Ustanak hriana u Hercegovini 1875-1878.

U nizu nemirnih godina u Bosanskom ejaletu, najvei znaaj je imao Seljaki ustanak
1875-1878., koji je poeo u Hercegovini, a zatim zahvatio dijelove zapadne i istone Bosne,
Sandaka, Makedonije i Bugarske. Ovi ustanci su pokrenuli sloeno istono pitanje,
izazvali rat Srbije i C.Gore, a neto kasnije i Rusije protiv Osmanskog Carstva. To je
aktiviralo cjelokupnu evropsku diplomaciju i jo jednom stavilo pitanje opstanka evropskog
dijela Osmanskog carstva.
Osnovni socijalni ciljevi ustanka u Hercegovini bili su ruenje postojeeg agrarnog sistema i
stvaranje slobodnog seljakog posjeda, a politiki osloboenje od osmanske vlasti i
ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Gorom. Pokuaji da se ovom pokretu da iri znaaj
ukljuivanjem Muslimana i da se zadri cjelovitost Bosne i Hercegovine nisu uspjeli. Na
kosijerevskoj skuptini preovladala je crnogorska struja, koja nije dozvolila stvaranje
provizorne vlade (privremene skuptine vlade) Hercegovine, a njenog zagovornika Mihajla
Miu Ljubibratia udaljila je iz ustanka. Jamnika skuptina ( oktobar 1875.) je imala za cilj
da ujedini sve ustanike da bi radili svi po jednom planu. Odmah nakon izbijanja rata Srbije i
C.Gore protiv Osmanlija ustaniko vodstvo proglasilo je ujedinjenje Bosne sa Srbijom, koja
je M. Despotia uputila za komandanta ustanikoh snaga u Bosni. Istovremeno su
hercegovaki ustanici proglasnili ujedinjenje sa Crnom Gorom i bili ukljueni u crnogorsku
vojsku. Meutim, porazom u Crnim potocima ( 4. Avgusta 1877.) bosanski ustanka je dospio
u krizu, te se nije mogao ponovo podii i postii raniji obim. Poto je ustanak izgubio oslonac
na slubenu srpsku vladu, ustanici su uz pomo slavjanofilskih krugova -(pravoslavni ruski
politiki krug)- osnovali privremenu vladu ( krajem septembra 1877.) na ijem elu je u
poetku bio rus V. Jonin. Ona je imala zadatak da se potpuno brine za sve narodne interese.
Time je ustanak nastavio svoju egzistenciju, ali sva pitanja Bosne i Hercegovine ve su se
nalazila u rukama veliku sila, koje e odrediti njenu sudbinu. Ustanka 1875-1878. bio je
sukob velikih razmjera. Rauna se da je za tri godine njegovog trajanja samo iz BiH stradolo
oko 150.000 ljudi. Uz ogromna materijalna razaranja, gladi i slino. Samtra se da je 150.000200.000 ljudi prelo preko austrijske granice.
Ustanak u Hercegovini 1875. zapoceli su hercegovaki Hrvati, a zatim prihvatili Srbi.
U sjeverozapadnoj Bosni digli su se domai Srbi, a 1876. u rat su na ustanikoj strani
ule Kneevina Srbija i Kneevina Crna Gora pa 1877. i Rusija kako bi spasila poraenu
Srbiju. Dakle, ustankom u Bosni i Hercegovini 1875. zapoela je velika istona kriza i
konano rjeavanje istonog pitanja. Osmansko Carstvo slomilo je ustanak u Bosni i
Hercegovini, ali je bilo vojniki poraeno od Rusije i moralo je pristati na mir u San Stefanu
pa zatim na novi mirovni kongres u Berlinu 1878. godine. Njime su, Bosna i Hercegovina,
dodijeljene kao protektorat Austro-Ugarskoj.
USTANAK 1875-1878: U ljeto 1875. godine pocinje ustanak u Hercegovini pobunom
srpskih seljaka, a potom se ustanak siri na Krajinu, dijelove istocne Bosne pa sve do
Sandzaka. Najveci dio muslimanskog stanovnistva je pasivan, sto donekle objasnjavaju
osnovni razlozi ustanka koji su klasicne socijalne prirode. Doduse, ustanak je motiviran i
borbom za ocuvanje vjere, u cemu prednjace pravoslavni svecenici od kojih se mnogi

deklariraju kao ustanicke vodje. Neposredan povod buni je bio razrez i uzimanje desetine za
nerodnu 1874. godinu i trajao je sa manjim ili vecim intenzitetom gotovo tri godine. Ustanak
je imao i siroke medjunarodne reperkusije i izravan uticaj na tok rjesavanja "istocnog pitanja",
izravno prethodeci Berlinskom kongresu i odluci evropskih sila da Austro-Ugarskoj povjere
mandat za upravljanje Bosnom i Hercegovinom.

Velika istona kriza

Tokom istone krize Berlinskim memorandumom, Rajhtatskim dogovorom ( 1876.) i
Budimpetanskim konvencijama (1877.) Austoro-Ugarska je tajno dobila saglasnost Rusije da
moe zauzeti BiH. Iako je lan 24. Sanstefanskog preliminarnog mira ( 3. Marta 1878.) za ove
pokrajine bila previena autonomija u okvirima Osmanskog carstva, stvarno rjeavanje
pitanja BiH bilo je na Berlinskog kongresu ( 13. juna do 13. jula 1878.). Ovaj skup evropskih
sila nije usvojio ni jedan od zahtjevaiz ustanikog memoranduma ( pripajanje Srbiji ili
autonomija u okviru Osmaskog carstva sa izabranim parlamentom i guvernerom i osloboenje
kmetova). Zanemarujui interese stanovnika lan 25.Berlinskoh trakata Austro-Ugarska je od
evropskih sila dobila mandat da okupira i upravlja pokrajinama Bosnom i Hercegovinom,
preputajui upravu nad Novopazarskim sandakom Osmanlijama.