POJEDINACNI PRAVNI AKT

Je akt koji sadrzi pojedinacne pravne norme kojimase utvrdjuju konkretna prava I obaveze za
konkretne subjekte. Donose se na osnovu opstih akata I njihova uloga u pravnom sistemu je da
utvrde ispunjenost uslova iz pretpostavke dispozicije I sankcije I obavezu primene opsteg pravnog
akta.
prema materijalnim tj sadrzinskim elementima delimo ih na
1. potpune pojedinacne pravne akte - koje sadrze I pojedinacnu dispoziciju I pojedinacnu
sankciju - retki
2. nepotpune pojedinacne pravne akte koji sadrze ili pojedinacnu dispoziciju ili pojedinacnu
sankciju
u odnosu na formalne elemente prema nadleznosti postupku I formi delimo ih na drzavne I
nedrzavne. U drzavne ubrajamo upravne I sudske a u nedrzavne pravne poslove I pojedinacne akte
nedrzavnih organa. Vrste pojedinacnih akata su
Upravni akt u formalnom smislu je svaki pravni akt koji donosi upravni organ na osnovu zahteva
stranke ili po sluzbenoj duznosti. U materijalnom smislu upravni akt obavezuje subjekte na osnovu
odluke uravnog ograna protiv njihove volje, ali je nepotpun jer sadrzi samo pretpostavku dispozicije I
pojedinacnu dispoziciju. Izuzeci se odnose u formalnom smislu na sledece kad se upravnim
organima stavi u nadleznost obavljanje I drugih poslova kojinnisu urpavni u materijalnom smislu ili
kad uravni akt po svojoj prirodi ne obavezuje subject na koji seodnosi bez njegovog pristanka.
Sudski akt u formalnom smislu je akt koji donosi sud u posebnom postupku. U matrijalnom smislu
to je pojedinacni nepotpuni pravni akt kojim se resava spor o pravnosti tako sto se donosi odluka o
tome da l ice se primeniti sankcija na konkretnog subjekta. Najcesci sudski akt je vezan za postojanje
spora o pravnosti u kome jedna strana trvrdi da je druga postupila suprotno pravu a ona to osporava.
Akti kojima nesudski organi uticu na sadrzinu sudskog akta su
Amnestija donosi je parlament u formi zakona I pomilovanje donosi je sef drzave u formi ukaza
ili odluke. ( njima se obustavlja primena izrecene sankcije u sudskom aktu ili se ubalzava sankcija za
ucinioce istovrsnih I tacno odredjenih dekikata amnestija; Ili se to cini samo za poimeniceno
odredjene ucinioce krivicnih dela pomilovanje. Aboliciju donosi izvrsna vlast njome se sprecava
donosenje sudskog akta koji se nalazi u postupku donosenja tako sto se abolicijom krivicni postupak
obustavlja.
Pravni poslovi njima se utvrdjuje pojedinacna dispozicija na kojima se drustveni odnosi uredjuju
na principu dobrovoljnosti. Pretpostavke za donosenje ovih akata su sloboda volje svesnost I
postenje.
1. Pravni poslovi moraju biti moguci dopusteni I odredjeni.
2. Takodje mogu biti jednostrani dvostrani I visestrani dvostrani su najbrojniji I nastaju izjavama 2
volje jednostrani jednom npr testament.
3. Dele se jos I na
teretne u kojima se razmenjuju vrednosti stvar za stvar ili stvari za novac
dobrocine poslove gde nema naknade npr poklon
mesovite pravne poslove simbolicna naknada
4. formalni I neformalni u odredjenoj formi zakljucen
javno ovlascenje je po formi pojedinacni pravni akt koji ima podzakonsku snagu donosi se na osnovu
drzavnog opsteg akta I najcesce se daje javnim sluzbama.
PRAVNI ODNOS POJAM
Je odnos gde su ljudi duzni da se ponasaju popravnim normama I mogu biti uredjeni jednom opstom
I jednom pojedinacnomnormom samo jednom opstom ili samo jednom pojedinacnom. Uzroci koji
izazivaju promene u pravnim odnosima nazivaju se pravnim cinjenicama. Kod bezuslovnih normi
pravni odnos nastaje menja se I prestaje istovremeno sa stupanjem na snagu te norme. Kod uslovnih
potrebno je da nastupi predvidjeni uslov I pored toga sto je norm avec stupila na snagu. Uslov moze
biti u obliku donosenja nekog pravnog akta, nekog dogadjaja ili kombinacija. Pravni odnos je uvek
izmadju ljudi imam dve strane gde na svakoj moze biti vise lica I jedna strana jet u uvek ovlascena da
nesto cini a druga obavezna da cini pa stoga prva je pravno ovlascenje a druga pravna obaveza.
Medjusobno su povezane I uslovljene. U pojmu pravnog odnsa uocavamo 4 elementa subject prava
pravno ovlascenje pravna obaveza I object prava.

ELEMENTI
1. subjekti prava pravo propisuje prava I obaveze ucesnicima u drustvenim odnosima koji se
zbog toga nazivaju subjetkima prava.
Pravni subjektivitet je pravna vestacka tvorevina I nezavisno je od realne prirode samog subjekta.
U oravu postoje 2 vrste subjekata prava prva su fizicka lica covek a druga su pravna lica
tvorevine
Fizicko Lice
Je Covek kome pravni poredak priznaje svojstvo subjekta prava je raspolaze voljom svescu I nosilac
je prava I obaveza u pravnim odnosima, odgovara za svoje izjave volje I radnje. Pravni subjektivitet
se sastoji od pravne poslovne I deliktne sposobnosti.
Pravna sposobnost stice se rodjenjem odvojeno od majke sa svojstvima coveka vitalno. Stice ga
covek bez svoje volje I ne moze ga menjati svojom voljom, upisuje se u MK rodjenih a gubi se
smrcu. U dva slucaja se priznaje u zacetom nerodjenom detetu kod nasledjivanja ili prilikom prelaza
na naslednike posle smrti.
Poslovna sposobnost da se sposobnoscu svoje volje proizvode pravne posledice I priznaje se
sticanjem punoletstva dinamickog je karaktera dakle podlozno promenama. Iyuyetnose dogadja da
lice zbog fizickih I psihickih nedostataka izgubi poslovnu sposobnost.
Deliktna sposobnost biti pravno odgovoran za svoje protivpravne izjave I radnje licno I sa
imovinom dinamicka je I ne postoji do 7 godine zivota.
Fizicko lice radi individualizacije mora imati 3 obelezja Licno ime upisuje se u mk rodjenih
Prebivaliste drzavljanstvo I bez toga nije moguce donetipojedinacni pravni akt
Pravno lice
Je nezivi subject prava drustvena tvorevina koju cini zajednica ljudi I imovine. Predstavlja poseban
subjektivitet ima posebna prava I duznosti ne samo prema trecim licima vec I prema fizickim licima
koja ga cine. Postojanje pravnog lica predstavljapravnu konstrukciju koju pravi poredak daje tj
priznaje svojstvo pravnog subjekta.
Da bi zajednica ljudi I imovine postala subject prava mora da ispuni sledece materijalne uslove
1. da je jedinstvena organizovana Celina koja deluje kao subjektivitet a ne kao mehanicki zbir
2. da ima jasno I unapred utvrdjen cilj tj svrhu svog postojanja
3. cilj mora biti drustveno priznat I odobren kao cilj tj vrednost
4. zajednica mora posedovati imovinu kao uslov bilo kakve prakticne delatnosti.
Formalni uslovi odnose se na upisivanje u javnu evidenciju koja je svima dostupna
Prema sirini interesa koji se ostvaruju pravna lica mogu biti
Javnog prava drzava pokrajina opstina
Privatnog prava preduzece banke
Udruzenja kod kojih se ostvaruje imovinski interes
Ustanove kod kojih imovinski interes nije dominantan fakultet bolnica
Pravno lice ne moze biti subject prava I obaveza koje se vrse licno vec samo onih koje se vrse preko
zastupnika I radi individualizacije mora imati ime firmu, sediste I nacionalnu pripadnost. Ono sva
svoja prava I obaveze vrsi preko organa koja su fizicka lica. Odnosi izmedju prgana pravnog lica I
pravnog lica regulisu se statutom a pravno lice moze imati zastupnika. Zastupnik preduzima pravne
radnje u ime zastupljenog lica I mogu ga imati I poslovno nesposobna lica maloletnici.
Pravno ovlascenje
Je pravom zasticena mogucnost jednog pravnog subjekta da se ponasa na odredjeni nacin. To znaci
da je drugi pravni subject duzan da na osnovu postojanja pravnog ovlascenja jednog pravnog
subjekta nesto cini. Sto znaci da nijedan drugi subject ne sme nosioca ovlascenja da ometa u
njegovom vrsenju radnje. Prema nacinu vrsenja pravnog ovlascenja razlikujemo subjektivno pravo I
nadleznost.
Subjektivno pravo je vrsta pravnog ovlascenja koje se subjektu daje radi zastite njegovog licnog
interesa a pri tome on slobodno u granicama utvrdjenim pravom procenjuje da l ice to ovlascenje
koristiti kada I kako. Mogu biti
Apsolutna subjektivna prava deluju prema svim drugim subjektima I nazivaju se jos I stvarna
prava. Ovlascen je od svih drugih dam u omoguce vrsenje prava. ona se dalje dele na
Stvarna prava objekat je stvar
Licna prava objekat je zastita reci slike
Autorska prava

Relativna I obligaciona subject pravne obaveze je tacno I unapred odredjen I usmeren je samo
prema odredjenim pravnim subjektima
Prenosiva I neprenosiva podela prema svojoj prirodi u zavisnosti od toga da li se pravnim
poslovima mogu preneti na drugog ili ne. prenosiva su najcesce imovinska a neprenosiva prava koja
su vezana za licnost nosioca ovlascenja.
Samostalna I nesamostalna prema tome da li subjektivno pravo zavisi od nekog drugog prava
koje treba prvo da nastane npr hipoteka zalog jemstvo.
Nadleznost je posebna vrsta pravnog ovlascenja kod koga postoji kombinacija ovlascenja I obaveze
jer se njegovo vrsenje ne cini u sopstvenom ve u interesu lica u cije ime se vrsi nadleznost. Postoje 2
slucaja vrsenja nadleznosti
1. kad subject tu volju ne moze ni da ima jer se radi o pravnom licu
2. ili se radi o fizickom licu koje iz odredjenih razloga nije u mogucnosti da je iskaze bolest
u ovom pravnom odnosu postiji
glavni odnos u kome jedno lice vrsi prava slicna subjetkivnim pravima
sporedni odnos u kome se nalazi to lice sa ovim cije je subjektivno pravo na njega preneto u cijem
interesu ga on vrsi.
Subject koji vrsi nadleznost mora da se ponasa razumno.
Vrsenjem pravnog ovlascenja svakako nmoze doci do ugrozavanja pravnog ovlascenja drugog
subjekta I to je zloupotreba prava.
Pravna ovlascenja se mogu odlukom nadleznog organa ograniciti ukoliko je steta od ogranicenja
prava jednog subjekta manja od stete koja nastaje drugom subjektu njegovim vrsenjem. Ovaj process
je socijalizacija prava I vezan je za ostvarivanje posebnih pravnih ciljeva kao sto su Pravda I
pravicnost. Za nastupanje slucaja zloupotrebe prava postoje 2 mogucnosti
1. subjektivna I znaci nameru da se nanese steta drugome
2. objektivna I znaci da je steta nastupila bez obzira na stanje volje
posebna podvrsta zloupotrebe nadleznosti je zloupotreba koju vrsi drzavni organ odnosno u njegovo
ime drzavno sluzbeno lice I to je zloupotreba vlasti koja se sastoji u tome da se drzavna vlast ne vrsi
u skladu sa ciljevima odredjenim na pravom propisan nacin vec radi licne koristi maltretiranja
gradjana..za postojanje ovakve zloupotrebe dovoljno je postojanje subjektivnog elementa namera
da se nekom pricini steta ili za sopstvenu korist, dok je za ostale vrste zloupotreba potreban
objektivni element nastupanje stete.
Pravna obaveza
Je duznost jednog pravnog subjekta da se ponasa na odredjeni nacin ili da nesto cini ili ne cini. Mogu
nastati kaokorelati subjektivnog prava ali I nezavisno od njega kada su obaveze propisane u zakonu
ili nekom drugom propisu porez. U pravnim odnosima subjekti prava se mogu nalaziti tako da jedni
imaju samoovlascenja drugi samo obaveze ali I oni koji istovremeno imaju I ovlasecenja I obaveze.
Object prava
Su stvari pod kojima se podrazumevaju materijalni delovi prirode koji nisu ljudi a povodom kojih
ljudi stupaju u pravne odnose. Pravna situacija u kojoj su unapred poznata pravna ovlascenja I
obaveze u kojoj se nalazi veliki broj pojedinacnih subjekata naziva se pravnim statusom ili pravnim
stanjem. Ovaj status cine kako ona ovlascenja koja realno postoje tako I ona koja mogu ali nisu
nastala.
Pravne cinjenice
Su uzroci zbog kojih pravni odnosi nastaju menjaju oblik I prestaju. Nalaze se u pretpostavkama
dispozicija I sankcija kod uslovnih pravnih normi. Obicne cinjenice nasuprot pravnim razlikuju se po
tome sto na osnovu njih ne dolazi do promena u pravnim odnosima. Pravne cinjenice delimo u 2
grupe
1. obicne pravne cinjenice 1)koje postoje u pravu I realno pozar smrt rodjenje 2) pravne
cinjenice u uzem smislu koje ne postoje u pravnom zivotu vec su tvorevina prava nehat
umisljaj
2. dogadjaji koji su pravne cinjenice koje nastaju bez ljudske volje I svesti I ljudske radnje koje
su posledica volje I svesti. Ljudske radnje se dalje dele na telesne hodanje spavanje psihicke
razmisljanje pravne akte I ostale radnje radnje saglasne pravu I radnje protivne pravu
vreme kao pravna cinjenica proizvodi dejstvo u 2 oblika kao rok I kao termin.

Rok je odredjen protok vremena duzina vremenskog intervala izmedju 2 vremenska trenutka posle
koga ce doci promena u pravnom odnosu *isporuka robe u roku od 15 dana
Termin je odredjeni vremenski trenutak kad nastaju promene u pravnim odnosima *isporuka robe
svakog 15 u mesecu
Posebne vrste rokova u pravu nazivaju se odrzaj I zastarelost. Protok vremena uz postojanje posebnih
okolnosti na osnovu kojih nastaju neka prava ovlascenja I obaveze naziva se odrzaj. Protok vremena
uz postojanje posebno propisanih okolnosti koji ce proizvesti posledicu da pravni odnosi prestaju ili
se menjaju pojedina ovlascenja I obaveze naziva se zastarelost.
SAZNAVANJE PRAVNE NORME
Znaci utvrdjivanje statickog tacnog texta norme kakav je sastavio njegov donosilac, izvornik nije
neposredno dostupan subjektima prava ali svi savremeni poreci obezbedjuju mogucnost
zainteresovanim pravnim subjektima da saznaju text koji je autentican. Za identicnost izvornika
garantuje drzava. Ovo se postize time sto se opsti pravni akti objavljuju u odgovarajucim sluzbenim
publikacijama kojesu svima dostupne I o cijem se objavljivanju stara I autenticnost garantuje
odgovarajuci drzavni organ. Objavljivanjem propisi postaju dostupni svim savesnim pravnim
subjektima tj mogu ih nabaviti I blagovremeno saznati njihovu sadrzinu. Time su stvoreni uslovi za
postojanje neoborive pretpostavke o tome da svi znaju pravo odnosno IGNORANTIA LEGIS
NOCET nepoznavanje prava skodi. Tj niko se ne moze pravdati dam u norma pravo nije bila
poznata jer je svakako bio duzan da je zna.
Objavljivanje propisa sastoji se iz 2 materijalna I 1 formalnog akta. Pre objavljivanja najvazniji
pravni propisi se proglasavaju tako sto se na originalan text usvojenog propisa stavlja drzavni pecat,
nakon toga ovlasceno lice donosi formalnopravni akt ukaz ili odluku o proglasenju donetog propisa
na kraju se stampa odgovarajuca publikacija koja sadrzi akt o proglasenju I propis koji se objavljuje.
Promulgativni akti (proglasavajuci) donose se za ustav zakone retko I za podzakonske propise.
VAZENJE PRAVNE NORME
Pravne normejedne drzave vaze samo na teritoriji iste. A pretpostavka primene prava je utvrdjivanje
da li text pravne norme vazi. U sloozenim drzavama opste norme koje donose drzavni organi savezne
drzave vaze na celoj teritoriji drzave a opste norme koje donose organi drzava clanica vaze samo na
teritoriji drzava clanica. Pravila koja propisuju organi lokanne samouprave vaze samo na podrucju tih
lokalnih samouprava gradski ili opstinski propisi. Nacelo teritorijalne primene prava se
primenjuje u slucaju sukoba zakona tzv exteritorijalnosti kada se na odredjena strana lica I njihove
stvari ili saobracajna sredstva primenjuje putem pravne fikcije pravo drzave kojoj pripadaju a
nepravo drzave u kojoj se nalaze. Vremensko vazenje pravne norme je cinjenica koja odredjuje da
li je konkretna pravna norma u trenutku primene na snazi tj da li je obavezujuca. Norme stupaju na
snagu osmog dana od dana objavljivanja u sluzbenoj publikaciji. Taj period sluzi za pripremu I
upoznavanje subjekta za primenu norme. Kada se ti dani poklapaju to je zbog hitnosti (elementarne
nepogode).
Norme prestaju da vaze onog trenutka koji je u normi odredjen izricito I precutno.
Izriciti prestanak norme je ocigledan nesporan I jednostavan I moze se javiti u dva slucaja. Prvi
kad se odredba o prestanku vazenja nalazi u samoj normi (unapred odredjen datum rok) ili je to
odredjeno prestankom uslova. Drugi kad se prestanak vazenja jedne norme izricito utvrdjuje u drugoj
kasnije donetoj normi iste ili vece pravne snage.
Precutni ili indirektni prestanak vazenja zahteva poznavanje svih vazecih normi a potom se
utvrdjuju odnosi pravne snage I sadrzine 2 norme. Na ovaj nacin norme prestaju ukidanjem normom
istoe ili vise pravne snage koja je doneta posle norme koja se ukida ukoliko ta norma sadrzi pravila
suprotna njoj.
U vazenju pravnih normi postoje 2 izuzetka
1. retroaktivnost norme kada se nova norma primenjuje na pravne posledice odnosa koji su u
momentu nastanka bili uredjeni starom normom cime se dejstvo nove prosiruje I na odnose pre
njenog stupanja na snagu odnosno prosiruje se na proslost.
2. produzeno, ultraaktivno vazenje norme javlja se onda kada to zahteva pravna sigurnost stabilnost
pravicnost. Ti znaci da se pravni odnosi koji su zasnovani I zapoceti po jednoj normi ne menjaju do
svog okoncaja iako se promenila norma koja ih uredjuje, vec se izricito dopusta da se oni okoncaju
po normi koja je vazila u momentu njihovog nastanka a promenila se posle toga.