Momo Kapor

"Na dan tvog roenja"

Politika, 28., 29. og 30. november

"Na dan tvog roenja"

Republika me ni ove godine nije pozvala na svoj roendan.
To, naravno, ne znai da me ona ne voli samo joj nisam na spisku uglednih
zvanica.
Njeni gosti su strane diplomate i vojni izaslanici, okieni kao novogodinje
jelke. Nai joj donose na poklon puteve, ulice, fabrike, bolnice, itava naselja
...
A, ja? ta bih ja mogao da joj poklonim? Staru bombonjeru, koju sam pre
dve godine dobio za svoj roendan?
etam preko smrznutih polja oko sveano osvetljenog Saveznog izvrnog
vea, gde se Republika zahvaljuje na estitkama i odmotava poklone.
Hvala, niste trebali! Jao, to je ovo divno! Ba ste srce!
I etajui, tako, raunam koliko sam imao godina kada je roena Republika?
est. Roen sam u Kraljevini, a iveo pod okupacijom; sklanjao se od bombi i
zalutalih metaka, jeo staru konjetinu, vercovao bugarske cigarete "arda" i
ekao da me Republika oslobodi.
Moram da priznam, pomalo sam saraivao i sa okupatorom; menjao sam sa
njim meku rakiju za okolade, a poto sam bio plav, podseao sam Nemce na
njihovu decu.
Onda je Republika, najzad, stigla!
Bila je mlada i lepa, a doneli su je mravi i opaljeni momci ija smo imena
aputali sa divljenjem.
I mi smo eleli malo da pucamo, da ruimo mostove i bacamo bombe, ali
provod je, izgleda, bio zavren; Republika nam je namenila dosadnu ulogu
mladih graditelja.

ta je uradila? Podrezala mi je nokte, oprala ui i oiala do glave (jer sam

imao vake), zabranila mi da se smucam po ruevinama i da kradem gde ta
stignem. Obeala je da e me prevaspitati. Nisam znao ta to znai?
Onda smo jedno vreme uili ruski, crtali Staljina, itali "Kako je ovek postao
div", gledali film "Zadatak majora Bulokina" ...
Umesto veronauke, uili smo da je ovek postao od majmuna i to radom.
Zato ne od konja, kad konji mnogo vie rade, to nam nije bilo jasno.
Sistem je, inae, bio veoma slian: umesto anela kuriri, umesto svetaca
narodni heroji, umesto ...
Onda su neki od onih preplanulih, mravih momaka iezli nekuda nez
traga.
Oni preostali, preplanuli i vie ne tako mravi momci, koji su doneli
Republiku, govorili su za njih, da su im oduvek bili sumnjivi.
Od tog trenutka, stvari su poele da se odvijaju vrtoglavom brzinom.
Povremeno, neko je iezavao sa zajednike fotografije ...
Na KnezMihailovoj ulici nalazila se poslatiarnica "Meded" san svih
beogradskih deaka. Da bi dokazao lojalnost novim vlastima, Meded je
iznad tezge sa alvom, baklavama i kadaifom, okaio ogromne fotografije
itavog Politbiroa. Jednoga dana, moj prijatelj koji je pomalo mucao (istina,
samo kad govori), ue u poslastiarnicu i upita vlasnika:
"Ooooprostite, gosn Meeedede, zzato vam ovve ssslike nnisu mmalo
mmmanje, a tttolumbbbe mmmalo vvvee?"
Onda su nekuda iezli oni, to su oduvek sumnjali u one koji su prvi iezli.
Ali moja generacija se u to vreme nije bavila politikom.
U Beogradu je tada bilo malo automobila, pa smo se sputali sankama niz
Branievsku ulicu sve do Autokomande. Onaj ko je imao sliuge, sedeo je
napred i upravljao. Ispod sliuga su sevale varnice. Vetar nam je zvidao u
uima dok smo vikali iz sve snage:
Kaaaaalpi!
Magina beogradska re, ifra detinjstva, brzine i odvanosti.
Dok su oni prvi vladali, gradili i ureivali zemlju, neki drugi momci su tajno
studirali, pa su lagano zamenili one tree, koji su imali samo kurseve.
Onda su etvrti morali da kau za one tree da su im uduvek bili sumnjivi.

Onda su prvi poeli da piu memoare!

Jedan je, tako, napisao da onaj drugi nije bio tamo kada su pravili
Republiku i da se lano predstavlja, na ta je ovaj odgovorio da se prvi nije
dobro drao pred policijom, a trei je primetio da obojica ne govore istinu.
Peti je tvrdio da je on prvi doneo Republiku, dok je jo bila beba, a njegov
bivi drug je napisao da je to moda i tano, ali da tada nije roena samo
jedna Republika, ve da su u pitanju bile estorke, a o pokrajinama nije bilo
ni govora ...
Oni vitki, mravi i opaljeni momci, koji su doneli Republiku, ili su pomrli ili
su se povukli u gordo utanje, ili vie ne govore jedan sa drugim.
Ne znam kako se to dogodilo, ali ispalo je da su vaniji od njih neki drugi,
ija imena nikada nismo aputali sa divljenjem, dok je Republika bila dete;
neki, za koje smo prvi put uli tek kada su se doepali mikrofona da
napadnu one koji su ih napravili.
Moja Republika je ve zrela dama. Ima etrdeset i pet godina, to za enu
njenih godina nisu nikakve godine.
Da li se sea onih mravih, preplanulih momaka, koji su je doneli u
Beograd? Poziva li ih na roendan?
I ja vie nisam mlad, ali mi jo uvek u uima zvidi zajedno sa vetrom, onaj
stari urlik "Kaaaalpi!" dok se sputam niz Branievsku, po kojoj se vie ne
sankaju deca.