HIDRODINAMIKA

MERENJA I ISPITIVANJA
Prirunik za izvoenje HD Merenja
Istorijski pregled, osnovni pojmovi, oprema za izvoenje radova,
instrumenti i operacije HD merenja, zatita na radu - HSE, prava i
obaveze zaposlenih.
Joviin Radovan; ZA INTERNU UPOTREBU
1/15/2015

SADRAJ:
1. Opti deo
2. Hidrodinamika merenja i ispitivanja
3. Vrste merenja
4. Instrumenti za merenje i ispitivanje
4.1 Dubinski instrumenti
4.1.1 Dubinski manometri
4.1.2 Dubinski termometri
4.1.3 Dubinski uzimai uzoraka
4.1.4 Permanentni dubinski mera
4.1.5 Uredjaj za zaputanje dubinskog instrumenta
4.2 Povrinski instrumenti
4.2.1 Povrinski merai pritiska i temperature
4.2.2 Povrinski merai protoka fluida Separatori
4.2.2.1 Merai protoka fluida
4.2.2.2 Mera kritinog protoka gasa Prover
4.2.3 Ostala merno-regulaciona oprema
4.2.3.1 Indirektni greja fluida
4.2.3.2 ok Manifold
4.2.3.3 Data Header
4.2.3.4 Baklja
4.2.3.5 Preventer
4.2.3.6 Kruti vodovi, iksani, fleksibilna creva
4.2.3.7 Sonolog
4.2.3.8 Vaga za merenje specifine teine gasa
5. Merenje pritiska i prikazivanja rezultata
5.1 Merenje dinamikog pritiska
5.2 Merenje porasta pritiska
6. Merenje produktivnosti buotine
6.1 Pripremne radnje pre poetka merenja
6.2 Priprema separatora za rad
6.3 Putanje separatora u rad
6.4 Prekid rada separatora
7. Zatita na radu
7.1 Zatitne mere pri izvodjenju HDM
7.2 Zatitna oprema radnika u HDM
7.3 Postupak pri povredi radnika na radu
7.4 Dunosti radnika pri izvodjenju HDM
7.5 Prava i obaveze
7.6 Povrede radne discipline
8. Literatura

HDM - Prirunik

1. OPTI DEO
Nafta je sloena, zapaljiva i sagoriva smea gasnih, tenih i vrstih
ugljovodonika. Pod normalnim okolnostima nalazi se u tenom stanju. S obzirom
na sastav nafte, gde se razliite komponente nalaze u razliitim proporcijama,
elementi i komponentni sastav odredjuje hemijske osobine nafte.
Sama re nafta potie od persijske rei NAF ATA to u prevodu znai
znojiti se. 1849. godine ameriki inenjer Kajer ustanovio je da se zagrevanjem
nafte mogu dobiti razliiti destilati, a medju njima i benzin, koji je on nazvao
GASOLIN.
Prva naftna buotina izbuena je 27.08.1859. godine kod mesta Tutsvila u
zapadnoj Virdiniji, SAD. Buotinu je izbuio E.L.Drejk sistemom na ue a
postrojenje je pokretala parna maina. Po izvlaenju dleta sa dubine od 23 m
pojavila se tamna mrlja, da bi se kasnije nivo konstantno poveavao. Dotok je
iznosio oko1,6 m3 na dan. Navedeni datum uzima se kao poetak buenja u cilju
eksploatacije nafte iz buotina.
Drugom polovinom 19. veka i poetkom 20 veka, pronalaskom SUS motora
javlja se ogromna potreba za naftom. Razvija se istraivanje, proizvodnja i
prerada nafte. Pred 1. Svetski rat svetska proizvodnja nafte iznosila je oko 280
miliona tona, dok danas iznosi i nekoliko milijardi tona godinje. Velikom
potronjom nafte dolazi se do racionalizacije proizvodnje, to je rezultiralo veim
iskorienjem leita. Ujedno se dolo do zakljuka da su prirodni resursi kao i
uslovi koji vladaju u leitu ti koji uslovljavaju procenat iskorienja:
- Za reim rastvorenog gasa do 30 %
- Za reim gasne kape od 30 50 %
- Za reim potiska vodom od 50 80 %
To su takozvani prirodni uslovi od kojih zavisi iskorienje jednog leita
nafte. Da bi se u tim uslovima postigli maksimalni rezultati,nuno je pravilno
vodjenje eksploatacije nafte na buotinama. Ovo se postie dobrim poznavanjem
buotina, leita kao i njihovih specifinosti, kontrolom i regulacijom procesa
proizvodnje, a u cilju iskorienja prirodnih uslova koji vladaju na leitu. Upravo
da bi smo obezbedili pravilne reime proizvodnje, ogroman znaaj imaju
Hidrodinamika merenja i ispitivanja buotina.

HDM - Prirunik

2. HIDRODINAMIKA MERENJA I ISPITIVANJA BUOTINA

Posebo mesto u eksploataciji nafte i gasa zauzimaju metode ispitivanja
buotina. Cilj svih ispitivanja je u prvom redu praktino saznanje stanja u leitu i
odredjivanje njegovih produkcionih mogunosti.
U periodu pre poetka eksploatacije, ova ispitivanja predstavljaju
neophodnu fazu prouavanja leita, nunu kontrolu rada buotina radi
utvrivanja rezervi i kapaciteta sloja. Za vreme eksploatacije buotine vri se i
neophodna kontrola rada same buotine.
Sva ova ispitivanja nazivaju se Hidrodinamika ispitivanja jer se obradom
tih rezultata dobijaju veoma vani fiziki parametri koji slue i kao paralelna
metoda slinim ispitivanjima na uzorcima jezgra.
Ova ispitivanja nam omoguavaju da dobijemo znaajne podatke o
buotini, i osamom letu. To su podaci o pritisku, temperaturi i protoku
(proizvodnji) nafte, gasa, vode i peska u nafti, kao i procenat zasienosti nafte
vodom (zavodnjenost) kao i veliinu gasnog faktora (GOR).
Poznavanje i analiza pritiska u leitu u kombinaciji sa podacima o
pproizvodni nafte i laboratorijskim podacima o osobinama flida i stena, daju nam
osnove za odreivanje karakteristika leita i oreivanje rezervi fluida u leitu.
Kod leita u poetnom stadijumu eksploatacije vrpe se intezivnija
hidrodinamika ispitivanja, dok se ne steknu odreene karakteristike, da bi se
nakon toga vrila rea ispitivanja po potrebi.

3. VRSTE MERENJA
Da bi se jedna buotina ispitala primenjuju se mnogobrojni naini merenja
koji se stalno usavravaju. U sutini sve metode ispitivanja se svode na izmenu
rada reima buotine, tako da u zavisnosti od vrste podataka koje elimo da
dobijemo, vrimo sledea ispitivanja:
- Kompletno merenje
- Kontrolno merenje
- Merenje porasta pritiska na dnu kao i na glavi buotine
- Merenje pritiska i temperature u dinamikim uslovima
- Merenje maksimalnog protoka bez povlaenja peska i vode na raznim
otvorima dizne
- Merenje stepeniastog pritiska i temperature u dinamikim uslovima
- Merenje pritiska i temperature u statikim uslovima (kada buotina ne
radi, stepeniasti i porast pritiska)
- Merenje nivoa fluida kod buotine u pumpanju
- Ispitivanje buotina i leita putem limit (puls) testa
- Uzimanje dubinskih uzoraka za PVT analize, radi dobijanja podataka koji
se koriste u daljim proraunima rezevi nafte i gasa

HDM - Prirunik

Sva navedena merenja su naravno razliite operacije kod razliitih metoda

eksploatacije:
- Eruptivna eksploatacija
- Pumpanje
- Gas lift
Uglavnom sva merenja se svode na dobijanje podataka o:
- Pritisku u buotini na dnu i na glavi pri odreenom reimu rada
- Temperaturi u buotini pod istim uslovima
- Kapacitetu buotine
- Gasnom faktoru (GOR)
- Sadraju vode i peska
- Dubinskim i povrinskim uzorcima nafte i gasa
4. ISTRUMENTI ZA HIDRODINAMIKA ISPITIVANJA
Sva ispitivanja koja se sprovode, rade se sa instrumentima za merenje
buotina i svrstavamo ih u dve osnovne grupe.
4.1 DUBINSKI INSTRUMENTI
4.1.1
4.1.2
4.1.3
4.1.4

Dubinski manometar (elektronski i mehaniki)

Dubinski termometar (elektronski i mehaniki)
Dubinski uzima uzorka
Permanentni dubinski mera

4.2 POVRINSKI INSTRUMENTI

4.2.1 Povrinski merai pritiska i temperature (mehaniki i elektronski)
4.2.2 Povrinski merai protoka fluida Separatori
4.2.2.1 Merai protoka gasa Multivarijabilni
4.2.2.2 Maseni merai protoka fluida Coriolisi
4.2.2.3 Mera kritinog protoka gasa Prover
4.2.3 Ostala merno-regulaciona oprema
4.2.3.1 Indirektni greja fluida
4.2.3.2 ok Manifold
4.2.3.3 Data Header
4.2.3.4 Baklja za spaljivanje gasa
4.2.3.5 Preventer
4.2.3.6 Kruti vodovi, iksani, fleksibilna creva
4.2.3.7 Mera nivoa u prstenastom meuprostoru
4.2.3.8 Vaga za merenje specifine teine gasa

HDM - Prirunik

4.1.1.1. DUBINSKI ELEKTRONSKI MANOMETRI

Dubinski elektronski manometri mogu se podeliti u nekoliko osnovnih grupa.
Podela elektronskih dubinskih meraa prema nameni:
Memorijski merai
Merai za praenje pritiska u realnom vremenu SRO
Podela elektronskih meraa prema vrsti senzora:
Quartz
Strain
Prva grupa meraa se moe zaputati na dno buotine elinom icom
(memorijski merai), nakon izvaenja na povrinu, oitavaju se podaci sa
memorijskih jedinica i prikazuju na raunaru u vidu dijagrama i brojanih
podatatka.
Merai za praenje pritiska i temperature u realnom vremenu SRO, moraju se
zapustiti na dno buotine pomou kabla kroz koji e se provoditi signal sa
elektronskih merila do raunara ili do SRO Boxa, nakon ega se podaci mogu
dalje obraivati ili pratiti.
Prema vrsti senzora prepoznajemo dve osnovne vrste elektronskih merila.
Elektronski merai tipa Quartz u sebi sadre kvarcni element koji se uvek
predvieno ponaa u odnosu na promenu pritiska ili temperature. Te promene se
iskazuju elektronskim putem u vidu podataka o pritisku i temperaturi. Ovi merai
se takoe mogu povezati kablom i pratiti u realnom vremenu na povrini.
Strain memorijski merai u sebi imaju piezorezistivan element koji u dodiru sa
promenom pritiska i temperature reaguje menjajui elektrine otpore ime se
dalje signal transormie u oitke pritiska i temperature. Vana razlika izmei
Quartz u Strain memorijskih merila je u tome to su na Strain merilima ugraene
dodatne komponente u vidu eksternog meraa temperature RTD, ime se
moe znatno bre i preciznije izmeriti temperatura u kanalu buotine.

Dubinski memorijski mera pritiska i temperature tip K-10 Quartz

HDM - Prirunik

 :
: ,
- KUSTER softver ,
( ),
( ), .
:
, , ,
, ,
a
:
,

:
, ,
- KUSTER softverskim .
o .

Dubinski memorijski mera pritiska i temperature tip-K10 Strain

Ispitivanje ispravnosti baterije

Oprema: zaptivna mast, pumpa za liftiranje, gumice, bafer tube

HDM - Prirunik

Program za pristup memorijskim meraima tip K-10

Izgled dijagrama izmerenog stepeniastog pritiska i temperature

HDM - Prirunik

4.1.1.2 DUBINSKI MEHANIKI MANOMETAR AMERADA RPG-3

Amerada je jedan od najvanijih instrumenata za ispitivanje pritiska u
buotinama (Slika br.1). Prenik amerade je 31,75 mm. Privrena je elinom
nerajuom icom, prelaznim elementom pastiricom (1). Ureaj za registrovaje
sastoji se od satnog mehanizma (2) koji je spojnicom (3) povezan sa osom (4) na
kojoj se nalazi zavojnica koja pokree bubanj (5) sa dijagram karticom.
Dijamatsko pero (6) koje ucrtava promene, povezano je sa nosaem (7), sa
elementom za registrovanje promene pritiska (8). To je Burdonova cev
privrena gornjim krajem za osu elemnta (10), a donjim delom za telo meraa
(9). Osa elementa se slobodno kree u leiptima (11 i 11). Pritisak iz buotine
prenosi se kroz otvor u komori (14), a preko nje preko kapilarne cevi (12) na
slobodni keraj kapilarne cevi. Zavisno od veliine pritiska helikoide elemenata
horizontalno se pokreu i pri tome prave odreeni ugao povlaei nosa sa
perom koje povlai linije po dijagram kartici, a stni mehanizam (2) zakree osu i
sputa bubanj (5) koji u sebi nosi dijagram karticu. Brzina sputanja bubnja zavisi
od karakteristika satnog mehanizma koji se izra|uje u opsegu 3, 6, 12, 24, 48, 72
radnih sati. Dijagram kartica ima izgled pravougaonika Na apcisi je postavljeno
vreme, dok je na ordinati pritisak. Nulta linija (0-0) predstavlja veliinu
atmosfeskog pritiska i ucrtava se dok je instrument na povrini.

HDM - Prirunik

Slika br.1 ematski prikaz dubinskog manometara, tip Amerada RPG-3

Mikroskopski oita kartica

Dub. manometri Amerade RPG-3

Dijagram kartica

Oitavanjem kartice pomou oitaa ne dobijamo dirktno podatke ve

duine u mm ili inima. Iz tablica koje prate svaki pojedini element dobijamo
vrednost pritiska u buotini.
Dijagram kartica je izraena od tanke metalne folije presvuene grafitom sa
jedne strane, po kojoj pero instrumeta ostavlja trag.

HDM - Prirunik

10

4.1.2 DUBINSKI MEHANIKI TERMOMETAR RT-7

Delovi ovog instrumenta (Slika br.2 i 3) su isti kao i delovi amerade, s tom
razlikom to umesto elementa za registrovanje pritiska ima ugraen termo
element. Cevni nastavak ispunjen je specijalnom tenou koja se iri sa
poveanjem temperature. Preko kapilarne cevi (2) ostvaruje se pritisak u
Burdonovoj cevi (4) i dolazi do rotacionog kretanja iste i to se kretanje prenosi na
osovinicu elementa (5). Dalja registarcija temprature vri na isti nain kao kod
amerade.

Slika br.2 ematski prikaz dubinskog termometara, tip Amerada RT-7

Slika br.3 Dubinski termometri, tip

Amerada RT-7

HDM - Prirunik

11

4.1.3 DUBINSKI UZIMA UZORKA

Dubinski uzima uzorka slui za uzimanje uzoraka sa dna buotine radi
vrenja PVT analize fluida, preko koje se laboratorijskim putem odreuju fiziki
parametri nafte.
Da bi uzorak bio reprezetantivan potrebno ga je uzeti u zoni perforiranog
intervala i to u neporemeenim leinim uslovima.
Da bi se to posltiglo, uzima uzorka se sputa u buotinu sa otvorenim
ventilima na oba kraja da bi bila obezbeena potpuna cirkulacija butinskog
fluida kroz eliju uzimaa.
Uzima dubinskog uzorka sastoji se od:
a. elije u koju se uzima uzorak leinog fluida, sa sistemom ventila za
zatvaranje elije. elija se sastoji se od obloge, sistema ventila i bravice.
b. Hidraulini sklop za zatvaranje ventila, koji je veza izmeu mehanizma i
elije uzimaa. Sastoji se od cilindra, klipa i vazdune komore u koju se
pretae ulje kada se mehanizam aktivira, potiskujui ulje u komoru leinim
fluidom.
c. Mehanizam za aktiviranje hidraulinog sklopa sa satnim mehanizmom.
Sastoji se od kuita podeljenog u dva dela, satnog mehanizma i kompleta
udaraa.
Nakon izvlaenja uzimaa na povrinu, potrebno je uzorak pretoiti u bocu za
transport, kojom se vri prenos fluida do PVT laboratorije.

Dubinski uzima uzorka

4.1.4 PERMANENTNI DUBINSKI MERA
Permanentni mera slui za oitavanje podataka sa dna buotine u realnom
vremenu. Zaputa se na dno buotine povezan za tubing cev, kablom je
povezan na povrini gde se oitavaju podaci. Registracijom promene struje u
mA (4 do 20 mA), dobijeni oitak se deli sa opsegom merila i dobija se vrednost
pritiska iskazana u mernoj jedinici merila.
HDM - Prirunik

12

4.1.5 UREAJ ZA ZAPUTANJE DUBINSKOG INSTRUMENTA

Zaputanje mernih instrumenata zahteva posebne ureaje (Slika br.4) na
povrini i opremi na erupcionom ureaju i oni se sastoje od motornog granika sa
elinom icom i manipulativne cevi. motorni granik je satavljen od prikolice,
benzinskog motora i meraa dubine. elina ica na kojoj se sputaju dubinski
instrumenti izraena je od specijalnog nerajueg elika prenika 2,1 mm. Na
bubanj (Slika br.5) se moe namotati oko 5000 m.

Slika br.4 Motorni granik

Slika br.5 Bubanj motornog granika

HDM - Prirunik

13

Slika br.6 Preventer, manipulativana cev i zaptivna glava montirani na buotini

Manipulativna cev (Slika br.6) se motira na buotini iznad gornjeg ventila
erupcioniog ureaja. Da bi se mogao dubinski manometar zapustiti na odreenu
dubinu, neophodno je da svi ventili po pravcu budu otvoreni. Zbog toga je
konstrukcija manipulativne cevi izvedena tako da moe izdrati maksimalni
pritisak na ustima buotine, a da pri tom dubinski instrumenti mogu nesmetano
silaziti na zadatu dubinu. To je omogueno konstrukcijom zaptivke kojom je
opremljena manipulativna cev. Zaptivanje se vri pritezanjem navrke ispod koje
se nalazi gumena zaptivka, ustvari gumeni prsten kroz iji prenik prolazi ica.
Nakon zavrene operacije merenja startuje se motor, koji se potom mora
zagrejati. Potom se ubacuje u brzinu i izvlaenje moe da pone.
HDM - Prirunik

14

Prilikom izvlaenja mora se kontrolisati brojanik a instrument se inae ne

izvlai do kraja motorom, jer mera usled proklizavanja moe da pokae
pogrean broj. Da ne bi dolo do kidanja ice motor se gasi na oko 10 m (po
brojniku) da bi se ostatak do nule izvukao runo. Kada instrument ue u
manipulativnu cev icu pritisnemo rukama da bi instrument lagano udario u vrh
manipulativne cevi i potom runo izvlaimo instrument.
Po zatvaranju donjeg ventila, otvaramo gornji ventil da bi se oslobodio
zarobljni pritisak u manipulativnoj cevi, i vadimo instrument napolje. tada je sonda
spremna za demontau. Buotina na kojoj se vri bilo kakvo ispitivanje mora biti
vidno obeleena da ne bi dolo do nemarnog zatvaranja ventila i do kidanja ice
na kojoj su instrumenti za merenje.

4.2

POVRINSKI INSTRUMENTI

Osnovna podela povrinske merne i merno-regulacione opreme:

Povrinski manometri i termometri
Povrinski merai protoka fluida Separatori
Ostala povrinska oprema

4.2.1 POVRINSKI MANOMETRI I TERMOMETRI

Radi pravilne eksploatacije i kontrole rada buotina neophodno je stalno
praenje pritiska i temperature na ustima buotine. U tu svrhu koristimo razliite
tipove instrumenata:
Mehaniki manometri, na principu rada Burdonove cevi. Mogu biti
izraene od razliitih materijala, to zavisi od veliine pritiska koji je
potrebno meriti. Burdoniva cev je povezana preko specijalnog
mehanizma na skazaljci, a istezanje je linearno povezano sa porastom
pritiska. Ugao zakrivljenja cevi daje veliinu pomeranja slobodnog kraja,
ako je ugao vei vee je i pomeranje i obrnuto.

HDM - Prirunik

15

 Elektronski manometri, na principu piezorezistivnog elementa i

transdjusera. Pritisak deluje na piezorezistivan element koji se potom
putem transdjusera pretvara u elektrini signal i dalje konvertuje na
elektronskoj ploi u signal prepoznatljiv na raunaru. Svaki ovakav
mera poseduje odreenu veliinu memorijskog ipa za skladitenje
podataka, koji se mogu kasnije preneti na raunar putem interfejsa ili
mamorijske kartice. Na raunaru se podaci konvertuju programom iz
binarnog zapisa u kompenzacioni da bi se zatim mogli prikazati na
dijagramu ili brojanim putem.

Povrinski memorijski mera pritiska i temperature tip K-8

Redosled radova sa povrinskim memorijskim meraem:
Pripremni radovi: Skinuti zatitni poklopac, povezati putem interfejsa
raunar sa povrinskim meraem, izvriti programiranje i vratiti zatitni
poklopac.
Nakon dolaska na buotinu: spojiti merilo sa tubingom i kezingom putem
fleksibilnih creva i aktivirati merilo pritiskanjem prekidaa 5 puta tokom 3
sekunde, na displeju e se pokazati brojanje od 5 unazad do 0.
Rad memorijskog meraa: snimanje i memorisanje podataka pritiska i
temperature pretvaranjem fizikih veliina pritiska i temperature preko
transdjusera u elektrine veliine.
nakon zavretka merenja: otpojiti fleksibilna creva sa tubinga i kezinga,
skinuti zatitni poklopac i povezati preko interfejsa merilo sa raunarom.
Prebaciti dobijene podatke u raunar. Tokom merenja postoji
mogunost prebacivanja podataka sa merila na memorijsku karticu, a
zatim sa memorijske kartice na raunar, bez remeenja rada meraa.
HDM - Prirunik

16

Izgled programa i oitanih podataka

HDM - Prirunik

17

4.2.2 POVRINSKI MERAI PROTOKA FLUIDA SEPARATORI

U grupu povrinskih merila protoka fluida spadaju dvofazni i trofazni merni
separatori. Osnovna podela trofaznih mernih separatora je na: horizontalne i
vretikalne separatore. Pored ove podele postoje separatori koji funkcioniu po
razliitim principama merenja, a to su Ciklonski separatori koji funkcioniu po
principu stvaranja ciklona unutar suda gde dolazi do odvajanja tene i gasne
faze i daljim odvoenjem fluida do predvienih merila. Ovi separatori spadaju u
grupu dvofaznih separatora, ali razliitog principa u odnosu na separatore sa
komorama za odvajanje razliitih vrsta fluida.
Trofazni merni separatori sastoje se iz dve komore za razdvajanje nafte i vode,
i dela za odvajanje gasne faze. Svaki od navedenih delova poseduje
sopstvena merila kojima se vri registracija dobijenoh koliina razliitih faza.
Princip rada separatora:
Smea nafte vode i gasa ulazi u separator i direktno udara u polusfernu
plou deflektor, usled ega dolazi do razbijanja i do odvajanja gasne i tene
faze. Odvajanje nastaje kao rezultat razlike u specifinim teinama tako da
voda kao tea zauzima donji deo separatora. Nafta ija je spec. teina neto
manja smeta se iznad vode, dok gas kao najlaki zauzima gornji deo
separatorske posude.
Gasna faza potom prolazi kroz deo separatora u kome se nalaze limovi za
umirenje gasne struje, da bi se smanjilo vrtloenje koje moe dovesti do
povlaenja tene faze. Gas dalje struji du separatora iznad ploa koje
smanjuju uticaj gasne struje na povrinu nafte. Ovim ploama je povean
kapacitet gasne faze, jer se moe dozvoliti vea brzina protoka gasa. Na izlazu
iz separatora gas prolazi kroz ianu mreu odvaja kapljica, koje se se tu
kondezuju i slivaju prema mernom mostu. Voda i nafta padaju u donji deo
separatora gde dolazi do odvajanja na bazi razlike gustina. Poto su vodovi za
izlaz nafte i vode na razliitim stranama od ulaza smee, ima dovoljno vremena
da se odvoje ove dve faze. Voda se isputa na vodenoj strani, to je regulisano
kontrolnikom nivoa. Nafta, poto je odvojena, dolazi u prelivnu komoru i kada
dostigne odreeni nivo, isputa se preko ventila na naftnoj strani. Dalje,
odvojene faze prolaze kroz merae protoka, a zatim ka izlazu. Gas se po
potrebi odvodi na spaljivanje. Sam separator je snabdeven komorom za
zagrevanje pomou koje se odrava potrebna temperatura za odravanje
procesa separacije. Popreni presek separatora:
Unutranji elementi separatora:
1-Ulaz fluida
2-Izlaz tene faze
3- Izlaz gasne faze
4-Udarna ploa - deflektor
5-Usmerivake ploe - laminatori
6-Odvaja kapljica hvata magle
7-Granine ploe
HDM - Prirunik

18

TROFAZNI HORIZONTALNI MERNI SEPARATOR

tip WELLCHECKER IV
Tehniki podaci separatora:
- Godina proizvodnje: 1990 godina
- Max.kapacitet tene faze: 250 m3/24 h
- Max.kapacitet gasne faze: 20 000 Sm3/24h
- Radni pritisak: 17,5 bara
- Radna temperatura: 38 oC
- Zapremina: 0,960 m3
- Preik mernog mosta: 3 inch

Slika br.7 Trofazni horizontalni separator, tip Wellchecker-IV

HDM - Prirunik

19

4.2.2.1 MERAI PROTOKA FLUIDA NA SEPARATORU

Mera protoka nafte, Tip Coriolis

Mera protoka gasa, Tip MV3095

Micro Motion Coriolis mera za merenje koliina tenih faza maseni

ProLInk ili S softvera. ,
.
. (

). :
.
:
() ( 3).
: , , .
- ,
.
, ,
,
, .
: +/- 0,5 % , : +/- 0,5-1 oC
Rosemount mera za merenje koliina gasne faze multivarijabilni
Merenje gasne faze multivarijabilnim meraem se vri po principu merenja
diferencijalnog pritiska na mernoj blendi. Postavljanjem merne blende na
mernom mostu dolazi do stvaranja diferencije pritiska pre i posle blende.
Merenjem razlike pritiska i na osnovu ostalih parametara koji se unose u merilo,
poput sastava gasa u molskim procentima, radnog pritiska, ambijentalnih
uslova, veliine mernog mosta i merne blende, dobijamo ulazne parametre koji
se koriste u algoritmu za proraun koliina na osnovu tih ulaznih podataka.
Protokol za proraun koliina gasa koji se koristi je AGA3 protokol. Svi delovi
koji ine celinu ovakvog naina merenja moraju biti dimenzionisani prema
navedenom protokolu.
HDM - Prirunik

20

Regulacioni instrumenti na separatoru

Kontrolnik pritiska u sudu

Kontrolnik nivoa fluida u sudu

Sigurnosna oprema:
- Zatita od nadpritiska standarsdnim sigurnosnim ventilom koji se otvara na
17,5 bara
- Indikacija temperature vri se bimetalnim termometrom 18 100 oC
- Regulacija nivoa tenih faza vri se preko kontrolnika sa plovcima i
pneumatskim ventilima.
- Regulacija pritiska gasne faze vri se pneumatskim ventilom tipa Fier
(Ficher).
- Merenje tenih faza (nafta, voda) vri se sa elektronskim protonim
meraima, tipa Coriolis proizvoaa Emerson Micro Motion, koji rade
na principu koriolisovih sila.
- Mernje protoka gasa vri se preko mernog mosta sa blendom i elektronskog
meraa gasa tipa Emerson Rosemount MV3095 ili 3051S.

HDM - Prirunik

21

4.2.2.2 MERENJE KRITINOG PROTOKA GASA PROVER

:
1)

2)
3)
4)
5) , 8
6) , 10
7) ,

8) :
- , -
- ,
- , ,
9) (

45 )
10) 8
11)
12)
13) .
: :
1,58mm(1/16), 2,32mm(3/32), 3,175mm(1/8), 4,76mm(3/16), 5,55mm(7/32),
6,35mm(1/4), 7,94mm(5/16).
7,94mm(5/16) 2-3

6,35mm(1/4), 5,55mm(7/32mm), 4,76mm(3/16)...

.

HDM - Prirunik

22

:
1)
( Ds=11,1mm, du=7,9mm ,
),11 25,4mm;
2)

3)
4)
5) ()
6) 11,1mm;
7) 8mm

8) , 11 25,4mm;
9) ( D=15mm, oko
250mm, )
10)
11)

12)

13)
14)
HDM - Prirunik

23

4.2.3 OSTALA POVRINSKA OPREMA

U ostalu povrinsku opremu spadaju merno-regulaciona i pomona oprema za
pravilan rad i vrenje hidrodinamikih radova.
Merno-regulaciona oprema:
ok manifold sa nosaem fiksne ili regulacione dizne
Vaga za merenje specifine teine gasa
Mera nivoa u meuprostru Sonolog
Pomona povrinska oprema:
Preventer
Data Header
Indirektni greja fluida
Baklja za spaljivanje gasa
Kruti vodovi, iksani i fleksibilna creva
U zavisnosti od potreba i naina merenja, koristi se adekvatna pomona i
merno-regulaciona oprema.

Preventer

ok manifold

Indirektni greja fluida Hiter

HDM - Prirunik

Vaga za merenja SG

Data Header

24

4.2.3.1 INDIREKTNI GREJA FLUIDA HITER

PRINCIP RADA:
,
.
,
.
(3),
.
(1) ,

. ,
.
( 4)
. ( 5)
,
(CO2)
(H2S).
(2)
.
CO2, H2S
.
,
.
(6)
( ) (7).
(8) .

HDM - Prirunik

25

4.2.3.2 OK MANIFOLD
Slui za postavljanje fiksne dizne kroz koju struji procesni fluid. Tokom merenja,
prilikom promene veliine otvora dizne, dok procesni fluid prolazi kroz jednu
stranu linije, na drugoj polovini linije moe se vriti zamena dizne. Kada se
dizna zameni, sinhronizovano se jedna strana voda zatvara dok se druga
strana voda otvara za nesmetan protok. Ovo je najvea prednost ovakvog
instrumenta jer ne mora dolaziti do zatvaranja buotine prilikom promene
reima merenja.
4.2.3.3 DATA HEADER
Kuite za prikupljanje podataka slui kao sredstvo na koje se spajaju
instrumenti za merenje pritiska, temperature, uzimanje uzoraka fluida,
ubrizgavanje hemikalija i sonde za detekciju peska u buotinskom fluidu
prilikom izlaska iz buotine.
4.2.3.4 BAKLJA ZA SPALJIVANJE GASA
Baklja za spaljivanje gasa slui za odvoenje i spaljivanje procesnog gasa koji
se odvojio separacijom unutar separatora. Prilikom merenja buotina koje imaju
visok sadraj CO2, baklja slui samo za odvoenje gasa na bezbednu
udaljenost tokom merenja.
Prenik baklje iznosi 2 incha, duine je 4 metra i na kraju baklje se nalazi
perforirani deo za ulaz vazduha da bi se gas moga nesmetano spaljivati.
4.2.3.5 PREVENTER
.
,
.
, ,
,
, ,
.
H2S.
4.2.3.6 KRUTI VODOVI, IKSANI I FLEKSIBILNA CREVA
Slue za povezivanje buotine sa mernom ili merno-regulacionom opremom.
Takoe slue za povezivanje separatora sa bakljom u sluaju potrebe za
takvom vrstom merenja. U sluajevima kada je buotinski pritisak visok, tada se
vodovi povezuju sajlama radi sigurnosti u sluaju perforacije dela voda.

HDM - Prirunik

26

4.2.3.7 MERENJE NIVOA U PRSTENASTOM MEUPROSTORU

:
.

,
.
.
,
,
.

Sudos Automat 2

HDM - Prirunik

27

4.2.3.8 VAGA ZA MERENJE SPECIFINE TEINE GASA

Vaga za merenje specifine teine gasa moe meriti dve vrste gasova. Gasove
do teine 1 u odnosu na vazduh i gasove tee od teine vazduha.
Prema vrsti gasa koji se meri, na birau vrste gasova odabiramo koji gas emo
meriti odabirom na Light ili Hard gasni ulaz.
Postupak merenja:
Ukljuiti vagu i iskalibrisati nultu teinu u odnosu na vazduh. Oitak na vagi
mora stajati na broj 1.
Spajanje vage sa mernim mostom na separatoru vri se pomou fleksibilnog
creva sa regulatorom pritiska, zatim se odabire vrsta gasa okretanjem biraa u
odgovarajui poloaj, podesi se ulazni pritisak na regulatoru na vagi tako to se
kuglica mora nalaziti na sredini providne cevi kroz koju prolazi procesni gas.
Zatim se odbravi pokaziva vrednosti na skali, saeka se nekoliko trenutaka
da se skazaljka umiri i oita se vrednost koja se upisuje sa tri decimalna mesta.
Nakon toga se bira gasa vrati u prethodni poloaj da bi se proverilo da li e se
vratiti skala na poetnu vrednost.
Ukoliko se skala vrati na poetnu vrednost, oitak koji je zabeleen je taan.
Ukoliko se skala ne vrati na poetnu vrednost, ponoviti itav postupak.
Na crvenoj skali oitava se vrednost gasa manje teine u odnosu na vazduh,
dok se na crnoj skali oitava vrednost vea u odnosu na vazduh.

1.
2.
3.

5.
6.

4.

1. Regulator pritiska

4. Vaga

2. Fleksibilno crevo

5. Izlaz gasa

3. Bira gasa

6. Podeavanje pritiska

HDM - Prirunik

28

5. MERENJE PRITISKA I PRIKAZIVANJA REZULTATA

Merenje stepeniastog pritiska i temperature se vri u dinamikim i
statikim uslovima. Cilj merenja u statikim uslovima je da se odredi:
- Specifina teina fluida u kanalu buotine
- Odreivanje nivoa gas-nafta i nafta-voda
- Odreivanje statikog pritiska na dnu buotine
Merenje se izvodi zaustavljanjem dubinskog manometra na dnu buotine.
Po pravilu na poetku se dubinski manometar zaustavlja na 200 + 200 m a zatim
kada se pree vie od pola buotine po 100 m da bi pri dnu Amerada bila
sputana po 50 m ili manje ukoliko to uslovina leitu zahtevaju. Na svakoj
stepenici se stoji odreeno vreme to zavisi od karakteristika satnog mehanizma
koji je postavljen za merenje. Iz vrednosti razlike pritisaka moemo iozraunati
vrednost gradijenta, i na osnovu njega odrediti vrstu fluida.
G = p2-p1/h2-h1
Svrha ovog merenja je da se odredi granica gas-nafta-voda. Kod ne
eruptivnih buotinaova granica jasno se vidi na dijagram kartici te se moe lako i
odrediti, meutim kod eruptivnih buotina vrlo je teko uoiti granicu naroito ako
postoji stub emulzije, pa je razlika u specifinoj teini neznatna, a ona nam je
glavni podatak pomou koga odreujemo nivo. Iz vrednosti razlike pritisaka i
dubine moemo izraunati specifinu teinu fluida:
Stepeniasto merenje temperature je slino merenju pritiska s tim to se u
buotinu zaputa termoelement, a pri tome se vodi rauna da se pravilno povue
nulta linija, s obzirom da termoelement belei spoljnu temperaturu na kartici.
5.1 MERENJE DINAMIKOG PRITISKA
Zadatak ovog merenja je da odredi prenik dizne kroz koju e se vriti
proizvodnja. Otvor dizne mora biti takav da omogui onoliki protok nafte na 24 h,
koliki je priliv u buotini za isto vreme. Ukoliko je otvor dizne manji dolazi do
priguivanja sloja, a time i do smanjenja proizvodnje. Ako je otvor dizne preveliki
dolazi do povlaenja prevelike koliine nafte tj. dolazi do prevelike razlike izme|u
statikog i dinamikog pritiska. Ovo merenje se vri da bi se odredio optimalni
reim rada pod kojim e buotina raditi. Pre merenja dinamikog pritiska putem
merenja stepenica, dubinski manometar se zavisno od satnog mehanizma
zaustavlja na ustima buotine i pri dnu jo tri puta, tako da ukupnoima etiri
merenja.

HDM - Prirunik

29

5.2 MERENJE PORASTA PRITISKA

Ovo merenje predstavlja zavrnu fazu pri ispitivanju produktivnosti
buotine. Dubinski manometar se zaputa, a buotina se zatvara ventilom
erupcionog ureaja na ustima buotine i registruje se vreme zatvaranja. Porast
pritiska nastaje kao rezulatat prekida protoka na ustima i dotoka fluida na dnu, tj.
u sloju. Porast pritiska se registruje Ameradom od nekog dinamikog do
konanog statikog pritiska jer je buotina prestala da radi. Konaan statiki
pritisak se vidi na kartici tako to linija postaje ujednaena, tj. postaje paralelna
sa apcisom i oitana vrednost pritisaka se ponavlja. Porast pritiska se predstavlja
krivom porasta pritiska koja se konstruie tako to se na apcisu nanosi depresija,
a na ordinatu vreme. Depresija je razlika izmeu statikog i dinamikog pritiska.
Preko krive porasta mogu se utvrditi razne karakteristike sloja, na primer Skin
efekat koji predstavlja zagaenje pri buotinske zone sloja, koja moe nastati u
fazi buenja sa isplakom, koja direktno utie na dotok fluida u kanal buotine.
6. MERENJE PRODUKTIVNOSTI BUOTINE
Ovde spadaju sledea merenja:
- Merenje dinamikog pritiska na dnu buotine najmanje tri razliita otvora
dizne kao i merenje porasta pritiska na dnu.
- Merenje kapaciteta buotine tj. ustaljenje proizvodnje nafte i gasa u m 3
za 24 h, a na tri otvora.
- Istovremeno sa merenjem nafte i gasa u Sm3 / 24 h, a iz odnosa nafte i
gasa, odruje se gasni faktor GOR takoe na sva tri otvora.
- Uzimanje uzoraka nafte i gasa kod svakog razliitog reima radi
odreivanja sadraja vode (peska).
- Operacija merenja produktivnosti buotine izvodi se kombinacijom rada
dubinskog manometra i povrinskog ureaja trofaznog mernog
separatora.
Ciklus merenja jednim reimom traje najmanje 8 sati. Pri promeni reima
rada buotine treba saekati izvesno vreme da bi se ustalio protok, pa onda
nastaviti merenje.

HDM - Prirunik

30

6.1 PRIPREMNE RADNJE PRE POETKA MERENJA

Pre dolaska na buotinu potrebno je uzeti sledee podatke o buotini:
- Pogon kome pripada
Vrstu i dubinu tubinga
buotina
Efektivnu mogunost buotine
- Naziv buotine
Paker, dubina postavljanja
- Nadmorsku visinu
Stoper ukoliko je postavljen
- Eksploatacionu kolonu
Otkinuti kraceri, kracerske ice
- Dno u koloni
Gas lift ventili
- Napucani interval
6.2 PRIPREMA SEPARATORA ZA RAD
- Separator se postavlja u horizontalni poloaj i pri tome se nivelie na
propisanoj udaljenosti od buotine ( poseban odeljak: Zatita na radu )
- Povezivanje separatora sa buotinama izvodi se fleksibilnim crevima
za visoke pritiske
- Odvod separatora se tako|e vri istim crevima
- Izvrava se provera spojeva cevi kao i provera vodova
instrumentalnog gasa
- Provera vremena kada je uraeno badarenje sigurnosnih ventila
- Postavljanje Kamko meraa i povezivanje sa baterijama
6.3 PUTANJE SPARATORA U RAD
- Prvo se otvara blok ventil za gas (Slika br.8)
- Regugulie se dotok gasa na Fier regulatoru (7) u izlaznom vodu za
gas. Potom se zavrne treinu ukupnog hoda. Ovaj poloaj odreuje
radni pritisak u separatoru od pribli`no 5-6 bara. Ako je potreban vei
pritisak, regulator na Fier-u se dotee i obratno, ako je potreban
manji pritisak, zavrtanj se otputa. Ovo je priblino podeavanje
pritiska, a fino podeavanje pritiska se izvodi kada se merenje ustali
- Poinjemo sa putanjem fluida dok se na nivokaznom staklu (13) ne
pojavi tenost (nafta). Za to vreme se kontrolie vrednost pritiska na
manometru (11), kao ipritisak gasa u instrumentalnom vodu (7). Taj
pritisak je vrlo blizak pritisku ustanovljenom na manometru (11). tada
zatvaramo ulazni ventil da bi smo prekinuli dotok
- Podeavamo kontrolnike nivoa za vodu i naftu runo
- Postavljamo dimnjak u vertikalni poloaj (32)
- Otvaramo ventil na gasnom vodu za pilot plamenik (30).
- Otvaramo blok ventil (24) na izlazu nafte i vode
- Polako putamo proizvodnju kroz separator, i pri tome kontroliemo
nivoe nafte i vode.
- Podeavamo kontrolnik temperature Kimaru (17), da bi se postigla
eljena temperatura u sekciji za odvajanje nafte.
HDM - Prirunik

31

- Podesimo Fier regulator (7) u izlaznom vodu za gas da bi se postigao

radni pritisak u separatoru.
- Ukljuujemo Rosemount MV3095 mera protoka gasa.
- Kada su stabilizovani svi radni uslovi, separator je spreman za
normalan rad i ispitivanje rada buotine.

Slika br.8 ematski prikaz trofaznog horizontalnog separatora

LEGENDA:
1- telo separtora
2- merni most za gas
3- razvodnik
4- kuite sa blendom
5- trandjuseri
6- membranski ventil
7- regulator Fisher
8- termosonda
9- kondezni lonac
10- vod za uzimanje uzorka
gasa
11- manometar
12- sigurnosni ventil

HDM - Prirunik

13- nivokazna stakla

14- plovci
15- kontrolnik nivoa vode
16- kontrolnik nivoa naffte
17- komora
18- manometar
19- termometar
20- Coriolis mera
21- nepovratni ventil
22- baterija
23- mera protoka gasa, tip
MV3095
24- blok ventil

25-vod nafte
26- vod vode
27- vod za odvod gasa do
baklje
28- regulator pritiska
instrumentalnog gasa
29- regulator pritiska
30- vod gasa za pilot gorionik
31- vod za gorionik
32- dimnjak
33- vod instrumentalnog gasa
33- vod za odmuljivanje

32

6.4 PREKID RADA SEPARATORA

Prebaciti proizvodnju van separatora
Zatvoriti blok ventil na izlazu gasa a zatim i na izlazu za naftu
Zatvoriri ulaz u separator
Isprazniti separator kroz izlazni vod za vodu komandom na
kontrolniku za vodu da bise otvorio membranski ventil na tom vodu
- Preostalu koliinu fluida iz separatora praznimo kroz vod za
odmuljivanje (34) otvaranjem ventila na tom pravcu. Na taj nain
postiemo potpuno pranjenje separatora i zatiujemo protone
merae od gasnog udara.
-

7. ZATITA NA RADU
Zatita na radu je skup tehnoloko tehnikih, pravnih, medicinskih,
ekonomskih i drugih mera, koje imaju zajedniki zadatak da obezbede
sigurne uslove na radu, koji osiguravaju zatitu radnika, objakata i prirodne
okoline. Tehnoloko tehnike mere primenjuju se prilikom projektovanja i
izgradnje objekata i prirodne okoline. Tehnoloko tehnike mere primenjuju
se prilikom projektovanja i izgradnje objekata. Pravne mere obuhvaene su
odgovarajuim zakonima i pravilnicima. Posebne mere zatite na radu
primenjuju se pri radovima na istraivanju i eksploataciji nafte, gasa i slojnih
voda zbog posebnih uslova koji su tada prisutni. Proizvoa opreme,
ureaja, alata i zatitnih sredstava duan je da izda odgovarajua uputstva
za rad, odravanje i kontrolu.
Osnovni nosioci zadataka i poslova sprovo|enja kao i unapreenje
zatite na radu su sami radnici. Radnik je duan da se pridrava mera
Zatite na radu, a radnici na rukovodnim radnim mestima su odgovorni za
sprovoenje Zatite na radu. Te mere su opte, posebne i mere u vezi sa
uslovima rada.
Opte mere se za sva radna mesta i poslove odre|uju pojedinano,
posebne mere se odreuju za posebne vrste i uslove rada, dok mera
zatite u uslovima rada obuhvataju: radno vreme, odmor, obezbeenje
prevoza, ishrana i smetaj. Za izvoenje rudarskih radova, organizacija
kojoj je odobrena eksploatacija sirovina du`na je da izradi slede rudarske
projekte:
- Glavni rudarski projekat
- Dopnski rudarski projekat
- Uproeni rudarski projekat
Po zavretku ili trajnom obustavljanju radova na istraivanju mineralnih
sirovina, investitor radocva duan je da na mestu na kom se izvode radovi
sprovede sve mere zatite kojima se trajno iskljuuje mogunost nastanka
povreda i eventualne opasnosti po ivot i zdravlje zaposlenih.

HDM - Prirunik

33

7.1 ZATITNE MERE PRI IZVOENJU HDM

Propisi i mere pri raddu kod HDM su regulisane Pravilnikom o

tehnikim merama o zatiti na radu pri vrenju radova na istraivanju i
eksploataciji nafte i zemnih gasova iz dubinskih buotina.
Buotina ora biti udaljena najmanje 30 m od zgrade sa izvorom toplote, kao
i javnih zgrada, najmanje 20 m
Podruje oko buotine do 10 m mora biti oieno od suve trave i otpadaka
koji se mogu zapaliti
Rezervoari za naftu moraju biti najmanje 30 m od zgrada sa izvorima
toplote i od buotine
Udaljenost buotine i tornjeva meri se od sredita buotine, a kod
rezervoara i ostalih naftnih i gasnih gra|evinskih objekata meri se od
najistaknutije ivice u pravcu merenja.
Elektrini ureaji moraju odgovarati vaeim propisima koji se odnose na
upotrebu elektrinih ureaja i na izvoenje elektrinih ureaja i instalacija
pri radu u atmosferi lako zapaljivih i eksplozivnih smesa.
Elektrini ureaji koji ne odgovaraju vaeim propisima u S izvedbi mogu
se postaviti na mestima udaljenim najmanje 30 m od buotine, ili tornja.
Odravanje i ostale radove na elektrinim instalacijama i ureajima mogu
vriti sano zato ovlaena lica.
Motori SUS mogu se koristiti samo ako su opremljeni tako da ne mogu
izavati zapaljenje eksplozivnih smesa. Krajevi izduvnih i usisnih sistema
motora treba da su udaljeni bar 15 m od buotine. Spoljni delovi motora i
cevi u opasnoj zoni ne smeju na spoljnoj temperaturi imati temperaturu
veu od 35 oC.
Osvetljenje radilita na udaljenosti os 30 m od buotine, po pravilu mora
biti elektrino, a prema vaeim proisima zaelektro energetska postrojenja
na mestima sa eksplozivnim smeama.
Zone opasnosti kod buenja i eksploatacije nafte i gasa obuhvataju prostor
od 15 m u polupreniku i 4,5 m u svim pravcima talonika i isplanih
korita. Kod buotina koje rade eruptivno ta zona je 15 m u preniku, a na
buotinama na kojima su montirane kaaljke, opasna zona je prenika 8 m.
U oba sluaja je ukljuen prostor iznad i spod buotine.
Sprovoenje nafte od buotine do mernog ureaja vri se armiranim
gumenim crevima koja moraju odgovarati uslovima pritisaka sa kojima se
radi
Merni ureaji podleu Propisima sudova pod pritiskom. Nadzor nad ovim
ureajima vri inspektor parnih kotlova. Sudovi pod pritiskom podleu
redovnim i vanrednim pregledima. Pod redovnim pregledom se
podrazumeva prvi pregle novog suda , kao i pregledi koji se vre svake 3
godine do zadnjeg pregleda. Redovni unutranji pregled mora se obaviti
sveke 2 godine, s tim to ga korisnik mora traiti od nadlene inspekcije.
Vanrednim pregledom se smatra pregled poukazanoj potrebi, a van
utvrenog roka, a vri se na zahtev inspektora ili korisnika.

HDM - Prirunik

34

7.2 ZATITNA OPREMA RADNIKA U HDM

Da bi se radovi merenja mogli izvesti u svim vremenskim uslovima,
radnicima HDM pripada posebna zatitna oprema:
- Radno odelo
- Plastificirano odelo
- Terenske cipele
- Zatitine rukavice
- Vetrovka
- Sigurnosni opasa
- Antifoni
- Sigurnosna kaciga
Dunost radnika je da primenjuje sredstva line zatite i da ista odrava
i uva od oteenja koliko je to mogue.

7.3 POSTUPAK PRI POVREDI RADNIKA NA RADU

Radnik koji se povredi u smeni posle ukazane pomoi duan je da o
tome odmah izvesti neposrednog rukovodioca. Takoe je duan da u roku
od 24 h izvesti rukovodioca ukoliko se povreda desi kod dolaska ili u toku
odlaska nsa posla. U svim organizacionim delovima radilita obavezno je
postavljanje kompleta za ukazivanje prve pomoi, kao i uputstava o tome.

7.4 DUNOSTI RADNIKA PRI IZVOENJU HDM

Operater i radnici u smeni su duni da se pridravaju svih uputstava za
rad mernih ureaja te da izvre kontrolu mernih ureaja i sredstava za rad.
Za vreme rada kontroliu sve promene, preduzimaju odgovarajue mere i
unose ih u knjigu raporta. U sluaju veih smetnji ili opsanosti obustavljaju
rad i preduzimaju sve mere za otklanjanje istih.
Opreter vodi brigu o radnicima u smeni i o opremi, star se das e vode
uredni zapisnici vezani za posao.

HDM - Prirunik

35

7.5 PRAVA I OBAVEZE RADNIKA

Radnik je duan da svoje radne obaveze izvrava savesno, uredno i
na vreme. Ujedno odgovara za povrede radne obaveze.
- Radnik koji namerno napravi tetu mora je i nadoknaditi
- Duan je da se ppridrava propisanih mera zatite na radu
- Da na radu primenjuje zatitnu opremu i sredstva prema njihovoj
nameni i daih uva od oteenja
- Da se pridrava uputstva o obezbe|enju imovine, zabrane puenja na
mestima gde je to izriito zabranjeno, kao i zabrane upotrebe alkohola i
drugih opjnih sredstava
- Da uva slubenu i profesionalnu tajnu
- Da ne koristi drutvena sredstva u privatne svrhe i ne prisvaja
drutvenu imovinu, niti da dozvoli drugim radnicima isto.
7.6 POVREDA RADNE DISCIPLINE
Za povredu radne discipline radnik odgovara lino. U lake povrede
radne obaveze spadaju:
- Neopravdano zakanjavanje ili nedolazak na posao
- Neuljudan odnos prema saradnicima
- Ne prijavljivanje manjih teta, ili povreda na radu
U tee povrede radne obaveze spadaju:
- Ne preduzimanje mera zatite na radu od strane odgovornog lica
- Nesavesno i neblagovremeno, namerno i neuredno obaljanje radnih
zadataka
- Odbijanje izvravanja radnih zadataka, ako za to ne postoje razlozi
- Ne odazivanje na lekarske preglede
- Dolazak na posao u pripitom stanju ili uzimanje alkohola, a za vreme
radnog vremena
- Izazivanje svae ili tue
- Zakanjavanje na posao bez opravdanog razloga, ili neopravdano
izostajanje sa posla: 2 dana meseno, 5 dana uzastopno ili ukupno 8
dana godinje
- Netano evidenriranje i prikazivanje rezultata rada
- Kraa ili neosnovano pribavljanje materijalne koristi
- Neuredno dranje dokumenata, materijala i sredstava za rad
- Povrede radne obaveze koje predstavljaju krivino delo
Za navedene prekraje predvi|ene su sledee preventivne mere:
- Opomena
- Javna opomena
- Rasporeivanje na drugo radno mesto
- Novana kazna
- Prestanak radnog odnosa
HDM - Prirunik

36

8. LITERATURA
-

Prevodi i uputstva proizvoaa opreme za HDM

Tehnika dokumentacija NIS-Naftagas-Naftni servisi
Zbirka propisa iz rudarstva
Proizvod. nafte i gasa, Ivanovi Z., Berdon L.,Marojevi R.
Istraivanje i eksploatacija nafte, V. Nedeljkovi.

HDM - Prirunik

37