VEBA BROJ 1.

RAVNA TAMPA

tampa je nala kod tampe viebojnih reprodukcija

umetnikih dela.

1.0 Ravna stampa

Tehnika tampanja kod koje su tamparski elementi
u istoj ravni naziva se ravna tampa. Dobijanje tamparskih
elemenata i odvajanje netamparskih bazira se na fiziko hemijskim karakteristikama povrine tamparske forme.
Postupak se zasniva na selektivnim afinitetima povrine
tamparske forme, pri emu tamparski elementi imaju
afinitet prema boji dok netampajui elementi prema vodi. U
toku samog procesa tampanja pored boje na tamparsku
formu se nanosi sredstvo za vlaenje koje se zadrava na
netampajuim elementima, dok se boja zadrava na
tampajuim elementima. Izgled tamparske forme za ravnu
tampu prikazan je na slici 1.

Litografija
Najstariji postupak ravne tampe je litografija.
Zasniva se na fiziko - hemijskim postupku nanoenja crtea
na litografski kalem na kome je masnim tuem ili kredom
nanet crte. Na istim poljima poroznog litografskog kalema
obraenog rastvorom azotne kiseline i gumiarabike stvara se
azotni - kiseli kalcijum koji upija vodu istovremeno odbija
boju. Na ovaj nain stvorene su tampajue i netampajue
povrine slika 2.

Sl.2 Postupak litografije

Sl.1 tamparska forma za ravnu tampu

Ofset tampa

Prema vrsti tamparske forme ravna tampa se

deli na:
-

Pod pojmom ofset tampe podrazumeva se tehnika

indirektne tampe engl. offset preneti kod koje se izmeu
forme i podloge nalazi posrednik koji preuzima boju sa forme
i predaje je podlozi. Podruije ofset tampe obuhvata tampu
asopisa, novina, knjiga, etiketa, sloivih kutija u jednoj ili
vie boja sa mogunou lakiranja cele povrine ili parcijalno.
Na slici 3. prikazan je postupak ofset tampe

svetlosnu tampu
litografiju
ofste tampu

Svetlosna tampa
Svetlosna tampa je postupak ravne tampe koja
koristi staklenu ravnu povrinu debljine do 1mm kao
stamparsku formu. Staklena povrina se oslojava tankim
slojem elatina i kalijum bihromata. Nakon osvetljavanja i
razvijanja na staklenoj povrini ostaje reljef razliite visine
pri emu tamparska forma poprima karakteristike duboke
tampe.
Mesta koja su prilikom osvetljavanja slabije
osvetljena imaju afinitet prema vodi a jae osvetljena mesta
imaju afinitet prema boji to je osnovna karakteristika ravne
tampe. Maksimalna izdrljivost ovako dobijenog kopirnog
sloja je 1000 otisaka (isti se troi). Svoju primenu svetlosna

Sl. 3 Postupak ofset tampe

VEBA BROJ 1. RAVNA TAMPA

Maine ofset tampe

Ofset maine se u principu dele na ofset maine za
tampu tabaka i ofset maine za tampu iz rolne. Kod
tabanih ofset maina materijal za tampu ulazi u tamparski
agregat u vidu pojedinanih tabaka. Kod maina za tampu iz
rolne kroz mainu prolazi beskonana papirna traka koja se
tampa sa jedne ili obe strane. Po izlasku iz maine posle
zavrenog tampanja traka se see na pojedinane tabake,
savija ili ponovo namotava na traku (rolnu).
Podela ofset maina za tampu na tabacima vri se
na:
-

maine za probne otiske

jednobojne
viebojne
ofset maine za obostranu tampu
maine za ofset tampu bez vlaenja
maine na kojima se tamparska forma moe
izraditi na samoj maini na podlozi koja se
nalazi na cilindru za tamparsku formu
(computer to press)
maine malog, srednjeg i velikog formata.

Slika 3.b presa sa tamparskim agregatom

Maine za probne otiske (ofset prese)

Ove maine slue za izradu probnih otisaka. Pre
poetka tampe se sa tamparske forme uradi probni otisak
radi utvrivanja kvaliteta izrade ploe. Dobijeni otisak u
procesu tampe slui kao uzorak. Razlikuju se ravne (valjak o
plou), cilindrine (valjak o valjak) i ofsetne prese sa etri i
vie tamparska agregata. Na slici 3.1 i 3.2 prikazan je
ematski izhled presa sa sistemom: valjka o plou i sistemom
sa tamparskim agregatom.

PITANJA:
1.

tamparske i slobodne povrine ravne tampe.

2.

Svetlosna tampa i njena primena.

3.

Litografija i njena primena.

4.

ematski

prikaz

dobijanja

tamparskih

elemenata u tehnici litografije.

Slika 3.a presa valjak o plou

5.

ematski prikaz postupka ofset tampe.

6.

Prese za probne otiske.

7.

Podela tabanih ofset maina.

VEBA BROJ 2. JEDNOBOJNE TABANE MAINE

Jednobojne tabane ofset maine

Cilindri su meusobno povezana zupanicima.

Zupanici sa kosim zupcima omoguuje mirniji rad kao i
promenu rastojanja izmeu cilindara. Identinost zupanika
omoguuje postizanje istih ugaonih brzina tj. isti broj obrtaja.
Zupanik cilindra za pritisak prima obrtnu energiju od glavne
pogonske osovine a zatim se ta ista energija prenosi na ofsetni
i temeljni cilindar. Sa strane komande maine a na cilindru
tamparske forme postavljen je zupanik koji pokree
razribae na ureaju za bojenje i vlaenje kao i hvataljke za
izlaganje.
Prenici cilindra imaju iste prenike sa istim
obodnim brzinama ime se dobija ista duina otiska i dobro
uklapanje boja na otampanom tabaku, uz uslov da cilindri
budu na propisnom rastojanju.
Cilindri za pritisak kod nekih tipova maina mogu
imati dvostruko vei obim od cilindra za gumu i formu. Kod
ovih izvedbi duina luka radne povrine na cilindru za
pritisak odgovara obimu cilindra za tamparsku formu i
gumu. Oobodne brzine sva tri cilindra su iste ali su razliite
ugaone brzine, ugaona brzina cilindra za pritisak bie dva
puta manja od ostala dva cilindra.

Svaka jednobojna ofset maina sastoji se iz sledeih

delova ureaja slika 4.
1.
2.
3.
4.
5.
6.

ureaj za ulaganje
ureaj za izlaganje
ureaj za bojenje
ureaj za vlaenje
pogonski mehanizam
sistem cilindara ( ploa, guma, pritisak)

Cilindar za tamparsku formu (temeljni cilindar)

Temeljni cilindar je izraen od termiki obraenog
elika sa sledeim delovima:
- radna povrina
- mehanizam za postavljanje tamparske forme
- osovina sa leajevima
- zupanici

Na slici 4. predstavljeni su osnovni delovi jedne ofset maine

Sistem cilindara
Osnovni zadatak sistema cilindra je ostvarenje
pritiska, radi prenosa tamparske boje sa forme na papir.
Sistem obuhvata tri cilindra koji su meusobno u
sprezi preko zupanika.
- temeljni cilindar cilindar tamparske forme
- gumi cilindar ofsetni cilindar
- cilindar za pritisak pritisni cilindar

Svaki proizvoa maine daje tehnike karakteristike

za cilindar. Karakteristike su: prenik cilindra, vizina kliznih
prstenova, debljina ofset ploe i promene dimenzije prenika.

Radna povrina
Na ovom delu cilindra se postavlja ofsetna ploa.
Radna povrina je obraena i hromirana. Format ploe,
debljina ploe i podloge definisane su upustvom proizvoaa
maine.
Klizni prstenovi
Klizni prstenovi se nalaze na krajevima cilindra,
slue za merenje i podeavanje prenika cilindra za
tamparsku formu i gumu (slika 6).

Slika 5. Sistem cilindara

VEBA BROJ 2.

Slika 6. Klizni prstenovi

Pod podeavanjem cilindra za tamparsku formu i
gumu podrazumeva se postavljanje podloge pokrivke i
tamparske forme i gume i podloge na ofsetnom cilindru.
Sabiranje debljine svih slojeva kontrolie se koliko
tamparska forma pritiska sloj gume. Veliina preklopa se
izraava u milimetrima u predstavlja pritisak koji vlada
izmeu ovih povrina a koji direktno utie na kvalitet otiska.
Sabijanje ofset gume u fazi kontakta sa tamparskom ploom
kree se oko 0,1 mm, pritisak 25 bara (slika 7).

Slika 8. Dijametri cilindara HEIDELBERG

SEEDMASTER 72

Slika 7. Sabijanje ofset gume

Klizni prstenovi su esto iznad radne povrine, to
zavisi od konstrukcije maine. Kod Heidelbergovih maina
klizni prstenovi nadmauju radnu povrinu za 0,5 mm. irina
kliznih prstenova se kree od 2 4 cm to opet zavisi od
proizvoaa maina (slika 8).

Klizni prstenovi mogu biti u meusobnom kontaktu

ili na odreenom rastojanju, to omoguava merenje
rastojanja izmeu cilindra (merni klizni prstenovi). Merenje
se vri umetanjem elinog listia odreene debljine izmeu
kliznih prstenova (slika 9).

VEBA BROJ 2.

Zbog vrstine ofset ploe uz promenu prenika

cilindra menja se srednji ugao jer je duina ploe stalna tj.
luk je uvek iste duine.

Slika 11.
Slika 9. telovanje rastojanja kliznih prstenova
Postavljanje tamparske forme ploe

l1= l2 = l3

Svi proizvoai maine svojim tehnikim upustviom

definiu format i debljinu ploe, debljinu presvlake na
cilindru za plou. Presvlaku ine ploa i podloga koja se
stavlja ispod ploe. Kao podloga se koristi folija i papir
razliitih debljina.
Kod promene duine otisaka, menja se debljina
podloge. Duina otiska se smanjuje poveanjem prenika
cilindra tj. poveanjem debljine podloge ispod ploe. Do
produenja otiska dolazi kada se prenik cilindra za plou
smanjuje, tj. postavljanjem tanje debljine podloge.

1 < 2 < 3

jer je R1> R2 > R3

Unutranji ugao = 2700
R1= R2 = R3
l1= l2 = l3

Uticaj promene prenika temeljnog cilindra sa ofset

ploom
Ako na temeljnom cilindru menjamo pokrivku ispod
ofsetne ploe menja se i prenik cilindra.

R1 R2 R3

Slika 12. Nema promene duine otiska

Slika 10.

VEBA BROJ 2.

U sluaju da je R1 vei od propisanog tj. od

prenika ofset i cilindra za pritisak.
R1> R2 = R3
Sva tri cilindra rotiraju sa ugaonom brzinom
konstantno (cilindri u zahvatu sa zupanicima).

= konstantna
1 < 1
Na ofsetnom cilindru otisak je krai, takoe i na
tabaku. Uz to dolazi do proklizavanja izmeu temeljnog
cilindra i ofsetnog cilindra jer obodna brzina nee biti jednaka
za = konstantna.
R1 R2 V1 V2 , gde je V obodna brzina cilindra
SliKA 14a

Slika 14b

a - sa ekscentrinim leitenjen samo jednog cilindra

b - sa dvostrukim ekscentrinim leitenjem jednog
cilindra

tamparska forma na ofsetni cilindar moe se

postaviti:
- runo
- poluautomatski
- automatski.
Runo
Runo postavljanje vri se na dva naina. Primenom
stezaa odvojenog od cilindra i primenom stezaa koji se
odvija na cilindru. I u jednom i u drugom sluaju ploa se
stavljaju izmeu dve ine na kojima su postavljene elastine
opruge, koje se
privruju zavrtnjevima za steza.
Pokretanjem cilindara ploa se obavija oko radne povrine
cilindara i zatee uz radnu povrinu cilindara (slika 15).
Slika 13.

Zbog toga to je R1> R2 to e osovinski razmak izmeu

cilindra biti vei pa se mora barem jedan od cilindara
podeavati (Menja se poloaj osi u odnosu na druga dva
cilindra) To se izvodi pomou ekscentra u leitu cilindra.
Slika 14a i 14b.

Slika 15. Runo postavljanje ploe

10

VEBA BROJ 2.

Poluautomatsko
,,Heidelberg za svoje maine preporuuje svoj
registar sistem u osvetljivaima za film i CtP sistemima koji
je prilagoen standardu za tampu.

Runo se postavlja prednja savijena ivica ploe u

steza pa se preko tastera aktivira automatski proces. Skidanje
ploe se vri tako to se preko tastera aktivira automatsko
oslobaanje ploe od stezaa dok se izvlaenje obavlja runo.
Automatsko
Automatsko postavljanje tamparske forme vri se
preko magacina sa novom i magacina sa iskorienom
tamparskom formom koji su postavljeni uz cilindar. Sa
upravljakog pulta aktivira se postupak zamena ploa. ceo
proces se prati na displeju komadnog pulta (slika 16).

Slika 18. Standard za tampu ,,Heidelberg

Cilindara za gumu
Cilindar za gunu ima ulogu posrednika u prenoenju
boje izmeu tamparske forme i materijala za tampanje.
Izraen je od termiki obraenog elika sa sledeim
elementima:
-

Slika 16. Automatsko postavljanje tamparske forme.

radna povrina
mehanizam za postavljanje gume
klizni prstenovi
osovina sa leajevima
zupanika

Radna povrina

Radi to kvalitetnijeg pasovanja boja kod viebojne

tampe, kao i kod tampe manjih veliina pisama u negativu
postavljenim na pozadinu sastavljenu od vie boja, na ofset
plou se postavlja registar sistem.

Radna povrina slui za postavljanje presvlake od

ofset gume i pokrivke ispod nje. Format i debljina gume i
podloge su definisane tehnikim upustvom proizvoaa
maina.

Klizni prstenovi
Funkcija kliznih prstenova je da omogue merenje i
podeavanje prenika izmeu cilindra za plou i gumu.
Kod ,,Heidelbergovih maina veih formata klizni
prstenovi nadvisuju radnu povrinu za 3,2 mm.
Ako ofset ploa sa podlogom nadvisi klizni prsten za
cilindar za plou 0,15 mm presvlaka na cilindru za ofset
gumu je ispod visine kliznog prstena za 0,05 mm. U tom
sluaju prednapon izmeu cilindra za plou i ofset gumu
iznosi 0,1 mm.

Slika 17. Registar sistem

11

VEBA BROJ 2.

Mehanizam za postavljanje ofset gume

Zupanik

Na cilindar za gumu u udubljenju smeten je

mehanizam za postavljanje gume. Mehanizam ine steza za
gumu i dra. Steza se sastoji od dve letve ili ine u koje se
postavlja guma. Pomou zavrtnjeva se vri postavljanje gume
u stezae, ceo postupak se vri van tamparske maine.

Zupanik cilindara za gumu prima obrtnu energiju

od cilindra za pritisak i prenosi je cilindar za plou.
Ofset guma
Ofset guma slui za prenos boje od tamparske
forme do podloge. Da bi se ispunio ovaj uslov guma mora
imati:
- tvrdou, elastinost i dimenzionalnu stabilnost,
hemijsku postojanost u odnosu na komponente iz boje,
rastvora za vlaenje, podloge za tampu.
- otpornost na pritisak
- odgovarajuu strukturu
Tvrdoa gume - se kree od 70 800 Sh.
Boja ofset - gume odreuje njenu tvrdou. Svetlije
boje odlikuju meke i elastinije gume. Izbor gume zavisi od
vrste podloge karakteristike crtea i brzine tampanja.
Meka guma je pogoda za tampanje na papirima sa
hrapavom povrinom i punog tona. Tvra guma se koristi za
tampanje rasterskih povrina i glatkih papira.
Elastina guma - amortizuje vibracije koje nastaju
pri kretanju cilindara. Guma mora imati takvu elastinost da
prilikom obavljenog pritiska izmeu gume i tamparske
forme izvri povraaj u prvobitni poloaj.
Dimenzionalna stabilnost - ofset gume utie na
deformaciju ofset gume. Pod uticajem trenja i klizanja dolazi
do deformacije gume a time i do deformacije crtea i tanost
registra. Dimenzionalnu stabilnost daju slojevi platna koji se
kombinuju sa gumom.
Struktura povrine - ofset guma sa hrapavom
povrinom prihvata veu koliinu boje i lake se odvaja od
povrine papira sa otiskom loijeg kvaliteta.
Otpornost na pritisak - u procesu tampanja usled
velikog pritiska guma gubi elastinost i povrina postaje
glatka to oteava prihvatanje boje. Pa se guma se zamenjuje.
Hemijska postojanost - u odnosu na komponente iz
boje i papira spreava se pojava bubrenja i stvaranje reljefa.
Tretiranjem gume odreenim rastvorima, guma se regenerie
i prima tamparska svojstva.

Slika 10.

Osovina sa leajevima
Cilindrini leajevi sa tri prstena i dva reda valjia
se ugrauje na gumene cilindre. Oni ukljuuju cilindre u
meusobni pritisak koji je potreban za tampu. Ekscentrini
leajevi i klizni prstenovi na cilindrima u toku tampe
omoguuju miran hod tamparske maine pri emu dolazi do
bolje kvaliteta tampe.
Ekscentrini troprstenasti leajevi ugrauju se na
osovine gumenog cilindra i zajedno sa njima se ugrauju u
stranice tamparskog agregata.

Prema grai postoje dve vrste gume:

- nekompresibilne konvencionalne
- kompresibilne
Konvencionalne gume su sastavljene od vie
slojeva platna i gume. Na donjem sloju platna na ofset gumi
postoji nit koja odreuje smer ofset gume. Kod ispravne

Slika 20. Leajevi gume cilindra

12

VEBA BROJ 2.

postavke na ofset cilindar smer trake treba da bude normalan

na osu cilindra. Konvencionalne gume su manje kvalitetnije
od kompresibilnih guma. U zoni otiskivanja povrinski sloj
gume se potiskuje izvan zone tampanja usled ega dolazi do
razvlaenja (deformacije) otiska na gumi dok je ugao
odvajanja papira od gume vei od ugla odvajanja gume
(slika 21).

Slika 23. Manji ugao odvajanja papira od gume

Na cilindru za ofset gumu postavlja se presvlaka.

Presvlaku ine ofset guma i pokrivka ispod gume. Debljinu
pokrivke propisuje proizvoa maine. Koriste se dve vrste
pokrivke:
- tvrda pokrivka sadri ofset gumu, karton i papir
- meka pokrivka - kao podloga ofset guma i papir

Slika 21. Graa konvencionalne gume sa veo

deformacijom ugla odvajanja papira od gume

Kompresibilne gume
Kompresibilne gume se sastoje od vie slojeva gume
i platna. Guma poseduje jedan upljikavi sloj koji je ispunjen
inertnim gasom (slika 22).

Debljina pokrivke moe na otampanom tabaku

prouzrokovati pojavu dugog i kratkog otisaka.

Uticaj promene prenika ofsetnog cilindra

Slika 22. Graa kompresibilna guma

U trenutku tampe pod pritiskom dolazi do sabijanja

(kompresije) ovog sloja gume. Deformacija gume je manja pa
je i ugao odvajanja papira od gume manji to uzrokuje
kvalitetniji otisak (slika 23).

= konstantna
R1< R2 , R1= R3
l1< l2 jer je R1< R2

13

Slika 24. Uticaj promene

prenika ofsetnog cilindra

VEBA BROJ 2.

Cilindar za pritisak

Jer je V2> V1 produenje otiska na gumi cilindaru,

a prilikom tampe na papiru poto je V3< V2 dolazi do
skraenja otiska.
Za pranje ofset gume po zavretku tampe koristi se
ureaj za pranje. Ureaj je postavljen uz svaki cilindar gume.
Za pranje cilindra od boje koristi se rastvor koji isparava na
temperaturi od 210.

Cilindar za pritisak svojom masom ostvaruje silu

pritiska, a tokom tampe pridrava tabak. Cilindar moe imati
isti obim kao i cilindar za tamparsku formu i gumu a moe
imati duplo vei obim. Obedne brziname sva tri cilindra su
jednake.
Na svakom cilindru za plou nalaze se sledei
elementi:
- radna povrina, glatka i hromirana
- klizni prstenovi, na nivou transfer cilindra ili ispod
nje u zavisnosti od konstrukcije maine
- hvataljke, su smetene u udubljenom delu cilindra
(slika 26). Hvataljke se otvaraju i preuzimaju tabak od
ulagajuih hvataljki (slika 27). Sistem hvataljki na pritisnom i
transfer cilindru mora biti isti, i kod promene materijal za
tampu.

Postoje dva tipa ureaja za pranje ofset gume:

- sa trakom,
- sa etkom

Slika 26. Hvataljke na pritisnom cilindru

Slika 25a. Pranje sa trakom

Slika 27. Hvataljke na pritisnom i transfer cilindru

1.
2.
3.

Slika 25b. Pranje gumenog cilindra sa etkom

14

Hvataljka na pritisnom cilindru-kree

Sinhronizovani pokret, zatvaraju se oba sistema
sa hvataljkama
Preuzimanje tabaka papira na pritisnom cilindru

VEBA BROJ 2.

Poluosovina sa svojim rukavcima nalee na kugline

leajeve. Leajevi su smeteni u nosae koji omoguavaju
pomeranje cilindra za pritisak u odnosu na cilindar za gumu.
Pomeranje se vri prema debljini papira kako bi se dobio
pritisak koji potreban za tampu.

Pogon hvataljki na pritisnom cilindru

Slika 28a.
a)
1.
2.
3.
4.

Sa jednostavnom dvokrakom polugom

tamparski cilindar
Krivuljna ploa za pogon hvataljki
Poluga sa hvataljkama i valjkom
Opruga sa dinamikim zatvaranjem
zatvaranjem

Slika 28b.
b) Sa ugaonom polugom
1. tamparski cilindar
2. Krivuljna ploa za pogon
3.Ugaona poluga sa
4. Opruga sa dinamikim

Slika 31. Podeavanje pritiska- tamparski

cilindar-guma. COMORI
Debljina papira 0,035mm 0,45mm jednostrana
tampa
Debljina papira 0,035mm 0,30 mm obostrana tampa

Kod tampe talasastog kartona javljaju se razlike u

silama kojima hvataljke dre tabak na pritisnom i transfer
cilindru. Razlike u silama mogu da utiu na tanost registra a
time i na kvalitet tampe. Da bi se tabak drao pri prolasku
kroz tamparsku mainu vri se poveanjem koeficijenta
trenja na papuama hvataljki. Na donji deo hvataljki nanosi se
tanak keramiki sloj sa nazubljenom povrinom a gornje
specijalne elastine hvataljke od plastike (slika 29). Ovako
reenje spreava klizanje tabaka i lake odravanje procesa.

Slika 85. Nain regulisanja razmaka izmeu cilindara

1. osovina tamparskog cilindra

2. ekscentar sa leitem tamparskog
cilindra i polugom za okretanje
3. leaj ekscentra
4. poluga
5. puni valjak
6. toak za pomicanje punog
valjka sa skalom za oitavanje

Slika 29. Hvataljke na cilindru za pritisak

15

VEBA BROJ 2.

Uticaj promene prenika tamparskog cilindra

Uticaj debljine papira

= konstantno R1= R2< R3 produen otisak

( V3> V2 =V1)

Slika 32. Uticaj promene prenika tamparskog cilindra

Zupanik prima obrtnu energiju od zupanika na
glavnoj pogonskskoj osovini. Rad cilindra za pritisak je
sihronizovan sa radom ulagajueih i izlagajuih hvataljki
ime se vri pokretanje ovih mehanizama.

PITANJA:
1.

Delovi jednobojne offset maine.

2.

Pogon cilindara.

3.

Cilindar forme.

4.

Gumirani cilindar

5.

Pritisni cilindar

6.

Uticaj promene prenika cilindra na kvalitet tampe.

7.

Ofset guma uloga i pravilan izbor.

8.

ematski prikaz hvataljki na pritisnom cilindru.

9.

ematski prikaz regulisanja razmaka imeu cilindara

16

VEBA BROJ 3. UREAJ ZA ULAGANJE

3. Ureaj za ulaganje
Ureaj za ulaganje omoguava dovoenje
pojedinanih tabaka papira u poloaj u kome e se izvriti
otiskivanje. Za svaki radni ciklus, ureaj za ulaganje
omoguava tabaku papira poloaj pripremljen za predaju
tamparskom cilindru. Prilagoen je ulaganju papira razliitih
gramatura, debljine i formata.
Prema nainu podizanja i prenosa tabaka do hvataljki
na cilindar za pritisak razlikuju se:
- ureaj za pojedinanim ulaganjem tabaka
- ureaj za stepenastim ulaganjem tabaka
Ureaj sa pojedinanim ulaganjem tabaka
Kod ovog reenja usisne jedinice koje podiu tabak
sa naslage postavljene uz prednju ivicu tabaka papira. Usisne
jedinice odiu jedan po jedan tabak sa naslage i prenose ga do
kosog transportnog stola, na kome se u odgovarajuim
ljebovima nalaze hvataljke, koje prihvataju tabak i sputaju
ga do kraja stola (slika 33).

Na slici 34. Prikazan je izgled i ematski prikaz ureaja sa

stepenastim ulaganjem tabaka:
Bez obzira na razliite konstrukcije ureaja za ulaganje
tabaka, izdvajaju se sledei funkcionalni sklopovi:
-

sto za ulaganje
usisna glava glava ulagaa
kosa transportna daska
ureaj za predulaganje
Sto za ulaganje

Na ureaju za ulaganje sto predstavlja mesto na koje je

sloena naslaga papira predviena za tampanje. Na slici 35
prestavljen je izgled stola za ulaganje maine ,,RAPIDA 104
KBA.

Na slici 33. predstavljen je ematski prikaz izgled ureaja sa

pojedinanim ulaganjem tabaka Haideberg GTO.

Ureaj za stepenastim ulaganjem tabaka

Usisne jedinice kod ove konstrukcije ureaja
smetene su uz prednju ivicu tabaka. Dejstvom podpritiska
(vakuma) usisne jedinice podiu tabak sa naslage papira i
povlae ga do transportnog stola. Potom se ceo postupak
ponavlja. Na transportnom stolu preklopljeni tabaci (2/3
povrine) se prenose do hvataljki prenosnog valjka koji tabak
predaje dole hvataljkama cilindara za pritisak. Ovaj princip
ulaganja omoguava bre ulaganje tabaka papira, pri emu se
poveava brzina tampanja.

Slika 35. Sto za ulaganje

17

Sto je postavljen u odgovarajue nosae koji dre sto

zajedno sa naslagom papira. Nosai omoguuju dizanje ili
sputanje stola runo ili pomou elektromotora koji pokree
pogonsku osovinu a sa njom preko lananika i nosae. Radi
regulisanja iste visine naslage papira tokom celog procesa
ulaganja aktivira se mehanizam za dizanje stola. Mehanizam
se aktivira na principu fotoelije ili elektro mehanikim
putem. Visina stola sa naslagom treba da bude nia za 6-8 cm
u odnosu na transportni sto. Kod tampe velikih tiraa
konstrukcione osobine ulagajueg stola se proiruju u vidu
savremenih ureaja za ulaganje koji omoguuju kontinuirano
ulaganje tabaka (ulaganje se ne prekida dok se vri zamena
paleta sa naslagom papira) non stop ulaganje (slika 36).

Glava ulagaa usisna glava

Glava ulagaa ili usisna glava prestavlja glavni deo
aparata za ulaganje. Uloga usisne glave je da vri odvajanje
pojedinanih tabaka sa naslage papira kao i da vri prenos
odvojenog tabaka od ulagajueg do transportnog stola (slika
38).

Na slici 36. prestavljen je ureaj NON-STOP ulaganje firme

,,HAIDELBERG

Ureaj ima dva sistema lanaca sa glavnim i pomonim

lananikom. Kada se glavni sto postavi iznad pomonog
stola,nosive ine se uvlae u odgovarajue ljebove na paleti
(slika 36.1). ine podiu i odravaju ostatak naslage papira
(slika 36.2). Glavni lanci sputaju prazan sto, kada se vri
zamena stolova (slika 36.3). Sto sa novom naslagom papira se
podie do ipki sa ostatkom naslaga (slika 36.4). ipke se
izvlae (slika 36.5) a ostatak naslage papira se spaja sa
novom naslagom (slika 36.6). Na slici 37. predstavljen je
ureaj non-stop ulaganje maine RAPIDA 102 KBA
Slika 38. izgled i ema usisne glave

Glavni delovi usisne glave su:

- usisne jedinice
- duvajue jedinice
- razdeljiva vazduha
- dodatni elementi za razdvajanje i odvajanje
tabaka

Slika 37. Non stop ulaganje - RAPIDA 102 KBA.

18

Duvajue jedinice sainjavaju:

- duvajuu papuu
- prednje duvajue jedinice
- pomone duvajue jedinice.

Usisne jedinice
Pod dejstvom podpritiska usisne jedinice podiu
tabak papira sa naslage i prenose ga do transportnog stola. Sa
glavom ulagaa povezane su elastinim dovodima. S obzirom
na funkciju koji obavljaju dele se na:
-

Duvajua papua

usisne jedinice za podizanje tabaka

usisne jedinice za prenos tabaka

Duvajua papua ima dve funkcije.

Prva funkcija je da kao duvajua jedinica omogui
transport do transportnog stola. Druga njena funkcija je da
odrava visinu stola za ulaganje kako bi gornja povrina
naslage papira bila u toku ulaganja na istoj visini. Na
savremenim mainama visina stola za ulaganje regulie
,,refleksna glava. Kada se smanji visina stola snop svetlosti
pada na refleksnu glavu koja aktivira mahanizam za dizanje
stola. Kada se sto podigne prekida se snop svetlosti i
mehanizam se iskljuuje.

Broj usisnih jedinica zavisi od formata i gramature

papira.
Usisne jedinice za podizanje tabaka
Usisne jedinice za podizanje tabaka u toku ulaganja
podiu tabak sa naslage. Podizanje tabaka se vri u vie faza.
Usled usisavanja vazduha dolazi do povlaenja papira sa
naslage i priljubljivanja tabaka uz podiznu jedinicu. Snaga
usisavanja vazduha se podeava na osnovu gramature papira.
Sledea faza je podizanje tabaka papira do visine
usisnih jedinica za prenos tabaka do transportnog stola.
Usisne jedinice za podizanje tabaka imaju oblik cevice na
ijim krajevima se stavljaju gumeni eirii. Usisne cevice
mogu menjati ugao postavljanja od 0 do 150 u odnosu
povrinu papira. Otriji ugao smanjuje snagu usisavanja
vazduha pa se koristi prilikom ulaganja papira manjih
gramatura.

Prednje duvajue jedinice

Imaju ulogu zajedno sa duvajuom papuom
duvanjem vazduha ispod podignutog tabaka da formiraju
vazduni jastuk.
Pomone duvajue jedinice
Slue za rastresivanje tabaka na gornjem delu
naslage papira. Koriste se najee kod tampe tanjih papira.
Mogu biti razliite, u vidu ploice, listia i sl.

Usisne jedinice za prenos tabaka

Usisne jedinice za prenos tabaka preuzimaju tabak
od jedinice za podizanje tabaka. Pokreu se napred pri emu
povlae tabake do prvih rolni na transportnom stolu.
Prenosne jedinice vre horizontalno povratno
kretanje od nekoliko centimetara. Vreme i momenat predaje
tabaka reguliu se preko mehanizma za kretanje usisnih
jedinica.

Razdeljiva vazduha
Razdeljiva vazduha vremenski regulie rad usisnih i
duvajuih jedinica (slika 39.). Elastinim vodovima povezan
je sa vakum pumpom. Preko jednog voda vri se isisavanje a
kroz drugi ducanje vazduha.

Duvajue jedinice
Duvajue jedinice imaju zadatak da uz pomo
vazduha pod pritiskom omogue razdvajanje gornjeg dela
naslage papira, kao i da ravnomernim duvanjem vazduha
ispod podignutog tabaka omogue laki prenos tabaka do
transportnog stola.
Dovoenjem vazduha pod pritiskom se formira
vazduni jastuk ispod podignutog tabaka. Na ovaj nain
omoguava se laki transport tabaka koga nose usisne
jedinice, usled manjeg otpora trenja izmeu vazduha i papira
nego izmeu podignutog papira i naslage sa papirom.

Slika 39. Razdeljiva vazduha

19

Nasuprot razdeljivaa nalaze se izvodi sa usisnim i

duvajuim jedinicama. Unutar razdeljivaa nalazi se rotacioni
ventil u obliku rotirajueg cilindra. Na cilindru se nalaze
otvori iji broj i veliina odgovaraju otvorima na spoljanjem
cilindru razdeljivaa. Kada se otvori na rotirajuem cilindru
poklope sa otvorim za izvode na spoljanjem cilindru
otpoinje duvanje vazduha kroz duvajue jedinice.

a. Usisavanje vazduha

mehanike veze sa glavnim pogonom na maini. Trake su

izraene od antistatikog najlonskog materijama debljine 1
mm, postavljene pod pravim uglom u odnosu na eone marke
i zategnute ispod stola zajednikom polugom. Kod maina
proizvoaa Kenig Bauer (slika 42.) kosa transportna daska
transporti sto je izraen kao tanka metalna kutija sa dva
reda otvora sa gornje strane. U kutiji vlada potpritisak koji
kroz otvore pridubljuje tabak uz dasku. Transportne trake su
takoe sa otvorima tako da nema dodatnih elemenata za
pritiskivanje tabaka.

b. Duvanje vazduha

Slika 11. a. i 11.b. Predstavlja aktiviranje duvajuih i usisnih

jedinica

Daljom rotacijom cilindra sa otvorima na izvodima

za duvajue jedinice a istovremeno se otkrivaju otvori sa
izvodima za usisne jedinice i tada otpoinje usisavanje.

Slika 42. ,,KBA transportni sto.

Kod starijih izvedbi maina radi lakeg i preciznijeg

dolaska tabaka do eonih marki na tabak papira naleu
transportne rolnice koje omoguavaju dobro naleganje papira
na transportne trake. Pritisak rolnica prema papiru podeava
se prema debljini papira. Pored gumenih rolnica koriste se
rolnice u obliku etke iji je zadatak da zadre tabak kako ne
bi dolo do odbijanja tabaka od eonih marki, prilikom
dolaska tabaka do njih.

1.2.3. Transportni sto transportna daska

Transportni sto ima ulogu da uz pomo beskrajnih
traka i transportnih rolni prenese tabak sa stola za ulaganje do
hvataljki na cilindru za pritisak. Postavljen je pod odreenim
uglom u odnosu na eone marke ime je omogueno to
mirnije kretanje tabaka papira.

1.2.4. Kontrola ulaganja tabaka

Pravilnim podeavanjem poloaja papira do
tamparske jedinice je glavni preduslov dobijanja kvalitetnog
otiska. Kontorlni ureaji prate ulazak svakog tabaka tako u
sluaju greke dolazi do prekida ulaganja papira i procesa
tampe.
Kontrola se odnosi na:
- kontrola prenosa pojedinih tabaka
- kontrola dolaska tabaka do eonih marki
- kontrola tabaka pre tampe
Slika 41. ,,Komori-Transportni sto

Kontrola prenosa pojedinanih tabaka

Prenos tabaka se odvija na principu ternja izmeu

papira i transportnih traka. Kod novijih izvedbi maina
pokretanje traka vri se preko posebnih elekto motora bez

Prilikom odvajanja tabaka sa naslage deava se da

usisne jedinice podignu vie tabaka. Ova pojava dolazi usred
korienja vee snage usisavanja od potrebne ili zbog pojave

20

statikog elektriciteta u papiru. Posledice su u oteenju

povrine cilindra za pritisak i oteenja ofset gume. Zbog
ovoga se na poetku transportnog stola ugrauje ureaj za
kontrolu duplih tabaka ili mera debljine papira.
Merenjem
debljine
tabaka
vri
se
na
elektromehanikom i na fotoelektronskom principu.
Elektromehanika kontrola ulaganja dvostrukog tabaka je
sigurnosna kontrola koja zaustavlja mainu kada istovremeno
krenu vie tabaka. Kod dvostrukog tabaka se toki podigne i
uspostavi kontakt izmeu poluge i valjka za podeavanje,
time se uspostavlja elektrini kontakt, ukljuuju se
odgovarajui sklopovi koji odmah obustavljaju ulaganje
papira u mainu, iskljuuje se pritisak izmeu cilindra,
obustavlja se dovod boje i vode, maina prelazi u sporiji hod
slika 42a i 43b.

1.
2.
3.
4.

Rolnica koja se podeava (dodirrna rolnica)

Fiksna rolnica
Voica tabaka
Zavrtanj za podesavanje rastojanja izmedju rolnica

Slika 44. Izgled ureaja za duplu kontrolu tabaka

Fotoelektronski ureaji za kontrolu dvostrukih

tabaka radi na principu meranja jaine svetlosti koja prolazi
kroz papir. Sastoji se od izvora infracrvene svetlosti koji je
postavljen iznad transportnog stola i fotoelije na stolu.
Ukoliko doe do ulaganja vie tabaka doi e do smanjenja
svetlosnog snopa reaguje fotoelija koja formira signal koji
preko upravljakog dela ureaja iskljuuje pritisak izmeu
cilindra. Kod konstrukcije savremenih maina kod dvostrukog
ulaganja ureaji za ulaganje su opremljeni sa tri vrste senzora
iji je zadatak da u sluaju pojave dvostrukog tabaka zaustave
mainu pre dolaska tabaka u tamparsku jedinicu. Prvi senzor
radi na principu ultrazvuka i pogodan je za tampu svih vrta
podloga od papira, folija, kartona i plastinih materijala.
Kapacitativni senzor se primenjuje kod tampe vieslojnih
kartona a optiki kao alternativa za iroku paletu podloga od
papira do talasastog kartona. Izbor senzora u zavisnosti od
vrste papira vri se sa centralnog upravljakog pulta preko
monitora u meniju podeavanje formata (slika 45).

Slika 42a
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Valjak za kontrolu dvostruke deb. papira

Pogonski ekscentar
Rolnica ekscentra
Zavrtanj za podeavanje valjka
Sigurnosna matica
Sigurnosna matica
Valjak za podeavanje elektrinog prekidaa
Podeavanje debljine papira

Slika 43b

Slika 45. Izgled menija za podeavanje formata koji sadri i

izbor za kontrolu duplih tabaka kod maine KBA.

21

Kontrola tabaka pre tampe

Na kraju transportnog stola tabak se zaustavlja na
eonim markama, zaustavljen tabak povlai bona marka. Na
ovaj nain se tabaci papira dovode u ispravan poloaj. Ovo je
veoma bitna funkcija eonih i bonih marki jer e otisci na
svim tabacima biti identini a samim tim i zadovoljiti kvalitet
pasovanja boja kod viebojne tampe.

Kontrola dolaska tabaka do eonih marki

Tabak papira do eonih marki treba da stigne bez zakoavanja
i u odreenom trenutku. To je preduslov za ispravno
poravnjavanje prednje ivice tabaka. Zbog toga je bitna
kontrola dolazka tabaka do eonih marki. Kontrola se vri sa
odgovarajuim ureajima koji rade na razliitim principima.
Kod starih maina korieni su elektromehaniki,
fotoelektrini a nove izvedbe maina koriste fotoelektronski
ureaj (slika 46).

Slika 48. Kontrola tabaka pre tampe.

eone marke

Ureaj se sastoji od etri fotoelije. Svaka od njih

poseduje refleksnu glavu 1. sa odaivaem i prijemnikom.
Kada je tabak ispravno nalegao zraci koji alje odaiva
reflektuju se od tabaka 2. prema primaocu 3. Kod loeg
naleganja tabaka izostaje reflektovanje zracima to dovodi do
zaustavljanja tamparske maine (slika 47.).

eone marke slue za pravilno pozicioniranje tabaka

papira, radi nesmetanog prenosa do hvataljki na pritisnom
cilindru. Da bi se postiglo tano i sigurno ulaganje tabaka na
eone marke prekrivena ploa eone marke mora biti
podeena na visinu odgovarajue debljine tabaka za tampu.
Podeavanje se vri na podeivau visine na toj nain to se
na debljunu materijalaza tampu doda jo 2 mm. Marke se
mogu pomerati napred i nazad u odnosu na transportni sto 3
5 mm ime se menja poloaj otiska u odnosu na prednju ivicu
papira (slika 49). U zavisnosti od formata tabaka papira rad
pojedinih eonih marki se moe iskljuiti.
Po poloaju eonih marki u procesu ravnjanja
prednje ivice papira razlikuju se dva konstrukciona reenja:
donje eone marke (slika 50.) i gornje eone marke.

Slika 47. ematski prikaz ureaja za kontrolu dolazka tabaka do

eonih marki

Slika 50. Podeavanje bonih i eonih marki

Slika 46. Izgled KOMORI fotoelektronski ureaj kontrole

dolazka tabaka

22

Donje eone marke

Donje eone marke se sputaju na dole da bi
propustile tabak, to omoguava brr ulaganje tabaka.
Donje eone marke imaju prednost to zahvataju
tabak pre uklanjanja prdhodnog tabaka sa stola tako da je
vreme ravnjanja tabaka due to omoguuje precizno
uklapanje boja. Nedostatak donjih eonih marki je u tome, to
se deava kod tampe neravnih papira da papir preleti preko
eonih marki (ne zaustavlja se) pa se koriste razliiti
mehanizmi koji poravnjavaju tabak.
Gornje eone marke
Gornje eone marke prilae sa gornje strane tabaka
papira sigurnije su u radu kod sporijeg ulaganja tabaka
naroito kod veih formata papira. Marke se sputaju tek kada
predhodni tabak ue u mainu. Koriste se kod maina manjeg
formata. Slika 50. ematski prikaz donje i gornje eone
marke.

Slika 52. Pogon mehanike bone marke

Slika 50a. Donje eone marke

Slika 50b. Prikaz gornje

eone marke

Bone marke
Svaki tabak koji je poravljen na eonim markama,
bona marka povlai bono na odreeno mesto.
Na kraju transportnog stola nalazi se par bonih
marki. U toku rada maine ukljuen je samo jedna bona
marka. Prilikom dolazaka tabaka do bone marke, reaguje
fotoelija koja preko signala aktivira pojaiva za
ukljuivanje bone marke.
Prema nainu povlaenja tabaka rezlikuju se dve
vrste bonih marki mehanika i pneumatska.

1. Pogonski zupanik
2. Zupanik segmenta bone marke
3. Segment bone marke
4. Ulagajui sto
5. Tabak papira
6. Pokrivna marka
7. Bona marka
8. Zupanik viljuke
9. Viljuka pogon voica
10. Poluga voica
11. Klizni toak
12. Opruga za pritisak
13. Regulacioni vallak

Mehanika bona marka

Mehanika bona marka povlai tabak na principu
trenja izmeu vune rolnice i vune ploice. Vuna rolnica i
vuna ploica povlae tabak do vertikalnog graninika bone
marke. Bono povlaenje tabaka iznosi od 4 10 mm.
Poravnavanje tabaka vri se preko nazubljene letve i povlae
gumene rolnice. Pritisak izmeu rolnica i nazubljene letve
vri se preko opruge a otputanje tabaka pomou
ekscentrinog mehanizma

23

VEBA BROJ 3.

Slika 51. Izgled i ema

mehanike bone marke

Pneumatska bona marka

Prenos tabaka do pritisnog cilindra

Pneumatske bone marke koriste maine koje

tampaju velikom brzinom. Poseduje vunu ploicu preko
koje se usisava vazduh. Velika usisna povrina omoguava
precizno podeavanje za tampe papira vee gramature.
Povlaenje papira omoguava povlaenje ploice i vakum
koji nastaje usisavanjem kroz otvore na ploici (slik a 53.).

Umiren i poravnat materijal za tampu se

transportuje do hvataljki cilindra za pritisak. Ulagajuie
hvataljke iz stanja mirovanja ubrzavaju tabak na brzinu rada
pritisnog cilindra. Postoje dva konstrukciona reenja
ulagajuih hvataljki: oscilujue i rotacione.
Oscilujue ulagajue hvataljke
Oscilujue ulagajue hvataljke u svom radu koriste
oscilatorsko kretanje. Oscilirajue ulagajue hvataljke
prihvataju prednju ivicu tabaka, dok su sputene eone marke,
pri emu se odvija se nesmetan prenos tabaka. Hvataljke se
pokreu i naglo ubrzavaju predaju tabaka do obodne brzine
cilindra za pritisak. Ulagajue hvataljke ulau tabak u
hvataljke cilindra za pritisak, u jednom momentu obe
hvataljke pridravaju istovremeno tabak (tabak miruje). Posle
toga ulagajue hvataljke se otvaraju i preputaju tabak
cilindru za pritisak.

Slika 53. ema pneumatske marke

Slika 54a. ema oscilujuih hvataljki

Slika predstavlja predaju tabaka na cilindar za

pritisak pomou ekscentrinog ureaja za predulaganje koji
tabak iz poloaja mirovanja ubrza na obodnu brzinu pritisnog
cilindra. Nakon predaje papira ureaj se vraa u poetni
poloaj.

Izgled i kontrola podeavanja tabaka papira na displeju

,, RAPIDA 74 KBA.

24

VEBA BROJ 3.

Slika 55b
1.
2.
3.
Slika 54b. Pogon ureaja za predulaganje
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Oscilujue hvataljke
Rotirajui bubanj sa brzinom V1
Pritisni cilindar brzinom VD
V1=VD

Sistem sa Stop bubnjem

tamparski cilindar za pritisak

Ploa na pritisni cilindar za pogon ureaja za
predulaganje
Ugaona poluga sa tokiem
Poluga
Poluga za hvataljkama ureaja za predulaganje
Povratna opruga
Kosa transportna daska

Ovaj sistem spada u rotacioni sistem sa korienjem

Stop doboa (1), koji tabak sa kosog transportnog stola
umiruje i poravnjava ga preko rotirajueg bubnja (2), koji
ujednauje obodne sa brzinom hvataljki pritisnog cilindra (3).
Brzina Vo stanje mirovanja tabaka na eonim
markama
Brzine V1 = Vp brzine prenosnog bubnja je ista sa
brzinom hvataljki na pritisnom cilindru

Sistem za predulaganjem sa oscilujuim

hvataljkama i rotirajuim bubnjom (kombinovani sistem)
Ureaj za predulaganje sastoji se od oscilujuih
hvataljki sa kretanjem na dole i rotirajueg bubnja, koji kod
veih formata maina ima veu brzinu okretanja. Na taj nain
tabak se iz stanja mirovanja ubrzava do periferijske brzine
hvataljki na pritisnom cilindru u dva koraka, kao na (slici 55).

Slika 56. Sistem ulaganja sa stop bubnjem

Rotirajue ulagajue hvataljke
Rotirajue ulagajue hvataljke omoguuju bri
prenos tabaka a samim tim i veu brzinu maine. Na dobou
koji se stalno okree ugraen je pokretni most sa hvataljkama
koji uz kretanje doboa izvodi i svoje vlastito kretanje. Most
sa hvataljkama njie se oko okretne take ka napred (slika
57.). Brzina mosta je bra od doboa ime se stvara
vremenski zazor. Kod prilaska stolu za ulaganje most sa
hvataljkama se pokree u smeru okretanja doboa gde

Slika 55a. ematski prikazi : ema ureaja za predulaganje

sa oscilujuim hvataljkama

25

VEBA BROJ 3.

hvaraljke prihvataju tabak od eonih marki (a) u stanju

mirovanja (b). Produenim kontraokretom sa prihvaenim
tabakom i zatvorenim hvataljkama most se postepeno ubrzava
do brzine doboa za ulaganje (c). Predaja tabaka vri se
usklaenom brzinom pri emu su hvataljke doboa za
ulaganje i cilindra za pritisak vremenski zajedno zatvorena
(d).

Vakum pumpe
Da bi se istovremeno uspostavio rad usisnih i
duvajuih jedinica na aparatau za ulaganje kao i svih ostalih
ureaja koji koriste potpritisak (vakum) ili nadpritisak
(kompresiju) koristi se vakum pumpa. Pumpa se sastoji iz
rotora sa perajima i elektromotora za pokretanje rezervara sa
uljem za podmazivanje, izvoda za vazduh usisavanje
duvanje, kao i vie ventila za regulaciju snage usisavanja i
duvanja.

Slika 57. ema rada rotirajuih ulagajuih hvataljki

Sistem ulaganja sa usisnim bubnjem

PITANJA:

Sa kose transportne daske tabak papira se preko

usisnih jedinica na usisnom bubnju poravnjava, na prednjem
graniniku. Tako pripremljen tabak prihvataju usisne jedinice
pritisnog cilindra koji je u neposrednoj blizini usisnog bubnja.
Brzina cilindra i bubnja se izjednaavaju ime se proces
ulaganja tabaka nesmetano odvija.

1. Podela ureaja za vlaenje

2. Osnovni delovi ureaja za vlaenje
3. Kontrola dolaska tabaka do eonih marki.
4. Kontrola dupli tabaka na stolu za ulaganje.
5. Transportni sto uloga i delovi.
6. Skicirati pogon mehanike bone marke.
7. Skicirati izgled donje i gornje eone marke.
8. Non-stop ulaganje.
9. Prenos tabaka do pritiskog cilindra. (ulagajue
hvataljke)

Slika 58. Sistem ulaganja sa usisnim bubnjem

26

VEBA BROJ 4. UREAJ ZA BOJU

4.0 Ureaj za boju

Prenos potrebne koliine boje od bojanika do
tamparske forme vri ureaj za bojenje. Glavni zadatak ovog
ureaja je obezbeenje predviene debljine boje na otisak.
U zavisnosti od konstrukcije maine javljaju se
razliite izvedbe ovih ureaja. A razlika je u broju valjaka i
poloaju razdeljivaa za boju (valjaka za boju).

Slika 3. Ureaj sa kontinuiranim dotokom boje

Slika 59. Ureaj za boju a) Heilderberg, b) Roland, c) KBA

Razlikuju se dva konstrukciona reenja za boju:

- ureaj za bojenje sa diskontinuiranim prenosom
boje do tamparske forme
- ureaj za bojenje sa kontinualni prenos boje do
tamparske forme

Slika 62. Izgled ureaja za boju ,,COMORI

sa kontinuiranim dotokom

Osnovni delovi ureaja za boju su:

1. bojanik za valjkom duktorom
2. valjak razdeljiva prenosa
3. valjci razribai
4. valjci vezivai
5. valjci nanosai
6. ureaj za pranje ( nije prikazano na slici 63)

U prvom sluaju razdeljiva je u pokretu izmeu

duktora i razribaa, prenos boje se vri diskontinuirano.

Slika 60. Heilderberg diskontinuiran dotok boje

Drugi sluaj karakterie stalni kontakt valjka

razdeljivaa sa duktorom kontinuirani dotok, dotok bez
prekida boje do tamparske forme.

Slika 63. Osnovni delovi ureaja za boju

27

VEBA BROJ 4.

vrlo brzo regulie irina bojne trake tj. ukupna koliina

utroka boje (slika 65).

Bojanik
Bojanik je posuda za boju, sa zadatkom da
predvienu koliinu boje preko valjaka prenese na
tamparsku formu.
Postoje dva tipa bojanika.
1. konvencionalni
2. mikroprocesorski
Konvencioni bojanik se sastoji od valjaka duktora i
elastinog elinog noa koji je postavljen u odnosu na no
duktora pod uglom od 30 do 400. Ispred prednje ivice noa
nalaze se niz regulacionih zavrtnjeva. Koliina boje koja se
prenosi na tamparsku formu regulie se promenom brzine
okretanja duktora i promenom rastojanja elinog noa i
duktora. Promenom ugla okretanja duktora menja se ukupna
koliina boje koja se prenosi na tamparsku formu. Prednja
ivica oslanja na ceo elini no se svojom niz pozicionih
zavrtnjeva. Pomeranjem bilo kog od tih zavrtnjeva no se
jednostavnim uvijanjem povrine primie ili odmie u odnosu
na povrinu valjka i time regulie debljinu sloja koju nosi
valjak na povrini tokom rada. Na ovaj nain se vri
podeavanje oticanja boje iz bojanika prema rasporedu i
karakteristikama crtea na formi. To je meutim najvea
mana klasinog bojanika (slika 64.) jer se kod izvitoperenog
noa i neodgovarajue obrade valjka boja upuuje prema
formi u vidu klina.

Slika 65. Mikroprocesorski bojanik

Cilindri za zonsko doziranje boje mogu se daljinski

pomerati pojedinano ili svi zajedno sa elektronskog pulta.
Pomou potenciometra na pultu se prati pozicija zonskih
cilindara. U isto vreme svetlee diode na ekranu pokazuju
profil boje u svim zonama bojanika slika 66.

Slika 66. Bojanik KBA sa displejom.

Slika 64. ematski prikaz konvencionalnog bojanika

Mikroprocesorski savremeni bojanik umesto elinih noeva

ima niz odvojenih segmenata ili ploica koji ine zone
obojenja irine 32,5 cm.

Primenom ovih savremenih bojanika skrauju se

pripreme tamparske maine. Pomou ureaja za optiko
oitavanje tamparske forme dobijaju se podaci o rasporedu
tamparskih i netamparskih elemenata. Na osnovu oitanih
podataka daljinski se reglie oticanje boje na bojaniku.
Sistemi CPC (Computer Print color) Haidelberg slika 67 i
slika 68 RCI (Remonte Control Inking) Roland.

Za doziranje debljine sloja boje cilindri se primiu ili

odmiu od duktora posebnim elektromotorima ime se
upuuje na formu vrlo izdeferencirana koliina boje, prema
poloaju i karakteristikama njenog crtea. Istovremeno se

28

VEBA BROJ 4.

Slika 67. CPC sistem ,,Heilderberg

Slika 69. Metode za merenje zona pokrivnosti obojenja

Kod novijih sistema za bojenje boja se posebnim

kaseta- ketrida doprema u bojanik.
Senzori alju signal da je boja potroena i da je treba
dodati u odgovarajue delove bojanika u skladu sa profilom
boje. Kapacitet kasete je 2 kg boje, hermetiki je zatvorena sa
mogunou prikljuenja na centralizovano snadbevanje
bojom iz zajednikog rezervoara.

Slika 68. RCI ,,ROLAND

Podeavanje bojanika moe se vriti i bez oitavanja

tamparske forme uz korienje odgovarajuih programa koji
vre podeavanje boja po zonama. Programi pretvaraju
podatke iz pripreme ( digitalno skenirana elektronska) u
odgovarajui digitalni format koji montano stvara postavke
za bojanik i alje ih u upravljaki deo tamparske maine,
ime se omoguava precizno nametanje zona na bojanicima.
Denzitometrijskim oitavanjem program DIPS
(Digital Ink Preset System) memoriu se podaci optike
gustine boje odabranim uzorkom. Vrednosti boja na
tamparskom otisku se uporeuju sa denzitometrijskim
vrednostima boja odobrenog uzorka.
Ukoliko postoje ostupanja, signal se alje u
upravljaki deo pri emu se vri korekcija oticanja boje iz
bojanika. Memorisani podaci se uvaju u sluaju ponavljanja
istih poslova.

Slika 70. Snadbevanje bojanika iz ketrida

29

VEBA BROJ 4.

Bojanik se moe pregraditi na vie delova u koje se

stavlja razliita boja. Ovakav postupak tampanja naziva se
iris tampa (slika 71).

Valjak razdeljiva- prenosa

Valjak razdeljiva - prenosa je metalni valjak
presvuen gumom. Postavljen je izmeu duktora od koga
preuzima boju i razribaa kome predaje boju.
Valak razdeljiva je postavljen u pokretne nosae
iju osnovu pokree ekscentrini ureaj, koji pomera dra sa
valjkom razribaem, a povratak prema duktoru omoguuje
zatezne opruge.
Pritisak i poloaj razdeljiva prema duktoru i
razribau se vri pomou posebnim zavrtnjeva. Pogon za
svoje rotaciono kretanje se vri na principu trenja koje nastaje
sa valjcima sa kojima je u kontaktu.
Kod ureaja za bojenje na mainama sa veim
brzinama tampe razdeljiva je u stalnom kontaktu sa
duktorom pa je oticanje boje kontinualno (KOMORI
ROLAND) ime se omoguuje bre nanoenje boje na
tamparskoj formi.

Slika 71. Iris tampa sa pregraenim bojanikom KBA

Valjci razribai
Valjci razribai imaju zadatak da svojim kretanjem
izvre to ravnomerniji nanos boje sa ostalim valjcima. Zbog
toga je kretanje razribaa istovremeno rotacionalno i aksijalno
u rasponu od 0 - 35 mm. Aksijalno kretanje se moe manjati
ili potpuno iskljuiti.
Na ofset mainama razribai imaju razliite prenike
ali im je obodna brzina ista. Izraeni su od metala sa slojem
plastike, usled smanjenja trenja koje bi u sluaju kontakta dva
valjka presvuena gumom bila intenzivirana. Valjci imaju
sopstveni pogon povezan preko pogonskog zupanika cilindra
za plou.

Stajanjem boje u bojaniku moe doi do promene

konzistencije zbog ega dolazi do odvajanje boje od valjaka u
bojaniku diktora pri emu je oteano oticanje boje iz
bojanika. Meanjem boje vraa se prvobitna konzistencija
boje. Ugradnjom mealice povremeno se mea boja u
bojaniku (slika 72.)

Vezivai
Vazivai su valjci koji rotiraju izmeu razribaa. U
ureaju za bojenje slue da bi omoguili povezivanje valjaka.
Izraeni su od metala sa slojem presvuenim od gume.
Energiju dobijaju od razribaa na principu trenja.
Nanosai
Nanosai su metalni valjci presvueni slojem tvrde
gume ili plastine mase. Njihov zadatak je da izvre direktno
nanoenje boje na tamparsku formu. Preteno ih ima etri
mada ima i ureaja sa tri valjka nanosaa. U procesu tampe
nanosai lee na tamparska forma dok se kod prestanka
tampanja valjci odiu od tamparske forme. Razliitog su

Slika 72. Mealica za boju u bojaniku

30

VEBA BROJ 4.

prenika to utie na ujednaavanje debljine prenete boje na

tamparsku formu.
Regulisanje prednapona se vri prema valjcima
razribaima i prema tamparskoj formi. Okreu se usled sile
trenja sa cilindrom tamparske forme.
Taan nanos boje u svakoj taki na otisku je osnova
kvaliteta tampe. Da bi se to ostvarilo postoji itav niz uslova
koje treba ispuniti, od tane izrade forme, podeavanja
pritiska, odravanja balansa boja sredstvo za vlaenje,
izbora materijala.
Ravnomernost nanoenja boje u skladu sa potrebama
uzorka za tampu je veoma zahtevan proces. Kao reenje
svaki proizvoa je ponudio svoju konstrukciju ureaja za
boju.
Proizvoa ofset maina ,,MAN ,ROLAND na
svojoj maini ,, ,ROLAND 500 namenjene pre svega za
tampu ambalae primenjuje novu konstrukciju ureaja za
boju i ureaja za vlagu. Ureaj za boju ima mogunost
preusmeravanja toka boje u zavisnosti od vraste otisaka, kao i
daljinsko tano podeavanje profila u bojanicima RCI (slika
73).

boju je jednostruk to daje manje toplotne gubitke i manje

zagrevanje boje (slika 74).

Slika 74. Ureaj za bojenje KBA RAPIDA

(jednostruki sistem valjaka ureaja za boju)

Da bi se viskozitet boje konstantno odrao kod

izrade velikih tiraa sistem za hlaenje ureaja za boju
postaje standardna oprema. Najnovija reenja objedinjuje
hlaenje ureaja za boju i sredstva za vlaenje trovalentnim
alkoholom glukolom koji ima visoku taku kljuanja u
jedinici ureaja za vlaenje.

Slika 73. Ureaj za boju sa ureajem za vlaenje u a) normalnom

poloaju, b) poloaju sa preusmerenim tokom boje
Slika 75. ematski prikaz ureaja za hlaenje boje i bode ,,KBA
Rapida 102

Izgled profila po bojanicima mogu se vizualno

kontrolisati na upravljakom pultu. Zadavanje vrednosti
profila boje po bojanicima izvodi se automatski direktno na
osnovu podataka iz memorije za ponovljene poslove.
Na mainama proizvoaa KBA tip maine Rapida
koriste se ureaji za boju u kome je duktor presvuen slojem
keramike a segmenti elastinog noa izvedeni su od
ugljeninog materijala. Ovakva kombinacija materijala
obezbeuje dugotrajno i pozitivno zatvaranje a time i
precizno podeavanje profila boje. Niz valjaka u ureaju za

Najnovije konstrukciono reenje ,,Anikolor ureaja

za boju moe se videti i na maini Heidelberg ,,Speedmaster
SM 52.
Maina radi na konvencionalni, nain sa manjim brojem
valjaka i neuporedivo jednostavnom konstrukcijom bojanika.
Nema potrebe za zonskim podeavanjem sistema boje. Ovako
kratka konstrukcija ureaja za boju omoguava brz prenos

31

VEBA BROJ 4.

boje iz bojanika do ploe. Uz bojanik nalee aniloks valjak

ija je povrina fino izgravirana sa jamicama odreene
zapremine. Pri rotaciji jamice se pune bojom u precizno
odreenoj koliini (broj i dubina zdelice) a viak boje se
uklanja rakel noem koji je postavljen na donjoj strani
bojanika. Boja se sa analoks valjka prenosi na valjak i dalje
na tamparsku formu. Oba valjka ureaja za boju su istog
prenika kao i cilindar forme tako da su prilikom rotacije
uvek iste take u kontaktu. Kako nema zonskog podeavanja
nanosa boje obojavanje tamparske forme je jednolino a
vreme pripreme maine je znatno krae to tamparsku
mainu ini vrlo ekonominom (slika 76)

ureaja za boju ine analoks valjak i valjaka za nanoenje

boje na tamparsku formu. Anlloks valjak i valjak za
nanoenje boje imaju isti prenika kao i cilindar za
tamparsku formu to omoguuje ravnomerno nanoenje boje
na tamparske elemente. Koliina boje koja se nanosi na
tamparsku formu odreena je karakteristikama aniloks valjka
tj. brojem i dubinom zdelica na valjku. Snabdevanje boje vri
se iz keitrida. (slika77).

Slika 77. Izgled maine i ema ureaja za bojenje

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Snabdevanje boje iz keitrida

Komora za obojavanje RW valjka
Aniloks valjak
Valjak nanosa
Cilindar forme
Ofsetni cilindar
Pritisni cilindar

Slika 76. Izgled i ema tamparskog ureaja za boju ,,Anicolor

bez zonskog podeavanja

Ideja da se odreena konstrukciona reenja preuzmu od

drugih tehnika tampe, kako bi se pojednostavio ureaj za
boju kod ofset tampe, doveo je do konstrukcije maine
RAPIDA 74 proizvoaa KBA. Ova maina primenjuje
tehniku ravne tampe bez vlaenja. Osnovu konstrukcije

Slika 78. Maina bez vlaenja RAPIDA 74

32

VEBA BROJ 4.

Ureaj za pranje valjaka

Ureaj je izveden u obliku kadice sa noem koji
nalee na jedan od valjaka razribaa. Po zavretku tampe
uvrivanjem noa uz valjak razriba no vri skidanje i
odvoenje boje u kadicu.

Slika 78. Ureaj za pranje valjaka

PITANJA:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Funkcija ureaja za boju.

Konstrukciona reenja ureaja.
Bojanik
CPC, CC i sistemi maina uloga.
Anicolor ureaj za boju.
IRIS tampa
Ureaj za boju sa komornim rakelom RAPIDA
KBA
Skicirati ureaj za boju sa a) kontinuiranim
dotokom b) diskontinuiranim dotokom.
Odravanje viskoziteta boje.

33

VEBA BROJ 4.

34

VEBA BROJ 5. UREAJ ZA VLAENJE

Kada za rastvor

5.0 Ureaj za vlaenje

Izraena je od nerajueg lima ili plastine mase.

Nivo rastvora u kadi treba da bude uvek isti konstantan.
Nivo rastvora se regulie:
- pomou cilindrine pumpe
- pomou zaptivanja.
Pumpa potiskuje rastvor za vlaenje iz rezervoara na
svim tamparskim jedinicama. Viak rastvora predhodno
profiltiran se preko prelivne cevi vraa u kadu sa rastvorom,
uz konstantno odravanje temperature.
Sistemom zatvaranja se regulie nivo tenosti na
jednobojnim mainama. Hidrostatiki pritisak zatvara cevicu
i ne dozvoljava isticanje rastvora iz posude. Smanjenjem
nivoa rastvora zbog troenja smanjuje se pritisak i rastvor
istie. Postizanjem odgovarajueg nivoa ponovo dolazi do
zatvaranje i prestanka dovoda.

Ureaj za vlaenje ofset maine prenosi potrebnu

koliinu vode tenosti za vlaenje ujednaeno u tankom
sloju na ofset plou. Postoji vei broj konstrukcionih reenja,
koja se meusobno razlikuju prema nainu prenoenja
rastvora za vlaenje na tamparskou formu.
Na tabanim ofset mainama najee se primenjuje
dva osnovna tipa ureaja za vlaenje:
- ureaj za vlaenje sa prekidnim dotokom
- ureaj za vlaenje sa kontinualnim dotokom
Ureaj za vlaenje sa prekidnim dotokom sredstva za
vlaenje dolazi u sistem prekidno u zavisnosti od oscilacije
valjka razdeljivaa u tano odreenim koliinama.

Duktor
Duktor je valjak izraen od elika jednom treinom
uronjen u rastvor za vlaenje. U toku tampe za svaki okretaj
cilindra za plou duktor rotira za odreeni ugao. Promenom
ugaonog okretanja duktora regulie se koliina rastvora za
vlaenje koju duktor nosi na svoju povrinu. Sihrono kretanje
ureaja za boju i vodu u odnosu na cilindar za plou
omoguuje sprega zupanika smetenih sa suprotne strane
maine od pogona.
Kao to je i spomenuto da konstrukcija ureaja za
vlaenje omoguuje dobar balans boja sredstvo za vlaenje
u svim reimima rada, proizvoa ofset maina ,, MAN
Roland u svom ureaju za vlaenje elektronski povezanim sa
glavnim pogonom maine i sa duktorom koji je obloen
keramikom prevlakom omoguuje jednolinu distribuciju
sredstva za vlaenje i pored ostalog omoguava primenu
redukovane koliine aklohola. Ureaj se moe koristiti za
uklanjanje belih taaka sa otiska prouzrokovane usled
proklizavanja koje se javlja zbog razlike brzina cilindara
tqamparske forme i valjaka nanosaa.

Slika 79. Heidelberg Ureaj za vlaenje sa prekidni dotokom

Kod sistema valjaka sa kontinualnim dotokom stvara

se stalni tanak sloj sredstva za vlaenje od duktora do valjaka
nanosaa i na taj nain se tano odreenom koliinom
rastvora vlai tamparska forma.

Razdeljiva prenosa
Razdeljiva prenosa ima ulogu da odreenu
koliinu vlage preuzme od duktora i da je preda valjku
razribau. Kree se oscilatorno od duktora do razribaa i
rotirajue prilikom preuzimanja rastvora od duktora i predaje
rastvora razribau.
Oscilatorno kretanje postie preko ekscentrinog
ureaja a povratno kretanje omoguuje jaka opruga. Pogon za
rotaciono kretanje dobija od razribaa i duktora. Osnova ovog
valjka je metal prevuen gumom na kojoj se navlai pliana

Slika 80. Ureaj za vlaenje sa kontinualnim dotokom

35

VEBA BROJ 5.

prevlaka. Rastojanje prema duktoru i razribau vri

se preko regulacionih zavrtnjeva.

Ureaj za vlaenje sa mlaznicama

Razriba
Razriba je metalni hromirani valjak koji rastvor za
vlaenje preuzima od prenosaa razdeljivaa i predaje ga
nanosau brisau. U svom radu obavlja rotirajue i
aksijalno kretanje u irini 2 3 cm. Rotaciono kretanje dobija
preko posrednog zupanika koji je u sprezi sa zupanikom
cilindara za plou.
Valjak razriba ima funkciju da preuzme estice
masnoe koje se sa ploe prenose na valjke nanosae
brisae.

Slika 82. Ureaj za vlaenje sa mlaznicama

,, Heidelberg kontinualni usavreni sistem za boju sa

meuvaljkom koji u procesu tampe uspostavlja dobar balans
voda boja (slika 83).

Brisai nanosai
Uloga ovih valjaka je vlaenje tamparske forme.
Oba valjka imaju gvozdena jezgra presvuena gumom na koje
se povlae platnene presvlake. Sredstvo za vlaenje dobija od
razribaa. Kreu se iskljuivo rotaciono.
U predhodnom poglavlju opisan je ureaj za vlaenje
sa prekidnim dotokom konvencionalni ureaj koji je
ugraen preteno kod maina starijeg tipa i jednobojnih
maina. Kao i kod svih ureaja osim dobrih osobina postoje i
neki nedostaci koji se ogledaju u sledeem.
- vea koliina rastvora za vlaenje na ploi
- dugo vreme podeavanja ureaja
- vei trokovi odravanja ureaja
- vlakanca tekstilne prevlake se esto nalaze na ofset
ploi i dr.
Da bi se otklonili ovi nedostaci i poboljali kvalitet
vlaenja a samim tim i kvalitet otisaka koriste se nova
konstrukciona reenja:
- sa kontinuiranim dotokom sredstva za vlaenje

Slika 583. Ureaj za vlaenje HEILDERBERG SPID

MASTER 72

ALCOLOR ureaj za vlaenje sa kontinualnim

dotokom sredstva za vlaenje firme ,, Heidelberg
sa
valjkom koji povezuje ureaj za boju. Ureaj za vlaenje je
konstruisan tako da se odreena koliina sredstva za vlaenje
nalazi u boji, na valjcima ureaja boju. Taan odnos meavine
vode i boje omoguava dobijanje kvalitetnog otiska i naziva
se stabilna emulzija.

Slika 81. ema i izgled ureaja za vlaenje kontinuirani

dotokom ,, KOMORI

36

VEBA BROJ 5.

Slika 84. ALCOLOR Ureaj

za vlaenje HEILDERBERG

Tanak film sredstva za vlaenje se stvara izmeu dva

valjka 1 i 2. Valjak nanosa i valjak razriba (3 i 4) kree se
istom brzinom kao i temeljni cilindar. Rotacija ova dva valjka
je bra od rotacionog kretanja duktora i dozirnog valjka koji
imaju sopstvene pogone radi usklaivanja brzine maine sa
koliinom stredstva za vlaenje. Precizna koliina sredstva za
vlaenje se ostvaruje izmeu valjaka (3 i 2).
Koliina rastvora koji donosi dozirni valjak prelazi u
tanak film zbog breg okretanja valjka nanosaa. Ista koliina
rastvora treba da prekrije veu povrinu pa se zato razvlai i
postaje tanji.
Razriba sa mat hromiranom povrinom omoguava
da se sredstvo za vlaenje ue u strukturu boje koja se nalazi
na valjku nanosau (3) ime se na tamparskoj formi nanosi
tanak film sredstva za vlaenje.
Sredstvo za vlaenje se namerno usmerava preko
meuvaljka (5) radi uspostavljanje odnosa boja voda.
Sistem duvaljki valjka omoguava zonsku kontrolu nanosa
sredstva za vlaenje. Pomeranje valjaka vri se sihrono
pneumatski od jedne do druge tamparske jedinice ka
izkagajuem stolu. Sredstvo za vlaenje se hladi i filtrira sa
kontrolom alkohola u vodi.

Slika 85. ema i izgled ureaja za boju sa

zajednikim valjkom

Rastvor za vlaenje
Uloga rastvora za vlaenje je odravanje hidrofilnih
svojstva netamparskih elemenata kao i da sprei zagrevanje
ofset ploe, koje nastaje kao posledica trenja ofset ploe na
temeljnom culindru i gume na gumi cilindru. Trenjem dolazi
do povienja temperature to dovodi do promene viskoziteta
boje.
Sastav rastvora za vlaenje ini:
- voda
izopropil alkohol
pufer i specijalni dodaci.

Ureaj za vlaenje sa direktnim kontaktom sa ureajem za

bojenjem.

Voda

Na slici 6 prikazan je specifian ureaj za vodu

objedinjen sa ureajem za boju preko zajednikog valjka
nanosaa, na kome se formira stabilana emulzija sredstva za
vlaenje i boje. Primenjuje se kod maina manjeg formata
Heidelberg T offset.

Voda koja se koristi za pripremu rastvora za vlaenje

treba da ima manju tvrdou i bez sadraja korozivnih
elemenata. Za pripremu rastvora za vlaenje voda treba da

37

VEBA BROJ 5.

ima tvrdou od 8 do 15 dH*. Vea tvrdoa vode od 15 dH

dovodi do taloenja kalcijumovih jedinjenja na gumenim
presvlakama valjka ureaja za boju. Zbog hidrofilnosti
istaloenih jedinjenja dolazi do slabijeg vezivanja boje za
valjke to oteava prenos boje. Kalcijumova jedinjenja
reaguju sa masnim kiselinama iz boje pri emu nastaju sapuni
to u procesu tampe dovodi do toniranja. Tvrdoa vode se
smanjuje pomou fabrikih rastvora koji vezuju jedinjenja
kalcijuma ili postupak reverzbilne osmoze.
U vodi se nalaze komponente koje izazivaju
koroziju. Korozija moe otetiti metalne delove valjka kao i
tamparsku formu. Da bi se spreio proces korozije koriste se
fabriki rastvori za vlaenje koji sadre inhibitore korozije.

Specijalni dodaci
Dodaju se rastvoru za vlaenje kako bi se odrao
zadovoljavajui kvalitet otampanog otiska. U otopinu
rastvora za vlaenje se dodaju specijalni dodaci koji
spreavaju pojavu pene u rastvoru boje. Za kvalitetam proces
tampe potrebno je izvriti standardizaciju rastvora za
vlaenje.

Izopropil alkohol
Izopropil alkohol IPA ima ulogu da smanji
povrinski napon vode u rastvoru za vlaenje. to je manja
povrinski napon koliina rastvora je manja a kvaenje je
bolje. Pored ovoga IPA ima uticaj na stabilizaciju emulzije
boja voda. Mora se napomenuti da je IPA lako isparljiva i
zapaljiva tenost tetna po zdravlje. Zbog toga se preduzimaju
mere za smanjenje koliine ovoga jedinjenja u rastvoru.
Dodavanjem tenzida koji smanjuje koncentraciju IPA za 3 5
mas % a dozvoljena vrednost koncentracije ne prelazi 8%
mas %.
Pufer
Uloga pufera je da odrava pH vrednost rastvora za
vlaenje u granicama pogodnim za tampu. pH vrednost
rastvora zavisi od vrste papira, tamparske boje i kvaliteta
ofset ploe.
Zadovaljajua vrdnost pH otopine se kree od 5 do
5,5. Kiseli rastvor se negativno odraava na kvalitet
tamparskih elemenata, usporava suenje boje oksidacijom
(manje pH). Vea vrednost pH dovodi do emulgovanja vode
u boji, (manja kiselost rastvora).
Kontrola vrednost pH otopine u toku tampe se
stalno kontrolie pomou pH metra ili lakmus papira.

PITANJA:

1.

Konstrukciona reenja ureaja za vlaenje

2.

Sastavni delovi ureaja.

3.

Vrste ureaja za vlaenje.

4.

Prestaviti ematski prikaz Heidelberg sistema

ureaja za vlaenje sa meuvaljkom.

5.

ematski prikaz ALCOLOR.

6.

ematski prikaz ureaja za vlaenje sa

mlaznicama

Slika 86. pH merna skala

38

7.

Rastvor za vlaenje - uloga i sastav.

8.

Voda i njena uloga na kvalitet tampe

9.

Uloga PUFERA u otopini.

VEBA BROJ 6. VIEBOJNE MAINE ZA TAMPU IZ TABAKA

6.0 Sistem cilindara

Karakteristika viebojnih ofset maina je da se pri
jednom prolasku kroz mainu dobija viebojni otisak. Broj
boja na tabaku zavisi od broja tamaprskih jedinica.
tamparska jedinica kod viebojnih maina sadri sistem
cilindara ureaj sa boju i ureaja za vlaenje.

Sistem cilindara moe biti:

- trocilindrian
- petocilindrian
- satelitski
Trocilindrini sistem

Slika 88. Trocilindrini sistem sa duplo veim

obimom cilndra za pritisak

Trocilindrini sistem obuhvata cilindar za formu,

gumu i pritisak.

U ovom sluaju obodne brzine sva tri cilindra su ista

dok je ugaona brzina cilindra za pritisak dva puta manja od
brzine ostalih cilindara.
Ovakva kombinacija maina se koristi kod tampe
kartona zbog slabijeg savijanja tabaka.

Petocilindrini sistem
Karakteristika ,,Roland (proizvoa maina)
viobojnih maina je petocilindrini sistem cilindara sa istim
ili dvostrukim pritisnim cilindrom (slika).
a)

petocilindrini sistem ,,Roland 2 boje

dvostruko vei obim pritisnog cilindra
b) petocilindrini sistem ,,Roland 4 boje dva puta
vei obim pritisnog cilindra
c) petocilindrini sistem ,,Roland 2 boje sa
cilindrom istih prenika
d) ,,Roland etvorobojna maina predstavlja
kombinaciju dve dvobojne maine meusobno
spojeni lananim sistemom za hvataljke tabaka
sa istim prenikom sa tri cilindra.
e) ,,HAMADA C252 2 boje petocilindrina
maina sa dvostruko veim pritisnim cilindrom

Slika 87. Trocilindrini sistem

Cilindar za pritisak moe imati dvostruko vei obim

u odnosu na cilindar tamparske forme i gume.

Petocilindrini sistem obuhvata jedan zajednini cilindar za

pritisak i po dva cilindra za tamparsku formu i gumu

39

VEBA BROJ 6.

Slika 90. ,,Roland etvorobojna maina predstavlja kombinaciju

dve dvobojne maine meusobno spojeni lananim sistemom za
hvataljke tabaka sa istim prenikom
sa tri cilindra.
Slika 89a. Pedocilindrini sistem ,,Roland 2 boje
dvostruko vei obim pritisnog cilindra

Slika 89b. Pedocilindrini sistem ,,Roland 4 boje

dva puta vei obim pritisnog cilindra

Slika 91. ,,HAMADA C252 2 boje petocilindrina

maina sa dvostruko veim pritisnim cilindrom

Satelitski sistem cilindara

Petocilindrini sistem sa jednim pritisnim cilindrom
sa etvorostruko veim obimom od cilindra za formu i gumu.

Slika 92. Sateliski sistem cilindara

1.
2.
3.

Slika 89c. Pedocilindrini sistem ,,Roland 2 boj

sa cilindrom istih prenika

40

Cilindar za plou
Cilindar za gumu
Pritisni cilindar

VEBA BROJ 6.

Hvataljke na cilindar za pritisak prve tamparske

jedinice dre tabak za prednju ivicu dok se otisne prva boja.
Hvataljke prenosnog bubnja prihvataju zadnju ivicu tabaka
pri emu u primopredaji tabaka dolazido promene smera
kretanja (tabak se okree). Tako okrenut tabak prenosi bubanj
prenosi do hvataljki na cilindaru za pritisak druge tamparske
jedinice.

Prenos tabaka sa tri transportna bubnja

Jednostrana tampa
Prenos tabaka se vri na maini gde prvi i trei
transportni bubanj imaju isti prenik kao i cilindar za pritisak,
dok drugi (srednji) ima dvostruko vei obim i dva reda
hvataljki. Po tampanju prve boje tabak od cilindra za pritisak
preuzima prvi (1) prenosi bubanj (sakuplja) bubanj za
sakupljanje ima dvostruko vei obim i dva reda hvataljki (2).
Prednju ivicu tabaka preuzimaju hvataljke na treem
takozvanom okretnom bubnju (3) koji tabak predaju
hvataljkama cilindra za pritisak drugog tamparskog agregata
za tampu druge boje.

Slika 93. Obostrana tampa sa jednim

prenosnim bubnjem

Slika 95. ema i izgled jednostrane tampe sa

tri transportna bubnja

Slika 94. Kontrola obostrane tampe

sa upravljakog pulta

41

VEBA BROJ 6.

Obostrana tampa
Hvataljke na dobou za okretanje prihvataju zadnju
ivicu tabaka. Tako okretni tabak se prenosi do cilindra za
pritisak na drugoj tamparskoj jedinici.

Slika 97. Jednostrana tampa sa dvostruko veim

prenicima pritsnog i transfer cilindra

Slika 95. ema i izgled obostrane tampe sa

tri transportna bubnja

Kod konstrukcionih reenja maina sa dvostrukim

prenicima pritisnog i transfer cilindra u odnosu na cilindar
tamparske forme i ofset cilindar, smenjuje se savijanje
tabaka i omoguuje rad sa vrim i debljim materijalima.
Prenos tabaka izmeu tamparskih jedinica se vri bez
kontakta sa transfer cilindrom, preko vazdunog jastuka da ne
bi dolo do oteenja sveeg otiska. Aktiviranjem duvaljki
kao i pritisak vazduha u njima se automatski podeava sa
centralnog upravljakog pulta u zavisnosti od gramature
materijala za tampu. Prenosni bubanj moe imati dva i tri
reda hvataljki za papir.

Slika 98. Prenosni bubanj sa dva reda hvataljki

42

VEBA BROJ 6.

Slika 99. Prenosni bubanj sa tri reda hvataljki

Bubanj za okretanje (trei prenosni bubanj) i prvi

prenosni bubanj su sastavljeni od segmenta (slika 99) preko
kojih je postavljena specijalna presvlaka ,,Super Blle (slika
100). Postavlja se na sve prenosne cilindre kako bi spreila
oteenje otiska.

PITANJA:
1.

Sistem cilindara

2.

Trocilindrini,

petocilindrini

sateliski

sistemi.

Prednosto i mane.

Slika 100. Super blue pesvlaka i segmentni bubanj

za okretanje tabaka

43

3.

ematski princip etvorocilindrinih ofset maina.

4.

Prenos tabaka izmeu cilindara.

5.

Jednostrana tampa ematski prikaz.

6.

Obostrana tampa ematski prikaz.

7.

Obostrana tampa Heidelberg - KBA.

8.

Konstrukcione karakteristike tabanih ofset maina.

VEBA BROJ 6.

44

VEBA BROJ 7. UREAJ ZA IZLAGANJE

7.0 Ureaj za izlaganje

Ureaj za izlaganje ima zadatak da otampane tabake
preuzme od hvataljki na cilindaru za pritisak i da ih poloi na
sto za izlaganje.
Po nainu izlaganja papira razlikuje se ureaji za
izlaganje sa kratkim putem izlaganja i ureaj sa duim putem
izlaganja.

Slika 103. ema ureaja za izlaganje sa duim putem

Izlagajue hvataljke
Izlagajue hvataljke su ugraene u lanani prenosnik
koji se sastoji od dva lananika i jednog para lanaca na
kojima su rasporeene osovine sa hvataljkama
Hvataljke su dvostruke poluge elastino spojene.
Ekscentrini mehanizam koji je postavljen ispod cilindra za
pritisak omoguuje otvaranje hvataljki da bi prihvatio tabak.
Drugi ekscentrini mahanizam ispod izlagajueg stola slui za
ponovno otvaranje i izlaganje tabaka.

Slika 100. Izgled ureaja sa kraim putem izlaganja

Pneumatska konica
Pneumatska konica ima zadatak da uspori tabak pre
izlaganja na sto. Ulogu konice imaju mali perforirani valjci.
Konice su povezane sa vakum pumpom. Snaga
usisavanja vazduha se povlai tabak sve dok se ne zakoi
snaga usisavanja vazduha se podeava prema gramaturi
papira (slika 104).

Slika 101. Izgled ureaja sa duim putem izlaganja

Oba tipa ureaja imaju sledee delove:

- izlagajue hvataljke
- pneumatska konica tabaka
- sto za izlaganje
- mehanizamza pokretanje stola
- ureaj za zapraivanje tabaka
- ureaj za suenje boje

Slika 104. Pneumatska konica

45

VEBA BROJ 7.

tabaka. Preslikavanje se moe spreiti zapraivanjem

otampanog tabaka. estice talka se rasporeuju po povrini
otampanog tabaka stvarajui razmak izmeu izloenih
tabaka ime se smanjuje pritisak na povrinski sloj boje.
Razmak izmeu tabaka istovremeno omoguava pristup
vazduha do povrine otampane boje to doprinosi brem
suenju. Preslikavanje boje se moe spreiti izlaganjem
naslage manje visine.

Sto za izlaganje
Sto za izlaganje slui za skladitenje otampanih
tabaka papira. Za ravnjanje izloenih tabaka koriste se dva
bona i po jedno prednje i zadnje ravnalo.
Ispod stola za izlaganje postavljaju se duvajue
jedinice koje podupiru tabak i osiguravaju naleganje tabaka
na konicu.
Sa gornje strane ugrauju se ventilatori koji mlazom
vazduha potiskuju tabak ka naslagi papira.
Da bi se omoguilo neprekidno izlaganje tabaka
savremene maine imaju pomoni sto za izlaganje koji je
smeten izmeu poslednje tamparske jedinice i stola za
izlaganje.

Slika 106. Zapraivanje sa donje strane tabaka

7.2 Ureaj za suenje boje

U zavisnosti od svojstava boja i lakova koji se
koriste u tampanju koriste se razliiti ureaji za suenje.
Suenje se vri:
- infracrvenim zracima IR
- ultraljubiastim zracima UV
- toplim vazduhom

Slika 105. Pomoni stovza izlaganje

Do pomonog stola tabake papira dovode hvataljke

sa pomonog lananika prenosnika. Poto se ukloni naslaga
sa glavnog stola pomoni sto zajedno sa naslagom se
prebacuje na glavni sto na koji se ponovo usmeravaju tabaci.

Infracrveni (IR) ureaj za suenje boja se koristi kod

tampe sa konvencionalnim bojama pri emu se koriste IR
zraci srednjih talasnih duina. U zavisnosti od povrine
otampanog otiska, debljine sjaja boje, veeg sloja papira,
svetlije boje, zahtevaju veu temperaturu suenja
(ukljuivanje veeg broja grejaa).

Mehanizam za pokretanje stola

Izlagajui sto se pokree pomou elektromotora.
Sputanje stola prilikom tampe je automatsko.
Brzina sputanja stola za izlaganje je ista kao i brzina
podizanja stola za ulaganje i zavisi od debljine papira.
Aktiviranje stola za sputanje vri se preko refleksne glave
koja reaguje na prekid snopa svetlosti ili mikroprekidaa.
7.1 Ureaj

za zapraivanje

Kod velikih brzina tampe i tampe na manje

upojnim papirima dolazi do sporijeg suenja boje. Posledica
je preslikavanje boje na poleinu sledeeg otampanog

Slika 107. ema i izgled IR suenja otiska

46

VEBA BROJ 7.

Kombinacija suenja IR i toplog vazduha se koristi

za suenje posle lakiranja sa vododisperzionim lakom.
Kombinovano suenje IR i UV i toplotnim
vazduhom se koristi kod tampe sa konvencionalnim bojama
a lakira se prvo vododisperzionim lakom pa onada UV lakom,
pri emu se koriste sva tri naina suenja. Kod tampe sa UV
i hibridnim bojama suenje se vri sa UV zracima. Pri
postupku suenja UV zracima oslobaa se ozon koji se
uklanja posebnim odvodima.

Pogonski mehanizam
Maina dobija pogone od elektromotora odreene
snage. Od osovine elektromotora obrtno kretanje se prenosi
na glavnu pogonsku osovinu a zatim na sve delove maine.
tamparske jedinice preko zupanika dobijaju energiju.
Ovako reenje ima nedostataka kao to su mehaniki gubici,
uvijanje vratila, buka sloenije odravanje i sl. Nedostaci su
se poveali sa porastom brzine tampe i brojem tamparskih
jedinica. Nedostaci su otklonjeni korienjem pogonskih
el.motora za svaku tamparsku jedinicu. Rad svih el.motora
se sinhronizuje elektronskim putem.
Kada se sa pogonske strane maine na pritisne i
transfer cilindre postave zupanici sa helikoidnim
ozubljenjem odgovarajueg prenika meusobno uzubljen
dobija se sklop koji obrtni moment prenosi daleko kvalitetnije
od podueg vratila (slika 111).

Slika 108. ematski prikaz zraenja sa UV zracima

Slika 109. Kombinacija IR i UV suenja

Slika 111. Zupanici za prenos pogonske energije

Kod najnovije konstrkcije tamprskih maina kod

poslednje tamparske jedinice se ugrauje kamera za
oitavanje ispravno otampanih tabaka. Svaki neispravan
tabak odvaja se i izlae na pomonom stolu za izlaganje.

Centralni pogonski agragat pokree prvi pritisni

cilindar a dolje se energija prenosi do svih mehanizama ime
se izbegavaju vibracije koje optereuju tamparsku jedinicu.

PITANJA:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Slika 110. Kamera za oitavanje odtampanih tabaka

47

Vrste ureaja za izlaganje.

Glavni delovi ureaja za izlaganje.
Uloga izlagajuih hvataljki i pneumatske
konice.
Sto za izlaganje- funkcije stola.
Ureaj i vrste suenja odstampanih tabaka.
Ureaj za praenje tabaka.
Skicirati ureaj za izlaganje (dui put tabaka).
Kontrola kvaliteta odtampanih tabaka.
Pogonski mehanizam maine.

VEBA BROJ 7.

48

VEBA BROJ 8. - LAKIRANJE

8.0 Lakiranje otisaka

Lakiranje preko ureaja za vlaenje se vri tako to

se prethodno iskljui ureaj za bojenje a lak se iz posude za
vlaenje preko valjaka i cilindra forme nanose na gumi
cilindar a sa njega na podlogu. Kada se radi delimino
lakiranje primenjuje se posebne forme za lakiranje.
Nedostatak su vei nanosi laka koji se nanosi preko ureaja
za boju i iznosi od 3-6 g/m2 sa niim viskozitetom DIN 4mm
na 23oC, 60-90 sekundi.

Lakiranje je proces pri kome otisak postaje otporan

na promene pod dejstvom atmosferskih prilika, pri emu
lakirani tabak utie na poboljanje estetskog izgleda
proizvoda.
Na osnovu povrine koja se lakira postoji:
- parcijalno
- lakiranje cele povrine
Parcijalno lakiranje je lakiranje pojedinih delova
otampanog tabaka u cilju isticanja teksta ili slike. Za ovakav
nain lakiranja izrauje se posebna tamparska forma.
Lakiranje se izvodi na:
- posebnim mainama
- na ofset mainama preko ureaja za boju i vodu
- na mainama sa ureajima integrisane u sklopu
maine
Maine za lakiranje koriste sve vrste lakova.
Nedostatak im je u vremenskom razmaku izmeu tampanja i
lakiranja.

Ofsetne
lakiranje

maine

sa

ugraenim

ureajem

za

Savremene ofset maine poseduju jednu ili dve

jedinice za lakiranje koje omoguavaju da se postupak
lakiranja obavu u istom prolazu kada i tampa. Ova jedinica
se postavi iza tamaprskih jedinica (slika 112).

Lakiranje na ofset mainama

Lakiranje na ofset mainama se vri na ureajima za boju i
vodu.
Lakiranje preko ureaja za boju se ne razlikuje od
procesa tampe, naroito ako se radi sa lakovima na bazi
uljnih rastvaraa. Lak iz bijanika se nanosi na nakvaenu
tamparsku formu pa na ofset gumu i na podlogu koja se
lakira. Kod parcijalnog lakiranja (pojedinih delova tabaka)
postie se izuzetno precizno nanoenje laka. Jedini nedostaci
ovog lakiranja su u niskom intezitetu sloja, malom nanosu
laka, utilu na otisku kao i duina suenja.
Kod upotrebe lakova na vodenoj osnovi iskljuuje se
ureaj za vlaenje. Fotopolimerne forme se postavljaju na
tamparski cilindar. Povrine koje primaju lak su vie od
povrina koje ostaju nelakirane. Nanoenje laka je veoma
precizno obavlja se u istom prolazu kao i tampa na
mainama sa vie tamparskih jedinica. Nedostaci u brzini
tampe, ogranienom nanosu laka do 4 g/m2, visokim
viskozitetom 23oC.

Slika 112. Verk za nanos laka

Slika 113. ema suenja boja UV i IR zracima preko vazdunog

jastuka beskontaktni prolaz papira preko podloge

49

VEBA BROJ 8.

Cilindar forme ima mogunost postavljanja ofsetne

prevlake za lakiranje celog tabaka ili forme za lakiranje kod
deliminog lakiranja. Ureaj za nanoenje laka na cilindar
forme moe biti sa dva valjka ili sa komorom i analoks
valjkom (slika 114).
Slika 115. Hibridna tehnologija tampe i lakiranja, hibridna maina

1.

2.
3.
4.
5.
6.

Jedinica za tampu sa konvencionalnom i hibridnom

opcijom (valjci sa oblogama menjaju se oblike na
valjcima kod primene laka)
Uv suai pri tamparskoj povrini
Verk za nanos UV laka sa komornim rakelom
Suenje boje tampanje konvencionalnim postupkom
IR zracima
UV suenje
Izlagajui aparat

8.1 Numerisanje
Obeleavanje brojevima nekih proizvoda: novac,
vozne karte, ulaznice, vrednosni papiri, blokovi itd. vri se
postupkom numerisanja. Numerisanje spada u postupak
visoke tampe jer su pokretni brojevi uzvieni u odnosu na
ostale tamparse elemente. Bija sa numeratora se prenosi
preko cilindra na pritisak na koji se postavlja odgovarajua
presvlaka.Numerisanje se moe izvriti istovremeno sa
postupkom tampanja i na posebnim mainama po zavrenom
tamapanju.

Slika 114. Lakiranje sa dva valjka i sa komorom i aniloks valjkom

Kod ovih maina primenjuju se lakovi neto nieg

viskoziteta DIN 4mm na 23oC, 30-60 sekundi i nanosima od
3-6 g/m2.
Na konvecijalne boje u istom prolazu nanose se
lakovi rastvoreni u vodi. Primena UV lakova je mogue preko
UV ili hibridnih boja. Kad maina ima dve jedinice za
lakiranje mogue je primena UV lakova preko
konvencionalnih boja tako to se tabak izlae suenju po
izlasku iz poslednje tamparske jedinice pa se u prvoj jedinici
za lakiranje nanosi osnovni sloj prajmer. Sloj laka na vodenoj
osnovi pa se intezivno sui a zatim se nanosi UV lak koji
obezbeuje drugo lakiranje i zahteva dodatni ureaj za
suenje UV zracima, pri emu procesom polimerizacije dolazi
do ovravanja laka. Danas se UV lakiranje vri preko UV
boja ili preko hibridnih boja pri emu se nanoenje UV laka
odvija bez nanosa osnovnog sloja prajmera. Maina za
tampu sa hibridnim i UV bojama prestavljena je na slici 115.

Slika 116. ema tamparske jedinice sa ureajem

za numeraciju

50

VEBA BROJ 8.

8.2 Perforisanje

Razliite izvedbe i konstrukcione karakteristike

tabanih viebojnih ofset maina

Perforisanje je doradni postupak izrade rupica ili

proreza na papiru i kartonu. Ovim postupkom se mesta koja
se ele odvojiti definiu. Alat za perforisanje moe biti kruni
i ravni i zavisi od vrste perforacije: ravni alat za popreno
perforisanje, okrugli alat za uzduno perforisanje. Kod
perforisanja papira na tamaprskim mainama na cilindru za
pritisak u cilju zatite od oteenja perfor linijama stavlja se
odgovarajua presvlaka od lima.

Jednostrano

Slika 117. Kruni i ravni alat za perforisanje

Obostrano

8.3 tampa na limu

Proces tampe na limu je daleko sloeniji proces od
tampe na papiru. Razlika se ogleda u sasvim drugim
reenjima ureaja za ulaganje i izlaganje limenih ploa.
Maine su trocilindrine viebojne sa ugraenim
ureajem za lakiranje.
Limene ploe se pre procesa tampanja obrauju
nanoenjem specijalnog laka koji omoguuje bolje vezivanje
boje, lak ujedno titi ploe od korozije i mehanikih
oteenja. Za tampu na limu koriste se posebne boje. Po
tampi boje se sue na temperaturi od 220 C. Kod korienja
UV boja suenje se vri UV zracima.

51

VEBA BROJ 8.

Heidelberg 2/0 ili 1/1

Heidelberg 4/0 ili 2/2

Heidelberg 5/0
Slika 118. Razliite izvedbe

viebojnih offset maina

52

VEBA BROJ 8.

PITANJA:
1. Uloga lakiranja.
2. Vrste lakiranja.
3. Naini lakiranja.
4. Naini suenja laka.
5. Konstrukcione

karakteristike

maina

za

lakiranje.

6. ematski prikaz nanosa laka (kom. rakel,

valjak).

7. Hibridna tehnologija lakiranja tabaka.

8. Lakiranje na limu.
9. Perforacija i numeracija.

53

VEBA 9. TRAPING (PREKLAPANJE)

bojom se izvri probno otiskivanje na papiru predvienom za
tampu.

Pomou spektrofotometra odreuje se ton boje na

probnom otisku (slika 120).

9.0 Traping (preklapanje)

U zavisnosti od postupka tampanja na otisak se
nanosi sloj boje razliite debljine. Kod ofset tampe debljina
sloja boje iznosi oko 2 nm.
Proizvoai boja uglavnom isporuuju osnovne boje.
Za dobijanje razliitih tonova u tampi potrebno je izvriti
meanje osnovnih boja. Prilikom meanja boje neophodno je
ispotovati neke od pravila kako bi se dobio traeni ton.
Za dobijanje sivih tonova koristi se crna i bela boja.
Najbolje je koristiti neutralnu crnu boju bez primese plave ili
crvene. Preporuka je da se za postizanje tamnijih tonova
arenih boja koriste komplementarne boje umesto crne.
Kod meanja dve boje treba svetlijoj boji postepeno
dodavati tamniju, dok se ne dobije eljeni ton.
Boje koje se meaju treba da imaju ista svojstva
(postojanost na svetlo, toplotu kiseline, baze, rastvarae).
Meanje osnovnih boja moe se vriti na dva naina:
korienjem iskustva i korienjem recepture.
Proizvoai boja isporuuju karte boja ili sisteme boja
koji sadre kupone. Svaki kupon je razliitog tona a za svaki
ton je priloena receptura. Postoje vie sistema boja meu
kojima su najpoznatiji PANTONE (slika 119) i HKS.
Katalozi su podloni starenju pa se stoga moraju uvati pod
uslovima koje propisuju proizvoa. ,,PANTONE garantuje
kolorimetrijsku tanost u trajanju od est meseci.

Slika. 120 emaki prikaz dobijanja boja razliitih receptura boje

Autotipijsko meanje boja

Reprodukcija vietonskih orginala zasnovana je na
otiskivanju rasterskih taaka u utoj, magenti, cijan i crnoj
boji.
Rasterske take su postavljene pod odreenim uglom
da bi se izbegao efekat ,,MOARE (kod AM rastera) koje
nastaju zbog preklapanja rasterskih taaka. Strandard ISO
12647-1 precizira uglove postavljanje rasterskih taaka, za
razliite vrste papira za etvorobojnu ofset tampu.
S obzirom na oblik taaka postoje tri vrste rastera
(slika 121):
- AM (Amplitudno modulisani)
- FM ( Frekventno modulisani)
- Hibridni raster (Kombinacije FM i AM rastera).

Slika. 119 Katalog PANTONE

Ukoliko se ton ne nalazi u katalogu mora se raditi

posebna receptura. Postupak dobijanja traenog tona sastoji
se u spektrofotometrijskom merenju uea osnovnih boja u
formiranju tona uz korienje odgovarajueg programa.
Pomou raunara dobija se poetna receptura sa udelom mase
osnovne boje koji sadri uzorak. Na osnovu recepture
merenjem na analitikoj vagi odredi se za tampanje potrebna
koliine osnovnih boja a zatim se one izmeaju. Dobijenom

Slika. 121 Presek AM, FM i Hibridnog rastera

54

VEBA 9. TRAPING (PREKLAPANJE)

Frekvencija AM rastera (slika 122) se kree od 45 do

80 lin /cm2.
Nominalno podeavanje linijature rastera je:
- 45-70 lin /cm2 za periodinu ofset tampu

Prilikom obavljanja tamparskog procesa mora se

napraviti razlika izmeu tampe mokro na suvo i vlano
(mokro) na vlano.
Termin tampe vlano (mokro) na suvo se koristi
kada se tampa direktno na tamparsku podlogu ili na drugu
osuenu boju.
Termin tampe vlano na vlano se koristi kada se
tampa boja na drugu neosuenu vlanu boju.
Kada je u pitanju viebojna tampa uobiajno je
da se koristi termin ,,VLANO NA VLANO.
Ako je pokrivenost uniformna i ako je nijansa
postavljena sa korektnim kordinatama tada se moe rei da je
prijanjanje dobro. Ako pak eljena nijansa nije pogoena, tad
je preklapanje boja loe (esta pojava kada se radi sa
meanjem boja). Kao posledica toga dolazi do reduciranog
opsega boje,tako da se glavna nijansa ne moe reprodukovati.
Ako je debljina sloja boje korektna, sa postavljanjem CYM
na pravo mesto i dobrim pasovanjem, otisak e zadovoljiti
potrebne standarde. I pored toga mora se voditi rauna o
lokaciji (pasovanju) meanih boja crvene, zelene i plave, koje
mogu biti uzrok greke pri tampanju boja na boju.
Dijagram CIE prikazuje efekte pogrenog
prijanjanja boja ili pogrenog rasporeda boja u tampi (Slika
124). Bela povrina prikazuje stepen polutonskih vrednosti
koje su redukovane usled pogrenog reprodukovanja boja.

- 52-70 lin /cm2 za neprekidne forme procesne tampe

- 60 lin /cm2 za komercijalnu tampu.

Slika 122. Uglova AM rastera

Slika 123. Uglovi kod hibridnog raster

Meanje boja preklapanjem (TRAPING)

Preklapanje
podrazumeva
mogunost
predtampavanja jedne boje preko svee odtampane druge
boje. Preklapanje je indukacija sposobnosti da tampana boja
prihvati sledeu boju. Merenje preklapanja boja se vri nakon
svake promene gume, boje, podloge, sredstva za vlaenje ili
pritiska.

Slika 124. Dijagram CIE pogrenog rasporeda boja

55

VEBA 9. TRAPING (PREKLAPANJE)

Proraun preklapanja boja u tampi vri se merenjem punih

tonova na klinu refleksnim denzitometrom a procenat
preklapanja izraava se preko jednaine:

P=

D1 2 D1
x100%
D2

Slika 127. Nejednaka nijansa boje (magente preko cijana)

gde je: P= preklapanje gustine dve boje

D12= optika gustine dve boje

Da bi se upotrebom kontrolnih mernih traka dobili

zadovoljavajui rezultati institut ,, FOGRA je propisala
koncept kojeg se treba pridravati pri tampi.

D1= optika gustina prve tampane boje

D2= optika gustina druge tampane boje
U praksi bi ove boje trebalo da imaju istu debljinu
filma, ali za poboljanje preklapanja debljina sloja bi trebalo
da postepeno raste od prve prema poslednjoj tamparskoj
jedinici.

Pri standardnim uslovima tampanja ovaj koncept

zahteva:
-

kod etvorobojne ofset tampe (vlano na

vlano) redosled bi bio crna (K), cijan (C),
magenta (M), uta (Y).
- kod dvobojne tampe (vlano na vlano)
redosled je cijan (C), magenta (M), crna (K),
uta (Y).
- Kod jednobojne tampe (vlano na suvo)
redosled je cijan (C), magenta (M), uta (Y)
crna (K) ili crna (K), cijan (C), magenta (M),
uta (Y).
Tabela 6.1 prestavlja vrednost preklapanja za tri
ofset tehnike i flekso tampu. Vrednost za etvorobojni otisak
sa redosledom tampe boja C-M-Y-K i flekso Y-M-C (od
svetlijih do tamnijih boja)

Kombinacije preklapanja boja

U prvom sluaju sloj magente je odtampan na
jednobojnoj maini kao prva boja. Nakon toga je odtampan
sloj cijana posle suenja (mokro na suvo) sloj obe tamparske
boje je isti, postignuta je traena nijansa primer 1 (slika 125).

Slika 125. Postignuta nijansa boje

U drugom primeru je koriena viebojna maina

gde je magenta naneta kao prva boja (mokro na mokro) a
nakon toga je odtampana cijan na jo vlanu magentu. Zbog
loeg prijanjanja cijana dobija se crvenkasti ton primer 2
(slika 126).

Tab. 6.1 Vrednost preklapanja boja

Ofset
tampa
Tabana
tampa
Roto
tampa
asopisa
Roto
tampa
novina
Flekso

Slika 136. Nejednaka nijansa boje (cijan preko magente)

U treem primeru koriena je metode tampe

,,mokro na mokro sa zamenjenim redosledom (magenta na
cijan) rezultuje plavkasto crvena boja primer 3 (slika 127).

56

CRVENA

ZELENA

PLAVA

70%

80%

75%

70%

87%

72%

50%

89%

50%

89%

98%

78%

VEBA 9. TRAPING (PREKLAPANJE)

Uticaj viskoziteta boje na proces preklapanja

Kod odreivanja redosleda procesnih boja u tampi
vano je znati odnos izmeu voskoziteta boje, preklapanja i
redosleda boje. Ako se uzme u obzir mogunost
odtampavanja vrednosti viskoziteta etri procesne boje se
moraju uzeti u obzir. Prva odtampana boja treba da ima
najvei viskozitet. Druga neto nii, dok trea i etvrta
najnii.
Ovo je vano zbog toga da u sluaju da prva
procesna boja ima manju vrednost viskoziteta od druge boje
moe doi do reverzibilnog efekta prenosa boje sa podloge na
ofsetnu gumu od strane druge nanete boje to se odraava na
tonsku vrednost boje, smanjenje opsega boje kao i stvaranja
neujednaeno odtampanih povrina. U principu viskozitet
boja trebalo da opada prema poslednjoj boji.
Primanom savremenih bojanika kod ofset maina
(slika 128) proces dobijanja ,,dobrog otiska uz primenu ICC
profila je brzo promenjiv. Podeavanje bojanika se vri
direktno bez oitavanja tamparske forme uz primenu
programa za brzo podeavanje boja po zonama.

Slika 129Merna traka UGRA/FOGRA DKLS za kontrolu procesa

tampe

PITANJA:
1.

ta se podrazumeva pod pojmom preklapanja.

2.

Kako se meri i proraunava vrednost preklopa.

3.

Kako utice debljina filma boje na preklapanje.

4.

Koji su redosledi boja kod jednobojne tampe

Slika 128. Mikroprocesorski bojanik

(vlano na suvo).
5.

Sistem DIPS koji posreduje izmeu CTF ili CTP

radne stanice i tamparske maine. Ovaj program pretvara
podatke iz pripreme, digitalno skenira elektronsku montau u
odgovarajui digitalni format, stvara podatke za bojanik i
alje ih u upravljaki deo tamparske maine.
Pomou ureaja za denzitometrijsko oitavanje
otiska mogue je memorisati podatke o optikoj gustini boja
na probnom otisku i porediti ih sa zadatim vrednostima. Za
kontrolu gustine obojenja otiska institut ,,Fogra propisuje
kontrolnu mernu traku UGRA-FOGRA DKLS (slika 129).

Koji su redosledi boja kod dvobojne tampe

(vlano na vlano).

6.

Redosled boje kod cetvorobojne ofset tampe

(vlano na vlano)

57

7.

Termin vlano na vlano podrazumeva tampu.

8.

Termin vlano na suvo podrazumeva tampu.

9.

Uticaj viskoziteta boje u procesu preklapanja.

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Podela rotacionih maina

10a Rotacije

Klasifikacija rotacionih maina vri se prema

nameni, konstrukciji, nainu
inu suenja boje na otisku prema
tehnici tampe.

Rotacije su tamparske maine kod kojih se proces

tampe odvija ulaganjem rolne papira u tamparski agregat.

Nameni:
- rotacije za tampu novina (novinska rotacija)
- rotacija za tampu komercijalnih grafikih
grafi
proizvoda knjiga, etiketa, asopisa,ambalae.
Konstrukciji:
- parterne

Slika 130. 3D ema rotacije

Prednosti rotacija u odnosu na tampu papira iz rolne

su:
-

vea produktivnost (vei

i broj jedinica u jedinici
vremena)
manji broj radnih operacija kod pripreme maina za
tampu
manje vreme tampe veih
ih tiraa
pojednostavljeni radni ciklus dobijanja gotovih
proizvoda (asopisi,
asopisi, novine, knijge, etikete i itd.).
Nedostaci su:
niska ekonominost
nost malih tiraa
vei kart
visoka cena maina
tei uslovi rada

Slika 131. 3D ema partnerne rotacije

-viestpratne

Sve rotacione maine poseduju odre

odreene parametre:
irina papira trake (cm)
obim cilindra (cm)
max, min duina otiska (cm)
brzina m/s
broj tamparskih agregata
potronja elektrine
ne energije kW
optereenje
enje podloge za postavljanje maine dN/m2

Slika 132. Izgled viespratne rotacije

dimenzije (cm)

58

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

4.
5.
6.
7.

Prema nainu suenja boje

- Rotacije kod kojih se koriste boje za ije

suenje nije potrebna dodatna energija ,,Cold set
rotacije. Na ovim rotacijama proces vezivanja boje
za podlogu odvija se upijanjem. Ove rotacije se
koriste za tampu novina i ne poseduju suaru za
boju.
- Rotacije koje koriste boje ije se vezivanje za
podlogu ostvaruje isparavanjem rastvaraa pri emu
je neophodno obezbediti toplotnu energiju za suare
,,Heat set rotacije. Slui za tampu komercijalnih
izdanja. Rotacije poseduju suare za boju.
-

ureaj za natezanje papirne trake

suara
ureaj za hlaenje
aparat za savijanje

Razliite namene, broj tamparskih jedinica, nain

voenja papirne trake su modeli po kojima se razlikuju ofset
rotacije. Osnovna razlika je u konstrukciji tamparskih
jedinica. Svaka tamparska jedinica bez obzira na razliite
konstrukcije obuhvata sledee delove:
- sistem cilindara
- ureaj za bojenje
- ureaj za vlaenje

Prema tehnici tampe

Sistem cilindara

- rotacije za flekso tampu

- rotacije za duboku tampu
- rotacije za sito tampu
- rotacije za digitalnu tampu
- hibridne rotacije
- rotacije za ofset tampu

tamparski agregat ofset rotacije sastoji se od tri

cilindra:
- cilidar za gumu
- cilindar za plou
- cilindar za pritisak
Kod nekih reenje ofset rotacije javlja se sistem
guma guma gde ulogu cilindra za pritisak preuzima cilindar
za gumu.

Graa rotacije
Glavni sklopovi i ureaji rotacionih maina bez
obzira na vrstu su:
- ureaj za ulaganje
- ureaj za vaenje trake
- tamparske jedinice
- ureaj za suenje i hlaenje kod rotacija koje
koriste heat set boje
- ureaj za izlaganje
- sistem kontrole i komandi

Cilindar za tamparsku formu

tamparska forma ofset ploa se postavlja na
cilindar koji moe da prihvati jednu ili vie ploa zavisno od
konstrukcije cilindra.
Na cilindru za tamparsku formu se razlikuju radna
povrina, slepa povrina (ljeb) i klizni prstenovi.

Rotacije za ofset tampu

Ofsetne rotacije sastoje se od istih ili jednakih
ureaja meusobno spojenih. Na slici prestavljena je ema
jedne ofset rotacije sa sledeim sastavima.

Slika 133. ema ofset rotacije I,II, III IV-tamparski

agregat

1.
2.
3.

1.

gumeni cilindar
temeljni cilindar
menja kotura zvezdast

tamparska forma 2. ljeb 3. Radna povrina

4. Klizni prsten
Slika 134. Cilindar za tamparsku formu

59

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Cilindar tamparske forme u zavisnosti od

konstrukcije maine poseduje jednu ili vie radnih povrina.
Slepa povrina ima obim leba ili kanala i postavljena je po
duini cilindra. U lebu su smeteni elementi koji omoguuju
postavljanje ploe. Slika 135.

Slika 137. Poluautomatsko postavljanje ploa

Slika 135. Mehanizam za stavljanje ploe

Klizni prstenovi se nalaze na krajevima cilindra,

uzdignuti su u odnosu na radnu povrinu i naleu na klizne
prstenove cilindra za gumu. Pritisak u tampi se podeava
izborom debljine ofset ploe i ofset gume.
Cilinda se pokree preko zupanika koji istovremeno
pokree i cilindar za gumu. Rukavci osovina cilindra su
smeteni u leitima koji zajedno sa ploom omoguuju
pomeranje cilindra po obimu 1,5 mm i aksijalno 2 mm
radi uklapanja boja.
Skidanje stare tamparske forme i postavljanje nove
na cilindar obavlja se runo (slika 136), poluautomatski (slika
137) i automatski (slika 138).

Slika 138. Automatsko postavljanje ploa

Kod veih dimenzija cilindra za tamparsku formu

mogu se postaviti vie ofset ploa, to omoguuje tampu
razliitih broja stranica. Od broja ploa koje se postavljaju na
cilindar forme direktno zavisi broj stranica novina ili asopisa
koji se tampaju sa jednog cilindra.

Slika 136. Runo postavljanje ploa

60

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Livenjem se na metalnu auru formira sloj ofset

gume. tamparske forme i ofset guma u obliku aure navlae
se pomou pneumatike na cilindre. Cilindar ima ravnu i
glatku povrinu kod etvorocilindrinih sistema i gumeni
cilindar prenosi boju i ostvaruje pritisak, slika 140.

Slika 140.
Postavljanje tamparske forme
i ofset gume u obliku aure
sliv

Cilindar za gumu
Uloga cilindra za gumu je da prenese sliku sa cilindra za
plou na materijal za tampu. Guma se montira na cilindar i
fiksira u odreene ljebove irine 25 mm (slika 141).
Pokretanje gumi cilindra vri se preko bone osovine ili
sopstvenim pogonom. Cilindrini ekscentrini leaju sa tri
prstena i dva reda valjia ugrauje se u gumi cilindar.
Leajevi su isto oblikovani kao i leajevi na gumi cilindar za
tabani ofset. Cilindar za gumu moe imati i neprekidni sloj
gume u obliku aure (sleev) (slika 142) koja omoguuje veu
brzinu tampe i manje istezanje papirne trake.

Slika 138b. Postavljanje ofset ploa na cilindar sa rasporedom strana

Zbog postojanja ljeba na cilindru za tamparsku

formu i gumu dolazi do pojave linija i dupliranja otiska.
,,Sliv tehnologija omoguava izradu tamparske forme u
obliku aure koja je na kraju zavarena laserskim zracima.
Direktna izrada tamparske forme CTP i savijane ploe u
obliku aure, prestavljena je na slici 139.

Slika 139. Izgled ureaja za direktnu izradu i savijanje

tamparske forme

Slika 141. Gumni cilindar- sleev

61

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Raspored cilindara u tamparskim jedinicama

Kod maina sistema gumaguma (etvorocilindrini
sistem) cilindar za gumu ima ulogu cilindra za pritisak.
Da bi se omoguile razliite putanje kretanja
papirnih traka, kombinacija boja, jednostrana ili obostrana
tampa, koriste se razliite konfiguracije tamparskih
jedinica, slika 144.

1)

2)

3)

4)

Slika 142. Cilindar za gumu

Predviena debljina gume je 1,9 cm sa odreenom

podlogom ija debljina i vrsta odgovaraju potrebnom
kvalitetu tampe i upotrebljenom papiru se podeava preko
visine kliznog prstena ime se dobija pravilan obim cilindra.
Radi poveanja kapaciteta maine uz gumu cilindar
se postavlja automatski ureaj za pranje gumenog omotaa.
5)

6)

7)

Cilindar za pritisak
Slika 144. ematski prikaz osnovnih konfiguracija
tamparskih jedinica: 1)Trocilindrina, 2) etvorocilindrina sa
horizontalnim voenjem trake, 3) etvorocilindrina sa vertikalnim
voenjem trake, 4) Petocilindrina, 5) Dvostruka petocilindrina,
6) Dvostruka petocilindrina, 7) Satelitska

tamparski cilindar je izraeni od elika. Povrina

cilindra je idealno ravna i glatka zatiena od korozije slojem
hroma. Cilindar za prizisak se ne ugrauje u sve tipove ofset
rotacija.
Kod etvorocilindrinog sistema cilindar za gumu
istovremeno prenosi boju i ostvaruje pritisak. tamparski
cilindri mogu imati isti obim kao i ostali cilindri.
Kod satelitskog tampanja ima glavni temeljni
cilindar je nekoliko puta vei od ostalih cilindara, pri emu su
tamparske jedinice rasporeene u satelitsku konfiguraciju.
Struktura cilindra je od elika sa debelim zidom i sa
visokohromiranom radnom povrinom to spreava boju da se
neravnomerno rasporeuje u tamparskom agregatuima.

Najee koriena konfiguracija sa etri cilindra ili

sistem ,,guma guma.

Slika 145. etvorocilindrini sistem guma - guma

Slika 143. Pritisni cilindar

62

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Prednosti ovog sistema ogleda se u :

- jednostavnom vienju papirne trake
- manja duina maine
- pogodnost za heat set rotacije
Nedostaci:
- dui put papirne trake to zahteva podeavanje
boje po obimu cilindra
- precizno postavljanje i zatezanje ofset gume
- vee istezanje papirne trake od ostalih sistema

tamparske jedinice sa etri cilindra kao modul

kombinuju se tako da se dobijaju razliita reenja u odnosu na
broj boja, nainu voenja papirne trake i broju rolni za
ulaganje, javljaju se rasporedi u obliku slova I, Y, U, H.

Slika 146/1. ema tamparskog

agregata

Rotacije sa rasporedom cilindara u obliku slova Y.

Ova konfiguracija tamparske jedinice se koriste kod
rotacija za tampu novina. Ona omoguava tampu jedne boje
obostrano po potrebi jo jedna boja na nekim od stranica
novina ili tri boje jednostrano.

Slika 146. tamparski agregati

1.
2.
3.
4.
5.

I tamparski agregat
U tamparski agragat
H tamparski agregaT
Y tamparski agregat
Y tamparski agregat

Raspored cilindara
Rotacije sa vertikalnim rasporedom cilindara u
obliku slova I.
Rotacije sa ovim rasporedom cilindara koriste se za
komercijalnu tampu. Usled poveanog rastojanja izmeu
tamparskih jedinica koriste se za tamou oplemenjeni papiri
pri emu dolazi do manje deformacije tamparske podloge.

Slika 147. ema Y

tamparskog agregata

63

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Rotacije sa rasporedom cilindara u obliku slova U i

H.
Raspored cilindara u obliku slova U i H omoguuje
vertikalno voenje papirne trake.

Slika 149. Rotacija sa

dvostruko veim cilindrom za gumu

Satelitski sistem
Satelitski sistem ofset rotacije karakterie zajedniki
pritisni cilindar za tampu sve etiri boje. Broj i raspored
cilindra diktiraju nain prelaska papirne trake kroz mainu,
broj boja i nain tampe. Satelitski sistem imaju svoje
prednosti koje se ogledaju u kraem putu papirne trake
izmeu tamparskih boja, manji registar, manje razvlaenje
papira a nedostaci se ogledaju u veim investicijama kod heat
set tampe. Postoje 4 izvedbe satelitskih otisaka rotacija.

Slika 148.
U i H tamparski agregat
Slika 150. TVIN udvojeni
sistem staelitske rotacije

Rotacije sa duplo veim cilindrom za gumu.

Cilindar za gumu moe imati dvostrano vei obim od
cilindra za plou, tako se na cilindar za plou mogu postaviti
dupli broj ploe po obimu. Usled dvostrukog obima cilindra
za gumu u procesu tampanja kod dva okretaja cilindra za
plou ofsetni cilindar se okerne jednom pri emu se dobijaju
dva ista otiska, a ceo tira u procesu tampanja se duplo
smanjuje.

64

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

SEMI poluautomatski sistem

Three troetvrtinski satelitski sistem

Predstavlja desetocilindrini sistem sa opcijom

kretanja papirne trake. Vertikalno sa sistemom 2/2 boje i
horizontalno sa tampom papirne trake 4/0 sistem predstavlja
kombinaciju satelitskog sistema i sistemema guma guma.

Ovaj satelitski sistem razvijen je u SAD. Temeljni

cilindar je sa tri para tamparskih agregata. Jedan od tri para
agregata ima mogunost kretanja i tampe u oba smera deo
sistema ima mogunost tampe 2/1, 3/0, 4/0, 1/1 boja.

Slika 151. Troetvrtinski satelitski sistem

Slika 153. SEMI poluautomatski sistem

Kombi polusatelitski sistem

Sistem predstavlja kombinaciju dva pokretna
tamparska para: mogunost tampanja u satelitskom sistemu
4/0 i sistemu guma guma 2/2.

10.b. Ureaji ofset rotacija

Ureaj za boju
Ureaji za boju kod ofset rotacija su graeni tako da
kod velike brzine tampe kvalitetno vri obojavanje
tamparske forme. Zbog toga su svi ureaji za boju kod ofset
rotacija izraeni od manjeg broja valjaka rasporeenih tako
da mogu kontinuirano prenositi boju iz bojanika do
tamparske forme pa zatim na gumu i konano na papir. Za
razliku od tabanog ofseta kod koga se ureaj za boju sastoji
od velikog broja valjaka koji omoguavaju dobro razribavanje
boje, (boja ima dug put od bojanika do tamparske forme).
Kod ofset rotacija boja kratko putuje od bojanika do
tamparske forme, dobro razribana, usled velike brzine
okretanja valjaka.
Viskozitet boje je vei skoro da je boja tekua tako
da nije potrebno mnogo razribavanja. Broj valjaka je toliki da
moe nesmetano izvriti transport viskozne boje do
tamparske forme.
U zavisnosti od proizvoaa maina ureaj i za boju
imaju razliita konstrukciona reenja. Reenja se razlikuju
prema valjcima nanosaima koji nanose boju na tamparsku
formu.

Slika 152. Kombi polusatelitski sistem

65

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Slika 155. (1, 2, 3)

Slika 154a. Ureaj za

boju sa prenosnim valjkom

1.

Slika 154b. Ureaj za boju

sa kontinuiranim dotokom
boje

Valjak (a) razriba (prevuen

je gumom) nanosi boju na
dva valjka nanosae.

2. Ovaj tip ureaja ima dva

metalna valjka razribaa (a) koji
predaju boju na tri nanosaa valjka
koji boju sa sredstvom za vlaenje
nanosi na tamparsku formu.

Slika 154c. Ureaj za boju

kod kojih valjak kontinualno
prenosi odgovarajui
sloj (film) boje
3. Ovaj tip ureaja za bojenje
ima tri metalna razribaa valjka
(a) a i tri nanosaa boje i jedan
metalni valjak na treem nanosau
radi spreavanja dupliranja u
tampi.
Slika 154b a) prenosni valjak za kontinuirani prenos boje,
b) metalni vezni valjak, c), e) i h) vezni valjci (gumeni) tvrdoe 3040shore, d) f) i) razribai, g) k) nanosai. Tvroa gume od 25-32
shore, m) utezni valjci

Sva tri ureaja za bojenje su snadbeveni prskajuim

centrifugalnim ureajem za vlaenje.

Slika 154c. a) Valjak sa kontinuiranim prenosom

odgovarajueg (filma )boje.

Slika 155. prestavlja ureaj za boju na ofsetnim

rotacijama koji tamparsku formu istovremeno vlae i boje.

66

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Bojanik za RCI/CCI upravljanja i regulaciju boje na MAN

ROLAND rotacijama.

Podeavanje nanoenja boje sa 100-0-0 na 80-10-10

1.
2.
3.
4.
5.

Runi regulator
Motor za podeavanje
Prenosni pogon
Zonski otvor za boju
Valjak duktor

Ukljuivanje ureaja za slojno (film) vlaenje u (emulzijski

tip vlaenja), omoguava tampu visokih tonskih vrednosi.

Bojanik sa jednim noem, upravljanje boja po zonama.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Slika 156.

Podeavanje nanosa boje i vode

Bojanik slui za smetaj boje, koja se dovodi
kontinualno iz rezervara pomou pumpe. Valjak duktor koji
je zbog kontunuiranog dotoka u stalnom kontaktu sa
razribaem metalne je grae, i poseduje sopstveni pogon.
Koliina boje na razribau se regulie brzinom kretanja
duktora i debljine sloja na duktoru. Debljina sloja boje se
menja aktiviranjem elektromotora na ureajima za zonsko
podeavanje. Elektromotor pomera kliza (ploicu ili valjak) i
tako menja rastojanje prema duktoru a time i debljinu sloja
boje.
Optika gustina boje na otisku se meri i uporeuje sa
zadatim vrednostima ime se poveava kvalitet otiska.

67

Generator zvuka
No za boju
Vodljiva ploica
Pogonski motro
Regulator
Kolenasta poluga
Duktor

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

Bojanik CPC za daljinsko upravljanje bojom HEIDELBERG

na ofset rotacijama.

Cilindar za pritisak
Cilindar za gumu
Cilindar za plou
Valjci navaljivai
Valjci razribai
Prenosni valjak
Vezni utezni valjak
Duktor
Kada za boju
Prskajui ureaj
Horomirani valjak
Prenosa vode
Nanosa

Slika 158. tamparski agregat

satelit rotacije sa devet cilindara,
bez rakela

Bojanik se moe pregraditi pa se iz jednog bojanika

tampa sa vie boja, slika 157/1.
Davanjem konzistencija boje postie se meanjem
boje u bojaniku, slika 157/2.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

1)

Cilindar za gumu
Cilindar za plou
Valjci nanosai
Valjci razribai
Valjak prenosa
Prenosni valjaojuk
Duktor
Kada za boju
Prskajui ureaj
Hromirani valjak
Prenosa
Nanosa vode na plou

2)
Slika 159. tamparski agregat
satelit rotacije sa osam cilindara,
bez rakela
KBA COMMANDER CT

Slika 157. 1)Pregraeni bojanik, 2)meanje

boje u bojniku

68

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Ureaj za boju sa raster valjkom i komorom.

1. cilindar za t formu
2. cilindar za gumu
3. valjci nanosai
4. valjci razribai
5. valjci prenosai
6. RW
7. komorni rakel
8. dovod boje
9. odvod boje
10. bojanik

1. cilindar za gumu
2. cilindar za plou
3. ureaj za poluautomatsku
zamenu ploa
4. nanosai
5. razribai
6. prenosai
7. RW valjak
8. komorni rakel
9. dovod boje
10. odvod boje
11. razervoar za boju sa
pumpom
Slika 160. Ureaj za boju
sa RW

Prednost ureaja za bojenje sa raster valjkom su:

- krai put prenosa boje, manji broj valjaka
- smanjena makulatura
- nema zonskog podeavanja dotoka boje, RW regulie
koliinu boje (dubina aica i pritiskom rakel noa na
valjak)
- razliiti sistem ureaja za boju za razliite rotacije
Nedostaci ureaja za bojenje sa RW su:
Slika 165. (a, b, c, d, e, f) Ureaji za boju kod razliitih
tipova ofset rotacija

- brzo zasienje sredstvom za vlaenje (otisak slabo

zasien bojom). Problem se reava odgovarajuim
ureajem za vlaenje koji obezbeuje minimalni dotok
rastvora za vlaenje. Dobro reenje je ureaj za boju sa
RW za offset tampu bez vlaenja.

Ureaj za vlaenje
Ureaj za vlaenje omoguava kontinuiran dotok
rastvora za vlaenje na tamparsku formu. Usled velikih
brzina rotacionalnih ofset maina ureaj ima manji broj
valjaka to omoguava bre uspostavljanje ravnotee boja

69

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

voda. Radi to preciznijeg uklapanja boja na papiru i

odravanja dimenzione stabilnosti papirne trake mora se
obezbediti optimalni dotok rastvora za vlaenje.

4. Kada za rastvor

Razlikuju se dve grupe ureaja za vlaenje.

-

kontaktni ureaj za vlaenje

beskontaktni ureaj za vlaenje

Kod kontaktnog ureaja za vlaenje svi valjci su u

direktnom kontaktu. estice papirne povrine esto dolaze u
rastvor za vlaenje pa se ovaj nedostatak smatra kao kljuni
za kvalitet tampe. Rastvor za vlaenje stalno cirkulie,
pumpa potiskuje rastvor iz rezervoara u kadu, viak rastvora
se vraa u rezervoar poto se predhodno pomou filtera
oslobodi svih mehanikih primesa.

Slika 162. (1, 2, 3, 4) kontaktni ureaj za vlaenje

Beskontaktni ureaj za vlaenje su razliite

konstrukcione grae.
Razlikuju se vie tipova ureaja za beskontaktno
vlaenje.
Ureaj za valaenje sa duktorom u obliku etke
Brzina rada duktora regulisana je preko
elektromotora a time i koliina rastvora za vlaenje koja se
prenosi na razriba. Koliina rastvora u zavisnosti od
rasporeda tamparskih i netamparskih elemenata vri se
preko elastinog segmentnog noa. Segmentni delovi menjaju
duinu tako vie ili manje ulaziti u etku menjajui koliinu
rastvora koja se prskanjem prenosi na razriba.

1. Cilindar za tamparsku formu

2. Metalni valjci

3.Valjci sa gumom

Slika 163. Ureaj za valaenje sa duktorom u

obliku etke

70

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Ureaj za vlaenje sa razdeljivaem u obliku etke

Nanoenje sredstva za vlaenje bezkontaktno

pomou mlaznica

Kod ureaja za vlaenje sa razdeljivaem u obliku

etke koliina rastvora koji se prenosi na razriba prskanjem
regulie se pomeranjem zonskih zaslona koji proputaju vie
ili manje rastvora . etka nema kontakt sa razribaem za
razliku od kontaktnog ureaja gde je etka u bliskom
kontaktu sa ovim valjkom. Upravo zbog te injenice da etka
i razriba nisu u kontaktu smanjuje se mogunost dospevanja
estica papira u boje u kadu sa ratvorem za vlaenje.

Nanoenje rastvora za vlaenje na valjak razriba u

vidu kapljica izvodi se pomou komprimiranog vazduha.
Kroz mlaznice se potiskuje rastvor za vlaenje i tako se
raspruje u kapljice.

Slika 166. Nanoenje sredstva za vlaenje bezkontaktno

pomou mlaznica
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Slika 164. Ureaj za vlaenje u obliku etke

duktor
razdeljiva
zonski zaslon
razriba
brisa
cilindar forme

Ureaj za suenje boje

Suenjem boje spreava se otiranje boje sa
otampanog papira. U procesu tampe na ofset rotacijama u
zavisnosti od vrste proizvoda i papira na kojom se tampa
koriste se dve vrste boja.
,,Cold set boje se koriste za tampu na upojnim
papirima. Proces suenja ovih boja zasniva se na upojnosti
podloge na kojoj se tampa pa rotacije koje rade na ovim
vrstama podloge nemaju ureaj za suenje boja.
,,Heat set boje se koriste za tampu na neupojnim
papirima (oplemenjeni papiri). Proces suenja ovih boja
zasniva se na isparavanju rastvaraa u ureaju za suenje.
Ureaj za suenje ima oblik tunela (suara), slika 167.

Turbo centrifugalni ureaj za vlaenje

Kod ovog ureaja duktor koji je jednim delom
zaronjen u rastvor za vlaenje direktno prenosi rastvor za
vlaenje na razriba. Pri velikoj brzini rotiranja duktora usled
delovanja centifugalne sile odvajaju se kapljice rastvora i one
deluju na razriba. Koliina rastvora regulie se dizanjem ili
sputanjem zaslona koji proputa veu ili menju snop
kapljica.

Slika 167. Rotacija sa ureajem za suenje

Slika 165. Turbo centrifugalni ureaj za vlaenje

71

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Posle suenja otampana papirna tarka se izlae

procesu hlaenja prolaskom preko valjaka za hlaenje.
Procesom hlaenje dolazi do ovravanja veziva koje je
omekalo tokom zagrevanja. Sam proces suenja se zavrava
oksidopolimerizacijom.
Postoje tri tipa ureaja za suenje:
a) ureaj za suenje gasnim plamenom
b) kombinovano suenje, koristi gasni plamen i
topao vazduh
c) ureaj za suenje toplim vazduhom pomou
mlaznica, koje pod pritiskom uduvavaju topli
vazduh, pri emu se stvara vazduni jastuk po
kome se kree traka papira.

Utrokom papira sa prve rolne se istovremeno

priprema traka sa druge rolne za lepljenje. Spajanje dveju
rolni no see staru traku pri emu se nastavlja odmotavanje
nove rolne.
Bez pripreme nove rolne za lepljenje javljaju se
greke koje prouzrokuju pucanje papirne trake, greke u
tampi i povean kart. Prema nainu izreza na poetku
papirne trake nove rolne razlikuju se tri vrste lepljenja;
vodoravno, ili se lepljenje odvija pomou dve vrste ablona u
obliku slova V i W.
Vodoravno lepljenje se koristi kod tampe premaznih
papira ili tampe 72ovena za koje irina papirne trake ne
prelazi 100 cm. Druga dva naina koriste se kod svih irina
papirnih traka sa manjim gramaturama papira.

Posle suenja pristupa se hlaenju papirne trake.

Papir prolazi izmeu metalnih valjaka kroz koje cirkulie
hladna voda pri emu temperatura papira pada na 30C. Po
hlaenju pristupa se kondiciranju papira silikonskom
emulzijom radi vraanja elastinosti i uklanjanja statikog
elektrociteta. Ovako obraen papir sprema je za dalju doradu.

Izmena rolni
a) Sa jednom rolnom
Izmena na nosau sa jednom rolnom vri se sa
sledeim radnim operacijama:
1. seenje stare trake
2. zamena stare rolne sa novom na nosau
3. lepljenje nove i stare trake
4. uspostavljanje radne brzine maine

Ureaj za ulaganje na ofset rotacijama

Ureaj za ulaganje treba da omogui nesmetano
ulaganje papira iz rolne . Da bi se proces tampe nesmetano
odvijao ureaj za ulaganje omoguuje:
- odmotavanje rolne papira
- zamenu istroene rolne
- konstantnu brzinu papirne trake kroz rotaciju
- ravnomernu zategnutost trake
Ureaj za ulaganje sastoji se od sledeih delova.
- nosa rolne
- ureaj za odmotavanje trake
- ureaj za seenje trake stare trake i lepljenje
nove trake
- ureaj za ubrzavanje trake pri zameni rolne
- ureaj za bono pomeranje trake
- mehanizam za automatsko uvlaenje trake u
mainu po osi kretanja
U dodatnu opremu ureaja za ulaganje spada, ureaj
za regulisanje relativne vlanosti papira, ureaj za otklanjanje
statikog elektriciteta.

1.
2.
3.
4.

Nosa rolni
Nosa rolni moe biti:
- za jednu rolnu
- za sve u tri rolne

rolna papira
osovinska konica
vuni transport
teg za regulaciju transporta

Slika 168. Nosa rolne papira

72

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

a1 sa dve rolne pri punoj brzini

a2 sa dve rolne pri nultu brzinu

a3 sa tri trake u radu

73

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Papirna traka kroz mainu kree sa ujednaenom

brzinom sa jednakom zategnutou. Odravanje jednake
zategnutosti postie se preko ureaja za odmotavanje trake.
Kretanje papira kroz rotaciju omoguuje sila koja nastaje pri
kontaktu trake papira i valjaka koji se rotiraju sa istim
obodnim brzinama.
Zbog toga to rolna nema idealni okrugli oblik menja
se zategnutost izmeu ureaja za ulaganje i prvih tamparskih
jedinica kao i izmeu ostalih tamparskih jedinica (Slika
169.). Greke se javljaju u odravanju registra i u doradnim
postupcima na aparatu za izlaganje. Delovanjem ureaja za
odmotavanje trake eliminiu se ovi problemi.
Postoje dva reenja ureaja za kretanje papirne trake:
ureaj koji je ugraen u sklopu nosaa rolne, i poseban ureaj
koji se postavlja izmeu nosaa rolne i prve tamparske
jedinice.

Konica za traku

Bubanj konica

Disk konica

Motorna konica

Remenska konica

1. valjak za zatezanje
2. valjak za voenje
3. sklop za voenje
4. valjak presvuen gumom
5. oscilujui valjak
6. valjak za voenje trake
7. ureaj za kondicioniranje
papira
8. Nosea konstrukcija

Zatezni ureaj
Slika 170. Naini kaenja ofset rotacija

Ureaj za voenje trake

Ureaj omoguuje kretanje trake kroz rotaciju.
Sastoji se od valjka koji rotiraju oko nepokretne ili pokretne
ose. Valjci amorizuju vibraciju papirne trake i reguliu njenu
zategnutost, u sklopu ureaja nalaze se skretne poluge koje
menjaju pravac kretanja postavljene pod uglom od 450 u
odnosu na traku.

Slika 169. ema ureaja za

odmotavanje trake

Potrebna zategnutost trake postie se koenjem pri

odmotavanju. Merenje zategnutosti trake meri se preko
oscilirajueg valjka sa senzorom koji alje signal konici koja
pojaava koenje kada traka nije dovoljno zategnuta i
obrnuto.
Koenje se moe izvriti na vie naina (slika 170.)
predstavlja sisteme koenja na razliitim tipovima rotacija.
Slika 166. Ureaj za voenje
trake

74

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Radi spreavanja prljanja boje kod obostrane tampe

koriste se perforir valjci kroz koje na otvorima prolazi
komprimovani vazduh koji formira vazduni jastuk tako da
papir ne dolazi u kontakt sa valjkom.
Otklanjanje statikog elektriciteta
Usled kretanja papira kroz mainu kao posledica
trenja papira dolazi do stvaranja statikog elektriciteta.
Statiki elektricitet se eliminie pomou specijalne trake koja
je suprotnog naelektrisanja od naelektrisanja papirne trake.
Na ovaj nain dolazi do razelektrisanja papira.
Drugi nain otklanjanja statikog elektriciteta vri se
preko visoko naponskih elektroda koje jonizuju estice
vazduha uz papirnu traku. Naelektrisane estice vazduha
neutraliu statiki elektricitet u papiru.

1.
2.
3.

2
3
Slika 172. Predstavlja kontrolu
oteenje papirne trake
pucanje papirne trake
denzitometrijska kontrola gustine boje

Na svremenim ofset mainama a zahvaljujui novim

konstruktivnim reenjima i korienju digitalnih podataka iz
pripreme podeavanje ureaja u maini je automatizovana.
Pored smanjenja uticaja ljudskog faktora, bolje
iskorienosti maine istovremeno se vri kontrola i
odravanje parametara od koga zavisi kvalitet tampe.
Proizvoai maina propisuju svoju tehnologiju
upravljanja, kontrolu procesa tampe pomou raunara
Heidelberg, KBA i Roland, (slika 174.).

Ureaj za kontrolu rada rotacije

Ureaj za kontrolu slui da registruje ostupanja od
zadatog reima procesa tampe. Na osnovu registrovanih
ostupanja vri se korekcija najee automatski . Ovi ureaji
slue za kontrolu uklapanja boja, registar boje i poloaj otiska
optiku gustine boje na otisku, registruju pucanje trake i dr.
Kontrola uklapanja boja registra
Za kontrolu registra boja koriste se optiki i
elektronski sklopovi (senzori) koji su povezani sa raunarom.
ema sistema za kontrolu registra data je na slici.

Slika 171. Grosvildov ureaj za kontrolu i korekciju pasera

1. transportne rolnice
2. senzori
3. daljinska kontrola
4. rolna
5. spojnica
6. hidrauliki cilindar
7. elektrohidrauliki ventil
8. raunar
9. transportni valjak

75

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Protok digitalnih informacija i ukljuivanje u digitalizovani radni proces izrade grafikog proizvoda JDF (JOB
Definiton Format), CIP4 (Coperation For Inegration of Process) prikazan na slici japanskog proizvoaa ofsetnih maina
Comori.

Slika 173a. JDF - CIP-4 format

Slika 173b. Color Managment sistem Komori"

76

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Slika 174.

77

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Odtampana traka papira se izlae iz rotacije na tri

naina:
-

namotavanjem otampane trake na rolnu

izlaganjem iseenih
enih tabaka papira odreenih
odre
formata
izlaganje poluproizvoda i gotovih proizvoda

U zavisnoszi od vrste i namene krajnjeg grafikog

grafi
proizvoda koriste se razliiti
iti sklopovi i ureaji
ure
za finalizaciju
otampanog papira na rotacionim mainama. to je predmet
izuavanja doradnih postupaka.

Slika 175. ematski prikaz i kretanje papirne trake kroz ofset

rotaciju na tamparskom delu

78

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Veba 10a, pitanja:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Veba 10b, pitanja:

Prednosti i nedostaci rotacija.

Maina podela rotacija.
Podela rotacija prema nainu suenja.
Graa rotacija.
Stistemi cilindara.
ematski prikaz rasporeda cilindara u tamparskim
jedinicama.
Prednosti i nedostaci sistema guma-guma kod ofset
rotacionih maina.
Raspored cilindara ofset rotacija po broju boja i nainu
vaenja papirne trake.
Kontrola kvalitera tampe kod ofset rotacija

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

79

Ureaj za boju konstruktivna reenja.

Bojanik.
Bojanik sa RW.
Bojanik bez RW (ematski prikaz).
Ureaj za vlaenje.
Ureaj za suenje boje.
Naini vaenja papirne trake.
KBA KORONA karakteristike
Ureaji za ulaganje na ofset rotacijama.

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Opis grafikog prizvoda:

Veba 10c, tampa asopisa

1) Format: 28x39cm, asopis

2) Tira: 100000 primeraka
3) Obim: 32 stranice,
4) Veliina
ina pisma teksta: razliite
razli
gradacije,
5) Dimenzije tampane povrine stranice: 25x35 cm,
(55,5x77,5 cic.)
6) Ilustracije:
- vietonske: 3000 cm
- crtei: 2500 cm
7) Papir: ofsetni roto-novinski 56 g/m
8) Boje: vietonske ilustracije (etvorobojno),
(
tekst i
crtei (crno).

Prilikom tampanja papira u obliku rolne dimenzija

tamparskog tabaka se predstavlja kao korisni deo obima
cilindra (izuzetak je tamparska forma dobijena SLIV
tehnologijom). Korisni deo predstavlja povrinu na kojoj se
postavlja tamparska forma ploa,
a, dok slepa povrina ima
oblik ljebova ili kanala u kojoj su smeteni elementi koji
omoguavaju postavljanje ploe.

1) Izbor tehne tampe

Proizvodni proces tampe razraujemo
razra
prema
zahtevima ofsetne tampe.

2) Izbor maine za tampu novina

S obzirom na obim, tira i zahtev za viebojnim

ilustracijama, kao i zahtev za brzu isporuku novina,
opredeljujemo se za ofsetnu rotaciju bez suare (WEB) koja
tampa iz rolne obostrano.

Slika 176.
Dimenzije tabaka predstavljaju:
Duina tabaka koja je jednaka irni rolne i irina
tabaka jednaka je obimu dela cilindra ija je duina

3) Izbor irine rolne papira

* k * D,

Poto nain
in tampanja novina zavisi od formata
novina, obima stranica i obima cilindarskog tamparskog
agregata - verka, potrebnu irinu rolne papira odrediemo
odredi
na
osnovu sledeih podataka:

gde je

k = /360, D

duina

cilindra.

- format novine: 28 h 39 cm,

- obim lista: 32 stranice 16 (iz prve
rolne) + 16 (iz druge rolne),
- obim cilindara tamparskog agregata: 112 cm
(korisni deo obima cilindra)

Primer preuzet iz knjige PRIPREMA GRAFIKE

GRAFI
PROIZVODNJE Grupa autora izdavaa
izdava zavoda za
udbenike Beograd.

80

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

S obzirom na to da se novine po zahtevu ne

obrezuju, veliina 1 lista novina u tampi jednaka je gotovom
formatu novine tj. 28 h 39 cm.

tamparski agregat tampa papirnu traku druge rolne

(16 stranicu dvostrano jednobojno - crnom bojom (tekst +
crtei).
Raspored stranica neke novine zavisi od formata,
obima te novine, obima tamparskog cilindra, broja rolni,
irine papirnih traka itd.

Slika 177.

ema savijenog tabaka

Ako postavmmo straniie na sledei nain, nrina

rolne Bie 112 cm.
U ovom bi sluaju bio potreban obim cilindra 156
cm, a kako on iznosi 112 cm, stranice postavljamo obrnuto i
dobijamo irinu rolne papira 156 cm, a kraa strana novine se
uklapa u obim cilindra od 112 cm.
Dobili smo potrebnu irinu rolne papira od 156 cm
za tampu 16 stranica, to je i irina druge rolne za preostalih
16 stranica novina.
Prikaz jednobojnog tamparskog agregata (gumaguma)
4) Raspored stranica po tamparskim agregatima
S obzirom na to da tampamo etvorobojno iz 2
rolne papira na 3 tamparska agregata, dva
tamparska
agregata tampaju 1 rolnu, a trei drugu rolnu papira.
Agregat II tampa poleinu crnom bojom (jedna
strana) i elemente u utoj boji sa druge strane, a potom
papirna traka ulazi u agregat I (satelit) gde se tampaju
zelenoplava, purpurna i crna boja kao i crtei sa tekstom za
prvu stranu.

Slika 178. Prikaz jednobojnog tamparskog agregata (gumaguma)

81

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

U ovom naem sluaju obe rolne papira se uzduno

izrezuju, tako da dobijamo 4 papirne trake, koje se skretnim
polugama, preko sistema za voenje papirnih traka spajaju, a
zatim se preko levka (trihtera) sprovode u ureaj za savijanje
i popreno rezanje (falc-aparat), gde se izlau kao gotovi
proizvod i transportuju do ekspedicije.

64 stranice). Za svaki okretaj tamparskog cilindra dobijamo

2 primerka istovetnih novina. U naem sluaju potrebna
povrina papira za jedan primerak novina je:
I rolna 16 stranica:
156

linija savijanja
linija poprenog rezanja
(falc-aparat)
linija uzdunog rezanja
(na trihteru)
linija uzdunog rezanja
(po izlasku iz t. agregata)

112
2

17 472
2

= 8736

= 0.8736

= 8736

= 0.8736

II rolna 16 stranica:
156

112
2

17 472
2

I + II rolna:
Slika 179.
+ 0.874
= 1.748
0.874
za 1 primerak novina.

5) Proraun bruto iotrebnih koliina materijala

A. Proraun papira
Koliinu paiira potrebnu za tira nae novine
izraunaemo tako to emo prvo utvrditi potrebnu kolinu
papira za 1 primerak novine. Iz irine rolne papira (156 cm)
dobijamo 4 lista zadatog formata (po 39 cm) i po visini
takoe 4 lista (28 cm) to je jednako obimu cilindra. Dakle,
dobijamo 16 listova novina iz jedne rolne, odnosno 32
strampe.
Poto tampamo dvostruko (dupla produkcija),
dobijamo dva puta po 16 stranica na formatu 156 * 112 cm.
Iz druge rolne papira dobijamo isto po dva puta 16
stranica u formatu naeg lista (postoji kombinacija rada falcaparatima putem spajanja (samler) gde bi u naem sluaju
dobili od 2 rolne papira duplo vei obim lista istog formata, tj.

Slika 180. ematski prikaz etvorobojne tampe

82

Povrina papira potrebna

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Slika 181.

II nain prorauna:
Potrebna duina papira:
Ako je irina trake 156 cm, a obim cilindra 112 cm,
dobijamo 16 listova formata 28 x 39 cm, tj. 32 stranice, to je
i maksimalno iskorienje:

m = 100 000 prim. * 1.12 m (duina papirne trake za 1

prim.) = 112 000 m
m = 100 000 prim. * 1.748m (povrina za 1 prim.
novina)= 174 800 m
kg= 174 800m * 56g/m = 9788,8 kg

156 cm x 112 cm= 17472 cm ili 1,748 m

irina
duina
rolne
rolne
Za 100 000
primeraka
Tira:
Dodatak
(7%)
Bruto

metara
(m)

povrina
(m )

eina
(kg)

112000

195776

9788

74900

13092

733

119490

208788

10511

Dodatak papira za tampu od 7% je za pripremu

maine za pasovanje boje, kidanje papirnih traka i zbog
automatskog izmenjivanja rolni u toku tampe.
rolni
B. Proraun boje
U naem primeru etvorobojno tampamo: 1, 32; 3,
30; 14, 19; 16. i 17. stranicu na ukupno 3000 cm
10

83

VEBA BROJ 10. OFSET ROTACIJE

Prosene raster-tonske vrednosti (RTV) za pojedine

boje su: zelenoplava -40%; uta - 35%; purpurna - 30%; crna
- 25% i za crtee crna - 30%. Integralna gustoa tamparskih
elemenata je 20%.

= 6000 cm - ukupna povrina to troi crnu boju

6000 cm * 106000 prim. = 63600 m * 2.5 g/m =
159000g

Od 7% dodatka papira za bruto koliinu primeraka

novina, boju troi 6%, dok ovaj 1% ostaje neiskorien
(hilzna).

159000g + 5% = 166950g ili 167 kg.

Tira
100000 prim. + 6% =106000 primeraka
Zelenonlava boja
3000 cm * 40% (RTV)=1200 cm * 106000 prim. =
1272 m (povrina koja troi zelenoplavu boju)
1272 m
2,5 g/m (potronja boje na novinskom
papiru = 31875g + 5% (dodatak za udanje, pranje valjaka
itd.) = 33468g ili 34 kg.
uta boja
3000 cm * 35% = 1050cm * 106000 primeraka=
1113m
1113 m * 2,5 g/m = 27825 g + 5% =
29216 g ili 30 kg.
Purpurna boja
3000 cm * 30% = 900 cm * 106000 primeraka = 9540
m
9540 m * 2,5 g/m = 23850 g + 5% =
= 25 kg.
Crna boja
Viebojne ilustracije:
3000 cm * 25% = 750 2
2500 cm * 30% = 750 2
= 1500 cm
Dimenzije tampane povrine 1 stranice: 25x35 cm =
875 cm
875 cm 32 stranice = 28 000 cm - 5500 (3000 +
2500) = 22500 cm
22 500 cm * 20% = 4500 cm
4500 cm povrina pod tekstom
1500 cm - povrina za viebojne ilustracije + crtee

84

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

11.0. Digitalna tampa

podeavanje bojanika, ureaja

aja za ulaganje i izlaganje, vreme
pripreme maina svedeno je na minimum. Nova tamparska
forma ima kao zavrni sloj premaz koji odbija boju (silikon).
Prilikom formiranja tamparskih elemenatalaserskim zracima,
uklanja se silikon sa mesta za boju ime se dobijaju
tamparske povrine. Uklanjanjem sredstava za vlaenje
postie se veaa stabilnost i kvalitet tampe, bolji radni i
ekoloki uslovi u pogonu tampe.
Nedostaci maina computer to press ogledaju se u
malom izboru materijala za tampu (format, gramatura),
nedostatku obavljanja doradnih postupaka u istom prolazu sa
tampom (kod tampe ambalae) kao i visoka cena boje i dr.
Osnovna karakteristika digitalne tampe je ta da se
ne koristi tamparska forma. Poto je izbegnut pritisak za
dobijanje otiska maine za ovu vrstu tampe nazivaju se
,,beskontaktne a sama tampa bezkontaktna ili NIP tampa a
maine tipa ,, Computer to print. Ukoliko se kod nekih
postupaka koristi pritisak njegova je uloga da posle
otiskivanja omoguii bolje vezivanje boje za podlogu. Princip
dobijanja otiska uglavnom se zasniva na primeni postupka
elektrofotografije i procesa prskanja bojom kroz uzane cevi
mlaznice (ink jet postupak).
Brzina tampe je u funkciji brzine prenoenja
podataka i zaostaje za konvencionalnim ofsetom. Meutim
Me
priprema kod ofsetnih maina za novi posao je znatno dua
to se naroito
ito odraava kod tampe malih tiraa.
Ukoliko se kod nekih postupaka koristi pritisak
njegova je uloga da posle otiskivanja omogui
omogu bolje vezivanje
boje za podlogu.
Prednosti maina tipa computer to print su:
- skraena
ena priprema za maine (nema izrade
tamparske forme)
- tampa istog posla na vie razliitih
razli
mesta se
potpuno identinim
nim kvalitetom (mogunost
(mogu
prenosa digitalizovanog podataka na velike
daljine)
- tirai otampanih primeraka usklauju
uskla
se sa
trenutnom potrebama jer na cenu jednog otiska ne
utiee broj primeraka
- kraa obuka kadra u odnosu na klasinu
klasi
tampu.
Nedostaci se odnose na kvalitet dobijanja otiska u punom
koloru koja zaostaje za tehnikom ofset tampe, manji izbor
materijala (format, gramatura). Granica isplativosti kree
kre se
od 600 primeraka za jednobojnu jednostranu i 1500
primeraka za viebojnu tampu. Vei
Ve tirai su prihvatljiviji za
klasinu ofset tampu. Dijagram na slici 182. predstavlja
primene maina za digitalnu tampu u zavisnosti od tiraa.

Grafika
ka industrija kao privredna grana meu
me prvima
je prihvatila sve prednosti koje nosi primena ra
raunara.
Primena raunara
unara u grafici predstavljeno je ematski na slici.

Sl. 182. ematski prikaz Primene raunara

unara u grafici

Programski jezik za opis stranice ,,POST SKRIPT

(PS) preko interpretatora prenosi opis stranice procesoru za
rasterizaciju (RIP).
PS kao programski jezik definie sve elemente
stranice kao geometrijske oblike koji se prevode u rasterski
oblik.
Ovaj proces se odvija u posebnom ureaju
ure
RIP
(Raster Image Procesor) koji obavlja prevo
prevoenje elemenata
stranice u oblik koji je potreban za izradu tamparske forme.
Sliku sastavljenu iz takica
kica (rasterska slika) generie RIP radi
osvetljavanja filma ili ploaa rasterskim putem.
Digitalni zapisi budueg
eg tamparskog materijala mogu se
koristiti za osvetljavanje filma (Computer to Film) CTF ploe
plo
(Computer to plate) CTP, za izradu tamparske forme, koja se
nalazi na temeljnom cilindru tamparske maine. Ovaj
postupak se naziva ,,Computer to Press.
Maine tipa Computer to Press su namenjeni tampi
ofset
manjih tiraa do 5000 otisaka sa kvalitetom klasine
klasi
tampe. Relativno brzo dobijanje tamparske forme na samoj
maini uz idealno poklapanje pasera, mogunost
mogu
automatskog

85

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Za jedan puni okretaj dobijaju se etri otampana

tabaka u punom koloru na zajednikom pritisnom cilindru,
koji je etri puta vei od prenika cilindra forme i ofsetnog
cilindra. Pritisni cilindar na sebi ima etri garniture hvataljki
za tabake.
Dobijanje direktne slike bazira se na laserskoj
tehnologiji primenom RIP-a koji je integrisan u Quickmaster
D-46.

Slika 183. Primena maina

Za digitalnu tampu

Slika 185. RIP

11.a. Computer to press

Svetlost koju emituje laser dioda je voena

kablovima od optikih vlakana do soiva koji formiraju
jedinstven laserski zrak u zrak svetlosti. Ovaj zrak sagoreva
veoma male oivinene prostore veliine 30 m na vieslojnoj
poliesterskoj foliji koja je postavljena na cilindar forme.

Kod maina tipa Computer to press digitalnim

postupkom se izrauje tamparska forma direktno na podlozi
koja se nalazi na temeljnom cilindru u maini. Ova
tehnologija izrade tamparske forme naziva se DI tehnologija
(Direct Imaging) dok se maine nazivaju DI maine. Maine
se namenjene za tampu tiraa do 5000 otisaka. Heidelberg
DI 46 4 je etvorobojna tabana maina za suvi ofset sa
tamparskom jedinicom satelitskog tipa. Slika 184.

Slika 184. ematski

prikaz Qvikmaster D 46.
Slika 186. ematski prikaz osvetljivanja
ploa na maini Quickmaster DI 46 sa pikselima

86

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Folija se sastoji od poliesterske osnove preko koje je

nanesen sloj od titana i silikon kao zavrni sloj. Sagorevanjem
silikonskog sloja i sloja od titana oslobaa se poliesterska
folija koja u procesu otiskivanja prima boju. Silikonski sloj
odbija boju i prestavlja netampajue elemente. Slika 187.

Slika 188. Izgled tamparske forme namotane na

temeljni cilindar

Ceo proces zavravanja predhodnog i poetak

novog posla prati se na displeju maine.

Slika 189. Displej maine DI 46

Laserske jedinice za osvetljavanje sastoje se od po

16 laserskih dioda i istovremeno se razvijaju sve etri forme
sa rezolucijom 1270 ili 2540 dpi (60,70 lin/cm). Slika 190.
Na ofsetni cilindar nalee ureaj za automatsko
brisanje predhodnog posla sa ofset gumu.
Slika 187. ematski prikaz osvetljivanja
ploa na maini Quickmaster DI 46

Otiskivanje se vri bez vlaenja tamparske forme

vodom. Posle osvetljavanja ploa se isti od odignutog
silikonskog sloja sa tampajuiih povrina.
tamparska forma je namotana u rolnu unutar
cilindra forme (temeljni cilindar). Od posla do posla se
odmotava na potrebnu duinu tako da pokrije radnu povrinu
cilindra. Rolna ima duinu od 35 poslova i premotava se kao
film u fotografskom aparatu. Slika 188.
Slika 190. Laserske jedinice za osvetljavanje

87

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

povezani su sa ureajem za hlaenje. Hladna voda iz ureaja

centralne rashladne jedinice protie kroz valjke.

Ureaj za boju ima 12 valjaka sa tri nanosaa i lako

se otvara radi ienja i odravanja. Slika 191.

Slika 193. Ureaj za hlaenje

metalnih valjaka

Podeavanje pritiska izmeu cilindara vri se runo.

Kompletnim radom ureaja upravlja CPTronik upravljaki
sistem tako da su sve opcije vezane za pripremu maine i
nadzor nad proizvodnjom potpuno automotivizovani.
Slika 191. Ureaj za boju sa 12 valjaka

Priprema bojanika se izvodi automatski po zonama.

Slika 192. Pripremljen zonski bojanik

Poto se radi sa bojanikom sa suvi ofset koje

zahtevaju radnu temperaturu 25C, metalni valjci razribai
Slika 194. Izgled i ema kretanja papira kroz Quickmaster 46-4

88

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Podeavanje svih glavnih delova maine vri se automatski

CPC. Ureaj za boju sastoji se od 23 valjka sa 4 valjka
nanosaa u mikroprocesorskom bojaniku sa 23 bojne zone za
podeavanje. Ureaj za vlaenje je ALCOLOR sa
neprekidnom kontrolom odnosa boje sredstvo za vlaenje.
Pored toga to se tamparska forma dobija direktnim
osvetljavanjem u maini HEIDELBERG DI - 74 koristi i
ploe koje se osvetljavaju van maine sa primenom
tehnologije konvencionalne ofset tampe.
Maina ima sledee tehnike karakteristike.
- format max 530 x 740 mm
- maina format 210 x 280 mm
- max format maine 510 x 740 mm
- debljina materijala za tampu 0,06 0,60 mm
- brzina tampe max 15000 otisaka/as

HEIDELBERG DI - 74
Nemaka firma ,,Heidelberg prestavila je mainu
formata B/2 sa direktnim osvetljavanjem tamparske forme u
maini ,,Speedmaster DI - 74. Maina omoguuje izradu
otisaka u 4 i 6 boja obostrano sa mogunou lakiranja. Slika
195.

Amerika firma ,,PRESTEK usvojila je tehnologiju

izrade offset ploe bez vlaenja pod nazivom PEARL.
Nova tehnologija osvetljavanja sa sistemom ProFireExcel
obuhvata infracrvene laserske diode visoke
snage
elektronsko upravljanje podacima i laserom, kontrolu kretanja
sve u jednom sistemu. Ovakav sistem je primenjen za
osvetljavanje tamparske forme na RAJOBI 340 DI
tamparskim mainama. Slika 197.

Slika 195. HEIDELBERG DI 74

tamparska forma se automatska ulae a

istovremeno se izlae stara forma. Osvetljavanje se vri
primenom CREO IR lasera po tehnologiji, ,,SQUARESPOT
sa maksimalnom rezolucijom 2400 dpi ili 200 lpi. Ova
tehnologija karakterie sa svetlosnim ventilom i kvadratnim
tragom koga jedan piksel ostavlja na tamparskoj formi sa
jednakom ,,gustinom svetla od ruba do ruba. Termalna glava
koristi 19 laserskih dioda sloenih u niz. Sve diode svetle u
istu taku, ta taka je ulazni deo svetlosnog ventila koji u sebi
nema mehanikih pokretnih delova . Sa svoje izlazne strane
ima 240 prozora koji se otvaraju i zatvaraju elektronski, ime
se regulie veliina svetla koje prolazi kroz svaki od njih u
otvorenom stanju. Intenzitet svetla svakog piksela se tano
kalibrie pre osvetljavanja, a laser unutar glave pali se samo
kada je to potrebno, tj. kada se osvetljava tamparska forma.
Slika 196.

Slika 197. RAJOBI 340 DI

Slika 196. SQUARESPOT svetlosna glava

Slika 198. KARAT 46

89

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Konstrukciono reenje maine za digitalnu tampu

KARAT 46 su identina sa mainom RAJOBI 304 DI i ako se
ona pojavila na tritu neto kasnije. Slika 198.
tamparske maine imaju jedan pritisni cilindar sa
veim pritiskom od para ofsetnih cilindara forme. Slika 199.

Folija za izradu tamparske forme sastoji se od dva

sloja, osnovni sloj je poliesterska folija, a drugi sloj je od
silikona, pod nazivom PEAREL Dry plus. Slika 201.

Slika 199. ema maine za ofset tampu bez vlaenja tamparska

forma se izrauje na foliji
1. Laserska glava za osvetljavanje
2. Folija za izradu tamparske forme
3. Cilindar za tamparsku formu
4. Ureaj za otklanjanje estica silikonskog sloja
5. Cilindar za gumu
6. Ureaja za automatsko pranje gume
7. Ureaj za bojenje
8. Ulagajue hvataljke - oscilatorne
9. Ulagajue hvataljke rotacione
10. Cilindar za pritisak
11. Izlagajue hvataljke
12. Ureaj za usporavanje tabaka

Slika 201. tamparska forma PEAREL Dry plus.

Po zavrenom tampanju folija se premotava a uz

povrinu cilindra nalee novi deo folije na koju se radi nova
tamaprska forma. Duina folije je dovoljna za 28
tamparskih formi.
Vreme potrebno za premotavanje
i izradu
tamparske forme i ienje posle osvetljavanja iznosi 10
minuta. Izrada tamparske forme za sve boje se radi
istovremeno.
etvorobojna tampa se ostvaruje uz dva okretanja
pritisnog cilindra uz svaki cilindar forme naleu dva ureaja
za boju za svaku boju posebno koji se uzdiu ili sputaju u
zavisnosti dali se vri otiskivanje ili ne. Podeavanje bojanika
vri se automatski. Ureaj za ulaganje i izlaganje su klasine
konstrukcije sa opcijom ugradnje IR grejaa. ienje
ofsetnog cilindra pokrivki, pritisnog cilindra ureaja za boju
vri se automatski.

Na pritisnom cilindru se nalaze tri garniture hvataljki

za papir dok na cilindru forme i ofsetnom cilindru stoji po dve
forme A/3 formata. Uz svaki cilindar forme nalazi se po
ureaj za osvetljavanje i ienje i to po dva ureaja za boju.
Uz svaki ofsetni cilindar smeten je ureaj za automatsko
brisanje. U unutranjosti cilindra smetene su dve rolne sa
namotanom folijom. Slika 200.

Karat 74
Ovo je nova ofset tabana maina, proizvoa
,,SCITEX i KBA. Ureaj za tampu je potpuno novog
dizajna i sastoji se od jednog zajednikog pritisnog cilindra,
dva ofsetna cilindra i dva cilindra forme. Pritisni cilindar ima

Slika 200. Cilindar sa folijom

90

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Pre svakog kontakta sa odgovarajuom ploom

etiri sistema za boju zavre jednu rotaciju na prazno bez
kontakta sa njom. Ovo osigurava ravnomerno nanoenje boje
na plou i izbegava se raspasivanje i dubliranje pri tampi bez
obzira koja se podloga tampa. Slika 202.
Sistem za osvetljavanje sastoji se od dva optike
glave za osvetljavanje koje daju konstantni kvalitet
osvetljavanja sa otrom takom i veoma visokom
preciznou.
Svaka glava ima 40 laserskih dioda. Osvetljavanje se
radi do 80 linija/cm2 sa rezolucijom 2540 dpi i takom

tri garniture hvataljki, to znai da se njemu istovremeno

nalaze tri tabak. Slika 202.

veliine problino 15 m .
Ureaj za boju je potpuno nove konstrukcije koji ne
poseduje valjak za podeavanje dotoka boje i omoguava
dobijene eljene boje veoma brzo. Ovakva konstrukcija
ureaja smanjuje vreme potrebno za podeavanje protoka
boje.
Sa svakom rotacijom keramikog mreastog valjka
tanak sloj boje se nanosi na valjak za razribavanje. Duktorsko
seivo otklanja viak boje sa Grovutlowog valjka i na taj
nain regulie koliinu boje u finim jamicama. Valjak
razriba vri sloeno kretanje (rotaciono i translatorno) jer se
tokom rada odmie od cilindra forme. Kako se na cilindru
forme nalaze dve tamparske forme za dve boje svaki ureaj
za boju ostvaruje kontakt samo sa svojom formom. Svi
ureaji za boju smeteni su sa zadnje strane maine jedan
iznad drugog, to znatno olakava njihovo opsluivanje i
odravanje.

Slika 202. ematski prikaz KARAT 74

1. cilindar forme, 2. pritisni cilindar, 3. IR/vreli vazduh suenje

- Ofsetni cilindari mogu da prihvate po dve ofsetne

gume, preko odgovarajuih ureaja za uvravanje i
zatezanje, kao i ureaj za brisanje predhodnog posla.
- Na cilindru forme smetene su po dve tamparske
forme (ploe) za suvi ofset koji se ulau i izlau automatski,
kasete imaju kapacitet 20 ploa to je dovoljno za obavljanje
10 poslova.
Zamena ploa je potpuno automatizovana. Karat 74
koristi ploe PARAL dry firme PRESTEK. Nakon upotrebe
ploe se izlau iz maine i slau na paletu za izlaganje pre
nego to se pone sa ulaganjem novih ploa. To znai da se
moe nastaviti sa sledeim poslom sa minimalnim
zadravanjem.

Slika 203. Proces osvetljavanja tamparske forme

Slika 204. Ureaj za boju

Uz svaki cilindar forme smetena su po dva ureaja

za boju i po jedan ureaj za osvetljavanje forme. Tabak koji
na pritisni cilindar dospe preko ureaja za ulaganje u prvom
okretu pritisnog cilindra dobija dve boje (crna/cijan) u
sledeem okretu druge dve magenta/uta.

Ureaj za ulaganje i izlaganje nalazi se sa prednje

strane maine, gde su smetene komande i upravljaki pult.
Ovakav raspored je prilagoen radu posluiocu jer sa
ulaganja i izlaganja upravljanje radom maine izvodi se
pomou raunara.

91

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Slika 206. Obostrana tampa

Lakiranje
Slika 205. ematski prikaz KARAT 74

Jedinica za rasprivanje laka dostupna je kao

specijalna oprema. Proiruje primenu tamparske maine u
polu in-line polju dovravanja posla

1. tamparski cilindar: sastoji se od tri segmenata i

sistemom hvataljki gde svaki tabak ostaje u hvataljkama tokom dve
pune rotacije cilindra.
2. Dve glave za osvetljavanje: (jedan za svaki cilindar
forme) omoguava istovremeno osvetljavanje sve etri kolor
separacije.
3. Cilindri za presvlaku: sa po dve presvlake svaki.
4.Cilindri tamparske forme: svaki je podeljen na dva
segmenta sa posebnim pogonskim motorima i enkoderima, to
omoguava sprovoenje osvetljavanja nezavisno i pri velikoj brzini
dok je maina u zastoju. Ovim se iskljuuje greke pri osvetljavanju
nastale zbog vibracije maine, kao to se moe pojaviti kod ostalih
DI maina.
5. Patentiran,Gravuflow TM bojanik bez valjaka za
podeavanje dotoka boje: sastoji se od dva valjka, valjak za
razribavanje boje i Gravuflow mreastog valjka, za konstantno i
potpuno obojavanje tamparske forme bez obzira na ponaenje boje.
6. Potpuno automatizovan sistem zamene ploe: za
ulaganje i izlaganje ploa.
7. Ketridi za boje: jednostavna zamena boja bez prljanja.
8. Sistem za ulaganje i izlaganje tabaka sa iste strane
maine: u mnogome olakava rad poto maina upravlja samo jedan
izvrilac.
9.Pokretna traka za ulaganje sa eonom i bonim
graninicima: garantuje tanost registra ulaganja i visoku
fleksibilnost u izboru materijala koji e se tampati.
10. Sistem izlaganja: izlaganje tabaka se kontrolie
pomou usisnih valjaka i duvaljki. Visoko kvalitetni rasprivai
pudera omoguuju precizno nanoenje pudera u skladu sa brzinom
maine.
11. Sistem lakiranja (dodatna opcija)
12. IR ili sunice sa vrelim vazduhom (dodatna opcija):
za in-line suenje otisaka u kratkom vremenu.

Slika 207. ematski prikaz dobijanja otiska na maini KARAT 74

Tehnike karakteristike maine KARAT 74

- maksimalan format papira 520 x 740 mm
- minimalan format papira 210 x 297 mm
- maksimalan format tampe 510 x720 mm
- debljina materijala za tampu 0,08 0,3 mm
- brzina tampe 10000 strana/as
- temperatura radne okoline 18 25 C0

Poto se na ovoj maini vri otiskivanje sa donje

strane tabaka za tampu druge strane se ne okree tabak ve
se zaokree za 180. Slika 206.

92

RV vazduh cca 60%

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

GENUS je petobojna maina tipa CTP bez

vlaenja proizvoaa firme ,,Heidelberg. Slika 208.
tamparska forma se radi izvan maine analognim ili
digitalnim postupkom a zatim se automatski postavlja na
mainu. Cilindar za pritisak je zajedniki za sve tamparske
jedinice. Hvataljke dre tabak dok se ne otisnu sve boje uz
garanciju dobrog uklapanja boja na otisku.

Maina iz serije DICO (web,pak)

Kod ovog tipa maina ulaganje papira se odvija iz
rolne. Maine su tipa Computer to Press koje je projektovao
i izradio nemaki proizvoa maina ,,MAN Roland. Maine
prestavljaju potpuno nov sistem tampe. Novine se ogledaju u
sledeem:
- celokupni radni proces je integrisan (priprema,
tampa i dorada)
- izbegnuta upotreba ploa, tamparska forma se
formira na samom cilindru
- u zavisnosti od tehnikih karakteristika proizvoda
veoma brza primena idejnih reenja boja, formata.
Maina je dizajnirana za izradu manjih tiraa od
1000 do 30000 kopija pri brzini od 3,5 m/s ili 20000
kopija/as, pri emu cena tampe moe biti konkurentna sa
cenom tampe raene konvencionalnim postupkom imajui u
vidu obostranu kolornu tampu. Ekonomski opravdana
primena je do 30000 kopija. Kod izrade veih tiraa postupak
izrade nove tamparske forme se ponavlja.
Konstrukcione karakteristike su takve da maina u
sistemu guma guma sa obostranom tampom moe da
tampa razliite podloge kako po vrsti tako i po debljini.
Leajevi cilindra su linearni, mogu se pomerati a svaki
cilindar ima sopstveni pogon, to omoguava tampu podloga
razliitih debljina.
Primenjuje se postupak ofset tampe vlaenjem pa su
i materijali koji se tampaju prilagoeni ovoj vrsti tampe.
Na cilindru za tamparsku formu postavljena je
kouljica u obliku aure ili beavne navlake (slieev). Navlaka
je postavljena uz pomo vazduha pod dejstvom pritiska koji
se kroz otvore na cilindru izduvava. Zavretkom izduvavanja
kouljica je vrsto prislonjena uz cilindar. elik ima afinitet
prema vodi pa je i nosilac netampajuih elemenata. Ofset
prevlake su od gume u obliku kouljice (sleev) po
karakteristikama sline kao kod konvencionalnih ofset
rotacija, ime je omogueno mirniji rad maine.

Slika 208. ema i izgled maine GENUS

Ureaj za boju sastoji se iz komornog rakela i

analoks valjka. Cilindri za tamparsku formu gumu, analoks
valjak i nanosai su istog prenika to omoguuje lako
podeavanje i kratku pripremu maine. Maina je namenjena
za tampu manjih tiraa, zauzima manje prostora i veoma je
pogodan za prostorsku manipulaciju.

1. komora za boju sa rakelom, 2. analoks valjak, 3. valjak nanosa,

4. cilindar za tamparsku formu, 5. cilindar za gumu, 6. cilindar za
pritisak
Slika 209. ema petobojne maine za ofset tampu bez
vlaenja GENUS

Slika 210. Prikaz uklanjanja sleev kouljice

93

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

tamparska forma se formira direktno na cilindru na

osnovu digitalnih podataka koje DICO WEB u obliku
ripovane BIT mape prima preko odgovarajueg linka. Ako
nema zaokruen digitalni radni proces maina moe da
prihvati i TIF fajlove preko odgovarajue ureaja.

Slika 212. Izgled maine DICO WEB

DICo pak
DICo pak je maina za jednostranu viebojnu
digitalnu tampu. Maine odlikuje veoma visok kvalitet
etvorobojne tampe ukljuujui i petu belu boju pri tampi
etiketa i ambalae. Specifinost ove vrste tampe je tampa
etiketa kutija sa bigovima i drugih vrsta ambalanih
proizvoda.Tehnoloke karakteristike DICO PAK maine.
tamparski postupak elektrofotografija, diode
LED, procesne boje CMYK, posebna bela boja, jednostrana
tampa.
tamparski materijal :
- irina rolne 320 mm
- gramatura papira 60 300 g/m2

Slika 211. Formiranje tamparske forme direktno na cilindar, sa

tampom

tampajui elementi se direktno dobijaju pomou IR

lasera prenosom polimernog sloja sa specijalne trake koje
naleu uz cilindar.
Specijalna traka sa polimernim premazom se
postavlja se na istu povrinu tamparskog cilindra.
Pomou infracrvenog lasera uz primenu Creo
Squarespot tehnologije kroz traku proputa zrak koji svojom
energijom omoguava da polimer sa trake taku po taku
pree na povrinu cilindra i formira tampajue elemente. U
toku formiranja slike cilindar rotira a laser se kree aksijalno
sa slikom rezolucije 3200 dpi. Ovako dobijena forma se
naknadno uvruje zagrevanjem na 150C dok se
specijalnim rastvorom se poboljavaju hidrofilna svojstva
tampajuih elemenata.
Po zavretku tampanja sa cilindra se uklanjaju
ostaci boje i tampajue povrine specijalnim rastvorom, ime
je cilindar spreman za nanoenje nove tamparske forme.
Ceo postupak pripreme cilindra, bojanika, kontrole
pasovanja traje cca 10 minuta i naziva se Digital change
Over ili DICO po emu je maina dobila ime.
Upravljanje mainom je potpuno automatizovano
PECOm sistem MAN ROLAND sa mogunou promene
formata, do 200mm menjaju se samo navlake, preko ovog
formata menjaju se cilindri sa odgovarajuom navlakom. Ovi
postupci omoguuju prilagoavanje maine potrebama
krajnjeg korisnika pri emu se na istoj maini tampaju
izdanja razliitih formata uz minimalnu potronju papira.

Format:
- maksimalna irina trake 5000 mm
- tamparska povrina 475 mm
maksimalna duina trake za tampu je 11 m
irina 320 mm
- maksimalna tamparska duina trake irine 500
mm je 8 m
Brzina tampe:
- 630 tabaka formata 500 x 700 mm po satu
Rezolucija slike:
- 600 2400 dpi
- 85 do 170 lpi.
DICO pak pri tampi moe koristiti posebno
lepljive materijale papir i materijale od polipropilena ili
polietilena. Od standarnih materijala primenjuju se papiri od
60 - 130 g/m debljine 20 do 200 mikrona. Zamena
tamparskog materijala radi se brzo automatizovano sa
unosom parametara za tampu za svaku tamparsku podlogu.
Kod promene formata upotrebljava se sleev
tamparska forma i gumene navlake razliitih prenika koje
se postavljaju kroz otvore na standarnim mainama.

94

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Postupak dobijanja tamparskih formi, brisanje,

uvrivanje, polimerizovanje, dobijanje tamparske forme
potpuno je identian postupku na mainama DICO WEB.

Trenutno su najvie zastupljene maine koje koriste

princip elektrfotografije i ink-jet tampe.

Princip elektrofotografije
Princip elektrofotografije se zasniva na primeni
fotopoluprovodnika. Fotopoluprovodnici su osetljivi slojevi
selena i njegovih jedinjenja: kalijum sulfata, cink oksida.
Ovi slojevi primaju visoki pozitivni elektrini naboj i
zadravaju ga sve dok su u tami, pri izlaganju svetlu naboj se
odvodi. Na ovaj nain se stvara elektrostatika latentna slika.
Slika 215.
Slika 213. Tok kretanja papira i izgled DICO PACK

11.b. Computer to Print

Za dobijanje otiska u ovom tipu digitalne tampe nije
potreban pritisak pa je i naziv za ovaj postupak tampe NIP
tampa (Non-Inpact-Print) ili beskontaktna tampa. Kod
nekih postupaka tampe koristi pritisak. Njegova uloga je da
posle prenosa boje na podlogu omogui bolje vezivanje.
Maine su prilagoene za tampu iz tabaka i rolne,
jednostrano i obostrano
Slika 215. Princip elektrofotografije

Dobijanje kopije elektrofotografskim postupkom ine

sledee faze:
1. Naelektrisanje (nanoenje statikog elekrticiteta po
povrini poluprovodnika)
2. Osvetljavanje stvaranje latentnog lika
3. Uvrivanje otiska
4. ienje
Naelektrisanje
Cilindar sa poluprovodnikim slojem rotira sa
odreenom ugaonom brzinom od koje zavisi kvalitet otiska.
Naelektrisanje se vri sa ureajem koji se naziva
KORONA. Korona je metalni provodnik u obliku ice u
metalnom kuitu cilindra. Duina provodnika odgovara
duini cilindra. Prikljuena je na izvor struje visokog napona
usled ega dolazi do elektrinog pranjenja i naelektrisanja
poluprovodnikog sloja. Naelektrisanje moe biti pozitivno ili
negativno u zavisnosti od postupka elektrofotografije.
Ukoliko se u kuitu nalazi vie ica ureaj za osvetljavanje
e biti KOROTRON.

Slika 214. Osnovne faze u digitalnoj tampi computer to print

Princip digitalne tampe

Maine za digitalnu tampu koriste razliite principe za
dobijanje otiska
- elektrofotografija
- ink-jet princip (tampa mlazom boje)
- elektrografija
- jonografija
- magnetografija
- termografija.

95

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

a)

Slika 218. Popreni presek i ema konstrukcije druge generacije

LED dioda

Na osnovu digitalnog zapisa slike raunar odreuje

svakoj diodi koliinu svetlosti kojom e osvetljavati cilindar
sa poluprovodnikom, pri emu se definie veliina rasterske
take. Nosa sa diodama postavljen je paralelno sa osom
cilindara. U toku ispisivanja slike cilindar rotira odreenom
ugaonom brzinom. Slika se ispisuje na poluprovodnikom
sloju, duina otiska na podlozi ne zavisi od obima cilindra,
kao kod konvencionalnog postupka tampanja. Brzina tampe
je ista bez obzira da li se dobija odreeni broj istih ili kada se
dobija odreeni broj razliitih otisaka. tampa bilborda odvija
se u segmentima koji se prilikom lepljenja spajaju.

b)
Slika 216. a) Korona, b) Korotron

Osvetljavanje
Osvetljavanje povrine fotoprovodnika vri se taka
po taku u zavisnosti od rezolucije koja je odreena u procesu
pripreme za tampu. Osvetljavanje se vri sa glavama za
osvetljavanje. Osvetljena mesta se razelektriu a neosvetljena
zadravaju naelektrisanje. Tako se na povrini cilindra
formira elektrostatika latentna slika. Za osvtljavanje se
koriste dve vrste glava laserska glava: ROS (Raster optical
slaners) laserske diode i glava sa LED diodama. Bolji
rezultati u rezoluciji osvetljavanja daju LED diode.

Nanoenje tonera
Prevoenje latentne slike u vidljivu vri se
nanoenjem tonera. estice tonera vezuju za povrine koje su
zadrale naelektrisanje ili na povrinama koje su
razelektrisane. Nain i vrste naelektrisanja diktiraju
konstrukciju ureaja za nanoenje tonera.
Na kvalitet slike koja se formira na povrini utie
naelekrtisanje i razelektrisanje fotopoluprovodnika i nanos
tonera.
Otiskivanje
Prenoenje tonera sa cilindra na papir vri se bez
neposrednog kontakta. Papir se naelektrie pomou kolotrona
suprotnim naelektrisanjem od naelektrisanog tonera.
Prenos tonera omoguava elektrostatiko polje
suprotnog naelektrisanja od tonera. Dobijeni otisak je bez
dejstva pritiska pod emu je ovaj tip tampe dobio naziv
bezkontaktna tampa (NIP).
Toner se na podlogu moe nanositi direktno ili
indirektno. U prvom sluaju toner se nanosi direktno na papir
dok se kod indirektnog nanoenja toner prvo prenosi na
cilindar ili na gumenu traku koji imaju ulogu posrednika a sa
ove podloge toner se prenosi na materijal za tampu.

Slika 217. ROS sistem promenljive rezolucije do 600 dpi sa velikom

brzinom tampanja

96

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Utvrivanje otiska

Toner u prahu nanosi se na tamparske elemente,

zahvaljujui razlici u statikom naelektrisanju. Rezolucija je
ograniena veliinom estica. Zbog minimalne veliine
estica sitnija od 10 mikrona (se ponaa kao gas).
Elektrostatika slika ispisuje se po naelektrisanoj povrini
tamparske forme. estice tonera naelektrisane su istim
naelektrisanjem kao tamparske forma, pa ih netampajue
povrine odbijaju, ime se toner lepi samo na tamparskim
elementima od kojih se dalje prenosi na papir.
Maine se sastoje od tri osnovna dela: ureaj za ulaganje,
tamparska jedinica i ureaj za izlaganje. Ureaj za ulaganje
sastoji se od sledeih delova: nanosa rolne, ureaj za
zatezanje trake sistem valjka za voenje trake, sistem za
klimatizaciju papira. Slika 220.

Elektrostatikim silama estice tonera su vezane za

papir, otisak je nestabilan otire se. Utvrivanje otisaka se
vri zagrevanjem, pri emu dolazi do vezivanja estica tonera
za podlogu. temperatura zavisi od vrste podloge za tampu i
tonera.
Zagrevanje se vri na dva naina:
- pritiskom izmeu dva valjka od kojih je jedan
zagrejan
- zraenjem
Kod zagrevanja sa valjcima otisak prolazi izmeu dva
valjka sa otampanom stranom prema valjku koji se zagreva.
Povrina grejnog valjka je izraena od posebnog materijala i
premazana je uljem zbog ostatka tragova tonera. Po zavretku
otiskivanja povrina cilindra se brie da bi se pomou valjaka
izvrilo glaanje radi dobijanja sjaja.
Kod zagrevanja zraenjem koriste se izvori svetlosti sa
infracrvenim zracima, ime se poveava temperatura tonera i
papira pri emu dolazi do stapanja tonera.
ienje fotoprovodnika
Uklanjanje zaostalih estica tonera sa povrine
fotopoluprovodnika
se
vri
pomou
korone
razelektrisavanjem a zatim se toner uklanja pomou etki ili
usisavanjem. Oiena povrina cilindra se moe ponovo
naelektrisati ime poinje novi ciklus. Ovaj postupak se
ponavlja za svaki ciklus.
Heikon
,,Heikon je prestavnik maine za beskonanu tampu
kojaprimenjuje elektrofografski postupkom. Elektrostatiko
naelektrisanje regulie tamparske elemente. Latentna slika
postaje vidljiva suvim ili tenim tonerom. Na maini Heikom.
DCP 50 D (Duplex Digital Color Press) obostrana digitalna
kolorna tampa primenjuje se suvi postupak(tonersko
formiranje slike).

Slika. 220. ematski prikaz Xeikon DCP50

Valanost papira direktno utie na prihvatanje tonera radi

ega se papir sui, ukoliko papir nije dovoljno suv senzor
alje signal raunaru za poveanje temperature.
tamparski toranj se sastoji od tamparskih jedinica
praenih u nizusa po 10 cilindara (2x5) tampa po pet boja
obostrano. Posle otiskivanja vri se uvravanje otiska
zagrevanjem, dodavanje dodatnog sjaja (GEM) na kraju
hlaenja papira.
Otampana traka se moe namotavati na rolnu ili sei u
tabake u zavisnosti od vrste i namene proizvoda koji se
tampa.
itava maina opremljena je prekidaima koji automatski
prekidaju proces tampanja dok senzori za temperaturu u
delovima gde dolazi do zagrevanja kontroliu i iskljuuju
struju u sluaju pregrevanja papira.

Slika 219. DCP 50

97

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Na cilindru forme koji je prevuen poluprovodnikim

materijalom formira se lik elektrofotografskim postupkom. Za
obojavanje tamparskih povrina koristi se teni postupak,
usled meanja tonera sa tenim uljem. Na ovaj nain mogue
je koristiti sitne estice pri emu se utie na poboljanje
rezolucije otiska. Boja za tampu se nalazi u posebnim lako
zamenjivim posudama. Za svaki okretaj cilindra forme
pomou laserskog osvetljivaa sa etri diode, koje ostvaruju
rezoluciju od 800 dpi, formira se novi lik koji se obojava i
prenosi na ofsetni cilindar a sa njega na podlogu. ofsetni
cilindar presvuen je slojem specijalne gume. Guma se
zagreva na temperaturi od 100 110 pri emu dolazi do
stapanja estica tonera i tako se u obliku filma prenose na
papir. Guma je statiki naelektrisana kako bi se toner bolje
preneo sa poluprovodnikog cilindra. Po otiskivanju se pre
ponovnog osvetljavanja briu cilindar forme, ofsetni cilindar i
valjak nanosa, tako da u svaki novi radni ciklus ulaze isti.
Da bi se dobio otisak u boji potrebne su etri tamparske
forme za svaku boju posebno. S obzirom da INDIGO
poseduje samo jedan cilindar forme za dobijanje punog
kolora potrebne su etri rotacije gde se u svakom okretanju
formira po jedna tamparska forma za svaku boju. Valjak
nanosa prima u svakom okretaju drugu boju koju nanosi na
tamparske povrine.
Kod dobijanja otiska materijal za tampu zajedno sa
pritisnim cilindrom se okrene etri puta da bi se dobio otisak
u koloru. tampa se moe izvriti iz tabaka slika i rolne, s tim
to se kod tampe iz rolne koristi prenos tonera preko jedne
tamparske jedinice. Slike 223. i 224.

Slika 221. ematski prikaz maine Xeikon DCP/50D i tokom

kretanja papira.

Indigo
tamparska maina INDIGO prestavlja kombinaciju
digitalne tampe i konvencionalnog ofseta.

Slika 222. tamparske maine INDIGO tabak-rolna

Jedinica za tampu sastoji se od tri cilindra sa

fotoprovodnikim slojem (cilindar forme) cilindar nosa
forme (ofsetni cilindar) i pritisni cilindar.

Slika 223. Tok kretanja tabaka papira kroz INDIGO

98

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

INK DET
Princip tampanja mlaznim bojama
Postupak ink det tampe se zasniva na principu
prskanja mlaza boje na podlogu za tampanje. Mlaz boje se
formira potiskivanjem boje kroz ulazne cevice mlaznice.
tamparska jedinica se sastoji od glave za tampanjem sa
veim brojem mlaznica koje su precizno rasporeene. Glava
moe biti nepokretna i pokretna. Kadaje glava nepokretna ona
pokriva celu povrinu materijala za tampanje koji se kree.
Drugi sluaj pokretanja glave vri pokretno postolje sa
glavom koje se kree translatorno u odnosu na pravac
kretanja materijala za tampu i vremenski usklaeno.
Slika 224. ematski prikaz tampe sa jednim tamparskom
jedinicom iz rolne

Xerox Dacu Color

Maine iz ove serije za dobijanje otiska koriste
tehnologiju elektrofotografije. etri cilindra nanosaa lika
rasporeenih u nizu sa svim prateim ureajima rade
postupkom elektrofotografije. Ulaganje tabaka vri se iz
kasete, preko transportne trake. Papir dolazi u kontakt sa
cilindrinim nanosaima lika gde od svakog preuzima po
separaciju jedne od etri boje. Dobra sinhronizacija puta
tabaka sa brzinom okretanja cilindra uslovljava kvalitet
dobijenog otiska

Slika 226. ema ink det tamparska jedinica

Princip upravljanja mlazom boje moe biti:

- kontinualno bez prekida
- diskontinualno sa prekidom.
Kontinualni princip
Kontinualni niz kapljica se usmerava ili na materijal
za tampu ili se vraa u rezervoar za boju. Pumpa
potiskuje boju u mlaznice pod pritiskom od 30 bara.
Piezo element na osnovu signala potiskuje boju
formirajui niz kapljica boje koje se usmeravaju prema
podlozi za tampanje. Prolazkom kapljice kroz dve
elektrode ukljuene na osnovu signala slike, se
naelektriu. Nenalektrisane kapljice nastavljaju kretanje i
na materijalu za tampu formiraju otisak, dok se
naelektrisane kapljice pomou elektroda usmeravaju na
posudu za prihvatanje kapljica boje.

Slika 227. Princip tampe

kontinualnim mlazom boje

Slika 225. Izgled Dacu Color 40 Xerox

99

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Diskontinualni mlaz
Kod ovog postupka kapljice se formiraju prema potrebi
(kada treba da se nanose na podlogu).primenjuju se razliita
principa nanoenja kapljica po potrebi: termiki,
piezoelektrini, elektrostatiki.

Slika 230. Elektrostatiki princip

Termiki princip
Zagrevanjem boje u mlaznici za tri cilindra do 3000C
dolazi do isparavanja boje i stvaranja mehuria u mlaznicama.
Kada pritisak koji stvara mehuri postigne odreenu vrednost,
kroz otvor mlaznice se istiskuje kapljica boje. Odvojom
kapljice boje dolazi do pada pritiska u mlaznici, usled ega
dolazi do povlaenja boje u rezervoar.

Digitalne maine koje koriste mlaz boje mogu biti

tabane i rotacione sa mogunou tampe na razliitim
podlogama (papir, karton, staklo, metal, drvo). Slika 230.

Slika 228. Termiki

princip

Piezoelektronski princip
Kada se kristal kvarca izloi dejstvu pritiska dolazi do
naelektrisanja kristala koje je srazmeran sili pritiska. Obrnuti
proces je naelektrisanje kristala pri emu dolazi do
deformacije kristala. Ova pojava prouzrokuje stvaranje
piezoelektriciteta. Princip se koristi za potiskivanje boje kroz
mlaznice. Piezo kristal je ugraen u mlaznicu, delovanjem
napona (signala slike) dolazi do savijanja kristala i na taj
nain piezo element potiskuje boju kroz otvor na mlaznicama.

Slika 229. Piezo elektricni

Slika 231. Maine za ink-jet tampu

Elektrostatiki princip
Kod ovog principa kapljica boje dobija naelektrisanje na
osnovu signala slike. Kapljicu boje privlai elektrino polje
suprotnog naelektrisanja.

100

VEBA BROJ 11. DIGITALNA TAMPA

Veba 11, pitanja:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

101

Objasniti ureaj (RIP, raster image processor).

Prednosti, nedostaci digitalne tampe.
Prikazati ematski prikaz osvetljavanja ploa na
maini Quickmaster DI-46.
ematski prikaz dobijanja otiska na KARAT 74
ematki prikaz dobijanja otiska na DISCO WEB
Prikazati dobijanje otiska kod postupka Elektro
fotografija
Objasniti postupak rada XEIKON i INDIGO maine.
INK DET tampa sa principima tampe.
KARAT 46, RAJOBI - cilindar forme.