2. Meyerhof-ovo reenje za vezani sistem koncentrisanih sila
Meyerhof daje i reenja za dve i etiri vezane (unutranje) sile, kada se nalaze na meusobnim rastojanjima, x (i y), manjim od dvostruke debljine ploe. Po dva izraza za svaki sluaj se opet odnose na
date odnose a/l. Za dve, zatim etiri, vezane koncentrisane sile granina sila, Pu, e, sada, biti funkcija razmaka izmeu sila:
4
1.8 x
+
(M p + Mn )
1 a / 3l l a / 2
( 2 + 1.8 x / l ) ( M p + M n ) Pu
1.8 ( x + y )
1.8( x + y )
4
+
2 +
( M p + M n ) Pu
(M p + Mn )
1
/
3
l
a
l
la/2
Za uniformno linijsko optereenje (Sl. 6/74), He-
tenyi daje izraze [17] u kojima figurie karakteristika sistema (karakteristina duina; primetiti
da joj je jedinica m-1) , , kao funkcija modula
reakcije tla i sekantnog modula elastinosti betona. Njegov predlog polazi od distribucije momenta savijanja upravno na pravac pruanja linijskog optereenja, prema skici, gde vai da je
M n = 0.21 M p . Granina vrednost linijskog
optereenja se odreuje kao manja od dve, koje
Sl. 6/74. Linijsko optereenje
odgovaraju donjoj, odnosno gornjoj, ivici ploe:
3 k
4
Plin = min Plin , p = 4 M p , Plin , n =

Mn , =
3
0.21
Ecm h
0.25
. ..........................(6.15)
U ovim izrazima, budui baziranim na elastinoj distribuciji momenta savijanja, za granine

vrednosti momenata treba koristiti odgovarajue momente pojave prslina.
Sl. 6/75. Najnepovoljniji rasporedi povrinskog optereenja
Za uniformno raspodeljeno optereenje kakvo se javlja kod, na primer, blokovskog skladitenja, sluaj optereenja koji rezultira maksimalnim pozitivnim momentom je onaj koji odgovara
shemi datoj na Sl. 6/75a, a maksimalnom negativnom - shema data na Sl. 6/75b. Razmak
/ 2l je kritina irina prolaza (izmeu blokovski skladitene robe ili polica s skladitenom
robom). Ovakve sheme je neophodno razmatrati uvek kod fleksibilnog (random) skladitenja.
Granino optereenje je manja od vrednosti koje odgovaraju ivicama:
w = min { 2 M p / 0.161 , 2 M n / 0.168} .
.......................................................................(6.16)
323
I ovde su izrazi za granino optereenje izvedeni prema elastinoj teoriji, pa momente Mp i Mn

treba uvrstiti u obliku momenata pojave prslina.
Ukoliko je poloaj optereenja fiksan (definisan policama, prolazima, inama...), mogu se koristiti izrazi Hetenei-ja, koji je pokazao da se ispod povrinskog optereenja irine 2c (Sl.
6/76a), pozitivni moment, pa time i granino optereenje, moe odrediti kao:
Mp =
w
c
2
B c , Bc = f ( c ) = e sin ( c ) w = 2 M p / Bc . ......................(6.17)
22
U taki na udaljenosti a1 od blie, odnosno b1 od dalje ivice povrinskog optereenja (Sl.

6/76b), negativni moment se moe odrediti korienjem:
M n1 = B a1 Bb1 w / ( 4 2 ) .
...........................................................................................(6.18)
Uticaj dodatnog bliskog optereenja (optereenje na razmacima a2 i b2 na Sl. 6/76b) se obuhvata principom superpozicije. U sluajevima optereenja koji izazivaju znaajne negativne
momente (Sl. 6/75b ili Sl. 6/76b), kada je zategnuta gornja strana dakle, efekti temperaturnog
dilatiranja ili diferencijalnog skupljanja mogu izazvati znaajne napone zatezanja uz gornju
ivicu ploe, to za posledicu moe imati neplanirane prsline na povrini ploe. Grubo, ovo se
proraunski moe obuhvatiti umanjenjem zateue vrstoe betona fctk,fl za apsolutnu vrednost od 1.5MPa (na koliko se procenjuju pomenuti naponi).
Sl. 6/76. Sheme fiksnog povrinskog optereenja
6.8.8.2. Dimenzionisanje
Naelno, poduna armatura podne ploe je funkcija njene debljine, mehanikih karakteristika,
naina armiranja i, naravno, momenata savijanja koji se u presecima realizuju. Ipak, kako je
ve pomenuto, debljinu ploe valja usvojiti dovoljno velikom da procenat armiranja ploe
ostane blizak minimalnom reda 0.10% do 0.125%. Vea koliina armature bi mogla dovesti
u pitanje pojavu plastifikacije armature. Uticaji merodavni za dimenzionisanje (momenti savijanja) mogu biti odreeni korienjem prethodno datih priblinih analiza.
Optimalno armirana ploa ima raunsku armaturu uz obe ivice, za prijem pozitivnih i negativnih momenata savijanja. Najee se primenjuju zavarene armaturne mree sa jednakom koliinom armature u oba pravca (limitiranje koliine na minimalnu ovo uslovljava). Kod ploa
kod kojih raspored eksploatacionog optereenja ne produkuje negativne momente savijanja,
ploa moe biti armirana samo u donjoj zoni. Ipak, i u ovom sluaju, posebno za vee debljine
ploe, potrebno je predvideti i laku armaturnu mreu uz gornju ivicu, u cilju prevencije pojave
prslina izazvanih ranim skupljanjem betona.
Meutim, vano je naglasiti da se, na ovaj nain, ploa obezbeuje samo u smislu graninih
uticaja momenata savijanja, te da je, dodatno, neophodno zadovoljiti i granino stanje probijanja ploe, kontrolisati prenos smicanja na spojevima ploa (gde je prenos smicanja predvien), ali i granina stanja upotrebljivosti.
324
Kontrola probijanja podne ploe stubovima

koji se oslanjaju na samu plou, u svemu
odgovara kontroli armiranobetonskih ploa u
odnosu na probijanje (dato u poglavlju #4.5).
Slino, plou je neophodno proveriti u smislu
prijema optereenja od zida oslonjenog na
samu plou. U oba sluaja, kontrole smiue
nosivosti mogu rezultirati potrebom za poSl. 6/77. Zadebljanje ploe ispod stuba
veanjem debljine ploe, kvadratnim ili trakastim, koje se po pravilu izvodi s donje strane.
Sl. 6/78. Zadebljanja ploa ispod zidova
Kao alternativa klasinom dimenzionisanju, esto se koriste, posebno u Americi, preporuke

i razvijeni sloeni inenjerski alati (tabele, interakcioni dijagrami, nomogrami...) za oitavanje
rezultata dimenzionisanja (potrebne debljine ploe, koliine armature, sastava betonske meavine...) u funkciji vrste, distribucije i intenziteta optereenja.
6.8.8.3. Transfer smicanja na spojevima
Svi spojevi osim izolacionih (#6.8.7) podrazumevaju prijem smicanja u vertikalnom pravcu.
Najee korieno sredstvo u tom smislu su elini trnovi, krunog ili kvadratnog preseka.
Sl. 6/79. Distribucija napona i pretpostavljeni deformisani oblik trna
Smiua nosivost trna je funkcija njegove smiue povrine i (60%) granice razvlaenja:
Psh = 0.6 f y Av / s , ..............................................................................................................(6.19)

gde je s parcijalni koeficijent sigurnosti za elik jednak 1.15, a smiua povrina se uzima
kao 90% povrine preseka. Nosivost okolnog betona, predstavljena kao sila smicanja Pbear, je:
Pbear = 0.5 f cu b1 d d / c , b1 8 d d
....................................................................................(6.20)
gde je fcu karakteristina pritisna vrstoa betonske kocke (Tabela 6/2), b1 efektivna duina
trna koju proraunski ne treba uzeti veom od osam prenika (Sl. 6/79a), dd prenik krunog
preseka trna ili stranica kvadratnog preseka trna, a c parcijalni koeficijent sigurnosti za
beton jednak 1.50. Konano, savojni kapacitet trna, opet predstavljen preko sile smicanja je:
Pbend = 2 f y Z p / ( x s ) , Z p ,circle = d d3 / 6 , Z p ,square = dd3 / 4
..............................................(6.21)
Sa Zp je obeleen plastini modul poprenog preseka trna i date su njegove vrednosti za kruni
i kvadratni oblik preseka. Otvor spoja je obeleen s x (Sl. 6/79).
325
Orijentacije radi, prethodni kapaciteti su dati u narednoj tabeli za nekoliko trnova (Sl. 6/80).
Sl. 6/80. Projektni kapaciteti pojedinanih trnova
Kada su trnovi izloeni simultanom dejstvu smicanja i savijanja ( x > 0 ), sili Papp, transfer sile
se dokazuje sledeim interakcionim uslovom (uz uslov po nosivosti okolnog betona):
Papp
Psh
Papp
Pbend
1.40 , Papp Pbear
...............................................................................................(6.22)
Kod nekih ploa se moe dogoditi da kritian postane kapacitet veze u odnosu na cepanje betona. Kako je iz tabele (Sl. 6/81) oigledno, nakon poreenja s vrednostima iz
prethodne tabele) problem moe biti aktuelan
kod tanjih ploa. Vrednosti u tabeli su odreene modifikovanim postupkom odreivanja
Sl. 6/81. Maksimalne sile u odnosu na cepanje
nosivosti na probijanje, pretpostavljajui poloaj trna u sredini debljine ploe.

U sluaju da se transfer smicanja na spojevima poverava komercijalnim ploastim mehanizmima ili elementima, u proraunu se koriste atestirani podaci proizvoaa.
6.8.8.4. Granina stanja upotrebljivosti
Nakon to je ploa dimenzionisana (debljina ploe, koliina armature) saglasno graninim stanjima nosivosti, neophodno je, kao i kod svih ostalih armiranobetonskih elemenata, kontrolisati i zadovoljenje zahteva graninih stanja upotrebljivosti. Pritom, razmatraju se ugibi ploe,
irine otvora prslina, te irine otvora na spojevima.
Iako je kontrola graninih stanja eksploatacije zajednika za sve armiranobetonske elemente,
u nastavku se daju neka dopunska razmatranja karakteristina za podne ploe.
Na Sl. 6/82 je prikazana karakteristina (kvalitativni prikaz)
kriva promene ugiba s optereenjem podne ploe korektno
dimenzionisane prema graninom stanju nosivosti (ULS
ultimate limit state, granino stanje nosivosti). Granina

nosivost ploe, PULS, podrazumeva plastinu deformaciju
ploe. Eksploataciono optereenje (PSLS; SLS serviceability
limit state, granino stanje upotrebljivosti) treba da ostane
u granicama linearno-elastinog dela krive. Kod podnih
ploa ovo je, po pravilu, zadovoljeno ukoliko je dimenzionisana saglasno prethodnim uputstvima.
Sl. 6/82. Optereenje-ugib kriva
= c P / (k l2 ) ,
326
Priblino, ugib ploe ispod koncentrisane sile, P, se moe

odrediti korienjem Westergaard-ove jednaine za ugib :
....................................................................................................................(6.23)
gde koeficijent c zavisi od odnosa

(za
a / l , uzimajui vrednost izmeu 1.05 ( a / l = 0.05 ) i 0.86
a / l = 0.20 ). Uticaj teenja betona pod dugotrajnim optereenjem moe biti obuhvaen
preko redukcije modula elastinosti betona koeficijentom teenja:
Ecm (t ) = Ecm / (1 + ) Ecm / 3 . ...............................................................................................(6.24)

Saimanje ploe usled skupljanja je delimino spreeno i trenjem ploe o podlogu. Koeficijent
trenja na spoju moe da se nae u irokom intervalu od oko 0.5, pa do preko 2.0. Na umanjenje trenja se moe uticati postavljanjem kliznih membrana izmeu ploe i podloge. Ispitivanja ukazuju da je krutost ovog oslonca kod podnih ploa reda veliine oko 0.20 (0 bez
trenja, 1 kruto nepomerljivo). Time, naponi izazvani delimino spreenim skupljanjem
postaju petina onih koji odgovaraju krutom spoju:
f sh = 0.2 Ecm( t ) sh . ..............................................................................................................(6.25)

Ovde je s sh obeleena konana dilatacija skupljanja, a teenje betona (skupljanje i teenje se
simultano realizuju) je obuhvaeno preko (6.24).
6.8.9. IZVOENJE I ODRAVANJE PODNIH PLOA
Podna ploa se, idealno, izvodi nakon to je gornja konstrukcija izvedena, obezbeujui da
proces izvoenja ploe bude zatien od nepovoljnih atmosferskih uslova.
Ve je naglaen znaaj vrste, dobro zbijene podloge za trajnost i ekploatacione performanse
podne ploe. Nain i stepen zbijenosti podloge mora biti definisan projektom ploe. Osim
toga, od velike je vanosti obezbeenje dobro nivelisane i povrinski regularne podloge. Sve
neregularnosti ove vrste moraju biti otklonjene pre nastavka radova.
Precizno postavljanje oplate, posebno za vee povrine, podrazumeva upotrebu optike nivelacione opreme (laserske). Postavljanje armature mora da rezultira krutim, pravilno, prema
projektu, preklopljenim armaturnim koem, gusto distanciranim u smislu obezbeenja zatitnog sloja betona i razmaka izmeu ipki.
Faza betoniranja ploe je od najveeg uticaja na budue performanse ploe. Spravljanje betonske meavine, izlivanje i vibriranje betona, te njegovo ravnanje se realizuje u svega nekoliko sati, a od kvaliteta ovih radova primarno zavisi trajnost ploe i njene eksploatacione performanse. Zato je neophodno ove radove dobro pripremiti (kvalifikovana radna snaga, vremensko planiranje, izbor komponenti, dinamika radova i frontovi rada, kontrole kvaliteta...) i
izvoditi striktno prema projektu i planu. Neophodno je, meanjem i vremenskom organizacijom nabavke, obezbediti pravilnu konzistenciju betonske meavine prilikom betoniranja, te
njenu dobru ugradnju vibriranjem i kasnije prosecanje zaseka.
Znaaj pravilne nege betona je kod podnih ploa, zbog primarnog zahteva postavljenog po
irini prslina, i vei nego kod ostalih armiranobetonskih ploa. Izlevini pod treba zatiti od
prljanja i drati ga neoptereenim do postizanja dovoljnih vrstoa za prijem uticaja odreenih
nivoa.
U redovno odravanje ploe spada i rutinsko ienje povrine od prljavtina i produkata abrazije povrine. Ppoput ostalih armiranobetonskih elemenata i konstrukcija, podna ploa
mora biti izloena periodinim pregledima i, po potrebi, sanacionim intervencijama. Od posebnog interesa prilikom ovih pregleda je utvrivanje stepena abrazije, odranja regularnosti
povrine i stanja spojnica. Spojevi su, po pravilu, najslabija mesta i prva stradaju tokom
eksploatacije ploe. Ivice su sklone krnjenju i odvaljivanju komada. Takoe, zaptivni materijal
327
se vremenom troi i/ili menja svoje mehanike karakteristike (postaje krt) i mora biti obnovljen
s vremena na vreme, kako bi dilatacije ostale zatiene od skupljanja praine i komada materijala. esto se priliko izvoenja koristi meka zaptivna masa, a tvrom (ree ju je potrebno
zamenjivati) se menja nakon to se veinski realizuju dilatacije skupljanja. Konano, pregledima je neophodno pratiti stanje i razvoj prslina na povrini ploe i, po potrebi (vei otvori
prslina ili pojava krunjenja betona oko prsline), sanirati ih.
328

Betonske Konstrukcije - Prvi Deo - 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Betonske Konstrukcije - Prvi Deo - 6

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Betonske Konstrukcije - Prvi Deo - 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

6.

PLITKI TEMELJI I PODNE PLOE

6.1. KLASIFIKACIJA PLITKIH TEMELJA

Sl. 6/1. Vrste plitkih fundamenata:

6.2. FAKTORI KOJI UTIU NA PROJEKTOVANJE

Bruji: Betonske konstrukcije u zgradarstvu

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

Sl. 6/3. Raspored kontaktnog napona u zavisnosti od krutosti temelja i tla

Ukoliko se na temeljnu konstrukciju prenosi ekscentrino optereenje temelj treba centrisati

atacionih optereenja, a cilj je obezbediti da maksimalna naprezanja ne prevazilaze doputene

6. Plitki temelji i podne ploe

Sl. 6/4. Tampon slojevi ispod temelja i zatitni sloj betona

6.3. INTERAKCIJA TEMELJ-TLO I IDEALIZACIJA TLA

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

6.3.2. WINKLER-OV MODEL TLA

tarski model tla.

Sl. 6/5. Winkler-ov model tla

Sl. 6/6. Diskretizovan model

Sl. 6/7. Temeljna greda na Winkler-ovoj podlozi

Svakoj opruzi odgovara pripadajua povrina do pripadajuih povrina susednih opruga, a

6. Plitki temelji i podne ploe

vreme praktino naputen, se pokazao izuzetno pogodnim u sklopu

Sl. 6/8. Okvirne vrednosti koeficijenta krutosti podloge [12]

Njegovom primenom omogueno je obuhvatanje interakcije temelj-tlo proraunom jednog

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

deformacija. Za tana reenja ovog problema potrebno je upotrebiti komplikovan matematiki

Sl. 6/9. Najei oblici temelja samaca

6. Plitki temelji i podne ploe

Sl. 6/10. Linearna promena napona u kontaktnoj povrini

Sl. 6/12. Dimenzionisanje temelja samca i proguenje armature

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

Sl. 6/13. Geometrijske veliine potrebne za kontrolu probijanja temeljne stope

Sl. 6/14. Armiranje temeljne stope i u gornjoj zoni i ankeri stuba

Sl. 6/15. Temelji specijalnih oblika

6.5. TEMELJNE TRAKE

6. Plitki temelji i podne ploe

Sl. 6/16. Uobiajeni preseci trakastih temelja

Sl. 6/17. Momenti savijanja u poprenom pravcu trake

Sl. 6/18. Kosa armatura za prijem glavnih napona zatezanja

Osim efektima izazvanim momentima savijanja, u poprenom pravcu, usled transverzalnih

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

Sl. 6/19. Tretman dela temeljne trake iznad otvora

6.6. TEMELJNE GREDE I ROTILJI

Sl. 6/20. Uobiajeni popreni preseci temeljnih greda

Sl. 6/21. Prepusti temeljne grede

6. Plitki temelji i podne ploe

Sl. 6/22. Neke mogunosti oblikovanja kontaktne povri

Sl. 6/23. Primena Winkler-ovog modela tla

Ipak, za preporuku je primena sloenijih modela tla od navedenog - konkretno, Winkler-ova

kog graevinskog objekta.

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

Sl. 6/24. Ekstremni sluajevi odnosa krutosti temeljne i gornje konstrukcije

Sl. 6/25. Usvajanje merodavnih momenata za dimenzionisanje grede

6. Plitki temelji i podne ploe

Nakon to su poznati uticaji, temeljne grede se u podunom pravcu dimenzioniu i armiraju

Sl. 6/26. Armiranje kontra-grede povijanjem ipki

Sl. 6/27. Nezavisno armiranje gornje i donje zone kontra-grede

Sl. 6/28. Povezivanje temeljnih greda ili traka poprenim ukruenjima

Sl. 6/29. Temeljni rotilj