TALOENJE

Tipovi taloenja
Taloenje je separacija vrstih estica (ili kapi) koje su tee odnosno lake od vode, te
se pod uticajem gravitacione sile taloe. Operacija taloenja je najzastupljenija
operacija u tretmanu voda. Taloenje se koristi za uklanjanje peska i drugih lako
taloivih suspendovanih estica i krupnih kapi ulja, biolokih flokula nastalih u
biotretmanima, kao i hemijskih flokula nastalih pri hemijskoj koagulaciji.
U zavisnosti od meusobnog kontakta i ponaanja estica koje se taloe, postoje etiri
tipa taloenja.
Tip 1 odnosi se na razblaene suspenzije u kojima se svaka estica taloi individualno i
ne dolazi do meusobne interakcije estica. Brzina taloenja je konstantna u vremenu
i po dubini talonika. Na taj nain taloe se estice peska i ljunka.
Tip 2 odnosi se na razblaene suspenzije u kojima estice flokuliu ili koalesciraju
tokom procesa taloenja. Ova pojava utie da brzina taloenja raste u vremenu i po
dubini talonika, ali je generalno mala, jer koloidne estice imaju malu gustinu, a
veliku povrinu.
Tip 3 odnosi se na suspenzije srednje koncentracije u kojima su estice dovoljno blizu
da su sile meusobne interakcije jae od gravitacione sile. estice vuku jedna drugu u
frontu i dolazi do zonskog taloenja oblaka estica. Brzina taloenja je konstantna.
Taloenje se obavlja u srednjoj dubini talonika i jasna je granica izmedu bistre
tenosti, zone taloenja i mulja.
Tip 4 odnosi se na koncentrovane suspenzije koje imaju formiranu strukturu koja
moe biti naruena samo kompresijom. Ovakvo taloenje naziva se kompresiono i javlja
se kod gornjih slojeva mulja.

Teorijsko taloenje
Taloenje individualnih estica po Tipu 1 definisano je matematikim relacijama
Newton-a i Stokes-a. Pod opisanim uslovima (taloenje Tipa 1) na esticu deluju sila
tee, FG, sila potiska, FB, i sila trenja ili otpora kretanju, FD, dato slikom 5.

14

Slika 5. Prikaz uticaja sila na esticu koja se taloi

Za proces teorijskog, "idealnog", taloenja uvode se sledee pretpostavke:
- Taloenje Tipa 1,
- Tok tenosti po poprenom preseku ureaja je uniforman,
- Razlikuju se tri zone: ulazna, izlazna i zona mulja,
- Distribucija estica po dubini u ulaznoj zoni je uniformna,
- estice koje stignu u zonu mulja ne izlaze iz bazena (ostaju u zoni mulja),
- estice koje stignu u izlaznu zonu izlaze iz bazena.
Efektivna teina estice, G, usled delovanja sile potiska je:

Fg Fb = G = ( s ) gV

(1)

gde su:
S - gustina estice
- gustina fluida
V - zapremina estice
Ako se izjednai sila trenja koja deluje na esticu i relativna teina estice, dobija se
mogunost definisanja brzine taloenja estice za laminaran tok tenosti (Re<0,3):

g ( S )d P2
vS =
18
gde su:
vS - brzina taloenja estice
dP- prenik estice

- viskoznost tenosti
g - ubrzanje zemljine tee

15

(2)

Projektne veliine talonika su duina L, dubina H i irina B, slika 6.

Slika 6. Projektne veliine talonika

Projektna ili kritina brzina taloenja, vo, je brzina koju usvaja projektant i na koju
dimenzionie talonik. Sve estice koje se taloe manjom brzinom od kritine, izlaze iz
talonika. Projektant odreuje kritinu brzinu taloenja na osnovu granulomentrijskog
sastava otpadne vode koja se obrauje.
Vreme boravka estice (vreme taloenja) jednako je koliniku puta koji estica pree i
brzine kojom se kree. Ako se pretpostavi da je brzina taloenja jednaka prelivnoj brzini,
tada je vreme boravka estice definisano:

t=

H
L
=
v0 v H

(3)

gde je:
vH - horizontalna brzina tenosti

Slika 7. Grafiki prikaz idealnog talonika u tri preseka: 1. ulazna zona, 2. izlazna zona, 3.
zona mulja
Horizontalna brzina tenosti odreuje se izrazom:
16

vH = Q / HB = Q / AS

(4)

gde su:
Q -zapreminski protok
AS - povrina poprenog preseka talonika
Kombinacijom navedenih jednaina dobija se:

t=

LBH
Q

(5)

Proizvod LBH jednak je zapremini talonika.

t=

H LBH
=
v0
Q

(6)

Odavde sledi da je:

v0 =

Q
Q
=
= brzina preliva (7)
LB AS

Vidi se da je brzina tenosti u prelivu jednaka odabranoj brzini taloenja ili kritinoj
brzini, v0. Ako je Q definisano zadatkom (zna se kapacitet ureaja koji se projektuje), tada
je usvajanjem projektne brzine definisan popreni presek ili proizvod HB, dok se
meusobni odnos bira na osnovu iskustva. Ovim veliinama definisano je i vreme boravka,
te se iz gore navedenih jednaina izraunava L.

Tipovi talonika
Talonici mogu da rade arno, diskontinualno ili kontinualno. Diskontinualni talonici se
koriste u sluaju manjih koliina otpadne vode.
Kontinualni talonici, prema orijentaciji toka tenosti, mogu biti:
- vertikalni,
- horizontalni i
- radijalni.
Vertikalni talonici predstavljaju cilindrine ili kvadratne rezervoare sa konusnim dnom
prenika do 10 m i kapaciteta do 3000 m3/dan, slika 7 (1. ulaz vode, 2. izlaz vode, 3. izlaz
mulja). Bistra tenost kree se odozdo na vie. Brzina kretanja uzlazne tenosti ne bi
trebalo da pree 0,5-0,6 mm/s. Visina zone taloenja obino iznosi 45 m. Sakupljanje
preiene vode obavlja se prelivom u periferni ili radijalni ljeb.
Horizontalni talonici su pravougaoni ureaji dubine H od 1,5-4 m, duine L od 812 m i
17

irine B od 3-6 m, maksimalno do 20 m, slika 8. Uklanjanje taloga obavlja se hidrauliki

ili grabljama. Na izlazu iz ureaja stavljaju se pregradni elementi u obliku punog zida
koje voda mora da zaobie. Ovi elementi spreavaju iznoenje suspendovanih materija.
Horizontalna brzina kretanja tenosti ne bi trebalo da pree 10-12 mm/s. Vreme
zadravanja vode je 1-3 asa.

Slika 8. Horizontalni talonik: 1. ulazni kanal, 2. izlaz preiene vode, 3. izlaz mulja, 4.
zgrta, 5. skimer za odvoenje plivajue faze
Radijalni talonici predstavljaju krune ureaje prenika do 60 m, nekada i preko 100 m,
slika 9. Voda se u njima kree po radijusu, od centra ka periferiji. Time brzina kretanja
vode opada od centra ka periferiji ureaja, to pogoduje taloenju estica. Dubina
protonog dela ureaja iznosi od 1,5-5 m, a odnos prenika i dubine je od 6-30. Vreme
zadravanja vode je 1,5-2 asa.

Slika 9. Radijalni talonik: 1.ulaz vode, 2. rotirajue grablje, 3. kanal za distribuciju, 4.

izlaz preiene vode, 5. izlaz mulja

Talonici sa malom dubinom tenosti

Metoda intenziviranja procesa taloenja ogleda se u skraenju puta koji estica koja se
taloi treba da pree. Tehnika taloenja pri maloj dubini tenosti skrauje vreme taloenja
na 10 min. Taj efekat omoguuje drastino smanjenje gabarita ureaja, slika 10.
18

Slika 10. Dimenzije radijalnog talonika i talonika sa malom dubinom tenosti jednakog
kapaciteta
Pregradni elementi koji obezbeuju prolaz vode kroz uski prostor mogu biti razliite
konstrukcije: ravne ploe postavljene pod uglom, lamele, ploe razliitog oblika ili cevni
elementi, slika 11.

Slika 11. Pregradni elementi: a. ravne ploe, b. talasaste ploe, c. cevni elementi, d. elementi
trougaonog preseka
Dati ureaji se uspeno koriste i za uklanjanje taloga i za uklanjanje velikih koliina ulja.
estice taloga ne prate promenu pravca kretanja vode, nego, usled inercije, udaraju o
povrinu elementa i padaju na dno ureaja, slika 12. Kada su prisutne kapi ulja, vrlo brzo
se na povrini elementa formira uljni film u koji koalesciraju male kapi. Sa formiranog
filma se odvajaju ukrupnjene kapi ulja i podiu se ka povrini vode.

19

Slika 12. Prikaz zbivanja na pregradnoj ploi: 1. tok vode, 2. ukrupnjene kapi ulja, 3. mulj
Na slici 13. dat je grafiki prikaz talonika u koji su ugraeni i ploasti (lamelni) i cevni
elementi za pospeivanje separacije. Ploe ili cevi su postavljene pod uglom koji je
razliit za razliite uslove rada, a moze iznositi i do 45.

Slika 13. Taloznik sa ugraenim lamelama i cevima: 1. ulaz vode, 2. prostor sa ploama, 3.
prostor sa cevima, 4. doziranje koagulanta, 5. izlaz preiene vode, 6. izlaz mulja, 7. drenaa
Na slici 14. dat je prikaz lamelnog separatora sa ubeleenim projektnim veliinama.
Projektne veliine za lamelni separator su: dimenzije suda u koji se ploe postavljaju,
dimenzije ploa, broj ploa, rastojanje izmeu ploa, ugao postavljanja ploa. Kada je
potrebno obaviti separaciju kapi ulja, izuzetno je vano od kog materijala su izraeni
20

pregradni elementi. Obino se rade od plastike koja je kvaljiva uljem.

Slika 14. ematski prikaz lamelnog separatora: L - duina, d - rastojanje izmeu ploa, 1.
ulaz vode, 2. izlaz vode, 3. izlaz ulja, 4. izlaz mulja
Efikasnost separatora sa ploama poveava se smanjenjem rastojanja izmeu ploa, to,
meutim, nosi opasnost od zapuavanja talogom. Na osnovu iskustva, moe se dati
preporuka za rastojanje izmeu pregrada za odreenu oblast brzine strujanja:
Za 500<Re<2000,
2,5 cm<d<10cm
API separator
API separator je talonik posebne konstrukcije, razvijen u Americkom institutu za naftu
(American Petroleum Institute). Ima iroku primenu u naftno-petrohemijskoj industrji,
posebno u rafinerijama nafte, za uklanjanje velikih koliina relativno krupnih kapi ulja.
API separator sastoji se od dve komore odvojene zidom, slika 15. Kao i svi talonici velikih
gabarita, API separator je opremljen sistemom za sakupljanje taloga koji se kree malom
brzinom, a na povrini pospeuje kretanje ulja prema izlazu. Na izlaznom delu montiran je
skimer u obliku brane sa mehanizmom za podeavanje visine. Ureaj je opremljen
sistemom za grejanje.

21

Slika 15. ematski prikaz API separatora: 1. ulaz vode, 2. izlaz vode, 3. skimer

Pomona oprema - sakupljai i skimeri

Svaki talonik mora da bude opremljen tehnikim reenjem za odvoenje mulja. Da bi se
olakalo odvoenje mulja, najee muljnim pumpama, u taloniku je instaliran
sakuplja mulja ili grablje koje potiskuju mulj sa cele povrine dna prema jednom delu u
kome se najee pravi konusno udubljenje u koje se smeta usis pumpe. Sakupljai mulja
su kabasti elementi koji se kreu smerom koji odreuje oblik talonika. Sakupljai su
znaajni potroai elektrine energije i zbog pokretnih delova skloni su kvarenju.
Ako se talonik koristi i za separaciju mineralnih ulja, tada su sakupljai tako tehniki
izvedeni da se kreu kruno i to po povrini tenosti u smeru kretanja tenosti kroz
talonik, a po dnu u suprotnom smeru, kao beskonana traka opremljena lopaticama.
Kreui se po povrini, sakuplja usmerava plivajui sloj ulja prema izlazu iz talonika
gde je instaliran skimer koji ulje odvodi iz ureaja. Neka od reenja zgrtaa data su na slici
16.

22

Slika 16. Neka tehnika reenja zgrtaa: 1. ulaz vode. 2. izlaz vode. 3. zgrta, 4. mesto za
mulj, 5. izlaz mulja, 6. motor
Kada talonik slui za uklanjanje mineralnih ulja, tada je neophodno da, pored
sakupljaa koji se kree po povrini tecnosti, talonik ima instaliran i skimer. Postoji
veliki broj tehnikih reenja skimera, a neka od njih su na slici 17.

Slika 17. Skimeri u obliku brane: 1. brana, 2. plovak, 3. odvod ulja

Talonici koji slue za separaciju mineralnih ulja esto zahtevaju i dodatnu opremu za
grejanje povrine tenosti. Ako korisnik gde je instalisan talonik koristi derivate sa visokom
takom stinjavanja (dizel, mazut i nafta), moe da se desi, posebno u zimskom periodu,
da doe do ovravanja uljne faze na povrini tenosti to onemoguava njeno
uklanjanje. Tada je neophodno ugrejati formiranu skramu. Kada korisnik talonika koristi
paru za druge potrebe u procesu, mogue je parni vod dovesti do talonika za navedene
namene. Mogua su i reenja zagrevanja elektrinom energijom ili nekim drugim gorivom.

23

Koriena literatura:
eerov Sokolovi, R., Sokolovi, S., Inenjerstvo u zatiti okoline, Univerzitet u Novom
Sadu, Tehnoloki fakultet, Novi Sad, 2002.

24