EvcENIA Baric “Zayod za exe TFF, Zagseb| IMENICKE SLOZENICE § GLAGOLSKIM PRVIM DUELOM U élanku se, na osnovi preoblike i rorbene analize, isu straktura { znacenje t2v. imperativnih slozeniea. Opis po- ‘azuje da u njthovo} strukturi nema imperativa i da je njt- hoy drugi dio dvojak, zbog Cega pripadaju razliciim sloze- rnickim trorbama. Isti¢e se da th slozenica imamo spojnik “i, da one uglammom oznacuju osobu, | 10 tako da tznose iezina bitnu karakteristiku, dase uglaynom upotrebijavaju iz podsmijeha i poruge i da je u nih bimo urvrdit i frazeo- losko znadenje osnoynih rjec. 1, Prema morfoloskojpripadnosti prog dijlaimenitke sloenice mogu se pode Ji v ove skupine: 2) imenigkeslozenice simenickim prim dijelom (romanopiac, djecoiubac) »b) imeni¢keslozenicespridjevskim prvim dijelom (twrdosa,stolnotenaé) 6) imenickeslozenice s bojaim prim djelom (treobranuced, proskolc) 4) imeniske slozenice sa zanjenickim prvim djelom (samoraannune, samo- upraliac) ©) imenitke slozenie + glaglskim prvim dielom (nezmabotac, mate, paz suse), 2. U skupini imenitidh slodenica s glgolskim prvim dijelom najbrojie su one Slotenice koje ispred drugog dijela imaju samoglasik i, dakie placidrue,ipicurura, sadigep. Te su slotenicenajeie oznaéavane nazivom imperativne slozenice. Nazi govos da bi pv, dalle plagolsi dio th slozenica morao bit uw nekoj vets imperativom 3. Navodi ih i nabraja veé V. Stef. Karadtié." O sjima govore D. Daitié? i T. Mareti,? pa J. Zivanovis,* St. Ivle* i A. Beli a nave se njima pozabavio M. Steva- * Dunia, abn 28 godine 1828, 102-103. 2 Oumovesepskoga i hrvatskog jek UBiograda. Idan tampa Drie ftmpacii 1876. ® Gramatea | stlisticahivatskog i sepskoga kllomos jezik, Zag 1899, 19312, 1963, nso) SoHH® Hes w spskom jerk, “Gs Spas ajonke alae” 68, Beognd 1904, # "Neito onecima sodenima s nas, "Nastaval vse" 15, Zagreb 1906/7, 25-527 * Savremeni srpukohratsi kxjidevaijevik, I! deo: Nauka o gradenju rll, Nanéna ksi, Beograd 1949. ze 7. BARIC, Imenike Hoenie slaglikim prvim dslom RASPRAVE 6:7(1980-1981) novié.? Nalszimo th u gramatikama Braboc-Hraste-Zivkovsevoj* Paveli-Vinceovoj? 1 ‘Tetak-Babiéevo}"® Za njhov prvi dio Danii anos! dva mien, Na primjeraslozenica rmolicbog i mrs-petka (rstavjanje je Danitevo) kaze: “pra pola... moze biti takode tree ie jedn, sad. ve" (te. 6), “au ostalia 2a koje bi se moglo mit da su take misim da je pra pola impecativ” (str. 9). Marti takoder smatra da j to imperatv, “ai bez zapovjednoga znatenja” (tr. 365), odnosno da je sijed 0 znacenju “participa sadainjes, 1 (katkad) prodog .., na pr. cstkuéa ne znath: cist! kudu, nego: (ens) esteda ku | ‘4. Zaito je w takvim slozenicama imperativ, a zao nije znacenje imperativs 10 nije do danas dovolno protumaéeno niu naioj niu slavenskoj lw indoeveopskoj gramatil” (iad, str383). Da je pri di tih slozenice imperativ satu se i Zivanovt, i Ive, Belié. Zivanvie:“Slozene jet u kojima je prva ij’ imperati” (sr. 197), vie: kom poait Koi imaju imperativ u prvom diel” (sr. 525), Beli: “Naroéity grupu ne impe- rativn slozenico” (str. 38). Stovanovi, dav histonct popleda na te slozenice, upomo brani ne samo oblk nego i znaéenje imperativa u njihova prvom dijelu. Pri tome se shai vi argumentima: 4) oblik imperativa:# je “gotovo uvek 2avrni las toga dele ov slozenia,dakako 1 kod plagola koji u osnovi prezenta nemaju, i nikad aisu imall ovaj nego neki drul vokal” (tr. 13) 1) naglasak imperativa: “pei (6e) deo slotenicao kojims govorimo, bar w srpsko- Innvaskom jezik {akcentom slaze simperaivom, anes prezentom, misim —u suésje- vima gde ova dva slagolska oblika nemaju ist akcenat” (sr. 1314), da bi nekoiko rede nica Kasnje u vezi § akcentom dodao: “Narocito je oznaceni akcenat (kratkouzlazni akcenat na slogu ipred i, E.B.), spskohwatskom jeziku,postaozajedaickom osobinom. svih th slotenia, i bez obzira na to da li odgovarajuti imporativ ima taj il ddrugi kakav akcenat” (jstakl E.B). €) kvalifikatimo matenje imperativa: “A najpouzdanji doksz dau prvom dela aijhows (i, th slozenics) imamo imperativ za nas s1 neka znaéenja ovogs glagoskog oblika (at. 14), odnosno “Ynabenjakvalfkatimog karaktere” (str. 17). U Brabec-Hraste-Zivkoviéevo} gramatici te se slodenice dele w dvi skupine: u attibutne i objektne slodenie. Za prve se kale: “Pri dio slofenice je glagol impe- rativa, ali taj imperativ w suzbi participa”, aza druge: “Pre dio slozenice glagol u imperativa, ali taj imperativ ne zna¢i zapovied, da se radaja ima dav, nego znadi samo vienje glagolske radnje” (str. 174). 8. Pavel navodi da te slozenice nastaju iz ‘veze predikata | subjekta {iz veze predikata i objekta. Za jedne i druge kaze: “U jednima 7 tmaperativn slodeive, “Nat jx, n.. VIL. 12,1956, 6-184 Sarementspskoherat- ski jen 1, Nauéno deo, Beograd 1964 song, 7 Gases eas psn Il seronsenen dn, Sto hls, Zab ® Senin sayjtnk sgramatikom, Matica hvatska, Zagreb 1971, 331-446. 40 Preped gramatikehratkog kalifmog jerks 23 omovne i dre ikole, VI, preradeno inds- ie, Skolt Ky Zaere 1973, 8, BARIC, Imeni&kedotenice «agolikim prvi d¥elom RASPRAVE 6-7(1960:1981) od tako nastalthslogenicaglagol se nalazi u prvom dijlu u obliku imperativa” (sr. 402). U Sy, Babiés citamo: “Ako je prvi dio glaglski, onda moze zavriavati na samoglasnik Gtr, 142). 4. Sri opisivat ovih slovenica, kako smo vidjeli, zadr2avali su se sumo na njhova prvom djlu,iako je sintakticki odnos dijelove th slozenica navoden (Zivanovié, Steva- novi, Brabec-Hraste-Zivkovic, Pavesic-Vince)."" 5, Prouavajui imonicke slogenice nesufksalne worbe,** nlsam mogla 2aobiti ‘ove sodenic jer njihov drugi dio ima oblik Iksoma. Mojo tadsnj zadatak bio da, po, utvzdim je Htaj eksemski oblik zaista ufao kao leksem u te slozenice il je naitao u tvorbenom procesu. O tom je zaklutku ovislo Kojem fvorbenom natinw pripaaju slotenice. To moglo utveitl samo pomotu preoblike, §. pomoéu semanteke anaie Drugi je zadatak bio uvediti da i je njhov prvi dio dosta imperativ ii v nekoj vezi s mperativom, ii je to koji drug slagolskiobli, sto se takodee moglo uvrditt pomou preoblike 6. Buduéi da te slozenice uglamnom oznacavaju osobu, i to podjednako musku i zensku osobu,"? u vetini preoblika trebali bismo imati dvojaku oznaku: ongj koji i ona koja. lz prakticnih razloga navodi se: osoba Koja... lozenice s oznekom osobe jednog. spola u preoblici: onaj koji. ii: ona koja. vlo su rjetke, njih nekoliko u ovo} gradi: Cistkuéa, gaziblaro, kupivojska, muzikrava, pleikosa, syrzibrada, sorzimantija, Osim slotenice cistikuéa sve oznacavaju musku ofobu. Takva raspodjela znaéenja wyjetovana je vanjskim oznakame: sorzibrada, sorimanciia, socijanim oznakama: eistikuca (2ena je bila domatica, spremacica), gaziblato, kupivojska (mauSkarac je bio Sinovnik i skuplja® vojske), 2 ako nije bio za muSke posiove rugalo mu se: muzzikrava, ili ako je pleo kosu, Sto je za muskarca neobiéno, bio je nazvan plevikosa voznaéna bi mogla biti siozenica mustidrk. Naime, ona bi mogla oznaéavati samo ._ mutk osobu (zbog imenice brk), ali bi mogla oznaéavali { osobu obaju spolova ako se ima u vidu izraz omastiti brk/ovje i njegovo znacenje “dobro se najest’, to je ovdje | odabrano, Slozenice koje oznatuju napravu, ili ito drugo netivo, npr. sadigep, imaju w preo- blici: ono... Slozenica razbibriea oznaéuje i osobu i pojam, apstraktan ili konkretan, pa ia u preoblict i: osoba... i: ono. Poscbnom se Gini slozenica pamtiviek (u AR: vilek koji se pamti; u RMS: samo w prilotkom izrazu: od pamtiveka otkad fudi pamte, odiskona, odvajkada, oduvek. Mote lise taslotenica protumatiti? 11 U Priruéno gramatet hrvatskog kajernog jeika, Skolika kien, Zagreb 1979, u koe} sam iar dio Tiorbe ree (oxi odes Tort gagou) te se slodencs Spo Jt 20a ‘hove tyorbena struktora jo ie bla dovlio Jase. 42 V,o tome u mojoj kia “imenitkeslotenice nepreksalne I nesufiksalne torbe" Hivasko ‘loioo dasto, sv. LT, Zagreb 1980, 23-30 49 Tek sjtkepostoje u nos Koi W mogao biti mock, apr. wtbep — wrvepka, 19. BARIC, Imenike dodenie saglik prvendelom RASPRAVE 6-71980-1981) Sinonim za izraz od pamtvijeka jest izaz otkako je svifeta i vjeka, koji je tautolo ‘ki spoj imenice svife sa znatenjem Tudski vijek, 2ivot"(AR s.v. 1. svijet pod g.e) i ime- nice vijek sa znatenjem ‘zvjenje, tvot, Covjegji Zivot (AR s.¥. vjek pod a.) pa bismo slozenicu pamavijek mogl protumadit i kao ‘aijeme otkad postoji udski Zivot, otkad se on part’ Zbog specifiénostiovihslozenica wz preoblike, koje sada navodim, daju sew zagra- osoba koje bjti od suijeta (RSANU: onaj koji izbegava svet) ‘risipeta > osoba koja brusi pete (RMH: indiv. ong} koji bj, kukaviea) ‘ofepidika > osoba koja cijepa dlaku (RMH: = cjepidlater, a pod cjepidlacar ’ons) cfepidlaka koji do nasitnith pojedinostistrazuje i ono sto nema vaznost,stnicar, Irititar do sitnica, formalist’) ‘ona koja sti kuCu (RMH: 2ona koje Esto drzikuéu) etsthuca dériktpa + osoba koja dere Klupu (RMB: pogrd. slab uéenik, isp. iupoder) dérikoza > osoba koja dere kodu (RMH: gulikoza, globadeija) ‘iziblato + onaj koji gazi blato (RMH: podr. mali Covjek, mall Sinovnik koji se pravi vazan;isp.kalogaza) ‘sézivjera =» osoba koja gazi vieru (RSANU: indiv. onaj koji gazi veru, koji ne odraava re8) ‘fonivjetar > osoba koja gon! vetar (RSANU: 1. v. vetropc, « pod vetropir Takomi- slen, nepromi_ijen, nestalan Zovok’) gilikoia _ osoba koja guli ko2u (RMH: gramdljv Covek, grabljac, otimag, zle nal, lihvar; sp. deriko#a) Ispiéasa > osoba koja ispija Gate (RMH;: ona) Koji moze ispiti mnogo alkoholnog «pita, kote sklon piu) ispiéutura > osoba koja ipa Guture (RMF: kao uz ispiéafe) isjedipdgaca > osoba koja izjeda pogace (RMH: izelica, prozdsjivac) ‘késiprst ~~» prstkojim se Sto kazuje (RMH: digi prst na ruc, do pales) Kazipnt + ono Sto kazuje put (RMH: znak koji pokazuje pravac puta ii ceste, putokaz) keitiruka Taka koja kazuje smjer (RMH: kow. putokaz u obliku ruke) 4 pote su ulavnom iz Rjednika Mate hrvatske = RMH i Reka Mati espske = RMS, 4 ried iz Recntka Srpske akacomie muka | umetnosti = REANU 1 RieénikaJugosvenikeakademge ‘mano! junjetnort = AR, U ola nlsuuximano stones oznakom pokransa) jee eve ostle Potnrde wrimane st ramnopravao. Cj ovoga popis ne svebatwatnost grade ntuknicom Je prone fen I enh naglask i koe J vidio date slotanceuglarnom ima kratkouzlaminaglaetk() pad sedinjee 1, Neke se stodeniceJavfju ao naga paras: clepidaka | eépilak, ral | ‘ld. Kratos naglasak(°) ima wie, a nalasak na seijem all ao pate cepa fs, Naglasak ma obs dela maja sfzimdn,wordae, sda} jes, nagisak na rigor de, al Kao parja, maj yuibdina, weirs, nabdsng, sno na rugom de ljodipdgate lie, U Pavetie-Vinceovo grumatil (do Je Paveiey) toslodn! drug lo doen jo nose) slofenios raglan: lipetnua, fedipdgoca, ucbttne, rimane. 20E.BARIC,Imenigkedfenice s globin prvia dion. RASPRAVE 6-705 braidikese aidibaba aipivojska tipas Leeivitar liilinac omigora Womivae mmastibrk mméstigrio mézicizma mazizdjela metictema mlétipara litisuma maltboe imisipeta ibzisvijet ruitikaso smiinar mitivoda micilrava nibiguzca rion ipnieuta altos lke 83) oxoba koja Krade kes (RMH: onaj Koji krade kese,kradivac, upeds uw istom rjeemku ima i kesokradica) baba koja stalno kudi (RSANU: v. Kudilca, « pod hudiia Yona Koja ui, nazi zamerke /nekom/, lofegovort/o nekom/’) ‘naj koji kupivojsku (RMH: onaj koji kupivojsku) ‘soba koje loti kao pas (bez glave) (RMS: I vetropir, vetrenjak) ‘soba ko let kao vjetar (RMS: vetrogonja, vetropit) ‘osoba koja lite Ionac (RMS: prezr. Eovek koji se poni2ava da bi sckao netiju naklonost i koristi od toga, ulizica, udvorice, 6ankoliz) Zivotina i osoba koje lori goru (RMS: I. nazi za kozu koja severe po 01, koja lomi goru; 2 fig. osobaspremna ne sve, pustloy) + osoba koja Lomi vrat (RMS: ona kofilomi vat; ig. odvise smeo; besan /o konju/) + osoba koja voli (o)mastttbrk (RMS: podr. onaj koji voli dobro da po- jede/da omast brkove/ ; €ankolz, izeica) + osoba koja voi (o)mastt grlo (RMS: ona) koji voli dobro da pojede / da mast. goo; eankoliz,izeica) > osoba Koja mate (nekom) tizme (RMS: Koy. pej. éankoliz, uliica, udvorica) ~ osoba koja izmanuj (obliye) zdele (RMS: kov. pe Sankoliz, uliiea, udvorica) ‘soba koja mete clzme (RMS: kov. pe. staé dizama) soba koja mlati pare (RMS: onsj koji zaraduje mnogo novace /obiéno na lak natin/) ‘soba koja mlati Suma (RMS: pogrd. vetrogonj, vetropi,ludak) ‘soba koja se moli bogu (RMS: Salj bogomoljac) ‘soba koja mrs petkom (RMS: osoba Koja mrs petkom) ‘soba koja mrzi svijet (RMS: ona) koi mrzi jude, mizantrop) ‘soba koja muti kafu (RMS: ong koji pravizbri,smutjivac,spletka- 105, inrigant) + osoba koja muti mir (RMS: onsj koji mati mit) csoba Koja muti vodu (RMS: a. onaj koji mati vodu; b. fig. onaj Koj ‘otezava stuacju,onaj koji voli, Koji hose da zbuni, mutiksis) ‘ona Koji muze krave (RMS: Covek kofi nije za muike poslove) foroba koja nabja guzcu (RMS: vulg. ona Koji volt da jede na tu ra un, mukte, muktas) = osoba koja je nadsla (nate) knjgu (RMS: poluobrazovan, nedouten ovek) + osoba koja napinjegusu (RMS: pe. ona koje nape gu8s) = ono Sto pali kot (RMS: ist) oxoba koja pai kuée (RMS: ona) Koji namemo pali tude kuce, potpa- vas) + + eid 4 a a. BARIC, Imenike dodoniespagolikim prvi disom RASPRAVE 6-7(1980-1981) pimtiviek vjek koi se pamti (AR) pizikuca > osoba koja pazi kuéu (RMS: ovek koji pazi na kuéu i na red w njoj, domar,nastojaik kués) pisitnla ula s koje se pai (RMS: neob, kula& koje se moti okolina, osma- uatnica) Disttorany > soranj§ kojga se pari (RMS: neob, Loran skojega se osmatra, mots okolina) ‘eeibray > osoba koja pete brava (RMS: onal Koj okrese,obtée brava kof se pets) Péctrakija > osoba koja pete raklju (RMS: neob, Govek koji se bavi pesenjem ral) Dlrvarra > osoba koja peu vatru (RMS: onaj kot pr vat, zanesenjak) plevidrag > drug koji skim pova (RMS: ongj ej snekim zajedno peva) plicidrag > drug koji s kim plage (RMS: drug u placu, u Zalosti, u nesreci) pléeidtga > drug koja s kim plage (RMS: Zona platirug) pletitose > ona) koi plotekosu (RMS: 6oveksupletenom kosom) priliveda > osoba koja se preleva kao voda (RMS: besposicar, sept, brbljavac, a trebalo bi prevrtljivac’*) prispetia > osoba Koja kome priiva pele (RMS: 1. nametjiva, donadna osobs; 2, indiv. nove, nespretan Govek, Sepa, okleval, skanerlo; 3. ona) ‘oj nekoga podrtava i kristljubls, pritepak) probigora _- osoba koja probijagoru (RMS: Eovek nemizna duba,probsve!) probimifet > osoba koja proija svijet (RMS: protuva, kitica, pustolor) Pinioke > ono Sto punt fake (RMS: kart. ga karat) récbibrigo > osoba koja razijabrigu i ono So razbja brigu (RMS: 1. razonoda, za tava, uveseavane; 2. . ono Sto sluti za razonodu,zabaru, Sto pruta zadovijstvo; b. onaj, ono sto nekoga razonoduje, teli, uveseljava; 3. /u atebutskojuzbi/ Koja razonoduje, koja przs zadovolstvo) razbighz > ono na emu se moze razbiti guz (RMS: Salj. poledica) rizbivojska > ona} koji razbia vosku (RMS: ona} koji razijavojske, pobedonosn ratnik) rizwzigna osoba koja razvrgava igra (RMS: ona koji var ira, drutvo) rikiigrad + osoba koja rudi grad (RMS: buntovnik, revolucionar) rriimor > osoba koja rusi mir (RMS: ona koji ro, naruava mit, kojt seanva Fainar ered) iirnd > osoba koja ruil neil trud (RMS: Indy. ona Koj ull, unittava tual vritsitrnd trud) skécibuba + vjerojatno buba koja skate (RMS: mn. opéti naziv za insekte iz poro- dice tdokeiae, kind) 45 Usp, Jeik XX, 1972-1973, 57.1 $B,aie K, Pranjié kab". bo ‘dima, put ti sto ek: bio prelivoda” | "oudul cudnim poiueiim provrtijiveem. 2. BARIC, Imenike sodeniesglaglikim prvim dem RASPRAVE 6-7(1980-1981) skocidjevojka djevojka koja skace, Koja je hitra (RMS: 1. brza J okretna devojka; skocimis smidibuba sorbgne soPeibrida soFaikapa socimintia sPeipop sizisloy sieislovo eilata tuctbatina tvebatina sisibaba wlaieep vitigne vitikapa vitirep vitivjetar vucibatina vicibatina vucimétla vcimetla ‘rucimjétina itcimjesina 2 devojka koja bez pritankaroditelja odbegne momku) = vjerojatno fo sligno miu Sto skae (RMS: glodar vrio duh straznjih ‘ogu Kojima se bz veto odbacue) > verojatno bubs koja smedi (RMS: 1. vista bine steniee koja luce zeprijatan miss; 2. pogrd. pakostan, zloban Eovek) > plod od kojegasvrbi guz i pojava koju tj plod izaziva (RMS: a fipak, plod div rues b,surbed koji se oseéa us émaru, ako se jede pak) > onaj koji svgne beadu (RMS: ona] Sto obs bradu Koj je rani ost vio da mu aie; raspop) > osoba koja svigne kapu (RMS: ig. ona] koji menja svoje poled, mix ‘enje,nazore) + onsj koji surgne mantju (RMS: onaj koji skinuo mantij, Kol se od- reko sveitenickog poaiva, kaluderstva,redownistv;raspop, raskalider) + pop koji je svrgauo mantiju (RMS: pop kof se odrekao sroje popovske ddutnosti urimantij,rspop) = osoba koja je svrgnulaslova (RMS: ona) koji je prekinuo zapoveto uve- aje kale) > lata koje tr; osoba koja tri da raznese lat (RMS: ona) koji pronos latisisplatitorba) > osoba Koja tuée batinom (RMS: ne0b. onaj Koji batin, bie, tase, emalosrdno postupa) ~ osoba koja tui kao baba (RMS: tuzakalo) ‘ono time se vadiGep (RMS: neol sprava kojom se vade Gepovi, zapa- fat) ‘soba koje vti guzom (RMS: on fi se neprestano vt, koji nikada ne mire, fg prevtljivac) coaoba koja vet! kapom (RMS: prevtvac) conoba koja se vt ko dao] smeta sep (RMS: rtigu2) ‘soba Koj se vt ko vetar (RMS: vetropir,vetrogona) ‘soba koja vue bat (RMS: posed. . besposliar neradnik, skitnicas neva, hula, nto, propaica) osoba Koja vue metiy (RMS: indy. pogsd. neradnik, besposlitar; sux seranja) 4 + bead + osoba koje vuée mesinu (RMS: indiv, poged. debeljko; pljanica). 7. Med navedenim slozenicama nema tvorenica slai-, nadri-(osim nadriknyjia) i azovie, ako $2 0 njima govorilo kao 0 slodenicama s imperativom v prvome dijelu.!® 16 sy, uti, v. bis. 28'E. BARIC, mene dosent ogo pvim ditlom RASPRAVE 6-7(1980-1981) ‘Radeti na imenitkim slozenicama nesuflsane tvorbe, dod sam do zakjueke da lt, nadri- i nazovi~ nemajyglaglsko znaéenie i da su zapravo modifikatori(peinaitlj) ‘macenja sie! us koju stoje uw tvorenicl. Oni su 2bog toga uvrten u prefs i tou pe {ke sa zaedniCkim znatenjem "azn, nepravi, toot!” laticar + lati, nepravi, toboza car nadriiecnik ln, nepravi,tobodnyi Ween nazovipolticar- Ina, nepravi tobotai poltcar 8. Iz preoblika navedenihslozenica(t. 6) moze se a) u vezi snjthovim prvi dij Jom b)u vais nihovim drugim dijelom vidjet ovo: 4) U nekih slozenica ovoga tipa imamo u preobliiglagolski obik nai, dakle obik koji lat na imperativ (npr. u brusipeta,pactuca, vrtirjetar), a w nekih gagoski lik koji ne zavrava na i, dakle oblik koji ne lei na imperativ (npr. u derikoze, kradikesa, placirug) i koji nije mogao uti u slozeniu zajedno stim nego ga dabio w Worbenom process. Prve su slozenica brojie. Glagolski oblik koji zavrava na i u preoblici nije imperativ nego prezent. Cak i u slodenici khwidrvo moguée je govorti 0 prezenty, ai pokragenom: -+ptica koja kiju() drvo. Takva je i slozenica zavrckola ~ osoba koja za- ‘ree Kolom, koju Maretié navodi s apostrofom: zayr"tola (¥. dale u ovom odloml). U slozenicama kljdno | zayrékola imam nulti spojnik(-9-). U slozenicl pjevidrug i clepilaka prvi se dio ne podudara nis prezentom (cepa, pieva), ni simperativom (cepa, pjeva). Glazomno nesaganje izmedsglagolskog lika prcoblici{ glagolskog lika u slofenicljavja se iu drugim slotenicama, npr. u raspikuéa (G osobi koja rasipa kueu), w uctbatina (+> otoba koja vude batinu), raziraigra (+ os0ba Koja razrgava iu), spicuture (+r osoba koja ispija Cutut). Shvaéane alagolskog dijela th slozenica kao imperativa uévestl se, najyfrojataie, na osnovi upravo navedenih slotenica,u kojima e prvi, slagolski dio poklapa glasoyno s 2.1. Jd. imperativa, U vezi s tim zanimljivo je Maretigevo mijene u 1. id. Gramatike “Sva je pili, da ‘su tznsjpie u ovakjem slozenicama bil glgol, koji du u1V. stu, kojima se osnova sviuje nai, na pr. Estikuéa, drdzivaska (spor. eis, drézit); tu oblit Gist-,dradi- upravo su osove glagolske, a narod ihe po malo poteo osjéati kao zap. kad se to osetanje utvdilo, onda su mogle nasa niet kao: kljjdrvo,koz’bala (ny, kosibase), nazdvirdd, razvzigra, vicbatina, zaviekola (tko zavrée kolom), gdje je ‘rv dio pravi praveai zapowjedni natin” (st. 368). Toga zbog prhvatanja partcipskog ‘matenja prve slofenitke rijeti, vile nema u drugom izdanju. Marctié je, anati, {dale razmijao 0 tint slozenicama. AnaloSki uzorak iz prvog izdanja bolje je sefene, ali je nazalost naputteno, Analogs je prisutna i pi pojvi slodenice pjerkiug (prema plact- drug). U worbi th sozenica snalotka je tvorba velo iaazita 'b) Drugi slofenitki dio u preoblikama rijetko ima svoj osnovni, nominativnl lk: drug padres, hula poze, prot w Katirst. Cee se java akuzativu: lato onaj koji goz blato, pazikula > kula s koje se pazi — slozenice u tijoj preobici nalazimo samo potpuni izraz drugog dijela: placing > drug koji skim place ~ slotenice u dij preoblici nalazimo samo potpuni izraz prvoga dijela: pazikuce + osoba koja pai kuéu, mutikafa-+ osoba koja muti kas = slozenice u ‘joj preoblici ne nalazimo izraz Koji se potpuno poklsps snjthovim Aijelovima: deriklupa -» osoba Koja dere Klupa, ispicunura > osoba koja isplja Gut _Prisipertia soba koja prisiva (nekom) pete, ucibatina > osoba koja vuce batinu, ‘Niihova tvorbena analiza izgledala bi ovako: gaxiblato: gazi-blato pezikule: pazi-kula lacicrug: plat-indcug peikuéa: pazi-kut-e ‘mutikaia: muti-kat-a deriklupa: der-i-klup-a inpieutura: ‘spi-cutur risipetja: pris-petl-a ‘uetbatina: vuci-batin-a Od izraza u preoblici najvite se udaljuje tax prooga dijla slotenice reibaina ‘Takve su i slozenice pecibray, pecrakia,sorzibrada, tueibatina... 10, Na osnovi navedenih tvorbenih analiza ilazi da bite slodenice nastajale razlii- tim tvorbenim naGinima: stastanjem: gazi-blato; pazi-kula 48 pvt drugl do ne upotrbjevam one w stogo tvorbenom sis 25E.BARIC, Imenike dodeniesglaglskim prvim dielom [RASPRAVE 6.7(1980-1981) slofeno-nesufiksalnom tvorbom: plag-i~drug srastanjem i sufksaciom: pazi-kué-a, muti-kat-a slozeno-sufiksalnom tvorbom: der-i-Klup-2. Preostale slozenice: {spicurura, prsipetlia, ucibatina ne ulaze ni w jedan od nave enih tyorbenih natina. Problem se nalaziu njthova prvom dijelu. Ono sto u njemu mo- ‘emo prepoznat jst infinitivna omove svréenog pamjaksa nesvréenog glagoa, di prezent imamo u preoblic: spa): ipia, pris: prifiva i imperativ glagols yuct: uct : prez. sue, Nizovl isp, pit mogl bi bit { morfolo8d analosk likovi, u ovom sluéaju impera- tiv, all bez zavrinog f: ‘sp(), pri. (Usp. i citiano Mareticevo misijenje o tome, t 8.) U puilog tome svakako ide Cinjenica da u precblikama tih slozenica, ito je vet receno, ‘nema imperstiva, Slozenice pa ispicurura, pritipettia i nucibatina pripadsle bi sku slotenica. 11, Potreba za Sto jednostavnijim opisom slozenica s morfolog iti prvim die Jom, dakle za Sto manje Worbenih natina, nameée pitanje: ne bi lise u svim tim slozeni- ‘cama (jzuzev analoskih, a mozda i u ngjima) mogao w tvorbeno} anali izluditi ~~ kao spojnik i tako u tvorbi tih slogenica imati samo dva tvorbens natina: slozeno-sufiksalni j slozeno-nesufiksalni. Da, kad se tome ne bi opirale slozenice tipa gaiblat, kiiwidrvo i sve potencijalneslozenice s akuzatlvom st. roda uz prelazn glagol. analosiih, 12, Sra dosadainja razmatraaja ovih slotenica, kako je ve na poset istaknuto, odnosila su se na njthov prvi dio, Tek kad se potelo slozenice razvrstavati prema tvorbe- nim naéinime, trebalo je uzimati v obzir{ ajihov drugi dio. Pri tom su odlueujuéu ulogy ppoéele dobivati preoblike i tvorbena analiza, pa mehanicko razvstavanje slozenica u Slozenice nesufiksalne tyorbe zbog leksemskog lika njhova drugog dijla nije bilo prihvat Ijivo. Tako 1 slozenice tips placidrug i slozenice tipa deriktupa nemaju istowrsnu preo- biku, pa prema tome ni istu tvorbenu struktura, sto je ovdje u tyorbenojanalzii poka- ‘ano, a t0 znaéi, ponavljam, ne mogu biti slozenice iste tvorbe. Placidrug je slozenica nesufiksalne, a deriklupa slotenice sufksalne tvorbe. U slozenicu placidrug drug je dio (leksem drug) usto kao leksem, 2 u slozenici deriktupe leksemski lik Kupa nastao je w ‘worbenom procesu pomoci sufiksa ~2. On se istna,glasowno poklapa sleksemom kiypa, ali nema znacenje *klupa koja... Prema tome, ako u analii suiksalne izvedenice o zna- enju ovisi koji Ge biti sufiks (biser-nica 'skoljka’koja stvara bise, bisem-ica ‘biserna ‘Solfka’), onda i u analil slozenice o znaZenju ovis je ito slozenica sufiksale ili loz rica nesufiksalne tvorbe. 13, U slotenica nesufiksalne tvorbe (placidrug) i u slozenica sufksaine tvorbe (deriklupa)-iluéen je u worbenoj analzi vokal / Koj stoji na granicislozeni8kih dijelova { poveauje th u jednu morfolosku i sintakticku cjeliny, ato znadi da je spojnik 14, U Prinaénof gramatiet 1 se joS ne spominje kao spojnik, ali je ostavjena mogué- ost da medu dijelovima slozenice kao spojnik bude i koji drug! samoglesnik osim samo- 6#8. BARIC, Imenike Hodenie»pagoikin prvi dGelom RASPRAVE 6(1990-1981) ‘lasnika 0: “lzmedu prvog i drugog dijela slozenice obiéno se nalazi samoglasnik koji spaja oba dijela u jedan pojam. Najéesée je to (istakla, sada, E.B,) samoglasnik 0...” (Gtr. 233). U menickim slozenicama nesufiksaine .. porbe i je iduten ua slozenicu lacidrug, dakle wz slotenicu nesufiksalne worke. Uz ostale se o njemu nije govorilo jet one nisu bile predmet toga rada, nisu dakle, prema definicjl slozenice nesufiksalne ‘vorbe, ulazile tu skupinuslozenica, 15. Slotenice s leksemskim likom drugoga dijela uglaynom znaée osobu, i to podjednako musku i ensku osobu Sto bi, kako je vet reCeno, trebalo doi do izzazaja 1 dvojakoj oznaci u njhovoj preoblici (brusipeta > onaj Koji 1 ona koja brusi pete), “Medutim, potrebno je naglaiti { da one ozna¢uju osobu tako da je karakterziaju, da ‘nose neku njezinu izrazajnu osobinu, neku njezinu uocljiva sklonost. Najéetée su to cosobine Kojima se podsmijavalo. Sta te slozenice nisu neutralne pa ne mogu oznacavati profesiu, Neutralne i ujedno terminologizirane dosta su rijetke. Usp. nadiéep > ono éime st vadi dep, pratibrod'? -» onaj koji pratibrod ili pazikuéa > osoba koja pazi kuéu, koje Je preporutena umjesto kucepazitej®® 16. U vezi s takvim znacenjem te slozenice imaju uza se (u! retnicima) dodatm ‘canaku: indiv. (= individuslno): brusipeze, kov. (= kovanica): meticizma, poged. (= po: agrdno): derikiupa, pode. (= podrughivo): gariblato, prezr. (= prezrivo): litlonac, pe. pejorativno): meri¢izma, Sal). (=taljvo): molibog, fig. (= figuratimno): mutivoda, neob, (= neobigno): pazikula 17. Cesto, takoder, imaju novo znagenje koje © udaljje od zatenje sestarih Ajlova. Npr. geziblato 'tinomiti’ spicurua‘pijanice’, ruspeta "uke, gonivjetar ‘smetenjak’, muzikrava “torjek koi nije 2a mutke poslov’. U veei stim javje sei jedno ‘lo bitno pitanje, ato je: jesu li te sve sloZenice danas motivirane, odnosno da lth treba opisivati kao tvorenice, Posebno se to odnosina tvorenice kao bruspeta, derklupa, goni- setar.. Nato pitanjene treba prenaglo odgovoriti Kriterl daje tvorenica ona rijet koja je jana i svojim irazom i svoj sadriajem, odnosno ona koja Guva raz sadr2a osnov- nih rijti, nije 2a sve imenice dovoljan jer e ne mote primijeniti na sve one imenice kojima je prvi dio prepoznathjv kao glagolski. Poveénim pristupom vecina bi seth imenica codmah mogla oznatiti kao nemotivirane i ikljuit ih iz torbenog proutavanja, kao ove maloprie spomenute. Medutim, rje8 je ovdje o jos negem. Naime, nihove se osnovne sijeci veé upotrebjavaju u novom, pomaknutom znacenju, kao ize. Na primjer rast pete "ijetati’, derari Kupu "biti lo8 usenik’, gui Kotu ‘pjadkat,globit’,gonitvjetar kapom “adit uzaiudan pos’. Ovdje bi zapravo bila njeé 0 motiviranost frazeolotkim :naéenjem osnownih rec. Ta frazeologizacia zahvata naestejednu osnovnu ree, prvu 49 EneklopeijaLeksikopmafskog zavods, Zagreb 1969, st. §, pod pratibrod: (kulae pati lyod.., riba iz porodice gajurca... Udruzyje ss morskim psima =f pratt brodove, (stkla EB. 39 Seta savjotnik pod hudepetiey.. BARIC, Imenike sodenie«plagolitin prvi diplom RASPRAVE 67(1980:1981) {il drugu, ali mode zahvatiti i objerijeti. Najeesta je ipak frazeologizacija glagola, dakle prvoga dijela. Na primjer brusii u Brust pete ill zat u lizatl Ionac, Hk derati w deratt ‘lupu, To su zapravo leksemi koji ne pristaju jedan uz drugi i dodatno se znacenje nalazi vvo¢ u samom izrazu koji motivira slozenicu. Osnovne rijeti nekihslozenica su Jeksemt kof pristaju jedan uz drogi nest! pogacu + ixjedipogaca, ispijati ae ~ ispicata, ali su i one s poaknutim znatenjem: izjelica, pijanica, Tako'bi ove slozenice satinjavale posebnu skupinu ne samo slozenice nego i ‘worenica uopée, dakle skupinu w kojoj je bitno utvrdit i frazeolosko znaéenje osnovnih ij, sdalim ili bi2im prijenosom. 18, Frazeologizirani irazi kojima su motivirane neke od ovihslozenica podsjetaju donekle na raze, takoder frazeologizirane: pala mu je sekira u med, naci se u nebranu ‘grou, Sveti na bijelu hijebu i dr. koji takoder imaju svoju kontekstualnu motiviranost. Zajednika im joi stlska izazajnost. Naime, pala mu je sjekira u med sa znagenjem ‘potlo au je dobro, posresilo mu sii nad se u nebranu grozdu sa znaGenjem ‘nati se u nezgodnoj situacii araZajaije je od upotrebe samoga znacenja, Tako su i slozenice brusi- peta, gonijetar, vtigus inxatajnije jer su stlski obiljezeije od imenica éja znatenja dobivaju, a koje takoder mogu biti stilski obiljezene, izrazajije su dakle nego plasiivac, besposlicar, nemirko. U prilog njhove izrazajnosti ide i rano nadimagno javljane tog slozenickog tipa. Usp. Patttieb i Platimeso iz 11. st. (AR). 19. Neke od ovih slozenica imaju torbenu paralelu u slozenicama sa spojaikom -0-, u kofih je prvi dio imenicki. Na primjer: deriktupa u kiupoder, derkoza w kozoder, ispicutura w Cuturoispilec, katiput u putokaz, kradikesa w kesokradica, lomigora u gor0- omnik, molibog u bogomoljac. Takve se slozenice sastaju u isto preoblici. Na primyer: erika one deripd —— soba koja dere Hp radikess Fens ga 0b Koja rade kese Jedino ipicumura i Cutwrolpllae nemaju istu preobliku jer pripadaju radliitim slozeni¢kim worbama: ispicutura slozeno-sufilsalno, a utorospilac slozeno-nesufiksal- no} tvorbi. Slozenica s glagolskim prvim dlijelom ima redoslied osnovnih rijeci: deviklupa > ‘soba koja dere Klupu, « slozenica s imenickim prvim dielom ima invereni redosied ‘osnovnih rijei: klupoder “> osoba koja dere klupu... U slotenici derikiypaistaknuta je glagolska radnja, a uslodenici kpoder predmet glagolske radnje. Prisutnost podrughivost saduvana jeu svim znaCenjskim pamjackma, Sto samo po- turduje duje.obifjezenost sadzzana u samim osnovnim rijecima, 20. Neke od ovis slozenica imaju tvorbenu paralelu v sufiksalnim izvedenicama, npr. isjedipogaca w igjelica, kradikesaw kradlivac 2B. BARIC, Imenike dodenie«plagolikin prvi dslom RASPRAVE 6-7(1980-1981) 21. Zettova prada? sugerra. da su slozenice s prvim glagolskim dielom mogle Amati | spojnik -0-, npr. ubozensce. Danas je uobitafna slotenia s imenitkim prvim dijetom: zenofubae. Tako i Zenomrzac, éovjekolubac,stetocinac, pai nove takve slo- Zenice: smolubac (Vikend, 24. 11, 1978, ste. 40) i djecomvzac (Vikend, 12.12.1980, sir. 23). Medutim, i slozenice tipa jubozensce imaju imensku osnovu u prvome djl 22. O nekoj posebnoj plodnost u ovih slozenica ne moze se govorltl. One su uyje- tovane situacjsi (nastajale su lz podsmijcha i irie se iz podsmijeha) izbog toga i njthova plodnost 0 tome ovisi. Ali vik se, u oksiru postojecih tvorbenih uzoraka, mogu ostva- siti nove takve slozenice 2? 23, Njihov drugi, imenicki dio takoder je karakteristi¢an, Najbrojaije su imenice koje znace dijelove covjecjeg tijela (peta, daka, ko2e, brk, kos, prs, ruka,vsat, glo, uz, guzica, guia, Saka), zatim one koje oznaduju upotrebne i druge predmete (Sata, Cutura, kesa, lonac, 2djla.. Klupa, batina..), pa domaée druge zivotinje (krava, pas, ora, bubs, mis) 2° 24. Mogi bismo zakljtiti: Slozenice o kojima se ovde govorilo tine posebnu supinu slozenia (ne samo imenitkih) i po svojoj struktur, i po svom znaéenju, i po upotrbi. U nih jedino imamo spojnk ~-,iznose bitnu karaterstiku ose koju o2na- ju, a upotrebijvaju se ulavaon: iz podsmijeha, porue. U nina je, moglo bi s re, sadtéan i stav stvaraoca slotenioe. Naime, one éesto iznose osudu netoga:guzijera, Aradikesa,eulitoza, pretjeranost u neGemu: pica, ispicuura,ijedipogaca. Za oznaks neke osobine moze biti i vse slozenica. Tako znaéenje “besposiéar, dangubs imaju slozenice goniyeter, rucimetls, mnatenje ‘skitnica’ slotonice probigora, probiljeska, robisiiet, a znacene 'previhjvac’ slozenice prelivod i wrikapa. Tek kad cznatuju radnju koju je potrebno viii na nokom objektu iaaze ia skupineobijeenthslozenica (pazikud,vadicep.).Zbog brojnost onih prvih najjeo- jatnje neéenaterminoloskom podrueju mot saz vetuproizvodnos. 2 Ro Zett, Belirige sur Geschichte der Nominalkomposits im Sertokroatchon, BOhlsy ‘Verlag Koln Wien, 1970, 138-318. Vt, 75-6. 22 Nor. pagzastupnik (I. Rios, 60 pripowjedaks, Zagreb 1980, 59), lerhepa (anim. fim 18.5. 1980), ruieues (nim. fry 26.4. 1972). Nona bismo mol previ potencelaslodenion lovimaris s2'znaGenem ‘ancsnjak’ koja ti bla motivsane ltarom lvl magia “anos Se neti ‘eostarivim, netelnin” (ap. RMS s-¥- saga). Od ove patencalne sions frezologizanim Znacenjem osowlh jel raze we oleniealovimuhe motiiena njtina u tamom odnos Tova mube, Usp. Stevanovic, Impectimesodenie, st. 10, poe seta sotenics navod i uma. 23 Usp. i M. Korobar, Za kompozitie vostaveni od pagl + menka vo makedonskata ante oni, “Makedonsk jazk” XXUI/1972, 139-140. 29. BARIC, Imes ke Modenie «plagoikin prvi dio RASPRAVE 6-7(1980-1981) Zusammenfassung DIE NOMINALKOMPOSITA MIT DEM VERB IM ERSTEN TEIL Zwischen den Nominalkomposita mit dem Verb im ersten Tell sind die sogennanten Imperativkomposita de zahlreichsten. Der Termin sagt, dass ihr erster Tei, den die bisherigen Untersucher dieser Komposita betrachteten, in Verbindung mit dem Impera- tivsteht. Durch Erforschung der Nominalkomposita mit éer sufilosen Bildung musste die Autorin auch diese Komposita betrachten, weil hr 2weiter Tel eine Lexemiform hat. Man sollte namlich foststellen, ob diese Lexemnform in die Komposita wie ein Lexem einge~ drungen ist oder in einein Bildungsprocess entstanden ist, In der Analyse hat sich die ‘Autorin. mit der Transformation geholfen, d.h. mit der Umschreibung der Bedeutung. Die Transformationen zeigen folgendes: 1, Im ersten Tell deser Komposita gibt es keinen Imperativ, sondem die Form, die an ‘den Imperativ erinnert und mit der Prasensform in der Transformation gleich (pazikuca + osoba koja pari kuéu) oder ungleich ist (kradikesa ~ osoba koja Krade ‘Kese). Die lautliche Uniberetnstimmung kann zwischen der verbalen Form in der Trans- formation und der verbalen Form im Kompositum auch grisser sein (svrzimancija- ona} koji serene mantiju), was auf die Anwesenheit der Analogle in der Bildung dieser Komposita hinweist ‘2. Nach ihrem 2weiten Tell sind diese Komposita zweiartig: bel nen ist das Ver: haltnis der fundamentalen Worte Subjekt — Pridikat (placidrug -> drug koji skim plage) und bei don andoren ist dises Verhillnis Verbpradikat ~ Objekt (gulikoza SS osobs koja guli kozu). Die essten sind Komposita mit der sufixlosen Bildung und dio zweite sind Komposita mit der sufixalen Bildung, '3. Bei manchen Komposita dieses Typs kann man das Verbindungsmorphem -i- besetigen, ‘Bei den Komposita des Typs brusipeta“kukavica, deriklupa ‘os ubenik’ ist wesent- lich die Motivation mit der pheaseologischen Bedeutung der fundamentalen Wort fest azustellen (dnusiti pete ojezati', deratiElupu "bil lo8 utenik’)