This is a digital copy of a book that was preserved for generations on library shelves before it was carefully scanned

by Google as part of a project

to make the worlds books discoverable online.
It has survived long enough for the copyright to expire and the book to enter the public domain. A public domain book is one that was never subject
to copyright or whose legal copyright term has expired. Whether a book is in the public domain may vary country to country. Public domain books
are our gateways to the past, representing a wealth of history, culture and knowledge thats often difficult to discover.
Marks, notations and other marginalia present in the original volume will appear in this file - a reminder of this books long journey from the
publisher to a library and finally to you.
Usage guidelines
Google is proud to partner with libraries to digitize public domain materials and make them widely accessible. Public domain books belong to the
public and we are merely their custodians. Nevertheless, this work is expensive, so in order to keep providing this resource, we have taken steps to
prevent abuse by commercial parties, including placing technical restrictions on automated querying.
We also ask that you:
+ Make non-commercial use of the files We designed Google Book Search for use by individuals, and we request that you use these files for
personal, non-commercial purposes.
+ Refrain from automated querying Do not send automated queries of any sort to Googles system: If you are conducting research on machine
translation, optical character recognition or other areas where access to a large amount of text is helpful, please contact us. We encourage the
use of public domain materials for these purposes and may be able to help.
+ Maintain attribution The Google watermark you see on each file is essential for informing people about this project and helping them find
additional materials through Google Book Search. Please do not remove it.
+ Keep it legal Whatever your use, remember that you are responsible for ensuring that what you are doing is legal. Do not assume that just
because we believe a book is in the public domain for users in the United States, that the work is also in the public domain for users in other
countries. Whether a book is still in copyright varies from country to country, and we cant offer guidance on whether any specific use of
any specific book is allowed. Please do not assume that a books appearance in Google Book Search means it can be used in any manner
anywhere in the world. Copyright infringement liability can be quite severe.
About Google Book Search
Googles mission is to organize the worlds information and to make it universally accessible and useful. Google Book Search helps readers
discover the worlds books while helping authors and publishers reach new audiences. You can search through the full text of this book on the web
at http://books.google.com/

GUIETLONU) GOSPODARU)

CARSKO-TURSKOMU MUIRU, SERASKERU OD CELE RU

MELINSKO-BOSANSKE VOJSKE, VITEZU RAZNIH TURSKIH
REDOVAH I CARSKO-RUSKOG SV. ANE PERVE KLASE.

U ZNAK DU WANJA

OVO DIJELO PONIZNO PRIKAZUJE

Svietli gospodaru!

Prie godinu danah u prvoj knjigi Bosanskog Prijatelja,

kadno Vi jo ni u Bosnu nebiaste doli, ja sam gojio nadu,
da e te Vi znati svladati bosansku bunu, kao to ste po pro
stranome carstvu druge svladali; s prvom knjigom, koju ste
dragovoljno od mene dostojali primiti, doo sam u poznanje s
Vaim svietlim gospodstvom, koje ja, koliko cienim, izkazati
nemogu.

Ove okolnosti, svietli gospodaru, prinudie me, da

ovu moju malo vriednu knjiicu, Vaoj svietlosti, usudih se

posvetiti i prikazati; i budu da Vam" je moja ista odluka
poznata, to se ufam, da mi neete zamierii i moje smionstvo
osuditi. Namiera i odluka moja nije druga, nego da se vi
teka vaa diela, prirodjena hrabrost i kriepost obielodane i
poznata budu izobraenomu svietu. Jeda li bi tko mogao pri
goriti, da tolika Vaa slavna diela, koja slavnomu narodu na
ponos a prostranomu turskomu carstvu na ast slue, ostanu
u tminama; da se s njima unuci nemogu diiti, i nje za iz
gled imavi, sliediti? doista, to bi za nae potomstvo nepre
gorljiva teta i kvar bio? Zar nije vriedno diela Vaa viteka
znati, koi rodjen od porodice junake, samim junatvom i krie
postju znadoste svladati i carske i svoje nepriatelje; to dobro
znadu carski odpadnici Sirianci, Drusi, Arnauti, Kurdi i naj
novie oholi Bonjaci, to e rei Vaa hrabrena desnica i vi
soki um. Za dvanaest godinah, to uviek caru sluite vierno,
sva Vaa junaka diela tko bi izbrojio, tko sve potanko izpiso?

Vau mudrost, s kojom bosansku bunu svladaste, dosta je

samo napomenuti; doista to je jedno osobito dielo, koje e u
poviestnici uviek znatno biti i ostati. Sva su ova velika i
prevelika vaa poduzeja bila, al je jo mnogo vee nae ufa
nje, koje u Vas polaemo, mnogo vea su ona diela, koja jo
nadamo se, da ete uiniti turskomu carstvu na korist, ne
sabljom toliko, koliko dobrim i mudrim zastupanjem kod vi
sokoga devleta, komu Vi najlanje nae biede moete prikazati,
i liek, koi e nam dati, naznaiti. To se mi od Vas nadamo,
da e te Vae slavodobitne pobiede nakititi s novim dielima
reformacie turskog carstva, da ete Vi institucie od cara svo
jim podlonicim date u ivot dovesti, i da e Vaim mudrim
nastojanjem tursko carstvo u predjanje cvatue stanje opet
doi; samo vas Bog svemogui na mnogo godinah poivio!

Ponizni sluga M. F. Jakac.

Franciskan bosanski.

-----ROGa

I. Slavodobitnica Omer-pai
.
.
II. Pozdrav Napredku od Ljubomira
.
III. Omer-paa i bosanski Turci I.
.
.
IV. Dravne uredbe. 1. Hattierif od Gjilhane, 2.
zakonik
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
kaznitelni
.

V. Pregled Turskog carstva u Europi

.
.
. .
V. ivotopis F. Nikole Ogramia posliednjegbosanskog biskupa
VI. Starine bosanske
.
.
.
.
.
VII. Knjievnost bosanska. B) Pisaoci koji su abecedom pisali
VI. Narodne piesme
.
..
.
.
.
. Narodne pripoviedke
.
.
.
.
.
. Narodne poslovice
.
.
.
.
.
XI. Narodne zagonetke
.
.
.
.
.
XII. Domai liekar
.
.
.
.
.
.

Strama.
1
25
33
.

39
50
74
78
83
91
171
178
190
194

SLAWINGITIKA
SVJETLOMU GOSPODARU

CARSKO-TURSKOMU MUIRU, SERASKERU OD CELE RUMELISKO

BOSANSKE VOJSKE, VITEZU RAZNIH TURSKIH RFDOVAH I CARSKO
RUSKOG SV. ANE PERVE KLASE.
PRIKAAZANA

MIESTO SVIUH KRISTJANA U BOSNI.

PRIGODOM

OD

1. R. JERA I LJUB NARA.

FRANCISKANAH BOSANSKIH.

Aligrmi al se zemlja trese,

Il' udara more o briegove?
Niti grmi, nit se zemlja trese,
Nit udara more o briegove,
Jeka stoji od istoka sunca :
Car oprema vojsku silovitu,
A pred vojskom Seraskera svoga
Omer-pau na glasu viteza.
Nakiti mu biela fermana,
Pa je Pai Sultan govorio:
Omer-pao, lalo moja prava!
Eto znade, da ti nekazujem:
Sva se zemlja meni pokorila,
I zapovied moju prifatila,
Nizam-dietcu meni poklonila;
A muh! sama Bosna na krajini,
na nezna za me gospodara,
Gospodara, Padiaha svoga.
Sve mi gazi biele fermane
Bonjaci se asi uinili,
Zulum ine, nemore se gore,
Jadnu raju kraju prijerae,
Sva mi ode u prosjake raja.
Pa kol'ko je u Bosni begovah,
Toliko je paah i vezirah,
Svaki svojoj zapovieda glavi,
Pa sve rade, to je njima drago,

Ja sve trpim, Bogu dovu dajem,

Evo ima i puno godinah,

"

Nebi li se pameti dozvali,

Pa i mene stariega znali?
Al' sve gore rade lude glave:
Sad su na me sablju podignuli,
Nekabule Tanzimata moga,
Nedadu mi dietcu u nizame.
Ve uje li lalo moja draga!
Eto tebi vojska ubojita,
U debama i topovi bojni,
Pa ti hajde na Bosnu ponosnu,
Ti e mojom Bosnom upraviti.
Liepu njima ti besiedu kai,
Ba od mene Cara gospodara:
Nek se prodju jogunluka svoga,
Nek sluaju mene gospodara,
Koji sam im i otac i majka,
Nut nee li harno posluati:
Razvi barjak, okreni topove,
Brani moga ama i devleta,
A meali ti askera moga
Pa mi svoje na ramenu glave,
Pofaltaj mi zulumare ljute,
Uzmi nizam od te Bosne klete.
Tako care pai govorio,
A u Pae pogovora nejma.
Mahom die silnu vojsku svoju,
Okrenu je uz Urumeliju,
Rumeliu ravnu prihodio,
I svu karnu zemlju Arbaniu,
Pa na Drinu vodu dolazio,
Vodu Drinu zdravo prehodio;
Omer-paa pod Sarajivo dojde,
Na Gorici pope adorove,
Sve Saraj vo vojskom oklopio,
Bujruldiu sitnu nainio,
Pa saziva bosanske glavare.

Najpred zove pae sve etiri:

erifu i pau Babia,

Tuzlu pau i Zvornika mlada,
A petoga mostarskog vezira,
Ali-pau od Stoca biela;
Pa zatiem svu ulemu redom,
Svu ulemu Bosne ejaleta,
I spahie carske beratlie.
Sva se sila u Saraj"vo zbila.
Omer-paa divan otvorio,
Pa na divan skupio Bonjake,
Ter potee turali fermana,
Ferman ui, naustmice kae:
ujete li Bosanska gospodo!
to vam kae care gospodare,
I bieli ferman iz devlela:
Sve vam prata jade jadovite,
I nevieru, koju uiniste,
Caru svomu i devletu sjajnu?
Sada hoe da ga posluate,
Da u nizam svoju dietcu date,
Pa da dvore cara gospodara
Kano dvore ostale krajine,
Sve krajine od Bagdata grada,
Od Bagdata i Cabenskih vratah, Pa do Drine vae vode hladne.
A vi ste se asi uinili,
- I svoega cara odmetnuli
Odmetnuli, jazuk vama bilo! .
Ve ujete l' pae i muftie,
I sve redom berati spahie!
Jeste l' muti Bogu velikomu?
I carevu bielu fermanu,
A i meni carskomu veilu ?
Poklon ine bosanski glavari
Poklon ine, crnu zemlju ljube:
Svi smo muti Bogu velikomu,
I carevu bielu fermanu,

A" i tebi paa gospodare,

I dat emo sve, to ferman kae
to je meram Caru estitomn. .
Omer-pai vrlo milo bilo
to rekoe bosanski glavari,
emluk ini pucaju topovi,
Reko bi se shori Sarajevo! .
Plau jadne bule po ardacih
I starice bike po budacih,
Gdie odoe dietica u nizame?
Kune svaka gospodara svoga,
Jer rekoe i obeae se,
Jadnu dieticu caru pokloniti,
Teak nizam na se navaliti,
I bez rane i bez mrtve glave.
Od tale se Paa podigao,
S sobom uze vojske niekoliko
Pa okrenu niz Krajinu tvrdu.
Kada Paa m. Krajinu sajde,
Krajinici dojdoe mu k ruci:
Prvi nizam njemu poklonie.
Pa se Paa u Sarajlivo vrata.
A kad bielu Saraj vu dojde,
Tu Bonjaka nijednoga nejma!...
Svi su oni viee uinili,
Jedan drugom vieru zaloili,
Da nedaju, to su obeali;
Pa utekli na svoje krajine,
Barut tui, olovo lievati,
I oruje opravljati bojno,
Pa na carsku udariti vojsku.
Malo vrieme, u dugo nebilo
Istom kliknu s Trebevia vila,
Omer-pau ona dovikuje:
Seraskere od vojske careve!
Zloga sio i kahvu popio,

 7.

Zar neuje tutanj sa tri strane ?

Eto na te tri silovne vojske:
Dvie vojske od Posavlja ravna,
A pred njom je paa Mahmudpaa
Od ehera Tuzle bogatoga.
Trea vojska kamena Mostara
A pred njome pain Kavazbaa;
Der na noge i na dobre konje,
Pa ujagmi tri bogaza ljuta:
Jedan bogaz na Vranduku tvrdu,
Drugi bogaz na krnu Konjicu,
Trei bogaz na Kladnju bielu,
Tude e ti doekat Bonjake,
Pa e njima zadat rane ljute.
Paa bielu posluao vilu,
Na tri strane razredio vojsku:
Jednu sprema ka krnu Konjicu,
I pred njome bega Skenderbega
Da uvaju skele i uprie,
Hercegovce da uzbija ljute.
Drugu sprema Kladnju bielomu
I pred njome pau Ibrahima
Da on uva druma k Sarajevu,
I uzbija Posavljake turke,
Avdi paa, da Sarajevo uva.
A on uzjah' hata vilenoga,
I podie svoje sokolove,
Pa okrenu niz Bosnu iroku
Da ujagmi Vranduk bogaz tvrdi,
Pa gdie sretne pau Tuzlanskoga,
I zemgile hole Posavljake

Da junaki mejdan podiele

Pa to komu donese krajina.
Dobra sriea u junaka bila,
Na Vranduku bogaz ujagmio
Karaule hitre namiestio.
Najpred posla svog aularagu.
Da ih miri Posavljake klete,

Da ih miri i sual uini,

Nek se projdu hala i belaja.
Malo no je vrieme povriemilo,
Dragi Boe! uda nevidjena,
Nevidjena ni pripovidjena!
Kad nalee od Posavlja osa,
Sto je Bog d6 na dubravi lista
I biela oko mora ala,
Toliko je podiglo se osah:
Vrvi kleto i staro i mlado,
Kano da e sudjen danak biti.
Asi bezim neudi se nitko,
Jer su bezi raju oglobili,
Pa imadu s im na cara poi,
Ve potriebnu baliluku kletu,
Pola tuga zar to ima druga?
Nek je vie u vojsci plaila .
Boso, tuno, a i goloterbo:
Na pleima torbu uprtilo
Braljenice komad prosenice
Pripasalo noe i kusture,
biesilo o ramenu are,
Njeto malo u tikvi baruta,
ini mu se dosta muhimata,
S iem moe gonit Seraskera,
Do Stambola, do careva grada.
Gdie padaju na konake ose,
Zulum ine, vlake biju bake,
Hoe meda, halvu i pekmeza,
Po bunitu fataju kokoi,
A po njivam bibe i kozlie,
Ali ose, naopako pose . . .
Kako su se grdo ponieli
Dok sretoe Caular-agu,
Nesluaju svita ni govora
Ni poruke carskog Seraskera,
Ve udrie kako na hajduka,
Na puke ga teke raznesoe

 9.
Jataganim izsjekoe tielo, Kad pod kamen Vranduk izidjoe
Zavlae se po planini gustoj,
P0 jarugam i po potocima,
Iz busiah vatru oborie,
Na straane cara estitoga;
Ala-banda zavre se kavga,
Arnauti hitra pieadia,
Zagrabie kru u planini,
Pa po gori razgone balie;
Konjanici i topovi bojni,
Naloie vatru na busie:
Sablja sieva, a krv se prolieva;
Bonjak vie jao moja majko!
A od majke tu pomoi nejma
Niti ga je tuda slala majka.
Netko vie prifatime drue,
A prifaija zao za gorega.
Okrenue Posavljaci ledja,
Ostavljaju urke i kauke,
Dobre konje i bojno oruje,
Istor da je iznieti glavu.
Tuzla pije u epu rakiu,
A kad taki dopadoe glasi
Od jada ga zabolila glava
Od emera i srdce i glava.
Pa pogleda niz polje iroko,
Al sve polje vojska pritisnula,
Silna vojska od Posavlja ravna,
Vojska bjei i neobzira se,
Konj do konja, pieac do pieaka,
Kako koji bolje skoit znade.
Kad ugleda paa sa pendera,
Mahom spade do konja debela,
Pa pobiee i druinu stie,
Pa okrenu na skelu Maglajsku.
Na Maglaju Bosnu prehodio,
Ratio se Ozrena planine,

 10
Svu no biei kroz planinu pustu.
Sve biea, neimade mira,
Jere krivac utoia nejma.
Bog pomoe Pai Seraskeru,
Tu Bonjake srete i pomete.
Pa odatle podie ordiu,
Prodje epe, Maglaj, i Dobuja,
U Drventu zdravo dohodio,
I tu drutvo svoje odmorio,
Istor njemu glasi dohodili,
Posavljaci Bosnu prebrodili,
U Vujaku zasiekli planinu,
I meteriz tvardi nainili.
Odmah paa na noge skoio
Silnu svoju vojsku razdvojio
Jednu alje izpod Vujaka,
Drugu vodi iznad Vujaka.
Ugledae Posavljaci Turci,
Oni misle, da paa pobiee,
Pa mamom se pomamie kleti,
Meteriza tvrda ostavie,
Na Podnovlje polje isturie.
A kad bili na to polje ravno,
Svoju vojsku paa zastavio.
Dvie silne sastae se vojske.
Dragi brate! nemila sastanka :
Sazivlju se brda i doline,
Od puakah i bojnih topovah,
Cika stoji konjah i junakah,
Zveka ljuta maah i gargiah,
Puca puka kako smriekovina,
Madji magla kako jugovina,
Krv junaka tee do koliena.
Teko onom tko je u Podnovlju !
Ni brat brata poznati nemoe,
Kako li e Nizam Posavljaka:
Izgiboe Posavljaci grdno.
Ljudi kau i vie hiljadah,

- 11.

Sve Podnovlje krvju natopie,

Gavranove mesa nahranie;
Bosna valja konje i junake,
I leove ni broja se nezna.
Nek se udi Sava i Dunavo,
I bieli grade Biograde,
to je Bosna doniela dara,
Nek spominje Posavljaka majka.
Odkada je Posavina ravna,
Ni je vie ljubah ucviljeno.
Ni junake krvi proliveno.
Tu se denjak sain uinio,
Ali sinu munja kroz planine,
Zemlja jei, nebu odgovara,
Jek dohodi od Kladnja biela,
Sve pucaju ibe i topovi,
A brane se carski vitezovi,
Punu, pobro, nediljicu danah;
A kad prodje danah nediljica,
Tekoj pustoj sili odolie
I junaki mejdan odrae,
Mlogo pustih kapah ostavie,
Kladanj bieli vatrom saegoe,
Mloge bae ive pofatae.
Omer-paa hladnu Bosnu predje,
Sve obadje Pasavske gradove,
Tuzlu-pau ufatio iva,
I ostale carske protivnike,
Odvede ih k ehru Sarajevu
U Saraj vu poveza prednjake,
I Babia Mustajpau mlada,
Ter ih spremi Caru estitomu.
Malo stali, pak odpoinuli
U Saraj vu gradu bielomu,
. Istor pue puka u planini
Na Borcima, povie Konjica,
Udarie Hercegovci ljuti,
Na junaka bega Skenderbega,

- 12

Ali po se u sto zlieh asah !

Beg Skenderbeg dobro doekao,
Sve na oganj i na vatru ivu,
-

Pa raztiera Hercegovce biesne,

I ufati ivih niekoliko,
Biele im savezuje ruke,
Pa ih spremi Seraskeru svomu,
A odatle podie druinu,
Okrenu je strimo niz planinu
Kamenomu eheru Mostaru ;
Na Mostaru pukoe topovi,
Pripukoe na Stocu bielu,
to mu s' grada Ali-paa daje,
Hogeldiu i dobro dolicu,
Al to junak haje i nehaje,
Ve s druinom dobro napreduje,
trom sabljom i desnicom rukom.
Bog mu dade, koi sreu dava,
Pa u Mostar kameni unidje,
U Mostaru talum udario,
Dobro dri na okupu vojsku.
A za njime i Serasker dodje,
Pa fataju bae po Mostaru,
Najprvoga Ali-pau silna,
I njegova svetrojicu sina,
Pa ostale Mostarske balie,
tono piju po mehani pivo,
Nesluaju gospodara,
Ni carskieh bielih fermanah.

Hej! aferim bee Skender bee!

- Od starinah viteko kolieno,
Bog ti dao na obadva svieta,
Kad ulovi pai Stoevia,
Ljutu guju, vraga golemoga.
Evo ima dvadeset godinah,
Pa i vie, kako ljudi kau,
Od kad mori raju sirotinju,
Teak porez na nju nameui,

i,

. 13
I harae, tono pravo nije,
to nemoe jadna podniet raja:
Ostavie rala bez volovah,
I torove bez stada ovacah.
Kiridie konje posmakoe,
Zatvorie trgovci duane,
Pobiegoe prieko svieta biela,
Naselie Posavinu ravnu,
Dalmaciu i zemlju Srbiu,
rnugoru a i Slavoniu,
Od njegova zuluma tekoga:
Od Boga mu, i od Cara teko!
Jer ucvili hiljade sirotah,
A uini i vie griehotah,
I ostavi carsku zemlju pustu,
Pa da u njoj kuka kukavica,
A nabraja tuna sirotica,
Sirotica bez kuita svoga,
I bez kruha i bez odjela,
Torbu nose po svietu prosei,
Od nemila pa i u nedraga,
to no nije liepo nikoliko,
Nit je drago Bogu gospodaru,
Ni naemu caru estitomu.
Bog mu dao, to je zasluio;
Nemilomu oko vrata bilo,
A nedrago u dvoru ljubio,
Dvor mu bio izza sinja mora,
Gdi no nejma sunca ni mieseca,
Mile majke ni ljubovce vierne,
Da mu tuga, neimade druga !
Boga fali paa Seraskeru,
I njegova vojska svakolika,
U Mostaru gradu kamenomu,
to su Bosnu trdib uinili,
Bosnu ravnu i Hercegovinu,
I junaki mejdan zadobili,
Pojagmili pae zulumare

 14 .

I muftie, to no krivo sude,

I kadie, to no mita trae
I ostale carske protivnike,
Pa da dobre odmore konjice,
I desnicu u miici ruku.
Ali nuto jada iz nenada!
Ciknu biela u oblaku vila,
Od Bihaa sa Krajine grada:
Hej! Krajino krvava haljino,
Neznalo se za tvoje dahie,
Ni za tvoje kule ni gradove,
ebe kune Lika i Krbava
I ja biela u oblaku vila,
Puno ti si caru dodijala,
Jadnoj raji zuluma zadala,
S' tebe vazda zapoima kavga,
U tebi su ognjeni zmajevi,
Asi bezi, biesni kapetani,
Hole glave, nee stariega,
Da su sebi pae i veziri,
To bi njima istor pravo bilo.
Nejma pae, da na Bosni bie,
S kojim nisu sefer zametnuli,
Carski barjak krvlju okaljali
Ime grdno sebi zadobili.
ujete li Turci Krajinici.
Eto ljetos vieru zadadoste, i
Tvrdu vieru, junaku besiedu,
Sve da ete posluh uiniti,
togod carski zaitu veili,
Nizam dati, Tanzimat primiti.
Pa mu sada saberi krajinu !?
Al' Boga vam, pa vieru zadajem,
Sve vas Car je nalet uinio:
Zaludu vam sila i ordia,
Zaludu vam ete i busie
Kad ste puku na Cara ponieli,
A na Cara svoga gospodara,

 15

Bog je njemu sablju poklonio,

I na zemlji vladu i upravu,
Bit nemoe vie glave uho,
Van u sama magareta kleta,
Pa i njega sva kori druina,
Samar nosi dovieka svoga ....
Krajinici, na zlo udarili!
Jer od mira kavgu sagradiste?
Ured e vam i Serasker doi,
Sve hajduke raztierat busie,
Sve pofatat vae poglavice,
Na vama e vatra izgoriti,
I vs carski hrum izkoliti, ...
A vi in'te, kako vama drago ...
Tako vila nabraja krajini
Nebi li je od zla odvratila
Na bolju je stazu navratila.
Mili Boe li na daru ti fala.
Dobra jesu tvoja odredjenja:
Koga hoe teko pokarati,
Njega pria ti zasliepi liepo ...
Krajinici vazda lude glave,
Dobra viea nikad nesluaju,
Svi se oni listom podigoe:
Digoe se bezi, alajbezi,
I spahie carske beratlie,
Hole age, bogati trgovci,
Svi teaci, ose odabrane.
Svaka kua po vojnika daje.
Viee ine u Bihau gradu,
Pa ordiu na troje dijele:
Jednu vodi Kedi Aliaga,
Od teaka uinio se aga!
Da uzima eher Banjaluku,
Da podie Banjaluke Turke.
Drugu vodi Kapi efendia,
Da uzima Jajce tvrda grada
Tretju vodi Regiji buljukbaa

Prama Lievnu bielomu gradu,

Da podie Lievinjane turke,
Da se diu, da Hercega brane.
Malo vrieme, za dugo nebilo,
Razvie se prteni barjaci,
Zakucae okorieli dulbasi,
Zapucae puke adjavice ;
Podie se malo i golemo.
Bro dolo k eher Banjaluci,
A jo bre tvrdi grad uzee,
I brez puke i brez krvi crne,
I jo Jajce na vodi Vrbasu,
Cieli prostor do vode Vrbasa.
Svi se Turci s njima sjedinie,
Porobie kue i duane,
Sve kristjansko oplienie imanje,
Jadna raja po umama biea,
Ter umire od edje i glada.
Koi nije pobjegnuti mogo,
njima akah dopadnuo,
Sad mu kuka sinja kukavica,
Spominjega sirotica ljuba.
Postavie nove muselime,
I kadie, da im pravo sude
Po koranu, njihovom itabu.
Glas dopade pai Mustaj-pai,
U Travniku gradu bielomu:
Krajinici, da su pobiesnili
Silovitu dovodili vojsku,
Tvrdo Jajce osvojili pria
I brez boja i brez krvi crne
Na prevari Jajakih Turakah
Poi kane u pohode k njemu,
Da pobiju dina dumanine,
Dumanine nizam Osmanlie,
Da podiu Travniklie mlade.
Kasno paa k Jajcu dohodio ;
Kada bio kamenome mostu,

 17.
Dvi se silne sastadoe vojske,
Tukoe se tri ciela sahta.
Pobjegoe krajinici Turci,
U grad tvrdi, te se zatvorie,
Haber dae ostaloj druini,
Da pohite gradu na pomoi.
Pala magla od neba do talah,
A kroz maglu nieto promoljuje,
Boe mio li tko bi ono bio ?
To je glavom na glasu vitee,
mer-paa, glava od askera,
Brzo stigo pod Jajce bielo,
Svoju vojsku razredjuje liepo :
Jednu alje Gjlhisaru ravnu
A pred njome pau Dervi-pau,
Da uzbije ljute krajinike,
Koji lete na pomo druini.
Drugu vojsku pod Jajcom ustavlja,
Tretju vodi bee Skender bee
Pram Glamou za prodrit k Bijau.
S

Orugla je povisoko brdo,

Kod Varcara, malenoga ehra
Tu se penju ode i imami,
Dovu ine krajinici Turci,
Ode ue, mujezini viu,
Da jim Bog da sreu na mejdanu,
Pa se kunu dinu i imanu,
Ruke diu, tvrdu vieru daju,
Da e svoga cara razcariti,
Sereskera na kolac nabiti,
rki nizam pod ma obrenuti,
Stari kanun na taht postaviti,
Sve spahiam potvrdit berate,
Uzdignuti age jenjiare,
Da uvaju sveteva koliena,
I da brane carstvo od Kaurah,
Stambol bieli, abu i Medinu:
Da je serbes Turcim turkovati,

 18

Sablju pasat, dobre konje jahat,

A suditi sa mehka iteta,
Nek vlah daje porez i vergie,
I harae i gjumruke teke,
Dimarine i jo serbestie,
Da se vlasi, neuine asi,
Pa gjaurim da neuzme maha,
Neka dvore kano i dosada,
Crnu zemlju i kaldrmu ljube
Kuda turski konji prohadjaju.
Sve je ovo gjaur-raja kriva
I njihovi papazi, fratrovi,
Oni cara na zlo nametnue,
Da obue Moskovske haljine
Da nas siee Musulmane Turke
I oblai u odielo crno. . . .
Valah! bilah! tako biti nee,
Dok nas tee jedan u Krajini,
Svi emo se kurbam uiniti,
A neemo tomu testim biti . . .
Skladno bratjo na din dumanina,
Tko je Turin, pa je viere tvrde,
Svaki e nas udrit na stotinu,
Bog e dati, pak e dobro biti.
Tako Turci viu i alhau.
Hitra pade pod Gjlhisar vojska,
Nizam vojska cara estitoga:
Krajinici jedva doekae,
Udarie ko mameni vuci,
Al ih iva vatra posipae
Od nizamah i topovah hojnih,
Kako koi napred primicae,
Onako se s glavom razstajae.
Tutnji zemlja, hore se planine
Ognjem gori bijelo Jezero,
Od crnoga praha i olova,
Sve na konjma grive pogorie,
Na junacim dobro odielo;

J., 197
"';
er

 19

Boj biae tri ciela sahta,

Krajinici mejdan izgubie
Ravno polje leih naloie
Plivu vodu leim zairie
Pobiegoe glavom bez obzira.
Carska vojska Jajce zauzela
Pofatali Jajake dahie,
Pokupili momke u nizame.
Omer-paa otvara hambare
Dieli ito poharanoj raji,
Novce daje, tetu izpravljuje
to su raji uinili Turci.
Od talen se paa podigao,
Brzo doo ravnoj Banjaluci,
Prepalo se malo i golemo,
Omer-pae i njegove vojske.
Pofatao biesne poglavice,
Pokupio momke u nizame,
Nametnuo tri hiljade kesah,
Da plaaju uinjena kvara,
Pa se krenu dolje ka Priedoru.
Krajinici mirovati nee:
Kod Kozarca pau doekae
S crnim prahom i tekim olovom,
Ali oni izginue ludo,
Glavom bjee na etiri strane.
Carska vojska sad se razljutila,
Popalila kue i dvorove,
Po Kozarcu i okolo njega;
Neka, brate, da im prosto bilo!
Kozarac je od hajdukah leglo.
Sretno paa do Pridora stie,
Pofatao Pridorske glavare,
Pa im vee ruke naopako.
Tude paa vojsku odmorio,
Pa se dalje bie uputio,
K Uni hladnoj brzo dohodio,
Popalio Krupu krovitu,
2-

 20

Pa namae razumne majstore

Da mu grade na Uni upriu.
Krajinici tud se sakupili
Zakopali tvrde meterize
Z puak biju, a topovim pale,
Pa nedadu blizu pristupiti.
Da su bile iz gorice vile
Ti bi reko i zakleo bi se,
Da tud nebi mosta sagradile i
Draga bratjo i mila druino!
Velika je srea u junaka
mer-pae, vesela mu majka 1
A jo vea vojnika vietina:
Tvrda mosta brzo sagradio,
Preko mosta Unu prelazio,
Potjerao kralinike klete.
U ta doba bee Skenderbee
Tvrdi Biha zauzeo bie,
Pa potiero i staro i mlado,
Nagonio jedan na drugoga.
Bili su se tri biela danka,
Carskoj sili tko e odolieti!?
Pobjegoe krajike gazie
Preko medje, u zemlju kraljevu.
Dok je svieta i junaka vieka,
Spominjat e nemirna krajina,
Gdie s nizamom mejdan dielie,
Svoje ruse pogubie glave.
Omer-paa vojsku razredio,
Po gradovim i tvrdim palankam,
Pa se zdravo ka Travniku vrati
Da uredi Bosnu na krajini
Pravdu dieli i Turcim i raji.
Sokolovi i gospodo draga!
Nije lazum dugo besiediti,
Lee Bosna i Hercegovina,
I Krajina podloi se tvrda,
U njoj siede carska sudit pravda

 21

A na bolje, u sto dobrih asah!

Neka idju u nizame momci
Neka slue cara i pravo je,
Nek eriat primi tanzimata,
Bog e dati, pak e dobro biti!
A to gusle najposlie kau:
Probudi se ucviljena Rajo!
Grozne suze tari od oiuh,
Slavu podaj Bogu velikomu
A na zemlji caru estitomu.
Siv sokole! pievaj plemenito
Na visoku drvu jablanovu,
Nek te uje sviet i Krajina,
Dokle arko okruuje sunce,
I ti podaj slavu i potenje,
.
Omer-pai carsku Seraskeru
Da mu Bog da, to eli od njega,
Duga vieka i ugodna zdravlja,
Dobru srieu i mejdan junaki,
Britkoj sablji i desnici ruci. . .
Mio bio u devletu sjajnu,
Pa siedio za vieka svoga,
Uz kolieno cara estitoga ! . . .
Njegovo e ime spominjati
Kud god projde, puci i narodi,
Dok je arka na nebu sunaca.
Zdrav nam bio i dugo ivio !!!

Iztomaenje
nekih rieih turskih, koje se u ovoj pjesmi nalaze.
Aferim, pravo, (bravo).
Aga, gospodar.
Alahkati, Boga zazivati.
Alaj-beg. vodja na bezim.
Asi, biesan translate.
Asiluk, biesnoa.
Balia, prosti turin.
Baliluk, colec.
Barjak, zastava.
Barjaktar, zastavnik.
Barut, pueni prah, tuenik.
Baa, jenjiar.
Beg, plemi vlastel.
Berat, carsko pismo kojim se daju zemlje.
Beratilia, koi ima taka pisma.
Bika, baba.
Bilah, bogami.
Bogaz, klanjac, tiesnac.
Buljuk, eta.
Buljuk baa, etnik.
Busia, zasieda.
Dahlia, v. baa.
Daulbas, mali bubanj.
Deplet, carski dvor, porta.
Din, vierozakon.
Dova, molitva.
Drum, cesta.
Duan, tacun.

 23

Dumanin, nepriatelj.
Debana, strielivo.
Denjak, boj.
Dumruk, carina.

ardak, gornji boj od kue

Caba, sv. grad Meka.
oso, turin sa sela.
Cupria, most.

Efendia, nauitelj pravah.

Ejalet, pokrajina.
Ferman, carski ukaz.
Gargia, koplje.
Gazia, junak.
Gjaur, neviernik.
Haber, glas.
Halca, jestbina od meda i brana.
Hat, misirski konj.
z delda, dobro dolica
Jagmiti, grabiti.
Jatagan, dugi no, Handar.
Jazuk, teta.
Imam, turski upnik.
Kabuliti, pristati na to.
Kadia, Sudac.
Kalderma, kamenitarac.
Kanun, zakon, uredba.
Karaula, straa, strabenica,
Kauk, al oko glave.
Karabasa, glava nad painskim momcim ka
vazima.
Karga, razpra.
Kiridila, to tovare goni za plau.
Konak, prenoaj.
Koran, tursko sveto pismo.
Kurban, krvavo posvetelite.
Lala, dvoranin carski.
Mehana, pivnica.

Mejdan, razboj.
Meram, po volji.
Meteriz, anac.
Muftia, nauitelj, doctor sententiarum juris.
uhimat, to je potrebito, provision.
zin, koi vie na munari.
uselim, sudac od policie.
Muti, podloan.
Nalet, proklet, prokunje.
Nizam, vojnik uredni soldat.
Oda, uitelj.
Ordia, vojska.
Padiah, car.
Paa, carski namiestnik.
Pender, prozor.
Raja, turski podlonik, kristjanin.
Rajet, slobodno.
Rakia, ganica.
Sain, umiereno.
Serbes, slobodno.
Spahia, desetinar.
Sul, suditi koga.
Sultan, turski car.
Sam, potenje.
emluk, veselje.
Serial, sud, procedura.
Tahit, stolica, prestolje.
Talum, vojniko viebanje.
Tanzimat, nova sudbena procedura, Ustav.
Terdib, pokorno, podlono.
Teslim, pridato.
Torba, strunjica.
Turali ferman, carski podpis, iliti naslov.

esti u ka

Napriedku
od
Ljubomira.

Sa visinah kroz guste oblake

Boja puka kad udara naglo,
Brez olova i bez tuenika
Drma zemljom brieg odvaljuje,
Lomi drvlje a mrvi kamenje . .
Nita nejma na svietu ivo,
Da se sebi poplaiti nee,
Jadni putnik kad s' u putu desi,
Jal' u gori oban kod ovacah,
Drhije, strepi, sihol prin guli,
U njemu se digerice tresu,
Kom' se godir primakne drvetu,
Jal' kamenu i peini stieni,
ini mu se, sve se histom hori . . .
Boga moli, u prsa se bije,
Al' u srcu nade neimade,
Da e doi svrha ikadare
Toj strahoti i srdbi Boijoj,
Da e igda svojoj kui doi.
Trista srcah da u njemu lei:

 26

Sve zaludu viera ti je moja;

Al kad malko vietar same krila,
Oblak pukne, nebo se ugleda,
Na sve strane razgolica sine,
Teka magla spane u doline,
Sva se narav ponovljena vidi,
Ba bi reko ; jako Bog sviet stvori,
Merki kamen bielji od mermera,
A travica ko more zeleno,
0 grmu se sitna rosa truni,
Kano vedar biser o gjerdanu,
Svaka ptica pieva i cvrkue,
Kua moe l' ko toj" pria mogla;
Evo oban udan i veseo,
I on k" ustma primie sviralu,
Mogul persti, jesul pisci zdravo,
Al' sve bolje negoje pria bilo,
Sladko pieva, Bogu blagodari,
Glas mu glui brda i doline,
Radostan je, gdi e k kui doi.
Nut promotri umu neumrli!
Kako vrieme okree sudbina,
Ko gjemiu mamena puina,
Nejma kleta asa stanovita
U sto godin" ljudskoga vieka . . . . .
Blaan oviek temeljan i stalan,
Koga jedna vazda misao vlada;
Waskoliki sviet da se srui,
Nee njegvoj straha zadat dui.
O I oviee negubi ufanja,
Ni ukakvoj tuzi ni peali,
Sve e stalnost pridobiti zlatna,
Uzterplivost, a i nastojanje . . . .
Kamo naih deset godinicah,
Sladak pobro i mojih i tvojie',
I ostalih, koji za rod znadu ;
ta radismo i kud tumarasmo,
Nevidiesmo dana napriednoga,

- 27
Da glas damo rodu ubogomu
I naemu tunom zavieaju ;
Al' nu danas, milom Bogu fala i
Kad mieseca dan osvanu Rujna,
Rujna zora ukaza nam lice,
I na nebu zasija zviezdica,
Dosta mala ama nevidjena
Pria nigda u naoj dravi,
Divno udo pria negledano.
Sviet blene, ter u nebo gleda,
Svatko svoju bacaniju kae,
Jedni vele dobro, ako Bogda;
Drugi, nije dobra ni vidielo.
Ima mlogo babah bajalicah,
Pa gataju u zeje brabonjke,"
Da e nastat berzo sudnji dani,
Pria straha bit e i zlamenjah:
Dieca diecu hoe poradjati:
Kokoi e utit nasadnice,
A kokotat jaja gospojina,
- A nee - se moi razabrati,
Tko je hrka tko li viera prava . .
Ui diecu baba starovierka:
Kad te tkogod iza tebe vikne,
Pljuni sinko! A neozivaj se . . . .
- uvaj kozah a vrzi orape
Pleti kotac, kakono t' i otac,
Kad ubije guju prisojkinju,
Nedii je po vie koliena,
er ne rasti u visinu vei !! . . . . .
Tako babe baju i gataju,
Krasni nauk svojoj dieci daju,
uvajui kuta i oega,
I u kutu starog sirinjaka.
Nietko uti a u zemlju gleda,
Boga moli i zaviete ini,
Da Bog dade sretnieg zemana,
U zemanu bolji" prorokah. --

 28
ta li bie ta zviezda mala?
Dosta mala, ali dobro sjajna,
Nit" ja zgledah niti razpitivah,
Nit" ta slutih, nit' komu poviedah,
Jer se o seb" jesam zabavio :
Logom leim na krevetu kletu,
Grozne liem suze niz obraze . . . .
(Pobratime! da ti jade kaem:
Jer ja nejmam majke ni ljubovce,
Ko bi moju oalio biedu
Griehota je tko e zamieriti
Evo juer u nedielju svetu,
Ba na malu nau Gospojinu,
ta e Bog dati volja Boija,
Brate Boju opravljaju slubu,
Otiskoh se u prolomu teku,
Gdieno gavran kosti nai nemoe,
Zar me Boja uzdra desnica,
A vile mi konja ujagmie, . . . .
Tu bi svoju usijao glavu,
Tud' bi meni sudjen sahat bio . . . . .
Osta glava na ramenu rusa Osta jedva u persie" dua,
Al' mi rana smrti odgovara . . .
Bog e dati, pa e dobro biti! . . .)
Istor meni pade knjiga biela,
Biela knjiga tvoja pobratime,
U povitku Priatelj knjiica,
edo mlado roda Bosanskoga,
Padem" na um, tono sviet b,
To je ona zviezda ukobljena,
Vas se meni sviet priporodi,
Usijae tri sunaca arka,
ini mi se nigda vie mraka,
Od dragosti bi se raztopio,
Od radosti bi i zapievao !
Ali neda rana prinemila
Kunem vilu Bogom posestrimu,

 29 -

Da obleti kolje po puini,

Od Zadvarja do Troje neboge,
Nebit" nala gdie Omira moga,
Domamila do dvora mojega,
Da razdrma strunu na guslama,
Pa zapieva to ikadar more,
A u zajam na vieru junaku,
Sve sabere na gudalo glase,

Pa nakiti kolo dievojako,

Neka kolo kree igru svaku,
A pripieva do tri fale nove:

Treja fala Te bi pobratime.

Sto je fala Caru estitomu,
A jer nije tko zanieka moe ih
Najprie Boji pa njegovi jesmo,
Svi od davna sluge i robovi,
Gle! kad robu vakat pievat dojde,
Kada arko on ugleda sunce,
Najede se hlieba bieloga,
A nakvasi vina rujenoga,
Veselo mu lice i grhoce,
Vesela mu i u domu majka,
Kako nee falit gospodara,
I onoga, koi prostost daje,
ke uze na tielu razkiva.
Bratjo moja i druino draga!
Evo liepo doekasmo doba,
A u zdravlju Cara estitoga,
Zviezda granu, sunce e izii
I oban e za slobodu znati,
Dumanu e srce ogreznuti,
6 u kalu ploa oparana,
d pakosti i nenavidosti.
Samo valja nieto pritrpiti,
Vrieme gradi kule niz Kotare,

- 30 -

Vrieme gradi, vrieme razvaljuje,

to je fala dobru Prijatelju,
Eto tamo u zemlji Ilirskoj,
Stoji junak k jablan visoki,
Jal' u moru stiena stanovita,
Ni bura ga privalit nemoe,
Ni valovi oskvrnuti ljuti,
ednak stoji vieku do vieka . . . .
Dosta tudjih utieio majkih.
I taj junak vesela mu ljuba,
Zelena mu gora oko dvora,
A u gori slavulj ptica slavna,
Ptie lee, pieva glasovito,
U kraj svieta milinje se uje.
Tamo hiti staro i nejako,
Tkogod slovi jezikom junakim,
Ter se udi, divno pripovieda,
Odkud ptica tako mila glasa,
Odkud junak, rodila ga majka,
Da je tako svakomere mio,
Dobrom svojiem vas sviet pridobio,
Rekao bi ga nebesa su dala,
A nije ga odnijala nama.
Hej! vitee slovinsko kolieno,
Bog ti dao, to u njeg" elio,
Evo tvojom ljubavju, tedrotom,
I nae se vatre iskra kae,
Nepogibe nae nastojanje,
I nas tvoja obradova ptica . . .
togod pelah zar u svietu ima,
Ti si dobra njima zar matica;
togod cvietja raste u poljima,
Svakog trga zar tvoja desnica i
Ah! neven ti nigda nevehnuo
Tvoja fala nigda nemanjkala !!
to je fala Tebi pobratime,
A jer nije, ako borja znade,
Al' te mlogo ni kitit nemogu,

 31.

Tvoju slavu doniet e godine,

Pola posla prav poetak svri,
Od tebe je osnov i poetak,
Ako koja dika rodu bude.
Radi pobro neizdaji sriee,
Eto sriea na ruku ti siela,
Kano soko u dobra junaka,
to sam kadar izdati te neu,
Kunem ti se i vieru zadajem,
Van nemila smrtca uzkine me,
Ako uzme fala stvoritelju,
A ti reci: pokojna ti dua!
Da neduljim vie lakardie,
Da neinim zabuna druini,
Ruka drhije, pero izmie se,
Znoj niz elo kano kia pada,
Rana misao i duu pometa, . . . . .
Ve pozdravljam Bratju naokolo,
Nek s" izza sna vienjega probude,
Neka svaki u pomoi bude,
Kako komu sriea je doniela,
Stoer vri bez konjah nemoe,
Ni rieka te' bez potoiah . . .
Skladna bratja selo naselie,
Oko sebe skupljaju jahrane;
A neskladna i rezselie se.
Sve zazivam iz planine vile,
Tebe ljubim Ljubolirko moja !
Lati seko Prijatelj knjiicu,
Kano svoje edo u krioce,
Umivaj je gjulsiom vodicom,
A nakiti utiem nevehnom
Dragoljubom a i miloduhom,
I katmerom cvietom plemenitim,
Izdigni je nebu pod oblake,
Ter je nosi na gospodske ruke,
Gdiegod ima drutva slovinskoga,
Pa se holi a i ponosi se

- 32 -

A jer nee mila posestrimo.

- Doisto je udo i golemo,
Da bez rose moe cvasti cvietje,
Bez torovah i dobrih volovah,
Bez orala i dobra teaka,
Po kotaru i kamenu ljutu . . . .
Neudi se, neznana delio !
Svaka ptica svom se divi glasu,
Ponosi se gizdavo dievoje,
Bielim grlom i rumenim licem,
Hrabar vojnik na kalpaku prjem
I ja smiem, to imam, s oniem ! . . . . .
Zdravo rode na sve svieta strane.

Omer-Paa
i
Bosanski Turci.

Bosna zemlja Slavjanska a pokrajina turskog carstva sa

tri strane Austrianskom zemljom okruena, lei na kraju tur
skih pokrajinah, izmedju riekah: Ibra, Drine, Une, Save i mora
jadarskoga, prostrana 1063 D z. m. brojei preko 1,100.000
stanovnikah; stanovnici ovi jesu dvostrukog zakona, mahume
danskog i kristjanskog; ovi posliednji na broju su dvostruko
vei, al neimajui nikakvih pravah, slue im kao robovi. Bosna
niekad imala je voje neodvisne gospodare, kralje i bane, al
budu da je srednjeg vieka kako po svoj Europi, tako i u Bosni,
zavladao feudalizam, po komu zemaljska gospoda plemii
obogatie se. Kad je car turski Mehmed II. osvojivi Carigrad
i protegnuvi medje svog carstva do rieke Drine i Ibra, s ne
brojenom vojskom u sred Bosne doo, bosanska gospoda ni
najmanje nisu se smela ni poplaila, zato nije udo, da je car
za 8 danah vie od 70 tvrdjavah uzeo, i svom Bosnom za
kratko vrieme zavladao, jerbo je car ovoj gospodi osigurao
njihova imanja i posiedovanja, ako predju na Muhamedanski
zakon.

Oni su preli i zato gospodstvo zadrali nad svom

Bosnom sve do dananjega dana.

3

 348
Plodne i bogate zemlje po Bosni podiele

oni izmedju

sebe, krstjanim nita neostavivi, njih svojim kmetim i robo

vim uinivi, da im zemlju rade i obradjuju.

Svaki bosanski

beg i spahia bio je vlastiti svoj gospodar, njemu nikakva vlast

nije mogla suditi; ubiti, obiesiti oli posiei krstjanina, ne samo
je imo vlast svaki kapetan, nego i bezi i spahie.

Danjka i

poreza nikakva plaali nisu, ve samo u vrieme rata ili su na

vojsku.

Po dignutju Jenjiarah, kad Turci stanu carstvo svoje

uredjivati i na kalup Europejski dogoniti, najee opirali su

se Bosanski Turci ovoj reformi, po kojoj oni gube onu sa
mostalnost, koja njih tako silovite, bogate i drzovite injae.
Vie od 25 godinah imade, kako se oni sabljom brane od ove
njima nepovoljne reforme (Tanzimata).

Od malog dieteta do

siedog starca u popretu valjajueg se ose, od najbogatieg

bega, pa do prostog bale sve je to protivno novim uredbama,
sve to mrzi na cara, njegove inovnike i u obe na sve
Osmanlie, oni oito i obenito govore, da njihov car, ministri,
pae i serasker, svi Moskovi, Raci, Vlasi, Kauri i Dindumani
jesu, da je turski zakon svagdie propo, samo da se je u Bosni
ist uzdrao; al kako nebi, kad su Osmanlie staro tursko
odielo ostavili, te vlake pantalune na se navukli, nebriju glave,
ve se ko kauri iaju!? Dobro promotrivi, bosanski Turci
nisu nikakvog zakona!! oni baaluk dre za zakon.

Kakav

je to zakon, koi psa vie cieni, nego jednokrvnog brata, svoga

sugradjanina krstjanina!? Ovaki njihov nauk budu, da je
za materialnu korist za njih vrlo probitaan bio, nije se
uditi, da su ga se stalno drali i iz petnih ilah branili.
Turski devlet nastojo je, da Bosnu jednom ve uredi i novim
reformam Bonjake privikne, i premda ih je silom oruja uviek
savlado, to ih nikad podloio nije! koliko troka, kolikoli krvi
carstvo stajae nepokorna Bosna sve do dananjeg dana, a
bez ikakve koristi, koi je tomu uzrok? evo ga u kratko.
Gospoda bosanska razdielila su se u dvie stranke, u carske
protivnike i carske priatelje.

Ove dvie stranke samo na oi

gled bile su medju sobom zavadjene, a potajno tiesno sjedinjene

prva stranka fatala se je gvozdenog oruja, a posliednja, kad
prva nebi uspiela, zlatnog i srebrenog. Veziri, koji su u
Bosnu dolazili, bivi ljudi nevieti, lakomi i za vladanje ne

 35

sposobni, uzeli bi sebi za savietnike bosanske pae, koji bi

s njima, kud bi hotieli okretali. Bosanske pae, ufativi carske
ljude za damar (bilo), da im je drago srebro i zlato, to su oni
u njihova prostrana krila vrieama sipali, a to im je prislasno
bilo, jer svog nebi davali; zakupili bi muselimluke, pak od
sirotinje raje, nakupi i sebi i veziru.

Po ovakomu nainu

bezvlastija . kristjani su od godine u godinu sve vema pro

padali tako, da im drugo nije ostajalo, ve izseljivat se u druge
drave i ostavljati plodne zemlje natopljene krvju, znojem
i suzama svojih otacah! Kad su stvari u Bosni najzaple
tenie bile, i kada Bonjaci mislie, da ista nebesa za njih su
se zauzela, te ih brane od nizama, jerbo u Kraini carska voj
ska od kratelja bi pomorena, a vezir Tahir-paa umre, onda
im se dogodi, emu se nisu nadali. Kad se je miera zloah
bosanskih Turakah izpunila, tad pravda svoj pravac zauzme.
Bog svemogui takne carsko srce, te nam slavnog viteza i
junaka poalje Omer-pau.

Budu da sam vie putah imo

sreu i milost s ovim junakom obiti, to mislim, nee biti

suvino njegov kratki ivotopis ovdie priobiti.

Omer-paa:

Mihalj Latas, rodio se je godine 1806. na 24. studenoga u

hrvatskoj granici, u miestu Ogulinu, od roditeljah gerko
slavenske viere.

Otac

njegov rodom iz Plakog, a stari

nom iz Bosne, bio je najprie Ibrajter u Graacu na tromedji,

gdie je mladi Mihalj najpria poetne uionice polazio, vrlo
mlad, budu da je udarljiv i nemiran bio, to su ga roditelji,
da ih kod kue nesmeta u kolu slali. - Poslie otac u Ogulinu
postane nadporunikom (oberlieutenant) kod graditeljstva, i Mihalj
dodje u kolu u Ogulin, a kasnie u Gospiu dovri vojnike
znanosti.

U kolama uviek je prednjaio, osobito u liepopi

sanju i risanju odlikovao se je, i kolsku nagradu drugim

preoteo. U Gospiu postane kadetom i kod kapetana Kneia
ininirom, sluio je na putu, koi se je tada preko Velebita gradio,
kasnie kao kadet i ininir ode u Zadar. Dok je on u Zadru
bio, otca njegovog nesriea postigne, jednu veer igrajui se
s niekakvim popom zaigra 100 for. sr. iz vojnike kase, i zato
bude s asti svrgnuti plae lien. Mihalj sad morao je hraniti iz
svoje male plae ostariele roditelje i jednu sestru; istina da je
jo dva brata imo, ali ovi nisu bili kod kue, ve na vojnikoj
3-

 36.
slubi.

Na svaki nain mislio si je on, kako e svoju srieu

poboljati, to u Austri za ono vrieme nije lasno bilo, osobito

kad mu je otac tako nesrietan bio, a drugi se za svoga samo
zauzima; odlui dakle u drugome carstvu bolju srieu traiti,
koju i nadje u Turskoj.

Godine 1828. iz Zadra preko Knina

predje na Grabu u Bosnu, odanle pak dodje u Banjaluku, i

smiesti se kod Sovite Boia.

Boi htio ga je voditi u Travnik

i tamo ga preporuiti, da dobie kod vezira kakvu slubu; no

videi Latas zlo stanje u Bosni, omrzne mu u njoj stajati,
zato sliedee godine 1829. u pramalieje ode u Vidin, i gosto
ljubivo primi ga tamonji vezir Huseinpaa; kod njega ostane
pet godinah, uei njegovu dietcu talianski, a on se opet naui
turski i arapski.

Kasnie godine 1834. ode u Carigrad, te u

ministarskoj kancelarii odsieka vojnikog bude pisarom, od pisara

sve na vee asti penjo se je; godine 1838, kad je nariso
plan od Carigrada i velikom veziru poklonio, uini ga obersta
rom; sliedee godine podje s vojskom u Siriu protiva Ibrahim
pai kod sela Bektaja; s malim oddieljenjem porazi tako ne
priatelje, da je sliedila predaja tvrdog grada Ake i konac
vladanja egipskog u Siri; za tu slavodobitnu bitku postane
General-Majorom, i obdaren bude zlatnim u brilantima nianom.
Poslie ove bitke bude opremljen na Druse, koji su vie go
dinah ugnjetavali katolike Maronite na Libanu, te potue i ove
krvoloke Druse kod Agjera, za koje primi od cara sablju u
brilantima. Godine 1845. pobune se Arnauti pod vodjom Gju
lekom, nehtiei davati vojnikah ni primiti novih uredbah; zato
dodje vojska na njih, brojea 26.000 pod seraskerom Ruid
paom.

Arnauti bili su se zatvorili u tvrdi grad Prizren,

serasker bojo se je na njih udariti, zato opremi Omer-pau

sa 6,000, da razvidi silu i mo arnautsku, smieli i kojim e
putem udariti na Arnaute. Omer-paa, dok je doo pod Priz
ren, zametne boj, i trei dan poalje kljue od grada Ruid
pai, a Gjuleku i druge mnoge buntovnike poglavice ive
ufali. Nenadana ova i slavodobitna bitka probudi u Seraskeru
veliku mrnju protiva Omer-pai, i tui ga u Carigradu, da
je vrlo krvolono i nemilosrdno postupo sa predobivenim
musulmanim, car se povierova i Omer-pai za ovu pobiedu
poalje samo sablju poastnu u brilantima.

Omer-paa neza

37

dovoljan s ovim odlikovanjem, jer se je nadao, da e mui

rom postati, zaie plau i odpust od vojnike slube, to mu
i dopuste. U miru ivio je u Carigradu 8 miesecih, u koje
doba pobune se Kurdi, na koje, koi je god paa io, vratjao
bi se, razbijen, niti bi mogo opremiti posao snjima. Car po
zove na novo u slubu Omer-pau i poalje ga na Kurde. Za
miesec danah bio je s Kurdim gotov, njihovog vojvodu Beb
derhama s drugim poglavicam ive ufati, vojsku im razbije i
Kurde carskoj vlasti podloi, zato od cara na novo bude po
milovan, postane muirom i dobie zlatni nian u brilantima.
Kada pria tri godine ruska vojska unidje u Podunavske kne
evine Moldaviu i Vlaku, turski devlet nadje za potrebno i
tursku vojsku tamo poslati, koju podloi Omer-pai i ovi na
stani se u Bukuretu.

Bavei se on u Bukuretu, tako mudro

i pametno znao se je vladati, da je vlaki narod znao za ko

rist turske vlade predobiti, a medjutim s druge strane i s Ru
sima tako se je vladao, da je dvor Petrogradski zadovoljan
bio, i car ruski obdari ga redom s. Ane prve klase, a u isto
doba od svog cara zlatni nian (Orden) Imtias primi.
Dok je on u Bukuretu bio, znatne je zasluge uinio
Austri.

General magjarsko-poljski Bem, uinio so je bio go

spodarom u Erdelju, Ruse uzbio i generala austrianskog Puch

nera u Tursku protiero.

Bem je piso Omer-pai, da dade

pomo Magjarima i da prodje s vojskom turskom u Bukovinu,

i u znak priateljstva posla mu zlatne ostruge (mamuz). mer
paa odpiso mu je: da on Bema nikad za togod vie nemoe
drati, nego to je sada (t. j. buntovnik). Mamuze da njemu
nisu dole, da ih gleda kod onoga, po komu ih je poslo, a
da su mu i dole, nebi ih primio.

Pisma ova po smrti Be

movoj, rahmetli Murat-pae, kod njega nala su se.

Puchne

- revoj vojsci, koja je bila bez proviziona u tudjoj zemlji za 15

danah svu je hranu bezplatno davo, i jo u gotovom novcu
500,000 groah, i to bez znanja svoga devleta, koi mu je
poslie to odobrio i pohvalio ga) Kako pria spomenu, dok su sve
*) Za udo je, da dopisnik iz Sarajeva usudjuje se stranstveno pisati
i tvrditi u Reichszeitungu, da Omer-paa nepriateljski misli na
prama Austri i da joj nije priatelj. Ako meni nevieruje, neka pita
svakog iz Austrie putnika, koi je doo do njega, kako Omer-paa

pokrajine turskog carstva vojnike i nove uredbe primile, silom

Omer-painog oruja nadvladane, jo je Bosna na stranu revala,
tko je dakle drugi mogo podloiti ohole Bonjake, pae, be
gove i spahie, nego oni, koi u carstvu turskomu u vojnikoj
vietini, razboritosti i junatvom najprvo miesto zauzima !?
a to je Omer-paa, koi bude uinjen zapoviedajuim genera
lom od sve vojske u europejskoj Turskoj, razdieljene u dva
korpsa. Kao i dakle carski punomonik dodje u Bosuu sa
- 15,000 vojske, i za godinu danah svu Bosnu, s Hercegovinom
podloi, vojnike pokupi, spahiluke oduzme, nove uredbe pro
glasi, koje on sve bi za dva mieseca svrio, da ga nisu carski
ljudi smetali, kojim su dukati dragi, a Omer-pai na kriepost
mrzki.

O svemu ovomu pisat emo drugi put.

Omer-paa

jest, malo veeg od sricdnjeg stasa, tankoviast, dugih obrazah,

golema ela, crnomanjast, ozbiljno-junakog pogleda, nosi bradu
omalenu, koja je progruana.

K njemu kako bogati tako i

siromani imade slobodan pristup, i sasvakim se rado razgo

vara, a s priateljim zna se aliti; ima dobru uspomenu od stva
rih proastih, i rado se o njima razgovara, um bistar i brzo
okretan u najtiesnim

okolnostima, u ratu je vrlo slobodan,

sam obiaje pucati i na nepriatelje nasrtati; nadvladanim ne

priateljem ukazuje se otar, al na molbu brzo se skloni i
smiluje; jezike govori: ilirski, turski, arapski, niemaki, talian
ski i francezki, gotovo sve poslove po sebi oprema, zato vie
vremena u pisanju i itanju provodi pria podne, a po podne
idje obino u lov. Imo je za enu odpria jednu Turkinju, pot
lam Grkinju, od koje ima jedno ensko diete od 8 godinah.
U Bukuretu oenio se je s jednom Niemkinjom in Erdelja
Simonis zvanom, s kojom ima jedno ensko diete. Jo je do
bavio k sebi svog sestria, koi se sad zove Tefik-beg i ui
nio ga je majorom.
(Dalje sliedit e drugi put).

misli o Austri, i kako austrianske putnike svesrdno i dragovoljno

prima, njihove poslove oprema; jednog tergovca iz Karlovca poz
najem , komu je on molbenicu iz vie tabakah sastojeu za Cari
grad sam iz niemakoga u turski jezik preveo i poslo u Carigrad.

IV,

Deravne uredbe.

Ja sam bio obeao u I. svezku B. P. da u priobivati

movie deravne i zemaljske naredbe, nadajui se po svladanoj
buni u Bosni mlogim i znatnim promienama; ali toga do sad
neima, ol ako imaju kakve nove zemaljske uredbe, to su meni
nepoznate.

Lani proglaena je zapovied vezirska od haraah,

a ove godine o snoenju gospodarah zemaljskih sa svojim

kmetima, ali budu da ove zapoviedi jo nisu stalne, niti se u
dvie nahie jednako obdruju, a drugo nisu nove, ve jo pod
Tahirpaom uvedene, zato ih sada nepriobujem. Temelj
reforme turskog carstva jest poznati hatierif od Gjul-hane i
po njemu izaavi kazniteljni zakonik (codex criminalis). Zato
sada za prviput priobujemo nji; najvie iz tog uzroka, to su
kod nas u Bosni malo poznati, a jo manje obslueni.

1. Hattierif od Gjil-hane.
Izdan mieseca abana 26. god. 1258. t. j. stud. 3. g. 1839
Svaki zna, da su u prva vremena carevine otmanske
slavne zapoviedi Korana i zakoni carevine bili pravilo svagda
tovano.

Po tom je rasla carevina u sili i veliini, i svi pod

lonici, bez izjaja, dostigoe najviji stupaj blagostojanja.

Od

150 godinah biae mnoina sluajah i raliitih uzrokah kriva,

da se je prestalo po svetoj knjizi zakonah i od tuda izviruih
prepisah vladati se, i niegdanja snaga i niegdanje blagostanje

 40

obratie se u slabost i sirotinju, drava bo zaista gubi svu

stalnost, ako prestane zakone svoje drati.
Ovima se razmiljanjima duh Na neprestano zanima, i
od onog dana, kojega smo stupili na prestol, obuze Nas jedino
misao o obenom blagu, o poboljanju stanja Naih pokraji
nah i olakanju narodah.

Razabirajui geografsko stanje po

krajinah otomanskih, plodnost zemlje, sposobnost stanovnikah,

uvierismo se, da, ako se budemo potrudili, vrstna sriedstva
iznai, uspieh, kojega se pomoju bojom nadamo dostignuti,
za niekoliko godinah stei se moe.

Tako dakle uzdajui se

u pomo Vinjega, oslonjajui se na molbu proroka naega,

drimo za dobro, na to teiti, da pokrajinam, otomansku ca
revinu ineim, novimi ustanovljenjima blagodat dobroga uprav
ljanja pribavimo.
Ustanovljenja ova moraju osobito na tri toke upravljena
biti, ove su; 1) jamstva, koja Naim podajnikom savrenu
sigurnost ivota, potenja i imanja daju; 2) uredan nain, da
nak porezivati i uzimati; 3) isto tako uredan nain vojake
uzimati, i za vrieme njihove slube.
I zaista, nisu li ivot i potenje najcienie blago u svietu?
Koi e se oviek, ma koliko mrzio na izdajstvo, uzdrati
moi, da k njemu nepribiegne i s njime vladanju i zemlji ne
kodi, ako mu je ivot i potenje u pogibeli? Naprotiv pako,
ako u tom obziru svu ima sigurnost, nee nikad put viernosti
ostaviti, i sve to radi, bit e vladanju i bratji na korist.
Ako neima sigurnosti u obziru imanja, nitko se nemakne
na glas vladaoca i domovine; nitko se nebrine za napriedak
dravnvga bogatstva, budui da ima dosta svojih vlastitih; a
naprotiv ako gradjan svoje ma kakvo imanje pouzdano posie
duje, osea, pun zaganosti za svoje poslove, kojih krug
raziriti trai, da tako i krug svoga uitka razprostran,
kako se u serdcu njegovom ljubav k caru i domovini i pri
vrenost k ovoj svaki dan povekava. Ta su utjenja za njega
izvor najslavnih dielah.
Sto se tie urednog i stalnog opredieljenja poreza, veoma
je vano, da se predmet taj ustanovi; jerbo

drava, koja za

obranu svoje zemlje primorana je mnogo troiti, nemoe novce

za vojsku i druge potrebe nune inae nabaviti, neg po dan

cih, kojih uzima od svojih podajnikah.

Prem da su, hvala

Bogu, podajnici Nai od niekog vremena oproteni od bia

monopolah, koji su nepravo drani bili za izvor dohodka,
obstoji opet jo jednako jedan dosadni obiaj, koi samo ne
sretne posliedice inati moe, to jest obiaj, pod imenom Ilizam
(godinja arenda) poznatih koncesiah, koje se prodati mogu.
Pri ovom je gradjansko i financialno upravljanje kojega miesta
samovoljstvu jednog jeditog ovieka, s drugimi riemi kad kada
eleznoj ruci najesjih strastih ostavljeno, ako bo ovaj aren
dator nije dobar oviek, nee drugo pred oima imati, nego
samu svoju korist.
Treba dakle, da se u napredak na svakoga sulana oto
manskoga dravnoga saveza za izviesnu koliinu danka po
njegovom imanju porez uini, i to je preko toga, da se ne
moe iskati. I trokovi nae kopne i morske sile treba da se
osobitim zakonima ustanove i ogranie.
Premda je, kao to rekosmo, obrana domovine vana
stvar, pak i dunost za sve stanovnike, na to vojnike dati,
to je opet nuno, uiniti zakone, da se uredi, koliko vojnikah
svako miesto po potrebah vremena, davati ima, i da se vrieme
vojno na etiri pet godinah obali. To bo je i nepravda i
smrtni udarac za zemljodielstvo i obertnost, ako se, negle
daju na to, koliko koje miesto naroda ima, iz jednog vie,
iz dragoga manje momakah uzima, nego to dati mogu; a vo
jaci opet moraju zdvojiti, broj stanovnikah umalit se, ako se,
dok ivu, u slubi zadravaju.
U kratkom: bez vanih zakonah, kojih se je nuda vi
diela, neima za dravu ni snage, ni bogatstva, ni mira, ve
to sve se ima oekivati od onih novih zakonah. Toga radi u
napredak da se dielo svakoga, koi se ima kazniti, po naih
boanstvenih zakonih, po uinjenom najprie izpitu i izvidjenju
javno presudjuje, i dok se pravilno presudjenje neuini, nitko
da nesmie drugoga javno ili potajno, otrovom ili drugim na
inom smaknuti.
Nikomu da nije slobodno drugomu, ma ko on bio, po
tenje vriedjati.
Svaki neka svoje dobro svake vrsti posieduje, i s njim
najpuniom slobodom upravlja, bez da mu tko u tom smie pre

- 42

pone na put stavljati, tako n. p. nevini odvietci kojeg zloinca

da nebivaju liavani svojih zakonitih pravah, i dobra zloinacah
da se nekonfisciraju.
Ove carske milosti prostiremo na sve Nae podanike,
koje god viere il crkve oni bili; svi bez izjaja neka ih ui
vaju. Tako Mi svu sigurnost ivota, potenja i imanja podaj
nikom Naim dajemo, kao to svete riei naeg zakona izis

to se tie drugih tokah, budui da se moraju slonim

dielovanjem prosvieljenih mnienjah urediti, to e se Na saviet
pravosudja, novimi, u koliko je potriebno, lanovi umnoen
s kojim e se u izviesne, po Nami opredieljene, dane, Nai
ministri i dostojanstvenici carevine sastajati, za to skupljati,
da sastave uredjujue zakone o tokah, ticajuih se sigurnosti
ivota i imanja, kao i o tom, kako da se porez opredieli.
Svaki e u ovih skuptinah svoje misli slobodno izjasnjivati i
kazati, to mnie.
Zakoni u obziru uredjenja vojene slube imaju se u rat
nom vieu, siedeem u palai Seriaskerovoj, u vieanje uzeti.
Kada se napravi zakon, treba da se Nama podnese, a
Mi emo ga potvrditi, tad e stoprv dobiti kriepost.
Budu da ova ustanovljenja nikakvu drugu namieru nei
maju, nego da viera, vladanje, narod i carevina opet procvieta,
to se Mi obvezujemo, da neemo nita initi, to bi tomu pro
tivno bilo. Za zalog Naeg obeanja hoemo na ova ustanov
ljenja, koja smo poloili u dvorani, gdie se slavna kabanica
Prorokova uva, u pribiju svih Ulemah i velikaah carevine
Bogom se zakleti, a poslie se moraju ovi za njih zakleti.
Kad se to dovri, svaki Ulema ili Velika carevine, il
ma tko drugi, koi ta ustanovljenja prekri, negledajui na do
stojanstvo, na vanost osobe, osviedoenomu svomu prekre
nju shodnu katigu da pretrpi. Kazniteljni zakonik (Straige
Selzbuch) toga radi, da se sastavi.
Budui da svi slubenici carevine danas pristojnu platju"
vuku, i platje onih, kojih slube jo nisu dovoljno uredjene,
urediti se moraju, to e se strog zakon nainiti proti trgo
vanju sa slubami, to boanstveni zakon odsudjuje, i to je
jedan od glavnih uzrokah propadanja carevine.

 43

Budui da su gornja ustanovljenja cielcvita promiena i

obnovljenje starih obiajah, to da se ovo carsko runo pismo
u Carigradu i po svih miestih Nae carevine proglasi, i svim,
koji su u Carigradu, poslanikom priateljskieh moih slubeno
priobi, da budu sviedoci izdanja ovih ustavah, koji e, ako je
boja volja, vieno trajati.
Bog vinji da sve nas pod svojim svetim i dostojnim ti
tom sahrani.
One, koji budu ovim ustanovljenjam protivno inili, kletva
boja postigla i neimali sriee do vieka.

2. Turski novi kazniteljni zakonik.

Predgovor.
Kako je Hattierifom ol 26. abana 1258. u Gjuhanu
proglaenim za podlonike carstva bez razlike odredjeno, da
oni jamstvo za svoj ivot, svoje imanje, svoju ast i dobro
ime imaju, i kako je pravo jednakosti pred zakonom u obslu
ivanju pravice za sve sudove postavljeno; to sliedi od tuda,
da je svaki pred zakonom jednak. I od sad u napriedak sta
novnici, poto prava svoja podpuno poznadu, nee dopustiti,
da se ista naruavaju, i ako bi se ko usudio njih napadati, to
e oni pomo traiti moi.

Oni koji protiva zakonu postupali

budu, hoe odredjenim kaznima kaznjeni biti, bez razlike ina.

I ovo je namiera ovoga kazniteljnog zakonika, koi je sainjen
po zapoviedi njegovoga velianstva.

I. 0dieljenje.
1) Koi se svomu zakonitomu vladatelju (caru) iznevieri,
ili bunu protiva carstvu podigne, ili na ivot kakvog ovieka
napadne, onaj e gonjen biti, i kada njegova parnica, javno,
pomljivo i bezpristrastno izvidjena bude, ako se on krivac na
dje, smrtiju kaznjen biti e.

Budu, da se je Sultan zakleo,

da nikakva pogubljenja samovoljnim nainom ili bez sudbenog

postupka ni tajno ni javno vie nebude, to e svaki vezir, ili
onaj, koi bi se usudio nasilje protiva ivotu i najnijega od
sebi podloenih uiniti, po strogosti zakona kaznjen biti.

 44 -

2) Stupanj (skalin, gradus.) dostojanstva nee moi pre

stupnika od uzakonjenjah ovih sauvati.

"

3) Ako bi se u Carigradu ubojstvo dogodilo, to e kri

vac od eh-ul-Islama sudjen biti, koi e, poto sva mogua
izsledjenja uinio, i mnoge sviedoke, poznate kao potene ljude,
sebi pozvao bude, presudu izrei,

koja se presuda nee

moi u izvrenje dovesti prie, nego to carskom poveljom

potvrdjena bude.
4) Ako bi se ubojstvo u kojoj pokrajini (ejaletu) dogo
dilo, to e se parnica po propisu zakona u sudnici (meemi)
podii i izviditi; presuda i zapisnik (protokol) slat e se u
Carigrad k Seh-ul-islamu, koi e injena izpitivati; ako je za
pravednu

nadje,

izvrenje

samog vladatelja uiniti.

nemoe

se

bez potvrdjenja

"

II. 0dieljenje.
1) Krivice uvriedjenog velianstva jesu dvostruke: jedne
su prosto podraivanje k pobuni, druge su podraivanje k po
buni i dionici bune u samom izvrivanju. U prvi red spada
svako podraivanje k pobuni protiva praviteljstvu ili protiva
uredbama, i ovo e se zloinstvo kazniti prognanjem (Surgu
nom) od 1. do 5 godinah po stupnju krivice.
2) i ne samo na pobunu podraiva, nego jo jednom
ol nekoliini oruje i debanu daje, taj e smrju kaznjen biti.
No sudu je slobodno takvoga milosti Sultanovoj preporuiti, koi
e smrtnu kazan sa viekovitom robiom zamieniti moi.
3) Ako bi se taka zloinstva u Carigradu dogodila, to
e takvomu zloincu saviet provosudja sudili.
4) Akoli se ova zloinstva izvan Carigrada dogode, to
e taka od oblastnih sudbenskih lanovah sudjena biti, i kri
vac e se zajedno sa sviedocima i zapisnikom u Carigrad slati,
gdie e se parnica od savieta pravosudja pregledati.

III. 0dieljenje.
1) Budu da je svakomu ovieku potenje i dobro ime tako
milo kao i sam ivot, to je dunost pravosudja take zatititi.

 45

Zabranjuje se svima kako gradjanima tako i vojenim

inovnicima, koga mu drago stanovnika biti ili u obe vriedjati.
Ako bi se kada dogodilo, da oni na putu naidju na ljude, koji
se tuku i javni poredak naruavaju, to da ih uhvate, nikakva
zla neinei im, i nadlenoj vlasti predadu, da se kazne. Oni
koi bi protiva ovoj uredbi postupali, sudit e se od savieta
pravosudja, ako su u Carigradu, i osudit e se na 5 do 25
danah pod zatvor, ako li pogrieka njihova neznatna bude,
bit e samo od istog savieta strogo ukoreni.
2) Ako je razpra izmedju inovnika gradjanskoga ili o
vieka od zakona vojenoga, to saviet pravosudja da im sudi,
i vojeni ako kriv bude kaznit e se po vojenim zakonima, kod
seraskerstva, kod carske garde, ili kod pomorstva, kako ko
jemu odieljenju bude spadao.
3) Kad prosti gradjanin uvriedi, onda se taki predaje
redovnome sudu, ako je isti vojnik, predaje se vojenomu sudu.
Mala pogrieka kaznit e se prostim ukorom od 5 do 25 da
mah po mieri krivice.
4) Krivice ove vrste, koje se u pokrajinama dogode,
dolaze pred novo postavljene sudce i upravitelj policajni (Mu
dir) imat e presudu u izvrenje dovoditi.
5) Koi bi protiva stanovniku kakvo nasilje uinio, bit e
zatvorom od 15 danah do 3 mieseca, po mieri krivice kaznjen.

IV. 0dieljenje.

1) Budui da se je Njegovo Velianstvo zakletvom za

vietovalo, da imanje Njegovih podlonikah od sad u napriedak
od svakog samovoljnoga i nasilnoga osvojavanja oslobodjeno
bude: to nitko nemoe

dobra drugoga oduzeti ili gospodara

dobra kakvim god nainom na prodaju primorati.

2) Koi je tudje dobro prisvojio, onaj je duan isto u
prvobitnom stanju natrag vratiti, ako ga jo ima, drugaie
e vriednost platiti, ako ga vie neima; ako je astnik bit e
sbaen, ako li je prosti stanovnik, onda e prognanjem na jednu
godinu kaznjen biti.

 46

W. Odieljenje.
f) Svakomu dravnom astniku bio on sudbeni, admi
nistrativni ili vojniki, zabranjeno je mito primati.
2) Koi bi protiva tomu inio, onome e se mito odu
zeti, i on e sbaen i lien svoje slube biti, i nikada u
slubu dravnu primiti se nee i osudit e se na tri godine
u prognanje.
3) Ako bi koi u slubi mito primio, zato da nepravdu
kakvu uini, onaj e biti na tri godine na galere osudjen, i
nikada u slubu dravnu stupiti nee moi.
4) Koi je na to io, da koga podmiti, bit e tako isto
kaznjen.
5) Ako bi se to mito prietnjom izmamljivalo, i oni od
koga se mito ie, to vlasti kazao, on e mito natrag primiti,
ako li neodkrie i nejavi, to e na godinu danah u prognanje
doi.
6) Slubeno mito, koje se po starom obiaju slubeni
cima ini, nesmije se

bez doputenja Njegovog velianstva

primati.
7) Kako i u emu se mito po starom obiaju pri svet
anim prigodama, kao kod enitbe itd. initi moe, odredit
e se osobitom uredbom.

Vl. 0dieljenje.
inovnik kakvog mu drago ina i dostojanstva, koi bi
ugnjetavanja i iztezanja inio, sudit e se javno, vratit e
oteto natrag, bit e sbaen i na tri godine na galere osudjen.

VII. 0dieljenje.
1) Cinovnici financialni (aznenski) bili oni blagajnici za
primanje ili za izdavanje, svakoga mieseca polau svojim sta
rim raun, i osim toga svake godine podnose svoje knjige
dravnom, na tu svrhu ustanovljenom

raunovodstvu na

pregled, ili ih podnose savietu pravosudja, kome su za svoje

dohodke i trokove odgovarati duni.

Ako bi se podkradiva

 47

nja odkrila, to e krivci svotu, na svoju korist okrenutu, na

trag vratiti i podpadaju pod kazan kradje.
2) Ako bi koi inovnik, zlo se slue s povierenjem, der
avne novce, ne na ono, na to su odredjeni potroio, ili ako
pri spravljanju municie (dabane) itd. nebi se propisane mu
tre drao, to e morati dravnoj kasi tetu naknaditi i za
prestupljenje dolazi pod odgovor.
,
3) Budu da svaki inovnik za slubene postupke sebi
podlonih odgovara, to pri namietanju inovnikah hatur (na
klonost) miesta imati nee.
4) Budu da saviet pravosudja ne samo vlast ima inov
nike rad pokradjivanja kazniti, nego se i kao zatitnik sviuh
zakonah smatra, to sva ulema, ministri i u obe svi dravni
inovnici ovome najviemu sudilitu odgovarati moraju, i oni
podpadaju kazni, ako bi porad zanemarenja u slubi obtueni bili,
opravdati se nebi mogli; veina sudacah osudjuje ih, i oni za
tim moraju odpust primiti.

Vlll. 0dieljenje.
1) Sudbeni, vojeni i financialni inovnici, koji se u po
krajine slali budu, treba jedni druge savietima da podpomau,
neuputajui se u raspre o preimutvu, ali o medjusobnom
ogradjivanju injenja.

Koi bi zamieateljstva uzrokovao ali bi

se u krug injenja drugoga inovnika uticao, onaj e strogo

kaznjen biti.

I. Odieljenje.

1) Premda ustav po Njegovom velianstvu izdani bez

razlike ina i vieroizpoviedanja slobodno uivanje svog imanja
daje, i zato jami: opet svaki stanovnik duan je redovno po
svom imanju danak, zakonom odredjeni platjati, i koi bi se
tomu protivio i plaati nebi hotio, onaj e pod kazan tielesnu
podpasti.
2) Koi na pozivanje inovnika dravnog doao nebi,
taj e pod zatvor doi od 10 do 14 danah, ako dovoljno uz
roka svog izostanka pokazati nebi mogao.

 48

3) Koi bi se policajnom inovniku, kad on dunost zva

nja svoga ini, protivio, i na njega bi puku nategao, taj e
u okovih poslati se u Carigrad, ako bi se zloinstvo dogodilo
u Pokrajini, i bit e osudjen na dvie godine na galere (ter
sanu;) ako li puku izbaci ali nerani, na tri godine; ako li iz
bacivi puku ili otrim orujem ranu zadade, bit e na pet
godinah i na naknadu liekarnih trokovah osudjen; ako li
smrt zada, bit. e osudjen na istu kazan, koja je u l. 1.
odiel. I. odredjena.

. 0dieljenje.
1) Koi puku na kakvog stanovnika nategne, bit e osu
djen na jednu godinu na galere; a na dvie godine, ako iz
baci a nerani; a na tri godine i naknadu troka, ako ranu zada.
2) Umre li ranjeni od iste rane, onda e na smrt osu
djen biti onaj, koi ga je ranio.

ll. Odieljenje.
1) Razbojnici, ako ni nisu nikoga ubili, bit e sudjeni
na sedam godinah na robiu.
2) Ako padnu u sumlju, da su ubojstvo uinili, ili se
dovoljno dokazalo nebi, onda e se osudit na 12 godinah na
robiu.
3) Ako li se dokae ubojstvo, bit e osudjeni na smrt.

ll. 0dieljenje.
1) Premda su stanovnici Njegovog velianstva pred za
konom svi jednaki, opet svaki, koga mu drago ina i dosto
janstva bio, duan je svome stariemu u slubenim odnoe
njima posluan biti, niti se smije u drugi krug poslovah, koi
na njeg nespada, mieati.

Koi se ovoj uredbi nebi pokorio,

bit e strogo ukoren.

2) Nikakav stanovnik kaznjen biti nemoe, dok mu se
nesudi.

 49

ll. 0dieljenje.
1) Oni inovnici, koji k jednom od tri reda spadali budu,
i pravila slube svoje obsluavali nebi, i sebe bi uinili kriv
cim kakvog prestupljenja u ovom zakoniku naznaenog, pod
padaju pod kazan zakonom odredjenu.

Zakljuak.
Ove uredbe prostiru se na sve podlonike carstva. Njih
su ne samo inovnici izvriti, no i svi stanovnici uvati duni.
U sluaju neobdrivanja i neizvrivanja, ima svaki pravo, to
praviteljstvu javiti i zahtievati, da se pravo ini. Saviet pra
vosudja pridruit e ovom zakoniku dodatke, koje za potriebne
nadje, i njegove uredbe imati e silu zakonah.
Hattierif. Ovo je do naega carskog znanja dolo. Ovaj
zakonik, mudro i razmotreno sainjen, mi smo primili i odo
brili.

I budui da je po zakletvi, koju smo mi i svi inov

nici uinili, obdranje poredka, i izvrenje sviuh tokah ovoga i

zakona sveta dunost za svakoga, to e svaki po njemu
tono vladat se imati. Izvornik ovoga zakona uvat e se kod
savieta pravosudja, mnogomonog zatitnika sviuh zakonah, i
tampani iztisci razaslat e se na sve sudove i savetnike u
pokrajinama naega velikoga carstva, da oni svoje misli pri
obe, i po dogadjajuim se sluajima po njima se vladaju. Ova i
zapovied, da se odma u izvrenje dovede. I ovome zakoniku pri
druit e se dodatci, koji budu potrebni, kako se po oholo
stima potreba pokae.

zemljo-deravopisni

pregled

tur

skog carstva u Europi.

(Produenje.)

"

T R A 6 K A.

(Romania, turski Grmen-ejalet.)

Medje.

Od istoka: Crno more, usko more kod Cari

grada iliti Bosfor, mramorno more iliti Propontis i Darda

nelski sklop, stari Helespont; od zapada: Macedonia; od juga:
mra egejsko i mramorno; a od sievera Bugarska.
1400 [] z. m.
-

Prostor:

Planine. Balkan, Bugarim stara planina, Rimljanim Ha

mus; Sieverno dieli Traku od Bugarske; dieli se u dva traka:
Balkan veliki medju Sofiom i Kazanlukom; Balkan

mali od

Kazanluka protee se ja do crnoga mora; najvea visina nad

selom Spkom iznosi 8000 parikih stopah. Preko ove planine
ista priroda nainila je dva prosieka iliti puta, jedan se zove
Trajanova vrata, vodi preko Sofie prama Dunavu, a drugi
Gvozdena vrata, vodi k Varni na crnomu moru.
Rodopske ili Despotske, proteu se zapadno prama Ma
cedoni i kod vriela Marice sjedinjuju se s balkanskim plani
nama; najvea visina iznosi 78,600 parikih stopah.

 51

Tekirske. ire se prama jugozapadu; najvie brdo iz

nosi na 3,000 p. s.

Gora Strandia svoje ogranke iri po

jugoistonoj strani zemlje.

Mra. Cerno more, dieli istono Traku od Azie. Bosfor,
jest kanal (jazmak) kod Carigrada, koi sjedinjuje Mramorno s
rnim morem.
Mramorno ili Bielo more istono dieli Traku od Azie. Na
dotoje (Archipelagos) juno razstavlja Traku od Grke. Sklop
Dardanelski ili Helespont, sjedinjuje more Bielo s nadtojem.
Rieke. Marica, starim Rimljanima Hebrus, glavna je rieka
ove pokrajine; izvire na sieverozapadu iz jednog brdovitog
ugla, gdie se sklapaju balkanske i rodopske gore; tee po
sried pokrajine, i to prama sieveru do Drinopolja, a odavle
kree se prema

jugu;

vei dio

balkanskih izvorah pro

dire, zato je od Drinopolja dolie nie k moru dosta jaka i

velike brodove nosi; samo da bi bolje oistjena i uredjena
bila, jo bi vea tergovina po njoj brodila.
egejsko kod grada Enosa.

Utie u more

Tunda, (starim Tonsus) izvire iz

Balkana, vie manjih riekah primivi use kod Drinopolja utie

u Maricu.

Arda, (starim Harpaesus) na isti nain dolazi od

Balkana, te s druge strane kod Drinopolja utie u Maricu.

Usundjeca, ena, Bujuk, Karlova i Kujazi imaju vriela u
balkanskim i despotskim planinama, utiu u Maricu. Erken ili
Erigon, tee od june strane protivno Marici, te kod varoa
istog imena utie u Maricu. Burgos, Tuz kasru, Sarna, Karara,
Kurudere, Ajupavilo, male rieke, dolaze od balkanskih gorah,
a utiu u Crno more. Mesto (Nestus, Karasuli) dolazi od
rodopskih gorah, zapadno dieli Traku od Macedonie; utie u
bielo more.
Plodnost.
svakovrstnim

Zemlja dalje od Balkana odmaknuta rodna je

itom, osobito

doline kraj Marice i Tunde

plodne su penicom i pirinom; blie mora ima dosta junih

plodovah: grozdja, smokvah, maslinah, naranah, bamiah; raz
nog bilja za maslijenje (bojadisanje), pamuka, svile i vune
dosta; dobra duhana, koi se po svoj turskoj raznosi.
Narod.

Od najstarih vremenah u Trakoj dvostruk je

bio naseljen narod: slavjanski i bugarski, kasnie pridrui se

trei turski.
4-

- 52

Bugari dopiru od Balkana do Carigrada, dapae u istomu

Carigradu ima dosta bugarskih porodicah.

Oni ivu po gra

dovim i selima do Filipopolja izmieani s Turcim i Grcima,

do Silivrie u manjini, a gori dalje u veini.

Od Filipopolja

do pod Balkana sela sva su Bugarska, osobito u Zagorju, a

po varoim nadvisuju brojem Turke i Grke; Bugarah u Tra
koj broji Francezki putopisac Cyprian Robert preko 300,000
duah.

Osim Bugarah, ima jo do 7,000 Hrvatah u Cari

gradu, doseljenih iz Arbanie i Dalmaci, koji su brodari, vri

ljari i nadniari. Gerci stanuju u Carigradu, Drinopolju, oko
bielog i crnog mora, oko Nadotoja i po drugim gradovima
s Bugarim i vie s Turcim smieani.

Koliko ih ima znat se

nemoe; scienim, da e ih biti vie od 350,000 duah.

Turci veinom su naseljeni u Carigradu, Drinopolju, oko Bosfora, po selim i po ostalim gradovima s Grcim i Bugarim
smieani.

Osim ova glavna tri naroda ima po gradovim dosta

ifutah i Ermanah; Talianah u Drinopolju i Carigradu; Nie

macah, Englezah, Francezah itd. u Carigradu.
nitvo iznosi do 2,500,000.
Vierozakon.

Cielo stanov

Turski po gradovim i varoim ima prete

nost, a grki po selima.

Grci osim patrike u Carigradu

imaju jo 4 Archiepiskopa u Jedreni, Filibi, Silivri i Galipolju,

i 8 episkopah.

Katolici imaju jednog biskupa u Carigradu, a

i drugog u Filipopolju; pod prvoga spadaju ondanji katolici

Frenki, a pod drugog Bugari tako nareeni Pavliani, nema
ih vie od 7000 duah; u Drinopolju ima jedna upa talianskih
katolikah, koji su se tude rad trgovine naselili.

Ermeni

katolici i Ermeni Gregoriani imaju svoje patrike u Carigradu;

ima nieto protestantah u Carigradu i ifutah po : radovim.
Dielenje.

Carigrad i blinja sela imade svoje pravljenje;

Drinopolje je stolno miesto vezira od sve Trake; njegov se

paaluk dieli u kajmakate: Drinopoljski, koi ima 14, Filipo
poljski 5, Silivrinski 8, i Vizanski, koi ima 11 nahiah; zatim
siedi u Galipolju Kapudanpaa, koi ima pod sobom 14 nahiah. Mliestopis. Carigrad. (Istambol, Constantinopolis*) glavni

*) Carigrad prie zvao se je Bizantium (Bianac?). Konstantin veliki,

prvi krstjanski car, prenese svoju stolicu iz Rima onamo godine

 53

i prestalni grad Trake i cielog carstva; lei na zapadnom iz

hou Bosfora, ima prekrasni poloaj izmedju dva mora, crnog
i bielog, sazidan na 7 brdacah, ogradjen od kopna sa tro
strukim 16. stopah visokim zidom, a oko njega endek 25. sto
pah; ima kulah 548; pravi grad lei na trokutnom poluotoku
izmedju luke i bielog mora, imade 28 vratah, a to 14 od luke,
7 od suha, 7 od mora; 16 predgradjah na europejskej a 2 na
aziatskoj strani.

Broj kuah, (god. 1844) 88,000, a 900,000

duah, od kojih je muhamedanacah 55,000, 120,000 zanat

liah; 200,000 Gerkah, Ermenah i Bugarah.
futah.

100,000 i

40,000 Frankah, 30.000 vojnikah od posade i 8,000

pomorskih.
Ovdie je stolica Sultana i ostalih vojenih i gradjanskih
sudovah, Europejskih poslanikah, sievero-amerikanskih sjedi
njenih dravah i persianskog aha; velikog Mufti-ode eh
ul-islama, koi je glavar sveg muhamedanskog zakona; imaju
Turci ovdie 40 samostanah (tekiah) za drvie, damiah 485.
Medrezah i mejtefah 500, knjinicah 13; jednu topniku i jednu
lieniku uionicu.
Grci imaju glavnog Patriarku, koi zapovieda u duhov
nim stvarima nad svim istonim krstjanima u Turskoj, jedan
sinod i 29 rkvah. Katolici jednog biskupa (namiestnika apo
stolskoga), 4 samostana, 7 rkvah. Armeno katolici svog i
Armeni nesjedinjeni opet svog Patriarku, uionice i vie cr
kvah. ifuti svojeg Hahambau, vie uionicah i sinagogah.
Fabrikah od svile, pamuka, platna, koah, vunenih i gvozdenih
stvarih, koje su dosta znatne i dobre; niekoliko turskih i krist
janskih tiskarnicah, gdie se novine i druge knjige izdaju u je
zicim turskom, grkom, tugarskom, ermenskom i francezkom.
Carigrad, kako napomenusmo, ima krasni poloaj, al to
se tie unutranjeg uredjenja i istoe, to je za svakim pre
stolnim europejskim gradom mlogo zaosto; kue i druge zgrade
su drvene, rad ta esto se poari dogadjaju, ulice tiesne i

330. i od njegovog imena prozove se Konstantinopolis; ovdie je

bila stolica gerkih carah do god. 1453. 29. svibnja; te godine car
turski Mehmed II. pogubi cara Konstantina, carstvo gerko propane
i odtad turskih carah stolica postane.

 54
krivudaste, arie pune smetja i pasah ciele horde, rad ta
dosad kuga nikad iz njeg nije izlazila; al od niekoliko godi
nah mlogo se je poboljalo, uredilo i oistilo. Ovdie je tr
govina velika i miesto za nju vrlo prikladno; luka carigrad
ska tako je duboka, da najvei brodovi mogu do samih kuah
Od ariah najznatnia je At-mejdan, starih Grkah Hy

doi.

podromos, na komu stoji stari obelisk od kamena granita 60

Od zgradah vriedno je napomenuti: 1) Carski

stopah visok.

dvor (Seraj), koi bolje nalii kakvomu varou nego dvoru,

ogradjen je u naokolo zidom, ima troja vrata, od kojih najvea,
zovu se Visoka rata (Sublimis Porta). Unutra je dvorac
palac carski, velikog vezira, vie kuah i damiah, i do 10,000
stanovnikah. 2. Damia Sofia (aja Sofia, sveta Sofia) dugaka
290, a iroka 260 stopah sa 170 mramornih stupovah, sva je
mramorom poploana; ovo je do uzetja carigradskog bila cr
kva kristjanska, koju je car Justian g. 573. nainio. 3) Stari
dvor eski seraj gdie serasker, carica Valida i drugi nieki
velikai stanuju. 4) Sedam kulah jedikale tvrdja u
koju se veliki krivci dosad zatvorahu. 5) Damia Sulemania
g. 1550. zidana, ima 15 kupulah, 70 stopah dugi trim, koi je
sa 34 stupa od porira ukraen; zatim liepe su sgrade sultana
Ahmeda na Atmejdanu i sultana Osmana. Od predgradjah
vriedno je napomenuti sliedea: Galata, gdie Frenki i Grci
stanuju, ima u njemu liepih zgradah. Pera, i u evomu pred
gradju kristiani stanuju i europejski poslanici. Sveti Dimitria,
(turski Tatavla) veom stranom od Grkah naseljen. Tophana,
gdie se topovi i drugo oruje kuje; ovdie stoje i djumrukhame.
Hisimpaa, gdie je arsenal morski, ovdie ima palac kapudan
paa, mnogi magazini i pravljenje ladjah.
Ejub predgradje, nedaleko od luke; ovdie ima damia,
u kojoj Seh-ul-islam novom caru sablju pripasuje, ima jo
jedan lietni palac carice matere, koja se obino Valjda zove.
Uu dar (Skutari), carigradsko predgradje kod Bosfora,
na aziatskoj strani, moe se smatrati kao

posebni varo sa

60,000 stanovnikah i 12 damiah.

Kadakhane, sieverno od morske luke na rieici istog imena,
carski gradi u priatnoj dolini.

Beikta, selo i razveselilejni

gradic sultanov u krasnoj dolini kod Bostora; nedaleko odavde

 55

lei Dolmabae, gdie su carski vrtlovi i razveseliteljni gra

dac s fabrikom oruja. iragan, malo miestance, s novim
lietnim carskim palacom.

Fundukli, selo kod Bosfora, ol pra

vie produenje predgradja Tophane; i ovdie je carski razve

seliteljni gradac.

Bebek, miesto ugodno kod malog zaliva

Bosfora, ima stanovnike Grke, i lietni carski palac.

kapak, tvrdja dosta jaka i obrana Bosfora.

Rumili

Karibde, po isti

nain tvrdo miesto, koje brani ulazak u Bosfor.

Famaraki

selo s kulom, na kojoj gori sviea, da mornari obno vide

broditi po Bosforu.

Bujukdere, selo blizu Carigrada, gdie ob

lietu stanuju europejski poslanici i mnogi dravni inovnici.

Drinopolje (Jedrena, Hadrianopolis *), drugi glavni grad
Trake i cielog carstva, lei u ravnoj i movarnoj okolici na
utoku riekah Tunde i Arde u Maricu; okruen je zidom u
naokolo, ima 11 vratah; unutra ima velika etverokutna tvrdja,
na kojoj su 4 velike trokutne i 12 manjih kulah; stolica ve
zira od sve Trake, i grkog Archiepiskopa i konzulah euro
pejskih; broji 160.000 duah, medju kojima Grkah, Ermenah,
Bugarah i Talianacah preko 30,000. Ovdie je velika trgovina
morska po Marici i carigradska po suhu; majstorah i zanat
iah dosta ima, koji rade o svili, vuni, pamuku, platnu, koam,
dobro kuju puke, tkaju ilime itd., vunene i svilene stvari
mnoge se odnesu u Carigrad.

Od zgradah vriedno je napo

menuti carski seraj-palac, i izmedju 40 damiah, damiu sul

tuna Selima II., koja je etverouglasto sazidana, 180 stopah
duga a toliko iroka, kupula via je 4 arina od kupule na
aja-Sofii; dalje damia Murata II. liepo je zidana, sa 9 kupulah.
Udaljen od Carigrada 46 satih.

"

Kamburgas, varo 3 sata od Carigrada udaljena na putu

drinopoljskomu, ima liepi zidani most.
Kuuk i ekmende, dvie varoice

medju

mlakama

*) Drinopolje, u najstaria vremena zvalo se je Uskadama, nainjena

od niekakvog trakog kralja, i starih trakih kraljah bilo je stolno
miesto. Car rimski Hadrian iznova sagradi i razprostrani grad i od
njegovog imena prozove se Hadrianopolis. Murat I. car turski otme
ga od Grkah god. 1360, gdie su njegovi nasliednici sve do uzeja
Carigrada stanovali. God. 1829. osvoje grad ovi Rusi; iste godine
14. rujna uinjen bude ovdie mir izmedju Turske i Ruske.

"

 56

s dugim mostom. Stanovnici poznati su kao dobri ribari. Visa,

(stara Byzia), grad s tvrdjom na podnoju Samokoke planine,
niekad stolica trakih kraljah, danas samo archiepiskopa gr=
kog, ima do 6,000 duah. Indigis, dobro utvrdjen grad kod
rieke Karasuja. Stanovnici su veinom Bugari.

Ne daleko

odavle vide se ostanci zida starinskog, koga je zido Anastazio

cesar od crnoga do bieloga mora protiva navali barbarskih
narodah.

orlu (stari Tirilos) varo kod Zorulusa rieke, na

drumi izmedju Drinopolja i Carigrada, ima stolicu gerkog

vladike i 4.000 duah. ataliburgas, varo mali na drumu dri
i nopoljsko-carigradskomu. atalda varoica na Karasuju. ir
men, varo s tvrdjom blizu Marice, ima do 2000 stanovnikah,
koji se bave marljivo s obradjivanjem svile. Disar-Mustafa,
varo na desnoj obali Marice s 2000 duah, lei na putu dri
nopoljsko-carigradskomu 4 sata od Drinopolja.

Eskibaba, va

ro na putu drinopoljsko-carigradskom ima do 8000 duah.

Breki i Piri-paa, dva znatna miesta rad toplicah. Hermanli,
varo na desnoj obali Marice od samih gotovo Bugarah nase
ljen, koji se zabavljaju obradjivanjem duhana i pamuka.
Filipopolje (bugarski Ploudin, turski Filiba, Philippopolis
od Pilipa otca Aleksandra velikog nazvan), grad na obali Ma
rice, ima stanovnikah 80,000 veom stranom Bugarah, Grkah
i Ermenah, koji veliku trgovinu vode; stolica pae od 2 tuga,
archiepiskopa

grkog i biskupa katolikog, glavno miesto

plodnog bugarskog Zagorja; okolica vrlo je plodna, pamu

kom, pirinom, duhanom, dudovim i dobrim vinogradim zasa
djena.

Majstorah dobrih imade od saktiana, svile, ilimah,

razliitih svilenih i pamunih itovah itd., god. 1360. pao je u

turske ruke.
Tatar-pazardik, (Konica i Crnagora prozvan) varo na
desnoj i lievoj obali Marice, ima do 10.000 stanovnikah, ve
om stranom Bugarah; okolica je plodna pamukom, vinom i
svilom. Jambos, mala mu krasnog poloaja varo na utoku
Islande u Tundu.

Kazanluk, varo na Tundi ima 2,000

kuah, od kojih je 780 turskih.

Kristjani, koji su veinom

Bugari, imaju 4 cerkve, bugarsku i grku uionicu.

Okolica

svaje gotovo ruicama posadjena, od koje nainjaju ruinu

mast i ruinu vodu (gjul-jag i gjul-sui,) te se raznosi po

 57
svom carstvu. Slivno, (Selimnia) varo na junomu okrajku Bal
kana, veom stranom od Bugarah naseljena, ima do 12,000 sta
novnikah. Alidos i Karnabat, varoi na junomu okrajku Balkana,
od Bugarah nastanjeni. Kalofer varo, Sipka i Graboro, ve
lika bugarska sela s crkvama i uionicama, lee pod Balka
Uisundjevo, istina malo miesto, ali znatno rad sajmovah,

nom.

pazarah, koji se dre mieseca kolovoza, na koje iz Bosne

trgovci idju. Stara-Zagora, (Eski-Sagra i Deblet od
turakah nareen) varo na Tundi, ima dobre toplice i 12,000
stanovnikah.

Kerk-kelisa, (etrdeset crkvih) varo na pod

noju Strandie planine, ima 16,000 stanovnikah, koji su vei

nom ifuti, ovi nainjaju sir i maslo, te Kaero prodaju
svojoj bratji u Drinopolju i Carigradu; blizu varoa imadu do
bre toplice. Siceboli, varo na junoj strani zaliva burgoskog
na crnomu moru, na blizu gdie je bio stari grad Ancium,
kasnie Apolonia; stolica episkopa grkog; stanovnici veinom
su Grci, do 8000, poznati kao dobri mornari; ovdie su morske
solnice i znatna trgovina od soli.
Burgos, varo na zalivu istog imena na crnom moru,
imade malu luku; stanovnici su dobri ribari. Ovdie je bio
stari grad Anchiale. Misiria, mali varo na crnom moru,
imade dosta sigurnu luku.

Iniade, dobro utvrdjen grad na

utoku rieke Pinasa u crno more, ima dobru luku i do 5000

stanovnikah. Alijoli, varo na zalivu burgoskomu, imade so
laru, gdie se sol morska napravlja.

Silivria, varo na pred

brieju kod bieloga mora, ima stolicu archiepiscopa i dobru

luku.

Rodosto (Rodig), grad tvrdo i liepo zidan na bielom

moru, ima dobru luku, stolicu grkog vladike, 2000 kuah,

10,000 stanovnikah. Orihova, (stari Trajanopolis) varo na
lievoj obali Marice, ima 2000 duah. Demotika, varo kraj
Marice ima 15,000 stanovnikah, dobre fabrike vunene i svilene.
Ovdje je kralj vedski Karlo XI. poslie boja kod Pulave god.
1713. zadugo boravio.
ersonesus Traki.

Dugaki

ovi poluotok traki lei

medju morem mramornim i zalivom Saraskim, rad krasote i

starinskih dogadjajah dobro poznat, spada pod upravljanje ka
pudan-pae, u njemu je glavno miesto:

 58

Galipolje, grad s jakom tvrdjom i dobrom lukom na He

lespontu, stolica Kapudan-pae i grkog archiepiskopa.

Sta

novnikah ima 40,000; medju kojima je 4000 Grkah, 3000

ifutah; trgovina ovdie dosta je znatna, fabrike od svile, vune
i koah dobre; grad ovaj najprvi u Europi bi osvojen od
Turakah god. 1357. Kehan, varo na zalivu enoskom, ima
10000 stanovnikah.

Enos, grad na poluotoku i zalivu istog

imena kod utoka Marice, imade dobru luku i znatnu trgovinu,

koja se po Marici vozi gori i doli. Stanovnikah, ima do 7,000,
koji se zabavljaju trgovinom, nainjanjem sapuna, i hvatanjem
jeguljah.

Ovdie imaju Grci gimnazium.

Mokri, varo na za

. livu istog imena, stolica grkog vladike, 2000 stanovnikah.

rina, varo poznata rad velike trgovine. Dardanele,
uina morska zvana Helespont, medju egejskim i mramorskim
morem duga 81, a iroka "/, do 1 milje, utvrdjena je sa 4
gradia, koji se zovu Dardanele; dva na europejskoj a dva na
aziatskoj strani lee, jesu klju i obrana Carigrada i brane
prolaz k njemu. Bogaz-hisar i Hisar-Sultan na aziatskoj, a
Kilitbar, Seledbur gradii, lee na europejskoj strani. ko
lica ova od Helesponta vrlo je znamenita, ne samo radi svoje
krasote i tvrdoe, ve iz poviestnice poznata nam je, gdie je
Kserkses car perzianski most bio sagradio za prevesti vojsku
u Grku i zavladati s njom.

B. U G A R S K A.

Medje: od istoka crno more; od zapada srbsku kne

evinu i Macedoniu, a od sievera Vlaku ima.
Prostor 1,600 D. zemlj. miljah.
Planine: Balkanske, koje diele juno Bugarsku od Trake,
i Srebrenike, koje dolaze iz Macedonie, te se ire krajom i
sriedinom, prve prama crnomu moru, a druge prama Dunavu;
okolica dunavska veom stranom je ravna.

 59

Rieke: Dunav, koi uzima vei dio riekah ove zemlje,

sieverno dieli Bugarsku od Vlake, utie u crno more na 7
miestah, od kojih glavno je kod Suline.

Timok, izvire vie

sela Ravnog-buja u Pirotskoj nahi, od sela Cokenjara do nie

Radujevca, zapadno

medjai Bugarsku sa Srbiom.

Druge

manje rieke jesu: Lom, Gibra, Jandra, Isker, Osma itd. koje
utiu u Dumav. Kamik i erna roda ulaze u crno more.
Plodnost:

Budu da je poloaj Bugarske vie k sieveru

okrenut, nego to je Traka, i budu da je juna strana za

strta balkanskim planinama: poradi toga ovdie neima mnogo
junih plodovah, al pri tom rodi dobro ito svake vrste, koje
se u mnotvu iznosi Dunavom i crnim morem; najvee blago .
stanovnikah jest sitna stoka-ovce, od kojih vie hiljadah svake
godine razprodaje se u Drinopolju, Carigradu itd.; ima dosta
meda, vune, lga itd.; planine su bogate s rudam, ali se samo
gvodje kod Samokova obradjuje; zanatah po varoim ima
razliitih, a u Ternovu ima dravna fabrika od prostog ni
zamskog sukna.
Narod:

Jezgra naroda u ovoj zemlji jest plemena slavo

bugarskog, koi osobito narieje i mladjanu knjievnost imade;

u Dobriu ima nieto nomadikih Tatarah, Kozakah i Niema
cah u niekoliko selah kraj crnog mora naseljenih; po varoima
ima: Osmanliah, Grkah, Ermenah i Cifutah, koji ovdie stanuju
rad trgovine; broj svega stanovnitva izlazi od prilike na
2,000,000 duah.
Vierozakon. Bugari veom stranom ostali su vierni za
konu kristovu, i to kod grke crkve. Dok su imali svoje
care neodvisne, imali su i patriarku vlastitog u Ternovu, koi
je bio nezavisan od carigradskog, sad pak, kao i ostali gerki
kristjani u Turskoj podloeni su patriarki carigradskom, od
kog grki kaludjeri zakupljuju eparchie biskupie, a ovi
opet preprodaju za novce popovima parochie; u Bugarskoj ima
Archiepiskopah 5, i to u Trnovu, Vidinu, Sofii, Varni i Sili
strii; episkopah 10, u Ruuku, Niu, Samokovu, Lovcu, Mel
kovcu, Vrau, Kostendi, Preslavi i Drinovcu.
Mahumedanskog zakona jesu: Osmanlie, Tatari, i potur
eni Bugari; ima ih do 250,000.

Bugarah katolikah u Sofii i

oko Nikopolja ima do 10,000, osim toga kod crnog mora ima

 60
jedna upa Niemacah katolikah, biskup siedi niekad u Bieljini.
selu kod Dunava, a niekad u Bukuretu, ima naslov Episco
pus Nicopolitanus. Ermeni i ifuti imaju svoje svetjenike.
Dielenje: Ciela pokrajina dieli se na 5 paalukah: Vi
dinski, Niki, Ruukski, Sofinski i Silistrinski, ovi na kaj
mekate, a kajmekati na nahie.

Miestopis.
1. Paaluk ridinski.
Vidim, grad na Dunavu, jedan izmedju najtvrdjih u Tur
skoj, znatan rad trgovine, koja odavle do crnoga mora i na
protiv po Dunavu vodi se; u gradu stanuju sami Turci, u pred
gradjima ima i kristjanah; svega stanovnitva p 25,000; ima
stolicu vezira i Archiepiskopa grkoga. Lorac (turski "Lov
da), varo na rieki Osmi, ima 8 damiah i 12,000 stanovni
kah veinom Muhamedanacah i stolicu grkog vladike.
Lom, gradi utvrdjen na Dunavu, medju Rahovom i Vi
dinom, 4000 duah. Rahova (Grahova?) utvrdjen varo na
Dunavu, 2000 stanovnikah.

Blaka, gradi na Dunavu. Arzer

palanka, na Dunavu, starim Rimljanom poznato miesto Rati

aria. Sistor (bugarski, vitovi tab.) velik varo na Dunavu
i dobro utvrdjen ima 4000 kuah, a 21,000 duah. Ovdie je
uinjen mir izmedju Turske i Austrie god. 1791., grad ov
danji satro je i popalio Rus god. 1811. Drinovac, varo ima
4000 duah i gerkog vladiku. Belogradik, varo s tvrdjom,
glavno miesto nahie istog imena, ima do 2000 duah. Ber
kovac, varo s tvrdjom ima 3000 stanovnikah i jest glavno
miesto nahie istog imena; poznate su ovdie dobre rude sre
Prisnik, mala varoica od 200 kuah, Cprorac, Si

berne.

rinik, Wisderiva i Plevna, varoi i glavna miesta od nahiah,

koje broje 12,000 duah.

Melkorac i Vraa varoi, gdje

stanuju garke vladike. Nikopolje, varo na utoku Osme i

Alute u Dunav ; tvrdja ovdanja dosta je jaka, broji do 10.000
duah. Ovdje su Turci pod Bajazetom I. god. 1396. kralja
ugarskoga sigismunda razbili. Bieljine, selo vie Nikotraja 3
sata na Dunavu, sa stolicom biskupa katolikog

 61

2. Paaluk niki.

Ni (stari Naisus), u priatnoj okolici varo s tvrdjom

na oba kraja rieke Niave, stolica vezira i episkopa grkog,
broji 12,000 duah; odstoji od Vidina 10, od Sofie 27 i toliko
od Pritine satih.

Mustafa-paa-palanka, varo dosta znatan.

Pirot (turski Seher-oe, t. j. varo-selo) varo utvrdjen, ima

4000 duah.

Isnebol, varo ima 6,000 duah. Lieskovac, va

ro na Bugar-Moravi, ima 6 damiah i 12.000 duah. Prekoplje,

varo s tvrdjom na rieki Toplici, koi ima 3000 stanovnikah.
Kurumlia, varo niegda znamenit rad kopanja olova (turski
Kuruma, odakle je i prozvan).

Vranja varo s tvrdjom ima

do 8000 duah, udaljen od Nia 37 satih. Gjol-han drugie

Morava, varo na Moravi ima 2000 duah. Novo brdo, va
ro niegda znatan rad kopanja srebra, ima 4 damie i 1000
stanovnikah.

3. Paaluk ruukski.

Ruuk, varo kod Dunava, gdie utiu bieli i crni Lom,

lei naprama Gjurgjevu, znatno miesto od trgovine i vie fa
brikah, stolica vezira i episkopa grkog, ima 30,000 stanov
nikah,

medju kojima je Bugarah 7000.

Ternovo varo pri

briegu, lei u priatnoj okolici kod rieke Jantra, niegda stolica

bugarskih carah i patriarkah, sada Kajmekan-pae i archiepis
kopa, broji kuah 2,500, od kojih je 1000 krstjanskih, koi
imaju 6 crkvah i 2 stare

kapele, dvie uionice, bugar

sku i grku. Stanovnikah broji do 10,000.

Osim toga ima

ovdie fabrika od prostog sukna za nizame.

Grabotro, varo

pod samim Balkanom, nedavna od samih Bugarah naseljen, ima

1000 kuah i 5000 stanovnikah, dvie uionice i 6 crkvah.
Selci, varo broji 5000 stanovnikah.
broji 7000 stanovnikah.
13.000 stanovnikah.

Osman-pazardik, varo

Eski-duma, varo dosta golem ima

Razrad varo s tvrdjavom na rieci Lomu

ima 13.000 stanovnikah.

Preslava, varo ima 4000 stanovni

kah i stolicu grkog vladike.

 62

4. Paaluk sofinski.
Sofia, *) varo medju riekama: Iskerom i Niavom u
prostranoj i plodnoj dolini, najvea i najliepa u cieloj Bugar
skoj, imade 8000 kuah i 50,000 stanovnikah.

Stolica pae i

grkog archiepiskopa; imade vie fabrikah, svilenih, pamunih

i od burmuta. Samokovo, varo s tvrdjavom medju planinama,
poznat rad gvodja, koje se ovdie kopa i u vie majdanah
tali i raskiva; ovdie stoji grki vladika, ima do 10,000 sta
novnikah. Iktiman, varo sa 5000 stanovnikah. Sladia (turski
Islandi) varo od samih Bugarah naseljen kod rieke Vida sa
5000 stanovnikah. Radomir, varo sa 3000 duali.
varo sa 2000 stanovnikah.

Etropol

Svi ovi varoi su glavna miesta od nahiah istog imena.

5. Paaluk silistrinski.
Silistra (stara Dristra), grad utvrdjen, lei u uglu, koga
nainja Dunav i rieka Dristra; stolica vezira i gerkog Archi
episkopa, ima 20.000 stanovnikah i dosta znatnu trgovinu i
fabriku od prostog sukna; miesto ovo poznato je od dobroga
puanog kremenja, koje se po cieloj Turskoj pod imenom
Silistra razprodaje. Tatarkan, varo s tvrdjom na Dunavu,
. ina 2000 stanovnikah. Rasova, Hirsova, ima 4000 duah.
Isakdi i Main, tvrdje na obali Dunava. Pravoda (turski Pa
ravadi) varo sa 1000 duah. Pazardik, varo pod Balkanom,
trgovinom znatna, broji 13.000 stanovnikah.

Sumlja, (bu

garski Sumen, po svoj prilici stari Marcianopolis), jak grad na

crnomu moru, sa sviuh stranah nepristupnim brdima i klanj
cima

oklopljen, prie 50 godinah neznatno miesto, danas je

stolica Muhafiz-pae; u gradu stanuju sami Turci do 30,000,

u predgradjima Bugari do 6000, zatim Ermeni, ifuti i Grci.
Sve stanovnitvo broji 60,000, a kuah 5000. Ovdie su Turci
god. 1774. uzbili ruskog generala Rumancova; u posliednjem
s Rusima ratu sluilo je ovo miesto Turcima za bieaniu i
pribieite.

Godine 1836. pruski zemljomieri grad su ovi do

") Bugarski Triadi od grkog triadis t. j. trojstvo stara Sar

dica (Sredec?) od cara Justiana zidana.

63 -

bro utvrdili, da bi se lasno velikoj nepriateljskoj sili opro;

trgovina ovdie je znatna, osobito s bakrenim posudjem.
Varna, grad na crnomu moru, ima dobru luku i vodi
veliku trgovinu; stolica pae i arcibiskupa grkog, ima 8000
kuah i 25,000 duah. Grad su ovi u posliednjem ratu god.
1927. Rusi do zemlje sruili, al je na novo po pruskim zem
ljomierim liepo i tvrdo sazidan; miesto ovo znatno je porad
poraza god 1444., gdie je Vladislan kralj ugarski i poljaki
poginuo, bijui se s Turcima.

Sieverno od Varne protee se

avnica, poznata pod imenom Dobrua, koja neima nikakvog

drvlja, a trava tako je golema, da putnici u njoj esto zaba
saju; ovdie stanuju Nogaitski Tatari, koji su niegda ove oko
lice gospodari bili, oni su skitavci (nomades,) te mnotvo
stoke po ovoj travom bogatoj ravnici pasu; ima i Kozakah
10,000 i niekoliko Niemacah iz Rusie ovamo doseljenih; tako
djer sieverno od Varne lei danas neznatno miesto Tomiswar
gdie je slavni rimski piesnik Ovidio Naso od cesara Augusta
poslan u prognanje.

Kostende (stara Constantiana), mali al

utvrdjen varo na crnom moru.

Histare, danas neznatno

miesto, niekad slavni grad Histropolis. Baba-dag (stara Vallis

Domitiana) tako nazvani varo od niekakvog turskog svetca
Babe, koi je ovdie ukopan; lei u movarnom i umnom
miestu, kod Rasinskog jezera u Dobrui, ima 10,000 stanov
nikah.

Mangalia, mali varo na crnomu moru.

Misiria

(stara Mesembria), varo pod Balkanom na crnomu moru.

Tulda, varo na Dunavu prama ruskomu Ismailu, u Dobrui.

M A C, E D 0 N I A.

Medje: Od istoka Traka; od zapada Epir i Arbanaska;

od juga Tesalia i Nadotoje, a od sievera Bugarska.
Prostor: 1,200 . z. m.
Planine: Srebrenike drugie Riljske, koje sieverno pru
aju se

prama Bugarskoj.

Rodopske ili Despotske iztono

prama Trakoj, Bermunske, koje zapadno diele Macedoniu od

 64

Epira, s kojim se sjedinjuje Sara i ova se k zapadu prua

po Prizrenskom paaluku.

Mezorske juno diele Macedoniu

od Tesale; najvei briegovi jesu:

Vito, Sultanica, Athos,

Laka oli Olimp 6,000 stopah

Rieke: Vardar (bugarski Velika, Homeru piesniku Arios),
izvire iz are planine, prodrvi manje rieke: ernu, Brao
nistu, Bregalicu, Egrider, Sarpiak i vie manjih, utie u So
lunski zaliev.

Struma (stari Strymon,) izvire iz Riljskih pla

ninah blizu Radomira, primivi u se: Bistricu, Strumnicu, ernu

i kod Melenika drugu Bistricu, prolazi kroz Takinsko jezero,
gdie jo rieke Zignu i Angistu prodre, utie u zaliev Strum
ski.

Nasilica, (turski Kara-sui, t. j. Crna-voda, stari Halich

mon,) tee kroz Biteljski paaluk, primivi vie manjih riekah,

koje iz gore Pindusa dolaze, dieli Macedoniu od Tesalie, utie
u zaliev Solunski; u ovoj zemlji ima vie znatnih jezerah, a
jesu: Ohridsko, Kostursko, Takinsko (Cercina) Presba, Dre
novo, bogata ribom; Beik ili Bolbe i Langaza tako su pre
slana, da u njima ribe nemogu iviti. S june strane Mace
doniu pere more Egejsko iliti Archipelag.
Plodnost:

to se tie junih plodovah, Macedonia od

svih zemaljah turskih u Europi najpervo miesto zauzima. Oso

bito ravnica Vardarska i Sereska a i druge okolice blinje
moru rodne su: pamukom, pirinom, vinom, maslinama, ivi
tom; svile ovdie vie imade nego u drugim zemljam; ovacah
dosta imade. Sa itom se toliko nebrinu koliko trgovinom i
ribariom.
Narod: Jest trostruk: Bugarski, Grki i Arbanaski. Bu
gari zauzimaju vei dio Macedonie, osobito paaluke Sereski i
Gjustendinski, ima ih preko 300,000.

Gerci, oko obale Ar

chipelaga i po gradovim ivu, njima se pribrojavaju Cincari,

kojih dosta ima po paalucim Skopaljskom i Biteljskom. Arba
nasi nastanjeni su po spomenutim paalucim Skopaljskom i
Biteljskom, ivu pomieani sa Srbima i Cincarima. Osmanliah
ima po gradovim i po selim zapadno i na medji Trake oko
Kavale, zatim ifutah i Ermenah u Solunu imade. Cielo sta
novnitvo broji 1,300,000 duah.
Vierozakon glavni po selim jest grki; imaju 4 arki
episkopa i 12 episkopah iliti vladikah. Muhamedanacah po va

roim ima dosta, a i po selim zapadno i istono.

Katolikah

nieto malo u Solunu, Skoplju i Bitelju, ifutah po varoim

osobito u Solunu.

Dielenje: Ciela zemlja podieljena je u 5 paalukah: So

lunski, Sereski, Gjustendilski, Biteljski i Skopaljski, ovi opet
u kajmakate, a kajmakati u nahie.

Miestopis.
1. Paaluk Solunski.

Solun,*) grad liepo, tvrdo i visoko zidan, kog brani

7 kulah, lei na obali mora egejskoga kod zalieva, koi se so
lunski zove; za Carigradom najvee trgovako miesto, ima
dobru i sigurnu luku; stolica vezira, archiepiskopa grkog i
europejskih konsulah ima 5000 kuah, 60,000 duah, medju
kojim je 12,000 Turakah, 10,000 Grkah i Bugarah, 22,000
ifutah, koji imaju ovdie glavnu svoju uionicu Hora zvanu s
20 uiteljah.

Ima jo Ermenah, katolikah, inostranacah, koji

se rad trgovine ovdie bave; ovdie ima vie fabrikah: burmuta

svilenih, pamunih i vunenih stvarih, tkaju se dobri ilimi,
uinja se dobar saktian.

Od damiah, kojih ima 10 veih, a

manjih jo vie, najliepa je eski-damia, niekad crkva sv.

Dimitrie. Trgovina, kako spomenuh, ovdie je velika, to do
lazi i odlazi iz ovdanje luke na godinu, vriedi 35 milionah
groah; sama pamuka na godinu iznosi se do 100,000 balah.
Atomska gora *), poluotok kod egejskoga mora, protee
se od zaliva solunskoga i orfanskoga do kalcidskoga poluo
toka u duljinu 7, a u irinu 3 milje; predielje je ovogorsko,

*) Selenik, slavni grad u stara vremena Thessalonicha. Sv. Pavo apo

stol je dvie poslanice stanovnicim grada ovoga pis; pao je u turske
ruke g. 1321. Spomenikah od starih grkih vladarah iz dobe
Aleksandra i Antigena danas nita neima ; ima iz rimskog vladanja,
ostanci slavoluka, kuda su Oktavio i Antonio, poslie Filipinske bitke
proli.
**) ons Athos, hagion oros, sveta goa; za nas Slavjane znatna oko
lica ; vladaoci srbski, bugarski i ruski ovdie su mnoge samostane
i crkve sagradili u staro doba; u ovim samostanim imade starih
slavenskih spomenikah, rukopisah i poveljah. Praviteljstvo srbsko

najvii vrh ima 6438 stopah, nitanemanje dobro je obradjeno

i plodno s junim plodovima, maslinama, smokvama, limuno
vima, bajamima itd.

Okolica ova poznata je od prebivanja

grkih kaludjerah, koji imaju samostanah 20, kaludjerah i pu

stinjakah (keliotah) do 6,000, crkvah i kapelah do 500; za
slobodno

obsluivanje svog vierozakona plaaju Turcim na

godinu 24,000 talirah (250,000 groah); glavno miesto zove se

Protat ol obinie Karei, gie stantije turski zabit (sudia) s 20
sejmenah, koje kaludjeri plaaju, oni primaju porez, kaludjere
uvaju od hajdukah, a u njihove se poslove nemieaju; ovdie
ima aria i pazar se dri svake subote, te prodaju kaludjeri
svoje rukotvorje: kriie, brojanice, lice itd. ima i jedna vea
grka kola. Od kristjanah grkih tko idje u Jerusolim, ako
se nesvrati u ovu svetu goru, nije pravi ni podpuni hadia.
ensko eljade ovamo neima pristupa. Bujuk-Beki varo kod
jezera istog imena; Pasar-dedid, na junoj obali, Sadar-kapsa,
na juno-istonoj, i Kiliseh, na zapadnoj strani spomenutog
jezera, istono od Soluna, gdie se poluotok kalcidski od suha
dieli; miesta ova naseljena su od Bugarah, koji se hvatanjem
i trgovinom ribah zanimaju. Poluotok Kalcidski 7 miljah
dug, a 34 irok, jest jedan od najliepih okolicah svieta.
na sried njega uzdie se brdo Salomon 6000 stopah visoko;
stanovnici su Grci, koji osobita nieka prava imaju, i Turci u
njega dolaze samo od godine do godine, kad kupe porez, a
drugie sami se po sebi sude i upravljaju; ovdie se je rodio
glasoviti grki mudroznanac Aristoteles, uitelj Aleksandra

poslalo je u atonsku goru slikara g. Dimitriu Avramovia iz Beo

grada, te je ovi godine 1846. sve samostane svetogoracah babo, i
to su mu god. kaludjeri kazali i pokazali, to je sve opiso i 20
srbskih poveljah snimio, sa jo niekim srbskim spomenicim; a i
vie ih je ostalo, koje kaludjeti, ako im se dobro nephati, nee da
pokau. Vidi o tomu njegova diela: I. is i
i () . XIII
. 1847. "U ovoj knjigi
ima 20 poveljah prepisanih, koje se u srbskom samostanu Hilen
daru (Vilindaru?) nalaze.
. , ,
. 1848. 12. str. 180. puna staro- i novogr
kih bajkah, koje prostaci sve vieruju.

 67

velikog; ovaj poluotok prua se prama junoistonoj strani u

tri briegovite grane, koje toliko manjih poluotokah nainjaju,
a zovu se: 1. Palene, na komu je u staro doba grad Petie
a docnie Kasandra leao, koje je danas neznatno miesto, al
ima stolicu episkopa grkog.

2. Poluotok Sitonia na komu

je stari grad Torone bio, danas samo seoce.

Veria, (stara Berou, niegda bavljenjem sv. Pavla apostola
glasovita) varo ima stolicu archiepiskopa grkog, stanovni
kah ima 3,000, koji tkaju dobre ilime.

Vodina, varo kod

Bistrice na krasnom poloaju, ima 500 kuah, 1500 duah.

Ovdie je bio stari grad Edesa, gdie su kralji Macedonski imali
svoje grobnice.

Pele, danas neznatno miesto, lei vie jenji

kog jezera; ovdie je bio slavni grad, u komu je odhranjen

Pilip Macedonski, koi je ovi grad ukrasio.

Nizvora, varo

lei kraj brda, koje kalcidski pohotok, od istoka k zapadu

prosieca, ima stolicu vladike. Jeniki-Vardar, varo, ima 6000
stanovnikah, ovdie duhan od sve Macedonie najbolji je.

Bier

(Karaferia) varo na Ferini, ima na njoj jedan od mramora

most; ima 8000 stanovnikah, trgovina znatna s ivitom, pa
mukom i navezom.
2. Paaluk Sierski.
Ravnica plodna i plemenita i najbolje u svoj Turskoj ob
radjena, koju protiu rieke Struma i Mesto, sva je gotovo
pamukom zasijana, ima do 300 selah, u kojim stanuje blizu
2300,000 teakak Bugarah.
Sier (Seres) grad u plodnoj ravnici, kraj rieke Zarma,
stolica pae i grkog archiepiskopa, ima 20,000 stanovnikah;
grad ovi jest jedan od najstarih u Macedoni, za dugo vremena
u njemu su stajali macedonski vladari; danas spada medju
prve trgovake gradove u Turskoj, mnoge fabrike pamune
imade, i trgovima je s pamukom velika, sama Francezka i
Austria 70,000 balah pamuka na godinu iznosi; grad je isti
i uredjeni od drugih turskih gradovah; kuah, damiah i cr
kvah ima dosta liepo zidanih.
Drama, varo u plodnoj duhanom i pamukom ravnici,
ima stolicu grkog vladike i 8000 stanovnikah.

Ovdie se

pletu rudene arape, koje se po svoj Turskoj raznose pod

 68 -

imenom drama.

U staro vrieme ovdie je bio grad Kresci

des, kog, kad je kralj macedonski Filip predobio, bolje ga raz

prostrani i od svog imena Filipi nazove; ovdie je ono glaso
vito polje Filipsko poznato u historii rimskoj, gdie su Bru
tus i Cassius god 42. borei se s Antoniom Cezarom, nemilice
poginuli.

Orfano, varo kod zalieva kontezkog, gdie nablizu

utiu rieke Struma i Miesta, ima 2000 duah.

", sata odavle

lei selo Kontesa, gdie je bio stari grad tog imena. Zapadno
od Orfana vide se ostanci starog grada Amphibolis-a, kog je
Cimon s 10.000 Atinjanah naselio. Kavala, varo kraj mora
egejskoga ima 3000 stanovnikah, rodno miesto biveg misir
skog kralja Mehmed-Allie.

Nikopolje kod Miesta (Nicopolis ad

Nestum), niekad znatan grad gerki, danas samo poderci. Ne

rokope, utvrdjen varo kod klanjca Rodopskih gorah, koi
brani prolaz iz Macedonie u Traku.

3. Paaluk Kostendilski.

Kostendil (Gjustendil, stara Ulpiana) varo dobro utvr

djen nedaleko od Nasilice rieke, lei blizu granice bugarske
medju Riljskim gorama, ima stolicu pae i vladike grkog;
imade dobre sumporne toplice i 10,000 stanovnikah. Dupnica,
(turski Dupinda) 8 satih istono lei od Kostendila, iz pod
gorah koje se Dupnike zovu, varo dobro utvrdjen, ima
dobre sumporne toplice i 3,000 stanovnikah. Karagjova, va
ro u gorskoj okolici bogatoj rudama srebreno-bakrenim, broji
4,000 stanovnikah. Veles, Curski Kjiprili, upria), varo kod
Vardara rieke, preko koje kameniti most vodi, ima stolicu vla
dike, dobre godinje pazare i 6,000 stanovnikah.

Stermnica,

varo s razorenim gradom, ima stolicu vladike i dobre sum

porne toplice, u okolici ovdanjoj mnogo se duhana i pamuka
sadi, ima 3,000 stanovnikah.
djom kol Rilja planine.

Palanka, varo s jakom tvr

Melenik, varo lei na drumu, koi

vodi u Seres, ima stolicu vladike, stanovnici su gotovo sami

Bugari, koji imaju narodnu uionicu, ima do 5000 stanovnikah,
ovdie se dre znatni godinji sajmovi s razliitim orujem i
svileninom.
- .

 69 -

4. Paaluk. Biteljski.
Bitelj, (Toli-Manastir, Bitolja), varo kod erne rieke u
prostranoj ravnici, koju okruuju briegovi, juno Kora, za
padno Gandara i Kopornica, sieverno istono predbrieje pri
lipsko; miesto ovo ima vanost zarad dva klanjca Brezna i
Megcretvo; ovdie je stolica serasker-pae i njegovog taba od
Rumili-Walesi *); ima stolicu vladike grkog, 2,600 kuah,
33,000 stanovnikah. **) Varo dieli se u Konak, Pazar, Zalun
i sv. Dimitria, u ovomu posliednjemu ima grki samostan, u
komu stanuje vladika; 11

damiah.

Nedaleko

odavde lei

junoistono gorom zastrto selo Bukovica, gdie ima samostan

kaludjerski.
Kerevo, varo kraj Crne ima 2,000 stanovnikah, glavno
miesto nahie od 40 selah. Prespa varo na jezeru istog imena,
ima 1500 stanovnikah. Prilip, na obali Kandriana rieke tvrd
grad ima 5,000 stanovnikah. Ovo je stolno miesto junaka na
eg Kraljevia Marka; na gradu topovi stoje, te brane gorski
klanjac Pletvar.
Trebite, varo ima 3000 stanovnikah, glavno miesto od
nahie.

*) Sad Serasker sa svojim tabom stoji u Bosni u Sarajevu; ta Turc"

razumiu pod Rumili-valesi, i koji paaluci pod Rumeliu spadaju,
ja nisam mogo znati; to sam opazio, da ni oni ovog dielenja jed
nako se nedre; sad jedni paaluci ovamo, drugi put onamo spa
daju, osim toga njeki su paaluci sasvim prestali, a njeki novi
postali.
**) Koje po popisu g. 1838. ovako se je dielilo: 1. Muhamedanci 17,000.
a to: a) 8,000 Arnautah. b) 2,400 0smanliah. c) 5,800 Slavjanah;
k tomu jo valja pridodati 5,000 muhamedanskih enah, i 6,000
nizamah.
2. Kristjani grkog zakona broje 13,200, a to: 9,000 Slavjanah
Bugarah b) 3.500 Grkah, c) 700 Cincarah. 3. 1,200 kato
nikah arbanasah. 4. 1,400 ifutah. 5. 2,200 Ciganah. Vidi: Alba
mien, und Rumelien k. oder Statistisch-topographische Darstellung
der Baschaliks Skutari, Briserend, Ipek, Toli-Monastir, Jakova, Ti
rana, Kavaja, Elbassan und 0hrida & & von Dr. Joseph Mller. Prag
1844. nebst einer Karte von Albanien.

Ohrid, (Ochrida) varo s tvrdjavom na briegu Pjeria,

kod jezera istog imena, ima 750 kuah, 800 stanovnikah, koji
su veinom Bugari i nieto Arnautah; unutra ima samostan sv.
Gjorgja, u komu stanuje vladika; vie varoa na brdu ima
drugi samostan sv. Petke. Varo ova i njegova okolica, zvana
u staro doba Peonia, esto se u staroj poviestnici napominje;
ochri u grkom jeziku znamenuje niesto na visokom leaju.
Sveti Nahum, juno zapadno od Ohrida lei, samostan
kaludjerski, koga je u spodobi kria sazido car Justinian, u
njemu stoji archimandrita i 11 kaludjerah, stoji pod obranom
pae od Rumeli-Valesa, u njemu ima do 100 posteljah za put
nike kog mu drago bili zakona. Sv. Naum bio je Bugarin i .
uenik slavjanskih apostolah sv. Cirila i Metoda.
Starova, mali varo lei juno-zapadno od Ohrida. Mali,
varoica juno od Ohrida; ovdale 2 sata daleko vide se zi
dine od kristjanskog varoa
zorili.

Vokopolja, kog su Krelie ra

Struga varo na sievernoj obali ohridskog jezera, gdie

cerna Drina izvire, ima 1300 stanovnikah.

Ovdje se dre

znatni pazari mieseca veljae i rujna po 14 danah, odstoji od

Ohrida 2"/, sata.
Bilite, varo glavna od nahie, na koju 12 selah spada,
broji 2000 stanovnikah.

Krupite ili Krutite, varo glavna

od nahie tog imena, lei na granici Mezovskih planinah, ima

do 2000 duah. Strotia varo na granici od Arbanaske, ima
do 7000 stanovnikah.

Kostur. (Kastorea, stari grad Arestis,)

varo na poluotoku jezera istog imena, ima stolicu vladike i

10,000 stanovnikah.
Kailari, varo kod Bistrice lei zapadno od Kostura,
glavno miesto nahie istog imena, koja broji do 40 selah, ima
2000 stanovnikah. Ostrova, varo kod malog jezera istog
imena, kog rieka Polova protiee, broji 2500 stanovnikah.
Vendia, glavni varo nahie tog imena, koja ima do 35 selah.
Eqrt-budak, varo kod Nasilice, ima 3000 stanovnikah, zna
tan rad dobrog oruja, koje se ovdie kuje. Sjaista (Hakista)
varo u priatnoj dolini medju brdima Bermi i Murihi, ima
po zidane kue i do 4000 stanovnikah; ovdie je bio stari
grad Sisanion, od koga i danas ovdanji vladika naslov nosi;
u okolici ovoj ima do 30 selah.

 .
Leptin, varo na okrajku Mezovskih gorah, glavno miesto
od nahie tog imena, koja ima 70 selah. Greben, varo mali
al ima stolicu vladike, glavno miesto od nahie, koja broji 70
selah.

Servia (Serfide) varo kraj rieke Nasilice ima 1,000

stanovnikah.

Ovo je miesto prozvano od Srbah, koji su prvi

put ovamo bili doli na poziv grkog cara; blizu vide se zi

dine starog grada Phile-a.
5. Paaluk skopaljski.
Skoplje (Uskup, Uup) varo dobro utvrdjen na otoku
Psivne u Vardar, stolica pae i vladike; i katolici ovde su
imali nadbiskupa, koi sad u Prizrenu stoji. Ovdie je bila sto
lica niekojih srbskih vladarah; broji 10,000 stanovnikah, ima
dobre koare i znatnu trgovinu.

Htetovo (turski Kalkandil)

varo blizu vriela Vardara, lei u okolici gorskoj i dosta haj

duljivoj, ima kuah krstjanskih 1500, i 1000 turskih.
Lienjak, selo blizu Htetova, ima samostan kaludjerski,
koga su Arnauti god. 1844 porobili.

Kumanopa, varo na

maloj rieki Psivni, broji 10,000 stanovnikah, ima znatne go

dinje pazare.

Kratovo, varo kod Psivne, znatna porad sre

brenih rudah, koje su se odprie ovdie vadile. Egri-palanka,

varo takodjer poznat bogatim brdim od srebra i olova, broji
3,000 stanovnikah.

Kaanik, varo na drumu carigradsko

bosanskomu pod Sarom planinom, ima 2,000 stanovnikah.

ETV.

Medje:

Od istoka Egejsko more i Macedonia; od zapada

more; od juga gerka Livada, a od sievera Epir.

Postor: 200 D. z. m.
Planine: Mezopske (Medjovske? Pindus) istono diele
Tesaliju od Macedonie, najvie brdo Lacha (Olimp sa 6,000
stopah, Agrafske prostiru se juno, i juno zapadno Ze
-

Kumerske. Najvea brda: Smokovo 4600 stopah; Kruevo 6000

i Kisavo (Osao 3000 stopah visoka.

 72

Rieke: Salambria (Peneus), tee siever-istono i utie

u Egejsko more.

Arta zapadno dieli Tesaliu od Epira, utie

u zaliev istog imena; druge manje rieke nisu vriedne uspo

mene; znatno je jezero Karlos, blizu Egejskog mora.
Plodnost: Zemlja ova imajui juni i priatni medju dva
mora poloaj, natapana dviema veim i vie manjim riekama,
zato je dosta plodna i obilata junim plodovima; Temple naj
plodnia ravnica dri se da je; pamuka, duhana, ulja, vina,
pirina, ivita, i vune ima mnotvo, koje se u druge drave
iznosi; al kako Tesalia, tako i druge Turske zemlje nisu sve
ni dobro obradjene, te ni pola nedonose ploda, koliko bi mogle
donieti.

Narod je ovdie gotovo sam grki, po gradovim ima

Osmanliah inovnikah i poturenikah, koji se Turcim zovu a

grki govore; cielo stanovnitvo iznosi 300,000 stanovnikah.
Vierozakon.

Po gradovim i varoim turski, grki i i

futski, a po selim gotovo sam grki, imadu dva archiepiskopa

i 6 episkopah.
Dielenje: Sva se zemlja dieli u dva paaluka: Lariki,
koi broji 8, i Trikalski, koi ima 12 nahiah.

Miestopis.

Larisa (Jenji-Seher,0 glavni grad na rieki Salambri,

stolica vezira i archiepiskopa, broji 24 damie, 4000 kuah,
20,000 duah; ima vie fabrikah, od vunenih, pamunih, svi
lenih i konih stvarih, i trgovinu dosta znatnu.
Trikala, varo dobro utvrdjen blizu Salambrie, stolica
Utugli-pae i archiepiskopa, ima 7 damiah, 2 sinagoge, 10
crkvih, 2000 kuah, 12,000 stanovnikah.

Kalabaka, varo

blizu Mezova brda, na komu imadu 4 samostana, broji 2,000

duah.

Turnavos, varo znatna trgovinom i fabrikama svile

i pamuka, ima 5000 duah.

Ambelakia, varo na podnoju

brda Osa, blizu utoka Salambrie u more Egejsko, stolica

vladike, broji do 4000 duah, ima vie fabrikah od svile, pa
i muka i tako zvane predje turske trgovinu znatnu.
Dionizio, samostan kaludjerski na vrh Olimpa.

Sveti

 73

atalda, Farza, Pharsalus) varo na podnoju jednog

strmenitog i kamenitog brda, ima do 5000 duah. Ovdie je
Cezar Pompeja predobio. Volos (Golos, Jolchos) varo na
zalievu istog imena, ima 2000 stanovnikah. Armiros, varo
blizu spomenutog zalieva.
nih stanovnikah.

Ohammaki varo ima 2000 posle

ivotopis Fra. Nikole ogramia.

Posliednjeg bosanskog biskupa (rodjen 1639. - 1701.)

Olovo, danas selo od 50 turskih kuah, niekad varo

dosta znatan, pod planinom Stoborjem na izvoru rieke Krivaje.
Ovdie se je rodio godine 1639. Ogrami, komu na krstjenju
dadu ime Franjo. U to vrieme bio je samostan redovnikah
sv. Franje na glasu u Olovu, u ovomu samostanu mali Franjo
crpio je prva svakomu potrebita znanja itanja i pisanja, i kad
je kasnie i u latinskom jeziku podobro napredovo, obue na se
svitu redovniku i prozvan bude Fr. Nikola, kako je elio jo
od dietinstva, outivi nieku silu unutarnju, koja ga uputjivae
na redovniko stanje, koje svetim zvanjem obiajemo imeno
vati.

Kad je godinu cielu prokuanja tono i dobro izastajo,

i kad su starieine u njemu spazili pravo redovniko zvanje,

primu ga u sveti red, i on svetano pred rtvenikom neos
kvrnjenog jaganjca zavietae do smrti tri svietovanja apo
tolska: posluha, siromatva i viekovite istoe podpuno ob
sluavati.

Podobro ukriepivi se u kriepostima redovnikim, i

naukom potrebitim zaodivi se, ode u Taliansku, da mudro

ljubne i bogoslovne nauke slua. Nauke slavno svrivi, vratit
se odredi u svoju nevoljnu otabinu, da obradjiva zaputeni vi
nograd gospodnji.

Putujui iz Talianske svrati se u Ljubljanu

u ondanji samostan Francikanski za prenoenje.

Redovniki

poglavari one kranjske provincie opaze u Fra. Nikoli ne samo

dobrog i kriepostnog redovnika, ve i uenog mladia u mu

droljubnim i bogoslovnim naucima, zato najprie njega, a poslie

i njegove dotine poglavare zamole, da bi im se primio nau
anja njihove redovnike mladei.

Na to privole poglavari i

on, te ga uine u Ljubljani uiteljem (Lectorem) najprie mu

droljubja, zatim bogoslovja.

Dunost i slubu uiteljsku za 9

godinah pomljivo i s velikim napredkom izpunjivao je; za koje

vrieme bio je ljubljen ne samo od redovnikah, ve i od svie
tovnjakah, kojizim

njegova kriepost nije mogla nepoznana

ostati; dapae njegove slavne krieposti i do bekog dvora

dopru.

Nebivi u Bosni od vie godinah biskupa, Leopoldo

cesar, kao kralj Ugarski imenuje Fra Nikolu biskupom bosan

skim g. 1669, koga papa Klementa X. iste godine na 17. rujna
za takvoga potvrdi i medju prve biskupe uvrsti.

Postavi

biskupom, nita od prianjeg redovnikog stanja nije odstupio,

ve je 8 redovnicim kao pravi redovnik zajedno u Kreevu sa
mostanu ivio, zadovoljan branom, odielom i siromatvom re
dovnikog stanja.

Poslie bekog rata, kad je Slavonia oi

ena od Turakah, prenese stolicu svoju u Djakovo. Stojei

u Djakovu, sveti ivot zapoeti prosliedjae.

Puk oblasti svo

joj duhovnoj podloen ne toliko riema, koliko svetim izgledom

uae; sjae u njemu

osobita podpunost, stvarih svetovnih

pogrdjenje, briljivo eznuje za nauanjem krstjanskog nauka

svoga slada, gorua elja za unloati bogotovje, prama siro
masim osobita podatnost, velika prama svakom ljubav i dobro
tvornost.
za biae mu priprosta, za izbor i obilnost jestvinah
pije mnogo troio, ono dohodakah crkovnih na pomo siro
masim i gradjenje stolne crkve u Djakovu obraae, nasto
jae bio nainiti crkvu, kapitulum i siemenite za odhranjenje
svetjenikah.

Premda je obino stanovo u Djakovu, nita ne

namje svake bi godine prelazio u Bosnu podieljivat sv. sakra

menat krizme; na jedno ", sata od Kreeva na Lopati nainio
je bio jednu kuu za pristojno obitalite biskupu, kad na ove
strane predje. to bi mu god vremena preteklo od stvarih
boanstvenih i biskupskog zvanja, sve bi uloio u tienje i
pisanje; zato stvari osobito bogoslovne dobro je znao, a u
histori i pravu kanonikomu navlastito odlikovao se je.

Dok

uiteljem bio u Ljubljani, porodi se razpra medju fran

- 76

cikanim bosanskim i ugarskim od provincie sv. Marie porad

niekoliko samostanah, koji prie doasija Turakah u Ugarsku
drae ovi Francikani sv. Marie, al po doastju Turakah za
puste, koje bosanski Francikani zauzmu; sad kad su Turci iz
ovih miestah bili protjerani, Francikani ugarski natrag ove
samostane preuzet hotiee; razpra nije

dugotrajna bila.

Fr.

Nikola preuzme stranu bosanskih Francikanah braniti, napie

jednu uenu razpravu, ukriepivi je razlozima i dovodcima iz
oba prava tako, da dvor beki i rimski prisude Francikanim
bosanskim, koje samostane dri sad drava sv. Ive Kapi
strana, poslie nego se je od bosanske odielila. Kad je 1696.
io Rim, izdo je ivot sv. Sebastiana od Aparicia laika fran
ciskanskoga ; nieki govore, da je ovi ivotopis preveo iz pa
njolskog jezika, i prikazo ga papi Inocenciu . II. Opusculum
vitae, virtutum et miraculorum Ven. servi Dei F. Sebastiani ab
Apparitio ord. min. de observantia laici professi Provincia
Mexicanae.

Auctore Fr. Nicolao Plumbensi, Diacovensi seu

Bosniensi episcopo. Sanctissimo Domino nostro P. P. Innocentio

XII. litatum. Romae 1696.
U vrieme ono, kad su Turci iz Slavonie protjerani, i mnogo
jo godinah poslie, Slavonia bila je prepuna hajdukah, lupeah
i razbojnikah, koji su dobro mislili, gdie i kod koga ima no
vacah.

Ovi opazivi da i kod biskupa imade dosta blaga,

godine 1701. na 14. kolovoza obno nasrnu na kuu, obiju

vrata i na dobrog biskupa iz nenada nasrnu, nemilo i krvolono
ga ubiju), sve novce, koje je on utedio za gradjenje cerkve,
kapitula i siemenita razjagme i svojim putem uteku. rtvo
tielo pokojnog biskupa bude najprie u Djakovu ukopano. Poslie
pako od niemakih vojnikah iste godine na 12. prosinca isko
pano, nalo se cielo, nepokvareno, bez ikakvog smrada kano
spavajue, preneeno u Naice, gdie u crkvi franciskanskoj
*) Farlati Illyricum Sacrum t. 4. pag. 83. Pie: Biskup ovi, budu da
je mloge razkolnike (Schismticos) obratio u katoliku crkvu, zato
da je od Racah (a Rasnianis) zarad viere katolianske pogubljen.
Po svoj prilici razbojnici bili su Ristjani, ali ovim nije bilo do raz
prave vierozakonske, ve do novacah, a to iz toga dovodimo, to
slubena pisma onog vremena piu: a latronibus occisi etc., t. j. od
razbojnikah ubijenog.

 77

svetog Ante, obueno u biskupsko odielo i no zadieven u glavu,

na novo pokopano i molitvama crkvenim opievano. *) Na nad
grobnomu kamenu budu mu sliedei redci uriezani:
et in tumulo Praesul Plumbensis, inique quem
dedit innocuum dextra inimica neci. Iste suis ovibus ter de
nis praefuit annis, doctrinae radiis et pietate nitens.
Tako biskup ovi dobri pobiegavi iz Bosne od progon
stva turskoga, nadje nemilu smrt, gdie se ni malo nai nije
nadao, godine dobe svoje 62. a biskupstva 30.

Ovo je bio

posliednji bosanski biskup, jer poslie njegove smrti biskupi

koji su na djakovaki iliti bosanski biskupat postavljeni, bili
su samo (i danas jesu) samo
sanski samo za naslov slui.

djakovaki biskupi,

bo

Od ovoga bo vremena dvor

rimski Bonjacima daje namiestnike apostolske, rodjene Bo

njake a redovnike S. 0. Franje, koji su biskupi posvetjeni na
prazan naslov biskupata u stranam neviernih.

*) Vidi kod Farlatia na spomenutom miestu sviedoanstvo desetorice

niemakih vojnikah, koji su njegovo tielo izkopali iz rake djako
vake te prenieli u Naice.
-

Starine bosanske,

Rodoslonje popa Stanislava Rubia.

U samostanu sv. Duha u Fojnici kod redovnikah sv. o.

Franje, uva se jedna knjiga in folio, u kojoj su slikovani ger
bovi plemiah

bosanskih i srbskih

(ilirskih); ja sam o

ovoj knjigi prvi pisao godine 1842. u serbskomu narodnomu

Listu islo 18, koje izadje i u Danici ilirskoj iste godine broj
24. Nee biti suvino o tako vanoj knjigi i po drugi put
ovdie progovoriti.

Knjiga spomenuta, dobro i isto uuvana

je, listovi svi su od debelog papira (hartie), naslov knjige pi

san je azbukom bosanskom, prezimena plemika pod grbo
vima pisana su latinskim slovima, i to svako prezime gotovo
razliitim pravopisom, koje ja onako naznaujem, kako je on
die pisano; naslov knjige jest: Rodoslovje Bosanskoga, aliti
Ilirikoga i Serpskoga vladania; zajedno postavljeno po Stani
slavu Rubiu popu.

Na slavu Stipana Nemanjia, cara Srb

ljena i Bonjaka 1340.

Nie ovog naslova sliedee se ita sviedoanstvo: Codi
cem hunc continentem varia stemmata plurium Nobilium Fa
miliarum Bosnensium, jam ab immemorabili tempore, a capti
vitate nem zni Bosnae studiose conservatum fuisse a R. R.
Fratribus Franciscanis Familiae Fojnicensis, testamur nos fr.
Gregorius a Varess, Episcop. Ruspensis et Vicar. Apost. in
Bosnia Othomana, dicta argentina, precipue in olim episcopatu
Dumnensi.

Suttiscae die 6. Julii 1800, zatim sliedi njegov

vlastoruni podpis s obinim biskupskim peatom.

Prie lista,

na komu su ovi nadpisi, ima jedan list, na komu je slikovana

majka boja, sina Isusa u povitku drei, stoji na, polumie
secu izmedju dvie odsieene glave Mavrske na klju nataknute,
bez podpisa. Na drugoj strani istoga lista slikovani su sv.
Stin prvi muenik i sv. Lovrinac levita, po granu palme
u ruci derei, vie njih eucharistia Cotia) nad aom

kale

om) bez podpisa. Na ovom pak listu, gdie je naslov knjige,

a to s druge strane, slikovan je sv. Jeronim u pustinji bet
lenskoj pred kriom (razpeljen), bez podpisa.
Na listu 1. grb od sviuh ilirskih pokrajinah u jednome
sastavljen, bez podpisa. List drugi Macedoniae lav okrunjen.
3. VILLYRIA, nad krunom zviezda, a pod njom polumiesec. 4.
Bosniae, obiajni. 5. Dalmatiae tri okrunjene zlatne lavske glave. 6.
Slavonie tri kune. 7. Crovatiae. 8. Bulgariae, lav bez krune. 9.
SVRBIJE, ravni kri sa 4 ociela. 10. Rasciae tri ploe konjske. 11.
Primordiae, u ruci gola sablja. Za ovim sliede plemike, izmedju
kojih nieke na grbu imadu ljiljan, to e biti po svoj prilici
znamenje, da izlaze od porodice Njemanjia, koja ga u svome
gerbu imade, a oni su je uzeli od francezkih kraljah porodice.
Suvino bi bilo opisivati sve ove grbove, budu da se nadam
da e ih koi domorodac na svietlost dati. Zato samo nazna
ujem njihova prezimena. Na listu 12. Kotromanoui. 13. Ne
magnichc. 14. Mergniavcitc. 15. Tvartkovich. 16. Grebliano
victc. 17. Brancovicic. 18. Ilcarstictc. 19. Castriotichc. 20.
Zarnoevichc. 21. Baoxichc. 22. Cosacichc. 23. Hapuovichc. 24.
Jablanichc. 25. imrakovichc. 27. Dhvmochiuich. Sama orlov
ska krila s nadpisom tempus restabit. 27. Bvrmasuicch. 28.
Kovacichc. 29. Kostagnichc. 30. Kacichc. 31. Vojnovichc. 32.
Sviezdichc. 33. Vladimirouicch. 34. Slatonosouichc. 35. Boga
sinovichc. 36. Kopievvichc. 37. Pucaginovichc. 38. Tasovcichc.
39. Zoranilovichc. 40. Ciorich. 41. Novakovich. 42. Radielovich.
43. arkoevich. 44. Biloxevich. 45 Morovlaxich. 16. Bosnich.
47. Bisaglich. 48. Mateikovich. 49. Grubkovich. 50. Resich. 51.
Dicnich. 52. Oblacich. 53. Sladoevich. 54. Kopcich. 55. Dra
evich. 56. Goikovich. 57. Rubcich. 58. Milienovich. 59. Dig
nicich. 60. Margvitich. 61. Soymirovich. 62. Livbeticch. 63.
Grubcevich. 64. Sagrielovich. 65. Liubibratich. 66. Predoevich.

 80
67. Sciestokrilovich. 68. Sviloevich. 69. Sokolovich. 70. Silni
cianich. 71. Rvscierevich. 72. Halenich. 73. Sestricich. 74.
ich. 75. Yamometovich. 76. Kvitlovich. 77. Stankovicch. 78.
Kescich. 79. VIvkotich. 80. Kukreticch. 81. Tihcinovicch. 82.
Deskoevich. 83. Parmekanovicch. 84. VIvkovicch. 85. Debeglich.
86. Ugrinovi. 87. Debeglicch (opet). 88. Barzoevicch. 89.
Mirilovich. 90. Smokrovicch. 91. Vranicich. 92. Biblicch. 93.
Willich. 94. Maslovicch. 95. Eklicicch. 96. Bakcicch. 97, Kruxi
chievicch. 98. Knesovicch. 99. Branilovicch. 100. Alavpovicch.
101. Vvlascicch. 102. RadmirovicGivanovicch. 103. Koso
vicch. 104. Svibicch. 105. Kragvevicch. 106. Svdicch. 107. Mo
krovicch. 108. Raykovicch. 109. Krasoevicch, 110. Nimicicch.
111. Bogoankovich. 112. Euseblovicch. 113. Ciubretich. 114.
Woykovicch. 115. Toliscicch. 116. evvcicch. 117. Hvaoko
vicch. 118. Sencevicch. 119. Frankopanovicch. 120. Prelaso
vicch. 121. Bieloperovicch. 122. Giendisaglicch. 123. Krixicch.
124, Mechlinicch. 125. Tarzarovicch. 126. Hrabrenovicch. 127.
Didlovicch. 128. Grubiesevicch. 129. dralovicch. 130. Toma
novich. 131. Gradanovicch. 132. Glvmcicch. 133. Kraicino
vicch. 134. anticch. 135. upanovicch. 136. Dobrievicch. 137.
Neoricch. 138. Zetignianicch. List 139. koji je posliednji imade
jedan grb bez pedpisa, iz drugih razliitih sastavljen; n. p.
dva lava krilata, jedan bieo a drugi crven u razapetim capama
dre kri.; zatim ima polumiesec, zviezdah, ljiljanah, orlovih
krilah itd. Nadpis. Semper spero. U sve dakle plemikih gr
bovah 127.
Snimak ovog rodoslovja nahodi se kod gospod. Ljudevita
Gaja, koga je snimio godine 1842. 0. Filip Paali, Franci
kan bosanski.

Osim ovoga snimka imade isti gospodin Gaj

jo drugi mnogo stari u 4. Nadpis ove knjige jest dvostruk,

cilirski i latinski, tako i ista imena i prezimena dvostrukim pis
mom jesu naznaena; ja samo ovdie navodim napis i kratki
sadraj ovog snimka, koga je Dubrovanin, Koreni Neori
god. 1595. snimio, i koi u Dubrovniku sve do lani uvao se je,
od kuda ga je g. dr. Gaj odkupio.

Nadpis jest sliedei:

Rodoslovie navisenih i svetih otacah i vlastitih biliego

vih zemaljah i svitlih tlih plemeniu cesarstva ilirskog koje vi
saskupi i naredno sasvi svelikom pomnom i opaju Stanislav

 81

Rubi Ban Cimeria gospodina Cara Stipana Stina Nemania

na slavu cesarskoga i kraljevskoga velianstva i ostale gospode
poglavicah, banah, vojevodah, upanah, knezovah, katunarah,
vitezovah, vlastelah i plemiah, svih zemaljah ilirskieh pod kim
vlatitim vladanjem pribivaju razlike naredbe cesarstva ilirskoga.
Ovo se sloi i prepisa iz jednoga libra veomi stara, koi se
nadje medju starim knjigam librarie mostirovi svete gore, reda
slavnoga i dinoga Bazilie.
Libellus sanctorum patronorum et publicarum insigniarum
Regnorum et familiarum Illustrium Illyrici Imperi, quas magna
cura singularique diligentia collegit atque depinxit. Stanislaus
Rubcich, Rex insigniarum domini Imperatoris, Stephani Stephani
Nemagnic In Laudem Caesarae ac regiae majestatis et reliquo
rum principum, ducum, Marchionum, omitum, Vicecomitum,
equitum, et nobilium totius Illyriae, sub quorum protectione
fundamenta, monimentaque ejusdem Illyrici Imperii consistunt.
Quod quidem translatum est ex antiquissimo libro in Caractere
Illyrico scripto, reperto in Bibliotheca Monasteriorum de Monte
sancto ordinis Divi Basilij Korieni. Neori. Confido in Do
mino non confundar in aeternum Amen. Corienich,

Neorich.

An. D. 1595. in 4. pag. CLVY.

Najprie naslov 1 index 2 fol. ciril. 2 fol. lat. zatim

podpis i godina, pag. I. Sveti Jeronim stoji sa dvostrukim kri
om u ruci, na kojem je barjak sa miesecom i zviezdom, a
pri nogah lei mu lav; na glavi imade kardinalski eir. Hz pod
kipa grb, na kojem je crven lav. Otac zarcalo i svitlos
svih ilirskih zemaljah. Patronus, speculum atque lu totius
Illyriae. II. Otac i vojvoda kraljevah ilirskieh. Patronus at
que Dux Regum Illyriae. Kralj klei pred sv. Sti. koi njemu
prua krst, na kojem je barjak sa slikom propetoga Isukrsta.
III. Zdriteljica i mati, miati, milostivna ilirskieh zemaljah.
Patrona ac mater pissima totius Illyriae. Gospe S.
bosanske zemlje.

Patronus Regni Bosniae.

III. Otac

Gergur papa sto

jei, u desnoj ruci dri raztvorenu knjigu, u lievoj tap pa

pinski, o kom visi barjak s bosanskim grbom; kraj desnog
uha golubica medju zrakama.
magnicha Cimer.

V. Cara Stipana Stina Ne

Imperatoris Stephani Stephani Nemagnich

Insignia, zatim sliedi grb zemaljah ilirskih do fol. XVII, na

6

 82

kojem je prvi grb obitelji Kotromanoviah, a posliednji Ja

grosagli; za ovim imade dodatih jo 11 komadah bez podpisa.
U pridvornoj carskoj knjinici pod brojem 7683. u Beu
ima na isti nain ovog Rodoslovia snimak, pod naslovom la
tinskim kao gori spomenuti, koga je Marko koroevi Bonjak
prepiso i snimio, a posvetio ga. austrianskom nadvojvodi Fer
dinandu Frani, sinu Ferdinanda III. i Marie. Vidi Arkiv za
poviestnicu Jugoslavensku knjiga I. str. 176.
0 ovim grbovima napominje i Prudentius Narentinus u
knjizi: de Regno Bosniae ejusque interitu maratio historica.
Venetiis 1781. pag. 48 s opazkom. Catalogum hunc depromtum
hibemus originali m. s. qui asservatur in venerabili con
ventu sancti spiritus, Fojnicae, apud fratres minores, una cum
iforum stemmatibus; quem fideliter ac diligenter transcripsit
Ammo Domini 1724. P. Marianus Lekussich, secretarius A. R. P.
Augustini a Salinis, Bosnae Argentinae Provincialis, transcrip
tumque exemplar reposuit in archivio Conventus S. Mariae Ma
carsschale in Dalmatia, ubi hactenus asservatur. Imenoslov ovi
nahodi se i kod Kaia, razgovor ugodni naroda slovinskoga
, 1835. knj. I. st. 1. zatim Gregor Gevapovi u knjizi
Synoptico Memorialis Catalogus observantis Minorum Provincia
s. Joannis a Capistrano, olim Bosniae Argentinae etc. Buda 1823.
pag. 266. sa sliedeom opazkom:

Nobilium Familiarum, qua

rum memoria inter hujus Provinciae Tabularia in vetusis M.

SS. conservata (a furore Turcico in conventu Fojnicensi oc
cultata) et a memorabili viro P. Josepho Jacosics fideliter tran
sumpta fuit etc. Ovaj imenoslov mnogo je kasnie pisan, nego
ona knjiga slikovana, koje pak godine i kojim jezikom, ja nez
nam.

U knjizi imade grbovah obiteljskih, kako smo prie vi

dili 127, i to me abecednim redom, ve kako je koja staria,

u ovome pako imenoslovu imade 168 imenah plemenitih po
rodicah redom abecednim, 41 dakle vie, kojih se grbovi
nenalaze u spomenutoj knjigi; a i ta je razlika izmedju ovog
imenoslova i Rodoslovia, to imena ne samo

da su jednakim

pravopisom pisana, vei to, to u Imenoslovu i predikata imadu,

n. p. Aglinich, de Aglinich secus Bobovacz itd. Imenoslov
ovi po nepomlji uvaocah davno je s drugim mnogim riedkim
rukopisim u Fojnici propo.

Knjievnost bosansla,
B. Rao, koji su abecedom pisati
(Produenje.)

Iz uzroka, to pismenah i tiskarnice nije bilo na dru

gomu miestu, osim Mletakah i Rima, bosanski Franciskani jo
od poetka 17. stolietja tiskali su svoja diela i abecedom; to
bi mogo tkogod pomisliti, da je pravi i jedini uzrok? Al tako
nije. Uprav u Mletcih i Rimu, gdje su bile tiskarnice cilirske,
i u isto doba, kad su jedni azbukom, drugi su abcedom izda
vali svoje knjiga. Ja scienim, da su se ovi posliednji ugleda
vali na knjievnike dubrovake, dalmatinske i slavonsko-ugar
ke, koji su gotovo samo latinskim slovima sluili se, a to se
i od tuda vidi, to su se i njihovog pravopisa i naina pisa
nja drali.
Ovi pisaoci jesu: Bandulovi, Ani, Sitovi, (Filipovi,
Dobreti,) Lekui, Laztri, Vici, Ili, Mileti, Marjanovi, Ma
ti, Barii, ui i Sitni.

Diela njihova jesu sliedea.

1. Ivan Bandulovi.

Rodom iz Skoplja, franciskan drave bosanske; koje je

godine rodjen, i koje je umro, kako ni od njegovog ivota
dosad nita nisam mogo razabrati; izdao je: Pitole i evan
gelja priko sve godine, za nedielje i svetkovine zapovidne s
Letaniana i mnogim blagosovim i drugim obredima itd. Mletci
6. -

1613.. in folio. Knjige ove istim pukim izgovorom die se,

i sluile su kod boje slube za podrugo stolieje, dok Kne
evi iste knjige nije pod svojim imenom izdao, toboe mnoga
popravio, al uprav govorei pokvario.

Knjige ove pod Ban

dulovia imenom pretampane su vie putah u Mletcih, i to

godine 1610, 1665, 1682, 1699. i 1718.

2. Ivan Ani.

Francikan drave bosanske, tioci obeni propoviedaoc,

bio je upnikom u Velikoj, Naicama i Brodu u Slavonii,
kasnie u Biogradu u Srbskoj.

Rodom iz Duvna sela Lipe.

Umro god. 1685. njegov pravopis nalii na oni cirilski; knjige

od njega izdane jesu sliedee:
) chnighe parve Vrata nebeska i xivot vicchni, koye
sloi otac fra Ivan Aniio to yest Ancich Dumchlanin iz lipe,
Stilac i pripovidalac Reda male bratye obsluitechla itd. na poste
chne boxie i na korist carkve Illyrike itd. Prikazay Priuzvi
senomu i Prisvitlomu gospodinu Alexandru Crescenciu, Cardi
nalu Rimskomu, Biskupu Rekanatskomu i Loretskomu itd. u
Jakinu po Francesku Serafinu 1678. u 4. stranah X.
437. Prikazanje je latinski pisano, za ovim sliedi obraz u
dervorezu istog Ania; zatim azbuka bosanska uzporedjena s
latinskom, govor o pravopisu, zatim Dahnik (kalendar) i pred
govor. Od strane 120 Govorenje svrhu prisvetoga kria,
- od 20 do 315. Istomaenje otenaa. Dio III. od 315 do 437.
Iztomaenje zdrave Marie.
b) Kchnighe drughe, dio getvariti, Vrata nebeska i i
vot vicchni &.

Prikazane Prisvitlomu i pripostovanomu go

spodinu Nikoli Konti, Rimskomu Cardinalu, u Jakinu 1678. u

4 str. XIV. 245. Prikazanje latinski, njegova (Ania) prilika,
a poslie nje pogodba slova Illyriki i slovnica s latinim i chni
imena i broyevi; sliedi predgovor u komu kae: Yos imadem
edne kchnighe od devociona i polak molbi i svete

mise i

obsluit na chu, kad moch budem i chni xelim dati na svitlost

Sadraj ovih knjigah drugih, jest iztomaenje vierovanja (sim
bola) apotolskoga, dosta jasno i isto tumaeno.

 85

co svitlost karstjanska i slast duhovna dio I. u Jukinu

1679. po Ivanu Salvianu u 8 str. III. 208. Dio II.
tumaei posvetilite sv. mise st. XXXII. 272.
d) gledalo misniko itd. Posveena Beatissimo Patri
Innocenti I. Summo Pontifici. U Jakinu 1681. u 8 str.
XXXII. 191.
prve dvie.

U ovoj knjizi govori o azbuki ilirikoj, kao i u

Jo je Ani piso latinskim jezikom knjige o poveljama

i doputenjana papinskim, koje su darovane franciskanim bo
sanskim; koje su vie putah pretampane, a na posliedku obu
stavljene (suspendirane). Thesaurus perpetuus Indulgentiarum
Seraphici ordinis sancti patris nostri Francisci S. Romae 1663.
in 16. pag. 152.

Drugo izdanje od M. P. O. Fr. Gabre Sta

nia iz Imotskoga, exprovinciala. Venetiis 1702.

3. Lovro Sitori.

Rodom iz Ljubukoga, njegov otac bio je Turin, koga

je u vrieme rata bekog ufatio Dalmatin imun Talai; ovomu
sina svoga dao je u tutiu, dok odkup donese. Sina mu primi se
P. O. Fr. Ilia Mami, naui ga itati i pisati. Otac njegov kad
namiri odkup, sina sebi natrag uzme, ali se njemu nije mililo
vie turkovati, prepliva rieku Trebiat, utee od otca k pria
njemu svomu odhranitelju, pokrsti se i postane redovnikom
S. 0. Frane, drave bosanske, bio je vrlo nauen i bogo
ljuban redovnik.

U ibeniku uio je za 6 godinah pitomce

redovnike mudroljubje, kasnie pako u arcibiskupskom siemi

nitu u Splietu javni uitelj mudroljubja, obratio je na pravu
vieru dvie svoje rodice.

Umre u ibeniku g. 1729., njegov

ivotopis talianski pisao je Fr. Antun Bandi, uva se u rukopisu

u samostana Zostrokom u Dalmacii.
Knjige tiskane ostavio nam je:
.

a) Grammatica Latino-Illyrica Venetiis 1713. u 8. vie

putah pretampana je u Mletcih.

b) Piesan od pakla. Mletci 1727. u 8. str. 74. prikazana
Vicenciu Zmajeviu nadbiskupu Zadarskomu.
c) Nauk krstjanski u 8.

4. Marian Lekui,
Redovnik S. 0. Frane drave bosanske, tioc i bogo
slovac, rodom iz Mostara, izdao je:
Bogoljubna razmiljanja od otajstva odkupljenja ovie
anskoga s. Bonaventure kardinala, prie mnogo vremena u je
zik slovinski od jednog Bugarina preneena, a sad iznova pre
tampana & &.
str. 158.

U Mletcih 1730, kod Antuna Mora. u 16.

5. Jeronim Filipovi.
Rodom iz Rame; kad su se ramski fratri odselili iz Rame
u Jinj, ondak je i on dietetom otio s njima, i tamo posto
redovnikom s. otca Frane; godine 1735. uiniega prvim Pro
vincialom u novo odieljenoj provinci presvetog odkupitelja u
Dalmacii, koje dostojanstvo i po drugi put bude mu dato g.
1651.

Bio je oviek vrlo uen i dobar redovnik, knjige nje

gove jesu istim jezikom pisane, slog dobar i razabran. Umro

1765. god.
a) Put Kria itd. u Budimu 1730. u 12. str. 106.
b) Pripovidanje Nauka krstjanskoga, sloeno i u raz
lika govorenja razdiljeno u Mletcih 17501765. Kod imuna
Occhi tri knjige (svezka,) u 4. I. str. 584. II. 451. III. 380.

6. Dobreti Marko.

Drugie Jezeri rodjen u Dobretiim, redovnik S. 0.

Frane, drave bosanske, najprie kustos, poslie provincial,
zatim biskup Eretrianski i namiestnik apostolski u Bosni. Umro
je god. 1784. izdao je:
Kratko skupljenje udoredne iliti moralne Bogoslovice,
svrhu sedam katolianske crkve sakramentah'; iz svetog pisma,
iz svetih saborah, iz odredjenja svetih otacah papih, iz nauka
- nauiteljah crkve boie i izostalih izvrstnih bogoslovacah iz
vadjeno, i pomljivo skupljeno u slavni Iliriki jezik u Ankoni
1782. u 4. str. 580.

 87 -

7. Filip Lastri.
Jedan od najzaslunih franciskanah bosanskih za provin
ciu i knjievnost, njegova se slika nahodi u knjinici samo
stana Sutiskog, obirni njegov ivotopis drugi put priobit emo,
rodio se je u Oevi god. 1700, umro god. 1783. Bio je
provincialom i ukinutu bosansku provinciu, otiavi u Rim na
novo je uzdigao; do svoje smrti uviek je pisao i knjievstvorih
zabavljo se.

Njegova diela jesu sliedea:

) Nauk i nain dilovati molitvu od pameti. Ml. 1742.

u 8. str. 12.
b) Kratak nain initi Put Kria itd. u Rimu 1758. kod
Ivana Generosa u 12. str. 53.
c) Testimonium Bilabium, seu sermones Panegyrico (dog
matico) morales, et ali nonuli &. latine et illyrice elaborati
&. Venetiis 1755. in 4 pag. 542. Sermones 21.
-

d) Od' Uza me, t. j. istomaenje nauka krstjanskoga;

kratka pripovidanja nediljna i svetana u Ml. 1765. u 8. str.
308, drugi put Mlet. 1796.
e) Nediljnik dvostruk. To jest po dva govorenja za svaku
nedilju priko godine, lasna, kratka i ravna samo za lastnoju
pastirah naseljakie puka priprostoga i nenauenoga, uredjena.
Mletci 1766. u 4 str. 440.
"
f) Svetnjak, to jest govorenja od Svetie itd. u Mletcie
1766. u 4 str. 280.
Jo je pisao Kroniku svog vremena, rukopis nahodi se
u samostanu Sutiski, u latinskom jeziku izdo je ueno dielo:
Epitome vetustatum Provinciae Bosnensis & &. Secunda edi
tio Anconae 1776. in 4 pag. 134. Suvie u Illyricum Sacrum
t. 4. Danielu Farlatu o Bosni mnogo je piso i priobio mu
razliita izviestja.

.
8. Wilco Vici,

Rodjen u Fojnici 1734. umro 1796., ostavio je u ruko

pisu duhovnih piesamah, koje sam ja inio tampati pod naslo

Pisme razlike na potenje Boie, B. D. Marie i sviuh

svetih sastavljene od O. F. Vice Vicia godine 1785. LJ

 88

Splitu 1844. tiskom Oliveti i drubenice. u 8. str. 96 pisa

9. Gergo Ili.
Rodjen u Vareu, najprie provincialom bio je, poslie uinjen
biskup Ruspenski i namiestnik apostolski u Bosni. Umro g. 1813.
a) Kratko nadometnulje u knjiice Old" u sa me. To jest
14. razlikih, ravnih i kratkih govorenjah u Mletcih 1796. u
8. str. 108.
b) Vrhu kraljevstva Marina. Govorenja pris. i pripo.
gos. Aleksandra Borgie, iz talianskog u slovinski prineena i
pris. gospod. Stinu Borgii kardinalu
brovniku 1799. u 8. str. 140.

prikazama.

U Du

Na svrsi knjige: Nain pri

bogoljubni za tovati prisveto uzneenje Gospino na nebo itd.

str. 8.
c) Epistolae pastorales, cum aliis nonnullis litteris circu
laribus. Patavi 1800. in 8. pag. 46. knjige su latinski i ilir
ski pisane.
d) U rukopisu lee Sveta govorenja prieko ciele godine
itd. koje bi trebalo da se utampaju.

10. Augustin Mileti.

Biskup Daulianski i namiestnik apostolski u Bosni, ro
djen u Fojnici 1763.

Umro

1831. oviek bio je nauan i

svetog ivljenja, njegov ivotopis latinski tampan u Rimu 1835.

drugi put priobit u u ovim knjigama :
a) Poetak slovstva, napomena i kratko istomaenje na
uka kersijanskoga u plitu 1815. u 8 str. 184.
b) Naredbe i uprave Biskupah, Namistnikah Apostolskih
proastih i sadanjega itd. U Splitu 1815. U Rimu 1828. u 8
str. 97. c) Poetak slovstva i napomena nauka krstjanskog itd.
u Splitu 1822. u 8. str. 24.
d) Istomaenje stvarih potrebitih nauka krstjanskoga
itd. u Rimu u tampari S. Skupa 1828. u 18. str. 206.

 89

f11. Stin Marjanovi.

Provincial bosanske

drave, rodjen u Lipnici 1794.

Umro 1847. god. Piso je latinskim jezikom:

a) Institutiones Gramaticae idiomate Illyrico propositae, ad
usum Juventutis Provinciae Bosnae Argentinae compilatae. U .
Splitu 1822. u 8. pag. 277.
b) Syntaxis linguae latinae, juventuti Bosnae Argentinae
accomodata &. Venetiis 1823. 8. str. 88.
c) Systema literarium pro directione scholarum Provin
ciae Bosnensis etc. Buda 1835. 8. pag. 83.
d) Bukvar latinskih i ilirikih slovah u Budimu 1835.8 str. 40.
Marjanovi bio je kronologus

Provincie,

te za nie

koliko godinah pisao je dogodjaje svog vremena redovnike i

svietovne; jo je izdao na svietlost jednu golemu tabulu, na
kojoj su naznaena imena sviuh starieinah od poetka Bosan
ske Franciskanske drave, s primetjanjim istorikim, pod na
slovom: Origo Vicariae Bosnae, Spalati 1823.
12. Ambroz Mati.
Bivi najprie uiteljem, tajnikom i upnikom u Tramo
njici, umre god. 1850. tampao je:
a) Raun za prvu i drugu godinu, u Osieku 1827. 8.
str. 116.
.
b) Knjiica runa s upravam koristnim i uvibanjem las
nim za mladie latinski jezik uee. U Osieku 1832. 8. str. 170.

12. Rafo Barii.

Biskup Azotski, namiestnik apostolski odprie u svoj Bosni,

a sada samo u Hercegovini. tampao je:
Paa duhovna itd. u Rimu 1842. u 8. str. 439.
Pretampao je Pitole i Evangjelja u Rimu 1840. od slova
do slova, kao to je izdanje Petra Kneevia.
13. Mihovi ui.

Rodjen u selu Bukovici u Duvnu 1797. umro g. 1844.

Ostavio je rukopis, kog sam ja utampo:
ivot Isusa Kersta itd. u Splitu 1848. u 8. str. 172.

 90

14. Franjo Sitni.

upnik u Kotoru umro g. 1844. Ostavio je rukopis: Sveta
govorenja preko ciele godine, koja da se izdadu, bila bi od
velike koristi.
Jo niekoliko ima redovnikah sad ivuih, koji se za
bavljaju s narodnim knjievstvom, koji e sami sebe proglasiti
do niekoliko vremena, daj boe na skoro.

Narodne piesme,
(Produenje.)

A. PIESME ENSKE.
16. Udatba carske keri.

Zmaj proleti s mora na Dunavo

I pronese pod krilom djevojku,
A pod drugim ruho djevojako.
Kad je zmaju edja dodijala,
Pusti zlato u travu zelenu,
Pa joj daje od zlata matrofu,
Ter je posla za goru na vodu.
Al na vodi tri dilbera bie;
Jedan veli, liepe djevojke!
Drugi veli, da je povedemo.
Trei veli, da je upitamo:
Ja bora ti, liepa djevojko!
Odkuda ti u gori zelenoj?
Cijeg ili si roda i plemena?
Progovara liepa djevojka:
Ja sam kerca cara estitoga
Vjerna ljuba zmaja ognjenoga.
Kad to ula tri dilbera mlada,
Onda su joj oni besjedili:

 92
to te dade care od Stambula
Sto te dade zmaju ognjenomu?
Odgovara kiena djevojka:
Npitajte, tri dilbera mlada!
Evo ima pune tri godine,
Kako nam je zmaje dohodio.
Na nedielju on je odvodio
Odvodio po jednu djevojku;
Pa je name reda dolazila.
Tad govore tri dilbera mlada,
Tri dilbera, tri brata rodjena :
uje li nas glavita djevojko!
Gdi je tebi, zmaje ognjeviti?
Njima cura pravo kazivala:
Eno njega u crvenim stinam.
Kad to stariji bratac razumio,
Djevojci je tiho besiedio:
Ja boga ti, liepa djevojko!
Poeljaj mi zlata li perina
Pogubit u t' zmaja ognjenoga,
Opremit u t' babi ka Stambolu.
Kad to ula glavita djevojka:
elja njemu od zlata perina
Upleala od zlata prstene.
Junak mome zalo i neznalo;
Ve je spremi ka Stambulu bielu.
Ode mome zmaju ognjenome,
Pa potee ordu brietkinju
Odsjee mu glavu u ramenu.
Pa on ide ka Stambulu bjelu.
Kad je doo pod careve dvore,
Pak je junak dvore prohodio.
Ugleda ga liepa djevojka,
Silna kerca cara estitoga;
Ona svome babi govorila;
0 moj babo, care od Stambula!
Zovite mi onoga junaka,
tono danas iz pod dvora prolje,

 93
Oni me je muke izbavio.
Kad to uo care od Stambula,
On mu alje svoje vjerne sluge,
Da mu trae mladjena junaka.
I nadjoe, vesela mu majka!
Dovedoe g" caru estitome;
Pa mu care tiho besjedio:
Ti li s' moju kercu izbavio
Od onoga zmaja ognjenoga?
Njem' se mome krivo kuniae:
Nisam, care, ivota mi moga.
Njem" se care bie povjerovo,
Misle care da se upoznao.
Nevjeruje glavita djevojka,
T Ve govori caru babi svome:
Skini njemu kalpak i elenku,
Burme moje u njegov" perinu
Skidoe mu kalpak i elenku,
Nadjoe mu od zlata prstena
Silne kerce cara estitoga.
Kad to care bie opazio,
Onda njega sebi zastavio:
Bjele mu je dvore sagradio,
Svoju mu je kercu poklonio,
Uzima ga za svojega sina,
I daje mu na pomo cekinah,
Neka troi junak do vieka.

17. Sestra kune brata.

Junak idje goricom zelenom,

I tare se maramom vezenom,
A kada je na vrh gore bio,
Die oi suncu u visine:
arko sunce, jesi l' kol'ko rano?
Nit sam rano, ni toliko kasno,
Moe doi, gdi si namislio:

 94 -

Gdino bratac sestricu udaje;

Neudaje, ve ju preprodaje!
Za nju ie tri tovara blaga
I u Bosni tri biela grada,
I jo ljubi struku od bisera;
Pak je bratac seki govorio:
Moja seko, ti mi zdrava bila,
I liepi porod porodila,
Devet kerih, a etiri sina!
To je seki i poao bilo,
Pak je ona bratu govorila:
Ah moj braco, i ti zdravo bio!
I u Bosni gradove dobio,
Tvoja ljuba biser iznosila,
Pod biserom muko nerodila !
Ve rodila devet djevojakah,
Sve ih majka u goru spremila:
Koju golu, koju gologlavu,
Koju bosu, koju bez pojasa,
Koju jadnu, koju kruha gladnu,
Koju ednu, koju majke eljnu!

16. Tri grieha,

Sjeva munja iza ravna Duvna,

Susnjeica iznad Sarajeva,
A Neretva od Boga prokleta,
udno li si na valove dola,
Sve odnese hane i duane,
I hodaju Dafir begovice,
U njoj sjedi Mara i Aneta;
Pred Marom je gjergjef i prelica,
A Aneta psaltir i otvorila;
I iz njega troje grihe kae:
Jedne grihe, tko neslua majke
Druge grihe, i otca i majke,
Tree grihe, tko kuli djevojku.

 95

19. Kletva devojaka.

Rano rani kiena djevojka,
Pria zore i arkoga sunca.
Rano rani, a Bogu se moli:
Daj mi Boe oi sokolove
I biela krila labudova,
I zelena perja pavunova,
Da preletim preko Nevesinja,
Da izletim na vrh poglednika,
Da ja vidim svoga sudjenika!
Bog joj dade oi sokolove,
I biela krila labudova,
I zeleno perje paunovo,
I preleti preko Nevesinja,
I izleti na vrh poglednika,
Ona gleda svoga sudjenika,
Kod njeg sjede do tri kudjenika:
Jedan veli, sna i driemljiva
Drugi veli, neljubka je roda,
Trei veli, ljuta kano guja!
Ljuto kane kiena djevojka:
Ah neka vas, moji kudjenici!
Koi veli, sana i driemljiva,
Neimo sanka do Jurjeva danka!
Koi veli, neljubka je roda,
Neljubio od srca poroda!
Koi veli, ljuta kano guja,
Guja mu se na srcu savila,
Na srcu mu zimu zimovala
0 Jurjevu gnjizdo zamotala
U p ljeta ptie izvodila,
Ljute ptie arene gujie!

 96

20. Kraljica Anuu baca u Vrbas.

Poetala gospoja kraljica,

S njome idje sedam robinjicah:
Dvie nose skute i rukave,
Dvie metu izpred nje sokake,
Dvie nose svilene gajtane,
Jedna nosi sjajno ogledalo.
Kad su doli na Vrbas vodicu,
Al' na vodi kolo djevojakah.
Govorila gospoja kraljica:
Koja j' tude, mog Ive djevojka?
Koja mu je vezen jagluk dala,
Na jagluku ime upisala,
I hodaju, gdi moj Ivo spava,
Ja nju hou ljepo darovati?
Prokaza se Anua djevojka:
Ja sam, nene, tvome Ivi draga
Ja sam njemu vezen jagluk dala.
A mai se gospoja kraljica,
I izvadi vezenu maramu:
Sveza oi Anui djevojci,
Sveza oi u Vrbas je baci.

Jesi l' ila Maro, skoro u Sarajevo

Jesi l' vidla Maro, mlade Sarajlie?
Kako nazi hode, kako gjuzeli nose,
Gjuzel odielo: od saje akire
Kove jedrenlie, kajsar jemenie,
Do dva damadama, do dva bensilaha,
Do dvi bree male poom pripasane
Fino-fesa na glavi, lahur oko fesa
Zelena dolama, fermen na dolami,
uri na fermenu, binji na ramenu,

th
97

ia pod binjiom, argia u ruci;

Kako sitno kuca, a jasno popjeva:
Moja draga! jesi l' se udala?
Jesam dragi, i sina rodila,
Od mila mu, dragi, tvoje ime dila
Tvoje ime, dragi mula Ibrahime;
Kad mu babo u damiu pojde,
A ja mlada svoga sina niham:
Spavaj sine, nebilo ti babe! Ostala ti majka udovica,
Dopala ti prvog svog sevdaha !

B. ENSKOJUNAKE.

ee.

Delaludin-paa izsiee bosanske kape

tane. *)

(god. 1821.)

to se ono Travnik zamaglio,

Ili gori il ga kuga mori?
Niti gori nit ga kuga mori;
- Djevoje ga s okom zapalilo,
S crnim okom kroz srali pender:
Izgorie dva nova duana
I dva hana age Pelivana
I meema, gdi kadia sudi,
Kukajui, gorko proklinjui:
Bog ubio Sarajske prednjake!
Do dva brata, do dva Dingijafia,
I onoga mladog muselima,
I brata mu agu Sarajskoga;
Iz Travnika Rosi Mahmut-agu,

*) Delaludin-paa, bio je jedan od najglasovitih vezirah na Bosni;

za pet godinah svog vladanja mnoge je bae i zulumare izkrio,
a kristjane obranio; al ga bosanski bae preko Janjiara-age tue
kod cara, te ga digne s Bosne, uinivi ga serasker-paom protiva
Grcima, to njemu bivi nepovoljno, otruje se i umre u Travniku,
god. 1822.

 98

I Fudulu Inglez efendiu

I onoga Aliu poglavara!
Jerbo oni opanjkae Turke,
Da predaju zemlju u kaure,
0anjkae Delaludin pai.
Paa pie sitne burjuntie,
Pak sazivlje mlade kapetane
Saziva ih ba Travniku gradu.
Kad je bilo trei dan barjama,
Divan ini Delaludin paa;
Sve mu lale na divanu stale,
Sva gospoda od Bosne ponosne:
Od Sarajiva age barjaktari,
Sve uleme i svi kapetani.
Kad je paa divan uinio,
Sve ih redom u hodaju zove,
Sve po redu zove kapetane:
Najpred zove Kulin kapetana,
Pak mu vadi knjige od Krajine:
ije l' knjige iji li su muhri?
Ja murtati, mladi kapetani!
Vi dajete zemlju u kaure,
Bez careva biela fermana,
I bez moje sitne burjuntie!
Odgovara Kulin kapetane:
Na milosti, mili gospodare !
Ja sam muhre u potrebi dao,
Zemlje nisam dao u kaure.
Blizu sjedi mladjan Osman paa.
Progovara Delaludin paa,
Svoj gospodi i svim ridalina:
to li triba ovim murtatima?
Progovara mladjan Osman paa:
to tko trai, sve od sebe nadje!
Onda paa viknu na kavaze:
Zovite mi moga sad delata,
Nek izsjee sve murtate ove.
Do njeg siedi Emin efendia,

 99

Sve veziru tiho progovara;

Nemoj paa, estit gospodare!
Neg ih alji travanjskoj tavnici.
Na to se je paa smilovao,
I posla ih gradu u tamnicu,
Tembilj ini travanjskom dizdaru,

Neprodjoe ni tri bjela dana,

Paa pie sitnu burjuntilu,
Kad je bila iindia mraku,
On je daje svojemu delatu,
Da je nosi travanjskom dizdaru,
Da podavi mlade kapetane;
njime alje dva svoja kavaza.
Kad su doli gradu travanjskome,
Oni zovu travanjskog dizdara,
Da otvora od tamnice vrata.
Kad je aga razumio rjei
0borio suze niz obraze,
Pa im daje kljue od tamnice.
Tad je dalat vrata otvorio,
Pa on zove Kulin kapetana:
Hodi bee, tebe vakat dodje! Kad je bilo noi po akamu,
Zapucae carevi topovi,
U Travniku na bjelome gradu:
Udavie Kulin kapetana,
1 Bajbuta amidu njegova,
I Petrovca bega alaj-bega
A i Krupu harna kapetana

"

I Derventu jedinog u majke

I Maglaja, alostna mu majka!
Skupie se sve alostne majke,
Sve mi majke i sve mi ljubovce,
Sve ujedno, da alost provedu.
Pak zakuka sinja kukavica,
U srid zime, kad joj nije vrime,
U Stambulu pred carevim dvorom,
g

- 100

To nebila sinja kukavica,

Ve to bila Derventina majka.
Pitao je carev haznadare:
to je tebi crna kukavico?
Npitaj me carev haznadare!
Ja imadoh sina jedinoga
U Derventi u Bosni ponosnoj:
Udavi ga Dalaludin paa,
Udavi ga u Travniku ehru,
Prevari ga, ah da ga nebilo!
On ucvili mnogo siroticah,
I ostavi mnogo udovicah.

23. Abdulhramam paa izsiee sarajske bae.

(god. 1827)

Vie vila sa vrh Trebevia,

Pak dozivlje mlade Sarajlie:
Sarajlie da vas bor ubije!
Jer ubiste Nakib efendiu, *)
Brez careva biela fermana,
Brez paine sitne burjuntie,
Brez kadine uul-murasele,
Brez ilama kreevskog imama?
Kad vam paa u Saraj'vo dodje,
Tko e vama pau doekati
Tko l' pod paom konja prifatiti?
Tko li uit biele fermane,
Tko l' paine sitne burjuntie?
Eno paa u Zvorniku gradu;
Paa pie sitnu burjuntiu
Ter ju alje k ehru Sarajevu
A na ono sedam poglavarah:

*) Nakib efenda bio je otac sadanjeg Fazili pae erife. God. 1826.
zato od Sarajliah kamenovan, to se je dro carske strane.

 101

Dodje knjiga u ehr Sarajevo

A na onog Bakariu starog.
Knjigu ui Bakaria stari,
Knjigu ui, a suze proljeva,
Pa govori Bakaria stari:
Bora vama, moje age drage!
Abdul-paa, mila majka naa
Sve nas zove ka Zvorniku gradu;
Spremajte se, moje age drage,
Spremajte se ka Zvorniku bjelu,
Svaki nosi po katuru blaga,
Ja u nositi dvie mazge blaga.
Spremie se age Sarajlie;
Svaki nosi po katuru blaga
Bakaria, dvie mazge blaga.
Nanidjoe niz polje zvorniko;
Gledao ih paa sa pendera.
Paa pita svoga terdumana:
Tkono jai na pred na gjogatu?
Terduman mu po istini kae:
Ono ti je Bakaria stari,
.
Duan mu je na srid bezistena,
Kada hoe age Sarajlie,
Kada hoe da ine viee
Oni nejdju muli na meemu
Neg' u duan Bakarie starog,
Paa pita svoga trdumana:
Tkono jai drugi na vraniu?
Ono ti je Pinjo barjaktare,
Kahva mu je na srid Kolobare,
Kada hoe age Sarajlie,
Kada hoe, da ine viee,
Oni nejdju muli na meemu,
Nego idju Pinji barjaktaru.
Opet paa trdumana pita:
Tkono trei jai na doratu?
Trduman mu po istini kae:
Ono ti je aga Turnadia

Duan mu je na srid baarie,

Kada ine vjee Sarajlie
On" neidju muli na meemu
Ve duanu age Turnadie.
tono jau na dva dobra konja,
Ono su ti do dva Tamiie,
Duan im je na sried varoi.
Kad u jutru, jutro osvanulo,
Paa ih je redom izvodio,
Pa ih kolje kano janjce mlade.
Salje momke svom bielu dvoru:
Kai te im viernim ljubama,
Da nejmade agah Sarajliah,
Redom ih je paa pogubio.

24. Usein kapetan od Gradaca digao se je

protiva caru. (God. 18312)
Podiglo se jato golubovo,
Iz iroka polja Sarajskoga;
To nebilo jato golubovo,
Ve to bile mlade Serajlie
Pred njima je Uso kapetane,
Pored njima Tuzla kapetane)
I odoe ka Ipeku ravnu.
Kad su doli ka Novu pazaru,
Pazarkinje pjesmu izpjevale:
Useine, svetevo koljeno,
A ti Suzla, care od Stambula.
I dojdoe ka Ipeku ravnu
Vas su Ipek listom porobili,
Porobili, pa ga zapalili.
Ljuto kunu sve Ipetske majke,

*) Mahmut beg, koi je po nagovoru Serasker-pae Reida ostavio svog

druga Usu na ciedilu, i zato paom posto. God. 1850. digne bunu
i od poznatog junaka marala Omer-pae predobijen bi i uhvaljen.

Ljuto kunu Ipekskog vezira:

Bog ubio Ipekskog vezira,
- Gdi nam pua jednog dumanima
Dumanima Usu kapetana.
I ute ekski vezire
I utee alostna mu majka.
Ja da vidi Usu kapetana,
ta on radi po Ipeku ravnu:
Tjera momke ostae djevojke.
I ostae ostarile majke
Kukajui kano kukavice,
Prevrui kano lastavice.
Ja da vidi ekskog vezira.
n ti idje caru estitome,
ini tubu caru u Stambulu,
Car mu daje vojsku nebrojenu,
A pred vojskom pau Mahmut pau.
Kad je doo ka Novupazaru,
Govorimu Uso kapetane:
uje li me paa, Mahmut paa,
Turin jesi, vjere neimade,
Nit imade. dina ni amana
Niti posti turskog ramazana,
Jer ti ima dobo ko u kralja,
Vojska tvoja za Boga neznade.
stavila svetca Muhameda,
A obukla gjaursko hodjelo.
Na to se je paa razljutio.
I on idje ehru Sarajevu.
Na Pale je paa dohodio,
Na dobro ga Uso doekao:
Iz puakah mehkieh kruakah,
U zo as ga tako doekao.
Kad je trea noca nastanula:
Pobiee nam Uso kapetane,
I ostale mlade Sarajlie
Sarajlie ponosite glave,
Poglavari ehra Sarajeva

 104
A prednjaci Use kapetana;
Pobiegoe niz Posavlje ravno,
Pravo, zdravo u zemlju Njemaku;
Jer je dao mito plemenito,
Dao Uso plete i dukate,
Da kaure na ruci imade.
Sve to njemu u zalud biae;
Dobavi ga care od Stambula.
Pa ga pita silni Mahmut care:
to ti ini Uso kapetane?
Zar ti mee pae i vezire,
A u onoj Bosni ponositoj?
Kakve ima careve fermane?
Zna li bolan, Uso kapetane!
Da imade krila sokolova,
De s' odletjo preko crna mora
Da bi tebe opet dobavio,
uje li me Uso kapetane?
Uso mu se krivo kuniae:
Aman care, mili gospodare!
Nit sam met paah ni vezirah,
Niti mulah niti muselimah,
Nit" ikakvih drugih poglavarah;
Ve i mene sila nagonila,
Nagonilo sehru Sarajevo,
Nagonile bae Sarajevske.
Na to mu se care rasrdio :
Baca Usu u zidan tamnicu,
Dra njega punu godinicu,
Uzima mu blago nebrojeno,
Na mukam ga care pogubio.

- 105

25. Sarajlije nevesele rad doastja Mahmut

pae i carskog askera. (god. 1832.)
Viknu Vila sa vrh Trebevia,
Dovikuje mlade Sarajlie:
Sarajlie, to ste nevesele?
Al je vaa hazan poharana,
Ali vas je zabolila glava?
Ali vas je vatra oprila,
Ali vas je vojska porobila?
Ali vas je voda oplavila?
Govorile mlade Sarajlie:
Ja borati, prebiela vilo!
Nit je naa hazna poharana,
Niti nas je zabolila glava,
Niti nas je vatra oprila,
Niti nas je vojska porobila
A ni plaha voda oplavila,
Ve su nama tri alosti nae:
Mahmut paa u Sarajivo dodje,
I dovede tri buljuka vojske,
Jedno buljuk Arnauta ljuta,
Drugi buljuk Toske neoprane,
Trei buljuk careva Nizama,
S tog smo age vrlo nevesele.

. ani i enitba Ahmet bega iz Varada.

(M. S.)
Vino pije bee Ahmed bee.
U Varadu gradu kamenomu,
S njim ga pije trideset deliah,
Sve delie sile po hodaji,
5

Beg Ahmet beg sio kraj pendera

 106

Pa na pender saruk naslonio

A kroz pender ruku promolio,
Pak sve bee pali iz puakah.
Besidi mu Ibrahim ehaja:
10

Ahmed bee, dragi gospodaru!

Ti se bee, pukaranja projdi,
Jer si bee, gospodskog kolina;
Evo vezir nad svim vezirima,

15

Mani su ti pae i veziri,

Hoe na te ferman dobaviti
Vas e t' dirluk u beglug otii.
Zato bee haje i nehaje
Sve to bolje pali iz puakah.
Opet veli Ibra im ehaja:

20

Tog se bee, pukaranja projdi,

Ako rupi tvoja stara majka
Sviuh e nas rezil uiniti.
Istom oni tako govorili,
A hodaji vrata poklekoe,

25

Al ti eto ostarile majke,

Pa na njihu ehru uinila:

Vie nejmam ve tebe jednoga,

Da Bog dade, ni tebe jednoga! T
30

A bee joj govorio rii:

to me kune, moja stara neme,
Kako tebe, proklinjati neu,
Ti si sine, vezirsko kolino!
Ako uju pae i veziri,

35

Na te hoe ferman dobaviti,

Pa e tebe surgun uiniti
Vas ti dirluk u begluk otii!
Ako ti se meram oeniti?
Ev" u naem tvrdomu "Varadu

40

Tridest begah, tridest alaj-begah

Sve misine, veliko kolimo
Gdi god sine, zaprosi divojku.
Dat e ti ju, jedva doekati;

- 107
Al' ako e mene posluati,
45

Nee uzet i druge divojke,

Osim naeg bega Beir bega:
U njeg ima krna jedinica,
Jedinica, na glasu divojka,

50

Lipa Hanka bega Beir bega,

Eno sine, za tebe divojke,
Eno sine, za me priatelja. .
Onda sinak meni besidio:
Stani nene, da ti pravo kaem;
Jedno skoro rano podranio,

55

U pivnicu, da s' napijem vina,

kraj avlie bega Beir bega
Damor stoji, na avli nene,
Kroz mazgal sam oko probacio,
I ugleda udo na avli:

60

Na avlii sofa nainjena,

A po sofi prostrta jalia,

65

Na njoj sidi kiena divojka

Lipa Hanka bega Beir bega,
I dvore ju etiri robinje
to mi idu uz mladu divojku,
Skute nose, da se neizrose,
A rukave, da se neotrune;

70

Vidio sam kienu divojku:

Tanka pasa, a dugaka vrata,
0tra nosa, a crljenih kosah,
Dugih prstah, zaotrenih petah
Taman uta, kuo kuka ljuta;
Nije majko, tu zame divojke,
Nit" velika za te razgovora.

75
Ve ako e mene oeniti,
Cuo jesam, a vidio nisam,
Tamo gori u krnoj Kanii,
Lipu Melku bega Mustaj bega
Po imenu estokrilovia;
80
Eto nene, za mene divojke,
Eno zate krna priatelja.

 108

A nena mu govorila rii:

I ja znadem za mladu divojku,
Ama Melka manali divojka:
85

Tko god sine, zaprosi divojku

Svakomu je iznosila manu,
Nee ni ti brez mane ostati?
Nju ti prose etiri vezira,

90

Peto prosi paa Fazli paa,

I svakom je manu iznosila,
A tog sine, nebi ni gledala Paa ti je rodjeni daida
Sramota ti na njeg nameati se.
Onda bee poletio neni:

95

Dajmi izun, babine delie

Iz podruma babina dorata
I daj meni babina ehaju
I daj meni babino hodilo,
Da ja idjem u grad u Kaniu,

100

Da ja vidim kienu divojku

Jel onaka, kako ljudi kau?
Onda nene na noge skoila
Pak svog sina uzima za ruku:
Hajde sine, da t' opremi nena!

105

Pa ti vidi Melkanu divojku.

Kad to uo bee, Ahmed bee,
Teko bee toga doekao,
Odmah skoi na noge lagane
A ehaju uzima za ruku
Pa zavika sve svoje delie:
Oh delie! konje opremajte.
Pa zavika obadva seiza:
Opremite doru u podrumu,
Dobra doru, babi krhata,
A drugoga Ibrahim ehaji.
Tako ree, pak s nanom u kulu,
Kadizajde u visoku kulu,
Stara sinu besidila rii:
Svlai sine, sa sebe hodilo,

 109

To mi svlai, babino oblai.

Beg je majku hitro posluao.
na vadi gae i koulju,
Pak izvadi dvi jeerme svitle
S obe strane toke i ilike,
125

Pak mu daje krk o akire,

Na kojim su kope gjumilie,
Vrlo sitne, daleko se svitle,
Sve iz kopah srebreni sindiri,
Na sindirim na toku cekini,

130

Pa mu baci dvi tkanice zlatne,

Na njima su dvi zlatne brnjice,
Na brnjicam dva mavi kamena,
Iz njih biju dva mavi plamena;
Pa se begu vidi putovati

135

I u noi konje podkovati,

U po noi na prelo otii
U po noi kano i u podne.
Pa mu dade zelen koparana,
Na njemu je trideset putacah

140

Svako jesti trideset utacah,

Zatim daje zelenu dolamu
Sve uz skute od zlata kolai,
A uz nidra od zlata dugmeta,
A to su mu do dva pod gr"ocem i

145

Svakomu se na burmu odvija

Svako fata po dvi litre piva,
Kad putuje na burmu zavije,
Kada pije njim nazdravlja pivo.

150

A na glavu kapu i elenku,

Oko glave sedam elenakah,
Osma faklja, a krilo deveto,
Uz to direk od suhoga zlata,
Krilo mu se na direku lila,
Neka znade, koi vitar pue.

155

Pak s' utee pasom mukademom

d bedarah do vitkih rebarah
Uz njeg mee dva ifta puakah,

 110 -

Dvi brekinje a dva venedika,

Svaki dere litru tuenika.
edju njihu palu okovanu,
Svi u istu srmu zavijenu,
Pa natee izme i kaline.
Kako godi sebe opremio,
Onako je i svoga ehaju.
165

A kad ga je stara promotrila

Ona sveza hiljadu dukatah,
Pak dodade svom Ibri ehaji:
Eto sine, tebi za haluka,
Ako bude vama do obraza,
Troi blago, a obraza uvaj.
Odlen bee na noge skoio,
Pa na bedru ordu nabacio,
de bee pravo na avliu.
A delie konje opremile,
Svaki dri konja za dizgune;
Dva krhata seizi izveli,
Ja, da vidi begova dorata!
iflom bije a zubima grize,
Neda doro sebi dohodati.

180

Sam se bee k njemu prikuuje,

Pak mu metnu ruku na jabuku,
Ter povri pehlivan dorina,
Pak zavue ruke u depove,

185

I darova etiri seiza,

Svakom dade po tridest dukatah,
A delie konje poklopile,
Varadu se otvori kapia
Svi odoe iz Varada bila:
A starica u visoku kulu,

190

Pa uzela durbin od biljura,

I na demir durbin naslonila,
A na oko sebi nagodila,
Prati majka bega i delie,

195

Polje preli u goru zamakli,

Vie nema nehti ni gledati,

 111
Ve je sama sebi govorila:
Ej sahtile! moje dite drago.
Ode bee pravo uz planinu
Litnje bratjo! prigrijalo sunce,
900

Konji tovni, a junaci bisni:

Pod njima se konji poznojili
A na njima oni poednili:
Besidio bee, Ahmet bee:

205

Nezna l' tkogod vodu jal livadu?

Da mi svoje konje odmorimo
I hladne se vode napijemo.
Na to ree Ibrahim ehaja:
Davno jesam ovda prohodio
Vidio sam vodu i livadu.
Pa nehtide putom pravenikom
Ve otie putom stranjenikom.
Dobra ga je sria susritnula:
Najde Ibro vodu i livadu,

215

I kod vode sofa ogradjena,

Obslonjena kumali jastucim,
Ogradjena mavi trabozanim,
Nadkrivena ohom venedikom,
A na sridi prostrta jalia,

220

Na njoj sidi stara gospojica,

A dvori ju trideset robinjah;
Ruu beru do tri pavunice.
A kad bee, sofu opazio,
Onda dori pokupi kajase,
Prikui mu izmu i mamuzu.

225
Boe dragi! to mu doro radi,
Sve po polju zeki poigrava,
U napridak odapinja vuki,
All ga zabsti bee Ahmet bee,
Na njemu je valje razvalio,
230
Sve iz usta bili klobukovi,
Pinu baca na treega druga,
Sve po polju golubove gradi.
Pak joj bee turski selam viknu.

 112

Stara nema selam prifatila. 235

Njoj je bee govorio rii:

ija voda, ija li livada?
ija li je sofa ogradjena?
Cije li je trideset robinjah?
Cije li su do tri pavunice?

240

ija li si stara gospojice?

A stara mu na to odgovara:
Kad me pita, pravo u ti kazat;
Ovo voda a ovo livada,
Iz Kanie estokrilovia

245

Po imenu bega Mustaj bega,

A ovo su njegove robinje,
A ja jesam begova ljubovca.
A vidi li do tri pavunice,
Stono beru cvije svakojako,

250

tono od nas najprva divojka?

Ono kerca naega Gjonlage,
A druga je naega Ajana,
A najkrajna, to je moja kerca.
lada Melka moja mizinica.

255

A kad bee smotrio divojku,

"Gospoji je tiho besidio:
Ah! gospojo, obadva ti svita,
I lipoga po svitu gledanja,
Kai pravo tako bila zdravo!

260

Kada s begom legne u dueku,

I prosto se s njime razgovara,
Kome hoe pokloniti Melku?
Onda stara besidi gospoja:
Ja bora ti neznana delio!

265

Kada s begom u dueku legnem,

Ja sam od mog bega razumila,
Da e nau pokloniti Melku
Od Varada, mlad' Veziroviu,
Po imenu begu Ahmet begu,
I ja nebi stara ni hajala,
Da sam ikad okom ga vidila?

 113
A kad bee te razumi rii,
Namah ondi sa dorata frci,
Pa izajde na sofu gospoji,
275

Ter je njojzi besidio rii:

Ako bega ti nisi vidila,
Sad ga vidi, ja bo jesam glavom.
A kad stara rii razabrala,

280

Onda begu jesti besidila:

Kuda hoe, bee Ahmed bee? Idem pravo tvomu dvoru bilom
Porad Melke, tvoje mizinice;
Ah! gospojo, tako zdravo bila,

285

Ako e mi pokloniti Melku,

Da ja jaim pravo u Kaniu?
Akol nije pokloniti nee,
Da se odmah ka Varadu vratim?
Da netrudim konjah ni junakah.
Odgovara stara gospojica:

290

Jai sine, pravo u Kaniu;

Kad se gradu ti blizu prikui,
Spazit e te etiri Vezira,
Koji prose moju nizinicu,
A i peti paa Fazili paa,

295

Svaki e te na konak pozovnu,

A ti nemoj na konak ni jednom,
Ve protiraj konje kroz ariu,
Goni pravo ka novome hanu,
Pa, u hanu pani na temahu,
Ni ja bee, ba kasniti neu;
Kad ti moje ugleda koie,
Pod koiam vrane bedevie,
Uz koie trideset robinjah,
Sve robinje begove divojke.
Izlazit e mloge paalie,
Paalie fatati divojke,
Ti uzjai sa svojim deliam
Pak ti kui pravo ka koiam,
Nek delie gone paalie,

 114
310

A ti pravo dojdi do koiah,

Njima e se kapak otvoriti,
Iz koiah ruka promoliti
I u ruci kita fesligjena,
Poletit e trideset robinjah,

315

Svaka dati po kitu ruice,

Moja Melka, kitu fesligijena,
Neka znade serhad i krajina,
- Da je Melka tvoja zarunica.
Kad to ule etiri robinje,
Poletile na mutuluk Melki.
Dok doleti najprva robinja:
Daj mutuluk, kiena divojko!
Eno bega od grada Varada
Po imenu vezirova sina,

325

Teb" je majka njemu poklonila;

Da ga vidi, moja Melko draga!
Blago majci, koja ga rodila,
I divojci, kojoj sudjen bude,
A danas je tebi on nasudjen.
Melka fati rukom u depove,
Ter joj dade stotinu dukatah.
U to doba druga doletila,
I njoj dade pedeset dukatah.
Treoj dade trideset dukatah.

335

Cetvrta se troma dogodila,

Ulati joj na glavi akiu:
Daj mutuluk, kiena divojko!
Ja bi rada, da sam bra bila,
Eno t' bega na sofi s materom,
Da ga vidi, moja Melko lipa!
Zdrava bi ga u ai popila,
Bolna bi ga na rane privila,
Kamol nebi mlada prigrlila!
Njoj govori Melkana divojka:

345
Priekaj ne, moja robinjice!
Dok ja dojdem svome bilom dvoru,
Jer se tome ja nadala nisam,

 115

Pak sam ti se zurgjut dogodila,

A dok dojdem u babine dvore,
350

to god vidi ruha na menika

Svega u ga tebi pokloniti.
Troma bila muki zadobila,
Fesi kapu i na njoj akiu
Sama ona pet stotin dukatah.

355

Onda one sve tri poletile,

. Najprva je Melka doletila;
Ali sidi bee Ahmed bee,
Gospoja mu kavu navalila,
Tutundie ibuk raspalile,

360

Pekirdie pekir pribacile.

Tutun pije, crnu kavu sre,
A odbija dime na topove.
Kavu poju, u findan ubaci
Cilih brate tridest madariah.

365

A kad vidi ostarila majka,

Ona svojoj kerci govorila:
Eto Melko bega od Varada,

370

Teb" je babo njemu poklonio.

Kad razabra Melka mizinica,
I vidio bee Ahmed bee
On se mai sebi u nidarca,
I izvadi burme suha zlata,
Pak jih dade kienoj divojci,
Ona po njem vezen jagluk baci;

375

Na jagluku trista sitnih granah,

Svaka grana od cekina zlatna.
Odtlen bee na noge skoio,
A delie podmakle krhata,
Pa delie konje zajaile,
Ode pravo uz polje Kaniko.
A kad bili na pogled Kanii
Izala su etiri vezira,

- 385

Pa razpeli bile adorove,

A i peto paa Fazli paa,
Svaki pram njim alje konakiu,

 116
I svaki ga k sebi pozovnuo:
On nehtide ni jednom veziru,
Ve odtira pravo kroz ariu,
Pa u hanu pade na temahu,
390

Tu delie konje razjaile.

Dok se konji malo odmorili,
Al eto ti varakli koiah,
Ugledae mlade paalie
Paalie konje uzjahale,

395

Pravo lete k varakli koiam

Paalie fataju robinje.
To ugleda bee Ahmed bee:
Br' delie, konje uzjahajte,
Da idemo pravo do koiah.

400

Delie se na noge skoile,

O svoje se konje pojagmile.
Beg Ahmed beg uzjai kerhata.
A kad bili k varakti koiam,
Pa delie gone paalie,

405

Beg Ahmed beg pravo do koiah:

Koiam se kapak otvorio,
Iz koiah ruka izmolila
I u ruci kita fesligjena;
Poletilo trijest divojakah,

41()

Divojakah, legovih robinjah,

Svaka njemu po kitu ruice.
Tad vidie etiri vezira,
i peti paa Fazli paa,

415

Aiare begova divojka.

Uz koie bee do Kanie,
Odlen ode ka novomu hanu,
Pa u hanu pada na konaku.
Dok se bee malo odmorio,
Al eto ti jedne robinjice,
Kako dojde, begu poletila,
Na krilu mu knjigu ostavila,
, Knjigu baci, pak se natrag vrati.
Kada bee knjigu prouio,

Plesnuo se rukom po kolinu.

425

Pita njega Ibrahim ehaja.

Sto je bee ako boga znade?
Npitaj me Ibrahim ehaja!
Evo knjige od moje punice,
Od punice Mustaj-begovice,
Da ja gledam gospodsku veeru:
Na veeru etiri vezira,
I njihove listom paalie,
A i petog pau Fazli pau,
I njegovu cilustevabiu,

435

Svakom podaj i jila i pila,

A vezirim po jedeka konja,
Fazli pai doru stamboliu,
Pod svim ratom i kesmom carevom

440

Onda bee stade jadikovat:

Pusta smrti, kud si zabasala,
Boe mili primi moju duu!
Ja se tomu nisam danas nado,
Tere sam se zurgjut dogodio;
Nije ala! etiri vezira
A i peti paa Fazli paa,
Svakom dati po konja jedaka
A Fazli doru prigoriti!
Istom bee tako jadikuje,
A eto ti i druge robinje,
Dok unidje, begu poletila
Pred njeg baci pun jagluk cekinah.
Kad se bee mahla dobavio,
Sve podili po svojim deliam,
Ponajvie svom Ibri ehaji:

455

0 ehaja, moja virna slugo!

Gledaj slugo, gospodsku veeru,
Troi blago, a obraza uvaj.
Kad se Ibro mahla dobavio,
Saruk kapu na rafu turio,
A uz ruku zagrnu rukave;
Po arii udrie delie,

 118

Pripravljaju gospodsku veeru.

Na vearu etiri vezira
I njihova listom tevabia
Evo peto paa Fazli paa
I njegove listom paalie.
Svakom dosta i jila i pila,
Svakom dade po konja jedeka,
470

Fazli pai doru stamboliu.

A kad vidi Fazli paa stari,
ao momku prigorit dorata,
Doru mu je natrag. povratio
A veziri odveli jedeke.
Tude bee u hanu biae

75

Brez promine za nedilji danah.

Kad nedija danah izlazila,
Molila se Mustaj begovica:
Digni zeta iz novoga hana,
Privedi ga u tvoje konake
A delie k tvojim deliama.
Gospoja se bega umolila,
Punac s begom u dvoru stanova,
Brez promine tri ravne nedilje;
Kad etvrta nastala nedilja,

485

Jedno jutro rano uranio

Uranio bee Ahmed bee,
Al eto ti Useina sluge,
Kako dodje, k ruci poletio,
Na kolinu knjigu ostavio.

490

Kada bee knjigu prifatio,

I vidio, to mu knjiga kae,
Al to knjiga bega Mustajbega:
Ahmed bee od Turskog Varada!
Al neznade, al vrlo nemari,

495

Da sam moga oenio sina?

I sad mi se u svatove spremaj: U svatove etiri vezira,
A i njima paa Fazli paa,
I njihova listom tevabia,

500

svom haru i o svom haluku.

Kad dovedem sebi nevisticu
Onda u ti pokloniti kercu.
Kada bee knjigu prouio,

505

Opet tuan stade jadikovat:

Smrti pusta, kud si zabasala;
Zato na me nisi nabasala?
Mili boe, mene primi k sebi!
Besidi mu Ibrahim ehaja:
to je tebi, dragi gospodaru!

510

Koja ti je tugovat nevolja?

Odgovava bee Ahmed bee:
Npitaj me moja slugo virna!
slugo, moja desna ruko!
A kako ti neu jadikovat?
Evo knjiga moga punca starog.
(Sve mu kae, to je i kakoje)
A ja sam se zurgjut dogodio,
Ve neimadem pare ni dinara.
Dokle bee tako jadikuje,
Al eto ti mlada haznadara,
Tridest kesah poloi mu mahla.
Beg razdili po svojim deliam.
Zatim malo vrime poasilo,
Razvie se svileni barjaci,

525
Na tri mista dabulana triska.
Kanii se odvalie vrata,
Povrvie svati na alaje.
530

Dok su bili na prvom konaku,

Sastala se etiri vezira
Pa kainu knjigu nakitili,
A na ruke od Janoka banu:
Pobratime, od Janoka bane!
Jesil ono upamtio vrime,
Kad tvoj aa pod Varad izajde,
A izajde paa od Varada,
Na viri ti au pogubio?

 120

Evom" sada u svatovim sina,

Svima nam je mozgom zavrio;
54()

Ako jesi srca junakoga,

I tvog eli babu okajati?
Ti pokupi jednu etu silnu,
Nemoj manje od deset hiljadah,
Jer je u njeg tri hiljade svatah,

545

Krajinikah a sve nabodicah,

Pet stotinah piacah sejmenah,
- A ti zajdi Dravi i brodovim;
Kad izajdu kieni svatovi,

550

Nebit' gledaj, njega pogubio ?

Ni mi bane, uzkratit neemo.
Kad su sitnu knjigu nakitili,
Odtiskoe ka Janoku gradu.
A svatovi estokrilovia
Odlidoe pravo ka Poegi

555

Ka Poegi po mladu divojku.

Tu su bili nedilju danakah,
Dok je majka spremila divojku.
Jedno jutro rano uranili,
Podvikuje au do aua :

56()

azur bratjo, na konje junaci!

Koje piac, pritei opanke,
konjici na toku kolane,
Kasno nam je, a daleko nam je,
Kratki danci, a dugi konaci,
Namah dajde na konja divojku.
Tad rupie dari na svatove:
Na junake bile boaluke
Na barjake od zlata jabuke,
Pa digoe na konja divojku.

570

Fazlipaa svatski stareina,

On posiplje na konju divojku,
Posiplje ju utim madariam.
Strpale se kitjene divojke
I fataju zlatne madarie,

575

Primee se jedna priko druge,

 121

Sve sivaju gae samalie,

Ahmed bee grohotom se smije.
Pa odtolen svati uzjaili,
Putujui i dnevu i noi.
580

A kad bili Dravi i lugovim.

Al eto li jednog pienika:
Mome nosi knjigu u procipu,
Zavijenu u mrku kadifu,
Izun ie k Fazli pai doi,

585

Jer je paa svatski stareina.

Oblast dali, k pai dohodio,
I knjigu mu dade iz procipa.
A kad paa knjigu prouio:
Al iza0 od Janoka bane,

590

I izveo deset hiljad vojske.

Ahmed begu, bane knjigu pie:
Ti si moga otca pogubio!
A na viri Turskoj i cesarskoj;
Ve ako si srca junakoga,

595
Izajdi mi na mejdan junaki?
u moga babu okajati,
Ja li i ja glavu usijati.
Kad to vidi Fazli paa dajo,
On zavika mlade barjaktare:
Barjaktari, savijte barjake,
A aui, ustavite bubnje,
Da vraamo mi u rod divojku,
Da neginu sivi sokolovi,
Izme jedne kiene divojke?
605

Sve to uti, nitko negovori;

Ahmed bee stade besiditi:
- Dragi dajo, Fazlipaa stari!
Kakva ti je muka i potriba?
Nevraa se mrtvac od grobnice,

610

Nit divojka u rod iz svatovah!

Tad mu paa knjigu pokuio.
Kad vidio mladjan Ahmed bee,
ta se njemu u toj knjizi pie:

 122

Krko bee rii progovara:

615

Jate konje, kieni svatovi!

Ja u njemu na mejdan izai,
I njime u muki utvrditi:
Ak bi mene, bane pogubio
Nek svatovim ve zaprike nejma.

620

Ako li bi bana pogubio,

Nek mu vojsci zavala nejmade,
0dtle ode hitri knjigonoa,
0de pravo, banu ka lugovim;

625

Doka dojde, pred bana izajde,

Pa mu baci sitnu knjigu bilu,
Knjigu gleda bane pod adorom.:
Dok je bane knjigu progledao,
Od dragosti na noge skoio,
Pak do svoga doletio vranca,

630

I potee na toku kolane,

Pa povri vranca od mejdana,
Pred svatove bane izlazio.
Dok su bana svati ugledali,

635

Svi su svoje konje zastavili.

A zavika Fazli paa stari:
Beg Ahmed beg, moje dite drago!
Vidi bana na polju zelenom,
Smi li njemu na mejdan izai?
Smidem paa, vira ti je tvrda!

640

Kad mu paa u elo pogleda

I opazi iskre iz oiuh,
Obimam ga rukam zagrlio,
U elo ga muko poljubio :
de bee, u sto dobrih asah!

645

Njemu bee, milo progovara:

Nebrini se Fazli paa dragi!
Pa odtira doru priko polja,
A eka ga bane na mejdanu.
Besidi mu bee Ahmed bee:

650

Kako emo mejdan podiliti?

A ban njemu besidio rii:

 123

Lahko emo mejdan podiliti:

Jal se dri, jal ti meni bii.
Al besidi bee Ahmed bee:
655

Tvoje zvanje, moje potiranje.

Doka bane te uuo rii,
Pobie mu namah na mejdanu,
A goni ga bee na doratu;
Pa se za njim bojnim kopjem baci.

660

Stade zvrka kopja i temreta;

Vranac konjic vijak na mejdanu:
Klee vranac na kolina prva,
Po njemu se bane poloio,
Bojno ga je kopje preletilo,

- 665

Pak se zadi u travu rudinu,

Frci vranac na noge lagane.
Bane viknu, ko da jelin riknu:
Bii Turine! da ti zajam vratim.
Pobie mu bee na doratu,

670

Al ga goni bane na vraniu,

Pa se za njim svojim kopjem baci.
A kad bee kopje outio,
Bee prui desnu bilu ruku,
Ufati mu kopje na letei,

675
Kopje slomi, pak u travu baci,
Pak povrnu pelivan dorata,
A potee ia zelenoga.
A kad bane ia ugledao,
Vrnu vranca, i pobie bane,
680
Ode bane ka svojim topovim.
Beg zamae za njim u hordiu,
A zavika Fazli paa stari:
Uite dovu, Turci sokolovi!
Pogibe nam mladjan Ahmedbee.
685
Dok za dovu Turci prionuli,
Triput bee promiao vojsku,
Gonaju se s Banom od Janoka;
Doka Turci dovu prouili,
Uz polje se konjik pomolio,

 124
690

I pred njime piac priklapuje.

Boe mio, tko bi ono bio?
Al to glavom bee od Varada,

(595

Bana goni, a vranca mu vodi.

Kada paa bega poznavao,
Sve je pram njim listom poletilo.
Cordu tre stari Fazi paa,
Da pogubi bana od Janoka,
Nedade ga bee bogubiti,
Ve je muki bana ucinio,

700

Za gotovo barilo cekinah.

Zengjili vlae, pribavi dukate,
Blago dade, glavu odkupio.
Bana vrati, odvede divojku.
Svati doli u grad u Kaniu,

705

I doveli Poeku divojku,

Pir inie svate poastie,
Svak se vrati svojem bilom dvoru.
Bee osto u gradu Kanii,
Brez promine, tri pune nedilje,

710

Kad ctvrta nastala nedilja

Jedno jutro rano uranio,
Uranio bee Ahmed bee,
Pa besidi Mustaj begovici:
Gospojice, obadva ti svita!

715

Ako e mi pokloniti Melku,

Da ju vodim ka Varadu gradu
Akol mi je pokloniti nee,
Ja i tako idem ka Varadu.
Al besidi Mustaj begovica:

720

q Ahmedbeg od turskog Varada!

Da sam znala, da si straivica,
Nebi tebi svoje kerce dala,
A da bi se nikad neudala?

725

Nije Melka kradena kobila

Da ti ide mlada brez svatovah!
Vee hajde ka Varadu grau.
Pak pokupi svate po Varadu, i

 125
Sa svatovim odvest e divojku. A kad uo bee od Varada;
730

Uz obraz mu plamen poletio,

A od jida na noge skoio,
Pa zavika Ibrahim ehaju:
Spremaj mi se Ibrahim ehaja!
A zavika trideset deliah:

735

Oj delie! konje opremajte.

Delie su na noge skoile,
Dobre svoje konje zujaile,
A pred njima bee i ehaja.
Pa zavika bee Ahmed bee:
Ostaj s Bogom Mustaj begovice!
Odoh pravo ka Varadu gradu,
Kad me vidi, onda mi se nadaj;
A evo ti tvrdu viru dajem,
Ako dade za drugog divojku,

745

Ja o moju, ja o tvoju glavu.

Odtlen ode bee Ahmed bee
Putujui ka Varadu dojde.
Starica ga ugledala majka,
Pa pram svojim sinom izhodila:

750

Dite moje, dragi Ahmed bee!

Jes' vidio Kaniku divojku?
A bee joj odgovara rii:
Jesam nene, viru ti zadajem,
I vidio, i izprosio je ;

755

Ve to emo, moja nene draga!

Punica mi obraz zapalila,
Neda majka voditi divojke,
Brez niaha, i brez dobrih svatah?
A kad ula ostarila nena,

760

Sinu svomu tiho besidila:

Odmori se, dite moje drago!
Nena e ti svate pokupiti:
Dobavi se divit i artie,

765

Pa ti pii sitnu knjigu bilu,

A na ruke, pravo ka Stambolu

 126
A na ime Muhur-Sahibii,
Eto knjiga Muhur-Sahibia,
Ti si rodjak bega Ahmed bega
Ja sam beli oenila sina,
770

Pa te sada zovem u svatove,

Povedi mi Kazan janjiarah
Pravo vodi k mom dvoru bilomu.
Pa ti pii drugu knjigu bilu
A na ruke buljukbai Rami:

775

Eto knjiga buljukbaa Ramo,

I ja tebe zovem u svatove,
Povedi mi miriu sejmenah.
Kad starica knjige napisala,

u
Onda knjigam knjigonoe najde.

780

Ode knjiga ka Stambulu gradu,

Knjigu uze Muhur-Sahibia,
Pak na glas je knjigu prouio.
Sve se ude lale i veziri,
Kakve nene svate pokupila,

785

Taman svatah dvanaest hiljad ravnih,

U carskoga Muhur-Sahibie,
A u Rame hiljadu sejmenah.
Ja da vidi ba vezirovice?
I to joj se malo uinilo!

790
Vee zove po gradu Varadu
Sve mi listom bege, alaj-bege,
I ajane i jo kapetane;
I jo joj se malo uinilo,
U svatove etiri vezira,
795
I pred njima Fazli pau starog.
Dan po dan, vrime po vrimenu
Prolazila tri ravna miseca,
Doka stie Muhur-Sahibia,
I dok stie buljukbaa Ramo
I za Ramom careva miria.
Svi se svati sbili ka Varadu,
Kod Varada petnaest danah bili,
Dok se silni svali odmorili.

Jedno jutro rano uranili,

- 805

Udarie zile i borie,

Podvikuje au do aua :
Hazur-ola kieni svatovi!
Tko je piac pritei opanke,
konjici tokmali kolane, i

810

Kasno nam je, a daleko nam je,

Kratki danci, a dugi konaci.
Povrvie kieni svatovi,
Odtiskoe ka Kanii gradu.
A kad bili Dravi i brodovim,

815

Onda paa Ramu ustavio,

Da mu uva vode i lugovah,
Da ga opet neprivari bane.
A on ode pravo u Kaniu,
A kad bio na pogled Kanii,

820

Uz polje se svati pomolili,

Glas dopade estokriloviu:
Zloga sio, zlo vino popio
Eto svatah od grada Varada,
Tvoga zeta, bega Ahmed bega,

825

Ni su svati, neg je vojska stea!

Onda bee na noge skoio
Pa poleti na avliu bilu,
Susrite ga ljuba na avlii,
Pa besidi estokriloviu:

830

ta je tebi, bee Mustajbee!

Te si tako ehru prominuo,
A u svomu licu poblidio?
A bee joj rii govorio:

835

Kujetino, ta e sada radit?

Neda vodit kiene divojke,
Brez niaha i brez krnih svatah!
Eto tebi bega od Varada,
Kakve ti je svate pokupio,
Tko e njima devap uiniti?

840

Nije ala Muhur-Sahibia,

I njegovih kazan Jenjiarah !

 128
Ni su ala etiri vezira,
I njihova butun tevabia!
Peto jesti paa Fazi paa
845

I njegove listom paalie

I njime je beg Daut beg mladi
Sin jedini Fazili pae starog;
Iz Varada tridest begah mladih,
Ponositih s rodom i's hodilom,

85()

I ajani i jo kapetani,
I ostale age i spahie,
Tko e tomu svemu nadostati!?
Pak ju trisnu rukom po obrazu,
Iz nosa joj mlasci poletili

855

Dva joj kutnja pokrutio zuba.

! moj bee, usahla i ruka,
Boia te udarila munja!
Kada bee te ouo rii
On za britku ordu prilatio,
A kad ljuba golo gvozdje smotri
Iz avlie pobie u kulu,
A za njome hee Mustaj bee,
Pria ljuba emer ufatila,
I zatvori od emera vrata.

865

Dok on doli na avliu sajde

Al eto ti begovih svatovah,
I svatovi uli u Kaniu,
U Kanii pali po konacim,
A u bega Muhur-Sahibia,

870

I u bega etiri vezira,

A i peto paa Fazli paa,
I vezirska butum tevabia,
I paine listom paali.
U svatove i zvirad su pola

875

Ta je nedvid s vukom i slisicom

Vitorogi jelin i kouta,
I na nji su javte razrezane.
Gospodska jim izlazi veera:
Medvid s juncem na konak obile

 129
880

A vuka su pritvorili s jarcom,

Liju u umez kokam na ziaret,
Jelen s kom u zelenu bau.
Tude jesu nocu prenoili,
Uranila Mustaj begovica,
Pak se moli begu Ahmed begu:
Dii bee, svate iz Kanie. .
Srdito joj bee odgovara:
Gospojice Mustaj begovice!
Spomeni se onizih besidah:

890

Nije Melka kradena kobila,

Da je vodi s trideset deliah,
Vee hajde ti pravo k Varadu,
Pa dovedi kiene svatove.

895

Nek nejde Melka brez svatovah,

Evo sam ti svate dovodio.
Opet bee danak predanio,
Dan danio, dvi noi noio.
Kada drugo jutro osvanulo,
Opet rani Mustaj begovica,

900

Poletila begu Ahmed begu:

Ahmed bee, ako bora znade!
Dii svate iz nae Kanie.
Opet bee njojzi besidio:
Nije Melka kradena kobila,

905
Nek se majka nagleda svatovah.
Opet bee danak predanio,
I opet je nocu prenoio.
Kad je novo ogranilo sunce,
Uranio bee Mustaj bee,
910
Pa se moli begu od Varada:
e dragi! ti dii svatove,
to sam imo ve sam pohario,
Ja me sici, ja dii svatove.
915

I hea se bega namolio.

Podviknue po gradu aui:
Hazur brajto, na konje junaci,
Tko je piac pritei opanke,

 130
konjici na toku kolane,
Kasno nam je, a daleko nam je;
920

Dajte nama na adet divojku.

Al eto ti na svatove dara:
Na junake bile boaluke,
Na barjake od zlata jabuke,
Pa ni zvirad mohrum neostala:

925

Medvidu su saruk zamotali,

Vuku kalpak na elo natukli,
U jelina rozi pozlaeni,
Kouta se s kadifom ponosi,

9:30

A lisica s gaam samaliam.

Neudim se vuku pod kalpakom,
Ni medvidu, to je u saruku,
Ni jelinu roguh pozlaenih,
Ni kouti, to je ogriauta,

935

Ve lisici, vragu malenomu,

Kud se vere, kako neizdere ?
Pak na konja digoe divojku,
K njoj dolazi paa Fazli paa,
Posiplje ju suhim madariam.
Strpale se Kanike divojke,

940

One jagme suhe madarie,

Sijaju se gae samalie,
Sve se paa avazile smije.
Pa odtolen svati polazili,
Kad su bili na polje iroko.

945

A na pogled lugu zelenomu.

Al eto se piac pomolio,
Potavnio kako glavnja crna,
Poznaju ga, poznat nemogahu!
Al to glavom buljukbaa Ramo,

950

Doka dojde, pred pau izajde :

Paa dragi natrag svate vrati,
En izao od Janoka bane,
Sve je moje izginulo drutvo,
A i jasam ranah dopadnuo.

955

Tomu ree pade po ledini,

134

lide paa, da se prinemoe,

Al se Ramo razdilici s duom.
Pak se drugi piac pomolio
Bilu nosi knjigu u procipu,
Zamotanu u mrku kadifu;
Izum ie k Fazli pai doi,
- Izum dali, k Fazli pai dojde,
Pak mu prua knjigu iz procipa,
Knjigu paa bilu razmotrio,
965

Ali knjiga, mlad Janokog bana;

Sta mu bane u toj knjigi pie?
Eto knjiga, Fazli paa stari,
Kam ti sestri, bee Ahmedbee ?
Skoro me je bee privario,
Nek mi sada na mejdan izajde,
Sada emo mejdan podieliti,
Ne o blagu, ve o mrtvu glavu.
. Kad to vidi Fazli paa stari,

975

Onda viknu iza svega glasa:

Barjaktari, savijte barjake,
A aui, ustavite bubnje,
Da vratimo u rod Kanikinju,
n izao od Janoka bane,
I izveo dvanest hiljad vojske.

980

Izvuko mi dvanaest topovah,

Svi emo ti bratjo izginuti;
Jere valja na vatru udriti;
I jo bega na mejdan pozivlje,
A bee je u majke jedinak.
A kad uo bee Ahmedbee,
Vas se bee upalio bie,
Fazli pai govorio rii:
Mol se Boga, gdi si mi daida,
Sad bi s tebe glava odletila!
Nevraa se mrivac od grobnice,
Ni divojka izmedju svatovah?
Ja u banu na mejdan izai.
A kad uo Fazli paa stari,

 132

Onda bega rukom zagrlio,

995

I u elo bega poljubio :

Bre aferim, moje dite drago,
Kad se Vlaha poplaio nisi,
Hajde sine, u sto dobrih asah!
Knjigonou na trag povratili,

1000

Beg mu dade dvanest madariah

Nek mu nije zalud poputbina.
Knjigonoa do adora dojde,
A ban pije crveniku vino.
Kad razabra, to mu knjiga kae,
Odmah bane na noge skoio,
Pak on dodje do vrania svoga,
Ter zauzda, a kolan potee,
Iz ledine kopje izvadio,
Pa je dobra vranca povrio,
Iztira ga na polje zeleno.
Al eto ti bega i svatovah;
Evo bane pred svatove dodje,
Podvikuje svatskog stareinu:
Kam ti paa, sestri Ahmedbee?

- 1015

Hoe l' meni na mejdan izai,

Da iznova sriu okuamo ?
Paa glednu na svog Ahmedbega.
Nama bee protira dorata,
A pai je bee govorio:

1020

Dragi dajo! ustavi svatove,

Dok ja s banom igru neizigram.
e ode, svatovi zastali;
A kad bio ka Janokom banu,
Po adetu Boga nafalio, "
A ban njemu Boga odazivlje.
Onda bane mejdan utvrdio:
U daljinu pet stotin arinah,
U irinu dvista i pedeset;
I ban jesti begu govorio:

1030

uje li me bee, Ahmedbee!

Koi godir nas pogazi biga

 133

Eh, re emo, da je enska glava,

A da nije junak od mejdana.
Bii bee, eto mene na te.
1035

A bee je govorio banu:

Tvoje zvanje, moje potiranje.
Pobie mu od Janoka bane,
Za njim bee doru zaigrava,
Iz desnice kopje odtisnuo,

1040

Stade zvrka kopja ubodice.

Dok mu vranac kopje outio,
Namah klee vranac na kolina,
Po njemu se bane poloio,

1045

Priko njega kopje priletilo,

Pa se zadi u travu rudinu.
Doka vranac kopje ugledao
Odmah frci na hitra kopita,
A zavika bane od Janoka:
Bi Ahmedbeg, da ti zajam vratim,
Pobie mu, nehti rei rii...
Za njim bane vranca zaigrava.
Kada bee kopje outio,
On desnicu bilu prua ruku,
Ufati mu kopje na letei,

1055

Pak ga slomi, i u travu baci.

Namah bee povrati dorata,
Jedan drugom konja okrenuo,
Pa su britke povadili orde.
Sritoe se na krnu mejdanu,

1060

Jedan drugog ordom oibuje,

Sve iz njihu vatra poletila,
er na njima oklop od elika,
U sagriu orde povratie.

1065

Beg prifati nadak od elika,

Ban potee perna buzdovana.
Ja kako se lahko udaraju,
Buzdovanu sve odlie perje,
Iz madaka iva vatra siva.
Onda bee madak pobacio,

 134
1070

A potee ia zelenoga.
Doka bane ia ugledao
Odmah vrnu vranca ka taberu,
I nehtide popaziti biga.

1075

Za njim bee leti na krhatu,

Brz je dore, a bri je vranac,
Pravo oni lete ka taboru
Od Turakah nitko nepoleti,
Van poleti Uso na alatu,

1080 " Pak gotovi topi napunjeni,

A nemogu topov opaliti,
Jer je bane bega zaslonio.
Istom pukli banovi topovi,
1085

Pribacie i bega i bana,

Raznesoe Usu i alata.
Beg zamae u vlaku hordin,
zavika Fazli paa stari:
Uite dovu, kieni svatovi;
Pogibe nam bee Ahmedbee,

1090

Da jedino bratjo udarimo.

Evo pau svati posluali,
Pa jedino namah udarili,
I na vlaku vatru nagazili. Zapucali banovi topovi,

(1095

I zapuca muket i icarka,

Kod luga se duman uinio;

1100

Pade magla kraj zelena luga

Hitra praha, a brza olova;
Ni brat brata poznavat nemore,
Kamo li e Turin kaurina!
Tu se siku po zelenu lugu
Brez promine do est satih ravnih.
Nigdi nikog kod divojke nejma
Osim brate, Fazli paa stari,
I s paom su etiri vezira.
Dovu ui Fazli paa stari,
I na konju kiena divojka,

 135

Da im Bog da, da im vitar pune,

Pa raztira maglu po bogazim,
Kad se magla die iz klanacah,
Ugledae s banovi topovi,
Nigdi nikog kod topovah nejma,
Van leovah i njim mrtvih glavah.
Onda paa poleti topovim,
Paa gleda sina Dautbega,
Jal sestria mladog Ahmedbega.
Kad topovim paa doletio,
Lee mrtvi bezi alaj bezi,
I jo lee mladi barjaktari,
Gleda paa sina Dautbega,
Jal sestria svoga Ahmedbega,
Nigdi tude Dautbega nejma,
Ni sestria mlada Ahmedbega.
Onda paa ode na dolinu,
125

Kada dojde na jednu dolinu,

Al dolina puna jenjiarah
Izranjenih i brez rusih glavah.
Tuda paa prevre leove,
Paa trai sina Dautbega,

1130

Nigdi nejma Dautbega sina,

Ni sestria mlada Ahmedbega.
A kad bio na drugu dolinu,
Al dolina puna paaliah
Izranjenih i brez rusih glavah;
Paa trai sina Dautbega
I sestria mlada Ahmedbega,
Niti ima sina Dautbega
Ni sestria mlada Ahmedbega.
A kad bio na treu dolinu,

140

Al dolina puna Varadanah,

On prevre lee po dolini,
Pa on trai sina Dautbega,
I sestria mlada Ahmedbega,

Tude nejma bega Ahmedbega,

1145 A on nadje sina Dautbega,

 136

Ranjen bee lei u dolini,

Vie njega Fazlipaa babo:
Drago dite, bee Dautbee!
Moe sine rane preboliti?
1150

U njeg bee oko otvorio:

Jeda babo, igdi Ahmedbega?
A paa mu rii govorio:
Boe zdravje, tvojoj glavi rus!
Nigdi nejma naeg Ahmedbega.

155

Kada uo mladi Dautbee,

Onda jeknu, sva dolina zveknu,
Kako jeknu, s duom se razdili.
Paa skide crvenu mavlutu,
Pa pokriva sina Dautbega,

1160

Pa se namah ka vezirim vrati,

Teko paa plae, jadikuje:
Beg Daut beg, sve moje alosti!
Ahmed bee, rane nepribolne!
Istom paa tako jadikuje,
Uz polje se piac pomolio,
Potavnio, kako glavnja crna,
Boe mio, tko bi ono bio ?
Al to glavom begov tutundia,
Doka dojde, pai selam dade,
A paa mu rii govorio:
Jeda sine, igdi Ahmed bega?
Besidi mu mladi tulundia:
Vidio sam bega Ahmedbega,
Pogibe mu dorat na mejdanu,
Ja mu svoga podkuio vranca,
Pak odtira janokoga bana,
Meni dalje ve nebie puta.
Istom oni tako govorili,
Al se drugi piac pomolio,
Pocrnio, kako glavnja crna,
Hitra praha, a brza olova;
Boe mio, tko bi ono bio ?
Al to glavom begov kavedia,

 137

Doka dojde, pai selam daje;

1185

A paa mu rii govorio:

Jeda sine, igdi Ahmedbega?
Kavedia njemu odgovara:
Vidio sam paa, Ahmedbega,
Pogibe mu vranac od mejdana;

190

Ja mu svoga podkui gjogata,

Pak odtira bana od Janoka,
Meni dalje ve nebie puta.
Istom oni u rii bijahu,
Al se trei piac pomolio,

1195

I on ti je grdno potamnio;
Boe mili, tko bi ono bio,
Al to glavom begov pekirdia,
Salam dade pai i vezirim,
A pita ga paa Fazli paa:

1200

Jeda sine, igdi Ahmedbega?

Pekirdia pai odgovara:
Vidio sam paa Ahmedbega,
Pogibe mu gjogo od mejdana,

(1205

Ja mu svoga podkui kulaa,

Pa odtira bana ka Janoku
Meni dalje ve nejmade puta.
Istom oni tako govorili,
etvrti se piac izmolio,
Pocrnio kako glavnja crna,
Hitra praha, a brza olova,
To je glavom Ibrahim ehaja,
Doka dojde, Turci: selam daje.
Pita njega Fazli paa stari:
Jeda igdi, sine, Ahmedbega?

1215

Odgovara Ibrahim ehaja:

Vidio sam bega Ahmedbega,
Pogibe mu gula od mejdana,
Kod uprie orave Marie,
Ja mu moga podkui goluba.

1220

Istom oni tako govorili, Uz polje se junak pomolio,

 138

I pred njime piac priklapljuje,

A za njim se dobar vranac vodi.
Boe mio, tko bi i to bio?
1225

Al to glavom bee Ahmed bee,

Bana goni, a vranca mu vodi.
Doka dojde, pai selam daje,
I vezirim, carevim veilim.
Beg Ahmed beg pai govorio:
Babo dragi, paa Fazili paa.
Jeda igdi bega Daut bega?
A paa je suzam oborio:
Boe zdravje, tvojoj rus glavi,

1935

Daut beg je sviet prominuo.

Onda bee ljuto procvilio:
, Dautbeg, sve moje alosti!
Pak potee od bedrice ordu
I podviknu, to mu grlo daje:
Da sve daje na arabe blago
Kaurine, od Janoka bane!
ive glave odkupiti nee.
Cordom mahnu, odsjee mu glavu.
Podaleko glava odletila,
A jo dalje ajka kapa s glave,

1245
Ufati je bee Ahmedbee.
Kad arenu knjigu prouio,
Al kaima etiri vezira.
Sve murtati cara estitoga,
1250

Rad divojke, begovi dumani.

Beg potee iz sagrie ordu,
Pa ti viknu, to mu grlo daje:
L Murtatini, murtatski sinovi!
.

1255

Sva etiri pogubi vezira.

Zapomaga Fazli-paa stari:

"

. .

miria
- Najpri
Jpri "zgibe
careva ,
izgube careva
I pred in carski bujnost,

 139
(1260

Pak pogibe Muhur-Sahibia,

Pak poginu Kazan jenjiarah,
Izginue mnogi Varadani,
Izgiboe bezi, alajbezi,
I vezirske listom paalie,

1265

Ti posie etiri vezira,

Tko e caru devap uiniti?
Ahmed bee govorio rii; i
Ja izsiko, ja u odgovarat.
Fazli pai podkui kaimu,

1270

Paa bega u elo poljubi, Onda paa po razboju pojde,

I za njime silen Ahmed bee,
Iz luine svati iztrkuju,
Vie tude ranjenih junakah,

1275

Nego ti je zdravieh svatovah,

Najpre idju begu Daut begu,
Daut bega ukopae lipo,
I careva Muhur-Sahibiu,

1280

Pokopae bega alaj bega,

A ostalim rahmet pridavahu;
Ranjenicim sale pogradili.
Pa pojdoe svati i divojka,
Napred sale, a za njim svatovi;
Pak je brate runo i viditi.

1285

I odoe pravo ka Varadu.

A kad bili na pogled Varada.
Kod Varada kola pofatana,
Sve nevistah divojakah mladih.
Glas dopade staroj gospojici,

1290

Da su listom svati izginuli,

Odmah nena kola razkiduje,
Stoji cika ostarila neme,
Ruse kose svoje pogulila,
Kose guli, bilo lice grdi,

1295

A proklinje bega Ahmed bega:

Ahmedbee, jedini u majke,
Jesam li ti govorila sine?

 140

Da se projde manali divojke,

Ti se nehti te divojke proi,
Ve se na tvog nametnu daidu;
Tko neslua svoga stariega,
Nepoznaje boga jedinoga!
Tko e caru devap uiniti?
Sad e na te katal ferman doi,
1305

Iz devleta cara estitoga,

Dirluk e ti u begluk otii,
I tebe u jednog izgubiti.
U tom svati do Varada doli,
A do kule mladog Ahmedbega.

1310

Pa kad uo, ta mu mati tui

Svojoj majci progovara rii: Necii mi, moja stara neno,
Ja u s tizim lahko upraviti,
Ja izsiko, ja u devapiti.

1315

Onda nena poletila sinu:

Bre aferim, moje dite drago!
Pir inie, enluk provodie,
Svate tude poastie lipo,
Poastie i jo darovae;

1320

Svak je svomu otiao domu.

Zatim malo prolazilo vrime,
Prolazila dva ravna miseca,
Bee lii svoje ranjenike,
Al eto ti na atal tatara,

1325

Iz Stambola, cara estitoga,

Plaho tre, a plahie vie:
Ahmedbee, otvori mi vrata,
Evo na te careva fermana.
Doeka ga Fazli paa stari,

1330

I tatara paa zaklinjao

Priekajte carevi tatari,
Dok se svane, a ograne sunce,
Spremit u vam bega Ahmed bega,
Neka idje svama ka Stambolu. .

1335

A tatari za Boga znadoe, -,

 141

Priekae, dok ogranu sunce.

Spremi paa mladog Ahmedbega,
TNa golubu svog dragog ehaje,
A ehaja na banovu vrancu,
1340

I odoe pravo ka Stambolu.

Danak po dan oni putujui,
Blizu doli ka Stambolu gradu,
Kad se bili blizu prikuili,
Svituju ga carevi tatari:

1345

Ahmed bee mlad Veziroviu!

Kad bude te k carevu divanu,
Onda dobra odsidni goluba,
Tiho vodi, a gledaj preda se,
Poklon ini lalam i vezirim;

1350

Nebi li se lale smilovale,

Pa se za te caru zamolile,
Nebil' t' care poklonio glavu.

1355

Zato bee haje i nehaje,

Ve kad bio k carevu divanu,
Redom stale lale i veziri
Redom stale ode i hadie
Redom stale pae i kadie,
Redom stali bezi, alaj bezi,
Redom stoje mlade Stambolie,

1360

to s' na njima pamuk anterie.

Glas dopade Murat Sulejmanu:
Eto tebi bega od Varada,
Padiahu, svetevo kolino!
S kakvim ga e mukam umoriti?

1365

Kad se bee prikuio blizu,

On golubu pokupi kajase,
Prikui mu izmu i mamuzu,
izmu utu, a mamuzu ljutu.
Boe dragi, to mu golub radi!

1370
Sve preskae erge i adore
A razgoni iftom paalie,
A od sebe pinu odtiskuje
Na etvrtog prebacuje druga.

 142
Plahnue se lale i veziri,
4375

Na divanju herpu nainie

Bie oni i desno i livo.
Doka bee kroz divane projde,
Doka dojde do tahta wa,
Tridest taman, to pogazi lalah,

1380

Hotijahu, da k caru nedojde.

Kad ga care takog opazio,
n mesmide sidit na divanu,
Ve od zemlje na noge skoio,
Na nogam je bega doekao.

1385

Beg ti dobra odside goluba,

Pokloni se caru na divanu,
Poljubi mu ruku i aliu,
I pod njime svetevu srdadu,
Pa se vrati, stade podviv ruke

1390

A car njemu besidio rii:

Ja asio, bee od Varada!
Kam asio, Muhur-Sahibia ?
Kam asio, Kazan jenjiarah?
Kam asio, buljukbaa Ramo?

1395

Kam asio, careva miria?

Kam asio, bezi alajbezi?
Po Varadu age i spahie?
Kam asio, mladi kapetani?
Od Varada varadski ajani?

1400

Kam asio, etiri vezira?

I njihova listom tevabia?
Onda stade bee govoriti:
Padiahu, svetevo kolino!
Poginuo Muhur-Sahibia,

1405

Vas izginu Kazan jenjiarah,

Pak poginu buljukbaa Ramo,
Izginula careva miria,
Izginuli bezi alaj bezi,
I vezirska butum tevabia,

1410

Ja posiko etiri vezira.

A kad uo care na divanu,

 143
On zavika brzoga delata,
Da mu skine glavu sa ramena.
A kad vidi bee Ahmed bee,
1415

Da e ludo izgubiti glavu,

n se mai rukom u nidarca,
Pak izvadi vezirsku kaimu,
Na srdadu knjigu je metnuo.

1420

A kad care knjigu ugledao,

On zastavi brzoga delata,
Dok proui knjigu na divanu.
Al kaima etiri vezira,
Sve murtati cara estitoga,

1425

A katili bega Ahmed bega,

Rad divojke mlade Kanikinje.
Onda care na noge skoio,
Bega desnom rukom prigrlio,
Muhurli ga urkom ogrnuo,
Pod muhurom ordu pripasuje,
Kraj sebe ga taman posadio.
Spored cara side na divanu.
Kavu pije, ibuk zapalio,
Tude bio za tri bila dana.
Onda stade care besiditi:

1435

Drago dite bee od Varada.

Kojim u te darom darovati?
Ili voli Bosnu ponositu,
Brez promine za trideset godinah?
Neiem ti pare ni dinara.

1440

Ili voli Budim na krajini

Tebi Budim, dok ti je kolina?
On nehtide Bosne paaluka
Niti htide Budim na krajini,

1445

Ve zaiska i surtu i kulu,

Da s' neboji pae u Budimu.
Car mu dade, nehti rei rii.
Pokloniv se beg caru zafali,
Ie izum, da on idje dvoru
A car mu je besidio rii

 144
1450

de sine, u sto dobrih asah!

Cara sluaj, neboj se dumanah;
Tvoj je babo bio carski lala,
Carski lala na tridest vezirah,
A ti vezir nad svima vezirim.

1455

Beg Ahmed beg poklopi goluba,

A ehaja vranca od mejdana.
udile se lale i veziri,
A i carska butun tevabia,
udile se mlade Stambolie,

1460

Gdi mu care neodsie glave!

Ve muhurli urkom zaogrne,
I pod muhrom ordu pripasao,
Koja triput na abu hodila.
Ode bee pravo ka Varadu,

1465

Putujui svojoj kuli dodje.

U Varadu pau nahodio
Pram njim paa na noge skoio,
Obimam ga rukam zagrlio,
Pa niz obraz grozne suze liva.

1470

A bee mu rii govorio:

Dragi dajo, paa Fazli paa.
Deh, neroni suzah niz obraze,
Ev" na misto sina Daut bega,
Steko jesi sina Ahmedbega,

1475

Nee tebi pomanjkat kolino

Dok je tvoga bega Ahmed bega.
A kad uo Fazlipaa stari:
Suze roni, grohotom se smije,
Suur bogu i na tomu daru
Kad je opet takog" steko sina,
I nevistu, koju sam prosio.
Davno bilo sad se spominjalo. *)

*) Piesma ova najdulja je od sviuh dosad poznatih narodnih piesamah;

prepisana je od pievaa Petra Raniia drugie Dole prozvanog,
koi stanuje na Kuprisu; ovo je danas na glasu pieva uz gusle,
od kog jo niekoliko prepisanih piesamah imadem; a jo bi se
moglo mnogo od njega prepisati, to se nadamo od kakvog
rodoljuba, koi tamo njemu izblie stoji, nego li ja.
-

 145

27. Udatba Angje Olupia.

Nuder brate, uda nevidjena,
Prvlje brate uda negledana!
Nebi sunca za tri bila dama,
A miseca za noi etiri.
Kad etvrto jutro osvanulo,
Rano arko podranilo sunce,
Nitko njime besidit nesmide,
Doli jedna kiena divojka.
10

Sunce moje, gdi s' na skoro bilo?

Ali sunce besidi divojki:
Nemoj mene, kiena divojko!
Gledo jesam uda nevidjena,
Od zuluma Turak" zulumarah,
Kako ture na silu divojke,
Tamo gori u sehru Olovu,
Lipu seku Olupi Ivana.
Prosci prose sa etiri strane:
Tri terzie seher Banjeluke,
Jo etiri kujundie bie,
Od Travnika grada bieloga;
Tri urie seher Sarajeva;
Dva teaka izpod Tenja grada,
Dva trgovca od epa biloga,
Od Oloyal Olovi Nikola.

25

Nee Angje proscu ni jednomu,

Do dragoman Olovi Nikoli.
Zato uo silen Hadajlia
Hadajlia eher Banjeluke,
Ter je i on Angju zaprosio.
Ale prosi, Angje se ponosi.
A kad vidi silen Hadajlia
Skupio je tridest Turak mladih,
Svaki gori, neg je Hadajlia,

35

Ter jih vodi ka ehru Olovu.

A kad bili uz polje Olovsko,
10

- 146

Gledale jih majka i Angjua,

Pa Angjua majci besidjae:
Ah! starice, moja mila majko!
Nuder, majko, uz polje konjikah,
40

Al su Turci, ali su trgovci,

Ali su majko na kitu svatovi?
Ako budu na kitu svatovi?
Blago onoj, po koju su doli,
I dievojci, kojoj su sudjeni.

45

Istom one u rii biahu,

U ta doba pred avliu Turci,
A od sile konje nesjahuju,
Neg na konjma jau u avliu,

50

I na konjma piju malvasiu,

Doli sjaha silen Hadajlia,
Pa odleti uz kamenu kulu,
ere najde majku i Angjuu,
Pak pofati dilber Angjeliu,
Pofati je po vitkim rebrima,

55

Pak ju nosi niz kamenu kulu,

Kano vue kad popane ovcu,
Cika stoji majke i Angjue.
Kad ju Turin snese na avliu,
Bacio je ma jedeka svoga.

60

A kad vidi lipa Angjelia,

Njemu ona lipo besidila:
Ti meneka na silu odvede?
Dajder meni izum i testira,
Da ja zovnem bratca i majicu,

65

Da se njima ja halalim lipo.

Al joj veli silen Hadajlia,
A bora ti, dilber Angjelio!
Halaluj se koliko ti drago
A kad ula dilber Angjelia,

70

Tada zovnu svog brata Ivana:

Ah! Ivane, moj brate rodjeni!
Ako tebe rodila je majka,
Dojdi brate sestri u pohode,

- 147

75

Jo veeras na prvom konaku,

I zovni mi kujundiu Niku,
I jo brate, strievi Iliu.
Tad Angjuu Turci odvedoe
A i Ivan ode na duane,
Na duane Nike kujundie.
Kada Ivan dodje na duane
Al Nikola Angji emer zlati,
Kad mu Ivan tune kaza glase,
Nikoli se uzdrhtae ruke,

85

On prosiplje i srebro i zlato.

Pa skoie dva harna junaka,
I zovnue strievi Iliu.
Lipo su se oni opremili,
Za pas dila dva para puakah,

90

Kraj puakah pale okovane,

Pripasuju po dvoje silaje,
A na rame arke navijanke,
Puke duge, arke navijanke.
I odoe za njom nazorice.

95

Ali njima dobra sria bie,

Jer jim Turci sehru nedoprie,
Ve po gori pali po konacim.
Svaki Turin sebi ador penje,

100

dajlia sebi i Angjui.

Kada bilo zeman od veere,
Sidi Ture, pije vino hladno,
Angja sidi, ter suze proliva.
Al besidi silen Hadajlia:
A bora ti, dilber Angjelia!
Sto niz lice grozne suze liva?
Al ti ali brata ol matere?
Al svog dragog, kujundie Nike?
Besidi mu dilber Angjelia:
Ah! bora ti silen Hadajlia,
Ja nealim brata ni matere.

110

Kujundie Nike i neznadem,

Ve ja plaem, u obrazu cvilim:
10 -

 148 -

Vodi mene gospodskom odaku,

Medj gospoje i medju kadume,
A ja mlada kod ovacah rasla.
Na meni su tri etiri mahne:
Jedna mahna, s gorice sam boma,
Druga mahna, s krstom se krstila,
Trea mahna, jela kermetinu,
etvrta, rujno vino pila!
120

Tad joj veli silen Hadajlia:

Nebudali dilber Angjelia,
A to ga si ti s gorice bina,
U mene je veleznana majka
- Ona e te toga izvidati;

125

A to si se krstom ti krstila,
Ve se nikad prekrstiti nee,
A to si ga jela kermetinu
Ve je nikad okusiti nee;
A to si mi rujno pila vino,
I samnom e piti na ardaku.
De Angjuo da pijemo vino.
A kad vidi dilber Angjelia,
Vino slui al ga nepijae,
Ve u vino svako mee bilje

435

Ponajvie trave tatuline.

Kad se Ture napojilo vina,
Tad udari glavom brez uzglav.
Kad to spazi dilber Angjelia
Tad uzimlje noe Hadajine,

40

Pak udari njega u terbuhe.

Razkrivi se Ture ko volina,
A to gleda Ivan i Nikola,
I Ilia, dite prinejako,
Gledali su iz busie mrane:

145

Privelike puke opalili,

Oborili tri Turina mahom
Opalie est puakah malih
Oborie est Turakah mahom.
Ivan vie, a Nikola sie

 149 150

Ilia prai iz puakah.

to Turakah tue nepogibe
To utee kroz goru zelenu,
Samo ostade tridest turskih konjah,
Kad vidie etiri junaka,

155

Izabrae etiri konjica

Angjelia, Alina jedeka,
Na njemu je puli risovina
Populana i srebrom i zlatom,
S desne strane od zlata gadare

160

S live strane zlaeni madaci,

Posidoe etiri junaka,
Posidoe etiri konjika,
Ali nee ka ehru Olovu,
Ve odoe u bili Karlovac.

165

Na Doboru Bosnu prihodie

Na Koratju Savu pribrodie
I Karlovcu bilu dohodie.
Tu Nikola vina Angjeliu,
Vinao je sebi za ljubovcu.
Od kako je Bosna postanula,
Nije bratac brata osvetio,
Ko je Ivan svoju sestru dragu,
A Nikola svoju jaukliu,
Jaukiu dilber Angjeliu?
Lip je porod njome izrodio;
Do tri sina i keri etiri,
Prve keri, poslidnje sinove,
Nek neviste nezatiu zavah,
Nek u kui neimade kara.

180

Tko me uje, na ast neka mu je,

Njemu pisma, meni dajte mira.

 150

28. Vojevanje Crnogoracah i Rusah s Her

cegovelim (god. 1807. L. M.)

Pije vino cetinjski vladika,

U Cetinju, na srid gore crne,
Vino pije pak je besidio:
Pit u vino do Jurjeva dana,
Kad mi licem Jurjev danak sine,
Uzjait u debela dorata,
Pak goniti do novoga grada,
Do konaka Moskov gjenerala,
10

Zaiskat u vojsku ubojitu,

I na vojsku hranu i debanu,
A od kralja ubojne topove,
Na topove kuhvet i debanu,
Prehvaat u svu Hercegovinu,
Od Nikia do Konjica bila;

15

0d onud e pobro udariti,

Bobratime Karagjorgje silni.
Skoro sam se pobratio njime,
Pobratio, govor uinio:
Na Konjicu da se sastanemo,

20

Uzimljemo zemlju Bosnu ravnu,

Od Kosova sve do medje suve
Sto i eset turskieh gradovah,
A toliko sitnih palanakah.
to mislio cetinski vladika,

25

to mislio, to i uinio.
Kad je njemu Jurjev dan svanuo,
On odlazi k Moskov-gjeneralu,
I zapita, to mu elja iska,
Al mu veli Moskov-gjenerale.
Prodji me se cetinjski vladika!
Nedam tebi druga ni jednoga,
Nedam tebi topov ni debane;
Jer sam uo, gje mi ljudi kau,
Da je Dadi vojsku sakupio,

 151
35

Cetrdeset barjakah skrojio,

Pod barjake popiso junake,
Vazda dri na okupu vojsku;
Hoe moju poharati vojsku,

40

Ostaviti tope u Turakah;

Al mu veli cetinjski Vladika:
Nij istina, estit gjenerale
Nij istina, to ti ljudi kau:
Jer mi sino tanka knjiga dodje
Iz Mostara, od mog pobratima,

45

Iz pod Spilah pokraj vode hladne,

A od kulja, i od Vertiguza,
Oni meni knjigu nainili:
Pobratime cetinjski vladika!
Vodi vojsku, evo vakta sada,

5()

U Mostaru neima junaka,

Da uzjae konja od mejdana,
Da iztjera prama kaurinu,
I ubije pukom od oiuh,
Posijee ordom od bedrice;

55

Gjorgje se je krno opremio,

Pa zaao abcu i Uincu,
Prehvaati careve gradove,
A Dadi je opremio vojsku,
etrdeset spremio barjakah,

60

I pred njima Memi agu sina

Otili su abcu i Uincu,
Gje se sreli, tu se udarili,
Pa po Turke loa srea bila:
Sto propalo, to u Drinu palo.

65

Kada Moskov rii razumio,

On podie silovitu vojsku,
I kraljeve ubojne topove,
Pa ju vodi ka Cetinju ravnu.
(Prevari se, ujede ga guja!)

70
Na Cetinju ustavio vojsku
Pokraj dvora cetinjskog vladike,
- Dok vladika silu sakupio

 152

Vodi vojsku uz Cetinje ravno

Goru-crnu i Morau tvrdu,
75 Niza upe sve do Dubrovnika
Vojsku vode, a topove vuku,
I za njima kuhvet i debana.
S Kulaina, do Nikia sidje
Pod Niki je noju dohodio,
80

Meterize tvrde zatrapio,

Kad se svanu i ogranu sunce,
Nikiani tom se zaudili,
Odkud vojska na polju irokom!
Vladika je zohor uinio,

85

Na silene svoje Crnogorce,

Te spletoe od boja koove,

- Navaljuju zemlju i kamenje,

Na koove tope uzvaljuju.
Stali biti Niki na krajini,
90 Niki biju dva biela dana,
A brane se age Nikiani.
Kad je tree jutro udarilo,
Viee su uinili Turci:
Opremili konje i junake,
95

A pred njima Osman kapetana

A za njime Dini. Useina,
A za njime Beu Pinjevia,
A za njime agu Avdiljuca,
Pa udare gradu ka kapi

100

Kroz kapiu na polje iroko,

Do tabora Moskov-gjenerala.
Jadovit su denjak zametnuli,
Denjak bio dva puna sahata,

105

Al zaludu, fajde neimade;

Puno Vlahah, a malo Turakah !
Pobjegoe Turci Nikiani,
Pobjegoe k gradu i kapi,
Pak se brane iz kamena grada.
Branili se za nedjelju danah,

110

Pomoi jim ni odkuda nejma.

 153

Jedno jutro podranili Turci,

Prie zore, i dana biela,
Izhodili gradu na tabiu,
Gjeno lee carevi topovi,
115

A pred njima Osman kapetane,

Pak su vjee uinili Turci.
Veli njima Osman kapetane:
hratjo, i druino mila!
Mi to emo od ivota svoga?
Branismo se ev nedilju danah,
I na ivoj vatri izgorjesmo,
A ni odkle pomoi nam nejma!
Daj, da damo od Nikia kljue,

125

Kljue damo, ivot izbavimo,

Branismo se . . . ivit nemoemo ?
Al mu veli Dini. Useine:
Kurve sine, Osman kapetane!
Zar e dati Niki na krajini,
Naeg grada brez velika jada,

130

A topove, brez mrtvieh glavah?

Bre dieri, Osman straljivice,
Neda bogme! Dini. Useine,
Tako meni dina i amana,
Dok mi j' rusa na ramenu glava,

435

I desnica pri ramenu ruka,

Nedam grada crnom kaurinu;
Ve kad svane i ograne sunce,
Dobre emo konje uzjahati,

140

A pjeaci puke prihvatiti,

Pa udarit u polje Nikiko
Do tabra Moskov-gjenerala:
Il e nam se izoriti glave
U dobrieh pokraj noguh konjah,

145

Il potisnut Moskov-gjenerala,
Iz iroka polja Nikikoga?
Kada svanu i sunce ogranu,
Spremili se konji i junaci,
Konjanici konje posjednuli,

 154

A pjeaci puke prihvatili,

Te udare gradu na kapiu
Pred njima je Osman kapetane,
Poletjeli niz polje iroko,
Do tabora Moskov-gjenerala.
Dok sidjoe, arku zametnue;
155

Veliki se bojak uinio,

A topna se vatra prolomila ;
Bojak bio tri debela sata,
Bojak bio, pak se razmetnuo:
Turinu je, mili Bog pomogo,
Pa potisnu Moskov-gjenerala,
Gonili ga poljem i planinom,
Pobratime, dva puna sahata,
A mogli su triput jo toliko,
Al grad jim je saman ostanuo.

165

Najboljega izgubie druga,

Po imenu Dini. Useina,
U iroku polju Nikikomu.
Tu se bili, pa se i vratili
Bolje sriee, mira ekajui.
Al kopile, cetinjski vladika,
Njemu vrazi mirovat nedali:
Izturio tabor na Grahovo,
Na Grahovo, na polje iroko,
Koliko je sve Grahovo pusto,

175

Sve Grahovo, i Grahovac mali,

Do Trenjeva sela crnogorskog,
Do Wehdida, do turske damie,
Do Zasklopa turskog i kaurskog,
Do Klobuka, do turske krajine,
Sve kaurska vojska pritisnula,
Kapa avka, kao crna avka,
Cadorovi kao labudovi,
A barjaci, k mrki oblaci!
Pa prevukli kraljeve topove,
Do Klobuka, do careva grada.
Klobuk biju sa etiri strane,

 155 -

A brane se ago od Klobuka,

Branili se dva biela dana.
Kada tree jutro osvanulo,
Sastali se age Klobuani,
A pred njima Bijadiu stari,
Pak su vjee oni uinili:
Mi to emo od ivota svoga?
Mi od vatre ive izgorjesmo,
A ni odkle pomoi nam nejma!

195

Al veli jim Bijadiu stari:

" Bratjo moja! carski vitezovi,
Da mi sitan mazar nainimo,
Pak aljemo k kamenu Mostaru,
200

Ba na ruke Dadi Aliagi?

Tome age odmah privolile,
Stali, sitan mazar napisali.
Mazar piu, harze prepisuju,
Sirotinske prste udaraju ;

205

U mazaru govorili Turci:

Aliago, careva gazio!
Il neuje, il nehaje tuan?
Da mi davno jesmo obsjednuti

210

I na ivoj vatri da gorimo ;

Branismo se dva biela dana
Al se ubranit bolan nemoemo.
Nije ala Moskov-gjenerale
I didia, cetinjski Vladika!
I kraljevi kuhvet i topovi

215

I iroka Gadska polovina

Gadaka se odmetnula raja,
I Vladiki vjeru zaloila.
Bre dii vojsku od Mostara,
Bre bolje, do nedjelju danah;

220

Ako nee do nedjelju danah,

Mi dadosmo kljue od Klobuka,
I est stotin carskih siroticah.
Tako age mazar nainile
Pod mazara mazardiu daju,

- 156 225

Pak ga alju ka Mostaru gradu,

A na ruke Dadi Aliagi.
Kad je mazar njemu dolazio,
Mazar ui a suze proljeva.
Kad on vidje, ta mu knjiga kae,

230

K seb" dozivlje serdar Rezikala:

0 djetiu, serdar Rezikalo!
Hajde, jai vranca od mejdana,
Pak ga goni drumom avlenikom,
Kraj Neretve, pokraj vode hladne,

235

Do Drenice sela velikoga,

Dii meni vojsku pregolemu,
Svu Drenicu i gornju i donju
I Cekia starog barjaktara

240

I staroga Dini Jusuf-agu,

Vodi vojsku ka mojemu gradu.
A zavika Kevru buljukbau:
0 evrane, moja slugo vjerna!
de jai iroka dorina,
Pak ga jai kraj mutne Neretve,

245

Do iroka polja Bieloga,

Dii meni Bjelopoljce silne,
Do Porima i do Podvelei,
I Bubala Salih barjaktara,
Pa jih vodi na moju Carinu.

250

Kada tako Dadi razredio,

On mi side na mehka dueka,
Pa uzimlje divit i artiu,
Sitne knjige pie na koljenu.
Jednu bio knjigu nainio,

255

Pak ju alje k kasabi Konjicu,

A na ruke Bektaevi bega:
Dii vojsku od Konjica tvoga,
Pa ju vodi na moju Carinu,
Valja zemlju carevu braniti.

260

Tu opremi, a drugu napisa,

Pak je alje k Poitelju ravnu,
A na ruke Gavran kapetanu:

 157

0 gazio, Gavran kapetane!

Dii vojsku s Poitelja tvoga,
265

Svu Gabelu i gornju i donju

Do Tesane sela velikoga,
I do medje turske i kaurske,
- Dii vojsku do subote prve,
Vodi bolje, u Vidovo polje;

270

Kada puknu topi na Mostaru

Nek odpuknu i na Poitelju.
Tu opremi, a drugu napisa,
Pak ju spremik gradu Ljubukome,
A na ruke Mahmut kapetana:

275

0 sokole, Mahmut kapetane!

Dii vojsku s krna Ljubukoga
Dii vojsku, do subote prve,
Vodi bolje u Vidovo polje,
Kada puknu topi na Mostaru,
Nek o puknu i na Ljubukomu.
Tu i, a drugu napisa,
Pak ju alje k gradu Ljubomiru,
A na ruke Arslan kapetana:
0 sokole, Arslam kapetane!

285

Dii vojsku od tvog Ljubomira.

Sve Popovo i dolnje i gornje,
Dii vojsku do subote prve,
Vodi bolje na Vidovo polje;
Kada puknu topi na Mostaru,

290

Nek odpuknu i na Ljubomiru.

Tu opremi, a drugu napisa,
Pak ju alje na Utovo ravno,
Gjeno sjede carevi panduri,
A na ruke starca Hadi-bega,

295
Hadibega Rizvan begovia:
0 sokole, stare Hadibee i
Dii vojsku od Utova ravna,
Dii vojsku do subote prve,
Vodi bolje, na Vidovo polje;
300

Kada puknu topi na Mostaru,

- 158 -

Nek odpuknu na Utovu ravnu.

Tu opremi a drugu napisa,
Pak je alje k Stocu kamenomu,
- A na ruke Omer bega mlada,
Omer bega Rizvan begovia:
djetiu, silan Omer bee!
Dii vojsku od Stoca tvojega,
Rasno listom i donje i gornje,
Dii vojsku do subote prve,
31()

Vodi bolje na Vidovo polje;

Kada puknu topi na Mostaru,
Nek odpuknu i na Stocu tvrdu.
Tu opremi, a drugu napisa,
Pak ju alje k Stonu kaurskomu,

315

A na ruke Francez-gjenerala:
Pobratime, Francez-gjenerale!
Moe li mi pomo uiniti?
U subotu pod Trebinjom nai,
Ja u tursku zemlju preuvati,

320

I caru u posluh uiniti . . .

Kada puknu topi na Mostaru,
Nek odpuknu na dnu Stona tvoga,
Na dnu Stona, kod Plasnoga bora.
Tu opremi, a drugu napisa,

325

Pak ju alje Gadskom kapetanu,

A na ruke engi. Smahi-agi:
0 sokole, engi. Smahil-ago!
Dii vojsku od Gadska tvojega.
Dii vojsku do subote prve,

330

Vodi bolje, na Vidovo polje;

Kada puknu topi na Mostaru,
Nek odpuknu i na Gadsku tvome.
Kada Dadi knjige razturio,
Malo vrime, zadugo nebilo :

335
Jeka stade druma irokoga,
Kraj Neretve, pokraj vode hladne,
Pomoli se od Drenice vojska,
A pred njome srdar Rezikalo,

A za njime Ceki barjaktare;

340

A za njime est alaj-barjakah

I est stotin silnih Drenjiarah;
Vriska stoji atah i paripah,
Zveka stoji ratah i puakah;
Popucuju svjetli deverdari,

345

A pjevaju Turci krajinici.

Viju jim se kite niz ramena,
A grebu jim toke o jarake.
Sva ta vojska na Carinu sidje.
Malo vrime postajalo bilo,

350

Jeka stade kraj vode Neretve

Pomoli se vojska Bjelopoljska,
A pred njome Kevran buljukbaa,
I Bubalo Salih barjaktare,
A za njime pet stotin drugovah;

355

I ta vojska na Carinu sidje.

Kad to vidi Dadi Aliaga,
On zavika orbu Salihagu
Hajde jami ti alajbarjaka,
Pak ga nosi uskiem sokakom
Ba do dvora Bercuranovia,
Podaj barjak Omer agi silnom,
Nek ga nosi na Tepiu staru,
Pobije ga u ravnu kaldrmu,
Nek se onde moja kupi vojska.

365

A zavika Beira Bonjia.

Oj djetiu, Beir ago mladi!
I ti jami zelena barjaka,
Pak ga nosi do na Tepu staru, -

370

375

Pobij njega u kaldrmu ravnu,

Nek se onde moja kupi vojska.
A zavika Krehu od Mostara;
O sokole, Kreho od starine!
Nosi barjak do na Tepu staru,
Nek se one moja kupi vojska.
A zavika Tinakovi Ibru:
Ibrahime, moj sokole sivi!

 160
Bubnjarima tvoja je starina,
de jami daulbasa tvoga,
380

Pak ga nosi irokim sokakom,

Dobro vii, u daulbas tuci,
Nek se sprema Mostarska krajina,
Dok se spremi Dadi Aliaga.
A zavika Kazaia Muju:
0 sokole, Kazaiu Mujo!

385

Ajde jai hata gjogatasta,

Pak ga goni do na Tepu staru
Bit e meni serasker predvojskom
0d mostara, do Grahova ravna.

390

Kada tako aga razredio,

Jot zavika etiri Sehiza:
0 Sehizi, moja djetco vjerna!
ajte konje od mejdana
I etiri debela jedeka,
Sve zelena, ko etiri vuka,

395

I medjeda konja velikoga.

Dok se aga opremio bie,
Sehizi mu konje timarie.
Skoi aga na noge lagane,
Sa svojim se oprata kadunam.
Pa on spade niz bielu kulu,
A za njime dvanaes momakah
Agi nose skute i rukave;
Dok siao na mermer avliu,
Do medjeda konja golemoga,

405

Pa je njemu turski besidio:

ni medo, da uzjae dedo,
Jer je plaho dedo ostario,
Ostario, mejdan ostavio.
Pade medo, a uzjai ded0;

410

Pak poletje preko Tepe stare."

Kroz golemu vojsku sakupljenu,
Kroz kapiu, niz dolnju ariu;
Kad siao na sofu hadinsku,
Tud konjanik konja odsjednuo,

 161
415

Barjaktari podjeli barjake

A pjeaci puke prislonili;
Dok sidjoe ode i hadie,
Tude ode dovu uinile,
de dovu, a zier hadie.

420

Kad se Turci Bogu pomolili,

Svoje bisne konje uzjahali
Pak tjeraju niz Bie iroko.
Bubnji biju, a svirale svire,
Udaraju zile i bori.

425

Napred idje Dadi Ali-aga

A za njime bezi i spahie,
Do na Bunu sihodili Turci,
Pa su tude konak uinili,
A u jutro rano uranili;

430

Podigli se niz polje iroko

Prek Rotpulje na Vode-paine
kamenome Stocu si hodili,
Do Vidova polja irokoga.
ude oni dane danovali
Dok se silna neizkupi vojska.
Kad se ona bila izkupila,
Dadi ju je lpo razredio,
Na alaje, po zelen" barjake;
Pak je vodi pokraj Ljubomira,
Kada sili nie Ljubomira,
Do atrnje do vode studene.
Nahodili prosjak" nevoljnika,
Na sred puta gladna i edjahna.
Prosjak prosi iza glasa vie:

445

Udieli jadnu i nevoljnu,

Poraz Boga i svojega puta
Svak je tuzi i nevolji duan.
Vrlo Turci milostivi bili
Svak daruje tucak prosiaka

450
I sadaku daje plemenitu
Poraz Boga i svojega puta.
Kad sve prodje malo i golemo,
11

- 162.
Najnatragu junak nalegnuo,
Na gavranu konju od mejdana.
455

Dat je bilo stati pa gledati!

Dobra konja, a boljeg junaka;
Na njemu je zelena dolama,
Na prsih mu toke od tri oke,

460

A na glavi kapa Misirkinja,

Oko kape krila i elenke,
A u sredi na direku krilo,
Kojeno se tamo amo vije
U sahatu po etiri puta.
To je bio junak od starinah

465

A na ime Pajiu hadia,

Iz pod tvrda grada Ljubukoga,
Oko njega orda obigrava,
Ko arena oko stiene guja;
Zveka stoji kitah i sindirah.

470

Kad ga spazi tucak prosiao,

On zavika izza svega glasa:
Svak je tuzi i nevolji duan.
Kad ga spazi Pajiu hadia,
On na njega oi izkolai,

475

Pa zavika strahovitim glasom.

Till" si kurvo, Ozetovi Mujo!?
tono krade konje po krajini
Pa prodaje po zemlji kaurskoj;
to si krao vie krasti nee . . .

480

Zar te poslo Moskov-gjenerale,

Da uvidi ti Dadia vojsku?
U zao as njega posluao!

Uvela te na eravu guja . . .

To Pajiu reko i nereko,

485

Badak die a nadak potee

Pa ga lupa i dva i tri puta;
Dok pedeset broja nabrojio
I s crnom ga zemljom sastavio.

490

Pokupio groe i beluke,

to je njemu adaka nanjela,

 163 -

Tako bilo, krivcu nahudilo.

Od tale se sila podignula,
Putovala preko gore sinje.
495

Kad je bila na Pogai ravnoj

Dadi pusti dva hitra telala:
Svaki da pjeva tanko glasovito,
A izmee po dvi puke male,
Neka jee od brda do brda,
Strah sihodi u polje Grahovo,

500
Do adora Moskov-gjenerala,
I onoga cetinjskog vladike,
Da on znade, da srce imade
d Mostara starac Ali-aga
505

I njegova sehrat i krajina.

Druina se u posluhu nala :
Svak zapjeva tanko glasovito,
izpali do dvi bree male.
Tako ili brdom i planinom,
Dok je sila pod Trebinje dala,

510
Pod Trebinje, na polje zeleno
Tu atlie konje odsjednuli,
Barjaktari podjeli barjake,
A pjeaci puke prislonili,
Pa su stali oni poivati,
Poivati dva debela dana,
Dok je sitni mazar dostigao
Od Klobuka, grada obsjednuta.
Mazar alju age Klobuani.
520

aloviti mazar nainili,

Sirotinske prste pritisnuli:
Da se idje, to se pria moe,
Dok su kljui, od Klobuka tuna,
Dok su kljui, u turskieh rukuh.
Kada mazar Dadi prouio,

525
n se skae na noge lagane,
Na medjeda konja golemoga,
Pak proletje kroz silenu vojsku,
Kao munja kroz guste oblake.
11 -

Vojsku djeli na dvi polovine:

530

Jednu alje uz ploe kamene

Preko sela Zasklopja maloga,
Da mu idje doli u Grahovo.
Pred Turcima Kazaziu Mujo,
Pred kranim bira Nikola fratre. *)

535

Pred Ritjanim starac Tanasie,

Tanasi, gjere, kalugjere.
Drugu Dadi polovinu vodi,
Pod svojiem alajli barjakom,
Ka Klobuku u polje zeleno,

540

Gjeno tabor Moskov uinio,

Metenize tvrde zatrapio,
Pa obija Klobuk na krajini.
Kolika je zelena poljana.
Kolika li brda i humii,

545

Kolike li preguste dubrave,

Sve to vojska silna pritisnula!
Poto Dadi bio sihodio,
Odmah denjak krvav zametnuo:
Gje se sreli, tu se udarili;

550

Denjak bio do pol bila dana,

Do poldne se znati nemogae
Tko li gine, tko li zadobiva!?
Al po podne turska sriea bila:
Potiskoe Moskov-gjenerala,

555

Potisnue niz to polje ravno.

I razbie silu Vladikinu.
Dovu ine Turci dobitnici,
Dovu ine, Bogu hvalu daju,

560

Hvale daju, a sve enluk ine

enhuk ine tri biela dana.
Pak se oni natrag povratili.
Npita se tko je poginuo,
-

- - -

- - -

-- -

*) Fra Nikola ne tadanji upnik Mostarski, a barjaktar pred kon

--

- 165 -

Neg na kom je mejdan ostanuo.

Tko me slua na ast njemu bilo!

565 u Vjeruj pobro sve je tako bilo. *)

D. JUNAKO-ZENSKE

29. Mudra ljuba ibinjanin Janka. *)

Vino pije Kraljeviu Marko,

S pobratimom Sibinjanin Jankom;
Pa govori Sibinjanin Janko:
Pobratime, Kraljeviu Marko!
5

Imam ljubu i suvie mudru,

Nitko mi je prevarit nemoe.
Ali veli Kraljeviu Marko:
Ja u tvoju prevariti ljubu.
Vino pie, pak se okladie:

10

Marko mee rusu svoju glavu,

Janko mee i kulu i ljubu.
Marko Janku tiho besidio:
Daj mi Janko ti tvoje hodielo,
. I daj meni dobra konja svoga,

15

I daj meni sve svoje oruje.

Janko svlai a Marko oblai,
Pripasa mu svietlo oruje,
Uzjai mu konja od mejdana,

*) Piesma ova istiniti kazuje dogodjaj, kako je ajan Mostarski Aliaga

Dadi, posredstvom Francezah predobio Ruse i Crnogorce, a pie
va, od kog je ova piesma potekla, i od kog je prepisana, kad je
uz gusle pievo, bio je Turin iz Hercegovine, kako je opaziti u
niekim rieima: uvoda uhodi; gjeno - gdino; djeti, gjeti
dueti ; jami - uzmi itd.
*) Ova piesma i pod br. 18. jesu iz sbirke g. Gjorgja Margetia, sa
danjeg vriednog uitelja u Sarajevu i vatrenog domorodca, koi
bivi u Livnu prepisao je preko 140 narodnih enskih piesamah, i
meni jih predao, da jih proberem i s vremenom tiskam; na emu mu
javno zafaljujem i u napredak slinom daru preporuujem se.

 166
Ode Marko do Jankova dvora.
20

Kad je bio prama bielom dvoru,

Kalpak kapu na oi natie,
A dolamu po zemlji povue.
Pred njega je ljuba izlazila,
Da doeka gospodara Janka.

25

Doka ga je oima sgledala,

Odmah se je natrag povratila,

Pa dozivlje Kumriu robinju:

Robinjice, po boru sestrice!
Njeto mi se Janko razljutio,
30

Doekaj mi gospodara Janka,

Liepim u te darom darovati.
Kad to ula Kumria robinja,
Jankova je konja prifatila.

35

Sjede Marko na studenu stinu

Na desnu se oslonio ruku.
Ljuba sprema gospodsku veeru,
Pa dozivlje Kumriu robinju:

i
Obuci se togod liepe moe
Noas e mi s Jankom prenoiti,
Liepim u te darom darovati:
Dat u tebi isto zlatnih dukatah, I jo u te robstva oprostiti;
Njeto mi se Janko naljutio.

45
Oblai se to god liepe moe:
Na se mee sve drago kamenje,
Biser-gjerdan, prstenove zlatne !
50
-

.
-

Pak je Marku nosila veeru

Kad je Marko veeru veero,
Stere njemu mekane dueke.
Lee Marko u meke dueke.
I njim lee Kumria robinja,

su se
in the

njome spava kao s svojom sekom. .

----

 167 -

Pak robinji kose odrezao,

Ter jih mee sebi u njedarca;
Pa se baca na dobra konjica,
60

Ode bre Sibinjanin Janku.

Ali Janko hladno pije vino,
Boju mu je pomo nazivao;
A on njemu liepe odaziva.
Sjede Marko uz koljeno Janku,
Pa izvadi rusu pletenicu,
I govori Sibinjanin Janku:
e Janko, oklad da dielimo.
Istom oni u rei bijahu,
Al eto ti sluge Milutina,

70

Janku baca knjigu na koljena.

Knjigu ui Sibinjanin Janko :
Gospodaru Sibinjanin Janko!
to mi alje bekrie junake,
Da mi riu kose robinjami?
sve u knjizi ljuba nakitila,
Kako Marka bie prevarila.
Onda Janko Marku govorio;
Hoemo li oklad sad dliti!
Ali emo tebi pokloniti?

80

Rusu glavu Marku poklonio.

- O. Razmetnuta enitba Jajanina Pavla.

(Lj. M.)

Odkako je postala krajina,

Nije liepa uzrasla dievojka,
to je dolje u Blagaja grada,
Liepa kerca Hercega Stina!
To se udo po daleko ulo,
Pa se ulo i do Jajca grada,
I to uo Jajanine Pavle.
Pa je Pavle knjigu nakitio,
Ter je sprema na Hercegovinu,

A na ruke Hercega Stin.

U knjizi je Pavle besidio:
O moj taste, Hercee Stine!
Cuo jesam, a vidio nisam,
Da imade na udaju diete,
15

Po imenu mladu Angjeliu,

Hoe li ni kercu pokloniti?
Ja poklonit, ja dati za blago?
Da ja spremam kitu i svatove.
Knjigu primi Hercee Stine,

20

Pa je tomu vrlo kail bio,

Te odpisa Jajaninu Pavlu:
Kupi svate Jajanine Pavle,
Kupi svate, hodi po djevojku
Ja u tebi curu pokloniti.

25

Skupi svate Jajanine Pavle,

Pa odvede ka Blagaju gradu.
Kad su bili poljem Blagajskiem
Bubnji tuku a svirale svire,
Udaraju zile i borie.

30

Kad dievojka svate opazila,

Ona uze srali durbina,
Pa se penje na gornje ardake,
I dozivlje ostarilu majku:
Hodi neno, da svate gledamo.
Kad su liepo svate prebrojili,
Onda pita Angjua dievojka,
Ona pita ostarile majke:
Koje bie Jajanine Pavle?
Mati kerci tiho progovara:

40

Gledaj keri, onoga junaka,

tono jai na konju gjoginu,
Biela mu je do pojasa brada.
Kad ga spazi liepa djevojka,
Plesnula se po koljenu bielu,

45

Pak poleti niz tanke ardake,

Pa je svojoj besidila majci:
Majko moja, moj oinji vidu!

Volim tebi sutra umrieti.

Nego poi za bradata jarca?
50

Ve bora ti, moja meno draga,

Ja u ii u ikli hodaju,
Pa u lei, ko da sam umrla,
A ti nosi smrada svakojaka,
urbu ini po dvoru bielu,
Ko da se je njeto prigodilo.
To je majka cure posluala :
urbu ini po dvoru bielu,
A unosi smrada svakojaka.
Ona lee u meke dueke,

60

Ukoi se, ko da je umrla.

Pavle eka u mermer avli,
Kad e stii punac, jal punica
Dobra pod njim konja da ufati.
Al kad vidje, da nikoga nejma,

65

I kad mu se ekat dodijalo,

On odjai konja velikoga,
Pa uleti u bielu kulu;
Al u kuli vike svakojake.
Zapituje Jajanine Pavle:

70

to je vama, ako Boga znate?

to e urba po bielu dvoru ?
Al punica Pavlu govorae:
Oh! moj zete Jajanine Pavle,
Nesudjeni, kao i sudjeni,

75

Nemogu ti od alosti kazat:

Umrla mi kerca jedinica,
Tvoja ljuba nesudjena, Pavle,
Evo ima i etiri dana,
I smrdit se sasviem poela;

80

Niesmo je smjeli ukopati,

Jer se nebi ti vjerovo, Pavle,
Nuder vidi, ako bora znade.
Nevjeruje Jajanine Pavle,
Ve on idje u goru zelenu,

85

Pa prevre stjene valovite,

 170

I on fata zmije jadovite,

Pa jih nosi dvoru Angjuinu,
Ter joj mee u njedarca biela,
Nebi li se Angje pojavila.
90

Kad od guje fajde nebiae,

Onda uze eena umura,
Pa joj loi vatru na trbuhu.
Kad i od toga fajde nebiae,

95

Ugriza joj prebielo lice.

Kad ve vidje Jajanine Pavle,
0nda ciknu kao guja ljuta:
Vajme meni, do bora miloga!
to na muke, mrtvo metah tielo.
Pa se skoi na noge lagahne,

100

Pak zavikne prve pred svatima:

Povraajte svate na krajinu,
Udunite bubnje i svirale:
Nesudjena ljuba preminula.
Prevari se Jajanine Pavle,
Natrag vrati kitu i svatove.
A djevojka usta iz dueka,
Pa se smije s ostarilom majkom,
Svoje keri zapituje majka:
Kako moe guje pritrpiti,
U svojemu njedru bielomu ?
Odgovara Angjua djevojka:
Lake neno, guje pritrpiti,
Nego ruku Jajanina Pavla,
Lake vatru eena umura,
Nego stara Jajanija Pavla,
Kada nemo, zagrize mi lice,
Umal' ti se nisam zasmijala.

ICK.

Narodne pripoviedke.
(Produenje.)

3. Bratja.

Bio jedan ovjek, imo enu neimo sinovah; imo kuju

neimo tenadi; imo kobilu neimo driebadi.

to u ja kod

kue? ree u sebi, daj, da se bjei od kue, da se po svie

tu trai sriee, kad je nejmam kod kue.

Kako smislio,

tako i uradio, i otio glavom po bielu svietu, kao pela po

svakom cvietu. Jedan dan, kad je bilo oko ruanice, dojde do
njekog studenca, skine uprtnjau, izvadi braljenicu, te po
me ruati: u taj mah stvori se pred njim jedan putnik, te kraj
studenca sjedne, da se odmori; on ga ponudi, da se prikui,
te da zajedno blaguju; kad su se priupitali za zdravlje, i ma
lo se prifatili rukom onda zapita ovoga putnika, s ko
jim poslom hoda po svietu? On mu kae: Nejmam sriee kod
kue, zato bjeim od kue; ena mi je nerodkinja, kuja mi je
neplodkinja a od kobile driebadi neimadem! idjem po bielu
svietu, kao pela po svakome cvietu, kad su liepo ruali, te
ustali da dalje putuju, ondak oni, to je kasnie doo; zafali na
ruku i ljubavi, prui mu jednu jabuku i rekne: Eto ti ta ja
buka, ako se nevaran, bila je bedrica, i odmah se vraaj ku
i; jabuku oguli, oguljine podaj kuji i kobili, jabuku razpolovi,
te pola podaj eni da izjede, a pola ti izjedi: to je dosad bi
lo nerodno, od sad sve e biti plodno ; a one dvi ko, to
budu u jabuci, nad kuom usiji. oviek ovi zafali na jabuki,
razstanu se, oni ode napried a ovi natrag svojoj kui; ogu

 172

i jabuku i sve uini, kako ga je oni nauio. d je vrie

me za vremenom bilo: ena rodi dva sina, kuja dva hrta, a
kobila odriebi dva ata, vi" kue izrastu dva jablana. Dok dva
brata podrastoe, dotle i ati odrastoe, i hrti narastoe za
lov; do malo vremena umre jim otac i mati, a oni sad ostav
i sami ko osieeno drvo u umi, dogovore se, da idju od ku
e, po svietu traiti sriee. Tako i uine: svaki brat uzme se
bi po jednog ata i hrta, dva jablana posieku i od njih seb
po koplje naine, te se odtiesnu u daleki sviet. Neznam ti ka
zali pravo, koliko su danah zajedno putovali? to znam, da su
se na prvom razkrstju razstali. Ovdi spaze upisano; Ako
ode gornjim putem, nee viditi svieta za pet godinah, ako li
ode dolnjim putem, nee viditi svieta za tri godine. Tude se
oni razstanu, jedan uputi se gornjim a drugi dolnjim putom.
Oni koi je otio dolnjim putem, posli tri godine putovanja kroz
drugi sviet, dodje do jednog jezera, kod koga na direku jed
nom biae upisano:

Ako

nagazi, pokajat e se! ako

nenagai, pokajat e se! kad je tako, pomisli u sebi, to

god Bog da! nagazi i prepliva jezero. I nuto uda! On, konj mu
i hrt, sve troje pozlatjeni ostadoe. Posli toga brzo prispie do
jednog grada golema i prostrana; doavi na ariu, pita, gdi
je han, da se prenoi? Kazae mu, eto gori, ona golema kula,
to je han.

Pred tom kulom on razjai; sluge izadju i doe

kaju ga i u dvor pred gospodara uvedu ga. Al to nebiae han

dia, ve glavom kralj od onog vilajeta. Kralj ga liepo doeka
i ugosti. Sutra dan, on se stane spremati, da odlazi na put.
Ki kraljeva jedinica, jo juer, kad ga je opazila, gdi idjae
prama njihovom dvoru, dobroga promotrivi, ostavi svoje oi
na njemu; ona je scinila, da je taj zlatni putnik doo porad
nje, zato svu no nije mogla zaspati. Srdce joj je jako tuklo,
i sriea to je lietnja no bila kratka, a da je zimska bila, ne
bi lasno doekala, da se svane; sve joj se je inilo i po moz
gu vrtilo, da je zove kralj, da uzme perstem i jabuku; huda
poletila bi k vratima, ali ona zatvorena i nikog nejma. Premda je
no kratka bila, al njoj se je priinilo, da su se tri jedna na
drugu, nastavile. Kad sutra opazi, da se putnik sprema, u
leti k otcu, te ga zamoli, da nepua onog putnika iz dvora, ve
da ga ustavi, da ju za njega dade. Kralj, bio je milostiv, lasno

 173

se umoliti mogo ; ker to je molila to je i umolila: putnik bu

de zaustavljen, s kerju kraljevskom ponudjen. Putnik, nije
se mlogo vrnjosio, kralja poljubi u ruku, dievojci prsten iz
vadi, ona njemu mahramu i tako se zarue; ini mi se, na
viestjenja nisu ekali? brzo se vienaju, pir i veselje za du
lje protegnu, ali ova se u miru dovre. Jedno jutro, po
sli svega toga, mladoenja njeto sumoran gledae niz polje
kroz prozor od kule ; pita ga mlada moma, ta mu je 2 on joj
kae, da se je zaelio lova ; a ona mu rekne, da uzme tri slu
ge, te da idje dok je jo rosa na travi. Mladoenja, nehtiedne
sluge ni jednoga, ve uzjaivi svog pozlatjenog ata i pove
dovi pozlatjenog hrta spusti se niz polje u lov; hrt brzo
nanjui trag i potjera jelena roguh pozlajenih; jelen nagne bje
at prama jednoj kuli, a hrt za njim, a za hrtom lovac, je
lema dostigne na avlinskim vratima, hotjae odsiei mu glavu.
On biae zamahnuo sabljom, a cura kroz prozor vikne. Nesjeci
mi jelena, ve odigori, da se za oklad podamamo poigra
mo se damah, - ako nadigra, vodi jelena, ako nadigram, dat
e mi hrta. On je tomu gotov bio, ko baba na kar, unije i
uz kulu na ardak, oklade se o hrta i jelena, te se pomu i
damati; lovac, blizu je bilo, da nadgra, a cure zapievaju:
Dama, dama, ama da mi je dama! On se obazre, ona dame
premetne i nadigra ga, i uzme mu hrta. Opet se drugi put i
poigraju: ona metne hrta, a on hata, prevari ga i drugi put.
Po trei put poigraju se: ona metne na okladata, a on sama
sebe; kad je bilo na svrhi, da e je ve nadigrati, cure kao
i prvi i drugi put, tako i sad zapjevaju, on se obazre, ona
ga prevari i nadigra ga, uzme ue i svee ga, te u tavnicu baci.
Brat oni, to je otiao gornjim putem, dodje i on do
jezera, progazi ga, i sav zlatan on, hat mu, i hrt, te ode na
konak u kulu kraljevsku, sluge izajdu i doekaju ga; svak ga
pita, je li se umorio, i je li ta ulovio, najvie dovezala ga se
kraljeva ki, esto ga ljubei i grlei.

On se nije mogo

nauditi, kako ga svatko poznaje, najposli dosieti se, da je

imo njegov brat, koi je njemu slian ovde biti i oeniti se.
Kraljeva ki, nije se mogla nauditi, i vrlo joj je ao bilo,
da je mladoenji tako brzo omrzla; to je ona k njemu vie
priipala, to je on vie od sebe odgonio.

Kad je sutra bilo,

 174

on se spremi, da idje brata traiti; kralj, njegova ki i svi

dvorani, molili su ga, da se odmori; ta eto, rekoe mu, ju
er si istom doo iz lova, pa opet tako brzo hoe da idje?
sve je bilo uzalud, on ni 30 sluguh, to mu davae, nehtide
uzet, ve sam ode niz polje.

Kad je bio na sred polja, hrt

potjera jelena, a on na konju za njima, i dotjera ga do jedne

kule; on digne sablju, da posiee jelena, a dievoje kroz pro
zor zavie: Nediraj mi u jelena, ve odi gori, da se poda
mamo, pak tko nadigra neka nosi oklad, ol ti hrta moga, ol
ja tvoga? Kad on unidje u podrum, al u njemu hrt i at;
hrti se i ati medju se poznadu, i on se dosieti, da je brat nje
gov ovdi zapo tavnice.

Pomu se damati, i kad je dievoje

spazilo, da e ju nadigrati, iza ledjah dievojad zapievaju:

Dama, dama, ama da mi je dama.

On ni mukaet, ve u

dame gleda; tad dievoje, ko vrag ensko, stane oima zavi

jati, i na momka namigivat. On je ljusne amarom iza uiuh
Damaj bre! i tako je nadigra. Po drugi put ona metne na
| okladata, a on ata; nemogne ga prevariti, uzme joj i hrta i
ata. Trei i najposliednji put podamaju se: ona metne na
oklad sebe, a on sebe; al je pucnuvi po obrazu za njezino
zavijanje i oima namigivanje, i trei put nadama. Uzme je
sebi, brata izvadi iz tavnice ,te podju u grad. Sad brat oni,
to je tavnovao, pomisli u sebi: ovo je on bio juer kod
moje ene, i tko zna, da ona njemu sad nevoli, nego meni?
Potegne sablju, da ga posiee, al ga obrani damarica; on po
leti pria brata u dvor, i dok je stupio na basamake od kule,
obiesi mu se ena oko vrata i pome ga umiljato koriti, kako
ju je sino od sebe odgonio, hladno se s njome razgovarao.
Tad on pokaje se, to je o bratu svome, koi ga je jo iz
tavnice oslobodio, tako ludo sumljio, i ubit ga hotio; al brat
njegov bio je pametnia glava, a srdca milostiva prosti mu,
poljube se i pomire se; njemu ostane njegova ena, i s njome
kraljevstvo, a bratu mu damarica i uz nju njezino kraljevstvo.
I tako namirie se na veu srieu, nego su se ikad mogli i
nadati.

 175

4. Siromak, kako je postao bogat.

Bio jedan oviek siromah, nije nita imo, do jednog hr
djava kljuseta, na njemu je u grad gonio drva, te se tako
promeo, malo da ne ko Nasrajdin kroz ponjavu. Jedno po
obiaju sjekui drva, uje stranu viku tako, da sva planina
zvonjae, poleti tamo, da vidi ta je. Doavi ovamo, vidi gdi
jedna udnovata ivina dere jednog jelena, i biae ga svega
prodrla osim glave, jerbo nemogae od rogovah prodri
glave.

Kad ugledaju njega, onda pome molit jelen, da ubije

onu ivinu, a da e mu kazat u jednim stienam zakopano

blago. Po isti nain pome ga ivina moliti, da jelenu stue
rogove, a da e mu dobro platiti. Siromah mislio je, komu bi
pomogo? da bi jelenu pomogo, on je vas sgrien osim glave,
pak neima nita od njega; tad uzme sikiru jelenu stue rogove,
i tako ivina prodre kukavnog jelena! Kad se je ivina
oslobodila, onda povede onog siromaka kroz jednu veliku u
mu, ter ga dovede do jednog samonog polja i rekne mu:
kad dojde pred mog kralja, nita drugo nemoj iskat, osim
onog prstena, to mu stoji na desnoj ruci. Kada doli pred
kralja, onda kae ivina sve, kako ju je oslobodio od smrti, i
rekne mu, da ga daruje.

Onda ga kralj upita: ta hoe,

da ti dam, to si izbavio ovog mog slugu?

Drugo

On mu rekne:

nita neu, nego taj prsten s ruke tvoje desne.

Kralj mu veli: Nemogu ti dat prstena, ve ii to drugo?

veli mu on: Drugo nita neu, ako nee ja odoh! Videi
kralj, da nemore nita drugo bit, dadne mu prsten, i rekne
mu: ako se doseli i znadne njim uradit kako treba, bit
e estit do svoje smrti.

Tad on ode svojim putom; ona

ivina isprati ga donikle, i kae mu, to e radit od prstena,

kad dojde kui. Doavi kui, odmah prsten (kako mu je
ivina rekla) pripee k vatri; dok se uznoji prsten, izajde iz
njeg jedan Arap i rekne: Sta zapovieda gospodaru? On
mu rekne: Hou, da mi do dvanaest danah dotjera pedeset
tovarah sira i masla. Arap odmah ode.

Kad prolo dvanaest

danah, dodje Arap i dotjera pedeset tovarah sira i masla.

Posli toga rekne oviek Arapu, da mu za dvanaest danah na

miesti, to god more liepi dvor; i to Arap liepo namiestio, da

ga liepeg nije bilo ni u cara ni u kralja; nakien i napunjen
svakim stvarima dragocienjenim.

Videi on, da u svemu obi

luje, i da mu nita nemanjka, osim okuit se; i znadui, da u

kralja dalmatinskoga biae glavna ki, da je takove nebiae
na daleko, i znadui, da je drugie nemoe imati, osim s ka
kvom prevarom, tada zovne Arapa i prikrii mu, da mu dovede
ker kralja dalmatinskoga do tri dana. Proavi tri dni, dodje
Arap i dovede ker kralja dalmatinskoga. Kako ju je prevario?
nebi vam umio kazati, to on znade.

Kad se njome viena,

uzme prsten, pripee ga k vatri, prsten se oznoji, Arap u

njeg unidje, a on prsten na tvrdo miesto ostavi. - Kad se
je kralj dalmatinski probudio, dodju slukinje i kau, da mu
nejma keri.

Kralj obea mnogo blago, ko mu nadje ker, i

nitko se nenadje, tko bi kraljevu elju izpunio, doli jedna

stara baba.

Ova baka, doavi kralju, obea, da e ona ii

po svietu traiti njegovu ker, a kralj njojzi mnogo blago.

Hodajui baka od grada do grada i od sela do sela, dojde k
onom dvoru, gdi kraljeva ki biae i zamoli da noi; on je
dragovoljno primi.

Kad bila na samu baka s kraljevom keri,

kae joj, kako je po nju dola, da je vodi kralju.

Kraljeva

ki jedva doekala, pa se dogovore, kako e i kad e. Jednu

veer, kraljeva ki ukrade oni prsten s ruke svog mua i
dadne ga baki; kae joj, da ga pripee k vatri, dok se ona
spremi.

Dok se ona spremila, dotle baka pripekla prsten i

Arap izajde, pa upita: ta zapoviedate?

ne mu rekoe:

Da nas, as pria odnese u dvor kralja dalmatinskog. d

Arap uzme obadvie, i odnese ih u dvor kraljevski, a kralj baku
liepo nadari.

Kad se oni siromah probudio, i kad se je do

sietio, ta je bilo, odredi i on ii u dvor kralja dalmatinskog,

nebi li se kako prstena dokopao. Ode, i najmi se, te postane
kraljev kuhar; do niekoliko vremena poznadu ga i bace u
tavnicu. Tko tuni, tko emerni od njega? Stojei kuhar
dugo vremena u tavnici, vidi jednu maku, koja mnogo putah
donosae mie svojim maiim, pomisli, da bi morebiti i on
mogo izai kuda i maka? Kad podje maka po svom obiaju
u lov, i on pojde za njom. Idui mnogo vremena kroz zemlju
za nakom, izajde na jedno veliko polje, puno samih miah.

 177

Tada on uhvati maku i rekne miim: Ako mi nedonesete

onoga prstena od kraljeve keri, koga dri vaviek pod je
zikom: pustit u maku, pa e vas sve podavit? Kukavni
mii skupe se, te svi pojdu u kraljevski dvor.

Doavi mii

u dvor, nemoe ni jedan nai zgode, kuda bi uniao u sobu,

gdi kraljeva ki spava, osim jednog starog egava mia.

Ovi

nadje zgodu, unidje u sobu, zamoi svoj rep u loj, pak onda
u lug, i uniavi u sobu, povue svojim kaljavim repom preko
zubih kraljeve keri, pak se odmae.

Kraljeva ki, prenuvi

se iza sna, pljune, pak joj izpane persten; egavi mi, popad
nuvi prsten u zube, izajde i pobigne s perstenom, ter ga
donese onomu siromaku, i dadne mu ga; a on ubije maku,
da nebi vie miah lovila, pak se vrati svojoj kui.

Kad je

doo kui, po obiaju prsten pripee k vatri, Arap mu izajde,

on ga poalje po svoju enu, i kad mu je dovode, dobro je
izmlati; neka i pravo je! drugi put donese mu babu, te i njoj
s kuva poparu; ini mi se, nee joj vie pasti na pamet, da
krade tudje ene? Arapa vie nije ugonio u prsten, ve
mu je sluio i donosio tudju muku: to drugi zaradi, to on
badava odnosi.

Ako je istina, dobro mu je bilo; a ja poto

uo, po to i prodo; tko neima ovoga prstena, neka dobro

uznoji dlane, pak e svega dosta imati i na Boi grahove
orbe.

Narodne poslovice.
(Produenje).

A.

121. Aj, aj, Boe daj dui raj.

122. Ako bude ljuta, nee elit pruta.
123. Ako u ni kozom neorati.
124. Ako hoe koga poznati, podaj mu vlast u ruke.
125. Ako ih je trista, brez popa nita

nejma).

126. Ako nee zlo bjeat od tebe, bjei ti od njega.

127. Ako nedadu pievat, dadu plakat.
128. Ako neznade rei, znade lei.
129. Ako te svrbi, poei se.
130. Ako tko u vodu skoi, hoe li ti za njim?
131. Ako eli ljubljen biti? ljubi.
132. Aa, konja jaa.

133. Bacio, ko tetu niz vodu.

134. Bacio se na otca (t. j. umetnuo se na otca, ili prilian
otcu).
135. Badnjica orbe, a
badnji).
136. Brz, kako iste oi.

tovar mesa (badnjica, mala kaica

 179
437. Brz, ko donjiervanj.
- 138. Besieda je hodavica.
Biesna vuka, za malo vieka.
140. Bjeanje je sramotno, al je probitano.
141. Bjei glavom brez obzira.
142. Blizu ga je palo.
143. Blizu grada blizu vraga. Dalje od grada, dalje od vraga.
f44. Bogat siromaku nevieruje.
145. Bogastvo je mati siromatva.
146. Bog daje teaku, a ne leaku.
147. Bog daje njekom akom, njekom kapom.
148. Bog na nebu a papa na zemlji.
149. Bog nije ala.
150. Bolja je promiljena nego uinjena.
151. Bolje i oso, nego brez brade.
152. Bolje je, da ti zavide, nego da te ale.
153. Bolje je, da te i buha i komari grizu, nego zla sviest.
154. Bolje je dobro ime nego mlogo bogastvo.
155. Bolje je ikada, nego nikada.
156. Bolje je imati sto priateljah, nego jednog nepriatelja.
157. Bolje je ita nego nita.
Bolje je na mekinjama dobiti, nego na svili tetovati.
Bolje je svoju zemlju orati, nego na tudjoj novce brojiti.
160. Bolje je u dobra dvoriti, nego u zla roditi.
161. Bolje kuan, nego juan (boi, govore hristjani)
Bolje se je ovku iz po puta vratiti, nego na sveretku
vrat ulomiti.
Bolji je jedan zalogaj u miru, nego hiljadu u nemiru.
164. Boi dojde, zima projde (govorio Ciganin, kad je prosio
od seljaka, da mu nat kronju siena, a seljak govorio,
da je duga zima, nee ni njemu dosta biti; a kad mu
kronju materpa, onda Ciganin poavi rekne):

Boi

projde, zima dojde.

Boini jug, nije dug.
Brez dima, nejma vatre.
167. Brez govna, neima ni govna (reknu teaci, t. j. ako njive
neuzgnoji, nejma ti s nje nita.)
168. Brez kue nejma pokoja.

 180

169. Briegovi se s briegom nesastaju, ljudi se s ljudim sastaju.

Budimo mi bratja, a kese neka se grizu.

Cakli se, ko tavan na miesecu.

Crljena zora, mokra gora.
Crna kapa, hrdjav biljeg.
Crne kape, zli biljezi.
174. Crn jarac, crn trn prca. (Lat. Similis simili gaudet).
rno dao iza nokatah.
176. Cii kao zmija u procipu.
Cigansko se diete neplai varnicah.

178. aah i dietce nikad ovieku nije suvie. (Jer se ae

polupaju, a dieca poumiru; a i drugo ima zlamenova
nje).
179. ekaj, dok se ekser izpee.
180. ekaj od drugoga, to si drugom uinio.
181. Cekaj sam, to drugom snuje.
ekam te ko ozebo sunca.
183. emu bi hrpa ita, kad se nebijela?
iji hleb jede, onoga i piesmu pievaj.
im se koza diila, tim se ovca stidila.
186. im se lud ponosi, toga se mudar stidi.
- 157. ine dietca, to vide od otca.
188. ini dobro, nekaj se.
159 ini drugomu, to je tebi drago, da ti se uini.
190. Coviek brez zanata, ko pseto brez gospodara.
191. oviek je ovieku udica.
192. Coviek je ovieku vuk.
193. Covek je ko mihur.
194. oviek odredjuje, a Bog razredjuje.
195, Coviek po svietu ko pela po cvietu.
Coviek prostran.

 181
197. Coviek se na ovieka, a drvo na drvo naslanja.
198. oviek tiesan (t. j. koi nita nemoe ustrpit).

199. Da ako i meni kad svane?

200. Da bi krivo, nesmiem od Boga, da bi pravo, nedadu mi
Turci (sr. Ako bi krivo itd.)
201. Da bi na pasju bilo, nestalo bi u gori vukovah.
202. Da bi znao ni kozom neorati (sr. Ako bi znao itd.)
Da Bog da! ali kako ja znam, nije istina. (Nasrajdin
oda sieko bukvu, a privezo za nju svoga magarca,
da mu je pritegne na gornju stranu; kad se bukva
strovali i magarca za sobom odvue, oda se kui
- vrati i brez magarca i brez drvah; susrietne ovieka
na putu i upita ga, nije li gdie vidio njegova magarca?
oviek, koi je sa strane gledo, to je bilo s njegovim
magarcem, kae mu, da je malo pria pronio tovar
drvah kui; na to Nasrajdin rekne: Da Bog da! al
kako ja znam, nije istina. Nasrajdin oda, od kog nai
i prostaci mlogo kojeta kazuju, bio je u istoku oviek
mudar i pametan i zvao se je Nesredin; izmedju osta
log pripoviedaju, kako imajui golemu njivu i nemo
gavi je svu ograditi, naini samo vrata i rekne: Tko
bude oviek, ii e na vrata, a neoviek, da zidom
ogradi, obatalit e ogradu.)
Da Bog da i sriea junaka! (sr. Ako Bog da i sriea itd.)
Da bula esapi, ta e masla u pitu otii, nikad je nebi
skuvala.
Da imamo masla, ko to neimamo brana, nali bi u selu
tepsiu, te bi pitu skuvali. (Rekla ciganka. Onda jedno
cigane: ja bi je odnio u pe, da se izpee,-a drugo
naglo nosei prste k ustima: a ja bi je ovako jeo.
Na to ciganin razmahne akom, te cigane po glavi
lupi govorei: Polako, vrag ti materi, to si navalio,
zar hoe sve da sam pojede ).
. Da ima ovsa, bila bi mu ena gospa.
. Da jaja nekvou pazi.

Daje Bogu duu, a Bog je nee.

21(). Da je Boo dobar bio,
Na Boi bi doma bio.
.
211. Da je grad za dinar, kad neima dinara, zaludu je.
212. Da je kua dobra, i vuk bi je imao.
213. Da je mati najgora, eli, da joj ki dobra bude.
214. Daje, ne tko ima, ve koi se je nauio davati.
215. Da je pamet do kadie ko od kadie, sve bi drugie bilo
216. Da je svaki dan Boi, nestalo bi duba vraieg, svi bi.
za badnjake izsieeni bili.
217. Da je tkati, kako zjati,
Svak bi tkao, a nebi zjao.
218. Da je vina i strina bi pila.
Daj mi ovieka, pak mi njime oi izvadi.
220. Daj mi srieu, pa me metni u vrieu.
Daj ti meni plaidruga, a pievidruga lasno je nai.
222. Daj ti meni to u iva usta.
223. Da kuja nevrti repom nebi za njom psi ili.
224. Dala baba paru, da se ufati u kolo, a dvie, da je puste.
225. Daleko je kruhareva kua.
226. Daleko od oiuh, daleko od srca.
227. Dali su mu lopar uz guzicu.
228. Dalje mu kua.
229. Da me zmija ujede, od mene bi se otrovala.
230. Da mi je htielo dobro biti, nebi mi mati umrla.
231. Da moe, metnuo bi ga u njedra.
Da moe, popio bi ga u kaiki vode.
233. Da mu nos nesmeta, travu bi pas.
234. Danas oviek, sutra crna zemlja.
235. Danas jesmo, sutra nismo.
236. Danas meni, sutra tebi.
237. Danas su u svakog grablje, a vilah neima ni u kog.
238. Danas vezir, sutra rezil.
Da nebie trave odolina,
Nebi majka odgojila sina.
240. Dan i hrana, gunj i godina.

To

Da nije sirotah na svietu, nebi sunce grijalo.

242. Da nisam patila, nebi se u sriedu spratila. (Nadje vuk

 183

kozu izvan tora, te je htiede izjesti, a ona mu se za

moli, da ju prieka, dok dodje do jeseni, budu da je
sad mrava; upita je vuk: kako ti je ime?. Ona
kae Paula. Kad vuk drugi put dodje i stane je zvati.
0 Patila! 0 Patila! Ona mu se iz sriede odzovne:
Da nisam patila, nebi se sad u sriedinu spravila.)
243. Dan po dan, dok i smrt za vrat.

244. Dao bi kapu s glave.

245. Dao bi zalogaj iz ustah.
246, Darovanoj kobili negleda se u zube.
247. Daru se negleda u oi.
248. Daru se zubi nebroje. 249. Da samar s neba pane, njemu bi se kuskuni o vratu
obiesili. (Tako je nesriean.)
250. Da se zec neuzda u noge, nebi silazio u polje.
Da si prost! ko ue u vriei, (odgovori se onomu, koi
rekne, oprostite).
252. Da s kruke padne, donio bi kui granjah. (Tako je
sriean.)
253. Da svaka bubina nosi med, bila bi oka mla para.
Da tuga neima razgovora, crkla bi.
255. Davno bilo, sad se spominjalo.
256. Da zapane ciganinu gospodstvo, prvog bi svog au
obiesio.
257. Da zna oviek, gdie e vrat slomiti, tamo nikad nebi io.
258. Deblo, al je ozeblo.
259, Debelo liepo, a bogato mudro.
260. Drhe ko prut (t. j. ozebo).
261. Drven pas nemore lajati.
262. Dri ga se ko pijan plota.
263, Dri se novog puta, a starog priatelja.
264. Dri se puta avlenika,
A priatelja starenika.
265, Dri se glave, a mani se noguh.
266. Dr' se plota Vukota.
267. Dr' se proho na svatbi sam bila.
268. Dr' se zubim za vietar.
269). Devet bratje, a jedne gae.


184
270. Devete peke arilo.
271. Deveti u plugu.
272. Dim u dim, (t. j. odmah.)
Dirni u ciganku, da te osramoti.
274, Dili poginuo sa svog kljuna.
275. Diete dok nezaplae, mati ga se nesiea.
276. Djae, kapati skae, od lipe do lipe, nenauio mi jedne
molitve.
Djae, po sebi znane.
278. Djavo ni ore ni kopa, ve sve o zlu radi.
279. Djavo gdi nemoe doprti, tamo babu alje.
280. Dieca dieinju provode, a ljudi ljudsku.
281. Dievojku obraz udaje, a pretile sapi konja prodaju.
282. Dievojakog sela, i hajdukog sela nigdi neima.
283. Dievojka se svatovima nada,
Udovica nada i nenada,
Stara baba zaisto nenada.
284, Dobar dan iz jutra se poznaje.
285. Dobar je, al teta to je u zlu selu, neima ga tko hvaliti
286. Dobar, ko dobar dan u godini.
287. Dobar konj i u tali se nadje.
288. Dobar konj sam sebi zob untie. (Jedini vele) primie.
Dobar sir, ali zaludu kad je u smrdljivoj mieini.
Dobio je rep, (t. j. poelo se je zlo o njemu govoriti.)
291. Do Boia: Vino pije Kraljeviu Marko.
A od Boia: Jao moja majko!
292. Dobro bi ga bilo po smrt poslati, barem bi se naivio.
293. Dobro ini pak se nekaj, (sr. ini dobro itd.)
294. Dobro ini pak se nikog neboj.
295. Dobro jedno initi, a drugo neostaviti.
296. Dobro je kad to i pametnu enu posluati.

Niekakav

seljak pito kadie, valja li enu sluati? kadia odgovori:

nevalja, ondak seljak rekne: moja ena biae mi
rekla, da kadii ponesem bukaricu masla. Onda kadila
Kne: Dobro je kadto i pametnu enu posluati.
Dobro mi je, i boljem se nadam,
U em hodim, u tomu i spavam.
298, Dobro mu je dodijalo, pa zla trai.

 185
. Dobro mu je ko bubregu u loju.
300. Dobro mu je ko raku na ugljenu.
301. Dobro mu je, ko u materinu trbuhu.
302. Dobro se brzo zaboravi,
A zlo se za dugo pamti.
Dobro se daleko uje, a zlo jo dalje.
304. Dobro ti je Hajdaru u hladu!
Nit ga kolju muhe ni obadi,
Nego mu je ponezgodno od gladi.
305. Dobru ovieku, svagdi je miesto.
306, Dockan je onda tediti, kad nestane.
307. Doi e i meni Boi.

308. Doi e i njemu crni petak.

309. Doi e koka na siedalo.
Doi e kosa do brusa.
Doi e ovca na solilo.
312. Doi e plata na vrata.
313. Doi e sunce i pred naa vrata.
314. - Doi e vranac na svoj tiesni klanac.
315. Deekat e maca, na stoeru vrabca.
316. Doepo se ko elav kape.
317. Dohvatio bi s neba tarane (tako je visok.)
Dogovor babu valja (baba, zove se najvea klada u naj
danu gvozdenom.)
319, Dogovor kue neobara.
320. Dogovorna je najbolja.
321. Dogorio mu je lu do nokatah.
322. Do gospojine s prahom,
A od gospojne, s kalom (t. j., lito).
D0 groba, jao njoj.
.
A od groba: tko je moj? (Mu ali enu).
324. Dok bi dlan o dlan udario, (tako je bilo brzo.)
325, Dok je oviek zdrav i voda mu je sladka, a bolestnu je
i med gorak
326. Dok dievojka, dur dievojka.
A kad neviesta, ba ni s miesta.
327. Dok oviek s oviekom tovar soli neizjede, nemoe ga
dobro poznati.

 186

Dok je oviek sriean, svakomu je drag, a nesriean nije

nikomu.
329). Dok je drvo mlado (prut idak) moe ga savijati.
330. Dok dur, dur, a kad krep, krep.
331. Dok je Boga i dobrih priateljah, donle se nita neboj.
Dok jedne koze nelegnu druge neustaju.
333. Dok je glavah bit e kapah.
334. Dok je glave, bit e uzglav.
335. Dok je gvodje vrilo, valja ga kovati.
3,36. Dok je komadah, bit e pasah.
337. Dok je medjedu gnjilih kruakah, neboji se on glada.
338. Dok je moj otac oblazio, "
Dotle je kui dolazio,
A kad podje poprieko,
0dnie ga naprieko.
339. Dok je na vraju.
340. Dok je ovacah, bit e novacah.
341. Dok pee, dotle tee.
342. Dok je ipka tanka, valja je izpravljati.
Dokle aa, dotle kua naa.
344. Dokle prosi, zlatna usta nosi,
A kad vraa plea obraa.
. Dokle Tale zahodjae,
Zdravo kui dolazae,
A kad podje u prieko,
Donie poprieko.
346. Dokle ti je kod majice,
Mirnia je od ovice;
A kada se s muem sdrui,
Od arina jezik prui.
347. Dokle kerca s majkom stoji,
Pod kosama jezik goji;
A kada se s muem sdrui,
Od Arina jezik prui.
348. Dokle trajalo, dotle lajalo;
A kad nestalo, ondak prestalo.
349. Dok mi je abe, nebojim se age.

 187

Dok nestee, mal necre,

A kad stee onda cre.
351. Dok pamet dodje, blago prolje.
352. Dok puka nepukne, uti se nemoe.
353. Dok se baba dovue,
Svadba se provue.
354. Dok se oviek dima nenadimi, nemore se vatra ogrijati.
Dok se oviek uva i Bog ga uva.
356. Dok se oviek sam neostramoti, niko ga nemore osramo
titi.
357. Dok se jedan neotegne, nemore se drugi da protegne.
358. Dok se jednom nesmrkne, nemore drugom da svane.
Dok se lisici proue berati, ode koa na pazar.
360. Dok se lud osviesti, svoj se kui zanesviesti.
361. Dok si mlad, svakome si drag.
362. Dok se mudri namudrovae, donde se ludi maivovae.
363. Dok se nenamui, donde se nenaui.
364, Dok se neva obue, svatba se provue.
Dok se pravi nenamui, nemoe se krivi nai.
366, Dok smo, neka smo, kad umremo, da se spominjemo.
367. Dok srdce nezaboli, nemoe oko da zaplae.
368. Dok smo ivi radimo, kad umremo, da leimo.
369. Dok su medjeda navukli na kruku, odtrgli mu ui, a
dok su ga svukli s kruke, odtrgli mu i rep.
370. Do podne Ilia, a od podne Alia. (Turci govore, da se je
S. Ilia poturio, te do pondne i oni svetkuju.)
371. Do svetog Luke kud ti drago ruke; a od svetog Luke,
tur u njedra ruke.
372. Dosta blaga, al mu nejma traga.
373. Dosta e dotle pustih kapah ostati.
374. Dosta e mutne vode Vrbasom proi.
375. Dosta je bilo na Kosovu, gdi su dva cara poginula.
376. Dosta je djavo opanakah razdro, dok te je nasto naveo.
Dosta je, kad dvojica dere, a trei bije.
Dosta je svakomu svoje muke.
379). Dosta se hoe bolu i bogatu domu.
380. Do sto godinah, ni kostiuh ni mesa (nee biti.)
381. Dostojanstvo mienja ud i volju, ali nikad ol riedko na

 188

bolju. (to Latinski: Honores mutant mores, sed raro

in meliores)
382. Doao boji razsap na vraji nasap.
Doao
384. Doao
385. Doao
386. Doao
387: Doao

do prosjake torbe.
gost, na golu kost.
ondak kad i moj otac iz groba.
mu je, haka glave.

vrag po svoje, pak odnio i tvoje.

Dole vile k oima.

389. Doli gosti, da oglodju gole kosti.

390. Dolo mu je do gusta.
Dolo je vrieme, da oviek ni koulji nevieruje.
392. Dotiero je do pasah.
393. Do zgode, vuku koze dohode.
394. Dragi
395. Druga
396. Drugi
397. Drugi

je Bog stari davalo.

(tudja) ruka, mrtvoj druga.
dan druga nataka.

paa, druge paalie.

398. Drugomu na volju, a sebi na nevolju.
Duga bolest, gotova smrt.
40(). Duge kose, a kratku pamet ena imade,
Dugih rukuh akah, nokatah (t. j. drago mu je
ukrast).
402. Dug neplaen, grieh neoprosjen.
403. Dug, zao drug.
404. Duni jue, nek se babe prue.
Duni jue, po Boiu pete,
Nefala ti, kad bude devete. (Nedielje.)
406. Duo je blago.

Dua jedna vrata ima.

408. Duan je i kosu na glavi.
409. Duan je svak tugi i nevolji.
410. Duan kese nevee.
411. Dva brez due, trei brez glave.
412. Dva kraja i srieda, pak je sve gotovo,
413. Dva lienjaka, orahu su vojska.
414. Dva loa svladae jakog Miloa.
415. Dva pelivana nemogu na jednom uetu igrati.

189

416. Dva puta je oviek u svom ivotu veseo: kad se eni, i

kad enu ukopaje.
Dva puta se u mlinu govori.
418. Dva treega neekaju.
419. Dva zla ovieka svadit se mogu, a dva ruka nikad
nemogu.
420. Dvi se ribe na jednoj vatri pekle, pak jedna drugoj go
vorila: meni je vrue.
421. Dvostruk (raljast) kolac nemoe u zemlju.

Narodne zagonetke.
(Produenje.)

D,

Drven pas na vodi laje?

Dva pera puti pera, i dva bulja i dva otrulja i develi
vrtiguza?
64. Dvi se anterie na polju vihaju?
vihaju?

5. Dvi vrane u poredu stale, jedna drugu nevidi?

G.
66. Ge ko guska, a guska nije, ima perje i kljun ko guska
a guska nije?
67. Gdi je ladja najsigurnia?
68. Gdi na broonja lei, tude trava neraste?
69). Gdi pijanac rado Boga nevidi?
70. Gdi se najskuplje platja?
71. Gdi si bio bieli? bio sam u krvi; zato nisi krvav?
, bio sam u sriedi?
72. Gdi stari svoje zube dre?
73. Grbavo prase, sve polje popase, nit se p . S . re, niti
p . a?
74, Grna grne, zvona zvone, zlatne ptice u grad lete?
75, Gluga lei, gluga ni, roge ima vol ni, bielo je, a ovca ni?

 191
76. Golub gue na vrh kue, plete gae putovat e?
77. Gorom ide, goru razgovara, vodom ide vodu razgovara?
78. Gospodin u dvoru, a brada mu na dvoru?
79. Grozd do grozda, od Livna do liske, odliske do Livna?
80. Guska vie: gaj, gaj, kamo moj kraj, kraj?
Gvozdeno brave na mesnatu ranju pee se?

I.

Ja odoh u goru, i najdoh podlogu i metnuh pod nogu?

83. Jarac u strani jadikuje?
84. Ja sam rodio moju majku, a ona mene?
Jai tuta na bauri?
86. Ja unidjoh pod zapad i upita pendelu, kad e moj saj
kan do"?
87. Ide os kroz potok bos, i odgrize veselici nos?
88. Jedan prut sve polje ogradi?
89. Jedna glava voska, svemu svietu dosta?
Jedni vele: svani Boe; drugo veli: smrkni Boe; tree
veli: kako mi je, tako mi je?
91. Je li vie ljudih na groblju, ol na viealim umrlo?
92. I u mene, i u tebe, i u bielice ovce, i u zrnu penice,
imena mu neima, a pogodit se moe.
93. Izlegla se protuva iz bielog kamena, udne je piesme
pievala, mrtve dozivala?
94, Iz ljeskova trupa, dva lopara, dva kopanja?
.

Kad je budala pametan?

96. Kad je gladno mui, a kad je sito rui?
97. Kad idje od kue, rogove kui okree, a kad kui ide,
onda u polje gleda?
98. Kad je konj najtei?
99. Kad krmaa ima najvie pameti?
Kad psi od crkve biee?
101. Kad se vidi, nevidi me nitko, a kad se nevidi, vidi me
svatko?

102. Kad sliepac vidi a hromi hodi?

103. Kad su male ribe dobre?
1() 4. Kad zazvoni kono zvono, pita snaa; to je to?
Kakve ribe ima najvie u moru?
106. Kakvo drvo nemoe u umu?
|()7. Kakvog drvelja ima najvie u umi?
108, Krk s . . e jarinom?

Kita rakita i u njoj dvanaest stupovah, na svakomu stupu

ima etiri gnjezda, u svakome gnjezdu ima sedmero
piliah, svako pile ina svoje ime?
Klember bije, klember zja, klember kae, nek se zna,
tko sam ja?
Kliknu kos na vrh sienokos, svemu svietu dade glas?
112. Koja je ptica najalostnia?
113. Koja je rie najjaa?
114. Koja je voda najira i najplia?
115. Koja ptica neima grla?
Koja ptica neima jezika?
Koja ptica neima eludca?
118. Koja ptica prorokuje?
119, Koja ptica svoje ptie pita?

Koja se jama u kui zatvoriti nemoe?

121. Koja sviea vie gori, voena ol lojena?
122. Koja voda najvie uznemiruje?
123. Koja ivina, kad je mrtva ive tui?
124. Koje su ivinice ovieku najviernie?
125. Koji bi ljudi rado bili samo na jedno oko vidit?
126. Koi je taj, koi je jednom rukom etvrti dio svieta
umorio?
127. koji je taj krivac, to siee noge svim pravima?
128. Koi konj vidi napred ko i matrag?
Koji su ljudi najslobodni?
130. Koji su ljudi najsveti ivot provodili?
Koi je samo est danah mladji od svoje matere?
132. Koju travu i sliepci poznati mogu?
133. Koliko je polje nemiereno, po njemu su ovce, nebrojene,
pred njima je Ogran oban, za njime je lasak pasak?
134. Komu svi ljudi stranjicu okriu?

 193

135. onji gvozdeni, guvno mesano, ito heldavo?

136. Koto vrije, a nitko nepodjaruje?
137. Kroz vodu idje, a vode se nedotie?
138. Krunu imam nisam kraljica,
u imam, a nisam kravica?
139. Kuka laje uz potok niz potok, gdi klekne tu sjekne?
140. Kutlji vitlji sve po polju jamice?
141. Kua brez vratah i prozorah, u kojoj meso i kosti rastu?

Odgonetke.
62. Pratljaa. 63. Krava. 64. Ovnovi. 65. Oi. 66- Gusak.
67. Na suhu. 68. Vatra na ognjitu. 69. U dnu ae. 70. U
krmi. 71. Loj. 72. U depu no. 73. Kosa, Srp. 74. Pele.
75. Spu. 76. Dim. 77. Zvono. 78. Kukuruz. 79. Uzda. 80. Stam.
81. Prsten pa prstu. 82. List. 83. Diple. 84. Led i voda. 85.
Svraka na kermai. 86. Mlin. 87. Grozd. 88. Oputa oko opanka.
89. Miesec. 90. Vrata, postelja. 91. Na viealim. 92. Rupa pod
nosom. 63. Oroz, pietao. 94. Lienjak. 95. Kad uti. 96. Mlin,
tava. 97. Vile, plug. 98. Kad ti na nogu stane. 99. Kad je spra
sna. 100. Velike nedielje. 101. Pomrina. 102. Kad Sliep hro
ma nosi. 103. Kad nejma velikih. 104. Gusle, 105. Mokre. 106.
Brana, zubaa. 107. Grbavog. 108. Svrdo. 109. Godina, mie
secovi, etiri nedielje, i 7 danah. 110. Zvono. 111. Zora. 112.
Grlica. 113. ha jer zaustavlja sve upregnute volove. 114.
Rosa. 115. Pela. 116. Rodo. 117. Jastreb. 118. Oroz, 119.
Sliepi mi. 120. Kuda mrtvaca iznose. 121. Nijedna vie, ne
go snie. 122. Koja se ulije u opanak. 123. Kandia. 124. U,
, jer s njime i na vieala idje. 125. Koji su u jedno oko sliepi.
126. Kain. 127. Serp i ito. 128. Sliep. 129. Berberi, jer sva
kog za nosi glavu fataju. 130. Civuti Isusa. 131. Adam. 132.
Koprivu. 133. Nebo, zviezde, miesec i sunce. 134. k pei
furuni 135. Duvan, kad se noom na dlanu tare. 136. Vrie
lo vodeno. 136. Rakia kroz ciev, kad se pee. 138. Mumulja.
139. Kantar. 140. Mi. 141. .

13

Domai lekar.

A) Kratki rienik.
Da bi se lanje i koristne s ovim

liekariama, komu

uztrebaju, mogao sluati, meem ovdje njeke trave la

tinski

istomaene, po glasovitom
pobieljeene.

Ardal, turski, vidi Goruica.

Avdisalatin, Latiris.
Bobovnjak, Nasturtium aquaticum.
Bokvica, Plantago.
Bosilje, Bosiok, Basilicum.
Boje drpce, Arbotanum.
Bour, Paeonia oficinalis
Banovina, Mandragora.
Buinjak, Pulegium.
Cerkvina, Parietaria
emerika, Eleborum album
eljuga, Dinacum.
iak, ntium.
iak mali, Agrimonia.
iak veliki, Bardana.
Civil, Indigo.

ubric, Serpillum
uvakua, Semper viva.
Dinjica, Pimpinela.

botaniku

Mateolu

 195

Ditelina, Trifolium pratense.

Divji ljiljan, Martegon.
Divisina, Verbasca.
Dragoljub, Lilium convalium.
Dupac, Camedrion.
Gavez, Simphitum officinale.
Gladiika, Anonidis.
Gorac, Hypericom.
Goruica, Sinapi.
Gospino crieje, vidi Gorac.
Imela, Viscus.
Isnot, Gengeus.
, juga
Ivan zelje, Sclarea.
Jagorina, Paralisis.
Jaklikovina, Bellidis.
Jasenak, Dittamus Froscinella.
Jelinji jezik, Philitidis.
Kadifa, Carfillum indianum.
Kadulja, Salvia.
Kaloper, Mentha gra.
Kiselica, Trifolium acetosum.
Kitica, Centaurea
Koluti, Malva.
Komora, Kopar, Anetum.
Konopljika velika, Ricinum.
Konjska jabuica, Ciclaminum.
Kopitnjak, Assarum.
Kopriva, Urtica.
Kounika, Artemisia.
Kozlac, Ara major, Dragonte.
Krapinac, Cameleon.
Kukavica, Satyrion.
Kukurik, Eleborum nigrum.
Kukolj, Zizania.
unica, Millefolium.
Lale, Tulipa.
Lepen na vodi, Ninphea.

 196

Lepuina, Farfara.
Liac,2
Liljan, Lilium.
Ljubica, Viola.
Ljubdrag, Sathyrium
Ljulj, Lolium.
Loboda, Mercorela, Atriplex.
Lukovik, Cholchicum.

Mali iak, Agrimonia, Eupatoria

Mak, Papaver.
Marina ruica, Podagrosia.
Mrtva kopriva, Castrangula, Galiopsi.
Mrinac, Iris.
Metilj, Numularia.
Metljika, 2
Metrica, Mentha.
Metrica cerena, Origanum.
Metrica dija, Mentastra.
Miloduh, Ligusticum.
Miakinja, Anagalidis.
Mliac, Soncus.
Mravinjak, Origanum.
Mriica, 2
Neven, Caltha.
Odolin, Valeriana.
Oko polujsko, ?
Osa, Sphondilium.

Oskorua, ?
Opnak, Helenia, Inula Campana.
Papraca sladka, Polipodium Filicula.
Papraca vodena, Adiantum, Capillus veneris,
Passica, Marena, Solanum.
Pelja ljubica, Melissa.
Petoprst, Pentafilium.
Pelin, Absintium.
Perin, Petrosolinum.

 197 -

Pirika, Graminum.
Piskavica, Mergus diaboli, Succisa.
Podbio, Tussilago.
Prasa, Porrus.
Preslica, Eguisetum.
Prit, 7.
Priminac, ?
Prostrijen, Cruciata.
Puica, 7
Peniica, Melicola, Lotus Sativa,
Ranjak, Betunica.
, amomila.
Rosopast, Calidonium.
Ruj, Scotanum, Cosinum.
Salep, vidi kukavica.
Sapinjaa, ?
Seranik, Gentiana.
Slikavica, Carduus Stellatus.
Spant, Hysopus.
Sita, Juncum.
Sliepi grah, Ceci.
Slie, vidi Koluti.
Smrdelj, Coriander.
Somina, Sabina.
Spori, Verbena.
Suhonik, ?
Sumbulj, Hyacintus.
Sunac, ?
Suncokret, Planta maxima.
Stratovi, Pulmonasia.
Svinduh, ?

Starlika, Hipolopathum, Lapacium.

Skriparac, tir. ?
Strimua, 7.
urlin, 9
Tatula, 7
Terkos, Dragoncela.
Trator, Amarantus.

- 198

Trepetljika, ?
Truboljika, Angelica.
Troskot, Poligonium.
Turica, Aparinis.
Tut, Portulaca.
Urodica, Coriander.
Visibaba, Galantus nivalis.
Vlaca, ?
Volpod, Orobanche.
Vranilova," trava?
Vrati, Tenacetum, Asanosia.
Zalistak, Hypoglossa.
Zelenkada, Narcissus.
Zimzelena, Ruscus.
Zmijinska trava, Dragontea.
Zmijin eali, pecten veneris.
Zubaa, Pannicum dactylon.
Zukupa, ?
abokret,
eludnjak, Bistorea.

B)

I. 1 E. K. A R I E.
(Produenje.)
6. Bies.

Biesan pas, kad ujede: 1. Iztuci siemena od ika i pij

u vodi; ako je ivine naklano, zalj ga. 2. Iztuci bielog luka,
rute i soli zajedno i privij na ranu. 3. Uzmi etiri zrna od
jasenka, iztuci i podaj piti. 4. Luka crljenoga, rute iztukav,
primiaj kvasine i meda, na ranu privijaj. 5. Jedi na tesrce
orahe, i iste izvakane privij na ranu. 6. Jedi travu Prostrijen.
Za pokuat, je li biesan pas ujeo, komad kruha umoi u ranu
i podaj drugomu psu, ako neizjede, zlamenje je, da je biesan.

 199

7. Biona.
U koga je biona na oku: 1. etni ulja

od maslinah i

smole borove, ili blata iz uha, u nuglace od oka. 2. Pelina i

meda vari u emu hoe, u vinu ol vodi i privij na oko. 3.
Iztuci pelina i bilance jaje, ter privijaj na oko vie putah. 4.
Cvita od kunice vari u mliku ene, koja doji muko diete, i
mei na oi. 5. Bokvice, kunice i sapinjae zajedno stuci,
metni malo soli biele, i onog soka puaj u oko; zatim smo
iv krpu u onome soku, mei na oko.
8. Bradavice.
Tko eli bradavice sa svog tiela skinuti, neka: 1. jase
nova zelena drveta metne na vatru, i s onim sokom mai
bradavicu. 2. Dobro protari bradavice, dok pocrvene, pa ih
onda natopi sokom od rosopasti.
9. Liaj.
Svari lisija od grbaa i mai po liaju. 2. Iztuci listja i
korena od bokvice, izami soka od rosopasti sa solju velikom
smieaj, i mai. 3. Mai sokom od divjih sparogah (kuicah).
10. Micima.
1. Za sazorit i provalit, razvari dobro u mlieku siemena
lanena, i po micini privijaj, dok se neprovali. 2. Razpori u
govedju, a razkiseli u vodi, i privijaj.

sliedee knjige dobivaju se kod Fr. upana u Zagrebu,

i kod urednika I. F. Jukia u Varcaru u Bosni.

Bariia F. Rafe: Pasha Duhovna iliti nain vjesht slishati sv.

Missu itd. Rim 1842, u 12, str. 440. Ciena 40 kr. sr.
t. j. 8 groah turskih.
uia F. Mihovila: ivot Isusa Krsta po Kalmetu, iz talian
skoga priokrenuto itd. Split 1848. u 8. str. 172, stoji 40
kr. sr. t. j. 8 groah. Kupiti se moe u Zagrebu kod
Franje upana i u Zadru kod g. Andrie Stazia i braje
Battara.
Jukia I. F.

Bosanski Prijatelj svezak I. Zagreb 1850. u 8

str. 135. ciena 40 kr. sr. .

Svezak II. u Zagrebu 1851.

Ciena 50 kr. sr.

Kneevia F. Petra: Pla Gospin itd. Split 1845. u 8. 15. kr.

sr. t. j. 3 groa.

Matia F. Ambroa: Raun za prvu i drugu godinu, Osiek

1827 u 8. str. 116, 15 kr. sr. t. j. 3 groa.
Mileti F. Augustina: Istomaenje stvarih potrebitih nauka
krstjanskoga. Rim 1828, u 8. str. 288, ciena 30 kr. gr.
t. j. 6 groah.
Naredbe i uprave biskupske.

Rim 1828, ciena 10. kr. sr.

Slavoljuba Bonjaka: Zemljopis i poviestnica Bosne. Zagreb

1851. 8. str. 164, ciena 1. for. sr.
Vicia F. Vice: Pisme Razlike itd. Split 1844, u 8. str. 96,
20 kr. sr.
Opaska: sve novie ilirske knjige mogu se kod istoga u pri
stojnu cienu nai.

--

-
----

24.