Hadibeg (Hortenzija - Hydrangea )Dragocjen su vrtni ukras jer cvatu tijekom cijelog ljeta sve do

jeseni. Hortenzije pruaju osjeaj topline i prisnosti.

Najbolje uspijevaju na polusjenovitim i vlanim mjestima. Na prejakom suncu tuno e se objesiti i
cvjetne lopte i lie. Stoga emo ih posaditi na mjesto koje je dopodne osunano, a poslijepodne
u sjeni. Hortenzije vole humusna, rahla, ravnomjerno vlana te blago kisela tla. U vrtu hortenzije
podnose i najhladnije zime, ali ih je dobro posaditi na zaklonjena mjesta kako bi se njihovi cvjetni
pupovi zatitili od kasnog mraza.Cijenjene su zbog raskonih loptastih cvatova ija se boja
mijenja ovisno o sastavu i kiselosti tla od plave do ljubiaste, ruiaste i crvene. Samo kod bijelih
sorti hortenzija boja ne ovisi o tlu jer su uvijek jednako bijele. U kiselom tlu (pH 4 do 5) cvjetovi e
biti plave boje, a u manje kiselom do neutralnom (pH 5,5 do est) ruiaste i crvene boje. elite li
da vae plave hortenzije zadre tu boju ili, pak, da ruiaste pretvorite u plave, jednom do dva
puta na mjesec u vodu za zalijevanje dodajte aluminijev alaun tj. stipsu.U naim vrtovima
najee susreemo velelisnu hortenziju (Hydrangea macrophylla). To je prekrasni listopadni grm
velikih cvjetnih lopti koji naraste do 1,5 metara, a potjee iz Japana. Lijepe su, ali ne tako poznate
drvolika hortenzija (Hydrangea arborescens Annabelle) te metliasta hortenzija (Hydrangea
paniculata Grandiflora) koje su bujnih bijelih cvjetova.Hrastolisna hortenzija (Hydrangea
quecifolia) ima bijele cvjetove, ali i dekorativno lie slino listovima hrasta. Njezino lie ujesen
poprimi crvenu i naranastu boju. Zanimljiva je i hortenzija penjaica (Hydrangea petiolaris) koja
se svojim zranim korjeniima poput brljana hvata za podlogu i pokriva zidove kua.Hortenzije
bujno cvatu ako ih ne orezujemo drastino. To znai da je glavni posao sa karama odstranjivanje
suhih i ocvalih cvjetnih lopti, i to iznad cvjetnih pupova. Ocvale cvjetove moete orezati ujesen
nakon cvatnje i tako sprijeiti da se uslijed teine snijega polome grane. Ako ivite u hladnijim
krajevima, priekajte proljetnu rezidbu jer e tako ocvali cvjetovi tititi cvjetne pupove. Takoer,
treba odstraniti slabe te stare izboje. Oreimo li hortenzije u razini tla, one e cvjetati tek idue
godine. Tako se orezuju samo drvolika i metliasta hortenzija. Gnojimo ih specijalnim gnojivom
koje moete kupiti u vrtnim centrima. Umjetni gnoj im ne odgovara.I kad ne cvatu, hortenzije su
lijepe zbog svojih velikih, tamnozelenih listova. Stoga su lijepa pozadina cvjetnim gredicama u
kojima raste cvijee bijelih i svijetlih boja. Hortenzije sadimo u kombinaciji s drugim grmljem, a
atraktivne su u velikim skupinama te kao ivica. No, jednako je ukrasna i kao sama biljka. U
naim rasadnicima i vrtnim centrima moemo ve u rano proljee kupiti hortenzije u punom cvatu.
Takve su vrlo atraktivne kao lonanice na balkonu ili terasi. No, nakon cvatnje ipak ih je dobro
posaditi u vrt jer izgube svoju ljepotu, a zimi bi se mogle i smrznuti.

karanfil cvece | turski karanfil | uzgoj | sadnja

SADNJA, NEGA I UZGOJ KARANFILA

Turski karanfil cvee je jedan od najstarijih kultivisanih cvetnica, koji se pojavljuje jo u

knjigama u prvom veku pre nove ere. Turski karanfil je dvogodinja polubunasta
biljka. Karanfil latinski naziv mu je Dianthus i potie od grkih rei "dios "-Bog i "anthos"-cvet.
tj. boanski cvet.Nazvali su ga cvetom bogova zbog njegovog opojnog mirisa. Karanfil vodi
poreklo iz Evrope i Azije. Jednom kada ponete da gajite ovu prelepu cvetnicu, neete moi
da joj odolite jer je idealnocvee za dvorite i batu. Veoma lepo izgleda kada se posadi u
grupama ili uz ivinjake i uz gredice.

KADA SE SADI CVEE KARNFIL?

Karanfil je od davnih vremena bio, pa i ostao ukras bata. I njegovim vrstama i sortama
mogu se itave knjige napisati. Ljubitelji ga najlake mogu proizvesti iz semena.Seme treba
kupiti od pouzdanih proizvoaa, posejati ga u junu u leje i to malo ree kako bi se biljke
dobro razvile. Rasad treba tokom jula ili avgusta rasaditi na stalno mesto, na rastojanju od
30-40 cm. Biljke treba paljivo negovati, okopavati i isto drati pa e se lepo i snano razviti.
Cvee karanfil voli dobro drenirano zemljite, koje je blago kiselo. Seme prekrijte sa
suprstatom za cvece, koje je debljine oko 1 cm, na taj nain ete postii najbolju klijavost.
Prehranite ga u poetku tenim ubrivom, jednom nedeljno. A posle moe i jednom
meseno. Redovno zalivajte va turski karanfil, na svakih par dana, jer ne zahteva previe
vode.
Ukoliko zima bude bez snega, mlade biljke treba slamom pokriti, ali ne u debelom sloju.
Preko ovoga treba staviti malo zemlje kako vetar ne bi pokriva odneo. Kada se idueg
prolea pokau cvetne stabljike treba ih povezati u male prutie, kako ih vetrovi ne bi
polomili. Maja meseca karanfil e poeti da cveta. U doba cvetanja moemo da odaberemo
najbolje biljke i da od njih napravimo polonice za dalje razmnoavanje. Polonice se
odsecaju u toku juna i presauju na drugo mesto za dalje razmnoavanje. Ova vrsta je
viegodinja biljka.

UZGOJ TURSKOG KARANFILA

Kod ove biljke stablo se u poetku razdvaja malo poloeno,vornasto do visine od 50 do 60
cm. Lie je glatko , zatvorenozelene boje, kopljasto.Cvetovi su sloeni, a svakije sastavljen
iz 5, po gornjoj ivici izdubljenih listia, u raznim bojama i arama. Postoji mnogo varijateta, od
crvene, roze, bele, ljubiaste, naravno i meavine ovih boja.Omiljeno je cvee meu pelama
i leptirima.
Setva se obavlja tako to se prvo proizvede rasad u leje, pa kada biljke odrastu rasade se na
stalno mesto. Ljubitelji praktikuju da karanfilu proizvedu rasad u toku jula ili avgusta meseca,
pa ga rasauju na stalno mesto tokom septembra.
Turski karanfil cveta rano u prolee, poetkom maja i juna. Voli sunan poloaj, ali isto tako
uspeva i u polusenci. Kada jednom ponete da uzgajate ovu prelepu cvetnicu, zna vie
godina da se sama nasejava i da je prelep dekorativan ukras u vaem vrtu. Cvee turski
karanfil je jedna od cvetnica koja poinje da cveta krajem prolea i jedan je od cvea koje
cveta celo leto. Pone postepeno da cveta, ali se nikad ne otvore svi cvetovi od jednom na
jednoj cvetnoj stabljici.

Mogu da obole od raznih bolesti, ali ako ga pravilno uzgajate ne morate da brinete o
tome.Ako se ipak desi da se biljka razboli, zaraenu biljku je najbolje da na vreme uklonite.
Znaju da je napadaju zeevi. Nakon precvetavanja biljke, na vrhovima se formiraju
duguljaste aure koje su ispunjene sitnim crnim semenom.Mogu da obole od raznih bolesti,
ali ako se nalaze u zdravim uslovima onda retko kad obolevaju. Ako se desi da je biljka
zaraena, najbolje je da je na vreme uklonite.
Turski karanfil je idealan za vrtove, moete ga koristiti za ivice. To je cvet koji prijatno mirie,
pa e u vreme cvetanja,pogotovo ako ih imate mnogo ceo vrt mirisati na njih. Ne voli
hladovinu, pa ih sadite na mesta koja su ceo dan izloena sunevoj svetlosti. Tokom sezone
cvetanja redovno uklanjajte precvetale cvetove na taj nain ete pospeiti cvetanje. Ne
podnosi korov, zato bi trebalo da ga redovno plevite.
Dianthus Gratianopolitanus -Puni karanfil

Ovo je niska, zimzelena perena koja ima okruglast busen visine od deset do trideset cm.
Veoma brzo se iri i moe da dostigne prenik i do 45 cm. Listovi su slini kao kod trave,
plavo-zelene boje, skupljeni u rozete. Ova vrsta cveta od 5-6 meseca, a mogu da budu roze
ili bele boje. Voli polusenovita ili osunana mesta, a najbolje raste na umereno vlanom,
propusnom batenskom tlu.

Dianthus Plumarius -vrtni karanfil

Ovo je zimzelena perena koja ima jastuast busen sa plavo-zelenim listovima.Cveta od maja do
juna, a njegova visina je do 30 cm. Cvetovi mogu da budu razliitih boja, crvene, bele ili roze.
Zahteva sunan poloaj, a najbolje uspeva u vlanom i rastresitom zemljitu.

Dianthus Deltoides ili areni karanfil

Ova vrsta karanfila je zimzelena perena koja je visine oko 15 cm. Stablo je poleglo, listovi su
tamno zelene boje,. Cvetovi su pojedinani, po 2 do 3 crvene,roze ili bele boje i znaju da imaju
taman prsten u sredini rozete. Cvetanje je od 6 do 8 meseca, voli sunana mesta i dobro
propusno zemljite sa umerenom vlagom. Uglavnom se gaji kao pokriva, zna da privlai leptire.
Razmnoavase u ranu jesen, deljenjem bokora, a reznicama u 7 mesecu. Ili setvom semena u 2
ili 3 mesecu.

Kineski karanfil -Dianthus Chinensis

Ovo je jednogodinja biljka. Stablo je lankovito, jako razgranato i raste u irinu pa onda
uspravno. Raste oko 30 cm u visinu. Lie je naspramno rasporeeno. Cvetovi su dosta
krupni, ima ih razliite boje, od crvene do bele. U naim batama se dosta gaji ova vrsta
karanfila Ima mnogostruku upotrebu: za setvu u bati,za saksije....