Memorija

ta je memorija?
Memorija slui za
UVANJE podataka
u raunaru.
U PC raunaru postoji vie vrsta
memorije. One se razlikuju po obliku,
osobinama i funkciji u raunaru.

Vrste memorije

Prema mestu na kome se nalaze

memorije se dele na:

1. UNUTRANJE

memorije

(u obliku IPA)
2. SPOLJNE memorije
(u obliku DISKA)

Memorije PC-a
Unutranje memorije

Spoljne memorije
Hard disk

ROM

CD

RAM

DVD

CACHE (ke)

Floppy disk
Flash memorija

Unutranje memorije

1.
2.
3.

Ove memorije se nalaze u centralnoj

jedinici. Napravljene su u obliku IPA.
Imaju sledee osobine:
Brze su (brzo upisuju i itaju podatke)
Malog su kapaciteta
Njihov sadraj se brie po iskljuenju
raunara
Zato ove memorije uvaju programe i
podatke samo dok korisnik radi sa njima

ROM memorija
ROM (Read Only Memory) je memorija
koja se moe samo itati.
To je jedan ip na matinoj ploi.
Sadri program (BIOS) koji se automatski
pokree im se ukljui raunar. On testira
ureaje raunara da li su ispravni i
pravilno povezani. Ako neto nije u redu on
prijavljuje greku (kao zvuni signal ili
poruka na ekranu).
Njen sadraj se ne gubi po iskljuenju
raunara.

ROM memorija

Radna memorija - RAM

RAM

memorija uva program sa kojim

korisnik trenutno radi.

Cache memory
Cache

memorija uva podatke koji se

trenutno obrauju u procesoru.
Nekada je ugraena u sam procesor, a
nekada je poseban ip na matinoj ploi
Slui da premosti razliku u brzini izmeu
procesora i radne memorije (procesor je
mnogo bri)
Bra je od RAM memorije, ali manjeg
kapaciteta (128 kB ili 256 kB)
Nakon iskljuenja raunara sadraj ovih
memorija se brie.

Cache memorija
na matinoj ploi

CPU
Slotovi za:
- grafiku karticu
- zvunu karticu
- modem

Cache

Slotovi za
RAM

Prkljuak za
el. napajanje

Prikljuak za
tastaturu

Kako se podaci
upisuju u memoriju?

ta je BIT ?
Memorijski

ip sastoji se iz mnotva
minijaturnih elija. Svaka elija je malo
elektronsko kolo koje moe imati dva stanja:
0 nema struje i
1 ima struje u el. kolu.
Time se moe izraziti najprostija informacija
tipa: DA ili NE. Ta najmanja koliina
informacije (koja se moe predstaviti
jednom mem. elijom) zove se BIT.
BIT = BInary digiT = binarna cifra (O, 1)

ta je BAJT?
Da bi se u memoriji predstavili brojevi, slova ,
boje i drugi podaci, vri se grupisanje bitova u
nizove od 8, 16, 32 ili 64 bita. Takav niz zove se
BAJT. Njime se moe u memoriji zapisati svaki
broj ili slovo pomou razliitih kombinacija 0 i 1.

0 1 0 0 0 0 0 1

B 0 1 0 0 0 0 1 0
C 0 1 0 0 0 0 1 1

Vie bajtova ini PROCESORSKU

RE

Kapacitet memorije

1.
2.
3.
4.

Meri se koliinom podatka koja se u

memoriju moe upisati
1 B (bajt)
1 znak ili broj
Jedinice mere za kapacitet memorije
su:
kB (kilobajt) = 1000 B
MB (megabajt) = 1.000.000 B
GB (gigabajt) = 1.000.000.000 B
TB (terabajt) = 1012 B

Kapacitet RAM-a
Kapacitet RAM memorije moe biti samo
vrednost koja je stepen broja 2:
27 = 2*2*2*2*2*2*2 = 128 MB
28 = 2*2*2*2*2*2*2*2 = 256 MB
29 = 2*2*2*2*2*2*2*2*2 = 512 MB
210 = 2*2*2*2*2*2*2*2*2*2 = 1024 MB
Manji kapaciteti od ovih se danas vie ne
koriste.