Predavanja 1 i 2.

1. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam rekombinacije naelektrisanja.

2. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam koliina naelektrisanja. Kog znaka su naelektrisanja
unutar ove koliine?
3. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam povrinska raspodela naelektrisanja. Koja je jedinica
za ovu veliinu.
4. Objasniti ukratko kako se odreuje ukupna koliina naelektrisanja, ako je poznato da je na telu
prisutna neravnomerna linijska raspodela naelektrisanja.
5. Ako je odreeno telo naelektrisano zapreminskom gustinom naelektrisanja , objasniti ukratko
kako se u najoptijem sluaju moe izraunati ukupna koliina naelektrisanja u tom telu?
6. Objasniti ukratko ta su izvori elektrinog polja.
7. Kako se naziva vektorska veliina koja kvantitativno opisuje elektrostatiko polje i u kojim
8. Za koliko se razlikuju intenziteti vektora jaine elektrinog polja u takama koje su na
rastojanjima rA i 2rA od takastog naelektrisanja Q?
9. Skicirati linije elektrinog polja usamljenog takastog negativnog naelektrisanja.
10. Skicirati linije elektrinog polja veoma dugakog, usamljenog, pozitivno naelektrisanog tapa.
Predavanja 3 i 4.
1. ta predstavlja pojam homogenog elektrinog polja.
2. Napisati kako se rauna rad elektrinih sila prilikom premetanja probnog naelektrisanja iz
jedne u drugu taku.
3. Po kojoj putanji je najpogodnije izraunati potencijal neke take? Da li potencijal zavisi od
oblika putanje po kojoj se rauna? Obrazloiti.
4. Kako glasi izraz za potencijal take u okolini takastog naelektrisanja? Od ega zavisi taj
potencijal?
5. Skicirati linije vektora jaine elektrinog polja dva takasta naelektrisanja istog znaka,
meusobno udaljena za ra.
6. Kako izgleda ekvipotencijalna povr, na izuzetno velikom rastojanju od naelektrisanog tela
proizvoljnog oblika?
7. Taka A se nalazi u vazduhu, na rastojanju a od takastog naelektrisanja Q = 10 nC, a taka B
na rastojanju a od take A. Odrediti rastojanje a, ako je napon izmeu taaka A i B, UAB = 2,25
kV. (o = 8,8510-12 F/m).
8. Kako se definie fluks vektora jaine elektrinog polja kroz otvorenu, a kako kroz zatvorenu
povr?
9. Koliko iznosi fluks vektora jaine elektrinog polja kroz zatovrenu povr, ako u njoj postoji ili
ako ne postoji naelektrisanje?
10. ta je neophodno da se unapred poznaje, kako bi se pojednostavila analitika primena
Gausovog zakona?
Predavanja 5.
1. Koliko iznosi intenzitet voktora jaine elektrinog polja unutar provodnika u elektrostatici?
2. Zato na povri provodnika ne postoji tangencijalna komponenta elektrinog polja, kada se on
nalazi u elektrostatikom polju? Obrazloite odgovor.

3. Koliko iznosi intenzitet vektroa jaine elektrinog polja, u okolini povri provodnika,
naelektrisanjog povrinskom gustinom naelektrisanja ?
4. Kako su rasporeena naelektrisanja na povri provodnika koji ima otre i oble delove?
Obrazloite odgovor.
5. ta predstavlja pojam elektrostatika indukcija?
6. Objasnite ukratko efekat Faradejevog kaveza.
7. Ako se takasto naelektrisanje Qo nalazi unutar nenaelektrisane sferne provodne ljuske, ali
pomereno van centra, blie ljusci, odredite i skicirajte raspodelu indukovanog naelektrisanja.
8. Zato se vrh gromobrana pravi u obliku zailjenog provodnika?
9. Na koji nain se proverava da li su dva kondezatora redno vezana? Skicirajte rednu vezu i
objasnite kako se odreuje ekvivalentna kapacitivnost.
10. Veza etiri kondenzatora iste kapacitivnosti C = 5 F, prikazana je na slici. Odrediti
ekvivalentnu kapacitivnost ove grupe.
C
C

Predavanja 6 i 7.
1. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam polarizacije dielektrika.
2. Objasnite ukratko kako se rauna povrinska gustina vezanih naelektrisanja. Objasniti pojedine
veliine koje uestvuju u izraunavanju.
3. Koliko puta, orijentaciono, elektrostatiko polje u nekoj supstanci moe da bude vee ili manje
od polja koje bi ista raspodela naelektrisanja stvarala u vakuumu?
4. Objasnite ukratko zato se u kondenzatorske strukture ubacuju dielektrici.
5. Za koliko se promeni kapacitivnost ploastog kondenzatora, kada se izmeu elektroda
dielektrik, relativne permitivnosti r = 3, zameni vazduhom?
6. Skicirati konfiguraciju za koju kaemo da vai uslov da su normalne komponente vektora
elektrinog pomeraja iste, na razdvojnoj povrini dva dielektrika.
7. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam elektrina vrstina dielektrika?
8. Koji uslov mora biti ispunjen da ne bi dolo do proboja dielektrika? Kako se naziva veliina
koja definie mogui proboj dielektrika?
9. Objasnite ukratko kada i gde dolazi do proboja dielektrika u sluaju kondenzatora u obliku
cilindra?
10. Izmeu obloga ploastog kondenzatora, povrina S = 1 m2, na nepoznatom rastojanju, nalazi se
dielektrik relativne permitivnosti r = 8. Kada se kondenzator prikljui na napon U = 1 kV,
energija sadrana u njemu iznosi We = 354 mJ. Odrediti nepoznato rastojanje izmeu obloga
kondenzatora. (o = 8,85.10 12 F/m).
Predavanja 8 i 9.
1. Objasniti ukratko ta predstavlja pojam elektrine struje?
2. Kako je definisan vektor gustine struje i kakva veza postoji izmeu njega i vektora jaine
elektrinog polja?

3. Koliki je fluks vektora gustine vremenski konstantne struje kroz proizvoljnu zatvorenu povr?
Kako se naziva taj iskaz? Navesti jedinice svih veliina iz tog izraza.
4. ta predstavlja pojam usaglaeni referentni smerovi napona i struje na otporiku.
5. Zbog ega sijalica mnogo ee pregoreva pri ukljuenju nego u toku rada? ta, na osnovu toga,
moe da se zakljui o temperaturnom koeficijentu materijala od koga je napravljeno vlakno
sijalice?
6. Kakva je razlika izmeu napona na krajevima realnog naponskog generatora i njegove i
elektromotorne sile?
7. Skicirati naine prikazivanja idealnih i realnih naponskih i strujnih generatora. Na koji nain
idealan i realan naponski generator mogu da se transformiu u ekvivalentne strujne generatore?
8. Objasniti ukratko kako se vre prebacivanje realnog naponskog u realan strujni generator. Koji
uslovi moraju da budu zadovoljeni?
Predavanja 10 i 11.
1. ta predstavlja vor, a ta grana u elektrinoj mrei?
2. Koliko jednaina je potrebno napisati po I, a koliko po drugom Kirhofovom zakonu, za
proizvoljnu elektirnu mreu sa n vorova i ng grana?
3. Objasnite ukratko kako se primenjuje metoda potencijala vorova u elektrinom kolu u kom se
nalazi jedan idealni naponski generator.
4. Objasnite ukratko kako se primenjuje metoda potencijala vorova u elektrinom kolu u kom se
nalaze dva idealna naponska generatora, koja su spojena u isti vor.
5. Objasniti ukratko ta predstavlja Tevenenova teorema?
6. Na koji nain se tretiraju naponski, a kako strujni generatori, pri izraunavanju unutranje
otpornosti Tevenenovog generatora?
7. ta znai kada se kae da je prijemnik prilagoen po snazi na generator i koja veliina, u tom
sluaju, ima maksimalnu vrednost?
8. Za osvetljavanje novogodinje jelke imamo na raspolaganju 20 sijalica, na kojima pie: 8V/300
mA. Odrediti nain vezivanja, otpornost i snagu otpornika, koji mora da se upotrebi, da bi cela
rasveta mogla da se prikljui na mreu napona U = 220 V.
Predavanja 12.
1.
2.
1.
3.
4.
5.
6.
7.

Objasnite ukratko koji tipovi greaka postoje u elektrinim merenjima.

Objasnite ukratko ta predstavlja sistematsk greka merenja. Zbog ega one nastaju?
Da li i kako moe da se definie relativna greka u postupku merenja elektrine struje?
Objasniti ukratko ta predstavlja pojam pozitivne sistematske greke. Da li ovaj tip greke
nastaje kod merenja napona ili merenja intenziteta elektrine struje?
Ako je vrednost optpornika anta tri puta manja od unutranje otpornosti ampermetra, za koliko
je mogue proiriti merni opseg instrumenta?
Pri kom uslovu ampermetar meri tanu vrednost elektrine struje? Kakva se greka javlja ako
ovaj uslov nije ispunjen?
Objasniti ukratko UI metodu za merenje malih vrednosti otpornosti.
Koji tip sistematske greke se javlja prilikom merenje velikih vrednosti otpornosti, primenom
UI metode?