Motori sa unutranjim sagorevanjem

o Osnovu rada savremenih SUS motora ine termodinamiki ciklusi

o Prouavanje stvarnih ciklusa prua mogunost sagledavanja
nesavrenosti kao i mogunosti daljeg poboljanja
ekonominosti
o Utvrivanje radnih karakteristika motora

Osnovne pretpostavke:

Radni medijum je idelni gas sa konstantnom specifinom toplotom nezavisnom od temperature

iji se sastav ne menja u toku procesa

Cilindar je ispunjen konstantnom koliinom radne materije

Razlika temperatura izmeu toplotnih rezervoara i radne materije je beskonano mala

Dovoenje toplote radnom telu vri se od spoljanjeg toplotnog izvora

Odvoenje toplote se vri predajom toplote hladnjaku

Procesi kompresije i ekspanzije su bez razmene toplote sa okolinom

Uobiajene vrednosti sabijanja kod Otto motora kreu se od 6 do 9, odnosno pritisaka

6-12bara, temperature 300-400C

Kod Dizel motora uobiajene vrednosti stepena sabijanja su od 14 do 22, pritiska od

25-40bar, a temperature od 550C do 650C

Maksimalni pritisak na kraju procesa sagorevanja kod Otto motora 25 do 50 bara a

kod Dizel motora 50 do 90bar

Na kraju procesa sagorevanja temperatura je oko 2000C

Podela motora
o Prema nainu ostvarenja radnog ciklusa:
n Dvotaktni
n etvorotaktni

o Prema principu paljenja

n Otto
n Dizel

o Prema mestu obrazovanja smee

n Sa spoljanjim obrazovanjem smee (karburatorski i gasni Otto
motori)
n Sa unutranjim obrazovanjem smee

o Podela prema nainu punjenja:

n Motori sa prirodnim punjenjem
n Motori sa vetakim punjenjem

o Podela motora prema konstrukciji:

n U zavisnosti od poloaja osa cilindara
o Vertikalni
o Horizontalni
o V motori
o Bokser motori
o W motori
o Zvezdasti motori

Bokser motor
Zvezdasti motor

Izgled W motora

Izgled V motora

Izgled zvezdastog
motora

o Prema broju cilindara

n Jednocilindrini
n viecilindrini

o Prema tipu dejstva klipa

n Motori jednostrukog dejstva

n Motori dvostrukog dejstva

o Podela prema nameni

o Podela prema vrsti korienog goriva
o Podela prema nainu hlaenja
n Sa vazdunim hlaenjem
n Sa vodenim hlaenjem

Osnovni elementi
motora SUS
o

Osnovni elementi motora SUS su cilindar 5, u kome

se kree klip 4, vezan posredstvom klipnjae 6 za
kolenasto vratilo 7. Radni prostor formiran je od
cilindra 5, koji je sa jedne strane zatvoren
cilindarskom glavom 1, u kojoj se nalaze usisni 2 i
izduvni ventil 3, a sa druge strane samim
pomerljivim klipom. Klip, klipnjaa i kolenasto
vratilo ine glavni motorni mehanizam iji je
zadatak da pravolinijsko oscilatorno kretanje klipa,
nastalo kao rezultat ekspanzije produkata
sagorevanja, pretvori u obrtno kretanje kolenastog
vratila. Na taj nain se mehaniki rad koji motor
dalje predaje potroaima preko kolenastog vratila
u vidu obrtnog momenta. Kolenasto vratilo je
smeteno u motornoj kuici 8.

Radni ciklus
o

Radni ciklus se ostvaruje u cilindru motora ponavljanjem niza uzastopnih, relativno

laganih irenja odredjenih koliina radne materije izmedju krajnjih poloaja klipa. Ti
poloaji, u kojima se vri promena smera njegovog kretanja, nazivaju se mrtvim
takama.
Krajnji poloaj, pri kome je rastojanje od klipa do ose kolenastog vratila najvee,
naziva se spoljna mrtva taka (SMT). Pri tom poloaju klipa zapremina izmedju klipa i
cilindarske glave je minimalna i naziva se kompresiona zapremina (VC) ili prostor
sagorevanja.
Krajnji unutranji poloaj klipa, kada je on najblii osi kolenastog vratila, naziva se
unutranja mrtva taka (UMT), a odgovarajua zapremina iznad klipa je maksimalna i
naziva se ukupna zapremina cilindra (Vmax).

Stepen kompresije
o

Pomeranja klipa iz jedne u drugu mrtvu taku naziva se njegovim hodom (S).
Hod klipa (S) jednak je dvostrukom polupreniku puta ose kolena kolenastog
vratila. Deo radnog procesa koji se obavi za jedan hod klipa naziva se takt
motora. Zapremina Vh, koju opie elo klipa pri kretanju od jedne do druge
mrtve take naziva se radna zapremina cilindra. Na taj nain ukupna zapremina
cilindra Vmax je jednaka sumi radne zapremine Vh i kompresione zapremine VC.
Odnos ekstremnih zapremina, definie jedan vaan parametar motora, Radni
ciklus :

Vmax Vh + VC
Vh
=
=
= 1+
VC
VC
VC

takt-usisavanje
Linija usisavanja zapoinje od take r, zavrne
take prethodnog radnog ciklusa kojoj odgovara
pritisak izduvavanja. Kretanjem klipa od SMT ka
UMT, u cilindru se stvara podpritisak koji
omogudava da se usisava smea goriva i
vazduha (kod oto motora) ili ist vazduh (kod
dizel motora). Pri tome je otvoren usisni, a
zatvoren izduvni ventil, kako se izduvni gasovi iz
predhodnog ciklusa ne bi vraali u cilindar.
Pritisak usisavanja je neto nii od atmosferskog,
te je linija usisavanja r-a.

II takt-sabijanje
Sabijanje nastaje pri obratnom kretanju klipa odUMT ka SMT. U tom periodu su oba ventila
zatvorena, te kretanje klipa poveava pritisak gorive smee (kod oto motora), odnosno sveeg
vazduha (kod dizel motora). Na dijagramu proces sabijanja je pretstavljen krivom a-c. U blizini SMT
celokupna svea radna materija je sabijena u prostor sagorevanja V , te su odgovarajui pritisci i
temperature veoma visoki
Neto pre SMT, u taki p, dolazi do paljenja gorive smee elektrinom varnicom (kod oto motora),
odnosno do ubrizgavanja goriva u zaareni i sabijeni vazduh (kod dizel motora). Proces sagorevanja
se obavlja u neposrednoj blizni SMT, pri emu pritisak naglo raste po liniji p-z, dostiui u taki z
maksimalnu vrednost (kod oto motora od 25 do 50 bar, a kod dizel motora od 50 do 90 bar).
Sagorevanjem se oslobadja znatna koliina toplote koja se predaje produktima sagorevanja tako da
njihova temperatura dostie i 2000C. Proces sagorevanja u motoru u zavisnosti od osobina goriva i
brzohodnosti motora traje od 0,01 do 0,001 sec. Zbog toga je i potrebno da se omogui to bolja
priprema gorive smee, njen to homogeniji i raspraeniji sastav, kako bi se omoguilo da svaki
molekul goriva dobije dovoljnu koliinu vazduha, odnosno kiseonika za potpuno sagorevanje.

III irenje -ekspanzija

Ve je naglaeno da se proces sagorevanja
zavrio u taki z, neto iza SMT, na poetku
takta irenja. Energetski optereeni
produkti sagorevanja potiskuju klip ispred
sebe, pri emu dolazi do irenja produkata
sagorevanja, poveanja njihove zapremine i
pada pritiska. Potiskivanjem klipa ostvaruje
se rad koji se putem motornog mehanizma
predaje kolenastom vratilu i dalje
potroaima. Ovo je jedini radni takt koji
omoguuje pokrivanje sopstvenih gubitaka
motora tokom ostala tri takta i predaju
mehanike energije potroaima. Proces se
odvija po liniji z-b, U toku takta ekspanzije
zatvorena su oba ventila.

IV takt - izduvavanje
Neto pre dolaska klipa u UMT otvara se izduvni
ventil,te dolazi do pada pritiska produkata
sagorevanja, kako bi se oni odstranili pod to
manjim pritiskom. U toku takta izduvavanja klip
se kree od UMT ka SMT potiskujui ispred sebe
energetski iskoriene produkte sagorevanja u
izduvni vod, a zatim u spoljnu atmosferu. Na
dijagramu proces izduvavanja je predstavljen
krivom b-r, sa pritiskom koji je neto vii od
atmosferskog (1,05 do 1,25 bar), te je za
izduvavanje gasova potrebno utroiti izvestan
rad.

Dvotaktni motori

o Kod etvorotaktnog motora vie od polovine vremena

trajanja radnog ciklusa se koristi za izmenu radne materije.
o U cilju smanjenja vremena potrebnog da se obavi ciklus,
razvijen je dvotaktni motor.
o Izmena radne materije treba da se obavi za 20-30%
raspoloivog vremena
o Potrebno je predsabijanje radne materije i posebni naini
ispiranja

o Radni takt motora z-b. U isto vreme vri se predsabijanje

radne materije u motorskoj kuici
o Izmena radne materije b-b-b i b-a-a
o Period naknadnog isticanja a-a
o Rad po dvotaktnom ciklusu dovodi do znaajnog poveanja
snage
o Umesto oekivane dvostruko vee snage, litarska snaga
motora je vea 50-60% u odnosu na etvorotaktni motor

o Prednosti dvotaktnih motora:

n Jednostavnija konstrukcija
n Bolja ravnomernost obrtnog momenta
n Mirniji rad

o Nedostaci:
n Vee termiko optereenje motora
n Gubitak svee radne materije
n Potreba za kompresorom

takt-sabijanje

ili

kompresija

o Pri svom kretanju od UMT ka SMT, od trenutka kada su zatvoreni i izduvni i ulazni
kanal (taka a, u p-v dijagramu) klip svojom eonom stranom vri sabijanje radne
materije (gorive smee kod oto motora, a istog vazduha kod dizel motora), pri emu
se u motorskoj kuici stvara potpritisak koji omoguuje otvaranje automatskog ventila
i ulaz svee radne materije. Isto kao i kod etvorotaktnog motora, tako se i kod
dvotaktnih motora vodi rauna o maksimalnim vrednostima pritiska i temperature na
kraju procesa sabijanja, kako ne bi dolo do pojave detonacije (kod oto motora)
odnosno kako bi se obezbedilo sigurno samoupaljenje goriva (kod dizel motora). Takt
sabijanja ide po krivoj a-c.
o Neto pre SMT, isto kao i kod etvorotaktnih motora, u taki p dolazi do paljenja
gorive smee (kod oto motora), odnosno zapoinje proces brizganja (kod dizel
motora). Proces sagorevanja ide po krivoj p-z pri emu se u taki z postie
maksimalni pritisak i temperatura.

II takt-irenje ili ekspanzija

o

Klip se pod dejstvom energetski optereenih produkata sagorevanja kree od SMT ka

UMT, pri emu se dobija rad koji se putem motornog mehanizma prenosi potroaima.
Ovo je radni takt dvotaktnog motora, predstavljen linijom z-b". Dok se u cilindru vri
ekspanzija produkata sagorevanja, donjom stranom klipa se vri sabijanje prethodno
usisane svee radne materije u motorskoj kuici. Na taj nain se vri predsabijanje svee
radne materije, ime se omoguuje da se izvri brza izmena radne materije.

Izmena radne materije se, kao to je naglaeno, vri u zavrnom delu takta irenja (linija
b"-b'-b) i poetnom delu takta sabijanja (linija b-a'-a), tako da isto sabijanje traje od a
do p, a isto irenje od z do b". Nailaskom klipa u poloaj b", on zapoinje gornjom
svojom ivicom da otvara izduvni kanal i produkti sagorevanja poinju da izlaze iz cilindra
motora. Iako je pritisak u taki b" dosta visok (3 do 5 bar), usled malog protonog
preseka i velikog priguivanja, pritisak ne pada naglo, sve dok se ne povea protoni
presek.

o
o

U taki b' zapoinje otvaranje ulaznog kanala. Dok smo u periodu b"-b' imali period istog isticanja,
otvaranjem ulaznog kanala nastaje period ispiranja tokom koga su otvorena oba kanala (linija b'-b-a'). Ovo
namee potrebu da ulazea svea radna materija bude tako usmerena da se onemogui njeno meanje sa
produktima sagorevanja ili isticanje kroz otvoreni izlazni kanal. Zato se na elu klipa postavlja deflektor ili se
ulazni otvori postavljaju sa odgovarajuim nagibom. Pri ovome je vano da se stvori takva struja svee
radne materije koja bi kao neki "gasni klip" potiskivala ispred sebe produkte sagorevanja i samim tim
doprinela to boljem ispiranju cilindra motora, a da se pri tome izgubi to manja koliina svee radne
materije, jer od toga u prvom redu zavise snaga i ekonominost dvotaktnih motora.
Pri dolasku klipa u taku a' zatvara se ulazni kanal, ali je jo uvek otvoren izlazni kanal. Samim tim prestaje
doticanje svee radne materije, ali sve do take a postoji mogunost isticanja pomeanih produkata
sagorevanja i svee radne materije. Taj period se naziva periodom naknadnog isticanja i ima veliku vanost,
jer omoguava hladjenje termiki jako optereenih povrina kod dvotaktnih motora, ali negativno utie na
ekonominost rada.
Nakon take a klip e zapoeti proces sabijanja narednog radnog ciklusa. Rad dvotaktnog motora se sastoji
u periodinom ponavljanju radnih ciklusa za ije obavljanje je, kao to se vidi, potrebno samo dva takta,
odnosno jedan obrt kolenastog vratila.
Rad motora po dvotaktnom ciklusu dovodi do znatnog poveanja njegove snage. Uzimajui u obzir
poveanje broja radnih ciklusa, mogli bi se oekivati da e se snaga poveati za dva puta. Medjutim, zbog
loije izmene radne materije i zbog korienja jednog dela radnog takta za izmenu radne materije, litarska
snaga je vea za 50 do 60% od litarske snage etvorotaktnog motora, pri jednakim dimenzijama cilindra i
jednakim brojevima obrta razmatranih motora.

Karakteristike rada motora

o

Za ocenu rada motora primenjuju se odreeni tehno-ekonomski parametri. Oni

odreuju mogunosti motora u pogledu razvijanja snage, njegove efikasnosti i
ekonominosti pri razliitim uslovima rada.Postoje tri osnovne grupe parametara:
n
n
n

Indikatorski pokazatelji rada motora

Efektivni pokazatelji rada motora
Kompleksni pokazatelji rada motora

Indikatorski pokazatelji rada motora su:

n
n
n
n

Srednji indikatorski pritisak

Indikatorska snaga
Indikatorski stepen korisnosti
Specifina indikatorska potronja goriva

Karakteristike rada motora

o

Efektivni pokazatelji rada motora su:

n
n
n
n

Srednji efektivni pritisak

Efektivna snaga
Efektivni stepen korisnosti
Specifina efektivna potronja goriva

Kompleksni pokazatelji rada motora su:

n
n
n
n

Litarska snaga
Klipna snaga
Specifina snaga
Specifina masa

Indikatorski pokazatelji rada motora

o

o
o

Srednji indikatorski pritisak je fiktivni pritisak konstante vrednosti koji bi delujui na

klip u toku jednog hoda, izvrio isti rad dobijen delovanjem promenljivih pritisaka u
toku odvijanja jednog ciklusa
Indikatorska snaga je snaga koju motor razvija u cilindrima motora kao rezultat
odvijanja radnih ciklusa
Specifina indikatorska potronja goriva predstavlja koliinu goriva u gramima
utroenu po jednom indikatorskom kWh. Karakteristika je ekonominosti odvijanja
radnog procesa
Indikatorski stepen iskorienja predstavlja odnos toplote ekvivalentne indikatorskoj
snazi prema toploti dovedene gorivom
n
n

Kod Otto motora 0.25-0.37

Kod Diesel motora
0.38-0.50

Efektivni pokazatelji rada motora

o
o

o
o

Efektivna snaga je snaga koja je raspoloiva na spojnici motora

Srednji efektivni pritisak je fiktivni pritisak konstantne vrednosti analogan srednjem
indikatorskom pritisku koji bi delujui na klip u toku jednog hoda radnog ciklusa
obavio efektivni rad ciklusa
Specifina efektivna potronja goriva predstavlja koliinu goriva koju motor troi po
jednim efektivnom kilovatasu
Efektivni stepen iskorienja predstavlja odnos toplote ekvivalentne efektivnoj snazi
prema koliini toplote dovedene gorivom
Indikatorska snaga koja se razvija u cilindrima motora delimino se troi na razne
gubitkre, pa je snaga na vratilu motora koja se predaje potroaima manja od
indikatorske za vrednost tih gubitaka.

Kompleksni pokazatelji rada motora

o
o
o
o

Litarska snaga predstavlja merilo iskorienja radnog prostora motora, odnosno odnos
efektivne snage motora i ukupne zapremine motora. Pokazatelj je efektivnosti motora
Klipna snaga motora je odnos efektivne snage jednog cilindra i povrine klipa.
Pokazatelj je forsiranosti motora
Specifina snaga motora predsatvlja odnos efektivne snage i mase motora (vana je
kod avionskih motora)
Specifina masa motora predstavlja odnos mase motora i njegove efektivne snage