S AD R AJ

UVOD

1. KARAKTERISTIKE PROJEKATA

2. INVESTICIONI PROJEKTI

3. IVOTNI CIKLUS PROJEKTA

4. KLASIFIKACIJA PROJEKATA

5. KONCEPT UPRAVLJANJA PROJEKTOM

Z AK LJ U AK

10

LI T E R AT U R A

11

UVOD

Projekat je sloen, privremen i jedinstven poduhvat, koji ima za cilj da

odreenu aktivnost, bilo da je proizvod ili usluga, uspeno realizuje. Njegova
sloenost se bazira na korienju velikog broja uestvujuih materijalnih i
nematerijalnih elemenata, esto velikom broju angaovanih ljudi i slino.
Privremenost znai da svaki projekat ima svoj poetak i kraj a jedinstvenost da je
svaki projekat specifian sam za sebe i da ga nije mogue ponoviti iz razloga
postojanja: razliitosti ciljeva, rokova, obima, trokova ili drugih elemenata.
Projekat je neponovljiv poduhvat i predstavlja korak u nepoznato. Praktino
ne mogu postojati dva ista projekta, jer i onaj koji bi bio ponovljen razlikovao bi se
sa komercijalnog, administrativnog, vremenskog ili nekog drugog gledita.
Projektom se mogu smatrati poduhvati:
projektovanje i konstruisanje kue,
projektovanje i dizajniranje novog

prototipa (broda, kola, aviona),

lansiranje novog proizvoda,

implementacija novog sistema, koji
moe biti informacioni i kontrolni sistem, ili uspostavljanje nove
organizacione strukture,
poboljanje
produktivnosti
u
predvienom periodu,
provera menadmenta i sl.

Najei primeri za projekte su:

graevinski poduhvati (zgrade, putevi, energetska postrojenja),

istraivaki i razvojni projekti (novi proizvodi, tehniki i nauni
eksperimenti),
planski zadaci (planovi finansiranja prodaje, proizvodnje, odravanja)
organizacioni zadaci (reorganizacija, koordinacija),
proizvodni zadaci (izrada maina, postrojenja, plan montanih radova),
nalozi za nabavku,
popuna mesta (problem zamene, programi obuke)
2

1. KARAKTERISTIKE PROJEKATA
Da bi se neka aktivnost smatrala za projekat potrebno je da ima odreene
karakteristike. etiri su osnovne:
1.
2.
3.
4.

obuhvatnost zadatka,
neponovljivost poduhvata,
sloenost zadatka i
podrka.

U okviru ovih kategorija mogue je definisati mnoge karakteristike projekata,

koje su specifine za svaki posebno. Ipak, i pored posebnosti svakog projekta,
samim tim i njegovih karakteristika, postoje osobine koje su zajednike i
prepoznatljive za sve tipove projekata. To su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Cilj
Rokovi
Komplesnost
Obim i priroda zadataka
Resursi
Organizaciona struktura
Informacioni i kontrolni sistem.

Svaki projekat ima svoj cilj, koji treba da ostvari. Ciljevi mogu biti razliiti, i
od toga e zavisiti koje su druge potrebne aktivnosti za njegovo uspeno
realizovanje.
Rokovi podrazumevaju vreme koje je potrebno, samim tim i ugovoreno za
realizaciju odreenog projekta i pretpostavlja dovoljno vremena u kojem se
projekat mora realizovati.
Kompleksnost projekta je u direktnoj vezi sa ciljem i uslovljena je
tehnologijom sa kojom se raspolae.
Za realizaciju obima i prirode zadatka projekta potrebno je planiranje
ostvarenja ciljeva i trokova.
Resursi za realizaciju projekta su razliiti i uglavnom se svode na: ljude,
finansije, opremu, razne materijale i slino. Bez odgovarajuih resursa nije mogue
ostvariti projekat u obimu niti u potrebnom vremenu, to navodi na potrebu
3

optimizacije potrebnih resursa i njihovo racionalno korienje radi uspenog

okonanja projektnog zadatka.
Organizaciona struktura za realizaciju projekta je neophodan elemenat, jer se
sa njom utvruju odgovornost, ovlaenja i poloaj izabranog rukovodioca
projekta. Organizacionom strukturom se odreuje i vrsta projektne organizacije.
Organizaciona struktura u aktivnosti sprovoenja realizacije projekta bitno je
odreena zahtevima naruioca projekta, njegove sloenosti i raspoloivih svih vrsta
resursa od strane projektnog subjekta.
Informacioni i kontrolni sistemi u realizaciji projekta imaju osnovni zadatak
da prikupljaju podatke i prate tokove ostvarenja projekta, to ine kroz razne vrste
izvetaja koji dospevaju. U ovom delu implementacije projekta poseban znaaj
pripada informacionom sistemu baziranom na raunarima.
2. INVESTICIONI PROJEKTI
Postoji iroka podela investicionih projekata. Odlika ovih projekata je da su
usmereni uglavnom na izgradnju: hala, zgrada, postrojenja, saobraajnica i slino.
Prema tome, investicionim projektima se smatraju oni kojima se realizuje ulaganje
u osnovna sredstva u razliitim oblicima privrednog i neprivrednog ivota.
Investicioni projekti se mogu podeliti u tri grupe i to:
1. investicioni projekti za ulaganje u izgradnju,
2. investicioni projekti za ulaganje u adaptaciju i rekonstrukciju i
3. investicioni projekti za ulaganje u ureaje, postrojenja, instalacije i
slino.
Nasloeniji je projekat za ulaganje u izgradnju, jer on u sebi sadri veliki broj
aktivnosti. U njemu su gotovo uvek sadrane sve aktivnosti koje se deavaju i u
ostalim vrstama investicionih projekata (rekonstrukcija, opremanje ureajima,
postrojenjima, instalacije i ostalo).
Karakteristina je i podela investicionih projekata prema privrednim granama
i oblastima. U kontekstu toga pojavljuju se investicioni projekti u industriji,
poljoprivredi, graevinarstvu, saobraaju ili nekoj drugoj privrednoj ili
neprivrednoj delatnosti.
Takoe je interesantna i jo jedna modifikovana podela investicionih
projekata prema nameni. Prema ovoj podeli moemo definisati sledee globalne
grupe investicionih projekata:
4

Projekti za ulaganje u nove objekte

Projekti za ulaganja u rekonstrukciju i proirenje
Projekti za ulaganje u dislokaciju
Projekti za ulaganje u uvoenje nove opreme i ureaja
Projekti za ulaganje u naunoistraivaki rad, u obuku kadrova i drugo.

Svaka od navedenih grupa ima svoje specifine karakteristike vezane za

realizaciju koje ih odvajaju od ostalih. Pri tome je investicioni projekat za ulaganje
u novi proizvodni objekat najsloeniji tip projekta, koji obino sadri skoro sve
aktivnosti vezane za realizaciju projekata drugih grupa.1
Zadatak ili poduhvat se moe tretirati kao projekat ako poseduje
karakteristike:
1. Delokrug (obuhvat) poduhvata - treba da obuhvata veliki obim aktivnosti
i zadataka;
2. Neponovljivost (neobinost) - projekat ini skup aktivnosti koji se ne
ponavljaju;
3. Kompleksnost - veliki br.org. veza i elemenataresursa, trokova,ljudi idr;
4. Podrska (podupiranje) poduhvata - posebna panja se mora usmeriti na
realizaciju projekta.
Opte karakteristike vezane za pojam projekta:
1

sloen poduhvat sa velikim brojem aktivnosti i uesnika,

ima sve elemente poslovnog procesa,
poduhvat koji se odvija u budunosti,
sadri rizik i neizvesnost,
jedinstven, odnosno neponovljiv,
vremenski ogranien i jednokratan,
sadri konane ciljeve,
uestvuju ogranieni ljudski i materijalni resursi,
zahteva kooridinaciju u realizaciji.

http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=4530

To je veliki broj
razliitih i
neponovljivih
poduhvata, poslova i
zadataka, koji su
usmereni ka konanim
ciljevima u budunosti
i izvode se sa
ogranienim ljudskim i
materijalnim resursima

Primeri za projekte: graevinski poduhvati, istraivaki i razvojni, planski

zadaci, organizacioni zadaci, proizvodni zadaci, nalozi za nabavku, popuna mesta.
3. IVOTNI CIKLUS PROJEKTA
To je vremenski period,u kome se, kroz odreeni broj faza i veliki broj
aktivnosti, projekat dovodi do zavretka. On predstavlja kontinuirani proces
realizacije projekta koga ine 4 osnovne faze:
1.
2.
3.
4.

Identifikacija projekta
Priprema projekta
Procena projekta
Nadzor realizacije projekta

Faze tipinog ivotnog ciklusa su:

1)
2)
3)
4)
5)
6)

Pokretanje i razvoj ideje

Analiza i odluivanje
Organizacija i poetak
Primarno upravljanje
Kretanje nadole
ispitivanje i analiza

Faze prema vrsti poslova koji se odvijaju u projektu:

Koncipiranje definicija projekta, identifikacija potreba i mogunosti,

odreivanje alternativa i organizacije projekta;
Planiranje izrada pripremnih planova i skica, detaljno projektovanje i
izrada kompletnog plana;
Izvrsenje ili izvoenje izvrenje i koordinacija svih aktivnosti i resursa
da bi se zavrio projekat;
Zavrna ili konana zavrne aktivnosti i zadaci da bi se ostvarili
projektni ciljevi.

Ciklus projekta se moe posmatrati kao upravljaki ciklus odvijanja realizacije

projekta sa sledeim globalnim fazama: Planiranje, Projektovanje, Realizacija,
Praenje i Kontrola.

4. KLASIFIKACIJA PROJEKATA
Klasifikacija projekata omoguava da se precizno utvrde specifinosti
odreenih tipova projekata i na osnovu toga definie odreeni koncept upravljanja
nekim tipom projekta.
Podela Internacionalne asocijacije za upravljanje projektima (IPMA):
1.
2.
3.
4.

Investicioni projekti
Istraivako-razvojni projekti
Organizacioni projekti
Informatiki projekti

10 kategorija po IPMA:
VOJNI/ODBRAMBENI
odbrambeni , kosmiki, vojne operacije
BIZNIS I PROJEKTI ORG. PROMENA
akvizicije/menaderi, unapreenje procesa,
novi poslovni poduhvat, org. restruktuiranje,
pravni postupak
PROJEKTI KOMUNIKACVIONIH
SISTEMA
komunikacione mree, beicni
komunikacvioni sistemi
PROJEKTI SPECIJALNIH DOGAAJA
internacionalni dogaaji,
nacionalni dogaaji
PROJEKTI INDUSTRIJSKIH
POSTROJENJA
zatvaranje, unitavanje, modifikovanje,
projektovanje i izgradnja postrojenja

SOFSTVERSKI I IS PROJEKTI
razvoj softvera, projektivanje IS-a
INTERNACIONALNI RAZVOJNI
PROJEKTI
razvoj poljoprivrede, zdravstvo, kolstvo,
ishrana, naseljenost, mala i srednja
preduzea, infrastruktura
MEDIJSKI
filmovi, TV, muzika,
muziki dogaaji
RAZVOJ PROIZVODA I USLUGA
info tehnologije/hardware, industrijski
proizvodi/procesi, proizvodi iroke potronje,
farmaceutski proizvodi/procesi, usluge
I&R
okruenje, industrija, ekonomski razvoj,
medicina, nauni razvoj

R. Gareis-ova podela prema kriterijumima:

1) Grana
2) Lokacija -- internacionalni, nacionalni
3) Sadraj veze sa kupcima,proizvodi,trita,kadrovi,org
4) Investiciona faza studija, koncepcija, realizacija
5) Stepen ponavljanja - jedinstven,ponavljajui
6) Kupac/korisnik - interni,eksterni
7) Trajanje - kratko,srednje,dugotrajno
8) Povezanost sa poslovnim procesima primarni, sekundarni
Dve globalne grupe projekata

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Investicioni
Izgradnja novih industrijskih pogona i fabrika
Rekonstrukcija i proirivanje ind. pogona i fabrika
Dislokacija industrijskih pogona i fabrika
Uvoenje nove tehnologije
Izgradnja puteva i pruga
Izgradnja energetskih postrojenja
Izgradnja brana i nasipa

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Biznis projekti
Izrada postojeceg stanja firme
Izrada biznis plana preduzeca
Izrada studije opravdanosti
Izrada stratekog plana razvoja firme
Uvoenje IS-a
Izgradnja i uvoenje nove organizacije
Uvoenje sistema kvaliteta
Istraivanje i osvajanje novog trita
Prezentacija firme na sajmu

dugotrajni, veliki broj

uesnika, velike koliine
resursa, finansijska
sredstva, sloeni,
obavezna priprema
standardnog softvera,
postoji projektni
menader i tim, a drugi
ga samo realizuju,

Kratki, manji broj uesnika,

manji resursi i trokovi,
manje sloeni, priprema
dua od realizacije, nije
neophodan softver,
projektni menadment i tim
upravljaju i realizuju
projekat, potrebno fino i
precizno planiranje,

5. KONCEPT UPRAVLJANJA PROJEKTOM

Upravljanje projektom nauno zasnovan i u praksi protvren koncept
kojim se uz pomo odgovarajuih metoda organizacije, planiranja i kontrole vri
racionalno usklaivanje svih potrebnih resursa i kooridnacija obavljanja potrebnih
aktivnosti da bi se odreeni projekat realizovao na najefikasniji nain.
Osnovne specificnosti investicionog projekta (sa stanovita upravljakih
procesa):

sloenost investicionih objekata koji se izrauju,

velika sredstva koja se ulau,
veliki broj uesnika u realizaciji,
dugo vreme izradnje.

Osnovni elementi realizacije svakog projekta su: VREME, RESURSI,

TROKOVI. Stoga se javljaju tri osnovna modula:

upravljanje vremenom,
upravljanje resursima,
upravljanje trokovima realizacije projekta.

Praenje i kontrola ovih elemenata vri se uz pomo standardne i izvedene

dokumentacije, a zatim se potrebni podaci sistemom izvetavanja prenose na mesto
obrade i porede se sa planiranim koliinama. Iz tog proizilaze potrebne korektivne
upravljake akcije za poboljanje odvijanja procesa izgradnje investicionog
objekta.
Projektni tim se bavi:
Planiranjem realizacije
Pracenjem realizacije
Kontrolom realizacije
9

Z AK LJ U AK
Upravljanje projektima stvoreno je da bi se planirale, koordinisale i
kontrolisale raznolike aktivnosti modernih industrijskih i komercijalnih projekata.
Jasno je da projekti nisu ljudima novost. Spomenici preiveli iz najranijih
vremena ljudske civilizacije dokazuju neverovatna postignua ljudske ruke te
same po sebi nameu pitanje kako li su to samo uspeli napraviti?
No ekonomski pritisak industrijalizovanog svijeta, rivalstvo izmeu izvoaa
projekata i porast brige za optu dobrobit oveka samog doveli su do stvaranja
novih te poboljanja starih tehnika za upravljanje projektima.
Svi projekti dele jednu zajedniku karakteristiku pretakanje ideja i
delatnosti u nove tvorevine. Uvek prisutan elemenat rizika i nesigurnosti govori
nam da gotovo nikad dogaaji i aktivnosti unutar jedne jeline (projekta) ne mogu
biti predvieni sa apsolutnom sigurnou. Za neke vrlo kompleksne i napredne
projekte i sama mogunost izvoenja i zavretka projekta ne moe biti predviena.
Svrha upravljanja projektima je predvideti to je vie mogue opasnosti i
problema, te planirati, organizovati i kontrolisati aktivnosti da projekt bude to
uspenije izveden uprkos svim rizicima. Bitno je napomenuti da ovaj proces
zapoinje pre nego to su bilo kakvi resursi dodeljeni, te se nastavlja kroz celo
izvrenje projekta.
Cilj voenja projekata je da finalni rezulltat zadovolji sponzora projekta ili
kupca odnosno naruioca, u odreenom (dogovorenom) vremenskom okviru i
unutar predvienih trokova. Mnogo se u razvoju upravljanja projektima te razvoju
metoda koje se koriste pri upravljanju projektima napravilo ba u drugoj polovini
XX veka, podstaknuto upravo nestrpljivim investitorima koji su eleli to je pre
mogue staviti u profitabilnu upotrebu svoje projekte (investicije).

10

LITERATURA

M.Novak, P.Sikavica, Poslovna organizacija, Informator, Zagreb, 1993.

Hauc, Anton ,Organiziranje projekata, Zagreb (Informator), 1982.
F.Bahtijarevi-iber, S.Borovi, M.Buble, M.Dujani, S.Kapusti,
Organizacijska teorija, Informator, Zagreb, 1991
M.Buble, M.Cingula, M.Dujani, .Duli, F.Ljubi, I.Mencer, D. Puko,
S.Singer, D.Tipuri, L.Zan, Strategijski management, Ekonomski fakultet, Split,
1997.

11