VODI ZA BOLESNIKE NA ANTIKOAGULANTNOJ TERAPIJI

ta su antikoagulantni lekovi?
Farin, Sintrom, Pelentan, Syncoumar su lekovi koji se uzimaju oralno (na usta) sa ciljem spreavanja
zgruavanja krvi. Ove lekove treba uzimati tano kako je propisano, a njihov efekat redovno pratiti
odgovarajuim laboratorijskim analizama krvi.
Zato se koriste?
Ova terapija se prepisuje u stanjima kao to su venska tromboza, srani ili modani udar, poremeeji
sranog ritma, kao i bolesnicima sa ugraenim vetakim zaliscima. Prevelika doza ovih lekova moe
dovesti do ozbiljnog krvarenja, dok suvie mala doza nije dovoljna da sprei zgruavanje krvi.
Kako se prati efekat terapije?
Laboratorijskim pregledom krvi odreuju se vrednosti INR (International Normalized Ratio) i PT
(protrombinsko vreme), a na osnovu njih se procenjuje mogunost zgruavanja krvi, kao i sklonost
krvarenju.
Ukoliko ste na antikoagulantnoj terapiji, Va lekar e odrediti koje vrednosti INR-a su odgovarajue za
Vas, kao i koliko esto ete ih proveravati.
Uestalost kojom treba kontrolisati vrednosti INR-a, takoe e biti odreena od strane Vaeg lekara. U
poetku se vrednosti INR-a odreuju jednom nedeljno, a zatim jednom meseno, mada u nekim
sluajevima mogu biti potrebne i ee kontrole.
Kada treba uzimati antikoagulantni lek?
Ove lekove treba uzimati jednom dnevno, svakoga dana u isto vreme.
ta ako propustim uzimanje dnevne doze?
NE UZIMAJTE dupli dozu narednog dana! Nastavite sa uzimanjem redovne dnevne doze i
prekontroliite vrednosti INR-a prema savetu Vaeg lekara.
Gde treba ivati lek?
Lek uvajte na hladnom i suvom mestu (ne u kupatilu), van domaaja dece i ivotinja.
Koja su mogua neeljena dejstva?
Krvarenje je najee i najozbiljnije neeljeno dejstvo. Alergijske reakcije se mogu javiti, ali
retko. Ukoliko primetite bilo koji od sledeih simptoma, odmah se javite Vaem lekaru:Crvena ili
braon mokraa, krv u stolici ili crna stolica, povraanje ili iskaljavanje krvi, jaka glavobolja,
krvarenje desni ili iz nosa, izraena slabost, vrtoglavica, oteano disanje i bol u grudima, produeno
krvarenje nakon malih posekotina ( npr. pri brijanju),produeno i obimno menstrualno krvarenje,
modrice po telu, poplaveli vrhovi prstiju.
Da li mogu da uzimam alkoholna pia i da pijem kafu?
Umerene koliine (jedno pie dnevno) alkohola ne utie na efekat atikoagulantne terapije, dok vee
koliine treba izbegavati. Preporuujemo da prestanete da pijete kafu, a ukoliko to nije mogue,
ograniite njenu koliinu na jednu, izuzetno dve oljice na dan (ali bez ili sa manje eera).
Da li jo neto treba da znam? DA!
Drugi lekovi mogu da utiu na efekat antikoagulantne terapije. Recite svom lekaru ukoliko

bolujete od neke druge bolesti ili uzimate dodatnu terapiju, antibiotike, aspirin, acetaminofen, sedative,
oralne kontraceptive, hormansku terapiju ili vitamin K, obzirom da uzimanje ovih lekova moe da
utie na vrednosti INR-a.
Alternativni medicinski preparati mogu uticati na efekat antikoagulantne terapije. Recite svo
lekaru ukoliko uzimate neki od alternativnih medicinskih perparata. Neki od biljnih preparata, kao to
je ginko mogu pojaati dejsto antikoagulantnih lekova, dok koenzim Q moe smanjiti njihov efekat.
Promene u nainu ishrane mogu uticati na vrednosti PT / INR-a. Odreene vrste hrane, zeleno
povre (spana, zelena salata, brokoli ), zeleni aj, soja, digerica, sadre velike koliine vitamina K
koji ima znaajnu ulogu u zgruavanju krvi, te njihova upotreba u ishrani moe uticati na vrednosti
INR-a.
Sadraj vitamina K u ishrani treba odravati stalnim. Hranu koja sari velike koliine vitamina K
nije neophodno izbegavati, ve koristiti umereno, stalno u priblino istim koliinama.
Ishrana i antagonisti vitamina K
Dejstvo antagonista vitamina K umnogome zavisi od koliine vitamina K koji se unosi putem hrane,
budui da se vitamin K nalazi u mnogim namirnicima uobiajenim u naoj ishrani.
Povean unos vitamina K (bilo putem hrane ili suplemenata) dovodi do smanjenog dejstva leka, zbog
ega se poveava rizik za stvaranje krvnih ugruaka.
Nasuprot tome, premalo vitamina K u ishrani pojaava dejstvo leka, pa je vei rizik od krvarenja.
Dakle, treba
uskladiti dozu leka, unos vitamina K i individualne potrebe bolesnika. Redovne lekarske kontrole, uz
odreivanje protrombinskog vremena i INR-a u krvi, doprinose optimalnom individualnom doziranju
leka.
Uobiajena je zabluda da tokom terapije antagonistima vitamina K (a terapija je esto doivotna) treba
potpuno
iz ishrane eliminisati namirnice sa visokim sadrajem vitamina K. Naprotiv, pokazano je da kod
pacijenta
koji unose malo vitamina K i minimalna promena navika (npr. konzumiranje samo jedne porcije
zelenog lisnatog povra) dovodi do velikih promena u vrednostima protrombinskog vremena i
poveanog rizika od komplikacija (tromboze, krvarenja).
Takoe, treba uzeti u obzir da vitamin K, pored ogromnog znaaja za koagulaciju krvi, ima i druge
vane uloge u naem organizmu (neke od njih su dokazane, a neke se jo ispituju), kao to su:
prevencija osteoporoze, regulacija funkcije velikog broja enzima, regulacija nivoa eera u krvi i dr.
Dakle, ima vie razloga da se namirnice bogate vitaminom K ne eliminiu potpuno z ishrane tokom
terapije
sa lekovima iz grupe antagonista vitamina K.
Praktini saveti
Preporuuje se da unos vitamina K bude ujednaen na nedeljnom nivou.Nije neophodno da unos
svakog dana bude isti, ve da ukupni unos tokom jedne nedelje bude priblino isti iz nedelje u nedelju.
Preporuuje se osrednji unos vitamina K. Dakle, ne treba iz ishrane potpuno eliminisati namirnice
koje sadre puno vitamina K, ve ih treba konzumirati u umerenim koliinama.
Poeljno je dosledno konzumirati uobiajenu hranu. Potreban je oprez ako se na jelovniku pojavi
neka nova namirnica, s visokim sadrajem vitamina K (npr. mladi luk ili sarmice od zelja u prolee,
jesenji spana,
kelj tokom zime i sl.). Takva namirnica se moete konzumirati samo u maloj koliini, ili se pak moe
uneti
osrednja porcija, ali uz obavezno izostavljanje neke druge namirnice s visokim sadrajem vitamina K
tokom

te nedelje (npr. izostaviti te nedelje kupus, zelenu salatu ili pasulj, koji su inae redovno na jelovniku).
Najbolje je ne konzumirati alkoholna pia, ili ne vie od 12 pia.
Ne preporuuju se nagle i drastine promene u nainu ishrane (npr. iznenadno vegetarijanstvo,
makrobiotika
ishrana, hiperproteinske dijete i sl.).
Pre zapoinjanja bilo koje dijete, treba se konsultovati s lekarom, i to po mogustvu sa specijalistom
za
ishranu.
Ukoliko se pod nadzorom lekara zapone dijeta ili promena naina ishrane, analize INR-a treba raditi
ee nego obino.
Obavezno je konsultovati lekara pre primene bilo kojeg biljnog preparata, suplementa ili pomonog
lekovitog
sredstva.
Namirnice koje sadre velike koliine vitamina K
Zeleno lisnato povre:
spana
blitva
brokule- soja u zrnu
kelj
zeleni kupus
prokelj
mladi luk
kopriva
karfiol
tamnozelena salata
zelje
Neke mahunarke:
pasulj
soivo
Ostalo:
jetra
zeleni aj
hrana i napici kojima je dodat vit. K
mango