BIOS

od A do Z
Napisao: Andreas Winterer
Prevod sa engleskog: Dr Radomir Jankovi

Uvod
Osnovni ulazno-izlazni sistem (Basic Input Output System) - poznat i kao BIOS - nalazi se u
malom fle EEPROM memorijskom modulu na matinoj ploi. On je u obliku memorije samo za
itanje, ali moe da se prepie ili programira kada se upotrebe pravi alati i tehnike. Za vreme
podizanja PC raunara, procesor na matinoj ploi kao svoj prvi manevar uvek izvrava program
smeten u BIOS-u.
Kada PC besposlii kroz proces podizanja, sistem radi sporo, Windows "puca", ili hardver otkazuje, moda je neispravan loe konfigurisan BIOS. U ovom lanku, pokazaemo vam kako da
rukujete centralom vaeg PC raunara i uinite da vam sistem radi bre i bolje.
U odeljku pod naslovom "Osnove" objanjeni su temelji BIOS-a. Tu ete nauiti ta je BIOS,
kako moete da mu pristupite i kako da u njega steknete poverenje. U odeljku pod naslovom
"Kljuna podeavanja" objanjene su znaajne opcije BIOS-a sa kojima bi svaki korisnik raunara trebalo da bude upoznat. Napredniji korisnici e moda poeleti da odmah predju na odeljak
"Podeavanje BIOS-a"; oni e tamo otkriti kako da koriste skrivena podeavanja da bi aktivirali
neiskoriene rezerve elektrine energije, omoguili nove funkcije i oslobodili se "uskih grla" i
nekorisnih optereenja sistema.

Osnove
Kao prvi program koji procesor izvrava u vreme podizanja sistema, BIOS predstavlja centralnu
procesorsku jedinicu glavnim komponentama na matinoj ploi i daje instrukcije centralnom
procesoru u pogledu toga koji sledei program da izvri, kada se zavri kd BIOS-a. Po pravilu,
BIOS onda pristupa sektoru za podizanje sistema na uredjaju za podizanje, to moe biti
fleksibilna disketa, CD-ROM, DVD, ili vrsti disk. Sektor za podizanje sistema sa svoje strane
uitava neku vrstu programa za upravljanje podizanjem, koji pokree glavni operativni sistem za
mainu, kao to je Windows ili Linux.
Kada se zavri proces pokretanja, BIOS jo uvek nije obavio sve svoje poslove. Mnoge vrste
pristupa hardveru u PC raunaru u stvari obuhvataju da operativni sistum pristupi BIOS-u, koji
onda pristupa hardveru u ime operativnog sistema.
1. Verzije BIOS-a
Svaka matina ploa ima svoj sopstveni jedinstveni BIOS, koji je specijalno projektovan da
rukuje hardverom koji se na njoj nalazi. Osnovu veine BIOS Programa predstavlja Phoenix
Award BIOS, koji se javlja u dva razliita formata. Pronai ete i neke raunare na kojima radi
American Megatrends (AMI) BIOS.
Struktura BIOS-ovih menija i nomenklatura koja se koristi za opcije menija menjaju se od proizvodjaa do proizvodjaa. U stvari, BIOS meniji za dva uzastopna modela matinih ploa mogu
ak i da se razlikuju, u veoj ili manjoj meri. To objanjava zato ne moemo da obezebdimo
precizne opise BIOS opcija za svaki PC raunar koji poznaje ljudska vrsta. Svejedno, trebalo bi
da otkrijete da su sledea objanjenja, zasnovana na Phoenix Award BIOS-u u direktnoj vezi (ako
ne ba i identina) sa onim to ete pronai na svom sopstvenom PC raunaru. Ne padajte u
depresiju ako ne moete da nadjete neka od podeavanja imenovana na vaem raunaru - to samo
znai da se BIOS na vaem PC-ju ne bavi direktno odnosnim hardverskim funkcijama ili
mogunostima.

2. Pristupanje vaem BIOS-u

Za vreme pokretanja, dok BIOS proverava hardverske komponente vaeg sistema, prebrojavajui
raspoloivu RAM memoriju i konmtroliui vrtse diskove (i druge pogone i uredjaje), moete
da pozovete BIOS Setup program pritiskom na specijalan taster na vaoj tastaturi. Ti esto znai
da pritisnete taster delete [Del], ali bi mogao da bude i neki drugi taster, kao to je na primer
[F2]. Proitajte poruku na ekranu za vreme podizanja sistema: veina BIOS-a prikazuje poruku
na dnu ekrana koja glasi neto kao "<F10 = Setup>". Ako nita drugo ne uspe, moete uvek da
pogledate u prirunik za PC ili matinu plou, da biste identifikovali taj arobni taster. Pritisnite
ga i drite sekundu ili dve kada PC pone da se podie.
Ako radi kao to bi trebalo, BIOS i zavriti sa prebrojavanjem raspoloive memorije, a onda e
se pojaviti ekran sa glavnim BIOS menijem. Ako se ne dobije eljeni rezultat, ponovo podignite
PC i probajte drugi taster. Na primer, mnogi noutbuk raunari koriste [F1] ili taster escape [Esc].
Ponekad, tasteri kao to su [F2], [F10] ili sekvence tastera kao [Alt F1] mogu da obave posao.
3. Manipulisanje BIOS podeavanjima
Program BIOS Setup: Dodjite do
neke stavke koristei
tastere kursora, a onda
pritisnite Enter da biste
napravili izbor
(Snimak ekrana A)
Da biste pristupili opciji u BIOS-u,
upotebiti tastere kursora (strelice)
da biste osvetlili svoj izbor, kao to
je prikazano na snimku ekrana A.
Pomou tastera Enter pozvaete
podmeni ili otvoriti okvir za izbor, kao to je ilustrovano na snimku ekrana B. Da biste promenili
vrednost pridruenu podeavanju koje ste odabrali, treba da koristite tastere plus [+] ili minus [-],
ili neku drugu kombinaciju, kao to je [Page Up] ili [Page down]. Iz ekrana glavnog menija,
upotbiete tu tehniku da se kreete po razliitim podmenijima, od kojih neki mogu da imaju i
sopstvene podredjene menije, sve dok ne dodjete tamo gde je terbalo da odete.
Otvaranje podmenija: Mnoge vrednosti opcija mogu da se
promene
pomou
tastera za plus [+] i
minus [-], dok druge
zahtevaju
kretanje
unutar menija ili liste
za izbor za izbor, kao
to je prikazano na
snimku ekrana B.
Hajde da pogledamo razne menije u
tipinom BIOS setup programu:

U menijima "Main" ili "Standard CMOS Setup", moete da postavite datum i vreme i da definiete atribute svojih vrstih diskova.

U meniju "BIOS Features Setup", radiete sa optim podeavanjima svih vrsta.

Meni "Integrated Peripherals" je taj u kome moete da upravljate interfejsima i pomonim

sistemskim funkcijama.

Meni "Power Management Setup" je mesto na koje treba da odete da biste konfigurisali
tednju elektrine energije, ili funkcije upravljanja napajanjem elektrinom energijom.

Meni "PnP/PCI Configurations" vam dozvoljava da preuredite koji prekidi (IRQ-ovi) se

odnose na specifine PCI kartice za proirenje u vaem PC raunaru. Ako te funkcije ne
pronadjete identifikovane kao takve (ili tome sline) u meniju Main, verovatno ete ih nai
pod menijem "Advanced".

Meni "Hardware Monitor" prikazuje vrednosti sa sistemskih senzora, kao to su temperatura

procesora ili brzine ventilatora (u obrtajima u minutu). One su uobiajene za hladnjak centralne procesorske jedinice i sistemski ventilator, ali mogu da postoje i za izvor napajanja elektrinom energijom ili druge ventilatore za koje matina ploa ima senzorski hardver.

Stavka "Load Setup Defaults" ponovno uspostavlja fabriki podrazumevana podeavanja i

brie sve promene koje ste ve napravili. To moe da bude posebno korisno kada ste neto
pogreno konfigurisali, a rezultati toga prave probleme u vaem sistemu.

4. Zavravanje BIOS sesije

Da biste zavrili svoj rad u programu BIOS Setup, morate da pritisdnete taster [F10], ili da izaberete stavku u glavnom meniju gde pie "Save & Exit Setup". To ponekad trai da se prvo izabere
opcija "Exit", a zatim podstavka "Exit & Save Changes". Onda e vam se ponuditi izbor izmedju
[Y] i [N], gde taster [Y] pamti vae promene, a taster [N] ih odbacuje. Izaberite jedan ili drugi i
izaiete iz programa BIOS Setup.
kljuna podeavanja
Sledei BIOS trikovi e vam pokazati kako da promenit prioritetni na vaem raunaru, pokrenete
stoni PC pritiskom na taster ili mia, aktivirate podrku za USB 2.0 i izlazite na kraj sa
problemima ventilatora ili promenama u hardveru.
5. Uspostavljanje prioritetnog redosleda za
podizanje
Preskoite fleksibilknu disketu za vreme
podizanja: izaberite vrstidisk
kao uredjaj za
podizanje (kao
to je prikazano
na
snimku
ekrana C).

Veina PC-jeva pokuava da se podigne sa fleksibilne diskete za vreme pokretanja. To troi dosta
vremena i predstavlja mogunost infekcije od virusa sektora za podizanje. Suoimo se sa
realnou: u ovo vreme retka je potreba da se sistem die sa fleksibilne diskete. Ako kaete
BIOS-u da se ne zamara proveravanjem uredjaja za fleksibilnu disketu i iskljuite provere
flopija, to e pomoi da se skrati vreme podizanja.
BIOS ima mehanizam da vam dopusti da kontroliete uredjaje sa kojih va PC moe da se podigne i redosled u kome bi ti uredjaji trebalo da se ispituju. Sledea konfiguracija omoguava da va
PC preskoi uredjaj za fleksibilnu disketu za vreme pokretanja, ubrzavajui na taj nain proces
podizanja i podiui bezbednost sistema.
Evo kako to da uradite: prvo izaberite "Advanced BIOS Features, Boot Sequence", a onda promenite "1st Boot Device" sa "Floppy" na "Hard Disk", kao to je prikazano na snimku ekrana C;
on bi mogao da se nazove "HDD-0". To upuuje BIOS da ide pravo na sektor za podizanje na
uredjaju vrstog diska, bez preduzimanja nepotrebnih obilaznih puteva.
Kada se napravi ta promena, raunar vie ne pokuava da se podigne sa fleksibilne diskete, ali
jo uvek proverava da bi utvrdio da li je uredjaj fleksibilne diskete instaliran na vaem PC-ju, to
troi vreme. Da bi se izbegla ta provera, obavezno podesite i opciju "Boot Up Floppy Seek" na
"Disabled".
6. Ubrzajte podizanje PC raunara
Sutina ove provere je u tome da va PC nee otii da trai nove vrste diskove svaki put kada se
bude podizao. Preskakanje te provere e potpomoi ubrzavanje celog procesa.
Evo kako to da uradite: sem ako niste regularno menjali uredjaje u vaem sistemu, podesite
vreme traenja uredjaja na nulu. U "Main" meniju, opdesite vrednost "Timeout" na "0".
7. Aktivirajte podrku za USB 2.0
USB: Oni koji su instalirali
Windows XP sa
Service Pack 2
trebalo bi da omogue "USB 2.0
Controller",
kao
to je prikazano na
snimku ekrana E.
Na mnogim matinim ploama, opcija "USB Controllers" je instalirana tako da je aktivan samo USB 1.1. Glavni uzrok te
stvari je to to sam Windows XP, pre dodatka bilo kakvog Service Pack-a, ne podrava USB 2.0.
Sledea BIOS manipulacija vam omoguava da kasnije aktivirate podrku USB 2.0.
Da biste to uradili, jwednostavno promenite vrednost za tu opciju na "Enabled" (kao to je
prikazano na snimku ekrana E) ili na "V1.1+V2.0", kao to ponekad moe biti sluaj. Preduslov
za korienje breg interfejsa USB 2.0 je da Service Pack 1, kao minimum, mora da se instalira
za Windows XP.
8. Reavanje problema sa USB uredjajima

Neki memorijski "tapii", fle uredjaji, MP3 plejeri sa memorijskim funkcijama i USB vrsti
diskovi vuku svoje napajanje elektrinom energijom iz USB porta. Ako se ne isporui dovoljno
elektrine energije, uredjaj bi mogao da ne radi. To je razlog zato treba da obezbedite da
interfejs USB moe da izda dovoljno elektrine energije da bi se napajali prikljueni uredjaji.
Proverite svoj BIOS da vidite da li moete da pronadjete opciju koja se zove "USB 2.0 HS
Reference Voltage". Ako je takva opcija na raspolaganju, promenite pridruenu vrednost sa
"Low" ili "Medium" na "High" ili "Maximum".
9. Reakcija PC taunara na otkaz/gubitak napajanja
Unutar menija "Power Management", BIOS nudi opciju da se odredi kako e raunar reagovati
na nestanak ili otkaz napajanja elektrinom energijom. Opcija "AC Power Loss Restart" ili
"Restore on AC Power Loss" kontrolie kako e se PC ponaati jednom kada se, posle nestanka,
napajanje elektrinom energijom ponovo uspostavi (ili u sluaju nekog drugog neoekivanog ili
neeljenog prestanka rada). Opcija "Previous State" ili "Last State" vraa PC raunar u stanje
koje je bilo na snazi u trenutku nestanka napajanja elektrinom energihjom ili prestanka rada
sistema. Dodelite toj opciji vrednost "On" ili "Enabled" da biste automatski ponovo podigli
sistem; dodelite vrednost "Off" ili "Disabled" da biste ostavili mainu sa iskljuenim napajanjem.
10. Monitor PC zdravlja
BIOS nudi informacije i podeavanja u vezi operacionalnog zdravlja vaeg PC raunara. Ti alati
vam dozvoljavaju da nadgledate vitalne komponente sistema u realnom vremenu, kao to su centralna procesorska jedinica, ventilatori, izvor napajanja elektrinom energijom i vrsti diskovi.
Na primer, alarmi i upozorenja u vezi temperature centralne procesorske jedinice mogu da vam
pomognu da izbegnete pregrevanje vaeg sistema, a moda ak i da se sistem bezbedno iskljui.
U menijima "Health" ili "H/W Control" moete da pratite promene u ulaznim naponima, kao i da
oitavate stvarne vrednosti temperature u unutranjosti vaeg PC-ja. Veina BIOS-a prikazuje u
najmanju ruku temperature centralne procesorske jedinice i kuita, a mnogi od njih obezbedjuju
i dodatna oitavanja temperature, na primer za vrste diskove i matinu plou, ili za podnoje
centralne procesorske jedinice. Slino tome, moete da dobijete oitavanja brzina (u obrtajima u
minutu) za ventilatore centralne procesorske jedinice i sistema.
11. Ublaavanje problema u vezi sa ventilatorima
Ako va PC nee da se pokrene, to moe da bude zato to se ventilator centralne procesorske jedinice okree suvie sporo - ili ak stoji u mestu. To se naroito deava kod toplotno regulisanih
vrhunskih hladnjaka, koji mogu da se obru vrlo sporo (ili da se potpuno zaustave) kada su oitavanja temperature veoma malih vrednosti, to moe da dovede BIOS u zabunu, pa on protumai
da neto nije u redu sa ventilatorom. Eto zato su veoma zgodna podeavanja BIOS-a.
Podesite vrednost opcije koja se zove "CPU Fan Failure Warning" na "Disabled". Jednom kada
ste iskljuili tu funkciju, raunar e se pokrenuti ak i sa sporim ventilatorom. Naravno, problem
je to neete moi da pristupite BIOS-u prilikom prvog pokretanja sistema ako je, to je esto
sluaj, podrazumevana vrednost za to podeavanje "Enabled". U tom sluaju, moda e biti
potrbno da se privremeno vratite na jevtin hladnjak za centralnu procesorsku jedinicu koji ste
dobili uz matinu plou ili centralni procesor, a koji radi konstantno sa maksimalnom brzinom
obrtanja ventilatora. Kada iskljuite ovo podeavanje, vratite se opet na va vrhunski hladnjak,
bez potrebe da vodite rauna pristupu BIOS programu radi blokiranja hitnog iskljuenja.

12. Izbegavanje otkaza sistema

Moderni vrsti diskovi mogu da otkriju probleme ili simptome koji nagovetavaju da predstoji
otkaz uredjaja, i da izdaju odgovarajue upozorenje BIOS-u. Ta funkcija se zove "Self Monitoring And Reporting Technology" (SMART). Aktiviranje "HDD SMART Capability" dozvoljava
BIOS-u da poalje upozoravajuu poruku softveru kao to je Norton System Works, ili poznatom
besplatnom uslunom programu SpeedFan. Taj softver sa svoje strane onda moe da vas upozori
na uslove u kojima se nalazi va memorijski uredjaj, obezbedjujui na taj nain rano upozorenje
o moguim problemima diska, tako da moete da preduzmete neku akciju popravke ili spasavanja podataka.
13. Upotreba starijih skenera i tampaa
Paralelni port: "ECP+EPP"
je najbri reim
komunikacije
preko
paralelnog
porta (Snimak
ekrana F).
Paralelni interfejs vaeg PCja (poznat i kao paralelni
port) normalno je podeen
da dozvoli samo jednosmerne komunikacije. To podeavanje radi za skoro svaki uredjaj, ali takodje i ograniava brzine prenosa podataka na sporih 100
kb/s. Sledei trik moe da obezbedi brzine prenosa podataka do 1 Mb/s za va paralelni port.
Sve to teba da uradite je da aktivirate ili "ECP" (Extended Capability Port) ili "EPP" (Enhanced
Parallel Port). U stvari, esto ete nai oba reima koji se zajedno identifikuju kao jedinstveno
podeavanje koje se ita kao "ECP/EPP".
Upozorenje: ako tampa i skener dele jedan paralelni port, ta konfiguracija moe da prouzrokuje
sukob uredjaja ili probleme, kao to je prikazano na snimku ekrana F. Ako elite da odrite
veliku brzinu prenosa podataka, bie potrebno da instalirate dodatnu PCI karticu za proirenje,
da biste dodali drugi paralelni port vaoj maini i da biste pomerili jedan od tih uredjaja na drugi
takav port. Alternativno, umesto toga upotrebite adapter USB-na-paralelni-port za jedan vaa dva
uredjaja.
Podeavanje BIOS-a
U ovom odeljku, ambiciozniji korisnici mogu da naue kako da do krajnjih granica skrate proces
podizanja sistema, ubrzaju grafike kartice, najvie iskoriste svoje centralne procesorske jedinice, podese skupove ipova matinih ploa i "iscede" vie performanse iz svojih RAM memorija.
14. Prikazivanje rezultata samoispitivanja prilikom ukljuenja (Power-on Self-Test, POST)
za vreme podizanja sistema
Za vreme pokretanja PC-ja, sa ekrana mnogih raunari jednostavno bljeska areni proizvodjaev
logo umesto da vam se prikazuje ta se trenutno deava. Umesto lepih sliica, mogue je - i verovatno bi trebalo - da vam PC prikazuje rezultate testova koje izvrava.

Evo kako to moe da se uradi. Iz menija "Advanced BIOS Features", opdesite vrednost opcije
"Full Screen LOGO Display" na "Disabled". Posle toga, moete da prolazite kroz i itate rezultate svih testova koji se izvravaju na vaem PC raunaru dok on sam sebe pokree.
15. Podignite svoj PC dva puta bre
Ovaj trik vam doputa da va raunar preskoi ispitivanja raznih komponenata za vreme pokretanja. Na primer, raspoloiv prostor u RAM memoriji e biti prozvan samo jednom, a ne uobiajenih tri puta; rezultat je da bi va raunar trebalo da se pokrene skoro dva puta bre.
Iz menija "Advanced" ili "Advanced BIOS Features", promenite vrednost opcije "Quick Power
On Self Test" ili "Quick Boot" na "Enabled".
Upozorenje: ako se pojavi bilo kakav hardverski problem kada napravite ovu promenu, bie potrebno da ponovo udjete u BIOS Setup i vratite ovu opciju na "Disabled" - to e omoguiti
BIOS-u da vam pomogne u pronalaenju ta je izazvalo nevolju, tako da moete to da popravite.
16. <Pokrenite pravu grafiku karticu
BIOS pokuava da odlui koju grafiku karticu da koristi svaki put kada radi, ali to zaista nije
stvarno potrebno - vi to ve znate!
Izaberite opciju iz menija oznaenu kao "Init Display First", to takodje moe da se pojavi i kao
"Primary VGA BIOS" ili "VGA Boot From", zavisno od vae BIOS verzije. Postavite njenu
vrednost na "AGP" ako koristite AGP grafiku karticu u vaem PC raunaru. U najnovijim sistemima sa PCI Expressom, ta opcija se obino zove "PEG Port/Graphic Adapter Priority". U tom
sluaju, postavite njenu vrednost na "PEG", ako va siste koristi grafiku karticu PCI Express.
17. Deaktivirajte zastarele grafike funkcije
BIOS keirano: ova podeavanja
samo
poboljavaju performanse u MS-DOS-u
(pogledajte snimak
ekrana G.)
Opcije "Video RAM Cachable"
i "Video BIOS Cachable" pojaavaju grafike performance na
starijim mainama koje izvravaju DOS - ali ne rade nita za
Windows. Pa zato da se uote
zamarate sa njima?
Postavite i opcije "Video RAM Cachable" i "Video BIOS Cachable" na "Disabled". Kad ste ve
tu, deaktivirajte i "VGA Palette Snoop", ako se takva opcija pojavljuje. Moete takodje bezbedno
da deaktivirate opciju "System BIOS Cacheable" (pogledajte snimak ekrana G) - ona vie ne
obezbedjuje pojaanje performanse, a u nekim sluajevima moe da ima i negativan uticaj na
stabilnost sistema.
18. Instalirajte memoriju za teksture

Opcija za "Graphics Aperture Size" (koja moe da se pojavi i kao "AGP Aperture Size") bila je
prvobitno namenjena da pomogne grafikim karticama AGP da efikasnije koriste sistemsku
RAM memoriju kada renderuju grafike teksture. Ta funkcija je postala zastarela danas kada
mnoge grafike kartice imaju 128 MB ili ak 256 MB video RAM memorije na ploi. U isto vreme, video RAM memorija tipino radi bre od sistemske RAM memorije. Staro "odokativno"
pravilo, koje se esto navodi u obliku "postavite veliinu grafike aperture na polovinu RAM
memorije u vaem sistemu", zato vie ne vai. Umesto toga, bolje je da postavite memoriju za
teksture na optimalnu veliinu.
Umesto toga, postavite vrednost za "Graphics Aperture Size", to moe da se pojavi i kao "AGP
Aperture Size", na "128" ili "64" MB.
19. Promenite podeavanja generatora takta
Ovaj trik spreava probleme sa AGP karticom kada se prisilno obrzava eona magistrala (Front
Side Bus, FSB).
Stavka menija "AGPCLK/CPUCLK" (moe da se pokae i kao "AGP Clock"), pojavljuje se na
sistemima sa matinim ploama za koje proizvodja obezbedjuje funkcije prisilnog ubrzavanja.
Ako je prisutna, podesite joj vrednost na "Fix". To spreava prisilno ubrzavanje eone (FSB)
magistrale od takodje automatski prisilnog ubrzavanja AGP grafike kartice. Vrednost "1/1"
prouzrokuje da AGP kartica radi na istoj brzini generatora takta kao i FSB magistrala. Vrednost
"2/3" postavlja generator takta AGP na 2/3 brzine generatora takta za FSB, tako da se 100 MHz
za FSB prevodi u 66 MHz za AGP karticu.
20. Poveanje brzina AGP generatora takta
Poveanje brzine AGP generatora
takta
pojaava performansu, ali moe i
da dovede do
problema
pogledajte snimak
ekrana H.
Neke matine ploe dozvoljavaju da se povea brzina AGP
generatora takta. Pojaavajte
tempo u malim koracima (pogledajte snimak ekrana H) za
vrednost "AGP Frequency", i
ponovo podignite va PC raunar posle svake postepene promene. Ispitajte svako podeavanje sa
neim kao to je 3D "pucaka igrica", da biste videli da li sistem ostaje stabilan. Radite tako sve
dok se znaci nestabilnosti sami ne pokau, a onda se vratite na prethodno podeavanje.
21. Pojaajte AGP nivoe napona
Vee brzine generatora takta povlae za sobom i veu potronju elektrine energije. Sledee
promene obezbedjuju slotu gradfike kartice na matinoj ploi vie ulazne napone.

Opcija "AGP Voltage" dozvoljava vam da pojaate ulazni napon u koracima od po 0,1 V.
Medjutim, napravite takve promene samo kada vee brzine AGP generatora takta dovode do
nestabilnosti sistema i kada oseate potrebu za poveanom brzinom.
Upozorenje: u izvesnim okolnostima, podeavanje nivoa napona na suvie visoke vrednosti moe
da uniti grafiku karticu. Kada pojaavanje ulaznog napona nema nikakvog efekta, obavezno
vratite napon na niu vrednost i smanjite brzinu AGP generatora takta, da biste sigurno uspostavili miran i stabilan rad vaeg sistema.
22. Aktivirajte nivoe CPU kea
Akctiviranje CPU kea na
bilo koji od
nivoa 1, 2 ili 3
daje definitivne
prednosti u pogledu
performanse
(pogledajte
snimak ekrana
I.)
Centralna procesorska jedinica radi primetno bre od
ostatka matine ploe, pa zato esto mora da eka na podatke. Ubrzajte taj proces iz
pomo SPU kea, oblika bre memorije koja se nalazi izmedju centralne procesorske jedinice i
sistemske RAM memorije.
Ke memorija nivoa 1 (L1) je veoma mala, ali se nalazi na samoj matrici ipa centralne procesorske jedinice, tako da obezbedjuje brzo, privremeno skladite za podatke. Ke memorija nivoa 2
(L2) je znaajno vea i moe da skladiti itave elemente programa; kada centralna procesorska
jedinica zatrai podatke koji se ve nalaze u keu, to poboljava performansu zato to sistemska
RAM memorija ne moe da se odazove zahtevima ni priblino tako brzo. Sistemi koji imaju centralne procesorske jedinice sa integrisanom ke memorijom nivoa L2, obino imaju pristup i spoljanjoj ke memoriji nivoa 3, koja jo vie ubrzava PC raunar. Aktivirajte sve opcije koje vam
matina ploa (i BIOS) stavljaju na raspolaganje, kao to je prikazano na snimku ekrana I.
23. Ukljuite APIC
Skupovi ipova matine ploe tipino sadre dve glavne komponente, koje se obino zovu severni most (north bridge) i juni most (south bridge). Oni "gone" signale podataka izmedju centralne procesorske jedinice, sistemske RAM memorije, kartica za proirenje i drugih periferijskih
uredjaja. Sledea konfiguracija omoguava da raunar opsluuje vie prekida i, samim tim, vie
uredjaja. Ukupan broj upotrebljivih prekida penje se na od 16 do 24. Pored toga, opsluivanje
prekida postaje primetno fleksibilnije, to takodje dovodi do uteda u vremenu prilikom upravljanja podacima.
Sve to teba da uradite je da odete do menija "Advanced BIOS Features" i obezbedite da funkcija
"APIC Mode" bude sigurno postavljena na "Enabled".

24. Ukljuite Burst Mode

Svi pristupi vrstim diskovima, PCI karticama i RAM memoriji rade bre u reimu "Burst
Mode". U tom reimu rada, parovi uredjaja mogu da razmenjuju podatke posebno velikom brzinom, zato to viestruki prenosi podataka mogu da se zaponu ili potvrde jednim signalom, umesto da se zahteva da se svaka pojedinana stavka opslui ili potvrdi zasebno.
U vaem putovanju kroz BIOS setup program, kad god se pojavi opcija "Burst Mode", obavezno
je postavite na "Enabled". Trebalo bi, takodje, da paljivo ispitate stabilnost sistema posle takve
promene.
Upozorenje: mnoge PCI kartice nee da rade kako treba ako se opcija "PCI Dynamic Bursting"
postavi na "Enabled".
25. Aktivirajte Bus Mastering
Aktivirajte Bus Mastering:
to podeavanje
ubrzava pristup
vrstom disku
(pogledajte
snima
ekrana
J.)
Ovo podeavanje BIOS-a
upuuje Windows da koristi
bri reim DMA (Direct Memory Access, direktan pristup memoriji) kada ita sa,
ili upisuje na vrsti disk.
Reim DMA dozvoljava uredjajima diskova da direktno pristupaju sistemskoj RAM memoriji,
bez potrebe za ueem centralne procesorske jedinice. To ubrzava pristup podacima na vrstom
disku, na primer, i tedi dragocene resurse centralne procesorske jedinice.
Kada meni "Integrated Peripherals" ukljuuje opciju koja se zove "PCI IDE BusMaster", postavite njenu vrednost na "Enabled" kao to je prikazano na snimku ekrana J. Jednom kada je ovo podeavanje aktivirano, idite na "Start, Control Panel, System" i pritisnite dugme Device Manager
iz njegove kartice Hardware. Potraite podmeni koji se ita neto kao "IDE ATA/ATAPI
Controller" - oznaavanje moe da se menja od jedne do druge matine ploe. Dvostrukim pritiskom na taster mia izaberite stavku pod naslovom "Primary IDE Channel", a onda odaberite karticu "Advanced Settings". Trebalo bi da ugledate stavku oznaenu sa "Current Transfer Mode".
Unutar njenog polja za podatke, obezbedite stavku koja se ita neto kao "Ultra DMA Mode".
vrsti diskovi esto nude vrednost koja se ita kao "Ultra DMA Mode 5 (Ultra 100)", dok CD i
DVD uredjaji ili rezai obino rade u Mode 2 (Ultra 33).

26. Promenite vremenska podeavanja RAM memorije

Smanjite vremena kanjenja: to radi
samo kod veoma
kvalitetnih
modula
RAM
memorije,
ali
kada stvarnmo
radi,
pravi
ogromnu razliku
(snimak ekrana
K.)
Svaki SDRAM i DDR memorijski modul ukljuuje ip
Serial
Presence
Detect
(SPD), koji skladiti vrednosti vremenskih podeavanja memorije. Proizvodjai RAM memorije
odredjuju SPD vrednosti projektovane tako da garantuju siguran, stabilan rad. Medjutim, u
najveem delu vremena, ispklati se eksperimentisati sa tenjim vremenskim vrednostima, zato
to to moe da pobolja ukupnu performansu i do 10%.
Relevantna opcija moe da bude imenovana neto kao "System Performance", "Memory
Timings", ili "Configure DRAM Timing". Po pravilu, podrazumevana vrednost za ovu opciju je
"By SPD". To upuuje raunar da proita preporuene vrednosti pravo iz samog memorijskog
modula i da automatsdki koristi te vrednosti za pristup memoriji. Alternativna vrednost
"Enabled" je na slian nai malo verovatan uzrok problema za va PC raunar.
Oni koji ele da podeavaju svoje sisteme za veu brzinu, trebalo bi umesto toga da izaberu
vrednosti "Disabled" ili "User Defined", ako i kada su one na raspolaganju (pogledajte snimak
ekrana K). Onda postavite vrednosti parametara sami, kao to je opisano u savetima koji slede
dalje u tekstu.
27. Manja vrednost kanjenja RAS-do-CAS
Najbolje je da se o sistemskoj memoriji misli kao o jednoj vrsti dvodimenzionalne tabele.
Pristupanje podacima prvo zahteva identifikovanje reda korienjem signala koji se zove Row
Address Strobe (RAS), a zatim kolone, korienjem signala Column Address Strobe (CAS), da bi
se na jedinstven nain identifikovala odredjena memorijska lokacija. Da bi se obezbedilo
ispravno adresiranje memorije, potrebna je paiza izmedju signala RAS i CAS. To kanjenje
RAS-do-CAS normalno uzima dva ili vie ciklusa generatora takta.
Vrednost za "SDRAM RAS to CAS Delay" vam omoguava da odredite tano koliko ciklusa generatora takta mora da istekne izmedju slanja signala RAS signal i posle toga signala CAS. Mogua podeavanja obino padaju u opseg izmedju 2 i 5, gde je 2 najbre. Smanjujte tu vrednost
za po jedan ciklus i ispitajte svoj sistem u pogledu stabilnosti sa svakom promenom. to je bolja
RAM memorija, to je manja vrednost na kojoj e va sistem nastaviti da radi kako treba.
28. Smanjite kanjenje CAS
Kada je u toku pristup memoriji, odredjen vremenski period mora da protekne izmedju specificiranja memorijske adrese i pristupanja njenom sadraju; to se zove kanjenje (latency). Taj inter-

val za memorijsku eliju moe da se postavi na 2T za dva ciklusa generatora takta, 3T za tri ciklusa generatora takta i tako dalje. Manja vrednost za "SDRAM CAS Latency" znai bru performansu; vea znai sporiju performansu.
Najsigurnija i najispravnija vrednost za "SDRAM CAS Latency" je obino odtampana na etiketi, ili ugravirana direktno na samom memorijskom modulu. Tipine vrednosti su 3T ili 2,5T za
jevtinije memorijske module. Promenite to podeavanje na 2,5T ili ak na 2T, a zatim ispitajte
stabilnost svog sistema. Neki proizvodjai memorija tvrde da memorija sposobna za 2T moe takodje da radi na veim brzinama memorijskog generatora takta. Ako suavanje kanjenja CAS
uspeva, moete takodje da pokuate sa poveavanjem brzine memorijskog generatora takta, poveavanjem vrednosti za opciju "Memory Frequency".
Upozorenje: napravite samo jednu promenu istovremeno, a onda ponovo podignite sistem i
ispitajte njene efekte putanjem benmarka. To olakava povratak na ispravnu vrednost kada se
pojavi nestabilnost i zahteva neka vrsta vraanja unazad.

29. Smanjite vreme uitavanja memorije

Uz korektna podeavanja, memorijske elije prikupljaju naelektrisanja koja su im potrebna da bi
bre radile. Podesite vrednost za opciju "SDRAM RAS Precharge Delay" (u ciklusima generatora takta) za interval kada se gradi nivo naelektrisanja i kada se poalje signal RAS. Manje vrednosti, kao to je "2", podeavaju tempo bre od veih vrednosti, ali vee vrednosti osiguravaju
stabilniji rad sistema. Smanjite broj ciklusa generatora takta, po jedan istovremeno i ispitajte
stabilnost svog sistema posle svake takve promene.
30. Skratite kanjenje pre sledeeg pristupa memoriji
Opcija "SDRAM Active Precharge Delay" se takodje specificira kao broj ciklusa memorijskog
generatora takta. Taj broj pokazuje kanjenje izmedju uzastopnih pristupa memoriji, pa njegovo
smanjenje moe ubrzati ukupan pristup memoriji.
Tipino "odokativno" pravilo za tu vrednost je: Active Precharge Delay = CAS-Latency + RAS
Precharge Delay + 2 (dodato kao margina sigurnosti). Kao i za svaku eksperimentalnu vrednost
za "friziranje" sistema, smanjujte taj broj za po jedan ciklus istovremeno, da biste doredili da li
bre vrednosti funkcioniu, to je est sluaj. im se pojave problemi stabilnosti, podignite tu
vrednost za jedan, da biste osigurali rad bez ikakvih nevolja.
31. Vremenska uskladjenja itanja RAM memorije
Vremenska uskladjenja RAM
memorije:
postepene
promene

podeavanja pomau da se povea performansa brzine RAM memorije (snimak

ekrana L).
Preporuene vrednosti za podeavanja u savetima 27 do 30 pojavljuju se najee na samom
memorijskom modulu. Skup vrednosti koji se ita "2.5-4-4-8" specificiran je u ciklusima
generatora takta i znai da je CAS kanjenje 2,5 ciklusa, RAS do CAS kanjenje 4 ciklusa, RAS
Precharge Delay je 4 ciklusa, a Active Precharge Delay je 8 ciklusa. To predstavlja vrednosti
podeavanja koje preporuuje proizvodja za specificiranu frekvenciju memorijskog generatora
takta. Manje vrednosti mogu dobro da rade, ali takodje predstavljaju rizik pada sistema. Da biste
poboljali performansu, smanjite ove vrednosti postepeno, po jednu istovremeno, i ispitajte
svaku promenu u pogledu uticaja na stabilnost sistema i njegovu performansu, kao to je
prikazano na snimku ekrana L.
32. Poveajte nivoe ulaznog napona RAM memorije
Kada RAM memorija radi bre, potreban joj je vii napon. Eto zato morate da poveate nivoe
ulaznog napona da bi odgovarali veim brzinama generatora takta.
Opcija "DDR Reference Voltage" dozvoljava da se nivoi napona poveavaju u koracima od po
0,1 V. Poveavanje te vrednosti ima smisla samo kada ste smanjili jednu ili vie vremenskih
vrednosti, ili kada ste poveali frekvenciju memorijskog generatora taktai kada ponu da se
manifestuju problemi stabilnosti. Upozorenje: podeavanje nivoa ulaznog napona na suvie
visoke vrednosti moe u nekim sluajevima da uniti memorijske module!
33. Iskljuite audio matine ploe
Odbacite "mrtav teret": iskljuite funkcije
koje ne koristite,
kaoto je ip za
zvuk
na
matinoj ploi
(snimak ekrana
M).
ip za zvuk na matinoj ploi moe nikada da se ne koristi. Ako instalirate PCI
zvunu karticu, ili ako nikada ne koristite audio funkcije vaeg PC-ja, deaktivirajte ipove za zvuk na matinoj ploi. To
poboljava ukupnu performansu i stabilnost sistema. U meniju "Integrated Peripherals", podesite
vrednost za opciju "AC97 Audio Select" na "Disabled" (kao to je prikazano na snimku ekrana
M).
34. Iskljuite port za igrice
Samo oni to koriste stariju komandnu palicu, ili oni koji upotrebljavaju port za igrice kao MIDI
interfejs, zaista imaju potrebe da namene dva U/I porta i IRQ portu za igrice svog PC raunara.
(ak i ako koristite komandnu palicu, na mnogim novijim sistemima se svejedno upotrebljava
USB umesto toga.) Svi ostali korisnici mogu jednostavno da deaktiviraju taj port. Evo kako se to
radi: u meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "Game Port" na "Disabled".

35. Deaktivirajte LAN funkcije na ploi

Neke matine ploe vam dolaze opremljene sa dva mrerna interfejsa, ali po pravilu, veini
korisnika je poteban samo jedan, pa mogu da iskljue onaj drugi. ak i neispravan interfejs bi
trebalo da se iskljui. To poveava performansu i stabilnost sistema. U meniju "Integrated
Peripherals", jednostavno podesite vrednost za opciju "Onboard Intel LAN" na "Disabled".
36. Deaktivirajte nepoterbne portove
U osnovi: samo starim PDA-ovima ili serijski prikljuenim modemima potrebni su stari portovi
COM1 i COM2. Njihovim deaktiviranjem se utede dva IRQ-a i smanjuje broj aktivnih prekida
koje centralna procesorska jedinica mora da proverava. Paralelni interfejs LPT je danas esto
takodje suvian. Ako umesto toga prikljuite svoj tampa ili skener preko USB porta, taj stari
interfejs vam vie uopte nee biti potreban. U meniju "Integrated Peripherals" deaktivirajte
interfejse COM1 i COM2 kroz opciju "IO Devices, Com-Port", koja ponekad moe da se pojavi
kao "Serial Port 1/2". Iskljuite interfejs LPT podeavanjem vrednosti za opciju "Parallel Port"
na "Disabled".
37. Deaktivirajte Firewire
Firewire vam je potreban samo ako planirate da uredjujete video sa kamkordera, ili ako koristite
druge Firewire periferijske uredjaje. U protivnom, iskljuite ga.
U meniju "Integrated Peripherals", podesite vrednost za opciju "Onboard 1394 device" na
"Disabled".
Auriranje BIOS-a
S vremena na vreme, proizvodjai matinih ploa izdaju nove verzije BIOS-a. Aurirani BIOS
optimizuje postojei hardver, a moe takodje i da uvede nove funkcije, kao to su mogunosti
prisilnog ubrzavanja. Preporuujemo vam da aurirate svoj BIOS kad god se izda nova komercijalna verzija (ali obino moete da preskoite privremena alfa ili beta izdanja).
Program BIOS "stanuje" u specijalnoj vrsti fle memorijskog modula. On se moe prepisivati,
to omoguava da se stari BIOS potpuno prepie novom verzijom. Auriranje BIOS-a zahteva
specijalne softverske alate, koje e proizvodja matine ploe ili sistema obezbediti za svaki
model. Zbog memorijske upotrebljene tehnologije, auriranje BIOS-a je takodje poznato kao
"fleovanje BIOS-a".
Kada dodje do izvodjenja auriranja BIOS-a, korisnici se suoavaju sa dve alternativne metode
za izvrenje tog zadatka. Prvo, oni mogu da koriste Windows alat, koji obino dolazi sa CD drajverom za matinu plou, ili mogu da ga preuzmu sa veb lokacije proizvodjaa matine ploe ili
sistema. U pravilnim intervalima, taj alat proverava da bi video da li su na raspolaganju nove
verzije BIOS-a, automatski ih preuzima kada ih otkrije i instalira ih na korisnikov nalog. Taj metod je lak, ali optereuje va PC sa jo jednim programom koji konzumira sistemske resurse izvravajui se u pozadini.
Opcija Windows nikako nije loa, sve dok va sistem ostaje stabilan. Medjutim, ako vaa
Windows instalacija pada u haos, izbegnite taj metod. U takvom sluaju, upotrebite umesto njega
sledei DOS metod.
Vi ete, normalno, preuzeti taj alat sa veb lokacije vaeg proizvodjaa. Zatim, pokrenuete svoj
sistem sa DOS diska za podizanje i pozvaete fle program iz komandog reda; mnogo takvih

uslunih programa dolazi u obliku ZIP datoteke koja, kada se raspakuje na fleksibilnu disketu, na
nju za vas kopira sve potrebne datoteke - ukljuujui DOS datoteke za podizanje. Taj pristup je
pouzdaniji, zato to ne zahteva da se nikakvi upravljaki programi uredjaja uitaju pre nego to
pone da radi.
Upozorenje: kada fleujete BIOS na noutbuk raunar, on ne bi trebalo da radi na bateriju - od
sutinske je vanosti da bude ukljuen u zidnu utinicu, u protivnom rizikujete iskljuenje u toku
auriranja, to moe da napravi pravu propast na vaem sistemu.
38. Uitavanje novog BIOS-a
Izaberite svoju matinu plou (ili sistem): Upotrebite
samo one BIOS verzije koje su
primenljive na vau matinu plou (ili
sistem) i model (pogledajte snimak
ekrana N.)
Posetite veb lokaciju proizvodjaa vae matine ploe (ili sistema) i proverite njihove stranice za podrku. Potraite izradu i model svoja matine ploe ili
sistema; pogledajte snimak ekrana N. Veina tih
stavki koristi oznaavanja kao "GA-686BX",
"A7N8X-E" ili "K8T Neo2". Ako vae pretraivanje
bude bez rezultata, upotrebite umesto toga samo ime. Medjutim, ponekad ni to ne pomae, moda zato to se ime matine ploe na pakovanju (na primer "K8T-Neo") razlikuje od njenog
tehnikog opisa (na primer "MS-6702 Version 1.0"). Ako se to dogodi, umesto prethodnog, predjite na listu proizvoda na veb lokaciji, i pratite ispravnu putanju da biste izabrali model matine
ploe (ili sistema) koji posedujete. Jednom kada ste pronali odgovarajui, moete onda da izaberete "Downloads" ili "Support" da biste pronali ono to vam je potrebno.
39. Arhiviranje BIOS verzija
Neki ljudi redovno preuzimaju datoteke za auriranje BIOS-a sa proizvodjaeve veb lokacije,
ak i kada im one nisu potrebne: na primer, da eksperimentalno procene alfa ili beta izdanja, ili
promene koje nisu relevantne za specifine instalacije. Moete uvek da zamenite kasnija auriranja koja vam se ne svidjaju ili vam prave probleme, starijim verzijama BIOS-a. Uvek proitajte
datoteku Readme, koja prati svako auriranje BIOS-a, u potpunosti pre nego to ga instalirate.
Datoteka e tano opisati koje promene i poboljanja su ukljuena u pridruenu BIOS verziju.
40. Ispitajte svoju auriranu instalaciju

Ispitivanje instalacije: primedbe kao ova vam pomau da odluite da li elite da upotrebite neko
auriranje ili ne (pogeldajte snimak ekrana O).
Ako se auriranje BIOS-a bavi specifinim, konkretnim problemima (kao to je prikazano na
snimku ekrana O), morate da odluite da li se ta pitanja odnose na va sistem. Ako to nije sluaj,
verovatno bi trebalo da preskoite auriranje, izuzev ako ono takodje obeava i definitivna poboljanja u performansi. Auriranje BIOS-a esto omoguava instalaciju bre centralne procesorske jedinice i moe na taj nain da obezbedi merljive dobitke u performansi.
Ako niste sami kupili svoju matinu plou, ili ako je ona dola kao deo PC-ja "klju u ruke", najbolje je da proverite veb lokaciju proizvodjaa, da biste videli da li je auriranje BIOS-a na raspolaganju za matinu plou. Mogue je da e proizvodja PC raunara ponuditi auriranje BIOSa koje je nastalo kao auriranje BIOS-a za matinu plou koju njegov PC sadri. Ali, isto tako je
mogue da e proizvodja PC-ja ponuditi svoj sopstveno jedinstveno auriranje BIOS-a koje se
razlikuje od generikog auriranja BIOS-a za matinu plou. Ako niste sigurni da li bi trebalo da
primenite auriranje BIOS-a proizvodjaa PC-ja ili proizvodjaa matine ploe, pitajte proizvodjaa; ako ne moete da dobijete direktan odgovor, moe biti pametno da uopte odustanete od
auriranja BIOS-a.
41. Pripremanje fle diska

Kada preuzmete auriranje BIOS-a, ono je normalno u obliku ZIP arhive koja sadri brojne datoteke. Jedna od datoteka e sadrati samu stvarnu sliku BIOS-a, koja moe da ima neko zamreno
ime, kao to je "W7176IMS.110" ili "AN8D1007.BIN". Obino ete takodje pronai neku vrstu
tekstualne datoteke, koja ukljuuje uputstva za instalaciju.
Izvrna datoteka tipa .EXE je stvarni alat za fleovanje BIOS-a. Ona prenosi sadraj BIOS datoteke u ip fle memorije, gde "stanuje" BIOS. Na primer, za Awardove BIOS-e, ta datoteka se
obino zove "awdflash.exe". Mogli biste takodje da pronadjete datoteku za pomo koja pojednostavljuje pozivanje i upotebu alata za fleovanje; kao primer, ona moe da se zove neto kao
"start.cmd", "flash.bat" ili "autoexec.bat". Raspakujte te datoteke u direktorijum koji se zove
"C:\BIOS\". Ako je auriranje BIOS-a na raspolaganju za preuzimanje kao samoraspakujua izvrna datoteka, kopirajte tu datoteku u direktorijum "C:\BIOS\", i izvucite njen sadraj izvravanjem datoteke unutar tog direktorijuma.
Vano: Dok PC jo uvek radi (drugim reima, pre nego to ga ponovo podignete), tampajte datoteku Readme koja sadri dodatne informacije o auriranju BIOS-a. Sauvajte je sa vaim prirunicima za matinu plou ili sistem. Ako nemate kopiju tih prirunika, posetite veb lokaciju
proizvodjaa. Tamo ete pronai skoro sve prirunike koji su na raspolaganju za preuzimanje u
obliku PDF datoteka.
42. Fleujte svoj sistem sa diskete
Da biste zapoeli ovaj proces, trebae vam DOS disketa za podizanje sistema. Da biste je napravili, startujte biranjem My Computer iz menija Start. Pritiskom na desni taster mia pojavie se
ikonica fleksibilne diskete unutar tog okvira. Izaberite "Format..." u meniju koji se pojavljuje, a
onda izaberite polje za overavanje odmah do "Create an MS-DOS startup disk" u rezultujuem
okviru za formatiranje. Izaberite miem "Start" da biste zapoeli proces formatiranja, a kada se
zavri, zatvorite okvir "Format 3 1/2" Floppy". Izbriite sve datoteke na novoformatiranoj disketi
i kopirajte alat Flash i datoteku BIOS na disketu (na primer, to bi znailo "awdflash.exe" i
"w6330vms.360" za relativno estu Awardovu BIOS verziju).
Da biste instalirali novi BIOS u ip fle memorije koristei disketu za pokretanje, ponovo podignite PC i obezbedite da se on sigurno podigne sa diskete. Zatim, pozovite program BIOS Setup
pritiskanjem traenog tastera za vreme inicijalnog pokretanja. Izaberite stavke menija "Advanced
BIOS Features, Boot Sequence" (to na nekim mainama moe takodje da se pojavi kao
"Advanced, Advanced BIOS Features"). Obezbedite da se postavi vrednost "Floppy" za opciju
"1st Boot Device". Izadjite iz podmenija koristei taster [Esc]. Upotrebite taster [F10] da zavrite
tu Setup sesiju i osigurajte da se vae promene zadre tako to ete pritisnuti [Y] da odgovorite
"Da" kada ste upitani da li elite da saunate svoje promene.
43. Fleovanje BIOS-a iz DOS-a
Dva puta proverite da li vaa maina ima stabilan i pouzdan izvor napajanja elektrinom energijom. Kao to smo ranije pomenuli, nemojte da fleujete BIOS ninakakvom noutbuk raunaru dok
on radi na svojim baterijama - obezbedite da je ukljuen u zidnu utinicu.
Ponovo podignite svoj PC sa diskete koju ste napravili sa Fle alatom i datotekom BIOS. Kada
dobijete poruku "Enter the name of the
command interpreter...", unesite ime fle
programa, praeno imenom same BIOS
datoteke (to izgleda kao A:\>awdflash.exe

w6330vms.360 u naem primeru za Award BIOS). Program e preuzeti upravljanje i voditi vas
kroz ostatak procesa.
Arhivirajte stari BIOS: pre fleovanja novog BIOS-a, osigurajte stari, zbog mogue kasnije
ponovne upotrebe, pritiskajui taster [Y], da biste ga sauvali u datoteci (snimak
ekrana P.)
Mada imena fle alata i BIOS datoteke mogu da se razlikuju na vaem PC-ju - na primer,
"awdfl789.exe" i "w6330vms.250" - pristup ostaje isti. Sledite uputstva sa monitora i odgovorite
na sve upite koji se odnose na rezervnu kopiju i arhivu. Za svako auriranje, sauvajte kopiju
vaeg starog BIOS-a na datoteci, kao to je prikazano na snimku ekrana P. Ta rezervna kopija e
vam omoguiti da se vratite na staru verziju, ako bi vam novi BIOS napravio bilo kakav problem
posle instalacije.
Najzad, fle program e prepisati sliku
BIOS-a u fle memoriju, gde e ona i
ostati. Kada se sve to zavri, ponovo
pokrenite svoj PC. Svakako obezbedite da
va PC ne ostane bez napajanja elektrinom
energijom, ili da se ne iskljui za vreme
procesa auriranja; u protivnom ete videti
ta zapravo znai nova (i svakako
neeljena) fraza u komjuterskom argonu:
"maina je u neodredjenom stanju".
44. Uitavanje novog BIOS-a
Jednom kada je auriranje kompletirano, iskljuite svoj PC. Sigurno uklonite energetski kabl, a
onda izbriite svoj CMOS kao to je opisano u taki 5 odeljka "BIOS-ova zlatna pravila", koji je
dalje u tekstu. Ponovo poveite svoj izvor napajanja elektrinom energijom sa mreom, prikljuujui energetski kabl, a zatim ga ukljuujui u zidnu utinicu. Ukljuite svoj PC, i trebalo bi da
budete nagradjeni porukom na ekranu koja se odnosi na novi BIOS koji ste upravo instalirali.
Pritisnite svoj arobni taster da pozovete program BIOS Setup. Odaberite opciju "Load
Optimized Defaults" (koja na nekim mainama moe da se pojavi kao "Exit, Load Setup
Defaults"). Izadjite iz setupa i sauvajte promene pomou tastera [F10] i [Y], a onda jo jednom
pokrenite PC raunar i ponite da uivate u plodovioma svog rada.
BIOS-ova zlatna pravila
Kada menjate podeavanja BIOS-a, ima malo toga to stvarno moete da pokvarite, sve dok ne
podiete bilo koji ulazni napon. I pored toga, dobra ideja je da znate i potujete razna pravila
koja vas uvaju od nevolja.
1. Napravite rezervnu kopiju vaeg postojeeg BIOS-a. Pre nego to instalirate novi ili
promenjeni BIOS, sauvajte staru verziju. Svaki fle alat ukljuuje opciju kao to je
"Save current BIOS as" (pogledajte snimak ekrana D). Uz pomo rezervne kopije, moete uvek da podignete sistem i opet radite, ako vam nova verzija ili promene u podeavanjima prouzrokuju probleme.
2. Menjajte samo po jedno podeavanje istovremeno. Kada putate program BIOS Setup,
pravite promene paljivo, po jednu istovremeno i u malim stepenima gde je to primenljivo. ponovo pokrenite svoj PC posle svake promene i pustite ga na "probnu vonju" pod

Windowsom, da biste se uverili da stvari rade kako treba. To je jedini bezbedan nain da
se utvrdi uticaj pojedinih promena na va PC.
3. Uradite testove stresa ili benmarke. Putanje vaeg sistema da radi pod velikim ili punim optereenjem je najbolji nain da se odredi da li agresivno podeavanje pravi ili ne
pravi probleme u radu PC-ja. Za tu svrhu najbolje rade paralelna upotreba masivno umreenih aplikacija, kao to su raunarske onlajn igrice, uredjivanje videa 3D, ili benmark
programi kao to je 3DMark 2005.
4. Ako nite drugo ne uspe, probajte hladni start. Ako PC nee da se podigne posle pritiska na dugme za Reset, iskljuite raunar i saekajte minut ili dva pre nego to ga ponovo ukljuite. Upotrebite prekida na izvoru za napajanje elektrinom energijom, a ne dugmad na prednjem delu vaeg PC-ja.
5. Izbriite CMOS. Kada PC nee da se podigne poto ste napravili promene u BIOS-u, vi
vie ne moete da pristupite programu BIOS Setup, da biste uklonili te promene. Ako se
to dogodi, moraete da izbriete CMOS memoriju u kojoj se nalaze podeavanja BIOS-a.
Sledite uputstva za brisanje ili resetovanje CMOS memorije iz prirunika za vau matinu plou (ili sistem). U nekim sluajevima, to zahteva premetanje kratkospajaa na kontaktima mosta koji su dodeljeni da bi se poslala instrukcija "Clear CMOS" ka toj memoriji. To moe da znai stvarno premetanje fizikog kratkospajakog bloka na matinoj
ploi, ili moe da zahteva podeavanje DIP prekidaa. Zapamtite da treba da uklonite taj
kratkospaja kada izbriete CMOS. Druga mogunost je da izvadite CMOS bateriju i iskljuite PC iz zidne utinice. Medjutim, da bi pouzdano radilo, to moe da potraje vie
sati.