OSHO

NEOPHODNOST
VEERNJE
KONTEMPLACIJE

TrikonA
Novi Sad

Naslov originala:
Osho

The must for contemplation before sleep

OSHO INTERNATIONAL FOUNDATION
Izdava
: Trikona, Novi Sad, 2006
Copyright: 2006 by Ivan Anti
Swami Anand Kapila
Prevod: Milivoje Vu
kovi
Korektura: Ivan Anti
Tehni
ka priprema: Ivan Anti
tampa: Silca - Kragujevac.
ISBN 86-7782-047-7
CIP -

,
24-583
,

Neophodnost veernje kontemplacije / Osho; (prevod

Milivoje Vukovi). - Novi Sad: Trikona, 2006
(Kragujevac: Silca). - 172 str. ; 21cm
Prevod dela: The must for contemplation before sleep. Pravo ime autora: Bagvan ri Rani
.
Tiraz 200.
ISBN 86-7782-047-7
a) Budistika meditacija
COBISS.SR-ID 205110791

Zaronite duboko u svoju unutra

njost i na
i
ete svetlost
koja je vapravi
ivot, bava
ivot.
Od te svetlosti smo stvoreni i od nje je stvoren ceo svet.

PREDGOVOR
Ova knjiga koja sadr
i razgovore prosvetljenog u
itelja O
a
Rad
ne
a sa njegovim u
enicima, mo
e da se
ita zasebno ili zajedno sa njegovim jutarnjim kontemplacijama. Ona vam pru
a
priliku da s njom savr
eno zaklju
ite dan.
Ka
e se da se poslednja misao s kojom se utone u san javlja
ujutru, nakon bu
enja, kao prva misao. Ve
ina nas tone u san s
umom pretrpanim slikama iz TV programa, brinu
i o danu koji je
protekao i strepe
i o slede
em danu. Mnogi ne mo
emo uop
te ni da
zaspimo.
Izvodi iz O
ovih razgovora su posebno odabrani za ve
e.
Citati koji su navedeni u knjizi jutarnjih kontemplacija su podsticajni, ponekad prepuni snage, ponekad rasko
ni, ali uvek su jamstvo

ivotnog, potpunog u
estvovanja u nastupaju
em danu. Nasuprot
tome, O
ove re
i u ovoj knjizi ve
ernjih kontemplacija podse
aju

itaoce na zna
aj opu
tanja, rasta, rastapanja i odbacivanja.
Knjiga je podeljena u dvanaest poglavlja po mesecima, a
meseci na odgovaraju
e dane. Nije nu
no da prvi mesec bude po
etak kalendarske godine, nego prvi mesec kada po
nete da
itate.
Odlomci su tako oblikovani da je bolje da se
itaju sistematski nego
neredovno, tako da bi vam svakog dana bilo dostupno O
ovo
shvatanje
ivota. Delovi za ve
e se isto tako nastavljaju na izbor tekstova za jutarnju kontemplaciju. Postoji poseban na
in
itanja ove
knjige. Nije zami
ljeno da se
ita kao roman, nego svaki put po jedan
odlomak. itaocu se tako ne servira
itav obilan obrok, nego samo
po jedna bombona koja
e posle ve
ere da zasladi zavr
etak
dana.
O
ove re
i se ne izla
u da bi izazvale slaganje ili neslaganje,
raspravu ili analizu. On je rekao da njegove re
i ne treba ni da se
pamte: Ako ono o
emu vam govorim postane realnost u va
em

ivotu, koga je briga da li

ete zapamtiti moje re
i ili ne? Sasvim je
ispravno da se zaborave. Svako pam
enje re
i bi zapravo predstavljalo prepreku. Jedino dozvolite
istom zna
enju da prodre do
najskrivenije sr
i va
eg bi
a; tamo gde re
i nemaju pristup, a samo
njihovo zna
enje mo
e da pristupi.

itanje njegovih re
i je poput slu
anja muzike, a ne mentalna ve
ba. Kao slu
anje muzike ili probanje vina - uzmemo gutljaj,
pomiri
emo bouqet i pustimo da okus dodirne na
e duhovne nepce.

Ma Prem Mani
a
Poona, Indija

PRVI MESEC
BUDITE KOLUMBO SVESNOSTI

1 dan
Svet previ
e pati jer je
ovek, po prvi put u istoriji ljudske
svesti, izgubio trag egzistencije. Niko nikada nije patio kao mi. U
pro
losti su ljudi bili vrlo siroma
ni; umirali su od gladi, ali duhovno
nikada nisu bili tako siroma
ni kao danas. Ljudi nikada nisu umirali
od nedostatka duha tako kao danas. Preduzimam
itav ovaj svoj rad
da bih opet pru
io uvid u egzistenciju. Ako se ponovo
ovek ne ukoreni u egzistenciji, ne
e imati nikakve budu
nosti.
2 dan
ovek ima mogu
nosti da postane pesma ljubavi, ples
ljubavi, ali vrlo malo ljudi i vrlo retki ljudi svoje mogu
nosti preobraze u stvarnost. Ljudi se raaju kao seme, uglavnom i umiru kao
seme; njihov
ivot ostaje samo jalovi pokus.
Primetio sam da ljudi idu u hramove, sinagoge i crkve samo
zbog straha, a ne zbog ljubavi. Da, stariji ljudi idu
e

e jer se oni
vi
e boje smrti. Oni ne idu u crkvu i hram zbog toga
to znaju ne
to
izuzetno va
no u
ivotu, nego zato
to im
ivot klizi iz ruku i
to sve
bli
e dolazi te
ak mrak smrti, a oni se toga boje. ele da ih neko
za
titi.
Sada znaju da uz sebe ne
e vi
e imati svoj novac, svoje prijatelje; da ni jedno ni drugo vi
e ne
e biti s njima, njihove porodice

e ih napustiti. Iz o
aja oni po
inju da zavise od misli o Bogu. Me
utim, to se ne doga
a ni zbog ljubavi, niti zbog zahvalnosti. A Bog
koji se ra
a iz straha je la
ni Bog.
Ja samo nastojim da vam u
inim dostupnim prozore u postojanju tako da ne morate i
i Bogu zbog straha, tako da mo
ete
prolaziti kroz iskustvo lepote, kroz iskustvo stvarala
tva, kroz
iskustvo ljubavi. Kada osoba prolazi kroz ova iskustva, dodir je tada
veli
anstven, preobra
avaju
i. Dovoljan je jedan jedini dodir s postojanjem - vi
e nikada ne
ete biti isti.

3 dan
Jedino u velikim izazovima
ovek postaje sjedinjen, njegove

ivotne energije se kristali

u. Zapamtite - nikada ne povezujte religiju sa strahom, povezujte je sa neustra
ivo

u i hrabro

u, s takvom hrabro

u koja vam mo
e pomo
i da krenete u nepoznato, neistra
eno. To je kao polazak malim
amcem u nemirni okean bez
ikakve karte, a da ni
ta ne znate o drugoj obali. To je kao Kolumbovo putovanje - samo iz uverenja da je zemlje okrugla i s nadom da

e negde dospeti. ovek mora da bude Kolumbo svesnosti.

4 dan
Preporu
ujem vam da zapo
nete da tra
ite ljubav, a ne neposredno Boga. Ako neposredno tra
ite nekog Boga on
e biti samo
va
a ma
ta. Bi
e hinduisti
ki ili muslimanski Bog, ili hri

anski
Bog; to ne
e biti pravi Bog. Tra
ite preko ljubavi jer o ljubavi postoji
jedna lepa stvar koja ne va
i za Boga. Ljubav nije ni hri

anska, ni
hinduisti
ka, ni muslimanska. Ljubav je naprosto ljubav bez ikakvih
prideva.
To je ne
to naro
ito lepo o ljubavi. Ako
ove
anstvo po
ne
da tra
i ljubav umesto Boga, lako mo
emo da stvorimo veliko bratstvo od ljudskog roda.
5 dan
U trenutku kada ka
ete "Bog" to zazvu
i kao vrlo daleka
stvar. Oni to upravo govore vekovima; da je Bog u visinama na nebu,
vrlo daleko od nas. Meutim kada ka
ete "ljubav", to je vrlo blisko
srcu. Svi ti sve
tenici su lukavi i spretni. Oni poku
avaju dokazati da
je Bog daleko, jer ako je Bog daleko, tada oni mogu biti njegovi
predstavnici, posrednici, agenti. U momentu kada ka
ete "Bog"
imate ose
aj njegove li
nosti. Bog postaje ograni
en, postaje obja
njenje. Meutim ljubav nije osoba, ona je svojstvo, prisustvo, miris, a
ne cvet - manje je ograni
ena, neobaveznija je i neodre
ena. Kada
ka
ete "Bog", naprosto se ose
ate bespomo
nim - "ta da radim?"
Ako postoji ljubav mo
ete ne
to i da u
inite. U va
oj najskrivenijoj
prirodi ste sposobni da volite; zato
itavo moje u
enje kru
i oko re
i
"ljubav". Isus je tvrdio: "Bog je ljubav." Ja tvrdim: "Ljubav je Bog."

6 dan
ovek koji voli zna kako da
ivi potpuno jer on
ivi totalno.
On
ivi sada. Njegovo telo je puno ljubavi. elije njegovog tela
ple
u u ljubavi, njegov um je pun ljubavi, a ne logike. Njegovo srce
je puno ljubavi, ono nije samo sistem za pro
i

avanje krvi; a on nije

samo instrument za disanje, on udi
e i izdi
e ljubav. Sama njegova
du
a nije ni
ta drugo nego
ista ljubav, more ljubavi.
Takva osoba je prisiljena da prona
e postojanje. Gde bi se
egzistencija mogla sakriti od takve osobe? Zapravo, takva osoba ne
mora i
i da tra
i postojanje, ono dolazi da pronae nju. U tome je
lepota; kada postojanje doe da tra
i i pronalazi bavas.
7 dan
Zavolite bez adrese, nemojte usmeravati ljubav prema nekome odre
enom. Zavolite
itavo postojanje, jer postoji samo jedna
realnost. Drve
e, planine i ljudi nisu meusobno batako razli
iti.
Mi svi u
estvujemo, postojimo u dubokoj harmoniji. Stalno udi
emo
kiseonik, a izdi
emo ugljen dioksid. Drve
e stalno udi
e ugljen dioksid, a izdi
e kiseonik. Zna
i bez drve
a mi ne bismo mogli da postojimo. Mi smo sjedinjeni i ulazimo jedni u druge; tako je
itavo postojanje me
usobno povezano. Zato volite bez adrese; stabla i zvezde,
planine, ljude i
ivotinje. Nije va
no koga volite, va
no je da volite.
8 dan
Dobrobit
oveka je u postojanju. Ako se utvrdimo u egzistenciji mi smo celi i zdravi. Ako ostanemo izvan postojanja, ostajemo bez korena i bivamo napu
teni.
Postojanje je zemlja, na
a sigurnost, na
a dobrobit. Celovitost
ivota nije ni
ta drugo nego istra
ivanje - istra
ivanje na
e dobrobiti.
9 dan
Egzistencija se mo
e dodirnuti samo u potpunoj predanosti.
Manje od toga ne
e biti dovoljno. Kao
to voda isparava na sto
stepeni, potpuno predavanje se de
ava kada naego ispari, kada
postanete samo prazan prostor. Nikoga nema unutra. Postoji veliki
mir, neodre
enost, beskraj, neobaveznost, ali nikoga tamo nema. To

je trenutak kada se u vas spusti

itavo nebo, kada se susretnu nebo i
zemlja, kada ste preobra
eni od smrtnog bi
a u besmrtnu du
u.
10 dan
ovek mora da se uzdigne iznad svoje volje, tako da mo
e
da postane deo bo
anske volje. ovek mora da odbaci svoju vlastitu
volju, u tome je ceo problem. Jednom kada se rastopi na
a volja, egzistencija zapo
inje da funkcioni
e kroz nas. Tada vi
e nema jada,
nema straha,
ovek se potpuno opusti i nema nikakvih problema.
Svi na
i problemi izviru iz na
e volje jer volja predstavlja
borbu sa celinom. To je borba, a borba nu
no donosi napetost a vi ste
osu
eni na neuspeh i zato, koliko god se te
ko
ovek bori duboko u
srcu zna, negde duboko zna da je to jalovo. On ne mo
e da uspe
protiv celine.
ovek mo
e da uspe samo u zajedni
tvu s celinom, a ne
protiv nje. U momentu kada se va
a volja preda sve je va
e. Odjednom vam se
irom sveta otvaraju vrata. Sve tajne su vam dostupne,
date su vam i dobijate sve klju
eve. Paradoks postoji; vi postajete
gospodar u predaji svoje volje. Dok zadr
avate volju i borite se za
nju, ostajete rob.
11 dan
Ljudi su te
ki. ivot ih
ini takvim, jer ih prisiljava da se
bore. Oni polako gube unutra
nju meko
u, postaju kao stene, a
kamena osoba je mrtva osoba, pravi mrtvac. ivi samo po imenu.
Zaista ne
ivi. Istinski
ivot se sastoji od meko
e, ranjivosti, otvorenosti. Ne bojte se postojanja, ono se brine za vas i voli vas. Nije
potrebno boriti se sa egzistencijom. Ona
eli da vam da vi
e nego
to
ikada mo
ete tra
iti za sebe i vi
e nego
to uop
te mo
ete zamisliti.
Me
utim egzistencija vam mo
e davati samo ako ste mekani i ranjivi. Ako mo
ete da upijate tada egzistencija mo
e u
i u vas sa svih
strana. Upijajte, budite dostupni egzistenciji, ne bojte se. Nema
ega
da se bojite. Ovo je va
a egzistencija, mi njoj pripadamo; ona pripada nama.
12 dan
Sada religija mora biti stvarna. Dosta je bilo
ivota s nestvarnim. ivot je stvaran i ljubav je stvarna, pa kada volite
ivot on

postaje va
a cela egzistencija. Jedini na
in da po
tujete
ivot jeste da
pevate, igrate, procvetate, budete stvaralac, da doprinesete ne
im tom
slavlju, da doprinesete ne
im tom velikom festivalu, karnevalu koji
traje vedugo i traja
e i dalje. Igraju zvezde, drve
e i okeani.
Sledbenici sanjase moraju postati deo okeana, deo drve
a,
deo oblaka i zvezda. To je moj hram. Ne verujem ni u koji drugi
hram, ne verujem ni u kakvog Boga. To je moje iskustvo i
elim da
ga podelim sa svim ljudima.
Biti sledbenik sanjase naprosto zna
i da ste se pokrenuli u
dimenziji sve
anosti. To je poziv prole
u; prole
e dolazi.
13 dan
Fridrih Ni
e tvrdi: "Bog je mrtav." Niko ga nije pitao, ko ga
je ubio? Postoje samo dve mogu
nosti; ili se ubio sam ili je bio ubijen. Bog ne mo
e da po
ini samoubistvo; to nije mogu
e jer Bog
zna
i blagoslov, kako bi se blagoslov mogao ubiti. Bog ozna
ava
istinu. Za
to bi se istina ubijala? Zaista Bog zna
i ve
nost. Zato je
nemogu
e samoubistvo. Mora da su ga ubili sve
tenici. Svi
sve
tenici iz svih religija su deo velike zavere. Oni su ubili Boga.
Naravno, nisu mogli ubiti pravog Boga, ali su mogli ubiti onoga
koga su sami stvorili. Zbog glupe istorije od devet hiljada godina, u
ime religije ja predla
em; potra
ite ljubav, zaboravite sve o Bogu.
Bo
ansko
e do
i samo po sebi. Ono mora da do
e; to je neizbe
no.
14 dan
Telo se ra
a i telo umire; um se ra
a i um umire. Vi niste ni
um ni telo, vi ste ne
to
to nadma
uje i jedno i drugo, ne
to
to ne
umire i
to se nikada ne raa. Uvek ste bili ovde i uvek
ete biti
ovde.
U momentu kada to
ovek oseti cela perspektiva
ivota
zapo
inje da se menja. ta god da je do sada bilo va
no za nas,
postaje neva
no; novac, mo
, ugled i sli
no.
A ono
to nikada nije bilo va
no odjednom dobija veliki
zna
aj; ljubav, ljudskost, meditacija, molitva i bo
ansko. Zapamtite
da je u vama ne
to ve
no.

10

15 dan
Isus je rekao da je kraljevstvo bo
je u vama. To je osnovno
u
enje svih svesnih ljudi. Nemojte nikada i
i niti tragati za istinom
izvan sebe. Tamo ni
ta ne
ete na
i. Osta
ete prazni, neispunjeni,
nezadovoljni jer pravo kraljevstvo i pravo bogatstvo su deo na
e unutra
njosti, va
e subjektivnosti, va
e du
e. Obi
ni ljudi su ekstrovertni. Ako krenete u sasvim suprotnom smeru to
e biti introvertnost. Ja nisam protiv sveta, ali ne poznavati samog sebe je vrlo
opasno. Jednom kada poznajete sebe, mo
ete lutati
irom sveta dele
i svoju radost s drugima i
ive
i u svojoj radosti, tada vi
e ne
e
postojati nikakvi problemi. Ako ste ukorenjeni u svom bi
u mo
ete
biti ekstrovertni koliko
elite, ni
ta vas ne mo
e povrediti. Mo
ete

iveti na va
aru, ali va
u meditaciju niko ne
e ni dirnuti.
Ina
e, prvo i najva
nije je da se umirite i smestite u sebi, da
se sprijateljite sa svojom unutra
njom realno

u. Ja samo nastojim,
na sve mogu
e na
ine, da vas okrenem prema va
oj unutra
njosti; da
vam pomognem da uvidite. Ne mogu vam dati istinu, ne mo
e to
niko, ali vam mogu pokazati gde
ete je na
i. Ne
ete je na
i na mesecu ili Mont Everestu, morate je na
i sami u sebi. Nau
ite da zatvorite o
i i da gledate u svoju unutra
njost.
16 dan
Sve je bo
ansko. Bog zapravo ne postoji, samo bo
ansko.
Bog nije osoba, nego svojstvo, nije li
nost nego prisustvo.
Misao o Bogu kao osobi je antropomorfna; mi smo stvorili tu
sliku u ma
ti. To nije ni
ta drugo nego ljudska projekcija, to nije
pravi Bog, istinski Bog; zato Buda ne govori o Bogu, on govori samo
o bo
anskom, nikada o Bogu.
Po mom iskustvu to je isto tako, ne postoji Bog, ali postoji
bo
ansko; celo postojanje je preplavljeno bo
anskim. Ne postoji podela izme
u Boga i sveta. Postojanje je bo
ansko.
Posmatrajte postojanje ovim o
ima i bi
ete iznena
eni jer

ete ugledati stvari koje nikada pre niste videli. Svaki dan ste
prolazili pored istih stvari; pored istih stabala, istih ptica, istih osoba.
Kada jednom budete posmatrali tim pogledom, svesni da je sve
bo
ansko, posmatra
ete stvari u novom svetlu. Tada svet vi
e nije
zagonetka, ni problem, ni pitanje koje treba re
avati, nego tajna koju
treba
iveti.

11

17 dan
Bo
ansko je na
a su
tina, samo na
e bi
e. Ono nije ne
to
izvan nas, to je na
a najskrivenija sr
, na
a unutra
njost. Ne treba je
tra
iti i tragati za njom. Samo ovo treba zapamtiti; mi smo to zaboravili. Na
e bo
ansko nije izgubljeno, radi se samo o tome da smo
zaboravili ko smo.
18 dan
ovek je sposoban da postane doma
in egzistenciji, dom za
postojanje. Ako
ovek ne postane doma
in i dom za postojanje,
ostaje neispunjen. Ako ne dozvoli postojanju da u
e u njega,
ovek
ostaje duboko nezadovoljan, jer u momentu kada postojanje ulazi u
na
e bi
e, mi sami postajemo postojanje. To je na
a prava sudbina.
Samo s tim ispunjenjem dolazi zadovoljstvo i radost dolaska.
19 dan
Mi smo vrlo blizu egzistencije; ali smo kao paralelne crte,
nikada se ne susre
emo. Jednom kada prestanemo da odlazimo u
pro
lost i budu
nost, paralelne linije
e se pribli
iti jedna drugoj.
Jednog dana, iznenada
e nastati samo jedna. To je trenutak velike
radosti i velikog blagoslova. To svi tra
e, za tim svi
eznu. Zbog
toga
to to ljudima stalno nedostaje, oni postaju jadni. Budite
spremni. Jedini na
in da se bude spreman jeste da se
ivi u sada
njosti i posta
ete dom egzistencije. To
e biti ispunjenje
ivota.
20 dan
Egzistencija je na
a jedina sigurnost. Novac, mo
, ugled,
ni
ta od toga ne predstavlja sigurnost. Porodica, prijatelji,
ak i
ivot
sam po sebi, nije ni
ta sigurno. Okru
eni smo nesigurno

u.
Postoji jedna stvar koja je sigurna, a ona se ne mo
e na
i
nigde spoja. Ona se nalazi samo u najskrivenijoj sr
i. Tamo boravi
Bog. Tamo on stoluje. To bo
je prebivali
te je u srcu va
eg srca.
Poznavati Boga u sebi zna
i i
i izvan svake nesigurnosti.
Tada sve postaje sigurno i sve je
uvano; a kada se to dogodi nestaju
jad, nezadovoljstvo i nastaje veliki blagoslov. Taj blagoslov je najdublja
e
nja va
eg bi
a.

12

21 dan
Pobeuje se saznavanjem tajne. Postoji samo jedna tajna
koja je vredna da se spozna, a to je va
a sopstvena najskrivenija li
nost. To mesto je najsuptilnije. Ljudi stalno putuju i ovamo i onamo

to nije te
ko. ovek je bio na Mesecu, a to je tako jednostavno. Meutim veoma je te
ko do
i do svog sopstvenog sredi
ta i tajne svih
tajni koja je tamo sakrivena. To je glavni kljukoji mo
e da razre
i
sve tajne. Ukoliko ste sanjasa sledbenik vi ste na stazi otkrivanja
samog sebe. Ono je vetu, treba samo da ga otkrijemo. Treba samo
otkloniti neke nebitne stvari, razgrnuti nekoliko zavesa i odjednom

emo se sresti sa samim Bogom. Tajna je u tome

to mi jesmo Bogovi, a nesre
a je
to smo postali prosjaci.
22 dan
Prva stvar koju treba da zapamtimo jeste ta da smo mi dobili

ivot,
to nije na
e dostignu
e. U stvari, uop
te ga nismo zaslu
ili.
Veoma
udan zakon postojanja ka
e da oni koji su to zaslu
ili, kao
Buda ili Hrist, odlaze iz
ivota, a oni koji to ne zaslu
uju uvek
iznova dobijaju
ivot. Kada jednom to zaslu
ite, vi ste spremni da
nestanete u nedosti
nom. Dok to ne zaslu
ite mora
ete se ponovo
vra
ati.
Slede
e
to treba da se pamti jeste snaga duha. Ni ona nije
va
a, ona je neprestani tok bo
anskog u vama. Svakog momenta vi
ga udi
ete, mada nesvesno. Mi jedemo Boga, udi
emo Boga, ne
postoji ni
ta
to nije Bog. On je na
a hrana, na
e korenje, na
e grane,
li

e, cve
e, vo
e. On je sve, mi smo ni
ta.
23 dan
Jedna od najte
ih stvari u
ivotu je da se primi dar, jer je to
suprotno egu. Lak
e je davati. Davati je lako, a veoma je te
ko primati. Joje te
e primiti kada to nismo zaslu
ili. Mi to ne zaslu
ujemo, jer nismo to zaradili. Mi nismo vredni blagoslova, ali postojanje nam i dalje daje, ne zbog toga
to smo mi to zaslu
ili, vezato

to ono ima tako veliko bogatstvo davanja. U trenutku kada primite

njegov blagoslov ono
e da vam bude zahvalno. Vi ste ga rasteretili,
uzeli ste ne
to te
ine sa njegovog bi
a. Ipak zapamtite, veoma je
te
ko da se primi poklon, jer se
ini da je to kao potcenjivanje i

oveku je vrlo neugodno. Sledbenik sanjasa treba da nau

i kako da

13

primi poklon sa rado

u i slavljem, jer
to radije primate, vi
e
e da
vam se daje. Ukoliko ste spremni da primate, celo nebo vam mo
e
si
i u va
e bi
e ovog trenutka. Baovde. Sve
to treba da uradite
jeste da budete potpuno spremni i otvoreni.
24 dan
Vekovima su svi u
itelji tvrdili da je svako ro
en kao bo
anski kralj, ali da je u potpunosti nesvestan te
injenice. Ukoliko ne
poznajemo svoj sopstveni unutra
nji svet mi smo nesvesni svog unutra
njeg kraljevstva. Po
to smo nesvesni kraljevstva koje nam pripada, koje je zauvek na
e, mi nastavljamo da
elimo male stvari, da
prosimo male stvari.
Mi sanjamo da smo prosjaci. U momentu kada se
ovek probudi na svoje iznenaenje shvati da nije prosjak, vekralj.
U tome je smisao cele meditacije - da vas u
ini svesnim
va
eg kraljevstva, va
ih najvi
ih mogu
nosti, a jednom kada postanete svesni, putovanje vi
e nije te
ko. Samo malo bu
enje i skoro
e
san nestati, a onda je sve lak
e. Me
utim, ako se ne probudite, to ne
mo
e da postane stvarnost, ne mo
e da se ostvari.
25 dan
Kada jednom budete svesni, po
injete da tragate za drugim
roenjem. Samo uz pomomeditacije ono postaje mogu
e. Prvo vas
ra
a majka, a drugo roenje se de
ava pomo
u meditacije; iz tog
razloga se u drevnim spisima meditacija naziva pravom majkom.
Hrist je rekao svojim u
enicima: Dok se ne rodite ponovo,
ne
ete u
i u kraljevstvo Bo
ije. ovek koji je dostigao Boga, na
istoku se naziva dvi
, dva puta ro
en. Kod drugog ro
enja oslobaa
se miris.
26 dan
Na Zapadu meditaciju smatraju samo jednom vrstom razmi
ljanja. Kada se razmi
lja o uzvi
enim stvarima to se naziva meditacijom. Kada razmi
ljate o Bogu, Hristu ili ljubavi to se onda naziva
meditacijom.
Na Istoku meditacija nije razmi
ljanje. Svejedno je da li vi
razmi
ljate o Bogu ili novcu; bilo kakvo razmi
ljanje o ma kom objektu je samo prepreka u meditaciji. Meditacija na Istoku predstavlja

14

stanje bez misli, samo postojanje. To je najsjajnije iskustvo u

ivotu jednostavno kada postojite. Nikakva misao ne postoji u vama, sve je
stalo. Um nestaje, ali svesnost je prisutna vi
e nego ikada pre, jer sve

to je bilo skriveno iza misli vi

e nije skriveno. Sve
to je bilo
zadr
ano mislima, oslobo
eno je. Sva energija je osloboena. ovek
je jednostavno jezero energije, tako mirno da se na njemu ne pojavljuje ni jedan talas.
Na tom mirnom jezeru svesnosti energije odra
ava se postojanje. Mi spoznajemo ono
to jeste. Bog je drugo ime za ono
to
jeste.
27 dan
Priprema koja je potrebna za iskustvo bo
anskog jeste
otklanjanje uma. Samo o tome je reu meditaciji na
inu da se prekine njegovo stalno
avrljanje, tog ludog uma koji radi neprekidno
bez nekog povoda. Zaposlen je, a posla nema. Um treba samo ukloniti, ne uni
titi, tako da mo
ete da ga koristite kada vam zatreba.
Neka bude sklonjen kao vaauto koji stoji parkiran u gara
i. Kada

elite da ga koristite mo
ete ga uzeti, jer ste tada gospodar.
Ipak, obi
no se de
ava ne
to sasvim drugo: auto zahteva da
ne ide u gara
u. On ka
e: Ne
u da stanem. Morada me vozi
.
Tako se vozite celog dana. ak i u snu vam um neprekidno radi.
Obi
no kada jednom po
ne da radi u detinjstvu, ne prestaje sve do
smrti, izuzev ako
ovek po
ne da meditira.
Za pojedine koji se bave meditacijom um stane, i oni u nekom trenutku postanu svesni sunca koje je bilo sakriveno iza oblaka
uma. Ta svetlost, istinska svetlost, pravog sunca je bo
ansko znanje.
28 dan
Mi bez prestanka slu
amo ono spolja
nje, stoga nam promi
e
unutra
nji glas koji govori iz na
e najskrivenije su
tine. ivimo u
umu, na periferiji, pa nam on ne dozvoljava da
ujemo tihi, mali glas
u sebi. U
itelj je potreban jedino kao sredstvo, jer slu
ate ono spolja
nje. U
itelj vam spolja poku
ava re
i ono
to vam va
e unutra
nje
postojanje govori vevekovima.
To
to ste sa u
iteljem je samo priprema da bi jednog dana,
kada se okrenete unutar sebe i zatvorite o
i, mogli videti svoju unutra
njost, tako da
ujete ono
to vam vlastita intuicija stalno govori.

15

Intuicija je uvek u pravu. Intelekt mo

e biti u pravu, a mo
ei
da gre
i, on je uvek ili ili; postoji dvoumljenje; nije nikada bez
sumnje. Intuicija je bez ikakvog dvoumljenja, ona jednostavno zna.
ovek od intuicije se nikada ne kaje, jer ne
ini nikada ni
ta
pogre
no, jednostavno to ne mo
e. On samo sledi glas postojanja u
sebi.
29 dan
Vi niste telo, niti um; vi ste svedok svega toga. Ukoliko

ovek ne postane sve vi

e i vi
e svedok, nikada ne
e spoznati da je
sam du
a. Vi ste svesni svojih o
iju kada gledate, ako ste zatvorili
o
i, zaboravi
ete sve o njima. Kada se detetu ne bi dozvolilo da
koristi svoje noge ono ne bi moglo da hoda i zaboravilo bi sve o svojim nogama.
Upotrebom izvesnih sposobnosti mi ih postajemo svesni.
Kada gledamo, svesni smo da imamo o
i, kada slu
amo, svesni smo
da imamo u
i, dok ose
amo mirise svesni smo da imamo nos. Isto
tako, svedo
e
i
ovek postaje svestan da ima du
u, da je du
a a ne
telo.
Svedo
enje je sposobnost du
e. To je istra
eno na Istoku:
kako da se bude svedokom svega, kako biti samo posmatrabez
ikakvog poistove
ivanja. Vi samo posmatrate telo i um sa svim njihovim funkcijama, delovanjima i pokretima, ali ste samo posmatra
koji stoji kraj puta saobra
aj se odvija dalje. Vi niste ni auto u
prolazu, niti kamion, ni autobus, ni ljudi, ni bikovi, ni krave niko.
Vi ste samo posmatrakoji stoji pored puta.
Bato je meditacija: videti svoju celinu telo-um, a da se ne
poistovetite s njom. Ubrzo se do
ivi potpuno nova pojava: postojanje
du
e. Ja poku
avam da vam omogu
im slede
e: da postanete svesni
da ste bogovi i boginje i da ste ve
na bi
a.
30 dan
ta je hrabrost? Najva
nija definicija ka
e da je to sposobnost da se odbaci blisko, poznato, a to je um blisko, poznato,
pro
lo. U trenutku kada napustite pro
lo vi se otvarate za beskona
no. Ali,
ovek ose
a strah pri takvoj otvorenosti, ose
a da je
izgubljen u takvom prostranstvu.

16

Um je mala stvar. On se ose

a ugodno i toplo. Kao zlatni
kavez je. Veoma je lep i mo
e se ukrasiti. Svako nastoji da ga ukrasi.
Zbog toga postoji va
e obrazovanje. Ono ukra
ava zlatni kavez dok
on ne postane tako lep da se ne mo
e napustiti. Vi postajete zavisni
od njega i zaboravljate da imate krila, da je celo nebo izazov, da
treba da odete do zvezda, da je pred vama dugo, dugo putovanje.
Stoga moja definicija glasi. Hrabrost je sposobnost da se odbaci zlatni kavez uma i poe u nepoznato, uprkos strahovima i
uprkos nesigurnosti svega toga. Samo ona osoba je religiozna koja
ima tu sposobnost.
31 dan
ivot i Bog su sinonimi. Bog nije tvorac
ivota, on je sam

ivot; on nije odvojen od

ivota. Sama ideja tvorca je neistinita. On
nije kao slikar jer se slikar odvaja od slike. Vi
e li
i na plesa
a koji
postaje isto
to i ples. Stoga, ako
ovek
eli da po
tuje Boga ne mora
zbog toga da ide u hram, d
amiju ili sinagogu. ivot je vi
e nego
to
je vama potrebno. Sva zemlja, svo postojanje puni su Boga, preplavljeni Bogom. On je i crveno i zeleno i zlatno na drve
u. On je
svuda, ne mo
ete ga izbe
i. Stalno smo sa njim u dodiru.
Zbog toga
to neprestano imamo neke ideje o Bogu nama nikako ne polazi za rukom da ga naemo. Mislimo da je negde daleko
na nebu i zato ga ne nalazimo. Odbacite ovu glupu zamisao i na
i

ete ga svuda. On je veoma blizu.

Jednom prilikom upitali su Ramakri
nu: Gde je Bog? On
im je odgovorio: Ka
ite mi gde ga nema. Tra
io sam mesto gde ga
nema i nisam ga na
ao. Jonisam na
ao mesto gde ga nema.
Ljudi su nesre
ni jer su re
ili da se opiru postojanju. Od
ovog momenta prestanite da se opirete, neka vam bude svejedno, sve
pustite. Dozvolite mu da se pobrine za sve u va
em
ivotu i
ivot
e
imati sasvim drugi ukus. Onda bla
enstvo postaje prirodno kao
disanje.

17

DRUGI MESEC
KAITE DA
1. dan
Ljudi su jadni jer su re
ili da se opiru postojanju. Od ovog
momenta prestanite da se opirete, neka vam bude svejedno, pustite
sve. Dozvolite mu da se pobrine za sve u va
em
ivotu i
ivot
e
imati sasvim druga
iji ukus. Onda bla
enstvo postaje prirodno poput
disanja.
2. dan
Postojanje nam je sve darovalo. Mi ni
ta od toga nismo zaslu
ili, nismo vredni bilo
ega. Postojanje nam daje
ivot, priliku da
volimo, da osetimo lepotu, da prona
emo istinu ne zato
to smo mi
toga vredni i
to to zaslu
ujemo, nego zato
to ono ima suvi
e.
To je kao oblak prepun ki
e. Iz njega mora pasti ki
a. Postojanje je isto tako izda
no i zato mi primamo od njega. Ono je kao
cvet koji ima neiscrpni miris taj miris mora da se oslobodi na vetru.
Postojanje je kao svetlost koja nema ni po
etak ni kraj. Ono mora da
se deli, ina
e bi postalo optere
enje.
3. dan
Bla
enstvo nije ne
to
to
e da se dogodi jednom u budu
nosti: ono je ovde. Mi smo jednostavno izgubili vezu sa njom, ali je
ona ipak ovde kao skrivena struja, samo ste vi zaboravili kako sa
njom da se spojite. Vi ste se isklju
ili, a ja samo poku
avam da vas
uklju
im u tu skrivenu struju radosti, dobrote, mira, ljubavi i harmonije.
Meditacija je samo na
in da se ponovo spojite i da vam se
uka
e gde
ete sti
i do svoje sopstvene prirode.
4. dan
ivot je dar, roenje je dar, ljubav je dar, smrt je dar. Ako
umemo to da po
tujemo, sve je dar, a ako ne znamo, ne
emo imati
ni
ta izuzev sve vi
e jadikovki u
ivotu.

18

Postoje dve vrste ljudi. Oni koji umeju da cene lepotu onoga

to postoji i onoga
to im je dato. Postoje i oni drugi koji to ne umeju
da cene, koji uvek osuuju,
ale se i tra
e sve vi
e i vi
e.
Samo prva vrsta ljudi mo
e da postane religiozna, dok druga
to ne mo
e. Druga vrsta je osuena da negira Boga, pre ili kasnije,
jer on postaje neprijatelj koji ne ispunjava njihove
elje. Ti ljudi su
skovali izreku: ovek sanja, a Bog odre
uje.
Izreka je potekla od ljudi koji nisu religiozni. Oni su uvek
nezadovoljni i
ta god da se dogodi njima nije dobro. Nikada nije
onako kako oni ho
e, nikada im nije dosta, njihovo srce je uvek
nezadovoljno, uvek im ne
to fali. Oni
ive jadno, stalno se ne
to

ale, kao da im je ne
to oduzeto. Kako bi oni mogli da ose
aju zahvalnost? Ipak, bez zahvalnosti nema molitve, a bez molitve ne postoji
religija.
5. dan
Molitvom se zahvaljuje Gospodu za sve
to postoji. Takav
pozitivan pristup srca odobrava i ne poznaje nikakva dvoumljenja,
sumnje, negativnosti, ono mo
e da ple
e i peva jer je svet tako lep.
To je tako veliki dar da ga ne zaslu
ujemo. Mi ne mo
emo da
platimo Gospodu, sve
to mo
emo je da molimo i pevamo aleluja!
Kada
ovek sasvim postane aleluja, vi
e ni
ta nije potrebno. Onda je
sve mogu
e,
ak i nemogu
e postaje mogu
e.
Stoga neka molitva bude vaput. Budite zahvalni na sve
mogu
e na
ine, nikada se nemojte
aliti. Odrecite se jadikovki, odrecite se uma koji se
ali. To je samo pitanje odluke. Kada
ovek
jedanput tako re
i, odre
i
e se stare navike jadanja i sva energija
e
se pokrenuti prema zahvalnosti. Ona donosi blagoslov. Na sve mogu
e na
ine iskazivati zahvalnost, zbog zalaska sunca, za oblake,
drve
e, ptice i ljude. Ne
tedite na zahvalnosti. Ose
ajte zahvalnost
svim srcem,
to potpunije i to
e da vas dovede do postojanja, ona
e
vam biti most. To je najkra
i put do postojanja. Meditacija je dug
put, a molitva je pre
ica.
6. dan
Molitva je osnova religije, a ostvarena molitva postaje
iskustvo postojanja.

19

Zahvalnost je seme molitve. Budite zahvalni jer je dar postojanja jako velik, on vas stalno preplavljuje, samo
to smo mi ovo po
eli da shvatamo olako. To je jedna od najve
ih gluposti koje
ovek
mo
e u
initi, ipak um to stalno
ini, uvek uzima stvari kao da se
same po sebi podrazumevaju.
Ukoliko na ovaj na
in posmatrate stvari, a um to
ini ba
tako, on postaje neosetljiv na lepotu, muziku, poeziju, ljubav, na
sve
to ima bilo kakvu vrednost. Tako vam je sasvim prirodno da

ivite u mraku, u ru
no
i koju ste sami stvorili.
Nau
ite sve ovo da cenite i budite zahvalni. Budite zahvalni
postojanju za sve ono
to vam je veu
inilo, a onda
e vam se
mnogo toga de
avati. to vi
e ose
ate zahvalnost, tim vi
e
ete biti
prijem
ivi da vidite i prihvatate. ovek koji moli postaje sposoban
da vidi, da vidi postojanje svuda, da na
e njegov potpis bilo gde
svete knjige u ti
ini i molitve u kamenju.
7. dan
Jednostavno se istopite u energiji ljubavi, postanite ta energija ljubavi ne prema ne
em posebnom, veprema svakom i
svemu, sasvim bez povoda! Ovo nije stvar predmeta ljubavi, nego
preplavljenosti energijom ljubavi.
Kada mirni sedite u sobi, dopustite da soba bude ispunjena
energijom ljubavi, na
inite auru ljubavi oko sebe.
Ukoliko posmatrate drve
e, zavolite ga. Ako posmatrate
zvezde, zavolite ih. Jednostavno zavolite i to je sve. Gde god da ste
obaspite ljubavlju
ak i kamenje, jer kada kamenje preplavite ljubavlju ni ono vi
e ne
e biti kamenje. Ljubav je takvo
udo, takva

arolija da sve transformi

e u voljeno. Vi postajete ljubav, a postojanje postaje predmetom ljubavi, ono postaje Bog. Ljudi tra
e mesto
gde se Bog nalazi, a ne ose
aju ljubav. Kako onda mogu da ga nau?
Niti imaju odgovaraju
u opremu, okolnosti niti prostor.
Stvorite ljubav i u potpunosti zaboravite na Boga. Jednog
dana
ete ga svuda sresti.
8. dan
Budite
to ti
i. Sedite mirno, ali ne samo telom mirno. To je
svakako korisno i stvara odgovaraju
u situaciju, samo to nije dovoljno, to je po
etak. Mnogo je va
niji smiren um, da on stane i prestane

20

njegovo neprekidno
avrljanje. On stvarno mo
e da prestane samo

to mi to nikad nismo poku

ali. Ono
to je potrebno je vrlo jednostavno: treba sesti i posmatrati unutar sebe. Dozvolite umu da izvodi sve svoje stare podvale, a vi samo posmatrajte, bez procenjivanja, bez suda da je ne
to dobro ili lo
e, bez prihvatanja ili odbacivanja sasvim ravnodu
ni i mirni. U toj ravnodu
nosti i hladno
i,
sasvim polako
emo nau
iti u
emu je trik.
Um prvo poku
ava da sprovede sve svoje stare podvale, a
onda po
inje da se ose
a neugodno, jer ne mo
e da uti
e na vas, ni
na koji na
in. ak i da osetite samo otpor prema njemu, on
e biti
zadovoljan, jer vas je uznemirio. Stoga nemojte biti protiv njega, ne
borite se sa njim i ne dozvolite da budete
rtva njegovih podvala.
Ostanite po strani.
Bi
ete
esto upleteni. Samo istog momenta kada to osetite,
izaite napolje. Saberite se iznova i po
nite ponovo da posmatrate.
Posmatrajte misao kako se stvara. Kada do
e pred vas osmotrite je.
Onda misao prolazi. Vi je samo opa
ate, bez ikakvog suda da li je
ona dobra ili ne, da li je potrebna ili nije, bez moralnog stava, veje
samo mirno, nau
no posmatrate.
Odjednom
e do
i dan kada vi
e ne
ete imati misli i tog
dana
e se na vas spustiti ti
ina kakvu nikada pre niste susreli. Ona
vas ne
e nikada napustiti, osta
e sa vama i bi
e sama va
a du
a. To
je veoma osloba
aju
e.
9. dan
Budite sve mirniji i mirniji. Kada god ste u prilici sedite
mirno i ne
inite ni
ta, nemojte
ak ni da meditirate. Samo sedite u
miru bez bilo kakvog povoda ili cilja. Veoma sporo razvi
e se ti
ina
koja postaje preplavljuju
e iskustvo. Kada vas ti
ina bude potpuno
obuzela spozna
ete ko ste, o
emu se u
ivotu radi, i to saznaju
i
spozna
ete Boga.
10. dan
Pre nego
to nadvlada smrt mora da se pronae pravi dom.
On mo
e da se na
e, jer nije daleko. Ta
no je u unutra
njosti va
eg
bi
a. Ne morate nigde da putujete, baobrnuto, morate samo mirno
sesti i ukloniti sva mentalna putovanja.

21

Kada se um ne pomera ni u pro

lost ni u budu
nost, putovanje prestaje. Bau tom momentu seme po
inje da se razvija u
biljku. Onda nastaju beskrajne mogu
nosti vo
e, cve
e, sunce, vetar, ki
a... u svemu tome mo
ete da u
ivate.
Mo
ete da ple
ete sa vetrom, da delite radost sa oblacima i

apu
ete sa zvezdama.
11. dan
Neposrednost otvara rajska vrata. Biti neposredan zna
i biti
u bo
anskom. Um nije nikad neposredan. On je ili u pro
losti ili u
budu
nosti, ili u onome
to se dogodilo ili u onome
to se jonije
dogodilo. Izmeu te dve krajnosti on propu
ta ono
to jeste, sama
rajska vrata.
Sada
nji trenutak nije deo vremena i zato nije dosti
an za
um. Um i vreme su sinonimi. Mo
ete da ka
ete da je um vreme unutar va
eg bi
a, a vreme um izvan va
eg bi
a, ipak oni su ista pojava.
Sada
nji trenutak nije deo vremena, ni deo uma. Kada ste u
sada
njem trenutku onda ste u bo
anskom. To je istinsko zna
enje
meditacije, molitve i ljubavi. Kada
ovek deluje u sada
njem
trenutku takvo delovanje ne ograni
ava, jer ne pripada vama, ve
bo
ansko deluje kroz vas. Onda bo
ansko proti
e kroz vas.
12. dan
Odrecite se svih ograni
enja, postanite beskona
ni. Mislite
samo na na
in beskona
nog, ve
nog. Ni
ta manje od toga nije nikada
nikoga zadovoljilo, niti
e ikada ikoga zadovoljiti.
Potrebno je odbaciti ograni
enja tela. Mi smo se suvi
e poistovetili sa svojim telima. Mislimo da smo telo, a nismo. To je prva
prevara koje se treba odre
i. Iz te prevare proisti
u mnoge druge prevare. Ukoliko se
ovek poistoveti sa telom onda
e ose
ati strah od
starosti, bolesti, smrti. One proisti
u iz tog poistove
ivanja sa telom.
Mislite o sebi kao o
istoj svesnosti. Vi niste telo veneko
ko ga je svestan. Takoe niste ni um.
Prvo radite sa telom jer je mnogo lak
e po
eti sa ne
im
to je
grublje. Onda napredujte ka suptilnijem: posmatrajte svoj um kao da
je odvojen od vas. Dok postajete svesni da niste ni telo ni um, oseti
ete da se u vama ra
a golema sloboda. Ne
e postojati nikakve
prepreke, nikakvi zidovi, nego
e u svim pravcima postojati otvoren

22

prostor. Onda treba odbaciti najtananiju smetnju a to su ose

anja.
Ona su najtananija. Prvo telo, zatim um i na kraju ose
aji, strasti i

elje srca; kada se oslobodite od identifikacije sa ose

anjima, prosvetli
ete se.
Kada spoznate da niste telo, ni um, ni ose
aji, najednom
spoznajete ko ste,
ta je postojanje i
ta je u stvari
ivot. Sve tajne su
najednom razotkrivene.
13. dan
Ovde smo svi stranci. Ovo nije nadom, nadom je na nekom drugom mestu. Mi smo u tuoj zemlji. Oni koji ostanu izvan
sebe su besku
nici; oni koji uu u svoju unutra
njost su opet kod
ku
e. Stoga se treba potruditi da se ue u svoju unutra
njost. Treba
okrenuti svaki kamen. Sve treba rizikovati jer od okretanja ka sebi ne
postoji ni
ta dragocenije. Zbog toga se sve ostalo mo
e izgubiti,
po
to je sve ostalo zanemarljivo.
14. dan
Religiozan
ovek
ivi nesebi
no. On zna da je deo celine,
unutra
nji deo celine, da nije zaseban. Spoznaja da nije izdvojen od
celine donosi mu ogromnu slobodu. Donosi veliki prostor, svo nebo
je njegovo. Vi
e se ne poistove
uje sa egom, sa sasvim malim egom.
Mi smo veliki, ali smo se zarobili u malim prostorima: zbog
toga postoji toliko nesre
e. To je kao okean koji je pretvoren u kap
rose. Mi smo poput ptica kojima je potrebno celo nebo ali smo u
kavezu. Mi smo sami sebe zatvorili u taj kavez i u tome je ironija. Mi
smo zatvor, zatvorenik i
uvar ne postoji niko drugi. Stoga mistici
ovo nazivaju snom jer ovo i jeste san. U trenutku kada se budete probudili otkri
ete: Ovo je neobi
no. Gonio me je lav, i bio sam lav, a i
onaj koga je lav progonio. Uz to sam bio posmatra
, bio sam svedokom cele stvari! Takav je
ivot, kao san.
Sada je vreme dok deca igraju igre koje su glupe mo
e da
im se oprosti. Njima treba da malo lutaju i da na
ine mnoge gre
ke.
Ipak kako ste stariji, sve vam se manje mo
e opra
tati. Igra ega je
najgluplja, jer je protiv stvarnosti i protiv postojanja. Mi stalno stvaramo sopstvene zatvore od na
e ma
te, na
ih
elja, uspomena, ambicija, ljubomore. To sve plete suptilnu mre
u oko nas. Ta mre
a je

23

ego. Ceo posao uma je ego. Od ovog trenutka postanite svesni toga i
izaite polagano iz toga.
15. dan
Napakao je ego, a ironija je tome
to smo ga sami stvorili.
Sami stvaramo i sami patimo. Ipak mo
emo da ga ne stvaramo i
mo
emo da izbegnemo patnju. U momentu kada ego nestane, nestaje
i patnja i vi ste u dobroti. Bla
enstvo je na
a priroda, patnja je svojevoljno stvorena. Bla
enstvo nije stvoreno: ono je ovde i sada, iza
patnje, kao skriveni tok. Ne morate da ga stvarate, ono je vetu,
samo nemojte da stvarate patnju. Formula ega je tajna stvaranja patnje.
Biti sledbenik sanjasa zna
i da se odbaci ego. Od po
etka ne
razmi
ljajte o sebi ni kao o podre
enom niti kao o nadreenom. Oba
pristupa su egoisti
na. Ne razmi
ljajte o sebi kao o nekome niti kao o
nikome; i to su egoisti
ni pristupi. Nastojte da shvatite lukavstvo
ega; on mo
e da postane skroman i da ka
e: Ja sam skroman,
najskromniji od svih. Ego se prikrao na zadnji ulaz.
16. dan
Ego sa
injava razmi
ljanje i ose
anje da smo odvojeni od
postojanja, da smo kao ostrvo. To je sasvim neistinito. Mi nismo odvojeni, ni u jednom trenutku mi ne mo
emo postojati u odvojenosti.
Dok udi
emo spojeni smo sa spolja
njim svetom. Mi ne udi
emo
samo kroz nos, nego svakom svojom porom.
Kad smo
edni mi pijemo vodu. Ona se stalno kre
e od
spolja prema unutra i iznutra prema spolja. Hrana je u stalnom
kru
enju, a takoe i disanje. Mi smo u stalnoj promeni sa stvarno

u.
Nismo razdvojeni nego smo pro
eti na mnogo na
ina.
17. dan
Ego mo
e da egzistira samo ukoliko se borite. Otrov za ego
je predanost: Stoga je akcenat na predanosti. Borba je hrana, a predanost je otrov. Ego mora da umre, jer samo tako vi mo
ete da se
rodite. Ne mogu dva ma
a da budu u istoj korici. Ili
ete da
ivite
unutar sebe, a ego
e morati da ode; ili
e ego da
ivi, a vi
ete
morati da odete u pakao. Milioni ljudi
ive paklenim
ivotom, a ego

24

im sedi na prestolu. U predanosti ego nestaje, a li

nost iz podzemlja
izlazi napolje u svoj prirodni polo
aj, na svoj prirodni nivo.
Va
ivot mo
e da postane instrument postojanja, flauta od
bambusa na njegovim usnama. Vi treba da budete samo prazni i da
mu dozvolite, ukoliko
eli, da peva svoju pesmu. Ako ne bude htelo
da peva, ti
ina
e biti isto tako lepa kao i pesma.
18. dan
ovek koji nikada nije saznao ni
ta o meditaciji
ivi ispraznim
ivotom, kao
ovek u pustinji. Slu
ao sam pri
u o ameri
kom turisti koji je sav znojav tr
ao prema moru. ovek je pogledav
i Amerikanca sa
aljenjem odgovorio: Ovo je Sahara, te
ko se
sti
e do mora, jer do njega ima najmanje osamsto milja. Amerikanac je na to rekao: Onda moram da se odmorim ovde na pla
i.
Vi mo
ete da verujete da je va
a pustinja pla
a. Ljudi ba
tako
ive, veruju da je njihova pustinja pla
a. Ukoliko ste u Sahari,
posle osamsto milja vi
ete sti
i do mora, a u
ivotu bez meditacije
pustinja je bez kraja,
ak i posle osamsto milja
19. dan
Bla
enstvo nikada nije na
e dostignu
e. Ono to ne mo
e ni
da bude, jer se ono pokazuje kada mi nestanemo. Ukoliko smo ovde i
tvrdimo da smo dostigli prosvetljenje, ono je la
no, pro
i
e poput
sna i vi
ete se opet na
i u svom
emeru.
Um se igra sa vama, on je veoma lukav, pravi politi
ar, diplomata. On stalno nalazi na
ine i sredstva da vas zadr
i pored sebe.
Krajnja obmana se sastoji u tome da on, igraju
i se, stvara la
ni ose
aj dobrote.
Istinsko bla
enstvo nam uvek poklanja postojanje, a to se
de
ava kada ego umre. Ego je smetnja.
U trenutku kada vi niste vi
e vi, tu je postojanje, do
ive
ete
postojanje u potpunoj ti
ini i ni
tavilu, i onda nastaje bla
enstvo. Taj
ples postojanja u va
em sasvim mirnom prostoru kada ga ne remete
ni um niti ego, niti mu smetaju ili postavljaju zapreku to je bla
enstvo.
Meditacija ima negativno delovanje, jer je njen cilj uni
tavanje ega. Onda bla
enstvo dolazi samo po sebi.

25

20. dan
U meditaciji se postaje niko. U njoj se stapate sa celinom
vi
e niste odvojeni, ne stvarate otpor, nego se rastapate u ljubavi, u
orgazmi
kom jedinstvu sa celinom. Svakako da smo mi pred celinom
ni
ta, mali smo poput kapi rose naspram okeana. U momentu kada
shvatimo da smo ni
ta u poreenju sa celinom mi je radosno
prihvatamo ne sa malodu
no

u, veradosno. Sa egom se gube sva

nezadovoljstva i svi strahovi. ak i strah od smrti nestaje u trenutku
kada odbacite ego, jer samo on umire. Va
a stvarnost je ve
na.
Kada sve brige i sva nezadovoljstva i

eznu sasvim ste prepu

teni miru.
Ne-egoizam je po
etak meditacije, a mir je ispunjenje.
Kada ste tako mirni da u vama uop
te nema pokreta, ni
ta se
ne talasa, stigli ste ku
i,
to se na Istoku zove Sat-
it-ananda: bi
e,
svesnost, bla
enstvo tri lica Boga, istinsko trojstvo.
U momentu kada ste sasvim mirni, bez pokreta, ta tri lica su
va
a vi ste Bo
anski. U stvari, uvek ste bili Bo
anski samo
to ste
to tek sada otkrili.
21. dan
Meditirajte tako da vam se desi molitva. Jedini dokaz da se
dogodila molitva je taj da
ete osetiti miris, a i drugi
e osetiti miris
va
eg iskustva. Vi
ete da zra
ite.
Vi
ete biti taj miris i sve
to budete dotakli radosno
e
zaplesati. I pra
ina se transformi
e u zlato kada je dodirne
ovek koji
zna
ta je molitva. Molitva je istinsko
udo. Ona nastaje iz meditacije
i ni iz
ega drugog. Stoga ja istrajavam na meditaciji, a ne na molitvi,
po
to znam da je molitva neizbe
na. Kada molite miris je prirodna
posledica.
Zbog toga vas ne u
im ni da molite niti da slu
ite
ove
anstvu, jer znam da vam treba samo meditacija. Jednom kada postoji
meditacija sve
e da je sledi u svoje vreme, u pravo vreme. Iz molitve nastaje slu
enje
ove
anstvu - to je njen miris.
22. dan
Molitva bez meditacije nije istinita jer ona zavisi od verovanja; treba da verujete u Boga koga ne poznajete. Kako mo
ete
istinski da molite Boga kojeg ne poznajete? Mo
ete obmanuti i sebe i

26

druge, ali molitva ne mo

e da nastane iz verovanja; to bi u osnovi
bilo nepo
teno, a ako je
ak i molitva nepo
tena,
ta je onda po
teno?
U svetu postoje milioni ljudi koji ne znaju
ta je meditacija, a
mole se. To je kao da nose plasti
no cve
e uvereni da imaju prave
ru
e. Stalno se mole, ali u celom njihovom
ivotu ne postoji miris
molitve. Baobrnuto, njihov
ivot je pun smrada od ljubomore,
mr
nje, nasilja i pohlepe. ini se kao da nema bilo kakvog mirisa.
Iskustveno znam da prava religija po
inje u meditaciji.
Meditacija je stanje mira, bez misli. Kada ste sasvim tihi, bez
ijedne misli koja bi remetila, talasala va
u ti
inu, radost takvog stanja
je tako velika i sna
na da ste prinueni da se zahvalite svemiru.
Nemogu
e je izbe
i ose
aj zahvalnosti, ne mo
ete to da ne uradite.
To vi
e nije pitanje verovanja, upoznali ste bla
enstvo, do
iveli ste
ti
inu, njenu muziku zbog koje vam je srce ispunjeno molitvom. Poklonili ste se postojanju.
23. dan
Molitva je samo ti
ina. Nikome ne govorite ni
ta, drugi je
sasvim odsutan. Va
a svest je bez ikakvih sadr
aja, nema
ak ni
malih talasa na jezeru svesnosti, sve je tiho i mirno.
Nema govora, ali srce i njegovo kucanje, sam krvotok, sama
milost koja okru
uje ovu ti
inu i sna
na potreba da se poklonimo
celom postojanju zbog svega toga
to je u
inilo za nas, jesu molitva.
Stoga vas ne u
im molitvi, u
im vas samo ti
ini, molitva je
nu
ni plod ti
ine, ona je cvetanje ti
ine. Radite na tome da stvorite
ti
inu, a kada to zavr
ite dolazi molitva.
To je kao dolazak prole
a, kada je drve
e prepuno cvetova.
Stvorite ti
inu i stvori
ete prole
e. Cve
e nije daleko, ono mora da
doe. Stvorite ti
inu i bi
ete blagoslovljeni molitvom.
24. dan
Bla
enstvo je ljubav prema svemu. ta god da radimo mi
tragamo za ljubavlju. U svakom
inu - bilo ispravnom ili neispravnom, moralnom ili nemoralnom, materijalnom ili spiritualnom - to
traganje je isto traganje, traganje za pravom ljubavlju, koja je bla
enstvo.
U trenutku kada se sasvim smirite i utihnete ona izvire iz
va
eg bi
a. U tom trenutku se stvarno rodite. Pre toga
ovek je ro
en

27

samo biolo
ki, ali ne i duhovno. Pre toga
ovek nije du
a. Samo
posle toga
ovek postaje du
a, postaje besmrtan i postaje Bog.
25. dan
Svesnom
oveku, onom ko meditira, nikada ni
ta ne mo
e da
odvrati pa
nju jer on sve posmatra. Ukoliko zazvoni telefon on
e to
da posmatra, posmatra
e dete koje pla
e, svoje kom
ije i njihov radio
koji se
uje sve ja
e i ja
e ali sa svim tim on nema ni
ta. On je
hladan i smiren i otvoren za sve. Sve
to se de
ava zvi
duk lokomotive, prolazak aviona, udaljen zov kukavice sve je sadr
ano. U
tome je trik. Kada to stalno radite polako
ete shvatiti u
emu je trik.
U momentu kada budete nau
ili u
emu je trik meditacije postajete
novo bi
e. To je ponovno roenje, istinsko roenje, jer u tom
trenutku spoznajete da niste ni telo niti um, nego
ista svesnost. Ba
u tom trenutku spoznajete da je ta
ista svesnost postojala i pre roenja i da
e postojati posle smrti. Ona je besmrtna. To je otkrivanje
besmrtnosti. Otkrivanje besmrtnosti zna
i otkrivanje ve
nosti.
26. dan
Nau
ite kako da nestanete, kako da isparite. Nau
ite kako da
ne budete. To je najve
a umetnost u
ivotu, jer je ego veoma lukav.
On
e uvek prona
i na
in kako da se prikrade zadnjim vratima. Mo
e da postane skroman, pobo
an, mo
e da postane svetac,
mo
e da igra sve vrste igara.
Budite obazrivi. to vi
e znate o igrama ega lak
e
ete ga se
osloboditi, jer on vi
e ne mo
e da se poigrava sa vama bez obzira na
strategije koje su vama poznate. Polako, polako, zatvori
e se sva
vrata. Kada jednom bude uni
tena sva strategija ega vi
ete biti slobodni od samog sebe.
To je osloboenje, zadnji cilj svih religijskih te
nji. Jedino u
tom stanju osloboenosti od samog sebe
ovek mo
e da sazna istinu.
To nisu dve razli
ite stvari, nego je to lice i nali
je istog nov
i
a.
Oslobo
enje je istina.

28

27. dan
Postavite sebi cilj da sve vi
e i vi
e nagla
avate unutra
nje,
da dajete sve vi
e i vi
e prostora i vremena unutra
njem. To je samo
pitanje podse
anja.
Va
a svesnost
e se polako okrenuti. Kada se budete susreli
sa samim sobom, sre

ete se sa ne
im sjajnim, odli
nim i najlep
im
iskustvom u
ivotu, po
to vidite
ivot u njegovoj unutra
njoj lako
ii
bogatstvu.
28. dan
ovek se rodi sa malim plamenom dobrote u sebi, samo
to
je on zatrpan mnogim slojevima mraka. Stoga, svaki put kada
ovek
u
e u svoju unutra
njost, on prvo mora da proe kroz mra
nu
umu,
a to mnoge ljude pla
i. Mnogi ljudi poku
avaju da u
u, a onda pobegnu, jer ih taj mrak stvarno pla
i. On li
i na smrt.
Hri

anski mistici su mu dali pravo ime: tamna nodu

e.
Ipak ukoliko
ovek ne proe kroz ovu tamnu no
, ne
e biti svitanja.
Tamna noje utroba iz koje se raa svitanje. U
itelj vam je neophodan i on poma
e dok ne proete kroz tamu. Kada budete ugledali
svetlo vi
e vam ne
e biti potrebna nikakva pomo
. Veoma ste zahvalni svom u
itelju, ali kada budete stigli ku
i, putovanje
e biti
zavr
eno.
29. dan
Kada god na
ete vremena zaboravite na spolja
nje, jer je ono
povr
no. Uronite duboko u unutra
njost i na
i
ete svetlost, onu svetlost koja je sam na
ivot, svetlost koja je tvar od koje smo sa
injeni
i od koje je sa
injen ceo kosmos.
U drevnim vremenima ta tvar se nazivala Bogom. U dana
njim vremenima ta reje postala malo opasna. Ljudi je vi
e ne vole,
starinska im je i podse
a ih na sve
tenike i crkve, a to se ljudima vi
e
ne dopada.
Zbog toga vam ja ne tvrdim da
ete susresti Boga. Ipak vam
mogu pomo
i. Sre

ete ga! Ta svetlost je Bog. Sve dok

ovek ne
spozna da je i sam ve
an i da ne mo
e biti uni
ten, ostaje na ivici,
kao slu
ajan.

29

30. dan
Religija je samo jednostavna umetnost rastapanja u celini.
Celina se naziva Bog. Zbog toga se ostvaren
ovek naziva svecem.
On je postao celina, vi
e nije odvojen, odbacio je ideju o odvojenosti.
Vi
e nije kao kocka leda, nego se istopio i sjedinio sa okeanom.
To je stanje bla
enstva i posle toga
ovek nikada vi
e nije
bez tog bla
enstva, ne postoji na
in da ostane bez toga. ak i ako bi
po
eleo da postane nesre
an to vi
e ne mo
e biti.
Obi
an
ovek koji
ivi u egu poku
ava da postane dobar, ali
to ne mo
e da postigne i on ostaje nesre
an. Predan
ovek ne mo
e
biti nesre
an,
ak i ukoliko to poku
ava. Bla
enstvo je posledica predanosti, a kada je
ovek nesre
an to je posledica otpora.
31. dan
Jednom kada pronaete tu svoju unutra
nju svetlost,
ivot
vam postaje
isto bla
enstvo. To ne
e biti samo va
e bla
enstvo, ono

e da uti
e na druge ljude. Oni koji su osetljivi oseti
e ne
to kada se
na
u u va
oj blizini. Sti
i
e odgovor iz njihovog srca, zazvoni
e
zvona u njihovim srcima. To je neka vrsta sinhronizacije.
Jedan jedini
ovek koji je dostigao prosvetljenje mo
e da
pokrene isti tok u hiljadama ljudi. Mene stoga ne interesuje dru
tvo
vepojedinci. Ukoliko mogu da transformi
em nekoliko hiljada ljudi
to je vedovoljno oni
e pokrenuti druge hiljade. Ovo je beskrajan
proces koji neprekidno traje.

30

TREI MESEC
SKOITE IZ TAME U SVETLOST

1. dan
ovek nije tako mali kako to spolja izgleda. On u sebi
obuhvata celo nebo, sadr
i sva mora. Izgleda kao kap rose, ali spolja
nja pojava je varljiva. Nauka se jouvek bavi njegovom spolja
njom pojavom, kapljicom rose.
Oni koji su za
li u dubinu ljudske svesti do
iveli su iznena
enje kada su uvideli da sve
to se ide dublje
ovek postaje sve
prostraniji. Kada dosegnete najdublju su
tinu, on postaje celi univerzum i to je iskustvo bo
anskog. Meditirajte i zaronite duboko. To
bo
ansko je tamo mi treba samo da ga dosegnemo.
2. dan
Sve ono
to vam donosi bla
enstvo je du
evna hrana. Mnogo

e od gladi umiru ljudske du

e nego njihova tela.
Budite budni: izaberite bla
enstvo uvek kada je to mogu
e,
izbegavajte
emer, nikada ne sara
ujte sa bedom koja je ponekad
oko vas. Ona mora biti tu kao
to je jedan dan obla
no, a drugi sun
ano.
Posmatrajte obla
ne i sun
ane dane i zapamtite da niste ni
jedno od to dvoje, da ste odvojeni od njih. Imamo tamne i svetle
momente mi se kre
emo u krugu dana i no
i, ro
enja i smrti, leta i
zime. Ipak, ukoliko smo svesni da nismo ni
ta od toga, onda nastaje
bla
enstvo. Onda je
ovek odmah pomiren sam sa sobom i sa postojanjem. To je bla
enstvo harmonija, sklad.
Kada jednom nau
ite kako da budete bla
eni, tada va
a du
a
po
inje da se razvija. U suprotnom ostaje seme, nikada ne
e postati
drvo. Ukoliko iz semena ne nikne drvo, ne cveta i donosi plodove,

ivot
e biti proma
en.
3. dan
Osoba koja je bla
ena nije u stanju da povreuje ni druge ni
sebe. Jednostavno takav
ovek nije u stanju da u
ini bilo
ta
pogre
no. Osoba koja je jadna mora da gre
i. Ona mo
da misli da

31

postupa ispravno, ali to nije tako. ak i kada ima nameru da

ini dobro, ishod ne
e biti dobar.
ovek mo
da misli da voli ljude, ali ipak on samo upravlja
njima u ime ljubavi. On misli da je sluga
ove
anstva, ali je samo
politi
ar, jer tim slu
enjem poku
ava da upravlja ljudima. Jadna
osoba u su
tini nije u stanju da
ini dobro. Stoga mislim da vrlina
mo
e da se svede na jednu stvar, bla
enstvo. Isto tako i greh se svodi
na jednu stvar, a to je jad. Jad je greh, a bla
enstvo je vrlina. Moja
jedina poruka za sanjasine je da budu vedri, bla
eni, igrajte, pevajte
tako
e sve
to budete radili biti ispravno.
4. dan
Bla
enstvo je samo za one hrabre, za one koji su smeli i
neustra
ivi, jer se ono dogaa samo kada se pomerite iz poznatog u
nepoznato. Dok budete ograni
eni onim poznatim va
ivot
e se
odvijati po
ablonu i stalno
e se ponavljati. Stalno
e se odvijati po
istoj kolote
ini, okolo u krugovima i tako
e otupeti va
u ose
ajnost i
sposobnost prihvatanja.
Takav
ivot
ini ljude grubima, slepima, gluvima, tupima, jer
u takvom
ivotu nema ni
eg da se vidi,
uje, okusi i oseti. Sve je ve
poznato i ponavlja se. Kako u takvom
ivotu mo
e biti bla
enstva?
On ima stalno jedan ukus, ukus
emera, bede, depresije,
alosti i neprestane tuge.
Druga
ije je kada je
ovek hrabar i spreman da se neprestano
kre
e od poznatog ka nepoznatom, od onoga
to mu je blisko do
onog stranog
To je rizi
no jer je blisko sigurno, garantovano. Ko za
ta
vam se mo
e dogoditi ako krenete u nepoznato, u neistra
eno. To je
kao da uzmete svoj mali
amac i odete na otvorenu pu
inu. Ko zna
da li
ete se vratiti natrag na staru obalu? Ko mo
e da vam garantuje
to? Ne postoji garancija. Sve dotle dok
ovek nije spreman da
ivi na
tako rizi
an na
in ne mo
e postati bla
en. ivite rizi
no, jer
ivot ne
zna za drugi na
in: on mora da se
ivi rizi
no.
Za sledbenika sanjase najve
a vrlina je hrabrost i tako je
bla
enstvo stalno prisutno. Ukoliko je
ovek spreman da
ivi rizi
no
procveta
e mnogi cvetovi bla
enstva.

32

5. dan
Najve
a hrabrost na svetu je ne imitirati druge ljude, nego

iveti svoj sopstveni

ivot autenti
no, koliko god je to mogu
e, bez
obzira na cenu. ak i ukoliko izgubite
ivot
ive
i na taj na
in, to
e
biti vredno toga, jer se tako raa du
a. Kad god je
ovek spreman da
umre zbog ne
eg, u samoj toj agoniji reagonija zna
i borbu u
toj borbi
ovek se ra
a. To su poroajni bolovi. Neophodna je hrabrost i neustra
ivost.
ivite svoj
ivot i nemojte dozvoliti da budete uznemireni od
moralista, puritanaca, sve
tenika i ograni
enih ljudi koji vas neprestano savetuju. ivite svoj
ivot. Bolje je
ak i da gre
ite nego da
se poistove
ujete sa ne
ijim
ivotom, jer
ovek koji je ispravan dok
se ravna po tuem
ivotu jeste neistinit, a
ovek koji gre
i zbog
sopstvene odluke pre ili kasnije
e iz te gre
ke ne
to nau
iti.
Jedina osoba koja stvarno u
i jeste ona koja je spremna da
prizna svoje gre
ke, a za takvo u
enje najbolji na
in je da se drugi ne
slu
aju, vejednostavno treba i dalje raditi po svom.
6. dan
ivot je za hrabre. Kukavica samo vegetira. On je stalno u
nedoumici, a dok se odlu
i prilika je izgubljena. Kukavica samo
misli da
ivi i da voli, a nikad ne voli. Svet je pun kukavica. Kod tih
ljudi fundamentalan je strah od nepoznatog. Oni su stalno u granicama poznatog. Ovo je rizi
no, opasno. Ipak
to vi
e reskirate, intenzivnije postojite. to vi
e prihvatate izazov nepoznatog, bi
ete potpuniji. Du
a se raa jedino u u
asnoj opasnosti, ina
e
ovek ostaje
samo telo.
Za milione ljudi du
a je samo mogu
nost, a ne stvarnost.
Jedino veoma retki, hrabri ljudi imaju du
u.
7. dan
Dve oznake, hrabrost i bla
enstvo, pripremaju tlo na koje
Bog mo
e da se spusti. Morate da budete hrabri, jer vam je Bog nepoznat, a ma
ta da ste o njemu
uli ne
e vas spre
iti da se za
udite
kada ga stvarno upoznate. To
to ste o njemu slu
ali bile su koje
tarije i gluposti!

33

Ne postoji na
in da se iskustvo opi
e. Bog je ne
to
to se ne
mo
e definisati niti opisati. ak i oni koji su imali to iskustvo ne
mogu ga re
ima preneti nekom drugom.
Engleska remistika (mystic) je veoma lepa. Njeno izvorno
zna
enje je: onaj ko je otupeo kroz iskustvo, onaj ko se susreo sa
takvom istinom za koju se samo mo
e re
i da je tajanstvena, da je
misterija, ono
to ne mo
e da se izgovori.
8. dan
Dok se penjete u visine i dolazite ka Bogu, sve ostalo ostaje
daleko ispod vas, jer dok nastojite da do
ete do Boga vi ste onaj koji
se penje. udo se sastoji u tome da dok se vi penjete, istovremeno se
Bog spu
ta ka vama.
Susret se uvek de
ava negde izmeu. To nije jednosmerno.
Ne okre
e se samo tragalac ka Bogu. U trenutku kada tragalac poe i
Bog istovremeno polazi. Zapravo, to je jedan proces sa dva polariteta. Tragalac i ono
to se tra
i su jedan te isti fenomen. Ipak, Bog
ne mo
e da se spusti u vas, dok vi ne po
nete da se penjete.
Ljudi bez prestanka
ive ovaj svetovni
ivot kao da samo to
postoji, kao da je nemogu
e bilo
ta uzvi
enije. Ipak postoji
udesna
mogu
nost. ovek dolazi sa izuzetnom mogu
no

u. Istinski vrhunac za svako ljudsko bi

e je Bog.
ovek tra
i Boga, a Bog tra
i
oveka. Kada bi to bilo jednostrano ne bi bilo tako
udesno, jedna strana bi bila ravnodu
na.
Ipak, to nije tako. Ta ljubav je topla.
9. dan
ivot je bo
anska pri
a. On nije va
a biografija, veBo
ija
biografija. U njoj smo mi samo stranice, odlomci i fusnote.
Postojanje je veliki orkestar, a mi smo male note i mali instrumenti. Mo
emo da sviramo u suglasju sa celinom i to nam donosi
sre
u. Mo
emo da sviramo protiv celine i to
e nam doneti nesre
u.
To je jednostavno tako.
Stoga treba da zapamtite, da kada god se ose
ate nesre
ni,
znali vi to ili ne,
inite ne
to protiv celine. Ispravite to.
Vi ste jedini odgovorni. Niko sem vas. Prihvatite svoju
odgovornost i uvek kada se ose
ate sre
ni nau
ite iz toga ne
to.
Verovatno ste se uskladili sa melodijom celine, stoga zapamtite kako

34

se to dogodilo i uvek iznova stvarajte takvu mogu

nost da bi se to
desilo
e

e i dublje.
Nesre
a i sre
a su veliki u
itelji. Ako smo u stanju da samo
posmatramo i u
imo od njih, onda nam nije potrebna bilo koja druga
knjiga.
10. dan
Da bi bla
enstvo moglo da se desi, morate da postanete jedinstveni, kao stena. Ljudi su kao pesak, hiljadu delova, gu
va,
mno
tvo, nisu jedno. Bla
enstvo
e se desiti samo kada postanete
jedno, a dotle
e va
a unutra
nja gu
va praviti galamu, sukobe,
borbu, napetost i strah.
Sva ova gu
va mora da nestane u jedinstvu. Kada se desi to
sjedinjavanje, bla
enstvo se javlja kao plod. Bla
enstvo je plod unutra
njeg sjedinjavanja, a stena predstavlja jedinstvenost.
11. dan
Svo postojanje je puno bo
anske energije koja vas
titi, koja
se brine za vas i uvek vam je dostupna. Ukoliko je ne nalazite, sami
ste krivi za to.
Ako su va
a vrata zatvorena, a napolju je sun
ano, vi
ete
biti u mraku. ak i ako su va
a vrata otvorena i ako napolju sija
sunce, vi mo
ete da zatvorite o
i i opet
ete biti u mraku. Tako je i sa
Bogom. Njegova ljubav je uvek tu, ali su na
a srca zatvorena.
Na
inite va
e srce dostupnim za Boga, da bi mogli da primate, da
pulsirate zajedno u skladu sa celinom. Onda je veliki blagoslov va
.
12. dan
Oni koji meditiraju su primorani da budu inteligentniji od
drugih ljudi. Ukoliko nisu, njihova meditacija je la
na, onda oni ne
znaju
ta je meditacija, onda oni rade ne
to drugo u ime meditacije.
Osoba koja meditira primorana je da bude osetljivija, inteligentnija,
kreativnija, da vi
e voli i da se vi
e posve
uje. Ove odlike se razvijaju same po sebi. Tajna se sastoji u jednoj jedinoj stvari: nau
ite
da zaustavite um.
U trenutku kada znate kako da zaustavite um bi
ete gospodar
i onda um postaje
udesan mehanizam. Koristite ga onda kada vam

35

je potreban, kada
elite da ga upotrebite, a ostavite ga po strani kada
vam ne treba.
13. dan
Budite
to vi
e svesni svega onog o
emu razmi
ljate,
ta

elite, zami
ljate, sanjate. Zapamtite da morate biti samo svesni
svega. Budite svesni dok hodate, da hodate, dok jedete, da jedete,
dok razmi
ljate posmatrajte kakve vam misli prolaze kroz um. Jednog dana kada budete nau
ili u
emu je trik bi
ete iznenaeni, jer se
on nastavlja i u snu. Posmatrajte snove, nastavite da prepoznajete
vrstu snova koja prolazi u vi znate da su to snovi. Kada budete u
stanju da posmatrate snove nasta
e veliki preobra
aj. Od tog trenutka
vi
ete biti novo bi
e. Onda ulazite u svet stvarnosti. Posmatranjem
snova, misli,
elja, polako postajemo posmatra
i i vi
e se ne poistove
ujemo sa stvarima koje posmatramo. Postajemo svedok. Taj
svedok je istinska stvarnost.
14. dan
Moja osnovna poruka je: ne
ivite u strahu, jer se pitanje
ka
njavanja ne postavlja. Budite hrabri, jer
ete samo tako
iveti
potpunim
ivotom.
Strah vas blokira. On vam ne dozvoljava da se otvorite. Pre
nego
to preduzmete ne
to najjednostavnije morate da vodite brigu o
hiljadu i jednoj stvari, da li
e biti ispravno ili ne, moralno ili
nemoralno, da li odgovara u
enju crkve, da li je u skladu sa knjigama
ili nije. Sve
to vi
e o tome razmi
ljate, haos
e u vama postajati sve
ve
i i ve
i. Ako jednom po
nete stvari da menjate u grehe vi
e ne
ete mo
i da
ivite, samo
ete
ivotariti.
Ja prilazim tome na druga
iji na
in. Postoje gre
ke, a ne
gresi. Treba zapamtiti jednu stvar: nemojte ponavljati istu gre
ku, jer
je to glupo. ovek treba da analizira svoj
ivot, a u tom analiziranju
on ponekad i zaluta. Ukoliko se jako bojite da
ete zalutati ne
ete
mo
i da analizirate. Onda se cela
ivotna pustolovina uru
ava, ubija i
uni
tava. To su napravili takozvani religiozni ljudi. Oni su religiju
na
inili tako mra
nom, ozbiljnom sa tako izdu
enim licem.
Poku
avam da vam pru
im radost, u
ivanje, ukus
ivota,
hrabrost za pustolovine, poku
avam da vas oslobodim od straha
prema kretanju, da vas usmerim ka istra
ivanjima svih mogu
nosti u

36


ivotu, da vas ohrabrim u pravcu va
eg
irenja, otvaranja i mogu
nosti da budete ranjivi. Ne treba da se bojimo jer je Bog nasudija.
Kada doe sudnji dan i kada budete videli Boga vi
ete mu re
i:
Jeste, ja pijem molim te da mi oprosti
. Poku
avam jopo ne
to.
Mislim da
e on to razumeti. Nemojte da brinete o tome.
15. dan
Novo je mogu
e samo ukoliko se odbaci staro, a staro se
te
ko odbacuje. Novo je te
ko za prihvatanje jer je novo i nije
poznato. Ono je kao stranac i duboko u na
oj unutra
njosti mi ose
amo strah i strepnju. Ipak,
ovek treba da nau
i da voli novo kako
bi imao mogu
nosti da se razvija. Razvoj se de
ava sa hrabro

u za
odbacivanjem starog i ljubavlju prema novom. To se ne de
ava samo
jednom, nego svakog trenutka, jer u svakom momentu pone
to zastareva, a ne
to novo kuca na vrata. Kada se to de
ava slu
ajte samo
ono novo, a ne staro.
Staro delovanje je ograni
enje, a novo donosi slobodu. Istina
je uvek nova. Bog je uvek nov, poput kapi rose na jutarnjem suncu.
16. dan
Ne mo
ete da dobijete gotovu istinu. Nema je ni u knjigama
ni u tradicijama. U nju morate da uronite, da je istra
ujete i svako
mora u nju da uroni. Mo
da sam je ja na
ao, ali ne mogu da vam je
dam. Ne zato
to ne
elim da vam je dam, vezato
to to ne mogu da
u
inim. Ona jednostavno ne mo
e biti data, ne postoji na
in za to. U
trenutku kada je dajete ona postaje la
. Morate sami da je naete.
Sveti ljudi (buddhe) mogu vam ukazati na put, ali vi ste ti
koji moraju da putuju svo vreme i morate da preete taj put. On je
dug i naporan, ali veoma lep. Svaki momenat na tom putu je pun
iznena
enja i svaki momenat je tako
udesan.
17. dan
Istina je pristupa
na samo za
istu svest onu koja je
ista
kao kod dece, svest koja ne zna ni
ta. Kada imate puno saznanja,
va
e ogledalo je prepuno pra
ine. Saznanje sakuplja pra
inu kao
ogledalo. Kada ne znate ni
ta vi ste za
u
eni, va
e ogledalo je
isto.
Ovo
isto ogledalo reflektuje istinu.

37

18. dan
Istina nije ne
to
to treba da se postigne, ona je veu nama.
Mi smo istina, tragalac je ono
to se tra
i, ali mi i dalje jurimo ovamo
i onamo tra
e
i istinu. Nikad je ne
emo na
i negde drugde, jer jedini
na
in da se ona prona
e jeste da se ona prestane tra
iti u spolja
njem.
Jedini na
in da se ona prona
e je da se sedne i u miru uroni u
svoju unutra
njost. Ovde nije reo delovanju, vepre o nedelovanju.
Kada ste u stanju bez delovanja, sasvim mirni, istina
e se
desiti, ona
e izvirati. Ona je uvek bila tu, ali vi niste. Susret
e se
dogoditi kada i vi budete u svojoj unutra
njosti.
19. dan
U va
oj unutra
njosti gori svetlo. Ono je uvek tamo, samo

to ga mi nikada ne vidimo. Neprekidno mu okre

emo le
a i zato
smo stalno u mraku.
Mi sami stvaramo mrak. Kada se okrenemo u unutra
njost,
sve je svetlost; kada pogledamo napolje, sve je tama. Ova tama
ozna
ava na
u usredsreenost na spolja
nje, zaboravnost na unutra
nji svet. Svetlost je na
a su
tinska priroda i priroda sveg postojanja. Postojanje je sa
injeno od svetlosti i zato sve knjige na svetu
ka
u da je Bog svetlost. Danas se podjednako i savremena nauka
sla
e da je svemir sa
injen od elektriciteta, elektrona. To su nau
ni
pojmovi, svetlost je pojam koji je poeti
niji.
Re
ite da
ete se od sada pa na dalje okrenuti ka svojoj unutra
njosti.
20. dan
Mi smo roeni u svetlosti,
ivimo u njoj, umiremo u svetlosti
i sa
injeni smo od svetlosti. Ovo je jedan od najva
nijih uvida
mistika u svim vremenima. Sa tim se sla
u i nau
nici u na
e vreme,
pogotovo
to se ti
e poslednjih dvadeset godina, morali su da se
slo
e sa tim. Jopre dvadeset godina nau
nici su se smejali misti
arima i mislili da oni govore besmislene stvari Da je
ovek sa
injen od svetlosti? Verovatno govore u metaforama, a ne doslovno.
Ipak, misti
ari su stvarno govorili doslovno.
Danas nauka ne samo da tvrdi da je
ovek sa
injen od svetlosti veka
e da je sve sa
injeno od svetlosti, od elektrona, elektric-

38

iteta. Nauka je do ovog saznanja do

la posle vrlo dugog i napornog
puta. Objektivni put je veoma dug put, a subjektivni je veoma lak,
najkra
i mogu
i, jer treba samo da pogledate u unutra
njost. Ne treba
vam ni
ta drugo, nikakvi laboratoriji, instrumenti, nikakvi sofisticirani aparati; sva umetnost koja vam je potrebna je da zatvorite o
ii
ponirete u sopstvenu unutra
njost.
To je u stvari meditacija umetnost poniranja. U trenutku
kada misli nestanu i kada um postane sasvim miran i tih, vidi se unutra
nja svetlost. To je otkri
e.
Kada jednom vidite sopstvenu svetlost ona
e da vas iznenadi, mo
i
ete je videti i u drugima. Onda celo postojanje nije ni
ta
drugo do more svetlosti. To nije materija, ve
ista energija.
21. dan
Zbog na
eg straha od mraka, vekovima se o Bogu mislilo
kao o svetlosti; on je istovremeno i svetlost i mrak. Mora biti i jedno
i drugo, u protivnom mrak ne bi ni postojao. On mora da bude najprimamljivije i najuzvi
enije bi
e i tvar i misao. Bog mora da bude
celina, a celina se sastoji od polarnih suprotnosti. Ne mo
e da bude
samo svetlost. Zbog svog straha od mraka mi o Bogu nikada ne mislimo kao o mraku. Dopiranje do Boga uz pomostraha nije ispravno.
Do njega treba da se dolazi bez straha, u dubokoj ljubavi.
Ako gledate u strahu, projektova
ete svoj strah. Vide
ete
stvari kojih nema, a ne
ete videti stvari koje su tamo. Kada se ne bojite gledate apsolutno jasno. Strah je poput dima koji se
iri oko vas,
poput oblaka. Bog se mo
e videti samo kroz jasno
u, kroz apsolutnu
i bezuslovnu jasno
u, kroz jasno
u i ni
ta vi
e. Tada je Bog oboje
koliko svetlost, toliko i mrak. Tada je on leto i zima, kao i
ivot i
smrt. Tada nestaje podvojenost i javlja se neraskidivo jedinstvo.
Osu
eni smo na podvojenost, a toga nas mo
e osloboditi
samo jedno. Kao kada Plotin ka
e: Traganje za Bogom je beg od
samo
e do samo
e.
Po
nite da gledate na mrak kao na bo
ansko. Po
nite da gledate na sve stvari kao na bo
ansko, jer znali to ili ne, shvatali to ili
ne, sve je bo
ansko. Nisu va
na na
a shvatanja samo postojanje je
bo
ansko. Ako to budemo shvatili, veseli
emo se; ako ne budemo,
nepotrebno
emo patiti.

39

22. dan
ovek izgleda vrlo ograni
en, vrlo sitan kao kapljica rose.
Me
utim, on u sebi sadr
i okean, sadr
i nebeske svodove u sebi. Ako
pogledate spolja, vrlo je mali i sitan; samo prah, ni
ta naro
ito od
praha
e postati prah. Ako pogledate iz nutrine, iz njegovog sredi
ta

ovek je celi svemir.

U ovome je razlika izme
u nauke i religije; nauka gleda

oveka spolja i ne nalazi ni

ta duhovno, ni
ta bo
ansko. Nalazi samo
fiziolo
ko, hemijsko, biolo
ko, jednu drugu vrstu
ivotinje. Zato
nau
nici i dalje izu
avaju
ivotinje da bi razumeli
oveka. ivotinje
su jednostavnije, lak
e se njima upravlja i zato nau
nici i dalje izu
avaju pacove. ta god da zaklju
e, insistiraju da je isti slu
aj sa
ljudskim rodom,
to je naravno samo malo slo
enije, ali je u osnovi
isto. Nauka je svela ljude na pacove. Po njihovom
ovek se mo
e
samo razumeti prou
avanjem pacova ili pasa.
ovek mo
e samo da se shvati razumevanjem ljudi kao
to
su Buda, Hrist ili Kri
na. Imajte na umu da je ovo jedna od najosnovnijih stvari; ne mo
ete razumeti uzvi
eno razumevanjem primitivnog, ali mo
ete shvatiti primitivno razumevanjem uzvi
enog. Uzvi
eno sadr
i primitivno, ali primitivno ne sadr
i uzvi
eno.
Jedini na
in da razumemo
oveka jeste da ga ne gledamo
spolja, ne shvata posmatranjem, vemeditacijom. ovek mora da
ponire u svoju unutra
njost, u svoju vlastitu subjektivnost. Kada se
tamo zaustavi oseti
e najve
e strahopo
tovanje -
ovek nje ni
ta
drugo nego Bog.
23. dan
Na dalje nauka tvrdi o ljudima: Vi ste samo
ivotinje. Ljudska bi
a su samo jedna
ivotinjska vrsta. Ovu ideju propagiraju ve
vi
e hiljada godina; ona je veduboko prodrla u na
u krv, kosti, u
samu na
u sr
.
Mi nismo
ivotinje, zapravo, ni
ivotinje nisu
ivotinje. Mi
smo bo
anski, a takve su i
ivotinje. Religija je uvre
ena na ovom
vi
enju
oveka kao bo
anskog bi
a i vi
enju svemira kao bo
anskog. Nauka sve svodi na najprimitivniji zajedni
ki imenilac. Ako
mu donesete lotosov cvet, re
i
e da je cvet samo blato jer raste u
blatu; proizilazi iz blata. Ako mistiku donesete blato on
e re
i: Ne

40

brinite, postoje hiljade lotosovih cvetova skrivenih u ovom blatu, jer

oni rastu iz blata.
Religija gleda sa najuzvi
enije ta
ke i tu ta
ku smatra odlu
uju
im
iniocem. Nauka posmatra sa najprimitivnije ta
ke i nju
smatra odlu
uju
im
iniocem. Od ovog momenta va
e vienje mora
da bude ovako: Vi ste bo
anski, a takav je i ceo svemir. S takvim
vi
enjem lako
ete se uzvisiti, jer ako ne postoji mogu
nost za ne
to
uzvi
enije, tada
ovek zaboravlja sve o svom vlastitom preobra
aju.
Ako postoji mogu
nost, on
e se dr
ati te mogu
nosti. Mogu
nost
postoji. Svi ljudi (buddhe) su dovoljno uverljivi, oni su dokaz za to.
24. dan
Svi su Bog. Niko ne mo
e biti ne
to drugo, jer samo Bog
postoji. Bog je isto
to i postojanje. Biti zna
i biti Bog. Meutim, mi
se toga ne se
amo; na to smo zaboravili. Zato nije pitanje kako posti
i bo
ansko, nego kako se setiti bo
anskog. Ovo je zaboravljeni
jezik.
Nastojim da vam pomognem da se setite ne
ega
to ve
postoji. Nije potrebno ni
ta postizati, samo treba sami da otkrijete
sebe, da otkrijete ko ste i tako da saznate da ste Bog.
U momentu kada saznate da ste Bog, celo postojanje postaje
bo
ansko i svi su Bog. To je beskrajna radost, celo postojanje vam
izgleda bo
ansko; okru
eni ste bogovima. Naravno da
e se u va
em
srcu roditi velika radost.
25. dan
ovek je most izme
u
ivotinjskog i bo
anskog sveta.
ovek je upravo u sredini; on je prolaz; zato
ovek nije stvarno bi
e.
Lav ima odre
eno bi
e, ru
in grm ima odreeno bi
e, stena ima
odre
eno bi
e, ali ga
ovek nema.
ovek je postojanje, a ne bi
e. On postaje bi
e samo kada
natkrili ljudsko, kada postane Buddha ili Hrist. Tada posti
e bi
e, ali
prestaje da bude
ovek, samo prelazi preko mosta. Preite preko mosta. Zapamtite: ne gradite ku
u na mostu, njega samo treba pre
i, on
je ne
to
to treba natkriliti i u tome je
ovekova lepota. Ni jedan pas
ne mo
e da postane ne
to drugo osim psa. Ni jedna stena ne mo
e
postati ne
to drugo osim stene. Oni imaju odre
eno bi
e, nemaju
mogu
nost za razvoj. Jedino se
ovek razvija, jedino on ima mogu
-

41

nost pustolovine, mogu

nost puta u nepoznato. Najve
a i najmo
nija

ovekova lepota je
to on mo
e da nadma
i sam sebe. Ovo izgleda
nemogu
e. Me
utim, ako sko
ite to postaje mogu
e. Za one koji o
tome samo razmi
ljaju to
e postajati sve manje i manje mogu
e. to
vi
e razmi
ljate, izgleda vam sve manje mogu
e. To je za hrabre
ljude koji
e sko
iti. Ka
e se: Dva puta razmisli, pre nego
to sko
i
. A ja ka
em: Prvo sko
ite, a zatim razmi
ljajte koliko
elite!
Dvaput ili triput koliko
elite. Ne brinite, razmi
ljate koliko vam
srce
eli ali prvo sko
ite!
26. dan
Meditacija vas vodi prema okeanskom od sitnog prema
beskrajnom, od ograni
ene strukture tela i uma u neograni
enu svesnost, od odreenog do beskrajnog, od vremena do ve
nosti, od roenja i smrti do ve
nog
ivota.
Jedino se tra
i da se odbaci pojam ega,
to inteligentnom

oveku nije te
ko da u
ini. to je
ovek inteligentniji, utoliko
e
lak
e odbaciti ovaj pojam jer mo
e videti da je on apsolutno
pogre
an.
Mi ne mo
emo biti odvojeni u odvojenosti ne mo
emo
postojati ni za momenat. Ako ne udahnemo, nesta
emo. Neprestano
izmenjujemo ne
to sa celinom Disanje je most izme
u nas i celine.
Ono je poput korena u celini. Ako i

upate stablo iz zemlje, ono

zapo
inje da umire, jer gubi svoj koren preko koga se hranilo. ovek
umire ako prestane da di
e.
Disanje je suptilan na
in postajanja ukorenjenim u celini.
Sama redah zna
i
ivot, jer bez daha nema
ivota. Dah je jedini
znak da je
ovek
iv. Ako
ovek di
e on je
iv, ako ne di
e zna
i da
je mrtav. Meutim, dah ne mo
emo videti, niti ga mo
emo izmeriti.
S druge strane stalno i svakog momenta uzimamo ne
to od postojanja.
Ako pogledamo
ivot vrlo lako mo
emo shvatiti da je ego
la
an pojam. U momentu kada odbacite ego, uklonjene su sve prepreke, uroni
ete u okean i sjediniti se s njim. To
e biti iskustvo pravog zanosa i prave slobode.

42

27. dan
Meditacija je umetnost pristajanja uz vlastito sredi
te. Mi

ivimo na periferiji kako sa periferije da sko

imo u sredi
te? U
tome je sva umetnost. Ovo zovem umetno

u umesto naukom, jer je

nauka previ
e matemati
ka, a umetnost je slobodoumnija, poeti
nija.
U nauci nema izuzetaka, ona sledi univerzalne zakone. U umetnosti
postoje izuzeci, zapravo svaki pojedinac dosti
e svoje sredi
te na
razli
it na
in od svih ostalih, svaki pojedinac u sebi ima ne
to jedinstveno. U tome je bo
anstvenost i velika milost svemira on stvara
samo jedinstvene osobe. Meditacija je most izme
u periferije i
sredi
ta, izme
u spolja
njeg i unutra
njeg, izmeu uma i ne-uma,
izmeu tvari i svesnosti.
28. dan
Meditacija je najve
e
udo koje postoji. Ona je najve
i poklon koji su probueni ljudi poklonili
ove
anstvu. Nauka je dala
mnogo stvari, ali ni jedna se ne mo
e uporediti sa meditacijom.
ovek ne mo
e pojmiti da
e nauka ikada mo
i da d ne
to
to se
mo
e uporediti sa meditacijom. Do sada je meditacija najve
i poklon

ove
anstvu i zauvek
e ostati najve
i poklon. Ovo se mo
e sa sigurno

u predvideti iz jednostavnog razloga

to nauka i dalje nastavlja
da prou
ava objektivni svet, dok vam meditacija daje vlast nad subjektivnim postojanjem, s va
im unutra
njim svetom, a unutra
nje je
uvek uzvi
enije od spolja
njeg. Nauka ne mo
e biti ve
a od nau
nika, jasno, predmet ne mo
e biti uzvi
eniji i vredniji od posmatra
a.
29. dan
Strah od nepoznatog nas dr
i zavisnim od svih vrsta patnji.
Patnja ne zavisi od vas, vi ste zavisni od nje. Ljudi vole patnju vi
e
od ni
tavila. Ni
tavilo ne samo da je bolje od patnje, ono je bolje od
bilo
ega drugog, bolje je od svega. Postati ni
ta, biti niko, biti
isto
ni
tavilo svakako zahteva hrabrost. Ono je polazak na najudaljeniju
obalu, a da se ne zna postoji li ona ili ne i gubitak ove obale koju vrlo
dobro poznajemo, kora
anje krupnim koracima prema ne
emu
to bi
moglo biti i ne bi moglo biti nema jemstva. Zbog toga vam je potreban u
itelj. U
itelj nije jamstvo nepoznatog, za nepoznato, nego
svedok. On mo
e da vam jam
i istinu. Sve
to deli s vama glasi:
Ovo postoji ja sam ovo upoznao i o tome svedo
im. I ako, gleda-

43

ju
i ga u o
i, mo
ete osetiti poverenje, ako mo
ete osetiti njegovu
ljubav i svoju ljubav prema njemu, tada se ne
to tajanstveno pokre
e
u vama, ne
to tajanstveno se dogaa. Ova tajanstvena veza je sledbeni
tvo, to je sanjasa. Ovo je najtajanstvenije iskustvo
ivota. S
njom se ne mo
e uporediti
ak ni iskustvo ljubavi.
30. dan
ovek mo
e
iveti na dva na
ina. Mo
e
iveti zatvorenim

ivotom za svih strana, izolovan. Postoje razlozi zbog kojih milioni

ljudi biraju ova na
in
ivota. On je
uvan, siguran i udoban, me
utim
oni propu
taju ne
to mnogo vrednije, propu
taju pustolovinu, propu
taju traganje za istinom, propu
taju bo
ansko, propu
taju ljubav i
propu
taju svetlost. Zapravo propu
taju sve, ostaje im jedino udobna
smrt. Njihov
ivot je
ivot u grobu. Naravno, u grobu nema opasnosti, ne mo
ete ponovo umreti. On je najsigurnije mesto. Ina
e, ma
koliko bili sigurni, vi ste izgubili
ivot.
Bo
anstvo je mogu
e samo kada
ovek nau
i da
ivi drugom
vrstom
ivota. Prva je hermeti
ki zatvorena, ali je ona izbor miliona,
a ujedno i razlog tome
to su oni samo hodaju
i grobovi -
ive samo
u
ivotinjskom smislu
ivota, zapravo vegetiraju. Oni nemaju du
u.
Kada
ovek po
ne da
ivi opasno, prvi put po
inje da
ivi.
iveti opasno zna
i
iveti bo
anski. Opasno su
iveli i Isus i Buddha
i Sokrat, a i Al Hilaj Mansur je
iveo opasno. Dakle, oni su bili ljudi
koji su doprli do najvi
eg vrhunca individualnosti, popeli se na Mont
Everest svesnosti.
31. dan
Bog nema oblik, nema ime, nema definicije. Bog se ne mo
e
definisati, ni opisati, ni izraziti. Zato je sve ikada izre
eno o Bogu
pogre
no. U momentu kada se izgovori postaje pogre
no. ovek
mo
e ispravno govoriti o Bogu jedino ako
uti. Izgovorite li jednu
jedinu repropusti
ete pravo zna
enje. Ni
ta se ne mo
e izre
i o
Bogu, ali on mo
e postati iskustvo. Ne postoji dokaz niti kakva
logi
ka sigurnost, ali postoji ne
to egzistencijalno.
Sanjasi na nov na
in gledaju na stvari. Taj na
in se sastoji od
posmatranja stvari tako da Bog zapo
inje svuda da izvire. Iako nema
nikakvog oblika izra
ava se u svim mogu
im oblicima.

44

U jednom smislu je jedan talas okean, a u drugom smislu su

svi talasi okean. U jednom smislu ni jedan oblik nije Bog, a u
drugom svi su oblici bo
anski.
Um ga ne mo
e saznati jer jedino mo
e ovladati oblicima. U
saznavanju onoga bez oblika mora
ete da izaete izvan uma, da odbacite svoj um makar na nekoliko trenutaka svaki dan, kako biste
mogli da se okupate Bogom. Ovo su istinski trenuci, jedini trenuci u
kojima
ivite, svi ostali trenuci samo proti
u, ne
e biti sa
uvani.
Samo oni trenuci u kojima ste
iveli s Bogom, u bo
jem prisustvu
osta
ete sa
uvani.

45

ETVRTI MESEC
MEDITACIJA JE PLAMEN
1. dan
Tecite s rekom, idite s rekom, prepustite joj se potpuno, ona
se veuliva u okean, pa
e tako i vas odneti do okeana; ne treba ni da
plivate. Okean predstavlja postojanje, a ako ga ne pronaemo ne
mo
emo biti zadovoljni zbog ograni
enja, usled granica. Sve
granice su prepreka. U momentu kada reka uti
e u more postaje
beskrajna, postaje ve
na. Cilj sanjase je da vam pomogne da dospete
do beskraja, do ve
nosti, do neograni
enog, nediferenciranog, neizrecivog.
2. dan
iveti zna
i stalno te
i, stalno se kretati. Nastavite da
dohvatate najudaljeniju zvezdu. U
ivajte u samom putovanju, ne
brinite previ
e o ciljevima, oni su samo opravdanje za to da
ovek
mo
e i
i dalje na svom putu. Zapravo ciljevi u
ivotu ne postoje.
ivot je hodo
a

e, hodo
a

e prema ni
emu, hodo
a

e niotkuda,
naprosto hodo
a

e.
Razumevanje ovoga
e vam doneti veliku slobodu, done
e
vam oslobo
enje. Nesta
e sva nezadovoljstva, brige i ljutnje, nesta
e
jer kada ne postoji cilj ne mo
ete da ne uspete. Neuspeh je na
a
zamisao jer mi verujemo u cilj.
Ja na primer, ne mogu da ne uspem, jer nemam cilj. Nikada
nisam nezadovoljan, jer nikada ni
ta ne o
ekujem. Ako se ne
to
dogodi, dobro; ako se ne dogodi, jobolje! Uvek su dobra oba
na
ina.
Osnova mog u
enja glasi: ivite u svakom trenutku u njegovoj potpunosti. Ovo nije kretanje prema nekom cilju. Ina
e, ovo je u
po
etku vrlo te
ko i zato vam dajem la
ne ciljeve i svrhe. Oni su
samo igra
ke i mo
i
ete da nastavite bez njih. Kada jednom budete
u
ivali na samom putu, vi
e ne
e biti razloga za postavljanje nekakvog cilja. Tada ne
ete tragati za zna
enjem
ivota,
ivot je sam svoje
'zna
enje u njemu je sadr
an njegov kraj.
Ovo je stanje potpune slobode.

46

3. dan
Sloboda je jedno od najzna
ajnijih svojstava. Zapravo, zbog
slobode sve
to postoji sjajno cveta. Mo
ete voleti samo ako ste slobodni, za istinom mo
ete tragati samo ako ste slobodni, mo
ete se
veseliti samo ako ste slobodni. Zato sloboda mora da postane sam
temelj sanjase.
Ne
elim da pripadate nekoj crkvi, veri, naciji ili rasi. To su
sve ru
ne stvari. ovek se mo
e osloboditi svih ovih besmislica.
Naprosto mo
e biti
ovek nema potrebe da bude hri

anin, hindus,
musliman; niti ima potrebe da bude indijac, amerikanac ili nemac.
ovek mo
e da se oslobodi svih tih ograni
enja. Postoje tamnice u
kojima je zarobljen vaduh. Pobegnite napolje!
Sve zavisi od vas. Ako u
estvujete u ovakvim podelama,
u
estvujete u vlastitom ropstvu. Nemojte vi
e u
estvovati.
Ograni
enja vam ne postavljaju drugi, nego vlastita nesvesnost. Zato
postanite svesni svog u
estvovanja u vlastitom ropstvu, sama svesnost
e biti dovoljna da vas oslobodi tog ropstva.
Sloboda je va
a priroda; ona se ne posti
e. Samo kada ropstvo nestane,
ovek postaje slobodan; kada ropstva vi
e ne bude, sloboda
e zapo
eti da izvire u unutra
njosti va
eg bi
a. Sa slobodom

ivot dobija neizrecivu lepotu. Tada sve postaje mogu

e ljubav,
istina, bo
ansko.
4. dan
Mi smo seme, ali ne bismo imali sre
e kada bismo umrli kao
seme. Moramo postati cve
e koje miri
e, samo tako
emo biti ispunjeni. Stablo je ispunjeno kada procveta u prole
e, kada se oslobodi,
preto
i svoje srce u boje, u miris i radost. Kada stablo ple
e na vetru i
na suncu ono je ispunjeno.
Nastojim da vas u
inim svesnim va
ih velikih mogu
nosti,
va
ih beskrajnih mogu
nosti, visina do kojih mo
ete dopreti i dubina
do kojih mo
ete ponirati. Va
e istine su vi
e od Himalaja, a va
e
dubine dublje od Tihog okeana. Jednom kada bude spoznali vlastite
dubine i visine,
ivot
e postati samo zahvalnost. Toliko ste dobili od
postojanja. Ono je preto
ilo svu svoju kreativnost u va
e bi
e i
u
inilo vas je tako neizmerno bogatim a
ivimo kao prosjaci.
Moj sanjas predstavlja objavu da vi
e niste prosjaci, nego
vladari.

47

5. dan
Dok do
ivljavate vi
e iskustava prikuplja se vi
e uspomena i
nastaje brdo zaista ogromno brdo. Ono se ru
i na ljude. U momentu
kada spoznate koliko je beskorisno, mo
ete ga odbaciti. Ne zavisi
ono od vas, nego vi zavisite od njega, zato ga naprosto pustite. Slede
a stvar koja dolazi posmatranjem jeste svest o tome da budu
nost
jonije do
la, za
to biste brinuli o njoj? Kada bude do
la vide
emo
kako
emo se poneti. Ne treba se o njoj brinuti. Mo
da i ne
e do
i,
ili
e do
i na na
in kakav vam je sada nezamisliv. Budu
nost se ne
mo
e predvideti. Devedeset devet posto svega
to o njoj mislite nikada se ne
e dogoditi. Zato je glupo gubiti energiju radi tog jednog
procenta.
Kada jednom ovo uvidite povu
i
ete se iz budu
nosti a
pro
lost i budu
nost su sto posto od va
eg uma, sav njegov sadr
aj.
Pedeset posto pripada pro
losti, a pedeset posto budu
nosti. U sada
njosti nema sadr
aja. Ako je neko sada i ovde, tada svesnost
postaje prazna. Mo
ete uvideti, kad god posmatrate svoj um, u njemu
se uvek kre
e ne
to pro
lo ili ne
to budu
e. to se ti
e sada
njeg
trenutka, svesnost je
ista, a meditant se laganim, laganim odbacivanjem pro
losti i budu
nosti po
inje sme
tati u sada
njosti.
iveti sada i ovde zna
i
iveti religioznim
ivotom. Ovo je

ista svesnost, a sve

to se dogaa u
istoj svesnosti jeste vrlina. Sve

to budete
inili bi
e ispravno. Kako god se budete poneli bi
e ispravno, nikada ne
e biti razloga da se kajete zbog svojih postupaka
niti
ete zbog njih ose
ati krivicu.
6. dan
Sve
to ima neko ograni
enje to
e vas zarobiti. Sva
ograni
enja se moraju natkriliti. Kada stignete do ta
ke gde za postojanje va
eg bi
a vi
e nema ograni
enja, kada ste naprosto bez ikakve
definicije, kada ste nadi
li sva ograni
enja tela i uma, ulazite u
okeanski svet. Zato ne treba da zavisite ni od
ega, ne treba ni za
ta
da se vezujete. Ostanite nevezani, tako da ne bude spre
en vatok.
Ostanite sli
ni reci koja te
e kroz mnoga podru
ja, kroz mnoge prekrasne doline, planine,
ume i stalno se kre
e. Prolazi kroz mnoge
prekrasne prizore, ali se nigde ne zaustavlja. Kre
e se sve dalje, dok
ne do
e do okeana. Budite kao reka, teku
i, nikada se nemojte

48

vezivati jer
ete ina
e postati bara. Ona nikada ne dose
e okean, to
mo
e samo reka. Zato ostanite otvoreni, bez kraja i nastavite da te
ete. Tada okean ne
e biti daleko. Koliko god bude udaljen, ne
e biti
daleko.
7. dan
Nastojim da vam pomognem da sebe prihvatite onakvim
kakvi jeste i da stalno tra
ite, da tragate za svojom izvornom du
om.
Ona je zatrpana s nekoliko glupih ideja da
ete morati da se rasteretite, da se ispraznite. Jedino kada se oslobodite svih tih besmislica
koje ste primili od drugih bi
ete sposobni za taj prvi dodir, za prvu
vezu s vlastitim bi
em.
Ovo je neizreciva sloboda. Ovo je sloboda od vremena, sloboda od uma, sloboda od smrti. Odjednom ulazite u dimenziju ve
nosti; odjednom postajete savremenik Bogu. Jedino je ovo vredno
poku
aja i vremena.
8. dan
Duboko u srcu treba razumeti da je
ivot poklon od neizmerne vrednosti, da je svaki trenutak toliko dragocen da se ne sme
uludo potro
iti. To je istinska prilika za razvoj. ovek ne bi trebao da
skuplja
arene kamen
i
ei
koljke na morskoj obali, nego da
ini
ne
to va
nije, ne
to zna
ajnije.
ovek treba da pogleda u vlastitu unutra
njost. Ne sme ostati
da razmi
lja samo o spolja
njim stvarima, jer ljudi tako uludo tro
e
svoje
ivote. Mora po
eti da traga u unutra
njosti i sve dublje da
ponire u svoju svesnost kako bi osetio svoje sredi
te. U momentu
kada bude osetio vlastito sredi
te dobi
e odgovor na sva pitanja; sve
zagonetke
e nestati, vi
e ne
e biti zbrke i sve
e biti jasno, kristalno
jasno. Mo
i
ete da vidite kroz sve. Ovo je
as kada
ovek shvati
koliko je dobio od svemira i kolika je na
a nezahvalnost svemiru.
Zahvalnost je osnovni zahtev religioznog
ivota, a molitva, ljubav i
milost ra
aju se iz zahvalnosti. Me
utim,
ovek mo
e osetiti zahvalnost samo ako ose
a vrednost, beskrajnu vrednost
ivota i neprocenljivu vrednost postojanja.

49

9. dan
Kada jednom budete probueni zapo
e
ete da
ivite na potpuno druga
iji na
in. Iako va
ivot ostaje isti, vi ne
ete biti isti, va
pristup
e biti druga
iji i sam vastil
e biti druga
iji. ive
ete svesnije. Vi
e se ne
ete spoticati u mraku. ive
ete srcem, a ne vi
e razumom. Va
ivot
e postati ljubav, predanost. Bi
e pesma, ples i
slavlje. Naravno da
ete s ovim zaraziti sve
to bude s vama dolazilo
u dodir. Ovo je zaraza. Ovo je poput vatre, poput po
ara; samo se

iri.
10. dan
Bog je neograni
en, beskrajan, ogroman. Bog je kao okean,
a mi smo kao kap rose. Treba da nau
imo kako da nestanemo u
okeanu. Za to je potrebna velika hrabrost, jer nestajanje u okeanu
podrazumeva smrt kapi. Sve dok
ovek ne umre kao kap ne mo
e da
se rodi kao okean. Kada seme umre, raa se veliko drvo. Seme
nestaje i u tom nestajanju se pomalja drvo.
11. dan
Za Boga ne postoji mrak, za svetlost ne postoji mrak. Mrak
postoji samo kada je svetlost odsutna; zato se nikada ne susre
u.
Svetlost ne zna za mrak. Kako bi svetlost mogla znati za njega? Kada
je ona prisutna, mraka nema. Mrak je samo odsustvo svetlosti. Bog
ne poznaje mrak. Mi poznajemo samo mrak tako vi
e ne vidimo
most koji nas povezuje s Bogom. Takoe moramo da dosegnemo
ta
ku na kojoj nestaje mrak i ostaje samo svetlost. Toga dana, kada
za vas nestane mrak, nasta
e velika sve
anost, to
e biti dan velikog
blagoslova. Ovo
e se ostvariti kada budete shvatili da ste svetlost.
12. dan
Postanite bla
eni, postanite prosvetljeni. Plamen vepostoji.
Ne morate
initi ni
ta, samo ga treba otkriti. On je u va
oj unutra
njosti, zato nikuda ne treba i
i dalje. Budite samo mirni, nepomi
ni,
ponirite tragaju
i u sebi.
Mora
ete pro
i kroz stra
nu gu
vu misli i
elja, ali ona nije
tako velika kao
to vam se
ini spolja. Da, mora
ete se gurati pomalo
i izvla
iti, i mora
ete pomalo da se borite za prolaz do ulaza. Ina
e
ovo je prelepa igra, ovo je zabava. Meditacija je zabava. Kada jed-

50

nom budete sposobni da proete kroz gu

vu u otvoreni prostor vlastitog unutarnjeg bi
a vide
ete plamen. On je va
e unutra
nje bi
e.
Ovaj plamen je deo velikog plamena postojanja, deo univerzalnog
plamena.
13. dan
ovek je zatvorena knjiga. Stalno
itamo nekakve vede, biblije, kurane, a nikada ne
itamo vlastito unutra
nje bi
e. Sve
to je
sadr
ano u spomenutim knjigama sadr
ano je u vama, sadr
ano u
apsolutnoj
isto
i. Vede, biblije, kurani su zatrovani. Po prirodi
stvari, u momentu kada pro
itate o istini ona postaje la
,
im ste je
izgovorili veste je u
inili la
nom. Ona ostaje istina samo kada
ivi
u va
oj nutrini u dubokoj ti
ini. Samo unutar vlastitog bi
a prona
i

ete miran, mali glas bo

ji. Potrebno je ispuniti samo jedan uslov:
postanite mirni, tihi, be
umni, kako biste ga mogli
uti i kako biste
ga mogli razumeti.
14. dan
U va
oj istinskoj stvarnosti vi ste Bog. Mo
da ste zaspali i
samo sanjate da ste prosjak, da ste mu
karac ili
ena, da ste beli ili
crni, da ste ovo ili ono, da ste siroma
ni ili bogati, ali sve su to samo
snovi. Kada um prestaje da sanja ostaje samo jedno, a to je: Ja sam
Bog.
Umreti a da to ne saznate, zna
ilo bi da ste stalno
iveli jalovo. ovek je ispunjen samo ako sazna Ja sam Bog, a to nije pitanje verovanja. Vekovima vesve
tenici govore da je kraljevstvo
bo
je u vama, ali njihove re
i ne poma
u to morate iskusiti sami.
Verovanje je lako. Mo
ete po
eti da verujete da ste Bog, ali
e to
samo biti megalomanija, samo ludilo. To je pitanje iskustva.
Kada verujete da ste Bog i ka
ete Ja sam Bog, to ja
postaje vrlo va
no, a Bog je samo san. Kada iskusite Ja sam Bog,
ovo ja je samo re
, samo izgovorena re
, a jedino je Bog stvaran.
U tome je razlika izme
u ludaka i mistika. I ludak mo
e da izjavi Ja
sam Bog, ali on samo izjavljuje Ja sam. Ovde se u izjavljivanju,
Ja sam Bog radi o pravom egu. On sebe veli
a. Mistik isto tako
ka
e Ja sam Bog, ali on time izjavljuje Ja ne postojim zato
to
sam(o) Bog (postoji).

51

Ne govorim vam sve ovo da biste meni poverovali. Ovo

treba iskusiti. Ne dozvolite da vam
ivot proe, a da ovo niste
iskusili. Ovo je prilika da iskusite sopstvenu realnost.
15. dan
Dok
ovek ne shvati sopstvenu bo
anstvenost nije postigao
ni
ta,
ivot mu je proma
en. ovek ovo mo
e da shvati, to je pravo
svakog
oveka po ro
enju; ali
e morati to da zahteva i da radi na
tome, da bude vrlo kreativan i koristi svaku priliku za svoj razvoj. Da
se razvija izvan ljudskog, natkrili ljudsko i postane bo
anstven jer
je to na
a realnost.
16. dan
ovek nije mali kao
to se
ini, nego je ogroman, strahovito
prostran. On je okeanski. ak i okean ima ograni
enja, a
ovek ih
nema. ak ni okean nije toliko prostran. ovekova prostranost je
jedini dokaz da postoji Bog. Bog je drugo ime za
ovekovu prostranost. Mi nismo ograni
eni ni svojim telom, niti svojim umom,
nego smo izvan njih.
Ceo proces sanjasa je poput lju

enja luka. Postoje mnoge

ljuske izjedna
avanja, a mi moramo vrlo polako da odbacujemo sve
ove ljuske, jednu po jednu. Na kraju ne ostaje ni
ta a to ni
ta ste vi.
Jedino ni
ta mo
e da bude prostrano. Ne
to, bilo
ta, mora
biti ograni
eno. Jedino ni
ta je neograni
eno, zato je Bog krajnje
ni
tavilo. Bog nije bi
e, nego krajnje ne-bi
e. On nije neko, nego
apsolutno niko. On je samo prisustvo, beskrajno i neograni
eno, a to
smo mi sami. Mi nismo druga
iji od Boga; i mi smo deo tog beskraja.
17. dan
Sve vredno u sebi, u samoj svojoj sr
i, nosi sklad. Bez sklada
ne postoji Bog. Sklad u postojanju dokazuje da to postojanje ne
to
nevidljivo povezuje. Bez sklada ne postoji ljubav. Me
utim, taj
nevidljivi konac niko ne mo
e videti. Svi ovo mogu osetiti. Ljubav

ini
oveka svesnim
injenice da nije sve vidljivo. Postajete svesni
da mo
da postoji ne
to vi
e od onoga
to vidite. Realnost se ne
zavr
ava vienjem. Postoji i drugi nivo ose
anja, mnogo dublji i
mnogo bitniji. Bez sklada nema radosti. Kada ste u skladu iz vas

52

spontano, prirodno zra

i veselje. To postaje va
a vibracija. Skladna
osoba mora biti vesela i mora biti lepa. Ovo je neizbe
no, jer ne
postoji ni
ta lep
e od vedrine, niti gracioznije od harmonije.
18. dan
Ljubav nije ni
ta drugo nego nestajanje kapljice rose u
okeanu. Uz to se ovom potpunom predavanju postojanju gubi
ovekov ego. To je susret sa celinom, odbacivanje vlastitih ograni
enja i
identiteta. To je napu
tanje samog sebe. U momentu kada napustite
samog sebe, odjednom postajete okeanski, prostrani.
Mi zavisimo od svog identiteta,
titimo ga, borimo se za
njega, spremni smo
ak i da umremo za njega. Ovo je naprosto nerazumno jer je ego najbla
a stvar u postojanju. On je samo vruvazduh, on istinski ne postoji. On je kao mrak.
Mrak mo
ete videti, vidite ga svaki dan, ali on kao takav ne
postoji. Mrak je samo odsustvo svetlosti samo po sebi ni
ta, jedino
odsustvo svetlosti. Upalite svetlo i mraka ne
e biti, ne
ete ga ni
videti kako izlazi. Ugasite svetlo i mrak
e se odjednom pojaviti. On
ne ulazi, mo
ete dr
ati zatvorenim prozore i vrata. Dolazi niotkuda
jer ne postoji, on je samo odsustvo. On ne dolazi, niti odlazi. Svetlost
dolazi i odlazi jer svetlost jeste.
Ista ova istina vredi i za ego. Ego je odsustvo ljubavi. U
momentu kada unesete ljubav, ego nestaje. Ni
ta drugo ne morate
raditi s egom; samo po
nite da volite, bezuslovno da volite.
19. dan
Ljubav nije namenjena nikome posebno; samo volite - to
mora biti va
a osobina. Ona nu
no ne mora biti veza. Ljubav mora
biti poput mirisa. Cvetu nije va
no dolazi li iko da bi ga osetio. ak u
bespu
ima Himalaja, gde nema nikoga, cvetaju hiljade cvetova i
ire
se mirisi. Na Himalajima postoji cela dolina prepuna
udesnog
cve
a. Ljudi su je posmatrali samo sa vrhova, niko nije mogao si
i
jer je to bilo previ
e opasno. Ljudi znaju za to cve
e, ali mu niko jo
nije osetio miris, a ono je vrlo psihodeli
nih boja. Cvetovi su vrlo
daleko, ali se zbog toga nimalo ne brinu, savr
eno su sre
ni.
Ljubav mora biti va
e svojstvo. Ako volite, jednog dana
ete
naprosto postati ljubav;
ak ne voljenje nego ljubav. To
e postati

53

dan velikog otkri

a. Istog
asa
e kapljica rose nestati u okeanu i
postati okean.
20. dan
Ovo je
itava tajna na putu ljubavi: nemotivisana ljubav
preobra
ava celo va
e bi
e u energiju ljubavi, postati energija ljubavi
zna
i postati bo
anski. Ni
ta drugo nije potrebno. To je vi
e nego
to

ovek mo
e da tra
i, vi
e nego
to mo
e da sanja. Donosi apsolutno
zadovoljstvo, daje cvetanje. Vi cvetate; u va
oj unutra
njosti se otvaraju cvetovi svesnosti.
21. dan
Meditacija vas samo dovodi do vrata. Ina
e, to je najlep
e
putovanje od razuma do srca, od logike do ljubavi, od saznanja do
ose
anja. Zato je pesnik bli
e od nau
nika, igrabli
e od politi
ara,
ljubavnik bli
e od poslovnog
oveka. Me
utim, pesnik
e postati
svestan ovog koraka jedino u meditaciji; ina
e bi
ovek stao na vratima hrama okrenut leima.
Na ovaj na
in stoji pesnik: stoji na vratima hrama, ali gleda
napolje. Mistik stoji na istim vratima, ali gleda unutra. Njih dvojica
stoje na istoj ta
ki; razlika je samo u meditaciji. Meditacija vam okre
e pogled za sto osamdeset stepeni; ne gledate napolje, nego unutra.
Smerovi pesnika i mistika su razli
iti. Oni su sme
teni na istom mestu; pesnik i mistik stoje na istim vrataima. Samo pesnik
gleda napolje, a mistik gleda unutra to
ini razliku, stvara najve
u
razliku.
U momentu kada mistik pogleda unutra on
e jurnuti unutra,
ni
ta ga u tome ne mo
e spre
iti. Poriv za prodiranjem (unutra) je
neodoljiv.
Meditacija vam omogu
ava poslednji korak. Zato skupite
svu snagu, neka celo va
e bi
e bude samo jedno, stalno pamtite ovu
jednu re- meditacija ulo
ite u nju svu svoju energiju kako bi mogla postati va
a realnost.
22. dan
Kod ulaska u meditaciju jedno od najosnovnijih svojstava je
strpljivost. ovek ne mo
e da se
uri. to se vi
e bude
urio, to
e

54

ovo du
e trajati. Ako je sposoban zauvek da
eka s ljubavlju i
verom ovo se mo
e dogoditi u jednom jedinom trenutku. Mo
e se
dogoditi odmah i neposredno; sve zavisi od toga koliko je
ovek
strpljiv.
Dobro zapamtite, dok meditirate nikada nemojte razmi
ljati
o ishodu. On
e vedo
i. Verujte! U
ivajte u meditaciji samoj po
sebi, nemojte biti pohlepni u njoj, ne predo
avajte nikakve ambicije.
Kada budete mogli obavljati meditaciju a da ona ne bude sredstvo
nego samo meditacija, tada
e ona mo
i da promeni celo va
e bi
e.
Preobra
aj je lak. ovek mora da nau
i umetnost strpljivosti

to je ljudski rod potpuno zaboravio. Svi se tako

ure, svi bi odmah
sve hteli. Niko nije spreman da
eka. Zato u svetu religije postoji
toliko opsenara. Kada tra
ite instant kafu, tada
e se na
i trgovac koji

e vam je prodati i iskoristiti vas.

Ja nastupam strpljivo, beskrajno strpljivo tako je
udesno
kada se preobra
aj dogodi poput instant kafe. Meutim, uslov mora
biti zadovoljen. Ovo je paradoksalno, kao i sve ostalo povezano je sa
istinom; mora biti paradoksalno jer se istina nu
no izuzima iz svoje
suprotnosti.
23. dan
ovek u meditaciji mora biti razigran, mora nau
iti da u
iva
u njoj kao u zabavi. Ne sme biti ozbiljan ako ste ozbiljni ne
ete
uspeti. ovek u nju mora ulaziti s veseljem. Uz to mora zadr
ati
svest o tome da tone u sve dublje opu
tanje. Ovo nije koncentracija,
upravo obrnuto: ovo je relaksacija. Kada se budete potpuno opustili,
prvi put
ete osetiti vlastitu realnost, suo
i
ete se sa vlastitim bi
em.
Kada se ne
im bavite, tako ste zabavljeni time da ne mo
ete sami
sebe videti. Va
a aktivnost stvara oko vas toliko dima i di
e toliko
pra
ine da je treba potpuno prekinuti, najmanje nekoliko sati dnevno.
Ovo va
i samo za po
etak. Kada jednom budete nau
ili
umetnost opu
tanja, tada
ete mo
i ne
im da se bavite i uz to da
budete opu
teni, jer
ete znati da je opu
tenost ne
to toliko unutra
nje da joj ni
ta spolja
nje ne mo
e zasmetati; aktivnost
e se
nastaviti na periferiji, a va
e sredi
te
e biti opu
teno. Zbog toga je
samo po
etnicima potrebno prekidanje aktivnosti za nekoliko sati
dnevno. Kada
ovek jednom nau
i ovu umetnost, bez sumnje
e

55

mo
i 24 sati dnevno da bude meditativan, a uz to da obavlja sve
obi
ne
ivotne aktivnosti.
24. dan
Meditacija vam pru
a dve stvari: prvo vas u
ini svesnima
lepote koja oko vas postoji i osetljivim na ovu lepotu, a zatim vas
u
ini lepim i na odre
en na
in laganim. O
i vam se ispune lepotom
jer je celo postojanje lepo; samo treba da pijemo s tog izvora, treba
samo da dopustimo da lepota u
e u nas.
Obi
no
ovek nije svestan lepote koja okru
uje postojanje.
Svesniji je onoga ru
nog, zato
to um stalno tra
i negativno. On broji
trnje, a propu
ta ru
e. Broji rane, a propu
ta blagoslove. To je put
uma.
U momentu kada se budete okrenuli meditaciji, kada se
budete samo malo sti
ali i budete smireniji, opu
teniji i mirniji u
svom bi
u, odjednom
ete postati svesni lepote stabala, oblika, lepote
ljudi i svega
to postoji.
Sve je lepo jer je puno bo
anskog;
ak su i stene preplavljene bo
anskim. Nema ni
ega
to ne bi bilo bo
ansko. Kada
jednom zapo
nete da saznajete sve ove divne dimenzije, krajnji ishod

e biti da
ete, okrepljeni ovim divnim iskustvom muzikom, poezijom, plesom i sve
ano

u, ljubavlju vi postati lepi. Prirodni je

ishod da se gracioznost raa u va
em bi
u. Ono zapo
inje da zra
i.
Ovo svi mogu videti, sem onih koji su odredili da ne
e, ali to je
druga stvar. Ako
ovek
eli da vidi, to
e biti vidljivo. Samo ljudi
kojima je odre
eno da ostanu zatvorenih o
iju, naravno, ovo ne
mogu videti.
25. dan
Ru
e su prelepe, lotosovi cvetovi su prelepi, ali nisu ni jedni
ni drugi cvetovi lepote. Oni su naravno lepi, ali nisu cvetovi lepote.
Cvetovi lepote cvetaju samo u va
oj najskrivenijoj sr
i. Oni rastu u
va
oj unutra
njosti, kada preobrazite svoje mogu
nosti u realnost.
Kada jednom zaista postanete bi
e, tada
ivotu nema vi
e
ta da se
doda, kada ste u potpunosti iskusili
ivot, tada ne
to u vama
procveta. Ovo cvetanje vam prvi put donosi poklon postojanja.
Postoje mnogi pokloni postojanja roenje je poklon,
ivot
je poklon, ljubav je poklon ali najvredniji poklon dobijate kada

56

va
a svesnost postaje lotosov cvet. Kada jedinstveni cvet lepote
procveta u vama. U Japanu se to naziva satori, a u Indiji mi to
zovemo samadhi. Mo
e da se prevede kao pravi zanos.
26. dan
Lotosov cvet simbolizuje potpuno cvetanje svesnosti. Sada
ste zatvoreni kao pupoljak, zato se ne
iri vamiris. Sanjas je proces
otvaranja latica lotosovog cveta. On je kao izlazak sunca. Biti s
u
iteljem zna
i ulaziti u svet obasjan suncem. Kako sunce izlazi,
tako lotosov cvet lagano otvara svoje latice. Prirodno, one se ne
smeju prisiljavati i oslobodi
e se prelep miris. To je miris bla
enstva,
miris slavlja. ovek dolazi do ispunjenja, postaje potpuno zadovoljan, jer je predao celu svoju sudbinu, prelio je u egzistenciju. Sve u

emu je
ovek mogao u
estvovati i
to je mogao stvoriti on je u
inio.
To je osnovni postupak kreativnosti i iza njega se
ovek, naravno,
ose
a potpuno zadovoljen i ispunjen.
27. dan
Volite sami sebe, jer
ete jedino kroz tu ljubav postati
skladni i jedinstveni. Nemojte sebe osu
ivati. Dobili ste prelepo telo,
i prelep mehanizam koji se naziva umom. Ako ga budete ispravno
koristili, bi
e neverovatno va
an. Postane li vam gospodar, bi
e
opasan. Ostanete li gospodar ne
e biti problema, jer
e vam beskrajno slu
iti. Dobili ste du
u deo egzistencije. ovek ne mo
e tra
iti
vi
e.
28. dan
Svetlost je mogu
a, ali samo u ljubavi. Bez ljubavi je mogu
jedino mrak. U unutra
njem svetu ljubavi i svetlosti one su sinonimi,
ne radi se o razli
itim stvarima. Zato
ovek koji
eli da bude pun
svetlosti, koji
eli da bude prosvetljen, mora bezuslovno da voli.
Ljubav ne sme da zahteva. Zahtevi bi poru
neli i razorili.
Ako postavljate zahteve u ljubavi, presta
e da bude ljubav i posta
e
pohota. Uz to postaje politi
ka igra i
elja za mo
i.
Dopustite svojoj ljubavi da ostane
ista i dozvolite joj da
ostane slobodna, ne postavljajte joj ograni
enja. Neka ne bude namenjena nikome posebno i tako
e polako nestati pitanje koga
ete i

57


ta
ete voleti, preosta
e jedino pitanje kako
ete voleti. Predmet
ljubavi nije bitan.
Kao
to je telu potreban dah, on je njegov
ivot, du
i je potrebna ljubav, ona je du
evna hrana. to budete vi
e voleli, vi
e
ete
imati du
e. Kada ljubav postane beskrajna i du
a
e postati beskrajna
Kada va
a ljubav ne bude znala za granice, one ne
e postojati ni za
va
e bi
e. O tome se zaista radi u objavi Boga, to je objava ljubavi i
ni
ta vi
e.
29. dan
Ljubav je najsigurniji na
in za istinsku pobedu, ali on je vrlo

udan i paradoksalan jer ljubav po

inje u predanosti, a zavr
ava u
pobedi. U ovome je paradoks: ljubav ne
eli da pobeuje, ali predaja
donosi pobedu.
Ljudi koji poku
avaju da pobe
uju osu
eni su na neuspeh. U
o
ima sveta oni mo
da izgledaju kao pobednici, ali njihova pobeda
nije prava jer
e je odneti smrt. O sebi mislite kao o pobedniku samo
kada vam pripadne ne
to od besmrtnog. U ljubavi po prvi put
spoznajete delibesmrtnosti, ona otvara prvi prozor izvan smrti.
ovek koji upozna ljubav prisiljen je pre ili kasnije da upozna egzistenciju, samo mora stalno produbljivati svoju ljubav. Volite i ljubav
samu, tada
e pobeda biti va
a.
30. dan
Budite iznutra dobri, a spolja volite. Mo
ete biti dobri i jadni
tada
e dobrota odumirati. Mora da se deli kako bi ostala
iva i
nastavila da te
e, kako bi bila sve
a i mlada.
Stara tradicija takozvanih religioznih ljudi je vrlo siroma
na;
u njoj nije bilo mesta za ljubav. Naravno da i oni tragaju za
bla
enstvom i tu i tamo nalaze pomalo bla
enstva i dobrog, ali su bili
vrlo pohlepni i jadni. U toj pohlepi i tom jadu sve
to su prona
li bilo
je ubijano, razarano, otrovano; ostali su tu
ni. Svi sveci izgledaju
tu
ni, imaju izdu
ena lica, bez sme
ka, bez imalo ljubavi, bez imalo
deljenja.
Jedna od osnovnih stvari je da bla
enstvo (dobrota) raste dok
ga delite s drugima, ina
e umire. Ako slu
ajno i prona
ete njegov
izvor, ubrzo
ete ga iscrpiti. Ako
elite postati neiscrpni, tada delite,
delite koliko god mo
ete. Nikada ne razmi
ljajte o tome da li to drugi

58

ljudi zaslu
uju. Tada bi to bili interesi pohlepnog
oveka, jadnog

oveka, bila bi to trgovina.

ovek koji
eli da deli neka ne razmi
lja da li to drugi zaslu
uju ili ne. Koga je za to briga? Ako oni prihvataju da dele s vama,
tada je to dovoljno. Budite im zahvalni za to.
Delenje bla
enstva (dobrote) je ljubav, a kroz tu ljubav se
razvija bla
enstvo (dobrota). to vi
e volite, postajete sve bolji;
to
postajete bolji, to vi
e volite. Ljubav i dobrota hrane jedna drugu.
Izmeu njih vi postajete celovito bi
e.
31. dan
Um je zid, a meditacija je most. Zid razdvaja, a most spaja.
Jednom kada se budete sjedinili sa celinom, posta
ete jedno od stabala, jedna od planina, reka i zvezda, sunce i mesec. Tada je beskraj
celine vai sve njene radosti postaju va
e. ivot prvi put zadobija
slobodu jer nestaju sva ograni
enja a to je iskonska
elja ljudskog
srca.
Stalno tragamo za sjedinjenjem; svesno ili nesvesno
elimo
da se stopimo sa celinom jer jedino u tome
ivot dose
e svoj najvi
i
vrhunac, zanos dosti
e svoj Mont Everest.

59

PETI MESEC
IGRAJTE SE SA IVOTOM
1. dan
Dok egzistencija ne ple
e u vama, ne postoji nikakav ples.
Dok se postojanje ne veseli u vama, nema nikakvog veselja Pomerite
se tako da ne stojite izmeu sebe i egzistencije. Otklonite ego, samu
ideju o ja, potpuno se ispraznite i zapo
nite prihvatati. U momentu
kada va
a praznina bude potpuna, celina
e po
eti da vas obasipa
milionima radosti i milionima cvetova.
2. dan
Sanjasa je ta
no definisana predanosti Bogu. ovek po
inje
da
ivi ne kao ego, nego za celinu, po
inje da
ivi kao sredstvo Boga.
ovek postaje kao
uplja trska, tako da ga Bog mo
e pretvoriti u
flautu. ovek se isprazni od sebe.
To je sve
to treba u
initi. ovek treba da se isprazni od
sebe. Kada bude prazan, dogodi
e se ne
to tajanstveno, ne
to neobja
njivo. Ne
to natprirodno
e zapo
eti da se spu
ta u vas, neka nepoznata sila
e po
eti da peva kroz vas i da ple
e kroz vas.
Ova nepoznata sila je Bog. Bog nije osoba, nego samo ime
za sve
to je tajanstveno, za sve natprirodno, za sve iznad shvatanja i
za sve
to intelekt ne mo
e da razume. Biti posve
en
udesnom i tajanstvenom jeste jedini na
in da se lepo i smireno
ivi. Ina
e ljudi
samo
ivotare. Njihov
ivot ne mo
e da postane ples.
3. dan
Sve
to je veliko uvek je poklon egzistencije. To nikada nije
na
e postignu
e, zapravo dogaa se samo kada smo potpuno odsutni.
Ljubav se doga
a kada ste odsutni, istina se doga
a kada ste odsutni,
dobrota se dogaa kada ste odsutni. Kada ste prepuni sebe ni
ta se ne
doga
a. Tada pokloni dolaze, a vi niste spremni ni da ih primite. Ego
uop
te ne
eli da prima. Mo
emo primati poklone egzistencije samo
kada smo potpuno prazni;
to smo prazniji to je bolje.
Egzistencija nije siroma
na, ona daje i daje mnogo, ali mi
nismo spremni da primimo. U sebi nemamo prostora za primanje

60

njenih poklona. Zato zapo

nite da se praznite i tako
ete se pomeriti
u pravom smeru.
4. dan
Bog u meditaciji je jedini pravi Bog. Svi drugi bogovi su
izmi
ljeni izmislili su ih spretni sve
tenici, pohlepni umovi ili
strah. Jedini pravi Bog koji nije izmi
ljen do
ivljava se u meditaciji,
jer ona od vas zahteva da odbacite sve misli, uklju
uju
i i misao o
Bogu.
Kada sve misli i
elje budu odba
ene, kada sva va
a
saznanja zajedno s umom od samog po
etka budu otklonjena na
stranu, ne
e vi
e biti nikoga ko bi izmi
ljao. Sada
ete saznati ono

to jeste.
5. dan
ovek na sve na
ine poku
ava da postigne dobro; skupljaju
i novac, postaju
i mo
an, postaju
i vredan po
tovanja i pun
znanja. Meutim svi ti na
ini su osueni na propast, ne mogu vam
doneti dobro. Dobro dolazi samo na jedan na
in, a to je va
im postajanjem svesnijim. to ste svesniji, to postajete bolji, a
to ste manje
svesni to ste jadniji.
Kada svesnost postane ve
a a nesvesnost se smanjuje postajete dobri, sve bolji i dobri. Po
injete da se otvarate kao cvet. Mi smo
kao zatvoreni pupoljci. Kada bla
enstvo doe postajemo cvet. Mi na
istoku ka
emo da
ovek postaje lotosov cvet, lotosov cvet od hiljadu
latica. U svakom
oveku je seme, pupoljak, ali je potreban veliki
napor da se postane svesnim.
Nesvesnost je bila naobi
aj kroz toliko
ivota i tako nam gotovo
postala priroda. Zato od sada poku
ajte da budete
to svesniji u
svemu
to radite, mislite ili ose
ate. Ovo su tri dimenzije u kojima
morate postati pa
ljivi, budniji i vi
e morati biti svedok. Svedo
enje
je va
a prava priroda, a ono se pojavljuje izmeu te tri stvari. Kada
jednom nau
ite tajnu umetnost svedo
enja, upozna
ete alhemiju
preobra
aja tamnog kopna u svetlost u va
em bi
u.
6. dan
Kada
inite ne
to kreativno vrlo ste zadovoljni. Kada
zavr
ite sliku obasu
e vas ti
ina. Oseti
ete zadovoljstvo, va
no,

61

zna
ajno; u
inili ste ne
to, u
estvovali ste u bo
jem poslu. On je
stvoritelj, a vi ste stvaralac na sopstveni na
in. Taj na
in je skroman,
ali ste uvek u
estvovali, hodali ste s Bogom mo
da samo nekoliko
koraka, ali hodali ste s njim.
Vrhunski postupak kreativnosti jeste cvetanje va
e svesnosti,
posle toga nikada ni za trenutak ne
ete ostaviti Boga. Tada
e celo
hodo
a

e biti biti s njin i unutar njega. Prirodno da

e tako nastati
neopisivo zadovoljstvo. Ne postoji ve
e i lep
e zadovoljstvo od
ovog, to je sam vrhunac.
7. dan
Ljudi stalno rade hiljadu drugih stvari umesto da se vrate
ku
i. Ako su jadni oni
e i dalje za to okrivljivati druge. ena,
dru
tvo ili dr
ava stvaraju probleme, mu
karac misli da je zbog toga
jadan. Postoji hiljadu i jedan izgovor. Uvek mogu da se prona
u,
uvek su dostupni. Ako ih ne prona
ete, mo
ete ih izmisliti. Ali ni
jedan izgovor ne
e pomo
i, izgovor
e samo jopove
ati jad. Ne
postoji izgovor za jad osim istine, a istina je to da ste vrlo daleko od
svog bi
a. Zato kad god osetite da ste jadni, uite u meditaciju, sti
ajte se, promotrite svoj rad, postanite svedok toga, ne identifikujte se s
tim. Na va
e iznena
enje jad
e se smanjivati
to ga du
e budete gledali. Kada budete savr
eno budni i pa
ljivi, on
e naprosto nestati
kao da ga nikada nije ni bilo. Ne
e ostati ni traga. Odjednom shvatate
da ista energija koja je postala vajad sada postaje dobro koje vas
obasipa. Do
li ste ku
i.
8. dan
ivot je ne
to silno lepo, ali mi toga nismo svesni, slepi smo.
On je sve
anost, ali nismo osetljivi da bi ga primili.
ivot je savr
en, ali smo mi gotovo neosetljivi. Zato je
itav
problem u tome kako biti osetljiviji, kako postati
ivlji, kako postati
otvoreniji i ranjiviji, tako da
ovek mo
e osetiti
ivot koji ga okru
uje. U momentu kada idemo u korak sa
ivotom,
ivot je Bog i
nema nikakvog drugog Boga.
ivot ne poznaje smrt niti roenje, on je ve
an, a mi smo deo
te ve
nosti. Meutim, mi smo tako zarali, ogledala na
ih bi
a su
toliko mutna da vi
e ni
ta ne odra
avaju. Naum je poput sloja
pra
ine na na
oj svesnosti; zato se ni
ta ne odra
ava i mi ne sagleda-

62

vamo realnost. Vidimo samo pra

inu svojih misli,
elja, uspomena,
snova; a oni nisu realnost. Dok sva ova pra
ina ne bude o
i

ena ne
emo biti sposobni da reflektujemo realnost.
Kada se
ovek sti
ava, smiruje, postaje budniji i osetljiviji

ivot postaje veli

anstven, lep
i, bolji. Ovo je veliki poklon. Me
utim, mi gubimo vreme i prilike; ne prihvatamo ovo
to nam se daje.
Mi ovo ne zaslu
ujemo.
9. dan
Mi smo stranci na ovoj zemlji. Napravi dom je na drugoj
obali. Ovde smo samo da bi se pripremili za razvoj, da bismo
sakupili iskustva i sazreli, kako bismo mogli da budemo prihva
eni
na drugoj obali. U ovaj
ivot dolazimo kao deca u
kolu. On je mesto
za u
enje, a ne nadom. Nau
ite koliko god mo
ete, iskustva neka
budu
to dublja. Pustite da vam
ivot bude vi
edimenzionalan, ali
zapamtite jednu stvar; ovo nije vadom, zato nemojte da se vezujete,
nemojte biti sebi
ni, nemojte zavisiti ni od od
ega jer ako budete
ovo
inili ko
e do
i na drugu obalu?
Kada do
e ve
e dete se vra
a ku
i. Celog dana je u
koli, a
nave
e se vra
a. kola je potrebna, bez nje ne mo
e da se razvije. Sa
svim zadovoljstvima i bolima, glupostima i mudrostima, svim radostima i
alostima polako u
imo ravnote
u i usredsre
enost. Prolazom kroz mnoge agonije i ekstaze ne
to u nama sazreva i sjedinjuje
se. Kada budemo spremni, po nas
e do
i
amac s druge obale i odve

e nas ku
i. Meutim, jedino kada smo spremni. Ina
e se stalno
ponovo vra
amo, sve dok ne nau
imo lekciju.
10. dan
uo sam pri
u o velikom peva
u. On je pevao pesmu, a ljudi
su ga slu
ali jer su bili zaljubljeni u muziku. Kada je zavr
io jednu
pesmu, publika je zahtevala; Jojednom! Opet! Ponovo je otpevao
istu pesmu, sre
an
to su ga primili tako dobro. Kada je zavr
io, publika je povikala joglasnije; Opet! Jojednom! Jojednom je otpevao istu pesmu. Kada je zavr
io tre
i put, publika je zahtevala jo
glasnije Jo
! Tada je rekao: Ali ja vam mogu pevati i druge
pesme. Iz publike se oglasio
ovek: Dotle dok ovu ne otpevadobro, mi
emo zahtevati jo
, jo
, jo
.

63

To se de
ava u
ivotu. Dolazite ponovo i ponovo. Odlazite
kada umrete, ali ponovo dolazite sve dok ne nau
ite lekciju. A lekcija se mo
e nau
iti.
11. dan
Na svetu postoje samo dve vrste ljudi: ljudi koji se
ale i
ljudi koji su zahvalni. Oni koji se tu
e ostaju jadni, srce im se nikada
ne otvara i nikada ne postaje cvet. Njihov pristup je negativan, stalno
gledaju mra
nu stranu stvari, a nikada svetlu. Broje trnje, a nikada ne
cene ru
e. Kada po
nete da cenite lepotu cve
a i ti
inu mraka, radost
reke koja juri prema okeanu, ne
to
e se otvoriti u va
oj unutra
njosti, po
e
ete da se razvijate, vi
e ne
ete biti zatvoreni. Zahvalnost
postaje most izme
u vas i postojanja, postajete sve osetljiviji, sve
poeti
niji sve vi
e esteti
ni. Va
a osetljivost vas
ini
ini svesnim
beskrajne lepote
to vas okru
uje i nedosti
ne, neizmerne tajne, bez
po
etka i kraja.
Ose
aj da smo deo ovih velikih tajni jako nas veseli. Zahvalnost je molitva, a dobrota je miris zahvalnosti.
12. dan
Ako ne doprinosi
ivotu
ovek se ne mo
e ose
ati dobro.
Zato mnogi ljudi tra
e dobro, ali ne uspevaju iz jednostavnog razloga

to nisu kreativni i ni
ta ne stvaraju. Postoji jedna jedina realnost na
ovom svetu, a to je radost stvaranja. Stvorite bilo
ta; pesmu, kompoziciju, malo muzike, dok ne
to ne stvorite ne mo
ete se ose
ati
zadovoljnim. Samo stvaranjem ne
ega u
estvujete u bo
jem bi
u.
Bog je stvoritelj celine, a kada vi stvorite neku malu stvar na svoj
skroman na
in postajete deo Boga. Ovo je jedini na
in da se premosti ponor izme
u vas i Boga. Druge molitve ne mogu pomo
i, kao ni
obred bilo kakvog zna
enja. Oni su samo strategija lukavih i spretnih
sve
tenika.
Istinska molitva je u kreativnosti, ali kako
ete stvarati ako
ne poznajete svoje mogu
nosti i smer kojim treba i
i tako da budete
stvaralac i postignete zadovoljstvo?
Delovanje meditacije vas samo
ini svesnim vlastitih mogu
nosti. Ono samo baca svetlo na va
u unutra
njost, usmerava svetlost na va
e unutra
nje bi
e kako biste mogli da pro
itate poruku.

64

13. dan
ovek u sebi nosi smisao za muziku. Kada ka
em
ovek,
mislim na sve ljude. Kada ka
em muzika ne mislim na obi
nu
muziku. Svako ne mo
e biti muzi
ar u svakodnevnom smislu, samo
retki pojedinci imaju taj dar.
Ovo je ne
to uro
eno, priro
eno. Meni muzika ozna
ava
ne
to potpuno druga
ije, mislim na unutra
nje iskustvo sklada. Ovo
je mnogo muzikalnije od obi
ne muzike, a nisu mi potrebne ni
ve
be, ni instrumenti, niti virtuoznost. Sve
to je potrebno je da se
slu
a u dubokoj ti
ini. Ona je veovde, ona je vavlastiti
ivot. Zen
budisti je zovu zvukom pljeska jedne ruke. 1
Za svakodnevnu muziku su uvek potrebne dve stvari; mo
e
se samo pomo
u njih stvoriti. Ako svirate gitaru mora
ete koristiti
svoje ruke na
icama. Samo pomo
u napetosti koju stvarate svojim
prstima stvori
ete muziku. Meutim, unutra je muzika ne
to
to
postoji od samog po
etka. Ona je poput otkucaja srca, malo dublja i
tajanstvenija od otkucaja srca. Ovo su otkucaji va
eg istinskog srca.
14. dan
Postoje dve reke svesnosti. Jedna je filozofska na Zapadu
je Aristotel otac filozofije, ona poti
e od njega. Druga je mistika.
One su sasvim razli
ite reke. Mistika nema ni
ta sa filozofijom, ona
je uvre
ena u iskustvu egzistencije. Gotovo se uvek dogaa da sledbenici nekog velikog mistika budu podeljeni izmeu ove dve struje.
Pravi sledbenici, koji su zaista razumeli i voleli svog u
itelja,
postaju mistici; a oni koji su razumeli njegove re
i postaju vrlo obrazovani i postaju filozofi.
Sokrat je bio mistik. Njegov u
enik Platon je izgubio trag i
postao filozof. Aristotel je bio Platonov u
enik.
Od sada na dalje zapamtite: moj put je put mistika, a ne filozofija. Ja verujem u dobrotu, a ne u teorije o dobroti. elim da je
okusite, a ne samo da o njoj razmi
ljate. Besmisleno je razmi
ljati o
hrani, to vas ne
e nahraniti. Glupo je razmi
ljati o vodi dok reka te
e
i vi mo
ete ugasiti svoju
e
. Postoje glupi ljudi koji sede ili stoje na
1

Za pljesak su potrebne dve

ake. Kada ukazuju na zvuk pljeska jedne
ake
Zen budisti ukazuju na nadilaenje dvojstva i dualnosti, na transcendenciju
uma koji funkcioni
e na dvojstvu.

65

obali razmi
ljaju
i i teoretizuju
i o vodi, pronalaze
i od
ega se ona
sastoji a umiru
i od
ei.
Zato nemojte biti mislilac, nemojte biti filozof, budite mistik.
Sledbenici sanjase moraju biti mistici, moraju iskusiti postojanje.
Ovo je deo ostvarenja.
15. dan
Na
ivot ne treba gledati kao na prozu, nego kao na poeziju.
Ovo je religiozni pristup mistika. On ne gleda pitaju
i, nego gleda sa
divljenjem i
u
enjem. Ne razmi
lja o egzistenciji, nego je ose
a. On
otvara svoje srce. Umesto da koristi glavu,
irom otvara vrata i prozore svog srca. Dopu
ta suncu, vetru i ki
i da u
u. Pod ovim podrazumevam poeziju. Mistik je pesnik u osnovnom smislu. Mo
da i ne
pi
e poeziju, nije va
no jer on
ivi poeziju, sam je poeti
an. Zaboravite sve o svom razumu, postanite nerazumni i prepuni srca. Ne
postoje problemi u
ivotu, svi problemi su proizvod uma.
ivot je tajna koju treba
iveti, a ne tajna koju treba re
avati.
ivite ga, u
ivajte u njemu, pevajte s njim, ple
ite s njim, igrajte se s
njim. Ne poku
avajte da budete filozof, budite pesnik i sva radost
e
postati va
a. Mo
i
ete da dosegnete pravo blago, kraljevstvo bo
je
koje je dostupno samo pesnicima.
16. dan
Sve
to
ovek
ini da bi objasnio Boga je destruktivno.
Umesto da
ini svet religioznim, u
inio ga je manje religioznim. Sve
zamisli su tako neadekvatne da mogu zadovoljiti samo ograni
ene
ljude. Ako imate imalo pameti, tada vas ne
e mo
i zadovoljiti nijedna religija. Samo malo inteligencije, ne mnogo, i nijedna vas religija ne
e mo
i zadovoljiti. Sve religije imaju pukotine i
ovekove
uju gluposti. Na primer, devica je rodila Isusa Hrista i to je
najosnovnija stvar. Ako
elite biti hri

anin, morate u ovo verovati.

Ako u to ne verujete niste pravi hri

anin
Istinski mistici uvek
ute o Bogu jer se pravi Bog saznaje
jedino u ti
ini.
Zato odbacite sve ideje o Bogu i dok postajete sve mirniji, do
potpune ti
ine, on
e do
i vrlo tiho i neprimetno i jako vas iznenaditi.
Ne mo
ete
uti njegove korake. U jednom momentu ga nema, a u

66

idu
em je on tamo i vi ste preplavljeni njime. Ne
ete vi
e biti ista
osoba, a i svet
e se promeniti.
17. dan
ovek je mo
an kada je u zajedni
tvu sa egzistencijom, bez
nje je potpuno nemo
an. Kada ste uklju
eni u egzistenciju imate
beskrajnu snagu, a isklju
eni ste naprosto prazni. Na
alost milioni
ljudi
ive isklju
enim
ivotom, zato postoji toliko jada, ose
anja
nemo
i i praznine, toliko ose
anja jalovosti.
Svako jednom ustanovi da je
ivot apsurd, izgleda kao da
nema nikakvog smisla. ovek
ivi i dalje jer se boji samoubistva,
boji se smrti i kona
no se miri sa svojim praznim
ivotom. ovek
nikada ne zna
ta
e se desiti u smrti i posle smrti, zato je bolje
nastaviti
ivotariti za vreme dok postojite i nadati se najboljem. Meutim, ljudi su isklju
eni i u tome je celi problem. Religija je samo
umetnost ponovnog uklju
ivanja u postojanje. Tada
ete biti tako
puni snage i da
e ona izbijati iz vas, mo
i
ete je podeliti s drugim
ljudima jer je ne mo
ete iscrpsti. Zapravo, ima
ete je sve vi
e,
to je
budete vi
e delili.
18. dan
ivimo u
e
nji. Ona ozna
ava nezadovoljstvo,
ta god da se
dogodi nije dobro, nije dovoljno, treba nam jo
. elja se nikada ne
ispunjava. Ona je po svojoj prirodi neispunjiva.
Mo
ete imati sve
ta god
elite, a u momentu kada to imate

elja iska
e ispred vas i tra
i jovi
e. Njena pohlepa nema granica,
ona je bezgrani
na. Ovo je poput horizonta. Ono deluje tako blizu,
do njega mo
ete do
i za jedan sat ako tr
ite. Me
utim, do horizonta
nikada ne mo
ete do
i. Rastojanje izmeu vas i horizonta osta
e
uvek isto jer ono ne postoji. Ovo je privid. Zemlja se nigde ne sastaje
s nebom, samo se
ini da je tako. Isti je slu
aj i sa
eljama. Samo se

ini da
ovek mo
e dohvatiti tu ta
ku ako postigne ovo ili ono i da
e
tada biti zadovoljan. Bi
u sre
an, bi
u zadovoljan. Ali, to se nikada ne dogaa.
ovek mora shvatiti
elju i njenu jalovost. U samom tom
razumevanju
e
nja nestaje i
ovek je kod svoje ku
e, u dubokom
miru. Kada nema
elja, nema nemira. e
nja je jedino nemir.

67

19. dan
Na
e
elje su snovi, sve na
e misli su snovi u kojima stalno

ivimo, zato
to spavamo. Snovi mogu postojati samo kada spavamo.
Nestaju kada se probudimo. Iza
i izvan snova zna
i bu
enje. Vreme
je, zaista ste spavali kroz mnoge
ivote. Vreme je da se probudite jer
je retka takva prilika, a lako se propu
ta. Zato ulo
ite svu svoju energiju u buenje. U po
etku ovo izgleda gotovo nemogu
e, kako to da
se u
ini? Meutim, ako
ovek i dalje poku
ava u snu
e se vrteti i
pomerati i u tome
e morati sam san da se prekine. Samo kratkotrajan pogled na sopstveno budno bi
e bi
e dovoljan da pokrene novi
proces u va
em bi
u. Tada
e takvi trenuci bu
enja biti
e

i, a na
dan kada se sasvim probudite, ovo
e trajati 24 sata dnevno,
ak i
kada budete spavali, bi
ete budni i svesni telo
e spavati, a du
a
nikada ne
e spavati. Kada
ovek bude celog dana budan,
ak i kada
se telo odmara, tada
e biti zadovoljan jer je stigao. Dok se ovo ne
ostvari, nastojte svim snagama, nemojte ostaviti nijedan kamen na
miru.
20. dan
Mi ne spavamo u obi
nom, nego u metafizi
kom smislu. Ne
znamo ko smo i kako bismo onda mogli biti budni? Ne znamo ni
ta
bitno, znamo samo mnogo suvi
nih stvari, znamo sve o Mesecu,
Suncu i Zemlji, poznajemo istoriju i zemljopis, ali ne znamo ni
ta o
sebi. Ne znamo ni
a o onome ko zna. Ovo bi trebalo da bude osnovni
zadatak svakog pravog obrazovanja.
Prvo bi trebali postati svesni sebe i toga ko ste, a to mo
ete
posti
i jedino sami.
Ja vas mogu poznavati, ali
ete morati da se odazovete.
Mora
ete skupiti dovoljno hrabrosti da izaete iz mraka vekovnih
obi
aja, da se probudite iz dugog sna. Kada budete probu
eni
ivot

e postati ples, pesma, bla

enstvo i blagoslov.
21. dan
Veliki je poklon da se bude
ovek, ali vrlo malo ljudi to
shvata. Mogli biste biti bilo
ta u ovom ogromnom svemiru; stena,
zelje, krompir, bilo
ta. Nemate kome da se po
alite. Ono
ta jeste to
ostajete i ovde se ne mo
e ni
ta u
initi. ta mo
e jadan krompir?

68

Vrlo malo ljudi shvata da su ljudska bi

a i da imaju beskrajne mogu
nosti za razvoj.
Silna lepota ljudskog postojanja jeste u tome da se jedino
kroz ljudsko postojanje mo
e dosegnuti do Boga. Ovo je osnovni
zahtev. ivotinje ne mogu do Boga, to mo
e jedino
ovek. Ne
ak ni
svi ljudi, nego oni koji su zaista budni, zaista svesni. Ta manjina
ljudi stvara most izmeu sebe i Boga. Bez tog mosta
ivot bi bio
besmislen i velika prilika bi se vrlo lako mogla izgubiti.
22. dan
Postoji mnogo pogre
nih puteva prema Bogu. Samo je jedan
ispravan. On
e samo misliti da se pomi
e, ali se ne
e nikada pomaknuti. Strah vas prirodno tera u bekstvo u kome
ete se udaljiti od
Boga umesto da mu se pribli
ite. Sve religije u
e ljude da se boje
Boga, religiozni ljudi se nazivaju bogobojaznim. To je zaista sme
no
religiozna osoba nikada se ne boji Boga, ona ga voli.
ovek se tako
e mo
e pokrenuti prema Bogu zbog pohlepe,
ovo je isto tako pogre
an na
in. Pohlepa je
elja za iskori

avanjem,
zna
i da vi imate
elje koje Bog treba da ispuni, a ne da je on va
cilj. elite novac,
elite mo
,
elite raj i sva rajska zadovoljstva. Zato

to se sve ovo mo
e posti
i samo uz bo
ju pomo
, vi ste se prisiljeni
obratili Bogu, ali ovde je on sredstvo, a ne cilj. Svoditi Boga na sredstvo vrlo je ru
no i neukusno. Bog je krajnji cilj, nema ni
ega izvan
njega.
I tako dalje i tako dalje postoje mnogi pogre
ni na
ini. Svi
oni izgledaju kao putevi, a zapravo su zidovi. Jedini pravi na
in je
ljubav. Volite vi
e i ja
e, volite u ime ljubavi i iznenadi
e vas nove
pojave oko vas; oseti
ete prisustvo Boga.
23. dan
Uvek kada ste u prostoru ljubavi njega ispunjava Bog. Kada
jednom osetite radost ispunjenja Bogom, osta
ete da
ivite u ljubavi
24 sata dnevno. Tada
e ona postati va
e prirodno stanje, a Bog
postaje va
e unutra
nje iskustvo. Ljudi su samo kroz ljubav dosegli
Boga; a oni drugi su odlutali i zalutali. Ljubav je moja poruka, ali
nemojte zavisiti od re
i ljubav, nemojte se njom zaklinjati, treba da
je iskusite.

69

24. dan
Srce puno ljubavi, razumevanja i vere defini
e religioznu
svesnost. Ove osobine su potrebne jer bez njih
ovek nikada ne mo
e
postati svestan Boga, ljubavi, lepote i beskrajne divote postojanja.
Postojanje se saznaje uz pomosrca, a ne pomo
u razuma.
Srce dose
e postojanje u dubokoj ljubavi i veri; nema drugog na
ina
komuniciranja s celinom.
Ove osobine nas polako preobra
avaju, one pretvaraju
sumnji
avu zbrku u apsolutnu sigurnost znanja. One
e vas preneti iz
haosa razuma u harmoniju srca. Zapamtite ih.
25. dan
Molitva ne zna
i kazivanje ne
ega Bogu ili tra
enje ne
ega
od njega. Molitva je slu
anje Boga. Ako vemorate ne
to da ka
ete,
to jedino mo
e biti hvala. Bi
e dovoljno i obi
no da.
Organizovane religije
irom sveta u
e ljude nepotrebnoj molitvi. Ljudi ponavljaju molitve kao papagaji. Izgubile su svoje zna
enje, postale su obredi, one su samo formalne. Morate nau
iti istinsku molitvu koja se sastoji od ti
ine i pa
ljivog slu
anja. Bog
eli
ne
to da vam prenese. On vas tra
i, ali nikada vas ne nalazi jer ste
stalno zaposleni. Budite tihi, oslobodite se obaveza, budite dostupni i
uskoro
ete za
uti miran mali glas u svojoj unutra
njosti. Bog ne govori spolja, nego iz va
e najskrivenije sr
i, on je vetamo. Istinska
molitva se sastoji od povezivanja s va
om najskrivenijom sr
i. U
momentu kada se pove
ete ose
ate takvu dobrotu i zanos da se samo
mo
ete pokloniti u dubokoj zahvalnosti.
26. dan
Vernika je mnogo, svet ih je pun. Crkve, d
amije, hramovi i
sinagoge pune su vernika. Ja ih ne nazivam vernicima, oni samo
slede obi
aje. Samo obo
avaju simbole. Njihovo srce ne poznaje
ljubav, niti oni
ude za Bogom, jedino obavljaju dru
tvenu du
nost.
Mo
da su se odali toj du
nosti, pa ako je ne obave ose
aju da im
ne
to nedostaje. Mene ne zanimaju obredi. Ne u
im vas odreenoj
molitvi koju biste ponavljali kao papagaj, niti nekim formulama na
arapskom, hebrejskom ili sanskritu; na nekom mrtvom davno zaboravljenom jeziku. Ne u
im vas ni
emu nerazumljivom, nego vas
u
im kako
ete zavoleti lepotu egzistencije koja vas okru
uje. Ovo je

70

istinsko obo
avanje jer se Bog pojavljuje svuda i dostupan je na hiljadu na
ina u stablima, sve
u, pticama, planinama, suncu, mesecu,
ljudima i
ivotinjama. Osetite ga. Umesto da verujete osetite lepotu
egzistencije, osetite divotu svemira i zvezdane no
i.
Ako se ne mo
ete pokloniti prelepom zalasku sunca, ne
e
vam pomo
i nikakva crkva ili hram. Ako za vas nije
aroban udaljeni
zov kukavice, tada ste mrtvi, tada vam se ne mo
e dogoditi da po
tujete Boga, to se mo
e dogoditi samo kada vam srce kipi od
ivota.
27. dan
Nikada se ne obazirite na to
ta drugi ljudi govore o vama,
nikada to ne prime
ujte. Uvek mislite samo na jedno: Moj sudija je
Bog. Mogu li se suo
iti s njim? Neka to bude kriterijum za celi va

ivot i ne
ete pogre
iti. ovek treba da stane na vlastite noge i da
uva
ava samo jedno: Sve
to radim mora biti u skladu s mojom
vlastitom svesno

u. Moja svesnost odlu

uje. Tada
e Bog biti va
sudija.
28. dan
Svakog
oveka Bog jednako uva
ava. U egzistenciji nema
podvojenosti, ona je potpuno celovita. Ali to ne zna
i da je hladna,
naprotiv ona je vrlo topla, puna ljubavi, za
tite i brige. Mi nismo otvoreni za ovu njenu toplotu, nego smo zatvoreni. Problem je u nama,
a ne u egzistenciji. Zato su vekovima sva nastojanja ista pomo
i
ljudima da se otvore kako bi mogli da komuniciraju sa zvezdama i
oblacima, suncem i mesecom jer je ova ukupnost Bog. Ne postoji
drugi Bog osim egzistencije. Dok se ne otvorite bez straha, ne
ete
biti svesni
ta propu
tate. Propu
tate i
ivot i ljubav i istinu. Skupite
hrabrost i otvorite se svim lepotama i blagoslovima. Ovo
e sve biti
va
e, ako budete zatra
ili.
29. dan
Sve
tenici vekovima toliko osuuju ljude da se svi ose
aju
poni
enima. Svi o sebi misle: Ja sam bezvredan. Tako su
sve
tenici polako uni
tili svako samopo
tovanje i stvorili u svakom

oveku podelu na sudiju i osu

enika. Sudija je po njihovim re
ima
va
a svest, a osu
enik vainstinkt. Ova podela vas dr
i u neprekidnoj svai sa samim sobom i u neskladu. Vi ste u neprijateljstvu sa

71

samim sobom, a to nije na

in da se upozna egzistencija. Prvo morate
zavoleti sebe onakvim kakvi jeste jer egzistencija vas takve i voli.
Ovo ne zna
i da
ete uvek biti isti, ovo je prvi korak u preobra
aju.
Ako budete voleli sebe, mo
i
ete br
e i uspe
nije da se razvijate.
30. dan
Bog je uvek u nama. Problem je na na
oj strani, mi nismo s
njim. Kada on ne bi bio s nama ne bismo mogli postojati ni jednog
jedinog momenta. On je na
ivot, on u nama di
e i kuca na
im
srcima. On je na
a svesnost. Uvek je s nama, ali mi nismo uvek s
njim. U momentu kada smo i mi s njim zbiva se klju
na promena.
Postajete svesni zna
enja pesme
ivota i postajete svesni koliko vam
je mnogo predato i poklonjeno. Tada ose
ate beskrajnu zahvalnost
koja je osnovna srreligije, sama njena du
a. Sve drugo su samo
obredi. Ose
ati zahvalnost zna
i biti religiozan.
31. dan
Ovo je zakon postojanja: istina se mo
e osvojiti, mo
e se
prizvati. ovek treba da bude samo doma
in za onostranog gosta.
Ovo nazivam meditacijom. Ona
e vas isprazniti od suvi
nog, isprazni
e vas potpuno i tako
ete postati prostrani, mo
i
ete da
prihvatate i posta
ete osetljivi, ranjivi, dostupni. Svi ti kvaliteti omogu
i
e vam da predano pozivate da pozivate nepoznato i neizrecivo, ono
to
e vam ispuniti
ivot i bez
ega je on samo ve
ba u
istoj jalovosti. ovek ne mo
e da u
ini ni
ta osim toga, samo da
poziva i
eka. Ovo nazivam molitvom. Poziv i
ekanje u dubokoj
veri da
e se dogoditi, i ono se dogaa. Uvek se dogaalo. Ovo je
istinski zakon postojanja.

72

ESTI MESEC
VI STE NEBO
1. dan
Jedina osnovna stvar je svesnost, a ljudi se gube u nebitnom.
Zaboravili su na bitno. Spremni su da prodaju bitno za nebitno. Tako
su svi prodali svoju du
u za nebitno, prodali su svoju du
u i postali
bezdu
ni.
2. dan
ovek treba da bude svetiljka u svojoj unutra
njosti. Zaboravite zamisao da
e vas voditi knjige i da je znanje mogu
e pozajmiti. Ovo je jedna od najve
ih smetnji u duhovnom traganju, ni
ta
spolja
nje nije vam potrebno. Bog je u vama osigurao sve
to
e vam
trebati na putu. Samo treba da tragate u svojoj unutra
njosti, tamo je
svetlost; vlastita unutarnja svetlost
e vam pomo
i da razlu
ite ispravno od pogre
nog i pomo
i
e vam da ne zalutate i da stalno idete
ka postojanju. Ljudi koji zavise od drugih jednostavno gube priliku.
Poku
avam da vas vodim, a ne da vas usmeravam niti vam name
em
odre
en stil, strukturu i obrasce; samo
elim da vam pomognem da
budete ono
to jeste.
3. dan
Snovi se mogu ostvariti, svi snovi se mogu ostvariti. Najlep
i
od svih snova, san o tome da ste dobri, tako je blizu da je vrlo
udno
da ga ljudi ne vide. On nam je na dohvat ruke, na dohvatu je svim
ljudima. Samo treba ispru
iti ruku i on
e biti ovde. Meutim, ljudi
ne pru
aju ruke, a ako to i
ine, pru
aju ih u pogre
nom smeru. Tako
im
ivot ostaje neispunjen. iveti neispunjenim
ivotom jeste agonija, pakao; upravo je to pakao. To nije neko mesto u prostoru i vremenu, nego psiholo
ko stanje nezadovoljnih. Kada se pojavi zadovoljstvo, tada ono postaje raj.
4. dan
Svi smo zarobljeni u razumu u svojoj glavi. U tome je jedini
problem; i postoji samo jedno re
enje: spustiti se iz razuma u srce i
svi problemi
e nestati. Njih razum i stvara. Odjednom sve postane

73

tako jasno i prozirno da se

ovek iznenadi kako je stalno izmi
ljao
probleme. Tajne ostaju, a problemi nestaju. Sve vrvi od tajni, a problemi ishlape. Tajne su prelepe, one se ne re
avaju, nego se samo
pro
ivljavaju.
5. dan
Toliko se mu
imo da bismo ostali jadni. Ludi ovo ne
shvataju. Kada jednom shvatite smeja
ete se svoj besmislenosti
stvari koje ste sami sebi
inili. Zaista se jako, na svaki na
in, trude da
bi stvorili jad. Ne propu
taju ni jednu priliku, svaki put sko
e kada
mogu ne
to da upropaste. Ovo mo
e da se promeni. ivot vam sve
pru
a, daje vam i dan i no
, i trnje i ru
e, uvek obe mogu
nosti koje
su u ravnote
i, uvek je pola-pola; a od vas zavisi
ta
ete odabrati.
udesno je to da kada odaberete trnje, pre ili kasnije ustanovite da vi
e nema ru
a jer
e se vaum naviknuti samo na trnje. Bi
ete u stanju da vidite samo trnje, a ne i cve
e, njega vi
e ne
ete
prime
ivati. Isto se zbiva i sa ljudima koji odaberu cve
e; oni
e
zaboravljati na trnje i ne
e ga prime
ivati. Njihov pristup
e postati
toliko pozitivan i pun odobravanja da
e promeniti i samo ra
unanje.
6. dan
Uite kroz bilo koja vrata poku
ate li do
i kroz mir, pojavi
e se i bla
enstvo, ljubav, predanost i beskrajno razumevanje za
druge; pra
tanje,
ovekoljublje, skromnost, nesebi
nost,, istinoljubivost, ozbiljnost, izvornost sve
e procvetati. Do
ite iz bilo kog
smera. Poku
ajte do
i iz ljubavi ili iz predanosti; svejedno je. Postoje
mnoga vrata za hram bo
ji. Sva se otklju
avaju istim klju
em; meditacijom, svesno

u. Isus, Budha, Kri

na, Muhamed i Lao Ce susre
u
se u samom sredi
tu. Njihova vrata su bila razli
ita, ali kada su u
li u
hram shvatili su da su svi ulazi ispravni. udo nad
udima je to da
svi imaju isti klju
. Vrata su razli
ita, brave isto tako, smerovi su
razli
iti; ali svi oni koriste isti klju
.
Isus je uvek ponavljao svojim u
enicima: Pazite!,
to
zna
i, budite svesni! Budha je pune 42 godine ponavljao svojim
u
enicima jednu jedinu reispravno stanje uma,
to je drugo ime
za svesnost. Kri
namurti ovo naprosto naziva svesno

u. Gurijev je
govorio o samopodse
anju, izgovaraju
i sufi re
. Kabir je samo
rekao smrati,
to zna
i podse
anje. Nema potrebe ovo nazivati

74

samopodse
anjem, jer kada budete u stanju podse
anja samo bi
ei
njegovo sredi
te
e prirodno biti u takvom stanju. Postoje razne re
i,
ali sve su nazivi za isti klju
.
7. dan
ovek nesvestan sebe je prosjak, a
ovek svestan sebe najmo
niji je vladar jer u momentu kada postanete svesni sebe celo
kraljevstvo bo
je bi
e va
e. Ono vam je vedato, vi ste samo uspavani. Ono je ovde, a vi ga ne vidite. Va
e o
i su usmerene prema
spolja
njem.
8. dan
Dru
tvo
eli da budete mrtvi, a ne
ivi. Ono
eli da vas ubije,
ali ipak iskoristi kao delotvorni mehanizam. Dru
tvo je uspelo da
uni
ti
ivotnost i zameni je mehani
kom delotvorno

u. Ono po
svaku cenu
titi vlastiti interes,
ak i po cenu
ivota. Vi
e ga zanimaju stvari nego sam ljudski razvoj. Zato dru
tvo stalno propoveda
ljudima miroljubivost, poslu
nost, smirenost; propoveda mir kao da
je ne
to bo
ansko, ne
to od istinske vrednosti.
Me
utim,
ovek mo
e da ostane tako smiren samo ako je
ograni
en. im nije sposoban da vidi cenu koju pla
a za takav mrtvi
mir koji ni
ta ne vredi, izgubi
e i svoju slobodu, inteligenciju, radost
i ljubav, sve osobine pustolovnog
ivota. Celo njegovo bi
e se gubi,
postaje zup
anik na to
ku, deo koji se mo
e zameniti novim. Ako A
umre mogu ga zameniti B, ako B umre mogu ga zameniti D ili C jer
oni nisu pojedinci, nego samo ne
to obavljaju. Sve religije poku
avaju ovo isto to je zavera sve
tenika i politi
ara kojom se poku
ava uni
titi ljudski rod.
Nekoliko ljudi se pobunilo protiv toga i to je dobro, me
utim
oni su oti
li u drugu krajnost i odbacili samu ideju mira kao
beskorisnu, bezvrednu, kao politi
ku strategiju vladanja jer nisu hteli
biti u ni
ijoj vlasti. Odabrali su dobrotu, bla
enstvo i radost. Me
utim, dobrota bez mira jeste grozni
ava, ona je iscrpljuju
e uzbu
enje
i na kraju u njoj nema zadovoljstva. Meutim, ovo nije jedina mogu
nost, nego druga krajnost.
Nastojim da stvorim uzvi
en spoj mira i dobrote u kome su
oni lice i nali
je istog nov
i
a. Tako
e se desiti ne
to prelepo; ima
ete dobrotu, a ne
ete biti vru
i; ima
ete mir a ne
ete biti hladni

75

bi
ete ta
no na sredini; i toplo i sve
e sve
e umesto hladnog i toplo
umesto vru
eg. Sve je sjedinjeno; ovo je mirna dobrota i dobri mir.
Tada
e va
e bi
e biti celovito i bi
ete uvre
eni u celini.
Spoznate li ovo, upozna
ete egzistenciju. Upoznate li ovo, upozna
ete sve.
9. dan
Nismo ni svesni koliko smo dragoceni, nismo svesni
neiscrpnog blaga koje nosimo u sebi. Zbog toga stalno dalje
elimo
male stvari, sva
amo se oko svetovnih stvari, borimo se i takmi
imo
za trivijalne stvari. U momentu kada budete svesni svoje unutra
nje
lepote nesta
e sva ta borba za spolja
nje;
ivot
e se smiriti i osve
iti. ivot postaje lako
a. oveka vi
e ne zanima nebitno.
10. dan
Svesnost je ono
to tra
e alhemi
ari; eliksir, nektar, magi
na
formula za besmrtnost.
Zapravo mi smo besmrtni, ali
ivimo u smrtnom telu s kojim
smo se tako srodili da se javlja poistove
enost. Ne postoji razlikovanje od tela, ne vidimo ga kao ne
to posebno. Tako smo se smestili u njega da ose
amo da smo i sami telo. Ovde nastaje problem;
bojimo se smrti. Tako nastaju svi strahovi i no
ne more.
Svesnost stvara razmak izme
u vas i tela. ini vas pa
ljivim,
mo
ete posmatrati vlastito telo i um jer oni nisu razdvojeni. Telo i
um su istovetni, um je u telu. Kada postanete svesni tela i uma istovremeno saznajete da ste odvojeni od obe te stvari i pojavljuje se
razmak. Tada saznajete da ste besmrtni, da niste deo vremena, nego
deo ve
nosti. Saznajete da ne postoji ro
enje ni smrt, da ste uvek
bili ovde i da
ete uvek ostati ovde. Bili ste u mnogim telima jer ste

eleli previ
e.
Svaka
elja ponovo vas vra
a u telo, jer se bez tela ne mogu
ostvariti
elje. Ako je neko zaljubljen u hranu treba
e mu telo; bez
tela se u njoj ne mo
e u
ivati du
a ne jede hranu. Zato je pro
drljiv

ovek osuen da se vrati u telo.

11. dan
ivot je pun bo
anske slave koje mi nismo svesni jer smo
tako
vrsto zaspali da ni
ta ne prime
ujemo. Egzistencija je na-

76

jsavr
enija, najlep
a i naj
arobnija. Ni
ta nije bolje od nje. Ali mi
spavamo i nismo povezani s njom. Ona je kao prole
e, stabla u cvetanju, kao raspevane ptice ili vetar razigran u granju kao svi
prelepi prizori oko vas Ne
ete videti ni cve
e ni boje, ni ples stabala na vetru. Ne
ete ni znati da ste u vrtu! Ne
ete biti povezani s
prole
em. Bi
ete zatvoreni u sebi, ima
ete no
ne more i u njima patiti, mo
da
ete vri
tati, vikati i plakati. Meutim, sve to ne
e imati
veze s realno

u koja vas okru

uje.
Ovo je polo
aj ljudskog roda. Postojanje je uvek u prole
u,
ali
ovek mora biti budan da bi to spoznao, osetio, i u tome
iveo.
Kada jednom okusite radost koja vas okru
uje posta
ete religiozni
jer
e se u vama javiti beskrajna zahvalnost i molitva.
12. dan
Ulo
ite sve svoje energije u jedno nastojanje: kako da postanete svesniji. Ako
ovek ulo
i sve svoje energije u svesnost ovo se
mora dogoditi kao na
e pravo po ro
enju. Meutim, ovo
ovek ne
mo
e raditi polovi
no, jer ne
e uspeti. Uspeva samo kada je sto
posto u tome, kada ga ni
ta ne spre
ava, kada stavi sve karte na sto,
uklju
uju
i i adute, kada vi
e ni
ta ne skriva. Kada predate sebe celog ovo se odmah dogaa.
Ovo je silna evolucija koja vas preobra
ava od najprimitivnijeg do najuzvi
enijeg, od grubog u ne
no, od vidljivog u nevidljivo;
odvodi nas od uma u ne-um.
iveti u ne-umu jeste biti mudar. Delovanje ne-uma je
delovanje mudrosti. Tada vam
ivot postaje prelep, lagan, bo
anski.
Sve
to
inite je ispravno, ne mo
ete pogre
iti jer ste ispunjeni svetlo

u i uvidima; vi
enje vam je tako jasno i nezamagljeno da je
nemogu
e u
initi ne
to pogre
no. Ispravno se dogaa samo po sebi.
Nema potrebe negovati nikakav karakter, svesnost je dovoljna,
karakter
e je slediti kao senka.
13. dan
Poznavati sebe jeste poznavati sve. Ovo jedino nagla
avam;
nikakva verovanja, dogme, vere, crkve ni religija. Jednostavnim
procesom unutra
njeg posmatranja spozna
ete sami sebe. U momentu kada spoznate ko ste, istovremeno spoznajete i su
tinsku bit
samog postojanja, samog
ivota jer ste vi njegov deo.

77

14. dan
ivot mo
e biti samo gomila cve
a, ili se mo
e pretvoriti u
cvetni venac. Va
ivot je samo gomila cve
a u kojoj nema organskog jedinstva, nego predstavlja gu
vu mnogih osoba, mnogih ja
koji se svi bore i tuku za prevlast. ovek stalno
ivi u unutra
njem
ratu, u kome svaka osoba poku
ava da vu
e u svom smeru. Stalno se
delite na komadi
e. ivot se mo
e
iveti na potpuno druga
iji na
in.
Razdvojeni cvetovi se mogu povezati koncem uz pomoonoga
to
te
e kroz sve njih; smisla za smer, svesnosti koja je sve ve
a. Tada

ivot vi
e ne
e biti slu
ajan, gu
va
e nestati, a vi
ete imati jedinstveno bi
e. to ste kristalisaniji i jedinstveniji, utoliko je mogu
e
vi
e radosti. Koliko dobrote
ete mo
i da primite, zavisi od va
e jedinstvenosti. Podeljena osoba ostaje jadna, dok jedinstvena osoba
dosti
e bla
enstvo i dobrotu. Postanite konac, tako da mo
ete
povezati sve svoje cvetove u takvu celinu u kojoj
e buka postati
orkestar. Tada
e nastati neopisiva lepota i dobrota.
15. dan
Skromno srce je jedna od najve
ih vrlina za one koji su u
potrazi za istinom. Samo skromni mogu upoznati istinu, sebi
nim
ljudima je to zabranjeno; sam ego je prepreka koja vas odvaja od
postojanja. Ego vas odvaja od celine od koje ne mo
ete biti odvojeni,
nijedan
ovek nije ostrvo, mi smo deo beskrajnog kopna. Ego nam
daje la
ni ose
aj odvojenosti i zbog njega polako postajemo zatvoreni u sebe, previ
e samosvesni, usredsreeni na sebe, naprosto
zatvoreni za svet, za sunce, za mesec, vetar i ki
u. Postajemo
izolovani u nekoj vrsti
ive smrti. Nosimo svoj grob u sebi; on je
osetljiv, ali je ipak grob.
16. dan
Sitni smo jer zavisimo od ega, ova malenkost je prouzrokovana tom zavisno

u. Ego je vrlo sitna pojava, a mi smo toliko

glupi da od njega zavisimo i uvereni smo da je on ne
to neobi
no
vredno. Ego je samo prepreka, uzrok nas samo spre
ava da
ivimo
smislenim, divnim i laganim
ivotom. On je zid koji vas okru
uje i
ne dopu
ta vam da se sjedinite sa celinom.
Kada se jednom odbaci ego oseti
ete da ste jedno sa stablima, mesecom, suncem, zvezdama i ljudima. Odjednom
e nestati

78

sve prepreke, vi
e ne
ete biti kapljica rose, nesta
e ograni
enja.
Posta
ete bezgrani
ni, tako
ete iskusiti Boga.
17. dan
U svojoj realnosti
ivot je neograni
en, beskrajan. Nije
omeen ni telom ni umom. Nimalo nije ome
en, nego je okeanski.
ak i okeani imaju granice, ali
ivot ih nema; nema ni po
etka ni
kraja. Previ
e smo se izjedna
ili sa telom i umom i potpuno zaboravili da ovo nije na
a realnost. Telo je samo svrati
te. iveli smo u
mnogim telima. Vi ste putnici, hodo
asnici, svesnost koja se stalno
pokre
e od tela do tela, od uma do uma, od oblika do oblika. Na dan
kada shvatimo da smo bez oblika doga
a se otkri
e; posle toga vi
e
ne
emo biti isti. Postajemo deo Boga, a Bog postaje deo nas.
18. dan
ovek je kao kapljica, a postojanje kao okean od koga se
trudimo da ostanemo odvojeni. Ovo je osnovni razlog na
eg jada.
Samo je potrebno sko
iti u okean da bi nestala kapljica. Ona zapravo
ne nestaje, nego gubi svoje male granice. Postaje okeanska, postaje
sam okean. Na neki na
in nestaje, ne mo
e se vi
e prona
i, gubi stari
identitet, stari natpis i adresu i postaje deo ogromnog prostranstva u
kome se vi
e ne mo
e na
i i ne mo
e izdvojiti. Ovo izaziva strah,
zato se suzdr
avamo.
Me
utim, najva
niji dan u
ivotu je dan kada umrete u beskrajnom. Ovo nije smrt nego predaja. Vreme umire, a raa se ve
nost.
Kraj umire, a ra
a se beskraj. Malenkost umire, a raa se veli
ina.
Vredi poku
ati.
19. dan
Onako kako se reka gubi u okeanu, tako se i vi izgubite u
bo
anskom. Ne mislite o sebi izdvojeno od egzistencije; sretnite se,
pome
ajte se sa njom. Stalno insistiramo na toj izdvojenosti, a ona je
samo nereligiozni postupak. Religija je nagla
avanje jedinstva. Ono
mora postati svesno nastojanje.
Kada gledate zalazak sunca, utopite se u njemu. Nemojte biti
samo posmatra
. Pustite posmatra
a i posmatrano da se sjedine. Polako
ete nau
iti trik i sede
i pored stabla mo
i
ete osetiti duboko

79

zajedni
tvo s njim. Ovi mali eksperimenti mogu vas odvesti do ose
anja krajnjeg jedinstva sa celinom, a to iskustvo je Bog.
20. dan
Pamtiti ja sam Bog isto je
to i setiti se ja sam nebo. Ova

ivotna iskustva su kao mali oblaci; dolaze i odlaze, nisu vredna

pa
nje. Nemojte ih prime
ivati. Neka vam ovo bude meditacija.
Uvek pamtite da ste nebo, beskrajno nebo na koje ne uti
u nikakvi
oblaci. Oni
e polako prestati da dolaze, jer nikada ne dolaze nepozvani. Mo
da niste prona
li bol, nego zadovoljstvo. Bol je samo druga
strana iste pojave. Kada pozovete jedno, dolazi i drugo; ne mogu se
razdvojiti, uvek su zajedno. Kada prestanete da ih pozivate ti gosti

e nestati. Do
i
e trenutak u kome oblaka vi
e ne
e biti, Budha ga je
nazivao nirvanom, a Isus kraljevstvom bo
jim.
21. dan
Meditacija je po
etak pravog
ivota. Prvo, fizi
ko roenje je
samo po
etak prilike za
ivot koji vas
ini samo potencijalno, a ne i
stvarno
ivim. Tu mogu
nost tek treba pretvoriti u realnost. Jedino
tako
ete zaista o
iveti. Meditacija je umetnost preobra
aja semenke
u realnost, preobra
aja semenke u cvet. Uz pomomeditacije
ovek
se ra
a po drugi put. U prvom roenju se raa telo, a u drugom du
a.
Samo kada spoznamo da smo du
a na
ivot
e postati ispunjen,
ina
e je samo gubitak. Semenka
e samo ostati semenka, nikada ne
e
proklijati, niti
e postati stablo niti procvetati. Niko se ne
e odmarati
u senci stabla, ne
e dolaziti ptice i vetar ne
e plesati oko njega.
Nema razgovora s oblacima, suncem, mesecom, zvezdama. Semenka
ne mo
e komunicirati sa postojanjem jer je zatvorena, izdvojena
sama za sebe. Meditacija vas otvara, ona je samo vi
edimenzionalno
otvaranje prema svemu
to postoji; za lepotu postojanja, za muziku
vetra, za slobodu oblaka i sve tajne koje vas okru
uju, za sve
to je
unutarnje i spolja
nje.
22. dan
Ljudi
ive vrlo grubo, uz lutnju, ljubomoru, sebi
nost, ego.
ovek mo
e otkloniti sve ove grube elemente iz svog bi
a jer oni
tro
e toliko energije i propu
taju tolike prilike. Sve ove energije treba

80

preobraziti u pesmu, radost, ljubav i mir. Tada

e
ivot biti poezija i
bi
e
ista radost postojati.
Samo postojanje je vi
e nego
to
ovek mo
e da tra
i, samo disanje
je dovoljan dokaz da Bog postoji jer zanos dolazi sa svakim na
im
udisajem. ivot postaje tako skladan, melodi
an, harmoni
an, razigran da
ovek ne mo
e verovati da ja tako
to mogu
e sve dok se ne
dogodi.
23. dan
Ego je jedini problem iz koga proizilazi hiljadu i jedan problem. Nastaju pohlepa, ljutnja, pohota, ljubomora i tako dalje. Ljudi se
stalno bore s pohlepom, ljutnjom, pohotom, meutim to je jalovo.
Dok se ne ise
e koren nove grane
e rasti. Mo
ete kidati li

e, ali to
ne poma
e. Upravo suprotno, stablo
e oja
ati, ima
e vi
e li

a i bi
e
vitalnije. Nagla
avam, nemojte se boriti sa simptomima, uite u sam
koren problema, dakle u sam ego. Ako mo
ete nau
iti kako da
ivite
bez ega, da budete kao da niste, da budete niko i ni
ta, tada
ete dosti
i nedosti
no. Ne postoji uzvi
eniji cilj od ovog. Lako
ete ovo posti
i, jer ego je la
na pojava i mo
e se odbaciti. Ego nije realan, nego
zami
ljen, on je senka. Ako nastavite da verujete u njega postoja
ei
dalje; ali pogledate li malo dublje, vide
ete da ga zapravo nema.
Meditacija zna
i samo gledanje duboko u vlastitu unutra
njost, pretra
ivanje svakog kutka vlastitog bi
a i traganje za egom. U
momentu kada shvatite da ga zaista nigde nema, traganje se zavr
ava
i vi ste ponovo roeni.
24. dan
Jedini na
in istinskog postojanja je ne biti. Zato se ne sla
em
sa ekspirom da je pitanje biti ili ne biti. Nije to nikakvo pitanje;
ne biti je jedini na
in da se bude. U momentu kada nestanete kao
ego, postajete beskrajni, ulazite u iskustvo okeanskog, neograni
enog
zanosa.
Ina
e, mi smo prejako vezani za um koji je vrlo sitna stvar,
vrlo mali biokompjuter. Vezani smo za telo i previ
e poistove
eni s
njim. Ono je samo ljuskica. ivite u njemu,
istite ga i odr
avate lepim. Koristite svoj biokompjuter, brinite o njemu i odr
avajte ga kao
svaki drugi fini mehanizam on je vrlo ne
an i osetljiv mehanizam
ali nemojte se s njima poistovetiti. Ina
e
ete biti kao vozakoji se

81

poistovetio sa svojim autom; on jeste u unutra

njosti tog auta, ali nije
sam auto.
U realnosti mi smo se identifikovali s mehanizmom u kome

ivimo. Ovo poistove

enje stvara ideju ega; Ja sam telo, ja sam um,
ja sam hri

anin, ja sam hindus, ja sam belac, ja sam ovo, ja sam

ono Sve ove stvari su puko poistove
enje. Meditacija ukida ovo
poistove
enje, samo podse
anje, Ja sam samo svesnost, pa
nja,
svest, svedok
e to obaviti. U ovom svedo
enju se ego rastapa i vi
se odjednom iz malog ru
nog sveta preselite u beskrajan i prelep
svet, odlazite od vremena do ve
nosti, od smrti do besmrtnosti.
25. dan
Jedna od najve
ih tajni
ivota jeste to da se ra
amo sa
savr
enom bla
enstvom u svom bi
u, a ostajemo prosjaci jer nikada
ne pogledamo u vlastitu unutra
njost, vesve shvatamo olako, kao
da veznamo da je unutar nas. Ovo je preglupa misao, ali ona preovladava
irom sveta. Spremni smo da za bla
enstvom tragamo po Mesecu, a nismo spremni da u
emo u svoju unutra
njost zato
to ve
,
premda tamo nismo bili, pretpostavljamo
ta bismo mogli tamo na
i.
Nekako nastavljamo da budemo uvereni da se poznajemo, a nimalo
se ne poznajemo. Sokrat je bio u pravu kada je rekao Upoznaj
sebe. U te dve re
i sadr
ana je mudrost svih saga jer spoznaju
i
sebe saznajete sve, sve se ostvaruje i sve se posti
e.
26. dan
Jedna od najpoznatijih tvrdnji an Pol Sartra glasi: U
drugome je pakao. Ovo je misao gotovo svih ljudi u svetu, osim
nekoliko buddha:2 U drugome je pakao. Ne mogu s njim da se
slo
im, iako je ovo iskustvo miliona ljudi. Na prvi pogled zvu
i ispravno, me
utim, potpuno je pogre
no. U tome nema ni trunke
istine. Uvek ste vi. Mo
e biti i pakao i raj, ali ste uvek vi. Ovo je
va
a odluka. Ni nebo3 nije negde drugde, morate ga stvoriti kao
to
stvarate i pakao. Ovo je psiholo
ko stanje. Kada jednom saznate da
pakao stvarate sami nastaje bezgrani
na sloboda. Kada bi neko drugi
bio odgovoran, ne biste nikada mogli biti slobodni; bili biste stalno
2
3

Nekoliko prosvetljenih ljudi.

Misli se na raj.

82

ograni
eni jer drugi mogu stvarati vajad i va
u sre
u. Na oba
na
ina ste zavisni, a niko ne voli zavisnost.
27. dan
ovek
ivi nesvesno,
ini mnoge stvari zato
to ih i drugi
rade. Sledi i imitira, a da nije svestan za
to to radi, niti je svestan ko
je. ta biste drugo mogli da o
ekujete od
oveka koji ne zna ni ko je
on sam, niti odakle dolazi, ni kuda ide, ni za
to. Ovo su osnovna pitanja koja se mogu re
iti samo uz pomomeditacije. Nema filozofije
koja
e vam pomo
u da ih re
ite. One pru
aju bezbroj odgovora ali
su svi oni samo pretpostavke. Ako razmislite o njima na
i
ete
mnogo nedostataka i praznina. Meditacija je egzistencijalna, a ne
filozofska. Ona vam poma
e da postanete toliko svesni da se susretnete sa samim sobom. Istina je otkri
e, a ne misaoni zaklju
ak;
otkri
e u meditaciji, a ne zaklju
ivanje uz pomomeditacije.
28. dan
isto srce je osnovni uslov za bla
enstvo i dobrotu. Pod
isto
om ne mislim na ne
to moralno, nego podrazumevam nevinost.
Moralista nikada nije nevin, on stalno ra
una. Njegov moral se svodi
na ra
unicu. On se cenka s Bogom, zaslu
uje vrlinu kako bi mogao
da do
e u raj i tamo da u
iva. Moralista je lukav, njegov moral je
zasnovan na prora
unu. Nije nevin; ni jedan moralista nikada ne
mo
e da bude nevin. Ponekad se doga
a da nemoralna osoba bude
nevinija od moraliste. Ponekad je nemoralno u
ivotu nemoralno
samo zato
to nije prora
unato. ovek samo
ivi, a ne razmi
lja o
posledicama. Mo
e da bude jednostavan, ali moralisti nikada nisu
jednostavni, nego vrlo slo
eni. Takozvani sveci su najslo
eniji, najlukaviji i najprora
unatiji ljudi. U njihovim bi
ima ne
ete nai
i na
nevinost deteta,
to bi bila prava
istota. Dete nikada nije svesno
dobrog i lo
eg, u tome je njegova nevinost. Ponovo nadi
i dobro i zlo
zna
ilo bi ponovo ste
i nevinost, nevinost srca. U
istoti se nadilazi
podvojenost. Moralista bira, a
isto srce
ivi spontano, nema izbora.
isto srce je potpuno budno i svesno, ali ni
ta ne bira; dostupno je
situaciji, odgovara na nju, ali bez prora
una. Ovde je osnovni prostor
u kome dobrota i bla
enstvo zapo
inju da obasipaju
oveka.

83

29. dan
istota nastaje kada
ivite u svesnosti bez izbora, kada se ne
radi o dobrom ili lo
em, ne birate ni jedno ni drugo, kada sve
prihvatate kao bo
ansko, kada odbacujete sve podele i vidite samo
jedno;
ak i kada u avolu vidite Boga i u mraku svetlost; a u smrti
vidite ve
ni
ivot. Kada se uobi
ajeni na
in podvojenog gledanja na
stvari odbaci, postajete
isti jer vas tada ni
ta ne mo
e zatrovati. Ovo
je stanje krajnje svesnosti.
Moramo nadi
i podvojenost, moralno i nemoralno, dobro i
lo
e,
ivot i smrt, leto i zimu. Sve ovo treba nadma
iti, kako bi
ovek
video samo jedno, ono
to se vidi u bezbroj oblika;
ovek ga mo
e
videti svuda, u svakom mogu
em obliku.
Ovo je mogu
e. Samo je potrebno nastojanje da se probudite, da budete svesni i prestanete da birate; ostanete da prebivate
u sebi, posmatraju
i um i ne biraju
i ni
ta. Saobra
aj proti
e, a vi
sedite sa strane, bezbri
ni i mirni, a
istota se se lagano spu
ta u vas.
Ova
istota je oslobo
enje.
30. dan
Ostvarite svesnost. Budite sve budniji u svemu
to
inite i u
svemu
to se doga
a u va
em umu i pokre
e u va
em srcu. Budite
svesni u sva tri sloja; telu, umu, srcu; postupcima, mislima, ose
anjima. Budite svesni na svim tim nivoima i tako
e se svesnost nastaniti u vama i rodi
e se ono
etvrto. Kada se ono rodi, Bog je u
ao u
vas,
etvrto je va
a du
a, va
a najskrivenija sr
. Kada je otkrijete
shvati
ete da ste nero
eni i da ne umirete; da ste deo ve
nosti.
Sam ose
aj ve
nosti je zanosan. Cela va
a perspektiva se
menja, svet ostaje isti, ali nije vi
e isti jer ste se vi promenili. Isus
uvek ponavlja: Ako niste kao mala deca, ne
ete u
i u kraljevstvo
bo
je. Me
utim, ovo ne zna
i da su u kraljevstvu bo
jem samo
deca, ona ga ne bi ni izgubila. Ko bi mogao dati kraljevstvo bo
je za
svetovne stvari? Deca nisu u njemu, ona ga nisu svesna. Zato i nagla
avam; oni koji su poput male dece. Zapamtite repoput, jer
Isus ne govori o maloj deci, nego o onima koji su kao mala deca.
Jedna stvar je sigurna, radi se o ljudima koji nalikuju deci. 4
4

Isus nije rekao 'Ostanite kao mala deca', nezreli, veje mislio 'sazrite toliko da postanete kao mala deca'.

84

U ovome je sva mudrost; posti

e se drugo detinjstvo. O
tome se radi u sanjasi roenje drugog detinjstva putem svesnosti.
Prvo detinjstvo je bez svesnosti i vi ga gubite, a ovo drugo ne mo
ete
izgubiti.
31. dan
Pravi mistik nije isposnik, niti sam sebe mu
i. Voli
ivot i
u
iva u njemu, jer
ivot je samo manifestacija Boga. Istinski mistik
je pun pesama. Svaka njegova reje pesma. Ako ga dobro razumemo, svaki njegov pokret je ples i svaki njegov postupak sve
anost.
Sve se ovo doga
a zbog uzvi
ene svesnosti. Kada dotaknete
vrhunac i nema ni
ega izvan toga, kada sve ostavite iza sebe, kada
telo bude daleko dole ispod vas, a um ostane negde na putu i budete

ista svesnost, nikakav predmet, nego

ista subjektivnost postigli
ste samadhi. Tada
e u va
em bi
u nastati hiljadu pesama, procveta
e
hiljadu cvetova. Dok se ovo ne dogodi
ovek ne mo
e da bude potpun niti zadovoljan.
U svom srcu
ovek treba da nosi bo
ansko ispunjenje. Mora
da postoji jaka
elja da se postigne samadhi, da se ostvari nadsvesnost. Ovo se mo
e svakome dogoditi; ovo je pravo svih ljudi po roenju. Moramo samo da ga zahtevamo.

85

SEDMI MESEC
SRCE JE RAJSKI VRT
1. dan
ovek koji je dospeo do najuzvi
enije istine ne mo
e vi
e
lagati, za
to bi lagao? Nema razloga da la
e. ovek koji poznaje
istinu vi
e se ne zanima za obi
ne svetovne stvari; upoznao je ne
to
uzvi
enije od svega
to mogu pru
iti novac, moi ugled. Celi njegov

ivot prolazi kroz

udesnu promenu.
Tajni kljukoji otvara vrata
uda je bla
enstvo. Budite vedri,
pustite srce da peva i telo da igra; dopustite da
ivot postane sve
anost.
2. dan
ovek, onakav kakav postoji vevekovima obi
an
ovek
iz gomile, rulje jeste mehani
ki. Samo uz pomosvesnosti prestajete biti mehani
ki. Tada
ete se uistinu roditi, tek po drugi put. Va
i
roditelji su vas rodili biolo
ki, ali ne i duhovno. Duhovno roenje se
posti
e uz pomou
itelja. S u
iteljem kre
ete na duhovni put. Ponovo se rodite u novoj dimenziji, u duhovnoj dimenziji. Ovo vam se
pru
a vrlo svesno i promi
ljeno.
Ceo zadatak u
itelja sastoji se u tome da u
eniku pru
i svesnost o njemu samom, o vlastitom bi
u
Vrlo malo ljudi dospeva do svog duhovnog bi
a, ali oni koji
uspeju jedini postaju stvarni ljudi. Svi imaju mogu
nost, ali ljudi na
tome ne rade i tako je izgube.
Ovo se mo
e ostvariti. Zato od sada nadalje nastojte da vam

ivot krene u smeru sve ja

e svesnosti. Bi
ete iznenaeni venakon
prvih kratkih uvida u svesnost; bla
enstvo sledi iz svakog od njih.
Kako se svesnost produbljuje, tako se produbljuje i bla
enstvo.
Bla
enstvo je posledica, propratna pojava svesnosti.
3. dan
Na svet dolazimo apsolutno
isti i nevini, ali svet odmah
upisuje ne
to u na
u svest, postavlja nam uslove. Sve nas prlja i truje.
Do vremena kada je dete u stanju da razmi
lja svet ga veuni
tava.
Veje osaka
eno i paralizovano, svet ga venau
i da hoda sa
ta-

86

kama. Zaboravlja da gleda vlastitim o

ima i ne mo
e da stoji na vlastitim nogama; u
inili su ga zavisnim.
Ovo je najve
a zavera protiv ljudskog roda: sva ljudska bi
a
treba osakatiti, ne fizi
ki nego duhovno. Strategija koja se koristi
sastoji se u davanju uma kako bi va
a svesnost bila stalno prekrivena
mislima,
eljama, stremljenjima. Ego, religija, ideologija, politika i
hiljadu i jedna stvar su ovde, sloj za slojem. Va
e ogledalo svesnosti
nestaje pod tim slojevima i
ivite bez dostojanstva,
ivotom koji je
izgubio svu prirodnost,
ivotom slepca,
ivotom potpune zavisnosti.
Treba jedino da obri
ete sve
to vam je dru
tvo u
inilo. Zato
vas ne u
im
isto
i, niti moralu jer su sve to besmislice; u
im vas
meditaciji kako biste se mogli re
iti uma. Um pripada dru
tvu, a
meditacija pripada vama. S meditacijom ste apsolutno slobodni i
mo
ete otkrivati svoje unutra
nje blago. Tada zapo
inje veliko hodo
a

e radosti, lepote, pesama i sve

anosti. Ovo je beskrajan proces
koji vam pru
a vienje ve
nosti i daje sigurnost besmrtnosti.
4. dan
Dru
tvo svako dete
alje u
kolu, u srednju
kolu i na univerzitet. Tako se tro
i gotovo tre
ina
ivota da bi se energija usmerila
u neprirodno sredi
te, u razum, da bi joj se stvorile prepreke na putu
kroz srce.
Prirodan je proces prolaz energije iz bi
a u srce, a iz srca u
razum. Ovo je prirodno jer kada energija dolazi kroz srce, tada je ono
gospodar, a razum samo sluga. Ceo tok takozvanog obrazovanja je u
potpunom izbegavanju srca i stvaranju neposrednog puta od bi
a do
razuma bez obzira na srce.
ine
i ovo srce se ostavlja sa strane, a energija po
inje da se
kre
e iz bi
a u razum, koji tako ostaje gospodar; a on je vrlo dobar
sluga, ali logospodar. U momentu kada shvatite
ta vam je dru
tvo
u
inilo odmah mo
ete otvoriti svoje srce i energija
e pote
i kroz
njega jer je to prirodan put. Tako mora biti. Da se dru
tvo nije uplelo,
bilo bi tako.
Dru
tvo se jako boji ljubavi i srca, jer ako
ovek
ivi u razumu bi
e delotvoran i dobar sluga, bi
e poslu
an rob. Upravo ovo
treba dru
tvu: vredni radnici i dobre sluge. Njemu ne trebaju gospodari. Kada vam se srce otvori, ako ste i zato
eni osta
ete gospodar.
Va
a vlast je toliko jaka da vam je niko vi
e ne mo
e oduzeti.

87

Zato je nu
no posti
i
udesno pomeranje energije iz razuma
u srce.
5. dan
S vama je sve u redu, osim
to sve svakome verovali. Niste
slu
ali svoje srce, nego ste slu
ali neke druge ljude koji ne znaju
ni
ta. Odbacite sva ta pozajmljena saznanja, zaboravite sve pri
eo
prvog grehu i sve o tome da ste gre
nici. Svi smo deo Boga, neodvojiv i uro
eni deo, svi smo bo
anski. Nekoliko nas
vrsto spava, ali je
to njihov izbor; drugi su budni,
to je isto tako njihov izbor. Spavanju
ni
ta ne nedostaje, samo treba propatiti neke no
ne more. Ne treba
previ
e brinuti zbog njih, jer su one samo zami
ljene, pre ili posle

ete se probuditi. Ako u

ivate u
ivajte, niko drugi u to nema pravo
da se me
a. Voleo bih da se probudite, ali ako odlu
ite da spavate
niko vas ne
e osu
ivati ni bacati u pakao. Dovoljno patite i u svom
snu, nema potrebe da budete dodatno mu
eni u paklu.
5
Ovo je jedina razlika izme
u prosvetljenih ljudi i obi
nih
ljudi. Ina
e su sli
ni, svi imaju iste mogu
nosti za buenje. Ne samo
da su sli
ni, svi ljudi su jedinstveni.
6. dan
ovek obi
no skuplja pra
inu na svom bi
u i gubi jasno
u,
svoje pravo po roenju. Svi ljudi se ra
aju s ovom jasno
om, ali
postaju prose
ni. Do vremena kada umire,
ovek potpuno otupi. Ovo
je
udna pojava. Ljudi je nazivaju razvojem, meutim, to je ne
to
obrnuto, to je zakr
ljavanje.
Deca su pametnija,
ivlja i jasnija u svemu, kod njih mema
zbrke. Kada po
nu da odrastaju svuda skupljaju zbrku. Samo
ekamo
da napune 21 godinu i tada im dajemo pravo glasa jer do tog vremena izgube svu pamet i postanu glupi i tupi. Tada se mogu nazvati
odraslim.
Vi ste odrasli, potpuno odrasli. Me
utim, ljudi ka
u: Sada
kada si potpuno odrastao
ovek, dovoljno si star. Naravno da se
politi
ari boje dati pravo glasa deci jer ona sve vide, ona vide kroz
stvari. Pravo glasa daju samo onima koji su izgubili svaku mogu
nost vi
enja, koji su potpuno slepi. Nastojim da vam pomognem da
5

Budha.

88

o
istite svoju ru i pra
inu, da svoje ogledalo u
inite sjajnim kako
biste opet mogli da vidite svoje pravo lice.
7. dan
Cela struktura dru
tva je protiv srca. Ona u
i razum, odgaja
ga i
koluje. Zapostavlja srce i ne obazire se na njega, jer je ono
opasna pojava. Razum je ma
ina. Ma
ine se nikada ne bune, ne bi ni
mogle. One samo slede naredbe i na taj na
in su dobri i poslu
ni.
Dr
ava, crkva, roditelji i svi zainteresovani su za razum jer on svima
odgovara. Srce nije podobno za odr
avanje postoje
eg stanja,
ustanovljenog reda i op
tih interesa. Razum radi uz pomologike.
Razum se mo
e uveriti. On se mo
e na
ini hri

aninom, hindusom,
muslimanom ili komunistom, fa
istom i socijalistom. Sve se mo
es
razumom. Treba vam samo pametan sistem obrazovanja i pametna
strategija. Upravo kao
to to radimo s kompjuterima, tako napunimo
i razum. ta god u njega ugradite stalno se ponavlja. On nije u stanju
da smisli ne
to novo i nikada nije originalan. Srce
ivi od ljubavi
koja se ne mo
e uslovljavati. Ona je u osnovi pobuna; nikada ne
znate kuda
e vas ljubav odvesti. Ona je nepredvidljiva, spontana,
nikada ne ponavlja staro i uvek odgovara na sada
nji trenutak. Srce

ivi u sada
njosti, a razum uvek u pro
losti jer je tradicionalan, konvencionalan; dok je srce uvek revolucionarno i buntovno. Meutim,
mo
ete biti pobednik samo sa srcem, uz pomoljubavi, a ne uz pomologike.
udesno je pobuniti se protiv psihologije mase i postati
nezavisniji; odjednom osetite jedinstvo sa celinom i sa svemirom.
8. dan
Cela istorija
ove
anstva po
inje u Edenskom vrtu;
ovek je
bio isteran iz vrta i od tada luta u pustinji. Nekako se prise
a divote
tog vrta i tih dana izvan vremena, pre nego
to je bio proteran.
Pri
a iz Biblije nije samo pri
a, nego u sebi sadr
i istinu.
Svaki
ovek ose
a da mu ne
to nedostaje i da nije tamo gde bi trebao
biti. Nije mu sasvim jasno
ta mu nedostaje, ali svi znamo o
emu se
radi, postoji ose
aj da ne
to nije u redu, kao ja sam na pogre
nom
mestu, ili ne bi trebalo da mi bude ovako, ne
to je krenulo lo
e.
ovek je proteran iz bo
jeg vrta. Razlog za ovo izgnanstvo
je taj
to je ne
to poku
ao da sazna, pojeo je vo
e saznanja sa stabla

89

znanja. U momentu kada

ovek postane obrazovan izgubi
e dodir sa
svojim srcem, a tamo je pravi vrt; mi ga nosimo sa sobom. Mi nismo
isterani, nego smo zaboravili, a to ne znamo. Stalno smo zarobljeni u
razumu, previ
e smo se vezali za saznanja. Umesto da te
imo za razvojem bi
a i njegovim cvetanjem, samo skupljamo podatke, obi
ne
jalove podatke.
Srce je rajski vrt, pravi raj. Nastojim nekako da vam pomognem da ponovo uete u njega. Kada jednom opet doete u vrt i
ponovo ga okusite, bi
ete preobra
eni.
9. dan
ovek mo
e da ima saznanje, ali ne i mudrost. Saznanja su
laka, samo je potrebno malo umnih napora i nastojanja, pa mo
ete
napuniti svoju memoriju. Ovo je kompjuter. Mo
ete da sakupite cele
knjige. Me
utim, mudrost nije ne
to
to biste sakupili, jer se ona ne
mo
e ste
i samo pomo
u uma. Ona se sti
e uz pomosrca, ljubavi, a
ne uz pomologike.
Kada je srce otvoreno u ljubavi i veri, i predano celini, tada
se u vama javlja nova vrsta uvida, jasno
a, silno duboko razumevanje smisla
ivota i toga
ta ste vi zapravo, pre svega toga za
to je
cela egzistencija ovde. Sve tajne se otkrivaju, ali pomo
u ljubavi, a
ne pomo
u logike, pomo
u srca, a ne razuma. Bog ima neposrednu
vezu sa srcem, a nema nikakvu vezu sa razumom. Zato ako
elite
do
i do Boga, put vodi kroz srce. Kada jednom spoznate ljubav pomo
u srca, svoj um mo
ete koristiti kao dobrog slugu, tada se
mo
ete slu
iti i saznanjima koja ste skupili umom u slu
bi mudrosti.
Ali, ne pre nego
to ste nau
ili uz pomosrca.
Pomerite svoju energiju u srce, volite vi
e i do
ive
ete veliko iznena
enje. Kako va
a ljubav raste, latice se otvaraju i va
e
srce postaje lotosov cvet, ne
to beskrajno lepo po
inje da se spu
ta u
vas to je mudrost. Ova mudrost vam donosi slobodu. Saznanja
donose podatke, a mudrost donosi preobra
aj.
10. dan
Ljudski rod sada zna vi
e nego
to je ikada znao; saznanja se
stalno uve
avaju. Vi znate vi
e od Isusa. Kada biste ga sreli mogli
biste ga pou
iti mnogim stvarima. On ne bi znao bezbroj stvari. Ne
verujem da bi bio sposoban da polo
i maturu, to je nemogu
e!

90

Me
utim, ovo ne zna
i da je on neznalica. On ima znanja, ali
potpuno druga
ija. Njegovo iskustvo je preobrazilo njegovo bi
e. On
nije obrazovan kao vi, nego je preobra
en, a to je pravo znanje. Podaci ne zna
e ni
ta. Kompjuter mo
e da sadr
i vi
e podataka od vas,
ali on nikada ne mo
e da postane Isus ili Budha. Ili mislite da bi jednog dana kompjuter mogao postati prosvetljen? To je nemogu
e.
Kompjuter mo
e znati sve, ali
e ostati kompjuter i uvek
e
ponavljati samo ono
to smo u njega ugradili. Ne mo
e biti ni dobar;
kako bi ma
ina mogla biti dobra? Ne mo
e nikoga voleti; kako bi
ma
ina mogla nekoga da voli? On mo
e re
i: Volim te. Jako te
volim, spreman sam da umrem za tebe. Mo
e govoriti mnoge stvari,
ali one su samo re
i.
Ma
ina se mo
e pou
iti i mo
e vrlo delotvorno da obavlja
stvari; ali milioni ljudi rade istu stvar, deluju kao ma
ine, kao
kompjuteri. Ponavljaju obrasce hri

anske, hinduisti
ke, muslimanske prelepe, ali mrtve re
i.
U momentu kada ovo uvidite
ivot kre
e krupnim korakom u
novu dimenziju, dimenziju ve
nosti, bo
anskog, dobrote istine i slobode.
11. dan
Saznanja su mrtva, a saznavanje je
ivo u toku. Zapravo jednom u budu
nosti
emo morati da razvijemo sasvim novi jezik jer su
ovi na
i jezici zastareli. Njih su razvili drugi ljudi za druge ciljeve i
druge situacije. Sada je sve nestalo, ostao je samo jezik.
Danas i religija i nauka znaju da u postojanju nema ni
ega
stati
nog, sve je u stalnom pokretu. Zato umesto saznanja ka
emo
saznavanje. Umesto re
i ljubav vi
e bih voleo re
i reljubljenje.
Postali smo vezani za imenice tako da reku nazivamo rekom, a ona
nikada nije ista,
ak ni u dva uzastopna trenutka. Stabla zovemo stablima, a ona stalno rastu, neki stari listovi padaju, a neki novi izrastaju. Osim promene, u egzistenciji ni
ta nije stalno.
Posmatrajte
ivot, ali nemojte ga samo gledati, nego i
ivite.
Tada
ete stalno saznavati. Ovo je hodo
a

e bez kraja. Lepota je

udo koje ostaje, tajna koja ostaje. Mi i dalje poznajemo stvari, ali
uvek ima jomnogo toga
to moramo upoznati. Postojanje je
neiscrpno i
ovek uvek mo
e da bude kao dete, pun
u
enja i
divljenja.

91

Bog je tajna i dostupan je samo onima

ija srca ple
u u

u
enju i
ije bi
e treperi s divljenjem.
12. dan
Istinsko znanje, mudrost, zbiva se uz pomosvesnosti ne
prikupljanjem podataka, nego prola
enjem kroz preobra
aj. Svesnost
je korenit preobra
aj; ponovo se raate.
ovek svakodnevno postoji u vrlo pospanom stanju, on je
minimalno svestan; samo jedan posto ili
ak ni toliko. Dovoljan vam
je vasvakodnevni posao; to da zaraujete hleb i imate krov nad glavom, imate decu ili porodicu. Procenat je dovoljan samo za ovo, ali
ne i za ne
to vi
e. Devedeset devet posto va
e svesti je zamra
eno.
ovek se mo
e promeniti; ovaj mrak mo
e postati svesnost, u kojoj

ete spoznati intenzitet

ivota, neopisivi zanos
ivota.
Od ovog momenta razmi
ljajte o svesnosti kao o pitanju
ivota i smrti. Ona i jeste pitanje
ivota i smrti. Bez svesnosti zapravo
umirete svaki dan. S njom prvi put zapo
injete da
ivite i tada se va

ivot razvija, postaje ogroman; sve prostraniji i prostraniji.

Jednog dana postane toliko bogat da ga prenosite i na druge,
svi koji vam se pribli
e
ive
e bogatim
ivotom. irite
aroliju na
druge, preplavljujete ih
ivotom, ljubavlju i svetlo

u. To je stanje
svetog
oveka, Buddhe ili Hrista, mudrog
oveka.
13. dan
Um nije sposoban da sazna istinu. Mo
e skupljati sve vrste
podataka o istini, ali znati ne
to o njoj ne zna
i i spoznati istinu.
Znati ne
to o ljubavi nije isto
to i poznavati ljubav. Ako
ovek
eli
spoznati tada mora biti zaljubljenik. Nema podataka koji bi vam
ovde mnogo pomo
i. ovek je mora samo iskusiti. Ista stvar va
i i za
istinu. Mo
ete saznati i upoznati sve velike filozofe sveta, sakupiti
najve
e re
i, pretpostavke i teorije na svetu, do
i do odre
enih vlastitih zaklju
aka, ali zapamtite da je to samo prosuivanje jer nije utemeljeno u va
em iskustvu. Zato
e sva ova saznanja spre
avati va
e
traganje.
Ova saznanja su opasna, mogu vam dati la
an ose
aj da
ne
to znate. Kada jednom ue u vas pogre
na ideja da ne
to znate
tada prestaje traganje. ovek mora znati da ni
ta ne zna. Morate
otkloniti sve podatke za i protiv, teisti
ke, hri

anske, hinduisti
ke,

92

muslimanske, religiozne, filozofske. ovek mora otkloniti sva

saznanja poput ovih, tada mo
e po
eti da traga. Tada
ovek postaje
pravi tragaza istinom jer se tada otvori. Iz ovog stanja neznanja
jednog dana izvire veliki blagoslov,
ovek iskusi istinu,
ivi u njoj i
sam postaje ta istina.
Ovo stanje se naziva prosvetljenjem, nirvanom. Na Zapadu
se ovo naziva Hristovom svesno

u, a na Istoku stanjem svesti

Budhe, ina
e to je isto.
14. dan
ovek mora biti nevin kao dete. Samo tako
e se otvoriti
vrata. Vrata bo
anskog ostaju zatvorena za obrazovane ljude; za profesore, u
itelje i sve
tenike vrta su zatvorena. Oni veznaju da im
ni
ta vi
e ne treba, potisnuli su svoje neznanje prikupljanjem pozajmljenih saznanja. Oni su izgubili kvalitet
uenja koji je za Boga
najosnovnija stvar.
Dete se beskrajno
udi. Njegovo srce stalno ose
a tajanstvenost i
uda, o
i su mu pune divljenja malim stvarima,
kamen
i
ima i
koljkama na obali mora. Ono tr
i i skuplja ih kao da
je prona
lo dijamante. Zainteresuju ga tako male stvari, leptiri i
cve
e; dete mo
e biti op
injeno, gotovo hipnotisano, obi
nim cvetom.
Ove osobine vam poma
u da se otvorite Bogu, dobroti i
stini, tajanstvenosti postojanja. Sledbenici sanjase moraju biti kao
mala deca.
15. dan
to je
ovek mudriji, postaje svesniji koliko malo zna. to je

ovek gluplji, sve je sigurniji u svoje znanje. Mo

ete prosuivati
glupost uz pomote sigurnosti. Glupani su vrlo fanati
ni ljudi, jer su
do
li do vrhunskih zaklju
aka, ne samo za sebe nego i za sve druge
ljude. Oni
ele da nametnu svoje zaklju
ke svakome, celom svetu.
Uz to misle da saose
aju s ljudima.
Sokrat je zadnjeg dana svog
ivota rekao: Znam samo da
ni
ta ne znam. Tog dana je postao najve
i mudrac koga je Zapad
ikada imao. Pridru
io se velikom dru
tvu budha.6 Prestao je da bude
6

Prosvetljenih ljudi.

93

filozof, postao je probuen i prosvetljen. Mozak je pun zaklju

aka, a
srce je uvek spremno ne
to da upozna. Srce je uvek dete, a razum je
uvek starac. Razum nikada nije mlad, a srce nikada nije staro ovo
ne smemo zaboraviti.
16. dan
Pozajmljena znanja nisu istinita, saznanja prikupljena spolja
nisu istinita, ona skrivaju va
e neznanje, ali vas ne
ine mudrima.
Ona prikrivaju va
e rane, ali ih ne le
e. Ovo je na neki na
in vrlo
opasno jer je
ovek sklon da zaboravi na svoje rane, a one se iznutra

ire i mogu se pretvoriti u rak. Bolje ih je poznavati. Bolje ih je otvoriti vetru, ki

ama i suncu. Skrivate li ih i
titite, one
e postati va
i
neprijatelji. Bolje ih je izlo
iti, jer priroda le
i. Zato neka prvi korak
istinskog poznavanja bude re
enica Ne znam ni
ta. Ona
e izlo
iti
va
e neznanje. U tom momentu nastaje zaokret, velika promena u
kojoj
ovek pogleda prema unutra.
Prava spoznaja dogodi
e se unutar vas. Ona ne dolazi uz
pomomisli, veuz pomoprostora bez misli u va
oj nutrini. Ne
dolazi uz pomou
enja, veuz pomomeditacije. Dolazi samo kada
je um potpuno isklju
en, potpuno prazan i
ist, nezaga
en, nedodirnut, tako da izvori u va
oj nutrini zapo
nu da teku jer su se uklonile
sve prepreke.
Tamo je izvor iz koga mo
e do
i prole
e, ali tamo su i prepreke koje su mu na putu. Mi te prepreke smatramo znanjem, me
utim one su prepreke znanju. Odbacite sve
to ste nau
ili iz spolja
njeg tako da va
a unutra
njost mo
e progovoriti i tada
ete upoznati
okus pravog znanja, prave spoznaje. Spoznaja oslobaa.
17. dan
Na
e telo je sitno, naum je sitan, ali je na
e bi
e prostrano
kao okean; zapravo prostranije od svih okeana jer i najve
i okean
ima granice, a na
e bi
e ih nema, ono je beskrajno.
Bi
e ima tri osobine. Prva je istina. Kada iskusite vlastito
bi
e po prvi put
ete okusiti ne
to istine. Pre toga ste poznavali samo
teorije o istini. Ovo je poput
oveka koji sve zna o hrani, a nikada
ni
ta ne jede.
Istina koju ne poznajemo, o kojoj smo samo
uli jeste teorija.
Ona se sastoji od pretpostavki. Kada uete u unutra
njost svog bi
a,

94

izvan tela i uma, prvo

ete okusiti istinu, a zatim svesnost. Ina
e
svesnost je samo re
. Ljudi
vrsto spavaju i nemaju pojma o svesnosti; nisu nimalo svesni, oni su kao roboti, funkcioni
u kao ma
ine.
Tre
a stvar je najvi
a, to je bla
enstvo odnosno anand. Kako
sve dublje ulazite u svoju nutrinu, prvo
ete otkriti istinu, zatim
svesnost, a u samom srcu
ete otkriti bla
enstvo.
18. dan
Nau
nici ka
u da jedan sistem memorije, jedan ljudski um,
mo
e sadr
ati sve biblioteke sveta, toliki mu je kapacitet. ak i kada
bi sadr
ao sve knji
nice sveta
ovek ne bi bio budha, ili prosvetljen.
Ostao bi ista budala i isti magarac natovaren svim tim knji
urinama.
Ovo mu ne bi preobrazilo bi
e. Ako
ovek
eli da preobrazi svoje
bi
e mora
e iza
i izvan re
i, izvan teorija, ideologija, doktrina i
knjiga.
Zavr
ite s podacima i stavite na njih ta
ku, jer
ete se pretvoriti u papagaje. Takve papagaje nazivamo profesorima. Ovo ne
mo
e ispuniti
oveka, ne mo
e biti ni zadovoljan, ni bla
en, ne mo
e
voleti niti znati.
Zavr
ite sa svim podacima, zavr
ite sa umom. Meditacija se
ra
a kada se rastanete s umom. Kada se ona rodi, tada se dogaaju

uda i
ivot po
inje da ide napred krupnim koracima neverovatnim. ovek postaje svestan mno
tva tajni oko sebe. Mi smo zatvoreni u svojim saznanjima, na
e o
i su zatvorene, slepi smo za
istinska znanja. ovek mora postati nevin poput deteta, tek kada
bude nevin i
ist poput ogledala odra
ava
e istinu. Spoznati istinu
zna
i postati istina.
19. dan
U svim dru
tvima, civilizacijama i religijama odgajaju nas
na takav na
in da nam daju la
ni identitet. Sve nas izdaju i varaju.
Ljudi koji nas varaju vrlo su mo
ni. Njihova mozavisi od varanja
ostalih koje varaju vevekovima. Politi
ari i sve
tenici prikupili u
strahovitu mo
. Boje se da dopuste ta ljudi saznaju istinu. Oni
zapravo zavise od lakovernih ljudi koji se mogu prevariti, koji
dopu
taju da budu prevareni, zapravo tr
e da ih prevare. Dosa
uju
vam dok ih ne prevarite.

95

Veu detinjstvu po
nu da se stvaraju situacije u kojima deca
postaju svesna da moraju u
initi kompromis ako
ele da pre
ive u
svetu. Ona nisu svesna, ne mo
ete od dece o
ekivati mnogo svesnosti. ak ni stari ljudi nisu tako svesni. U detinjstvu se pojavljuje
svest: Ako govorim istinu stalno
u imati problema. Dete biva
ka
njeno istog momenta kada progovori istinu.
Do vremena kada budete dovoljno jaki da budete iskreni
gubite sav ose
aj za istinu. Va
e la
i su se tako uvre
ile u vama da su
postale nesvesne, postale su tako va
an deo i sastojak va
e krvi,
kostiju i sr
i da ih se vi
e ne mo
ete re
iti. Ovo
to vam je dru
tvo
u
inilo mora da se izle
i. Morate ponovo da se rodite, zaista da se
rodite, ponovo da u
ite abecedu stvari. Samo tako
ete shvatiti da je
ego la
an identitet koji vam je nametnut i da niste nimalo izdvojeni,
da ste deo organske celine.
20. dan
Deca u
e od svojih roditelja i tako rade sve
to rade drugi.
Dana
nja deca gledaju filmove na televiziji; ubistva, samoubistva,
plja
ke i sva
ta drugo. Oko sebe gledaju nasilje, silovanja, ubistva i
po
inju da ponavljaju isti obrazac. Njihova deca
e u
iti on njih i
rutina se nastavlja vidimo da svi tra
e u spolja
njem, a blago je u
unutra
njosti.
Isus uvek ponavlja: Kraljevstvo bo
je je u vama, ali nisu
ga nikada razumeli
ak ni njegovi bliski sledbenici. ak su ga i na
poslednjoj ve
eri, neposredno pre nego
to su ga uhvatili, pitali o
kraljevstvu bo
jem na nebu. Jadan
ovek, celog svog
ivota je ponavljao da je kraljevstvo bo
je u vama!
U poslednjem razgovoru u
enici su ga pitali; Reci nam
samo jednu stvar. Kada budemo u kraljevstvu bo
jem, a ti bude
sedeo s desne strane Bo
ije, ko
e od nas dvanaestorice tvojih vernih
u
enika sedeti uz tebe?
Vidite li glupost, politiku i pitanje hijerarhije? Jadan je
ovek
koji je celi
ivot govorio: Blagosloveni oni koji ne
eznu da budu
prvi jer
e oni biti prvi.
Me
utim, ljudi stalno slu
aju lepe re
i i one im se svi
aju,
ali ih ne razumeju. Nismo razumeli ni Budhu ni Isusa, nijednog velikog u
itelja. Zato je ljudski rod tako jadan.

96

21. dan
Svako nosi istinu u svome bi
u, nju ne treba izmi
ljati. Treba
je samo otkriti, zapravo ponovo otkriti. Veje imamo ali smo potpuno na nju zaboravili. Zaspali smo i zaboravili ko smo. Moramo
samo da se podsetimo.
Morate postati budniji i svesniji, ni
ta vam ne nedostaje;
samo sanjate da ste prosjak, a niste prosjak.
Kada se jednom san prekine i probudite se, odmah
ete
spoznati u kakvom ste
udnom snu bili. Najve
a blaga su va
a, ve
ni

ivot je va
, kraljevstvo bo
je je va
e, onostrano je va
e. Mi sve to
nosimo sa sobom; svete stvari smo mi sami. Zato ovo nije pitanje
traganja za spolja
njim, nego ulaganje potpune energije u sebe, u
buenje.
22. dan
Radost iskrenosti je tolika da niko vi
e ne
eli natrag u mrak
neistina. Jednostavnost iskrenosti je takva da niko ne
eli stvarati
nepotrebne komplekse i probleme s neistinama. Jedna lapovla
i za
sobom bezbroj drugih jer je morate odbraniti, a ne mo
ete je braniti
istinom. Mo
e se braniti samo novim la
ima, od kojih
e svaka slede
a opet za sobom povla
iti nove. Jedna laje dovoljna da vam celi

ivot postane neiskren i neistinit.

Istina donosi mnoge poklone, ali
ovek joj mora otvoriti
vrata meditacijom. Niko nam ne daje istinu, nju vam je vepoklonio
sam Bog. Ona nije ne
to
to bi trebalo potra
iti, vepostoji, ona je
va
e svojstvo. Treba samo da u
inite nekoliko koraka prema unutra.
Sanjasa je samo odluka da se pronae vlastita istina: Od sada
e moj

ivot biti posve

en tra
enju moje istine.
Istina nije daleko, do nje je samo jedan korak, skokom od
uma u ne-um.
23. dan
Pri
a o Danijelu je prelepa. Zovem je pri
om a ne istorijom,
jer su meni parabole i pri
e mnogo zna
ajnije od istorije. Istorija
samo bele
i podatke, a parabole bele
e istinu.
Danijela su bacili lavovima jer je odbio da porekne svoje
veru, ali je ostao nepovre
en. Ovo govori samo o jednoj stvari,

97

ljubav za istinu je ve
a od samog
ivota. ovek mo
e
rtvovati svoj

ivot za istinu, ali ne i obrnuto.

Ovo takoe govori da uprkos silnom ljudskom razvoju, jo
uvek postoje i instinkti, ljudi istine i dalje moraju patiti poput Danijela jer dru
tvo
ivi u neistini i ne podnosi
oveka istine.
Uz ovo,
ovek istine ne treba ni
ega da se boji jer ga ni
ta ne
mo
e povrediti,
ak ni lavovi jer je saznao ne
to
to je u njemu ve
no
i neuni
tivo. Ni smrt mu ovo ne mo
e oduzeti. ivot u la
ima je bezvredan, a smrt za istinu jedan od najlep
ih blagoslova
ivotu.
24. dan
Istina se ne mo
e kupiti. Nema na
ina da se dobije od nekog
drugog, ne mo
e se preneti. ovek mora sam da je otkrije. Niti mo
e
da je kupi kakav novac, niti je mo
e oteti kakva sila, ali kada
ovek
u
e u svoju unutra
njost, nalazi je. On je veima, nema potrebe da
se kupuje.
Ironija je u tome da je svi kupuju; neko na hri

anskom
va
aru, drugi na hinduisti
kom ili jevrejskom; neko od Grka, neko iz
Biblije, neko iz Korana. Samo zapamtite, sve
to ste kupili ili nabavili od drugih je samo ne
to o istini, a ne ona sama. Kupili ste
samo re
i, prazne i bez sadr
aja.
Istina je prava samo kada je va
e vlastito iskustvo; ne mogu
vam je dati ni Isus ni Budha. Ni ja vam je ne mogu dati, niko vam je
ne mo
e dati, naprosto zato
to je veimate. Treba vam samo unutra
nje traganje, poniranje u sebe, u najskriveniju srvlastitog bi
ai
na
i
ete je.
Dobro da ona nije roba, a i to da vam je niko ne mo
e dati;
ina
e bi bila bezvredna. Ljudi bi je nasleivali od svojih roditelja, u
svojim oporukama bi pisali: Pola moje istine ide mojoj
eni, a pola
mojoj ljubavnici i ona se mora jednako rasporeivati meu mojim
sinovima To bi bilo ne
to! Sre
om nije tako i dobro je da nije.
Istina je potpuno li
na; spoznajete je u apsolutnoj samo
iu
va
em najskrivenijem sjaju, u pravom hramu gde vas ona uvek
eka.
25. dan
Istinska religija se ne zasniva na verovanju; na njemu se zasnivaju samo la
ne religije. Istinska religija je uvre
ena na iskustvu.
Sva verovanja su prepreke u iskustvu istine. Ako verujete, prestajete

98

da pitate i tra
ite. Kada jednom postoji verovanje, vi vemislite da
znate. Ina
e ono samo zna
i da ste potisnuli sve svoje sumnje. Traganje mo
e da zapo
ne samo ako su sumnje
ive, sve
e, mlade.
Sumnje ne smete potiskivati, nego ih koristiti kao stube. One nisu
lo
e, nego dobre. ovek ne mora uvek da sumnja, nego svoje sumnje
da koristi u potrazi za istinom. Kada je jednom sami na
ete, ima
ete
potpuno druga
iji smisao, potpuno druga
ije osobine, ona ne
e biti
jalovo verovanje, nego
iva istina, va
a istina za nju
ete rizikovati
i
ivot.
26. dan
Istina je uvek prisutna, mi smo njom okru
eni, ali toliko smo
zbrkani da je ne mo
emo odr
avati. Pun mesec i zvezde ne mogu se
reflektovati na nemirnom jezeru punom talasa, ono ne mo
e odraziti
mesec niti se veseliti zvezdama. Ono je slepo za nebo. Treba samo
umiriti jezero.
Nastojim da vam pomognem u smirivanju jezera va
e svesnosti i to se mo
e u
initi. Ako mogu ja, mo
ete i vi. Ne zahtevam
ni
ta posebno, svi to mo
emo, potrebno je samo malo nastojanje i
ni
ta vi
e, ne morate biti ro
eni kao neko poseban, treba vam samo
mali napor i malo inteligencije, a to svi imate. U momentu kada
postignete unutra
nji mir i ti
inu zbiva se klju
na promena. Tada
ete
re
i: Veselimo se!
27. dan
Treba pamtiti da se znanje ne sastoji od skupljanja podataka.
Ono se ne sastoji od u
enja od drugih, nego obrnuto, od procesa suprotnog u
enju. ovek postaje poznavalac kada ponovo postane
nevin poput deteta, kada se ogledalo svesnosti potpuno o
isti, kada je
jezero svesnosti mirno, nema talasa i nema nijednog nabora. Tada
e
se u vama odra
avati celo nebo i celo postojanje u svoj silnoj lepoti.
Ovo iskustvo je Bog. Budite prazni, budite mirni, nemojte
postojati, budite ni
tavni kako bi se celina mogla spustiti u vas, tako
da se ona mo
e reflektovati u va
oj svesnosti. Ovo je jedino religiozno iskustvo, jedino misti
no iskustvo. Daje vam sigurnost da
Bog postoji, a ne isprazno verovanje, daje vam apsolutnu jasno
u.
Bog postaje va
e vlastito iskustvo. Ovo nije ne
to
to su rekli Budha
ili Isus, niti ne
to
to sam ja rekao, veste ovo sami spoznali.

99

Iskustvo prodire u va
u nutrinu i postaje deo va
eg bi
a, jedino tako
se posti
e cilj i ispunjava
ivot.
28. dan
Ako je
ovek spreman da postane niko, tada postaje najve
i.
Budite ni
ta i tada ste sve, budite niko i tada posti
ete neverovatna

uda. Budite prazni i upozna

ete najuzvi
enije u sebi. Zapamtite, ne

inite ovo s namerom da postanete najve

i jer tako ni
ta ne
ete posti
i. To
to ste ni
ta ne sme se koristiti kao sredstvo da se postane
najve
i. To
to ste najve
i samo je propratna pojava, a ne vacilj, ne
kraj. Ovo je kao miris. Cvet je kraj, cvetanje va
e svesnosti je sve;
tada se odjednom pojavljuje miris. Budete li tra
ili samo miris propusti
ete cvet, a bez njega nema mirisa. Ako budete tra
ili cvet, cvetanje dolazi samo po sebi. Ako je
ovek blag, skroman i niko, tada se
vrata kraljevstva otvaraju i on postaje bo
anski gost. Tada se odjednom uzdi
ete do najuzvi
enijeg vrhunca
ivota. Ali, to je suprotna
pojava, biti u kraljevstvu bo
jem nije vacilj. Zaboravite na to. U
im
vas samo da budete niko. Samo pobacajte stari name
taj iz nutrine
svog bi
a i budite prostrani.
Ovaj prostor
e biti preplavljen va
im bi
em jer ono mo
e
rasti kada ima prostora. Mo
e otvoriti svoje latice i postati lotosov
cvet s hiljadu latica. Tada se u vama stvara prelep ples, poezija i lepota i
ivost. Tada se sva zarobljena veli
anstvenost osloba
a jer
vi
e nema prepreka koje je dr
e zarobljenom. irite se u eksploziji
svetlosti, ljubavi i bla
enstva.
29. dan
Od detinjstva nas u
e da u svetu moramo imati ugled, postati
slavni, op
te poznati, uspe
ni; premijeri ili predsednici, nobelovci
samo da smo neko, neko poseban. Tako se dete truje idejama da
mora postati neko. Ina
e mi smo u realnosti niko i ta realnost je beskrajno lepa. Biti niko donosi takvu radost i zanos da ih
ovek ne mo
e
ni zamisliti. Slava ne donosi ni
ta, ona je vrlo glupa, detinjasta i nezdrava igra. Istinsko postignu
e se, onako kako ja to shvatam, ne
mo
e oduzeti smr
u. Sve
to se mo
e oduzeti smr
u nije istinito,
nego la
no postignu
e, igra
ke s kojima se igramo.
Postanite niko i u
ivajte u tome, u slobodi koju vam ovo
donosi. Postanite anonimni i upoznajte sre
u u kojoj nema briga ni

100

zadovoljstva. Kada nema ega ne mo

ete biti povreeni. Niko vas ne
mo
e vreati, a vi
ete stajati i gledati ga;
ak
e vam se svi
ati jer u
vama ne
e biti nikoga ko bi mogao biti povreen. Ne postoji niko ko
bi bio ranjen. Mo
ete u
ivati i smejati se. Na dan kada se
ovek zabavlja i smeje dok ga vreaju veje postigao ne
to, postao je deo
ve
nosti i u
ao u svet besmrtnih.
30. dan
Ako imate o
i i njima gledate bi
ete iznenaeni;
ak ni prosjak nije samo prosjak i on je ljudsko bi
e. i on je iskusio ljubav, ljutnju i bezbroj stvari na koje bi
ak i kraljevi bili ljubomorni. Njegov

ivot je vredan
itanja, posmatranja i razumevanja jer je njegov
ivot
mogu
nost va
eg
ivota.
Svaki
ovek
ivi mogu
nost, preobra
aj jedne mogu
nosti u
realnost. Sve su te mogu
nosti i va
e mo
ete postati Adolf Hitler ili
Isus Hrist otvorena su i jedna i druga vrata. Neki
ovek ulazi kroz
jedna vrata, a drugi
ovek kroz druga; a vama su otvorena oba vrata.
Zato se podjednako zanimam za Gautamu Budhu i za Adolfa Hitlera.
Jednako me zanimaju i Isus i Juda jer je svako ljudsko bi
e i moja
mogu
nost.
ovek ovo mora shvatiti, tada celi kosmos postaje univerzitet. Upravo je ovde zna
enje re
i univerzitet, ona dolazi od
re
i univerzum. Tada su sve situacije prilika za u
enje i svi izazovi
postaju izazovi razvoja. Tako
ovek stvara vlastitu li
nost.
Roeni smo samo kao mogu
nost, od nas zavisi sve drugo,
ono
to
emo postati i
to
e biti krajnji ishod svega
to nam se
dogodi.
31. dan
Najva
nije od svih su prvih sedam godina
ivota. Ako
ovek

ivi sedamdeset godina, prvih sedam godina odlu

uje o svih tih sedamdeset, jer
e on stalno ponavljati isti obrazac na raznim nivoima.
On
e se pretvarati da voli svoju
enu i decu, pretvara
e se da voli
svoje prijatelje. Ovo pretvaranje je toliko duboko da ga on
ak i ne
ose
a kao pretvaranje; uveren je da bi ljubav trebala biti takva, da je
ovo zaista ljubav.
Zato se svi
irom sveta silno vole, a svet se pretvara u ludnicu. Ljudi bi trebali biti dobri. Kada bi na svetu postojalo toliko

101

ljubavi svi bi trebali cvetati, a izgleda da niko ne cveta. Nedostaje

ne
to osnovno. Nastojim da vam pomognem da postanete svesni svih
va
ih pretvaranja. Kada ih jednom budete svesni mo
i
ete da ih odbacite - mo
i
ete da ih odbacite, jer se mogu lako odbaciti kada ih je

ovek svestan. Pretvaranja su u

la duboko u vas, uvre
ila se u va
im
kostima i samoj sr
i. Zato
ovek mora u budnosti i svesnosti prona
i
sve njihove korene. Kada naete sve korene la
ne ljubavi mo
ete ih
i

upati, kao i sve njihove izdanke. Tako

ete opet postati dete i opet

ete zapo
eti da
ivite od po
etka, od nevinog po
etka. Tada
e
ivot
biti spontan i prirodan.

102

OSMI MESEC
IVITE HILJADU POSTO
1. dan
Ljubav je najsjajnija zvezda na unutra
njem nebu va
eg bi
a.
Spolja
nje zvezde nisu ni
ta u pore
enju s njom. Spolja
nje je lepo,
ali ni
ta se ne mo
e uporediti sa unutra
njim. Unutra
nji svet ljubavi
je najsjajnija zvezda sunce. Ona je sama du
a va
eg unutra
njeg
sveta, sam izvor. U
ite i pronaite je. Kada je budete prona
li podelite to i proslavite s drugim ljudima.
2. dan
Ako ste zaboravili
ta to zna
i da se bude svetlost, zaboravi
ete
ta zna
i biti veseo jer su ovo lice i nali
je iste pojave. Svetlost je osnovni zahtev za radost; a radost obasjava. Ona se dogaa
samo u svetlim raspolo
enjima. Nemojte uzimati
ivot kao problem
jer on to nije. On je tajna koju treba
iveti, a ne re
avati. U njemu
treba u
ivati, igrati, voleti, pevati, a ne re
avati ga. On nije
zagonetka, nego izazov za traganje uz detinje
u
enje i divljenje.
Zato nau
ite da budete vedri, uzimajte stvari kao zabavu,
zabavljajte se
ak i sa smr
u.
3. dan
Niko nije nesavr
en; zato niko ne treba da postane savr
en.
Jedino treba
iveti
ivot potpuno. Savr
enstvo je veovde. Do
li smo
iz savr
enstva, zato ne mo
emo biti nesavr
eni. Roeni smo iz natprirodnog. Mi smo talasi u okeanu Boga. Zato sve osobine Boga
imaju i talasi. Ako je on savr
en i mi smo savr
eni. Sva ideja o postajanju savr
enim je apsurdna. Ne treba postati savr
en, jer su svi ve
savr
eni. Ali, mi u ovoj savr
enosti ne
ivimo potpuno, nego minimalno. Ne koristimo svoje mogu
nosti, koristimo samo njihov mali
deo. Nau
nici ka
u; ne vi
e od sedam posto. Devedeset i tri posto
mogu
nosti je
isti gubitak, a one postoje i mogu se koristiti. Kada

ivite sto posto vekoristite veliku priliku koju vam je Bog dao, ali
se preobra
aj doga
a samo kod tih sto posto, nikako pre toga.
Nastojim da vas uputim da
ivot zavolite najja
e
to mo
ete,
da
ivite u svakom momentu
to potpunije mo
ete, tako
e se polako

103

ne
to dogoditi u vama i otkri
ete sami sebe. to vi
e izazova
prihvatate, vi
e
ete otkriti.
4. dan
Morate
iveti u svetu, ne morate ga dramatizovati. Ja sam
protiv odricanja. Ne morate be
ati od sveta, vemorate
iveti u
njemu, ali na potpuno druga
iji na
in. Nemojte ga shvatati ozbiljno,

ivite laka srca, uzimajte svet kao kosmi

ku
alu, on i jeste kosmi
ka

ala. Na Istoku ovo nazivamo bo

jom igrom. Ako se Bog igra, mi
samo u
estvujemo u toj igri, u
estvovanje u igri niko ne shvata ozbiljno.
U drami mo
ete glumiti kralja, ali to ne
ete uzeti za ozbiljno.
Kada padne zastor zaboravi
ete svoje kraljevanje; i ne dolazi vam do
mozga.
Ako ste bogati, nemojte da vam to udari u glavu. Ako ste
siroma
ni, nemojte to uzimati za ozbiljno. Svi mi igramo uloge; igrajte ih
to lep
e mo
ete, ali stalno imajte na umu da je ovo igra. Kada
jednom do
e smrt zastor se spusti po zadnji put i svi glumci nestaju u
istu kosmi
ku energiju. Ako
ovek mo
e da
ivi na svetu uva
avaju
i ovo, bi
e oslobo
en sveg jada. Jad je propratna pojava ozbiljnog
prihvatanja stvari, a bla
enstvo propratna pojava prihvatanja stvari
lakog srca. Prihvatajte
ivot kao zabavu i u
ivajte u njemu.
5. dan
Predla
em potpuno nov pristup religiji. Ona mora odobravati

ivot, mora ga obogatiti i u

initi lep
im, mora biti kreativna, a ne
be
ati od njega. Ne sme otupljivati na
e osete, nego ih
initi jo
osetljivijim.
Za mene ne postoji Bog osim samog
ivota, ne postoji drugi
hram osim samog postojanja. Tako sve postaje bo
ja sve
anost.
Kada ka
em sve, zaista mislim sve. ivot je sve
anost, smrt je sve
anost, susret je sve
anost i opra
tanje je sve
anost, kao i detinjstvo,
mladost i starost sve su ovo razli
ite sve
anosti. Ako slavite sve
bi
ete pravi vernik, ne morate verovati ni u
ta posebno niti odlaziti u
crkvu ili hram. Gde god bili i
ta god radili postaje va
a molitva i
meditacija, va
a sadhana, va
a disciplina.

104

6. dan
Ljubav je najlekovitija na svetu; ni
ta ne prodire tako
duboko. One ne le
i samo telo i um, vei du
u. Ako
ovek mo
e
voleti, sve rane
e se zaceliti. On postaje celovit, a biti celovit zna
i
biti svet. Dok ne postanete celovit
ovek ne mo
ete biti svet. Fizi
ko
zdravlje je povr
inska pojava, mo
e se odr
avati medicinskom naukom, ali najskrivenija sr
ovekovog bi
a mo
e se izle
iti samo
ljubavlju. Oni koji znaju tajnu ljubavi, znaju najskriveniju tajnu
ivota. Za njih ne postoji ni jad, ni starost ni smrt. Naravno, telo
e
ostariti i umreti, ali ljubav vam otkriva istinu da niste telo; vi ste
ista
svesnost, niste ni roenje niti smrt. ivljenjem u
istoj svesnosti

ivite u skladu s postojanjem. Bla

enstvo je propratna pojava
ivota
u skladu sa egzistencijom.
7. dan
Mene Bog u nebesima ne zanima toliko koliko me zanima
ljubav, jer osoba koja spozna ljubav mora spoznati i Boga, ali ne i
obrnuto. ovek mo
e verovati u Boga i nikada ne saznati
ta je
ljubav. Zapravo oni koji veruju u Boga stvaraju toliko mr
nje na
svetu; niko ne
ini toliko zla. Hri

ani, muslimani i hindusi zajedno

u
estvuju u ovoj velikoj zaveri. Svi pri
aju o Bogu, o miru i ljubavi,
a vr
e samo krvoproli
a i ni
ta vi
e. Ovo traje vekovima. Zapravo svi
gre
nici sveta nisu mogli napraviti toliko greha kao na
i takozvani
sveci. Oni to mo
da nisu neposredno hteli, ali su izazvali ljude da

ine ovakve stvari. Kona

no, kada se
ovek probudi i osvesti sve ovo

to se
ini u ime religije izgleda
e mu tako
udno, primitivno i glupo.
Zato ja nagla
avam ljubav, jer ako postoji ljubav, bez sumnje
e
postojati i sve drugo. Osoba koja voli ne mo
e da izbegne saznavanje
Boga, ne mo
e od toga da pobegne
ak ni kada bi
elela. Prona
i
e
Boga; mora ga prona
i, to je neizbe
no.
8. dan
ovek koji voli, voljen je od cele egzistencije. Ovo
e mu
uzvra
ati ljubav iz svih smerova i svih dimenzija. Ako pevamo lepu
pesmu, ona nam se vra
a hiljadu puta lep
a. Obasipa nas. Sve
to
dajemo vra
a nam se. Ljudi su jadni iz prostog razloga
to druge
ine
jadnima i pri
injavaju im bol.

105

Ono
to posejemo to
emo i po
njeti. Ako posejemo jednu
semenku, po
nje
emo ih hiljadu. Egzistencija nije siroma
na, ve
obilno daje, ali samo onda kada i vi njoj dajete. Zato sve u osnovi
zavisi od vas. Ako
elite dobrotu, izlivajte je onda na svakoga i na
sve. Ako
elite ljubav, volite. Ako bilo
ta
elite,
elja vam ne
e pomo
i dok to zaista ne u
inite. Materijalizujte je i uskoro
ete se iznenaditi, sve
to ste dali uvek vam se vra
a umno
eno hiljadu puta.
Sve
to
elite dajte i ne
ete ostati praznih ruku, bi
ete potpuno ispunjeni, zadovoljni iznad svih svojih o
ekivanja i snova.
9. dan
Dobijate samo ono
to imate, jer to
to imate postaje magnetska sila koja privla
i vama sli
no. Zamislite pijanca koji dolazi u
grad. Uskoro
e se na
i s drugim pijancima. Kada kockar do
e u
grad uskoro
e se sprijateljiti s drugim kockarima. Ako lopov do
eu
grad odmah
e prona
i ostale lopove. Tako i tragalac za istinom odmah pronalazi druge tragaoce za istinom. Sve
to stvaramo u sebi
postaje magnetsko sredi
te i stvara odre
eno polje energije, a u
njemu se stvari dogaaju. Zato ako
ovek ho
e bla
enstvo egzistencije, tada treba da stvori toliko bla
enstva koliko mo
e. Mora dati
sve od sebe i tada
e hiljadu puta vi
e bla
enstva i sam dobiti. to
vi
e imate vi
e
e vam se dolaziti. Kada jednom ovo shvatite, posta
ete bogatiji i bogatiji u svojoj unutra
njosti, a va
a unutra
nja radost

e biti sve ve
a i ve
a. Ovaj zanos nema kraja -
ovek samo mora da
se kre
e u pravom smeru. 7
10. dan
Egzistencija voli sve, ona nije ravnodu
na, ali vam tako
izgleda jer smo sami ravnodu
ni. Egzistencija samo odra
ava, ona je
ogledalo, ona je odjek. Ako mi vi
emo na nju i ona
e vikati na nas;
ako joj budemo pevali, uzvrati
e nam pesmom. Sve
to
inimo vra
a
nam se na hiljadu na
ina, zato jer se vra
a iz svih dimenzija i svih
nivoa egzistencije. Ona se
ini ravnodu
nom jer je mi ne volimo.
Kada je jednom zavolimo; reku, planinu, zvezde, ljude i
ivotinje
jednom kada budete u
estvovali u
ivotu u dubokoj ljubavi, kada

Vidi Jevanelje po Mateju, 13, 12 i Luki 8, 18.

106

egzistenciji budete pru

ili toplinu i ona
e vama biti topla. Uvek
pla
a u istoj valuti.
Ovo izgleda besmisleno jer mi ne stvaramo smisao, izgleda
tupo i monotono jer smo i mi svi tupi i monotoni. Budha misli druga
ije kada ka
e: U momentu kada sam postao prosvetljen, prosvetlila
se i
itava egzistencija. Ja vam jam
im za njegove re
i; sve
to je
rekao jeste apsolutna istina. Ovo je moje iskustvo. Ono
ta budete vi,
to
e i egzistencija biti za vas.
Meditacija
e vas nau
iti dve stvari; prvo ono
to se ti
e va
e
unutra
njosti, a zatim ono
to se ti
e cele egzistencije. Meditacija
mora da postane va
e sredi
te svesnost, tiha pa
nja; a ljubav mora
biti va
e okru
enje, toplina bez ikakvog razloga jer je tako lepo biti
topao. U sredi
tu budite meditativni, a na periferiji budite ljubazni.
Vide
ete da
e se cela egzistencija promeniti. Ona zapravo ostaje
ista, vi ste se promenili. im se promenite, ona se menja s vama.
11. dan
Religioznost ne bi trebala da bude aktivnost odvojena od

ivota; nego bi trebala da bude sam va

ivot. Sve
to
ovek radi,
kuvanje, pranje, rad u ba
ti; mo
e da bude molitva, mo
e da bude
meditacija i sve
anost. Kada se religija odvoji od
ivota postaje bekstvo. Ako je
ivotna postaje kreativnost. Uzmite
ivot lako,
to
laganije, jer
ete tako biti sve puniji svetlosti.
12. dan
Mir je bo
anski, on je bo
ji dar. Bog je vrlo po
ten. Ako
meditiramo predano, bez sumnje
ete biti nagraeni, uvek se tako
doga
a. Meutim, morate zapamtiti da je bo
ji mir dar, da ni
ta ne

inimo neposredno, samo stvaramo situaciju u kojoj se ovo spu

ta u
nas odozgo. Ovo je kao cve
e, ni
ta ne mo
ete neposredno u
initi za
njega, ali mo
ete pripremiti tlo, zasejati seme, pomo
i biljci da izraste i
ekati. U pravo doba, u pravom momentu pojavljuju se cvetovi. Vanapor
e biti nagra
en. Ina
e, ne mo
ete izvu
i cvetove iz
semenke niti mo
ete izvu
i cvetove iz stabla. Morate im dopustiti da
se sami pojave. Oni dolaze iz istog nepoznatog tajanstvenog izvora,
ali uvek dolaze.
ovek mora biti dovoljno strpljiv; mora obavljati svoj posao
u veri da u vreme
etve cvetovi uvek dolaze. Uvek su i dolazili.

107

Do
li su Budhi, Isusu, Muhamedu; tako da
e do
i i vama. Bog nema
ljubimaca; niti je za nekoga, niti protiv nekoga. Bog naprosto
ozna
ava istinski zakon prirode. Samo obavljajte svoj zadatak, priroda
e odgovoriti.
13. dan
ovek treba da po
ne da
ivi samo u mirovanju, bez ikakvih
razloga, bez motiva; ose
aju
i radost u mirnom sedenju, disanju i
postojanju, slu
aju
i ptice i paze
i na svoj um. Polako se u va
em
bi
u ra
a novi miris. Taj miris je meditacija, ravnote
a, nepomi
nost.
On dolazi odozgo kao poklon. Uvek kada je
ovek spreman ovo se
neizbe
no dogaa. Priroda nikada nije nepo
tena ni prema kome. Svi
dobijaju sve
to zaslu
uju. Ako su ljudi jadni, tada upravo to zaslu
uju. Ne mo
ete nikoga drugog za to optu
ivati, niko drugi nije
odgovoran, to su zaslu
ili sami. Ako je neko dobar, tada to zaslu
uje.
Priroda uvek daje ono
ega ste vi vredni,
ta ste spremni i pripravni
da prihvatite.
14. dan
Strpljivost je osnovna osobina tragaoca za istinom, dok je
nestrpljivost prepreka u traganju. Mo
ete biti u
urbi
to se ti
e Boga
jer on
ivi u ve
nosti, a vi u
urbi brojite minute, sekunde, sate. Ovo
nije dobro. Ako
elite upoznati Boga i
elite upoznati istinu, tada
morate upoznati i na
in ve
nosti. Radi toga je potrebna strpljivost.
Zaboravite vreme, nemojte se
uriti niti biti nestrpljivi,
ekajte s
ljubavlju, ali nemojte ni
ta o
ekivati. Budite radosni jer gost
e svakog momenta do
i. Nemojte biti nezadovoljni ako ga jonema. Sve
neka bude spremno da ga primite, nastavite s pripremama. Ako jo
nije do
ao, to samo zna
i da joniste spremni. Zato nema nikakvog
razloga za nezadovoljstvo, samo pogledajte oko sebe, pripremajte,
pripremajte i pripremajte. U momentu kada je priprema savr
ena,
va
a ti
ina i praznina su savr
eni, on dolazi on odmah dolazi.
15. dan
Lako je biti smiren u samostanu. ta bi se tamo moglo raditi,
osim biti smiren? Me
utim, taj mir je mrtav, bli
i je nesposobnosti.
Ako je
ovek impotentan, celibat mu ne
e pasti te
ko. ta biste
drugo o
ekivali?

108

Svet je veliki izazov. Jedino ako mo

ete nau
iti umetnost
ti
ine uprkos svim izazovima ti
ina
e biti istinska, prava i
iva. Jedino tada, u takvom miru koji je
iv, Bog mo
e do
i k vama. Bog je

ivot. Mrtvac je potpuno bezvredan. Zato budite u svijetu, ali ne

budite svetovni. ivite u svetu, ali nemojte mu dozvoliti da ulazi u
vas. Kre
ite se i prolazite svetom, ali mu ne dozvolite da uti
e na
vas. Ovo se za divno
udo, mo
e. Kada ostvari ovu mogu
nost
ovek
po prvi put saznaje
ta je zanos.
16. dan
Svi bi
eleli da budu smireni, ali samo time
to mu se to
svia
ovek ne mo
e postati smiren. Ljudi i dalje vi
u o miru, a zatim isti ti ljudi se upu
taju u pripreme za rat. Isti ljudi opet govore o
miru, zatim bacaju atomske i hidrogenske bombe. Sve su to isti ljudi.
Vrlo
udna pojava. ovek
ivi u takvoj suprotnosti iz prostog
razloga
to je lako
eleti dobre i lepe stvari, ali materijalizovati ih je
ne
to sasvim drugo. Snovi su jedno, a ostvarenja snova je drugo.
Svako mo
e sebi priu
titi snove. Kada sanjate mo
ete imati prelepe
snove, ali to su samo snovi; a kada se probudite oni nisu ni malo
promenili va
u realnost. Ona ostaje ista,
ovek se razdvaja, lomi,
sanja samo lepe stvari o bo
anskom miru, o ljubavi; a priprema se za
rat, razaranje i nasilje.
Istinski
ovek mira
e morati da proe kroz unutra
nji preobra
aj. Jedino tako san postaje realnost. Meditacija je alhemija preobra
aja va
ih nasilnih energija u energije mira. Ona preobra
ava va
u
nasilnost u ljubav. I jedno i drugo je ista energija.
Imamo energije, ali nismo odrasli. Zato one postaju ratni
ke.
Meditacija je proces odrastanja.
17. dan
Ljudski rod oduvek iznad svega ceni
vrstinu, posebno kod
mu
karaca. Mu
karci su vevekovima mu
ke
ovinisti
ke svinje!
Cene sve
to je nasilno, okrutno, ratni
ko; a osuuju sve
to je
ensko. Upravo zbog ovoga nastaje veliki problem; sve
to je lepo je

ensko, a ako osu

ujete
ensko, tada lepota nestaje sa sveta. Tako
smo se te
ko borili da bismo razorili lepotu. Ru
no
a dominira nad
lepotom, grubost se ceni vi
e od ne
nosti.

109

Lao Ce je rekao: Nemojte biti tvrdi kao stene, budite meki

kao voda. Ovaj na
in
ivota se naziva na
inom vodenog toka. Isto
tako obja
njava: Na kraju ne
nost pobe
uje grubost. Stena
e jednom nestati, samo pustite da voda pada na nju. Stena
e se pretvoriti
u pesak. Ovo, naravno, ne mo
ete odmah videti, to
e potrajati, ali
stena ne mo
e uni
titi vodu. Zato
ovek treba da ponire dublje, da
gleda du
e i treba mu ve
a perspektiva. Mi smo svi vrlo kratkovidi,
vidimo samo do odreene ta
ke. Zbog ove kratkovidosti, stena nam
izgleda vrednija od vode. Oni koji su sagledali realnost u njenoj
istinskoj perspektivi ve
nosti, svedo
e o ne
emu sasvim druga
ijem.
Neka ne
nost bude poklon.
18. dan
Jedna od najbo
anskijih osobina je ne
nost, jer da bi se
postalo ne
nim potrebno je odbaciti ego. Ego nikada nije ne
an, on
uvek napada i ne mo
e da bude ne
an. Niti je ikada skroman i ne
mo
e da bude. Sav njegov projekat bi se sru
io kada bi postao skroman.
Ne
nost je put da se do
e do postojanja. ovek treba da je
poput vode, a ne poput kamena. Zapamtite: na duge staze voda pobe
uje kamen.
19. dan
Istinski dokaz va
e unutra
nje transformacije je onda kada
postanete predani. Nestaju sve napetosti i u vama preovladava apsolutni mir, ti
ina i smirenost. Stigli ste ku
i. Predanost postaje merilo,
simbol, pojava onoga
to se doga
a u va
oj najskivenijoj su
tini, u
va
em bi
u. Meditacija se dogaa u va
oj unutra
njosti, a predanost
se ispoljava spolja. Niko ne opa
a meditativnost, ali predanost i
ljubav koja okru
uje takvu osobu svi opa
aju. Taj
ovek postaje
ljubav, predanost. Zaronite duboko u meditaciju i dosti
i
ete predanost. To je prava istina o
ivotu.
20. dan
Nau
ite da budete
to mirniji i ti
i. U
ivajte u miru i ti
ini.
To su temeljne pripreme za najdra
eg gosta. Kada budete u savr
enoj
ti
ini mo
ete da postanete doma
in bo
anskog.

110

21. dan
Va
a religija ne sme da proizilazi iz straha nego iz ljubavi.
Ne bojte se pakla, on ne postoji, niti je ikada postojao. To je izmi
ljotina sve
tenika da bi iskori

avali ljude, a to
ine vevekovima. Ni
nebo ne postoji.
Postoji neka vrsta neba i pakla, ali to su vi
e psiholo
ki pojmovi, oni su u nama. To nisu mesta, negde u podzemlju ili na nebu.
To nisu geografski pojmovi. Odbacite ideju o nebu i paklu. Religija
nema ni
ta sa svim tim besmislenostima. Odbacite ideju Boga kao
osobe. Kad se Bog naziva ocem to izaziva strah, jer se sva deca boje
o
eva od samog po
etka. Ne postoji Bog kao osoba, a ne postoji ni
otac na nebu. Celo postojanje je Bog, to je drugo ime za
ivot. Volite

ivot, posvetite mu se,

ivite
to potpunije mo
ete. Sasvim se predajte
ivotu nemojte ni
ta da tajite, onda
e se pojaviti beskrajno
bla
enstvo, bla
enstvo koje ima po
etak, ali ne i kraj.
22. dan
Kada ponirete u sebe ne mo
ete slediti stope onih koji su
oti
li u svoju unutra
njost pre vas. To je nemogu
e jer je unutra
njost
svakog
oveka druga
ije podru
je od unutra
njosti nekog drugog

oveka. Ne bi vam pomogli ni Budhini tragovi. Ako doslovce sledite

Budhine tragove, nikada ne
ete prona
i sebe. Isusov plan vam ne bi
pomogao, ne mo
ete ga slediti doslovno. Mo
e vam pomo
i na vrlo
posredan na
in, mo
e vas u
initi svesnim odre
enih unutarnjih stvari, ali na vrlo varljiv na
in. Mo
ete ste
i poverenje: Da, postoji unutra
nji svet. O tome nema nikakve sumnje, jer ne bi lagali toliki ljudi:
Budha, Isus, Zaratustra, Lao Ce, Mahavir, Kri
na, Muhamed takvi
prekrasni ljudi sigurno ne la
u, a nisu ni zaverenici, za
to bi bili?
Nisu
iveli zajedno,
iveli su u razli
ito doba u razli
itim zemljama
ipak govore gotovo istim jezikom. Ne mo
ete ih slepo slediti, Budhina unutra
njost je druga
ija. Svaka osoba je toliko jedinstvena da
sebe mora potra
iti sama; zato vam je potrebna velika hrabrost. Ovo
je najve
a pustolovina u
ivotu i onaj ko je preduzme bi
e blagoslovljen.
23. dan
ivot je muzika. Um je buka. Zbog bu
nog uma ne mo
emo

uti muziku
ivota. Dok ne zaustavimo um i njegovu buku ne
emo

111

mo
i upoznati lepotu ove muzike. Kada se delovanje uma smiri, nastaje bla
enstvo. Dok um deluje, bla
enstva nema. U ovome je tajna
svih religija, svakog misticizma. Ako
ovek mo
e razumeti ovu jednostavnu tajnu u
ivotu mu ne
e trebati ni
ta vi
e. Ovo je dovoljno
ovo je u
iteljev klju
.
24. dan
Muzika se pribli
ava iskustvu bo
anskog jer je bo
ansko
istinska muzika postojanja. To je drugo ime za sklad koji postoji u
svemiru. Ono
to mi nazivamo muzikom samo je mala kapljica, ali
uprkos tome sadr
i celu tajnu okeana. U tome je privla
nost muzike,
ona osloba
a meditaciju u vama, osloba
a zarobljenu veli
anstvenost. Za
as nestaju svi zidovi tamnice, a vi se preselite u drugi svet,
za
as natkrilite vreme i prostor, postanete bezgrani
ni i beskona
ni.
Ovo je po
etak putovanja koje se nikada ne zavr
ava. Muzika se ra
a
u dubokoj meditaciji. Ona je nastojanje da se spolja stvore iste okolnosti kakve se de
avaju unutar vas kada ste u dubokoj meditaciji.
Zato je stvarni meditant pravi muzi
ar. Mo
e da se igra, komponuje,
ali ne mora. Meutim, poznaje tajnu, ima zlatan klju
. Pravi muzi
ar
pre ili kasnije mora nai
i na meditaciju. Ne mo
e se dugo izbegavati
jer spolja
nje izazva unutra
nju muziku koja
vrsto spava. Ista takva
muzika je skrivena u celom postojanju, zato ja muziku nazivam jednom od najbo
anskijih pojava u postojanju.
25. dan
Meditacija je muzika, istinska muzika; nema muzika, muzika
ti
ine. Ona je mnogo bogatija i dublja od svake muzike koju mi stvaramo zvukom jer je zvuk napokon smetnja. Smetnju mo
emo u
initi
simpati
nom, ali ona ostaje smetnja. U ti
ini nema smetnji, ni
ta se
ne mi
e, ali postoji prelepa muzika, neverovatan sklad u nemom stanju bez zvuka. Meditacija vodi u ovo stanje ti
ine, dok ga
ovek ne
upozna nije svestan
ta nosi u svom srcu.
Ostaje nesvestan svog sopstvenog kraljevstva, bogatstva i
blaga. Ostaje prosjak, a mogao bi stalno biti vladar, samo okretanjem
u sebe.
Ovo je alhemija: kada jednom probijete zvu
ni zid, kada
jednom pro
ete kroz njega i dohvatite samu srsvog bi
a, dohvatili

112

ste samo sredi

te postojanja. Oni koji su ovo
uli nazvali su ga razli
itim imenima; jedno od njih je Bog.
26. dan
Bog nije filozofija, nego muzika; nije teologija, vepoezija;
nije pretpostavka veples. Po
nite traganje za Bogom u ovim smerovima i krenu
ete pravim putem, do
i
ete ku
i.
Sledite muziku i u spolja
njem i u unutra
njem svetu. Ne
treba da idete u hramove, dovoljna je muzika. Nau
ite da slu
ate muziku egzistencije; vetar u granju borova i zvuk vode, ili razigranog
okeana. Slu
ajte pa
ljivo i usredsreeno, slu
ajte bez razmi
ljanja,
slu
ajte bez uma; tako da mo
ete ponirati u samu srsvog bi
a. Iznenadi
e vas kada vam muzika pru
i ono
to ne pru
aju ni knjige
poput Biblije i Gite.
27. dan
ovek bez meditacije je
ovek bez pesme u srcu i bez poezije u bi
u, bez sve
anosti. Njegovo prole
e jonije do
lo, njegovi
cvetovi jo
ekaju, jose nisu materijalizovali, jonisu procvetali,
njihov miris se ne osloba
a. On je kao semenka, izolovan unutar sebe i potpuno nesvestan
ta bi mogao da postane i
ta jeste. Stalno
ivi

ivotom bez radosti, bez bla

enstva, bez plesa. On
ivotari,
ivot mu
je te
ak teret, jedva uspeva da ga podnese. Smrt mu izgleda kao
olak
anje, kraj svih muka,
ovek mo
e da se odmori u grobu.
ivot je
kola. Mi smo ovde da bismo ga nau
ili. Mi smo
ovde zato da bismo ne
to nau
ili. Najva
nije od svega jeste kako da
se peva, kako da se igra i veseli; sve
to postaje mogu
e uz pomo
meditacije. Ona
e osloboditi sve sve te energije u vama. Hiljadu
cvetova procveta
e u va
em bi
u. Tada nestaje onaj raj posle smrti;
raj je ovde i sada, to je jedini istiniti raj.
28. dan
Prvi korak prema istini je vedrina, dubok unutra
nji ples.
ovek treba da odbaci sve
to spre
ava ovaj ples i mogu
nost da mu

ivot postane sve

anost. Svi nosimo toliko uslova koji su protiv bla
enstva. Zapravo religija je postala isto
to i ozbiljnost. Religiozni
ljudi izgledaju tako
alosni, kao da je smeh greh, ne mogu pevati, ne

113

mogu igrati, ne mogu ni u

emu da u
ivaju. Oni su protiv
ivota.
Ovo nije na
in da se prona
e istina.
Volite
ivot, volite male stvari u
ivotu, one najmanje; jelo,

etnju, spavanje. Obi

ne
ivotne aktivnosti treba da se preobraze u
radost. Treba ih obavljati s toliko veselja da se sve razigra. Tada se
sve bli
e i bli
e pribli
avate istini. U momentu kada va
e bla
enstvo
postane potpuno i istina
e se spustiti u vas. Istina oslobaa.
29. dan
Ako
ovek mo
e postati smeh, ako mo
e postati ljubav, tada
nema potrebe ni za kakvom drugom molitvom jer je veu
ao u
bo
ansko. Nikada nisam video da
alostan
ovek ulazi u bo
ansko.
Jedini put prema Bogu jeste ples. Zato nau
ite da ple
ete i pevate,
veselite se i slavite. Tada
ete svuda nalaziti Boga. Svako iskustvo
e
biti bo
ansko, obi
no po
inje da se menja u neobi
no, a svetovno
postaje sveto. Ceo
ivot postaje tako ispunjen Bogom, da nema ni
govora o nekakvom Bogu u visinama. Okru
eni ste Bogom gde god
bili. Stalno hodate po svetom tlu, u svakom kamenu je molitva, a u
svakoj steni knjiga. oveku treba samo razigrano srce da vidi, oseti i
postoji!
30. dan
Ja sam strahoviti zaljubljenik u svet i
ivot i u
im svoje
sledbenike sanjase da oni to budu. Igrajte s vetrom, na ki
i, sa stablima i iznenadi
e vas kada vidite da religija nije u knjigama. Ona je

irom cele egzistencije. Vidite je u dugi, ose

ate u plesu paunova i u
zovu kukavice iz daljine ili u sviranju flaute. Religija nije ni
ta
mrtvo, ona je vrlo
iva, i vi morate biti
ivi da biste s njom do
li u
dodir. Ako ste jadni,
ivite u smrti. Ako
ivite u bla
enstvu, postajete
sve
ivlji. Kada va
e bla
enstvo dostigne vrhunac, orgazmiki vrhunac, tada
ete dodirnuti egzistenciju. Ovaj dodir nam daje dokaz da

ivot nije samo materija, nego ne

to vi
e, ne
to
to se ne mo
e definisati. Nazivali ga vi X, Y, Z, prosvetljenjem, Taoom, istinom,
bo
anskim ovo
e ostati samo re
i koje ozna
avaju ne
to
to ne
mo
e biti sadr
ano ni u kakvoj re
i.

114

31. dan
itavo moje vienje se sastoji od plesa, pesme, ljubavi, smeha i ljudskosti. Voleo bih da ispunim celu zemlju smehom, muzikom, poezijom, slikama, kreativno

u, velikom osetljivo

u. to je osoba osetljivija i kreativnija, utoliko je religioznija. to je kreativnija, bli

e je
Stvoritelju. Zato se veselite
ivotu, zapamtite ovo kao moju poruku
koju sam vam uputio.

115

MESEC DEVETI
OTPLE
ITE DO BOGA
1. dan
Mudrost je pesma. Ona nije ozbiljnost, nego razigranost; ona
nije
alosna nego sve
ana. Dok mudrost ne postane pesma, ne
e biti
istinita nego samo najobi
nije saznanje. Tako se samo pretvarate da
ste mudri. Istinska mudrost, ona koja mo
e postati pesma, koja na
kraju i postane pesma, ra
a se samo u meditaciji. Nema drugog
na
ina.
2. dan
U
ivotu se treba veseliti i
iveti potpuno. Bog je stvorio
ovaj
ivot i ne
ini mi se da je on asketa; za
to bi ina
e raslo cve
e,
zbog
ega bi postojale duge i leptiri?
Bog nije asketa, to je apsolutno sigurno. On je ljubav, stvoritelj, pesnik, peva
, plesa
. Bog nije ni perfekcionista; voli rast, voli
pitanja, voli ljude koji otkrivaju sebe. Veoma ga zanimaju ljudi koji
sami od sebe rastu. Prihvata i to da oni ponekad zalutaju, ina
e ne bi
mogli da rastu. Prihvata i da
ine gre
ke, bez toga niko ni
ta ne mo
e
da nau
i. Sasvim je sigurno da Bog nije svetac. Ako Bog postoji
mora biti da je poput sledbenika sanjasa, potpuni zaljubljenik u egzistenciju i
ivot; ina
e ne bi stvarao. Morate nau
iti novu vrstu religioznosti, takvu koja
e mo
i da peva, ple
e i slavi.
3. dan
Put prema Bogu vodi kroz
ivotnu radost. Otple
ite do Boga,
odsmejte se do Boga, pevajte na putu do Boga. Mora da je umoran
od va
ih ozbiljnih svetaca. Vekovima samo oni... ili se ubio gledaju
i
takve svece ja
ak ni njihove slike ne bih dr
ao u sobi mora da se
naljutio i pobegao.
Pogledajte
ivot. Ako je on bo
je delo i izraz Boga, tada je
on Bog koji ple
e, pun mirisa rascvetalih cvetova, vrlo kreativan,
vrlo osetljiv, prepun muzike. Ako je ovaj
ivot dokaz Boga, a drugog
dokaza nemamo, tada Bog ne mo
e biti ozbiljna osoba.

116

4. dan
Meditacija vas
ini svesnim prelepe muzike u spolja
njem i
unutra
njem. Ona postoji, ali mi nismo budni, nismo se probudili i ne
mo
emo je
uti. Ina
e cela egzistencija je samo muzika. Ovu muziku
mistici nazivaju Bogom. Bog nije osoba, veistinska harmonija egzistencije. Ona je orkestar; sve je usklaeno sa svim ostalim. Zemlja
je u skladu sa drve
em, drve
e je u skladu sa vetrom, vetar je u
skladu s nebom, nebo je u skladu sa zvezdama i tako dalje. Ne
postoji hijerarhija. ak i najmanja vlat trave zna
ajna je kao i najve
a zvezda. I jedna i druga su u orkestru egzistencije; doprinose joj
i oboga
uju je.
5. dan
Nemamo ni
ta da ponudimo egzistenciji, ali mo
emo da
pevamo i igramo, mo
emo da sviramo na nekom divnom instrumentu. Mo
emo da preobrazimo svoj
ivot u pesmu, igru i sve
anost. Ovo je najedini istinski dar egzistenciji. Bilo bi glupo kidati
cve
e sa stabala i nuditi ga egzistenciji, cve
e pripada stablima i nudi
ga postojanju, cve
e pripada stablima, a ne vama. Stablo ga je ve
ponudilo egzistenciji. Na stablu je
ivelo, a vi ste ga ubili i uni
tili
njegovu lepotu. Nudite egzistenciji trupla; ne mo
ete ponuditi egzistenciji Isusove re
i i Isusove pesme. One su prekrasne, ali su pozajmljene. Nisu izvirale iz va
eg srca, u njima ne kuca va
e srce, a
nemaju na sebi ni vapotpis. Mo
ete ponuditi prelepe Kri
nine ili
Budhine pesme, ali sve su one pozajmljene.
Moj osnovni stav je taj da svaka osoba treba da razvija vlastitu svesnost u rascvetalo stablo; svaki
ovek treba da procveta. Naravno, ovi cvetovi nisu kao cvetovi sa stabala, ne
e biti kao ru
e ili
lotosov cvet ili neven. Oni su cvetovi ljubavi, slobode, radosti, cvetovi uzvi
enih osobina. Nazivaju ih pesmama. U momentu kada se
pevaizgubi u svojoj pesmi, igrau svom plesu, oni su ponudili
svoju pesmu ili svoj ples egzistenciji. Kada joj ponudite svoju radost,
ljubav i svoje pesme bi
ete iznenaeni njenim odgovorom,
to vi
e
nudite ja
e
e vas obasipati; dobijate natrag milion puta vi
e.
6. dan
Sve se de
ava u tako dubokoj harmoniji, ali
ovek toga nije
svestan. Ova nesvesnost postaje njegov jad i on pati od no
nih mora

117

koje je sam izmislio. Ina

e,
ivot je sve
anost, beskrajna proslava.
Moramo postati samo malo ti
i da bismo je mogli
uti. Kada budemo
potpuno tihi, kada postanemo ti
ina, tada
emo nestati i postati deo
cele kosmi
ke harmonije. Ovo je susret
oveka sa egzistencijom,
susret deli
a sa celinom. U jednom smislu nestajemo kao ego, kao
osoba; dok u drugom smislu postajemo celina i nastajemo po prvi
put. Kapljica rose nestaje, ali postaje okean. Ona ne gubi ni
ta sem
svojih malih granica koje nisu vredne da se zadr
avaju; zapravo one
su stvorile ceo problem; strah, strepnju, stalnu zebnju da
e kapljica
nestati i umreti kada izae sunce.
Sve na
e granice proizilaze iz smrti. Mi smo uslovljeni
na
om smr
u. U momentu kada izgubimo ove granice, gubimo i
smrt. Tada postajemo ve
ni i beskona
ni.
Zapamtite da meditacija uspeva kada sve budnije slu
ate
prelepu muziku koja je stalno prisutna potrebno je samo uho koje
razume. Meditacija stvara takvo uho i takvo srce.
7. dan
Na
ivot nije vredan svog imena. ivot po
inje samo kada
krenete u dimenziju izvan smrti. Radi toga postoji meditacija; strategija, sredstvo, lestve da bi se iza
lo izvan smrti. Bi
e dovoljan jedan
pogled na ono izvan. Tada saznajete da
e umreti samo telo, a ne vi i
da se ra
a samo telo, a ne vi. Bili ste ovde pre ro
enja, a bi
ete i
posle smrti. Vi ste deo ve
nosti.
Kada
ovek ovo jednom iskusi,
ivot mu postaje pun bla
enstva. U njemu
ovek ose
a da ga je blagoslovila egzistencija, tada se,
naravno, spontano javlja zahvalnost. Ovu zahvalnost ja nazivam molitvom a ostale molitve su la
ne; prava molitva se javlja samo kada
iskusite bla
enstvo i njegov blagoslov. Tada naprosto morate biti
zahvalni, morate se pokloniti egzistenciji. Ose
ate
ta vam je poklonila, a da ni
ta niste tra
ili, a da ni
ta ne zaslu
ujete. Niko to nije zaslu
io, niko toga nije vredan, ali postojanje je toliko obilno da nas
stalno obasipa.
8. dan
Molitva je kao cvet. Bla
enstvo je prole
e, vreme kada
procveta cve
e. Kada se otvore cvetovi oni
e zamirisati; oslobodi
e
se miris. Kada vas bez napora preplavi molitva, prirodno, spontano,

118

kada ste naprosto zahvalni bez ikakvog posebnog razloga, dovoljno

je samo egzistirati, postojati samo u jednom momentu... Kada
postignete ovaj miris bi
ete na vrhuncu svog
ivota, to
e biti
kre

endo. On
e biti ispunjenje i neopisivo zadovoljstvo. ovek
tada dolazi ku
i.
9. dan
Drevni mudraci Upani
ada se mole divnom molitvom, jednom od najlep
ih ikad izgovorenih. Glasi ovako: Tamaso maa
jyotirgamaya Dragi gospode, vodi me iz mraka na svetlo; Asato
ma sad gamaya; O gospode, vodi me iz neistine u istinu; Mrityor
ma amritam gamaya; Dragi gospodaru, vodi me iz smrti u
besmrtnost. Ovo je najlep
a molitva. Stara je ve5000 godina. ini
mi se da bi je sada trebalo malo doraditi. Ne bih rekao Vodi me iz
mraka na svetlo jer mrak ne postoji, nego bih rekao Vodi me iz
svetla u vi
e svetlo; ne bih rekao Vodi me iz neistine u istinu jer
neistine nema, nego Vodi me iz istine u vi
e istine; ne bih rekao
Vodi me iz smrti u besmrtnost jer smrti nema, rekao bih Vodi me
iz besmrtnosti u vi
e besmrtnosti, iz
ivota u obilniji
ivot, iz
savr
enstva u ve
e savr
enstvo ako je to mogu
e, jer obi
no smatramo savr
enstvo krajem, ali ja ne mislim tako. Savr
enstvo mo
e
da postane josavr
enije i stalno postaje sve savr
enije. Na svakom
stupnju je savr
eno, ali se ne zatvara, nego se otvara. Uvek se mo
e
joobogatiti, mo
e biti joslikovitije, mo
e biti jonovih pesama i
joplesa i novih sve
anosti. Evoluciji nema kraja.
10. dan
U svetu postoje dve vrste ljudi. Prvi stalno tra
e vi
e i nikada
nisu zadovoljni onim
to imaju. Kada dobiju ono
to tra
e, opet
e
tra
iti ne
to drugo, ali ni u tome ne
e u
ivati. Stalno, celog
ivota
e
odlagati to svoje u
ivanje. Njihov
ivot je samo beskrajno odgaanje. On je uvek sutra. Danas moraju raditi i zara
ivati, a sutra
e
se odmoriti i u
ivati. Ali to sura nikada ne sti
e, stalno je danas. Zato

ive, a zapravo ne znaju

ta je
ivot.
Druga kategorija ljudi u
iva u onome
to ima i ne brine ni o

emu izvan toga. udno je to kako svaki dan imaju sve vi

e i vi
e za
u
ivanje. Njihov kapacitet raste, stalno uve
bavaju u
ivanje; stalno
u
ivaju. Postaju ve
ti u u
ivanju, majstori radosti osetljivi na fine

119

nijanse u
ivanja. Ose
aji im o
ivljavaju, a oni postaju vrlo inteligentni.
Iz ove inteligencije ra
aju se svesnost i osetljivost. Oni
e
mo
i jovi
e da u
ivaju u svakom slede
em trenutku. ivot
e im
postati proces stalnog produbljivanja, ponira
e u dubinu.
11. dan
ovek dolazi sa svim mogu
nostima bi
a, mo
e da postane
Bog, a ostaje samo
ivotinja samo zato
to je vezan za sirove energije. Nikada ne poku
ava da preobrazi sirovu energiju u ne
to
plemenitiji oblik. Ona se mo
e promeniti. Ljutnja mo
e da postane
saose
anje, samo treba pro
i kroz meditaciju; pohlepa mo
e postati
davanje, pohota mo
e postati ljubav, a ljubav molitva.
Ipak
ivimo na najni
oj lestvici. ivimo tamo gde smo se
rodili i nikada ne razmi
ljamo o sebi kao o mogu
im ljudskim bi
ima. ivot uzimamo kao da se sam po sebi razume, kao da smo se
rodili ve
ni, kompletni i savr
eni. Me
utim, to nije tako. Roeni smo
s mogu
no

u da budemo savr
eni i mogli bismo da postignemo najvi
i vrhunac, me
utim ovo ostaje samo mogu
nost koja tek mora da
se ostvari. Da biste je ostvarili treba
e vam odre
ena metodologija i
odre
ena nauka, nauka meditacije. Ona nije slo
ena, veje vrlo jednostavna. Ponekad se de
ava da propustimo najjednostavnije stvari u

ivotu; propu
tamo o
igledno jer uvek gledamo predaleko. Uvek nas
privla
i udaljeno, a ne ono najbli
e, ono
to je dostupno. Kada jednom po
nete da ponirete iznenadi
ete se kako je to jednostavno, a
izuzetno lepo; puno velike radosti i predivnog cvetanja. Kako da to
toliko dugo niste znali? Ne
ete mo
i da objasnite za
to ste i kako
toliko dugo
ekali. Ovo mo
e pretvoriti celo va
e bi
e u zlato.
12. dan
Kada jednom u
ete u svet meditacije odmah se menjaju va
e
vi
enje i perspektiva. Osetite da ovde niste slu
ajno i da imate odreenu svrhu u egzistenciji. Ona je iza vas, mo
e da se otkrije samo u
dubokoj ti
ini kada se povuku i nestanu va
e misli, vaum i ego. U
toj jasno
i nestaju svi oblaci, sunce direktno sija i u tom svetlu se

ivot preobra
ava. Dobija smisao i va
nost, a sa smislom i zna
enjem dolaze radost i bla
enstvo.

120

13. dan
Bakao
to su stabla ukorenjena u zemlji, svesnost je ukorenjena u Bogu. Bog predstavlja pravu svesnost. Meditacija je most
koji
e vas odvesti do samog izvora bi
a. Kada jednom osetite radost
postojanja na izvoru, tada ni
ta u
ivotu vi
e ne
e biti va
no. Mo
i

ete da
ivite obi
nim
ivotom, koji je samo gluma, samo prelepa
drama. Glumite kako god znate, saznali ste da niste deo toga, da je to
samo uloga, a ne va
e postojanje.
Kada se jednom otvori prozor bi
ete preobra
eni. U ovome
je svrha sanjase; otvoriti prozor kako biste stvarno saznali da ste
bo
anski.
14. dan
Ako tra
ite unutar
oveka, pronalazite gomilu odbijanja: ne,
ne, ne. Koliko god pretra
ivali nalazi
ete sve vi
e i vi
e tih ne i sve
ve
a i ve
a ne, prava je retkost poneko da. Ako poneko i naete,
to da
e biti paralisano i osaka
eno. Jadno da
e biti ubijeno i
prega
eno u stampedu. ak i ako pre
ivi u nekakvom zaklonu, na
i

ete ga tamo polumrtvo.

ivot mo
e da postane potpuno da, ali
ete morati da
promenite
itav obrazac. Sve na
e negacije mogu se rastopiti i pretvoriti u da. Ovo nije tako te
ko kao
to ljudi misle. Naravno da je
mogu
e. Dogodilo se vemnogim ljudima; Budhi, Isusu, Zaratustri,
Pitagori, Dionisu, Lao Ceu. irom sveta se dogaa mnogim ljudima,
mo
e se dogoditi i vama. Ne
e se dogoditi svima. Ovde smo zato da
bismo, kako ja to nazivam, ostvarili pomak od prozai
nog u poeti
ni

ivotni stil, pomak od matematike u muziku. Tada

e
ivot postati
pesma, prelepi zanos.
Ne u
im vas religiji
alosti, ja sam protiv sadomazohisti
kih
religija. U
im vas novoj vrsti religije koja je ukorenjena u ljubavi, a
ne u strahu, koja je ukorenjena u sada
njosti, a ne u budu
nosti, koja
je ukorenjena u ljubavi, a ne u logici.
15. dan
ovek svoj
ivot mo
e da
ivi kao ne ili kao da. Kada
ga
ivite kao ne postajete ratnik; stalno se borite. Tada vam je

ivot samo borba, borba protiv svih drugih. Naravno da gubite, osueni ste na poraz. ovek ne mo
e pobediti celinu. Cela zamisao je

121

glupa. Ovo se pojavljuje u egu koji uvek

eli da ka
e ne. Ne je
njegova hrana.
Da je kreativno, ono je na
in stvaraoca i na
in zaljubljenika. Ono ozna
ava predavanje. Ako ne ozna
ava rat, tada da
ozna
ava predavanje celini, poverenje u celinu kao prijatelja, nema
potrebe za borbom poverenje u
ivot i postojanje. Nau
ite da
ka
ete da, potpuno da, ni
ta ne skrivajte od njega niti mu
postavljajte nekakve uslove. Na va
e
uenje
ivot
e po
eti da se
razvija ogromnim koracima i skokovima, posta
e toliko lep, toliko
pun lako
e koliko se ne mo
e ni zamisliti. ivot
e postati beskrajan
zanos. Sve
to je potrebno s va
e strane je da otvorite vrata i prozore.
Recite da vetru, suncu, mese
ini, ki
i i celini.
16. dan
Obi
ni ljudi
ive zatvorenim
ivotom. Ne otvaraju vrata ni
prozore,
ive u strahu, skrivaju
i se, stalno strepe od nepoznatog. Ne
dozvoljavaju suncu, ki
i i vetru da uu u njihovo bi
e. Ako stavite
ru
u u sobu, zatvorite prozore i vrata i do nje ne pu
tajte vetar, ki
u
ni sunce; tada ne mo
ete o
ekivati da
e biljka pre
iveti, ru
a umire.
Tako je i sa ljudima, uglavnom su mrtvi. ive mrtvim
ivotom, samo
nekako pre
ivljavaju.
Za istinski
ivot
ovek mora biti dostupan svemu, mora biti
otvoren i ranjiv. Mora odbaciti sve strahove. Postoji samo jedna stvar
koje se treba bojati, a to je strah. Osim toga, nemojte se nikada bojati
ni
ega, samo strah osaka
uje i ubija. U momentu kada se uputite
prema nepoznatom, uprkos svim strahovima, va
ivot otkriva
mnoge nove stvari kojih nikada niste bili svesni. Kako se pustolovina
produbljuje, vi ste njom ushi
eni i vazanos se tako
e produbljuje.
Kada se kre
ete prema nepoznatom postoji mnogo izazova s kojima
se treba suo
iti i sresti, prirodno postajete pa
ljiviji, budniji i svesniji. Tako mora biti, hodate po o
trici - kako biste mogli da postanete
povr
ni? Morate biti oprezni i budni, ovo je rizi
no. Svuda gde
postoji rizik va
a inteligencija se izo
trava, a kada se ona izo
tri
nastaje zanos i vas ushi
uje svaki novi pokret.
Samo na vrhuncu ove pustolovine, uz zanos, sjedinjavanje,
rizik, opasnost, inteligenciju i svesnost otvara se unutra
nje bi
e i
pupoljak postaje cvet.

122

17. dan
U momentu kada se vi
e ne budete bojali nepoznatog, ono
e
pokucati na va
a vrata. Ako se bojite, tada vas ne
e ometati. Bog se
nikada ne me
a u ni
iji
ivot jer voli svoje delo. Zato svakome ostavlja potpunu slobodu,
ak i ako je protiv njega. To je deo slobode. ak
i da mi zatvori vrata i to je deo slobode. ak i da ga pori
e, i to je
deo slobode. Me
utim, glupo je koristiti svoju slobodu u ovom negativnom smislu. Radije je koristite u pozitivnom smislu, da biste
primili nepoznatog gosta, stvorili poverenje, ljubav i bla
enstvo,
kako bi Bog mogao da u
e u vas. Susret va
eg bi
a i bi
a celine je
po
etak svetlosti, po
etak ve
nog
ivota i po
etak besmrtnosti. Ovo
je traganje koje svako preduzima, znaju
i to ili ne. Svi
ele da
upoznaju ne
to neuni
tivo,
to se ne mo
e oduzeti. Svako
eli da ue
u svetlost, da vidi svojim o
ima, da ima jasan pogled, ali ljudi i dalje
rade stvari koje im zaklanjaju vidik, onemogu
uju uvid i osaka
uju
njihovo bi
e.
18. dan
Odaberete li staro odabrali ste jad, ako odaberete novo odabrali ste bla
enstvo. Neka ovo bude klju
. Uvek odaberite novo,
nepoznato, opasno, nesigurno jer se jedino uz pomorizika mo
ete
razvijati. Razvoj je dobar, zrelost je bla
enstvo.
Nikada se ne vezujte za staro. U momentu kada se staro okon
a, stavite na njega ta
ku. Nikada se ne osvr
ite unatrag, u
pro
lom nema ni
ega vrednog ovek se ne mo
e obazirati na
pro
lost, nego mora napred; uvek mora i
i napred i upustiti se u
avanturu.
Ovo je kao prvi uspon na vrh planine, svakako je opasno jer
niko tamo nije bio. Mora
ete sami na
i put prema vrhu. Naravno da
postoje mnoge opasnosti, ali je to uvek lepo jer zbog njih postajemo
budni i svesni. Rizik, opasnost i nesigurnost nas
ine svesnim. Svesnost je najve
a vrednost, pomo
u nje dolazi i sve ostalo; ljubav, radost, bo
ansko, istina i oslobo
enje.
19. dan
U opasnosti je najlep
e to
to vas budi i osve

uje, zato ljudi

koji se uspinju na nepoznati vrh bez plana zaista tragaju za svesno

u, ali toga nisu svesni. Ni oni koji su putovali na Severni i Ju

ni

123

pol prihvataju
i sve rizike, niti oni koji su bili na Mesecu nisu svesni
za
im su tragali. Nisu svesni da zapravo te
e za svesno

u.
Meditant ide svesno. Ne treba i
i na Himalaje ili na Mesec,
jer najvi
i vrhovi su u nama samima. U na
oj unutra
njosti su ve
e
daljine i va
nije zvezde, tamo je celo nebo i celi svemir. Ovo je
mnogo riskantnije od odlaska na Mesec ili Mont Everest. Najve
i,
najopasniji i najriskantniji prostor nalazi se u va
oj unutra
njosti.
Zato se malo ljudi usuuje da ode tamo. Kada biste pali sa vrha koji
je u vama zavr
ili biste u dubljem od svih ponora, ali s tih vrhova
niko ne pada jer kada se kre
ete prema vi
em, tako postajete budniji i
pa
ljiviji, postajete svesni o
trice. Postajete kao igrana
ici koji
mora da bude vrlo oprezan, vrlo svestan. Ne mo
ete razmi
ljati ni o
pro
losti ni o budu
nosti, jedan trenutak je dovoljan sam za sebe.
Morate biti ovde i sada, da ne biste pali. Nisam nikada
uo da je neko
pao s vrha. Ali tamo postoji opasnost i zato se malo ljudi odlu
uje
da ode u unutra
nji svet u unutra
njost vlastitog bi
a.
20. dan
Spolja
nji svet ne zadovoljava jer se menja, jer je trenutan; a
na
e najskrivenije stremljenje jeste ve
nost i ne mo
e biti ispunjeno
spolja. Zato neka spolja
nje ostane radost u trenutku, ne tra
ite od
njega da bude ve
no. Ni
ta spolja
nje nije ve
no. U
ivajte u trenutnom kao takvom, svesni da je trenutno. Cvet koji se ujutru otvara,
osu
en je da uve
e uvene. Pojavio se sa izlaskom, a odlazi sa zalaskom sunca. Veselite mu se, ja nisam protiv cveta. Veselite mu se, ali
ne nadajte se jer
ete se ina
e razo
arati. Veselite se u trenutnom u
spolja
njem - tra
ite ve
no u unutra
njem. U svojoj unutra
njosti
prona
i
ete amrit, nektar, besmrtno, ve
no, bo
ansko. Kada jednom
ovo prona
ete ne treba vi
e ni
ta da tra
ite. Sve
e postati bla
enstvo
i radost. ivot je ispunjen;
ovek se vratio ku
i.
21. dan
ovek je kao lestve, za njega postoje mnoge mogu
nosti i
opasnost i dostojanstvo i slava i agonija. Lak
e je pasti, nije potreban
nikakav napor. Penjanje zahteva napor. to vi
e
elite da se popnete,
vi
e
ete se naprezati. Ako
elite sti
i do vrha svesnosti mora
ete sve
da raskinete.

124

ovek ne mo
e svoje bi
e olako da shvata. On zapravo nije
bi
e, nego samo spektar mogu
nosti, celi spektar. U tome je sva ljudska lepota i beda. On je jedina znati
eljna
ivotinja koja postoji,
jedina
ivotinja koja pati. Uvek je na raskrsnici, stalno mora da bira;
biti ili ne biti, biti ovo ili biti ono. Ovo ga razdire. Sanjasa je odluka;
pristanak na uspon na najvi
e vrhove.
22. dan
Ostanite u svetu, ali ostanite nedodirljivi, nedefinisani.
Prema sanjasu treba
iveti u svetu ali da ne budete taj svet;

iveti u svetu, ali mu ne dopustiti da on

ivi u vama. Prolazite kroz
svet potpuno svesni da je trenutan i da se ne treba uznemiravati, ne
treba obra
ati pa
nju.
Nevolja i blagoslov, neuspeh i uspeh su isto. Kada budete
uvideli da su mrak i svetlo,
ivot i smrt isto u vama
e se stvoriti fantasti
na ravnote
a. Ovaj duboki mir je istina.
23. dan
iveti ograni
eno zna
i
iveti u mraku bez dostojanstva.
Ovo je poni
enje jer na
em bi
u treba celo nebo za svoju pesmu i
igru. Ina
e je sve osaka
eno i paralizovano, nema mesta za let ni mesta za kretanje. ovek
ivi u ograni
enjima tela, uma, ose
aja i
raspolo
enja. Ovo su sve ograni
enja, a sva ih treba nadma
iti.
ovek nikada ne sme biti zadovoljan ako je bilo
im ograni
en. Kad
god nai
ete na ograni
enje poku
ajte da ga nadma
ite. Kada nadma
ite sva ograni
enja i dostignete beskrajno, dolazite do postojanja,
dolazite ku
i.
24. dan
Lotosov cvet raste iz blata. Najlep
i cvet raste iz prljavog
blata. Prema tome, prljavo blato sadr
i ne
to lepo i zato nemojte odbaciti blato, ono samo dr
i lotosove cvetove. ovek ne mo
e shvatiti
da taj prelepi cvet prelepog mirisa i boje dolazi iz najobi
nijeg blata.
ovek je ro
en kao najobi
nije blato, ali u sebi sadr
i lotosov cvet, zapravo njegovu semenku. ovek se ne sme odbacivati,
treba ga prihvatiti i preobraziti. Svet ne sme da se pori
e jer sadr
i
ne
to beskrajno lepo. Ovo nije povr
insko veje samo dovedeno na
povr
inu. Nisam ni protiv
ega; niti protiv tela, niti protiv sveta, niti

125

protiv spolja
njeg. Nisam protiv ni
ega, ali sam za preobra
aj svega.
Sve
to egzistencija daje ima vrednost, ako tu vrednost ne razumemo
sami smo krivi; na
e vi
enje je ograni
eno. Nadalje, treba zapamtiti
da lotosov cvet
ivi u vodi, ali ona ga ne dodiruje. Njegove latice su
tako bar
unaste da kapljice rose skupljene na njima ostaju odvojene.
ivite u svetu, ali mu ne dopustite da u
e u vas. ivite u
svetu, ali nemojte biti svetovni. Budite odvojeni, mirni, nedodirljivi.
Tada
e vas svet pou
iti mnogim stvarima. Svet je smislio egzistenciju; on je je situacija u kojoj se raste i sazreva.
25. dan
Obi
an
ovek
ivi u mraku. Mi smo ro
eni u mraku. U po
etku je mrak osnovna potreba. U maj
inoj utrobi je mrak potreban
jer bi svetlo smetalo detetu koje raste, tako je osetljivo i ne
no. Potreban mu bar
unasti mrak oko njega. Dete u maj
inoj utrobi spava 24
sata na dan. Za devet meseci dete toliko zna
ajno poraste da mu se
ne sme smetati, ina
e bi se energija promenila. U po
etku sve raste u
mraku. Kada sejete seme, morate ga zakopati u zemlju. Ako ga samo
bacite na zemlju ne
e proklijati jer ima previ
e svetla. Potrebna je
utroba zemlje da bi po
elo da klija. A tamo je mrak. Kada semenka
proklija podi
e se iznad tla poku
avaju
i da dohvati sunce, mesec i
zvezde.
Kada se dete se rodi, fizi
ki dolazi na svetlost, ali duhovno je
jouvek u mraku. arolija tog mraka mo
e da se prekine jedino
meditacijom jer vam ona daje drugo ro
enje. Prvo roenje je fizi
ko,
a drugo duhovno. Fizi
ki ste u svetlosti, a drugo roenje vam je potrebno kako bi i psihi
ki i duhovno bili u punoj svetlosti.
Svetlost je drugo ime za egzistenciju. U momentu kada ste
roeni u ovoj svetlosti postajete prosvetljeni. Niste odvojeni, niste
posmatra
, niti je svetlost posmatrano. Vi i svetlost postajete jedno.
26. dan
Nau
ite pev ptica i ples stabala na vetru, u
ite muziku reke.
Kada se jednom otvorite, iznenadi
e vas poeti
na pojava egzistencije.
ovek ne treba da izra
ava zna
enje svega ovoga jer bi to
bilo filozofsko razmatranje. U momentu kada se zapitate ta je
smisao ovoga? izgubi
ete trag poezije. Kada budete plesali zajedno

126

sa stablom a da ne pitate: ta zna

i ovo tvoje savijanje na vetru?
posta
ete poeti
ni. udo nad
udima se doga
a osobi koja ne brine o
smislu, ona ga odmah nalazi. Ple
ite sa stablima, pevajte sa pticama,
plivajte u moru i prona
i
ete smisao bez ikakvog traganja. Samo
postanite deo prelepe egzistencije.
Pevajte svoju pesmu jer su svi do
li s pesmom u srcu, ako je
ne pevate osta
ete neispunjeni. Mora
ete obavljati sve poslove, na to
mislim kada ka
em da pevate pesmu. Radite
ta vam se svia. Ne
slu
ajte
ta vam drugi govore jer to nije va
no. Budite uporni u tome

ta radite bez obzira na posledice. Ne

inite kompromise.
Pesnik je zaista buntovnik koji ne poznaje kompromis. Kada
bi
inio kompromise ne bi bio pesnik, nego poslovni
ovek. Ako ste
beskompromisni va
a ljubav
e se razvijati krupnim koracima. Pevajte svoju pesmu i vide
ete kako ljubav dolazi iz skrivenih izvora unutar vas. Izvira
e iz vas i stizati do drugih.
27. dan
Kada u sebi budete tihi
u
ete
apat kako vam govori. Taj

apat je vrlo odre

en ne postoji ako ili ali. Srce ne poznaje
ako ili ali, govori vam o va
oj sudbini; postani slikar, postani
pesnik, postani vajar, igraili muzi
ar. Pokazuje vam na
in na koji

ete postati ispunjeni. Po

inje da vas usmerava.
Zadatak u
itelja je da vas nau
i mirno
i i ti
ini u kojoj
ete
mo
i da
ujete vlastiti unutra
nji
apat. Tada se va
ivot pokre
e
pomo
u unutra
nje discipline. Zato vam ne name
em nikakvu spolja
nju disciplinu, nego vam poma
em da imate vlastiti uvid. Tako se
osloba
ate i kre
ete se u slobodi. Sanjasa nije ograni
enje, niti kult;
nije ni vera. Ona je samo objava slobode, objava li
nosti, objava
ljubavi i kreativnosti.
28. dan
Ne mislite da su neke stvari svetovne, a druge svete. Za

oveka koji zna da se veseli sve je sveto. Ne postoji podela na svet i

Boga, sve je bo
ansko. Mo
da je svet pojava Boga, a Bog je nepojavni svet. Kada se
ovek veseli, za
to bi odvajao pojavno od nepojavnog? Cvet je pojava semenke, a semenka je nepojavni cvet oni
su jedno. Tako je i sa ovim i onim svetom, ovom i onom obalom. Ne
treba deliti materijalno od duhovnog oni su jedinstvo.

127

Veselite se sitnicama; tu
iranju ili
aju. Ne pravite razlike.
Za
oveka za koga je dobar
aj isto tako svet kao i svaka molitva,
njegov san mu je svet kao svaki religijski obred.
Vedrina donosi novo vi
enje, novu perspektivu; ona preobra
ava celi svet. Tada i cepanje drva i no
enje vode s izvora postaju
vrlo lepi.
Ne budite
alosni i ozbiljni. Smejte se, igrajte, pevajte,
ivite
svoj
ivot vrlo jednostavno i skromno, bez ikakvih
elja za postizanjem nekakvih ciljeva; ne budite ambiciozni jer je obi
an
ivot toliko
lep da bi svaki neobi
an uspeh uni
tio njegovu lepotu.
29. dan
Pesma predstavlja stanje u kome je
ovek otvoren i spreman
da preto
i svoje srce u egzistenciju. Pesma je simboli
na. Ovo nije
jad. Ptice koje pevaju ujutru treba stalno da pevaju kao da je uvek
jutro, kao da je uvek vreme izlaska sunca. Sunce mo
e iza
i svakog
momenta i vi treba da ga pozdravite, treba da budete u dobrom
raspolo
enju, budni. Gost mo
e da doe svakog momenta, raspevane
ptice se samo spremaju da pozdrave sunce. Cvetovi se otvaraju,
stabla se povijaju, cela zemlja o
ivljava, zapalila se i spremna je da
primi novi dan.
Raspevano srce, razigrano srce, srce zaljubljenika je
spremno da prihvati Boga. Jadno srce mo
e stalno da moli, ali u njegovoj molitvi sve od po
etka kre
e pogre
nim putem. Ono postaje
te
ko i pada natrag na zemlju jer nema krila i ne mo
e do
i do najuzvi
enijeg i ne mo
e dopreti do Boga. Kada je
ovek dobar i zaljubljen, kada je pun smeha i radosti, kada nije ozbiljan, verazigran i
nevin kao malo dete, kada se
udi svakome i svemu, kada gleda sve
sa divljenjem, kada srce peva aleluja, tada Bog mo
e do
i svakog
momenta. Nau
ite kako
ete ga prihvatiti; otvoreno s ljubavlju, pevaju
i i veselo. On mora do
i. Isus ka
e: Pokucajte i otvori
e vam se.
Uz to ka
e i: Ne brinite, samo pevajte i on
e pokucati na svaka
vrata i pitati: Mogu li u
i? Budite tako veseli da i Bog za
eli da
doe k vama. Pozovite ga k sebi, umesto da vi idete k njemu.
30. dan
Temelj svega je poznavati prirodu postojanja, tako da se
mo
emo s njim uskladiti. Ina
e niko ne mo
e uhvatiti korak, a to

128

gubljenje koraka je zapravo jad. Biti u dubokom skladu s egzistencijom jeste bla
enstvo. Ako niste u harmoniji s egzistencijom tada ste
jadni. Zato jedina stvar koja mo
e doneti preobra
aj u
ivotu jeste
postati svestan istine, prirode, taoa, egzistencije.
Me
utim, put ne vodi spolja, put vodi kroz vas; to je unutra
nji put. Prvo morate prona
i svoje sopstveno sredi
te. Kada ga
pronaete na
li ste i sredi
te egzistencije, jer ona nisu razdvojena.
Razli
ite su samo periferije, a u sredi
tu se svi susre
emo i stapamo.
U sredi
tu smo svi jedno; stabla, planine, ljudi,
ivotinje i zvezde. U
momentu kada prodrete do svog sredi
ta upozna
ete tao svega
to
postoji. Kada upoznate tao, prirodu, dharmu, ne mo
ete biti protiv
nje. To bi bilo samoubistvo. Dok ovo ne upoznate mora
ete se spoticati i lutati.
Meditacija je na
in da se upozna sredi
te; ona je osnovna i
bitna. Ako nau
ite da meditirate, tada ste sve nau
ili.
31. dan
Toliko ljudi traga za Bogom ne razmi
ljaju
i o tome jesu li
spremni za susret s njim i
ele li da ga sretnu. Nikada o tome ne razmi
ljaju. Opet nagla
avam, zaboravite Boga, pripremite samo sebe.
Kada do
e vreme i budete spremni taj susret
e se dogoditi. Ne
morate razmi
ljati o tome. Va
e razmi
ljanje ne
e biti od pomo
i.
Pripremite se - veselite se, igrajte, pevajte, volite, meditirajte tako da sve dimenzije, sve latice va
eg bi
a po
nu da se otvaraju.

129

DESETI MESEC
MOETE ODABRATI JAD ILI BLAENSTVO
1. dan
Tecite s rekom, predajte joj se u potpunosti, ona se uliva u
okean, pa
e i vas odneti do njega: ne morate ni da plivate. Ako ne
pronaemo postojanje koje okean predstavlja mi ne mo
emo da
budemo zadovoljni zbog granica i ograni
enja. Sve granice su prepreka. U momentu kada se reka uliva u more ona postaje beskrajna i
ve
na. To je cilj sanjasa, da vam pomogne da stignete do beskona
nog, ve
nog, neograni
enog, neodre
enog, neizrecivog.
2. dan
ovekov
ivot je izgra
en na snovima od peska. Stoga sve

to poku
a da uradi, propada. Ku
e se ru
e, jer nisu izgraene na
ve
nom, nego na privremenom. Kada se ku
a od peska sru
i mi od
tog istog materijala pravimo drugu. Kao da to nikada ne mo
emo da
shvatimo. Ukoliko se ne ostvari jedan san mi sanjamo drugi. Ako se
jedna
elja izjalovi mi odmah imamo drugu, imamo drugi plan, a ne
vidimo da je sama
elja osuena na propast.
Kada
elimo to zna
i da idemo protiv celine, to je zadatak
koji se ne mo
e izvr
iti. Kada nemamo
elja to zna
i da smo se prepustili celini, da idemo sa njom, da ne
elimo ni
ta izvan nje. To
zna
i: elim isto
to i celina. Ne
elim da ostvarim bilo kakav li
ni
cilj. Moramo da nau
imo da budemo deo
ivota, postojanja. Mi smo
talasi na okeanu i ne mo
emo da imamo sopstvene ciljeve.
Meditacija predstavlja spoznaju da mi ne postojimo kao
zasebni entiteti, da nismo ostrva, nego da smo deo beskrajnog kopna,
a mo
emo to zvati Bog, istina, najvi
i, apsolut ili kako god
elimo.
3. dan
Mi nismo odvojeni od postojanja. Svi
ivimo sa mi
lju da
smo odvojeni. Ova misao o odvojenosti je ego i ona stvara pakao, jer
se bojimo za sopstveno pre
ivljavanje, bojimo se onog sutra, bojimo
se smrti, a sve to je povezano sa egom. Ne shvatamo da smo jedno sa
celinom, niti se ra
amo, niti umiremo, da smo oduvek tu i da
emo
uvek biti deo celine.

130

To je kao talas koji se podi

e u moru. On je bio tamo i pre
nego
to je nastao, a i kada se vrati u more i smiri, bi
e tamo. Roenje i smrt su neistiniti. Talas ostaje. Ponekad on miruje, a ponekad
je vidljiv, ali uvek je tamo. On je deo okeana isto kao
to smo mi deo
postojanja. Mi smo talasi ovog okeana. Kada se to jednom shvati sva
nezadovoljstva
e i

eznuti i brige vi
e ne
e postojati.
To je nadom, mi smo njegov deo. Ne postoji put koji vodi
negde drugde ili da mi ne postojimo. Nema takvog puta.
4. dan
Mi mo
emo da verujemo da postojimo kao zasebni entiteti,
ali to je ipak samo verovanje, a ne stvarnost. Kada verovanje nije u
skladu sa stvarno

u dolazi do patnje, jer se

ivi sa ne
im
to nije
istina, ide se pogre
nim putem. Kada
ivite u skladu sa stvarno

u ne
postoji patnja, a ishod je bla
enstvo.
Kada bi list bio svestan mogao bi o sebi da razmi
lja da je
poseban, izdvojen od stabla, da ima svoj sopstveni put. Tu bi do
lo
do sukoba i velikog problema. List bi se otuio od svojih izvora energije. Stablo nije samo stablo. Ono je majka, sa korenom u zemlji i
predstavlja celu zemlju. Ono di
e i predstavlja atmosferu. Isto tako je
povezano sa suncem i sa najudaljenijom zvezdom. Boriti se sa njim
zna
i boriti se sa celim univerzumom. Samo se jadni list poku
ava
boriti sa univerzumom cela ideja je glupa, ali
ovek sve vreme ba
to poku
ava, stalno guraju
i reku.
Sanjas zna
i da se odbacuje borba sa rekom, da joj se prepu
tate, dozvoljavaju
i joj da vas nosi, to je umetnost prepu
tanja. Ta
jedna reprepu
tanje, tuma
i sam duh sanjase. ovek mo
e da
ka
e: Neka do
e kraljevstvo tvoje, neka bude volja tvoja. Li
na
volja se povla
i, a onda va
ivot postaje bezgrani
no bogat, celina je
sa vama, a mo
emo da pobedimo samo kada je ona sa nama.
5. dan
Svako dete je bla
eno u maj
inoj utrobi. Tu ono nema ni
ta.
Tu ono nije ni predsednik Sjedinjenih Dr
ava, niti je najbogatiji

ovek na svetu, nema ni dvorac, niti je i

ta, ali je u beskrajnom
bla
enstvu.
Psiholozi ka
u da
oveka kroz ceo
ivot prati bla
enstvo maj
ine utrobe. Kako to da se prevazi
e? U maj
inoj utrobi smo okusili

131

ne
to
to ne mo
emo da zaboravimo. Poku
avamo da ga zaboravimo,
ali nas ono stalno prati. Iskustvo je bilo tako jako da ne mo
emo da
ga izbri
emo. Ipak, ono mo
e veoma lako opet da se dostigne. ovek
treba da postane kao malo dete i da o celom svetu razmi
lja kao o
maj
inoj utrobi. Religija bi trebala da vam pomogne da univerzum
shvatite kao majku. Onda izmeu njega i vas ne bi bilo sukoba. Imali
bi poverenja u univerzum i znali bi da se on stara za vas i da ne
morate sami da brinete, niti da neprestano budete nezadovoljni i
napeti. Nakon toga nastaje beskrajno bla
enstvo.
Meditacija vam samo poma
e da se vratite u utrobu univerzuma.
6. dan
Istinu mo
emo da znamo samo kroz duboku unutra
nju harmoniju. U nama je obi
no haos i nered. U nama obi
no ima mnogo
osoba, a ne samo jedna. U nama ima mnogo umova i svaki od njih
vu
e u svom pravcu. Mnogi glasovi, a vi ne mo
ete da ustanovite
koji je va
. Jedan ka
e, Uradi to, a drugi, Ne
ini to. ovek neprestano drhti, razbijen je u hiljade delova, kao kada ogledalo padne
na pod. U takvom polo
aju se nalazi
ovek. Ipak, svi ovi delovi se
mogu sakupiti, istopiti u celini i sjediniti. U trenutku kada u vama
nastane ovo jedinstvo raa se predivna muzika, sva buka nestaje i
menja se u orkestar sa harmonijom, i onda vidite,
ujete i ose
ate
istinu postojanja. Ona je uvek tu, ali na
i umovi su toliko glasni da
mi to ne mo
emo da
ujemo.
U trenutku kada unutra
nji haos proe, unutar sebe
emo
uti
mali, tihi glas. Onda
ovek sasvim sigurno zna: Ovo je moj glas,
postojanje mi govori. Nema vi
e dvoumljenja niti sumnje. Jedino na
steni ne-dvoumljenja i sigurnosti od
ivota mo
e da se izgradi hram,
ina
e gradimo samo kule od peska.
7. dan
Ne moramo postati savr
eni, mi smo roeni savr
eni. Ne
moramo izmi
ljati bla
enstvo, samo ga moramo otkriti. Zato ovo nije
tako te
ko kao
to ljudi misle, nego je jednostavan proces opu
tanja,
odmora i polaganog usredsre
ivanja. Na dan kada naiemo na svoje
sredi
te, odjednom se sve osvetljava. Prona
li ste prekida
. Ovo je
kao pipkanje u mra
noj sobi, tra
ite pipaju
i dok ne prona
ete preki-

132

da
. Radi se samo o tome, a mi stalno nepotrebno vri
timo i
pla
emo.
Patnja je glupost. Zamislite
oveka koji misli da je komad
u
eta zmija, pobegne od toga, oklizne se na kori od banane, padne i
polomi nekoliko kostiju; mo
e da zavr
i u bolnici. Ispao je glup, jer
nije bilo nikakve zmije. To je apsurd, a modele ovakvih apsurda u

ivotu treba promeniti. Pogledajte u sebe i ako tamo ne pronaete

ni
ta, tada gledajte napolje. Kategori
ki tvrdim da su svi koji su pogledali u vlastitu unutra
njost postupili ispravno; nema razloga da vi
pogre
ite. Nema izuzetka, ovo je apsolutni zakon. ovek koji ponire
u sebe pronalazi kraljevstvo bo
je, savr
eno bla
enstvo i apsolutnu
istinu. ivot postaje neprekidni zanos. ovek se pita koliko zanosa je
mogu
e. Mo
e li biti jo
?, me
utim
ovek u sebi mo
e nositi beskrajan zanos; neverovatno, jer mislite Ovo je granica, dalje se ne
mo
e a idu
i dan otkrijete da ipak postoji jo
. Idete sve dalje, a
nema kraja. Ovo putovanje ima po
etak, ali je bez kraja.
8. dan
ovek mo
e stvoriti i pakao i nebo. To je na
a odluka i na
a
odgovornost. Sve dobre stvari u
ivotu, kao i sam
ivot, su poklon
egzistencije. Zato nije problem kako ih potra
iti, nego kako ih
primiti. Uzmite za primer bla
enstvo ili primanje bla
enstva.
Ono nije daleko na Tibetu ili na Himalajima, ne radi se o
putovanju u te krajeve. Radi se samo o tome kako da se primi. Poklon stalno dolazi, ali nailazi na zatvorena vrata. Sunce izlazi, a mi
sedimo u mraku jer su nam o
i zatvorene. Poklon je ovde prisutan,
treba samo otvoriti o
i i sve
e biti svetlost. Sa zatvorenim o
ima
ostajemo u mraku. Nemojte se zatvarati pred
ivotom i postojanjem,
postanite osetljivi. O tome se radi u religiji: o osetljivosti, otvorenosti
i veri. Nema potrebe da se bojite
ivota; postanite dostupni na sve
na
ine i iznenadi
ete se jer nikada nije trebalo da budete jadni ni jednog momenta. ovek mo
e biti u bla
enstvu sve vreme.
9. dan
Postoje ljudi koji su stru
njaci u iznala
enju razloga za jad.
Oni ne mogu biti sre
ni ako nisu jadni. Poznaju samo jednu sre
u, a
to je jad. Kada pri
aju o svojoj bedi u njihovim o
ima i na njihovim
licima, u na
inu na koji govore mo
ete videti da u
ivaju u njemu, da

133

se njime hvale. Preuveli

avaju svoj jad i
ine najve
im
to mogu.
Kako bi tim ljudima moglo biti dobro?
Uvek postoje dve mogu
nosti mo
ete odabrati bedu ili
bla
enstvo. Po
nite da gledate ovako: u svakoj situaciji prvo pronaite
ta
e vas razjariti a
ta
e vas usre
iti.
10. dan
Kada sam bio dete, otac je izgradio prelepu ku
u, ali ga je
graditelj prevario jer je bio obi
an
ovek, a ne arhitekta. Ku
a se
sru
ila kada su zapo
ele prve ki
e. Upravo smo hteli da se uselimo u
nju, trebalo je josamo nekoliko dana i bili bismo u novoj ku
i, a
ona se sru
ila. Tada je otac bio odsutan i poslao sam mu telegram:
Do
i odmah, ku
a se sru
ila, itd. Nije do
ao, niti je odgovorio.
Kada se vratio u dogovoreno vreme, ukorio me je: Ti si glupan!
Ku
a je propala, za
to si dodatno tro
io novac
alju
i mi duga
ak
telegram? Mogao si u
tedeti tih deset rupija. Hvala Bogu
to se ku
a
sru
ila u pravo vreme, da se to desilo posle pet dana nastradala bi
cela porodica!
Priredio je slavlje za celo selo. Meni se dopala ova ideja. U
susednom selu su se svi smejali govore
i: Ovo je zaista besmisleno,
ku
a ti se sru
ila, svi treba da
alite zbog toga. Posle toga je poslao
na slavlje ceo gradi
, kako bi zahvalio Bogu
to nam je pomogao. Da
se uselila porodica
etiri dana ranije, svi bi nastradali!
Ovo ja nazivam dobrim izborom, u svakoj situaciji odaberite
dobar deo.
Jedna od mojih sestara je umrla. Voleo sam je vi
e od svih i
ose
ao sam
alost zbog njene smrti, iako sam imao jodesetoro
bra
e i sestara. Otac mi je rekao: Nepotrebno se uzrujavaoko toga.
Hvala Bogu jouvek ima
ivih desetoro bra
e i sestara. Mogao ih je
uzeti sve. ta bismo mogli da u
inimo? Kako je uzeo jednu sestru
mogao je uzeti sve. Uzeo je jednu sestru od jedanaest bra
e i sestara.
To nije mnogo, toliko mo
emo priu
titi. Mo
emo dati jedno dete
Bogu. Ako mu ona treba neka je uzme. Budi sre
an
to je vas desetoro
ivo, a ne tu
an zato
to nje jedne vi
e nema. Ovakav bi trebalo
da bude pristup svake religiozne osobe. Tada bi va
ivot prirodno
postao blagoslovena pojava.

134

11. dan
Svako dete zna kako da se otvori. Zato su deca tako lepa i
tako im je dobro. Samo pogledajte u njihove o
i; tako su mirne, i
pogledajte njihovu radost, kako je zarazna. Svako dete zna
ta je dobro, ali pre ili kasnije zaboravlja, ili ga mi nateramo da zaboravi.
Ovo se mo
e ponovo nau
iti. Ponovo nau
ite i zapamtite
umetnost otvaranja i ni
ta vam ne
e nedostajati, sve
e biti savr
eno
ovo je najsavr
eniji mogu
i svet... Budite zaljubljenik egzistencije
u svim njenim oblicima. Tada
ete prona
i molitvu u kamenju; na
va
e
uenje ne
e vam trebati da
itate religijske knjige, jer je celi
svemir knjiga koju potpisuje egzistencija, a sve takozvane religije je
stvorio
ovek.
12. dan
Budite veseli to je moja definicija religioznosti. Greh je
biti
alostan, biti sretan je biti svetac. Ako znate da se smejete punog
srca,
ivot
e vam biti svet.
Srda
an smeh je ne
to jedinstveno. Ni
ta vas ne mo
e u
initi
svetim tako kao on. Kada se smejete neka se sve
elije va
eg tela
smeju s vama, neka se smeh
iri od glave do no
nih prstiju. Neka
zahvati i najskrivenije zakutke va
eg bi
a. Iznenadi
e vas to da se
egzistenciji pribli
avate lak
e pomo
u smeha nego pomo
u molitve.
13. dan
Upravo sam danas
itao o jednom starcu od devedeset pet
godina. Pitali su ga u
emu je tajna njegove dugove
nosti i zdravlja.
Rekao je: Malo mi je neugodno da ka
em pravu istinu, ja uzimam
svoj
ivot od drve
a. Grlim stabla i tada ose
am ne
an tok energije
koja ulazi u moje telo. Stabla me odr
avaju
ivim i punim soka.
Smatram da je ovo istina. Ovo se mo
da ne mo
e nau
no dokazati,
ali pre ili kasnije
e se i to dogoditi. Ako volite stablo, ono
e odgovoriti; ako volite stenu,
ak
e i stena odgovoriti.
Eksperimenti
ite s ljubavlju na sve mogu
e na
ine i posta
ete svakim danom bogatiji. Pronalazi
ete nove izvore i nove na
ine
da volite i nove predmete svoje ljubavi. Tada
e do
i momenat kada

ovek miruje i naprosto voli, nikakav predmet posebno. Ne voli

nikoga odre
enog, samo je ispunjen i preplavljen ljubavlju. Ovo je
stanje prosvetljenja,
ovek je potpuno ispunjen i zadovoljan.

135

Po prvi put nestaje ose

aj da nam stalno ne
to nedostaje. To
je veliki dan u svakom
ivotu, vi
e vam ni
ta ne nedostaje. Tra
ite i
ne mo
ete prona
i nikakav nedostatak, sve je ispunjeno. Ovakav

ovek
ivi istinski, a drugi samo propu
taju
ivot, propu
taju zlatnu
priliku. Potpuno treba da iskoristimo svaki trenutak svog
ivota.
14. dan
Kada vidite lep zalazak sunca i veselite mu se, naravno da
mislite da veselje izvire iz samog zalaska sunca, me
utim to nije
istina. Zalazak sunca samo pokre
e u vama proces meditacije. Lepotu ste osetili zato
to je prestalo va
e razmi
ljanje. Vi ste u stanju
divljenja, omaijani ste.
U momentu kada razmi
ljanje prestaje padate u duboku
meditaciju i dodirujete izvor radosti u sebi. Logi
an um obja
njava
da je prelep zalazak sunca prouzrokovao radost; on ne mo
e da je
prouzrokuje, vesamo da pokrene proces. Ovde je bolja rekoju
koristi Karl Gustav Jung, sinhronicitet. Zalazak nije prouzrokovao
radost, jer u to vreme toliko ljudi nije dodirnuto njime.
Sinhronicitet nije uzrok, jer milioni ljudi ne reaguju na lepotu sun
evog zalaska. Postoje ljudi koji se ra
aloste gledaju
i ga, to
zavisi od njih, od njihovog stanja uma i njihovog raspolo
enja. Nije
neizbe
no da budete radosni.
Kada ovo budete razumeli mo
i
ete u svakom radosnom
momentu odmah da se naete u prirodnom stanju meditacije. Tako je
meditacija u po
etku i otkrivena. To stanje je uvek isto; bez misli,
um staje i odjednom sa javlja radost.
15. dan
Sutra treba da bude sutra, a ne danas. Ne mo
ete o
ekivati da
dva dana budu ista. Ovo o
ekivanje je opasno jer nikada ne mo
e biti
tako i vi
ete biti nezadovoljni. Ako se slu
ajno dogodi da sutra bude
kao danas, bi
e vam dosadno. Meutim, ni nezadovoljstvo ni dosada
nisu radost.
Ostavljajte budu
nost otvorenom. Nemojte je o
ekivati,
ostavite je nepoznatom i nepredvidljivom. Nemojte nikada poku
avati da ustalite stvari. Priroda
ivota je promena, moramo te
is
prirodom, s taoom, s najuzvi
enijim zakonima egzistencije. Budite
usklaeni s tim i ni
ta ne o
ekujte, to
e vas veoma obogatiti. Svaki

136

trenutak donosi
e vam novu radost, novi
ivot, novu svetlost i novu
bo
anstvenost. Osoba
ija ljubav stalno te
e i koja nije ograni
ena
postaje prostrana, prostrana kao samo nebo. U ovoj prostranosti

ovek saznaje
ta je egzistencija. Egzistencija je sama ova prostranost.
16. dan
Jedini na
in da se
ivi jeste
iveti u sada
njosti. Kada
ivite
u sada
njosti a da vas ne zadr
ava pro
lost ili vu
e budu
nost, kada
je sva va
a energija skoncentrisana na trenutak, tada
ivot dobija veliki intenzitet, postaje strasna ljubav. Zapalite se svojom vlastitom
energijom, postanite prepuni svesnosti, jer na odre
enom stupnju ova
vatra postaje
ivot, intenzitet postaje svetlost.
Ovo je jedini na
in da postanete bogati i uspe
ni. Ostalo je
sve siroma
tvo. Ljudi mogu imati sav novac sveta i biti siroma
ni.
Postoje dve vrste siromaha: siroma
ni i bogati. Bogatstvo nije isto

to i vlasni
tvo, ono je povezano sa na
inom
ivota, s kvalitetom

ivota, muzikom, poezijom

ivota, a sve ove stvari se doga
aju uz
pomomeditacije. Nikada nije postojao drugi na
in, ne postoji danas
i nikada ne
e ni postojati.
17. dan
Jedini na
in da se bude bogat jeste postati dostupan bo
jem
postojanju, svim njegovim bojama, svim njegovim dugama, svim
njegovim pesmama, svim stablima i cve
u jer se Bog ne nalazi u
crkvama. Crkve je izgradio
ovek. Bog se nalazi u prirodi.
Na
i
ete ga i u zvezdama i na zemlji. Kada prvi put padne
ki
a i iz tla se bude uzdizao prelep miris, tamo
ete na
i Boga. Na
i

ete ga u kravljim o
ima i de
jem smehu. Na
i
ete ga svuda, osim
na mestima koja su stvorili sve
tenici. Crkve, d
amije u hramovi su
tako prazni kao i ljudi.
U trenutku kada
ovek bude spreman da prihvati
ivot kako
on dolazi, bez ikakvih uslova, Bog
e odjednom krenuti prema

oveku iz svakog ugla. Jedina mogu

nost pronala
enja smisla, ili
bilo kakvog zna
aja u
ivotu je ispuniti se Bogom. Osoba koja je
upoznala Boga, upoznala je besmrtnost. Tada
e umreti samo telo te
osobe, a su
tinsko jezgro njenog bi
a
e postojati zauvek.

137

18. dan
Ljudi tro
e
ivot razmi
ljaju
i o Bogu, raspravljaju
i o
njemu, a nikada ne slu
aju svoje srce. Srce nema
elje za Bogom.
Ono
eli samo da igra, peva, veseli se, da voli i da bude voljeno. Srce

eli da u
iva u mirisima sveta i pticama u letu. Ono
eli da bude
baklja, svetlost u mraku. Nema
elje za Bogom. Da vam o Bogu nisu
govorili roditelji, u
itelji, sve
tenici, nikad na njega ne biste pomislili. Zato tvrdim da je bla
enstvo Bog i da nema drugog Boga. Sve
druge bogove prona
li su ljudi i bolje da ih odbacimo kako bismo
mogli gledati u pravom smeru.
19. dan
Ljubav je jedini most do pobede. Ali, ona je vrlo
udan most
jer je njen prvi zahtev predanost. Tako pobe
ujete pomo
u predanosti. Ovo ima neopisivu lepotu jer je nenasilno, ljubav prihvata.
Ona ne pobeuje osvajanjem, nego pobe
uje kada je osvojena. Oni
koji poku
avaju osvojiti Boga su glupi. Oni to ne mogu u
initi.
Mudri ljudi su se predali Bogu, pozvali su ga da ih osvoji. Bog se ne
mo
e posedovati, ali mu mo
ete dozvoliti da poseduje vas. Ovo je
ljubav, ona dopu
ta da
ovek bude osvojen. Ona je nesebi
na i nema

elje za posedovanjem. eli jedino da se ona poseduje, da bude

jedina svojina, tako da
oveku ne ostane ni
ta njegovo.
20. dan
Ljubav je najuzvi
enije bo
ansko iskustvo. Ona dokazuje da
postojanje nije besmisleno i da je
ivot zna
ajan. Ne postoji nikakav
dokaz zna
aja
ivota osim ljubavi. Ako
ovek ne iskusi ljubav ose
a
e se besmisleno, kao da je slu
ajan, kao nanos, kao hir nepoznatog, nesvesnog, prirodnih sila. Tako na
ivot gledaju materijalisti,
kao na kombinaciju materije, samo propratnu pojavu materije. Ovde
nema nikakvog smisla, a bez smisla
ovek
e samo
ivotariti, ne
e
mo
i da ple
e. Bez zna
aja mogu
iveti samo kukavice. Hrabri bi se
ubili, po
inili bi hara-kiri.
Niko se ne mo
e uveriti da je
ivot bezna
ajan jer nije tako.
On ima uroenu vrednost, ali to treba otkriti. Mi smo nesvesno, intuitivno, instiktivno toga svesni. Imamo ose
aj da neko zna
enje mora
postojati, ali nije nam sasvim jasno. Jonam nije sinulo. Nemamo
dokaze za to.

138

Ljubav nam daje dokaze, daje nam uvid u meditaciju i uz

pomomeditacije otvara se prozor prema bo
joj egzistenciji. Zato ja
ljubav nazivam najbo
anskijom pojavom na zemlji.
21. dan
Ljubav je najuzvi
eniji oblik poezije, a pod poezijom se ne
smatra ni
ta literarno. Za mene je poezija mnogo vi
e od pisanja
pesama. Pesme mo
e pisati i
ovek koji ne
ivi poeti
no i nema
nadahnu
a. Mo
e sastavljati pesme jer vam za to treba samo odreena tehnika. Mo
e biti tehni
ar, a ne pesnik. Devedeset devet od sto
pesnika su tehni
ari, a isto va
i i za druge umetnosti; od sto muzi
ara
samo je jedan pravi muzi
ar, a devedeset devet su tehni
ari. Isto va
i
i za vajarstvo, slikarstvo, arhitekturu; za sva podru
ja umetnosti.
Pravi pesnik nema potrebe da pi
e pesme; mo
e, ali ne mora.
Pravi slikar mo
e, ali ne mora da slika. Me
utim njegov
ivot
e biti
pun boja, ima
e ispravne proporcije, simetriju, ravnote
u. Pravi
umetnik
e sam za sebe biti slika, poezija, skulptura.
Na ovo mislim kada ka
em da je ljubav poezija. Ona nam
daje novu dimenziju,
ini vas esteti
arima,
ini vas svesnijim mnogih
stvari kojih pre niste bili svesni,
ini vas svesnim zvezda, cve
a i
zelenog, crvenog i zlatnog li

a na stablima. ini vas svesnijim ljudi,

njihovih o
iju, njihovih lica i njihovih
ivota. Svaka osoba je prelepa
pojava beskrajnih mogu
nosti, svaka je osoba neverovatna pri
a,
svaka osoba je
ivi roman, svaka osoba je svet za sebe.
22. dan
Mo
e se mnogo, ali se to mora omogu
iti. Sve je dostupno,
ali
ovek mora na tome svesno da radi. Zamislite da imate mnogo
zemlje, mnogo semena, mnogo vode i sunca, ali nikada ne zasejete
seme. Cve
e ne
e izrasti i va
a zemlja
e ostati pusta; izra

e trava i
korov. Ovo je jedna od va
nih stvari: sve
to je beskorisno raste
samo od sebe, a za ono
to je zna
ajno treba se pomu
iti. Da bi se
postiglo ne
to zna
ajno potrebno je raditi. Ako ne budete radili ni
ta
izra

e toliki korov da
e ispuniti svu zemlju. Tada ne
ete mo
i da se
nadate ru
ama koje su vam obe
ane. Svi dolaze kao veliko obe
anje,
ali malo ljudi ispunjava obe
anja. Oni i dolaze i odlaze praznih ruku.
To je sramota.

139

Me
utim, sledbenici sanjase moraju postati potpuno ispunjeni. Moraju ostvariti obe
anje koje sadr
i njihov
ivot i postati ono
za
ta su odre
eni i ispuniti svoju sudbinu.
23. dan
Ne mo
ete da postojite bez celine, a ni ona ne mo
e da
postoji bez vas. To
to postojite je dovoljan dokaz da ste na odre
en
na
in potrebni postojanju. Vi zadovoljavate izvesnu potrebu. Najmanja vlat trave je isto tako neophodna kao i najve
a zvezda. U
postojanju nema hijerarhije. Ne postoje ni
i i vi
i, nema onog ko je
potrebniji i onog ko je nepotreban. Sve je neophodno, jer je postojanje zajednica sveukupnosti. Mi sa ne
im doprinosimo postojanju, a
ono nam daje sve
to nam je potrebno. U trenutku kada budemo odbacili ego ni
ta ne mo
e da bude pogre
no. Zapravo, ni
ta nikad i
nije pogre
no; sve je savr
eno onakvo kakvo jeste. U tome je zna
enje Boga, ova sveukupnost je upravo dobra onakva kakva jeste.
24. dan
O ljubavi se pisalo vi
e nego o bilo
emu drugom. O njoj je
pisano vi
e nego o Bogu. Napisano je toliko poezije, pesama, romana, pri
a i bajki i sve govore o ljubavi. Za
to je ljudski rod toliko
opsednut ljubavlju? Filmovi, televizija, radio,
asopisi, knji
evnost
svi se bave temom ljubavi. Izgleda da je
ovek veoma zainteresovan
za ljubav. Istina je da je on zainteresovan, ali sve ove stvari su samo
zamene. ovek ne mo
e da do
ivi ljubav. On ide u bioskop da gleda
kako se drugi vole. Na indirektan na
in on u tome sudeluje, zaboravlja da je samo posmatra
, postaje deo pri
e, u
iva u njoj i poistove
uje se sa nekim od likova. Kada
ita neki roman on postaje deo
pri
e, kada recituje poeziju on misli da govori o svom iskustvu sve
su to jadne zamene i nisu pravo iskustvo.
Ukoliko se
ovek stvarno prepusti ljubavi i

eznu
e sve ove
besmislene stvari. Treba znati da o hrani razmi
ljaju samo oni koji su
gladni, o ode
i oni koji je nemaju, o ku
ama oni koji nemaju dom,
dakle mi razmi
ljamo o stvarima koje nemamo, a ne o onim koje
imamo. Da bi se volelo potrebno je biti hrabar, jer ljubav od
oveka
tra
i najte
u stvar u
ivotu, a to je predaja ega. Kada se to jednom
dogodi, nasta
e
udo dolazi ljubav, pro
ima vas i izvire iz vas. Ko-

140

na
no, sama ta ljubav postaje va
e iskustvo postojanja, va
e iskustvo
istine.
25. dan
Putovanje zapo
inje u ljubavi, a zavr
ava u svetlosti ili prosvetljenju, a molitva je most. Sav dugi put od neznanja do mudrosti je
put molitve. Molitva zna
i, Tako sam mali da ni
ta ne mogu bez
pomo
i celine. U molitvi se ego predaje celini, ne iz o
aja veiz
dubokog razumevanja.
Kako mali talas mo
e da ide protiv okeana? Sam poku
aj je
apsurdan, ali
ovek ipak to
ini. Svi mi smo mali talasi u okeanu
svesnosti. Taj okean svesnosti mo
ete da zovete Bog, istina, prosvetljenje, nirvana, tao, darma sva ta imena ozna
avaju isto, mi smo
deo beskrajnog okeana. Ipak, mi smo samo mali talasi i ne mo
emo
da imamo svoju volju, ne mo
emo da imamo sopstvenu sudbinu.
Sama
elja za sopstvenom voljom i ostvarenjem sopstvenih
elja je
uzrok sveg jada. Molitva zna
i da se u razumevanju jalovosti
sopstvene volje
ovek predaje bo
anskoj volji govore
i: Neka bude
volja tvoja, neka doe carstvo tvoje.
To je mogu
e samo ako postoji jaka ljubav prema postojanju. Stoga vam ka
em da put zapo
inje u ljubavi, a zavr
ava u
prosvetljenju. Sam put se sastoji od molitve, duboke predanosti.
26. dan
Mojsijev Bog ka
e: Ja sam veoma ljubomoran Bog i oni
koju se budu suprotstavili mojoj volji mora
e ve
no da pate. Mojsijev Bog ne zna za pra
tanje. To je primitivna ideja i mora biti takva.
Mojsije je bio pionir, on je tek probio led. Hrist je hodao krupnim
koracima. Tri hiljade godina nakon Mojsija Hrist je rekao da je Bog
ljubav. Razapeli su ga na krst, jer je potkopavao temelje cele jevrejske religije. Na
initi Boga ljubavlju zna
ilo je uni
titi svu staru
zamisao i religiju koja je zavisila od nje.
Od tada je pro
lo dve hiljade godina i
ove
anstvu je opet
potreban krupni korak. Moje iskustvo je sasvim druga
ije: Ljubav je
Bog, Bog je sporedan, va
nija je ljubav.
Zapravo bo
ansko je jedan od oblika ljubavi, ali ne i obrnuto. Mi mo
emo odbaciti zamisao-ideju o Bogu, time ni
ta ne
bismo izgubili. Ako
ovek voli, to
e biti dovoljno jer
e ljubav

141

automatski doneti kvalitet bo

anskog u va
e bi
e, ne
to od najuzvi
enijeg i bo
anskog. Sada je vreme da stanemo korak dalje od Isusa, dve hiljade godina je dovoljno. Ako je Isus mogao stati korak
ispred Mojsija, tada mi treba da stanemo korak ispred njega. Tim
korakom
emo mu iskazati po
tovanje jer radimo isto
to je radio i
on. ivite u skladu sa svojim srcem, u skladu sa svojom ljubavlju,
pustite da vam ljubav osvetljava put i nikada ne
ete pogre
iti.
27. dan
Religija nije teologija, nego ljubav. Teologija je samo logika,
to i sama reka
e. Logika nema ni
ta sa religijom, ona je protiv religije. Ona je ve
ba za um, cepidla
enje, rastavljanje re
i. Mo
e
stvoriti lepe re
ite graevine, ali one su samo kule od peska, od njih
nema koristi; mogu vas samo zabaviti. Slu
e istoj svrsi kao i
graenje kula u pesku, u vreme kada nemate pametnijeg posla.
Mo
ete se s ovim zabaviti, ali to je detinjasto.
Teolozi nisu zreli ljudi. Ni Hrist ni Budha nisu teolozi. Nijedan pravi u
itelj nije teolog, nego zaljubljenik, sasvim zaljubljen u
celo postojanje. Ljubav je njegova molitva i vera. Uz pomoljubavi
on komunicira sa postojanjem. I vi mo
ete tako da razgovarate sa
njim. Potrebna vam je samo ljubav, luda ljubav...
Ljudi koji se dosauju
ive u svetu dosadne logike. Ljubav
nikada nije dosadna, ona je stalno puna iznena
enja. U njoj prebivaju
i hrane se njom va
a za
u
enost, poezija, ples. Sve
to je u vama
lepo, bez nje bi u vama presahnulo i umrlo. Izbegavajte logiku i uvek
birajte ljubav.
28. dan
Ne podu
avam vas nijednoj veri, samo
elim da vam pomognem da budete svesniji svega
to postoji iznutra i spolja. To
obuhvata svo moje u
enje: budite budni i svesni,
ivite u svojoj
svesnosti. Dozvolite svojoj svesnosti da odlu
uje i ne prihvatajte
naredbe spolja. Dozvolite da se pojavi ono unutra
nje, dozvolite mu
da izvire. Onda
ete uvek biti mladi,
ivi i sve
i. ivot
e vam postati
intenzivniji i strastveniji; gore
e u plamenu radosti, bla
enstvu.

142

29. dan
Blagosloveni su bla
eni, jer su veu
li u carstvo Bo
ije. I ne
znaju
i u
li su u Bo
ije srce. Bogu se ne mo
e pristupiti direktno. On
nema adresu, ime i oblik. Ako tra
ite Boga nikad ga ne
ete na
i. Ba
zbog toga se ljudski rod polako pretvara u ateiste. Ljudi su tragali za
Bogom i nisu ga na
li. Tome su posvetili ceo svoj
ivot i na kraju su
shvatili da je to bio uzaludan napor. Za to sva odgovornost pada na
teret sve
tenika, papa,
ankara
arija8 , imama, ajatolaha, nazovi religioznih ljudi, jer su svi oni stalno govorili da treba tragati za Bogom, ali to je o
igledno besmislica.
Savetujem vam da tragate za bla
enstvom i tako
ete na
i
Boga. Ako tragate za Bogom ne
ete ga na
i i bi
ete jojadniji nego

to ste to bili ranije, jer ukoliko ne na

ete to
emu ste posvetili ceo
svoj
ivot, nasta
e veliko nezadovoljstvo. Zaboravite sve o Bogu,
tragajte samo za bla
enstvom, tragajte za uzrocima svoje patnje i
odbacite ih, i

upajte ih iz samog korena.

Kona
no, kada budete odbacili sve uzroke va
e patnje, na
va
e
uenje u vama
e procvetati bla
enstvo. U trenucima bla
enstva oseti
ete neku novu prisutnost oko sebe oseti
ete ne samo
sebe, nego celo postojanje. Ta prisutnost je Bog. On nije osoba, nego
prisutnost. Bog nije Bog, nego bo
ansko.
30. dan
ovek je pobe
en jer nije na
ao bla
enstvo. Njegov ceo

ivot je nezadovoljstvo i neuspeh. To se vidi na ljudskim licima. to

su stariji, sve su
alosniji; ljuti su i na sam
ivot jer je uni
tio njihove
snove. Ipak, nije
ivot kriv, samo su oni odgovorni za to. Poku
avali
su da postignu besmislene stvari: novac, moi ugled.
Nezadovoljni ste ako ih ne postignete, a ako ih postignete
onda ste jonezadovoljniji. U stvari, onaj ko ni
ta nije postigao je u
boljoj poziciji, jer jouvek mo
e da se nada: mo
da
e jednog dana
sve to posti
i i onda
e sve biti u redu. Onaj ko ih je postigao na
ao
se u potpunom mraku i vi
e nema nade. Sve je tome posvetio, ceo
svoj
ivot je posvetio postizanju nepotrebnih stvari, a nezadovoljan
je kao i pre.
8

Poglavar reda svamija u Indiji, koji je osnovao ri ankara. Slino poloaju pape u katolikoj crkvi.

143

Bla
enstvo je ne
to unutra
nje, potpuno individualno, li
no.
Mo
ete da ga na
ete unutar sebe, nije vam potreban niko drugi. Kada
ga jednom na
ete vi ste pobednik i va
ivot postaje veli
anstven.
Onda je svo va
e unutra
nje nebo prepuno zvezda. Spoznaja da mu

ivot nije pro

ao uzalud,
ini
oveku smrt lepom. Kada umire on nije
o
ajan, nego u apsolutnom bla
enstvu, a smrt je samo odmor. ovek
je procvetao, oslobodio se miris, do
lo je vreme da umre, da se odmori, de se istopi u celini. Sledbenik sanjasa
ivi i umire lepo. Njegov
ivot je svetkovina, a smrt je vrhunac te svetkovine.
31. dan
Bla
enstvu je priro
ena jedna protivre
nost zbog
ega ga je
te
ko shvatiti. Protivre
nost je u slede
em:
ovek mora da ulo
i
mnogo truda, a bla
enstvo dobija na poklon od postojanja. Ipak, ako

ovek ne ulo
i trud, on nije u stanju da primi poklon. Bez obzira na
to
to je poklon uvek dostupan,
ovek je zatvoren. Samo nastojanje
nije pravi uzrok dostizanja bla
enstva, ono jedino uklanja prepreke.
To je negativan proces. To je kao da
ivite u sobi sa zatvorenim prozorima i vratima. Sunce je iza
lo, a vi ste u mraku. Sunce ne mo
e da
u
e zbog va
eg nastojanja. Bilo
ta da
inite ne mo
ete naterati sunce
da izae. Ipak, vi mo
ete da otvorite vrata, ali i da ih dr
ite zatvorenim, to zavisi od vas. Ukoliko otvorite vrata sunce
e zasijati.
Ina
e
e biti pred vratima i
eka
e, a ne
e ni zakucati. Mo
ete ve
no
da budete u mraku, a ono
to je potrebno je samo da uklonite prepreke izme
u vas i sunca.
Potrebno je ulo
iti samo mali napor i potrebno je samo malo
vere. Napor da se uklone prepreke i malo vere kod strpljenja i

ekanja Bog je milostiv i

im uklonim prepreku i kada budem
spreman to
e se dogoditi jer je neizbe
no.

144

MESEC JEDANAESTI
UMRITE DA BISTE SE PONOVO RODILI
1. dan
U
ite i budite sve svesniji; svesniji svog tela, uma, srca postupaka, misli i ose
anja. Ovo su tri dimenzije u koje se mora
dovesti svesnost. Kada budete svesni svega ovoga, posta
ete svesni i

etvrtog, a to je svesnost sama. etvrto je transcendencija, odnosno

nadila
enje,
etvrto vas vodi do bo
anskog.
2. dan
ovek izgleda kao jedina
ivotinja koja ni
ta ne nau
i iz iskustva. Ovo sam sam primetio. ak i magarci u
e.
Jedna arapska poslovica ka
e da ni magarac ne
e upasti u isti
jarak dvaput. Mo
e li
ovek izvesti tako ne
to? ovek mo
e bezbroj
puta da upadne u isti jarak, ne samo dvaput ili triput. Svaki put kada
prolazi pokraj jarka upa

e u njega. Re
i
e sam sebi: Mogu jo
jednom da probam. Mo
da su se stvari promenile, mo
da jarak nije
isti, a ni ja nisam vi
e ista osoba, toliko toga se promenilo. Pro
li put
je bilo ve
e, a sada je jutro... uostalom
ta u tome ima lo
e? Samo jo
jednom...
Ovo je svakako najzna
ajnija primedba o ljudima. Oni ne
u
e iz svog iskustva. Ali upravo ovo je potrebno
oveku da bi do
ao
na stazu bla
enstva. Ne ponavljate iste gluposti, iste ljutnje, iste pohlepe, iste ljubomore, iste sebi
nosti. Ne ponavljate ih. Vreme je da
se osvestite, da postanete pa
ljivi i budni i da ne upadate uvek iznova
u stare zamke.
Kada budete mogli da pazite oslobodi
ete se svih ovih zamki
i do
i
e trenutak u kome
ete mo
i da se oslobodite svih zamki i
tamnica. To
e biti trenutak bla
enstva koje
e vas obasipati poput
cve
a s neba, i to stalno. ivot
oveku postaje bla
enstvo i blagoslov,
kako za njega samog tako i za druge.
3. dan
ovek mora da radi za bla
enstvo, ali ono je zaista poklon
egzistencije. Ovo je paradoks, ovo nije logi
no. Logika
e re
i ili da
treba za bla
enstvo da radite i da
ete ga tako posti
i; ili da je bla
en-

145

stvo poklon i tada za njega ne morate da radite jer

e vam ga egzistencija pokloniti.
Me
utim,
ivot nije u skladu s logikom. Smatram da
oveku
treba napor bez napora. Postoje razlozi za takav stav i da je napor
potreban, a isto tako i savr
eno valjani razlog da se misli da nije potreban jer se ovo uvek dogaa milo

u egzistencije. Ovo mo
e samo
ovako da se shvati: nastojanja su potrebna da bi vas pripremila da
primite poklon. Obi
no niste spremni
ak ni da primite. Va
a su vrata zatvorena, va
e srce je zatvoreno, ne
ete slu
ati egzistenciju makar
ona i vikala na vas. Egzistencija stalno kuca na va
a vrata, a vi ih ne
otvarate jer ne razmi
ljate o tome da vrata postoje. ivite u svom
obi
nom, mehani
kom, nesvesnom
ivotu.
Potrebni su napori da vas u
ine svesnim. Ne mogu vam pru
iti bla
enstvo. Kada budete bla
eni to
e zna
iti da se ne
to u vas
spustilo odozgo. Oni koji su postigli bla
enstvo svedo
e ovako: Na
i napori su nam o
istili srca. Otvorili su vrata i uklonili prepreke.
Do
ao je dan kada se odjednom iz nekog nepoznatog izvora ne
to
preto
ilo u nas. Seti
ete se, vide
ete da su svi ovi napori bili neznatni. Ovaj fantasti
ni zanos ne mo
e biti njihova posledica, ali su
oni ipak bili potrebni, bez njih se ne bi moglo, oni su bitni, ne mogu
se izbe
i.
4. dan
Na
i koreni su u na
em sredi
tu. Ako smo stablo, koreni su u
sredi
tu. elimo li postati ru
a, moramo rasti iz korena ru
inog grma
u sredi
tu. Periferija
e upoznati li

e, cve
e i miris.
Ali ne mo
ete se pomerati sa periferije u sredi
te, pomak je
uvek iz sredi
ta prema periferiji, ona je samo senka. Zbog vekovnih
poku
aja religioznih ljudi, moralista, svakojakih reformista da promene periferiju u ljudskom rodu je nastala zbrka; ali sredi
te je ostalo isto.
Koreni su u stablu a mi o
ekujemo da
e se na periferiji pojaviti ru
e ovo se nikada ne
e dogoditi. Ako smo lukavi kupi
emo
plasti
ne ru
e i ukrasiti periferiju. Mo
emo prevariti druge i na kraju
prevariti sami sebe. Meutim, plasti
no cve
e nije pravo cve
e. Ovo
su takozvane moralne osobine, zapravo plasti
ne i sinteti
ke. Pravi
karakter ne treba odgajati, njega ne treba uve
bavati jer dolazi kao
prirodna posledica meditacije.

146

5. dan
Umrite da biste se ponovo rodili. Ovo je zna
enje hri

anskog simbola krsta i vaskrsenja koji hri

ani na
alost ne razumeju.
Nijedna religija ne razume poruke svojih osniva
a. Budisti ne razumeju Budu, ni hri

ani Hrista, niti muslimani Muhameda. Ovo je

vrlo
udna pojava, ali sledbenici se nazivaju hri

anima, a zapravo
ubijaju sam Hristov duh.
Prvo umirite telo. Odbacite ideju o posebnosti tela; vidite
kao je glupa. Kad egzistencija stalno uliva u nas novu energiju, kako
biste bili izdvojeni i posebni? Ako prestanete da di
ete, bi
ete mrtvi.
Ne radi se samo o disanju, svaki dan se hranite i pijete vodu i izbacujete ono
to je svareno;
ivot stalno ulazi u telo a mrtvo iz njega izlazi. Ovo predstavlja prvu smrt, prvi dan.
Zatim um, koji je malo suptilniji misli takoe dolaze spolja. Poput vazduha, vode i hrane koji dolaze spolja, vaum skuplja
misli sa svih strana. Um umire kao izdvojen i poseban entitet.
Na kraju, tre
eg dana se doga
a najsuptilnija stvar ova tri
dana su vrlo simboli
na umire emocionalna vezanost za ose
aje
kao da i oni imaju posebnu realnost. Zatim sledi vaskrsenje.
Kada ovo troje nestane i sjedinite se s egzistencijom, odjednom postajete svesni bi
a koje nije va
e, koje je univerzalno. Ovo je
vaskrsenje.
6. dan
Meditacija nije nikakvo delovanje, nego
ista svesnost. Dogaa se
udo, najve
e
udo u
ivotu. Ako stalno posmatrate, fantasti
ne i neverovatne stvari
e se dogoditi. Telo postaje opu
teno, nije
vi
e napeto, postaje lagano, neoptere
eno. Mo
ete videti terete velike
kao brda kako padaju s va
eg tela Ono se
isti od svih otrova. Mo
ete videti svoj um kako nije aktivan kao pre; njegova aktivnost slabi i
javljaju se praznine u kojima nema misli. Ove praznine su najlep
a
iskustva jer kroz njih mo
ete videti stvari kakve jesu, a da se um ne
ume
a.
Polako nestaju va
a raspolo
enja. Niste vi
e ni naro
ito veseli niti naro
ito
alosni; razlika izmeu veselja i
alosti postaje sve
manja. Uskoro dosegnete momenat ravnote
e kada niste ni
alosni ni
veseli. Tada ose
ate bla
enstvo. Ravnote
a i ti
ina se zovu bla
enstvo.

147

Nema vi
e vrhova ni dolina, mra
nih no
i i mese
ine, sve
suprotnosti nestaju; vi se sme
tate ta
no u sredi
te, sva ova
uda se
produbljuju i na kraju vam je telo u potpunoj ravnote
i, um potpuno
smiren, a srce osloboeno
elja; dogaa se krupan korak u vama,
odjednom postajete svesni
etvrtog onoga
ega pre nikada niste bili
svesni. To
etvrto ste vi. Mo
ete ga nazivati du
om, li
no

u, Bogom
kako god
elite, to zavisi od vas. Svako ime
e biti dobro. U tom
trenutku sve je svetlost. Va
e unutra
nje oko se otvara. Samo ovim
unutra
njim okom i uz pomoove svetlosti
ovek postaje svestan
istine postojanja, a ona osloba
a.
7. dan
Kada sve
elje nestanu ne
e se vratiti u telo, osta
ete u unutra
njoj svesnosti kao deo beskraja. Ovo mi na Istoku nazivamo nirvanom, najvi
im svesnim stanjem, kada nema potrebe ni za kakvim
telom, niti da budemo opet zatvoreni. Zovemo je istinskom slobodom, jer je ograni
enje biti u telu. Naravno, ono je vrlo ograni
eno, a
vi ste neograni
eni; te
ko je strpati ne
to tako prostrano u sku
eni
prostor tela. Zato smo stalno napeti, nemirni i ose
amo se osaka
eni,
iscrpljeni, pretrpani, zatvoreni, okovani.
ovek ne mora biti potpuno svestan ovoga, ali gotovo svako
ose
a da ne
to nije u redu. Mi smo beskona
ni, a poku
avamo da
egzistiramo u vrlo sku
enom svetu tela. Svesnost vas osloba
a tela.
U momentu kada saznate da niste telo nestaju sve
elje koje se kroz
njega ostvaruju, kao kada unesete svetlost u mra
nu sobu. Mrak nestaje. Svesnost deluje kao svetlost, a
elje su samo mrak. Svesnost je
nektar.
8. dan
Postoji fizi
ko ro
enje. Svi smo se rodili. Ono vam daje samo kompleks tela i uma. Daje vam samo mogu
nost da se duhovno
rodite. Ako se drugo roenje ne dogodi,
ovek nije zaista
iveo, nego
je bio samo mogu
nost, samo semenka. Ona nikada nije postala klica, niti je izrasla u drvo. Prole
e nije do
lo, nije bilo cvetanja ni mirisa. Ne nastojim da vam pru
im vrstu formalne religije niti da vas
ve
em uz neku crkvu ili dogmu, nego novo bi
e, novu ljudskost i
novu svesnost. ovek mora da proe kroz dve stvari. Prva je smrt
starog, pro
losti, na
ina
ivota koji ste do sada
iveli. Druga je po-

148

novno ro
enje, ono zapo
inje sve
e kao da ste se danas rodili. Usadite to u svoje srce, tako da mo
ete prekinuti s pro
lo

u. Tada no
prolazi, a sunce izlazi na horizontu.
9. dan
ovek u sebi ima tri izvora energije; telo, um i srce. Kada se
ove tri reke sretnu, izme
aju i postanu jedna javlja se
etvrto. Ne mo
ete ga nazvati ni telom ni umom ni srcem. Zove se naprosto turija,

etvrto stanje. Nije dobilo ime. Pojava

etvrtog je po
etak svetog,
preobra
aja, po
etak pravog
ivota; autenti
nog, ve
nog, bo
anskog

ivota.
Ove tri reke postoje u svakome, ali se retko susre
u. Zapravo
teku u razli
itim smerovima. Um vu
e na svoju stranu, srce na svoju,
a telo na svoju stranu. Nikada se ne sla
u. Ako posmatrate svoje unutra
nje delovanje, iznenadi
e vas to neslaganje Telo ka
e: Prestani,
nemoj vi
e jesti, prepuno sam!, a um odgovara: Kako je sladoled
dobar, samo jomalo!, a srce: Ovo je predivno! Uvek kada se
srce zaljubi um
e re
i: To je slepo. Uvek kada srce krene nekim
smerom, um
e prona
i nekakvu gre
ku. Oni su dva odvojena sveta.
Proces meditacije treba pomo
i sukobljenim silama da se
sretnu, stope i usklade jedna s drugom. Tada se tako napunite energijom, svom onom energijom koja se gubila u nepotrebnim sukobima,
a sada vam je dostupna. Ona vam daje krila i nosi vas u uzvi
eno.
10. dan
Ljudi govore ta si posejao, to
ei po
njeti. Ako smo
jadni, to onda zna
i da smo posejali jad. Niko drugi nije stvorio na
jad. Naravno, postoji period izme
u setve i
etve u kome mislimo da
je za jad odgovoran neko drugi. Ovo razdoblje vara. Prihvatite odgovornost za svoj
ivot;
ak i ako je ru
an. ak i ako je samo teskoba.
U po
etku je ovo te
ko prihvatiti i re
i 'ja sam uzrok svog vlastitog
pakla', ali samo u po
etku. Uskoro se otvaraju vrata preobra
aja: 'ako
sam odgovoran za svoj pakao, tada mogu stvoriti i svoj raj; koliko
sam stvorio te
ko
e toliko
u stvoriti i zanosa'. Odgovornost donosi
slobodu i kreativnost.
U momentu kada shvatite da je va
e delo sve
to jeste, bi
ete
oslobo
eni spolja
njih uzroka i okolnosti. Sada sve zavisi od vas;
mo
ete pevati divnu pesmu ili igrati igru, mo
ete
iveti u sve
anosti.

149

ivot mo
e da vam postane stalna sve
anost; niko to ne mo
e omesti. Ovo je ljudsko dostojanstvo. Bog jako po
tuje individualnost.
ovek postaje individualan samo kada prihvati odgovornost za sebe.
11. dan
Istina je iskustvo, ona nikada nije verovanje. Verovanje su
la
i, ne mogu na
e
ivote u
initi boljima i to je sve. Ona su kao sredstva za umirenje. Istina budi, a
oveku je potrebno bu
enje, sedativ

ini da jo
vr

e zaspi.
Vekovima je
ovek sklon alkoholu i drugim vrstama otrova,
kao i psihodeli
nim drogama. Joiz vremena Rig Veda pa sve do
danas ostao je sklon tome. Svi ti otrovi su samo nastojanje da se izbegne istina. Ostajanje u bedi je izbegavanje istine.
Jadni
ivot mo
emo u
initi ne
to udobnijim, ali bi to bilo
glupo. Mo
emo imati apsolutno dobar
ivot ako odbacimo la
i i potra
imo istinu. Prvi zahtev u ovom tra
enju je odricanje od a priori
ideje, polazak iz potpunog neznanja. Uvek kada se
ovek pomeri u
stanje ne-znanja mora saznati istinu. Istina donosi bla
enstvo. Nastojim da vas podstaknem na traganje, jer samo autenti
no traganje dovodi
oveka do istine, do ostvarenja istine. Tada su na
i i bla
enstvo
i blagoslov.
12. dan
ovekov ego je rana, on je bolestan, on je nezdrav. Neprestano ranjava i dalje; postoje bol, teskoba, jad, nezadovoljstvo, mrak.
ovek se ose
a potpuno beskorisnim. Meutim, mi ovu ranu ne le
imo nego skrivamo; ne izla
emo je suncu, ki
i i vetru. Zbog toga
to
je skrivamo ona ostaje neizle
ena. Skrivamo je ispod mnogih slojeva
licemerja, postaje kao rak, stalno se
iri i sve vi
e je treba skrivati.
Tako ceo na
ivot polako postaje crna rupa.
Ljudi su upravo srne rupe, uz to, odgovorni su za celu stvar.
Ovaj pakao je njihovo delo. Bog je uvek spreman da le
i, celina je
uvek spremna da le
i, ali se mi moramo izlo
iti.
Ispred egzistencije
ovek mora stati go golcat, bez tajni, bez
privatnosti. Tada odmah biva izle
en. Kada se ovo prvi put dogodi,

ovek ne mo
e poverovati da je rana nestala tako brzo. Kao da je
nikada nije ni bilo, kao da je bila samo no
na mora. Zapravo to jeste
tako, ona je san i no
na mora. Egzistencija
e nas izle
iti, ali to treba

150

da joj dopustite. Treba joj pokazati ranu i re

i gde vas boli. Lekara ne
varate, morate mu re
i sve, koliko god bilo ru
no. Jedino tako on
mo
e uklanjati gnoj i izle
iti ranu.
13. dan
Stvaraju
i svoj karakter
ovek postaje la
an i podvaja se.
Pretvara se u dve osobe jer je sama metoda stvaranja karaktera nasilna nema druge metode. Morate prisiljavati svoju prirodu i pona
ati
se u skladu s odre
enim na
elima koje su odredili drugi. Oni vam
odre
uju
ta je dobro, a
ta lo
e,
ta je ispravno a
ta pogre
no. Ve
su vam dali deset zapovesti koje morate slediti. ta
ete vi sa svojom
prirodom? Potiskujete je, potcenjujete i ne obazirete se na nju. Ali
ona se ovako ne mo
e promeniti, vestalno iznutra zahteva od vas
da idete protiv karaktera koji negujete. Ovde se raa licemerje. Vrlo
retko nalazimo religioznu osobu koja nije licemerna. ovek je istinski religiozan kada nije licemeran.
Licemer se pravi da je ne
to
to nije. Znate, to boli. Odatle
tuga. Ceo svet je tu
an jer je usmeren na stvaranje karaktera i morala.
Nimalo me ne zanima karakter ni moral. Ne zapovedam ljudima da
budu nemoralni, nego tra
im da budu svesni, da stvaraju svesnost.
Ovome slu
i meditacija, ona je metoda stvaranja svesti. ini nas
budnijim, svesnijim. Dok postajete pa
ljiviji, va
ivot se menja, va
e delovanje i postojanje postaje savr
eno skladno, a kada se ovo
dogodi
ivot postaje radost. Postaje ples.
14. dan
ovek vekovima
ivi u la
ima, prelepim la
ima, ali la
ima.
Mi i dalje verujemo u nebo i pakao, u Boga, besmrtnost, du
u, ali sve
su to verovanja. Verovanja su sama po sebi la
na, vi sami ne znate
ni
ta o tome postoji li du
a u vama ili ne. Ovo nije pitanje rasprave,

ak i ako logi
ki doka
ete da du
a postoji to ne
e uticati na kvalitet
va
eg
ivota. I obrnuto, doka
e li se da je nema ni
ta se ne
e promeniti. Postoje teisti i ateisti, a svi
ive istim
ivotom. Postoje ljudi koji
veruju da Bog postoji i oni koji veruju da ga nema, a kada pogledate
njihove
ivote ne
ete na
i nikakve razlike. Ako ne znate ni to da li
imate du
u ili ne,
ta uop
te mo
ete znati? Kako
ete znati za Boga,
nebo, pakao i sve te besmislice? Najbli
a stvar vam je du
a, a niste ni
to istra
ili dok govorite o raju na nebu i paklu u podzemlju. Nemate

151

pojma o
emu govorite. U crkvama, hramovima i d
amijama ljudi se
stalno sva
aju, javljaju se razna mi
ljenja o velikim stvarima, a o
najjednostavnijem se niko ne brine ko ste zapravo.
15. dan
Ljudi
ive u udobnim la
ima i ne
ele istinu. ele udobnost,
zato i zavise od predrasuda, tradicija i obi
aja jer sve staro ima odreeni ugled, odreenu cenu na tr
i
tu. Ono
to je staro jeste zlatno.
Ali, to nije tako. Staro izgleda zlatno samo glupanima i kukavicama.
ivot je svakog trena nov, nikada nije star. Egzistencija je
uvek ovde i sada. Ona nema veze s pro
lo

u niti s budu
no

u. Trenutak kada postojite takoe je ovde i sada, ovde je susret koji postaje
istina. Naravno da
e ovo sru
iti mnoge iluzije, ideologije, planove, a
priori verovanja, jer istina na njih ne pristaje, ona ne radi kompromise s vama i va
im idejama. Morate biti spremni da pristanete uz nju.
Ovo ja nazivam ljubavlju prema istini, biti spreman i
i s njom kuda
god vodila. ovek treba biti spreman da odbaci sve
to treba odbaciti, a to je mogu
e samo ako volite istinu. Ljubav mo
e sve, ona sve
mo
e
rtvovati. Istina zahteva potpunu
rtvu i potpunu predanost.
16. dan
Savremeni
ovek
ivi tako brzo da nema vremena da sedne i
da se odmori. Nije u stanju da se odmara. Kada niste u stanju da se
odmarate ne mo
ete uraditi ni
ta vredno. U stvari ne bi morali toliko
da se brinemo za sve. ivot je ve
an. Uvek smo bili ovde i uvek
emo biti. Mi smo besmrtni. Telo i um su podlo
ni promeni, ali mi nismo ni telo ni um. Samo u meditaciji
ovek spoznaje da nije ni telo
ni um, nego svest i svesnost. U celoj ovoj igri mi smo svedoci. Kada
jednom ovo budete spoznali okusi
ete ne
to od nektara. Taj nektar je
ono za
im tragaju alhemi
ari.
17. dan
ovek
ivi poput robota. Stalno je u nekoj aktivnosti, ali je
odsutan. Jede, hoda, govori, slu
a ali nije prisutan. Um stalno luta;
vi mo
da sedite i doru
kujete, ali ste u svojoj unutra
njosti na Mesecu ili negde drugde. Nije neophodno da budete bana mesecu, ali
jedna stvar je sasvim izvesna - niste za stolom. Vi jedete automatski.

152

Ovaj automatizam treba da zaustavimo i da usporimo svoje

postupke. Stoga morate da budete svesni. Dok hodate nemojte po
staroj navici juriti, nego usporite onoliko koliko vam treba da budete
pa
ljivi, ina
e
ete opet juriti. To je automatski...
Radite sve polako, smireno, graciozno tako da je svaki
in
prosto duboka meditacija u svesnosti. Kada bi mogli postupke da
preobrazimo u meditaciju, a meditaciju da sprovodimo od jutra do
ve
eri... U trenutku kada se probudite zapamtite ovo: ustanite i budite
to budniji.
U po
etku
ete se stalno podse
ati, jer
ete zaboravljati. Polako
ete nau
iti u
emu je trik. Kada u svakodnevnom
ivotu budete
svesni ima
ete tajni klju
. On je najva
niji od svega. Ne postoji ni
ta
vrednije.
18. dan
Pro
lo

u vladaju tu
ni ljudi. Oni u
ivaju da gospodare drugim ljudima. Jedina radost im je podjarmljivanje drugih ljudi i njihove slobode i oduzimanje radosti tim ljudima. Ljubomorni su i ljuti na
sretne ljude koji pevaju, ple
u i vesele se. ine neprocenjivu
tetu.
Niko ne nanosi toliko zla ljudskom rodu kao oni pape,
ankara
arje, ajatolasi, imami. Sve
teni
tvo svih religija je protiv
ove
anstva.
Nastojim da stvorim novog
oveka pomo
u novog vi
enja.
Ovo je mogu
e samo sa novim vienjem religioznosti. Podu
avam
religiju ljubavi, smeha, sve
anosti. Iskusio sam da smo povezani s
egzistencijom kada smo bla
eni. Zato podu
avam bla
enstvo i samo
bla
enstvo.
19. dan
Zapamtite dve re
i: gravitacija i lako
a. Gravitacija je zakon
zemlje, ona vu
e stvari prema dole. Lako
a je zakon neba, povla
i
stvari navi
e. Nauka je otkrila gravitaciju, a religija lako
u.
Raamo se i
ivimo po zakonu gravitacije. Celog
ivota nas
vu
e prema zemlji. Po
injemo u ro
enju, a zavr
avamo u smrti. Po
injemo kao potpuno
ivi, a zavr
avamo kao le
. Ovo je nizvodni
tok. Ako se
ovek ne pomeri ka unutra, ne mo
e da deluje drugi zakon, lako
a. Ako se poistovetimo sa telom preovlada
e zakon zemlje, telo je njen deo. Kada se pokrenemo ka unutra
njosti -
to je u

153

stvari meditacija - mi postajemo svesni onoga

to nije deo tela. Postoji i u telu i van njega. Telo je hram, ali nije bo
anstvo.
Kada jednom postanete svesni bo
anstva u unutra
njosti tela,
drugi zakon odmah deluje; povla
i nas navi
e. ivot postaje obilan,
bogat, sve prostraniji i sve savr
eniji. Kre
e se prema nebu, postaje
prostran kao nebo,
ak prostraniji. Tajna je u meditaciji.
20. dan
Telo je ograni
eno
ivotom i smr
u, kao i um. Um nije
odvojen od tela, veje njegov unutra
nji deo. U govoru se stvara
la
na predstava tela i uma. Ispravnije bi bilo re
i samo jednu retelo-um. Ovo je lice i nali
je iste pojave. I telo i um su ograni
eni zbog
straha od smrti.
Telo se ne mo
e bojati jer je nesvesno, ali se um boji. Stalno
se trese od straha. Boji se kraja. Joje gore od kraja to
to nismo ni
ta postigli, a
ivot nam prolazi, smrt je sve bli
e,
ivot nam izmi
e iz
ruku. Otuda strah, nezadovoljstvo, teskoba.
ovek polako mora da se oslobodi izjedna
avanja s telom.
Ovo se mo
e, zapravo vese posti
e. Svi ovo mogu. Nije nemogu
e
jeste te
ko, ali nije nemogu
e. Dobro je
to je te
ko jer nam tako
predstavlja izazov.
21. dan
Najve
a avantura i revolucija je protiv svega
to je mrtvo i
neinteligentno. To vam izo
trava duh i inteligenciju. U stvari u vama
podsti
e va
u individualnost, a iz te individualnosti procvetaju cvetovi bla
enstva i vi se razvijate. Ina
e ljudi ostanu gotovo zaostali.
Prose
na psiholo
ka starost
oveka je oko dvanaest godina.
ivimo u zaostalom svetu. Ljudi od osamdeset i devedeset godina su
samo fizi
ki stari, psiholo
ki im je oko dvanaest godina.
Zato mo
ete videti koliko ste detinjasti kada ponekad zaboravite na svoje godine. Popiju li malo vi
e nego ina
e pona
a
e se
kao glupa deca. Ovo se ne zbiva zbog alkohola, jer alkohol ne izaziva glupost, alkohol samo onemogu
ava da se vidi ne
to
to ina
e
postoji. On vam ne mo
e ni
ta dodati ni oduzeti, samo se pokazuje
va
a stvarnost, jedino nestaje va
a samokontrola i pojavljuju se stvari
koje potiskujete.

154

Ako
oveka uvredite za
as mu nije vi
e osamdeset, nego
dvadeset, on pobesni. Zaboravlja svu svoju mudrost i iskustvo.
Budite tako hrabri, na strastven na
in, rizikujte sve, jer ako
to ne u
inite ne
ete mo
i da upoznate skriveni sjaj svog
ivota. Kada
sve rizikujete,
ivot se otvara do krajnjih granica.
22. dan
Ako u meditaciju ne ulo
imo svu svoju energiju ona ostaje
san. Njoj je potrebna na
a potpunost. Ne mo
ete delimi
no meditirati, ne mo
ete meditirati jedan sat dnevno ili petnaest minuta uve
e.
Transformacija
e biti mogu
a kada budete u stanju stalne meditacije
dvadeset i
etiri
asa. Stoga sve
to
inite, dok jedete, hodate, slu
ate,
govorite, neka vam sve bude meditacija.
Pod meditacijom se podrazumeva samo svesnost. Sve
to

inite,
inite svesno, onda meditacija postaje neprestana, tokom celog dana. Jednog dana
ovek
e mo
i da spava i da bude svestan u
meditaciji. Telo se odmara, a tok svesnosti se nastavlja, svesni ste da
spavate. To je protivre
no, ali se de
ava. Kada je meditacija potpuna,
ona se prepoznaje kao entitet. Dok se ovo ne dogodi ona nije potpuna. Jedino takav
ovek mo
e da umre u meditaciji. Ukoliko ne budete mogli da spavate u meditaciji ne
ete mo
i ni da umrete u meditaciji. ovek koji umre u meditaciji vi
e se ne raa. On postaje deo ve
nog univerzuma,
ivi u ve
nosti, u postojanju. Vi
e nikada ne
e biti
zarobljen u telu.
23. dan
Nije slu
ajno
to su stari ljudi ogor
eni. S njima je veoma
te
ko
iveti
ak i ako su vam to roditelji. To je zato
to je njihov
ivot pro
ao i oni su ogor
eni. Stalno ne
to zameraju. Ne podnose decu i njihovu radost.
U stvari oni su ogor
eni na sam
ivot. Stalno iznalaze neke
izgovore... veoma su retki oni koji nisu ogor
eni. Ukoliko takav
ovek negde postoji, on je imao lep
ivot i stvarno odrastao. Onda
e
biti predivan kao
ovek, ali ipak druga
iji od mlade osobe. Ima
e
izvesnu zrelost, ozbiljnost, jer je u godinama. Mnogo toga je video,
pro
iveo i ose
a zahvalnost prema postojanju. Ipak, takvi ljudi su
veoma retki, jer su oni kao Budha, Hrist ili Kri
na. Samo budan
ovek nije ogor
en u starosti. ivot mu je pro
ao, dolazi smrt,
emu jo

155

ima da se raduje? Morate da odete preko, morate da budete svesni i

da na
inite most preko kojeg
ete pre
i. Taj polazak sam po sebi je
revolucija. U trenutku kada stvarno odete nema vi
e jadikovki, ne
postoji ni jedno 'ne', sve se preobra
ava u 'da', nastaje divan miris.
Gor
ina se pretvara u miris.
24. dan
Evolucija je nesvesna pojava, prirodna pojava. Nau
nici ka
u da se
ovek rodi kao riba u moru. Pro
li su milioni godina od tog
stupnja ribe do stupnja ljudskog bi
a. Stupanj pre
oveka je bio vrsta
majmuna.
Sve se ovo dogodilo nesvesno; bez napora. Ali, kada je nastao
ovek, izgleda da je evolucija stala. Kao da je do
la do vrhunca
jer
ovek postoji vehiljadama godina, a ne doga
a se nikakav dalji
razvoj. Ovo zna
i da je priroda nau
ila sve
to je mogla; sada je na
nama red. Moramo da krenemo iz evolucije u revoluciju.
Evolucija je nesvesna, revolucija je svesna. Evolucija je razvoj, ali nesvestan, zato traje milionima godina. Revolucija je isto tako razvoj, ali svestan, zato je ona krupan korak, poput skoka. Nije
postupna, ne ide se polako korak po korak. Sve zavisi od va
e hrabrosti. Od
oveka do Boga samo je jedan korak, za nekog poput
Budhe i Hrista. Sve zavisi od va
e snage, predanosti, interesa, celovitosti.
ovek se vi
e ne razvija; osta
e ovakav dok ne odlu
i da se
razvija svesno, promi
ljeno i svrhovito. Ovo je sanjasa, svesna odluka da se razvijate. A to je po
etak revolucije. Nadma
ite evoluciju i
pokrenite revoluciju u svom
ivotu.
25. dan
U boljem ljudskom dru
tvu re
i
emo svakom detetu: Ima
seme ljubavi, bla
enstva, istine, ali ono je seme. Ceo tvoj
ivot mora
biti jako nastojanje da posejeto seme, da nau
iumetnost uzgajanja,
da brineo biljkama i budestrpljiv dok proklija; da brineo biljkama i budestrpljiv dok u molitvi
ekadoba cvetanja.
Ovo mi radimo. Ovo je eksperiment vrtlarstva u nutrini, poljoprivreda u unutra
njosti. Me
utim, prvo dolazi udarac saznanja da
smo do sada uzalud
iveli i sve
to ste
inili bilo je ostvarivanje pogre
nih ideja. Moramo na
initi o
tar rez i otkloniti
itavu pro
lost.

156

Krenite od po
etka. Kao da ste se danas rodili i sada treba da
po
nete da
ivite. Zaboravite pro
lost, nemojte je vi
e nositi. Nije
vam dala ni
ta. Bila je tragi
na - nemojte se uz nju vezivati. Oslobodite se pro
losti kako biste mogli ponovo poku
ati.
26. dan
Svi se ra
aju slepi, a mogu progledati. Kada se rodimo moramo biti nesvesni. Samo kroz
ivot i
ivotna iskustva, dobra i lo
a,
bolna i dobra,
ovek se polako budi. Ovo se dogaa u bogatom
ivotu - mislim re
i bogato pro
ivljenom
ivotu. ovek koji
ivi
ivot
pun iskustava jednog dana mo
e otvoriti o
i.
U tom momentu prolazi kroz radikalan preobra
aj. ivot mu
nikada nije isti.
27. dan
Kada su vam o
i zatvorene svuda je mrak. Kada ih otvorite

ivot je sav u bojama, sav u svetlosti. Bog je iskustvo egzistencije s

otvorenim o
ima. Oni koji ga pori
u priznaju da su slepi. Ne samo da
su slepi, nego su i tvrdoglavi. Uporno tvrde da nisu slepi, ali da nema
Boga.
Kada
ovek zatvara o
i
ivi u mraku,
ak i da sunce obasjava
svojom svetlo

u s neba. Budu li vam o

i samo malo zatvorene, ne
ete mo
i da vidite istinu. ivot je najve
i u
itelj. Sve ljude priprema
za najdu
i skok iz mraka na svetlo.
28. dan
Kada se probudimo sav jad i patnja izgledaju tako apsurdno,
glupo i sme
no da se
ovek pita: Kako sam mogao patiti? A
ta je ta
patnja? Koliko sam dugo patio - a sve je to la
. Nema nikakvog sadr
aja; to je bila samo misao, samo san.
Zato mistici nasvet nazivaju iluzijom, majom. Patnja je
iluzorna. Bla
enstvo je na
a prava priroda, zapamtite to. Stalno se
podse
ajte na to.
29. dan
ovek mo
e da postoji na tri na
ina: kao
ivotinja, kao
ovek i kao Bog. Ljudi obi
no
ive poput
ivotinje; nema baneke razlike. Jedino je
ovek najgora od svih
ivotinja, mo
e dublje da padne

157

od svih njih. Lukaviji je i potkupljiviji. Zloupotrebljava svoje mogu

nosti; umesto kreativnosti bira razaranje...
ovek se raa kao
ivotinja. Retki postaju ljudi. Ljudski rod
postoji samo kao ime, jose nije pojavio. Ljudi su samo oni koji su
to sami odabrali, odlu
ili o svojoj sudbini, znaju svoj put, kreativni
su, stalno otkrivaju, tragaju za novim na
inima egzistencije i razvoja,
nisu zadovoljni instiktivnim,
ele biti inteligentni u svom
ivotu. Takvi su ljudi. Retki ljudi se uzvisuju do tolike visine da postaju bo
anski.
30. dan
ovek
ivi mehani
ki, kao mese
ar, obavlja poslove kao
robot. Posmatrate li svoje postupke iznenadi
ete se kako ponavljate
iste gre
ke svaki dan. Veste toliko puta odlu
ili da ih ne
ete ponavljati, ali te odluke su besmislene. U ponovljenoj situaciji vi reagujete tako da ponavljate svoj stari obrazac. Ne znate kako da odgovorite.
Ovo su dve va
ne re
i. Reakcija je mehani
ka, nesvesna; a
odgovor nije mehani
ki nego je svestan. Odgovor je u skladu sa situacijom, a reakcija u skladu sa starim obrascem. Reakcija sledi ve
gotova re
enja, ugra
eni program, diktirana je i odre
enom pro
lo

u. Odgovor se ne obazire na pro

lost nego
ivi u sada
njem trenutku.
31. dan
Jedina razlika izmeu
ivotinje i
oveka jeste u tome
to je

ivotinja potpuno nesvesna, a

ovek je pomalo svestan. Razlika izmeu
oveka i bo
anskog jeste u tome
to je bo
ansko apsolutno
svesno. ovek
ivi izmeu apsolutne nesvesnosti
ivotinja i apsolutne svesnosti svetih ljudi (budha), bogova. Mo
e da se kre
e na dole,
da padne u mrak, ili da se penje.

158

DVANAESTI MESEC
0VEK NIJE STVOREN DA BI PUZAO I VUKAO SE PO ZEMLJI
1. dan
Telo se sastoji od tame, a du
a od svetlosti. Na podru
ju uma
se sre
u tama i svetlost. U umu ima malo svetlosti i malo tame, stoga
je uvek napet, razapet izme
u to dvoje. Svako od to dvoje ga vu
e ka
sebi. Po
to su im privla
ne sile skoro jednake on ostaje u sredini.
Ponekad izabere telo, a nekad du
u. Ipak, uvek ose
a da je ostavio
ono drugo i neprestano mu ne
to nedostaje.
Um stalno pravi izbor. On je uvek jednostran, a ona druga
polovina kao da se sveti. Zbog toga je um uvek nezadovoljan i
uznemiren.
On ne mo
e da bude ni deo tela niti deo du
e. Da bi se oslobodio napetosti,
ovek mora da se izvu
e iz uma. Ukoliko ne prevazie um, ne
e mo
i da oseti mir.
Ne postoji um koji je smiren. Ljudi o tome govore, ali to je
besmislica. Um je nemir, a ne mir. Pravilnije bi bilo re
i mir ne-uma,
u njemu ste usredsreeni u svom istinskom bi
u.
2. dan
Um dokazuje, stalno o ne
em raspravlja. Stalno vas zapo
ljava, ali ne donosi zaklju
ke. Takva mu je priroda. Zbog toga filozofija nije dala
ove
anstvu ni jedan zaklju
ak. Ona je puki trening,
vehiljadama godina najpametniji ljudi rade taj glupi posao.
Dok um stalno o ne
em raspravlja, ali ne donosi zaklju
ke,
srce nikada ne raspravlja, a zna zaklju
ke. To je jednostavno tako.
Ovo je jedna od tajni
ivota. Um je veoma glasan, ali od toga nema
koristi; srce je tiho, ali uvek ne
to daje.
Pre
ite iz razuma u srce, sklonite se od rasprave, tamo gde
nje nema
ivot je druga
iji, prepun je zna
aja i smisla, lepote i
mirisa, svetlosti i ljubavi. Sve to
ini zna
enje bla
enstva.
3. dan
Misli su kao tama. One se pojavljuju kao i ona. Tama izgleda
tako stvarno, ali
im se upali svetlo, ona nestaje. Tama je obmana.

159

Stoga sa tamom ne mo
e ni
ta da se u
ini. Ne mo
e da se
odbaci niti da se donese. Sa njom ne mo
ete ni
ta neposredno da
u
inite, zato
to uop
te i ne postoji. Ona nema te
inu, nego je to
samo odsustvo svetlosti. Stoga kada donesete svetlost, tama nestaje.
Tako je i sa umom. U momentu kada uete u meditaciju um
nestaje poput tame. Onda
ovek spoznaje kako
ivi u iluzornom
svetu. Um je svet u kome
ivimo. Stvarni svet je daleko od nas. Um
se nalazi izmeu nas i stvarnog sveta, on ga izobli
ava, projektuje se
u stvarnost. Ne dozvoljava vam da pogledate ni sebe ni stvarnost. On
sebi pridaje toliku va
nost da ste se na njega usredsredili, a spolja
nja i unutra
nja stvarnost su nestale. Ono
to je nepostoje
e
postalo je ceo va
ivot ono gospodari vama. Vi
ivite pomo
u svog
uma,
ivite poput njega.
Samo je to problem. Kada se
ivi u iluziji
ivi se uzalud.
Onda nema bilo kakvog razvoja, zrelosti, bogatstva, razumevanja,
bla
enstva, istine, ni lepote.
4. dan
Samo srce puno ljubavi mo
e da dotakne srce postojanja.
Um je plitak i povr
an, ne zna ni
ta o visinama i dubinama. Um je
poput idiota, uvek je prose
an. Ne mo
e da vam pru
i uvid u stvarnost. Stoga va
e srce mora da deluje. Ljubav je samo bilo srca.
Dozvolite srcu da peva. ak i onda kada um osu
uje srce, ne
uznemiravajte se zbog toga. Um
e kritikovati srce govore
i: Ovo je
nerazumno. Recimo, ukoliko po
nete da pevate u nekim
alosnim
okolnostima um
e vam re
i: To nije u redu, to ne smeda
ini
,
treba da bude
alostan - to je logi
no.
Dozvolite srcu da peva, da ple
e i da se raduje. Pas
uvar iz
uma trenutno zalaje: To je nerazumno, neo
ekivano, nemoralno.
Kritikova
e poeziju u vama, osudi
e svu ljubav. U
ini
e sve da vas
izvu
e iz srca, jer je njegova monaru
ena. Ne slu
ajte ga. Pevajte,
ple
ite, slavite. Jednog dana, na va
e iznena
enje psi
e prestati da
laju i osta
e negde daleko od vas. Taj dan
e biti blagoslovljen. Bi
ete obasuti cve
em, postojanje
e vas obasuti rado

u. Povezali ste
se sa celinom, kona
no vidite. Ljubav vam daje vid, omogu
ava vam
da vidite.

160

5. dan
Um koji se
ali nije religiozan. On to ne mo
e da bude, jer
nije svestan temeljne stvarnosti; postojanje vas voli, brine za vas,
prijatelj ste vetru, ki
i, suncu i mesecu. Ponekad vam ne
to
to se
de
ava izgleda kao prokletstvo, ali ono to nikada nije, nego je uvek
blagoslov. Na po
etku vam to mo
e izgledati kao prokletstvo, jer
vam je vienje ograni
eno, perspektiva je ograni
ena. Ne vidite celinu, vesamo nagove
taje. Ne sagledavamo posledice. Ne mo
emo
da vidimo redosled dogaaja, jer bi onda neprestano bili bezgrani
no
zahvalni.
ovek koji ima razumevanja,
ak i u smrti je zahvalan postojanju, jer je smrt odmor. Za njega je to po
etak novog i lep
eg
ivota.
Ovo je bila samo proba za pravi
ivot - ovo nije bilo stvarno.
Prava drama zapo
inje nakon smrti - za one koji razumeju.
Oni koji nemaju razumevanja misle da je proba prava, zavise od nje i
tuguju za njom, jer ne
ele da je napuste.
Sve je blagoslov.
6. dan
U meditaciji um nema sadr
aj: pam
enje, ma
tu, misli,
elje,
o
ekivanja, predstave, raspolo
enja. ovek treba sve da isprazni.
Najbolji dan u
ivotu je onaj kada ostane sama praznina. U njoj se
nalazi
ista svesnost. Ta praznina je praznina samo za um, ina
e je
ona prepuna i preplavljena. Puna je bivstva, a nema uma. Stoga

ovek ne treba da se pla

i re
i praznina, jer ona nije negativna. Ona
je samo negacija beskorisnog i nepotrebnog tereta koji sa sobom
nosite iz navike, a on vam ni u
emu ne poma
e, nego vam sve samo
ote
ava, tereta velikog poput brda.
Kada jednom to uklonite slobodni ste od ograni
enja i prostrani poput neba. To je iskustvo Boga, Budhe, ali mo
ete da ga zovete kako
elite. Mo
ete ga zvati dharma, tao, istina, nirvana - sve to
zna
i isto.
7. dan
ovek treba da ima
isto srce za op
tenje sa postojanjem.
Srce je
isto onda kada um ne vlada vama. Dok on gospodari srce
nije
isto. Um prianja uz srce kao pra
ina uz ogledalo. On je pra
ina

161

misli. Misli su samo pra

ina i ni
ta drugo. Sve misli treba da se po
iste, onda se sti
e
istota.
istota nije moralnost. Svakako da je
isto srce moralno, ali
moralna osoba ne mora da bude
ista. Moralna osoba
ivi u razumu,
moral je u vlasti razuma. On ne zna za
istotu, jer nije nevin, stoga
zapamtite da moral ne vodi
istoti. Samo je obratno istinito. istota
sasvim izvesno vodi moralu; zato prvo
istota, a onda moral.
8. dan
Na
e istinsko bi
e je na
a najskrivenija su
tina. Ono se ne
nalazi u spolja
njem. ovek ne mora nigde da ide, treba samo da
doe ku
i. To nije putovanje odavde do tamo nego obratno, od tamo
ka ovamo. Mi smo tamo, a trebalo bi da smo tu. Uvek smo onda, a
treba da budemo sada.
Stoga, uvek kada se um negde uputi vratite ga natrag ovde.
Kada se uputi u pro
lost ili u budu
nost, vratite ga u sada
njost. Zapamtite dve re
i: ovde i sada. ovek polako po
inje da
ivi ovde i
sada, i samo tako
emo sresti postojanje, jer je ono uvek ovde i sada.
Kada smo i mi tu moramo se sresti.
9. dan
Nedavno je otkriveno da je pa
nja veoma va
na za svaki
razvoj, spolja
nji i unutra
nji. Detetu je neophodno maj
ino mleko, a
jovi
e njena pa
nja. Kada bi majka pru
ila samo negu njegovom
telu, a ne bi mu posvetila pa
nju, kada bi se ono osetilo
zapostavljeno i odba
eno, prestalo bi da se razvija. Ono bi izgubilo
veru u sebe, poverenje i smisao
ivota. Ose
alo bi se beskorisno i
nepotrebno. Jedna od najve
ih potreba je da se bude potreban. Bez te
topline, ne mo
e ni
ta da se razvije.
Isto je i sa unutra
njim svetom. Ako je prazan, uspeh
e
izostati. Nismo marili za njega, nije nas bilo briga, a pa
nja je najva
nija; darujte pa
nju sopstvenom sredi
tu. Kada imate vremena,
zaboravite na svet i ne obra
ajte pa
nju na njega. Usredsredite svu
svoju pa
nju, brigu i ljubav u sopstveno sredi
te i uskoro
ete videti
kako cve
e ni
e. Ovo ba
tovanstvo pru
a neopisivu radost, jer kada
budete posmatrali cvetove svesnosti zna
ete da vam
ivot nije pro
ao
uzalud, da niste propustili priliku, nego je iskoristili.

162

10. dan
Najuzvi
enije iskustvo
ivota je protivre
no. Ono je glas
ti
ine. Sa logi
ke ta
ke gledi
ta ovo je nemogu
e. Ili je ne
to glas ili
ti
ina. Me
utim, oni koji su spoznali jednoglasni su da je ono glas
ti
ine, pljesak jedne ruke. Oni koji su spoznali jednoglasni su u pogledu opre
ne prirode najuzvi
enije stvarnosti, jer se u njoj nalaze
suprotnosti. Ona je istovremeno dan i no
,
ivot i smrt. Logika deli, a
iskustvo spaja. Logika stvara suprotnosti, a iskustvo nam govori da
one i ne postoje. Sve suprotnosti su samo potpunost.
11. dan
Istina je ono
to je ve
no. Ono
to nije ve
no su
injenice.
Izmeu ma
te i
injenice nema velike razlike. Jopre nekog momenta
injenica je mogla biti ma
ta, a ono
to je sada ma
ta mo
da je
veslede
eg trenutka
injenica.
Ni ma
ta ni
injenice nisu istina. Stoga mi na Istoku nismo
optere
eni istorijom, istorija se sastoji od
injenica. Zapad se nasuprot tome ravna prema
injenicama.
Um zapadnog
oveka
ivi u svesnosti o vremenu, a
ovek sa
istoka ima vanvremenski pristup. Ukoliko niste van vremena ne
poznajete istinu. U vremenu vi vidite samo film na filmskom platnu on mo
e biti
aroban i na momente vas mo
e op
initi svojom lepotom, ali u sebi vi znate da je on samo ma
ta. Film ima kraj, a ono
to
ostaje je platno i vi odjednom shvatate da je stvarno bilo samo platno
na kome se projektovao film.
Svet
injenica je samo projekcija, a platno je stvarno, ali je
ono sakriveno iza projekcije.
Platno je Bog, a svet je film koji se prikazuje na bo
anskom
platnu. Kako da se prodre u stvarnost u ono
to postoji,
to je oduvek postojalo i
to
e uvek postojati? Mi na Istoku smo otkrili meditaciju. Ona je odustajanje od svakog ma
tanja, od svih
injenica, tako
da ostaje samo platno. Platno svesnosti je
isto, bez i
ega, na njemu
se ni
ta ne pomera. Nestalo je kretanje, jer se ono de
ava u vremenu.
Vreme je stalo, najednom ste pre
li u jedan drugi svet, transcendentalni svet. To je svet istine. Kada ovo budete spoznali
spozna
ete sve, kada ovo spoznate postajete deo ove spoznaje, jer
onaj koji spoznaje i spoznato vi
e nisu odvojeni, oni su jedno, kao

163

posmatrai ono
to je posmatrano. To je najvi
e iskustvo i ono osloba
a od svih fantazija uma i svih svetovnih
injenica.
12. dan
Stvarnost je protivre
na. Ona se sastoji od svojih polarnih
suprotnosti. Kada se te suprotnosti posmatraju iz prave perspektive to
nisu suprotnosti nego izgledaju jedinstveno. Stoga paradoks pripada
nezrelom na
inu razmi
ljanja.
Kada stignete do vrha bez misli paradoks ne postoji, odjednom vidite jedinstvo svih suprotnosti. U najvi
em su izme
ani, dan i
no
, leto i zima nema razlike
To je te
ko shvatiti jer su one za intelekt suprotnosti. Razum
ne mo
e da prihvati da se one odvijaju zajedno, ali to je ograni
enje
razuma.
Kada su fizi
ari otkrili da se najmanja
estica, elektron, koja
je sastavni deo svake materije, pona
a paradoksalno, ponestalo im je
re
i da to objasne. Elektron se pona
a i kao
estica i kao talas. estica je samo ta
ka. Kako mo
e istovremeno da bude i linija? Linija je
mno
tvo ta
ki, jedna ta
ka ne
ini liniju. Talas je linija.
Godinama su se vodile rasprave oko ovoga, jer se to nikako
ne uklapa u logiku. Onda su morali da poslu
aju stvarnost. Ukoliko
se stvarnost pona
a tako kako se pona
a mi moramo da je opi
emo
na taj na
in, jer na
a logika nije batako va
na.
Na kraju su odlu
ili da bude i jedno i drugo. Onda je fizika
postala metafizika. Od tada su fizi
ari po
eli da govore kao mistici.
Morali su. Niko od velikih fizi
ara ne
e vi
e re
i da su mistici paradoksalni, jer znaju da je paradoks nezaobilazan kada se sretne stvarnost.
13. dan
Prvi korak je ti
ina u umu nestankom misli. Dok meditirate
treba da posmatrate misli. One
e jednog dana nestati. Drugi korak je
ti
ina srca. To se posti
e posmatranjem ose
anja. To je suptilnija
pojava i mnogo dublja od prve, ali je postupak isti. Ukoliko uspete u
prvom uspe
ete i u drugom. Onda se posti
e druga ti
ina. Kada su
ove dve ti
ine postignute, spoznajete da nema posmatra
a, jer vi
e
nema
ta da se posmatra, isto tako i spoznavaoca jer vi
e nema
ta da

164

se spoznaje. To je najuzvi
enija ti
ina. Prva dva koraka vode prema
ovoj ti
ini koju je Budha nazvao nirvana, a Hrist carstvom Bo
ijim.
14. dan
Biti sa u
iteljem zna
i
iveti sa nekim ko je probuen, ko
vi
e ne spava,
iji su snovi i no
ne more zavr
eni. Ako se usaglasite
sa njim i vi
ete se probuditi. Njegova energija prodire u vas,
pro
ima va
e srce i menja ga, ono druga
ije kuca. Ne mo
ete biti
dugo sa u
iteljem, a da ostanete neprobueni, jer vas on stalno budi,
poziva vas da napustite svoj grob.
Kada jednom progledate
u
ete muziku, pesmu, do
iveti
ples i to se stalno pove
ava, poput kre
enda,9 vrhuncu koji je nepojmljiv za obi
an um. On je van uma, pa stoga um ne mo
e ni
ta ni
da ka
e o njemu. On je neopisiv i ne mo
e se definisati. Kada se
sretne sa uzvi
enim um se prvi put ose
a nesposoban, a ta njegova
nesposobnost
e osloboditi u vama novu energiju, koja se ispoljava
kao pesma, ples, sve
anost. To je kraljevstvo gde ste vi gospodar
samo onda kada vam je srce puno pesama i spremno da se zapali,
kada je koli
ina energije tolika da
elite da ple
ete i podelite je.
15. dan
Sve je dar. Mi ga nismo zaslu
ili. Kako to da se, posmatraju
i zalazak sunca ili dok iz daljine
ujemo zov kukavice, nikada ne
zapitamo: Da li ja sve ovo zaslu
ujem? Ili dok posmatramo igru
vetra u borovim granama, ili vijuganje reke ka moru, nebo prepuno
zvezda? ime smo mi zavredeli ovaj predivni svet, nismo ni
ta platili za njega, niti smo ga vredni.
To je neshvatljivo nismo ga zaslu
ili, a ipak nam je dat. Tu
se javlja religiozna svest i raa se zahvalnost. ovek ose
a beskrajnu
zahvalnost prema onom,
ije su nevidljive, nepoznate ruke stvorile
ovu lepotu, ovo divno postojanje. U toj zahvalnosti je
ovek religiozan ne zato
to je hri

anin, hindus ili musliman, nego zbog zahvalnosti same.

Kre
endo (ital. crescendo), rastui, poja
avaju
i; muzika oznaka za pojaavanje zvuka.

165

16. dan
Univerzum je bezgrani
an, a i mi smo takvi, jer smo deo
njega. Deo je nerazdvojan od celine i stoga ima sve njene karakteristike. Treba da zapamtite kratku formulu: ukoliko su delovi
ograni
eni, a ako je celina bezgrani
na, onda je i svaki njen deo isto
tako bezgrani
an. Mi smo deo beskrajnog postojanja i sami smo
beskrajni. Zato mudraci sa Istoka ka
u: Aham Brahmasmi ja sam
Bog. Hulaj Mansur ka
e: Ana
l Haku ja sam Istina. To su va
ne
tvrdnje. Oni su ovo izrekli radi dobrobiti celog ljudskog roda. Oni to
nisu izrekli zbog egoizma, nego su to izjave o
injenicama. Poku
ajte
da osetite to. Vi ste deo beskrajnog postojanja koje nema ni po
etak
ni kraj. Trenutno
ete osetiti lako
u, a te
ina
e nestati. Nesta
e va
e
male brige i problemi, oni postaju tako bezna
ajni u poreenju sa
va
om beskona
no

u. Izgubili su svoj zna

aj i postali neva
ni.
17. dan
Svako ko je probu
en ose
a veliku strast za ljude i
eli najbolje, ali ne
to je u samom iskustvu neizrecivo: ukoliko
ovek
eli
to da spozna onda mora sam da iskusi, da protuma
i. Istina mo
e da
se spozna samo putem iskustva. Potpuno ste ispunjeni zvezdama i
cve
em, ali apsolutno niste u stanju to nekom da prenesete. Istina se
ne mo
e preneti, niti mo
e da se da. Probueni ljudi mogu da bace
pogled na nju. Ona ne mo
e da se tuma
i, ali mo
e da se ugleda.
18. dan
Najuzvi
eniju istinu je nemogu
e izraziti. To je poput ukusa.
Ako ste ne
to okusili, onda
ete znati sta je to, a ako niste ne mo
ete
to da opi
ete. Ukoliko
ovek nije okusio med, ne
e mo
i da razume
koliko je sladak. Ako nije video svetlost, ne
e mo
i da shvati ni
ta o
njoj. Osoba koja je do
ivela i spoznala istinu shvata da ju je nemogu
e opisati, jer je jezik siroma
an za tako ne
to. Iskustvo je prostrano, a jezik ograni
en. Istina je tako sveta, a jezik toliko svetovan
da ne postoji na
in da se to premosti. Istina se zato upoznaje mnogo
puta, a svi koji je upoznaju nastoje da je opi
u, ali ne uspevaju u
tome. Mi smo im zahvalni na tom nastojanju, jer nam je time
ivot
bogatiji.

166

19. dan
Iskustvo je ne
to
to je stvarno, stoga stalno isti
em iskustvo,
a ne verovanje. Ne treba da verujete mojim re
ima, nastojte da
iskusite i dok ne iskusite, odolite izazovu da poverujete. Izazov
postoji, jer je verovanje jeftino. Um ka
e: Za
to bi se bavio traganjem i istra
ivanjem, za
to bi se zamarao time? Samo veruj. To znaju
Budha, Hrist, Zaratustra i drugi. Ukoliko oni svi ka
u da je tako,
onda je tako. Ipak ako Zaratustra pije vodu on
e da ugasi svoju
e,
a ne va
u. Ono
to je spoznao, spoznao je on, a ne vi.
Verovanje je smrt: vi ga prihvatate kao da je to samo po sebi
jasno. Ako neki od autoriteta, kao
to su Biblija, Kuran ili Gita, tako
ka
u, vi samo verujete. Ukoliko verujete autoritetima, to uni
tava
va
u sopstvenu inteligenciju, jer su svi oni kobni za inteligenciju. Na
verovanju insistiraju ljudi koji sami nemaju znanje, koji se pla
e da
tragaju, boje se sumnji i pitanja. Potiskuju pitanja, osu
uju sumnju, a
ja je po
tujem.
Stoga neka moje re
i za vas budu samo pretpostavka. Dao
sam vam pretpostavku, a vi tragajte, znam da
ete na
i istinu, jer sam
je i ja na
ao, isto tako tragaju
i. Imam poverenje u ljudsku inteligenciju i uro
ene mogu
nosti. Onog dana kada budete otkrili da ste
jedno sa postojanjem vrati
ete se ku
i. Bi
ete blagoslovljeni i mo
i

ete da blagoslovite ceo svet.

20. dan
Svi ljudi se raaju sa bo
anskim glasom premda ga nikada
ne
uju. To je tihi mali glas, Bo
iji glas. Ipak, naum je tako pun
drugih glasova Glasa Amerike nebrojeno glasova, tako da ne
mo
emo da
ujemo onaj tihi, mali glas. U na
em umu istovremeno
grme sve stanice i toliko je bu
no da ne bi
uli Boga ni da vi
e, samo

to on nikada ne vi
e ve
apu
e. Ljubav je uvek
apat, jer vika je
tako nasilna. Ljubav je strpljiva; zato je Bog strpljiv. Ljubav se nada;
stoga se on nada. Ukoliko ne danas, onda sutra. Jednog dana
ete

uti. Zato se umirite, uklonite buku da bi mogli unutar sebe

uti
Bo
iji
apat. To
e biti
apat novog, ve
nog
ivota.
21. dan
Najjedinstvenije iskustvo u
ivotu je ti
ina; ina
e je
ivot
veoma bu
an. Buka iznutra i buka spolja. Obe mogu da vas izlude.

167

Vesu ceo svet u

inile ludim. ovek mora da uti
a buku u sebi.
Spolja
nja buka se ne mo
e i ne treba smirivati, ali unutra
nja mo
e.
Kada se ona jednom prekine i u nama se ustoli
i ti
ina, spolja
nja
buka vi
e ne predstavlja problem, mo
ete da u
ivate u njoj i da
ivite
sa njom bez imalo problema. Iskustvo unutra
nje ti
ine je jedinstveno i neuporedivo. Ni jedno drugo iskustvo nema tu vrednost,
jer iz njega poti
u sva druga iskustva. Ono je temelj hrama religije.
22. dan
Dru
tvo nije zainteresovano za va
u energiju ljubavi, nego
samo za varazum, va
u logi
ku ve
tinu, jer se samo ona mo
e upotrebiti kao roba na tr
i
tu. Dru
tvo
eli da budete delotvorni ne
va
ni, samo delotvorni, kao ma
ina. Ma
ina ne zna ni
ta o ljubavi,
nikada ne
e ni
ta ni znati o ljubavi.
Kada govorimo o razumu, njega
e pre ili kasnije zameniti
kompjuteri. Oni mogu bolje da zavr
avaju njegove poslove od njega.
Ipak kompjuteri se nikada ne
e zaljubiti. Logika je mehani
ka mogu
nost koju poseduju ma
ine, a ljubav je ljudski element u vama.
Za njega dru
tvo nije zainteresovano, od njega nema korist, pa zato
podu
ava sve da budu logi
ki nastrojeni. to vi
e zavisite od razuma
toliko zaboravljate na svoje srce.
Bog i istina se spoznaju pomo
u srca. Ono je centar odakle
uranjamo u postojanje. To je odsko
na daska sa koje ska
emo u
okean.
ovek je besmrtan, smrt ne postoji, ali kako da ovo razumemo? Ne postoji na
in. Put vodi kroz srce. Stoga tvrdim da je
ljubav jedino iskustvo u
ivotu koje vas
ini svesnim va
e
besmrtnosti. Kada jednom budete spoznali da smrt ne postoji ste
i

ete druge osobine u

ivotu, za poeziju, ples, pesmu, sve
anost. Zato

to smrt ne postoji
ovek mo
e da kli
e: Aleluja.
23. dan
Poku
avam da vam pomognem da volite, da va
a ljubav
bude ja
a. Sve takozvane religije radile su druga
ije. Po
to su videle
da ljubav stvara jad propovedale su odricanje od nje. I sam vidim da
ona stvara jad, ali vas ipak u
im da uklonite prepreke i u
inite je
bezgrani
nom.

168

Tradicionalne religije polaze sa istog mesta, ali se kre

u u
razli
itim pravcima. One smatraju da ljubav stvara nevolje, a ja ne
mislim tako. Nevolje stvara odricanje od ljubavi. Re
enje se ne
nalazi u odricanju od ljubavi, treba napustiti ograni
enosti. Budite
zaljubljeni, neka va
a ljubav bude spontana i prirodna. U trenutku
kada se va
a ljubav oslobodi ograni
enja, vi
ete biti slobodni. Onda

e se osloboditi i va
e bi
e, jer se ono sastoji od ljubavi, va
a du
a je
sa
injena od ljubavi.
24. dan
Poku
avam malo da vas razveselim, da vas u
inim radosnijim, svesnijim dara koji vam je poklonila celina, da bi se u vama
probudila zahvalnost. Iz te zahvalnosti nudimo svoju pesmu. Tu se

ovek klanja postojanju jednostavno iz radosti i zbog zahvalnosti.

ovek onda nudi samog sebe sa svim
to ima, sa nekoliko cvetova
svog bi
a. Ti cvetovi su ono na
ta mislim kada ka
em pesme, ne
to
kreativnosti,
ta god da stvarate.
Ovaj ose
aj doprinosi lepoti sveta i lako
i postojanja, dodajem malo svetla u mra
nu nodu
e. ovek je u potpunosti ispunjen
i vi
e mu nije potrebna nikakva religija.
Kreativnost je religija i molitva, a ona proizilazi iz meditacije.
25. dan
Ima mnogo ljudi za koje drugi misle da si ludi, jer slede
svoje srce i ne mogu da ostvare komunikaciju sa svetom koji je
stvorio razum. Njihov problem se sastoji samo u tome
to su u
mnogo boljem polo
aju od ostalih. To je kao da
ovek koji vidi,
ivi
meu slepima. On
e stalno imati problema, niko ga ne
e slu
ati niti

e mo
i da ga razume. Ne
e imati razumevanja od njih ma o
emu da
se radi.
Sasvim mali broj ljudi se usuuje da
ivi u srcu. To su mistici koji su pri
li veoma blizu, ali biti blizu jouvek zna
i biti daleko.
Neophodan je jojedan veliki korak, jojedan skok i onda
e do
i do
neopisivog koje nije ni telo, ni um, ni srce. Jezik je sa
injen od re
i
koje pripadaju, telu, razumu i srcu. Za to ne postoji re
.

169

26. dan
Prijateljstvo u sebi nosi ne
to od spiritualnog. Ljubav je
ne
to
to pripada biolo
kom, a prijateljstvo duhovnom. Dok ljubav
ne postane kao prijateljstvo,
ovek
e zbog nje patiti. Umesto da
na
e bla
enstvo nalazi sve vi
e patnje. Nije stvar u energiji ljubavi,
nego u tome
to je vi ne umete oplemeniti, niste umetnik ljubavi,
uzimate je jednostavno kao da se sama po sebi razume, i kao da je tu
kraj, a tu nije kraj. Dozvolite joj da postane prijateljstvo, neka bude
kao molitva. To su dve mogu
nosti sa dva pristupa. Ukoliko ostvarite
prijateljstvo sa nekim koga volite onda mo
ete da volite i druge
ljude, va
a ljubav postaje sve ve
a, ona raste i
iri se. To je jedan
pristup. Ako pristupite drugima s ljubavlju, bez vezanosti i dozvoljavate isto to i drugima, va
a ljubav
e se razviti u molitvu. To je
drugi smisao.
Molitva ozna
ava ljubav prema celini, celom svetu, prijateljstvo sa drve
em, planinama, rekama, stenama i zvezdama. Kada
prijateljstvo stigne do tog stupnja molitve,
ovek postaje religiozan.
27. dan
Ego treba u potpunosti da se odbaci. Ne morate da idete za
njegovim ciljevima, jer sve
to vam je potrebno imate vesami po
sebi. Treba samo da se razvijete. Treba da uklonite prepreke, jer su
va
e mogu
nosti vetu. Vi mo
ete moje razmi
ljanje da nazovete
negativnim, da ka
ete da sam protivnik pozitivnog razmi
ljanja.
Pozitivno mi
ljenje predstavlja plan koji ste vi zamislili, kakvi treba
da budete, a ja vam ka
em da vas je postojanje veu
inilo onakvim
kakvi treba da budete. Samo uklonite prepreke, to je najstarije u
enje
velikih mistika, svih svetih ljudi (budha). Treba stalno da ponavljate:
to nisam ja, to nisam ja. Ovo je takozvana neti, neti metoda. Uklanjajte, dok ne uklonite sve. Kada preostane samo apsolutno ni
ta u
njemu
e se otvoriti lotosov cvet. Prvi put kada ne budete vi, pojavi
e se va
e bi
e, a to protivre
no iskustvo je najlep
e
ivotno
iskustvo.
28. dan
Religiozan
ovek je sasvim na zemlji i mora tako da bude
ina
e ne bi imao korena. Stoga ja podu
avam da imate korene u zemlji, jer znam da se samo tako mo
emo uzdi
i do oblaka. Cve
e
e

170

ni
i samo ukoliko bude imalo duboke korene. Zato je za mene svetovno i sveto isto, lice i nali
je istog nov
i
a. Dok su pesma, ples,
ljubav, kreativnost, radost i smeh uz sveto, oni su njegov uro
eni deo
i to polovina, pa nisu mali i nebitni. Kada je prisutna prva polovina,
druga se automatski pojavljuje. One nisu razdvojene.
Kroz istoriju je druga polovina bila i va
nija i li
ena prve
polovine. Stoga je religija umrla, Bog je umro, jer je drvo ostalo bez
korena. Bog mo
e da o
ivi, ali samo tako
to
e imati koren u zemlji.
Pod tim podrazumevam radost, pesmu i sve
anost.
29. dan
Lotosov cvet je veoma simboli
an. On raste iz blata. Najlep
i cvet raste iz blata. Iz seksualnosti izvire molitva, du
a iz tela, a
ono je samo blato. Bo
ansko raste iz sveta.
Ukoliko povr
no posmatrate stvari ovo izgleda nemogu
e.
Kada vidite blato te
ko
ete poverovati da iz njega mogu ni
i lotosov
cvetovi. Kada gledate lotosov cvet, da li mo
ete da poverujete da je
nikao iz blata. Ipak to je tako. Najni
e je povezano sa najuzvi
enijim.
Najuzvi
enije je najprimitivnije, a najprimitivnije je sadr
ano u najuzvi
enijem. Sve je premo

eno. ivot predstavlja most. To je moje

temeljno u
enje. Ne negira se ni
ta,
ak ni blato. Sve se treba transformisati u lotosov cvet.
30. dan
ovek mo
e da
ivi u vremenu ili u ve
nosti. Obe te mogu
nosti su otvorene, jer ne postoji sudbina. ovek je sloboda. On je
do
ao bez sudbine. Budu
nost mu je otvorena, nije odre
ena kada se
rodite. Svaki postupak odre
uje va
u budu
nost, jer je u svakom
va
em postupku sadr
an vaizbor i pri svakom koraku mo
ete da
menjate pravac u kome ide va
ivot. Milioni ljudi
ive u vremenu,
jer su roeni u masi ljudi koja ne zna ni
ta o ve
nosti. Njihovi roditelji, u
itelji, voe, dru
tvo, svi oni
ive u vremenu. Svako dete u
i
tako
to ponavlja, imitira, ali mu se postavljaju i uslovi.
Svi nas u
e da se vreme sastoji od pro
losti, sada
njosti i
budu
nosti, ali to nije ta
no. Vreme se sastoji samo od pro
losti i
budu
nosti, dok je sada
njost samo poniranje u ve
nost. Sada
njost
ne pripada vremenu, ona ga prevazilazi. iveti u sada
njosti zna
i
oti
i izvan vremena, biti ovde i sada, to zna
i biti izvan kretanja. U

171

momentu kada ste iznad vremena vi ne patite, jer je patnja posledica

vremena, a bla
enstvo je posledica ve
nosti. ovek u svakom
trenutku mo
e da se okrene ka ve
nosti, jer je ona uvek ovde.
Pro
losti nema, a mi smo vezani za nju, za ono
to je nepostoje
e.
Zbog toga
to prianjamo uz nepostoje
e propu
tamo ono
to je u
samom sredi
tu: sada
njost. Ona je stvarno postoje
a. U jednoj ruci
nam je pro
lost, a u drugoj budu
nost. Deo nas je prepun uspomena,
a drugi deo pun ma
tanja, snova i planova. Izme
u njih se nalazi
veoma ne
an i osetljiv momenat, poput ru
inog cveta koji je zanemaren i uni
ten. Meditacija mo
e da pomogne
oveku da ne zaboravi
svoj cvet i da se sa njim uskladi. Lagano ispraznite svoje ruke od
pro
losti i budu
nosti, da bi mogli biti ovde i sada. To je transformacija. Ona otvara vrata u bo
ansko.
31. dan
ivot je jedini Bog. ovek treba da
ivi intenzivno, strasno,
a ne polovi
no i mlako. ovek treba da pali svoje svetlo istovremeno
sa oba kraja. Onda je jedan trenutak vredniji od cele ve
nosti. ivite
od momenta do momenta, ali nemojte ni
ta da potiskujete. Budite
ovde i sada kao da vam je to poslednja mogu
nost. ovek mora da

ivi tako, kao da mu je svaki trenutak poslednji. Za

to da
ivite
polovi
no? Mo
da u slede
em momentu vi
e ne
ete postojati, stoga
sve
to ste budite u ovom trenutku, rizikujte sve za njega, jer ko zna

ta
e se dogoditi u slede
em. To je pravi na
in da se
ivi
ivot. Kad
ne razmi
ljate o posledicama postajete lotosov cvet. Treba stalno da
mislite na njega da bi mogli
to dublje biti ovde i sada. Ipak, morate
da budete nezavisni, nevezani, i nedodirljivi, bez budu
nosti, da bi
mogli
iveti u potpunosti i bez pro
losti, da bi mogli da ostanete nedodirljivi.
Kada se to dogodi,
ivot postaje bla
enstvo, bezgrani
no,
beskrajno, ve
no bla
enstvo.

172