Univerzitet u Niu

Ekonomski fakultet

Zavrni rad
Zatita intelektualne svojine u pozitivnom pravu
Republike Srbije

Student:
Mladen Petkovi

Mentor:

Prof.dr Tamara Milenkovi-Kerkovi

Br indexa : 43080
Ni 2015

Sadraj
Uvod ...................................................................................................................... 1
1 Pojam i znaaj intelektualne svojine .................................................................. 2
2 Nacionalni izvori prava intelektualne svojine ................................................... 3
3. Patent i patentno pravo..................................................................................... 4
3.1 Postupak za dobijanje patenta ..................................................................... 5
3.2 Vrste patenata.............................................................................................. 6
3.2.1 Osnovni,nacionalni, patent................................................................... 6
3.2.2 Mali patent ......................................................................................... 7
3.2.3 Dopunski i poverljivi patent ................................................................ 7
3.2.4 Pronalasci nastali u radnom odnosu..................................................... 8
3.2.5 Patent za proizvod versus patent za postpak........................................ 8
3.3 Sadrina i obim prava na patent .................................................................. 9
3.4 Ogranienja prava na patent........................................................................ 9
3.5 Povreda prava na patent i njegova zatita ................................................. 11
3.5.1 Pravna zatita patenta ......................................................................... 12
4.ig i pravo iga ................................................................................................ 13
4.1 Funkcije iga ............................................................................................. 13
4.2 Vrste iga .................................................................................................. 14
4.3 ig kao znak kvaliteta ............................................................................... 15
4.4 ig i internet adresa .................................................................................. 15
4.5 Postupak priznavanja prava na ig............................................................ 16
4.6 Sadrina i obim prava na ig ..................................................................... 16
4.7 Povreda prava na ig ................................................................................. 17
4.8 Pravna zatita iga..................................................................................... 17
5. Pravo na zatitu dizajna .................................................................................. 18
5.1 Sadrina prava industrijskog dizajna ........................................................ 19
5.2 Pravna zatita prava na dizajn ................................................................... 19
6. Pravo zatite geografske oznake porekla ........................................................ 20
6.1 Uloge oznaka geografskog porekla........................................................... 21

6.2 Postupak zatite geografske oznake porekla............................................. 21

6.3 Povreda prava i pravna zatita geografske oznake porekla ...................... 22
7. Autorsko pravo ................................................................................................ 23
7.1 Sadrina i pravna zatita autroskog prava................................................. 23
Zakljuak ............................................................................................................. 25
Literatura ............................................................................................................. 26

Uvod
Poveano interesovanje strune, naune, javnosti za intelektualnom svojinom
poslednjih nekoliko decenija uzrokovano je prelazom iz industrijskog, u
takozvano post-industrijsko drutvo, odnosno, informaciono doba ekonomije
znanja. Ova smena drutveno-ekonomskih epoha zasnovana je na tehonolokoj
revoluciji koja se odigrala na polju kreiranja, uvanja, i prenosa informacija.
Intelektualna svojina omoguava kreativnim stvaraocima da od svog rada ive,
odnosno da njihovi pronalasci, inovacije, bivaju nagraeni. . Termin Intellectual
property prvi put se spominje u sauvanoj presudi okrunog suda Amerike
savezne drave Massachussets iz 1845.godine. Presuda se smatra prvim pisanim
izvorom koji sadri termin intelektualna svojina. U pravnoj teoriji i literaturi
Francuske, godinu dana kasnije, odnosno 1846. godine izraz proprit
intellectuelle , prvi put je upotrebio Alfred Nion u svom delu Droits civils des
auteurs, artistes et inventeurs", to navodi na indiciju da je ovaj izraz bio u
upotrebi i ranije.1 Izraz intelektualna svojina u iru upotrebu poeo je da ulazi
tek od sedamdesetih godina prolog veka, od trenutka stupanja na snagu
Konvencije o ustanovljenju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu ija je
lanica bila i Srbija, sa ostalih jedanaest zemalja osnivaa. U lanu dva gore
pomenute Konvencije data je definicija intelektualne svojine:
Termin intelektualna svojina oznaava prava koja se odnose na: knjievna,
umetnika i nauna dela, interpretacije umetnika i interpretatora i izvoenja
umetnika izvoaa, fonograme i radio emisije. Takoe, tu spadaju pronalasci u
svi oblastima ljudske aktivnosti - nauna otkria, industrijski uzorci i modeli,
fabrike, trgovake i i uslune igove, trgovake nazive, zatitu od nelojalne
konkurencije, kao i sva ostala prava vezana za intelektualnu aktivnost.
Na osnovu vrste inovacije, samim tim i prava koja iz toga proizilaze, osnovna
podela prava intelektualne svojine vri se na pravo industrijske svojine, i autorsko
pravo. U nastavku detaljnije e biti obraena osnovna prava koje autori,
pronalazai, imaju , kao i njihova zatita u okviru nacionalnog zakonodavstva.

http://www.ziscg.me/me/Sta_je_IS.asp

1 Pojam i znaaj intelektualne svojine

Termin intelektualna svojina u meunardnom i uporednom pravu najire je
prihvaen kao zajedniki naziv za pravo industrijske svojine i autosko pravo.
Predmet zatite intelektualne svojine jesu duhovne tvorevine i prava stvaralaca
na rezultate svog rada. Inae , osnovni izvor meunarodnog prava intelektualne
svojine jeste Konvencija, osnovana 1967god., kojom je stvorena Svetska
ogranizacija za intelektualnu svojinu ( WIPO-World intellectual property
Organisation). Konvencijom, lan dva, se predvia da pravo intelektualne svojine
obuhvata sledea prava :
-

knjievna, umetnika, i nauna dela,

predstave umetnika izvoaa,
pronalaske u svim poljima ovekove delatnosti,
znakove razlikovanja ( pravo iga, geografskog porekla)
industrijsko oblikovanje
zatitu nelojalne konkurencije, i nauna otkria.

Nadleni ogran RS koji se bavi ovom materijom, u kome se prijavljuju, registruju

i odobravaju pojedina prava intelektualne svojine, naziva se Zavod za
intelektualnu svojinu Republike srbije, sa seditem u Beogradu. O Zavodu bie
vie rei kasnije.
Pravna zatita postaje sve ei oblik zatite intelektualne svojine u postindustrijskom drutvu, informacije i znanje su svakako najvredniji resursi u
poslovanju. Patenti su srce i dua svojinskih ovlaenja, ako oni budu uinteni
bie unitena i sva ostala svojinska ovlaenja2. Ubrzanim razvojem tehnologije
vlasnici prava intelektualne svojine sve ee su rtve razliitih oblika
piraterije, nedozvoljene upotrebe tuih prava intelektualne svojine. Zbog toga
zakon imaocu prava intelektualne svojine odobrava monopolsko ovlaenje,
iskljuivo pravo upotrebe i pravo zabrane svim drugim licima da koriste zatieno
pravo, bez prethodne saglasnosti i dozvole nosioca prava.
Znaaj intelektualne svojine moe se sagledati kroz drutveni i ekonomski
askpekt. Pre svega, intelektualna svojina dominantno odreuje konkurentnost
privrednih subjekata na tritu, kao i razvijenost nacionalne ekonomije, i ivotnog
standarda stanovnitva. Tehnoloke promene i razvoj nemaju za posledicu samo
nie trokove, ve i poboljavaju poloaj preduzea, kao i mogunosti za
otvaranje novih trita. Zemlje koje raspolau visokim intelektualnim
potencijalom i znanjem imaju tehnoloke izume koji im pored viestrukih koristi
2

Rand A : The Unknown Ideal, NY 1966, p. 126

za razvoj nacionalne ekonomije, omoguavaju i ogromno bogatstvo, transferom

tehnologije, prodajom tehniko-tehnolokih reenja, inovativnih materijala , i td,
i td.
2 Nacionalni izvori prava intelektualne svojine
U istoriji zakonodavstva republike Srbije, iz oblasti industrijske i svojine
autroskog prava, 2004 godina svakako je najznaanija. Te godine doneta su etiri
zakona koji ovu materiju regluliu na nov i savremen nain. Jedan od vanijih
zadataka zakonodavca bio je svakako usklaivanje nacionalnog pravnog sistema
za pozitivnim reenjima u meunarodnom i uporednom pravu.3 Takoe, u
regulisanju svakog od prava , uzimani su u obzir i standardi koje preporuuje
WIPO, pravilnici i direktive EU, kao i preporuke WTO(World Trade
Ogranisation) i ostalih specijalizovanih organizacija. Zakon o patentima iz 2004
donet je sa namerom da se nacionalno patentno pravo uskladi sa Sporazumom o
trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine -TRIPS (Trade Related
aspects of Intellectual Property Rights4), Konvencijom o Evropskom patentu, i
osnovni je izvor patentnog prava. Zakon5 je uneo nekoliko znaajnih novina:
uvoenje certifikata o dodatnoj zatiti, drugaije regulisanje malog patenta,
zatita biotehnolokih pronalazaka, nove vrste prinudnih licenci, i td. i td. Takoe,
osnovni izvor prava iga predstavlja Zakon o igovima6 koji sadri dosta novina
u odnosu na ranije propise. Prvi put se uvodi ig garancije, propisuju se novi
uslovi za registraciju iga, obaveznost korienja iga, institut iscrpljenja prava i
td. U zakonu o pravnoj zatiti dizajna iz 2004 god. izvreno je usklaivanje sa
odredbama enevskog akta Hakog aranmana za meunarodnu registraciju
industrijskog dizajna . Novi zakon7 unosi drugaiju koncepciju zatite dizajna,
predvia jau pravnu zatitu, uvodi iscrpljenje prava, i produava rok pravne
zatite sa 15 na 25 godina. Treba pomenuti i zakon o geografskim oznakama
prvobitno donet 1995 a poslednji put revidiran 2010 god. kao i zakon o zatiti
topografija iz 2004 o kojima e biti vie rei kroz vrste prava autorstva i
industrijske svojine. Znaajan je takoe i zakon o zatiti konkurencije donet 2005
godine kao lex specialis

Besarovi V. Intelektualna svojina-industrijska svojina i autrosko pravo, Beograd 2011, str 60

https://www.wto.org/english/tratop_e/trips_e/trips_e.htm preuzeto 15.09.2015.
5
Zakon o patentima ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
6
Zakon o igovima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 10/2013
7
Zakon o zatiti industrijskog dizajna ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 45/2015)
3
4

3. Patent i patentno pravo

Patentni sistem dodao je gorivo interesa na vatru genija8
Patentnom je mogue tititi pronalazak, i sve ono to se time smatra, koji
ispunjava zakonom tano predviene uslove. Patent je subjektivno pravo koje
pripada pojedincu, pravnom licu, ukoliko su ispunjeni odreeni zakonski uslovi.
Titular, odnosno nosilac patenta, svojim pravima moe raspolagati na odreenoj
teritoriji i u tano odreenom vremenskom periodu. Sadraj prava patenta
regulie se nacionalnim pravnim okvirima odnosno, u Republici Srbiji, zakonom
o patentima9. Novim zakonom predvia se da je patent pravo koje se priznaje za
pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, pod uslovom da je nov , ima odreeni
stepen inovativnosti, i tehniki je primenljiv. Stanje tehnike, kao jedan od uslova
da li neto moe biti patent, predstavlja sve ono dostupno javnosti pre datuma
podnoenja zahteva za priznavanje patenta, pisanim putem ili upotrebom
pronalaska. Status novog pronalaska ima i pronalazak koji je bio sadran u stanju
tehnike u periodu do est meseci pre podnoenja prijave patenta10. Pronalazak je
inventivan ukoliko za strunjaka iz odreene oblasti ne proizilazi na oigledan
nain iz trenutnog stanja tehnike, a industrijski primenljiv ukoliko ga je mogue
proizvesti u bilo kojoj grani industrije, zavisno od vrste pronalaska, ili
poljoprivredi. Predmet pronalaska koji se patentnim pravom titi moe biti
proizvod ili postupak. U predmete pronalaska spadaju i proizvodi sastavljeni od
biolokog materijala, ili koji sadre bioloki materijal, kao i postupci kojima je
bioloki materijal proizveden, izolovan iz prirode, ili obraen.
Pronalascima se ne mogu smatrati otkria, naune teorije, matematike metode,
estetske kreacije, planovi, pravila, i tome slino.
Patentom se ne mogu tititi :
- pronalasci ija bi komercijalna upotreba bila suprotna javnom moralu i
poretku, a posebno postupci kloniranja ljudskih bia, promene genetikog
identiteta, korienje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne
svrhe.
- Pronalasci koji se odnose na hirurke i dijagnostike postupke a primenjuju
se neposredno na ljudskom ili ivotinjskom telu.

Abraham Lincoln (1809-1865) 16th President of United States of America

Radenkovic-Joci dr.Dragana Privredno pravo sa osnovama prava, Ni 2010, str 305
10
Zakon o patentima ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011), lan 9
9

- Biljna sorta, ivotinjska rasa ili bioloki postupak krucijalan za dobijanje

istih (uz zakonom odreene izuzetke).

3.1 Postupak za dobijanje patenta

Svaki pronalazak koji se eli zatititi mora ispuniti odreene materijalne i
formalne pretpostavke. U formalne pretpostavke spada i pravilno, odnosno, u
skladu sa zakonom, sprovoenje postupka za priznavanje patenta. Postupak za
sticanje prava patenta pokree svako za to zainteresovano fiziko ili pravno lice,
bilo domae, ili strano, podnoenjem pismene prijave patenta Zavodu za zatitu
intelektualne svojine Republike Srbije. Za svako pravo (priznavanje prava)
podnosi se posebna prijava. Ukoliko je vie lica radilo na odreenom pronalasku
oni mogu podneti zajedniku prijavu patenta. U tom sluaju e sva lica navedena
u prijavi biti nosioci prava patenta. Pravo Republike Srbije polazi od pretpostavke
da prijavu podnosi pravi pronalaza, a ukoliko to nije sluaj, pronalaza ima
pravo podneti prijavu protiv lica koje neovlaeno podnosi prijavu patenta i taj se
postupak naziva postupkom osporavanja prava. U nekim pravnim sistemima
prijavu patenta moe podneti iskljuivo pronalaza (anglosaksonsko) pa potom
prenositi pravo patenta na druga lica, na zakonom predviene naine, dok se u
drugim svojstvo pronalazaa ne smatra presudnim ve je vano da onaj ko
nadlenoj instituciji podnese prijavu postaje i nosilac prava. Sistem prihvaen u
Zakonu11 je kombinacija oba sistema. Prijava prava na patent mora sadrati tano
odreene elemente. Vaniji elementi prijave su: naznaenje koje se pravo trai,
naziv podnosioca(pronalazaa) i naziv pronalaska. Opis pronalaska mora biti
jasan , i opisan tako da strunoj javnost bude predstavljen na adekvatan nain.
Najzad, apstrakt je kratak sadraj sutine pronalaska.
Kada zainteresovano lice podnese prijavu priznavanja prava patenta, Zavod
konstatuje vreme podnoenja prijave i od tog momenta lice koje je prijavu
podnelo ima pravo prvenstva prema svakom drugom licu koje prijavu podnese
za isti pronalazak. U tome je i znaaj prava prvenstva jer je realno mogue da vie
lica, nezavisno jedno od drugog, podnesu prijavu za isti pronalazak.
Sledea faza procesa patente zatite jeste faza u kojoj u nadleni organ ispituje da
li je prijava podneta u skladu sa zakonom, da li sadri sve potrebne elemente, i da
li su plaene odreene takse. Ukoliko prijava nije potpuna Zavod e obavestiti
podnosioca prijave da u odreenom roku formalne nedostatke ukloni. Ukoliko su
formalni nedostaci korigovani pravo se priznaje od datuma podnoenja
11

Zakon o patentima ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

ispravljene prijave, a ukoliko to nije sluaj Zavod prijavu odbacuje zakljukom.

Prijava kojoj je priznat datum podnoenja mora se upisati u u registar prijava koji
vodi Zavod. Na zahtev podnosioca Zavod moe izdati uverenje odnosno
priznanje datuma prijave. Prijava se, takoe, mora objaviti u slubenom glasilu
Republike Srbije a trokove objavljivanja snosi podnosilac prijave.
U daljem postupku pristupa se ispitivanju novosti pronalaska, i tu moemo
razlikovati tri sistema sistem prethodnog ispitivanja, sistem odloenog
ispititvanja, i sistem registracije. Po sistemu prethodnog ispitivanja ispitivanje
novosti se vri po slubenoj dunosti, bez prethodnog dodatnog zahteva
podnosioca prijave. Ovaj koncept se polako naputa zbog visokih trokova i
gubitka vremena. Po sistemu odloenog ispitivanja novost pronalaska ispituje se
samo na izriit zahtev podnosioca, odnosno, kada podnosilac ima nameru ili ve
koristi pronalazak u proizvodnji. Normalno, podnosilac prijave e u tom sluaju
biti spreman da podnese trokove ispitivanja, obrauje se daleko manji broj
zahteva, pa i sam proces ispitivanja traje krae. Po treem sistemu, sistemu
registracije, ispitivanje novosti se ne vri, ve se patent automatski izdaje.
Ukoliko neko lice, poto je prijava objavljena, ne podnese zahtev za potpuno
ispitivanje novosti pronalaska(u odreenom roku) smatrae se da je lice odustalo
od zatite i prijava e biti odbaena. Kada Zavod potpuno ispita novost
pronalaska, donosi reenje o priznavanju prava patenta, i vri upis odgovarajueg
prava u Registar koji vodi. Registri su javni i svako ima pravo uvida u njih.

3.2 Vrste patenata

3.2.1 Osnovni,nacionalni, patent
Patente, kao subjektivno pravo pronalazaa da pronalazak koristi i zabranjuje
svakom drugom licu da bez ovlaenja isti upotrebljava na bilo koji nain,
moemo podeliti prema zemlji porekla, odnosno, zemlji odobravanja patentne
zatite. Dakle, imamo nacionalni patent koji odobrava nadleni organ zemlje u
kojoj je prijava podneta, u naem sluaju Zavod. Zatim, patent moe moe biti
odobren od strane institucije koja nema nacionalni karakter, a da patentna zatita
vai u veem broju zemalja (trenutno 18). Takav patent odobrava Evropski
patentni biro sa seditem u Minhenu. Na taj nain odoboren nacionalni patent
traje 20 godina u svim dravama navedenim u prijavi. Naravno svi sporovi u vezi
sa takvim patentom vode se pred nacionalnim sudovima. Pored ovog patenta, koji

se smatra osnovnim, zakon o patentima kao vrste predvia jo tri, i to: mali patent,
dopunski i poverljiv patent, kao i implicitno-zavisan patent.

3.2.2 Mali patent

Osnovna razlika malog patenta u odnosu na klasian patent je nii stepen
inovativnosti , kao i ogranienja koja postoje po pitanju predmeta zatite. Zbog
toga se sutinsko ispitivanje inovativnosti i industrijske primenjivosti malog
patenta ne vri. Takoe prijava malog patenta ne objavljuje se u slubenim
glasilima. Naravno, radi postizanja vee zatite konkretnog pronalska malim
patentom, mogue je zahtevati materijalno ispitivanje i time se dobija ispitani
mali patent12. Malim patentom mogue je tititi samo tehniko reenje koje se
odnosi na konstrukciju i oblikovanje nekog predmeta(aparata,ureaja,
konstrukcijskog elementa ili elektrine eme) Pronalasci koji se malim patentom
ne mogu tititi jesu pronalasci postupka, kompozicije, mikroorganizama, biljne i
elijske strukture. Mali patent traje est godina od datuma podnoenja prijave, a
maksimalno mogue produenje roka je 10 godina13, uz uslov da se produenje
moe traiti samo za patente za koje je izraen izvetaj o stanju tehnike. Sticanje
dopunskog patenta uz mali patent, kao osnovni, nije predvien zakonom.
3.2.3 Dopunski i poverljivi patent
Nosilac patenta moe, za pronalazak koji je ve dobio patentnu zatitu, da usavri,
odnosno dopuni, zatieni pronalazak. U tom sluaju on trai dopunsku zatitu
putem dopunskog patenta. Naravno, nosilac osnovnog patenta mora biti i nosilac
dopunskog patenta zbog toga to je dopunski patent svojom sadrinom vezan za
osnovni patent tehnolokom ili funkcijskom vezom. Dopunski patent traje koliko
i osnovni patent bez obzira kada je dobijen. Ukoliko osnovni patent prestane da
vai, iz razloga predvienih zakonom(naprimer odricanjem), nosilac patenta
moe podneti zahtev za konverziju dopunskog patenta u osnovni. Uz osnovni
patent mogue je vezati neogranien broj dopunskih patenata. Smatra se da je
osnovni patent mogue usavriti na tri naina: izmenom nekog elementa ili
sastojka ukoliko se pronalazak sastoji od kombinacije delova, usavravanjem
delova na bolje, ili dodavanjem novih komponenti.
Pronalasci koji se odnose na narodnu odbranu i dravnu bezbednost nazivaju se
poverljivim pronalascima. Zahtev za priznavanje patentne zatite takvog
12
13

Zakon o patentima ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011), lan 135

Raievi doc.dr. Vuk Pravo industrijske svojine, Novi Sad, 2010.str 112.

pronalaska moe biti podnet iskljuivo od strane domaeg lica i na reenje

nadlenog organa o takvom pronalasku nije mogue podneti albu. Konano je, i
zahteva sprovoenje posebnog postupka zatite. Ukoliko se naknadno utvrdi da
pronalazak nije poverljiv dalji postupak sprovodi Zavod, kao da se radi o
klasinom patentu. Za poverljive pronalaske pronalazau pripada nakdanada u
jednokratnom iznosu.

3.2.4 Pronalasci nastali u radnom odnosu

Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se pronalazak koji zaposleni stvori
izvravajui svoje redovne radne obaveze ili posebno naloene poslove u vezi sa
nauno-tehnikim istraivanjem i razvojem, kao i pronalazak koji nastane u
izvravanju ugovora o istraivakom radu zakljuenog sa poslodavcem Pravo na
zatitu ovakvog pronalaska pripada poslodavcu, zato to je re o slubenom
pronalasku. Pronalaza zadrava moralna prava, to mu u garantuje i pravo na
odreenu naknadu od strane poslodavca, ija visina u svakom konkretnom sluaju
zavisi i od efekata ekonomskog iskoriavanja pronalaska. Visina naknade
odreuje se posebnim ugovorom izmeu zaposlenog i poslodavca.
3.2.5 Patent za proizvod versus patent za postpak
Pored ostalog, patente moemo podeliti i na patente vezane za proizvod, i patente
vezane za postupak. U okviru patenta za proizvod zakon predvia sledee radnje
iskoriavanja pronalaska koji se eli zatititi patentnom: proizvodnju, ponudu,
stavljanje u promet, i upotrebu. Ovlaenje za eksluzivnu, iskljuivu proizvodnju
moe biti sadrano samo u patentu proizvoda, ne i postupka, to je donekle
ograniavajue. Pod ponudom se podrazumeva ponuda u obligaciono-pravnom
smislu(u cilju prodaje) kao i ponuda za zakljuenje ugovora o licenci. Kada se
patentirani proizvod stavi u promet on postaje predmet potronje, pa se moe i
upotrebljavati odnosno primenjivati shodno svojoj primarnoj svrsi. Iz patenta za
postupak, radnog ili postupka proizvodnje, proizilaze samo dva ovlaenja. To
su ponuda i upotreba. Tokom razvoja patentne zatite vaio je stav da proizvodi
dobijeni postupkom koji je patentom zatien nisu dobijali pravnu zatitu. Kasnije
je stav promenjen pa je patent za postupak postao mnogo praviniji. Obrazloenje
je da je proizvod rezultat postupka,odnosno, njegov krajnji cilj.

3.3 Sadrina i obim prava na patent

Nosilac patenta, odnosno malog patenta, ima iskljuivo ovlaenje nad sledeim
pravima: da u proizvodnji koristi zatieni pronalazak, stavlja u promet proizvode
dobijene prema patentu(patent na postupak), i da patentnom raspolae. Pravo
upotrebe pantenta na proizvod pored toga to dozvoljava proizvodnju, nuenje, i
stavljanje u promet, dozvoljava i uvoz i skladitenje datog proizvoda. Patent za
proizvod ne odnosi se samo na dati proizvod, ve i na sve proizvode u koje je dati
proizvod ugraen. Pravo upotrebe patenta na postupak obuhvata pravo primene
postupka, nuenje i proizvodnju, skladitenje i uvoz svih proizvoda direktno
dobijenih tim postupkom. Za postupak, i proizvode dobijene tim postupkom, ne
moe se dobiti mali patent. U veini nacionalnih zakonodavstava predviena je
obaveza iskoriavanja zatienog pronalaska. Najee mere, sankcije, koje se
preduzimaju povodom nekorienja patenta jesu prinudna licenca i oduzimanje
prava na patent. Razlog propisivanja sankcionih mera neiskorienja patenta jeste
nacionalni privredni razvoj. Takoe obaveznim iskoriavanjem patentiranih
pronalazaka domaa ekonomija se indirektno titi od navale stranih patenata iji
jedini cilj jeste uspostavljanje monopola na domaem tritu. Obaveznim
korienjem patenta postie se i njegovo usavravanje, to doprinosi optem
tehnikom-tehnolokom napretku. Sadrinu prava na patent ini i pravo
raspolaganja patentom u smislu prometa, odnosno nasleivanja i prenosa na
drugo fiziko ili pravno lice putem razliitih pravnih instrumenata. Takoe, jedno
od osnovnih prava nosioca patenta jeste da se od njega moe odrei. Odricanje se
vri predajom pismene izjave o odricanju,Zavodu, i pravo prestaje da vai
narednog dana od dana podnoenja izjave. Izuzetak je da se nosilac patenta ne
moe odrei svog prava bez saglasnosti treeg lica, ukoliko je tom licu prethodno
odobreno neko pravo iz prava na patent, npr. prinudna licenca. Sva prava iz
patenta prestaju prestankom nosioca prava, odnosno njegovom smru, ukoliko
nema zakonskih(testamentarnih) naslednika, ili oni ne prihvate prava iz patenta.
Prestanak prava na patent privrednih subjekata nastupa brisanjem preduzea iz
privrednog registra.
3.4 Ogranienja prava na patent
Pravo na patent je po svojoj prirodi iskljuivo, apsolutno pravo koje traje koliko
i vreme trajanja patentne zatite. Nacionalni zakoni,meutim, predviaju i
izvesna ogranienja za nosioce patenta u korist treih lica. Naravno, nosilac
patenta zadrava sva svoja ovlaenja, ali korienje njegovog patenta je
9

delimino ogranieno pravima koja stiu trea lica. Neka od ogranienja su:
iscrpljenje prava, pravo ranijeg korisnika, prinudna licenca, i ogranienja prava u
vezi sa biolokim materijalom.
Pojam iscrpljenje prava podrazumeva da ukoliko je pantetirani proizvod voljom
nosioca patenta stavljen u promet, onda onaj ko pribavi taj proizvod isti moe
neometano nuditi, ponovo stavljati u promet i upotrebljavati bez traenja
naknadne dozvole nosioca prava. Znai, nosilac prava je prvobitnim stavljanjem
u promet patentiranog proizvoda iscrpeo svoje iskljuivo pravo upotrebe.
Ekonomski razlog uvoenja prava iscrpljenja je injenica da je nosilac prava
zadovoljan ostvarenom zaradom u sopstvenoj ekspoloataciji, pa je svojom voljom
patentirani proizvod stavio u promet.
Pravo ranijeg korisnika. Raniji korisnik jeste savesno lice koje je pre datuma
priznatog prava prvenstva prijave ve bilo otpoelo upotrebu zatienog
pronalska u proizvodnji. To lice ima pravo da proizvodnju nastavi u svom
pogonu, ili u tuem pogonu za sopstvene potrebe.14 Raniji korisnik ne bi mogao
preneti svoje pravo korienja pronalaska na drugog, osim ukoliko zajedno sa
pravom prenosi i preduzee, odnosno deo preduzea u kome je pripremljeno ili
otpoelo korienje tog pronalaska.
Ogranienje prava vezano za bioloki materijal. Ako poljoprivredni
proizvoa nabavi zatien biljni reprodukcioni materijal od nosioca patenta ili
uz njegovu saglasnost, on moe koristiti taj materijal za ponovnu setvu ili saenje
na svom imanju, s tim to se tako dobijeni proizvodi ne mogu prodavati. Takoe,
zatieni ivotinjski reprodukcioni materijal, nabavljen od nosioca patenta ili uz
njegovu saglasnost, proizvoa sme koristiti za razmnoavanje ivotinja ili
umnoavanje reprodukcionog materijala, s tim to od tako dobijenih proizvoda
ne moe imati komercijalnu dobit.
Prinudna(zakonska)licenca predstavlja sankcioni odgovor nadlenog ograna na
nekorienje prava patenta prema nosiocu prava.Ova mera ne izrie se po
slubenoj dunosti ve samo na osnovu izriitog zahteva.Nije iskljuiva i moe
se odobriti prema svim za to zainteresovanim licima koji ispunjavaju propisane
uslove. Nevrenje nastaje neinjenjem neke od radnji koje ine sadrinu prava
patenta, ili injenje u nedovoljnom obimu. Prinundna licenca moe se odobriti
prema treim licima u dva sluaja, kada titular ne koristi patent ili ne ustupi prako
korienja patenta treem licu, i u sluaju postojanja dva zavisna patenta.
Nekorienjem e se smatrati i to da nosilac patenta eli da dozvoli korienje
patenta treim licima ali pod neopravdano tekim uslovima, odnosno odbijanjem
da ugovor zakljui na dobrovoljnoj bazi. Za privredno iskoriavanje korisnik
14

Zakon o patentima, lan 61

10

prinudne licence,preduzee, duno je da nosiocu patenta plaa odreenu naknadu,

i ona se odreuje sporazumno, a u sluaju da to nije mogue, visinu naknade
odreuje nadleni sud. Treba napomenuti da postoji i slubena, odnosno licenca
u javnom interesu, koja se izdaje ukoliko je korienje pronalaska u
nacionalnom interesu(zdravstvo-nauka-odbrana), ili se zatieni pronalazak
koristi suprotno normama slobodne konkurencije.

3.5 Povreda prava na patent i njegova zatita

Povreda prava na patent moe biti neposredna i posredna. Objekat povrede
prava je subjektivno pravo nosioca prava na patent. Povreivanje subjektivnog
prava ogleda se u injenju nemoguim da nosilac prava uiva, tj. koristi svoja
prava, ili u stvaranju uslova u kojima je uivanje, tj. vrenje tih prava oteano,
ili u izazivanju potencijalno opasne situacije za nastanak stanja povrede prava. -Neposredna povreda prava predstavlja neovlaenu potpunu reprodukciju
pronalaska shodno patentnom zahtevu. in prikrivanja povrede prava u smislu
da poinilac dodaje pojedina obeleja patentiranom pronalasku, izostavlja
nebitna obeleja ili zamenjuje jedan element drugim, takoe spada u neposrednu
povredu prava.
Karakteristike neposredne povrede prava su : da je uinjena bez dozvole nosioca
prava, da radnja injenja neovlaenig lica odgovara injenju bar jednog
iskljuivog ovlaenja nosioca prava, odnosi se na pronalazak koji je predmet
zatite, injenje ne sme biti obuhvaeno nijednim ogranienjem prava15, i
uinjeno je na teritoriji zatite patenta u vremenskom periodu trajanja zatite.
Posredna povreda subjektivnog prava je radnja nuenja i isporuivanja
proizvoda koji ine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlaena za
korienje tog pronalaska, i to od strane neovlaenog lica kome je poznato
ili mu je iz okolnosti sluaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen
primeni tueg pronalaska. Da bi posredna povreda postojala, kao takva, moraju
biti ispunjena tri uslova, kumulativno :
- da je proizvod neposredno pogodan za povredu prava, to su ovom
sluaju delovi proizvoda,
- da se povreda odnosi na vaan element tueg zatienog pronalaska
- i da proizvod spada u kategoriju trino uobiajenih proizvoda.

15

Videti deo 3.4

11

3.5.1 Pravna zatita patenta

U sluaju povrede prava nastale kao posledica neovlaenog ili nedozvoljenog
preduzimanja bilo koje radnje iz sadrine prava nosioca prava na patent, nosilac
patenta (ili podnosilac objavljene prijave) ima pravo na tubu zbog povrede
prava, a tubenim zahtevom mogu traiti sledee:
- Utvrenje postojanja povrede patenta;
Sud se ovim pitanjem bavi uvek kada se podnese neki tubeni zahtev za
naknadu tete. Osnovno je utvrditi da li je do povrede, bilo ega pa i patenta,
stvarno dolo. Tueni moe podneti protiv tubu i zahtevati da se utvrdi
nepostojanje povrede prava.
- Zabranu radnji kojima se povreuje patent;
Svrha ovog tubenog zahteva jeste spreavanje buduih radnji povrede
prava. Titulus i ratio trajna radnja povrede prava, povremene radnje povrede
prava ili opravdana i ozbiljna opasnost da e se povreda prava ponoviti, bez
obzira na to da li se radi o namernom ili nenamernom postupanju.
- Naknadu tete zbog povrede prava;
Ovo je jedan od najeih tubenih zahteva iji je osnov ne samo stvarna teta
ve i izmakla dobit. Ako je povreda uinjena namerno ili krajnjom nepanjom,
moe se zahtevati naknada do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade za
korienje pronalaska. Ovaj tubeni zahtev pokree se i u sluaju ugovorne
odgovornosti, odnosno u sluaju povrede nekog ugovora.
- Objavljivanje presude o troku tuenog (svrha je moralna satisfakcija)
- Oduzimanje, odnosno unitenje, bez bilo kakve naknade, proizvoda
koji su nastali ili steeni povredom patenta
- oduzimanje, odnosno unitenje, bez bilo kakve naknade, materijala
i predmeta (pribora, alata) koji su preteno korieni u stvaranju proizvoda
kojima se povreuje patent.
Zakonodavac je predvideo jo tri tube:
- tuba za utvrivanje prava na zatitu (kojom pronalaza, njegov pravni
sledbenik ili poslodavac tubom zahteva od suda da utvrdi da ima pravo
na zatitu odreenog pronalaska, umesto lica ili zajedno sa licem koje je
prijavilo taj pronalazak)
- tuba za zatitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog (predmet ove
tube moe biti ne samo pravo povodom zatienog pronalaska, ve i
pravo povodom pronalaska koji nije prijavljen za zatitu)
- tuba za utvrivanje svojstva pronalazaa (pronalaza zahteva da sud
utvrdi njegovo svojstvo pronalazaa i naloi upisivanje njegovog imena u
prijavu patenta, odgovarajue isprave i registre nadlenog organa, ukoliko
je u prijavi patenta ili nekoj drugoj ispravi navedeno neko drugo lice kao
pronalaza)
12

Tuba za povredu patenta zastareva u roku od tri godine od dana saznanja za

povredu i uinioca (subjektivni rok zastarelosti) ili u roku od pet godina od dana
uinjene povrede (objektivni ili apsolutni rok). Postupak po tubi je hitan, to
znai da se roite odmah zakazuje po prijemu tube u sud.
4.ig i pravo iga
Znaci kojima se obeleavaju roba i usluge na tritu da bi se identifikovali i
razlikovali od roba i usluga slinih njima mogu se pravno zatititi kao igovi.
Znai, ig predstavlja svaki znak podoban za razlikovanje i identifikaciju
proizvoda i usluga jednog privrednog subjekta u robnom prometu koji ispunjava
zakonom za to propisane uslove. Inae, trenutno vaei zakon u toj oblasti,
Zakon o igovima iz 2004, je lex specialis. ig se moe sastojati od rei,
slogana, slova, brojeva, slika, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kao i
kombinacije svega navedenog.. Takoe, ig se moe sastojati i od muzikih
fraza zapisanih notnim pismom. U uporednom pravu sreu se i formulacije da
ig mogu biti i ureaji, brendovi, etikete, imena, potpisi, oblici proizvoda,
pakovanja, boje, mirisi,zvukovi, pokreti, sve pod uslovom posedovanja moi
distinktivnosti i podobnosti da vizuelno, auditivno ili na neki drugi nain
odvajaju robe ili usluge jednog lica od roba ili usluga drugog uesnika u
privrednom prometu na odreenoj teritoriji. Svi elementi koji sainjavaju jedan
ig, bilo da se on sastoji samo od rei ili vie elemenata,zajedno, kao celina,
uivaju pravnu zatitu.
4.1 Funkcije iga
U praksi ig ima etiri osnovne uloge u pravnom prometu:
1)Funkcija identifikacije- ig oznaava poreklo proizvoda i ukazuje na
proizvoaa robe ili na lice koje prua uslugu. Ova uloga predstavlja
smisao postojanja iga i jedina je koja je zatiena zakonom.
2) Funkcja razlikovanja- igom obeleeni proizvodi razlikuju se od
neobeleenih ili drugim igom obeleenih proizvoda.
3) Reklamna svrha- ig je mono marketinko sredstvo jer ga potroai
vezuju kako za odreenu vrstu i kvalitet proizvoda, tako i za odreenog
proizvoaa.Prepoznatljiv ig alje poruku potroau da proizvod na koji se
odnosi moe ispuniti njegove preferencije (potrebe,vrednosti, interese).Ova
uloga, takoe, ima direktnu pravnu zatitu kada su u pitanju uveni igovi.
4) Funkcija garancije- ig je garancija konstantnosti u kvalitetu, poreklu,
sastavu, nainu proizvodnje i ostalim karakteristikama robe ili
usluge na koje se ig odnosi.
Olakavanje potroau da donese odluku o izboru proizvoda na tritu
i pruanje podsticaja preduzeu da ulae u razvoj i isporuku robe ili usluga
13

sa kvalitetom kakav potroai ele su dve osnovne makroekonomske funkcije

iga.
4.2 Vrste iga
Zakon16 predvia sledee vrste igova :
Individualni ig e pravno zatien znak koi u prometu koristi nosilac,
odnosno vlasnik iga. Ukoliko drugaije nije napomenuto, kada se govori o
igu obino se misli na individualni ig. Nosilac individualnog iga e fiziko
ili pravno lice, na ie ime e ig registrovan u Zavodu za intelektualnu svoinu
Republike Srbije.
Kolektivni ig je znak pravnog lica koje predstavlja odreeni oblik udruivanja
proizvoaa ili davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti lanovi
tog udruenja. Razlog ustanovljenja kolektivnog iga je povezanost pravnih lica
(udruenja, kooperative). Nosilac kolektivnog iga je jedno odreeno pravno
lice, ali njegova specifinost je u nainu korienja. Pored nosioca, mogu da ga
koriste sva pravna lica sa kojima je titular prava na kolektivni ig na bilo koji
nain povezan (statusno, organizaciono) i to pod uslovima iz obaveznog akta o
kolektivnom igu. Pravni subjekat, koji koristi kolektivni ig, moe obeleavati
svoje druge proizvode posebnim (individualnim) igom.
ig garancije znak je koji koristi vie privrednih drutava pod nadzorom
nosioca iga, a koji slui kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, naina
proizvodnje ili drugih zajednikih obeleja robe ili usluga tih privrednih
drutava. Ovaj ig mogu koristiti svi privredni subjekti, bez obzira na to da li
ine odnosni oblik udruivanja, iji proizvodi imaju zajednike karakteristike
propisane optim aktom o igu garancije, odnosno iji proizvodi ispunjavaju
standarde propisane od strane vlasnika sertifikacionog iga. Neophodan
preduslov za ig garancije je da se podnosilac prijave smatra kompetentnim da
overi proizvod na koji se ig odnosi.
igove, pored osnovnih koje predvia vaei zakon, iz praktinih razloga,
moemo podeliti i na : nacionalni, meunarodni, deskriptivni i normativni,
notorni i uveni. Nacionalni igovi su znaci za koje je dobijena pravna zatita
na teritoriji date zemlje i iji je nadleni ogran odobrio ig. Meunarodni
igovi se registruju tako da vae na teritoriji vie zemalja, odnosno da imaju
meunarodni karakter. Prijava takvog iga podnosi se nacionalnom zavodu a
zavod, posle provere, istu prosleuje Meunarodnom birou WIPO.
Nominativni ig sadri ime nekog lica ili naziv imanja,odnosno privatnog
poseda. Imena koja se izgovaraju na isti nain, ali se drugaije piu, nazivaju se
omonimi i mogu izazivati zabunu.Znak koji sadri lik ili lino ime lica se moe
zatiti samo po pristanku tog lica. Isto tako, znak koji sadri lik ili lino ime
umrlog lica moe postati ig ako pristanak daju roditelji, suprunik ili deca
16

Zakon o igovima, lan 2

14

umrlog. Znak koji sadri lik ili lino ime istorijske ili druge umrle znamenite
linosti moe se zatiti igom uz dozvolu nadlenog organai pristanak
suprunika i srodnika do treeg stepena srodstva. Notorni ig je znak koji je
poznat bitnom delu relevantne javnosti, u smislu da ga taj krug ljudi povezuje sa
odreenim robama i uslugama.Relevantnim delom javnosti smatraju se stvarni i
potencijalni korisnici robe, odnosno usluga, koje se obeleavaju tim znakom,
kao i lica ukljuena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga. uveni ili
renomirani ig je znak koji je optepoznat. Smatra da znak postaje uven ako
preko 70% stanovnitva jedne zemlje zna da se njime obeleava odreeni
proizvod. Ostali kriterijumi za procenu uvenosti iga mogu biti: jedinstvenost
na tritu, izvestan stepen originalnosti, cenjenost od strane potroaa, duina,
obim i geografsko podruje upotrebe znaka i td.
4.3 ig kao znak kvaliteta
Znak kvaliteta oznaava da proizvod koji takav znak nosi poseduje tano
odreena svojstva.On vizuelno moe podseati na ig, poto se nalazi na
proizvodu, ali to svakako nije, jer je njegova svrha drugaija. Da bi odreeni
proizvod mogao nositi znak kvaliteta, koji se obeleava simbolima
ZK(quality sign), njegov proizvoa mora ispunjavati propisane norme i
standarde proizvodnje, porekla, kvaliteta, sastava, pakovanja, plasmana
itd. Zbog toga se u delovima uporednog prava, koji ne ustanovljavaju ig
garancije kao vrstu iga, znak kvaliteta u funkcionalnom smislu podudara sa
igom garancije. Inae, znak kvaliteta daju samo organizacije koje su upisane
u sudski registar za delatnost ispitivanja i proveravanja kvaliteta odreenih
roba i usluga, a mogu da ga u pravnom prometu koriste samo pravno lice
koje sa registrovanom organizacijom ima ugovorni odnos o korienju znaka
kvaliteta.
Primer: Znak kvaliteta zelena jabuka govori da se radi o proizvodu izuzetnog
kvaliteta bez pesticida, vetakih boja,aroma, konzervansa, tekih i toksinih
metala.U njima je radioaktivnost daleko ispod granice dozvoljene pravilnicima
o ivotnim namirnicama.
4.4 ig i internet adresa
Ime internet domena moglo bi se shvatiti kao firma pravnog lica u virtuelnom
kibernetikom prostoru. Ako kao primer internet domena uzmemo
www.eknfak.ni.ac.rs Ime domena se sastoji od prefiksa (www), radikala
(eknfak.ni) i sufiksa (.ac.rs). Radikal je najvaniji i najdistinktivniji deo imena
domena, i esto odgovara igu pravnog lica. Mogunosti interneta i praksa

15

doveli su do toga da ne samo to se igovi registruju i kao imena domena, ve

se i imena domena, pod uslovom sticanja dovoljnog nivoa prepoznatljivosti, sve
vie tite kao igovi.
4.5 Postupak priznavanja prava na ig
Postupak za priznanje iga je upravni postupak koji se vodi pred Zavodom
za intelektualnu svojinu, po odredbama Zakona o igovima i Uredbe o
postupku za priznanje iga17. Smatra se da je postupak pokrenut od datuma
predaje prijave u pisanoj formi Zavodu. Prijavu moe podneti svako poslovno
sposobno fiziko lice koje poseduje dravljanstvo Republike Srbije, odnosno
pravno lice registrovano da poslovnu delatnost obavlja da teritoriiji Republike
Srbije. Nerezidenti imaju ista prava uz uslov da ih mora zastupati domai
advokat ili zastupnik upisan u Registar Zavoda18. Bitni elementi prijave
priznavanja prava na ig jesu:
- zahtev za priznanje iga (naznaenje da se trai priznanje iga)
- znak koji se eli zatititi igom
- spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi
- dokaz o uplati takse za prijavu19
Po utvrivanju urednosti prijave (formalno ispitivanje) zapoinje druga
faza postupka za priznanje iga, a to je ispitivanje distinktivnosti i podobnosti
znaka da bude zatien igom. Ispitivanjem materijalnih uslova treba utvrditi da
li je znak distinktivan, podoban za razlikovanje roba i usluga u prometu, i bitno
razliitih od svih ranije registrovanih igova i prijavljenih znakova.
4.6 Sadrina i obim prava na ig
Sadrinu prava na ig nosilac prava moe ispoljavati pozitivno i negativno. To
znai da obim prava ovlauje korisnika iga na pozitivne i negativne radnje.
Sadrina injenja obuhvata pravo na:
- obeleavanje proizvoda igom, stavljanje igom obeleene robe u promet i
skladitenje iste u te svrhe.
- obavljanje usluga pod igom
- uvoz i izvoz robe sa igom
- upotrebu iga u poslovanju i reklamiranju.
Sve to nosilac iga ima pravo da zabrani drugim licima, ukljuujui i
zabranu da neovlaeno koriste istovetan znak za iste ili sline robe i usluge
(ako postoji verovatnoa nastanka zabune javnosti).
Uredba o postupku za priznanje iga (Slubeni list SCG br. 28/05)
http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Liste_zastupnika_od_2013/lista_zastupnika_novo_srp_28
0815.pdf
19
http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/takse%20%C5%BEigovi%2006%202015.pdf
17
18

16

Pravo nosioca iga da zabrani stavljanje zatienog znaka na robu, njeno

pakovanje ili sredstva za obeleavanje robe novina je u odnosu na prethodni
zakon. Po ranijem zakonskom reenju, nosialc iga nije imao pravo da zabrani
korienje iga na sredstvima za obeleavanje robe ukoliko se ona nisu nalazila
na samoj robi. Pretpostavka za zatitu iga jeste jedinstvo (veza) iga, robe i
njenog pakovanja, odnosno sredstva za obeleavanje robe. Pravo na ig moe
prestati iz vie razloga ali je osnovni razlog prestanka prava to da posle isteka
roka od 10 godina nosilac prava na ig ne uplati odgovarajuu taksu i vaenje
produi. Takoe, pravo prestaje i kada se titular prava istog odrekne
podnoenjem pismene izjave Zavodu, bez obaveze navoenja razloga odricanja
od prava.
4.7 Povreda prava na ig
Povreda iga ili prava iz prijave od strane bilo kog uesnika u prometu
je radnja:
1) neovlaenog korienja iga;
2) podraavanja iga
3) dodavanja znaku rei tip, nain, postupak.
Radnje neovlaenog korienja iga identine su sadrini prava na ig,
s tim to ih ini lice koje nije za to ovlaeno. Poseban tip povrede uvenog iga
naziva se razvodnjavanje iga. To je upotreba uvenog iga od strane
neovlaenog lica, kojom se vri erozija jedinstvenosti takvog iga. U sluaju
razvodnjavanja, neovlaeno lice koristi uveni ig za obeleavanje neistovrsnih
proizvoda (npr. koristi Mercedesovu zvezdu za obeleavanje odee), ime bledi
oseaj ekskluzivne povezanosti uvenog iga i robe ili usluge na koje se odnosi.
4.8 Pravna zatita iga
Povreda prava na ig osnov je graanskopravne zatite. Zatita se ostvaruje
podnoenjem tube radi utvrivanja povrede prava iga Pravo da tubu podnese
ima nosilac iga, podnosilac prijave, korisnik kolektivnog iga i korisnik iga
garancije. Tuba se moe podneti u roku od tri godine od dana kada je tuilac
saznao za povredu i uinioca, najkasnije u roku od pet godina od dana kada je
povreda prvi put uinjena. Svaki proizvod koji nosi bespravno jedan fabriki ili
trgovaki ig, ili jedno trgovako ime, bie zaplenjen pri uvozu u onim
zemljama u kojima ovaj ig ili trgovako ime imaju pravo na zakonsku zatitu.
Isto tako, zaplena e se izvriti u zemlji u kojoj je bespravno stavljanje iga ili
imena izvreno ili u zemlji u koju proizvod bude uvezen. Zaplena e se vriti na
zahtev javnog tuioca, ili zainteresovane strane, fizikog ili pravnog lica, prema
nacionalnom zakonodavstvu. Vlasti nisu obavezne da izvre zaplenu u sluaju
tranzita. Ako zakonodavstvo jedne zemlje ne usvaja zaplenu pri uvozu, zaplena
17

e biti zamenjena zabranom uvoza. Ovo e se primeniti u sluaju neposredne ili

posredne upotrebe neke lane oznake koja se odnosi na poreklo proizvoda ili
identitet proizvoaa, ili trgovca.20
Tubom se u hitnom postupku moe zahtevati:
1) utvrenje povrede prava (krivac odgovara za tetu po optim propisima
o naknadi tete)
2) prestanak povrede prava (privremena mera)
3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava
4) naknadu imovinske tete i opravdanih trokova postupka
5) objavljivanje presude o troku tuenog
6) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi prava.
5. Pravo na zatitu dizajna
Uzorci i modeli predstavljaju oblike pravne zatite crtea, slika i geometrijskih
tela koji se primenjuju u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji. Svi ovi oblici
mogu se nazvati dizajnom proizvoda i predstavljaju pravno zatiena nova
reenja spoljnih oblika(izgleda) proizvoda. Pravo na dizajn,dakle, predstavlja
subjektivno pravo pojedinca ili pravnog lica da dizajn, spoljani izgled
proizvoda, zatiti ukoliko su za to ispunjeni zakonom21 propisani uslovi.
Nerezidenti prijavu mogu podneti na osnovu meunarodnih ugovora ili po
principu uzajamnosti.
Pravom na dizajn ne moe se tititi spoljani izgled proizvoda odreen isto
tehnikom funkcijom .Takoe, ne mogu se tititi crtei, slike ili modeli suprotni
javnom moralu, kojima se povreuju druga prava intelektualne svojine, koji
sadre dravne ili simbole meunarodnih ogranizacija, kao i lika neke osobe,
osim po odobrenju nadlenog organa, odnosno po odobrenju samog lica, ili
njegovih srodnika. Dizajn koji se primenjuje u proizvodnji titi se pravom
industrijske svojine, a rezultati stvaralatva samog autora tite se propisima iz
autorskog prava. Zatita dizajna prema pravu industrijske svojine traje 25
godina a prema propisima autorskog prava od nastanka dela, za ivota autora, i
70 godina nakon njegove smrti.
Dva osnovna uslova zatite dizajna su: novost i induvidualni karakter. Novost
postoji ukoliko javnosti nije poznat,odnosno dostupan, identian(slian) dizajn,
pre podnoenja prijave za zatitu istog, bez obzira na vremensko i teritorijano
ogranienje. Materijalno ispitivanje novosti dizajna se u veini zemalja
podrazumeva i sprovodi. Individualni karakter dizajna ogleda se podobnosti
razlikovanja dizajna od strane dobro informisanog korisnika, a na osnovu
ukupnog utiska koji proizvod ostavlja, svim svojim karakteristikama. U
uporednom pravu sreemo i uslov industrijske primenjivosti dizajna.
20
21

Prema lanu 9. i 10. Pariske konvencije o zatiti industrijske svojine

Zakon o zatiti industrijskog dizajna ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 45/2015)

18

5.1 Sadrina prava industrijskog dizajna

Pravo na industrijski dizajn mogu polagati autor dizajna i nosilac prava, ukoliko
to nije sam autor. Autor industrijskog dizajna ima moralna i imovinska prava.
Moralno pravo jeste pravo autora da njegovo ime bude navedeno u prijavi,
spisima i ispravi o industrijskom dizajnu.
Imovinsko pravo jeste pravo uivanja ekonomskih koristi od iskoriavanja
zatienog industrijskog dizajna. Obim prava sadran je u opisu industrijskog
dizajna koji je zasnovan na podnetom prikazu. U sluaju da autor dizajna nije i
podnosilac prijave za njegovu zatitu, odnosno nosilac prava, forma ekonomske
koristi koju uiva autor odreuje se ugovorom izmeu njega i titulara prava.
Titular prava na industrijski dizajn ima iskljuivo pravo ekonomskog
korienja zatienog dizajna, i to podrazumeva :
1) industrijsku i zanatsku izradu proizvoda sa registrovanim dizajnom kao i
upotrebu i skladitenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet
2) uvoz, izvoz ili tranzit takvog proizvoda.22
Iskljuivo pravo znai i pravo nosioca prava da ista uskrati svakom treem
licu.
Ogranienja prava odnosno radnje koje titular prava na industrijski dizajn ne
moe da zabrani treem licu su23:
1) radnje uinjene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe
2) radnje umnoavanja u svrhu poduavanja ili citiranja
Ove radnje moraju biti u skladu sa praksom lojalne konkurencije, mora biti
navedeno odakle je dizajn preuzet i ne smeju ugroavati normalno
iskoriavanje dizajna. Prestanak svih prava titulara nastaje ukoliko se istih
odrekne pisanom izjavom Zavodu, prestane da postoji(smrt) i pravo ne pree na
naslednike, na osnovu odluke suda, ili neizmirenjem propisanih taksi.
5.2 Pravna zatita prava na dizajn
Kao i kod pronalazaka pravna zatita ostvaruje se u upravnom postupku koji
vodi Zavod, i moe se ostvariti putem upravnopravne, krivinopravne, i
kaznenopravne zatite. Odluke Zavoda su konane ali se protiv istih moe
pokrenuti upravni spor. Iskljuivo pravo podnoenja tube zbog povrede prava
industrijskog dizajna imaju podnosilac prijave, nosilac prava i sticalac iskljuive
licence. Tuba se mora podneti u roku od tri godine od dana kada je tuilac
22
23

Zakon o zatiti industrijskog dizajna, lan 39, novina u odnosu na prethodno zakonsko reenje.
Zakon o zatiti industrijskog dizajna, lan 13.

19

saznao za povredu i uinioca, a najkasnije u roku od pet godina od dana kada je

povreda prvi put uinjena.
Tubom se moe zahtevati24:
1) utvrenje povrede prava
2) prestanak povrede prava
3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava
4) naknada imovinske, moralne, tete i opravdanih trokova postupka
5) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi prava.
6. Pravo zatite geografske oznake porekla
Oznake geografskog porekla moemo definisati kao znake razlikovanja koji
upuuju na podruje sa koga neki proizvod potie. One daju do znanja
potroau da, dolazei iz specifinog geografskog podruja, proizvod ima
posebna svojstva, ime ih korisnik jasno i brzo diferencira od svih ostalih istih
ili slinih proizvoda na tritu.
Zakonom nije predviena precizna definicija oznake geografskog porekla ali su
diferencirane potkategorije kojima se pojam blie objanjava :
1) ime porekla
2) geografska oznaka
Ime porekla oznaava geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta, kojim se
oznaava proizvod koji odatle potie, a iji su kvalitet i posebna svojstva
iskljuivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, ukljuujui i prirodne i
ljudske faktore i ija se proizvodnja, prerada i priprema potpuno odvijaju na
odreenom ogranienom podruju.25
Nekoliko primera domaih zatienih imena porekla : govea uika pruta,
rtanjski aj, futoki svei i kiseli kupus, homoljski med, ariljska malina, pirotski
ilim, oblainska vinja.
Geografska oznaka je oznaka koja definie odreeni proizvod kao proizvod
poreklom sa teritorije odreene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde
se odreeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike proizvoda sutinski mogu
pripisati njegovom geografskom poreklu i ija se proizvodnja i/ili, prerada i/ili
priprema odvijaju na odreenom ogranienom podruju.26
Da bi poreklo proizvoda ili usluge bilo zatieno oznakom geografskog
porekla, neophodno je da budu zadovoljeni odreeni materijalno-pravni i
formalno-pravni uslovi :

Isto, lan 62
lan 3. Zakona o oznakama geografskog porekla (Slubeni glasnik RS, br. 18/2010)
26
Isto, lan 4.
24
25

20

1)Proizvod sa oznakom geografskog porekla mora poticati sa oznaenog

geografskog podruja, usluga sa oznakom geografskog porekla mora biti
pruana na oznaenom geografskom podruju.
2) Proizvod,usluga, mora posedovati specifina kvalitativna svojstva
karakteristina za konkretnu vrstu proizvoda sa oznaenog geografskog
podruja.
3) Oznaeno geografsko podruje mora imati prepoznatljive prirodne faktore,
uslove (npr. klimatske prilike, salinitet zemljita, broj sunanih dana) za
proizvodnju datog proizvoda ili pruanje usluga koje se ele zatititi.
6.1 Uloge oznaka geografskog porekla
Uloge oznaka geografskog porekla, koje proistiu iz naina na koji ih ovlaeni
korisnici upotrebljavaju, a potroai doivljavaju, moemo svesti na nekoliko
osnovnih i to:
1) oznaavanje porekla proizvoda
2) garancija kvaliteta proizvoda
3) reklamna ili promotivna funkcija27
4) ouvanje kulturnog identiteta podruja porekla proizvoda (ouvanje
tradicionalni nain proizvodnje, konzumiranja proizvoda, ouvanje populacije u
ruralnim podrujima)
5) socio-ekonomska dobit za proizvoae i lokalnu zajednicu.
6.2 Postupak zatite geografske oznake porekla
Upravni postupak zatite geografskog porekla, ili priznavanja statusa
ovlaenog korisnika oznake28 geografskog porekla, kod Zavoda, imaju pravo
da podnesu domaa fizika, pravna, ili udruenja fizikih lica, koja se bave
proizvodnjom datog proizvoda na odreenom podruju. Takoe, prijavu moe
podneti Privredna komora Srbije, udruenja potroaa, kao i dravni ograni
zainteresovani za zatitu, u okviru svojih aktivnosti. Strana lica prijavu mogu
podneti samo ako to proizilazi iz meunarodnih ugovora. Oznaka geografskog
porekla moe se traiti samo za proizvode koji se ve aktivno proizvode.
U postupku ispitivanja uslova za priznavanje imena porekla, odnosno
geografske oznake, Zavod je u obavezi da o ispunjenosti tih uslova pribavi
miljenje organa dravne uprave nadlenog za oblast u okviru koje su proizvodi,
Cena proizvoda koji nosi oznaku geografskog porekla je i do 80% vea od cene standardnih proizvoda iste
vrste. (engl. Premium price)
28
U sluaju da je oznaka geografskog porekla ve registrovana kod Zavoda.
27

21

odnosno usluge koji se tite imenom porekla. U domaoj praksi, to je najee

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
Po okonanju postupka ispitivanja, Zavod donosi reenje o odbijanju prijave
(negativno miljenje), ili reenje o priznavanju imena porekla(pozitivno
miljenje). Ukoliko je reenje pozitivno, Zavod isto objavljuje u slubenom
glasilu Republike Srbije, i upisuje priznato pravo u odreeni registar. Protiv
odluka Zavoda stranka koja smatra da je oteena ima pravo albe Vladi
Republike Srbije, to je jo jedna od novina trenutno vaeeg zakona. Trajanje
prava geografske oznake porekla nije vremenski ogranieno. Geografska oznaka
porekla moe prestati sudskom odlukom ili proglaenjem nitavosti.
6.3 Povreda prava i pravna zatita geografske oznake porekla
Povredom oznake geografskog porekla smatraju se radnje lica koja nemaju
status ovlaenih korisnika oznake geografskog porekla, ako ona:
1) koriste registrovano ime porekla, odnosno registrovanu geografsku
oznaku za obeleavanje proizvoda na koje se ta oznaka geografskog
porekla ne odnosi, ukoliko su ti proizvodi slini proizvodima koji
se obeleavaju registrovanom oznakom geografskog porekla, ili
ukoliko se takvim korienjem naruava reputacija zatiene oznake.
2) kopiraju ili podraavaju, registrovanu oznaku geografskog porekla,
kao i da koriste prevod, transkripciju ili transliteraciju registrovane
oznake geografskog porekla, ak i ako se toj oznaci geografskog
porekla, dodaju rei vrsta, tip, nain, stil, imitacija i ako je
navedeno istinito geografsko poreklo proizvoda
3) vre bilo koje druge radnje koje mogu da stvore zabunu u prometu
u pogledu stvarnog porekla proizvoda.
Tubu za povredu prava moe podneti ovlaeni korisnik geografske oznake,
ili javni tuilac i to najkasnije tri godine od saznanja za svaku pojedinanu
povredu prava, odnosno 5 godina, otkad je povreda prvi put uinjena. Nadleni
sud je sud na teritoriji registrovane geografske oznake(mesna nadlenost).

22

7. Autorsko pravo
Da bi jedno delo bilo podobno za autorskopravnu zatitu ono mora predstavljati
originalnu intelektualnu tvorevinu nastalu kao rezultat tvorca dela, odnosno,
njenog autora29. Izuzetak su narodna usmena i knjievna dela stvarana
vekovima iji je autor narod. Takoe, delo mora biti izraeno u odreenoj
formi(govorno, pisano, notnim pismom, ak pokretom, autor je u tom smislu
potpuno slobodan)i ne mora imati pisanu podlogu jer se sadraj moe preneti
govorom, odnosno zvukom. Da bi delo uivalo pravnu zatitu ne mora biti
potpuno zavreno ve onoliko koliko je potrebno da se iz njega moe videti
sutina i vrsta gotovog dela.
Autorska dela mogu biti vrlo raznolika ali tu spadaju naroito :
- pisana dela - knjige, broure, lanci, raunarski programi(jer se piu
programiskim jezikom), prevodi
- dramska dela, koreografije i pantomimska dela kao i sve to potie iz
folklora
- muzika dela
- filmska dela
- pozorina reija
- * u ostala autorska prava spada fotografsko delo, uz napomenu da
fotografija mora biti umetnika( estetska vrednost)
Autor je fiziko lice koje je stvorilo autorsko delo odnosno lice ije su ime,
pseudonim ili znak naznaeni na primercima dela ili navedeni prilikom
objavljivanja dela30( izuzetno, pravno lice kod proizvodnje filmskog dela).
Nacionalni propisi i meunarodne konvencije autoru garantuju odreena
ovlaenja kao izvornom nosiocu prava. Autor ta svoja prava moe preneti,
delimino, i ona se uglavnom tiu korienja datog dela, te svakako treba
razlikovati autora dela, i vlasnika autroskih prava. Samo u nekim sluajevima
autor dela jeste i vlasnik autroskih prava odnosno copyright-a.
7.1 Sadrina i pravna zatita autroskog prava
Autorsko subjektivno pravo predstavlja jedinstveno pravo iz kojeg proizilaze
dva ovlaenja, moralna i imovinska, koja zajedno tite interese autora.
Trenutno vaei zakon predvia pet vrsta moralnih prava: iskljuivo pravo
autora da njegovo ime bude naznaeno na svakom primerku dela odnosno, pri
29
30

Zakon o autorskim i srodnim pravima "Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012, lan 2
Isto lan 9

23

svakom javnom saoptavanju dela(pravo paterniteta) ,pravo na naznaenje

imena, pravo objavljivanja, pravo na zatitu integriteta dela kao i
suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela. Postoji i pravo pokajanja
odnosno pravo da, u svakom trenutku, autor moe otkupiti, odnosno povui, ve
objavljeno delo.
Sadrinu imovinskog prava autora ini pravo iskoriavanja dela. Ostala za to
zainteresovana lica delo mogu iskoriavati samo uz dozvolu autora. Naini
iskoriavanja dela mogu biti razliiti i zavise od vrste i karaktera konkretnog
dela. Pored iskoriavanja prava, autor ima pravo da svoje delo pusti u promet,
na nain koji on smatra najpogodnijim. Putanjem u promet autor vri akt
raspolaganja delom.
Autor, takoe, ima prava da svoja imovinska prava prenosi, uz, ili bez naknade,
na pojedince ili pravna lica, za vreme trajanja autorskog prava. Prava koja autor
ima traju za ivota autora i 70 godina nakon njegove smrti. Nakon smrti autora
autorsko pravo prelazi na njegove testamentarne, ili zakonske naslednike.
Autoru se prava mogu ograniiti suspenzijom prava i prava na naknadu, u
javnom interesu, ili prema treim licima kada autoru pravo nije znaajnije
ugroeno.(saoptavanje, umnoavanje u naune svrhe, citiranje, u
nekomercijalne svrhe)
U sluaju povrede nekog o iskljuivih ovlaenja autora, autor ima pravo da
podnese tubu nadlenom sudu za ostvarivanje svojih prava. Povredom se
smatraju sve radnje na koje autor ima pravo, a vre ih trea lica bez dozvole
autora, ili direktna povreda nekog prava iz zakljuenog ugovora.
Kada se na osnovu okolnosti utvrdi da je do povrede dolo, odnosno da deliktna
odgovornost svakako postoji, nosilac autorskog prava ima pravo da trai zatitu
svog prava, i naknadu priinjene tete, podnoenjem tube za naknadu tete.

24

Zakljuak
Proizvodi ljudskog uma su inovacije, nova intelektualna reenja, vrednosti koje
se mogu primeniti u privrednoj, zanatskoj, ili drugoj delatnosti. To su novine
koje omoguavaju privredni razvoj. Uspeno voenje poslova danas, u izuzetno
dinaminom privrednom okruenju, zahteva vrlo veto upravljanje svim
vrstama kapitala, naroito intelektualnim, ljudskim kapitalom, i organizacionim
sposobnostima. Pravo intelektualne svojine regulie vie vrsta proizvoda, u
zavisnosti od stepena inventivnosti, karaktera samog pronalaska moemo ih
podeliti na : patent, znakove razlikovanja, industrijski dizajn, pravo zatite
geografskog porekla i autorko pravo. Pravno, intelektualna svojina definie se
kao skup iskjluivih, preteno imovinskih prava kojima se tite odreena dobra
pod zakonom propisanim uslovima, i uz zakonom odreena ogranienja.
Sporovenje prava vre za to nadleni organi, razliitim merama, u zavisnosti
od vrste, i teine povrede samog prava.Tradicija zatite intelektualne svojine u
Republici Srbiji dua je od jednog veka. Skuptina Republike Srbije donela je
2004 godine nekoliko vrlo vanih novih zakonskih reenja vezano za
intelektualnu svojinu, u cilju visokog stepena harmonizacije domaeg prava
sa zahtevima WTO, TRIPS

25

Literatura

Osnovna literatura :
Besarovi Vesna. Intelektualna svojina-industrijska svojina i autrosko
pravo, Beograd 2011, peto neizmenjeno izdanje
Radenkovi-Joci dr.Dragana Privredno pravo sa osnovama prava, Ni 2010
Raievi doc.dr. Vuk Pravo industrijske svojine, Novi Sad, 2010
Rand A : The Unknown Ideal, New York 1966
Zakonodavstvo i uredbe Republike Srbije :

Uredba o postupku za priznanje iga (Slubeni list SCG br. 28/05)

Zakon o autorskim i srodnim pravima
Zakon o oznakama geografskog porekla
Zakon o patentima
Zakon o zatiti industrijskog dizajna
Zakon o igovima

Linkovi ( svi linkovi su preuzeti 15.09.2015)

https://www.wto.org/english/tratop_e/trips_e/trips_e.htm
http:/www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/pdf/Liste_zastupnika_od_2013
lista_zastupnika_novo_srp_280815.pdf
http://www.zis.gov.rs/upload/documents/pdf_sr/takse%20%C5%BEigovi%2006%202015.pd
f
http://www.ziscg.me/me/Sta_je_IS.asp
http://www.zis.gov.rs/o-zavodu/istorijat-i-nadleznosti.351.html

26

27