Integrali 2 PDF

dr Lidija Stefanovi
INTEGRALI:
KRIVOLINIJSKI, DVOJNI,
TROJNI, POVRSINSKI
ZA STUDENTE TEHNICKIH
FAKULTETA;
II DEO
SKC Nis, 2009.
dr Lidija Stefanovi
c
INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI,
TROJNI, POVRSINSKI
ZA STUDENTE TEHNICKIH
FAKULTETA; II DEO
I izdanje, Nis, 2009.
Recenzenti:
dr Sladana Marinkovic, docent Elektronskog fakulteta u Nisu,
dr Vladimir Pavlovic, docent PMFa u Nisu
Izdava
c:
Studentski kulturni centar Nis
Za izdava
ca:
Miroslav Jovic, direktor
Urednik:
Aleksandar Blagojevic
Tehni
cka obrada:
dr Lidija Stefanovic,
dipl. ing. Biljana Dordevic
Stampa:
Petrograf Nis
Tira
z:
100 primeraka
ISBN 9788677571542
Bilo kakvo umnozavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

odobrenja autora.
PREDGOVOR
Ovo je zbirka zadataka koja je prvobitno zamisljena kao sastavni i poslednji deo knjige Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni, povrsinski za studente
tehnickih fakulteta; I deo, autora prof. dr Lidije Stefanovic (Studentski kulturni centar Nis, Nis, 2008). Iako sa knjigom cini skoro neraskidivu celinu,
oformljena je kao posebna celina zbog obimnosti i znacaja prezentovane materije.
Zbirka u potpunosti podrzava istoimenu knjigu, kako u pogledu sadrzine,
tako i u svakom drugom pogledu (navodenje oznaka formula i teorema,
pozivanje na primere i napomene, citiranje bibliografskih jedinica i slicno).
Primedbe iznete u Predgovoru knjige, koje se odnose na prikazivanje prostornih objekata, vaze i u ovom slucaju.
Tekst zbirke je uraden pomocu programskog paketa MIKTEX (verzija
Amstex 2.0), a slike pomocu programskog paketa Corel Draw (verzija 11).
Svi zadaci su testirani pomocu programskog paketa MATHEMATICA (verzija 6.0).
Autor se zahvaljuje asistentu Elektronskog fakulteta u Nisu, mr Marjanu
Matejicu, koji je zadatke testirao i formulisao Prilog. Takode se zahvaljuje
recenzentima, doc. dr Sladani Marinkovic i doc. dr Vladimiru Pavlovicu, a
posebno prvom od njih, na predanom iscitavanju i ispravljanju materijalnih
gresaka u tekstu, kao i na pomoci u izboru zadataka.
Nis, 2009. g.
Autor
iii

SADRZAJ
KRIVOLINIJSKI INTEGRALI
Krivolinijski integrali po luku (I vrste) 1

Zadaci 1 7
Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste)
Zadaci 8 18
VISESTRUKI
INTEGRALI
27
Dvojni integrali 27
Zadaci 19 21
Trojni integrali 32
Zadaci 22 23
Smena promenljivih u dvojnim integralima 35
Zadaci 24 37
Smena promenljivih u trojnim integralima 53
Zadaci 38 48
GreenRiemannova teorema 65
Zadaci 49 52
POVRSINSKI
INTEGRALI
71
Povr
sinski integrali po povr
si (I vrste) 71
Zadaci 53 62
Povr
sinski integrali po koordinatama (II vrste) 85
Zadaci 63 67
Veza izmedu povr
sinskih integrala I i II vrste 95
Zadaci 68 70
Teorema Ostrogradskog 102
Zadaci 71 77

SADRZAJ
vi
Stokesova teorema 117

Zadaci 78 85
Nezavisnost krivolinijskog integrala od puta integracije
Zadaci 86 90
PRILOG
133
126
Krivolinijski integrali po luku (I vrste)

Ako je
L:
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;
t [, ] ,
tada je
Z
H(x, y, z) d =
L
1.
q
H x(t), y(t), z(t) x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt .
Izracunati duzinu dela krive L1 , koja je presek povrsi

S1 :
(x y)2 = 3(x + y) ,
S2 :
x2 y 2 =
9 2
z ,
8
izmedu tacaka O(0, 0, 0) i B(3, 0, 8).

_
Resenje. Neka je L = OB deo krive L1 i l du

zina za L.
Prvo nalazimo parametarske jedna
cine krive L. Svaka ta
cka X(x, y, z) L1 pripada
istovremeno i povrsi S1 i povrsi S2 , pa njene koordinate zadovoljavaju sistem jedna
cina
(x y)2 = 3(x + y) , x2 y 2 =
Smenom
u=xy , v =x+y
u prethodni sistem, dobija se novi sistem
u2 = 3v , uv =
9 2
z .
8
9 2
z .
8

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;
II deo
Stavljaju
ci u = t, iz prethodnog sistema je
v=
1 2
2 2
t , z= t t
3
3 3
i, prema uvedenoj smeni,

x=

1
1
1
1 2
2 2
(u + v) =
3t + t2 , y = (v u) =
t 3t , z = t t ,
2
6
2
6
3 3
pa je
1 2
2 2
X
3t + t , t 3t , t t .
6
6
3 3
1
Za ta
cku O(0, 0, 0) je t = u = x y = 0 0 = 0, a za ta
cku B(3, 0, 8) je t = u = x y =
3 0 = 3. Zato za ta
cke X L L1 va
zi t [0, 3] i parametarske jedna
cine krive L glase
L:
x=

1 2
1
2 2
3t + t2 , y =
t 3t , z = t t ;
6
6
3 3
t [0, 3] .
Kako je
1
1
2
(3 + 2t) , y 0 (t) = (2t 3) , z 0 (t) =
t;
6
6
3
1
2
2
2
(2t + 3)2 ,
x0 (t) + y 0 (t) + z 0 (t) =
18
x0 (t) =
du
zina l krive L je
Z
Z 3q
d =
x0 2 (t) + y 0 2 (t) + z 0 2 (t) dt
L
0
Z 3r
Z 3
3
1
1
1
(2t + 3) dt = t2 + 3t = 3 2 .
=
(2t + 3)2 dt =
0
18
3 2 0
3 2
0
l=
2.

S1 :
x2 = 3y ,
S2 :
2xy = 9z ,
izmedu tacaka O(0, 0, 0) i B(3, 3, 2).

_
Resenje. Neka je L = OB deo krive L1 ,

ciju du
zinu l treba izra
cunati.
Stavljaju
ci x = t, iz jedna
cina povrsi S1 i S2 sledi
y=
1 2
2 3
t , z=
t .
3
27
Za ta
cku O(0, 0, 0) je t = x = 0, a za ta
cku B(3, 3, 2) je t = x = 3. Zato su parametarske
jedna
cine krive
2 3
1
t ; t [0, 3]
L : x = t , y = t2 , z =
3
27
ili, sto je isto,
L:
y=
1 2
2 3
x , z=
x ;
3
27
x [0, 3] .
Kako je
2
2
x , z 0 (x) = x2 ;
3
9
2
4
4 4
1
2
2
1 + y 0 (x) + z 0 (x) = 1 + x2 +
x =
2x2 + 9 ,
9
81
81
y 0 (x) =
du
zina l krive L je
Z
l=
L
3.
d =
1
9
Z
0
1 + y 0 2 (x) + z 0 2 (x) dx
3

1 x3

2x2 + 9 dx =
2
+ 9x = 5 .
0
9
3
Izracunati duzinu krive (astroida)

L:
x2/3 + y 2/3 = a2/3 , z = 0 ,
gde je a > 0.
Resenje. Zamenom y = 0 u implicitnu jedna
cinu krive L sledi x = a, pa L se
ce xosu
u ta
ckama (a, 0, 0), (a, 0, 0) i analogno, L se
ce yosu (x = 0, z = 0) u ta
ckama (0, a, 0),
(0, a, 0). Astroida L je prikazana na slede
coj slici. Zbog simetrije u odnosu na x i yosu,
posmatramo samo deo u I kvadrantu xyravni (z = 0) za koji je x, y 0.
y
a
L
a
a x
a
Da bismo odredili parametarske jedna

cine krive L, prelazimo na uopstene polarne
koordinate pomo
cu
x = r cos3 , y = r sin3 .
Smena je oblika (1.4.6) sa neparnim brojem n = 3, pa je 0 2 maksimalni raspon
koordinate . Zamenom ovako iskazanih x i y u zadatu implicitnu jedna
cinu krive, nalazimo r2/3 = a2/3 , r2 = a2 i r = a > 0, sto ne name
ce ograni
cenja koordinati . Zato su
parametarske jedna
cine krive
L:
x = a cos3 , y = a sin3 , z = 0 ;
[0, 2] .

II deo
Kako je
x0 () = 3a cos2 sin , y 0 () = 3a sin2 cos , z 0 () = 0 ;
2
x0 () + y 0 () + z 0 () = 9a2 cos2 sin2

i kako za x, y 0 iz uvedene smene sledi cos 0, sin 0, to je [0, /2] u
I kvadrantu i za du
zinu l krive L se dobija
I
l=
d = 4
L
/2
x0 2 () + y 0 2 () + z 0 2 () d
/2
=4
/2
3a | cos sin | d = 12a

0
= 12a
/2
sin d(sin ) = 12a

0
cos sin d
0
sin2 /2
= 6a .
Vrednosti parametra za deo krive L u I kvadrantu smo mogli da dobijemo kao u

Zadacima 1 i 2, na osnovu grani
cnih ta
caka (a, 0, 0), (0, a, 0) tog dela. Preciznije, za ta
cku
(a, 0, 0) iz parametarskih jedna
cina krive L sledi a = a cos3 , 0 = a sin3 , tj. 1 = cos3 ,
0 = sin3 i cos = 1, sin = 0, pa ovoj ta
cki odgovara = 0. Analogno, za ta
cku
(0, a, 0) je cos = 0, sin = 1 i = /2.
4.

S1 :
x2/3 + y 2/3 = a2/3 ,
S2 :
z = a1/3 x2/3 + y 2/3 ,
za x, y 0 i a > 0.
Resenje. Neka je L deo krive L1 ,
ciju du
zinu l treba izra
cunati. Zbog uslova x, y 0,
iz jedna
cine povrsi S2 sledi z 0, pa se kriva L nalazi u I oktantu. Povrs S1 je cilindri
cna,
sa direktrisom u xyravni (z = 0) i izvodnicama paralelnim zosi. Direktrisa ima istu
jedna
cinu kao S1 , pa je to astroida iz Zadatka 3. Citava
cilindri
cna povrs, a time i kriva
L koja joj pripada, projektuje se na direktrisu (3 iz Napomene 2.3.5). Zato je projekcija
Lxy krive L na xyravan deo astroide u I kvadrantu te ravni.
Prema Zadatku 3, parametarske jedna
cine projekcije su
Lxy :
x = a cos3 , y = a sin3 , z = 0 ;
h i
0,
.
2
Ta
cke sa krive L i njihove projekcije sa krive Lxy imaju iste koordinate x i y. Kako
kriva L pripada povrsi S2 , koordinate njenih ta
caka zadovoljavaju jedna
cinu ove povrsi.
Zamenom x, y iz parametarskih jedna
cina za Lxy u jedna
cinu za S2 dobija se

z = a1/3 a2/3 cos2 + a2/3 sin2 = a ,
sto je tre
ca koordinata z ta
caka sa krive L, pa su parametarske jedna
cine
L:
x = a cos3 , y = a sin3 , z = a ;
h i
0,
.
2
Budu
ci da je z = a konstanta, to je z 0 () = 0 i du
zina
l=
3
a
2
se izra
cunava kao u Zadatku 3.
Prema rezultatu iz Zadatka 3, du
zina projekcije Lxy je 6a/4 = 3a/2. Sve ta
cke sa
krive L imaju istu tre
cu koordinatu z = a, sto zna
ci da se L nalazi u ravni z = a, koja je
paralelna xyravni. Zato kriva L i njena projekcija Lxy imaju istu du
zinu.
5.
Izracunati povrsinu dela cilindricne povrsi

S3 :
x2 + y 2 = a2
koji se nalazi izmedu povrsi
S1 : z = x 2 + y 2 ,
S2 :
z=
p
x2 + y 2 ,
pri cemu je a > 0.

Resenje. Neka je cilindri
cna povrs S deo zadate cilindri
cne povrsi S3 ,
ciju povrsinu m
treba izra
cunati. Takode, neka je L direktrisa, a L1 i L2 bazisi povrsi S koji nastaju u
preseku S3 sa S1 i S3 sa S2 redom. Povrs S1 je paraboloid, a S2 konus sa zosom kao
osovinom.
z
L2
S3
S2
L
S1
x
L1
Povrsinu m izra
cunavamo kao zbir
m = m1 + m2 ,
gde je m1 povrsina onog dela povrsi S koji se nalazi ispod xyravni (z 0) , a m2 povrsina
dela iznad xyravni (z 0). Kako je bazis L1 na paraboloidu, a bazis L2 na konusu, uz
oznake
p

S1 : z = f1 (x, y) = x2 + y 2 0 ,
S2 : z = f2 (x, y) = x2 + y 2 0
i prema geometrijskom tuma
cenju krivolinijskog integrala I vrste, dobijamo
I
I p
I
I

m1 = f1 (x, y) d =
x2 + y 2 d , m2 =
f2 (x, y) d =
x2 + y 2 d .
L

II deo
Direktrisa
L:
x2 + y 2 = a2 , z = 0
je centralna kru
znica u xyravni (z = 0) polupre
cnika a. Uvodenjem polarnih koordinata
sa
x = r cos , y = r sin ,
iz jedna
cine kru
znice sledi r = a i njene parametarske jedna
cine glase
L:
x = a cos , y = a sin , z = 0 ;
[0, 2] .
Odreduju
ci
x2 () + y 2 () = a2 ;
x0 () = a sin , y 0 () = a cos , z 0 () = 0 ;
2
x0 () + y 0 () + z 0 () = a2 ,
nalazimo dalje
Z
m1 =
Z
q 2
x2 () + y 2 ()
x0 () + y 0 2 () + z 0 2 () d
2
0
2
=
Z
m2 =
Z

a2 a2 d = a3 = 2a3 ,
0
q
2 q
x2 () + y 2 () x0 2 () + y 0 2 () + z 0 2 () d
0
2
=
0
2

a2 a2 d = a2 = 2a2 ,
0
pa je
m = 2a3 + 2a2 = 2a2 (a + 1) .
6.
Izracunati krivolinijski integral I vrste

I
I=
|y| d ,
L
gde je L kriva (lemniskata)

L:
2
2
x + y 2 = a2 x2 y 2 , z = 0
i a > 0.
x2
2
Resenje. U implicitnoj jedna
cini krive L je x2 + y 2
0, pa mora da bude i
2
2
2
y 0, odakle je redom: y x , |y| |x|, |x| y |x| i
x y x , x 0 ; x y x , x 0 .
Dakle, kriva L se nalazi u xyravni (z = 0) iznad prave y = x i ispod prave y = x

za x 0, a obrnuto za x 0. Dalje, za y = 0 iz jedna
cine krive L sledi x2 x2 a2 = 0
i x = 0, x = a, pa L se
ce yosu u ta
ckama (0, 0, 0), (a, 0, 0), (a, 0, 0). Za x = 0 se
dobija y 4 = a2 y 2 i y = 0, pa je (0, 0, 0) prese
cna ta
cka krive L i yose. Kriva L je dobro
poznata Bernoullieva lemniskata.
3
4
y x
4
L1
L2
a
5
4
Sa slike vidimo da lemniskata L nije zatvorena prosta kriva u smislu Definicije 1.1.9.
U stvari, lemniskata se sastoji od dve zatvorene krive L1 i L2 sa zajedni
ckom ta
ckom
(0, 0, 0). Ova ta
cka je singularna ta
cka implicitne jedna
cine i to dvostruka ta
cka ([2],
str. 97).
Uvodenjem polarnih koordinata sa
iz jedna
cine krive L sledi r2 = a2 cos 2. Kako je r2 0, to mora da bude cos 2 0, a
ovo va
zi za 2 [/2, /2] [3/2, 5/2], tj.
h i h 3 5 i
,
,
,
4 4
4 4
sto je u skladu sa prethodnim zaklju

ckom o polo
zaju krive L u xyravni. Zbog a > 0, u
navedenim segmentima je
p
r = a cos 2 ,
pa je L = L1 L2 , gde L1 i L2 imaju parametarske jedna
cine
L1 :
x = a cos
p
p
cos 2 , y = a sin cos 2 , z = 0 ;
L2 :
x = a cos
p
p
cos 2 , y = a sin cos 2 , z = 0 ;
h i
,
,
4 4
h 3 5 i
,
.
4 4
Objedinjene, ove jedna

cine se smatraju parametarskim jedna
cinama krive
L:
p
p
x = a cos cos 2 , y = a sin cos 2 , z = 0 ;
h i h 3 5 i
,
,
.
4 4
4 4
Integral I postaje
I = I1 + I2 ,
gde je
I1 =
I
L1
|y| d , I2 =
|y| d .
L2

II deo
Kako je
2
x0 () + y 0 () + z 0 () =
a2
; d =
cos 2
a
x0 2 () + y 0 2 () + z 0 2 () d =
d
cos 2
i |y| = a| sin | cos 2,

h i h 3 i
, ;
0,
4
4
sin 0 ,
sin 0 ,
h i h 5 i
, 0 ,
,
4
4
to je
Z
I1 =
Z /4
p
p
a
a
cos 2
d +
a sin cos 2
d
cos 2
cos
2
0
Z /4
0
/4

sin d + a2
sin d = a2 cos
a2 cos
a sin
/4
= a2
/4
/4
3/4
= (2 2)a2 ,
Z
Z 5/4
p
p
a
a
I2 =
a sin cos 2
d +
a sin cos 2
d
cos 2
cos 2
3/4
Z
Z 5/4
5/4

+a2 cos
= a2
sin d a2
sin d = a2 cos
3/4
= (2 2)a2
i kona
cno
I = I1 + I2 = 2(2
7.
2)a2 .
Izracunati krivolinijski integral I vrste

I=
I p
x2 + y 2 d ,
gde je L kriva
L:
x2 + y 2 = ax , z = 0
i a > 0.
Uputstvo. U Primeru 2.3.2 smo ve
c nasli parametarske jedna
cine krive
L:
i odredili
x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ;
h i
,
2 2
2
x2 () + y 2 () = a2 cos2 () ; x0 () + y 0 () + z 0 () = a2 .
Zato je
Z
/2
I=
/2
a| cos | a d = a2
/2
/2
/2

cos d = a2 sin
= 2a2 .
/2
Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste)

Ako je
L:
x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;
t [, ] ,
tada je
Z
P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz
L+
Z h
P x(t), y(t), z(t) x0 (t) + Q x(t), y(t), z(t) y 0 (t)
+ R x(t), y(t), z(t) z 0 (t) dt .

=
8.
Izracunati potpuni krivolinijski integral II vrste

Z
x3 dx + 3y 2 z dy x2 y dz ,
I=
L
gde je L deo prave izmedu tacaka A(1, 2, 3) i B(1, 2, 1), orijentisan od tacke
A ka tacki B.
Resenje. Neka je L1 prava koja prolazi kroz ta
cke A i B. Simetri
cni oblik jedna
cine
prave kroz dve ta
cke (x1 , y1 , z1 ) i (x2 , y2 , z2 ) je ([3], str. 274)
x x1
y y1
z z1
=
=
.
x2 x1
y2 y1
z2 z1
Stavljaju
ci (x1 , y1 , z1 ) = (1, 2, 3), (x2 , y2 , z2 ) = (1, 2, 1) i ozna
cavaju
ci razlomke sa t,
dobija se
y2
z3
x1
=
=
=t,
2
0
2
odakle slede parametarske jedna
cine prave
L1 :
x = 1 2t , y = 2 , z = 3 2t ;
tR.
Za ta
cku A je x = 1, z = 3, pa je t = 0. Za ta
cku B je x = 1, z = 1, pa je t = 1. Zato
L ima parametarske jedna
cine
L:
x = 1 2t , y = 2 , z = 3 2t ;
t [0, 1] .
S obzirom na orijentaciju od A ka B, parametar t se menja od t = 0 do t = 1.

Nalaze
ci
x0 (t) = 2 , y 0 (t) = 0 , z 0 (t) = 2 ,
10

II deo
integral I postaje
Z
I=
1

x3 (t)x0 (t) + 3y 2 (t)z(t)y 0 (t) x2 (t)y(t)z 0 (t) dt
1

2(1 2t)3 + 4(1 2t)2 dt = 2
=
0
9.

4
1 2t 4t2 + 8t3 dt = .
3
1
0

Z
I=
L
y dx + x dy
,
x2 + (y 6)2
gde je L deo kruznice

L1 :
x2 + y 2 12y + 18 = 0 , z = 0
izmedu tacaka A(3, 3, 0) i B(3, 9, 0), orijentisan od tacke B ka tacki A.

Resenje. Integral I je potpuni krivolinijski (2.2.3) sa R(x, y, z) 0. Kru
znica
L1 :
x2 + (y 6)2 = 18 , z = 0
je u xyravni (z = 0), sa centrom u ta

cki (0, 6, 0) i polupre
cnika 3 2.
y
L1
6
A
0
3 2 x
3 0
Kako je L1 pomerena kru

znica, uvodimo smenu
x = r cos , y 6 = r sin
i dobijamo r = 3 2, kao i parametarske jedna

cine
L1 :
x = 3 2 cos , y = 6 + 3 2 sin , z = 0 ;
Za ta
cku A(3, 3, 0) je
[, ] .
3 = 3 2 cos , 3 = 6 + 3 2 sin ,
odakle je cos = 2/2, sin = 2/2, pa je = /4. Za ta

cku B(3, 9, 0) je
3 = 3 2 cos , 9 = 6 + 3 2 sin ,
11
odakle je cos = 2/2, sin = 2/2 i = 3/4. Dakle, parametarske jedna

cine krive
L su
h 3 i
,
L : x = 3 2 cos , y = 6 + 3 2 sin , z = 0 ; ,
4 4
pri cemu se za zadatu orijentaciju parametar menja od = 3/4 do = /4.
Nalaze
ci
x0 () = 3 2 sin , y 0 () = 3 2 cos , z 0 () = 0
i sreduju
ci podintegralni izraz, dobija se
Z
/4
I=
3/4
10.
y()x0 () + x()y 0 ()

2 d =
x2 () + y() 6
/4
(1 +
2 sin ) d = (2 + ) .
3/4

I
y dx 2x dy ,
I=
L
gde je L = L1 L2 , kriva L1 je deo kruznice

L3 :
x2 + y 2 = 2x , z = 0
koji se nalazi van kruga ogranicenog kruznicom

L4 :
x2 + y 2 = 2y , z = 0 ,
a kriva L2 je deo kruznice L4 koji je van kruga ogranicenog sa L3 . Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je negativno orijentisana.
Resenje. Kru
znice L3 i L4 pripadaju xyravni (z = 0). Resavanjem sistema
x2 + y 2 = 2x , x2 + y 2 = 2y
nalazimo njihove prese
cne ta
cke (0, 0, 0), (1, 1, 0), koje le
ze na pravoj y = x. S obzirom
na
L3 : (x 1)2 + y 2 = 1 ,
L4 : x2 + (y 1)2 = 1 ,
kru
znica L3 ima centar u ta
cki (1, 0, 0) na xosi, a L4 ima centar u ta
cki (0, 1, 0) na yosi.
y x
L2
L4
1
x
L3
x
L1
12

II deo
Obe kru
znice imaju centar na nekoj od koordinatnih osa i prolaze kroz koordinatni
po
cetak, pa mogu direktno da se uvedu polarne koordinate smenom
posle koje se iz jedna
cina kru
znica dobija r = 2 cos za L3 i r = 2 sin za L4 . Kako
je L1 deo kru
znice L3 ispod, a L2 deo kru
znice L4 iznad prave y = x i kako pravoj
y = x odgovara ugao = /4, dobijamo parametarske jedna
cine
h i
L1 : x = 2 cos2 , y = 2 cos sin , z = 0 ; ,
,
h 2 i4
L2 : x = 2 cos sin , y = 2 sin2 , z = 0 ;
, .
4
Zbog negativne orijentacije krive L, ugao se menja od = /4 do = /2 za krivu
L1 i od = do = /4 za krivu L2 .
Kriva L = L1 L2 nema jedinstvenu parametrizaciju. Zato integral I rastavljamo na
dva integrala po delovima krive
I = I1 + I2 ,
gde je
I1 =
L1
y dx 2x dy , I2 =
y dx 2x dy .
L2
Za krivu L1 je
x0 () = 4 cos sin , y 0 () = 2 sin2 + 2 cos2 ,
a za krivu L2 je
x0 () = 2 sin2 + 2 cos2 , y 0 () = 4 cos sin ,
pa sredivanjem podintegralnih izraza sledi
Z /2
Z

I1 =
y()x0 () 2x()y 0 () d = 8
/4
I2 = 4
/4
/2
cos4 d ,
/4

sin4 + 3 cos2 sin2 d .
Sukcesivnom primenom jednakosti

cos2 =
1 cos 2
1 + cos 2
, sin2 =
2
2
transformisemo izraze
=
sin4 =
=
cos2 sin2 =
=
2
1 + cos 2 2

1
=
1 + 2 cos 2 + cos2 2
2
4
1
1
1 1 + cos 4
3
1
1
+ cos 2 +
= + cos 2 + cos 4 ,
4
2
4
2
8
2
8
1 cos 2 2
2

1
2
sin =
=
1 2 cos 2 + cos2 2
2
4
3
1
1
cos 2 + cos 4 ,
8
2
8

1 + cos 2 1 cos 2
1
1
=
1 cos2 2 = sin2 2
2
2
4
4
1 1 cos 4
1
1
= cos 4
4
2
8
8
cos4 = cos2
13
i za integrale I1 , I2 dobijamo
Z

1
1
cos 2 + cos 4 d
8
2
8
/4
Z /2
Z /2
Z /2
d 4
cos 2 d
cos 4 d
= 3
I1 = 8
/2 3
/4
/4
Z
/2

= 3
2
/4
/4
/2
cos 2 d(2)
/4
1
4
/2
cos 4 d(4)
/4
/2 1
/2
9
9

2 sin 2
sin 4
=2+ ,
/4
/4
4
4
4
Z /4

3
1
1
I2 = 4
cos 2 cos 4 d
4
2
4
3
/4
9
1
1

= 4
sin 2
sin 4
=1+ .
4
4
16
4
Kona
cno je
I = I1 + I2 = 3 +
11.
9
.
2

I
y 2 dx x2 dy + z 2 dz ,
I=
L
gde je kriva L presek povrsi

S:
x2 + y + z 2 = 1
sa koordinatnim ravnima za x, y, z 0. Posmatrano sa pozitivnog dela

xose, L je pozitivno orijentisana.
Resenje. Ako jedna
cinu povrsi S zapisemo u obliku
S:

y = x2 + z 2 + 1 ,
vidimo da je S paraboloid sa yosom kao osovinom, pomeren udesno za 1 du

z yose.
Kako su jedna
cine yose x = 0, z = 0, resavanjem sistema
x2 + y + z 2 = 1 , x = 0 , z = 0 ,
tj. zamenom x = 0, z = 0 u jedna
cinu x2 + y + z 2 = 1, sledi y = 1 i prese
cna (zajedni
cka)
ta
cka yose i paraboloida (0, 1, 0). Analogno, smenama y = 0, z = 0 i x = 0, y = 0 u
x2 + y + z 2 = 1 slede prese
cne ta
cke (1, 0, 0) i (0, 0, 1) paraboloida sa x i zosom redom.
Neka su L1 , L2 i L3 prese
cne krive paraboloida S sa xy, yz i zxkoordinatnom ravni
redom u I oktantu (x 0, y 0, z 0). Paraboloid S i zatvorena kriva L = L1 L2 L3
su prikazani na slede
cim slikama. Zadata orijentacija krive L se odnosi, u stvari, na
14

II deo
orijentaciju njene projekcije na yzravan, a kriva L je orijentisana samo saglasno projekciji

(Slika 1.2.9 i komentar uz nju).
z
1
z
S
L2
L3
0
1 y
1
1 y
L1
Jedna
cina xyravni je z = 0, pa se jedna
cina krive L1 nalazi zamenom z = 0 u
jedna
cinu paraboloida x2 + y + z 2 = 1. Pri tome je x 0, y 0. Takode, zamenom x = 0
i y = 0 u x2 + y + z 2 = 1, slede jedna
cine krivih L2 za y 0, z 0 i L3 za x 0, z 0.
Dobijaju se implicitne jedna
cine:
L1 :
x2 + y = 1 , z = 0 ,
L2 :
y + z2 = 1 , x = 0 ,
L3 :
x2 + z 2 = 1 , y = 0 .
Eksplicitne jedna
cine krivih L1 i L2 su
L1 :
y = 1 x2 , z = 0 ,
L2 :
y = 1 z2 , x = 0 ,
sto zna
ci da se radi o delovima parabola u xy i yzkoordinatnoj ravni redom. Kriva L3 je
deo centralne kru
znice u zxravni. Imaju
ci u vidu poslednju sliku i ograni
cenja x [0, 1],
z [0, 1], kao i Napomenu 1.4.3, parametarske jedna
cine krivih L1 i L2 su
L1 :
y = 1 x2 , z = 0 ;
x [0, 1] ,
L2 :
x = 0 , y = 1 z2 ;
z [0, 1] ,
pri
cemu je za parametar izabrana Descartesova koordinata x u slu
caju L1 i z u slu
caju
L2 . Uvode
ci polarne koordinate u zxravni sa
z = r cos , x = r sin
i postuju
ci ograni
cenje [0, /2] u posmatranoj situaciji, iz jedna
cine krive L3 sledi
r = 1 i njene parametarske jedna
cine glase
L3 :
x = sin , y = 0 , z = cos ;
h i
0,
.
2
Za zadatu orijentaciju krive L, izabrani parametri x, z i se menjaju od x = 1 do x = 0,

od z = 0 do z = 1 i od = 0 do = /2.
Za krivu L1 je
y 0 (x) = 2x , z 0 (x) = 0 ,
za krivu L2
i za krivu L3
x0 (z) = 0 , y 0 (z) = 2z
x0 () = cos , y 0 () = 0 , z 0 () = sin .
15
Zato je
Z
I1 =
y 2 dx x2 dy + z 2 dz
L1
Z 0

y 2 (x) x2 y 0 (x) + z 2 (x) z 0 (x) dx =
I2 =

31
1 2x2 + x4 + 2x3 dx =
,
30
y 2 dx x2 dy + z 2 dz
L2
Z 1

y 2 (z) x0 (z) x2 (z) y 0 (z) + z 2 dz =
z 2 dz =
I3 =
1
,
3
y dx x dy + z dz
L3
/2

y 2 () x0 () x2 () y 0 () + z 2 () z 0 () d
/2
cos2 sin d =
/2
cos2 d(cos ) =
cos3 /2
1
=

0
3
3
i, s obzirom na L = L1 L2 L3 ,
I = I1 + I2 + I3 =
31
.
30
Krivu L3 smo mogli da parametrizujemo kao i krive L1 , L2 , pomo

cu neke od
Descartesovih koordinata x ili z, npr.
p
L3 : x = 1 z 2 , y = 0 ; z [0, 1] ,
pri cemu se parametar z za zadatu orijentaciju menja od z = 1 do z = 0.
Posmatrana u celini, kriva L je prostorna. Sastavljana je od delova L1 , L2 , L3 sa
razli
citom parametrizacijom (4 iz Napomene 2.3.5). Svaki od delova pripada nekoj od
koordinatnih ravni i poklapa se sa svojom projekcijom na tu koordinatnu ravan.
12.

I
I=
y 2 dx x2 dy + z 2 dz ,
L

S:
y =1
x2 + z 2

Uputstvo. Koriste
ci iste oznake i postupaju
ci kao u Zadatku 11, dobija se
L1 :
y =1x , z =0 ;
x [0, 1] ,
L2 :
z =1y , x=0 ;
y [0, 1] ,
L3 :
z = cos , x = sin , y = 0 ;
h i
0,
,
2
16

II deo
pri
cemu se izabrani parametri menjaju od x = 1 do x = 0, od y = 1 do y = 0 i od = 0
do = /2. Dobija se
I1 =
13.
2
1
1
2
, I2 = , I3 = ; I = .
3
3
3
3

I
y dx + x2 dy + z dz ,
I=
L

S1 :
x2 + y 2 = 2(x + y) ,
1 p 2
z=
x + y2 .
2
S2 :
Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je pozitivno orijentisana.

Resenje. Povrs S1 je cilindri
cna sa direktrisom u xyravni (z = 0) i izvodnicama
paralelnim zosi. Povrs S2 je konus sa zosom kao osovinom.
S1
S2
y
L xy
Direktrisa cilindri
cne povrsi je istovremeno i projekcija Lxy krive L na xyravan (3
iz Napomene 2.3.5). Zato je
Lxy :
x2 + y 2 = 2(x + y) , z = 0 ,
sto je pomerena kru

znica
Lxy :
(x 1)2 + (y 1)2 = 2 ,
sa centrom u ta
cnika
2. Uvodenjem smene
x 1 = r cos , y 1 = r sin ,
sledi r = 2 i parametarske jedna

cine glase
Lxy : x = 1 + 2 cos , y = 1 + 2 sin , z = 0 ;
[0, 2] .
17
Kriva L pripada konusu S2 , pa koordinate njenih ta

caka zadovoljavaju jedna
cinu konusa.
Takode, ta
cke na krivoj L i njihove projekcije na Lxy imaju iste koordinate x i y. Zamenom
x, y iz parametarskih jedna
cina projekcije u jedna
cinu konusa dobijamo i zkoordinatu
q
1 p 2
x + y 2 = 2 + 2 (cos + sin ) .
z=
2
Parametarske jedna
cine krive L su
L:
x=1+
2 cos , y = 1 +
2 sin , z = 2 + 2 (cos + sin ) ;
[0, 2] .
Zadata orijentacija krive L, kao saglasna pozitivnoj orijentaciji njene projekcije Lxy ,
name
ce promenu parametra od = 0 do = 2.
Nalaze
ci
cos sin
2
0
0
0
q
x () = 2 sin , y () = 2 cos , z () =
2
2 + 2 (cos + sin )
i sreduju
ci podintegralni izraz, integral I postaje
Z

y()x0 () + x2 ()y 0 () + z()z 0 () d
0
Z 2

3 2
3 2
=
cos
sin + 4 cos2 2 sin2 + 2 2 cos3 d .
2
2
0
I=
2
Kako je

cos3 = 1 sin2 cos = cos cos sin2
i, prema formulama navedenim u Zadatku 10,

4 cos2 2 sin2 = 1 + 3 cos 2 ,
dobija se
7 2
3 2
1+
cos
sin + 3 cos 2 2 2 cos sin2 d
2
2
0

2 Z 2
7 2
3 2
3

sin2 d(sin )
= +
sin +
cos + sin 2 2 2
0
2
2
2
0
sin3 2
= 2 2 2
= 2 .
0
3
Z
I=
14.
2

I
I=
y 2 dx + z 2 dy + x2 dz ,
L
gde je kriva L (Vivianieva) presek povrsi

S1 :
x2 + y 2 = ax ,
S2 :
x2 + y 2 + z 2 = a2
18

II deo
za z 0 i a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je pozitivno

orijentisana.
Resenje. Povrsi S1 i S2 su iste kao u Primeru 2.3.2, pa je na slede
coj slici izdvojen
samo onaj deo sa Slike 2.3.4 koji je zna
cajan za ovaj zadatak. Sa Lxy je ozna
cena projekcija krive L na xyravan, koja je istovremeno i direktrisa cilindri
cne povrsi S1 (3 iz
Napomene 2.3.5).
z
a
L
0
L xy
Parametarske jedna
cine projekcije (kriva L iz Primera 2.3.2 i Zadatka 7) smo ve
c
odredili
h i
.
Lxy : x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ; ,
2 2
Ovako iskazane x, y smenjujemo u jedna
cinu sfere i dobijamo
z 2 = a2 a2 cos4 a2 cos2 sin2 = a2 a2 cos2 = a2 sin2 ,
odakle je z = a| sin | zbog uslova z 0. Parametarske jedna
cine krive L su
L:
x = a cos2 , y = a cos sin , z = a| sin | ;
h i
,
.
2 2
Za zadatu orijentaciju krive L, tj. orijentaciju projekcije Lxy , parametar se menja od

= /2 do = /2.
Radi jednostavnosti zapisivanja, potpuni krivolinijski integral II vrste rastavljamo na
integrale po koordinatama
I = I1 + I2 + I3 ,
gde je
I1 =
Kako je
y 2 dx , I2 =
I
L
z 2 dy , I3 =
x2 dz .

x0 () = 2a cos sin , y 0 () = a cos2 sin2 ,
integrali I1 , I2 postaju
Z
I1 =
y 2 () x0 () d = 2a3
/2
I2 =
/2
/2
/2
/2
cos3 sin3 d ,
/2
z 2 () y 0 () d = a3
/2
/2

cos2 sin2 sin4 d .
19
Funkcija cos3 sin3 je neparna, funkcije cos2 sin2 i sin4 su parne, a segment
[/2, /2] je simetri
can. Zato je
I1 = 0 ,
I2 = 2a3
/2

cos2 sin2 sin4 d .
Koriste
ci formule izvedene u Zadatku 10, za integral I2 dobijamo
I2 = 2a3
/2

1
1
1
1
+ cos 2 cos 4 d = a3 .
4
2
4
4
Iz z = a| sin |, [/2, /2] sledi z = a sin ako je [/2, 0] i z = a sin ako

je [0, /2]. Jos je
h i
,0 ;
2
z 0 () = a cos ,
z 0 () = a cos ,
h i
0,
,
2
pa integral I3 postaje
Z
I3 =
x2 () z 0 () d +
/2
= a3
/2
x2 () z 0 () d
0
0
cos5 d + a3
/2
/2
cos5 d = 0 .
Poslednja jednakost je posledica

cinjenice da za parnu funkciju cos5 va
zi
Z
cos5 d =
/2
/2
Kona
cno je
I = I1 + I2 + I3 =
15.
cos5 d .
1 3
a .
4

I
I=
z dx + x dy + y dz ,
L

S1 :
x2 + y 2 + z = 4 ,
S2 :
x2 + y 2 + z 2 = 4z .

Resenje. Povrs S1 je paraboloid
S1 :

z = x2 + y 2 + 4
20

II deo
sa zosom kao osovinom, koji zosu se

ce u ta
cki (0, 0, 4). Povrs S2 je sfera
S2 :
x2 + y 2 + (z 2)2 = 4
sa centrom u ta
cnika 2.
z
4
S2
S1
2
L
1
0
y
L xy
Kriva L se bijektivno projektuje samo na xyravan (1 iz Napomene 2.3.5). Jedna

cinu
projekcije Lxy krive L na xyravan dobijamo eliminacijom zkoordinate iz jedna
cina
povrsi S1 i S2 (Napomena 2.3.3). Iz jedna
cine paraboloida je

z 2 = 2 x2 + y 2 ,
sto zamenom u jedna

cinu sfere daje

2
3 x2 + y 2 + x2 + y 2 = 0
i, deobom sa x2 + y 2 6= 0, jedna
cinu projekcije
Lxy :
x2 + y 2 = 3 , z = 0 .
Parametarske jedna
cine kru
znice Lxy su
Lxy :
x=
3 cos , y = 3 sin , z = 0 ;
[0, 2] ,
gde je r = 3 polarni radijus i polarni ugao. Povratkom u bilo koju od jedna

cina sfere
ili paraboloida sledi z = 1, pa su parametarske jedna
cine krive
L:
x=
3 cos , y = 3 sin , z = 1 ;
[0, 2] ,
pri cemu se za zadatu orijentaciju krive L parametar menja od = 0 do = 2.

Kako je
x0 () = 3 sin , y 0 () = 3 cos , z 0 () = 0 ,
to je
Z
I=
0

3 sin + 3 cos2 d =
0
2 3
3
3 sin + cos 2 d = 3 .
2
21
16.

I
I=
L

S:
z = x2 + y 2
sa povrsima
S1,2 :
z=
3
|y| .
4

Resenje. Povrs S je paraboloid sa zosom kao osovinom. Iz jedna
cine z = 3/4 |y|
slede jedna
cine povrsi S1 za y 0 i S2 za y 0,
S1 :
z=
3
y ,
4
S2 :
z=
3
+y ,
4
pa su S1 i S2 poluravni (cilindri
cne povrsi) paralelne xosi. Ako su L1 i L2 prese
cne krive
poluravni S1 i S2 sa paraboloidom S, tada je L = L1 L2 zatvorena kriva. Sa L1xy i
L2xy ozna
cimo projekcije za L1 i L2 na xyravan (z = 0).
z
y
S
3
4
1
2 L 1 xy
L2
S1
L1
S2
1 L 2 xy
2
x
Jedna
cinu projekcije L1xy krive L1 na xyravan nalazimo eliminacijom zkoordinate
iz jedna
cina povrsi S i S1 . Dobija se 3/4 y = x2 + y 2 , tj.
L1xy :

1 2
x2 + y +
=1, z=0,
2
pri
cemu je y 0. Analogno, iz jedna
cina povrsi S i S2 za y 0 sledi jedna
cina projekcije
L2xy :

1 2
x2 + y
=1, z=0.
2
22

II deo
Dakle, projekcije su delovi pomerenih kru

znica sa centrima (0, 1/2, 0), (0, 1/2, 0)
na y
osi i polupre
cnika 1. Za y = 0 iz jedna
cinakrivih L1xy ,L2xy sledi x2 = 3/4 i x = 3/2,
pa se radi o delovima izmedu ta
caka A( 3/2, 0), B( 3/2, 0). Smenama
x = r cos , y +
1
1
= r sin ; x = r cos , y = r sin
2
2
u jedna
cine krivih L1xy i L2xy redom, dobijaju se njihove parametarske jedna
cine
L1xy :
x = cos , y =
L2xy :
x = cos , y =
1
+ sin , z = 0 ;
2
1
+ sin , z = 0 ;
2
h 5 i
,
,
6 6
h 5 i
,
.
6 6
Granice parametra
cno kao u Zadatku 9. U slu
caju krive
cku
su odredene sli
L1xy , za ta
A je cos = 3/2, sin = 1/2 i = 5/6, a za ta
cku B je cos = 3/2, sin = 1/2 i
= /6. Analogno, u slu
caju krive L2xy , ta
cki A odgovara vrednost = 5/6, a ta
cki
B vrednost = /6. Kako je L1 S1 i L2 S2 , iz jedna
cina povrsi S1 i S2 dalje sledi
z=

3
3 1
5
3
3 1
5
y = + sin = sin , z = + y = +
+ sin = + sin ,
4
4
2
4
4
4
2
4
pa su parametarske jedna
cine krivih L1 i L2 date sa
L1 :
L2 :
h 5 i
5
1
+ sin , z = sin ;
,
,
2
4
6 6
h
i
1
5
5
x = cos , y = + sin , z = + sin ; ,
.
2
4
6 6
x = cos , y =
Kako je L S, zkoordinate ta
caka krivih L1 i L2 mogu da se odrede i iz jedna
cine
paraboloida. Zadatoj orijentaciji krive L, odnosno krivih L1 i L2 , odgovara promena
parametra od = /6 do = 5/6 za L1 i od = 5/6 do = /6 za L2 .
Izra
cunavanjem odgovaraju
cih izvoda i sredivanjem podintegralnih izraza, dobija se
Z
I1 =
z dx + x dy + y dz =
L1
1
5 3
= +
2
4
1+
/6
2
5 3
+ ,
=
4
3
Z
Z
I2 =
z dx + x dy + y dz =
L2
5/6
/6
5/6
1

1
5
1
cos sin sin 2 d
2
4
2
cos

5
1
sin + cos 2 + sin 2 d
4
2
i, s obzirom na L = L1 L2 ,
I = I1 + I2 =
1
2
+ .
2
3
Kriva L se sastoji od delova sa razli

citom parametrizacijom (4 iz Napomene 2.3.5).
Delove L1 , L2 nismo projektovali na yzravan iz slede
ceg razloga. Projekcije krivih L1 i L2
na yzravan jesu poznate kao direktrise cilindri
cnih povrsi S1 i S2 (3 iz Napomene 2.3.5),
23
ali ovo projektovanje nije bijekcija ni za jednu od krivih. Krive L1 , L2 se bijektivno

projektuju i na zxravan (2 iz Napomene 2.3.5). Njihove parametarske jedna
cine se
nalaze sli
cno kao u slu
caju projektovanja na xyravan, samo unekoliko jednostavnije jer
L1 i L2 imaju istu projekciju.
17.

I
2 2y 2 + x2 dx + (x + z) dy + y dz ,
I=
L

z = y2 ,
S1 :
S2 :
x2 + y 2 = 4 z .

cna sa direktrisom u yzravni i izvodnicama paralelnim x
osi, a S2 je paraboloid sa zosom kao osovinom, koji zosu se
ce u ta
cki (0, 0, 4). Direktrisa
povrsi S1 je parabola.
z
4
S1
y
L
S2
x
Kriva L se bijektivno projektuje samo na xyravan (1 iz Napomene 2.3.5). Jedna
cinu
projekcije Lxy nalazimo eliminacijom zkoordinate iz jedna
cina povrsi S1 i S2 . Zamenom
z = y 2 u x2 + y 2 = 4 z dobija se x2 + 2y 2 = 4, sto je centralna elipsa
Lxy :
sa poluosama 2 i
x2
y2
+
=1
4
2
2 po x i yosi redom. Uvodenjem uopstenih polarnih koordinata sa

x = 2r cos , y =
2 r sin ,
iz implicitne jedna
cine elipse sledi r = 1, kao i parametarske jedna
cine
Lxy :
x = 2 cos , y =
2 sin , z = 0 ;
[0, 2] .
Dalje, npr. iz jedna

cine povrsi S1 je z = y 2 = 2 sin2 , pa su parametarske jedna
cine
krive
L : x = 2 cos , y = 2 sin , z = 2 sin2 ; [0, 2] ,

II deo
24
pri cemu se menja od = 0 do = 2 za zadatu orijentaciju krive L.

Odredivanjem x0 (), y 0 (), z 0 () i sredivanjem podintegralnog izraza, dobija se
Z
I=

16 sin + 2 2 cos2 + 6 2 cos sin2 d = 2 2 .
18.

I
(y z) dx + (z x) dy + (x y) dz ,
I=
L

S1 :
y = x tan ,
S2 :
x2 + y 2 + z 2 = a2
i (0, /2) konstantan ugao. Posmatrano sa pozitivnog dela xose, L je

pozitivno orijentisana.
cna sa direktrisom L1 u xyravni (z = 0) i izvodnicama
paralelnim zosi, a S2 je centralna sfera polupre
cnika a. Direktrisa L1 je prava y = x tan
koja prolazi kroz koordinatni po
cetak, pa je S1 ravan koja prolazi kroz zosu i se
ce sferu
S2 po kru
znici L. Koeficijent pravca prave L1 je tan , sto zna
ci da je ugao koji L1
zaklapa sa pozitivnim delom xose.
z
S2
S1
a
L2
L3
L1
x
Zadatak resavamo na dva na
cina.
Eliminacijom xkoordinate iz jedna
cina povrsi S1 , S2 i koris
cenjem jednakosti
tan =
sin
,
cos
dobija se jedna
cina projekcije kru
znice L na yzravan
Lyz :
a2
y2
z2
+ 2 =1.
2
a
sin
25
Kako je sin > 0 za (0, /2), projekcija je centralna elipsa sa poluosama a sin i a
po y i zosi redom. Uvodenjem uopstenih polarnih koordinata sa
y = a sin r cos , z = ar sin ,
iz jedna
cine elipse sledi r = 1, pa su parametarske jedna
cine
Lyz :
y = a sin cos , z = a sin ;
[0, 2] .
Povratkom, npr., u jedna

cinu ravni S1 sledi izraz za xkoordinatu ta
caka kru
znice L i
njene parametarske jedna
cine
L:
x = a cos cos , y = a sin cos , z = a sin ;
[0, 2] .
Parametar se menja od = 0 do = 2 za zadatu orijentaciju krive L.

Odredivanjem x0 (), y 0 (), z 0 () i sredivanjem podintegralnog izraza, dobija se
Z
I=
a2 (cos sin ) d = 2a2 (cos sin ) .
Ako krivu L projektujemo na zxravan, sli

cno se nalaze parametarske jedna
cine
L:
x = a cos sin , y = a sin sin , z = a cos ;
[0, 2] ,
sa promenom parametra od = 2 do = 0 (2 iz Napomene 2.3.5). Projektovanje

na xyravan nije bijekcija.
Kako je Lyz centralna elipsa, prethodni postupak je isto sto i nala
zenje parametarskih jedna
cina krive pomo
cu odgovaraju
cih uopstenih cilindri
cnih koordinata (Napomena 2.3.4). U ovom slu
caju uopstene cilindri
cne koordinate se uvode sa
x = x , y = a sin r cos , z = ar sin .
Zamenom u sistem formiran od jedna
cina povrsi S1 i S2 , dobija se novi sistem

x = ar cos cos , x2 + a2 r2 sin2 cos2 + sin2 = a2 ,
cijim resavanjem sledi r = 1 i x = a cos cos , a zatim i parametarske jedna

cine za L.
Drugi na
cin resavanja zadatka je zasnovan na upotrebi sfernih koordinata. Sferne
koordinate uvodimo sa
x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin
i zamenom u jedna
cine povrsi S1 , S2 dobijamo
tan = tan , r = a .
Kako je 0 2 maksimalni raspon koordinate i (0, /2), iz prve jednakosti je
= ili = + . Do istog zaklju
cka se dolazi i na osnovu zna
cenja sferne koordinate
. Dve razli
cite vrednosti za name
cu deobu krive L na dva dela. Neka je L = L2 L3 ,
pri
cemu = odgovara delu L2 , a = + = delu L3 . S obzirom na zna
cenje sferne
26

II deo
koordinate , za oba dela uzima vrednosti iz maksimalnog raspona /2 /2, pa

parametarske jedna
cine krivih L2 , L3 glase
L2 :
L3 :
h i
,
,
h 2 2 i
,
.
2 2
Prema zadatoj orijentaciji krive L, parametar se menja od = /2 do = /2 za L2

i od = /2 do = /2 za L3 .
Imaju
ci u vidu
cos = cos( + ) = cos , sin = sin( + ) = sin ,
iz nadenih parametarskih jedna
cina sledi
x0 () = a cos sin , y 0 () = a sin sin , z 0 () = a cos
u slu
caju krive L2 i
x0 () = a cos sin , y 0 () = a sin sin , z 0 () = a cos
u slu
caju krive L3 . Zato je, posle sredivanja podintegralnog izraza,
Z
(y z) dx + (z x) dy + (x y) dz
I1 =
Z
L2
/2
=
Z
I2 =
a2 (cos sin ) d = a2 (cos sin ) ,
/2
(y z) dx + (z x) dy + (x y) dz
Z
L3
/2
a2 (cos sin ) d = a2 (cos sin )
/2
i, zbog L = L2 L3 ,
I = I1 + I2 = 2a2 (cos sin ) .

VISESTRUKI
INTEGRALI
Dvojni integrali
Ako je
D:
tada je
a x b , y1 (x) y y2 (x) ,
ZZ
Z
f (x, y) dxdy =
19.
y2 (x)
dx
f (x, y) dy .
y1 (x)
Izracunati povrsinu manjeg dela kruga u xyravni (z = 0)

D1 :
x2 + y 2 2x ,
koji odseca prava

L1 :
y =2x .
Resenje. Neka je D manji od dva kru

zna odse
cka,
ciju povrsinu d treba izra
cunati i
L2 :
x2 + y 2 = 2x ,
L3 :
x=1.
Kriva L2 je kru
znica (x 1)2 + y 2 = 1, a L3 je prava paralelna yosi. Zamenom y = 0 u
jedna
cinu prave L1 sledi x = 2, pa je (2, 0) prese
cna ta
cka prave L1 sa xosom. Analogno,
za x = 0 se dobija prese
cna ta
cka (0, 2) prave L1 sa yosom, a za x = 1 prese
cna ta
cka
A(1, 1) pravih L1 i L3 . Koordinate ta
cke A zadovoljavaju jedna
cinu kru
znice L2 , pa je
A L2 , sto je prikazano na slede
coj slici.
y
2
L3
A
1
0
D
1
2 L1 x
L2
27

II deo
28
Prvo nalazimo
opis oblasti D. Iz jedna
cine kru
znice L2 sledi y = 2x x2 ili
p
x = 1 1 y 2 . Za deo kru
znice, koji ulazi u sastav granice oblasti D, va
zi y 0 i
x 1, pa taj deo L2 ima eksplicitne jedna
cine
L2 :
y=
2x x2 ,
L2 :
x=1+
p
1 y2 .
Uzimaju
ci, npr., promenljivu x u konstantnim, a promenljivu y u funkcionalnim granicama, opis oblasti D je
D:
1x2 , 2xy
2x x2 .
Prelaskom sa dvojnog na dvostruki integral, za povrsinu d oblasti D se dobija

ZZ
d=
D
2p
Z 2xx2
dxdy =
1
p

2x x2 2 + x dx
dy =
dx
2x
Z 2p
2 x2 2
1

=
2x x2 dx 2x +
2x x2 dx
= +
1
2 1
2
1
1
Z 2q
1
= +
1 (x 1)2 dx .
2
1
Poslednji odredeni integral se resava smenom

x 1 = sin t .
Kako je sin t = 0 i t = 0 za x = 1, sin t = 1 i t = /2 za x = 2 i cos t 0 za t [0, /2],
to je
Z
Z
q
1 (x 1)2 dx =
/2
/2
| cos t| cos t dt =
0
cos2 t dt
/2
=
0
pa je tra
zena povrsina
d=
/2 1
1 + cos 2t
1 /2 1

+ sin 2t
= ,
dt = t
0
2
2 0
4
4
1
1
1
+ = ( 2) .
2
4
4
Ako je y u konstantnim, a x u funkcionalnim granicama, oblast D se opisuje sa

D:
2y x1+
p
1 y2 , 0 y 1 ,
pri
cemu je x = 2 y jedna
cina prave L1 . Odgovaraju
ci dvostruki integral se resava na
isti na
cin.
20.
Izracunati dvojni integral

ZZ
sin(x + y) dxdy ,
I=
D

VISESTRUKI
INTEGRALI
29
gde je D oblast u xyravni (z = 0) opisana sa

D:
0 x , 0 y 2 .
Resenje. Za ta
cke (x, y) D je 0 x + y 3, pa za funkciju sin(x + y) va
zi
sin(x + y) 0 ,
x + y [0, ] [2, 3] ;
sin(x + y) 0 ,
x + y [, 2] .
Posto funkcija sin(x + y) menja znak na oblasti D, zavisno od njenog znaka podintegralna
funkcija je | sin(x + y)| = sin(x + y). Zato oblast D delimo na podoblasti tako da na
svakoj od njih sin(x + y) ima stalan znak.
Neka je D = D1 D2 D3 , gde je D1 onaj deo oblasti D za koji je 0 x + y , D2
deo za x + y 2 i D3 deo za 2 x + y 3. Delovi D1 i D2 imaju zajedni
cke
ta
cke (x, y) D za koje je x + y = , a to su ta
cke sa prave
L1 :
y = x + .
Analogno, zajedni
cke ta
cke delova D2 i D3 pripadaju pravoj
L2 :
y = x + 2 .
Kako je, jos, y x + za D1 , x + y x + 2 za D2 i y x + 2 za D3 , deo

D1 je ispod prave L1 , deo D2 izmedu pravih L1 i L2 , a D3 je iznad prave L2 .
y
2
D3
D2
D1
L2
L1
Prema prethodnom, opisi oblasti D1 , D2 i D3 su:
D1 :
0 x , 0 y x + ,
D2 :
0 x , x + y x + 2 ,
D3 :
0 x , x + 2 y 2 .
Za podintegralnu funkciju va
zi

sin(x + y) = sin(x + y) , (x, y) D1 D3 ;

sin(x + y) = sin(x + y) , (x, y) D2 ,
pa je
I = I1 + I2 + I3 ,

II deo
30
gde je
ZZ
I1 =
sin(x + y) dxdy =
ZZ
I2 =
D1
sin(x + y) dy ,
0
I3 =
D2
sin(x + y) dxdy =
x+2
dx
0
sin(x + y) dxdy =
ZZ
x+
dx
sin(x + y) dy ,
x+
dx
D3
sin(x + y) dy .
x+2
Kako je
Z
sin(x + y) dy =
sin(x + y) d(x + y) = cos(x + y) ,
cos(x + 2) = cos x ,
dalje je
Z
Z
y=x+

I1 =
cos(x + y)
dx =
(cos cos x) dx
y=0
0
Z 0

=
(1 + cos x) dx = (x + sin x) = ,
Z
I2 =
Z
y=x+2

dx =
cos(x + y)
y=x+
dx = 2 ,
(cos 2 cos ) dx = 2
0
Z
Z
y=2

dx =
cos(x + 2) cos 2 dx
cos(x + y)
I3 =
y=x+2
0
Z 0

=
(1 cos x) dx = (x sin x) =
0
i kona
cno
I = 4 .
21.
Izracunati dvostruki integral

Z
I=
a2 y 2
dy
0
xy ln(x + a)
dx ,
(x a)2
gde je a > 0.
Resenje. Unutrasnji integral u zadatom dvostrukom integralu se tesko resava, pa
prelazimo na odgovaraju
ci dvojni integral.
Neka je D oblast u xyravni (z = 0) opisana sa
D:
0xa
Tada va
zi jednakost
ZZ
I=
D
a2 y 2 , 0 y a .
xy ln(x + a)
dxdy .
(x a)2

VISESTRUKI
INTEGRALI
31
Iz prethodnog opisa vidimo da je oblast D ograni

cena yosom (x = 0), krivom
p
L : x = a a2 y 2 ,
p
xosom (y = 0) i pravom y = a. Kako iz x = a a2 y 2 sledi (x a)2 + y 2 = a2 , kriva
L je polukru
znica za koju je x a.
y a
D
0
L
Oblast D opisujemo druga
cije, tako sto promenljivu x uzimamo u konstantnim, a
promenljivu y u funkcionalnim granicama. Za deo polukru
znice L, koji ulazi u sastav
granice oblasti D, va
zi y 0, pa taj deo ima jedna
cinu
p
L : y = 2ax x2
i opis oblasti D glasi
D:
0xa,
p
2ax x2 y a .
Prema novom opisu, dvojni integral postaje

Z a
Z a
xy ln(x + a)
I=
dx
dy
2
(x a)2
0
2axx
Z a
Z
x ln(x + a) y 2 y=a
1 a
x ln(x + a) dx .
=
dx
=

(x a)2 2 y= 2axx2
2 0
0
Poslednji odredeni integral se resava metodom parcijalne integracije
Z a
a Z a

v du
u dv = uv
0
sa u = ln(x + a), dv = x dx, odakle je du = dx/(x + a), v = x2 /2. Dobija se

Z a
a Z a
x2
x2

ln(x + a)
dx
x ln(x + a) dx =
0
2
0 2(x + a)
0
Z
1
1 a (x + a a)2
= a2 ln 2a
dx
2
2 0
x+a
Z a
1
1
(x + a)2 2a(x + a) + a2
= a2 ln 2a
dx
2
2 0
x+a
Z a
1
1
a2
= a2 ln 2a
xa+
dx
2
2 0
x+a
i a
1
1 h x2

= a2 ln 2a
ax + a2 ln(x + a)
0
2
2 2
1 2
1 2
1 2
= a + a ln a = a (1 + 2 ln a)
4
2
4

II deo
32
i kona
cno
1 2
a (1 + 2 ln a) .
8
Dakle, dvostruki integral koji se tesko resava smo mnogo jednostavnije resili kao drugi
dvostruki integral, sa izmenjenim redosledom integracije. Zahvaljuju
ci dvojnom integralu
i njegovoj vezi sa dvostrukim integralima, jedan dvostruki uvek mo
ze da se zameni odgovaraju
cim dvostrukim integralom (integralima) sa promenjenim redosledom integracije
(Napomena 3.3.3). Medutim, to ne dovodi uvek i do jednostavnijeg resavanja, sto zavisi
od oblika oblasti integracije u dvojnom integralu (Primer 3.3.3).
I=
Trojni integrali
Ako je
D:
a x b , y1 (x) y y2 (x) , z1 (x, y) z z2 (x, y) ,
tada je
ZZZ
Z
f (x, y, z) dxdydz =
D
dx
a
y2 (x)
z2 (x,y)
dy
y1 (x)
f (x, y, z) dz .
z1 (x,y)
22.
Izracunati zapreminu prostorne oblasti ogranicene povrsima
S1 :
y2 = x ,
S2 :
y 2 = 4x ,
S3 :
z=0,
S4 :
x+z =4
za y 0.
Resenje. Neka je D prostorna oblast
ciju zapreminu d treba izra
cunati. Povrsi S1 i
S2 su cilindri
cne sa izvodnicama paralelnim zosi. Direktrise ovih povrsi su parabole L1 ,
L2 u xyravni, simetri
cne u odnosu na xosu. Povrs S3 je xyravan, dok je S4 ravan
paralelna yosi. Ravan S4 se
ce x i zosu u ta
ckama (4, 0, 0), (0, 0, 4), a xyravan du
z
prave L3 . Od dve ograni
cene oblasti izmedu S1 , S2 , S3 i S4 , oblast D je ona za koju je
y 0. Projekcija oblasti D na xyravan je ravna oblast Dxy izmedu L1 , L2 i L3 .
z
4
S4
D
S1
S2
4
x
D xy
L1
L2
L3

VISESTRUKI
INTEGRALI
33
S obzirom na uslov y 0, delovi parabola L1 , L2 koji ograni

cavaju oblast Dxy i prava
L3 iz xyravni (z = 0) imaju jedna
cine
L1 :
y=
x,
y=2 x,
L2 :
L3 :
x=4,
pa je oblast Dxy opisana sa

Dxy :
0x4,
xy2 x.
Zapisuju
ci jedna
cinu ravni S4 u obliku
S4 :
z = x + 4 ,
dobijamo i opis oblasti D,

D:
x y 2 x , 0 z x + 4 .
0x4,
Prelaskom sa trojnog na trostruki integral, zapremina d oblasti D postaje

ZZZ
d=
D
dx
=
0
2 x
(x +
=
0
dxdydz =
dx
0
2 x
Z
z=x+4

dy =
z
z=0
y=2x

4)y
y= x
x+4
dy
dx =
dz
0
dx
2 x
(x + 4) dy
x
(x + 4) x dx .

x = t2 ,
za koju je dx = 2t dt i t = 0 kad je x = 0, t = 2 kad je x = 4, pa je dalje
Z
d=2
0
t5

t3 2 27
128
=
.
t2 + 4 t2 dt = 2 + 4
=
0
5
3
15
15
Tra
zena zapremina mo
ze da se odredi i na osnovu geometrijskog tuma
cenja dvojnog
integrala
Z
ZZ
ZZ
d=
f (x, y) dxdy =
Dxy
(x + 4) dxdy =
Dxy
23.
dx
0
gde je z = f (x, y) = x + 4 jedna

cina ravni S4 .
Izracunati trojni integral

ZZZ
I=
y dxdydz ,
D
2 x
(x + 4) dy ,

II deo
34
gde je D prostorna oblast ogranicena koordinatnim ravnima i povrsima

S1 :
x+y =1 ,
S2 :
z = 2x2 + y 2 + 1 .

cna povrs
cije su izvodnice paralelne zosi, a direktrisa je
prava
L1 : x + y = 1 , z = 0 .
Dakle, S1 je ravan paralelna zosi, a L1 je presek S1 sa xyravni. Jos, L1 se
ce x i yosu u
ta
ckama (1, 0, 0) i (0, 1, 0). Povrs S2 je elipti
cki paraboloid sa zosom kao osovinom ([4],
str. 204206). Paraboloid se
ce zosu u ta
cki (0, 0, 1), pa za sve ta
cke (x, y, z) S2 va
zi
z 1.
z
S1
S2
L1
1
D xy
1
x
Projekcija oblasti D na xyravan je
Dxy :
0 x 1 , 0 y x + 1 ,
gde je y = x + 1 jedna
cina prave L1 . Imaju
ci u vidu jedna
cinu povrsi S2 , oblast D ima
opis
D : 0 x 1 , 0 y x + 1 , 0 z 2x2 + y 2 + 1 .
Prevodenjem trojnog na trostruki integral i resavanjem sledi
Z
I=
0
1
=
2
1
=
2
x+1
dx
y dy
0
dx
0
x+1
dz =
x+1
dx
0

y 2x2 + y 2 + 1 dy

2x2 + y 2 + 1 d 2x2 + y 2 + 1
2x2 +y 2 +1
2
Z
2
2 i
2x2 + y 2 + 1 y=x+1
1 1h
dx =
3x2 2x + 2 2x2 + 1
dx .

y=0
2
4 0
Sredivanjem podintegralne funkcije, za integral I se dobija

I=
1
4
1
0

1 1
1 5
5x4 12x3 + 12x2 8x + 3 dx =
x 3x4 + 4x3 4x2 + 3x = .
0
4
4

VISESTRUKI
INTEGRALI
35
Smena promenljivih u dvojnim integralima

Ako je
x
x = x(u, v) , y = y(u, v) ; J = J(u, v) = u
yu
xv
,
yv
tada je
ZZ
ZZ
f x(u, v), y(u, v) J(u, v) dudv .
f (x, y) dxdy =
D
Najcesce su polarne i uopstene polarne koordinate u = r, v = , za koje

je redom:
x = r cos , y = r sin ; J = r ,
x = ar cos , y = br sin ; J = abr .
24.

ZZ
I=
xy dxdy ,
D
gde je D oblast u xyravni (z = 0) ogranicena krivama

L1 :
xy = 1 ,
L2 :
xy = 2 ,
L3 :
y=x,
L4 :
y = 4x
za x > 0.
Resenje. Krive L1 , L2 su hiperbole, a L3 , L4 prave. Zbog uslova x > 0, iz jedna
cina
krivih sledi y > 0, pa je oblast D u I kvadrantu.
Jedna
cine hiperbola L1 , L2 s jedne i pravih L3 , L4 s druge strane sugerisu smenu
u = xy , v =
Iz ove smene je
x=
y
.
x
u
, y = uv ,
v
i jakobijan postaje

x
J = u
yu

xv
=
yv

2 uv
v
2 uv
r
1
u
2v v
r
1 u
2 v

1

.
=

2v

36

II deo
Zbog
x, y > 0 je u, v > 0, pa je J neprekidna funkcija i va
zi JS> 0. Zato se granica
S
L = 4i=1 Li oblasti D iz xyravni preslikava u granicu L = 4i=1 Li oblasti D iz
uvravni, gde je
L1 :
L2 :
u=1,
u=2,
L3 :
L4 :
v=1,
v=4.
Oblast D je pravougaona, sa opisom

D :
1u2, 1v4.
L4
L1 L 2
L3
L4
D
L2
L3
L1
0
1 1 1
2 2
Prelaze
ci prvo na dvojni integral po novoj oblasti D , a zatim na odgovaraju
ci
dvostruki integral, sledi
ZZ
Z
Z 4
1
u
1 2
1
dudv =
u du
dv
2
2 1
D v
1 v
4 1
1 u2 2
3
3
3

=
ln |v| = (4 1)(ln 4 ln 1) = ln 4 = ln 22 = ln 2 .
1
2 2 1
4
4
4
2
I=
Zadatak mo
ze da S
se resi i direktno, pomo
cu promenljivih x, y, ali tada oblast D mora
cunavanja radi opisa oblasti Di
da se deli na D = 3i=1 Di , sto zahteva dodatna izra
(i = 1, 2, 3), kao i resavanje ve
ceg broja dvostrukih integrala.
25.

ZZ
y
I=
arctan dxdy ,
x
D
gde je D oblast u xyravni (z = 0) ogranicena krivama

L1 :
L3 :
x2 + y 2 = 1 ,
1
y= x,
3
L2 :
L4 :
x2 + y 2 = 9 ,
y= 3x
za x > 0.
Resenje. Krive L1 , L2 su kru
znice, a L3 , L4 prave. Iz jedna
cina pravih za x > 0 sledi
y > 0, pa je oblast D deo kru
znog ise
cka u I kvadrantu.

VISESTRUKI
INTEGRALI
37
L4
L3
D
L 2 L1
0
3 x

cina.
Jedna
cine krivih Li (i = 1, 2, 3, 4) sugerisu smenu
u = x2 + y 2 , v =
za koju je
x=
u
, y=v
1 + v2
y
,
x
u
1
>0.
; J=
1 + v2
2 1 + v2
Zbog J > 0, granica oblasti D prelazi u granicu oblasti D , sastavljenu od

L1 :
u=1,
L2 :
1
v= ,
3
L3 :
u=9,
L4 :
v=
3,
a oblast D u pravougaonu oblast
1
1u9, v 3.
3
D :
Integral I postaje
ZZ
I=
=4
1
1
dudv =
arctan v
2
2 1 + v2
D
Z 3
1/ 3
arctan v d(arctan v) =
du
dv
arctan v
1 + v2
1/ 3
3
h 2 2 i

2 arctan2 v = 2
1/ 3
3
6
1
1 2
.
6
Zadatak sada resavamo pomo

cu polarnih koordinata, tj. pomo
cu smene
za koju je J = r. Oblast D ne sadr
zi ta
cku (0, 0), kojoj odgovara r = 0, pa je J > 0.
Granica oblasti D prelazi u granicu oblasti D . Krive L1 , L2 se preslikavaju u
L1 :
r=1,
L2 :
r=3.
Za pravu
L3 je koeficijent pravca tan = y/x = 1/ 3 i = /6, a za pravu L4 je
tan = 3 i = /3, pa je
L3 :
,
6
L4 :

II deo
38
i oblast D prelazi u pravougaonu oblast

D :
1r3,
.
6
3
Integral I postaje
ZZ
ZZ
r sin
r drd
arctan(tan )r drd =
r drd =
r cos
D
D
D
Z /3
Z 3
2 /3 r2 3 1 2
=
d
r dr =

= .
2 /6 2 1 6
/6
1
ZZ
I=
arctan
Rade
ci sa Descartesovim koordinatama x, y, oblast D bi morala da se deli na D =
D
, a svaki od unutrasnjih integrala u odgovaraju
cim dvostrukim integralima da se
i
i=1
resava metodom parcijalne integracije.
S3
26.

ZZ
x2 z 2 dzdx ,
I=
D
gde je D oblast u zxravni (y = 0) ogranicena krivama

L1 :
x2 + z 2 = 1 ,
L2 :
x2 + z 2 = 4 .
Resenje. Oblast D je kru

zni prsten izmedu kru
znica L1 i L2 .
L2
L1
1 0
2 z
Zamenjujemo Descartesove z, x polarnim r, koordinatama pomo

cu
z = r cos , x = r sin
i utvrdujemo J = r > 0 jer (0, 0)
/ D.
Kru
znice L1 , L2 se preslikavaju u
L1 :
r=1,
L2 :
r=2,
a oblast D iz zxravni u pravougaonu oblast D iz rravni,

D :
1 r 2 , 0 2 .

VISESTRUKI
INTEGRALI
39
Prelaskom na dvojni integral po oblasti D i resavanjem odgovaraju

ceg dvostrukog
integrala, uz upotrebu formula izvedenih u Zadatku 10, dobija se
ZZ
ZZ
I=
(r sin )2 (r cos )2 r drd =
r5 cos2 sin2 drd
D
2
5
Z

1
r6 2 2 1
cos 4 d
=
r dr
cos2 sin2 d =

6 1 0
8
8
1
0
Z
21 2
21
=
(1 cos 4) d =
.
16 0
8
Z
Kru
zni prsten D je dvostruko povezana oblast (Slika 1.1.1). Da bi se dvojni integral
po ovakvoj oblasti resavao bez smene promenljivih,
oblast mora da se deli na vise prosto
S
povezanih podoblasti, konkretno na D = 4i=1 Di . Smenom promenljivih je dvostruko
povezana oblast D transformisana u prosto povezanu D . Takode, smena promenljivih
bitno pojednostavljuje resavanje odredenih integrala na koje se dvojni prevodi, u sta
citalac mo
ze i sam da se uveri. Sli
cna je situacija i kod dvojnih integrala po visestruko
povezanim oblastima.
Prime
cujemo da se granica L = L1 L2 oblasti D preslikava u deo L1 L2 , a ne u
S
celu granicu L = 4i=1 Li oblasti D , gde je
L3 :
=0,
L4 :
= 2 .
Zato se na prvi pogled

cini da uslov J 6= 0 kod dvostruko povezanih oblasti ne zna
ci nista.
Medutim, oblast D mo
zemo da tretiramo kao prosto povezanu ako je rase
cemo du
z
pozitivnig dela zose i taj deo ose joj pridru
zimo kao delove L3 , L4 granice. Tada se L3 ,
ceno upravo uslovom J 6= 0. Ina
ce, u zadatku smo
L4 preslikavaju u L3 , L4 , sto je omogu
do opisa oblasti D jednostavno dosli na osnovu zna
cenja polarnih koordinata, sto
cemo
i nadalje da radimo bez naglasavanja.
27.

I=
ZZ p
a2 x2 y 2 dxdy ,
gde je D deo xyravni (z = 0) ogranicen lemniskatom

L:
2
2
x + y 2 = a2 x2 y 2
za x 0 i a > 0.
Resenje. Lemniskata L je ista kao u Zadatku 6, pa koristimo ve
c dobijene rezultate.
za koje je J = r 0, kriva L se preslikava u
L :
r=a
p
cos 2 ,

II deo
40
a oblast D u oblast
D :
0ra
Integral I postaje
ZZ
Z
p
I=
a2 r2 r drd =
D
=
=
1
2
1
3
/4
a cos 2
d
/4
cos 2 ,
/4
.
4
4
a cos 2
d
/4
a2 r2 r dr
p

a2 r 2 d a2 r 2
/4
a2 r 2
p
r=acos 2

a2 r2
d
r=0
/4
Z /4

1
2 2 sin2 | sin | 1 d
= a3
3
/4
Z
Z /4
Z
4 2 3 /4
1
1
4 2 3 /4
=
a
sin3 d + a3
d = a3
a
sin3 d .
3
3
6
3
0
/4
0
Koriste
ci jednakost

sin3 = 1 cos2 sin = sin cos2 sin ,
dalje je
/4 Z /4

4 2 3
1 3

cos2 d(cos )
a cos
I = a +
0
6
3
0

1 3
1
4 2 3
cos3 /4
4 2 3 2
1
2
2
= a +
= a3 +
a
1
a
1
+

0
6
3
2
3
6
3
2
12
3
h1
i 3
2
2
1 3
3
+ (5 4 2 ) a .
= a + (5 4 2 )a =
6
9
6
9
28.
Izracunati povrsinu dela xyravni (z = 0) ogranicenog krivama

2
2
L1 : x2 + y 2 = a2 ,
L2 :
x + y 2 = 2a2 x2 y 2
za |x| a i a > 0.
Resenje. Neka je D deo xyravni
cunati. Kriva L1 je kru
znica,
a kriva L2 lemniskata (Zadatak 6). Kako je |x| a, D je van kru
znice L1 i sastoji se od
oblasti D1 za x a i D2 za x a, tj. D = D1 D2 . Zbog simetrije u odnosu na x i
yosu, posmatramo samo deo D3 oblasti D1 u I kvadrantu.
y
L1
6
D3
L2
L3
0
D2
2a
D1

VISESTRUKI
INTEGRALI
41

krive L1 , L2 se transformisu u
L1 :
L2 :
r=a,
r=
p
2 a cos 2 .
Budu
cili na I kvadrant za koji je 0 /2, resavanjem jedna
cine
ci dasmo se ograni
a = 2 a cos 2 dobija se redom: cos 2 = 1/2, 2 = /3, = /6, pa se krive L1 , L2
seku u ta
cki (r, ) = (a, /6). Zato se oblast D3 preslikava u oblast
D3 :
ar
2a
cos 2 , 0
.
6
Vrednost = /6 smo mogli da nademo i u xyravni. Resavanjem sistema jedna

cina
2

x2 + y 2 = a2 , x2 + y 2
= 2a2 x2 y 2 uz uslov x, y > 0, odreduje se prese
cna
ta
cka (x, y) =( 3 a/2, a/2) krivih L1 i L2 u I kvadrantu, pa je tan = y/x = 1/ 3,
= arctan 1/ 3 = /6.
Tra
zena povrsina je sada
ZZ
ZZ
d=
dxdy = 4
Z
ZZ
dxdy = 4
D3
/6 r 2 r= 2 acos 2

D3
=4
d = 2a2
r drd = 4
/6

2 a cos 2
d
0
r dr
a
/6
(2 cos 2 1) d
/6

3

3 3 2

= 2a2 sin
a .
= 2a2 (sin 2 )
= 2a2
=
0
3
6
2
6
3
0
r=a
Primetimo da (0, 0)
/ D i da je J = r > 0. Ako je L3 oznaka xose, prethodni uslov
S
S
garantuje da se granica 3i=1 Li oblasti D3 preslikava u granicu 3i=1 Li oblasti D3 , gde
je = 0 jedna
cina za L3 .
29. Izracunati povrsinu oblasti D u xyravni (z = 0) ogranicenu zatvorenom krivom

2
3
L:
x + y 2 = x4 + y 4 ; (x, y) 6= (0, 0) .
Resenje. Ta
cka (0, 0), koja zadovoljava implicitnu jedna
cinu, je singularna ta
cka
jedna
cine i to izolovana ta
cka ([2], str. 96). Uklonjena je iz jedna
cine uslovom (x, y) 6=
(0, 0). Implicitna jedna
cina nema drugih ograni
cenja, pa je L u svim kvadrantima, sto
zna
ci da je (0, 0) D, iako (0, 0)
/ L. Kriva L i oblast D ograni
cena njome imaju izgled
sa slede
ce slike, dobijen upotrebom ra
cunara (Napomena 3.4.1).
y
L
D
0
42

II deo
x = r cos , y = r sin
i imaju
ci u vidu da je r = 0 za ta
cku (0, 0) D, J = r 0, kriva L se preslikava u
q
L : r = cos4 + sin4 ,
a oblast D u
D :
0r
q
cos4 + sin4 , 0 2 .
Tra
zena povrsina je
ZZ
ZZ
d=
dxdy =
1
2
2
0
Z cos4 +sin4
r drd =
r dr
d
0

3
cos4 + sin4 d = ,
4
pri cemu je poslednji odredeni integral resen pomo

cu formula iz Zadatka 10.
Da bismo izbegli ponavljanje u kasnijem tekstu, ovde napominjemo da su slike iz
Zadataka 3135, 37 takode dobijene pomo
cu ra
cunara.
30. Izracunati povrsinu oblasti u xyravni (z = 0) ogranicenu zatvorenom

krivom
x2
y2
L:
+
=x+y ,
a2
b2
gde je a, b > 0.
Resenje. Neka je D oblast
cunati. Kriva L sadr
zi ta
cku
(x, y) = (0, 0), pa je (0, 0) D.
cina.
Transformisemo jedna
cinu krive L u
x2
i dobijamo
a2 x
a2
y2
b2 y
b2

a2 2
b 2 2
x
y

1 2
2
2
=0,
+
=
a + b2
2
2
a
b
4

a2 2
b2 2
y
2
2
L:
a
2 + b
2 = 1 .
2
2
2
a +b
a + b2
2
2
Poslednja jedna
cina zna
ci da je L pomerena elipsa koja prolazi kroz koordinatni po
cetak.
y
L
D
0
Lt

VISESTRUKI
INTEGRALI
43
Uvode
ci smenu
x=
a2
ap 2
b2
bp 2
+
a + b2 r cos , y =
+
a + b2 r sin ,
2
2
2
2
za koju je

x
J = r
yr

x
=
y
a

a2 + b2 cos

2

b

a2 + b2 sin

2
elipsa L se preslikava u

a 2
a + b2 r sin
2

= 1 ab a2 + b2 r 0 ,

4
b 2

a + b2 r cos
2
L :
r=1,
a oblast D u pravougaonu oblast

D :
0 r 1 , 0 2 .
Povrsina d se lako izra

cunava,
ZZ
ZZ
Z
Z 1

2
1
1
d=
dxdy = ab a2 + b2
d
r dr
r drd = ab a2 + b2
4
4
D
D
0
0

1
= ab a2 + b2 .
4
Zadatak resavamo na drugi na
cin. Pretpostavimo da krivu L ne prepoznajemo kao
elipsu na osnovu zadate jedna
cine, pa jedna
cinu ne dovodimo na uobi
cajeni oblik. Zadata jedna
cina sugerise smenu kojom se sa Descartesovih x, y prelazi na uopstene polarne
koordinate r, . Kako nam zna
cenje koordinate u xyravni nije poznato, komplikovanu diskusiju izbegavamo tako sto ovu smenu realizujemo kao kompoziciju dve smene
(Napomena 1.4.4).
Prva smena je
x = au , y = bv ,
za koju je

x
J(u, v) = u
yu

xv a
=
yv 0

0
= ab > 0
b
i kojom se kriva L preslikava u

L :
u2 + v 2 = au + bv .
Kriva L prolazi kroz koordinatni po

cetak (u, v) = (0, 0) i zadovoljava uslov au + bv 0,
tj. v (a/b)u. Tangentu Lt krive L kroz ta
cku (0, 0) tra
zimo u obliku v = ku. Neka
je v = ku jedna
cina bilo koje prave L1 kroz ta
cku (0, 0). Zamenom v = ku u jedna
cinu
krive L sledi

1 + k2 u2 (a + bk)u = 0 ,

odakle su u1 = 0, u2 = (a + bk)/ 1 + k2 prve koordinate prese
cnih ta
caka za L1 i L .
Da bi L1 bila tangenta Lt , prese

cna ta
cka mora da bude dvostruka (ta
cka dodira), pa je
u2 = u1 = 0, a + bk = 0 i k = a/b. Dakle, jedna
cina tangente je
Lt :
v=
a
u.
b

II deo
44
Na osnovu dosadasnjeg ispitivanja mo

zemo da skiciramo krivu L i oblast D ograni
cenu
njome (prva slika), sto je dovoljno za dalji rad. Medutim, znamo i vise. Kriva L je
pomerena kru
znica (druga slika)

a 2
b 2
1 2
u
+ v
=
a + b2 .
2
2
4
L :
Lt
Lt
Druga smena je
u = r cos , v = r sin ,
kojom sa promenljivih u, v prelazimo na polarne koordinate r, u uvravni i za koju je

J(r, ) = r 0. Kriva L se preslikava u
L :
r = a cos + b sin .
Ozna
cavaju
ci sa 0 [/2, 0] ugao izmedu Lt i pozitivnog dela uose, dobijamo
tan 0 = v/u = a/b i
a
a
0 = arctan
= arctan .
b
b
Kako je Lt tangenta krive L koja prolazi kroz (0, 0) i polarni ugao u uvravni, znamo
da je [0 , 0 + ]. Jos je (u, v) = (0, 0) L , tj. (0, 0) D , pa se oblast D
transformise u
D :
0 r a cos + b sin , [0 , 0 + ] .
Tra
zena povrsina je
ZZ
ZZ
d=
dxdy = ab
D
= ab
0 +
0
ZZ
dudv = ab
D
a cos +b sin
r dr =
0
r drd
1
ab
2
0 +
(a cos + b sin )2 d
Z 0 +
Z 0 +
Z 0 +
1 3
1
a b
cos2 d + a2 b2
cos sin d + ab3
sin2 d
2
2
0
0
0

1
= ab a2 + b2 .
4
Pri smeni granica u odredenim integralima su koris

cene jednakosti navedene u Zadatku 18,
kao i
sin( + 2) = sin ( = 20 ) .
Drugi na
cin resavanja zadatka potvrduje zapa
zanja iz Napomene 1.4.1,
cak i u jednostavnijem slu
caju kru
znice L koja prolazi kroz koordinatni po
cetak.

VISESTRUKI
INTEGRALI
45
Primetimo i ovde da polarne i uopstene polarne koordinate ta

caka nemaju isto
zna
cenje, a time ni iste vrednosti u xyravni. Uopstena polarna koordinata jeste
polarni ugao, ali za ta
cke iz uv, a ne iz xyravni i za krivu L uzima vrednosti
[ arctan(a/b), arctan(a/b) + ]. Ako je polarni ugao u xyravni, za krivu L je
[/4, 3/4], sto sledi iz jedna
cine njene tangente
Lt :
y = x ,
koja se dobija sli

cno kao Lt . Opseg ugla je isti za proizvoljne brojeve a, b, dok se opseg
koordinate menja u zavisnosti od ovih brojeva.
31.
Izracunati povrsinu dela xyravni (z = 0) ogranicenog krivom

L:
x
a
y 4
= 4xy ,
b
gde je a, b > 0.
cunati. U jedna
cini krive L
je (x/a + y/b)4 0, pa mora da bude i xy 0, tj. x, y 0 ili x, y 0. Ove nejednakosti
va
ze u I i III kvadrantu i odnose se na dve zatvorene krive L1 i L2 , sa zajedni
ckom ta
ckom
(0, 0). Ta
cka (0, 0) L je singularna i to dvostruka ta
cka jedna
cine. Sli
cno lemniskati
(Zadatak 6), L nije zatvorena prosta kriva u smislu Definicije 1.1.9, ve
c je L = L1 L2 , a
D se sastoji od oblasti D1 i D2 , tj. D = D1 D2 . Zbog simetrije u odnosu na koordinatni
po
cetak (0, 0), oblasti D1 i D2 imaju jednake povrsine, pa posmatramo samo krivu L1 i
oblast ograni
cenu njome D1 u I kvadrantu. Za D1 va
zi x, y 0 i (0, 0) D1 .
y
D1
0 0
L1
x
D2
L2
Uvodimo uopstene polarne koordinate sa
x = ar cos2 , y = br sin2 ,
sto je mogu
ce zbog x, y 0. Prethodna smena je oblika (1.4.6) sa parnim brojem n = 2,
pa je 0 /2 maksimalni raspon za . Zato va
zi cos 0, sin 0 i

x
J = r
yr

x a cos2
=
y b sin2

2ar cos sin
= 2abr cos sin 0 ,
2br sin cos
pri cemu J mo
ze i odmah da se odredi pomo
cu (3.4.8).
Kriva L1 se preslikava u krivu
L1 :
r = 2 ab cos sin ,
46

II deo
koja je definisana za svako [0, /2], a oblast D1 u

D1 :
0 r 2 ab cos sin , 0
.
2
Koriste
ci jednakosti
2 cos sin = sin 2 ,

1
1
1
1
cos3 sin3 = sin3 2 =
1 cos2 2 sin 2 = sin 2 cos2 2 sin 2 ,
8
8
8
8
za tra
zenu povrsinu se dobija
ZZ
ZZ
d=
ZZ
dxdy = 2
D
= 4ab
dxdy = 4ab
D1
cos sin d
0
r cos sin drd
2 ab cos sin
/2
D1
r dr = 8a2 b2
/2 1 Z /2
1

= a2 b2 cos 2
+
cos2 2 d(cos 2)
0
2
2 0
cos3 2 /2
2
1 2 2
= a2 b2 .
= a b 2+

0
2
3
3
/2
cos3 sin3 d
32. Izracunati povrsinu oblasti u xyravni (z = 0) ogranicene koordinatnim osama i jednom od krivih
L1,2 :
x
a
y 4
= x2 + y 2 ;
b
(x, y) 6= (0, 0)
za x, y 0 i a, b > 0.
cunati. Data implicitna jedna
cina
objedinjuje jedna
cine dveju krivih, koje nemaju zajedni
ckih ta
caka i simetri
cne su u
odnosu na koordinatni po
cetak (0, 0). Ta
cka (0, 0), koja zadovoljava implicitnu jedna
cinu,
je singularna i to izolovana ta
cka jedna
cine. Odstranjena je uslovom (x, y) 6= (0, 0). Zbog
x, y 0 treba imati u vidu samo krivu koja prolazi kroz I kvadrant, na slici ozna
cenu sa
L1 . Dakle, oblast D je ograni
cena koordinatnim osama i krivom L1 .
L1 y
2
L2
0
a2


VISESTRUKI
INTEGRALI
47
sto je mogu
ce zbog x, y 0. Smena je ista kao u Zadatku 31, pa je [0, /2], cos 0,
sin 0 i
J = 2abr cos sin 0 .
Iz jedna
cine krive L1 sledi r2 = a2 cos4 + b2 sin4 , pa se L1 preslikava u krivu
q
L1 :
r=
a2 cos4 + b2 sin4 ,
koja je definisana za svako [0, /2]. Ta

cki (0, 0) D odgovara r = 0 i oblast D prelazi
u
q
D : 0 r a2 cos4 + b2 sin4 , 0
.
2
Tra
zena povrsina je
ZZ
ZZ
d=
dxdy = 2ab
D
a2 cos4 +b2 sin4
/2
= 2ab
r cos sin drd

Z
cos sin d
0
/2
= ab
0
3
r dr
0

cos sin a2 cos4 + b2 sin4 d
/2
= a b
cos5 d(cos ) + ab3
/2
sin5 d(sin )
= a3 b

cos6 /2
sin6 /2 1 3
1
1
+ab3
= a b + ab3 = ab a2 + b2 .

0
0
6
6
6
6
6
33. Izracunati povrsinu oblasti u xyravni (z = 0) ogranicene xosom i

krivom
x y 2
x y
L1 :
+
=
a
b
a
b
za y 0 i a, b > 0.
cunati. U jedna
cini krive L1 je
(x/a + y/b)2 0, pa mora da bude x/a y/b 0, tj. y (b/a)x, odakle je x 0 za
y 0. Kako L1 se
ce xosu (y = 0) samo u ta
ckama (0, 0) i (a, 0), oblast D se nalazi u I
kvadrantu izmedu xose i prave x = a, a ispod prave y = (b/a)x. Pozicija oblasti D je
prikazana na prvoj od slede
cih slika, a ta
can izgled na drugoj slici.
y
y
x a
b
cina.
y bx
a
D
L2
x a
y bx
a
x
L1
48

II deo
za koje je [0, /2] i

J = 2abr cos sin 0 .
Kriva L1 se preslikava u
L1 :
r = cos 2
i definisana je za cos 2 0, tj. 2 [/2, /2], odnosno [/4, /4]. S obzirom

na maksimalni raspon [0, /2] promenljive , treba uzeti deo [0, /4]. Oblast D se
transformise u
D : 0 r cos 2 , 0
.
4
Primenom jednakosti navedene u Zadatku 31, tra
zena povrsina postaje
ZZ
ZZ
d=
dxdy = 2ab
D
1
ab
2
/4
sin 2 cos2 2 d =
1
ab
4
/4
r cos sin d = 2ab
cos sin
0
/4
r dr
0
cos2 2 d(cos 2) =
cos 2
1
ab .
12
Elegantniji, ali manje uobi

cajen na
cin resavanja zadatka se sastoji u uvodenju smene
u=
x
y
x
y
+ , v= ,
a
b
a
b
iz koje je
a
b
(u + v) , y = (u v) ,
2
2

xu xv a/2 a/2
= 1 ab < 0

=
J =
yu yv b/2 b/2
2
x=
i |J| = ab/2.
Neka je L2 oznaka xose (y = 0). Zbog J 6= 0, granica L = L1 L2 oblasti D iz
xyravni se preslikava u granicu L = L1 L2 oblasti D iz uvravni, gde je
L1 :
v = u2 ,
L2 :
v=u.
Kriva L1 je parabola, a L2 je prava. Resavanjem sistema jedna

cina v = u2 , v = u,
dobijaju se prese
cne ta
cke ovih krivih (u, v) = (0, 0) i (u, v) = (1, 1), pa je opis oblasti D
dat sa
D : 0 u 1 , u2 v u .
L1
v
L2
1
D
0

VISESTRUKI
INTEGRALI
49
Tra
zena povrsina je
ZZ
ZZ
Z 1
Z u
Z 1

1
1
1
1
d=
du
dv = ab
u u2 du =
dxdy = ab
dudv = ab
ab .
2
2
2
12
0
u2
0
D
D
34.

p 12
p
L:
|x| + |y|
= xy .

cunati. Sli
cno kao u
Zadatku 31, kriva L je definisana za x, y 0 ili x, y 0, tj. u I i III kvadrantu. Ta
cka
(0, 0) je singularna i to dvostruka ta
cka jedna
cine. Va
zi L = L 1 L 2 i D = D 1 D 2 .
Izmedu L1 i L2 , odnosno D1 i D2 , postoji simetrija u odnosu na koordinatni po
cetak, pa
posmatramo samo D1 u I kvadrantu za koji je x, y 0 i (0, 0) D1 .
y
L1
D1
D2 0
L2
x = r cos4 , y = r sin4 ,
za koje je [0, /2], cos 0, sin 0 i

x
x cos4 4r cos3 sin
= 4r cos3 sin3 0 .
=
J = r
yr y sin4
4r sin3 cos
Prethodna smena odgovara uslovu x, y 0.
12
Za uvedenu smenu je
x+ y
= r6 = r2 cos4 sin4 , pa kriva L1 prelazi u
L1 :
r = cos sin
i oblast D1 ima opis

D1 :
0 r cos sin , 0
.
2
Sli
cno kao u Zadatku 31 nalazimo

1
sin 2 2 cos2 2 sin 2 + cos4 2 sin 2
32
cos5 sin5 =
i za povrsinu d dela xyravni D dobijamo

ZZ
ZZ
ZZ
d=
dxdy = 2
dxdy = 8
r cos3 sin3 d
D
=8
0
/2
D1
cos3 sin3 d
/2 Z
1 1

cos 2
+
0
8
2
0
0
/2
D1
cos sin
/2
cos5 sin5 d
r dr = 4
0
cos2 2 d(cos 2)
1
2
Z
0
/2

1
cos4 2 d(cos 2) =
.
15

II deo
50
35.

I=
ZZ q
x +
y dxdy ,
gde je D oblast u xyravni (z = 0) ogranicena koordinatnim osama i krivom
L:
x +
y=1.
Resenje. Kriva L je definisana za x 0, y 0, pa se oblast D nalazi u II kvadrantu.
y
1
D
0
Smenom Descartesovih koordinata uopstenim polarnim koordinatama pomo

cu
x = r cos4 , y = r sin4 ,
dobijamo [0, /2], cos 0, sin 0,

x
J = r
yr

x cos4
=
y sin4

4r cos3 sin
= 4r cos3 sin3 0
3
4r sin cos
i |J| = 4r cos3 sin3 . Smena

odgovara uslovu x 0, y 0.
Za uvedenu smenu je x + y = r = 1, pa kriva L prelazi u

L :
r=1
i oblast D ima opis

D :
0r1, 0
.
2
Postupaju
ci kao u Zadatku 31, izra
cunavamo integral
ZZ
I=4
=
16
9
D
Z /2
r r cos3 sin3 drd = 4
1
0
cos3 sin3 d =
r5/4 dr
/2
cos3 sin3 d
4
.
27
36. Izracunati povrsinu oblasti u xyravni (z = 0) ogranicene zatvorenom

krivom (petlja Descartesovog lista)
L:
x3 + y 3 = 3axy ;
x, y 0 ,

VISESTRUKI
INTEGRALI
51
gde je a > 0.
cunati. Va
zi (0, 0) L i (0, 0) D.
Kriva L je deo (petlja) dobro poznatog Descartesovog lista
L1 :
x3 + y 3 = 3axy .
Descartesov list L1 je simetri

can u odnosu na pravu y = x, kosa asimptota mu je prava
y = x a i ima izgled sa slede
ce slike.
y
y x
y
x a
D
0
L
x
L1
a
x = r cos2/3 , y = r sin2/3 .
Smena je oblika (1.4.6) sa racionalnim brojem n = 2/3. Kako je cos2 0, sin2 0 za
svako [0, 2], ova smena mo
ze da se uvede samo za x, y 0 i ponasa se kao (1.4.6)
sa parnim brojem n = 2. Zato je 0 /2 maksimalni raspon koordinate i va
zi
cos 0, sin 0. Prema (3.4.8), dalje je
J=
2
r cos1/3 sin1/3 0 .
3
Vrednost J = 0 se dobija za r = 0 i 6= 0, 6= /2. Za = 0 ili = /2 i istovremeno

r = 0 jakobijan je neodreden, dok za = 0 ili = /2 i r =
6 0 nije definisan.
Kriva L se preslikava u
L :
r = 3a cos2/3 sin2/3
i definisana je za svako [0, /2], a oblast D u

D :
0 r 3a cos2/3 sin2/3 , 0
.
2
Ta
cke (r, 0), (r, /2) za r 6= 0, u kojima jakobijan nije definisan, nas ne interesuju jer
nisu iz oblasti D . Ta
cke (r, 0), (r, /2) za r = 0 pripadaju granici oblasti D i u njima
jakobijan mo
ze neprekidno da se produ
zi tako da je J(0, 0) = J(0, /2) = 0. Zato (3.4.5),
(3.4.6) va
zi i u ovom slu
caju ([1], str. 272273), pa je povrsina
ZZ
ZZ
2
dxdy =
d=
r cos1/3 sin1/3 drd
3
D
D
Z
Z 3a cos2/3 sin2/3
2 /2
=
cos1/3 sin1/3 d
r dr
3 0
0
Z /2
3
= 3a2
cos sin d = a2 .
2
0

II deo
52
Interesantno je da je povrsina dela xyravni izmedu Descartesovog lista i njegove

asimptote jednaka nadenoj povrsini 3a2 /2 dela ograni
cenog petljom ([7], str. 104).
37.

ZZ
p
I=
x2 y 2 1 x3 y 3 dxdy ,
D
gde je D oblast u xyravni (z = 0) ogranicena koordinatnim osama i krivom

x3 + y 3 = 1 .
L:
Resenje. Kriva L se
ce xosu (y = 0) u ta
cki (1, 0), a yosu (x = 0) u ta
cki (0, 1) i ima
izgled sa slede
ce slike. Oblast D je u I kvadrantu.
y
1
D
0
Uvode
ci istu smenu i koriste
ci rezultate iz Zadatka 36, dobijamo
D :
0r1, 0
i dalje
I=
2
3
2
=
3
ZZ
r4 cos4/3 sin4/3
D
1
p
5
/2
1 r3 dr
p
1 r3 r cos1/3 sin1/3 drd
cos sin d =
0
1
3
r5
1 r3 dr .

1 r3 = t2 ,

za koju je r3 = 1 t2 , 3r2 dr = 2t dt i r5 dr = r3 r2 dr = (2/3)t 1 t2 dt. Jos je
t = 1 za r = 0 i t = 0 za r = 1, pa je
I=
2
9
Z
1

4
t2 1 t2 dt =
.
135
Zadatak mo
ze da se resi i pomo
cu Descartesovih koordinata. Kako je
p
3
L : y = 1 x3 ,
p
3
D : 0 x 1 , 0 y 1 x3 ,

VISESTRUKI
INTEGRALI
53
to je
Z
3
Z
1x3
dx
I=
2 2
3
Z
1x3
p
1 x3 y 3 dy =
x dx
x y
y 2 1 x3 y 3 dy
0
0
0
0
3
Z
Z 1
3
1x
p

1
=
x2 dx
1 x3 y 3 d 1 x3 y 3
3 0
0
Z
Z
3/2 y= 3 1x3
3/2
2 1 2
2 1 2
dx =
=
x 1 x3 y 3
x 1 x3
dx

y=0
9 0
9 0
Z 1
3/2

5/2 1
4
2
4
1 x3
d 1 x3 =
1 x3
.
=
=
0
27 0
135
135
1
Smena promenljivih u trojnim integralima

Ako je
x = x(u, v, w) , y = y(u, v, w) , z = z(u, v, w) ;
xu xv xw
J = J(u, v, w) = yu yv yw ,
zu zv zw
tada je
ZZZ
f (x, y, z) dxdydz
Z Z ZD
=
f x(u, v, w), y(u, v, w), z(u, v, w) J(u, v, w) dudvdw .
Najcesce su cilindricne i uopstene cilindricne koordinate u = r, v = ,

w = z, sferne i uopstene sferne koordinate u = r, v = , w = , za koje je
redom:
x = r cos , y = r sin , z = z ; J = r ,
x = ar cos , y = br sin , z = z ; J = abr ,
x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin ; J = r2 cos ,
x = ar cos cos , y = br sin cos , z = cr sin ; J = abcr2 cos .
38.

ZZZ
I=
xyz dxdydz ,
D
54

II deo
gde je D prostorna oblast ogranicena povrsima

S1 :
xy = 1 ,
S2 :
S5 :
2z = x2 + y 2 ,
xy = 9 ,
S6 :
S3 :
y=x,
S4 :
y = 2x ,
4z = x2 + y 2
za x, y > 0 i b > a > 0.

Resenje. Povrsi Si (i = 1, 2, 3, 4) su cilindri
cne sa izvodnicama paralelnim zosi, a S5 ,
S6 su paraboloidi sa zosom kao osovinom. Zbog x, y > 0, iz jedna
cina povrsi S5 , S6 sledi
z > 0, pa je D u I oktantu.
Jedna
cine povrsi Si (i = 1, 2, . . . , 6) sugerisu smenu
u = xy , v =
iz koje je
y
x2 + y 2
, w=
,
x
z
u 1 + v2
u
, y = uv , z =
,
v
vw

r

1
u
1
0
2 uv

2v
xu xv xw
r v

1 u
v
0
J = yu yv yw =
2 v
zu zv zw 2 uv

1 + v2 u v2 1
u 1 + v2

vw
v2 w
vw2
r

1
u

1

u 1 + v2
u 1 + v 2 2 uv
2v
v

r
=
=
.
v
1 u
vw2
2v 2 w2

2 uv
2 v
r
x=
Kako je x, y, z > 0, to je u, v, w > 0, pa je J neprekidna funkcija i va

zi

2
u 1+v
|J| =
>0.
2v 2 w2
S
S
Zato se granica S = 6i=1 Si oblasti D iz xyzsistema preslikava u granicu S = 6i=1 Si
oblasti D iz uvwsistema, gde je

S1 :
S5
Oblast
u=1,
S2 :
u=9,
w=2,
S6
w=4.
S3 :
v=1,
S4 :
v=2,
je oblast kvadra, sa opisom

D :
1u9, 1v2, 2w4.
Prelaze
ci prvo na trojni integral po novoj oblasti D , a zatim na odgovaraju
ci trostruki
integral, sledi

ZZZ
ZZZ
2 2
u2 1 + v 2 u 1 + v 2
1
1
1
3 1+v
I=
dudvdw
=
u
dudvdw
2
2
3
2
vw
v w
2
v
w3
D
D

Z 2
Z 4
Z
2
1 + v2
1
1 9 3
u du
dv
dw
=
3
3
2 1
v
w
1
2
1 4
1
1 u4 9
v 2 2 615
=
(15 + 16 ln 2) .

2 + 2 ln |v| +
=
2
2
1
2 4 1
2w
2v
2
64

VISESTRUKI
INTEGRALI
39.
55

ZZZ
I=
z dxdydz ,
D
gde je D prostorna oblast ogranicena povrsima

S1 :
z2 =
c2 2
x + y2 ,
2
a
S2 :
z=c
i a, c > 0.
Resenje. Povrs S1 je konusna sa zosom kao osovinom i sastoji se od konusa
S3 :
z=
cp 2
x + y2 ,
a
S4 :
z=
cp 2
x + y2 ,
a
dok je S2 ravan paralelna xyravni. Zbog c > 0, ravan S2 je iznad xyravni, pa je oblast
D ograni
cena sa S2 i S3 . Neka je L prese
cna kriva povrsi S2 i S3 , a Lxy njena projekcija
na xyravan. Eliminacijom z iz jedna
cina povrsi S2 , S3 nalazimo jedna
cinu projekcije
Lxy :
x2 + y 2 = a2 , z = 0 .
Projekcija oblasti D na xyravan je oblast Dxy ograni

cena sa Lxy .
z
L
S3
c
S2
D
D xy
L xy
S4
Descartesove koordinate zamenjujemo cilindri

cnim koordinatama pomo
cu
x = r cos , y = r sin , z = z .
Jakobijan za ove koordinate je J = r 0.
Povrsi S2 , S3 i kru
znica Lxy se preslikavaju u
S2 :
z=c,
S3 :
z=
c
r;
a
Lxy :
r=a, z=0.
Imaju
ci u vidu zna
cenje cilindri
cnih koordinata i Napomenu 3.4.3, za Lxy va
zi [0, 2],
pa oblast Dxy prelazi u
Dxy
:
0 r a , 0 2 ,

II deo
56
a oblast D u
D :
c
rzc.
a
0 r a , 0 2 ,
Integral I postaje
ZZZ
I=
= 2
D
Z a
1
0
40.
zr drddz =
z dz
r dr
(c/a)r
c2 r4 a

r2
c2
r c2 2 r2 dr = c2
2
2
a
2
a 4
1

= a2 c2 .
0
4

S1 :
x2 + y 2 = az ,
x2 + y 2 + z 2 = a2
S2 :
za z 0 i a > 0.
cunati. Povrs S1 je paraboloid sa
zosom kao osovinom, a S2 je centralna sfera polupre
cnika a. Zbog uslova z 0, oblast D
je iznad xyravni i predstavlja manju od dve oblasti koje S1 i S2 ograni
cavaju. Neka je
L
prese
cna kriva za S1 i S2 , a Lxy njena projekcija na xyravan. Smenjuju
ci z = x2 +y 2 /a
2

iz jedna
cine paraboloida u jedna
cinu sfere sledi x2 + y 2 + a2 x2 + y 2 a4 = 0. Za
t = x2+ y 2 0 poslednja jedna
cina je kvadratna t2 + a2 t a4 = 0 i ima resenje
t = a2 ( 5 1)/2. Zato je projekcija Lxy kru
znica
Lxy :
x2 + y 2 =
51 2
a , z=0.
2
Kru
znica Lxy je granica projekcije Dxy oblasti D na xyravan.
z
D
S1
L
D xy
A a
L xy
x
S2
Uvodenjem cilindri
cnih koordinata sa
x = r cos , y = r sin , z = z ,
za koje je J = r 0, povrsi S1 , S2 i kriva Lxy se preslikavaju u
S1 :
1
z = r2 ,
a
S2 :
z=
a2 r2 ;
Lxy :
s
51
r=a
, z=0.
2

VISESTRUKI
INTEGRALI
57
Kako za Lxy va
zi [0, 2], Dxy se preslikava u
Dxy
:
0 r A , 0 2 ,
a oblast D u
D :
0 r A , 0 2 ,
gde je
A=a
p
1 2
r z a2 r 2 ,
a
51
.
2
Za zapreminu se dobija
ZZZ
d=
ZZZ
dxdydz =
D
Z A
r drddz =
d
0
Z a2 r2
r dr
0
r 2 /a
dz
p
1
a2 r2 r2 dr
a
0
Z
Z Ap
2 A 3
2
r dr
=
a2 r 2 d a r 2
a 0
0
A
A
p
2

= a2 r 2
a2 r2
r4
0
0
3
2a
q
h 2

p
1 A4 i
2 3
1
2
2
2
2
= a A
a A + a
=
3 5 8 9 4 5 1 a3 .
3
3
2 a
12
= 2
Uo
cavaju
ci da je
9 4 5 = ( 5 2)2 = 5 2 ,
poslednji rezultat se svodi na

d=
41.
5
(3 5 )a3 .
12

S1 :
x2 + y 2 = 2 z ,
S2 :
x2 + y 2 = z .

cunati. Povrsi S1 i S2 su
paraboloidi sa zosom kao osovinom. Paraboloid S1 se
ce zosu u ta
cki (0, 0, 2). Eliminacijom z iz jedna
cina za S1 , S2 sledi jedna
cina projekcije Lxy prese
cne krive L,
Lxy :
x2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Kru
znica Lxy je granica projekcije Dxy oblasti D na xyravan.

II deo
58
z
2
D
S1
L
S2
D xy
L xy
x
Uvodenjem cilindri
cnih koordinata sa
x = r cos , y = r sin , z = z ,
dobija se J = r 0 i
S1 :
Lxy
z = 2 r2 ,
:
S2 :
z = r2 ;
Dxy
r=1, z=0,
0 r 1 , 0 2 ;
2
0 r 1 , 0 2 , r z 2 r2 .
D :
Zapremina je
ZZZ
d=
ZZZ
dxdydz =
D
Z 1
= 4
Z
D
r drddz =
d
0
r dr
0
2r 2
r2
dz

r 1 r2 dr = .
42.

S1 :
z = x2 + y 2 ,
S2 :
z =x+y .

cunati. Povrs S1 je paraboloid
sa zosom kao osovinom, a S2 je ravan koja prolazi kroz koordinatni po
cetak (0, 0, 0).
Ravan S2 se
ce yzravan (x = 0) du
z prave z = y, zxravan (y = 0) du
z prave x = z,
a paraboloid S1 du
z krive L. Eliminacijom koordinate z iz jedna
cina za S1 i S2 sledi
x2 + y 2 = x + y, sto je jedna
cina projekcije Lxy krive L na xyravan. Ovu jedna
cinu
transformisemo i dobijamo
Lxy :
1 2
1 2
1
+ y
= , z=0,
2
2
2
odakle vidimo
da je Lxy pomerena kru
znica sa centrom u ta
cki (1/2, 1/2, 0) i polupre
c
nika 1/ 2. Projekcija oblasti D na xyravan je oblast Dxy ograni
cena sa Lxy .

VISESTRUKI
INTEGRALI
59
z
S2
x z
z y
L
D
S1
y
D xy
L xy
x
Uvodenjem smene
1
1
+ r cos , y = + r sin , z = z ,
2
2
x=
za koju je J = r 0, povrsi S1 , S2 i kriva Lxy prelaze u

1
+ r(cos + sin ) + r2 ,
2
2
r=
, z=0.
2
S1 :
S2 :
z=
Lxy :
z = 1 + r(cos + sin ) ;
Kriva Lxy je definisana za svako [0, 2], pa se oblast Dxy preslikava u
Dxy
:
0r
2
, 0 2 ,
2
a oblast D u
2
0r
, 0 2 , z1 (r, ) z z2 (r, ) ,
2
D :
gde je
z1 (r, ) =
1
+ r(cos + sin ) + r2 , z2 (r, ) = 1 + r(cos + sin ) .
2
Tra
zena zapremina je
ZZZ
ZZZ
d=
dxdydz =
Z
D
2
d
0
2/2
r
0
r drddz =
2/2
d
0
r dr
0
z2 (r,)
dz
z1 (r,)
1

1
r2 dr = .
2
8
Uvedena smena je prostorni analogon smene (1.4.20) u xykoordinatnoj ravni jer predstavlja kompoziciju smena
1
1
, y=v+ , z=w ;
2
2
u = r cos , v = r sin , w = w ,
x=u+

II deo
60
pri
cemu je prva smena translacija xyzsistema u uvwsistem, a drugom se uvode cilindri
cne koordinate u uvwsistemu.
43.
S1 : z = 3y 2 ,
S2 : z = 4 x 2 + y 2 .

cunati. Povrs S1 je cilindri
cna
sa izvodnicama paralelnim xosi i direktrisom koja je parabola u yzravni. Povrs S2
je paraboloid sa zosom kao osovinom, koji zosu se
ce u ta
cki (0, 0, 4). Eliminacijom
z iz jedna
cina povrsi S1 i S2 sledi jedna
cina projekcije Lxy prese
cne krive L (slika iz
Zadatka 17),
x2
Lxy :
+ y2 = 1 , z = 0 .
4
Oblast Dxy , ograni
cena elipsom Lxy , je projekcija oblasti D na xyravan.
Uvodimo uopstene cilindri
cne koordinate sa
x = 2r cos , y = r sin , z = z
i dobijamo J = 2r 0,
S1 :
z = 3r2 sin2 ,
S2 :

z = 4r2 4 cos2 +sin2 ;
Lxy :
r=1, z =0.
Kriva Lxy je definisana za svako [0, 2], pa je
Dxy
:
D :
gde je
0 r 1 , 0 2 , z1 (r, ) z z2 (r, ) ,

z1 (r, ) = 3r2 sin2 , z2 (r, ) = 4 r2 4 cos2 + sin2 .
Zapremina je
ZZZ
d=
Z
=2
ZZZ
dxdydz = 2
D
2
d
0
44.
0 r 1 , 0 2 ,
Z
D

4r 1 r2 dr = 16
d
0
r drddz = 2
1
r dr
0
z2 (r,)
dz
z1 (r,)

r 1 r2 dr = 4 .

q
S1 : x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
S2 : z = 3 x2 + y 2 ,
gde je a > 0.
cunati. Povrs S1 je centralna
sfera, a S2 je konus sa zosom kao osovinom, koji je iznad xyravni zbog z 0. Projekcija
prese
cne krive L povrsi S1 i S2 na xyravan je kru
znica
Lxy :
x2 + y 2 =
a2
, z=0,
4

VISESTRUKI
INTEGRALI
61
a projekcija oblasti D je krug Dxy ograni

cen sa Lxy .
z
D
S2
L
D xy
L xy
S1

cina.
Zamenom Descartesovih cilindri
cnim koordinatama pomo
cu
x = r cos , y = r sin , z = z ,
sledi J = r 0 i
p
a2 r2 ,
S2 : z = 3 r ;
a
a
, z=0,
Dxy
: 0r
, 0 2 ;
Lxy : r =
2
2
p
a
D : 0 r
, 0 2 , 3 r z a2 r2 .
2
S1 :
z=
Sli
cno kao u Zadatku 40, za zapreminu se dobija
dxdydz =
d=
Z
D
a/2
= 2
0
ZZZ
ZZZ
r dr
r drddz =
0
Z a2 r2
a/2
dz
3r
p

2 3 3
a .
a2 r2 3 r dr =
3
Drugi na
cin se sastoji u upotrebi sfernih koordinata. Descartesove koordinate zamenjujemo sfernim pomo
cu
x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin .
Jakobijan za ove koordinate je J = r2 cos 0.
Iz jedna
cine
cine povrsi S2 je r sin = 3 r cos , tan =
povrsi S1 je r = a. Iz jedna
sin / cos = 3 i = /3. Zato se S1 , S2 preslikavaju u
S1 :
r=a,
S2 :
.
3
Imaju
ci u vidu zna
cenje sfernih koordinata i Napomenu 3.4.3, za Lxy i Dxy je [0, 2].
Jos, ta
cki (0, 0, 0) D odgovara r = 0, pa se oblast D se preslikava u
D :
0 r a , 0 2 ,
.
3
2

II deo
62
Tra
zena zapremina je
ZZZ
d=
ZZZ
dxdydz =
r2 cos drdd =
d
0
/2
r3 a
a3
3
2 3 3

= 2
= 2
1
=
a .
sin
/3
3 0
3
2
3
r2 dr
/2
cos d
/3
Resavanje zadatka pomo

cu sfernih koordinata je jednostavnije jer su konusi i sfere
koordinatne povrsi u sfernom koordinatnom sistemu, dok za cilindri
cni koordinatni sistem
to nisu karakteristi
cne povrsi.
45.

S1 :
S3 :
x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
p
y = x2 + z 2 ,
S2 :
x2 + y 2 + z 2 = b2 ,
gde je b > a > 0.

cunati. Povrsi S1 i S2 su
centralne sfere, a S3 je konus sa yosom kao osovinom, za koji je y 0.
z
S3
S2
S1
D
x
Descartesove koordinate zamenjujemo sfernim pomo
cu
z = r cos cos , x = r sin cos , y = r sin ,
gde je r du
zina potega ta
cke (x, y, z), ugao izmedu potega projekcije (x, 0, z) na zx
ravan i pozitivnog dela zose, a ugao izmedu potega ta
cke (x, y, z) i zxravni. Jakobijan
za ovako uvedene sferne koordinate je

zr z z

J = xr x x = r2 cos 0 .
yr y y
Povrsi Si (i = 1, 2, 3) se preslikavaju u
S1 :
r=a,
S2 :
r=b,
S3 :
.
4

VISESTRUKI
INTEGRALI
63
S obzirom na izneto zna

cenje sfernih koordinata, oblast D se preslikava u
D :
a r b , 0 2 ,
.
2
4
Tra
zena zapremina je
ZZZ
ZZZ
dxdydz =
d=
r2 cos drdd =
/4 2 2

r3 b

= 2
b 3 a3 .
sin
=

/2
3 a
3
d
0
r2 dr
/4
cos d
/2
46. Izracunati zapreminu prostorne oblasti ogranicene zatvorenom povrsi

2
2
x + y 2 + z 2 = az x2 + y 2 ,
S:
gde je a > 0.

cunati. Iz jedna
cine povrsi S
sledi z 0 i (0, 0, 0) S, sto zna
ci da se D nalazi iznad xyravni, tj. u I, II, III, IV
oktantu, kao i da je (0, 0, 0) D.
Za sferne koordinate, uvedene sa
x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin ,
u navedenim oktantima va
zi [0, 2] i [0, /2]. Do istog zaklju
cka se dolazi i
diskusijom uslova z = r sin 0, tj. sin 0. Jakobijan je J = r2 cos 0.
Povrs S se preslikava u povrs
S :
r = a sin cos2 ,
koja je definisana za svako [0, /2]. Takode, u jedna

cini povrsi S ne figurise koordinata , pa je S definisana i za svako [0, 2]. Jos, ta
cki (0, 0, 0) D odgovara r = 0.
Oblast D se preslikava u
D :
0 r a sin cos2 , 0 2 , 0
.
2
Zapremina je
ZZZ
ZZZ
dxdydz =
d=
r2 cos drdd =
d
0
/2
a sin cos2
cos d
0
r2 dr
Z /2
Z /2

2 3
2
a
sin3 cos7 d = a3
1 cos2 cos7 d(cos )
3
3
0
0
2 3 1
1 3
=
a .
= a
3
40
60
47. Izracunati zapreminu prostorne oblasti ogranicene zatvorenom povrsi

S:
2
2
x + y 2 + z 2 = a2 x2 + y 2 ,

II deo
64
gde je a > 0.
cunati. Jedna
cina povrsi S
ne name
ce nikakva ograni
cenja, pa se S, a time i D, nalazi u svim oktantima. Jos je
(0, 0, 0) S, tj. (0, 0, 0) D.
Prelaskom na sferne koordinate pomo
cu
x = r cos cos , y = r sin cos , z = r sin ,
povrs S se preslikava u povrs
S :
r = a cos ,
koja je definisana za svako [/2, /2] i svako [0, 2]. Kako je (0, 0, 0) D,
oblast D se transformise u
D :
0 r a cos , 0 2 ,
.
2
2
S obzirom na J = r2 cos 0 i jednakost navedenu u Zadatku 10, zapremina je

ZZZ
ZZZ
dxdydz =
d=
D
48.
/2
a3 cos4 d =
/2
r2 cos drdd =
4 3
a
3
Z
0
0
/2
cos4 d =
/2
a cos
cos d
/2
r2 dr
1 3 2
a .
4
Izracunati zapreminu elipsoidne oblasti ogranicene elipsoidom

S:
(x x0 )2
(y y0 )2
(z z0 )2
+
+
=1,
a2
b2
c2
gde je a, b, c > 0.
Resenje. Neka je D elipsoidna oblast i d njena zapremina. Zapremina d ne zavisi od
polo
zaja oblasti D, ve
c samo od njenog oblika, uslovljenog poluosama a, b, c. Zato oblast
D ima istu zapreminu kao i oblast D1 , ograni
cena centralnim elipsoidom (Slika 1.4.33)
S1 :
x2
y2
z2
+ 2 + 2 =1.
2
a
b
c
Umesto smene
x = x0 + r cos cos , y = y0 + r sin cos , z = z0 + r sin
uvodimo uopstene sferne koordinate pomo
cu jednostavnije smene
x = ar cos cos , y = br sin cos , z = cr sin .
Za centralni elipsoid S1 uvedene koordinate i imaju maksimalni raspon [0, 2],
[/2, /2] i va
zi J = abcr 2 cos 0. Takode je (0, 0, 0) D1 .
Elipsoid S1 se preslikava u
S1 : r = 1 ,

VISESTRUKI
INTEGRALI
a oblast D1 u
D1 :
0 r 1 , 0 2 ,
65
.
2
2
Tra
zena zapremina je
ZZZ
ZZZ
d=
dxdydz =
D1
= abc
d
0
r2 dr
D1
abcr2 cos drdd
/2
cos d =
/2
4
abc ,
3
sto je dobro poznati obrazac iz ranijih kurseva matematike.
GreenRiemannova teorema
Ako je D prosto povezana ravna oblast i L njena kontura, tada je
I
ZZ
Q P
P (x, y) dx + Q(x, y) dy =
dxdy .
y
L+
D x
49.

Z
I=
L
ex
ex arctan y + 2y dx +
1
dy ,
1 + y2
gde je L deo negativno orijentisane kruznice

L1 :
x2 + y 2 = y , z = 0
za x 0.
Resenje. Kako je
L1 :

1 2
1
x2 + y
= ,
2
4
kru
znica L1 ima centar na yosi u ta
cki (0, 1/2) i polupre
cnik 1/2. Zbog uslova x 0, deo
L kru
znice L1 je polukru
znica u I kvadrantu. Polukru
znica L zadr
zava orijentaciju celine
L1 , sto naglasavamo oznakom L . Posmatramo suprotno orijentisanu polukru
znicu L+ .
Ako je L2 deo yose izmedu ta
caka (0, 0) i (0, 1), orijentisan od ta
cke (0, 1) ka ta
cki (0, 0),
kriva
L3 = L+ L2
je pozitivno orijentisana kontura. Oblast D u xyravni, ograni
cena sa L3 , je prosto
povezana.
66

II deo
y
1
-
L1
L2
Sa I + , I2 , I3 ozna
cimo krivolinijske integrale du
z L+ , L2 i L3 redom, koji imaju isti
+
podintegralni izraz kao integral I. Tada je I = I , I3 = I + + I2 = I + I2 i
I = I2 I3 .
Prvo izra
cunavamo integral I3 primenom GreenRiemannove teoreme. Stavljaju
ci
P (x, y) = ex arctan y + 2y , Q(x, y) =
dobijamo
ex
1 ,
1 + y2
P
ex
Q
ex
=
+
2
,
=
,
y
1 + y2
x
1 + y2
pa su funkcije P (x, y), Q(x, y), P/y, Q/x neprekidne u celoj xyravni, a time i u
oblasti D. Uslovi GreenRiemannove teoreme su ispunjeni, pa va
zi
I
I
ex

I3 =
P (x, y) dx + Q(x, y) dy =
1 dy
2
+
+
1+y
L
L
Z Z3
ZZ 3
Q
P
1
dxdy = 2d = ,
=
dxdy = 2
y
4
D x
D
gde je d = R2 /2 = /8 povrsina polukruga D polupre
cnika R = 1/2 (Primer 3.5.1).
Izra
cunavamo sada integral I2 . Kako je
L2 :
x = x(y) = 0 , z = 0 ;
y [0, 1] ,
pri
cemu se za uvedenu orijentaciju parametar menja od y = 1 do y = 0, to je ex = 1,
dx = 0 i
Z
ex

I2 =
1 dy
2
1+y
L2
Z 0
0

1
1

=
1
dy
=
(arctan
y
y)
= +1 .
2
1
1
+
y
4
1
Kona
cno je
1
1
+1+ =1 .
4
4
Za razliku od resavanja pomo
cu GreenRiemannove teoreme, direktno resavanje integrala I kao krivolinijskog je izuzetno tesko. Primena GreenRiemannove teoreme je
olaksana time sto je kriva L mogla da se dopuni do zatvorene krive L3 delom L2 yose
(Napomena 3.5.1).
I = I2 I3 =

VISESTRUKI
INTEGRALI
50.
67

I
I=
L
y dx + x dy
,
x2 + y 2
gde je L pozitivno orijentisana spoljna kontura dvostruko povezane oblasti

u xyravni (z = 0), cija je unutrasnja kontura
x2 + y 2 = 1 , z = 0 .
L1 :
Resenje. Dvostruko povezanu oblast ozna

cimo sa D i njenu unutrasnju konturu L1
orijentisimo negativno.
L1
0
D
1
Funkcije
P (x, y) =
Q
y 2 x2
y
x
P
=
=
, Q(x, y) = 2
;
2
x2 + y 2
x + y2
y
x
x2 + y 2
su neprekidne u oblasti D jer (0, 0)

/ D. Zato mo
ze da se primeni Teorema 3.5.2 i sledi
I
L+
y dx + x dy
+
x2 + y 2
L
1
ZZ
P
Q
dxdy = 0 ,
y
D x
y dx + x dy
=
x2 + y 2
odakle je
I
I=
L+
y dx + x dy
=
x2 + y 2
I
L
1
y dx + x dy
=
x2 + y 2
I
L+
1
y dx + x dy
.
x2 + y 2
Parametarske jedna
cine kru
znice L1 su
L1 :
x = cos , y = sin , z = 0 ;
pa je
I=
L+
1
y dx + x dy
=
x2 + y 2
[0, 2] ,
d = 2 .
0
Posto je kontura L proizvoljna, krivolinijski integral ima istu vrednost I = 2 du

z svake
konture (zatvorena kriva) u xyravni za koju je (0, 0) int L. Ukoliko (0, 0)
/ L int L,
prema GreenRiemannovoj teoremi je I = 0. Dakle, I ne zavisi od oblika konture L, ve
c
samo od njenog polo
zaja u koordinatnoj ravni, tj. od navedenog uslova.

II deo
68
51. Izracunati povrsinu oblasti u xyravni (z = 0) ogranicene zatvorenom

krivom
L:
x=
3t
3t2
,
y
=
, z=0;
1 + t3
1 + t3
t [0, +) .

cunati. Kriva L je petlja Descartesovog lista (slika iz Zadatka 36 za a = 1). Oblast D je prosto povezana.
Kako je L zadata parametarski, povrsinu d nalazimo posredstvom GreenRiemannove
teoreme (Napomena 3.5.2). Od jednakosti (3.5.5)(3.5.8) najpogodnija je (3.5.8) zbog
y/x = t, tj.
I
y
1
d=
x2 d
.
2 L+
x
Pozitivnoj orijentaciji krive L odgovara promena parametra od t = 0 do t = +, sto
se lako proverava kretanjem po krivoj za konkretan izbor vrednosti parametra, npr. t = 0,
t = 1, t = 2. Zato je dalje
d=
1
2
9t2
1 + t3
2 dt =
3
2

3 1 + 3
3
= ,

2 d 1 + t =
2 1 + t3 0
2
1 + t3
uz napomenu da je odredeni integral, koji smo upravo resili, nesvojstven ([4], str. 269
270).
Da je petlja Descartesovog lista zadata implicitno i da smo parametrizaciju vrsili
pomo
cu uopstenih polarnih koordinata r, (Zadatak 36), dobili bismo
L:
x = 3a cos4/3 sin2/3 , y = 3a cos2/3 sin4/3 , z = 0 ;
h i
0,
,
2
odakle je o
cigledno da parametri t i nisu isti. Resavanje zadatka pomo
cu bilo koje od
formula (3.5.5)(3.5.8) je zna
cajno te
ze sa parametrom zbog neophodnosti sredivanja
odgovaraju
cih podintegralnih izraza. Takode, resavanje pomo
cu dvojnog integrala (Zadatak 36) je prostije nego pomo
cu krivolinijskog sa parametrom (Napomena 3.5.2).
52.

L:
x2 + y 2
= ax x2 3y 2 , z = 0 ,
gde je a > 0.
cunati. U jedna
cini krive
2

L je x2 + y 2 0, pa mora da bude i x x2 3y 2 = x(x 3 y)(x + 3 y) 0. Nesto
du
zom diskusijom se utvrduje da poslednja nejednakost va
zi u slu
cajevima
1
1
1
1
x 0 , x y x ; x 0 , y x ; x 0 , y < x .
3
3
3
3
Sli
cno lemniskati (Zadatak 6), navedeni slu
cajevi se odnose na tri zatvorene krive L1 , L2
i L3 , sa zajedni
ckom ta
ckom (0, 0) L, koja je singularna i to trostruka ta
cka jedna
cine

VISESTRUKI
INTEGRALI
69
([2], str. 98). Dakle, L nije zatvorena prosta kriva u smislu Definicije 1.1.9, ve
c je L =
L1 L2 L3 . Oblasti Di ograni
cene sa Li (i = 1, 2, 3) imaju jednake povrsine, pa
posmatramo samo krivu L1 i oblast D1 , znaju
ci da je (0, 0) D1 .
y
L2
1 x
3
D2
+
1
L
D1 a
D3
x
1 x
3
L3
Povrsinu d nalazimo pomo

cu jednakosti (3.5.5), koja je posledica GreenRiemannove
teoreme,
I
3
d=
x dy y dx .
2 L+
1
Uvodimo polarne koordinate sa
x = r cos , y = r sin .
Za pravu y= (1/ 3 )x je tan = 1/ 3 i = /6, a za pravu y = (1/ 3 )x je

tan = 1/ 3 i = /6. Takode, iz jedna
cine krive L sledi

r = a cos cos2 3 sin2 = a cos cos2 sin2 2 sin2

= a cos cos 2 2 sin2 = a(cos cos 2 2 cos sin sin )
= a(cos cos 2 sin sin 2) = a cos 3 ,

gde je upotrebljena adiciona formula
cos( + ) = cos cos sin sin
( = , = 2) .
Zato su parametarske jedna

cine krive L1 date sa
L1 :
x = a cos cos 3 , y = a sin cos 3 , z = 0 ;
h i
,
.
6 6
Za pozitivnu orijentaciju krive L1 parametar se kre

ce od = /6 do = /6.
Kako je
x0 () = a(sin cos 3 + 3 cos sin 3) ,
y 0 () = a(cos cos 3 3 sin sin 3) ,
posle sredivanja je
x dy y dx = a2 cos2 3 d
i za povrsinu se dobija
d=
3 2
a
2
/6
/6
cos2 3 d = 3a2
/6
0
cos2 3 d = 3a2
/6
0
1
1 + cos 6
d = a2 .
2
4
70

II deo
Zadatak se resava lakse pomo

cu dvojnog integrala (Napomena 3.5.2) jer nala
zenje
izvoda x0 (), y 0 () i sredivanje izraza x dy y dx nije potrebno. Ta
cnije, kriva L1 i oblast
D1 se preslikavaju u
L1 :
D :
r = a cos 3 ,
0 r a cos 3 ,
6
6
i odmah se dobija
ZZ
d=3
ZZ
dxdy = 3
D1
D1
/6
r drd = 3
a cos 3
d
/6
r dr =
0
3 2
a
2
/6
cos2 3 d .
/6
Primetimo da smo polo

zaj krive L mogli jednostavnije da utvrdimo diskutuju
ci njenu
jedna
cinu u polarnim koordinatama
r = a cos 3 .
Za [0, 2] je 3 [0, 6], pa iz uslova cos 3 0 sledi 3 [/2 + 2k, /2 + 2k]
(k = 0, 1, 2) i [/6 + 2k/3, /6 + 2k/3], tj.
h i h 5 i h 7 3 i
,
,
,
.
6 6
2 6
6 2

POVRSINSKI
INTEGRALI
Povr
sinski integrali po povr
si (I vrste)
Ako je
S:
z = z(x, y) ; (x, y) Dxy ,

z
z
p=
, q=
,
x
y
tada je
ZZ
ZZ
p
H x, y, z(x, y) 1 + p2 + q 2 dxdy .
H(x, y, z) d =
S
53.
Dxy
Izracunati povrsinu povrsi

S:
x = u cos v , y = u sin v , z = v ;
(u, v) Duv ,
gde je
Duv :
0 u a , 0 v 2 .
Resenje. Neka je s povrsina povrsi S.

Iz zadatih parametarskih jedna
cina povrsi S nalazimo
xu = cos v , xv = u sin v , yu = sin v , yv = u cos v , zu = 0 , zv = 1 ;
2
2
E = x2u + yu
+ zu
= 1 , G = x2v + yv2 + zv2 = 1 + u2 , F = xu xv + yu yv + zu zv = 0 .
Zato je
ZZ
s=
ZZ
d =
Z
=
0
S
ap
ZZ
Duv
1 + u2 du
p
1 + u2 dudv
EG F 2 dudv =
Z
dv = 2
0
71
Duv
1 + u2 du .
72

II deo
Dobijeni odredeni integral se resava hiperboli

ckom smenom
u = sinh t =
et et
.
2

Za u = 0 je t = 0, a za u = a je t = A = arcsinh a = ln a + 1 + a2 . Koriste
ci osobine
hiperboli
ckih funkcija ([3], str. 299300, [4], str. 27, 209), dalje je
Z
s = 2
1 + sinh2 t cosh t dt = 2
cosh2 t dt = 2
Z
0
1 + cosh 2t
dt
2

A
1

= t + sinh 2t = (A + sinh A cosh A) = (A + a cosh A) .
0
2

Zamenom t = A = ln a + 1 + a2 u definicioni izraz za cosh t i sredivanjem sledi
a a + 1 + a2
eA + eA
a2 + a 1 + a2 + 1
1
cosh A =
=
=
+
2
a + 1 + a2
a + 1 + a2
a + 1 + a2
p
p
= a + a + 1 + a2 = 1 + a2 ,
pa je kona
cno
54.
h p
p
i
.
s = a 1 + a2 + ln a + 1 + a2
Izracunati povrsinu dela ravni

S1 :
x + 2y + 3z = 6
za x, y, z 0.
Resenje. Neka je S deo ravni S1 u I oktantu,
ciju povrsinu s treba izra
cunati. Ravan
S1 se
ce x, y i zosu redom u ta
ckama (6, 0, 0), (0, 3, 0), (0, 0, 2), a xyravan du
z prave
L:
y=
1
x+3 , z =0 .
2
z
2
S
L
0
D xy
x
Povrs S se bijektivno projektuje na sve tri koordinatne ravni (2 iz Napomene 4.3.2).

Projektujemo je, npr., na xyravan (z = 0). Projekcija je oblast Dxy ograni
cena xosom,
yosom i pravom L, tj.
Dxy :
0x6, 0y
1
x+3 .
2

POVRSINSKI
INTEGRALI
73
S obzirom na S S1 i projektovanje na xyravan, iz jedna

cine ravni S1 iskazujemo
jedna
cinu njenog dela S u obliku
S:
z = z(x, y) =
Kako je
p=
to je
(x, y) Dxy .
z
1
z
2
14
= , q=
= ; 1 + p2 + q 2 =
,
x
3
y
3
9
ZZ
ZZ
s=
1
2
x y+2 ;
3
3
d =
S
1 + p2 + q 2 dxdy =
Dxy
14
3
ZZ
dxdy .
Dxy
Prema opisu oblasti Dxy , dalje je
s=
14
3
x/2+3
dx
dy =
Z 6

14
x
+ 3 dx = 3 14 .
3
2
0
Zadatak se resava na isti na

cin ako se S projektuje na yz ili zxravan.
55. Izracunati povrsinu zatvorene povrsi S = S1 S2 , gde je S1 manji deo

sfere
S3 : x2 + y 2 + z 2 = 3a2
koji iseca paraboloid
x2 + y 2 = 2az ,
S4 :
a S2 deo paraboloida S4 koji je unutar sfere S3 za a > 0.

Resenje. Neka je s1 povrsina za S1 , a s2 povrsina za S2 . Sfera S3 je centralna, a
paraboloid S4 ima zosu za osovinu. Povrsi S3 i S4 se seku du
z krive L, a njihovi delovi
S1 i S2 su iznad xyravni (z 0).
z
S
S4
L
D xy
a 2
L xy
a 3
x
S3
Povrsi S1 i S2 se bijektivno projektuju samo na xyravan (z = 0) u istu oblast Dxy . Da
bismo odredili ovu oblast, odredujemo projekciju Lxy krive L. Smenjuju
ci x2 + y 2 = 2az
2
2
2
2
2
2
u x + y + z = 3a sledi z + 2az 3a = 0, odakle je z1 = a > 0, z2 = 3a < 0 i
sve ta
cke krive L imaju istu tre
cu koordinatu z = a. Za z = a jedna
cine povrsi S3 i S4
postaju x2 + y 2 = 2a2 , pa je Lxy kru
znica
Lxy :
x2 + y 2 = 2a2 , z = 0 .

II deo
74
Zato je projekcija krug
x2 + y 2 2a2 .
Dxy :
Za povrsi S1 S3 i S2 S4 je z 0 i projektovanje se vrsi na xyravan, pa jedna

cine
ovih povrsi zapisujemo u obliku
p
S1 : z = z1 (x, y) = 3a2 x2 y 2 ; (x, y) Dxy ,

1
S2 : z = z2 (x, y) =
x2 + y 2 ; (x, y) Dxy .
2a
Kako je
p1 =
z1
x
z1
y
= p
, q1 =
= p
;
x
y
3a2 x2 y 2
3a2 x2 y 2
z2
x
z2
y
=
, q2 =
=
;
x
a
y
a
3a2
a2 + x 2 + y 2
, 1 + p22 + q22 =
,
1 + p21 + q12 =
2
2
2
3a x y
a2
p2 =
to je
ZZ
s1 =
ZZ
d =
S1
ZZ
s2 =
ZZ
Dxy
d =
S2
Dxy
1 + p21 + q12 dxdy =
ZZ
3a
1 + p22 + q22 dxdy =
1
a
ZZ
Dxy
dxdy
3a2 x2 y 2
p
a2 + x2 + y 2 dxdy .
Dxy

za koje je |J| = r, oblast Dxy se preslikava u
Dxy
:
0r
2 a , 0 2
i sledi
s1 =
ZZ
3a
= 3 a
3a2
Dxy
Z 2a
s2 =
=
1
a
ZZ
Dxy
Z 2 a
r2
drd =
r2
2a
d
0
3a2
Z
3a
dr
3a2 r2

d 3a2 r2 = 2 3( 3 1)a2 ,
a2 + r2 drd =
1
a
d
0
2a
a2 + r2 dr
p

2
a2 + r2 d a2 + r2 = (3 3 1)a2 ,
3
odakle je, zbog S = S1 S2 ,

s = s1 + s2 =
16 2
a .
3

POVRSINSKI
INTEGRALI
75
Do projekcije Lxy mo
ze da se dode na standardan na
cin, eliminacijom z iz jedna
cina
povrsi S3 i S4 . Zamenom z = x2 + y 2 /2a iz jedna
cine za S4 u jedna
cinu za S3 sledi
Lxy :
x2 + y 2

x2 + y 2 + 4a2 = 12a4 , z = 0 .
Krivu Lxy prepoznajemo zahvaljuju

ci polarnim koordinatama r, za koje je iz prethodne
jedna
cine r4 + 4a2 r2 12a4 = 0, sto je bikvadratna jedna
cina po r. Smenom t = r2 > 0
ova jedna
cina postaje t2 +4a2 t 12a4 = 0 i ima resenja t1 = 2a2 > 0 i t2 = 6a2< 0,
znica polupre
cnika r = 2 a.
pa je r2 = t1 = 2a2 i r = 2 a. Dakle, Lxy je centralna kru
Prime
cujemo da se povrs S sastoji od delova S1 i S2 sa razli
citom parametrizacijom
(4 iz Napomene 4.3.2), pri
cemu se delovi bijektivno projektuju samo na xyravan (1
iz Napomene 4.3.2). Povoljna situacija je u tome sto se oba dela projektuju u istu oblast.
56.
Izracunati povrsinski integral I vrste

ZZ
y x + z 2 d ,
I=
S
gde je S deo konusa

S1 :
p
z = x2 + y 2
koji iseca cilindricna povrs

S2 :
x2 + y 2 = 2y .
Resenje. Konus S1 ima zosu za osovinu i nalazi se ispod xyravni (z 0). Izvodnice
cilindri
cne povrsi S2 su paralelne zosi, a direktrisa je kru
znica L u xyravni sa centrom
u ta
cki (0, 1, 0) polupre
cnika 1.
z
D xy
2
L
x
S
S1
S2
Povrs S se bijektivno projektuje na xyravan (z = 0) u oblast ograni

cenu sa L, tj. u
krug
Dxy : x2 + y 2 2y
i kao deo konusa S1 ima jedna
cinu
S:
z = z(x, y) =
p
x2 + y 2 ;
(x, y) Dxy .

II deo
76
Odreduju
ci
p=
z
x
z
y
= p
, q=
= p
; 1 + p2 + q 2 = 2 ,
2
2
2
x
y
x +y
x + y2
integral I postaje
ZZ
ZZ

p
1 + p2 + q 2 dxdy = 2
I=
y x + z 2 (x, y)

y x + x2 + y 2 dxdy .
Dxy
Dxy
Uvodenjem polarnih koordinata r, u xyravni, krug Dxy prelazi u oblast
Dxy
:
0 r 2 sin , 0 ,
pa je dalje
I=
ZZ
2
Dxy

r2 sin r cos + r2 drd
Z 2 sin
Z

2
d
r3 cos sin + r4 sin dr
0
0

Z
32
4 cos sin5 +
sin6 d
= 2
5
0
Z
Z
Z
32 2
32 2
=4 2
sin5 d(sin ) +
sin6 d =
sin6 d .
5
5
0
0
0
Postupaju
ci kao u Zadatku 10, nalazimo
sin6 =
3
1
3
5
cos 2 cos3 2 +
cos 4
16
8
8
16
i dobijamo

Z
Z
Z
Z
32 2 5
3
1
3
d
cos 2 d
cos3 2 d +
cos 4 d
5
16 0
8 0
8 0
16 0

Z

32 2 5
1
32
2
5
=
1 sin2 2 d(sin 2) =
= 2 2 .
5
16
16 0
5 16
I=
Osim na xyravan, povrs S se bijektivno projektuje i na zxravan u oblast

Dzx :
2 z 0 ,
zp
zp
4 z2 x
4 z2 .
2
2
Medutim, odgovaraju
ci dvojni integral po oblasti Dzx se znatno te
ze resava, pa u opstem
slu
caju nije svejedno koje se bijektivno projektovanje koristi za prelazak sa povrsinskog
na dvojni integral (2 iz Napomene 4.3.2).
57.

ZZ
I=
S
y+z+
a2 x2 d ,

POVRSINSKI
INTEGRALI
77
gde je
x2 + y 2 = a2
S:
cilindricna povrs za 0 z c i a, c > 0.

Resenje. Izvodnice cilindri
cne povrsi S su paralelne zosi, a direktrisa je centralna
kru
znica u xyravni polupre
cnika a.
z
c
S2
DDzxzx
S1
y
Projektovanje povrsi S na bilo koju od koordinatnih ravni nije bijekcija (3 iz

Napomene 4.3.2). Pri tome za projektovanje na yz ili zxravan postoje po dva bijektivna
dela povrsi S, dok za projektovanje na xyravan povrs S nema bijektivnih delova. Povrs
S projektujemo, npr., na zxravan (y = 0) i u tom cilju je posmatramo kao S = S1 S2 ,
gde je S1 deo za y 0, a S2 deo za y 0. Oba dela se bijektivno projektuju na istu
pravougaonu oblast
Dzx : 0 z c , a x a .
Budu
ci da delove S1 , S2 S projektujemo na zxravan, njihove jedna
cine zapisujemo u
obliku
S1 :
S2 :
p
a2 x2 ; (z, x) Dzx ,
p
y = y2 (z, x) = a2 x2 ; (z, x) Dzx .
y = y1 (z, x) =
Za povrsi S1 , S2 je
y1
y1
x
= 0 , q1 =
=
;
z
x
a2 x 2
y2
x
y2
p2 =
= 0 , q2 =
=
;
z
x
a2 x2
a2
1 + p21 + q12 = 1 + p22 + q22 = 2
,
a x2
p1 =
pa je
ZZ
I1 =
Dzx
ZZ
y1 (z, x) + z +
a2 x2
q
1 + p21 + q12 dzdx

ZZ

dzdx = a

p

1
z
z + 2 a2 x 2
+ 2 dzdx ,
2
2
2
2
a x
a x
Dzx
Dzx
ZZ
ZZ
q
p

z
I2 =
y2 (z, x) + z + a2 x2
1 + p22 + q22 dzdx = a
dzdx .
a2 x 2
Dzx
Dzx
=a

II deo
78
Prema opisu oblasti Dzx , dalje je

Z c
Z a
Z a

z
1
I1 = a
dx
+ 2 dz = 4a2 c + ac2
dx
a2 x2
a2 x2
a
0
0
Z a
x
1
x a
1 2
2
2
2
r
= 4a2 c + ac2
x 2 d a = 4a c + ac arcsin a 0 = 4a c + 2 ac ,
0
1
a
Z a
Z a
Z c
1
1
z
dz = ac2
dx = ac2
I2 = a
dx
2
a2 x 2
a2 x2
0
a
0
i, zbog S = S1 S2 ,
I = I1 + I2 = 4a2 c + ac2 = ac(4a + c) .
Zadatak se sli
cno resava projektovanjem S na yzravan.
58.

ZZ
2
I=
x + y 2 + z 2 d ,
S
gde je
S:
x2 + y 2 + z 2 = 1 .
Resenje. Povrs S je centralna sfera polupre

cnika 1. Neka je S1 deo sfere S za z 0,
a S2 deo za z 0.
z
S1
D xy
S2
Kako je S zatvorena povrs, nijedno od projektovanja na koordinatne ravni nije bijekcija

(3 iz Napomene 4.3.2). Zato S posmatramo kao S = S1 S2 , pri
cemu se delovi S1 , S2
bijektivno projektuju na xyravan (z = 0) u krug
Dxy :
x2 + y 2 1
i imaju jedna
cine
S1 :
S2 :
1 x2 y 2 ; (x, y) Dxy ,
p
z = z2 (x, y) = 1 x2 y 2 ; (x, y) Dxy .
z = z1 (x, y) =
Odreduju
ci pi = zi /x, qi = zi /y (i = 1, 2), nalazimo
1 + p2i + qi2 =
1
,
1 x2 y 2

POVRSINSKI
INTEGRALI
pa je
ZZ
Ii =

x2 + y 2 + z 2 d =
ZZ
Si
Dxy
79
dxdy
p
.
1 x2 y 2
Uvodenjem polarnih koordinata r, u xyravni, oblast Dxy prelazi u
Dxy
:
i sledi
ZZ
Ii =
Dxy
r
1 r2
drd =
0 r 1 , 0 2
d
0
dr =
1 r2
1
1 r2

d 1 r2 = 2 ,
dakle
I = I1 + I2 = 4 .
Sli
cno je i resavanje zadatka projektovanjem S na ostale koordinatne ravni.
Zadatak mo
ze da se resi i jednostavnije. Kako je podintegralna funkcija x2 + y 2 + z 2
definisana na S, to mora da va
zi
x2 + y 2 + z 2 = 1 ,
pa je
ZZ
I=
d = s ,
S
gde je s povrsina sfere S. Primenom dobro poznate formule

s = 4R2
za odredivanje povrsine sfere polupre
cnika R, u konkretnom slu
caju R = 1 sledi rezultatat.
59.

ZZ
I=
x d ,
S
gde je S deo cilindricne povrsi

S1 :
y = x2 + 1
S3 :
y=3,
izmedu povrsi
S2 :
y=2,
S4 :
y = x2 + z 2
za x 0.
Resenje. Cilindri
cna povrs ima za direktrisu parabolu L u xyravni i izvodnice paralelne zosi (prva slika). Povrsi S2 , S3 su ravni paralelne zxravni i za x 0 na S1
isecaju beskona
cnu traku, osen
cenu na prvoj slici. Povrs S4 je paraboloid sa yosom

II deo
80
kao osovinom, koji tu traku se

ce du
z krivih L1 , L2 i sa nje iseca kona
cni deo S (druga
slika).
z
S4
S1
L2
S
1
y
L
L
S1
x
S3
S2
L1
Posto je S deo cilindri

cne povrsi
cije su izvodnice paralelne zosi, S mora da se projektuje na yz ili zxravan iz razloga navedenog u Zadatku 57. Oba projektovanja su bijekcije
(2 iz Napomene 4.3.2). Neka je Dyz projekcija povrsi S na yzravan (x = 0). Eliminacijom x iz jedna
cina povrsi S1 i S4 dobijaju se jedna
cine projekcija L1yz , L2yz krivih L1 i
L2 ,
L1yz : z = 1 , x = 0 , L2yz : z = 1 , x = 0 .
Takode, ta
cke sa povrsi S i njihove projekcije iz Dyz imaju istu ykoordinatu, pa je
2 y 3 i opis projekcije Dyz glasi
Dyz :
2 y 3 , 1 z 1 .
Kako je S S1 za x 0 i kako se projektovanje vrsi na yzravan, jedna

cinu povrsi S
zapisujemo u obliku
p
S : x = x(y, z) = y 1 ; (y, z) Dyz .
Nalaze
ci
p=
1
x
4y 3
x
=
, q=
= 0 ; 1 + p2 + q 2 =
,
y
2 y1
z
4(y 1)
dobijamo
ZZ
p
p
1
x(y, z) 1 + p2 + q 2 dydz =
4y 3 dydz
2
Dyz
Dyz
Z
Z 1
Z 3p
1 3p
4y 3 dy
dz =
4y 3 dy .
=
2 2
1
2
ZZ
I=

4y 3 = t2 ,
za koju je t =
5 kad je y = 2, t = 3 kad je y = 3 i dy = t dt/2, pa je
Z
1 3 2
27 5 5
I=
t dt =
.
2 5
6

POVRSINSKI
INTEGRALI
81
U slu
caju projektovanja povrsi S na zxravan za projekciju se dobija
Dzx : 1 z 1 , 1 x 2 ,
pri
cemu se granice promenljive x odreduju iz jedna
cine povrsi S1 za y = 2 i y = 3, a
granice za z eliminacijom y iz jedna
cina povrsi S1 i S4 . Odgovaraju
ci dvojni integral po
oblasti Dzx se takode jednostavno resava.
60.

ZZ
3/2
I=
1 + x2 + y 2
d ,
S
gde je S deo povrsi

S1 :
z=
x2
y2
2
2

S2 :
x2 + y 2
= a2 x2 y 2
za x 0 i a > 0.
Resenje. Povrs S1 je hiperboli
cki paraboloid ([4], str. 205206). Izvodnice cilindri
cne
povrsi S2 su paralelne zosi, a direktrisa L je deo lemniskate (Zadatak 6) za x 0.
z
S2
S
S1
y
D xy
Projektovanje povrsi S na xyravan je bijekcija. Pri tome je projekcija Dxy ograni

cena
sa L, a S ima jedna
cinu
S:
z = z(x, y) =
x2
y2
;
2
2
(x, y) Dxy .
Odreduju
ci
p=
z
z
=x, q=
= y ; 1 + p2 + q 2 = 1 + x2 + y 2 ,
x
y
integral I postaje
ZZ
ZZ
3/2 p
1 + p2 + q 2 dxdy =
I=
1 + x2 + y 2
Dxy
Dxy
1 + x2 + y 2
2
dxdy .

II deo
82
Uvode
ci polarne koordinate r, u xyravni i koriste
ci zaklju
cke iz Zadatka 6, oblast Dxy
se preslikava u
p
Dxy
: 0 r a cos 2 ,
4
4
i za integral I se dobija
ZZ
I=
=
=
Dxy
1
2
1
3
r 1 + r2
2
/4
a cos 2
1 + r2
2
r 1 + r2
2
dr
d 1 + r2
/4
/4
a cos 2
d
/4
d
Z
/4
drd =

a6 cos3 2 + 3a2 cos 2 + 3a4 cos2 2 d
Z
Z /4
/4 1

1 6 /4
1

a
1 sin2 2 d(sin 2) + a2 sin 2
+ a4
(1 + cos 4) d
0
6
2
2
0
0

1
1
1
1 2
a 8a4 + 9a2 + 36 .
= a6 + a2 + a4 =
9
2
8
72
Povrs S se bijektivno projektuje i na yzravan, ali je projekciju tesko prepoznati i

opisati (2 iz Napomene 4.3.2).
61.

ZZ
I=
x2 + y 2 z d ,
gde je S deo sfere

S1 :
x2 + y 2 + z 2 = 4
koji odseca konus

S2 :
z = 2 3 3 x2 + y 2 .
Resenje. Povrs S1 je centralna sferapolupre

cnika 2, a S2 je konus sa zosom kao
osovinom, koji zosu se
ce u ta
cki (0, 0, 2 3). Povrsi S1 i S2 seku xyravan (z = 0) po
istoj kru
znici
L1 :
x2 + y 2 = 4 , z = 0 ,
pa je L1 jedna prese
cna kriva za S1 i S2 . Ako je L2 druga prese
cna kriva, povrs S je
sferni prsten izmedu krivih L1 i L2 .

POVRSINSKI
INTEGRALI
83
z
2 3
S2
3
S
L2
D xy
L1
x
S1
Jedna
cinu krive L2 nalazimo sli
cno kao u Zadatku 55. Zamenom
x2 + y 2 = 4 z 2 iz
2
jedna
c
ine
za
S
u
jedna
c
inu
za
S
i
kvadriranjem
sledi
z
3
z
=
0,
odakle je z1 = 0 i
1
2
z2 = 3. Za z1 = 0 je ve
c odredena prese
cna kriva L1 . Za z2 = 3 jedna
cine povrsi S1 i
S2 postaju x2 + y 2 = 1, pa je L2 kru
znica
L2 :
x2 + y 2 = 1 , z =
3.
Kru
znica L1 i njena projekcija na xyravan se poklapaju, dok je projekcija kru
znice L2
data sa
L2xy : x2 + y 2 = 1 , z = 0 .
Zato se S bijektivno projektuje na kru
zni prsten Dxy , koji je dvostruko povezana oblast
sa spoljnom konturom L1 i unutrasnjom L2xy . Ostala projektovanja nisu bijekcije (1 iz
Napomene 4.3.2). S obzirom na to sto je povrs S S1 iznad xyravni (z 0), njena
jedna
cina je
p
S : z = z(x, y) = 4 x2 y 2 ; (x, y) Dxy .
Kako je
x
y
z
z
= p
= p
, q=
;
2
2
x
y
4x y
4 x2 y 2
4
1 + p2 + q 2 =
,
4 x2 y 2
p=
to je
ZZ
ZZ
p

x2 + y 2 z(x, y) 1 + p2 + q 2 dxdy = 2
I=
Dxy

x2 + y 2 dxdy .
Dxy
Uvode
ci polarne koordinate r, u xyravni, Dxy se preslikava u
Dxy
:
i sledi
ZZ
I=2
Dxy
1 r 2 , 0 2
r3 drd = 2
Z
1
r3 dr
d = 15 .
0
84

II deo
Sferni prsten S je primer dvostrane povrsi za koju je u Definiciji 1.1.19 Duv = Dxy
dvostruko povezana oblast. Zato povrs S ima dve grani
cne konture L1 i L2 .
62.

ZZ
1
p
I=
d ,
3y 2 + 5z 2 + 1
S
gde je S deo povrsi
x2
+ y2 z2 = 1
4
izmedu xykoordinatne ravni i ravni
S2 : z = 2 2 .
S1 :
Resenje. Povrs S1 je jednograni hiperboloid ([4], str. 202203), a S2 je ravan paralelna

xyravni. Povrs S1 se
ce xyravan (z = 0) du
z elipse
x2
+ y2 = 1 , z = 0 ,
4
L1 :
a ravan S2 du
z krive
L2 :
x2
+ y2 = 9 , z = 2 2 .
4
2 2
L2
S2
S
D xy
L1
S1
x
Elipsa L1 se poklapa sa svojom projekcijom na xyravan. Zbog paralelnosti S2 sa
xyravni, kriva L2 i njena projekcija L2xy su takode elipse, tj.
L2xy :
x2
y2
+
=1, z=0.
36
9
Projektovanje povrsi S na xyravan je bijektivno, dok ostala projektovanja to nisu (1

iz Napomene 4.3.2). Projekcija Dxy povrsi S je dvostruko povezana oblast sa spoljnom
konturom L2xy i unutrasnjom L1 . Za povrs S S1 je z 0, pa je
S:
z = z(x, y) =
1p 2
x + 4y 2 4 ;
2
(x, y) Dxy .

POVRSINSKI
INTEGRALI
85
Kako je

5 2
1
x + 4y 2 4 + 1 =
5x2 + 32y 2 16 ;
4
4
z
1
x
z
2y
p=
= p
, q=
= p
;
2
2
2
x
2
y
x + 4y 4
x + 4y 2 4
3y 2 + 5z 2 (x, y) + 1 = 3y 2 +
1 + p2 + q 2 =
5x2 + 32y 2 16
,
4 x2 + 4y 2 4
to je
ZZ
I=
Dxy
ZZ
p
1
dxdy
p
p
.
1 + p2 + q 2 dxdy =
3y 2 + 5z 2 (x, y) + 1
x2 + 4y 2 4
Dxy
Uvode
ci uopstene polarne koordinate sa
x = 2r cos , y = r sin ,
za koje je |J| = 2r, oblast Dxy se preslikava u
Dxy
:
1 r 3 , 0 2 ,
a integral I postaje
ZZ
I=
Dxy
2r
drd =
4r2 4
d
0
dr = 2
2
r 1
dr = 4 2 .
2
r 1
Komentar iz Zadatka 61 va
zi i u ovom slu
caju.
Povr
sinski integrali po koordinatama (II vrste)
Ako je
S:
tada je
z = z(x, y) ;
ZZ
(x, y) Dxy ,
ZZ
R(x, y, z) dxdy =
S+
63.
R x, y, z(x, y) dxdy .
Dxy
Izracunati potpuni povrsinski integral II vrste

ZZ
I=
y dydz + x dzdx + z dxdy ,
S
gde je S ograniceni deo ravni

S1 :
xy+z =1

II deo
86
koji isecaju koordinatne ravni. Integracija se vrsi po strani povrsi S vidljivoj

sa pozitivnog dela zose.
Resenje. Ravan S1 je zadata u segmentnom obliku (Primer 3.3.2) iz kog se o
citavaju
njene prese
cne ta
cke (1, 0, 0), (0, 1, 0), (0, 0, 1) sa koordinatnim osama. Zato je deo S u
IV oktantu, za koji je x, z 0, y 0. Na stranu povrsi S po kojoj se vrsi integracija je
postavljen normalni vektor (prva slika). Projekcije Dyz , Dzx , Dxy dela S redom na yz,
zx i xyravan su prikazane na ostalim slikama.
y
L3
L1
S
1
0
D zx
D yz
1
1
0
1
1
0
1 x
D xy
z
L2
Potpuni povrsinski integral I rastavljamo na tri povrsinska integrala po koordinatama

I = I1 + I2 + I3 ,
gde je
ZZ
I1 =
ZZ
S
y dydz , I2 =
ZZ
x dzdx , I3 =
z dxdy .
S
Svaki od ovih integrala resavamo zasebno.

Integral I1 je povrsinski po koordinatama y, z, pa S treba projektovati na yzravan.
Ovo projektovanje je bijekcija. Ravan S1 se
ce yzravan (x = 0) du
z prave
L1 :
z =y+1 , x=0 .
Zato se S projektuje na
Dyz :
1 y 0 , 0 z y + 1 .
S obzirom na prethodno projektovanje, jedna

cinu povrsi S zapisujemo u obliku
S:
x = x(y, z) = y z + 1 ;
(y, z) Dyz .
Integracija se vrsi po strani koja se vidi sa pozitivnog dela xose, pa je to pozitivno

orijentisana strana S + u odnosu na bijekciju Dyz S.
Integral I1 postaje dvojni
ZZ
I1 =
ZZ
S+
y dydz =
y dydz
Dyz
i, prema opisu oblasti Dyz , va

zi
Z
I1 =
y dy
1
y+1
dz =
0
y(y + 1) dy =
1
1
.
6

POVRSINSKI
INTEGRALI
87
Integral I2 je povrsinski po koordinatama z, x, pa S projektujemo na zxravan, pri
cemu je projektovanje bijekcija. Ravan S1 se

ce zxravan (y = 0) du
z prave
L2 :
z = x + 1 , y = 0 .
Zato je projekcija povrsi S na zxravan oblast

Dzx :
0 z x + 1 , 0 x 1 ,
a odgovaraju
ci oblik jedna
cine povrsi S je
S:
y = y(z, x) = x + z 1 ;
(z, x) Dzx .
Integracija se vrsi po strani koja se vidi sa negativnog dela yose, pa je to negativno

orijentisana strana S u odnosu na bijekciju Dzx S.
ZZ
ZZ
I2 =
x dzdx =
x dzdx
S
Dzx
i, prema opisu oblasti Dzx , sledi

Z
I2 =
x+1
x(x + 1) dx =
0
dz =
x dx
1
.
6
Integral I3 je po koordinatama x, y, pa S treba projektovati na xyravan. I ovo

projektovanje je bijekcija. Kako S1 se
ce xyravan (z = 0) du
z prave
L3 :
y =x1 , z =0 ,
projekcija povrsi S na xyravan je

Dxy :
0x1 , x1y 0 .
Odgovaraju
ci oblik jedna
cine povrsi S je
S:
z = z(x, y) = x + y + 1 ;
(x, y) Dxy .
Integracija se vrsi po pozitivno orijentisanoj strani S + u odnosu na bijekciju Dxy S.

Integral I3 prelazi u dvojni
ZZ
ZZ
ZZ
I3 =
z dxdy =
z(x, y) dxdy =
(x + y + 1) dxdy .
S+
Dxy
Dxy
Prema opisu oblasti Dxy , dalje je

Z
I3 =
dx
0
(x + y + 1) dy =
x1
Kona
cno je
I = I1 + I2 + I3 =
1
2
(x 1)2 dx =
1
1
1
1
+ = .
6
6
6
6
1
.
6

II deo
88
64.

ZZ
x2 dydz + y dzdx + z 2 dxdy ,
I=
S
gde je
z 2 = x2 + y 2
S:
konus za 0 z c. Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se vidi sa

negativnog dela zose.
Resenje. Konus S ima zosu za osovinu i nalazi se iznad xyravni (z 0). Neka je
S = S1 S2 , gde je S1 deo za x 0, a S2 deo za x 0 (prva slika). Takode, neka je
S = S3 S4 , gde je S3 deo za y 0, a S4 deo za y 0 (druga slika). Na strane delova
koje odgovaraju strani integracije povrsi S su postavljeni normalni vektori. Ostale slike
prikazuju projekcije Dyz , Dzx , Dxy povrsi S na yz, zx i xyravan redom.
z
S2
c
S1
S4
y
x
z
S3
y
x
x
c
c
D xy
D zx
D yz
0
c
c z
c x
c y
c
Potpuni povrsinski integral I rastavljamo na povrsinske integrale po koordinatama

ZZ
I1 =
x2 dydz , I2 =
ZZ
ZZ
S
y dzdx , I3 =
z 2 dxdy
S
i svaki od njih resavamo zasebno.

Integral I1 je po koordinatama y, z, pa S treba projektovati na yzravan. Kako ovo
projektovanje nije bijekcija, S rastavljamo na bijektivne delove S1 i S2 . Povrs S se
ce
yzravan (x = 0) po krivoj
L1 : z = |y| , x = 0 .
Za z = c iz z = |y| je |y| = c i y = c. Zato se S1 i S2 projektuju na yzravan u oblast
Dyz :
c y c , |y| z c .

POVRSINSKI
INTEGRALI
89
S obzirom na prethodno projektovanje, jedna

cine povrsi S1 i S2 zapisujemo u obliku
p
z 2 y 2 ; (y, z) Dyz ,
p
x = x2 (y, z) = z 2 y 2 ; (y, z) Dyz .
S1 :
x = x1 (y, z) =
S2 :
Integracija se vrsi po strani povrsi S1 koja se vidi sa pozitivnog dela xose, pa je to

pozitivno orijentisana strana S1+ u odnosu na bijekciju Dyz S1 . Takode, strana povrsi
S2 po kojoj se vrsi integracija se vidi sa negativnog dela xose, pa se radi o negativno
orijentisanoj strani S2 u odnosu na bijekciju Dyz S2 .
Integral I1 postaje
ZZ
ZZ
ZZ
ZZ
I1 =
x2 dydz +
x2 dydz =
x21 (y, z) dydz
x22 (y, z) dydz
ZZ
+
S1
z2 y

2
S2
Dyz
ZZ
z2 y
dydz

2
Dyz
dydz = 0 .
Dyz
Dyz
Integral I2 je po koordinatama z, x, pa S projektujemo na zxravan. Ni ovo projektovanje nije bijekcija, ali su S3 i S4 bijektivni delovi. Analogno prethodnom slu
caju, povrs
S se
ce zxravan (y = 0) po krivoj
L2 :
z = |x| , y = 0 ,
odakle je x = c za z = c. Dakle, projekcije povrsi S3 i S4 na zxravan su ista oblast

Dzx :
|x| z c , c x c ,
a jedna
cine ovih povrsi u odgovaraju
cem obliku su
p
z 2 x2 ; (z, x) Dzx ,
p
y = y4 (z, x) = z 2 x2 ; (z, x) Dzx .
S3 :
y = y3 (z, x) =
S4 :
Integracija se vrsi po pozitivno orijentisanoj strani S3+ povrsi S3 u odnosu na bijekciju

Dzx S3 jer se ona vidi sa pozitivnog dela yose i po negativno orijentisanoj strani S4
povrsi S4 u odnosu na bijekciju Dzx S4 jer se ta strana vidi sa negativnog dela yose.
Integral I2 postaje
ZZ
ZZ
ZZ
ZZ
I2 =
y dzdx +
y dzdx =
y3 (z, x) dzdx
y4 (z, x) dzdx
ZZ
+
S3
S4
Dzx
ZZ
p
z 2 x2 dzdx
Dzx
Dzx
ZZ
p
z 2 x2 dzdx = 2
Dzx
p
z 2 x2 dzdx .
Dzx
Radi jednostavnijeg resavanja dobijenog dvojnog integrala, a imaju

ci u vidu da je z =
|x| = x za x [0, c] i z = |x| = x za x [c, 0], oblast Dzx opisujemo druga
cije sa
Dzx :
Zato je
I2 = 2
dz
0
0 z c , z x z .
Z
z 2 x2 dx = 4
dz
0
z 2 x2 dx ,

II deo
90
pri
cemu je iskoris
cena parnost funkcije z 2 x2 po x. Unutrasnji integral se resava
smenom
x = z sin t ,
za koju je t = 0 kad je x = 0 i t = /2 kad je x = z. Dobija se
Z
I2 = 4
/2
dz
0
|z cos t|z cos t dt = 4

0
z 2 dz
/2
cos2 t dt =
1 3
c .
3
Integral I3 je po koordinatama x, y, pa S projektujemo na xyravan. Ovo projektovanje jeste bijekcija. Ravan z = c je paralelna xyravni i se
ce S po kru
znici
L:
x 2 + y 2 = c2 , z = c ,
cija je projekcija na xyravan

Lxy :
x 2 + y 2 = c2 , z = 0 ,
pa je projekcija povrsi S krug

x2 + y 2 c2 .
Dxy :
Odgovaraju
ci oblik jedna
cine povrsi S glasi
S:
z = z(x, y) =
x2 + y 2 ;
(x, y) Dxy .
Integracija se vrsi po negativno orijentisanoj strani S povrsi S u odnosu na bijekciju

Dxy S.
ZZ
I3 =
z 2 dxdy =
ZZ
z 2 (x, y) dxdy =
ZZ

x2 + y 2 dxdy .
Dxy
Dxy
Uvode
ci polarne koordinate r, u xyravni, oblast Dxy se preslikava u
Dxy
:
i dobija se
ZZ
I3 =
Dxy
0 r c , 0 2
r3 drd =
d
0
r3 dr =
1 4
c .
2
Kona
cno je
I = I1 + I2 + I3 =
65.
1 3
1
1
c c4 = (2 3c)c3 .
3
2
6

ZZ
I=
x dydz + y dzdx + R(x, y, z) dxdy ,

S

POVRSINSKI
INTEGRALI
gde je
S:
91
x2 + y 2 = a2
cilindricna povrs za 0 z c i a > 0, a R(x, y, z) je proizvoljna funkcija

neprekidna na S. Integracija se vrsi po unutrasnjoj strani povrsi S.
Resenje. Povrs S nije zatvorena, pa termin unutrasnja strana nije adekvatan i treba
ga prihvatiti intuitivno. Bolji opis strane integracije ne mo
ze da se da jer S ne mo
ze
bijektivno da se projektuje ni na jednu koordinatnu ravan. Neka su Si (i = 1, 2, 3, 4)
delovi povrsi S redom za: x 0, x 0, y 0, y 0. Na strane delova koje odgovaraju
strani integracije povrsi S su postavljeni normalni vektori.
S2 c
c
S1
D yz
S4
a
S3
a y
D zx
Delovi S1 , S2 se bijektivno projektuju na yzravan (x = 0), a delovi S3 , S4 na zxravan

(y = 0). Projekcije su pravougaone oblasti
Dyz :
a y a , 0 z c ,
Dzx :
0 z c , a x a ,
a potrebne jedna
cine ovih delova su
S1,2 :
S3,4 :
p
x = x1,2 (y, z) = a2 y 2 ;
p
y = y3,4 (z, x) = a2 x2 ;
(y, z) Dyz ,
(z, x) Dzx .
Orijentacije strana integracije su S1 , S2+ u odnosu na Dyz S1 , Dyz S2 i S3 , S4+ u

odnosu na Dzx S3 , Dzx S4 .
Za integral po koordinatama y, z se dobija
ZZ
ZZ
ZZ
ZZ
x2 (y, z) dydz
x dydz =
x1 (y, z) dydz +
x dydz +
I1 =
S1
ZZ
= 2
Z
+
S2
a2 y 2 dydz = 2
Dyz
Dyz
/2
= 4c
Z
p
a2 y 2 dy = 4a2 c
a2 y 2 dy
Dyz
dz
0
cos2 t dt = a2 c ,
pri cemu je koris

cena smena y = a sin t.
Integral po koordinatama z, x se resava sli
cno kao I1 i dobija se
ZZ
ZZ
ZZ
ZZ
I2 =
y dzdx +
y dzdx =
y3 (z, x) dzdx +
S3
ZZ
= 2
Dzx
+
S4
Dzx
a2 x2 dzdx = a2 c .
Dzx
y4 (z, x) dzdx

II deo
92
Povrs S ima izvodnice paralelne zosi, pa je bilo koji povrsinski integral po koordinatama x, y jednak nuli (osobina (4.2.4)), tj.
ZZ
I3 =
R(x, y, z) dxdy = 0 .
S
Vrednost integrala I je
I = I1 + I2 + I3 = a2 c a2 c + 0 = 2a2 c .
66.

ZZ
I=
S
x dydz + y dzdx + z dxdy

p
,
x2 + y 2 + z 2
gde je
S:
x2 + y 2 + z 2 = a2
i a > 0. Integracija se vrsi po spoljnoj strani povrsi S.

Resenje. Povrs S je centralna sfera polupre
cnika a. Sfera je zatvorena povrs, pa
ne mo
ze bijektivno da se projektuje ni na jednu od koordinatnih ravni. Neka su Si
(i = 1, 2, . . . , 6) delovi sfere S redom za: x 0, x 0, y 0, y 0, z 0, z 0. Na
strane delova koje odgovaraju spoljnoj strani sfere su postavljeni normalni vektori.
S2
S5
S4
S3
S1
y
D yz
D zx
D xy
y
x
S6
Delovi S1 , S2 se bijektivno projektuju na yzravan (x = 0), delovi S3 , S4 na zxravan

(y = 0) i S5 , S6 na xyravan (z = 0). Projekcije su krugovi
Dyz :
y 2 + z 2 a2 ,
Dzx :
z 2 + x2 a2 ,
Dxy :
x 2 + y 2 a2 .
Jedna
cine delova su
S1,2 :
S3,4 :
S5,6 :
p
x = x1,2 (y, z) = a2 y 2 z 2 ;
p
y = y3,4 (z, x) = a2 x2 z 2 ;
p
z = z5,6 (x, y) = a2 x2 y 2 ;
(y, z) Dyz ,
(z, x) Dzx ,
(x, y) Dxy .
Orijentacije strana integracije u odnosu na odgovaraju

ca projektovanja su: S1+ , S2 , S3+ ,
S4 , S5 , S6 .

POVRSINSKI
INTEGRALI
93
Povrsinski integrali po koordinatama sada postaju dvojni

ZZ
ZZ
x dydz
x dydz
p
p
I1 =
+
+
2
2
2
2
x +y +z
x + y2 + z2
S1
S2
ZZ
ZZ
x1 (y, z) dydz
x2 (y, z) dydz
q
q
=
2
2
2
2
Dyz
D
yz
x1 (y, z) + y + z
x2 (y, z) + y 2 + z 2
ZZ
Z
Z
p
p
1
1
=
a2 y 2 z 2 dydz
a2 y 2 z 2 dydz
a
a
Dyz
Dyz
ZZ
p
2
a2 y 2 z 2 dydz
=
a
Dyz
i analogno
ZZ
I2 =
ZZ
I3 =
+
S3
+
S5
p
p
ZZ
y dzdx
x2 + y 2 + z 2
ZZ
z dxdy
x2
y2
z2
S4
S6
p
p
y dzdx
x2 + y 2 + z 2
z dxdy
x2
y2
z2
=
=
2
a
2
a
ZZ
ZZ
a2 x2 z 2 dzdx ,
Dzx
a2 x2 y 2 dxdy .
Dxy
Imaju
ci u vidu opise oblasti integracije i podintegralne funkcije u dobijenim dvojnim
integralima, lako se uo
cava da je
I1 = I2 = I3 .
Zato je dovoljno izra
cunati samo jedan od njih, npr. I1 . Uvode
ci polarne koordinate sa
y = r cos , z = r sin ,
oblast Dyz prelazi u
Dyz
:
0 r a , 0 2
i sledi
I1 =
2
a
ZZ
Dyz
Z
Z a p
p
2 2
4
d
r a2 r2 dr = a2 .
a2 r2 drd =
a 0
3
0
Integral I je zbir integrala po koordinatama

I = I1 + I2 + I3 = 3I1 = 4a2 .
67.

ZZ
I=
xy dydz + yz dzdx + xz dxdy ,

S
gde je S = S1 S2 S3 S4 tetraedar sastavljen od delova Si (i = 1, 2, 3)

koordinatnih ravni koje iseca ravan
S5 :
x+y+z =1

II deo
94
za x, y, z 0 i ogranicenog dela S4 ravni S5 izmedu koordinatnih ravni.

Integracija se vrsi po spoljnoj strani tetraedra S.
Resenje. Prema tekstu zadatka, tetraedar S se nalazi u I oktantu. Neka su Si (i =
1, 2, 3) delovi yz, zx i xykoordinatne ravni redom. Na strane delova, koje odgovaraju
spoljnoj strani tetraedra, postavljeni su normalni vektori. Ravan S5 se
ce koordinatne ose
u ta
ckama (1, 0, 0), (0, 1, 0), (0, 0, 1), a koordinatne ravni du
z pravih
L1 :
z = y + 1 , x = 0 ,
L2 :
x = z + 1 , y = 0 ,
L3 :
y = x + 1 , z = 0 .
z
1 L2
S1
D zx
S4
D yz
L3
S2
1 L y
1
S 3 D xy
Potpuni povrsinski integral I rastavljamo na integrale po koordinatama

ZZ
ZZ
ZZ
I1 =
xy dydz , I2 =
yz dzdx , I3 =
xz dxdy .
S
Kako se povrs S sastoji od delova Si (i = 1, 2, 3, 4) sa razli

citom parametrizacijom, svaki
od prethodnih integrala rastavljamo na integrale po delovima i dobijamo
I1 =
4
X
I1i , I2 =
i=1
gde je
I2i , I3 =
i=1
4
X
Si
xy dydz , I2i =
I3i ,
i=1
ZZ
ZZ
ZZ
I1i =
4
X
Si
xz dxdy .
yz dzdx , I3i =
Si
Povrs S1 mo
ze da se tretira dvojako, kao cilindri
cna povrs sa direktrisom na zosi i
izvodnicama paralelnim yosi ili kao cilindri
cna povrs sa direktrisom na yosi i izvodnicama paralelnim zosi. Zato su povrsinski integrali po koordinatama z, x, odnosno x, y,
po povrsi S1 i sa proizvoljnom podintegralnom funkcijom jednaki nuli (osobina (4.2.4)).
Konkretno, va
zi
I21 = I31 = 0 .
Analognim razmatranjem u slu
caju povrsi S2 i S3 se zaklju
cuje
I12 = I32 = 0 , I13 = I23 = 0 .
Povrsi Si (i = 1, 2, 3) se poklapaju sa svojim projekcijama na odgovaraju
ce koordinatne
ravni. Opis projekcija ne navodimo jer iz jedna
cina ovih povrsi
S1 :
x=0,
S2 :
y=0,
S3 :
z=0

POVRSINSKI
INTEGRALI
95
neposredno sledi
I11 = I22 = I33 = 0 .
Ostaje jos da se izra
cunaju integrali I14 , I24 i I34 po povrsi S4 . Povrs S4 se bijektivno
projektuje na sve koordinatne ravni. Opis njenih projekcija glasi
Dyz :
0 y 1 , 0 z y + 1 ,
Dzx :
0 z 1 , 0 x z + 1 ,
Dxy :
0 x 1 , 0 y x + 1 ,
a potrebni oblici njene jedna

cine su
S4 :
x = x(y, z) = 1 y z ;
(y, z) Dyz ,
S4 :
y = y(z, x) = 1 x z ;
(z, x) Dzx ,
S4 :
z = z(x, y) = 1 x y ;
(x, y) Dxy .
Spoljnoj strani tetraedra odgovara strana povrsi S4 koja se vidi sa pozitivnih delova svih
koordinatnih osa, pa je to pozitivno orijentisana strana S4+ u odnosu na svaku od bijekcija
Dyz S4 , Dzx S4 , Dxy S4 .
Za integrale se dobija
ZZ
ZZ
ZZ
(1 y z)y dydz
x(y, z)y dydz =
xy dydz =
I1 = I14 =
+
S4
y+1
(1 y z) dz =
y dy
=
0
Dyz
Dyz
Z
0
1
24
i analogno
ZZ
I3 = I34 =
ZZ
ZZ
ZZ
I2 = I24 =
+
S4
+
S4
(1 x z)z dzdx =
y(z, x)z dzdx =
yz dzdx =
Dzx
Dzx
ZZ
xz dxdy =
1
,
24
ZZ
xz(x, y) dxdy =
Dxy
Dakle, integral I je
I = I1 + I2 + I3 =
x(1 x y) dxdy =
Dxy
1
.
24
3
1
= .
24
8
Veza izmedu povr

sinskih integrala I i II vrste
Ako su , , uglovi izmedu normalnog vektora na stranu integracije
povrsi i pozitivnih delova x, y i zkoordinatne ose redom, tada je
ZZ
P (x, y, z) dydz + Q(x, y, z) dzdx + R(x, y, z) dxdy
S
ZZ
i
=
P (x, y, z) cos + Q(x, y, z) cos + R(x, y, z) cos d .
S

II deo
96
68.

ZZ
I=
x dydz + x dzdx + (1 + z) dxdy ,
S
gde je
z = 2 x2 + y 2
S:
paraboloid za 2 z 2. Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se vidi

sa pozitivnog dela zose.
Resenje. Paraboloid S ima zosu kao osovinu i nalazi se iznad ravni z = 2 (z 2).
Na stranu povrsi S po kojoj se vrsi integracija je postavljen normalni vektor (prva slika).
Na ostalim slikama su prikazane projekcije Dyz , Dxz , Dxy povrsi S na yz, zx i xyravan
redom. Neka su Si (i = 1, 2, 3, 4) delovi paraboloida S redom za: x 0, x 0, y 0,
y 0.
z
2
z
2
D zx
0
D xy
2 z
2 x
D yz
x
2
2
cina, direktno i prelaskom na povrsinski integral I vrste.
Direktno resavanje je postupak koji smo dosada primenjivali, a sastoji se u resavanju

pojedina
cnih povrsinskih integrala po koordinatama
ZZ
ZZ
ZZ
(1 + z) dxdy .
x dzdx , I3 =
x dydz , I2 =
I1 =
S
Delovi S1 i S2 se bijektivno projektuju na yzravan u oblast Dyz . Kako S se

ce yz
ravan (x = 0) po paraboli
L1 : z = 2 y 2 , x = 0 ,
za z = 2 je y 2 = 4 i y = 2, pa je
Dyz :
2 y 2 , 2 z 2 y 2 .
Odgovaraju
ci oblik jedna
cina je
S1,2 :
p
x = x1,2 (y, z) = 2 y 2 z ;
(y, z) Dyz ,
a integracija se vrsi po stranama S1+ , S2 u odnosu na Dyz S1 , Dyz S2 .

ZZ
ZZ
I1 =
x dydz +
x dydz
ZZ
+
S1
=
Dyz
S2
x1 (y, z) dydz
ZZ
Dyz
ZZ
x2 (y, z) dydz = 2
p
Dyz
2 y 2 z dydz .

POVRSINSKI
INTEGRALI
97
Prema opisu oblasti Dyz , dalje je

Z
I1 = 2
2y 2
dy
2
2 y 2 z dz = 2
2y 2
dy
2
2 y2 z d 2 y2 z
Z
Z
3/2 z=2y2
3/2
8 2
128 /2
dy =
2y z
4 y2
dy =
cos4 t dt

z=2
3 0
3 0
2
Z

128 /2 3
1
1
=
+ cos 2t + cos 4t dt = 8 .
3 0
8
2
8
4
=
3
Pri resavanju odredenih integrala je koris

cena smena y = 2 sin t, kao i formula izvedena u
Zadatku 10.
Delovi S3 i S4 se bijektivno projektuju na zxravan u oblast Dzx . Kako S se
ce zx
ravan (y = 0) po paraboli
L2 : z = 2 x 2 , y = 0 ,
za z = 2 je x = 2, pa je
2 z 2 x2 , 2 x 2 .
Dzx :
Odgovaraju
ci oblik jedna
cina je
S3,4 :
y = y3,4 (z, x) =
2 x2 z ;
(z, x) Dzx ,
a integracija se vrsi po stranama S3+ , S4 u odnosu na Dzx S3 , Dzx S4 .

Za integral I2 se dobija
ZZ
ZZ
ZZ
ZZ
I2 =
x dzdx +
x dzdx =
x dzdx
x dzdx = 0 .
+
S3
S4
Dzx
Dzx
Povrs S se bijektivno projektuje na xyravan u oblast Dxy . Ravan z = 2 je paralelna

xyravni i se
ce S po kru
znici
x2 + y 2 = 4 , z = 2 ,
L:
cija je projekcija na xyravan

Lxy :
x2 + y 2 = 4 , z = 0 ,
pa je oblast Dxy krug

Dxy :
x2 + y 2 4 .
Jedna
cina povrsi S u potrebnom obliku je
S:

z = z(x, y) = 2 x2 + y 2 ;
(x, y) Dxy .
Integracija se vrsi po strani S + u odnosu na Dxy S.

Za integral I3 se dobija
ZZ
ZZ
ZZ

I3 =
(1 + z) dxdy =
1 + z(x, y) dxdy =
S+
Dxy

3 x2 y 2 dxdy .
Dxy

II deo
98
Uvodenjem polarnih koordinata r, u xyravni, Dxy prelazi u
Dxy
:
i sledi
ZZ
I3 =
Dxy
0 r 2 , 0 2

r 3 r2 drd =
d
0

r 3 r2 dr = 4 .
Dakle, integral I ima vrednost

I = I1 + I2 + I3 = 8 + 0 + 4 = 12 .
Drugi na
cin resavanja je zasnovan na vezi izmedu povrsinskih integrala I i II vrste.
Ve
c smo utvrdili da je projektovanje na xyravan jedina bijekcija Dxy S. Takode,
odredili smo projekciju Dxy i jedna
cinu povrsi S smo zapisali u odgovaraju
cem obliku.
Normalni vektor na stranu integracije zaklapa ostar ugao sa pozitivnim delom zose,
pa je cos > 0 i va
zi
cos = p
p
1+
p2
q2
, cos = p
q
1+
p2
q2
1
, cos = p
.
1 + p2 + q 2
Za posmatrani oblik jedna

cine povrsi je
p=
z
z
= 2x , q =
= 2y .
x
y
Integral I postaje povrsinski I vrste, a zatim i dvojni

ZZ
I=
Z ZS

x cos + x cos + (1 + z) cos d
ZZ

px qx + 1 + z(x, y) dxdy =
Dxy

x2 y 2 + 2xy + 3 dxdy .
Dxy
Dvojni integral se resava uvodenjem polarnih koordinata i koris

cenjem ve
c dobijenog opisa
i sledi
oblasti Dxy
ZZ
I=
Z
Dxy
2

r3 (cos 2 + sin 2) + 3r drd =
d
0
2

r3 (cos 2 + sin 2) + 3r dr

4(cos 2 + sin 2) + 6 d = 12 .
Vidimo da se zadatak mnogo jednostavnije resava prelaskom na povrsinski integral

I vrste jer je dovoljno projektovati povrs samo na jednu koordinatnu ravan (Napomena 4.4.1). Ovde je to xyravan u odnosu na koju je projektovanje bijekcija (1 iz
Napomene 4.3.2).
Analogno va
zi i za Zadatke 6366, s tim sto u Zadacima 65 i 66 povrs ipak mora
da se deli na bijektivne delove (3 iz Napomene 4.3.2), ali samo u odnosu na jedno od
projektovanja.

POVRSINSKI
INTEGRALI
69.
99

ZZ
I=
x dydz + y dzdx + z dxdy ,
S
gde je S = S1 S2 zatvorena povrs, S1 je manji deo sfere

S3 :
x2 + y 2 + z 2 = 4
S4 :
y=
koji iseca konus
x2 + z 2 ,
a S2 deo konusa S4 koji je unutar sfere S3 . Integracija se vrsi po spoljnoj

strani povrsi S.
Resenje. Sfera S3 je centralna polupre
cnika 2, a konus S4 ima yosu za osovinu. Na
strane povrsi S1 i S2 , po kojima se vrsi integracija, postavljeni su normalni vektori.
z
2
S3
S4
2
S1
D zx
y
S2
Povrsi S1 i S2 se bijektivno projektuju jedino na zxravan (y = 0). Projekciju Lzx

prese
cne krive povrsi S3 i S4 nalazimo sli
cno kao u Zadatku 55 i dobijamo
Lzx :
x2 + z 2 = 2 , y = 0 ,
pa je zajedni
cka projekcija za S1 i S2 krug u zxravni
Dzx :
x2 + z 2 2 .
Kako je y 0 za povrs S, odgovaraju

ce jedna
cine za S1 i S2 su
p
S1 : y = y1 (z, x) = 4 x2 z 2 ; (z, x) Dzx ,
p
S2 : y = y2 (z, x) = x2 + z 2 ; (z, x) Dzx .
Normalni vektor na povrs S1 zaklapa ostar ugao 1 , a normalni vektor na S2 tup ugao
2 sa pozitivnim delom yose. Zato je cos 1 > 0, cos 2 < 0 i va
zi
cos 1 = q
cos 2 = q
q1
1+
p21
q12
q2
1 + p22 + q22
, cos 1 = q
, cos 2 = q
1
q12
p1
, cos 1 = q
;
1 + p21 + q12
1 + p22 + q22
p2
, cos 2 = q
.
1 + p22 + q22
1+
p21
100

II deo
Odredujemo
y1
z
y1
x
=
, q1 =
=
;
2
2
z
x
4x z
4 x2 z 2
y2
z
y2
x
p2 =
=
, q2 =
=
2
2
2
z
x
x +z
x + z2
p1 =
i izra
cunavamo
ZZ
ZZ
I1 =
x dydz + y dzdx + z dxdy =
(x cos 1 + y cos 1 + z cos 1 ) d
S
S1
ZZ
ZZ 1

4
=
q1 x + y1 (z, x) p1 z dzdx =
dzdx ,
4 x2 z 2
Dzx
Dzx
ZZ
ZZ
I2 =
x dydz + y dzdx + z dxdy =
(x cos 2 + y cos 2 + z cos 2 ) d
S2
S2
ZZ

=
q2 x y2 (z, x) + p2 z dzdx = 0 .
Dzx
Uvode
ci polarne koordinate r, u zxravni sledi
Dzx
:
0r
2 , 0 2
i za integral I1 se dobija
ZZ
I1 = 4
Dzx
r
4 r2
drd = 4
d
0
r
4 r2
dr = 8(2
2 ) .
Zbog S = S1 S2 , integral I je
I = I1 + I2 = 8(2
2 ) .
Sli
cno kao u Zadatku 55, povrs S se sastoji od delova S1 , S2 sa razli
citom parametrizacijom (4 iz Napomene 4.3.2), koji se projektuju na istu koordinatnu ravan. Kada bi se
Zadatak 67 resavao prelaskom na povrsinski integral I vrste, delovi Si (i = 1, 2, 3) bi
morali da se projektuju na razli
cite koordinatne ravni.
70.

ZZ
I=
(y z) dydz + (z x) dzdx + (x y) dxdy ,

S
gde je S deo sfere

S1 :
x2 + y 2 + z 2 = 4ax

S2 :
x2 + y 2 = 2ax

POVRSINSKI
INTEGRALI
101
za z 0 i a > 0. Integracija se vrsi po strani povrsi S koja se vidi sa

pozitivnog dela zose.
Resenje. Neka je L prese
cna kriva povrsi S1 i S2 , a Lxy njena projekcija na xyravan.
Iz jedna
cina
S1 :
(x 2a)2 + y 2 + z 2 = 4a2 ,
S2 :
(x a)2 + y 2 = a2
se vidi da sfera S1 ima centar u ta

cki (2a, 0, 0) i polupre
cnik 2a, a cilindri
cna povrs S2
za direktrisu ima kru
znicu Lxy sa centrom u ta
cki (a, 0, 0) i polupre
cnika a. Na stranu
integracije je postavljen normalni vektor.
z
S2
S
S1
L
a
D xy
2a
x
Povrs S se bijektivno projektuje na xyravan (z = 0) u krug Dxy ograni
cen sa Lxy ,
Dxy :
x2 + y 2 2ax .
Zbog z 0, odgovaraju
ca jedna
cina povrsi S glasi
p
S : z = z(x, y) = 4ax x2 y 2 ;
(x, y) Dxy .
Normalni vektor na povrs S zaklapa ostar ugao sa pozitivni delom zose, pa je cos > 0
i sledi
p
q
1
cos = p
, cos = p
, cos = p
.
1 + p2 + q 2
1 + p2 + q 2
1 + p2 + q 2
Odreduju
ci
p=
z
2a x
z
y
, q=
,
= p
= p
x
y
4ax x2 y 2
4ax x2 y 2
integral I prevodimo u povrsinski I vrste, a zatim u dvojni

ZZ

I=
(y z) cos + (z x) cos + (x y) cos d
Z ZS

=
p y z(x, y) q z(x, y) x + (x y) dxdy
Dxy
ZZ

1 p
dxdy
4ax x2 y 2
ZZ
ZZ
y
p
= 2a
dxdy 2a
dxdy
4ax x2 y 2
Dxy
Dxy
ZZ
y
p
= 2a3 2a
dxdy ,
4ax x2 y 2
Dxy
= 2a
Dxy

II deo
102
pri
cemu je iskoris
cena
cinjenica da je jedan od dvojnih integrala jednak povrsini kruga
polupre
cnika a (Primer 3.5.1). Ako oblast Dxy opisemo na na
cin
Dxy :
0 x 2a ,
2ax x2 y
2ax x2 ,
poslednji dvojni integral je

ZZ
Dxy
p
dxdy =
4ax x2 y 2
Z 2axx2
2a
dx
0
2axx2
y
4ax x2 y 2
dy = 0
zbog neparnosti podintegralne funkcije po y i simetri

cnosti granica unutrasnjeg integrala.
Dakle, rezultat je
I = 2a3 .
Sli
cno kao u Zadatku 56, osim na xyravan, povrs S se bijektivno projektuje i na
yzravan u oblast
Dyz :
z p 2
z p 2
4a z 2 y
4a z 2 , 0 z 2a ,
2a
2a
ali ovo projektovanje nije pogodno za resavanje odgovaraju

ceg dvojnog integrala po oblasti
Dyz (2 iz Napomene 4.3.2).
Teorema Ostrogradskog
Ako je D prosto povezana prostorna oblast i S njena granicna povrs, tada
je
ZZ
P (x, y, z) dydz + Q(x, y, z) dzdx + R(x, y, z) dxdy
S+
71.
ZZZ
P
Q R
+
+
dxdydz .
y
z
D x

ZZ
5x + y 2 z 3 dydz + z 2 dzdx + (y z) dxdy ,
I=
S
gde je
(x a)2
y2
+
=1
a2
b2
S:
cilindricna povrs izmedu ravni
S1 :
z = x ,
S2 :
z=x

POVRSINSKI
INTEGRALI
103
i a, b > 0. Integracija se vrsi po spoljnoj strani povrsi S.

Resenje. Direktrisa cilindri
cne povrsi je elipsa L sa centrom u ta
cki (a, 0, 0) i poluosama
a i b. Neka je S3 deo povrsi S za y 0 i S4 deo za y 0. Takode, neka su S5 i S6 delovi
ravni S1 i S2 redom, koji su unutar cilindri
cne povrsi. Na strane integracije su postavljeni
normalni vektori.
S6
S2
S D
a
D xy
2a
S5
S1

cina, prelaskom na povrsinski integral I vrste i primenom
Teoreme Ostrogradskog.
Delovi S3 , S4 se bijektivno projektuju na zxravan (y = 0) u oblast
Dzx :
x z x , 0 x 2a ,
a njihove jedna
cine su
S3,4 :
y = y3,4 (z, x) =
bp
2ax x2 ;
a
(z, x) Dzx .
Normalni vektor na S3 zaklapa ostar ugao 3 , a normalni vektor na S4 tup ugao 4 sa

pozitivnim delom yose. Zato je
cos 3 = q
cos 4 = q
q32
1
p3
, cos 3 = q
, cos 3 = q
;
2
2
1 + p3 + q3
1 + p23 + q32
q42
1
p4
, cos 4 = q
, cos 4 = q
.
2
2
1 + p4 + q4
1 + p24 + q42
q3
1+
p23
q4
1+
p24
Kako je
y3
y3
b
ax
= 0 , q3 =
=
;
z
x
a 2ax x2
y4
y4
b
ax
p4 =
= 0 , q4 =
=
,
z
x
a 2ax x2
p3 =
104

II deo
to je
ZZ
I3 =

5x + y 2 z 3 dydz + z 2 dzdx + (y z) dxdy
ZZ
S3
ZZ
S3
ZZ
Dzx

5x + y 2 z 3 cos 3 + z 2 cos 3 + (y z) cos 3 d
=
=
ZZ
I4 =

q3 5x + y32 (z, x) z 3 + z 2 p3 y3 (z, x) z dzdx

q3 5x + y32 (z, x) z 3 + z 2 dzdx ,
Dzx

ZZ
S4
ZZ
S4
ZZ
Dzx
=
=


q4 5x + y42 (z, x) z 3 z 2 + p4 y4 (z, x) z dzdx

q4 5x + y42 (z, x) z 3 z 2 dzdx .
Dzx
Imaju
ci u vidu S = S3 S4 , kao i y4 (z, x) = y3 (z, x), q4 = q3 , sabiranjem sledi
ZZ
I = I3 + I4 = 2
=2
b
a
Dzx
ZZ
Dzx

q3 5x + y32 (z, x) z 3 dzdx
h
xa
2ax
x2
5x +
i

b2
b
2ax x2 z 3 dzdx = 2 J1 + J2 ,
2
a
a
gde je
ZZ
J1 =
Dzx
ZZ
J2 =
2ax
Dzx
xa
x2
5x +
xa
2ax x2
i
b2
2ax x2 dzdx ,
2
a
z 3 dzdx .
Resavamo dvojni integral J1 i dobijamo

Z
Z x
i
b2
2
dz
2ax
x
dx
a2
2ax x2
0
x
Z 2a
i
x(x a) h
b2
=2
5x + 2 2ax x2 dx
a
2ax x2
0
Z 2a
Z 2a 2
p
x (x a)
b2
= 10
x(x a) 2ax x2 dx .
dx + 2 2
2
a 0
2ax x
0
J1 =
2a
xa
5x +
U oba odredena integrala uvodimo smenu

x = a + a sin t ,

POVRSINSKI
INTEGRALI
105
za koju je t = /2 kad je x = 0 i t = /2 kad je x = 2a. Jos je 2ax x2 = a2 cos2 t,

dx = a cos t dt, pa je
J1 = 40a3
/2
sin2 t dt + 4a2 b2
/2
cos2 t sin2 t dt

1 2 2
1
a b = a2 40a + b2 .
4
4
= 10a3 +
Zbog neparnosti podintegralne funkcije z 3 u unutrasnjem integralu, dvojni integral J2 je

Z
2a
J2 =
xa
2ax
x2
z 3 dz = 0 .
dx
x
Tra
zena vrednost integrala I je
I=2

b
1
J1 = ab 40a + b2 .
a
2
Povrs S smo rastavljali na delove S3 , S4 jer se ona u celini ne projektuje bijektivno

ni na jednu od koordinatnih ravni (3 iz Napomene 4.3.2). Prednost je sto se S3 , S4
projektuju na zxravan u istu oblast. Delovi povrsi S za x a i x a se bijektivno
projektuju na yzravan, ali u razli
cite oblasti, komplikovanijeg opisa od Dzx ,
cime se
umnogome komplikuje i resavanje integrala.
Zadatak resavamo na drugi na
cin. Povrs S7 = S S5 S6 je zatvorena i ograni
cava
prostornu oblast D. Ina
ce, S7 je cilindar sa bazisima S5 , S6 i omota
cem S (Napomena 3.1.1). Integracija se vrsi po onim stranama povrsi S, S5 , S6 koje odgovaraju spoljnoj
strani povrsi S7 .
U integralu I je
P (x, y, z) = 5x + y 2 z 3 , Q(x, y, z) = z 2 , R(x, y, z) = y z ,
pa je
P
Q
R
+
+
=5+01=4 .
x
y
z
Funkcije P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), P/x, Q/y, R/z su neprekidne u oblasti
D. Uslovi Teoreme Ostrogradskog su ispunjeni i njenom primenom sledi
ZZ
I7 =

5x + y 2 z 3 dydz + z 2 dzdx + (y z) dxdy = 4
ZZZ
S7
dxdydz .
D
Koriste
ci jednakost (3.3.21), dalje je
ZZ
I7 = 4
Dxy
ZZ
dxdy
x dxdy ,
dz = 8
x
Dxy
gde je Dxy projekcija oblasti D na xyravan (z = 0). Kako je Dxy ograni

cena elipsom L,
to je
(x a)2
y2
Dxy :
+ 2 1.
2
a
b
106

II deo
Uvode
ci smenu
x = a + ar cos , y = br sin ,
za koju je |J| = abr, oblast Dxy se preslikava u
Dxy
:
0 r 1 , 0 2 .
Zato je
ZZ
I7 = 8
Dxy
abr(a + ar cos ) drd = 8a2 b
r dr
0
(1 + r cos ) d = 8a2 b .
Povrsi S5 i S6 se bijektivno projektuju na xyravan u oblast Dxy i imaju jedna

cine
S5,6 :
z = z5,6 (x, y) = x ,
(x, y) Dxy .
Normalan vektor na S5 zaklapa tup ugao 5 , a normalan vektor na S6 ostar ugao 6 sa

pozitivnim delom zose i va
zi
cos 5 = q
cos 6 = q
q52
q5
1
, cos 5 = q
, cos 5 = q
;
2
2
1 + p5 + q5
1 + p25 + q52
1 + p26 + q62
q6
1
, cos 6 = q
, cos 6 = q
.
1 + p26 + q62
1 + p26 + q62
p5
1+
p25
p6
Kako je
p5 =
z5
z5
z6
z6
= 1 , q5 =
= 0 ; p6 =
= 1 , q6 =
=0,
x
y
x
y
to je
ZZ
I5 =

ZZ
S5
ZZ
S5

=
Dxy

p5 5x + y 2 z53 (x, y) + q5 z52 (x, y) y z5 (x, y) dxdy
ZZ

x3 + y 2 + 6x + y dxdy ,
=
Dxy
ZZ
I6 =

ZZ
S6
ZZ
S6
=
ZZ
Dxy


p6 5x + y 2 z63 (x, y) q6 z62 (x, y) + y z6 (x, y) dxdy

x3 y 2 6x + y dxdy
=
Dxy

POVRSINSKI
INTEGRALI
107
i sabiranjem
ZZ
I5 + I6 = 2

y 2 + 6x dxdy = 2ab
Dxy
= 2ab
0
= 2ab
0
ZZ
Dxy

r b2 r2 sin2 + 6a + 6ar cos drd

b2 r3 sin2 + 6ar + 6ar2 cos dr

1
b sin2 + 3a + 2a cos d = ab 24a + b2 .
4
2
2 1
Zbog S7 = S S5 S6 va
zi

1
1
I = I7 I5 + I6 = 8a2 b + ab 24a + b2 = ab 40a + b2 .
2
2
Na sli
can na
cin, zatvaranjem otvorene povrsi integracije i primenom Teoreme Ostrogradskog, mogu da se rese i Zadaci 64, 65, 68, s tim sto se zatvaranje u njima vrsi delovima
ravni koje su paralelne xykoordinatnoj ravni, pa je resavanje jednostavnije nego u ovom
zadatku (2 iz Napomene 4.6.1). Isto tako, zbog pomenute paralelnosti, Zadaci 64, 65, 68
se jednostavnije resavaju pomo
cu Teoreme Ostrogradskog nego prelaskom na povrsinski
integral I vrste. U ovom zadatku nema zna
cajne razlike izmedu ta dva na
cina.
72.

ZZ
I=
S
x3
y3
z3
dydz
+
dzdx
+
dxdy ,
a2
b2
c2
gde je
x2
y2
z2
+
+
=1
a2
b2
c2
i a, b, c > 0. Integracija se vrsi po spoljnoj strani povrsi S.
S:
Resenje. Povrs S je centralni elipsoid sa poluosama a, b, c (Slika 1.4.33). Neka je D

prostorna oblast ograni
cena sa S.
U integralu I je
P (x, y, z) =
pa je
x3
y3
z3
, Q(x, y, z) = 2 , R(x, y, z) = 2 ,
2
a
b
c
x2
Q
R
P
y2
z2
+
+
=3 2 + 2 + 2 .
x
y
z
a
b
c
Uslovi Teoreme Ostrogradskog su ispunjeni i va

zi
I=3
ZZZ 2
x
y2
z2
+ 2 + 2 dxdydz .
2
b
c
D a
Uvodenjem uopstenih sfernih koordinata sa

x = ar cos cos , y = br sin cos , z = cr sin ,
108

II deo
za koje je |J| = abcr2 cos , oblast D prelazi u

D :
0 r 1 , 0 2 ,
2
2
i integral I postaje
ZZZ
I = 3abc
r4 cos drdd = 3abc
d
0
r4 dr
/2
cos d =
/2
12
abc .
5
Ako bi se integral I resavao prelaskom na povrsinski I vrste, elipsoid S bi morao da se

deli na dva dela, pa bi taj na
cin resavanja bio komplikovaniji (1 iz Napomene 4.6.1).
Primetimo da Zadatak 66, u kome je povrs integracije S takode zatvorena (sfera), ne
mo
ze da se resi pomo
cu Teoreme Ostrogradskog. Uzrok je u tome sto funkcije P (x, y, z),
Q(x, y, z), R(x, y, z), P/x, Q/y, R/z, kao i cela podintegralna funkcija odgovaraju
ceg trojnog integrala nisu definisane u ta
cki (0, 0, 0), koja pripada prostornoj oblasti
ograni
cenoj sa S.
73.

ZZ
I=
x dydz + 2y dzdx + z dxdy ,

S
gde je S zatvorena povrs sastavljena od delova paraboloida

S1 :
2y 1 = 2 x2 + z 2 ,
S2 :
4 y = x2 + z 2
koji su unutar cilindricne povrsi

S3 :
x2 + z 2 = 1
i dela povrsi S3 izmedu S1 i S2 . Integracija se vrsi po spoljnoj strani povrsi

S.
Resenje. Paraboloidi S1 , S2 imaju yosu za osovinu, a cilindri
cna povrs S3 ima izvodnice paralelne yosi i kru
znicu u zxravni za direktrisu. Radi jednostavnosti, delove
ovih povrsi, koji formiraju povrs S, ozna
cimo isto sa S1 , S2 , S3 . Povrs S je cilindar sa
bazisima S1 , S2 i omota
cem S3 . Na strane delova koje odgovaraju spoljnoj strani cilindra
su postavljeni normalni vektori. Neka je D prostorna oblast ograni
cena sa S.
z
S3
1
S1
D zx
x
1
2
S2
D

POVRSINSKI
INTEGRALI
109
U integralu I je
P (x, y, z) = x , Q(x, y, z) = 2y , R(x, y, z) = z ,
pa je
P
Q
R
+
+
=4.
x
y
z
Uslovi Teoreme Ostrogradskog su ispunjeni i va
zi
ZZZ
I=4
dxdydz .
D
Projekcija oblasti D na zxravan (y = 0) je krug

x2 + z 2 1 .
Dzx :
Uvodenjem cilindri
cnih koordinata sa
z = r cos , x = r sin , y = y ,
za koje je |J| = r, oblast Dzx i povrsi S1 , S2 se preslikavaju u
Dzx
:
S1
0 r 1 , 0 2 ,
1
y = r2 + , S2 : y = 4 r2 ,
2
pa se oblast D preslikava u
D :
0 r 1 , 0 2 , r2 +
1
y 4 r2
2
i trojni integral postaje

ZZZ
I=4
r drddy = 4
r dr
0
d
0
4r 2
r 2 +1/2
dy = 4

7r 4r3 dr = 10 .
Povrs S se sastoji od delova sa razli

citom parametrizacijom, pa bi izra
cunavanje integrala I prelaskom na povrsinski I vrste zahtevalo resavanje bar
cetiri povrsinska umesto
jednog trojnog integrala. Preciznije, delove S1 i S2 treba projektovati na zxravan, a
deo S3 na xy ili yzravan, s tim sto S3 mora da se deli na dva bijektivna dela (3 , 4
iz Napomene 4.3.2). Prednost Teoreme Ostrogradskog je u ovom slu
caju o
cigledna (1 iz
Napomene 4.6.1).
Sli
cna je situacija i u Zadacima 67, 69.
74.

ZZ
bx2 dydz + ay 2 dzdx + abz 2 dxdy ,
I=
S
110

II deo
gde je S zatvorena povrs sastavljena od delova povrsi

x
S1 :
+z
y
b
+z
x
a
2
y
+z ,
b
S2 :
x y
+ +z =1
a
b
i a, b > 0. Integracija se vrsi po spoljnoj strani povrsi S.

Resenje. Za
P (x, y, z) = bx2 , Q(x, y, z) = ay 2 , R(x, y, z) = abz 2
je
P
Q
R
+
+
= 2(bx + ay + abz)
x
y
z
i primenom Teoreme Ostrogradskog sledi

ZZZ
(bx + ay + abz) dxdydz = 2ab
I=2
D
ZZZ

x
y
+ + z dxdydz ,
b
D a
gde je D prostorna oblast ograni

cena sa S.
Uvodimo smenu
x
y
x
y
+z , v = +z , w = + +z ,
a
b
a
b
u=
iz koje je
x = a(w v) , y = b(w u) , z = u + v w .
Sli
cno kao u Zadatku 38 odredujemo |J(u, v, w)| = ab. Povrsi S1 i S2 se transformisu u
S1 :
u2 + v 2 = w2 ,
S2 :
w=1.
U uvwsistemu je S1 konus, S2 ravan paralelna uvravni, a D oblast ograni

cena sa S1
i S2 . Za sve ta
cke iz D va
zi w 0. Uvodimo cilindri
cne koordinate sa
u = r cos , v = r sin , w = w
i dobijamo |J(r, , w)| = r i
S1 :
w=r ,
S2 :
w=1.
Projekcija oblasti D na uvravan je krug u2 + v 2 1, pa je nova oblast D opisana sa

D :
0 r 1 , 0 2 , r w 1 .
Za integral I se dobija
I = 2a2 b2
= 2a2 b2
ZZZ
Z
D
2
w dudvdw = 2a2 b2
Z
r dr
0
ZZZ
D
w dw = 2a2 b2
rw drddw
Z
0

1
r 1 r2 dr = a2 b2 .
2

POVRSINSKI
INTEGRALI
111
Da bi se integral I resavao kao povrsinski, mora da se rastavi na integrale po povrsima

S1 i S2 . Integral po povrsi S2 se lako resava jer je S2 ravan. Medutim, za resavanje
integrala po povrsi S1 je potrebno prethodno izvrsiti adekvatnu parametrizaciju povrsi,
uklju
cuju
ci i nala
zenje njene oblasti definisanosti, sto nije jednostavno s obzirom na neprepoznatljivost povrsi u xyzsistemu. Ako se tome pridoda i resavanje samog povrsinskog
integrala, ovaj postupak je toliko komplikovan da je neupotrebljiv.
75.

ZZ
I=
x z 2 dydz + y + x2 dzdx z + y 2 dxdy ,
gde je S zatvorena povrs

S:
2
2
x + y 2 + z 2 = a2 x2 + y 2 z 2
i a > 0. Integracija se vrsi po spoljnoj strani povrsi S.

Resenje. Kako je

P (x, y, z) = x z 2 , Q(x, y, z) = y + x2 , R(x, y, z) = z + y 2 ,
to je
Q
R
P
+
+
=1
x
y
z
i prema Teoremi Ostrogradskog

ZZZ
dxdydz ,
I=
D
gde je D prostorna oblast ograni

cena sa S.
Uvodenjem sfernih koordinata r, , , za koje je |J| = r2 cos , povrs S se preslikava u
r = a cos 2 .
S :
Povrs S je definisana za [/4, /4] i [0, 2]. Kako je ta

cka (0, 0, 0) S, tj.
(0, 0, 0) D, oblast D prelazi u
D :
.
0 r a cos 2 , 0 2 ,
4
4
Za integral I se dobija
ZZZ
I=
=
4 3
a
3
r cos drdd =
Z
0
/4
d
0
/4
cos d
/4
a cos 2
r2 dr
Z /4
p
4
cos cos 2 cos 2 d = a3
cos 1 2 sin2
1 2 sin2 d .
3
0

II deo
112
2 sin = sin t ,
2
2
za
koju je t = 0 kad je = 0 i t = /2 kad je = /4. Jos je 1 2 sin = cos t i
2 cos d = cos t dt. Koris
cenjem rezultata iz Zadatka 10, kona
cno je
4
I = a3
3 2
/2
1
cos4 t dt = a3 2 .
4 2
Komentar iz Zadatka 74 va
zi i u ovom slu
caju.
76.

ZZ
I=
S

,
3/2
x2 + y 2 + z 2
gde je S zatvorena povrs koja je spoljna granica dvostruko povezane prostorne oblasti, cija je unutrasnja granica sfera
x2 + y 2 + z 2 = 1 .
S1 :
Integracija se vrsi po spoljnoj strani povrsi S.

Resenje. Neka je D prostorna oblast ograni
cena sa S i S1 . Za stranu integracije sfere
S1 biramo njenu unutrasnju stranu. Na strane integracije povrsi S i S1 su postavljeni
normalni vektori.
S1
x
U integralu I je
P (x, y, z) =
R(x, y, z) =
x
x2
y2
+
z
3/2
z2
x2 + y 2 + z 2
, Q(x, y, z) =
y
x2
y2
+ z2
3/2 ,
3/2 ,
pa je

2x2 + y 2 + z 2 + x2 2y 2 + z 2 + x2 + y 2 2z 2
P
Q
R
+
+
=
=0.
x
y
z
x2 + y 2 + z 2

POVRSINSKI
INTEGRALI
113
Kako (0, 0, 0)
/ D, funkcije P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), P/x, Q/y, R/z su
neprekidne u oblasti D. Uslovi Teoreme 4.6.2 su ispunjeni i sledi
ZZ
ZZ
+
3/2
3/2
S+
S1
x2 + y 2 + z 2
x2 + y 2 + z 2
ZZZ
P
Q
R
=
+
+
dxdydz = 0 .
y
z
D x
Izostavljaju
ci podintegralni izraz, odavde je
ZZ
ZZ
I=
=
S+
ZZ
S1
+
S1
pri
cemu su sa S + i S1+ ozna
cene spoljne strane povrsi S i S1 , a sa S1 unutrasnja strana
povrsi S1 .
Neka je S1 = S2 S3 , gde je S2 deo za z 0, a S3 deo za z 0. Oba dela se projektuju
na xyravan (z = 0) u istu oblast
Dxy :
i imaju jedna
cine
S2,3 :
x2 + y 2 1
p
z = z2,3 (x, y) = 1 x2 y 2 .

pozitivnim delom zose, pa je
cos 2 = q
cos 3 = q
p2
1 + p22 + q22
p3
1+
p23
q32
, cos 2 = q
, cos 3 = q
q2
1 + p22 + q22
q3
1+
p23
q32
1
, cos 2 = q
;
1 + p22 + q22
1
, cos 3 = q
.
1 + p23 + q32
Jos je
z2
x
z2
y
= p
, q2 =
= p
;
x
y
1 x2 y 2
1 x2 y 2
z3
x
y
z3
p3 =
= p
= p
, q3 =
2
2
x
y
1x y
1 x2 y 2
p2 =
i va
zi
ZZ
ZZ
x cos 2 + y cos 2 + z cos 2
x cos 3 + y cos 3 + z cos 3
d
+
d
3/2
3/2
2
2
2
S2
S
x +y +z
x2 + y 2 + z 2
3
ZZ
ZZ
xp3 + yq3 z3 (x, y)
xp2 yq2 + z2 (x, y)
dxdy
+
=
3/2
3/2 dxdy
Dxy x2 + y 2 + z 2 (x, y)
Dxy x2 + y 2 + z 2 (x, y)
2
3
ZZ
dxdy
p
=2
.
1 x2 y 2
Dxy
I=
Uvodenjem polarnih koordinata u xyravni sledi
Dxy
:
0 r 1 , 0 2
114

II deo
i za integral I se dobija
Z
I=2
0
dr = 4 .
1 r2
Posto je povrs S proizvoljna, povrsinski integral ima istu vrednost I = 4 po svakoj

zatvorenoj povrsi za koju je (0, 0, 0) int S. Ukoliko (0, 0, 0)
/ S int S, prema Teoremi
Ostrogradskog je I = 0. Dakle, I ne zavisi od oblika povrsi S, ve
c samo od njenog polo
zaja
u prostoru, tj. od navedenog uslova.
77.

ZZ
(y + z) dydz + (z x) dzdx (x + y) dxdy
I=
,
x2 + y 2 + z 2
S
gde je S zatvorena povrs koja je spoljna granica dvostruko povezane prostorne oblasti, cija je unutrasnja granica zatvorena povrs S1 . Povrs S1 je
sastavljena od delova ravni
S2 :
z = 1 ,
S3 :
z=1
koji su unutar cilindricne povrsi

x2 + y 2 = 1
S4 :
i dela povrsi S4 izmedu ravni S2 i S3 . Integracija se vrsi po spoljnoj strani

povrsi S.
Resenje. Ravni S2 , S3 su paralelne xyravni, a cilindri
cna povrs S4 ima izvodnice
paralelne zosi i kru
znicu u xyravni za direktrisu. Radi jednostavnosti, delove ovih
povrsi, koji ulaze u sastav povrsi S1 , ozna
cimo isto sa S2 , S3 , S4 . Dakle, S1 je cilindar sa
bazisima S2 , S3 i omota
cem S4 . Za stranu integracije biramo unutrasnju stranu cilindra.
Normalni vektori su postavljeni na strane integracije povrsi S i S1 . Neka je D prostorna
oblast ograni
cena sa S i S1 .
1
D
S1
1
x
U integralu I je
P (x, y, z) =
y+z
zx
(x + y)
, Q(x, y, z) = 2
, R(x, y, z) = 2
,
x2 + y 2 + z 2
x + y2 + z2
x + y2 + z2

POVRSINSKI
INTEGRALI
115
pa je
P
Q
R
2x(y + z) 2y(z x) + 2z(x + y)
=0.
+
+
=
2
x
y
z
x2 + y 2 + z 2
Kako (0, 0, 0)
/ D, funkcije P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), P/x, Q/y, R/z su
neprekidne u oblasti D. Uslovi Teoreme 4.6.2 su ispunjeni i sledi
ZZ
x2 + y 2 + z 2
S+
ZZ
+
x2 + y 2 + z 2
S1
ZZZ
P
Q
R
=
+
+
dxdydz = 0 .
y
z
D x
Izostavljaju
ci podintegralni izraz, odavde je
ZZ
ZZ
I=
=
S+
ZZ
S1
+
S1
pri
cemu su sa S + i S1+ ozna
cene spoljne strane povrsi S i S1 , a sa S1 unutrasnja strana
povrsi S1 .
Neka je S4 = S5 S6 , gde je S5 deo za x 0, a S6 deo za x 0. Tada je S1 =
S2 S3 S5 S6 i
I = I2 + I3 + I5 + I6 .
Integrali I2 , I3 , I5 , I6 su povrsinski po povrsima S2 , S3 , S5 , S6 redom sa podintegralnim
izrazom kao u integralu I.
Povrsi S2 , S3 se bijektivno projektuju na xyravan (z = 0) u istu oblast
Dxy :
x2 + y 2 1
i imaju jedna
cine
S2,3 :
z = z2,3 (x, y) = 1 .
Jedini
cni normalni vektori na strane povrsi S2 , S3 , koje odgovaraju spoljnoj strani povrsi
S1 , su jedini
cni vektori sa zose
~k = (0, 0, 1) .
Zato je
cos 2 = 0 , cos 2 = 0 , cos 2 = 1 ; cos 3 = 0 , cos 3 = 0 , cos 3 = 1
i, zbog z22 = z32 = 1, va
zi
ZZ
(y + z) cos 2 + (z x) cos 2 (x + y) cos 2

d
x2 + y 2 + z 2
S2
ZZ
+
d
x2 + y 2 + z 2
S
ZZ 3
ZZ
x+y
x+y
=
dxdy
dxdy = 0 .
2
2
2
2
2
2
Dxy x + y + z2
Dxy x + y + z3
I2 + I3 =

II deo
116
Povrsi S5 , S6 se bijektivno projektuju na yzravan (x = 0) u istu oblast

Dyz :
1 y 1 , 1 z 1
i imaju jedna
cine
S5,6 :
x = x5,6 (y, z) =
p
1 y2 .

pozitivnim delom xose, pa je
cos 5 = q
cos 6 = q
1
1+
p25
q52
q62
1
1+
p26
, cos 5 = q
, cos 6 = q
p5
1+
p25
q52
q5
, cos 5 = q
;
1 + p25 + q52
q62
q6
, cos 6 = q
.
1 + p26 + q62
p6
1+
p26
Jos je
p5 =
x5
y
x5
x6
y
x6
= p
, q5 =
= 0 ; p6 =
= p
, q6 =
=0
y
z
y
z
1 y2
1 y2
i va
zi
ZZ

d
x2 + y 2 + z 2
ZZ
+
d
x2 + y 2 + z 2
S6
ZZ
y + z (z x5 )p5 + (x5 + y)q5
dydz
=
x25 + y 2 + z 2
Dyz
ZZ
(y + z) + (z x6 )p6 (x6 + y)q6
+
dydz
x26 + y 2 + z 2
Dyz
ZZ
Z 1
Z 1
y
z
yz
p
p
=2
dydz
=
2
dy
=0,

2
1 y2
1 y2
Dyz 1 + z 2
1
1 1 + z
I5 + I6 =
pri cemu je
S5
y
p
dy = 0 ,
1 y2
1
1
z
=0
1 + z2
zbog neparnosti podintegralnih funkcija i simetri

cnih segmenata integracije.
Posto je povrs S proizvoljna, povrsinski integral ima istu vrednost
I = I2 + I3 + I5 + I6 = 0
po svakoj zatvorenoj povrsi za koju je (0, 0, 0) int S. Ukoliko (0, 0, 0)
/ S int S, prema
Teoremi Ostrogradskog je takode I = 0. Za razliku od Zadatka 76, u ovom slu
caju I ne
zavisi ni od oblika povrsi S, ni od njenog polo
zaja u prostoru.

POVRSINSKI
INTEGRALI
117
Stokesova teorema
Ako je S prostorna povrs i L njena saglasno orijentisana kontura, tada je
I
P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz
Z Z cos
cos
cos
/x
/y
/z d .
=
S P (x, y, z) Q(x, y, z) R(x, y, z)

L
78.

I
y dx + x2 dy + z dz ,
I=
L

S1 :
x2 + y 2 = 2(x + y) ,
S2 :
z = x2 + y 2 .

cna sa izvodnicama paralelnim zosi, a S2 je paraboloid sa
zosom kao osovinom. Direktrisa povrsi S1 je istovremeno projekcija krive L na xyravan
Lxy :
(x 1)2 + (y 1)2 = 2 , z = 0 .
Slika za ovaj zadatak bi bila ista kao slika iz Zadatka 13 ako bi se umesto konusa uzeo
paraboloid. Neka je S deo paraboloida S2 ograni
cen sa L. Za zadatu orijentaciju krive L
saglasno je orijentisana strana povrsi S koja se vidi sa pozitivnog dela zose (Slika 1.2.25
i komentar uz nju).
U integralu I je
P (x, y, z) = y , Q(x, y, z) = x2 , R(x, y, z) = z ,
pa je

cos

/x

y

cos
/z = (2x 1) cos .
z
cos
/y
x2
Funkcije P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z) i njihovi odgovaraju

ci parcijalni izvodi su neprekidni na povrsi S. Uslovi Stokesove teoreme su ispunjeni i njenom primenom sledi
ZZ
I=
(2x 1) cos d .
S
118

II deo
Povrs S se bijektivno projektuje na xyravan (z = 0) u krug Dxy ograni

cen sa Lxy
(1 iz Napomene 4.3.2), a jedna
cina povrsi S je
z = z(x, y) = x2 + y 2 ;
S:
(x, y) Dxy .
Normalni vektor na stranu integracije povrsi S zaklapa ostar ugao sa pozitivnim delom
zose. Zato je
1
cos = p
1 + p2 + q 2
i integral I postaje dvojni
ZZ
I=
(2x 1) dxdy .
Dxy
Pomo
cu smene
x = 1 + r cos , y = 1 + r sin ,
za koju je |J| = r, oblast Dxy se preslikava u
Dxy
:
0r
2 , 0 2 ,
pa je dalje
Z
ZZ
I=
Z
Dxy
r(2r cos + 1) drd =
2 4
2
0

2r2 cos + r dr

2
cos + 1 d = 2 .
3
Koliko je direktno resavanje krivolinijskog integrala te

ze, ostavljamo
citaocu da se sam
uveri.
79.

I
I=
(y + z) dx + (z x) dy + (x + y) dz ,
L

S1 :
x2 + y 2 + z 2 = 4x ,
S2 :
x2 + y 2 = 2x
za z 0. Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je pozitivno orijentisana.

Resenje. Povrsi S1 , S2 , kriva L, deo S sfere S1 koji je ograni
cen sa L i odgovaraju
ca
slika su isti kao u Zadatku 70 za a = 1. Zadatoj orijentaciji krive L odgovara (saglasno je
orijentisana) strana povrsi S koja se vidi sa pozitivnog dela zose. To je strana na koju
je postavljen normalni vektor u Zadatku 70.
U integralu I je
P (x, y, z) = y + z , Q(x, y, z) = z x , R(x, y, z) = x + y ,

POVRSINSKI
INTEGRALI
pa je

cos

/x

y + z
cos
/y
zx
119

cos
/z = 2 cos .
x+y
Uslovi Stokesove teoreme su ispunjeni i sledi

ZZ
cos d .
I = 2
S
Koriste
ci
cinjenicu da se povrs S bijektivno projektuje na xyravan u krug Dxy , kao i
ostale rezultate iz Zadatka 70, za integral I se dobija
ZZ
I = 2
dxdy = 2d = 2 ,
Dxy
gde je d = R2 = povrsina kruga Dxy polupre

cnika R = 1.
80.

I
I=
y 2 dx x2 dy + z 2 dz ,
L

S:
x2 + y + z 2 = 1

Resenje. Isti integral je ve
c resen direktno u Zadatku 11. Sada ga resavamo primenom
Stokesove teoreme. Radi jednostavnosti, za deo povrsi S u I oktantu, koji je ograni
cen sa
L, koristimo istu oznaku S. Zadatoj orijentaciji krive L odgovara strana povrsi S koja se
vidi sa pozitivnih delova svih koordinatnih osa.
U integralu I je
P (x, y, z) = y 2 , Q(x, y, z) = x2 , R(x, y, z) = z 2 ,
pa je

cos

/x

y2
cos
/y
x2

cos
/z = 2(x + y) cos .
z2
Uslovi Stokesove teoreme su ispunjeni i sledi

ZZ
I = 2
(x + y) cos d .
S
Povrs S se bijektivno projektuje na sve koordinatne ravni (2 iz Napomene 4.3.2).

Biramo, npr., xyravan (z = 0). Koriste
ci rezultate iz Zadatka 11, utvrdujemo da je
projekcija oblast
Dxy : 0 x 1 , 0 y 1 x2 .
120

II deo
Normalni vektor na stranu integracije povrsi S zaklapa ostar ugao sa pozitivnim delom
zose i integral I postaje
ZZ
I = 2
Dxy
1 1
= 2
0
1
0
+ x x2 x3 +
1x2
dx
(x + y) dxdy = 2
(x + y) dy
0
1 4
31
x dx =
.
2
30
Na osnovu Zadatka 11 vidimo da je direktno resavanje krivolinijskog integrala te

ze jer
zahteva deobu krive L na tri dela.
81.

I
I = (y z) dx + (z x) dy + (x y) dz ,
L

S1 :
x2
y2
x y
+
= + ,
2
2
a
b
a
b
S2 :
x z
+ =1
a
c
za a, b, c > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je negativno orijentisana.

cna sa izvodnicama paralelnim zosi, a S2 je ravan paralelna yosi. Direktrisa povrsi S1 je i projekcija krive L na xyravan (3 iz Napomene 2.3.5),
a to je elipsa

a 2
b 2
x
y
2
2
Lxy :
a 2 + b 2 = 1 .
2
2
Neka je S deo ravni S2 ograni
cen sa L. Zadatoj orijentaciji krive L odgovara strana povrsi
S koja se vidi sa negativnog dela zose. Na ovu stranu je postavljen normalni vektor.
S2
S1
L
S
y
Kako je
P (x, y, z) = y z , Q(x, y, z) = z x , R(x, y, z) = x y ,

POVRSINSKI
INTEGRALI
to je

cos

/x

y z
121

cos
/z = 2(cos + cos + cos )
xy
cos
/y
zx
i primenom Stokesove teoreme sledi

ZZ
I = 2
(cos + cos + cos ) d .
S
Povrs S se bijektivno projektuje na xyravan (z = 0) u oblast Dxy ograni

cenu sa Lxy
(Napomena 4.3.1), a njena jedna
cina je
S:
z = z(x, y) = c
c
x;
a
(x, y) Dxy .
Normalni vektor na stranu integracije zaklapa tup ugao sa pozitivnim delom zose, pa
je
cos = p
p
1+
p2
, cos = p
q2
gde je
1+
p2
(p + q 1) dxdy = 2
Dxy
Uvode
ci smenu
x=
1
= 0 , cos = p
,
1 + p2 + q 2
q2
c
z
z
= , q=
=0.
x
a
y
p=
Integral I prelazi u dvojni
ZZ
I = 2
a+c
a
ZZ
dxdy .
Dxy
a
a
b
b
+ r cos , y = + r sin ,
2
2
2
2
za koju je |J| = abr/2, oblast Dxy se transformise u
Dxy
:
0 r 1 , 0 2
i dobija se
I=2
82.
a+c
a
ZZ
Dxy
ab
r drd = (a + c)b
2
d = (a + c)b .
r dr
0

I
I=
y 2 dx + z 2 dy + z 2 dz ,
L

S1 :
z = x2 + y 2 ,
S2 :
z = 2y .
122

II deo
Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je negativno orijentisana.

Resenje. Povrs S1 je paraboloid sa zosom kao osovinom, a S2 je ravan koja prolazi
kroz xosu i se
ce yzravan du
z prave z = 2y, x = 0. Ako je S deo ravni S2 ograni
cen sa
L, orijentaciji krive L odgovara strana povrsi S na koju je postavljen normalni vektor.
S1
S2
x
Nalazimo

cos

/x

y2
cos
/y
z2
i dobijamo

cos
/z = 2(z cos + y cos )
z2
ZZ
I = 2
(z cos + y cos ) d .
S
Eliminacijom z iz jedna
cina povrsi S1 i S2 sledi jedna
cina projekcije krive L na xy
ravan
Lxy : x2 + (y 1)2 = 1 , z = 0 ,
pa se S projektuje na krug Dxy ograni
cen sa Lxy . Jedna
cina povrsi S je
S:
z = z(x, y) = 2y ;
(x, y) Dxy .
Normalni vektor na stranu integracije zaklapa tup ugao sa pozitivnim delom zose.
Kako je p = z/x = 0, dalje je
ZZ
ZZ
y dxdy .
(2yp y) dxdy = 2
I = 2
Dxy
Dxy
Smenom
x = r cos , y = 1 + r sin ,
za koju je |J| = r, Dxy prelazi u
Dxy
:
i dobija se
0 r 1 ,
r dr
I=2
(1 + r sin ) d = 4
r dr = 2 .
0
Za povrs S mo
ze da se uzme i deo paraboloida S1 koji je ograni
cen sa L, ali je tada
odgovaraju
ci dvojni integral nesto te
zi za resavanje. Va
zi i generalno. Najjednostavniji
za resavanje su dvojni integrali koji se dobijaju izborom dela ravni za povrs integracije.

POVRSINSKI
INTEGRALI
123
Takode, povrs S se bijektivno projektuje i na zxravan (2 iz Napomene 4.3.2), bilo da je

S deo paraboloida S1 ili deo ravni S2 . Projekcija je oblast elipse, pa se i u ovom slu
caju
dvojni integral te
ze resava.
83.

I
I=
L

S1 :
x2 + y 2 + z 2 = 3a2 ,
S2 :
x2 + y 2 = 2az
za a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je pozitivno orijentisana.

Resenje. Sfera S1 i paraboloid S2 su isti, samo druga
cije ozna
ceni sa S3 , S4 , kao u
Zadatku 55. U istom zadatku je utvrdeno da sve ta
cke krive L imaju istu tre
cu koordinatu
z = a, sto zna
ci da L istovremeno pripada i ravni
S:
z=a.
U skladu sa zaklju
ckom iz Zadatka 82, za povrs S biramo deo ravni S3 ograni
cen sa L.
Orijentaciji krive L odgovara strana povrsi S koja se vidi sa pozitivnog dela zose.
Prema Zadatku 55, povrs S se projektuje na xyravan u krug Dxy polupre
cnika 2 a.
Jos, za S va
zi
p = q = 0 ; cos = cos = 0 , cos = 1 ,
pa se primenom Stokesove teoreme dobija
ZZ
ZZ
I=
S
84.
dxdy = ( 2 a)2 = 2a2 .
(cos + cos + cos ) d =

Dxy

I
I=
y dx + z dy + x dz ,
L

S1 :
x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
S2 :
x+y+z =0
za a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je negativno orijentisana.

Resenje. Povrs S1 je centralna sfera polupre
cnika a, dok je S2 ravan koja prolazi kroz
koordinatni po
cetak (0, 0, 0). Ravan S2 se
ce sferu S1 po kru
znici L polupre
cnika a. Ako
je S deo ravni S2 ograni
cen sa L, tada je S krug istog polupre
cnika. Orijentaciji krive L
124

II deo
odgovara strana kruga S koja se vidi sa negativnog dela zose. Normalan vektor na ovu
stranu je ozna
cen sa ~
n.
z
S2
S1
Primenom Stokesove teoreme sledi

ZZ
I=
(cos + cos + cos ) d .
S
Opsti oblik jedna

cine ravni je ([3], str. 268)
Ax + By + Cz + D = 0 ,
gde su A, B, C koordinate vektora ~
n1 normalnog na ravan.
U slu
caju ravni S2 , tj. dela
ravni S, je A = B = C = 1 i va
zi ~
n1 = (1, 1, 1), |~
n1 | = 3. Ako su 1 , 1 , 1 uglovi koje
~
n1 zaklapa s pozitivnim delovima koordinatnih osa, tada je
1
1
1
cos 1 = , cos 1 = , cos 1 = .
3
3
3
Kako je cos 1 > 0, 1 je ostar ugao. S druge strane, vektor ~
n zaklapa tup ugao sa
pozitivnim delom zose i takode je normalan na S. Dakle, ~
n i~
n1 su vektori suprotnog
smera, pa je
~
n = (1, 1, 1) , |~
n| =
Zato je
1
3 ; cos = cos = cos = .
3
ZZ
3
I=
3
d =
3s =
3 a2 ,
gde je s = R2 = a2 povrsina kruga S polupre

cnika R = a.
Projekcija kru
znice L na bilo koju od koordinatnih ravni je elipsa. Kako ose ovih
elipsi nisu paralelne koordinatnim osama, njihova parametrizacija je naporna jer zahteva
prethodnu rotaciju koordinatnog sistema ([5], str. 96). Zato se integral I tesko resava
direktno kao krivolinijski. Iz istog razloga je i projekciju kruga S na neku od koordinatnih
ravni tesko opisati, zbog
cega odgovaraju
ci povrsinski integral i nismo resavali prelaskom
na dvojni.
Povrsinski integral iz Zadatka 83 mo
ze analogno da se resi, bez prelaska na dvojni
integral. Medutim, u ovom slu
caju nema razlike izmedu povrsinskog i dvojnog integrala,
ZZ
ZZ
d =
S
dxdy ,
Dxy

POVRSINSKI
INTEGRALI
125
jer su krugovi S i Dxy istog polupre

cnika, pa su njihove povrsine jednake.
85.

I
I=
y 2 z 2 dx + z 2 x2 dy + x2 y 2 dz ,

S1 :
x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
S2 :
x+y+z =
3
a
2
za a > 0. Posmatrano sa pozitivnog dela zose, L je pozitivno orijentisana.

Resenje. Ako je S deo ravni S2 ograni
cen sa L, tada je S krug. Orijentaciji krive L
odgovara strana kruga S na koju je postavljen normalni vektor.
S2
L
y
S1
x
Analogno kao u Zadatku 84, utvrdujemo da je
1
cos = cos = cos = ,
3
pa primenom Stokesove teoreme sledi
ZZ

(y + z) cos + (x + z) cos + (x + y) cos d
ZSZ
ZZ
2
4
=
(2x + 2y + 2z) d =
(x + y + z) d .
3
3
S
S
I = 2
Kako je podintegralna funkcija x + y + z definisana na S S2 , to mora da va

zi
x+y+z =
pa je dalje
3
a,
2
ZZ
I = 2 3 a
d = 2 3 as ,
S
gde je s povrsina kruga S.

Polupre
cnik R kruga S nam nije poznat. Da bismo odredili R, prethodno uo
cavamo
slede
ce cinjenice. Prvo, normala na ravan S2 , koja prolazi kroz koordinatni po
cetak

II deo
126
(0, 0, 0), istovremeno prolazi i kroz centar kruga S. Drugo, normalno rastojanje proizvoljne
ta
cke (x0 , y0 , z0 ) od ravni Ax + By + Cz + D = 0 je ([3], str. 271)
=
|Ax0 + By0 + Cz0 + D|
.
A2 + B 2 + C 2
U slu
caju ravni S2 je A = B = C = 1, D = 3a/2, pa je normalno rastojanje ta
cke
(0, 0, 0) od S2
3

a
3
2
a.
=
=
2
3
Tre
ce, kru
znica L pripada centralnoj sferi S1 polupre
cnika a. Zato je rastojanje ta
cke
(0, 0, 0) od svih ta
caka sa L isto i iznosi a. Kona
cno, iz pravouglog trougla,
cija su temena
koordinatni po
cetak (0, 0, 0), centar kruga S i bilo koja ta
cka kru
znice L, sledi
2 + R2 = a2 , R2 = a2 2 = a2
Vrednost integrala I je
I=
3 2
1
1
a = a2 , s = R2 = a2 .
4
4
4
3 3
a .
2
Nezavisnost krivolinijskog integrala

od puta integracije
Ako je u prosto povezanoj prostornoj oblasti
P
Q P
R Q
R
=
,
=
,
=
,
y
x
z
x
z
y
tada je
Z
u(x, y, z) =
x0
P (x, y, z) dx +
Q(x0 , y, z) dy +
y0
R(x0 , y0 , z) dz + c ,
z0
c = u(x0 , y0 , z0 ) ;
Z
y
P (x, y, z) dx + Q(x, y, z) dy + R(x, y, z) dz = u(B) u(A) .
AB
86. Neka je D proizvoljna prosto povezana zatvorena oblast u xyravni

(z = 0), takva da (0, 0)
/ D i A(1, 1), B(2, 2) D. Takode, neka je
Z
(x y) dx + (x + y) dy
I=
L
x2 + y 2

POVRSINSKI
INTEGRALI
127
y
potpuni krivolinijski integral II vrste, u kome je L = AB D proizvoljna

kriva i R konstanta.
(1 ) Odrediti tako da integral I ne zavisi od puta integracije L.
(2 ) Izracunati integral I za nadenu vrednost .
Resenje. (1 ) Kako je
P (x, y) =
to je
xy
x2

y2
, Q(x, y) =
x+y
x2
+ y2
,
P
x2 y 2 2xy + 2y 2
Q
x2 + y 2 2xy 2x2
=
=
,
.
+1
+1
y
x
x2 + y 2
x2 + y 2
Funkcije P (x, y), Q(x, y), P/y, Q/x su neprekidne u oblasti D za svako R zbog
(0, 0)
/ D, pa je
Q
P
=
y
x
dovoljan uslov za nezavisnost krivolinijskog integrala I od puta integracije. Iz poslednje
jednakosti sledi

(1 ) x2 + y 2 = 0 ,
odakle je
=1.
(2 ) Prvo odredujemo potencijal u(x, y) prema formuli
Z x
Z y
u(x, y) =
P (x, y) dx +
Q(x0 , y) dy + c ,
x0
y0
biraju
ci konkretnu ta
cku (x0 , y0 ) = (0, 1) D.
Za = 1 je
x+y
xy
, Q(x, y) = 2
,
P (x, y) = 2
x + y2
x + y2
pa je Q(0, y) = 1/y i
Z
Z x
Z y
Z x
xy
x dx
1
dx
dy
+
c
=
dx
+
y
+ ln |y| + c
2
2
2
2
2
2
0 x +y
0 x +y
1 y
0 x +y

x=x

x x=x
1
1
x
arctan
= ln x2 + y 2
+ ln |y| + c = ln x2 + y 2 arctan + c ,
x=0
x=0
2
y
2
y
x
u(x, y) =
gde je c = u(x0 , y0 ) = u(0, 1).

Izra
cunavanjem
u(A) = u(1, 1) =
1
3
ln 2 arctan 1 + c , u(B) = u(2, 2) = ln 2 arctan 1 + c ,
2
2
za integral I se dobija
I = u(B) u(A) =
3
1
ln 2 ln 2 = ln 2 .
2
2
128
87.

II deo
Neka je
Z
i
f (x + y) 1 + 3x2 + y 2 dx + 1 + x2 + 3y 2 dy
I=
L
potpuni krivolinijski integral II vrste, u kome je L proizvoljna kriva iz xy

ravni (z = 0) i f (t) realna diferencijabilna funkcija takva da je f (1) = 4.
(1 ) Odrediti f (t) tako da integral I ne zavisi od puta integracije L.
(2 ) Odrediti potencijal u(x, y) ako je u(0, 0) = 0. Zatim izracunati intey
gral I ako je L = AB za A(1, 1), B(1, 1).

Resenje. (1 ) Za

P (x, y) = f (x + y) 1 + 3x2 + y 2 , Q(x, y) = f (x + y) 1 + x2 + 3y 2
nalazimo

Q
P
= f 0 (x + y) 1 + 3x2 + y 2 + 2yf (x + y) ,
= f 0 (x + y) 1 + x2 + 3y 2 + 2xf (x + y)
y
x
i izjedna
cavanjem parcijalnih izvoda

f 0 (x + y) 1 + 3x2 + y 2 + 2yf (x + y) = f 0 (x + y) 1 + x2 + 3y 2 + 2xf (x + y) .
Sredivanjem poslednje jednakosti sledi
(x + y)f 0 (x + y) f (x + y) = 0
i, smenom t = x + y,
tf 0 (t) f (t) = 0 ,
f 0 (t)
1
= .
f (t)
t
Integracijom dobijene jednakosti nalazimo ln |f | = ln |t| + k1 i f (t) = kt, gde je k =

exp(k1 ) proizvoljna integraciona konstanta. S obzirom na f (1) = k i uslov f (1) = 4 je
k = 4, pa je
f (t) = 4t .
Zbog neprekidnosti funkcija f (t) = 4t, f 0 (t) = 4 za svako t R i neprekidnosti funkcije
t = t(x, y) = x + y za svako (x, y) R2 , neprekidne su i funkcije P (x, y), Q(x, y), P/y,
Q/x za svako (x, y) R2 . Zato za oblast D, u kojoj integral I ne zavisi od puta
integracije, mo
ze da se uzme bilo koja prosto povezana zatvorena oblast u xyravni.
(2 ) Za f (t) = 4t je f (x + y) = 4(x + y) i

P (x, y) = 4(x + y) 1 + 3x2 + y 2 , Q(x, y) = 4(x + y) 1 + x2 + 3y 2 .
Biraju
ci (x0 , y0 ) = (0, 0), za potencijal se dobija
Z x
Z y
Q(0, y) dy + c
P (x, y) dx +
u(x, y) =
0
0
Z x
Z

=4
(x + y) 1 + 3x2 + y 2 dx + 4
0

y 1 + 3y 2 dy + c
= 4xy + 4xy 3 + 2x2 + 2x2 y 2 + 4x3 y + 3x4 + 2y 2 + 3y 4 + c

= (x + y)2 3x2 + 3y 2 2xy + 2 + c ,

POVRSINSKI
INTEGRALI
129
gde je c = u(0, 0). S obzirom na u(0, 0) = 0, sledi c = 0 i

u(x, y) = (x + y)2 3x2 + 3y 2 2xy + 2 .
Kako je
u(A) = u(1, 1) = 24 , u(B) = u(1, 1) = 24 ,
to je
I = u(B) u(A) = 0 .
88.

I
y dx + x dy
,
x2 + y 2
I=
L
gde je L proizvoljna pozitivno orijentisana kontura u xyravni (z = 0).

Resenje. Neka je D prosto povezana zatvorena oblast u xyravni, ograni
cena sa L i
takva da (0, 0)
/ D. Tada su funkcije
P (x, y) =
x2
Q
y 2 x2
y
x
P
=
=
, Q(x, y) = 2
,
2
2
2
+y
x +y
y
x
x2 + y 2
neprekidne u oblasti D, pa krivolinijski integral

Z
I1 =
AB
y dx + x dy
x2 + y 2
ne zavisi od puta integracije AB D. Kako je L kontura (zatvorena kriva), prema

Teoremi 4.8.1 sledi
I=0.
Pretpostavimo sada da je (0, 0) D. Funkcije P (x, y), Q(x, y), P/y, Q/x su
prekidne u ta
cki (0, 0), pa ne mo
ze da se govori o nezavisnosti krivolinijskog integrala I1
od puta integracije. Zato pribegavamo druga
cijem resavanju. Oko ta
cke (0, 0) opisujemo
proizvoljnu konturu L1 D, takvu da je L1 L = . Tada je L spoljna, a L1 unutrasnja
kontura dvostruko povezane oblasti D1 . Kako (0, 0)
/ D1 , mo
ze da se primeni postupak
i iskoristi zaklju
cak iz Zadatka 50, prema kome je
I = 2 .
S obzirom na Teoremu 4.8.1 i I 6= 0 u slu
caju (0, 0) D, integral I1 zavisi od puta
y
integracije. Do istog zaklju

cka se dolazi i bez Teoreme 4.8.1. Ako je L = AX1 B BX2 A,
y
ozna
cavaju
ci L1 = AX1 B, L2 = AX2 B i izostavljaju
ci podintegralni izraz, sledi
Z
I=
Z
y
AX1 B
Z
y
BX2 A
L1
= 2 ,
L2
= 2 +
L1
,
L2
130

II deo
pa je u opstem slu
caju
6=
L1
.
L2
89. Neka je D proizvoljna prosto povezana zatvorena prostorna oblast,

takva da je z > 0 za sve tacke (x, y, z) D. Izracunati potpuni krivolinijski
integral II vrste
Z
x dx + y dy + z dz
p
I=
,
x2 + y 2 + z 2
L
y
gde je L = AB D proizvoljna kriva, A S1 , B S2 ,

S1 :
x2 + y 2 + z 2 = a2 ,
S2 :
x2 + y 2 + z 2 = b2
i a, b > 0.
Resenje. Imaju
ci u vidu da (0, 0, 0)
/ D, funkcije
x
y
z
P (x, y, z) = p
, Q(x, y, z) = p
, R(x, y, z) = p
x2 + y 2 + z 2
x2 + y 2 + z 2
x2 + y 2 + z 2
i njihovi odgovaraju
ci parcijalni izvodi zadovoljavaju uslove Teoreme 4.8.3, pa u oblasti
D postoji potencijal u(x, y, z) i odreduje se prema formuli
Z z
Z y
Z x
R(x0 , y0 , z) dz + c .
Q(x0 , y, z) dy +
P (x, y, z) dx +
u(x, y, z) =
y0
x0
z0
Za (x0 , y0 , z0 ) = (0, 0, 1) se dobija

Z x
Z y
Z z
u(x, y, z) =
P (x, y, z) dx +
Q(0, y, z) dy +
R(0, 0, z) dz + c
0
1
Z0x
Z y
Z z
x
y
p
p
=
dx +
dy +
dz + c
x2 + y 2 + z 2
y2 + z2
0
0
1
p
= x 2 + y 2 + z 2 + c1 ,
gde je c = u(x0 , y0 , z0 ) = u(0, 0, 1) i c1 = c 1.
Kako je A(x1 , y1 , z1 ) S1 , B(x2 , y2 , z2 ) S2 , va
zi
x21 + y12 + z12 = a2 , x22 + y22 + z22 = b2 ,
pa je
I = u(B) U (A) =
90.
q
q
x22 + y22 + z22 + c1 x21 + y12 + z12 c1 = b a .

I
I=
f (x2 + y 2 + z 2 )(x dx + y dy + z dz) ,
L

POVRSINSKI
INTEGRALI
131
gde je L proizvoljna kontura i f (t) neprekidna realna funkcija sa neprekidnim

izvodom f 0 (t) za svako t R.
Resenje. Kako je

P (x, y, z) = xf x2 +y 2 +z 2 , Q(x, y, z) = yf x2 +y 2 +z 2 , R(x, y, z) = zf x2 +y 2 +z 2 ,
to je
P

P
Q
R
=
= 2xyf 0 x2 + y 2 + z 2 ,
=
= 2xzf 0 x2 + y 2 + z 2 ,
y
x
z
x

Q
R
=
= 2yzf 0 x2 + y 2 + z 2 .
z
y
Funkcije f (t), f 0 (t) i t = t(x, y, z) = x2 + y 2 + z 2 su neprekidne, pa su neprekidne funkcije

P (x, y, z), Q(x, y, z), R(x, y, z), kao i njihovi navedeni izvodi za svako (x, y, z) R3 . Ako
je D prosto povezana oblast, integral
Z
y

f x2 + y 2 + z 2 (x dx + y dy + z dz)
AB
ne zavisi od puta integracije AB D prema Teoremi 4.8.3. Budu

ci da je L zatvorena
kriva, prema Teoremi 4.8.1 tada je i
I=0.
PRILOG
Cesta
je pojava odredenih integrala oblika
Z /2
I=
sinm cosn d ,
0
gde je m, n = 0, 1, 2, 3, . . . . Takvi su, npr., integrali u Zadacima 31 i 34,

koje smo resavali transformacijom podintegralne funkcije. U slucaju velikih
brojeva m, n, ovakav nacin resavanja je izuzetno naporan. Resavanje je
neuporedivo jednostavnije pomocu beta i gama funkcije ([1], str. 404414),
pri cemu m, n 0 mogu da budu proizvoljni realni brojevi.
Beta funkcija ili Eulerov integral drugog reda je odredeni integral

Z
B(p, q) =
xp1 (1 x)q1 dx ,
gde su p, q > 0 realni brojevi. Ako su p, q prirodni brojevi, za beta funkciju

vazi
(p 1)! (q 1)!
B(p, q) =
.
(p + q 1)!
Gama funkcija ili Eulerov integral prvog reda je nesvojstveni integral
Z
(p) =
xp1 ex dx ,
gde je p > 0 realan broj. Za gama funkciju vazi:

1
= , (1) = 1 , (p + 1) = p (p)
2
i, ako je p prirodan broj,
(p) = (p 1)! .
133
134
PRILOG
Veza izmedu beta i gama funkcije iskazana je jednakoscu

B(p, q) =
(p) (q)
.
(p + q)
Resavanje integrala I upotrebom beta i gama funkcije ilustrujemo sa tri

primera.
Primer 1. Uvodenjem smena t = sin i x = t2 redom, integral iz
Zadatka 34,
Z /2
I=
sin5 cos5 d ,
0
postaje
Z
/2
I=
=
0
1
=
2
2
sin5 1 sin2 d(sin )
2
1
t5 1 t2 dt =
2
1
/2
sin5 cos4 d(sin ) =

1
x2 (1 x)2 dx
x31 (1 x)31 dx =
1 2! 2!
1
1
B(3, 3) =
=
.
2
2 5!
60
Umesto smene t = sin moze da se koristi smena t = cos . Ove dve

smene su ravnopravne.
Primer 2. Uvodenjem smena t = sin i x = t2 redom, integral
Z
/2
I=
sin4 cos4 d
postaje
Z
/2
I=
Z
4
sin cos d(sin ) =

0
3/2
1
t4 1 t2
dt =
2
=
0
1
2
Z
0
Z
0
/2
3/2
sin4 1 sin2
d(sin )
0
1
x3/2 (1 x)3/2 dx
5 5
1
5 5
1
2
2 .
x5/21 (1 x)5/21 dx = B ,
=
2
2 2
2
(5)
135
PRILOG
Sukcesivnom primenom osobine (p + 1) = p (p) izracunavamo
3
3 3
=
+1 =
2
2
2
2
3 1 1 3
3 1
=
+1 =
=
,
2
2
2 2
2
4
pa je
3 2
3
1 4
=
.
I=
2
4!
256
Primer 3. Uvodenjem smena t = cos i x = t2 redom, za integral

Z
/2
sin6 d
I=
0
se dobija
Z
/2
I=
Z
0
0
=
1
=
Kako je
1
2
Z
sin5 d(cos ) =
Z
0
1t
2 5/2
1
dt =
2
/2
5/2
1 cos2
d(cos )
0
1
x1/2 (1 x)5/2 dx
1 7
1 7
1
1
2
2 .
=
x1/21 (1 x)7/21 dx = B ,
2
2 2
2
(4)
7 5 3 1
15
=
=
,
2
2 2 2
8
to je
I=
5
.
32
CIP
,
517.3 ( 075.8 )
,
Integrali: krivolinijski, dvojni, trojni,
povrinski, Deo II: za studente tehnikih
Fakulteta / Lidija Stefanovi. 1. izd.
Ni: Studentski kulturni centar, 2009 ( Ni:
Petrograf ). VI, 135 str. : graf. prikazi; 25 cm
Tira 100
ISBN 9788677571542
)
COBISS.SRID 154627340

Integrali 2 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Integrali 2 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

dr Lidija Stefanovi

SKC Nis, 2009.

Bilo kakvo umnozavanje ove knjige nije dozvoljeno bez pisanog

Krivolinijski integrali po luku (I vrste) 1

Stokesova teorema 117

Krivolinijski integrali po luku (I vrste)

x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;

Izracunati duzinu dela krive L1 , koja je presek povrsi

izmedu tacaka O(0, 0, 0) i B(3, 0, 8).

Resenje. Neka je L = OB deo krive L1 i l du

i, prema uvedenoj smeni,

Izracunati duzinu dela krive L1 , koja je presek povrsi

izmedu tacaka O(0, 0, 0) i B(3, 3, 2).

Resenje. Neka je L = OB deo krive L1 ,

Izracunati duzinu krive (astroida)

x2/3 + y 2/3 = a2/3 , z = 0 ,

Da bismo odredili parametarske jedna

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

x0 () + y 0 () + z 0 () = 9a2 cos2 sin2

3a | cos sin | d = 12a

sin d(sin ) = 12a

Vrednosti parametra za deo krive L u I kvadrantu smo mogli da dobijemo kao u

Izracunati duzinu dela krive L1 , koja je presek povrsi

x2/3 + y 2/3 = a2/3 ,

z = a1/3 x2/3 + y 2/3 ,

Izracunati povrsinu dela cilindricne povrsi

koji se nalazi izmedu povrsi

pri cemu je a > 0.

Izracunati krivolinijski integral I vrste

gde je L kriva (lemniskata)

Dakle, kriva L se nalazi u xyravni (z = 0) iznad prave y = x i ispod prave y = x

sto je u skladu sa prethodnim zaklju

Objedinjene, ove jedna

i |y| = a| sin | cos 2,

Izracunati krivolinijski integral I vrste

x = a cos2 , y = a cos sin , z = 0 ;

Krivolinijski integrali po koordinatama (II vrste)

x = x(t) , y = y(t) , z = z(t) ;

P x(t), y(t), z(t) x0 (t) + Q x(t), y(t), z(t) y 0 (t)

+ R x(t), y(t), z(t) z 0 (t) dt .

Izracunati potpuni krivolinijski integral II vrste

S obzirom na orijentaciju od A ka B, parametar t se menja od t = 0 do t = 1.

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

Izracunati potpuni krivolinijski integral II vrste

gde je L deo kruznice

izmedu tacaka A(3, 3, 0) i B(3, 9, 0), orijentisan od tacke B ka tacki A.

je u xyravni (z = 0), sa centrom u ta

Kako je L1 pomerena kru

i dobijamo r = 3 2, kao i parametarske jedna

odakle je cos = 2/2, sin = 2/2, pa je = /4. Za ta

odakle je cos = 2/2, sin = 2/2 i = 3/4. Dakle, parametarske jedna

Izracunati potpuni krivolinijski integral II vrste

gde je L = L1 L2 , kriva L1 je deo kruznice

koji se nalazi van kruga ogranicenog kruznicom

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

Sukcesivnom primenom jednakosti

Izracunati potpuni krivolinijski integral II vrste

gde je kriva L presek povrsi

sa koordinatnim ravnima za x, y, z 0. Posmatrano sa pozitivnog dela

vidimo da je S paraboloid sa yosom kao osovinom, pomeren udesno za 1 du

INTEGRALI: KRIVOLINIJSKI, DVOJNI, TROJNI, POVRSINSKI;

orijentaciju njene projekcije na yzravan, a kriva L je orijentisana samo saglasno projekciji

Za zadatu orijentaciju krive L, izabrani parametri x, z i se menjaju od x = 1 do x = 0,