Da li je Srbija na putu ekonomskog

kolapsa: Vlast u oblacima, narod u

okovima
Dok od dugova ne moemo da diemo, domau privredu sistematski
unitavamo, a poljoprivrednike ucenjujemo.

M. Todorovi

Gore je nego to najgori pesimisti mogu da zamisle

Sagovornici Okruglog stola "Vesti" agroekonomista prof. dr Miladin evarli, bivi direktor
Agencije za privatizaciju Branko Pavlovi i narodni poslanik Nenad Boi gotovo su
jednoglasni u oceni da je u Srbiji stanje daleko gore nego to i najvei pesimisti mogu da
zamisle.
Prosena srpska porodica broji tri lana, a bankama duguje ak 1.300 evra. Prosena plata
za jun je bila 375 evra, to ilustruje koliko je to zaduenje veliko. Dok od premijera
Aleksandra Vuia svakodnevno dobijamo uveravanja da se ekonomska situacija u zemlji
popravlja, plata poveava, a strani investitori donose nova radna mesta, graani su u sve
veoj besparici. Broj dinarskih gotovinskih kredita, koji se najee koriste za hranu i
plaanje komunalija, porastao je za 70 odsto u prva tri meseca ove godine. Koliko to govori o
bedi srpskog drutva? Da li je Srbija na putu ekonomskog kolapsa?
EVARLI: Bilo bi dobro da nam Miladin Kovaevi, direktor Republikog zavoda za

statistiku, objasni kako se izraunava prosena plata. Duboko sam uveren da je situacija
mnogo tea, naroito kada biste uraunali dozvoljeni minus na tekuim raunima graana,
nego to na predsednik Vlade to saoptava javnosti tri puta dnevno.

M. Todorovi

Branko Pavlovi roen je 11. juna 1960. godine u Beogradu, gde je zavrio osnovnu kolu i
gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1989. godine bavi se
advokaturom. Oenjen je, otac dvoje dece. Bio je predsednik Pododbora za restrukturiranje JP
NIS i lan Upravnog odbora JP NIS. Direktor Agencije za privatizaciju, kao nestranaka linost,
bio je od 15. aprila do 15. jula 2004. Bio je inicijator i koautor zakonskog predloga o podeli
besplatnih akcija u javnom sektoru od oktobra 2006. i to Predloga zakona o korporativizaciji
javnih preduzea, Privatizaciji javnih preduzea i Privatizacionom fondu. Takoe, bio je inicijator i
koautor zakonskih predloga o podeli besplatnih akcija u javnom sektoru od oktobra 2005, to je
jedini zakonski predlog narodne inicijative koji je ikada razmatran u Narodnoj skuptini Republike
Srbije, a u okviru ove akcije prikupljeno je 560.000 potpisa za sedam dana.

PAVLOVI: Tri puta kada je zauzet. Inae, pet puta se kao hoda pojavljuje, jer mora da dri
tu veru. Ako nestane vere, nastae problem. Na prosek plate utiu i zaposleni u bankama,
osiguravajuim drutvima i strani nevladin sektor s enormnim platama. To je mali broj ljudi, i
kada bismo njih iskljuili, videli bismo da veliki broj graana ne prima tih 400 evra meseno.
Imamo i veliki broj nezaposlenih, onih sa niskim platama i sivu ekonomiju.
Ali premijer tvrdi da nam je bolje?
PAVLOVI: Tamo gde vas stranac vodi to nije bukvalno kolaps, ali vam ekonomiju spusti
tako nisko, pa vam stagnaciju planira 30 godina unapred. I nema beanja. Od 2012. godine
Srbija je ozbiljno poveala javni dug, enormno se zaduila, a nismo dobili razvoj. Ovaj
stagnirajui razvoj je okrenut samo stranom interesu, i tim putem su proli i drugi pre nas, a
mi nita nismo nauili.
BOI: Sloio bih se sa gospodinom Pavloviem. Najvei problem je zaduenost. Od 2008.
se svake godine zaduujemo za po dve milijarde evra godinje. Premijer govori o suficitu, a
drava mora da vrati stare dugove i popuni rupu u budetu. I dok zaduenost raste, plate
padaju i obinom oveku e biti sve gore. Bie sve zadueniji i imae sve vee probleme da
servisira svoje obaveze, ba kao i drava.
PAVLOVI: Tano reeno. Javni dug dostie zabrinjavajue razmere, jer se ne vidi kako bi
ga vratili. A dok se graani zaduuju, merimo se sa zemljama u dunikom ropstvu. Kaemo
- vidite li koliko su Hrvati zadueni? Pa zar to nije pouka da ne idemo tim putem? Moemo i
da kaemo da nai graani nisu zadueni kao Amerikanci. Ali kada nezadovoljni Amerikanci

izau na ulicu, drava e obrisati javni dug, natampati dolare. A Srbija je zaduena u stranoj
valuti, i nijednim svojim potezom ne moe da ugrozi one kojima duguje. Dokle god se
makroekonomski koncept ne promeni, biemo na opasnoj stazi, na kraju koje e neko rei sada dug vredi vie nego zemlja u Vojvodini.
EVARLI: Kada dovedete stranog investitora koji proizvodi kablove za automobilsku
industriju i date mu sve mogue beneficije: plac, infrastrukturu, 10.000 evra po radnom
mestu, on kablove umesto iz fabrika u Jagodini, Novom Sadu ili Zajearu, uvozi sa ko zna
kojih trita po damping cenama.

M. Todorovi

Unitena proizvodnja poljoprivrednih maina

Glogov kolac za IMT

Prema zvaninim podacima od 2001. do 2011. u nau zemlju je ulo 33 milijarde
investicija (direktne investicije, portfolio, srednjoroni i dugoroni krediti), a
istovremeno smo izgubili 800.000 radnih mesta. Kako je to mogue?
EVARLI: Oigledan je raskorak zvaninih informacija i realnog stanja. Dok poljoprivreda i
dijaspora obezbeuju izmeu etvrtine i petine ukupnog drutvenog proizvoda godinje,
najmanje su apostrofirani. U sektoru poljoprivrede imamo oko 3.000 preduzea i
preduzetnika i 628.000 porodinih poljoprivrednih gazdinstava, a situacija je vie nego
katastrofalna! Na primer, jedini u Evropi ne dajemo poljoprivrednicima subvencije za dizel
gorivo, a i u vreme Miloevia su dobijali bonove za besplatno preuzimanje 50 litara dizela
po hektaru. Samo za dve godine vladavine Aleksandra Vuia subvencije za poljoprivredu su
smanjene za 1.500 odsto po gazdinstvu. Sredstva za poljoprivredu od 175 miliona evra koja
smo dobili od EU su vie nego tragina. Toliko su dobili i Hrvati u predpristupnom periodu, sa
upola manje gazdinstava. Samo 10 miliona manje je Maarska, relativno mala i siromana

lanica EU, obezbedila za ovu i narednu godinu sunarodnicima koji ive u Srbiji da kupe
zemljite i nekretnine.

M. Todorovi

Profesor dr Miladin evarli, roen 12. juna 1949. u aku, jedan je od vodeih srpskih
agroekonomista, redovni lan Naunog drutva Srbije i Naunog drutva ekonomista Srbije.
Poasni je profesor Volgogradskog dravnog agrarnog univerziteta u Rusiji i profesor
Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Bio je lan Odbora za selo Srpske akademije
nauka i umetnosti (od osnivanja 1990. do 2014), razreen je zbog javnih stavova protiv GMO.
Predsednik UO drutva srpskih domaina. Autor je tri izdanja ekonomike privrede i vie od 300
naunih radova. Autor je teksta Prve deklaracije protiv uvoza, gajenja, prerade i prometa GMO
koji su jednoglasno usvojili odbornici grada aka 2013, a zatim i odbornici u 127 gradova i
optina, odnosno tri etvrtine lokalnih samouprava u Srbiji. Takav primer usvajanja deklaracije
protiv GMO nije zabeleen u svetu. Dobitnik je Vukove nagrade za 2012. godinu. Od 1974. u
braku je sa Miroslavkom, sa kojom ima sinove Predraga i Branka. Narodni je poslanik izabran sa
liste Dveri-DSS kao nestranaka linost.

EVARLI: Situaciju u kojoj su nai poljoprivrednici opisao bih terminom koji koriste moje
kolege, specijalisti za stoarstvo: uzdrni obrok! To je kada zazimite stoku, a nemate
dovoljno hrane, pa im dajete sueni lisnik, da preive i prezime. E, mi smo u toj fazi!
BOI: To je zato to drava nije jasno opredelila strategiju kako hoe da razvija privredu.
Umesto da se usmeri na razvoj malih i porodinih preduzea, ona subvencionie strane
investitore. Zgodno doe kada ste na vlasti, pa potpiete memorandum, pa se slikate, onda
ugovor, pa se opet slikate, onda dou izbori, pa polaete kamen temeljac. Ne moe to
zauvek, ali oigledno vlast ima kontrolu na medijima kakva nikada do sada nije zabeleena u
Srbiji, pa se sve to predstavlja kao uspeh.
BOI: Dolazim iz Kragujevca i tamo se ljute kada kaete neto protiv Fijata, jer smatraju da
on upoljava. A ne pitaju ko to plaa? Plaaju oni koji stvarno rade i od toga to se mi
zaduujemo.
PAVLOVI: Niko se nigde u svetu nije razvio na stranim investicijama. Osim u poljoprivredi,
postoji itav niz oblasti u kojima drava ne daje subvencije. Meunarodni monetarni fond
(MMF) i ostali sa Zapada kau - drava ne treba da se mea u privredu, ali moe da daje
svaku pogodnost stranom investitoru. Zato, na primer, dajemo Ikei plac dabe? Kakva je to
divna investicija, ako smo mi uloili u infrastrukturu, zemljite, dali beskonani niz
pogodnosti? A kada doe Ikea, naa drvnopreraivaka industrija e biti potopljena. E, takva
ulaganja poveavaju nezaposlenost.

Razlika izmeu politiara i graana je da graani ne znaju, ali oseaju da neto ne valja, dok
oni igraju ibicu sa njima.
PAVLOVI: Graanima kau - ma, potpuno ste u pravu, a onda se zameni garnitura na
vlasti, a koncept ostaje isti. Nadam se da je ova garnitura poslednja koja e moi uspeno
da istu priu prodaje ljudima etvrti put.
EVARLI: O kakvim investicijama u sektoru poljoprivrede da govorimo, ako je ova vlada
zabila glogov kolac u IMT, poslednju firmu ekonomske odrivosti predfarmerskog sektora
zbog zajednikog interesa politikog i graevinskog lobija. Lokacija IMT-a ima 36 hektara
graevinskog placa sa dozvolom gradnje za vie od 50 odsto povrine i izgradnju
desetospratnica. Ako se svaki kvadrat plati po 1.000 evra, i neka je samo 10 odsto za
lobiste, izraunajte koliko je to novca? A koliko su tek dobili lobisti koji su unitili "Zmaj"? Nai
poljoprivrednici umesto da nove traktore nabavljaju po nioj ceni, plaaju vie za polovne,
izbaene iz upotrebe u zemljama EU. Novi ministar poljoprivrede Branislav Nedimovi je
pripomagao predsedniku Vlade Vuiu u realizaciji ugovora sa austrijskim Girlingerom, koji je
dobio lokaciju Mitros Srema za samo 800.000 evra, a drava ga astila subvencijama od
5.800.000 evra, odnosno 17.667 evra po radnom mestu, sa sve uvezenim direktorom iz
Austrije.
PAVLOVI: Narodnoj banci Srbije je, pod uticajem MMF-a, zakonom zabranjeno da radi kao
nacionalne banke na Zapadu. Mogli bismo sve krupne infrastrukturne projekte (oko
navodnjavanja, zatite od poplava...) pametno da radimo tako to bi drava u dinarima
prodala obveznice NBS-a sa ogromnim rokom vraanja. A gde je lukavost Zapada? im ti to
zabrane, usmere te na banke (a 90 odsto u Srbiji banaka je u stranim rukama), i kau:
racionalno je da se zaduuje u stranoj valuti, a poto si rizina zemlja, kamata je vea! Pa
kada banka proda obveznice u poslovima sa dravom, pa prebaci u stranu valutu, kurs u
Srbiji naglo skoi. A onda doe MMF i kae - evo vam novac za regulisanje kursa. MMF to
ini sa ciljem da bi strana, odnosno njegova banka, kod koje se Srbija zaduila, ostvarila
dobit.

Kako spreiti katastrofu: Branko Pavlovi, Nenad Boi, Jelena Petkovi i prof dr. Miladin evarli

Lana slika investicija

Da li je Srbija interesantna stranim ulagaima kada znamo da je za poslednjih deset
godina od dijaspore stiglo 43 milijarde dolara, to je 2,5 puta vie od direktnih stranih
investicija?
EVARLI: U mandatu prole vlade Uprava za dijasporu i Srbe u regionu nije imala
direktora, to reito govori o omalovaavajuem odnosu prema dijaspori, sa kojom je
neophodan i poslovan odnos. Mnogi od njih bi se rado vratili u Srbiju, ali nailaze na niz
prepreka. Bio sam na plantai jabuka naeg gastarbajtera iz Negotina koji je ve podignuti
zasad prepustio vajcarskoj firmi, jer ne moe da se izbori sa naom administracijom.
PAVLOVI: Novac koji dolazi iz dijaspore uglavnom ide na linu potronju, kue i simbole
prestia, a ne stvarno upoljavanja. Delom, jer smo mi toliko ovde navikli na bezakonje, da
ak i pravosue vara na radno-pravnim odnosima, to nije nikada bilo. I kada neko doe iz
ureenog sistema, gde je krvavo zaradio pare, zamislite kako izgleda kada krene po neku
dozvolu. On eli i neki stepen sigurnosti. U Srbiji je stepen sigurnosti ako se dogovori sa
Vuiem, a taj razgovor te toliko kota, da posle nema sa im da investira.
BOI: Sloio bih se. Nemamo pravnu dravu i to je osnov problema. Strani investitori prave
dilove sa vlau, pa imaju povlaen poloaj, iako e oni ostati u Srbiji samo dok imaju
pogodnosti. S druge strane, naa dijaspora eli da strateki ostane ovde, da se neke
generacije ak i vrate. Ali, suoavaju se sa korupcijom i pravnom nesigurnou do te mere,
da na kraju dignu ruke.

Dijaspora finansira strance

Doznake dijaspore su zapravo spas za veliki broj graana Srbije. U prvih pet meseci
2016. godine stigla je 1,1 milijarda evra (to je 100 miliona evra manje za isti period
prole godine).
EVARLI: Taj novac je otiao u optu potronju, a odatle ide jedan deo poreza u budet, a
iz tog budeta se sufinansiraju strani investitori. Dakle, nai iz dijaspore, preko poreza na
svoje doznake, u Srbiji sufinansiraju strane investitore koje naa vlada proteira. Da li tu ima
partijskih ili moda ak i linih interesa?
PAVLOVI: Kada biste, nekim arobnim tapiem, iz sistema isisali sve to doe iz
dijaspore, ali i ono to se vrti od droge, onda biste imali kolaps. Ostalo bi samo ono to je u
tednji.

Vesti

Daleko mu lepa kua

Koliko nau ekonomsku politiku kreira MMF? I ta oni ele od nas, a ta nam vlast u
Srbiji govori?
EVARLI: Postavili su svog "knjigovou" za ministra finansija Duana Vujovia, koji ne
vodi nacionalnu ekonomsku politiku. Nijedan ministar u Vladi ne moe da promeni ono to
zacrta MMF. Ako je tako dobro prepustiti sve strancima, predlaem predsedniku Vlade da
svoju toliko puta spomenutu garsonjeru od 30-ak kvadrata proda strancima, pa nek je onda
od njih unajmi pod kiriju. Nacionalna sramota e biti ako prodamo najveu agrobiznis
kompaniju u Evropi, PKB. To je najvei ureeni posed i najvea mlekarska farma u Evropi,
za koju se planira bagatelna cena manja od 90 miliona evra. Istovremeno emo omoguiti
Klemesu Tenisu, nemakom proizvoau mesa, da postane najvei latifundista u Evropi i da
za 20 farmi dobije 60.000 hektara zemlje. On u Nemakoj nema nijedan hektar.
BOI: Vlast uglavnom trai izgovore u MMF-u, koji je, u stvari, konzervativna finansijska
institucija. Dakle, oni nisu konsultantska kua koja savetuje Vladu ta je najbolje za Srbiju,
ve brinu iskljuivo o svom interesu. MMF nije babaroga, ali kada uete u njihov sistem,
pravila su vrlo stroga.
PAVLOVI: Ako si na kursu MMF-a, ni ne treba ti itav niz ministarstava. MMF te ne
savetuje kako da razvije zemlju, ve kako da im vrati kredit. Nikoga oni nisu razvili, ve
sprovode agendu pravljenja neokolonije. Poto je moan, sa MMF-om treba priati vrlo
ljubazno, ali nikada ne ulaziti ni u kakav aranman. A ta hoe - pie decidno u
memorandumu koji smo, naalost, potpisali. Nikakve pare od njih ne dobijemo, jer taj novac
sa niskim kamatama slui samo u monetarnoj sferi. I da bi zapadne banke u poslovima sa
naom dravom mogle da izvuku velike kamate. Kada istekne ovaj aranman sa MMF-om nikako ne potpisivati novi!

A. nebli

Seljaku dogorelo do nokata

Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, 424.000 hektara poljoprivrednog zemljita
se ne koristi, a to je svaki deveti hektar. Zato je to tako? ta je upropastilo srpskog

seljaka? (Kako Srbija da iskoristi te resurse?)

EVARLI: Katastrofa! Prvim potpunim popisom poljoprivrede posle 52 godine, utvreno je
da smo izgubili milion i po hektara zemljita. Dalja rasprodaja je oma oko vrata srpskom
agrobiznisu. Najveu propast srpski seljak je doiveo unitavanjem zadrunog sektora.
Tokom 2011. i u prvoj polovini 2012. nestalo je dve petine zadruga u Srbiji. Prethodna,
odnosno sadanja vlada, novim zakonom o zadrugama je abolirala pljaku od oko 400.000
hektara zadrunog zemljita i sve zadrune hladnjae, klanice, mlekare, uljare, pa ak i
domove kulture po selima. To je najvea pljaka zadrune imovine u Evropi, a vrednost se
procenjuje na oko 10 milijardi evra.

M. Todorovi

Nenad Boi, roen 1971, diplomirao je na Mainskom fakultetu u Beogradu i zaposlio se u

Institutu "Goa" u Beogradu. Od 2000. do 2004. godine radio je u Sloveniji i Nemakoj, gde je
specijalizovao projektovanje i razvoj maina i opreme za industriju elika, saraujui sa
kompanijama koje su lideri u toj oblasti (Siemens VAI MT i SMS Group). Godine 2004. se vratio u
Kragujevac i osnovao mali projektni biro za projektovanje i razvoj maina i industrijske opreme.
Uestvovao je kao projektant i projekt menader na preko 50 projekata implementacije opreme u
elianama irom sveta. lan je Project Management Istitute (PMI) iz SAD, kao i PMI Serbia
Chapter.

BOI: To to ima toliko zemljita koje se ne obrauje, posledica je toga to ljudi oigledno
ne vide interes da ga rade. Da bi imali interes, potreban je i drugaiji sistem. Agrarni budet
treba da preusmerimo u osnivanje zadruga. Sa vie od 300 miliona evra moete da
podignete vie od 150 zadruga. Na poljoprivrednik ne moe da opstane na tritu, u kojem
je na vetrometini, i ne zna ni kome e da proda, sve to se skine sa polja on prodaje, a plaa
mu se prema proceni. Niti ima mogunost da utie na cenu, niti moe da pregovora, niti na
kontrolu kvaliteta. Praktino, nema izbora. U Holandiji i Danskoj su u najveim mlekarama na
svetu akcionari farmeri, a ne banke i investicioni fondovi.
EVARLI: Nedavno je poznati voar iz Miokovaca, ije celo domainstvo ivi od
poljoprivrede, posle berbe ljiva i prodaje za samo devet dinara po kilogramu, motornom
testerom posekao 460 stabala ljiva u punoj rodnosti. Eto kakav je ekonomski poloaj
poljoprivrednika. Dogorelo je do nokata!

U Srbiji nestalo 500 sela

EVARLI: Tokom tranzicije iz poljoprivrede, zadruga i prehrambene industrije
otputeno je vie od 100.000 radnika, to je sa lanovima njihovih domainstava oko
400.000 gladnih usta. U periodu od 2002. do 2012. godine, broj poljoprivrednih
gazdinstava je smanjen za 150.000, to je 500 sela sa po 300 seoskih

domainstava. Za 10 godina ovakve vladavine i minornog agrarnog budeta, mogli

bismo izgubiti jo 200.000.

Premijer da menja posao

Da ste na mestu premijera, ta biste prvo uinili kako biste oporavili srpsku
ekonomiju?
EVARLI: Podneo ostavku! Prvo bih prestao da obmanjujem narod, i da ga zamajavam
raspisivanjem izbora na svake dve godine. Oslonio bih se na sopstvene snage, i racionalnije
ih koristio, a pre svega u poljoprivredi i energetici i saobraaju.
PAVLOVI: U bar 15-ak oblasti se mora raditi sinhronizovano i sa jasnom sveu gde eli
da ide. Morate imati strategiju, itav niz programa koji je prate i kontrolu realizacije. U
najveoj meri, ti potezi bi bili suprotni od onoga to se sada radi. Sreivanje budetskog
deficita nee doneti razvoj. Svakako bih razdvojio sve ono to moram da plaam u valuti od
onog to mogu u dinarima. Ne bih dao nita da mi stranci zidaju, ve bih razvijao svoja
privredna drutva koja e se time baviti. Ne postoji jedna poluga, niti jedan potez, niti ita to
moe sutra.
BOI: Najpre, moramo da promenimo strategiju, okrenemo se razvoju malih i mikro
preduzea, poljoprivrednih porodinih gazdinstava i srednjih preduzea. Srbija mora da bude
pravna drava, u kojoj ne moe neko da srui privatan objekat usred Beograda. Nameti na
rad su takoe previsoki, i treba ih smanjiti, i tako rasteretiti poslodavce.