DIGESTIVNI TRAKT

I METABOLIZAM

1. Pljuva~ne `lezde imaju:

a) veliki metabolizam i mali protok krvi,
b) mali metabolizam i mali protok krvi,
c) mali metabolizam i veliki protok krvi,
d) veliki metabolizam i veliki protok krvi,

2. Parasimpati~ka stimulacija pljuva~nih `lezda:

a) smanjuje protok krvi i izaziva dilataciju krvnih sudova
b) pove}ava protok krvi i vr{i dilataciju krvnih sudova
c) smanjuje protok krvi i dilatira krvne sudove
d) ni jedan odgovor nije ta~an

3. Kisela hrana dovodi do:

a) pove}anog lu~enja pljuva~ke +
b) smanjenog lu~enja pljuva~ke
c) nema uticaja na lu~enje pluva~ke
d) ni jedan odgovor nije ta~an
4. Primarna pljuva~ka je po svom sastavu:
a) istog sastava kao plazma,
b) sli~na plazmi bez proteina,
+
c) sli~na plazmi bez jona,
5. Pljuva~ka u odnosu na plazmu sadr`i:
a) vi{e natrijuma i hlorida a manje kalijuma i bikarbonata.
b) vi{e kalijuma i bikarbonata, manje natrijuma i hlorida.
+
c) vi{e natrijuma i bikarbonata, manje kalijuma i hlorida.
d) nema nikakve razlike u sadr`aju jona.
6. Sekundarna pluva~ka se razlikuje od primarne po
slede}em:
a) sadr`i vi{e Na, i HCO3,
b) ima vi{e K i HCO3, a manje Na i Cl,
+
c) samo po koli~ini proteina,
d) ima vi{e Na i Cl a manje K i HCO3.
7. Pljuva~ka u odnosu na plazmu sadr`i:
a) vi{e natrijuma i hlorida a manje kalijuma i bikarbonata
b) vi{e kalijuma i bikarbonata, a manje natrijuma i hlorida
c) vi{e natrijuma i bikarbonata, manje kalijuma i hlorida
d) nema nikakve razlike u sadr`aju jona

8. Aferentna vlakna za refleks `vakanja idu u sklopu:

a) n. facialisa, n. trigeminusa
b) n. trigeminusa i n. glossofaringeusa
+

c) n. vagusa, n. trigeminusa i n. glossofaringeusa

9. Glavni stimulus koji izaziva primarnu peristaltiku
ezofagusa je:
a) `vakanje
b) prisustvo hrane u ezofagusu
c) regurgitacija hrane iz `eluca
d) gutanje
+
10. Glavni stimulus koji izaziva sekundarnu peristaltiku
ezofagusa je:
a) `vakanje
b) prisustvo hrane u ezofagusu
+
c) regurgitacija hrane iz `eluca
d) stimulacija vagusa
11. Proces gutanja sastoji se iz slede}ih faza:
a) voljne ili bukalne, faringealne, gastri~ke, enteri~ke.
b) voljne ili bukalne, faringealne, ezofagealne, gastri~ke.
c) voljne ili bukalne, faringealne, ezofagealne.
+
d) faringealne, ezofagealne, gastri~ke i enterogasti~ke.
12. Gutanje se sastoji iz tri faze i njihov redosled je slede}i:
a) faringelna, bukalna, ezofagelna,
b) bukalna, faringelna , ezofagelna,
+
c) bukalna, ezofagelna, faringelna,
13. Aferentna vlakna za refleks gutanja idu u sklopu:
a) n. trigeminusa i n. vagusa
b) n. trigeminusa i n. glossofaringeusa
+
c) n. glossofaringeusa i n. facialisa
d) n. trigeminusa i n. facialisa
14. Mo`dani `ivci koji u~estvuju u eferentnom delu
refleksnog luka za gutanje su:
a) n. facialis,
n. oculomotorius,
n. trigeminus,
n.
glossofaringeus.
b) n. trigeminus,
n. glossofaringeus, n. accesorius, n.
hipoglossus.
+
c) n. facialis, n. glossofaringeus, n. vagus, n. accesorius, n.
hipoglossus.
15. Eferentna vlakna iz centra za gutanje idu u sklopu:
a) n. facialisa, n glosofaringeusa, hipoglosusa i n. vagusa
b) n. trigeminusa, n. facialisa i n. vagusa
c) n. trigeminusa, n. glossofaringeusa, n. accesoriusa i n.
hipoglossusa +
d) n. trigeminusa, n. vagusa i n. hipoglossusa

16. Voljna kontrola gutanja postoji u:

a) faringelnoj fazi,
b) bukalnoj fazi,
+
c) ezofagelnoj fazi.
17. Sekundarni peristalti~ki talas u jednjaku je:
a) nastavak peristalti~kog talasa koji zapo~inje u faringsu,
b) talas koji po~inje u samom ezofagusu,
+
c) talas koji iz `eluca prelazi preko gastroezofagijalnog
sfinktera i ushodno se {iri i daje peristalti~ki talas,
d) nijedan odgovor nije ta~an.
18. A. ]elije glatkih mi{i}a digestivnog trakta su:
B. Odnos povr{ina / volumen kod }elija glatkih mi{i}a
digestivnog trakta je:
a) A. ve}e od }elija skeletnih mi{i}a
B.manji
b) A. manje od }elija skeletnih mi{i}a
B. manji
c) A. manje od }elija skeletnih mi{i}a
B. ve}i
+
d) A. ve}e od }elija skeletnih mi{i}a
B. ve}i
19. Za kontrakciju glatkih mi{i}a digestivnog trakta najve}i
zna~aj ima:
a) izlazak kalcijuma iz endoplazmatskog retikuluma,
b) ulazak ekstracelularnog kalcijuma,
+
c) ulazak ekstracelularnog natrijuma kroz spore natrijumske
kanale,
d) ulazak ekstracelularnog natrijuma kroz brze natrijumske
kanale.
20. Spori talasi kod glatkih mi{i}a izazvani su ulaskom jona:
a) natrijuma i dovode do mi{ine kontrakcije,
b) kalcijuma i dovode do mi{i}ne kontrakcije,
c) natrijuma i ne dovode do mi{ine kontrakcije,
+
d) kalcijuma i ne dovode do mi{i}ne kontrakcije.
21. Receptivna relaksacija `eluca izazvana je:
a) prisustvom hrane u tankom crevu,
b) refleksom `vakanja,
c) prisustvom hrane u `elucu,
+
d) motilinom.
22. Otvaranje kardije prilikom akta gutanja nastaje zbog:
a) pritiska bolusa koji gutanjem sti`e do kardije,
b) refleksne stimulacije vagusa,
c) receptivne relaksacije,
+
d) nastanka negativnog pritiska u lumenu `eluca.
23. Apsorpcija glikoze i galaktoze u tankom crevu odvija se:
a) kotransportom sa natrijumom
+

b) olak{anom difuzijom
c) aktivnim transportom
d) svim nabrojanim procesima
24. Za pepsin NIJE ta~na tvrdnja:
a) lu~e ga glavne, pepti~ke }elije i u manjoj meri mukozne }
elije
b) lu~i se u neaktivnom obliku a zatim se aktivira u dodiru sa
hranom +
c) pepsin je vrlo aktivan u kiseloj sredini pH-2-3.5 i nenaktivan
u sredini ~iji je pH iznad 5
d) pepsin samo zapo~inje varenje proteina i ukupno vari 1020% proteina
26.[ta je ta~no o ulozi tripsina:
a) tripsinogen se pretvara u aktivni tripsin pod uticajem
aktivatora iz pankreasnog soka,
b) tripsin vari delimi~no razgradjene proteine do peptida
razli~itih veli~ina,
+
c) tripsin je egzopeptidaza koja iz peptidnog lanca odcepljuje
pojedina~ne amino kiseline sa karboksiterminalnog dela,
d) inhibitor triipsina lu~e }elije mukoze duodenuma.
27.Tripsin se stvara u:
a) `lezdama sluzoko`e duodenuma,
b) Panetovim }elijama creva,
c) parijetalnim }elijama `eluca,
d) egzokrinom pankreasu.
+
28.Resorpcija pojedinih hranljivih materija u digestivnom
traktu odvija se:
a) aktivnim transportom se resorbuju belan~evine i ugljeni
hidrati,
+
b) aktivnim transportom se resorbuju belan~evine a olak{anom
difuzijom ugljeni hidrati,
c) aktivnim transportom resorbuju se masti i ugljeni hidrati,
d) aktivnim transportom resorbuju se ugljeni hidrati, masti i
belan~evine.
29.Uloga sluzi u digestivnom kanalu je da:
a) {titi sluzoko`u
b) olak{ava kli`enje hrane,
c) potrebna je za formiranje fecesa,
d) svi nabrojani odgovori su ta~ni.
+
30.Sluz ima slede}u ulogu u digestivnom traktu:
a) omogu}ava kli`enje hrane niz crevni zid,
b) spre~ava hemijska o{te}enja sluzoko`e,
c) spre~ava mehani~ka o{te}enja sluzoko`e

d)

svi odgovori su ta~ni.

31.[ta je ispravno za sekret Brunerovih `lezda:

a) lu~e bikarbonatni sekret,
b) stimulacija simpatikusa stimuli{e njihovo lu~enje,
c) stimulacija simpatikusa smanjuje njihovo lu~enje
d) lu~e kiseli sadr`aj sa malo HCl.

32.Unutra{nji faktor neophodan je za:

a) resorpciju vitamina B12,
+
b) stvaranje pepsinogena koji se aktivira u pepsin,
c) stvaranje tripsinogena koji prelazi u tripsin,
d) za sekreciju HCl.
33.Najvi{e `eluda~nog soka izlu~i se pri ishrani:
a) mesom +
b) mlekom
c) hlebom
d) nijedan odgovor nije ta~an
34.Proteoliti~ka mo} `eluda~nog soka je:
a) manja pri ishrani mesom i {e}erom
b) manja pri ishrani {e}erom a ve}a pri ishrani mesom
+
c) ve}a pri ishrani {e}erom a manja pri ishrani mesom
d) nijedan odgovor nije ta~an
35.Lu~enje `eluda~nog soka pri delovanju gastrina je:
a) manje nego pri dra`enju vagusa,+
b) ve}e nego pri dra`enju vagusa,
c) isto kao pri dra`enju vagusa.
36.U interdigestivnom periodu `eludac lu~i:
a) oko 500 ml nekiselinskog soka,
b) nekoliko ml nekiselinskog soka
+
c) nekoliko ml jako kiselog soka,
d) oko 500 ml jako kiselog soka.
37.Toni~ki pokreti u `elucu su:
a) dugotrajne kontrakcije sa pojavom zamora,
b) kratkotrajne kontrakcije bez zamora,
c) dugotrajne kontrakcije bez zamora,
+
d) kratkotrajne kontrakcije sa zamorom.
38.Gastri~na sekrecija se pove}ava nakon ulaska hrane u
`eludac zbog:
a) produkti razgradnje proteina stimuli{u parijetalne }elije da
lu~e HCl,
b) hrana pove}ava pH `eluca zbog ~ega se lu~i vi{e HCl-a,
c) rastezanje `eluca izaziva oslobadjanje acetilholina koji
pove}ava sekreciju HCl,

d) svi navedeni odgovori su ta~ni,

39.@eluda~ne `lezde lu~e slede}e enzime:

a) pepsin, `eluda~nu lipazu,
+
b) tripsin, tributirazu,
c) pepsin, ptijalin,
d) amilazu, tripsin.
40.@eluda~ne `lezde lu~e:
a) HCl, pepsin,
b) HCl, pepsin, mukus,
c) HCl, tripsin, mukus,
d) HCl, pepsin, mukus, unutra{nji faktor.

41.@eluda~ne parijetalne }elije lu~e:

a) gastrin,
b) motilin,
c) holecistokinin,
d) unutra{nji faktor,
+
42.@eluda~ne parijetalne }elije lu~e:
a) gastrin,
a) motilin,
b) holecistokinin,
c) hlorovodoni~nu kiselinu.
+
43.Parijetalne }elije `eluca lu~e:
a) hlorovodoni~nu kiselinu, unutra{nji faktor,
b) hlorovodoni~nu kiselinu, spolja{nji faktor,
c) gastrin i hlorovodoni~nu kiselinu,
d) histamin i hlorovodoni~nu kiselinu.

44. Najve}a koli~ina `eluda~nog soka stvara se u:

a) cefali~koj fazi
b) intestinalnoj fazi
c) gastri~koj fazi
+
d) nema razlike u koli~ini izlu~enog soka bez obzira na faze
lu~enja
45.U cefali~koj fazi lu~enja `eluda~nog soka izlu~i se:
a) polovina od ukupne koli~ine
b) 3/4 od ukupne koli~ine,
c) 1/10 od ukupne koli~ine,
+
d) nijedan odgovor nije ta~an.
46. Glavni stimulus za sekreciju HCl u toku cefali~ne faze je:
a) prisustvo hrane u `elucu,
b) primarna i sekundarna peristaltika ezofagusa,
c) histamin,

d) acetilholin.

47.Glavni stimulus za lu~enje HCl u `elucu u cefali~noj fazi

je:
a) histamin,
b) sekretin,
c) acetilholin,
+
d) somatostatin
48.Lu~enje HCl u `elucu stimuli{e:
a) gastrin,
b) acetilholin,
c) histamin,
d) svi nabrojani faktori.
+
49.Lu~enje hlorovodoni~ne kiseline u `elucu stimuli{u:
a) gastrin, acetilholin, histamin,
+
b) gastrin adrenalin histamin,
c) acetilholin, motilin,
d) acetilholin, somatostatin.
50.Gastrin na motoriku `eluca deluje:
a) stimulativno +
b) inhibitorno
uticaja

c)

nema

51.Sekrecija hlorovodoni~ne kiseline u gastri~koj fazi

stimulisana je:
a) proteinima,
b) amino kiselinama,
c) alkoholom, kofeinom,
d) svim nabrojanim faktorima.
+
52.Smanjenje sekrecije hlorovodoni~ne kiseline u
gastri~koj fazi izazvano je :
a) somatostatinom,
b) hlorovodoni~nom kiselinom,
c) gastrinom
d) ta~ni odgovori su pod a) i b).
+
53.Faktori koji izazivaju enterogastri~ki refleks su:
a) kiselost duodenalnog himusa,
b) prisustvo raspadnih produkata proteina u duodenumu
c) rastezanje duodenuma,
d) svi nabrojani faktori
+
54.Motoriku i pra`njenje sadr`aja `eluca inhibi{u:
a) masti, alkalni radikali i mineralna voda,
a) masti, proteini i promena osmotske koncentracije himusa, +
b) belan~evine, NaHCO3,

c) masti, Ca, Mg, belan~evine.

55.Evakuaciju himusa u duodenum:
a) ugljeni hidrati ubrzavaju, a masti usporavaju,
+
b) ugljeni hidrati usporavaju, a masti ubrzavaju,
c) nema razlike u delovanju ugljenih hidrata i masti.
56.Svi navedeni faktori OSIM jednog izazivaju
enterogastri~ki refleks:
a) kiselost duodenalnog himusa,
b) prisustvo raspadnih produkata proteina u duodenumu
c) kiselost `eluda~nog himusa
+
d) rastezanje duodenuma,
57.Enterogastri~ki refleks dovodi do:
a) inhibicije motorike `eluca.
+
b) stimulacije motorike `eluca.
c) inhibicije praznog, a stimulacije punog `eluca.
d) stimulacije sekrecije `eluca.
58.Enterogastri~ni refleks:
a) inhibi{e sekreciju, a poja~ava motoriku `eluca,
b) poja~ava sekreciju i motoriku `eluca,
c) inhibi{e sekreciju i motoriku `eluca,
+
d) poja~ava sekreciju i inhibi{e motoriku `eluca.
59.Stimulacija vagusa uti~e na sekreciju `eluca na slede}i
na~in:
a) smanjuje lu~enje hlorovodoni~ne kiseline,
b) smanjuje lu~enje sluzi,
c) pove}ava lu~enje bikarbonata u `elucu,
d) poja~ava lu~enje pepsina u `elucu.
+
60.Impulsi iz duodenuma uti~u na pra`njenje `eluca tako
{to:
a) inhibi{u pilori~ku pumpu, pove}avaju tonus pilori~kog
sfinktera. +
b) stimuli{u pilori~ku pumpu, pove}avaju tonus pilori~kog
sfinktera.
c) inhibi{u pilori~ku pumpu, smanjuju tonus pilori~kog sfinktera.
d) nemaju uticaja.
61.Kiselost himusa uti~e na pilori~ku pumpu:
a) ko~i je +
b) pove}ava rad pumpe
uticaja
62.Prisustvo belan~evina u himusu:
a) ubrzava pra`njenje `eluca
b) usporava pra`njenje `eluca

c) nema

c) nema uticaja na pra`njenje `eluca

63.Pilori~ka pumpa bi}e sna`nija:
a) kada je sadr`aj u duadenumu kiseo.
b) kada je sadr`aj u duadenumu bazan, +
c) kada je sadr`aj duadenuma ima pH oko 4,
d) pilori~ka pumpa ne zavisi od vrednosti pH u duadenumu.
64.Pra`njenje `eluca se usporava kada je:
a) u cevima previ{e himusa, himus jako kiseo, sa previ{e
belan~evina ili masti, himus hipotoni~an ili hipertoni~an.
+
b) himus slabo kiseo, ima dosta belan~evina ili masti,
hipotoni~an.
c) himus alkalan, sa malo masti, dosta belan~evina.
d) nabrojani faktori pod a),
b), c), nemaju zna~aja za
pra`njenje `eluca.
65. Sekreciju holecistokinina stimuli{u:
a) aminokiseline, masne kiseline, HCl,
b) amino kiseline, HCl, `u~ne kiseline,
c) masne kiseline, sekretin,
d) masne kiseline, `u~ne kiseline.

66.Sekreciju holecistokinina stimuli{e:

a) prisustvo hrane u tankom crevu,
+
b) prisustvo hrane u `elucu,
c) `u~ne kiseline,
d) sekretin.
67.Svi osim jednog nabrojanog faktora stimuli{u sekreciju
holecistokinina:
a) amino kiseline,
b) masne kiseline,
c) hlorovodoni~na kiselina,
d) `u~ne kiseline.
+
68.Stimulus za lu~enje holecistokinina je:
a) pove}ana kiselost dudenalnog sadr`aja,
b) prisustvo aminokiselina i masnih kiselina u duodenumu,
+
c) smanjena kiselost `eluda~nog sadr`aja,
d) odsustvo masnih kiselina u duodenalnom sadr`aju.
69.Holecistokinin se lu~i usled prisustva u hrani:
a) masti,
b) belan~evina,
c) ugljenih hidrata,
d) masti i belan~evina. +

10

70.Holecistokinin izaziva:
a) ritmi~ke kontrakcije `u~ne kesice, opu{tanje Odijevog
sfinktera, +
b) smanjenje kontraktilnosti `u~ne kesice, pove}anje tonusa
Odijevog sfinktera,
c) poja~ane kontrakcije `u~ne kesice i pove}an tonus Odijevog
sfinktera,
d) nema uticaja na stanje `u~ne kesice i Odijevog sfinktera.
71.Pod dejstvom holecistokinina lu~i se pankreasni sok:
a) bogat vodom i bikarbonatima,
b) sa malo vode i dosta enzima,
+
c) sa malo vode i dosta bikarbonata,
d) holecistokinin nema uticaja na lu~enje pankreasnog soka.
72.Kotransportom sa natrijumom reapsorbuju se slede}e
materije u digestivnom traktu:
a) dopeptidi, glikoza, aminokiseline,
+
b) dopeptidi, glikoza, aminokiseline, fruktoza,
c) dopeptidi, fruktoza , aminokiseline
d) masne kiseline, glikoza, fruktoza
73.Proteoliti~ki fermenti pankreasa su:
a) pepsin, himozin, tripsin, erepsin,
b) sekretin, pepsin, tripsin,
c) tripsin, himotripsin, ribonukleaza, karboksipolipeptidaza. +
d) tripsin, himotripsin, erepsin.
74.Sekrecija pankreasa bogata bikarbonatima posti`e se:
a) delovanjem sekretina,
+
b) dra`enjem parasimpatikusa,
c) delovanjem gastrina,
d) delovanjem holecistokinina.
75.Navesti mesto stvaranja sekretina i osobine soka koji se
izlu~uje pod njegovim dejstvom:
a) antrum `eluca, gusti sok bogat enzimima,
b) S - }elije duodenuma, vodeni sok sa dosta bikarbonata,
+
c) S - }elije duodenuma, gusti sok sa dosta enzima,
d) G - }elije duodenuma, vodeni sok sa dosta bikarbonata,
76. Stimulus za lu~enje sekretina je:
a) pove}ana kiselost dudenalnog sadr`aja,
+
b) prisustvo aminokiselina i masnih kiselina u duodenumu
c) smanjena kiselost `eluda~nog sadr`aja,
d) odsustvo masnih kiselina u duodenalnom sadr`aju.

11

77. Sekretin se lu~i usled prisustva u duadenumu:

a) alkalnog sadr`aja,
b) kiselog sadr`aj,
+
c) masnih kiselina,aminokiselina
d) `u~i.
78. Sekretin stimuli{e lu~enje pankreasnog soka bogatog:
a) enzimima,
b) vodom i bikarbonatima,
+
c) enzimima i vodom,
d) lipazom a siroma{nog amilazom.
79. Sekrecija pankreasnog soka uglavnom je pod uticajem:
a) sekretina i holecistokinina,
+
b) motilina,
c) gastrina,
d) acetilholina.
80. Dra`enje simpatikusa dovodi do lu~enja pankreasnog
soka:
a) male koli~ine, vodenastog,
b) ve}e zapremine, gustog,
c) manje zapremine, gustog, +
d) ve}e zapremine, vodenastog.
81. @u~ se stvara u hepatocitima (A) i ulazi u creva (B)
a) A. povremeno
b) A. stalno c) A. stalno +
d)
A.
povremeno
B. povremeno
B. stalno
B. povremeno
B. stalno
82. Uloga zucne be{ike ogleda se u:
a) stvaranju `u~i,
b) deponovanju `u~i,
c) koncentrovanju `u~i,
d) ta~ni odgovori su pod b) i c).

83.Zuc sadr`i:
a) lipazu, `u`ne soli, vodu i elektrolite
b) `u~ne soli, vodu, elektrolite i bikarbonate
c) bikarbonate, vodu, lipazu i bilirubin
d) bilirubin, `u~ne soli, holesterol i bikarbonate.

84. Koja od navedenih konstantacija o ulogama `u~nih soli

NIJE ta~na:
a) `u~ne soli smanjuju povr{inski napon masnih ~estica
b) `u~ne soli poma`u pri apsorpciji masnih kiselina
c) hidrolizuju masti na monogliceride i masne kiseline
+

12

d) `u~ne soli aktivi{u pankreasnu lipazu u tankom crevu

85. Uloga `u~i ogleda se u:
a) razlaganju belan~evina,
b) sni`avanju povr{inskog napona masnih kapljica,
c) pove}anju aciditeta,
d) razlaganju disaharida.

86. Uloga `u~i ogleda se u:

a) razlaganju belan~evina,
b) sni`avanju povr{inskog napona crevnog sadr`aja, +
c) amiloliti~kom delovanju
d) pove}anju aciditeta.
87. @u~ ima ulogu u resorpciji:
a) aminokiselina,
b) glikoze,
c) masnih kiselina,
+
d) sva tri odgovora su ta~na.
88. Za izbacivanje `u~i u duodenum potrebno je:
a) opu{tenost Odijevog sfinktera i opu{tenost `u~ne kesice,
b) zatvoren Odijev sfinkter i opu{tenost mi{i}a `u~ne kesice,
c) pove}an tonus mi{i}a `u~ne kesice i opu{tenost Odijevog
sfinktera,
+
d) pove}an tonus mi{i}a `u~ne kesice i zatvoren Odijev
sfinkter.
89.Koja je sekrecija najzavisnija od vagusne stimulacije:
a) pljuva~ka,
+
b) hlorovodoni~na kiselina,
c) pepsin,
d) pankreasni sok.
90.Aktivnosti tankog creva odvijaju se uglavnom pod
uticajem:
a) vagusa
b) simpatikusa
c) lokalnih refleksa enteri~kog sistema
d) sekretina

91.Pove}an tonus crevnog zida nastaje pri dra`enju:

a) submukoznog pleksusa
b) mijenteri~kog pleksusa
+
c) simpatikusa
d) nijedan odgovor nije ta~an
92.Razdra`enje mijenteri~kog pleksusa dovodi do:

13

a) ja~anja toni~ke kontrakcije, pove}ava snagu ritmi~kih

kontrakcija, pove}ava u~estalost ritmi~kih kontrakcija,
pove}ava brzinu provodjenja ekscitacijskih talasa du` crevnog
zida.
+
b) smanjuje tonus crevnog zida, smanjuje snagu ritmi~kih
kontrakcija, pove}ava u~estalost ritmi~kih kontrakcija.
c) smanjuje brzinu provodjenja nadra`aja du` crevnog zida,
pove}ava tonus crevnog zida, pove}ava lu~enje crevnog
soka, pove}ava brzinu varenja.
d) nijedan odgovor nije ta~an.
93.Spolja{nji ili Auerbachov pleksus kontroli{e:
a) lu~enje u digestivnom traktu
b) pokrete creva +
c) nijedan odgovor nije ta~an
94.Parasimpati~ka inervacija creva deli se na:
a) kranijalni, lumbalni i sakralni deo
b) kranijalni, torakalni i sakralni deo
c) kranijalni, cervikalni i sakralni deo
d) kranijalni i sakralni deo
+
95.Simpati~ka inervacija digestivnog trakta poti~e iz
ki~mene mo`dine:
a) izmedju torakalnog ~etvrtog i lumbalnog petog segmenta
+
b) izmedju torakalnog osmog i lumbalnog tre}eg segmenta
c) izmedju lumbalnog prvog i lumbalnog tre}eg segmenta
d) izmedju torakalnog drugog i lumbalnog prvog segmenta
96.Noradrenalin na digestivni trakt deluje:
a) ekscitatorno na glatke mi{i}e i na Meissner-ov pleksus.
b) inhibitorno na glatke mi{i}e i na Meissner-ov pleksus
+
c) ubrzava pasa`u hrane kroz digestivni trakt,
d) ekscitira `lezde digestivnog trakta na lu~enje.
97.Enterokinaza je aktivator:
a) pepsinogena i tripsinogena
b) pepsinogena i sekretina
c) tripsinogena +
d) tripsinogena i sekretina
98.Masti se transportuju iz intestinalne }elije u plazmu u
vidu
a) hilomikrona
+
b) triglicerida
c) masnih kiselina
d) monoglicerida

14

99.Glavni depo energije u organizmu predstavlja:

a) glikoza,
b) glikogen,
c) masti,
+
d) belan~evine.
100.Pokreti tankog creva va`ni za potiskivanje hrane su:
a) peristalti~ki.
+
b) segmentacioni.
c) haustracije.
d) segmentacije.
101.Peristalti~ki talasi u tankom crevu:
a) potiskuju himus,
b) razlivaju himus preko crevne sluzoko`e,
c) me{aju himus,
d) ta~ni su svi odgovori.
+
102.Apsorpcija koje od nabrojanih materija se ne vr{i
kotransportom sa natrijumom:
a) amino kiselina,
b) glikoze,
c) galaktoze
d) masnih kiselina.
+
103. Masovni pokreti debelog creva odvijaju se pod
uticajem:
a) parasimpatikusa,
b) mijenteri~kog pleksusa,
+
c) simpatikusa,
d) submukoznog pleksusa.
METABOLIZAM
104. ADENOZIN-TRIFOSFAT je neophodan:
a) pri formiranju raznih }elijskih komponenti,
b) za mi{i}nu kontrakciju,
c) za aktivni transport kroz membranu,
d) za sve nabrojano.
+
105. Stepen oksidativnih procesa u }eliji odredjen je:
a) koncentracijom kreatin fosfata,
b) koncentracijom glikoze,
c) koncentracijom adenozindifosfata,
+
d) koncentracijom glikogena.
106. Glikoneogeneza je proces:
a) sinteze proteina plazme,

15

b) razgradnje glikogena u jetri,

c) sinteze glikogena iz glukoze,
d) stvaranje glukoze iz aminokiselina i glicerola.

107. Oksidativna fosforilacija odvija se u:

a) mitohondrijama,
+
b) u citoplazmi svih }elija,
c) samo u jetri,
d) samo u mi{i}ima.
108. Aerobni izvori energije slu`e }eliji za:
a) rad
b) zagrevanje
c) sintezu ATP-a
d) za sve nabrojano pod a, b i c.

109. Katabolizam hranljivih materija u }eliji stimulisan je:

a) prisustvom kiseonika
b) produktima razgradnje ATP-a,
+
c) nervnim putem
d) humoralnim putem
110. Vezane reakcije }elije podrazumevaju:
a) procese sintreze,
b) procese razgradnje,
c) transfer hemijske energije sa jednog na drugi hemijski system,
+
d) sve navedene procese pod a, b i c.
111. Bazalni uslovi pri kolima se odredjuje bazalni
metabolizam su:
a) psihi~ki i fizi~ki mir, bar 12 sati neuno{enja hrane ,
temperatura 20-27oC,
+
b) dobro prespavana no}, odredjuje se posle doru~ka,
c) odredjuje se rano izjutra, temperatura 18-20 oC,
d) odredjuje se posle doziranog optere}enja, pri odgovaraju}oj
temperaturi 20-27oC,
112. Bazalni metabolizam zavisi od:
a) mi{i}ne aktivnosti
b) unosa hrane
c) testosterona
+
d) nijedan odgovor nije ta~an.
113. Tokom gomilanja mle~ne kiseline pri poja~anom radu:
a) smanjuje se respiratorni koli~nik,
b) pove}ava se respiratorni koli~nik,
+
c) ne menja se respiratorni koli~nik,
d) mle~na kiselina nema uticaja na respiratorni koli~nik,

16

114. Kreatin fosfat obezbedjuje mi{i}nu kontrakciju u

trajanju:
a) 15-20 sekundi,
+
b) 2-3 minuta,
c) 20-30 minuta,
d) neograni~eno dugo
115. [ta je ta~no za kreatin fosfat?
a) kreatin fosfat je visokoenergetsko jedinjenje koje se stvara samo
u anaerobnim uslovima,
b) energija koja nastaje razgradnjom hranljivih materije direktno se
ugradjuje u kreatin-fosfat,
c) kreatin-fosfat direktno predaje energiju funkcionalnim
sistemima,
d) kreatin-fosfat predstavlja depo energije u }eliji, koji posredstvom
ATPa, prima i otpu{ta energiju.
+
116. Respiratorni koli~nik:
a) kada se razgradjuju samo ugljeni hidrati iznosi 0.83,
b) ne menja se u vezi sa uzimanjem hrane ,
c) mo`e slu`iti za procenu odnosa u kome metaboli{u ugljeni
hidrati, masti i belan~evine, +
d) najve}i je za masti.
117. U anaerobnim uslovima energija se NE DOBIJA iz:
a) zaliha ATPa u mi{i}ima,
b) anaerobne razgradnje glikoze,
c) razgradnje glikogena do mle~ne kiseline,
d) oksidativne razgradnje hranljivih materija.
+
118. Iz kojih hranljivih materija se dobija energija u
anaerobnim uslovima:
a) belan~evina,
b) masti,
c) glikogena,
+
d) ketonskih tela.
119. Tokom intenzivnog mi}i}nog rada:
a) vrednost respiratornog koli~nika se ne menja,
b) pove}avaju se zalihe kreatin-fosfata ~ija je energija potrebna
za kontrakcije,
c) energija se dobija anaerobnom razgradnjom glikoze,
+
d) energija se dobija oksidativnom razgradnjom hranljivih
materija.
120. Po zavr{etku te{kog fizi~kog rada kiseoni~ki dotur je:
a) smanjen,

17

b) pove}an,
c) nepromenjen.

121. Kalorijski ekvivalent kiseonika je:

a) koli~ina kiseonika utro{ena za sagorevanje 1 grama hranljivih
materija,
b) koli~ina kiseonika (u litrima) utro{ena za 1 minut pri te{kom
fizi~kom radu,
c) broj kalorija oslobodjenih pri utro{ku jednog litra O2 za
sagorevanje hranljivih materija, +
d) odnos izmedju utro{enog kiseonika i oslobodjenog ugljen
dioksida za minut.
122. Redosled reakcija koje obezbedjuju energiju }eliji je
slede}i:
a) razgradnja kreatinfosfata, razgradnja ATP-a, glikoliza do
mle~ne kiseline,
b) aerobna razgradnja hranljivih materija, glikoliza, razgradnja
kreatinfosfata,
c) razgradnja ATPa, zatim kreatinfosfata, glikoliza do mle~ne
kiseline i aerobna razgradnja hranljivih materija do CO2 i H2O,
+
d) nema ta~nog odgovora.
123. Kiseoni~ki dug nastaje:
a) kada su kiseoni~ki zahtev i dotur uravnote`eni,
b) kada kiseoni~ki dotur prevazilazi zahtev,
c) kada kiseoni~ki zahtev prevazilazi mogu}nosti dotura
kiseonika,
+
d) u uslovima rada na velikim dubinama.
124. Kratkotrajni intenzivni napor izaziva porast:
a) glikoze i parathormona,
b) aminokiselina i tiroksina,
c) masnih kiselina i kalcitonina,
d) glikoze i adrenalina.
+
125. Najve}i deo (95 % ) energije potrebne za dugotrajnu
kontrakciju obezbedjuje:
a) ATP,
b) kreatin fosfat,
c) glikoza,
d) oksidativni metabolizam.
+
126. Normalne vrednosti bazalnog metabolizma kod
odraslog su:
a) oko 23 kcal/m2/1h
b) oko38 kcal/kg/24h
c) oko 1600 kcal za 24h
+

18

d) ta~ne su sve tri vrednosti.

e) ni jedna od navedenih vrednosti nije ta~na
127. Direktan izvor energije za mi{i}nu kontrakciju je:
a) kreatinfosfat,
b) adenozintrifosfat,
+
c) adenozindifosfat,
d) glikoza.

19