MEGATREND UNIVERZITET

Fakultet za dravnu upravu i administraciju

porodino pravo

Tema 5:
dete pod roditeljskim staranjem
opti pojmovi o odnosu roditelja i deteta
porodini status deteta
MATERINSTVO
BRANO OINSTVO
VANBRANO OINSTVO

Prof. dr Duan Novakovi

Pojam i predmet odnosa deteta i roditelja

Odnos roditelja i deteta predstavlja predmet posebnog dela porodinog prava koji obuhvata skup pravnih
pravila za ureenje odnosa koji u porodici nastaje raanjem ili usvajanjem.
Pravno ureenje odnosa ogleda se u propisivanju predpostavki za zasnivanje roditeljskopravnog odnosa
(porodini status deteta) i normiranju sa jedne strane onih prava koje dete ostvaruje na osnovu svog
statusa (prava deteta) sa druge strane sadrrine, vrenja lienja i prestanka roditeljskog prava to ini
prava i obaveze roditelja prema detetu (roditeljsko pravo).
Dete nije objekt roditeljskog prava, nego subjekt
Naela pravnog ureenja odnosa deteta i roditelja
1)Priznavanje posebnog korpusa prava deteta (l. 64. st.1-3, Ustava)
2)Posebna zatita majke,samohranih roditelja i deteta (l. 66. st. 1 Ustava i l. 5. st. 2 i l. 6. st. 1-3.
Porodinog zakona)
3)Posebna zatita deteta o kome se roditelji ne staraju i deteta ometenog u pisihikom i fizikom razvoju (l.
66. st. 3. Ustava i l. 6. st. 6. Porodinog zakona)
4)Ravnopravnost roditelja i jednakost usvojitelja i roditelja (l. 15. i l. 65. Ustava i l. 7. st. 2. i 4. Porodinog
zakona)
5)Ravnopravnost brane, vanbrane i usvojene dece (l. 64. st. 4. Ustava i l. 6. st. 4-5. Porodinog
zakona)
6)Pravo i dunost roditelja da se staraju o svojoj deci. (l.65. Ustava i l. 60. st. 1. Porodinog
zakona)dunost deteta,l.66PZ.dete je duno da roditeljima pomae u skladu sa svojim godinama i
zrelou.dete koje stie zaradu,duno da delim.podmiruje svoje izdravanje odnosno izdravanje
roditelja,mal.brata i sestre,pod uslovima odre.zakonom
Porodini status deteta
Odvajanje branog od vanbranog oinstva deteta, jo uvek je aktuelno i za nae pravo, ali samo u pogledu
nastanka odnosa deteta i njegovog oca
Razlika ni na koji nain ne utie na pravni sadraj odnosa deteta i roditelja, jer je on u oba sluaja, bez
obzira na poreklo deteta, istoveta.
Materinstvo
utvrivanje materinstva raanjem
Materinstvo se u srpskom pravu utvruje, prema izriitoj zakonskoj odredbi, tako to se majkom deteta
smatra ena koja ga je rodila. (l. 42. Porodinog zakona)
Na ovaj nain materinstvo se utvruje nezavisno od toga da li je majka bila u braku u trenutku poroaja ili je
dete rodila izvan braka, jer bi injenica kako se vanbrano materinstvo ne utvruje samim faktom roenja
deteta, kao to je to sluaj sa branim materinstvom, predstavljala povredu prava na potovanje porodinog
ivota.

Pitanje koja je ena rodila dete u ivotu je nesporno.Majka je uvek poznata.Moe biti sporno u sluaju da se
majka koristi pravom na anonimni poroajFrancuska,dete,daje,slubi za socijalno staranje
Utvrivanje materinstva sudskom odlukom
lan 43. Porodinog zakona
Ako ena koja je rodila dete nije upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta, njeno materinstvo
moe biti utvreno pravnosnanom sudskom presudom.
Pravo na utvrivanje materinstva imaju:
dete (bez obzira na rok,samo staratelj )
ena koja tvrdi da je majka deteta(materin.nije.utvr1-10
ena koja tvrdi da je majka deteta, koja osporava materinstvo drugoj eni i istom tubom trai da se
utvrdi njeno materinstvo,tuba ne prelazi na naslednike,naslednici mogu nastaviti postupak
Osporavanje materinstva
lan 44. Porodinog zakona
Materinstvo ene koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta - moe biti osporeno.
Ako doe do zamene dece u porodil.ena koja raa,lano se legitimie
Pravo na osporavanje materinstva imaju:
dete,
ena koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta,
ena koja tvrdi da je majka ako istom tubom trai i utvrivanje svog materinstva,
mukarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta.
Osporavanje materinstva
1)Nije doputeno osporavanje materinstva utvrenog pravnosnanom sudskom presudom.
2)Nije doputeno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta.
3)Nije doputeno osporavanje materinstva posle smrti deteta.
jedinstveni i nuni suparniari
Dejstva: utvruje se poreklo deteta, presuda ima deklaratorni karakter i trajno dejstvo
Brano oinstvo
(1) Utvrivanje branog oinstva
Brano dete je ono koje potie iz braka svojih roditelja,utvruje se na osnovu braka njegovog oca sa
njegovom majkom
Dete se smatra branim detetom ako ispunjava dva uslova:
Da je dete rodila ena koja je bila u braku u vreme njegovog roenja ili zaea(materinstvo)
Da dete potie od oca koji je bio u braku sa njegovom majkom u vreme njegovog roenja ili zaea
(brano oinstvo)
utvrivanje branog oinstva
Na osnovu iznetog proizilazi da se
Brano oinstvo utvruje u naem pravu na osnovu pravne pretpostavke koja glasi da se ocem deteta
roenog u braku, kao i u roku od 300 dana po prestanku braka ako je brak prestao smru mua, a majka
nije sklopila novi brak u ovom roku smatra mu majke deteta.Dete je roeno u braku ukoliko je roeno u
vremenu od trenutka sklapanja braka do asa prestanka braka.300dana roeno u razdoblju od asa
prestanka braka do isteka ovog roka
Sukob dva brana oinstva
Turbatio sanguinis(meanje krvi)za status branog oca konkuriu dve razliite osobe.To se deava kada bi
ena rodila dete u roku od 300dana po prestanku braka smru njenog mua,-otac njen mu zato to je dete
zaeto u tom braku,ali je u meuvremenu sklopila novi brak koji traje u trenutku roenja deteta,otac mu iz
novog braka,dete roeno u tom braku
Ocem deteta koje je roeno u novom braku smatra se mu majke deteta iz tog braka,a otac mu iz I
braka,ako,majka nije sklopila novi brak.do sukoba 2
lan 45. st. 3 Porodinog zakona
Osporavanje branog oinstva
Osporavanje branog oinstva ima za cilj utvrivanje materijalne istine o poreklu deteta od oca i
usklaivanje pravnog sa faktikim stanjem.retpostavka mu majke sa kojom je u braku otac tetetau vreme
zaea ili roenja deteta
Tubu mogu podii:
(a) dete, moe osporavati prirodnog oca bez obzira na rok
(b) majka,rodila u braku u roku od 300d,1g,od saznanja,10g od ro
(c) mu majke najdirektnije zainteresovan,1g od,saz.da nije,otac,10g
(d) mukarac koji tvrdi da je otac deteta. (istom tubom utvruje sopstveno oinstvo i osporava
oinstvo mua majke.1g-10g

Osporavanje branog oinstva nije uopte dozvoljeno posle smrti deteta, posle usvojenja deteta,
kao i u sluaju kada je oinstvo utvreno pravnosnanom sudskom presudom. (l. 56. st. 3, 5. i 6.
Porodinog zakona)
Vanbrano oinstvo
Vanbranim detetom smatra se:argumentum a kont
1) dete koje je rodila neudata ena,
2) dete koje je rodila ena u roku od 300 dana po razvodu odnosno ponitenju braka,
3) dete koje je rodila ena koja je bila u braku ali posle isteka roka od 300 dana po prestanku braka,
4) dete koje je rodila ena u braku ili u roku od 300 dana po prestanka braka smru njenog mua, ali iji je
brani status sa uspehom osporen.nae+pravo,nema odredbi o vanbr.oinst.
Utvrivanje vanbranog oinstva priznanjem
Priznanje oinstva je jednostrani pravni posao,
Ne sprovodi se dokazni postupak,
1)Uslov koji se odnosi na lice koje daje izjavu o priznanju
2)Uslov koji se odnosi na dete ije se oinstvo priznaje
3)Uslov koji se odnosi na saglasnost majke i deteta sa priznatim oinstvom
4)Uslov koji se odnosi na formu izjave o priznanju oinstva
5)Ponitavanje izjave o priznanju oinstva i izjave o saglasnosti sa priznanjem oinstva
1)Uslov koji se odnosi na lice koje daje izjavu o priznanju
Oinstvo moe priznati mukarac koji je sposoban za rasuivanje i koji je navrio 16 godina ivota
Izjava mora biti data lino
Zabrana zastupljanja
Izjava ne sme biti modifikovana nikakvim uslovom ili rokom
2)Uslov koji se odnosi na dete ije se oinstvo priznaje
Pravilo je da se priznaje samo oinstvo deteta koje je ivo roeno
Nasciturus pod uslovom da se rodi ivo
Uzrast deteta nije od pravnog znaaja
Nije doputeno priznanje oinstva posle smrti deteta
3)Uslov koji se odnosi na saglasnost majke i deteta sa priznatim oinstvom
Saglasnost majke
Moe dati majka koja je navrila 16 god ivota,
Saglasnost pribavlja matiar po slubenoj dunosti
Saglasnost deteta
Starije od 16 godina
Sposobno za rasuivanje
Saglasnost staratelja deteta
Majka nije iva, nepoznato njeno boravite, nesposobna za rasuivanje
Dete mlae od 16 godina, ili starije od 16 godina ali nesposobno za rasuivanje
4)Uslov koji se odnosi na formu izjave o priznanju oinstva
Priznanje pred matiarem
prilikom prijave roenja deteta ili u odvojenom postupku radi utvrivanja oinstva priznanjem
Priznanjem pred organom starateljstva,
Priznanje pred sudom
U vanparninom i parninom postupku
Priznanje u testamentu,
Priznanje u formi javnobelenikog zapisa
5)Ponitavanje izjave o priznanju oinstva i izjave o saglasnosti pa priznanjem oinstva
Nitavost priznanja povreeni neko od bitnih uslovi za punovanost
tubu mogu podneti lica koja su dala izjavu, lica koja imaju pravni interes, javni tuilac i to bez
vremenskog ogranienja
Ruljivost priznanja - zabluda/prinuda
rok godinu dana za podnoenje tube

mogu podneti samo lica koja su dala izjavu

Utvrivanje vanbranog oinstva sudskom odlukom
Tubu radi utvrivanja oinstva imaju:
1)dete,
2)majka,
3)mukarac koji tvrdi da je otac deteta, pokuao da prizna dete za svoje, ali se sa tim priznanjem
nisu se saglasili majka odn. staratelj deteta,
4)mukarac koji tvrdi da je otac deteta, osporava brano ili prinato vanbrano oinstvo drugom
mukarcu i istom tbom trai da se utvrdi njegovo oinstvo.

Jedinstveni i nuni suparniari

Dejstvo: trajno, presuda ima deklaratorni karakter, dete ne menja porodini status
Osporavanje vanbranog oinstva
Odnosi se samo na oinstvo utvreno priznanjem
Nije doputeno osporavanje oinstva utvrenog priznanjem onim licima koja su se saglasila sa priznanjem
oinstva.
Nije doputeno osporavanje oinstva posle usvojenja deteta.
Nije doputeno osporavanje oinstva posle smrti deteta.
Osporavati mogu:
Dete
Majka
Mukarac koji tvrdi da je otac deteta

Materinstvo i oinstvo u sluaju zaea uz biomedicinsku pomo

Zaee uz biomedicinsku pomo jeste pojam koji obuhvata razliite reproduktivne tehnologije telesnog (in
vivo) i vantelesnog (in vitro) zaea, koji se primenjuju u onim sluajevima kada zaee deteta nije mogue,
iz razliitih razloga, ostvariti prirodnim putem, bez pomoi biomedicine.

Utvrivanje i osporavanje materinstva

pravilo da se majkom uvek smatra ena koja je rodila dete (donacija jajne elije, donacija embriona i surogat
materinstvo)

U naem pozitivnom pravu, naalost, nijedna od ovih metoda nije pravno regulisana medicinskim
zakonodavstvom, uprkos tome to se one ve godinama praktikuju u domaim medicinskim ustanovama.

Naprotiv, novi Porodini zakon Srbije izriito ureuje pitanja utvrivanja odnosno osporavanja materinstva i
oinstva dece koja su zaeta uz pomo biomedicine.

Tako, majkom deteta zaetog uz biomedicinsku pomo u naem pravu uvek se smatra, isto kao i u sluaju
prirodnog roenja, ena koja ga je rodila, a ako je dete zaeto darovanom jajnom elijom, materinstvo ene
koja je darovala jajnu eliju ne moe se utvrivati. To implicitno znai da e se u sluaju donacije jajne elije
odnosno donacije embriona majkom uvek smatrati samo ena koja je rodila dete, da osporavanje
materinstva nikada nije dozvoljeno, odnosno da surogacijski ugovori u ovom trenutku nisu doputeni u
naem pravu. (l. 57. Porodinog zakona)

Utvrivanje i osporavanje oinstva

Ocem deteta koje je zaeto uz biomedicinsku pomo smatra se u naem pravu mu odnosno vanbrani
partner majke, pod uslovom da je za postupak potpomognute oplodnje dao pismeni pristanak, i njemu u tom
sluaju nije dozvoljeno da osporava svoje oinstvo.

Takoe, izriito je zabranjeno utvrivanje oinstva mukarca koji je darovao semene elije.

Naprotiv, pravo na osporavanje oinstva ima mu odnosno vanbrani partner majke samo ako dete nije
zaeto postupkom biomedicinski potpomognutog oploenja.

Utvrivanje i osporavanje oinstva

Rok za tubu u tom sluaju iznosi, kao i u svim drugim maternitetskim i paternitetskim parnicama, godinu
dana od dana saznanja da dete nije zaeto postupkom biomedicinski potpomognutog oploenja, a tuba se
moe podneti najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.

To znai, sa jedne strane, da niko osim mua, odnosno vanbranog partnera majke nema pravo da
osporava oinstvo deteta zaetog biomedicinskim oploenjem majke, a sa druge strane, da mu, odnosno
vanbrani partner majke ima pravo na osporavanje svog oinstva samo ako je ispunjena i dopunska
pretpostavka da on za takav nain oploenja nije dao svoj pismeni pristanak. (l. 58. i 252. st. 5. Porodinog
zakona)

Postupak u maternitetskim i paternitetskim sporovima

Pokretanje postupka: tubom

Nadlenost:
Stvarno nadleni sudovi opte nadlenosti
Mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite, sud na ijem podruju dete ima
prebivalite ako dete podie tubu
Funkcionalna nadlenost: u prvom stepenu sudsko vee sastavljeno od jednog sudije i dvojice
sudije porotnika, u drugom stepenu vee od trojice sudija

Postupak u maternitetskim i paternitetskim sporovima

Dokazivanje:

Primena pravne pretpostavke o najkraoj i najduoj trudnoi

Ispitivanje trajanja trudnoe

Ispitivanje krvnih grupa i faktora

Ispitivanje nasledno-biolokih osobina

Ispitivanje DNK otiska
usvojenje
Usvojenje je pravna ustanova kojom se vetakim, pravnim putem formira roditeljski odnos izmeu tueg
maloletnog deteta (usvojenika) i punoletne poslovno sposobne osobe (usvojitelja).
Usvojenje predstavlja trajnu i neraskidivu vezu izmeu usvojitelja i svih njegovih srodnika, sa jedne strane, i
usvojenika i svih njegovih potomaka, sa druge strane, kao i sva prava i dunosti koja po zakonu postoje
izmeu deteta i roditelja i drugih srodnika. Zasnivanjem usvojenja usvojenik potpuno ulazi u porodicu
usvojitelja kao da je njegov prirodni potomak i, istovremeno, sasvim naputa porodicu svojih krvnih srodnika,
sa kojom ga vie ne vezuju nikakva prava i obaveze.
Zasnivanje usvojenja
Za punovano zasnivanje usvojenja potrebno je ispuniti odreene zakonske pretpostavke:
(A) pretpostavke koje se odnose na usvojenika (opta podobnost usvojenika),
(B) pretpostavke koje se odnose na usvojitelja (opta podobnost usvojitelja)
(C) pretpostavke koje se odnose na formu usvojenja.
opta podobnost usvojenika
Usvojiti se moe, u naem pravu, samo dete koje je roeno, u ijem je najboljem interesu da bude usvojeno,
koje je maloletno, koje ima odgovarajui porodini status, za koje ne postoji adoptivna smetnja krvnog ili
adoptivnog srodstva odnosno starateljstva i dete iji su se roditelji, a nekada i ono samo, saglasili sa
usvojenjem. (l. 89-98. Porodinog zakona)
Roenje usvojenika
Usvojenik moe biti samo lice koje je subjekt u pravu
Treba da bude roeno
Nasciturus ne moe imati pasivnu adoptivnu sposobnost
Interes usvojenika
Organ starateljstva mora da oceni psiho-fiziki status deteta i da sagleda njegovu celokupnu socijalnu
situaciju, kako bi mogao doneti odluku o tome da li je usvojenje korisno za dete koje se u konkretnom
sluaju nalazi pred njim
Maloletstvo usvojenika
Dok dete ne navri 18. godinu ivota
Ako je maloletnik stekao punu poslovnu sposobnost pre punoletstva odlukom suda, usvojenje nije
doputeno
Donja starosna granica 3 meseca ivota
Porodini status usvojenika
lan 91 Porodinog zakona
Usvojiti se moe:
1. dete koje nema ive roditelje;
2. dete iji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravite;
3. dete iji su roditelji potpuno lieni roditeljskog prava;
4. dete iji su roditelji potpuno lieni poslovne sposobnosti;
5. dete iji su se roditelji saglasili sa usvojenjem
Krvno srodstvo usvojenika
lan 92. Porodinog zakona
Ne moe se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji, a od srodnika u pobonoj liniji roeni brat ili sestra, odnosno
brat ili sestra po ocu ili majci
Adoptivno srodstvo
lan 93 Porodinog zakona
Ne moe se usvojiti dete koje je ve usvojeno.
Suprunik ili vanbrani partner usvojitelja moe usvojiti njegovo ranije usvojeno dete
Starateljstvo
lan 94. Porodinog zakona
Staratelj ne moe usvojiti svog tienika
Saglasnost roditelja usvojenika
lan 95. Porodinog zakona
1) Dete se moe usvojiti samo uz saglasnost roditelja.
2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa oznaavanjem ili bez oznaavanja usvojitelja.
3) Roditelj ne moe dati saglasnost za usvojenje pre nego to dete navri drugi mesec ivota.
4) Roditelj moe povui saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost i to
pravo roditelj moe iskoristiti samo jednom
Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika

lan 96. Porodinog zakona

Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna:
1. ako je roditelj potpuno lien roditeljskog prava;
2. ako je roditelj lien prava da odluuje o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta;
3. ako je roditelj potpuno lien poslovne sposobnosti.
Saglasnost staratelja i usvojenika
lan 97. Porodinog zakona
Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj.
lan 98. Porodinog zakona
Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje.
Opta podobnost usvojitelja
Usvojitelj u naem pravu moe biti samo osoba koja je poslovno sposobna, koja je starija od usvojenika
najmanje 18, a najvie 45 godina, koja ima traena lina svojstva potrebna za uspeno vrenje roditeljskog
prava, koja usvaja zajedno sa svojim suprunikom ili vanbranim partnerom, koja je pripremljena za
usvojenje te, prvenstveno, osoba koja je domai dravljanin. (l. 99-103. Porodin. zakona)
Poslovna sposobnost usvojitelja
Usvojitelj moe biti samo osoba koja ima potpunu poslovnu sposobnost
Zakon ne propisuje da je potrebno punoletstvo usvojitelja ali postoji izriita odredba da usvojitelj mora biti
najmanje 18 godina stariji od usvojenika
Starost usvojitelja
lan 99. Porodinog zakona
1) Razlika u godinama izmeu usvojitelja i usvojenika ne moe biti manja od 18 niti vea od 45 godina.
2) Izuzetno, ministar nadlean za porodinu zatitu moe dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika
manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika vie od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem
interesu deteta.
Lina svojstva usvojitelja
lan 100. Porodinog zakona
1) Usvojiti moe samo lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuiti da e
roditeljsko pravo vriti u najboljem interesu deteta.
2) Ne moe usvojiti:
1. lice koje je potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava;
2. lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti;
3. lice obolelo od bolesti koja moe tetno delovati na usvojenika;
4. lice osueno za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv
ivota i tela.
Brani status usvojitelja
lan 101
1) Usvojiti mogu suprunici ili vanbrani partneri zajedno.
2) Moe usvojiti lice koje je suprunik ili vanbrani partner roditelja deteta.
3) Izuzetno, ministar nadlean za porodinu zatitu moe dozvoliti usvojenje i licu koje samo ivi ako za to
postoje naroito opravdani razlozi
Priprema usvojitelja
lan 102
1) Usvojiti moe samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja
suprunik ili vanbrani partner roditelja odnosno usvojioca deteta.
2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu
Dravljanstvo usvojitelja
lan 103. Porodinog zakona
1) Strani dravljanin moe usvojiti dete pod uslovom:
1. da se ne mogu nai usvojitelji meu domaim dravljanima;
2. da se ministar nadlean za porodinu zatitu saglasio sa usvojenjem.
2) Smatrae se da se usvojitelji ne mogu nai meu domaim dravljanima ako je prolo vie od godinu
dana od dana unoenja podataka o buduem usvojeniku u Jedinstveni lini registar usvojenja.
3) Izuzetno, ministar nadlean za porodinu zatitu moe dozvoliti usvojenje stranom dravljaninu i pre
isteka roka ako je to u najboljem interesu deteta.
Forma usvojenja
da bi usvojenje bilo punovano, ono mora biti zakljueno u formi - a to znai od strane nadlenog organa i u
odgovarajuem postupku - koja je propisana zakonom.
Nadlenost:
Stvarno nadlean organ starateljstva

Mesna nadlenost prema mestu prebivalita usvojenika

Funkcionalna nadlenost- slubeno lice kije je prema unutranjim pravilima organa starateljstva
zadueno za ove poslove
postupak
1)pripremni postupak
a)inicijativom organa starateljstva po slubenoj dunosti,
b)pismenim zahtevom buduih usvojitelja organu starateljstva na ijem podruju imaju zajedniko
prebivalite ili boravite,
c)pismenim zahtevom roditelja ili staratelja deteta organu starateljstva na ijem podruju dete ima
prebivalite odnosno boravite
Jedinstveli lini registar usvojenja predstavlja registar kako zajednikih relevantnih podataka o
potencijalnim usvojiteljima i usvojenicima, tako i podataka koji su vani samo za dete odnosno podataka koji
su bitni samo za budue usvojitelje.
postupak
2)postupak donoenja odluke o zasnivanju usvojenja
Organ starateljstva donosi pismeno reenje o usvojenju
Javnost je uvek iskljuena
3)postupak registracije usvojenja
Reenje o novom upisu roenja usvojenika
Obaveza organa starateljstva da bez odlaganja dostavi matiaru
Dejstva usvojenja
a) Lino ime usvojenika (prilikom zasnivanja usvojenja usvojenik dobija lino ime prema istim pravilima po
kojima lino ime odreuju detetu njegovi prirodni roditelji),
b) Porodinopravna dejstva (zabrana osporavanja porekla usvojenog deteta, zasnivanje graanskog
srodstva, ustanovljavanje brane smetnje i konstituisanje roditeljskog prava usvojitelja, odnosno prestanak
roditeljskog prava prirodnih roditelja deteta)
c) Naslednopravna dejstva.
Prestanak usvojenja
Usvojenje ne moe biti raskinuto
Ponitenje usvojenja:
1)Nitavost usvojenja nastupa ako prilikom njegovog zasnivanja nije bila potovana neka od pretpostavki
koje se odnose na zasnivanje usvojenja, pod uslovom da je takav nedostatak zakonom predvien kao uzrok
apsolutne nitavosti,
2)Ruljivost usvojenja nastupa u sluaju kada je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi.
Dejstva prestanka usvojenja
Prestankom usvojenja gase se sva prava i dunosti izmeu usvojitelja i usvojenika, koja su se zasnivala na
graanskom srodstvu
1) Prezime usvojenika
2) Graansko srodstvo, roditeljsko pravo i nasledna prava usvojitelja i usvojenika
Prava deteta
Konvencija o pravima deteta
1) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji,
2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima,
3) Pravo deteta na line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi,
4) Pravo deteta na pravilan i potpun razvoj,
5) Pravo deteta na obrazovanje,
6) Poslovna sposobnost deteta,
7) Pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja.
1) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji
lan 59. Porodinog zakona
1) Dete, bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji.
2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji moe biti ogranieno samo zakonom.
3) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe izvriti uvid u matinu
knjigu roenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njegovo poreklo
2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima
lan 60. Porodinog zakona
1) Dete ima pravo da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih.
2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima moe biti ogranieno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem
interesu deteta.

3) Sud moe doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili
delimino lii roditeljskog prava ili u sluaju nasilja u porodici.
4) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe odluiti sa kojim e
roditeljem iveti
3) Pravo deteta na line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi
lan 61. Porodinog zakona
1) Dete ima pravo da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi.
2) Pravo deteta da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi moe biti ogranieno samo sudskom
odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.
3) Sud moe doneti odluku o ograniavanju prava deteta da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne
ivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimino lii roditeljskog prava ili u sluaju nasilja u
porodici.
4) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe odluiti o odravanju linih
odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi.
5) Dete ima pravo da odrava line odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna
bliskost ako ovo pravo nije ogranieno sudskom odlukom
4) Pravo deteta na pravilan i potpun razvoj
lan 62. Porodinog zakona
1) Dete ima pravo na obezbeenje najboljih moguih ivotnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun
razvoj.
2) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe dati pristanak za
preduzimanje medicinskog zahvata.
5) Pravo deteta na obrazovanje
lan 63. Porodinog zakona
1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, eljama i sklonostima.
2) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe odluiti koju e srednju
kolu pohaati.
6) Poslovna sposobnost deteta
lan 64. Porodinog zakona
1) Dete koje nije navrilo 14. godinu ivota (mlai maloletnik) moe preduzimati pravne poslove kojima
pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze i pravne poslove malog
znaaja.
2) Dete koje je navrilo 14. godinu ivota (stariji maloletnik) moe preduzimati, pored pravnih poslova koji su
doputeni mlaem maloletniku, i sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja,
odnosno saglasnost organa starateljstva
3) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota moe preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolae
svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom.
4) Dete moe preduzimati i druge pravne poslove kada je to predvieno zakonom
7) Pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja.
lan 65. Porodinog zakona
1) Dete koje je sposobno da formira svoje miljenje ima pravo slobodnog izraavanja tog miljenja.
2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obavetenja koja su mu potrebna za formiranje svog
miljenja.
3) Miljenju deteta mora se posvetiti duna panja u svim pitanjima koja ga se tiu i u svim postupcima u
kojima se odluuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelou deteta.
4) Dete koje je navrilo 10. godinu ivota moe slobodno i neposredno izraziti svoje miljenje u svakom
sudskom i upravnom postupku u kome se odluuje o njegovim pravima
Pojam roditeljskog prava
Roditeljsko pravo je ukupnost prava i dunosti roditelja da se brinu o linosti, pravima i interesima svog
maloletnog deteta.
Strogo lino pravo
Dunosti roditelja imaju preteni znaaj u sadrini roditeljskog prava, jer vrei svoje dunosti prema detetu
roditelji ostvaruju i tite njegova prava i interese (u korelaivnom su odnosu sa pravima deteta)
Prava roditelja pripadaju roditeljima kako bi mogli to bolje i efikasnije da izvravaju svoje dunosti prema
detetu, kao i da bi mogli iskljuiti svako tree lice koje bi neovlaeno pokualo da preuzme vrenje
roditeljskog prava (nisu u korelativnom odnosu sa dunostima deteta)
Sadrina roditeljskog prava
Prava i dunosti koje se odnose na:
1) Staranje o linosti deteta,

2) Zastupanje deteta,
3) Izdravanje deteta,
4) Imovinu deteta.
Staranje o linosti deteta
1) odreivanje linog imena,
2) uvanje,
3) podizanje,
3) vaspitanje,
4) obrazovanje,
5) da dobiju sva obavetenja o svom detetu od obrazovnih i zdravstvenih institucija koji imaju odgovarajua
saznanja o detetu

uvanje i podizanje

uvanje: smetaj, trajni nadzor nad kretanjem, briga da se ne povredi, da mu se ne dogodi nesrea, da ono
samo ne ini nedoputene radnje.

Podizanje: obezbeivanje i podmirivanje svih fiziolokih, higijenskih, zdravstvenih, emocionalnih i socijalnih

potreba deteta.

Vaspitavanje deteta

Drutveno vaspitanje ima za cilj osposobljavanje dece za korisne i aktivne lanove drutvene zajednice,

Moralno vaspitanje sastoji se u zahtevu roditelja da odgajaju svoju malololetnu decu u duhu ideala koji
imaju univerzalnu vrednost

Fiziko, emocijalno i intelektualno vaspitanje treba da omogui da se dete formira kao zdrava, kreativna i
samostalna linost koja e aktivno i korisno doprinositi razvitku svog socijalnog okruenja i promovisanju
onih vrednosti koje su poeljne u svakom drutvu.

Obrazovanje deteta

Roditelji imaju dunost da obezbede osnovno kolovanje detetu

U pogledu daljeg obrazovanja roditelji ovu obavezu izvravaju prema svojim mogunostima i u skladu sa
sposobnostima, eljama i sklonostima deteta.

Zastupanje deteta

Zastupanje je obavljanje pravnih poslova u tue ime ali tako da prava i obaveze iz preduzetog pravnog
posla nastupaju neposredno za zastupanog.

Nain zastupanja: i jedan i drugi roditelj smataju se zakonskim zastupnicima

Obim: zakonsko i voljno zastupanje

Prestanak: kada dete postane punoletno i stekne punu poslovnu sposobnost

Vrenje roditeljskog prava

Zajedniko vrenje roditeljskog prava

1. Zajedniko vrenje roditeljskog prava na osnovu zakona,

Sluaj kada roditelji i dete ive u branoj ili vanbranog porodinoj zajednici

2. Zajedniko vrenje roditeljskog prava na osnovu sporazuma roditelja

Nakon prestanka zajednikog ivota roditelja ako zakljue pismeni sporazum o zajednikom
vrenju roditeljskog prava

Samostalno vrenje roditeljskog prava

1. Samostalno vrenje roditeljskog prava jednog roditelja (ako je drugi roditlj umro, nepoznat ili lien
roditeljskog prava),

2. Samostalno vrenje roditeljskog prava zbog faktike ili pravne nemogunosti drugog roditelja da vri
roditeljsko pravo

3. Samostalno vrenje roditeljskog prava na osnovu sporazuma roditelja,

4. Samostalno vrenje roditeljskog prava na osnovu sudske odluke

Pravni poloaj roditelja koji ne vri roditeljsko pravo

1)duan da izdrava svoje dete,

2)dete ima pravo na odravanje linih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi,

3) odluuje o pitanjima koji bitno utiu na ivot deteta zajedniki i sporazumno sa roditeljem koji vri
roditeljsko pravo,

4) moe traiti izmenu odluke o poveravanju deteta na uvanje i vaspitavanje drugom roditelju, ako su se
promenile prilike ili kad nije vie u interesu deteta da ostane kod roditelja koji je vrio roditeljsko pravo,

5)nakon smrti roditelja koji je vrio roditeljsko pravo, roditeljsko pravo poinje da vri drugi roditelj,

6)ima pravo na davnje saglasnost sa usvojenjem deteta.

Nadzor nad vrenjem roditeljskog prava

Organ starateljstva

I)Preventivni

II)Korektivni:

1)Upozoravanje roditelja na nedostatke u vrenju roditeljskog prava,

2)Upuivanje roditelja na razgovor u porodino savetovalite ili ustanovu specijalizovanu za
posredovanje u porodinim odnosima,
3)Polaganje rauna o upravljanju imovinom deteta,
4)Pokretanje sudskih postupaka.
Lienje roditeljskog prava
1)Potpuno
a)Zloupotreba roditeljskog prava (tetno ponaanje roditelja koje protivrei interesima deteta u toj
meri da je ozbiljno ugroen njegov fiziki, moralni i intelektualni razvoj)
b)Grubo zanemarivanje roditeljskih dunosti
2)Delimino
nesavesno vrenje prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava
lienje jednog ili vie prava zavisno od toga da li roditelj vri ili ne vri roditeljsko pravo
Vraanje roditeljskog prava
Odlukom suda u posebnom parninom postupku
Kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimino lien roditeljskog prava
Odluka se belei u matinu knjigu roenih
Ako dete ima nepokretnosti i u javni registar prava na nepokretnosti
Prestanak roditeljskog prava
Prirodno prestaje kada nestanu subjekti roditeljskog odnosa
1)punoltstvo deteta,
2)emancipacija deteta,
3)usvojenje deteta,
4)smrt roditelja ili deteta,
5)lienje roditeljskog prava,
6)prestanak produenja roditeljskog prava.
Produenje roditeljskog prava
Osnov produenja: bolest ili smetnje u psiho-fizikom razvoju zbog kojih dete nije sposobno da se samo
stara o sebi i o zatiti svojih prava i interesa ili usled njih dete svojim postupcima ugroava sopstvena prava i
interese
Postupak: odluku donosi sud u vanparninom postupku, predlog bi trebalo podneti pre punoletstva deteta
Dejstva: bie produeno obema roditeljima, upisuje se u matinu knjigu roenih i u javni registar prava na
nepokretnostima
Postupak u sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava
Pokretanje postupka: tubom
Nadlenost
Stvarna
Mesna
Funkcionalna
Osobenosti postupka