1. 260.

,
().
, 313.
, . , 325.
.
, .
:
- VitaConstantini (
).
325.
,
.
10 324. . 315.
.
.
.
, :
335.
336.
.
339. 340. .
2. V VI
.
527.
527 531. 533 534. .
( ),
. 540. .
540. 542.
. 562. . ():
(De Bellis) 8 .
, .
, , ,
, .

. I VII 550 551. , VIII 553. .

.
.
.
.
( Historia Arcana)
,
,
,
. . ,
. 550. .
554 .
:
, , , , . 530 552.
.
,
.
3. 760. ,
, ,
. .
V
20- IX .
. 810 811.
, 814 815. . 813.
. 813. .
, ,
. VII VIII .
.
. 1.
1493. . ,
.
, , .
2


, . .
4. .
813 961. .
,
.
:
V 813 820.
II 820 829.
829 842.
III 842 867.
.
.
I. :
948.
,
II 955 961. 821.
.

5. VII 905.
VI . 911. . .
. 913.

- .
. .
944. .
945. 959. .
;
. - .
:
934.
() X .
- 948 952. .

.
. : ,
, .
.
925. ,

.
I (866 886) 950.
(),
III .
.

6. 950. , XI
. . ,
II 976.
. .
X
II 959. I 976.
,
(, ).
976.
.
7. , .
. .
. 11. .

.

:
817 1057. ,
1078. 1057 1078.
. XI
I 1081 1118. . X XI .
.
( , ).

.

8.
,
IX ( 1042 1055).
. 1045.

.
.
.
VI
1057. 1057 1059.
1059 1067. ,
, .
VII 1071 1078.
, . .
.
376 1078. . 14
(). II 976 1025. VI
1071 1078. :
(, )
VII .
. ,
.

. ,
, , , ,
, , .

9. - 1083. 1-
. ,

 7- (1071-1078). 1097.
.
1138. . ,

.
.
.
.
.
1148-. .
, ,

. .
, 15

,
.
, ,

1- .

10. 1143. - 1200. )

. (. )
1118. 1176. .
.
, .
I 1180,
.
.
II (1143) .
, I
. 1165. ,
1176. .
I .
. .
1203. .
. , .

.
Epitome. 1118.
1176. , . .
1176. . , ,
7

 1180. . .
.
. .
II ,
1180. 1183. .
. .
13. .

11. Nikita Honijat (oko 11551217), poznat i kao Nikita Akominat, bio
je vizantijski istoriograf, kao i njegov brat Mihailo Honijat, s kojim je iz rodnoga
grada Honasa u Frigiji doao u Carigrad.
Nikita Honijat je jedan od najboljih vizantijskih istoriara. Stekao je svestrano
obrazovanje koje mu je kasnije omoguilo blistavu karijeru u dravnoj slubi. Poeo ju je
poslednjih godina vlade Manojla I Komnina da bi je prekinuo u vreme uzurpacije Andronika I
Komnina (11831185). Kasnije, dolaskom na vlast dinastije Anela 1185. godine, Nikita
Honijat brzo napreduje u slubi, pa je u vreme treeg krstakog pohoda 1189. bio
upravnik teme Filipopolj. U svojoj monodiji sastavljenoj povodom bratovljeve smrti Mihailo
Honijat sa ponosom navodi da su se menjali carevi na prestolu, ali da su svi redom i dalje
Nikiti Honijatu ukazivali svoje poverenje. U to vreme je Nikita zauzimao visoke dravne
poloaje da bi na kraju postao veliki logotet. Smenio ga je tek Aleksije V Duka Murzufl 1204.
godine. Ubrzo zatim doiveo je katastrofu Carigrada. Krstako osvajanje prestonice zateklo ga
je u gradu. Uspeo je da izbegne najgore zahvaljujui svojim starim vezama
sa mletakim trgovcima u Carigradu. Posle kratkog boravka u Selimvriji uputio se u [Nikeja|
[Nikeju]], gde se prikljuio caru Teodoru Laskarisu, koji mu je poverio visoki poloaj na
dvoru. Tu je i umro 1217. godine.
Raznovrsno je stvaralatvo Nikite Honijata. Ono nam otkriva izuzetno talentovanog
pisca, visoko obrazovanog retora. Sastavio je vie govora, jedno teoloko i dogmatsko delo
pod naslovom Riznica pravoslavlja . Napisao je i jednu pesmu povodom braka Isaka II
Anela sa ugarskom princezom, kerkom kralja Bele III. Meutim, njegovo najvrednije delo
je Hronika istorija epohe Komnina i ANela u periodu od 1118. do 1204. godine, kojoj je
zatim dodao i tekst o dogaajima izmeu 1204. i 1206. godine. Prema vlastitim reima, pisac
je eleo da svoje izlaganje nadovee na dela svojih prethodnika koji su prikazali vizantijsku
istoriju do kraja vlade Aleksija I Komnina. Moe se zapaziti da je bogat sadraj ovog dela
pisac postepeno uobliavao i doraivao: smatra se verovatnim da je pisac u Nikeji, u
poslednjoj deceniji svog ivota, upotpunio i preradio zabeleke koje je do tada prikupio i
napisao.
Ako bi se ocenjivala samo informativna vrednost Honijatovog dela i uporeivala sa
jasnim, saetim i preglednim izlaganjem Jovana Kinama, prednost bi se morala dati ovom
8

drugom. On prua obilje podataka. Kinam je verni posrednik izmeu dogaaja svog vremena i
itaoca. Njegova je uloga da zabelei i saopti. Honijat je pisac druge vrste. Do kraja
Manojlove vladavine on prati iste linosti i dogaaje kao i Kinam. Opisuje iste ratove, itaoca
vodi od bojita u Maloj Aziji do carevih pohoda na Balkanu. Pa ipak, Honijat ih drugaije
prikazuje: on tei da stvori to izrazitiju sliku dogaaja; povodei se za zanimljivim
epizodama, on poneto izostavlja ili uzgred pominje sa nekoliko rei. Nije redak sluaj da
dogaaj podreuje knjievnom izrazu.
Meutim, Honijat daleko nadmauje svog prethodnika u opisivanju
vizantijskog drutva 12. veka, u doaravanju likova, atmosfere, shvatanja. Epoha Komnina i
Anela, koju autor opisuje, postaje itaocu blia i razumljivija. U sreditu svih zbivanja je
uvek car sa svojom linou, sklonostima, politikom. Nije teko prepoznati Honijatov uzor
idealnog vladara: to je uvek hrabar ratnik, odvani branilac dravnih granica, zatitnik reda,
potovalac tradicija i kulture zemlje, pravedni sudija. Meu vladarima o kojima pie tom je
modelu najvie odgovarao Jovan II Komnin. Brojne su njegove kritike primedbe koje
upuuje astrolozima i drugim pratiocima cara Manojla koji podstiu sujeverje stvarajui time
atmosferu kojoj je i sam car Manojlo bio sklon. Ipak, Honijat i sam veruje u dejstvo viih sila
na ovekov ivot, prihvata snove kao predskazanja, veruje ak i u to da komete i zvezde na
neki nain predviaju opte nesree.
Honijat je kritian i prema drugim svojim savremenicima. Malo je ljudi kojima on
upuuje rei pohvale. Uveren je da doba heroja, rodoljublja, slobode i nezavisnosti pripada
prolosti, da je ljudsko drutvo preplavljeno raznim porocima. Pa ipak, Honijat je pravi grki
patriota koji ne proputa ni jednu priliku da uporedi grku kulturu sa kulturom drugih naroda.
itaocu saoptava mnotvo prednosti koje ima grki duh u poreenju sa stvaralatvom drugih
sredina. Sve ostale narode sa kojima se italac susree u njegovom tekstu prate
atributi varvarizma. Strancima se u najboljem sluaju priznaje lina hrabrost i ratno
iskustvo. Zapadnoevropskukulturu Honijat posmatra kroz prizmu sopstvenih doivljaja i
postupaka krstakih odreda na tlu Vizantije. Njegov sud o "Latinima" nije uvek isti: on se
kree od nepoverenja prema njihovim planovima, preko prezira prema njihovom neznanju i
neobrazovanosti do otvorene mrnje. Malo je prilika u kojima on pokuava da shvati njihove
namere.
Honijat je esto neprecizan u hronologiji, neke vane dogaaje saeto prikazuje ili ih
ak zanemaruje, ali te nedostatke nadoknauje svojim ivim, nadahnutim i neobino
privlanim nainom izlaganja. Honijat je talentovani pisac koji sa lakoom izraava svoje
misli. On iroko koristi svoje klasino obrazovanje i poznavanje grke knjievnosti, u kojoj
trai uzore i podsticaje. esto navodi Homera, parafrazira Ksenofonta, koristiEuripida. U
njegovom delu ima i mnogo retorskih ukrasa.

12. Georgije Akropolit (12171282) bio je vizantijski pisac i dravnik, roen u Carigradu.
U ranoj mladosti Akropolita je otac poslao na dvor nikejskog cara Jovana III Duke
Vataca, koji mu je poverio i vane dravne poslove, a isto su potupili i Jovanovi
naslednici Teodor II Laskaris i Mihailo VIII Paleolog. Godine 1244. postavljen je za velikog
logoteta.
Kao vojni zapovednik 1257. godine u borbi protiv epirskog despota Mihaila II
Duke Akropolit nije iskazao uglavnom nikakvu ratnu vetinu. Bio je zarobljen i dve godine
dran u zatvoru, iz koga ga je oslobodio Mihailo Paleolog. Najvaniji Akropolitiv politiki
zadatak bio je pomirenje izmeu grke i rimske crkve, s ime se ranije sam nije slagao.
Godine 1261. vratio se u Carigrad kao rektor obnovljenog Carigradskog univerziteta.
Godine 1273. Atalijat je poslat u diplomatsku misiju papi Grguru X, a sledee godine,
na Lionskom koncilu u ime vizantijskog cara priznao je duhovnu supremaciju Rima.
Godine 1282. poslat je u diplomatsku misiju trapezuntskom caru Jovanu II, a umro je ubrzo
nakon povratka s ovog putovanja.
Akropolitovo istoriografsko delo Hroniki zapis ( ) nastavlja se na
istoriju Nikite Honijata te obrauje period od 1204. do 1261. godine, dakle od pada
Carigrada tokom etvrtog krstakog rata do oslobaanja grada. Zahvaljujui svom poloaju,
Akropolit se oslanja uglavnom na lina saznanja i iskustva. Ovo delo, ija je
kraa parafraza sainjena posle njegove smrti, predstavlja objektivan i pouzdan izvor koji je
sastavio savremenik dogaaja koji se opisuju, kome su zvanini poloaji velikog logoteta,
vojnog zapovednika i poverljivog ambasadora omoguili da dogaaje posmatra iz velike
blizine. Akropolit se smatra pouzdanim izvorom za injenice, a pritom je njegov jezik lako
razumljiv, premda ne pokazuje naroitu brigu za konstrukciju reenice. Stil mu je
arhaizirajui ali jasan.
Akropolit je napisao i nekoliko kraih dela, meu kojima je znaajan nadgrobni govor Jovanu
Vatacu, epitaf njegovoj eni Ireni te panegirik Teodoru II Laskarisu. Dok se kao zarobljenik
nalazio u Epiru napisao je i dva traktata o svetom duhu.

10

13. , (12421310), .
,

1204.
VIII ,
,
.
13 ,
1261 ( 1255) 1308.
II .
:

(, , , ),
.

,
I .

14. ( 1295, 1360), ,

.

, .
1304. ,
,
. .
.
II .
II .
, .
XIII , ,
.
.

11

 1324.
XIII 16.
. ,
. ,
, , ,
. , ,
, II
III
.
, .
II
, . ,
. .

.
, .
1327. .
1328. III ,
.
, .
, . ,
.
, . ,
. III,
1332,
III. ,
III.
.

.
III 1333.
XXII. , ,

.
1351. VI ,
, .
, 1360.
.

12

 15.06.1341.
.

(.
). 37 1204.
1359. .
, 1255. 1310. , ,
. ,
.
, VI
, - .
,
14. .
.
.
, ,
,
. ,
II .

.
5. .
14. , ,
.
.
15. VI (1292 15. 1383) (13471354)

. ,
( (1383)
(14271456) ,
.
.
III (13281341)
1328. ,
.
III 1330.
(V) ( 1332, 13411376)
1341. .

13

 ,
, .
, 26.10.1341.

( ).
1347. .
1354. .
,
, .
1352. ,
,
(V).
.
1352. .
V .
1354. ,
, ( ).
() .
Historia libri IV ( ) ,
, ,
1320. 1356. ,
- 1362. .
,
. 1383.

,
, , V,
.
, ,
, ,
.
, ,
.
, .

14

16. ,

15.
. , , ,
,
. II
; 1446. .
. ; ,
(1453) (1461).
,
() 12981463. .
(. Karl Krumbacher; 18561909),

,
. ,
. ,
,
. 13.
. ,
, ,

.
13. , .
,
.
,
; .
15

,
, .
;
, :
, .

17. ( 1400 1462), , ,

. , V
. ,
(1453).
, ,
1341. 1462. ., V
.
, .
,
. ,

.
, .

.

.
, 45 .
,

16

 V.
;[b] .
,
, , 1345. .
,
. , , , ,
1402.
. . , ,
, ., 1415. .,
,
, ,
, ,
. , (1421)
II, ,[

.
.
1423. ., ,
, , ,
, ,
1462. . .
1452. 1456. ., ,

II ( , ,

). 42, 43 44
.
,
,
.
,
(1402).
, .
1341. ; ,
(1389),
, .
: II,
VIII XI .
1462. .
17

 , . ,
, ;
. (.Karl
Krumbacher) ,
. ,
.
. ,
. , ,
.
,
, 1261. .
. ,
(1389), .
,
.
,
,
.

.
,
II
,[f]
,
12.000 (),
, . 1454. .
II
, .

,
, , , .
,
. ( //),
( //). ,
,
. ,
.

18

18. , 1470. .
II, 145167. .
, .
,


. ,
, . ,

( ) , , (
) , ,
(
).
(. Karl Krumbacher;
18561909),
.
,
;
,
. , ,

; ,
.
, ,
,
. ,

,

.

19