Aleksandar Molnar

Aleksandar Molnar
RASPRAVA O DEMOKRATSKOJ
USTAVNOJ DRAVI
4. Graanska neposlunost
S a m iz d a t B 9 2
SADRAJ
P O G L A V L J E 21:
D em ok ratska ustavna drava

10
1. Spor Edmunda Burkea i Thomasa Painea

povodom odnosa izmeu pojedinih
generacija graanskog drutva
13
2. Delatne drutvene grupe
21
3. Suvereni puk i delatni puk
30
4. Konzervativna konstitutivna vlast
36
5. Vanredno stanje i pravo na otpor tiraniji
39
6. Politiko-teritorijalna organizacija
44
7. Problem klasa i klasnih odnosa
57
8. Popperov koncept graanskog drutva

kao otvorenog drutva
65
PO G LA V LJE 22:
T o ta lit a r n i r e im i r e v o lu c io n a r n a tir a n ija
66
Pojam totalnog
71
2. Totalitarni reim
85
3. Totalitarna partija kao izvrilac
tiranicida
10 1
4. Otpor totalitarnom tiraninu
128
5. Staljinova tiranija
157
P O G L A V L J E 23:
159
1. Problemski kompleks pravnogsavladavanja
P r a v n o s a v la d a v a n je to t a lita r n e p r o lo s t i
prolosti"
16 2
2. Gustav Radbruch i njegova formula
170
3. Problem pravnog savladavanja prolosti
u Nem akoj
173
4- Radbruchovaformula
u interpretaciji
Ralfa Dreiera
18 7
5. M ogunosti unapreenja pravnog
savladavanja totalitarne prolosti
196
EK SKU RS:
R o m a n ti a r s k i r e p u b lik a n iz a m
H an n ah A ren d t
198
1. Teorijsko osamljenje politika praksa
201
2. A n tiki polis kao ideal istinske politike

zajednice
211
3. M o politike zajednice
214
4. Kontrastiranje kontraktualizma i
romantiarskog republikanizma: Thomas
Hobbes i Hannah Arendt
221
5. Kolektivizam zdravog razuma protiv
tiranije uma
230
P O G L A V L JE 24:
Is to r ijs k i ra zv o j g r a a n s k e n e p o s lu n o s ti
231
1. Neposlunost prema vlastima zbog religiozne
233
2. Neposlunost prema vlastima zbog rasne
241
diskriminacije: kvekeri
diskrimnacije (I): D avid Thoreau
diskriminacije (II): M ahatm a Gandhi

248
254
5. Antiratniprotesti nakon Drugog svetskog
diskriminacije (III): M artin Luther King Jr.
rata
258
6. Teorijski doprinosi Johna Rawlsa

i Ronalda Dworkina
263
PO G L A V L JE 25:
267
1. M agna Carta Libertatum
O s n o v n a prava oveka
272
2. Istorijsko uoblienje osnovnih prava oveka
282
3. Demokratija i osnovna prava oveka
297
3 11
Ekskurs o osnovnim socijalnim pravima

4. Osnovna prava oveka u
meunarodnopravnoj perspektivi
316
PO G LAVLJE 26:
G r a a n s k a n e p o s lu n o s t z a s n o v a n a
n a p ravd i
317
1. Opravdanje graanske neposlunosti
332
2. C ilj graanske neposlunosti
336
3. Neposluni graani i ustavni sud
346
4. Strategije delanja neposlunih graana
351
5. Odreenje graanske neposlunosti
352
6. Protest kao socijalna forma graanske
358
7. "Nova neposlunost"
neposlunosti
363
PO G L A V L JE 27:
O d b ija n je v o jn e o b a v e z e p o d o r u je m
364
1. Istorija odbijanja vojne obaveze pod orujem
368
2. Osnovno pravo na odbijanje vojne obaveze
pod orujem u Nemakoj

374
3. Hobbesovo shvatanje prava
384
4. "Straljividiskurs"i "junakidiskurs"
387
5. Strah, odbijanje da se upotrebi oruje
na dezertiranje
u modemom graanskom drutvu
i dezertiranje
391
L IT E R A T U R A
431
R E Z IM E
443
SU M M ARY
457
R E G IS T A R IM E N A
XXI
DEMOKRATSKA USTAVNA DRAVA
M o d e r n i s u k o b iz m e u k o n tr a k t u a liz m a i r e p u b lik a n iz m a z a p o
e t z a v r e m e e n g le s k o g g r a a n s k o g ra ta ( p r e s v e g a u te o r ija m a
H o b b e s a i M i l t o n a ) n ije s a s v im o k o n a n u n a r e d n a tr i v e k a .1 O n o
u e m u se k o n tr a k tu a liz a m
s u p e r io r n im
od nosu
na
u n o v o m v e k u p o k a z a o n e s u m n jiv o
r e p u b lik a n iz a m
je s te
fle k s ib iln o s t,
o tv o r e n o s t z a p r o m e n e i e v o lu tiv n o s t . Z a r e p u b lik a n iz a m e v o lu c i
ja n e p o s t o ji, o n p r ih v a t a s a m o r e g e n e r a c iju je d n o m .z a s v a g d a z a d a t ih g r a a n s k ih v r lin a . P o lit i k o s ta n je s e , iz r e p u b lik a n is t i k e
p e r s p e k t iv e , n ik a d a n e s m e p r ib li it i s v o m v r h u n c u , je r to v o d i u
k o r u p c i j u i u s p a v l jiv a n je g r a a n a , i d a lje u p r o p a s t . Z a t o je n a j b o
lj e s t a n j e o n o u k o m je r e p u b l i k a p r i k r i v e n o u g r o e n a j e r t o p o d s ti e v r lin e g r a a n a . K o n t r a k t u a liz a m , n a p r o tiv , v r lin e p o t is k u je u
d r u g i p l a n i n a g l a a v a p o s t u p n o s t u o s t v a r i v a n j u p o l i t i k i h c i lj e v a :
je d n im " d r u t v e n im u g o v o r o m " r e a liz u ju s e o d r e e n i c ilje v i k o ji
s e u d a t o m v r e m e n u n a m e u k a o d o m in a n tn i, d a b i se p o s le to g a
s le d e im " d r u t v e n im u g o v o r o m m o g li p o s t a v it i n o v i c ilje v i k o ji
s e je d n o s t a v n o n a d o g r a u ju n a p r e th o d n e . " D r u t v e n i u g o v o r n a
k o m p o iv a m o d e r n a d e m o k r a t s k a u s ta v n a d r a v a sa k o n tr a k t u a lis t i k o g s ta n o v i ta p r e d s ta v lja n e p r e k id n i n iz u s a v r a v a n ja i p r o
i r e n j a s a d r a j a o k o j i m a je u s p o s t a v l j e n k o n s e n z u s u d r u t v u : z a
H o b b e s a je u 1 7 . v e k u g l a v n i c i lj d r u t v e n o g u g o v o r a b i o e l e m e n
ta r n o o s ig u r a n je f iz i k o g p r e iv lja v a n ja i s lo b o d n o g p r iv r e iv a n ja ,
d o k je z a M i l l a u 1 9 . v e k u g l a v n i c i lj u s p o s t a v l j a n j e s v o j e v r s n e
s o lid a r n o s ti g r a a n a ( M iin k le r , 1 9 9 2 : 3 9 9 ) . K a k o se iz to g a m o e
v id e ti,
k o n tr a k tu a liz a m
p o v e z u je
k o n s tit u c io n a ln u
m o n a r h iju
( k o jo m s u o k o n a n i g r a a n s k i i v e r s k i r a to v i) i s o li a r is ti k u d r
a v u b la g o s ta n ja .
M o g l o b i s e r e i d a je u S A D k o n t r a k t u a l i z a m p o t p u n o
p r e v a g n u o te k p o s le z a v r e t k a s u k o b a iz m e u fe d e r a lis ta i r e p u b li-
1 Savremeni spor izmeu kontraktualista (liberala) i komunitarista takoe

predstavlja izdanak ovog spora.
XXI
e t z a v r e m e e n g le s k o g g r a a n s k o g ra ta (p r e s v e g a u te o r ija m a
u e m u s e k o n tr a k tu a liz a m u n o v o m v e k u p o k a z a o n e s u m n jiv o
s u p e r io r n im
od nosu
na
je s te
ja n e p o s t o j i , o n p r i h v a t a s a m o r e g e n e r a c i j u j e d n o m . z a s v a g d a z a d a t ih g r a a n s k ih v r lin a . P o lit i k o s ta n je s e , iz r e p u b lik a n is t i k e
k o r u p c i j u i u s p a v l j i v a n j e g r a a n a , i d a l j e u p r o p a s t . Z a t o je n a j b o
lj e s t a n j e o n o u k o m j e r e p u b l i k a p r i k r i v e n o u g r o e n a j e r t o p o d s ti e v r lin e g r a a n a . K o n t r a k t u a liz a m , n a p r o tiv , v r lin e p o t is k u je u
d r u g i p la n i n a g la a v a p o s t u p n o s t u o s t v a r iv a n ju p o l it i k ih c ilje v a :
je d n im " d r u t v e n im u g o v o r o m r e a liz u ju s e o d r e e n i c ilje v i k o ji
s e u d a to m v r e m e n u n a m e u k a o d o m in a n tn i, d a b i s e p o s le to g a
s le d e im d r u tv e n im u g o v o r o m m o g li p o s t a v iti n o v i c ilje v i k o ji
s e je d n o s t a v n o n a d o g r a u ju n a p r e th o d n e . D r u tv e n i u g o v o r n a
H o b b e s a je u 1 7 . v e k u g l a v n i c i lj d r u t v e n o g u g o v o r a b i o e l e m e n
s o lid a r n o s ti g ra a n a ( M iin k le r , 1 9 9 2 : 3 9 9 ) . K a k o se iz to g a m o e
v id e ti,
k o n tr a k t u a liz a m
p o v e z u je
k o n s titu c io n a ln u
m o n a r h iju
( k o jo m s u o k o n a n i g r a a n s k i i v e r s k i r a to v i) i s o lid a r is ti k u d r
p r e v a g n u o te k p o s le z a v r e t k a s u k o b a iz m e u fe d e r a lis ta i r e p u b li-
1 Savremeni spor izmeu kontraktualista (liberala) i komunitarista takoe

XXI
e t z a v r e m e e n g le s k o g g r a a n s k o g ra ta (p r e s v e g a u te o r ija m a
u e m u se k o n tr a k tu a liz a m
u n o v o m v e k u p o k a z a o n e s u m n jiv o
s u p e r io r n im
od nosu
na
je s te
ja n e p o s t o j i , o n p r ih v a t a s a m o r e g e n e r a c iju je d n o m .z a s v a g d a z a d a t ih g r a a n s k ih v r lin a . P o lit i k o s ta n je s e , iz r e p u b lik a n is t i k e
k o r u p c i j u i u s p a v l j i v a n j e g r a a n a , i d a l j e u p r o p a s t . Z a t o je n a j b o
lj e s t a n j e o n o u k o m je r e p u b l i k a p r i k r i v e n o u g r o e n a j e r t o p o d s ti e v r lin e g r a a n a . K o n t r a k t u a liz a m , n a p r o tiv , v r lin e p o t is k u je u
d r u g i p la n i n a g la a v a p o s t u p n o s t u o s t v a r iv a n ju p o l it i k ih c ilje v a :
je d n im
" d r u t v e n im u g o v o r o m r e a liz u ju s e o d r e e n i c ilje v i k o ji
s e u d a t o m v r e m e n u n a m e u k a o d o m in a n tn i, d a b i s e p o s le to g a
s le d e im " d r u t v e n im u g o v o r o m m o g li p o s t a v iti n o v i c ilje v i k o ji
s e je d n o s t a v n o n a d o g r a u ju n a p r e th o d n e . D r u tv e n i u g o v o r n a
H o b b e s a je u 1 7 . v e k u g la v n i c ilj d r u t v e n o g u g o v o r a b io e le m e n
s o lid a r n o s ti g ra a n a ( M iin k le r , 1 9 9 2 : 3 9 9 ) . K a k o se iz to g a m o e
v id e ti,
k o n tr a k t u a liz a m
p o v e z u je
k o n s titu c io n a ln u
m o n a r h iju
( k o jo m s u o k o n a n i g r a a n s k i i v e r s k i r a to v i) i s o lid a r is ti k u d r
p r e v a g n u o te k p o s le z a v r e t k a s u k o b a iz m e u fe d e r a lis ta i r e p u b li
l Savremeni spor izmeu kontraktualista (liberala) i komunitarista takoe

k a n a c a - d e m o k r a t a , tj. i z b o r a J e f f e r s o n a z a p r e d s e d n i k a , o g r a n i e
n je m u l o g e u s t a v n e d r a v e n a n o n o g u v a r a ( z a g r a a n e k o j i s v o j
iv o t p o s v e u ju " p o tr a z i z a s o p s tv e n o m s r e o m -
p o s e b n o n a tr
i t u ) i p r v im k o r a c im a k a n je n o j d e m o k r a t iz a c iji. D e lo v a n je p r o s v e tite ljs k i n a d a h n u te
p o liti k e
e lite ( r e p u b lik a n a c a - d e m o k r a t a )
i l o je u p o r e d o s a d u h o v n i m k r e t a n j i m a k o d o n o g d e l a a m e r i k o g
s t a n o v n i t v a k o j i je j o b i o p o d d u b o k i m u t i c a j e m r a d i k a l n o g p r o
te s ta n tiz m a . P r o a v i k r o z v e lik e p r o m e n e u 17 . i 18 . v e k u , a m e r i
k i r a d ik a ln i p r o t e s t a n t i s a v e lik im e n t u z ija z m o m d o e k a li s u s t a b i
liz a c iju e k o n o m s k o g iv o t a i p o r a s t iv o t n o g s ta n d a r d a . P a r a le ln o s
t i m , o n i s u s v e v i e r a z m i l j a l i u k a t e g o r i j a m a k o r i s n o g , t o je
d o p r in o s ilo
s e k u la r iz a c iji s v e v e ih
o b la s ti iv o ta , u r b a n iz a c iji i
k o s m p o lit iz a c iji. O v a j i d r u g i o b lic i lib e r a liz a c ije a m e r i k o g p r o t e

s t a n t s k o g s v e t o n a z o r a i z a z i v a l i s u o t r e r e a k c i je o n i h i j i j e d u h j o
u v e k s n a n o b io p r e d a n iz v o r n o m h r i a n s k o m m o r a lu , k o ji e u
s le d e a d v a v e k a p r e d s t a v lja ti je d a n o d n a js n a n ijih p o k r e t a a r e p u
b lik a n s k e m is li u S A D ( t o e m o m o i d a v id im o n a p r im e r u T h o r e a u a u 2 . o d e l j k u 2 4 . p o g l a v l j a ) . D o k r a ja 1 9 . v e k a o v a j r a d i k a l n i
a m e r i k i p r o t e s t a n t i z a m , k o j i je a s i m i l i r a o b r o j n e r e p u b l i k a n s k e
s ta v o v e , v e e s a s v im ja s n o b it i p r o filis a n k a o p r in c ip ije ln i p r o t iv
n ik lib e r a ln o g k o n tr a k t u a liz m a i u s v o ji e s h v a ta n ja o d o b r o j p r ir o
d i o v e k a , o p t o j je d n a k o s t i m e u lju d im a , d e m o k r a t iji k a o n a jb o
lje m p o lit i k o m u r e e n ju it d . ( u p o r . d e ta ljn ije : K o c h , 19 3 3 ).
1. Spor Edmunda Burkea i Thomasa Painea

povodom odnosa izmeu pojedinih generacija
graanskog drutva
U obliavan je ustavne drave nije izazvalo sam o reakcije am erikih
radikalnih protestanata. I u E vropi e prve (jo uvek liberalne)
ustavne drave biti otro kritikovan e, i to kako od republikanski
orijentisanih dem okrata ("rad ikala) tako i o d p obornika starog
reima. Znaaj ovih kritika ne sm e se p otcen iti. Prve kritike, koje
su upu tile demokrate ("radikali"), p okazae se kao snane i n ep o
kolebljive, tako da e se u 19. i 2 0 . v ek u pravo glasa sve vie proi
rivati i liberalnu ustavnu dravu n ezau stavljivo pretvarati u d e m o
kratsku. M eutim , dem okratske kritike liberalne ustavne drave
ne bi se sm ele nikako svesti na kvan titativn e zahteve kada je u
10
p i t a n j u p r a v o g l a s a . J e d a n b r o j d e m o k r a t a ( r a d i k a l a ) z a s t u p a o je
r e p u b lik a n s k e s ta v o v e i tr a io p o r e d ir e n ja p r a v a g la s a , i o iv lja
v a n j e r e p u b l i k a n s k o g e t o s a , p o u g l e d u n a o n a j k o j i je v l a d a o u a n
ti k o j G r k o j i R im u . S a v r e m e n a s h v a ta n ja g r a a n s k e n e p o s lu
n o s t i d e lim i n o s u p o s le d ic a o v ih d u h o v n ih k r e ta n ja .
N a d r u g o j s t r a n i , k o n t r a k t u a l i s t i k a t e o r i j a , k o j a je u
te m e lju k o n c e p t a ( d e m o k r a t s k e ) u s ta v n e d r a v e , n a ila z i e o d k r a
ja 1 8 . v e k a n a e s t o k e k r i t i k e i s a s t a r o r e i m s k o - k o n z e r v a t i v n i h
p o z ic ija . T e k r itik e
su
ta k o e p o m o g le k o n tr a k tu a liz m u
d a se
o s lo b o d i n e k ih s v o jih d o k tr in a r n ih o g r a n i e n ja i d a p o s p e i lo g i
ku
fu n k c io n is a n ja ( d e m o k r a t s k e ) u s ta v n e d r a v e . T o
je d o b r o
u o ljiv o i z s p o r a T h o m a s a P a in e a s a E d m u n d o m B u r k e o m . B o je i
se p r e n o e n ja r e v o lu c io n a r n o g r a s p o lo e n ja n a b r ita n s k o o s tr v o i
d e s t r u k c i j e E n g l e s k o g u s t a v a , B u r k e je z a p o e o o p s e n u k r i t i k u
id e ja F r a n c u s k e r e v o lu c ije , k o je s u s e ja v ile u n je n im p r v im g o d i
n a m a ( 1 7 8 9 - 1 7 9 0 ) .2 O n p ri to m
n a la z i d a s u tr i id e je p o s e b n o
s p o r n e : p o s t o ja n je n a c ije u p r ir o d n o m s ta n ju , m o g u n o s t ( c iv iliz o v a n e ) n a c ije d a s e v r a t i u p r ir o d n o s ta n je ( tj. d a u p o t p u n o s t i

s r u i s ta ri r e im ) i s lo b o d u s v a k e g e n e r a c ije d a s a m a o d r e u je p o d
k a k v im u s ta v o m e iv e ti. S ie y e s o v u tv r d n ju d a u p r ir o d n o m s ta
n j u m o e p o s t o j a t i n a c i j a B u r k e o d l u n o p o b i j a i, r u k o v o d e i s e
p r e d s t a v o m ra ta s v ih p r o t iv s v iju , o s p o r a v a s v a k u m o g u n o s t d a
u p r ir o d n o m s t a n ju n a s t a n e k o le k t i v i t e t s p o s o b a n d a d e la . J o a p s u r d n ijo m s e B u r k e u in i id e ja d a s e je d n a c i v iliz o v a n a n a c ija , k o
j a i m a t r a d i c i j u k a o t o je i m a j u F r a n c u s k a i l i E n g l e s k a , m o e v r a
t i t i u p r i r o d n o s t a n j e i z a p o e t i s v o j p o l i t i k i r a z v o j o d p o e t k a , tj.
s e b i p o d a r iti s a s v im n o v i u s ta v . B u r k e p ri to m n e o d s t u p a o d s ta v a
" d a s a m o n a r o d k o j i je s p r e m a n d a v e e s e b e i s v o j e p o t o m k e u s t a
v o m m o e d a r a z v ije tr a d ic iju s lo b o d e i p r a v n e s ig u r n o s t i ( B a lie s t r e m , 1 9 9 8 : 7 1 ) . A l i t o z a n j e g a z n a i d a je s v a k a g e n e r a c i j a v e z a
n a tr a d ic ijo m , o d n o s n o u s ta v o m r a n ijih g e n e r a c ija , i d a n e m a p r a
v a d a p r i b e g a v a " n o v o p o e t k u . B u r k e p r i z n a j e d a je s v a k o d r u
t v o j e d a n u g o v o r , a li n e i z m e u p r i p a d n i k a i s t e g e n e r a c i j e v e i z
m e u g e n e r a c i j a , t j. " i z m e u o n i h k o j i i v e , k o j i s u m r t v i i k o j i e
2 Potrebno je pomenuti i to da je Burke bio jedan od retkih otvorenih i bezrezer

vnih pristalica Amerike revolucije i da je smatrao da je donoenje Ustava SAD
najbolji mogui primer umerene reforme u okvirima "Engleskog ustava.
11
s e t e k r o d i t i . S v a k i u g o v o r s v a k e p o j e d i n a n e d r a v e s a m o je k l a u
z u la v e lik o g p r im o r d ija ln o g u g o v o r a v e n o g d r u tv a , k o ji p o v e z u
je n i e s a v i i m p r i r o d a m a , s p a j a v i d l j i v i i n e v i d l j i v i s v e t , u s k l a d u
s a fik s n im
u g o v o r o m , s a n k c io n is a n im
n e p r e k r iv o m
z a k le t v o m
k o ja d r i s v e f iz i k e i m o r a ln e p r ir o d e n a m e s t im a k o ja im p r ip a
d a ju (B u r k e , 1 9 6 9 : 1 9 4 - 1 9 5 ) .
B u r k e o v i s t a v o v i , s i s t e m a t s k i i z l o e n i u n j e g o v i m R az
miljanjima 0 revoluciji u Francuskoj i z 1 7 9 0 , i z a z v a l i s u n a j o t r i j e r e

a k c ije T h o m a s a P a in e a , B u r k e o v o g s t a r o g p r ija t e lja i a m e r i k o g r e
v o l u c i o n a r a k o j i se n a l a z i o u t o v r e m e u F r a n c u s k o j . U s v o j i m Pra
vima oveha P a i n e je i z l o i o s a s v i m s u p r o t n o s t a n o v i t e o d o n o g
B u r k e o v o g : n a c ija m o e p o s t o ja ti u p r ir o d n o m s ta n ju , r a d ik a ln a
r e v o l u c i j a ( " n o v o p o e t a k ) m o g u a je i u t a k o s t a r i m n a c i j a m a k a o
t o s u f r a n c u s k a ili e n g le s k a i n ije d n a g e n e r a c ija n e m a p r a v o d a
o b a v e e n e k u d r u g u g e n e r a c iju s v o jim
u s ta v o m . O v o p o s le d n je
s h v a t a n j e b i l o je n a r o i t o z a n i m l j i v o , p o t o je z a s o b o m p o v l a i l o
k r u p n e p o s le d ic e u fu n k c io n is a n ju u s ta v n e d r a v e ( je d n o m k a d a
bude -
p o p r a v ilu , r e v o lu c ijo m - u s p o s t a v lje n a ) . " N i k a d a n ije b i
l o , n i k a d a n e e b i t i i n i k a d a n e e p o s t o j a t i p a r l a m e n t , ili n e k a v r
s t a lju d i, ili n e k a g e n e r a c ija lju d i u b il o k o jo j z e m lji k o ja p o s e d u je
p r a v o ili m o d a o b a v e z u j e ili k o n t r o l i e p o t o m s t v o na vjeki vjekov ,
ili d a n a r e u je z a u v e k k a k o s v e t o m t r e b a d a s e v la d a , ili k o e n ji
m a d a v l a d a , p a , p r e m a t o m e , s v e t e k l a u z u l e , o d l u k e ili d e k l a r a c i
je p o k o j i m a n j i h o v i a u t o r i p o k u a v a j u d a u i n e o n o t o n e m a j u
p r a v o "n iti m o d a u i n e , n i t i m o d a i z v r e , s a m e p o s e b i s u n e v a
ee. -
S v a k o d o b a i s v a k a g e n e r a c ija m o r a ju b it i s lo b o d n i d a d e -
l u j u z a s e b e , u svim sluajevima, k a o i d o b a i g e n e r a c i j e k o j e s u i m
p r e t h o d ile . T a t in a i u o b r a e n j e d a s e v la d a i p o s le s m r t i je n a js m e n ij a i n a jd r s k ija o d s v i h t i r a n ija ( P e jn , 1 9 8 7 : 6 6 ) .
O v o s h v a ta n je je z a n im ljiv o z a t o t o u k a z u je n a o d r e
e n e s la b o s t i k o n tr a k t u a lis t i k e te o r ije . B u r k e o v a te o r ija u g o v o r a
iz m e u p r o lih , s a d a n jih i b u d u ih g e n e r a c ija je d n e n a c ije o i
g le d n o
iz l a z i v a n t r a d ic ije k o n t r a k t u a l i z m a , p o t o je d r u t v e n i
u g o v o r u o v o j t r a d ic iji p o i m a n k a o r e a l n i u g o v o r m e u i v e i m
p o je d in c im a .3 M e u t im , n a d r u g o j s tr a n i, tr a d ic ija k o n tr a k t u a li-
3 Burke je po svemu sudei oseao ovaj nedostatak kada je u pitanju njegovo

stanovite (poto se samopoimao kao ortodoksni vigovac), pa se dodatno po-
12
z m a je u v e k im a l a p r o b l e m d a o b j a s n i s a g l a a v a n je k a s n ijih g e n e
r a c ija s a d r u t v e n i m u g o v o r o m ( o d n o s n o u s t a v o m ) , k o ji je s t v o r i
l a p r v a ( r e v o l u c i o n a r n a ) g e n e r a c i j a . 4 T a j p r o b l e m je s a d a P a i n e
( k a o i J e f f e r s o n p r e n je g a ) r e s io n a t a k o r a d ik a la n n a in d a je s a m a
u s ta v n a d r a v a p o s t a la n e m o g u a : a k o s e s v a k a g e n e r a c ija d o b r o
v o ljn o s a g la a v a o s v o m u s ta v u , o n d a to z n a i d a s e s v a k a g e n e r a
c ija v r a a n a iv ic u p r ir o d n o g s ta n ja i d a s a m a m o r a p r o la z iti s v e te
g o b e d o u s p o s t a v l j a n j a u s t a v n o g k o n s e n z u s a . T i m e je u s t a v n a d r
a v a r a s c e p ila tr a d ic iju k o n tr a k t u a liz m a : s tr a h o d p r ir o d n o g s t a
n ja i v e r a u tr a jn o s t ( p o t e n c ija ln o " v e n o s t ) d r u tv e n o g u g o v o r a
(k a d a je d n a g e n e r a c ija s k u p i d o v o ljn o s n a g e i p r o s v e e n o s ti d a g a
p o s t ig n e ) p o s t a li s u k o d B u r k e a a r g u m e n ti u p r ilo g e n g le s k o m
s t a r o m r e im u ( k o ji s v a k a k o n ije p o s t a o u s ta v n a d r a v a s a m o n a
t e m e l j u S l a v n e r e v o l u c i j e i z 1 6 8 8 ) , d o k je s l o b o d a p o j e d i n a c a d a
s a m i o d r e u ju u s t a v d r a v e u k o jo j e iv e ti k o d P a in e a p o s t a la a r
g u m e n t p r o t iv s tv a r a n ja tr a jn e ( p o t e n c ija ln o " v e n e ) u s ta v n e d r
ave.
2. Delatne drutvene grupe

S p o r i z m e u B u r k e a i P a i n e a s t a v i o je n o v u t e o r i j u ( d e m o k r a t s k e )
u s ta v n e d r a v e p r e d z a d a t a k d a iz b e g n e S c ilu s v e g e n e r a c ijs k o g
ziv a o i n a D eklara ciju prava iz 16 8 9 , ka o u g o v o r izm e u V iljem a III O ra n s k o g

i e n g le s k o g p uka. M e u tim , n a n esreu, o n je to in io tako n ezg ra p n o d a se
isp o sta v ilo ka ko je o v im u g o v o ro m o sig u ra n o d revn o pravo n asleivan ja tro
na (u sklad u sa v ig o v s k im tu m a en jem ab d ikacije D e jm s a II, o ko jem je v e
b ilo reci u 13. p oglavlju ), te d a je sav zn a a j "S la v n e revolu cije leao u " o s ig u
ran ju o b a prava: n asled en e kru n e i n asled n e p o k o rn o s ti" (B urke, 1 9 6 9 : 1 0 8 ) .
Z a to Paineu nee b iti te k o d a ra zo b lii B u rkeo ve n ap o re da sakrije o n o to je
lo g i n o p roistica lo iz n jego ve teorije: d a svaka m on a rh ija p ro izla zi iz n e k o g
o sva jan ja u d avn oj p ro lo sti i d a n em a n ik a k v o g u p o rita u "v en o m u g o v o ru
p rolih , sad anjih i b u d u ih gen eracija. O n o to B urke zap ravo brani jeste e n
gle sk a m on arh ija b ez u sta va , koju je u 11. veku u te m e ljio V iljem O s v a ja i
ko ju je u 17. v ek u sam o p o tvrd io V ilje m O ra n s k i, u z n eveliku p o m o K o n v e n ta/Parlam en ta (P ejn , 19 8 7: 9 7 ).
4 P o k u aji da se rei ovaj p rob lem kretali su se o d P u fen d o rfo ve an alo gije sa m o
n arh ijsk im p ravilim a n asleivan ja p resto la (k o n asleu je prava n asle u je i
o b a v e ze ) d o L ockeove preutne sa g la s n o s ti k a sn ijih generacija sa d ru tv e n im
u g o v o ro m "p rve gen eracije (u p o r. H o lm e s, 1 9 9 4 :1 4 8 -1 4 9 ).
13
d r u tv e n o g u g o v o r a ( k o ji je p r a k ti n o n e p r o m e n ljiv i - p o t e n c ija l
no -
u s lu b i o s a m o s t a lje n e v la s ti) i H a r ib d u d is k o n tin u ir a n o g
s m e n jiv a n ja g e n e r a c ijs k ih d r u tv e n ih u g o v o r a ( k o ji s v a k u n o v u
g e n e r a c iju iz l a e o p a s n o s t i o d p o v r a tk a u " p r ir o d n o g s t a n je i g u
b i t k a o n i h s l o b o d a k o j e je r a n i j a g e n e r a c i j a v e p o s t i g l a ) . R e e n j e
z a o v a j p r o b le m m o g lo s e n a i u te o r iji k o ja b i p o la o d n o v o v e k o v n e p o s t a v k e o p u k o m s u v e r e n ite t u ( tj. iz v o r u s v e v la s t i u p u
k u ) , a l i b i je k o r i g o v a l a p r e s v e g a u v e z i s a p i t a n j e m n o v o g o b l i k a
e g z is t e n c ije p u k a p o n je g o v o m k o n s tit u is a n ju : p u k b i s e iz p e r
s p e k t i v e j e d n e t a k v e t e o r i j e u k a z i v a o ili k a o s u v e r e n ( p r e k o n s t i t u i s a n j a ) ili k a o d e l a t a n ( n a k o n k o n s t i t u i s a n j a ) .
P r ilik o m fo r m u lis a n ja ta k v e te o r ije k a o p r v i is k r s a v a
p r o b le m m o g u n o s t i p u k a , o d n o s n o b ilo k o je d r u g e d r u tv e n e
g r u p e , d a d e la . D r u g im r e c im a , p o s t a v lja s e o p t e p it a n je o t o m e
ta tr e b a s m a tr a ti d e la tn o m g r u p o m ( k o n k r e tn o , d e la tn im p u
k o m ) , a ta d e la n je m
te g r u p e . U o v o m
o d e ljk u e se d a t i n e k i
e le m e n ti z a o d g o v o r n a t o p ita n je .
T r a d ic io n a ln o s h v a ta n je lju d s k o g d e la n ja u E v r o p i im a
k o r e n u a n t i k o m ( g r k o m i r im s k o - r e p u b lik a n s k o m ) s h v a ta n ju
i v o t a k o j i je d o s t o j a n s l o b o d n o g o v e k a - p u n o p r a v n o g d r a v l j a
n i n a . G r k i i z r a z bios politikos, o d n o s n o l a t i n s k i i z r a z vita activa s a
d r e u s e b i ja k e p o lit i k e k o n o t a c ije s u b je k t a k o ji u z im a u e e u
o d r e e n j u s v o g i v o t a i i v o t a z a j e d n i c e i j i je l a n . a k i s a m a r
h a i n i p o ja m
filo z o fije n o s i u s e b i n e iz d ife r e n c ir a n u t e o r e t s k u i
p r a k t i n u s v e s t : m u d r o s t je u a n t i c i j o u v e k i refleksija i samo nepo-
sredovano voenje pravilnog ivota u ljudskoj zajednici ( A d o r n o , 1 9 8 6 :

1 6 9 - 1 7 0 ) . D a l j i r a z v o j f i l o z o f i j e n e o d v o j i v je k a k o o d r a z d v a j a n j a
m i lje n ja i d e la n ja t a k o i o d p o d e lj e n o s t i d e la n ja n a s fe r u k o j a p r i
p a d a e tic i i s fe ru k o ja p r ip a d a p o lit ic i. S a p r o p a u a n t i k o g g r a d a - d r a v e bios politikos/vita activa p o t p u n o g u b i s v o j e i z v o r n o p o l i
ti k o z n a e n je i u s r e d n jo v e k o v n u m is a o u la z i v e o z n a a v a ju i
s v e v r s t e d e la tn o g b a v lje n ja s t v a r im a ( o v o g ) s v e ta , p ri e m u s a m o
d e la n je p o s t a je s u p r o t n o s t " i s t o j u m n o j d e la t n o s t i ili k o n t e m
p la c iji (A r e n d t, 1 9 9 1 :1 5 i d a lje ) .
S T h o m a s o m H o b b e s o m o t p o in je is to r ija m o d e r n o g
p o im a n ja lju d s k o g d e la n ja . O n z a s t u p a je d a n s a s v im o tv o r e n i s o c i o l o k o - p o z i t i v i s t i k i k o n c e p t p o k o m e je o v e k s v r g n u t s a s v o g
p r iv ile g o v a n o g p o lo a ja u s v e m ir u i p o d r e e n u n iv e r z a ln im
14
za
k o n im a k o jim a s e p o k o r a v a ju s v a f iz i k a te la . O t u d a H o b b e s p o
s ta v lja te m e lje z a u e n je o " s o c ija ln o j f iz i c i , k o je e v e k i p o k a s n i
je C o m t e s i s t e m a t i z o v a t i u s o c i o l o g i j u . D e l a n j e s e p r e m a o v o m
u e n ju s h v a ta s a m o k a o k r e ta n je u p r o s to r u , u k lo p lje n o u m r e u
u z r o k a i p o s le d ic a . M e u t im , s d r u g e s tra n e , H o b b e s
"u zro k
lju d s k o g d e la n ja p o s t a v lja u p o je d in c a s a m o g ( tj. u n je g o v a k t v o

lj e ) , d o k u a k t i v n o s t i n j e g o v o g t e l a p r e p o z n a j e o n u p o s l e d i c u k o
jo m
s e d e l a n j e k o m p l e t i r a . T i m e je o s t a v l j e n p r o s t o r z a k a s n i j u
fo r m u la c iju " p r a k t i k o g u m a i iz g r a d n ju je d n e m o d e r n e in d iv id u a l is t i k e ( n o m i n a li s t i k e ) t e o r ije d e la n ja .

K a m e n -m e a
novovekovnom
p o im a n ju
d e la n ja
s v a k a k o p r e d s t a v l j a K a n t o v a p r a k t i k a f i l o z o f i j a , k o j a je p o n o v o
u je d in ila u m i d e la n je . K a n t je , n a im e , p o l a z io o d p r e t p o s t a v k e
d a je o v e k u m n o b i e i k a d a d e la , tj. d a g a u n je g o v o m d e la n ju
p o k r e e - p r a k ti k i - u m . R a z lik o v a n je p r a k t i k o g o d t e o r ijs k o g
u m a ( a u k r a j n j o j l i n i j i i p r a k t i k o g o d t e o r i j s k o g delanja, o e m u
o v d e n e e b it i r e i) im a lo je z a c ilj d a r a z d v o ji d v e k lju n e u m n e
r a d n je :
s p o z n a ju
z a k o n ito s ti
p r ir o d e
(s v o js tv e n u
te o r ijs k o m
u m u ) i p r o p is iv a n je d e la n ja k o jim e se ( m o d a ) r e a liz o v a t i z a
m is a o s a m o g ( p r a k t i k o g ) u m a ( K a n t, 1 9 7 9 : 4 2 i d a lje ). " P r a k
t i k i u m K a n t je o k a r a k t e r i s a o k a o o n o m i l j e n j e k o j e m o e p o
s t a t i neposredan u z r o k d e j s t v o v a n j a . T e o r i j s k i u m m o e d a d e j s t v u j e s a m o posredno, t j . u f o r m i p r i m e n e n a u n i h r e z u l t a t a n a
bitak o b j e k a t a . M e u t i m , k r o z p r a k t i k i u m n a s t a j u m i s l i , k o j e
im a ju fu n k c iju o b r a z lo e n ja , a u is t o v r e m e i u z r o k a p r o m e n e
s t v a r n o s t i, u t o lik o t o m o t iv i u p r a k t i k o d e la n je i v o d e k a o d
lu c i v o lje ( K a u lb a c h , 1 9 7 8 : 1 4 4 ) . K a n t ip a k n ije o s t a o n a H o b b e s o v im p o z ic ija m a i d e la n je n ije p o s m a t r a o s a m o s a k a u z a ln o g
a s p e k t a ( n a re la c iji: u z r o k -
p o s le d ic a ) . N a s u p r o t k a u z a ln o j d i
m e n z i j i K a n t je u v e o i t e l e o l o k u ( n a r e l a c i j i : c i l j -
s r e d s tv a ) , a li
n ije u s p e o d a ih n a o d g o v a r a ju i n a in p o m i r i ( o tr e o j c io n a ln o j -
d im e n z iji k o ja u in te r s u b je k tiv n o v a e e m
in te n n o rm a
t iv n o m p o r e tk u v id i u r a v n o te u ju i m o m e n t d e la n ja v id i: B u b n e r, 1 9 7 6 : 1 4 6 i d a lje ) .
U s v a k o m s l u a j u , K a n t o v o s h v a t a n j e je i m a l o je u t i c a ja i n a s a m o p o im a n je p r ir o d e , p o t o s e o n a s a d a n a la r a z d e lje n a
n a o n u k o ja se r e p r o d u k u je p o ( s le p im ) u n iv e r z a ln im z a k o n it o
s t i m a i o n u k o j a je r e z u l t a t l j u d s k e s v r s i s h o d n e d e l a t n o s t i . T i m e je
15
p o ja m d e la n ja v r s t o s p o jio u s e b i d v a p o la - a n t ic ip ir a n i ( " p o t r e
b n i " ) c i l j i r a d n j u k o j a t a j c i lj r e a l i z u j e - a d a i h u s e b i n i j e i s t o p i o .
I z o v o g s p a j a n j a n a s t a o je k o n c e p t t r e b a n j a k a o s u p r o t n o s t i o n o
m e t o je s t e , o n o m e t o s e p o m e h a n i k im z a k o n i m a p r ir o d e s le p o r e p r o d u k u je . V e r o v a t n o n i u e m u n ije b io d u b lji ja z iz m e u
tr a d ic ija is t o r iz m a 5 i ( s o c io lo k o g ) p o z it iv iz m a n e g o p o v o d o m
p i t a n j a d e l a n j a : z a p r v u t r a d i c i j u o n o je u v e k b i l o s v r s i s h o d n i i n
m a n j e ili v i e s l o b o d n o g d e l a t n o g s u b j e k t a , d o k s e z a d r u g u j e d v a
m o g lo iz d v o jiti iz s v e p r is u t n ih i n u n ih d e t e r m in is t i k ih s k lo p o
v a . U p r v o j t r a d ic iji p o je d in a c n ik a d a n ije m o g a o p o s t a t i p u k i d r u
tv e n i a to m , b e z o s t a t n o in te g r is a n u n e k i o r g a n s k i k o le k t iv (n a
e m u je i n s i s t i r a l a d r u g a t r a d i c i j a ) : s t o g a , m a k o l i k o d a j e t a n a
t v r d n j a k a k o je p o j e d i n a c d r u t v e n a k a t e g o r i j a i k a k o je d o s r i p o
s r e d o v a n d r u tv o m , to p o s r e d o v a n je o p e t tr e b a p o s r e d o v a n o g "
( A d o r n o , 1 9 7 9 : 2 5 1 ) , t j. i n d i v i d u u k a o n o s i o c a p r a k t i k o g u m a i
d e la t n o g s u b je k ta .
D r u g a v a n a k a r a k te r is tik a m o d e r n o g n e p o z itiv is ti k o g p o im a n ja d e la n ja ( k o ja lo g i k i p r o iz la z i iz p r v e ) p o iv a u t o
m e t o s e d e la n je s h v a ta k a o n e r a s k id iv o v e z a n o z a m o g u n o s t d e
la tn o g s u b je k ta d a k o m u n ic ir a s a d r u g im
d e la tn im
s u b je k tim a ,
p ri e m u se s v i o v i d e la tn i s u b je k t i p r e v a s h o d n o s h v a ta ju k a o in
d iv id u e , k a o p o je d in c i k o ji p o k r e u s v o ja te la k a k o b i n jim a is h o d o v a li o d r e e n e p r o m e n e u s p o lja n je m s v e tu , u s k la d u s a s v o jim
s a m o s ta ln im z a m is lim a . A n g a o v a n je s o p s tv e n o g te la u s o c ija l
n o m k o n t e k s t u t r a n s c e n d i r a p u k o i n d i v i d u a l n i i n i p o s t a j e dru
tveno delanje. S d r u g e s t r a n e , p o s t o j a n j e m i s l e i h i n d i v i d u a k a o
d e l a t n i h s u b j e k a t a u n e k o l i k o je p r e t p o s t a v k a i s a m e k o m u n i k a c i
je , p o t o s e u n e d o s t a t k u i s t i n s k i h s u b j e k a t a v i e n e m o e g o v o r i
t i n i o n jo j; o n o t o o s t a j e j e s t e p u k o p r i a n j e " , k o j e p r i k r i v a s l e p e je d n o s t r a n e p o k r e te ( A r e n d t , 1 9 9 1 : 1 4 6 ) . D a b i u s v o m d e la n ju
t o u s p e n ije o s tv a r ili a n t ic ip ir a n e c ilje v e , d e la tn i s u b je k t i m o r a ju
v o d it i r a u n a o c ilje v im a d r u g ih d e la t n ih s u b je k a ta i u k lju it i s e u
r e c ip r o n a n a s to ja n ja d a s v a r e le v a n t n a d e la n ja p o d v r g n u e f ik a
5 P o jam isto riz m a ovd e je u p o tre b lje n u n e to u e m - n e o k a n to v sk o m - z n a e

nju, n eoptereen om ro m a n tizm o m i is to rijs k im d e te r m in iz m o m ( z a kritiku
tih asp ek a ta isto rizm a u p or. M a n h e im , 1 9 5 2 : 84-133, Poper, 19 8 8 , Poper,
1993; o n ekim o sn o vn im s ta n o v i tim a n e o k a n to v s k o g isto riz m a u p or. M o lnar, 19 9 4 c: 4 5 6 i dalje).
16
snom
k o o r d in ir a n ju
p r o c e s im a s p o r a z u m e v a n ja i k o n s e n z u -
s n o g iz b e g a v a n ja d e la t n ih k o n flik a t a , o d n o s n o , a k o s e k o n flik ti
ip a k d e s e , d o n jih o v o g r a z r e e n ja u p r e d v i e n im a r b it r a n im
ili
s u d s k im p r o c e d u r a m a ( H a b e r m a s , 1 9 8 8 a : 3 4 i d a lje ).
T a k o d o la z im o d o d v a p ita n ja k o je e n a s u o v o m o d e ljk u n a j v i e z a n i m a t i : d a li d r u t v e n e g r u p e m o g u d e l a t i ( i i i j e t o
s a m o s v o j s t v o p o j e d i n a c a ) i, a k o m o g u , n a k o j i n a i n ? O d g o v o r n a
p r v o p ita n je m o g a o b i d a g la s i: s a m o n e k e a n e s v e d r u tv e n e g r u
p e m o g u d e la ti. G r u p e k o je s u u s ta n ju d a d e la ju o d lik u ju s e u s lo n ja v a n je m in te r a k c ija n jih o v ih la n o v a , k o je se s a d a n a d g r a u ju
n a ra z ra e n e o b a v e z u ju e n o r m a tiv n e o b ra sc e . U s a m o m m e h a n i
z m u p o k r e t a n j a g r u p n o g d e l a n j a n a j h i t n i j e je r a z d v a j a n j e p r o c e
d u r e d o n o e n ja g r u p n e o d lu k e o d e la n ju o d s a m o g in a ( g r u p n o g )
d e la n ja k o je r e a liz u je o d lu k u . U s v a k o m s lu a ju , m o r a p o s t o ja t i
b a r n e k i v id s a u e s tv o v a n ja s v ih la n o v a g r u p e , k o ji e u r e z u lta tu
d a ti n o v i k v a lite t -
o d lu k u k o ja p o k r e e d e la n je g r u p e , o d n o s n o
d e la n je s a m o . P ri t o m s e d e la n je s v a k o g k o n k r e t n o g p o je d in a c a u
g r u p i s h v a ta k a o (p r e d g r u p o m ) " o d g o v o r n o ( in te n c io n a ln o ) d e
l a n j e ', a n e k a o m e h a n i k o
" p o n a a n je " ( O s e r , 19 8 1 : 1 6 ) k o je
g r u p n o d e la n je u s e b i b e z o s t a t n o u ta p a .
P o e li s e o d o v o g s t a v a , m o g l e b i s e r a z l i k o v a t i t r i v r
s t e d r u t v e n i h g r u p a , o d k o j i h je s a m o j e d n a s p o s o b n a d a d e l a .
D r u tv e n e g r u p e m o g u b iti, p r e s v e g a , s ta tis t i k e , o d n o s n o o n e
m o g u o b u h v a ta ti je d n u k a t e g o r iju lju d i p r e m a n e k o m
p osebn o
o d r e e n o m k r ite r iju m u ( k a o to s u n p r. p o tr o a i, d v a d e s e to g o d i n ja c i, p u a i, it d .) . D r u g o , d r u tv e n e g r u p e m o g u b it i id e n tit e t s k e , t j. p o i v a t i n a s p o z n a j i p o j e d i n a c a o f a k t i k o j u d r u e n o s t i

s a d r u g im p o je d in c im a n a o s n o v u o d r e e n e s li n o s t i u s o c ija ln o m
p o l o a j u ili p r o c e s a i n t e r a k c i j e s a t r e i m l i c i m a ( u p o r . n p r . S i m m e l , 1 9 5 8 : 2 4 ) . Z a f o r m i r a n j e o v i h g r u p a b i t n o je d a p o s t o j e n e k i
p o v o d i d a se d o ta d a n i im p o v e z a n i p o je d in c i p o n u m e u s o b n o
id e n t i f ik o v a t i i p r e p o z n a v a t i z a j e d n i k e in t e r e s e ( p r i e m u je n a j
b o lje k a d a d o la z e u n e p o s r e d a n d o d ir je d n i s a d r u g im a : k a o n p r .
t u r is ti n e k o g m o n d e n s k o g le t o v a li ta , r o d ite lji a k a iz is t o g r a z r e
d a , itd .). N a p o k o n , d r u tv e n e g r u p e m o g u b it i d e la tn o u d r u e n e ,
tj. o s p o s o b lj e n e d a d e la ju n e k a o a g io m e r a t i in d iv id u a n e g o k a o
grupe. Z a p r a v o s a m o o v e g r u p e o d l i k u j e k a r a k t e r i s t i k a r e l a t i v n o
k o n t in u ir a n o g p r o c e s a k o m u n ik a c ije i in te r a k c ije " , n a k o jo j s e d a
17
n as to lik o in s is t ir a u s o c io lo k o m o d r e e n ju p o jm a g r u p e (u p o r .
S c h a fe r s , 1 9 8 0 : 2 0 , S c h a f e r s , 1 9 9 3 : 8 3 ). R a z l o g z a t o je t o je d in o
o v e g r u p e im a ju s o p s t v e n u , z a d e la n je o s p o s o b l j e n u o r g a n iz a c iju .
D e la t n a g r u p a m o r a b iti d e la tn o o r g a n iz o v a n a , to
z n a i d a s v a k i la n m o r a d o b r o v o ljn o d a p r is t u p i g r u p i i u n jo j
s te k n e o d r e e n a p r a v a i o b a v e z e . P o p r a v ilu , d e la t n a g r u p a m o r a
p o iv a ti n a n e k o j p o d e li ra d a , p o t o je t e k o o e k iv a t i d a b i se
g r u p n o d e la n je m o g lo r e a liz o v a t i u n iz u is t o v r s n ih r a d n ji n je n ih
la n o v a . a k i n p r . p r im it iv n a p le m e n a , k a d a d e lu ju k a o lo v a k e
fo r m a c ije , p o z n a ju e le m e n t a r n u p o d e lu r a d n ih z a d a t a k a ( g o n j e
n je , h v a t a n j e , u b i j a n j e , i t d . ) , t e n a t a j n a i n , z d r u e n o m a k c i j o m
s v o jih la n o v a , d o la z e d o g r u p n o g c ilja -
lo v in e . U s a v r e m e n im
d r u tv im a , p a k , d e la tn e g r u p e p o p r a v ilu m o r a ju b it i k o r p o r a c ije
( iz u z e c i s u la b a v o p o v e z a n e e lite , p o s lo v n o m s a r a d n jo m o b je d i
n je n e ir e p o r o d ic e it d .) , k o je p o iv a ju n a o s n i v a k o m a k t u , s o p stv e n o m
n o r m a tiv n o m
p o re tk u , b a rem
e le m e n ta r n o m
u s tr o j
s t v u o r g a n a , n j i h o v i h o d g o v o r n o s t i i o v l a e n j a , k a o i, n a p o s l e t k u , n a n o r m a m a p o r e t k a u n u t a r k o g d e lu ju ( o p t in e , d r a v e , m e
u n a r o d n e z a je d n ic e ) ( z a d e ta ljn ije o d r e e n je k o r p o r a c ije : u p o r .
M o l n a r , i 9 9 4 d : 1 0 8 - 1 1 0 ) . T o z n a i d a je g r u p n o d e l a n j e u i s t i
m a h i n o r m a tiv n i, p r o c e d u r a ln i i o r g a n iz a c io n i p o ja m : d a b i je d
n a g r u p a ( k o r p o r a c ija ) d e la la , o n a m o r a im a t i n o r m a t iv n u k o n
s tit u c iju , p r e d v i e n e p r o c e d u r e k r o z k o je e s e d o n o s it i o b a v e z u ju e o d lu k e
i o rgan e
sa
ta n o
n a z n a e n im
o d g o v o r n o s tim a
o v la e n jim a .
J e d n a g r u p a m o e p r o i k r o z s v a tr i o b l i k a : o n a i s p r v a
m o e b iti s a m o s ta tis ti k a , z a t im p r e r a s ti u id e n tite ts k u , d a b i se
n a p o s le tk u k o n s tit u is a la k a o k o r p o r a c ija i o tp o e la d a g r u p n o d e la . O v d e b i s e m o g a o n a v e s t i j e d a n p r i m e r . S t e d i e n e k e b a n k e s a
m e p o s e b i p r e d s t a v lja ju je d n u s t a t i s t i k u g r u p u . M e u t im , a k o
b a n k a p r o p a d n e z b o g o ig le d n ih m a h in a c ija p o s lo v o d s t v a ( k a o i
n a d le n ih d r a v n ih o r g a n a ) , r e v o ltir a n e te d i e m o g u s e s a s ta ti
i s p r e d z g r a d e b a n k e s a n a m e r o m d a p r o t e s t u j u i, e v e n t u a l n o , n e
k im p r it is k o m p o k u a ju d a -
svako svoj -
n o v a c p o v ra te . T a d a , u
p r e p o z n a v a n ju z a je d n i k e m u k e " , o n i p o in ju d a in e id e n tite t
s k u g r u p u . N o , a k o o d u k o r a k d a lje i o fo r m e u d r u e n je (p r e v a r e
n ih ) te d i a d o ti n e b a n k e , s a n o r m a t iv n o m k o n s t it u c ijo m , o r g a
n im a i p r o k la m o v a n im c ilje v im a ( n p r . d a s v i, k a o p u n o p r a v n i p o -
18
v e r io c i, u je d n a k o j m e ri n a p la te o d p r e o s ta le im o v in e b a n k e s v o j
g u b it a k ) , ta d a v e p o s t a ju d e la tn a g r u p a , a n jih o v o s e d e la n je u
s lu b i r e a liz a c ije g r u p n o g c ilja r a z lik u je o d p o je d in a n ih d e la n ja
s v a k o g o d n jih .
I m o v in a n ije s lu a jn o p o m e n u t a u o v o m p r im e r u k a o
o s n o v a s t v a r a n j a k o r p o r a c i j e . O n a je , i s t o r i j s k i g l e d a n o , u v e k b i l a
n a jte n je p o v e z a n a s a d e la n je m d r u tv e n ih g r u p a . P o tr e b a z a r e
g u l a c i j o m k o r i e n j a j e d n e i m o v i n e v i e l i c a n a t e r a l a je j o s t a r e
R im lja n e d a u s v o je p r a v o u v r s te k o r p o r a c ije k a o s a m o s t a ln e d e l a t n e s u b j e k t e . I m o v i n a k o r p o r a c i j e n i j e b i l a n i res publicae n i res
privatae, t j. r a z l i k o v a l a s e k a k o o d d r a v n e t a k o i o d p r i v a t n e i m o
v i n e s v a k o g o d n j e n i h l a n o v a ; o n a je b i l a i m o v i n a s a t a n o o d r e
e n o m s v r h o m i m o r a la s e k o r is t it i u s k la d u s a n jo m . R im lja n i s u
s v o j e k o r p o r a c i j e k o n s t i t u i s a l i p o m o d e l u d r a v e (ad exemplum rei-
publicae ) , t o z n a i d a s u o n e m o r a l e i m a t i p o j e d i n a n e r u k o v o d i
o c e (magistri, curatores, actores), a p o p r a v i l u i s k u p t i n u s v i h l a n o
v a (populus, numerus collegii) i u p r a v n i o d b o r ( ordo collegii). U s v a
k o m s lu a ju , m o r a lo s e z n a t i k o ja s u lic a i n a k o ji n a in o v la e n a
d a res communis z a s t u p a j u p r e m a t r e i m l i c i m a . P r v e n s t v o d r a v e
n a d s v a k o m k o r p o r a c ijo m o g le d a lo s e i u to m e to b e z n je n e d o
z v o l e o n e u o p t e n i s u m o g l e b i t i k o n s t i t u i s a n e , tj. k o r p o r i f i k o v a n e (permissum corpus habere), k a o i u t o m e t o n i s u m o g l e i m a t i u r e
e n j e k o j e b i b i l o u s u p r o t n o s t i s a j a v n i m p r a v o m (dum ne quid ex
publica lege corrumpant).

I m a ju i u v id u s v e t o je p r e t h o d n o r e e n o , m o g lo b i
s e k o n s t a t o v a t i d a je M a x W e b e r u s u t i n i p o g o d i o k a d a j e d a o
s le d e u
s o c io lo k u
o d red b u
d e la n ja d r u tv e n e g ru p e :
D e l a
n je m g r u p e tr e b a n a z iv a ti a ) le g i t im n o d e la n je s a m o g u p r a v n o g
a p a r a ta k o je n a o s n o v u iz v r n e ili z a s t u p n i k e v la s t i te i o d r a
n j u p o r e t k a , i l i b ) d e l a n j e l a n o v a g r u p e k o j i m rukovodi u p r a v n i
a p a r a t i z d a j u i n a r e d b e . [ . . . ] P o s t o j a n j e g r u p e je p o t p u n o v e z a
n o z a ' p o s t o j a n j e ' r u k o v o d i o c a i, e v e n t u a l n o , u p r a v n o g a p a r a t a .
T a n i j e r e e n o , v e z a n o z a p o s t o j a n j e izgleda d a e o d r e e n e o s o
b e delati u p r a v c u o d r a n j a p o r e t k a g r u p e , d a , d a k l e , p o s t o j e o s o
b e k o j e s u podeene z a t o d a u d a t o m s l u a j u d e l a j u u t o m s m i
s l u . [ . . . ] S o c i o l o k i g l e d a n o , z a n a u t e r m i n o l o g i j u g r u p a n e p o
s t o ji n i u e m u d r u g o m d o u iz g le d im a t o k a d e la n ja , o r ije n t is a n o g n a o d r e e n i n a in . U k o lik o n e p o s t o je iz g le d i d a e o d r e e
19
n i aparat i n d i v i d u a i l i o d r e e n a i n d i v i d u a t a k o d e l a t i , z a n a u
te r m in o lo g iju
p o s t o ji s a m o d r u tv e n i o d n o s a li n e i g r u p a
(V e b e r , 1 9 7 6 : 1 : 3 4 ). O n o to s e W e b e r o v o m o d r e e n ju d e la n ja
d r u tv e n e g r u p e m o e z a m e r iti je s te s a s v im o ig le d a n a u to r ita r iz a m . A k o b i s e o v d e u z e o u o b z ir p r e la z o d a u t o r it a r n o g p r e tk o n v e n c io n a ln o g
ka
k o n v e n c io n a ln o m
m o d e lu
k o o r d in a c ije
d r u tv e n o g d e la n ja ( u p o r . n p r . H a b e r m a s , 1 9 8 8 b : 1 5 2 i d a lje ),
d o b ila b i s e m n o g o
p r e g n a n t n ija s lik a o k o n s t it u c iji d e la tn e
d r u t v e n e g r u p e . J e r , z a d r u t v e n u g r u p u o v e v r s t e k l j u n a s u tr i
m o m e n ta : 1 ) in je n ic a ( e k s p lic it n o g ili s a m o im p lic i t n o g , a li u
svakom
s lu a ju d o b r o v o ljn o g ) u d r u iv a n ja la n o v a , 2 ) u n u tr a
n ji p o r e d a k g r u p e ( k o ji k o o r d in ir a s v a d e la n ja la n o v a , t a k o d a
s e o n a p o k a z u ju k a o d e lo v i je d n e d e la tn e c e lin e ) i 3 ) e fik a s n o
p r e n o e n j e o v l a e n j a o r g a n i m a , meu kojima j e i r u k o v o d i l a c
( to z n a i d a p o s to ja n je " r u k o v o d io c a " s a m o p o s e b i jo n e z n a
i p o s t o ja n je d e la tn e g r u p e ) .
S v i o v i p o k a z a te lji, a p o s e b n o o v a j p o s le d n ji, s u g e r i u
n a m d a s e d e l a t n a g r u p a i m a s a r a z l i k u j u . M a s a nije d e l a t n a d r u
tv e n a g r u p a u to lik o to : 1) n e p o iv a n a u d r u iv a n ju la n o v a n e
g o n a utapanju p o j e d i n a c a u j e d a n p r i v r e m e n i a g l o m e r a t , 2 ) k o j i
n e m a n ik a k a v u n u tr a n ji p o r e d a k , 3 ) v e re a g u je n a e m o t iv n e n a d r a a je k o je s tv a r a v o a ( u p o r . d e ta ljn ije : F re u d , 1 9 2 5 : 2 8 3 i d a
lj e ) . I z t o g a s l e d i d a je m a s a p u k o o r u e k o j e u s v o m d e l a n j u u p o
tr e b lja v a v o a (i, e v e n t u a ln o , d e la t n a g r u p a n je g o v ih s a r a d n ik a ) , a
n e g r u p a udruenih pojedinaca koji kroz grupno delanje ostvaruju svoje
transparentne ciljeve.
O v a k v o s h v a ta n je d e la n ja d r u tv e n ih g r u p a p o la z i o d
p r e t p o s t a v k e d a je s v a k o d e l a n j e i n d i v i d u a l n o , d o k j e g r u p n o d e
la n je m o g u e s a m o o n d a k a d a je je d n a g r u p a u s p e l a d a i n d i v i d u
a ln a d e la n ja o r g a n iz u je ta k o d a s e o n a s k la d n o p o ja v lju ju p r e m a
s p o lja k a o je d in s tv e n a c e lin a u s lu b i t r a n s p a r e n tn o g z a je d n i
k o g in t e r e s a . N a ta j n a in u p r o a v a s e m e u o d n o s l a n o v a g r u
p e s a d r u g im
d e la tn im
s u b je k t im a i r a c io n a liz u je o s tv a r iv a n je
n jih o v ih z a je d n i k ih c ilje v a , u g r a e n ih u k o n s t it u c iju g r u p e i je

d in s tv e n i k o rp o r a tiv n i in te r e s . O v a v r s ta u k o r e n je n o s t k o r p o r a
t i v n o g in te r e s a u s a m o s t a ln o f o r m u lis a n im
in te r e s im a s v a k o g
p o je d in o g la n a k o r p o r a c ije n a t e r a la je p r a g m a t i n e R im lja n e d a
s v o je k o r p o r a c ije p o im a ju k a o fik c ije , fik t iv n a " t e la s tv o r e n a z a
20
ra d o la k a v a n ja p r a v n o g p r o m e t a ( E is n e r i H o r v a t, 1 9 4 8 : 1 3 0 ).
S o c ija ln a te o r ija ( a k a s n ije i s o c io lo g ija ) o tk r i e m n o g o b r o jn e
k v a lita tiv n o n o v e p o ja v e k o je d o n o s i s tv a r a n je je d n e d e la tn e d r u
tv e n e g r u p e , a li e u v e k n a i la z it i n a n e p r e m o s t iv e t e k o e k a d a
p o k u a d a p o ja m d e la n ja p r o t e g n e i n a d r u tv e n e g r u p e k o je n i
s u d e la tn e u p r e th o d n o n a v e d e n o m z n a e n ju . T o e b it i m o g u e
s a m o p o c e n u o s lo b a a n ja k o r p o r a t iv n o g in te r e s a , i to n e s a m o
o d in te r e s a p o je d in a c a k o ji in e k o r p o r a c iju n e g o i o d s a m o g p o j
m a g r u p n o g d e la n ja . K u lm in a c iju
p e r v e r tir a n ja p o jm a d e la n ja
d o s t i i e p o k u a ji, o d P la to n a p a s v e d o s a v r e m e n ih r o m a n ti a
r a ,6 d a s e o t k r i j e n e k i p r i n c i p ili d e l a t n i k " i z a k u l i s a i " l e a l j u
d i , k o ji p r a v i is to r iju i o b e z v r e u je s v a in d iv id u a ln a i g r u p n a d e
la n ja ( A r e n d t , 1 9 9 1 : 1 5 0 ) .
3. Suvereni puk i delatni puk

K a d a je m o d e r n a ( d e m o k r a t s k a ) u s t a v n a d r a v a u p i t a n j u , p r v o s e
m o e rei to d a o n a p r e tp o s ta v lja d u a liz a m o b lik a e g z is t ir a n ja p u
k a . U p r ir o d n o m s ta n ju ( ili, to s e z a p r o b le m k o ji r a z m a tr a m o
s v o d i n a is t o , u d r a v i u k o jo j v la d a tir a n ija , tj. u k o jo j s u v e r e n it e t
p r ip a d a n e k o m e d r u g o m a n e p u k u ) p u k m o e d a n a s t a n e ( tj. d a
s e p o l i t i k i " s a m o o s v e s t i ) s a m o k a o suvereni puk. P r i p a d n i c i j e d
n o g ta k v o g s a m o o s v e te n o g s u v e r e n o g p u k a u s p e li s u d a p r i
vrem en o -
p r e v a z i u s ta n je " r a ta s v ih p r o t iv s v iju , a d a p r i to m
n is u p r e r a s li u n a c iju je r im a ju s a m o m o g u n o s t in d iv id u a ln o g
d e la n ja . N a d r u g o j s t r a n i, o n i n is u o b i a n n a r o d , p o t o ih n e o d
re u ju ( " p r e d e s t in ir a ju ) e tn i k e k a r a k te r is t ik e n e g o ih p o k r e e
te n ja d a z a je d n i k im s n a g a m a s tv o r e n a c iju , t o z n a i d a o b r a z u
j u konstitutivnu vlast i u z p o m o n j e d o u d o u s t a v a , o d n o s n o ( d e
m o k ra ts k e ) u s ta v n e d ra v e .
O v a k o n c e p c ija o s u v e r e n o m p u k u u p r ir o d n o m s ta n ju
( k o j i t e i d a s t v o r i u s t a v n u d r a v u ) o s p o r a v a n a je n e s a m o s a n a
c io n a lis ti k ih
i k o m u n is ti k ih
p o z ic ija n e g o
i s a tr a d ic io n a ln o
6 M e u n jih spad aju i o n i pravni teoretiari, O t to G ierk e pre svih, ko ji su u 19.

v e k u poeli da zago varaju k o n cep ciju p rem a kojoj ko rp oracije n isu p ravn e fik
cije n ego su p o seb n e so cijaln e realn o sti ("s u b je k tiv ite ti), ko je e g zistira ju i
delaju n eza visn o o d d ra vn o p ravn e regulacije i u g o v o rn e k o n stitu cije (u p o r.
d etaljnije: M o ln ar, 19 9 4 c: 3 7 6 i dalje).
21
k o n z e r v a tiv n ih
k o n z e r v a t iv n i
(u
B u rkeovom
p ravn i
s m is lu ) . T a k o je n p r . s a v r e m e n i
te o r e ti a r i
Savezne
R e p u b lik e
N em ake,
p o p u t J o s e fa I s e n s e e a , i d a n a s e s to k o o s p o r a v a ju k a o d e m o k r a t
s k i m it" k o ji t r e b a z a b o r a v it i je r n e o d g o v a r a " i s t o r ij s k o j is t i n i "
(Isen see, 1 9 9 5 :
68)7
I s e n s e e je u t o m p o g l e d u o d l u a n : S a m o
k o n s tit u ir a n n a r o d m o e s tv o r iti u s ta v " ( I s e n s e e , 1 9 9 8 : 5 3 ). K a k o

g o d d a s e o d v ija o (u d a le k o j p r o lo s t i) p r e la z a k iz p r ir o d n o g u
d r u tv e n o s ta n je , d e m o k r a ts k a u s ta v n a d r a v a p o I s e n s e e u m o e
b i t i s a m o p o s l e d i c a e v o l u c i j e , t j. p r o i z l a z i t i i z n e k o g r a n i j e g ( n e d e
m o k r a t s k o g ) u s t a v a . T a k o je s a v o d o m i z b a e n o i d e t e . J e r, k o n
c e p c ija s u v e r e n o g p u k a u p r ir o d n o m
s t a n ju ( ili u d r a v i u k o jo j
v la d a tir a n ija ) n e o p h o d n a je d a b i s e o b ja s n io o n a j r e v o lu c io n a r n i
d is k o n tin u it e t k o ji v o d i n a s ta n k u d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r a v e .
S u v e r e n i p u k o z n a a v a s k u p in d iv id u a k o je s u u je d
n o m is to r ijs k o m tr e n u tk u ( o b i n o p o s le u r u a v a n ja " s t a r o g re
im a i is k u a v a n ja s tr a h o t a p r ir o d n o g s ta n ja ) s a m o o s v e e n e , a li n e k a d a s u u p it a n ju e t n i k e o s o b e n o s t i k o je o d n jih i
n e je d a n n a r o d n e g o u p o g le d u n jih o v o g s o p s t v e n o g p r ir o d n o g
p r a v a n a iv o t . P o t o ih p o k r e e n a g o n z a s a m o o d r a n je m , k o ji
o n i r a c io n a ln o fo r m u li u u p r a v o n a iv o t ( u r a s p o n u o d o d b r a
n e g o lo g iv o ta d o " p o tr a g e z a s r e o m ) , in d iv id u e iz p r ir o d n o g
s ta n ja u s u v e r e n i p u k d o v o d i o s t v a r iv a n je s le d e a tr i p r ir o d n a
p ra v a : p r a v o o k u p lja n ja i u d r u iv a n ja ,8 p r a v o n a s lo b o d n o iz r a
a v a n je m i lje n ja i p r a v o g la s a . D a b i n a s t a o s u v e r e n i p u k p o
t r e b n o je , d a k l e , d a n j e g o v i l a n o v i p o e l e d a i v e u s i g u r n o m
s ta n ju k o je m o e d a g a r a n tu je s a m o je d n a u s ta v n a d r a v a . Z a to
im
m o r a b iti n a r a s p o la g a n ju p r ir o d n o p r a v o n a o k u p lja n je i
u d r u iv a n je - b ilo to o k u p lja n je i u d r u iv a n je u u s ta v n u d r a v u ,
b ilo ( k a d a p o s to ji tir a n s k a v la s t ) u p o b u n je n i k i s a v e z ( k o jim e
tir a n ija b it i s r u e n a ). A li, p o t o s u v e r e n i p u k n e m o e s a m d a
o b a v lja c e lo k u p n u u s ta v o tv o r n u k o n s t it u t iv n u v la s t ( k o ju k a o
7 K a d a je sam a (Savezn a R e p u b lik a) N e m a k a u p itan ju , Isen seeo v a tvrd n ja se

p o k a zu je tanom , p oto 19 4 9 , p rilik o m izra d e tz v . B o n s k o g ustava, za is ta n i
je p o sto ja la n ikakva k o n stitu tiv n a v la s t n e m a k o g p u k a (R o ellecke, 1 9 9 5 :1 5 1 ;
u p or. ta ko e i 5. od eljak 2 0 . p o g la v lja ).
8 A k o iv e u tiranskoj dravi, lju d i m o g u d a iz p rava n a sa m o o d ra n je i prava
o k u p lja n ja i udruivanja (u p o b u n je n i k i s a v e z) d ed u k u ju p ravo n a o tp o r tira
niji.
22
ta k a v im a ) , n je m u p r e o s t a je d a o b a v lja je d a n n je n d e o -
" b ir a
k u v la s t tj. d a iz a b e r e s v o je p r e d s t a v n ik e u u s ta v o tv o r n o j
s k u p t in i ( d a b i o n i d a lje r a d ili n a s a s t a v lja n ju u s t a v a ) . D a b i
p r e d s ta v n ic i u o p t e m o g li d a a r tik u li u p o s t o je e in te r e s e i b o r e
s e z a n a k lo n o s t b ir a a , o n i m o r a ju d a u iv a ju p r a v o n a s lo b o d
n o iz r a a v a n je m i lje n ja . N a d r u g o j s tr a n i, d a b i p r e d s ta v n ic i
u o p t e b ili iz a b r a n i p r ip a d n ic i s u v e r e n o g p u k a m o r a ju u iv a ti
p r a v o g la s a ( k o je p o v la i s a s o b o m e le m e n ta r n a p r a v ila o iz b o r
n o j je d n a k o s ti,
ta jn o s ti
g la s a n ja , d o n o e n ju
o d lu k e v e in o m
it d .) . S v e t o je s u v e r e n i p u k n a ta j n a in u s t a n ju d a u in i je s te
to d a iz s v o jih r e d o v a iz a b e r e n a jp o u z d a n ije lju d e k o ji e , k a o
n je g o v i p r e d s t a v n ic i, u s p o s t a v it i je d a n te m e ljn i k o n s e n z u s " i
p o z itiv ir a ti g a u p is a n o m
u s ta v u , k a k o b i s e n a n je m u k a s n ije
m o g le g r a d iti d e m o k r a t s k e p r o c e d u r e o d lu iv a n ja u o r g a n im a
k o n s titu is a n e v la s ti u
k o jim a v a i p r in c ip v e in e ( u p o r . n p r.
G r im m , 1 9 9 1 : 3 0 0 i d a lje ).
V e u o k v ir u S ie y e s o v e te o r ije p o k a z a la s e p o t r e b a d a se
r a z lik u je " b ir a k a v la s t n a c ije ( tj. s u v e r e n i p u k ) u p r ir o d n o m s t a
n ju i k o n k r e t n a v la s t iz a b r a n e u s ta v o tv o r n e s k u p t in e u iz r a d i
p r e d lo g a u s ta v a . T e k u s k la d n o m n a d o p u n ja v a n ju o b e v la s t i m o
g u a je u s t a v o t v o r n a k o n s t i t u t i v n a v l a s t s u v e r e n o g p u k a u p r i r o d
n o m s ta n ju . U s ta v o tv o r n a s k u p t in a z a t o n ik a d a n e m o e im a ti
p o s le d n ju re u s tv a r a n ju d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r a v e i n a k o n iz
ra d e p r e d lo g a u s ta v a m o r a tim p o v o d o m o r g a n iz o v a t i r e fe r e n d u m
( o to m e u p o r . L o e w e n s te in , 1 9 5 9 :1 3 9 ) . T e k k a d a s u v e r e n i p u k n a
r e fe r e n d u m u ( p o n o v o k o r is te i s v o ju b ir a k u v la s t -
a li o v o g a
p u ta u s m e r e n u n e n a li n o s t p r e d s ta v n ik a n e g o n a p ra v n i a k t) n a
p ra v i sv o j k o n a a n iz b o r i d e fin it iv n o u s v o ji p r e d lo g u s ta v a m o e
s e r e i d a je - b a r e m u p r a v n o j s f e r i - u s p o s t a v l j e n a d e m o k r a t s k a
u s t a v n a d r a v a . T a d a j s u v e r e n i p u k l e g i t i m n o , a t o z n a i d e m o
k r a ts k i, u s p o s t a v io u s ta v n i p o r e d a k u k o m e p r e d s t a v lja n je p u k a
u o r g a n im a k o n s t it u is a n e v la s ti b it i d e m o k r a t s k o ( B o c k e n fo r d e ,
1 9 9 1b : 2 9 5 - 2 9 6 ) .9
9 V re d n o je p o m e n a p ita n je ka ko treba tretira ti p ojed in ce k o ji o d b ija ju d a p rih

v ate v aen je u stava i d a p o stan u lan o vi d em o k ra tsk e u sta vn e d rave. T e o rij
sk i gled ajui, m ogu e je d a p o je d in a c u sk ra ti svo ju s a g la s n o s t u pet faza izra
d e i usvajanja ustava. O n m o e: 1) d a o d b ije d a u o p te iza e iz p riro d n o g s ta
nja i d a se p ok ori o p tep rih v aen o j v lasti; 2 ) d a o d b ije d a uestvu je u izb oru
23
S u v e r e n i p u k , k a o t o s m o v id e li, n e m o e d a d e la . I z
b o r o m u s ta v o tv o r a c a i u s v a ja n je m p r e d lo g a u s ta v a o n m o e je d i
n o d a u s p o s t a v i d e m o k r a t s k u u s ta v n u d r a v u , u n u t a r k o je te k p o
s t a j e o s t v a r i v d e l a t n i p u k ( H o l m e s , 1 9 9 4 : 1 5 6 ) . T a k o je n a s t a o p a
r a d o k s : s u v e r e n i p u k n ije d e la ta n k a o t o n i d e la t n i p u k n ije s u v e
ren . D e m o k r a t s k a u s ta v n a d r a v a p o d r a z u m e v a in s titu c ije k o jim a
p u k ( o d n o s n o n je g o v i p r e d s ta v n ic i) m o e a r tik u lis a t i s v o ju v o lju
i s p r o v o d i t i je u d e l o a d a u i s t o v r e m e n e u g r o z i t e m e l j e d r a v e
(u s ta v o m
g a r a n t o v a n a o s n o v n a p r a v a ) . 10 R a z l o g
z a p o s to ja n je
s v o g p red stav n ik a z a u s ta vo tv o rn u s k u p tin u (n p r. za to to sm atra d a svi p o

jed in ci m oraju b iti lin o p risu tn i n a u sta vo tv o rn o j s k u p tin i i si.); 3) d a se ne
saglasi sa p re d sta v n ik o m z a u sta vo tv o rn u s k u p tin u za k o g n ije gla sao (ali
ko ji je d o b io v e in u gla sova ); 4 ) d a g la sa p ro tiv p re d lo g a u sta va (ili d a u o p te ne glasa); i 5 ) d a o d b ije d a se p o d v rgn e v a e n ju u sta va (i n a n jem u z a s n o
v a n o g p o retk a ), kad a u s ta v stu p i na sn agu n a o s n o v u p o z itiv n e referend u m sk e o d lu k e. O v aj p o sled n ji sluaj je jed in o zn a a jan , p o to u sebi ap so rbuje sva o sta la etiri slu aja. O d b ije li p o je d in a c d a p rih va ti v a e n je u sta va
ko ji je d o n e t na o p isa n i n ain , o n o sta je u p riro d n o m sta n ju i n a n jega d elu je n eu p o red iv o jaa sila o d o n e k o ja je p o s to ja la p re stvaran ja u sta vn e d rave.
Z a to m u p reostaju dve alternative: d a n a p u sti terito riju n a kojoj je u s p o s ta
v ljen a u sta vn a d rava ili d a n astavi b o rb u p ro tiv n je (ev e n tu aln o u d ru e n sa
svo jim isto m iljen ic im a ). N a d ru go j stra n i, p rih va ta n je u sta va k a o ta k v o g ne
m o ra n u n o da zn a i i sa d r in s k o p rih va ta n je p o jed in ih o d re d b i ustava; p o
jed in ac m o e d a p rih vati s a m o p u k u in jen icu d a je u sp o sta v lje n o d ra vn o
sta n je i d a se o d m a h k o n cen trie n a o d red b e o p ro m en i ustava, tj. d a se sa
s v o jim is to m iljen icim a o rg a n iz u je u in o v a tiv n u k o n s titu tiv n u v last, k o ja e
p o regularn oj, u sta vo m u sp o sta v lje n o j p ro ce d u ri, d o ve sti d o stvaran ja p ri
h va tljivijeg ustava. B ilo k a k o b ilo , svi o n i k o ji p rih vate v ae n je u sta va , o d n o
sn o na n jem u za sn o van a p rava i o b a v e ze , m o g u se sm atrati u g o v o rn im stra
n am a d ru tv e n o g ugo vo ra, ko ji z a n jih p o in je d a v a i n a o s n o v u n jih o vo g
s o p s tv e n o g pristanka.
10 Pri to m treba pom enuti da u teoriji k o n stitu cio n a lizm a veom a van o m esto pri
pada sam im uslovim a za p rom en u ustava, kao najh itn ijom k o m p o n en to m sta
biln osti ustavne drave. U to m sm islu , p o Jonu Elsteru, ko n stitu cio n alizam
ogran iava artikulaciju volje d ela tn o g p uka, to jest n jego ve veine, n a d va n ai
na. Prvo, tim e to proces izm en e u sta va in i sp o rim i ko m p lik o va n im , im e se
stvaraju pretp ostavke za stia va n je im p u ls iv n ih strasti i trezven o i racio n aln o
reavanje problem a. D ru go , z a p ro m e n u u sta v a za h tev a se kvalifiko van a v e i
n a ili se, u krajnjem sluaju, n eke o d re d b e p rog laa va ju n eprom en ljivim , im e
se d o d a tn o tite odreeni trajni in teresi i o s n o v n a prava (k a o to su npr. ve
p o m e n u to pravo na ivot, p ravo o k u p lja n ja i u d ru iva nja, pravo s lo b o d n o g iz
raavan ja m iljenja i pravo g la sa ) (u p o r. E lster, 1 9 9 5 / 1 9 9 6 :1 0 2 -1 0 3 ).
24
r a z lik e iz m e u o v a d v a o b lik a e g z i s t e n c ije p u k a le i u t o m e to

" d e m o k r a ts k i p o lit i k i p r o c e s p r e tp o s ta v lja p r e th o d n e o d lu k e k o
je o g r a n i a v a ju p r o s t o r s u k o b a ( K ie lm a n s e g g , 1 9 9 8 : 2 6 ) . P r e t
h o d n e o d l u k e o k o j i m a je r e d o n o s e s e n a u s t a v o t v o r n o j s k u p t i
n i i n e ti u s e s a m o o s n o v n ih p ra v a n e g o i s a m o g a r a n m a n a v la
s ti. P o t o m o d e r n i u s ta v i p o p r a v ilu p r e d v i a ju p o d e lu v la s t i, u
d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r a v i v i e n e m o e d a p o s to ji s u v e r e n n e
g o s e p o d r a z u m e v a s a m o " u e e u p o d e li n a jv i e v la s t i. I d e ja p o d e l e v l a s t i je , j e d n o s t a v n o , s u p r o t n a i d e j i k o n c e n t r a c i j e v l a s t i , k o
ja je n o s e a z a p o j a m s u v e r e n it e t a ( B o l d t , 1 9 9 7 : 1 3 9 ) . O d a t l e s e
n a m e u d v a k l j u n a z a k l j u k a , k o j e je d o b r o f o r m u l i s a o M a r t i n
K r i e le : " 1 . U u s t a v n o j d r a v i n e m o e p o s t o j a t i suveren. 2 . T e k a k o
n e p o s t o j i s u v e r e n , p o s t o j i p o u z d a n a s l o b o d a , k o j a p o i v a n a ljud
skim pravima, a n e n a t o l e r a n c i j i ( K r i e l e , 1 9 8 8 : 2 2 4 ) . S u v e r e n i p u k
p o s t o j i i l i n e p o s r e d n o p r e n a s t a n k a ili p o s l e r u e n j a d e m o k r a t s k e
u s t a v n e d r a v e , t j. p r i l i k o m s t v a r a n j a ili u k i d a n j a u s t a v a . " D e m o
k r a ts k i s u v e r e n ite t m ir u je s v e d o k p o s t o ji u s ta v n a d r a v a (K r ie le ,
1 9 8 8 : 2 2 6 ) . 11
U d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r a v i p o s t o ji, d a k le , je d in o
d e la tn i p u k . D e la t n i p u k je s u b je k t u d r a v i k a o k o r p o r a c iji u g o v o r n o j tv o r e v in i, k o ja s v o jim
s ta tu ta r n im
tj.
(u s ta v n im ) p o re t
k o m s tv a r a k v a lita tiv n o n o v e o d n o s e m e u la n o v im a . E k s tr e m n e
k o n t r a k t u a lis t i k e te o r ije , k o je n a s t o je d a p r ip a d n ik e d e la t n o g p u
k a t r e t i r a j u iskljuivo k a o u g o v o r n e s t r a n e d r u t v e n o g u g o v o r a ,
im a ju v e lik e p o t e k o e d a o b ja s n e p r ir o d u t o g u g o v o r a i n je g o v
o d n o s p r e m a u s t a v u . Z a t o je p o t r e b n o n a p u s t i t i n a m e r e d a s e m o
d e l d r u tv e n o g u g o v o r a p r o te g n e v a n p r o c e d u r e d o n o e n ja i u s v a
ja n ja u s t a v a , n a e m u p o iv a c e la g r a e v in a d e m o k r a t s k e u s t a v n e
d r a v e . K a d a je t a j i n o k o n a n i k a d a je o i v l j e n d e l a t n i p u k , n j e
g o v i p r i p a d n i c i ( a > o se b n o k a s n i j e g e n e r a c i j e , k o j e n i s u u e s t v o
v a le u d o n o e n ju u s ta v a ) n is u v i e u u g o v o r n im o d n o s im a n e g o
p o s t a ju titu la r i o d r e e n ih p r a v a i o b a v e z a u n u t a r d r a v e k a o k o r
11 Iako se puki suverenitet u dem okratskoj ustavnoj dravi ponekad dovodi u vezu
sa legitim acijom revizije ustava (Ballestrem , 1998: 72-73; Roellecke, 1995; 161).
to se ipak ne m oe prihvatiti kao ispravno shvatanje. Prom ena ustava, ako se ona
odvija u regularnoj proceduri, rezultat je delatnog a ne suverenog puka. D ruga je
stvar kada se radi o tom e da se rekurs na puki suverenitet koristi u propagandne
svrhe, prilikom opisivanja neke alternative postojeem ustavu.
25
p o r a c i j e , t j. u n u t a r s i s t e m a p o l i t i k i h i n s t i t u c i j a k o j e s e p o i m a j u
k a o " k o n v e n c io n a ln o p r o iz v e d e n e i p r ih v a ta ju k a o r e g u la r n o tr a d i r a n e ( o t o m e u p o r . H a m p t o n , 1 9 9 0 , i K a v k a , 1 9 8 6 ) . 12 U o v o m
p o g le d u m o e b it i k o r is n o p r is e tit i se s ta r o g S a v ig n y je v o g u e n ja
o p r i v a t n i m k o r p o r a c i j a m a . O n je s m a t r a o d a d r a v a , k a o i s v a k a
d r u g a p r iv a tn a k o r p o r a c ija : 1 ) n ije z a v is n a o d s m e n e g e n e r a c ija ,
t a k o d a in d iv id u e k o je in e d e la tn i p u k n e m o r a ju b it i n u n o o n e
is te k o je s u in ile s u v e r e n i p u k ( u p o r . S a v ig n y , 1 8 4 0 : 2 4 3 - 4 ) ; 2 )
i m a r e p r e z e n t a t i v n i o r g a n v l a s t i k o j i jo j g a r a n t u j e d e l a t n i k a p a c i
te t ( S a v ig n y , 1 8 4 0 : 3 2 4 ); i 3 ) im a s ta tu ta r n i ( u g o v o r n i) p o r e d a k
k o ji s e n e te m e lji s a m o n a o s n iv a k o m
u g o v o r u . 13 K a d a s e s v e
12 O n o , p ak, to je n ajh itn ije u c e lo k u p n o m u s tro jstv u d e m o k ra tsk e u sta vn e d r

ave jeste to d a u njoj ne p restaje d a p o s to ji k o n s titu tiv n a v la st, ko ju sp ro v o
di d ela tn i p u k i ko ja u se b i n ep rek id n o n o si k o n flik tn i n ab oj (iz m e u k o n
zerv ativ n ih i in o va tiv n ih ten d en cija).
13 K ad a je u p itan ju o v o p o sled n je s vo jstv o , treba sk re n u ti p a n ju n a jed n o
k ru p n o o gran ien je S a v ig n y je v o g uenja. N a im e, i o n je, k a o i d ru g i p re d stav
n ici isto rijsk o p rav n e ko le, in sistira o na to m e d a se ce lo k u p a n "p o re d a k
p ravn ih lic a (Verfassung der juristischen Personen) tem elji na d ra v n o m pravu i
sta tu tu (p riva tn e) ko rp oracije, k o ji m ora b iti u sk la e n sa tzv. o b se rv an co m
(Observanz) ili predanjem (Herkommen) k a o svo jev rsn im s am o razu m e v aju im
p artiku la rn im o b iajn im p ravom . N a jed n o m m estu S a v ig n y e a k rei d a je
o b serv an ca p reutn i, p u tem d elan ja izra en i s ta tu t ko rp oracije, ko ji se te
m elji n a njoj d o d eljen om p ravu a u to n o m ije (S a vig n y, 1840 :1: 9 8 -9 ). S a m im
tim , zn aaj o sn iva k o g u g o v o ra je z a S a v ig n y ja p o sta o d ru go ra zred an , d o k su
u p rvi p lan d o la go to v o m is ti n a s v o js tv a o b se rv an ce . Z b o g o v ih n e d o sta ta
k a u S a vign yjevo m uenju p o tre b n o je rei n e k o lik o d o p u n s k ih rei o o d n o
su o s n iv a k o g ugo vo ra i sta tu ta. U g o v o r k o jim se o s n iv a k o rp oracija je ste p o
seb a n (d ru tv en i) u go vo r sa sv o jim s p e c ifi n o s tim a koje se tiu p re tp o stav k i
i d ejstava. N jega sainjava v ie lju d i u e lji d a p q stig n u o d re en i cilj, i to
o b ra zo v a n jem jedne p o se b n e, d u g o tra jn e ciljn e za jed n ice sa n jen o m im o v i
n o m , k o ja e kao takva istu p ati p rem a treim licim a. Iako se tim e ve
p o d ra zu m eva stvaranje o d re en e o rg a n iz a c ije (tj. je d n o g p oretka n a d le n o
sti), o n a se realno u sp o sta vlja tek s ta tu to m ko rp oracije, tj. sta tu ta rn im o d
re d b a m a o: 1) ulasku ili izla s k u iz ko rp o racije; 2 ) za d acim a z b o g k o jih je k o r
p o ra cija osnovana; 3) to m e k o m e p rip a d a k o rp o ra cio n a vlast; 4 ) n ain im a na
k o je korp oracion a v last treba d a is p u n i za d a tk e z b o g ko jih je ko rp oracija
o sn o v a n a : i 5 ) 0 tom e ta p o jed in a n i la n o v i ko rp oracije treba d a u in e ili da
p ro p u s te d a uine kako bi d o p rin e li o stv a riv a n ju za d a ta k a z b o g k o jih je k o r
p ora cija osno van a (Pfeifer, 18 4 7: 9 1 ). O t u d a sta tu tarn i p o red a k n ad ilazi sag la s n o s t volja ugovorn ih stra n a k o je su o b ra zo v a le korp oraciju . A u to n o m -
26
u z m e u o b z ir , m o e s e re i d a d e la tn i p u k r a s p o la e o d g o v a r a ju
im p o lit i k im in s tit u c ija m a k o jim a m o e d a r a z r e a v a k o n flik te ,
a r tik u li e p o s e b n e in te r e s e i f o r m u li e " o p t u v o lju k o ja s e p o
t o m p r e tv a r a u d e lo . P o n e k im m i lje n jim a , d e la t n i p u k n ije n i ta
d r u g o d o o n o t o d e f i n i e u s t a v o t v o r n a v l a s t ili p r e n o s i z a k o n o
d a v s tv u n a d e fin is a n je ( S ta r c k , 1 9 9 5 : 1 7 6 ) . T a k v o s h v a ta n je p o
k a z u j e s e k a o p r e t e r a n o f o r m a l n o , p o t o je z a s v a k u d e m o k r a t s k u
u s ta v n u d r a v u iz d v a r a z lo g a p o g u b n o o s la n ja n je s a m o n a in s t i
tu c ije . P rv o , n i t a u lju d s k o m s v e tu n ije s a v r e n o , p a ta k o n i in s t i
t u c i j e , i z a t o i m je , p o r e d i n t e r n e , p o t r e b n a i e k s t e r n a k o n t r o l a ( o
k o j o j je v e b i l o r e i u 4 . o d e l j k u 1 4 . p o g l a v l j a , u k o m s u r a z m a t r a
n a M a d i s o n o v a s h v a t a n j a o k o n t r o l i v l a s t i ) . D r u g o , a k i a k o je s a
s v im
u s p e n a , lo g ik a
in te r n e k o n t o le
m o e v o d it i to m e d a se
k lju n a p o lit i k a p ita n ja u s v e v e e m b r o ju r e a v ju n a u s ta v n o m

s u d u , to iz a z iv a d e le g itim ir a n je p r e o s ta lih in s tit u c ija d e m o k r a t
ske
u s ta v n e
d rave
i p o d r iv a n je
s is te m a
p o d e le v la s t i ( D ic k e ,
19 9 8 : 8 7 ).
Z b o g s v e g a t o g a d e la tn i p u k u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j
d r a v i n e m o e s e z a m is lit i b e z s lo b o d n e i k r iti k e ja v n o s ti. " P r e
tv a r a n je k o m u n ik a t iv n e m o i g r a a n a u p o l i t i k u m o n e o s t
v a r u je s e s a m o u d e m o k r a t s k o j z a k o n o d a v n o j p r o c e d u r i, p a r la
m e n ta r iz m u i p a r tijs k o j k o n k u r e n c iji n e g o i o b e z b e e n je m a u t o
n o m n e ja v n o s ti (H a b e r m a s , 1 9 9 3 : 2 0 9 - 2 1 1 ) . O s n o v n a p ra v a , k o
ja s u , je d n im s v o jim d e lo m , u u s ta v u p r e d v i e n a ra d i g a r a n to v a n ja a u t o n o m n e ja v n o s t i, p r e d s t a v lja ju o n u n i t k o ja p o v e z u j e s u v e
re n i p u k i d e la tn i p u k . T r a e n a in te r n a v e z a iz m e u lju d s k ih p r a
v a i p u k o g s u v e r e n ite ta ta d a se s a s to ji u to m e d a se p o tr e b a p r a v
n e in s t it u c io n a liz a c ije p r a k s e d r a v lja n a u ja v n o j u p o t r e b i k o m u
n ik a tiv n ih
s lo b o d a is p u n ja v a u p r a v o k r o z s a m a lju d s k a p r a v a
( H a b e r m a s , 1 9 9 4 : 8 9 ) . I k a o to s u v e r e n i p u k r a s p o la e u s t a v o
tv o rn o m
k o n s tit u tiv n o m
v la u i " b ir a k o m
v la u " -
kako bi
n o st jedne ko rp oracije upravo i in i to d a se o b a v e zu ju a sn aga statu ta, koji

korp oracije d o n o se , ne tem elji isk lju iv o n a p rin cip im a o s n iv a k o g u g o vo ra
(W in d sch eid , 1887: 5 4 ). a k se i u tu m a en ju o d re d a b a sta tu ta ne p o la zi o d
o d red ab a o s n iv a k o g u go vo ra n e go o d sm isla ko je u d a to m vrem en u o ve o d
redbe m o g u im ati. Isto o vo v ai i z a isp u njavan je p ravn ih p razn in a u s ta tu
tu (S teiger, 195 5: 355).
27
m o g a o d a o b r a z u je u s ta v o tv o r n u s k u p tin u , s a u s ta v o tv o r n o m
k o n s t it u t iv n o m v la u ( tj. v la u d o n o e n ja s a m o g u s ta v a ) - ta k o
je d e l a t n i p u k o v l a e n d a s p r o v o d i k o n z e r v a t i v n u i i n o v a t i v n u
k o n s t it u t iv n u v la s t ( tj. v la s t z a tit e i r e g u la r n e p r o m e n e p o s t o je
e g u s t a v a ) . A a k o je t a n o d a u j a v n o s t i a n g a o v a n i d e l a t n i p u k n e
m o e v r iti in o v a tiv n u k o n s tit u tiv n u v la s t ( tj. m e n ja ti u s ta v n a
u sta v o m
p r o p is a n
n a in )/ 4 to
n ik a k o
ne
zn ai d a u
ja v n o s ti
a n g a o v a n d e la tn i p u k n e m o e s p r o v o d iti k o n z e r v a t iv n u k o n s ti
tu tiv n u v la s t ( tj. p r e d u z im a t i s v a r a s p o lo iv a s r e d s tv a z a o d b r a n u
u s ta v a ). N a o s n o v u k o n z e r v a t iv n e k o n s tit u tiv n e v la s t i d e la tn i p u k
b ra n i d e m o k r a t s k u u s ta v n u d r a v u i n e d o z v o lja v a n je n o p re tv a ra
n je u t i r a n i j u ( k a d a b i o s t v a r i v a n j e m p r a v a n a o t p o r t i r a n i j i m o r a o
p o n o v o d a s ti e s v o ju s u v e r e n o s t ) .
M o g u n o s t d a ( u ja v n o s ti a n g a o v a n i) d e la tn i p u k v r i
k o n z e r v a tiv n a
k o n s titu tiv n u
v la s t je s te
ono
to
k o n z e r v a tiv n i
p r a v n i te o r e ti a r i p o p u t J o s e fa I s e n s e e a n e e le d a p r ih v a te . I s e n s e e u je v a n o d a o s p o r i p o s t o j a n j e k o n s t i t u t i v n e v l a s t i u o p t e , p o
to o n a o ig le d n o n e p r e s ta je s a m im a k to m p r o g la e n ja u s ta v a i
n e i e z a v a u d e m o k r a t s k o j u s ta v o j d r a v i. A a k o k o n s t it u t iv n a
v la s t n e i e z a v a u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r a v i i a k o s e n e is c r
p lju je u s a m im n je n im i n s t it u c i ja m a , o n d a s e p o s t a v lja p it a n je " k o
m o e d a s p o z n a i a r tik u li e u p r a v u u s ta v n e v la s t i u u s ta v n o j d r a
v i? (I s e n s e e , 1 9 9 5 : 3 4 ) . O d g o v o r n a to p ita n je -
s k o jim e m o
m o i d a s e p o d r o b n ije u p o z n a m o u n a r e d n im p o g l a v ljim a g la s i:
s v a k i g r a a n in .
P o ja m
k o n z e r v a tiv n e k o n s tit u tiv n e v la s t p o k a z u je se
k a o v r lo p r ik la d a n d a d e m o k r a t s k u u s t a v n u d r a v u o b o g a t i s o c ija ln o - d in a m i k o m k o m p o n e n t o m , n a k o jo j t o lik o in s is tir a ju re

p u b lik a n s k i o r ije n tis a n i a u t o r i. M e u t im , d e la tn i p u k k o ji o s tv a
r u je k o n z e r v a t iv n u k o n s t it u t iv n u v la s t n e b i tr e b a lo d a s e r u k o v o
d i p r o iz v o ljn im v r lin a m a n e g o d a b u d e v o e n v r lo ja s n o o d r e e
n im v r lin a m a p o s t u p a n ja u s k la d u s a u s t a v o m i z a t it o m u s ta v a .
J e d in o to m o e b iti s a d r a j " a p s t r a k t n o g u s t a v n o g p a t r io t iz m a , o
kom
s u p is a li n e m a k i a u t o r i ( u p o r . v i e o to m e u : H a b e r m a s ,
14 U javnosti se mogu samo iznositi argum enti u prilog promene ustava, dok se
procesne radnje promene ustava, predviene sam im ustavom, ne m ogu pre
duzim ati van predvienih institucija i m im o nadlenih subjekata.
28
1 9 9 0 a : 1 7 3 ; H a b e r m a s 1 9 9 0 b : 1 4 9 - 1 5 6 ; i S t e m b e r g e r , 1 9 9 0 ) . 15 A
a k o S ie y e s o v a te o r ija p r e d s t a v lja p r e d u s lo v z a r a z u m e v a n je lo g ik e
k o n s t i t u t i v n e v la s t i u o p t e , o n a jo s a m a p o s e b i n ije d o v o ljn a .
P ro m en e
k o je
S ie y e s o v
kon cep t
k o n s titu tiv n e
v la s ti
tr e b a
da
p r e tr p i ti u s e i n je g o v o g o b im a i n je g o v o g s a d r a ja . P re s v e g a ,
k o n s t it u t iv n u v la s t b i tr e b a lo , k a k o s e v e iz d o s a d a n je g iz la g a n ja
m o e v id e ti, p o d e liti n a u s ta v o tv o r n u , k o n z e r v a t iv n u i in o v a tiv n u .
U s ta v o tv o r n a k o n s t it u t iv n a v la s t o b u h v a ta la b i (k u m u la tiv n o ) :
1) p o liti k u
d e la tn o s t p r ip a d n ik a
su veren og pu ka o d
s tv a r a n ja
" v o lje z a u s t a v d o iz b o r a p o s la n ik a u s ta v o tv o r n e s k u p tin e ;

2 ) p o liti k u d e la tn o s t p o s la n ik a u s ta v o tv o r n e s k u p tin e o d tr e
n u tk a iz b o r a d o tr e n u tk a d o n o e n ja p r e d lo g a u s ta v a ;
3 ) r a tifik a c iju p r e d lo g a u s ta v a n a r e fe r e n d u m u .
O s im
u s ta v o tv o r n e k o n s t it u t iv n e v la s t i, m o g lo b i se g o v o r it i i o
k o n z e r v a t iv n o j k o n s t it u t iv n o j v la s t i, k o ja b i o b u h v a ta la :
1 ) p r a v o s u d n u d e la t n o s t u s t a v n o g s u d a ( ili n e k o g d r u g o g u s ta
v o m o v l a e n o g " u v a r a u s t a v a );
2 ) u ja v n o s ti a r tik u lis a n u
p o liti k u
d e la tn o s t p r ip a d n ik a p u k a
p o v o d o m z a tit e u sta v a ;
3 ) p o liti k u ( a p o p o tr e b i i v o jn u ) d e la tn o s t s v ih p r o u s ta v n ih s n a
g a k o je u v a n r e d n o m s ta n ju s tv a r a ju u s lo v e z a p o n o v n o r e d o v
n o fu n k o n is a n je u s ta v n o g p o re tk a .
N a p o s le tk u , in o v a tiv n a k o n s t it u t iv n a v la s t s tu p a la b i u d e js tv o k a
d a s e s te k n u u s lo v i z a p r o m e n u u s ta v a ( o o v im
u s lo v im a u p o r .:
B o c k e n fo r d e , 1 9 9 1 a : 9 4 ) i ta d a b i o b u h v a ta la (k u m u la tiv n o ):
1 ) p o liti k u d e la tn o s t s u b je k t a o v la e n o g d a p o k r e n e in ic ija t iv u
z a p r o m e n u u s ta v a ;
15 Ip ak, b itn o o gran ien je H ab erm a so v e k o n cep cije "u s ta v n o g p a trio tizm a "
treba d a lei u to m e to se, k a k o p rim eu je O t to D epen eu er, m o ra o d b aciti
"p re m isa p olitik i u sva k o d o b a za in tereso v a n ih , za rasu ivan je s p o s o b n ih i
n a o p te d o b ro o rijen tisa n ih g ra an a (D ep en h eu e r, 199 5 : 5 1). K o u k o n c i
piran ju gra an sk e v rlin e trai o v a k a v p o litik i a n ga m an gra an a raj z a n e
m aruje jed n o stavn u a n tro p o lo k u in jen icu d a p o liti k a sfera n ije jed in a s fe
ra u kojoj o n i iv e i s a m o p o tv r u ju se. "G ra a n s k a vrlin a ne lei u p o liti
k o m u zb u en ju n ego u b u d n o s ti" (D e p en h e u er, 199 5 : 5 2 ).
29
2 ) p o liti k u d e la t n o s t s u b je k a ta k o ji s u n a d le n i d a d o n e s u o d lu
k u o p r o m e n i u s t a v a i d a s p r o v e d u u s t a v n u p r o m e n u ; 16
3 ) r a t i f i k a c i j u p r o m e n e u s t a v a n a r e f e r e n d u m u ( a k o je o n a p r e d v i
e n a s a m i m u s t a v o m ) . 17
4. Konzervativna konstitutivna vlast

U d a lje m iz la g a n ju n a jv i e e n a s in te r e s o v a t i k o n z e r v a t iv n a k o n
s t i t u t i v n a v l a s t i li , j o k o n k r e t n i j e , n j e n d r u g i o b l i k ( p o l i t i k a d e
la tn o s t p r ip a d n ik a p u k a u z a tit i u s ta v a ). P r e d s ta v n ic i k o n z e r v a
t iv n e k o n s t it u t iv n e v la s t i u je d n o j d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r a v i
n e s v o d e se s a m o n a s u d ije u s ta v n o g s u d a i n e m o g u se o n a k o fo r
m a l n o o d r e d i t i k a o t o je t o s l u a j s a n o s i o c i m a u s t a v o t v o r n e k o n
s t it u t iv n e v la s t i ( t j. p o s la n ic i m a u s t a v o t v o r n e s k u p t i n e ) ili in o v a
t i v n e k o n s t i t u t i v n e v la s t i ( t j. l a n o v i m a o n o g t e la k o je je u s t a v o m
o v l a e n o d a s p r o v e d e p o s t u p a k p r o m e n e u s t a v a ) ili k o n s t i t u i s a n e v la s t i. K o n z e r v a t iv n a k o n s t it u t iv n a v la s t s tu p a u a k c iju o d
tr e n u tk a d o n o e n ja u s ta v a i g a s i se k a d a s e p o k r e n e p o s tu p a k z a
p r o m e n u u s ta v a ( ta d a m o e d a d o iv i tr a n s fo r m a c iju i p r e tv o r i se
u je d n u o d fr a k c ija u te lu o v la e n o m z a p r o m e n u u s ta v a ) . P r e m a
to m e , k o n z e r v a tiv n a k o n s t it u t iv n a v la s t u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j
d r a v i o b u h v a ta sv e o n e s u b je k t e k o ji tite u s ta v o d o n ih k o ji g a
u g r o a v a ju , u k lju u ju i i s a m e n o s io c e k o n s t it u is a n e v la s t i ( s v e
d o k s e n e o r g a n iz u ju u in o v a tiv n u k o n s t it u t iv n u v la s t i n e iz d e js tv u ju d a se p o k re n e p o s tu p a k z a p r o m e n u u s ta v a ). T o , k a k o e
m o jo im a t i p r ilik e d a v i d i m o , n e is k l ju u je s u k o b iz m e u p o j e
d in ih n o s ila c a k o n z e r v a t iv n e k o n s t it u t iv n e v la s ti.
P ri to m je v e o m a v a n o n a p o m e n u t i d a u m o d e r n o j
d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r a v i k o n z e r v a t iv n a k o n s tit u tiv n a v la s t
n e tit i s a m o p o s to je i u s t a v n e g o i m e u n a r o d n o o b i a jn o p r a v o
16 P itan je su b jekta koji treba da sp ro v ed e p ro m e n e u sta va p on eka d m o e biti

v e o m a ko m p lik o va n o . T a k o je npr. u S A D jo u v ek sp o rn o pitan je d a li i u k o
joj m eri u p o stu p k u izm en e usta va , za k o ji je o v la e n K o n gres, treba d a u e
s tv u je V rh o vn i sud (up or. H ajd u i R o s e n b lu m , 1 9 7 9 :1 5 9 - 1 7 1 ) .
17 U s ta v S A D npr. ne pred vi a d a se ce o am eri k i p u k jed in stven o na referen
d u m u izjan java o izm en am a U sta va , n e g o K o n g re su S A D daje o vlaen je da
iza b e re jed n u od dve m o g u n o sti ra tifik a c ije u sta v n ih am an dm an a: d a se o
n jim a izjanjavaju za k o n o d a vn a tela ili p o s e b n o iza b ra n i kon ven ti u sv im d r
a v a m a koje ine SA D .
30
i r a tifik o v a n e m e u n a r o d n e u g o v o r e , k o ji ta k o e p r e d s ta v lja ju
k o n s t it u t iv n e a k te je d n e p o liti k e z a je d n ic e , k a o d e la m e u n a
r o d n e z a j e d n i c e . 18 t a v i e , m o g l o b i s e t v r d i t i d a u s a v r e m e n o m
s v e tu k o n s t it u t iv n e v la s ti p o je d in ih d r a v a k o n s t it u i u n e s a m o
s o p s tv e n e n a c io n a ln e p o liti k e 2 a je d n ic e n e g o - z d r u e n im s n a
g a m a i c e o m e u n a r o d n o p r a v n i p o r e d a k . U to lik o k o n s t it u t iv
n a v la s t u s e b i n o s i je d n u v r lo iz r a e n u d ija le k t ik u u s ta v n o p r a v n o g i m e u n a r o d n o p r a v n o g e le m e n ta . N a p e t o s t i k o je iz m e u
o v a d v a e le m e n t a m o g u p o s t o ja t i ( a p o p r a v ilu i p o s t o je ) u s v a k o j
p o liti k o j z a je d n ic i o v d e e b iti o s ta v lje n e p o s tr a n i, ta k o d a e se
p o d r a z u m e v a t i d a k o n z e r v a t iv n a k o n s t it u t iv n a v la s t t it i je d a n
u s t a v n o p r a v n i p o r e d a k k o j i je u s k l a e n s a m e u n a r o d n o p r a v n i m
p o re tk o m .
O s n o v n i p r o b le m s a k o jim m o d e r n u te o r iju d e m o k r a t
s k e u s ta v n e d r a v e s u o a v a p o s to ja n je k o n z e r v a tiv n e k o n s tit u tiv
n e v la s t i ti e s e n je n o g o d n o s a p r e m a p r in c ip u v e in e , n a k o je m
p o iv a d e m o k r a t ija . Jer, a k o d e m o k r a t ija p r e d s t a v lja p r in c ip g r a
e n ja in s tit u c ija i p r a v n o g p o r e tk a u s k la d u s a o n o m o p c ijo m s a
k o jo m je s a g la s n a v e in a g r a a n a , o n d a g r a a n in k o ji je p r v o p r i
s ta o n a o v a p r a v ila ig r e , a o n d a , o s t a v i u m a n jin i, u s k r a t io p o s lu
n o s t z a k o n u ili p o l i t i k o j o d l u c i ( i z a k o j e s t o j i v e i n a ) d o l a z i u s i
t u a c i j u d a u p a d n e u p r o t i v r e n o s t i o s p o r i d e m o k r a t s k i p o r e d a k . 19
D r u g i m r e c i m a , i z g l e d a k a o d a je g r a a n i n p r i s t a o n a d e m o k r a t
s k a p r a v ila ig r e i o d m a h o d n jih o d u s t a o im m u n jih o v r e z u lta t
n ije b io p o v o lji. Z a t o s e p o s t a v lja p ita n je u k a k v o m o d n o s u p r e
m a d e m o k r a t i j i s t o j i k o n z e r v a t i v n a k o n s t i t u t i v n a v l a s t . D a li je
o n a u b it i n e d e m o k r a t s k a p o ja v a ?
18 N e sm e se ni za tren u tak sm etn uti s u m a injenica d a je jedan o d n eizo sta vn ih

elem en ata d em ok ratsk e ustavn e d rave upravo v e za n o s t za o p te m e u n aro d
n o pravo (ta k o npr. D icke, 199 8 : 8 2 ). D etaljn ije izlagan je o m e u n aro d n o
p ravn im izv o rim a za regulaciju i za titu o sn o v n ih p rava oveka m oe se nai u:
D im itrijevi, P aun ovi i eri, 19 9 7 : 5 9 i dalje; ta ko e i D im itrijevi, 19 8 9 .
U por. tako e i 4 . o d eljak 25. poglavlja.
19 O v d e se o stav lja p o stran i sluaj kad a n e p o slu n i gra an i in e v e in u u jed
n o m d ru tv u , kao to je to bilo u In d iji izm e u d va sve tsk a rata. U to m s lu
aju, p o recim a T h eo d o ra Eberta, o b ra zu je se rev olu cio n a rn i o b lik g ra an sk e
n e p o slu n o sti, koji im a sasvim d ru ga iju d in a m ik u n ego kad a su gra an ski
n e p o slu n ic i u m an jin i (E b ert, 1 9 6 8 :2 1 0 ).
31
N a to p ita n je se m o e d a ti n e g a tiv a n o d g o v o r p o d u s lo v o m d a s e k o n z e r v a t iv n a k o n s t it u t iv n a v la s t u p o t p u n o s t i u k l o
p i u k o n c e p t p o lit i k o g s u k o b a k o ji n e d o v o d i u p ita n je le g it im i
te t d e m o k r a t s k e k o n s titu is a n e v la s ti. L e g itim ir a n je d e m o k r a ts k e
k o n s tit u is a n e v la s t i u o im a p o liti k i p u n o le t n o g g r a a n in a v e z a
n o je z a p r o h o d n o s t i n s t i t u c i o n a l n i h k a n a l a d e m o k r a t s k e u s t a v n e
d r a v e . P o t o s u g r a a n i, b a k a o i s a m i n o s io c i k o n s t it u is a n e v la
s t i , p r i p a d n i c i p a r t i k u l a r n i h g r u p a , o n i m o g u s a m o pretendovati n a
t o d a s e identifikuju s a " v o l j o m
p u k a . V o lja p u k a " n ije n ik a k v a
e m p ir ijs k i m e r ljiv a v e li in a i z a t o m o r a n u n o b it i " o p e r a c io n a liz o v a n a z a p o tr e b e p o liti k o g p ro c e s a , u k o je m
s e s u k o b lja v a ju
r a z li it e p a r t ik u la r n e g r u p e k o je o b a v lja ju v la s t ili jo j s e s u p r o t s t a
v l j a j u . B o r b a p a r t i k u l a r n i h g r u p a z a identifikaciju s a " v o l j o m p u k a
u d e m o k r a t s k o j u s t a v n o j d r a v i n i k a d a n e m o e b i t i r a z r e e n a spo
znajom i l i n e k i m d r u g i m n a i n o m u t v r i v a n j a " i s t i n i t o g s a d r a j a
v o lje p u k a n e g o s e m o r a z a d o v o ljit i in s tit u c io n a ln o v e r ifik o v a n im
a p r o k s im a c ija m a . D r u g im
r e c im a , o d m e r a v a n je p r e te n z ija
p r ip a d n ik a p a r t ik u la r n ih g r u p a n a id e n tifik a c iju s a " v o ljo m p u k a

u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r a v i o s tv a r u je se p r im e n o m d v a p r in
c ip a : p r in c ip a v e in e i p r in c ip a u s t a v n o s t i.
P r im e n a p r in c ip a v e in e u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r a
v i o b u h v a ta : i ) d e m o k r a ts k e iz b o r e , 2 ) m o g u n o s t k o n tr o le p r o c e
d u r e d o n o e n ja o d lu k a , k a o i s a m e o d lu k e , 3 ) m o g u n o s t r e v iz ije
o d lu k e d o n e te v e in o m , i 4 ) e fe k t iv n u z a t it u m a n jin e ( G u s y , 1 9 8 4 :
8 0 ) . K a d a s u sv i o v i s e g m e n ti p r in c ip a v e in e o s tv a r e n i, m o e s e
z a k l j u i t i t a v e i n a g r a a n a u j e d n o m d r u t v u z a i s t a h o e " i t a je ,
u t o m p o g l e d u , " v o l j a p u k a . A k o je u p r a v o t o o n o z a t a s e i s a m a
d e m o k r a t s k a k o n s titu is a n a v la s t z a la e , o n a e s p r a v o m m o i d a
p r e te n d u je n a le g itim ite t. M e u t im , u d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r a
v i p r i n c i p v e i n e n ije n e p r i k o s n o v e n . N j e g o v o is p o l j a v a n j e o g r a n i
e n o je s a m i m u s t a v o m . U u s t a v u je t a k o e o v a p l o e n a d u g o r o n a
" v o l j a p u k a , k o ja je n a d r e e n a s v a k o j p o j e d i n a n o j " o p e r a c i o n a l i
z a c iji te v o lje k r o z o d lu k u v e in e ( o d n o s n o d e m o k r a ts k e k o n s t it u
i s a n e v l a s t i , k o ja z a s t u p a v e i n u ) . Z a t o d e m o k r a t s k a k o n s t i t u i s a n a
v la s t u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r a v i m o r a b it i u s ta n ju d a iz m ir i
o v a d v a p r in c ip a k a k o b i z a is t a m o g la d a s e le g itim ir a .
K a d a d e m o k r a ts k a k o n s tit u is a n a v la s t n e u s p e d a p o
m ir i p r in c ip v e in e i p r in c ip u s t a v n o s t i , u a k c iju s t u p a k o n z e r v a
3-2
tiv n a k o n s t it u t iv n a v la s t , k o ja s a p r v o p o m e n u to m v la u d o la z i
u s u k o b .20 N o s io c i d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s t i m o g u z a i
s ta d e m o k r a t s k i z a s tu p a ti v o lju v e in e p r ip a d n ik a p u k a k a d a d o
n o s e n e k u neustavnu p o l i t i k u o d l u k u i l i z a k o n , a l i e i u t o m s l u
a ju d e m o k r a t s k a u s t a v n a d r a v a b it i u g r o e n a . T a d a je o p r a v d a
n o d e lo v a n je k o n z e r v a t iv n e k o n s t it u t iv n e v la s t i. T o , n a r a v n o , n e
v a i s a m o z a u s ta v n i s u d , k a o n o s io c a fo r m a ln e k o n z e r v a tiv n e
k o n s t it u t iv n e v la s t i. S v e d o k s e n e s tv o r i in o v a tiv n a k o n s t it u t iv
n a v l a s t k o j a m o e d a p r o m e n i p o s t o j e i u s t a v , g r a a n s k o je p r a
v o s v ih p o je d in a c a , k o ji u d a t o m d r u t v u in e m a n jin u , d a o tk a u p o s lu n o s t o n im p o liti k im o d lu k a m a i z a k o n im a k o je s m a
tr a ju n e u s t a v n im . U t o m c ilju o n i m o g u d a k o r is t e p r a v o d e m o
k r a ts k e p a r tic ip a c ije u p o liti k o m iv o tu u v id u s lo b o d e g o v o r a i
m ir n o g
o k u p lja n ja ,
k o je
im
d a je
u sta v
u p ravo
ra d i o u v a n ja
u s ta v n o g p o re tk a . G r a e n je d e m o k r a ts k e v e in e p o m o u v i e p a r t ijs k ih iz b o r a z a n o s io c e d e m o k r a t s k e k o n s tit u s a n e v la s t i n e
m o r a d a z n a i d a p o je d in a p o l i t i k a o d l u k a ili z a k o n -
k o je m a
n jin a d o iv lja v a k a o n e u s ta v n e - z a is t a u iv a p o d r k u v e in e p u
ka . U d e m o k ra tsk o j u s ta v n o j d r a v i v i e n e v a i p re tp o s ta v k a d a
d e m o k r a t s k a k o n s t i t u i s a n a v l a s t k o j a je p r o i z a l a i z k o r e k t n o
s p r o v e d e n ih
v i e p a r tijs k ih
iz b o ra
to k o m
c e lo g
svog
m a n d a ta
u iv a a p r io r n u p o d r k u s v o jih b ir a a z a s v a k u p o liti k u o d lu k u
ili p r a v n i a k t . K a k o k a e D o r i s L u c k e , u m e s t o r a n i j e u n i s o n e
b e z r e z e r v n e p o d r k e b i r a a d a n a s je n a s c e n i " o r k e s t r i r a n a d i s o
n a n c a i s u m n j a u k o jo j s e m e a ju o n i k o ji k a u " n e , " n e t a k o ,
"d a , s a m o p o d tim i tim u s lo v o m i s li n o (L u k e , 1 9 9 6 : 2 3 6 ).
T o z n a i d a p o d r k a k o ju g r a a n i p r u a ju n o s io c im a d e m o k r a t
s k e k o n s t it u is a n e v la s t i p o p r a v ilu n e s a m o d a v a r ir a u iz b o r n o m
p e r io d u v e i o s c ilu je o d je d n o g d o d r u g o g p r o b le m a . O d k lju
n o g z n a a j a j e t o d a s e o v i u s p o n i i p a d o v i k a d a je r e o p o d r c i
k o ju g r a a n i d a ju n o s io c im a d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s t i
n e o d r a a v a ju n a n je n le g it im it e t ( u p o r . W e il, 1 9 8 9 ) . D e m o k r a t
s k a u s t a v n a d r a v a p r e d s t a v lja s lo e n i s k u p p r a v ila z a iz g r a d n ju
v e in s k e p o d r k e n e k o j p o liti k o j o p c iji, a s v a k i g r a a n in m o r a
d a s e p o m ir i sa in je n ic o m d a e s e p o lit i k a o p c ija k o ju o n z a
20 U tom sluaju je takoe mogue govoriti o sukobu demokratije i konstituonalizm a (upor. npr. Holmes, 1994:133 i dalje).
33
s t u p a e s t o n a i u m a n jin i i d a n ju n e e z a s t u p a t i d e m o k r a t s k i
k o n s tit u is a n a v la s t . D a k le , g r a a n in n e s m e d a u s k r a ti le g it im i
te t d e m o k r a t s k o j k o n s t it u is a n o j v la s t i s a m o z a t o t o u je d n o m
tr e n u tk u ili p o v o d o m o d r e e n o g p ita n ja o n a n e v o d i p o lit ik u k o
ju o n p o d r a v a . S l o m
le g it im it e t a k o n s t it u is a n e v la s t i p o s t a je
m o g u t e k k a d a p o n u d a s e lo m e u s ta v n i o k v ir i u k o jim a d e lu ju
d e m o k r a t s k a p r a v i l a , t j. k a d a o d r e e n i o r g a n k o n s t i t u i s a n e v l a s t i
p r e k o r a i ustavne granice koje su mu postavljene.
L e g itim ir a n je d e m o k r a ts k e k o n s tit u is a n e v la s ti u d e
m o k r a t s k o j u s t a v n o j d r a v i s p r o v o d i s e , d a k l e , in ultima linea, r e k u r s o m n a u s ta v . P ri to m d o la z i d o iz r a a ja k o n tr a k t u a lis t i k a
lo g ik a fu n k c io n is a n ja d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r a v e : a k o n a s t a n u
p r o b le m i ili b lo k a d e u d e m o k r a t s k o m m e h a n iz m u , t o je z n a k d a
s e k r i u s t a v ; d e s i li s e i p a k d a u s t a v n ije p r e k r e n , o n d a je t o
z n a k d a u s ta v tr e b a d a b u d e p r o m e n je n n a u s ta v o m p re d v i e n
n a in . J e d in i e le m e n t r e p u b lik a n iz m a k o ji b i s e m o g a o u n e t i u
o v u k o n t r a k t u a li s t i k u lo g i k u b io b i s t a v d a je " o p t e d o b r o u
je d n o j d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r a v i " p o z itiv ir a n o " u u s ta v u i
d a je z a t o v r l i n a k o j a s e o d g r a a n a t r a i j e d i n o v r l i n a p o s t u p a
n ja u s k la d u s a u s ta v o m i z a t it e u s t a v a ( " a p s t r a k t n i u s t a v n i p a
tr io t iz a m " ) . O b r a t n o , r e p u b lik a n s k o j te o r iji b ilo b i n e m o g u e
d a se o d re k n e rek u rsa n a u sta v o m
n ep o sred o va n o o p te d o
b r o " i ita v n iz v r lin a g r a a n a k o je n e m o r a ju b it i v e z a n e z a u s t a

v i 1 Z a b o lje r a z u m e v a n je o v e r a z lik e iz m e u k o n t r a k t u a lis t i k o g i r e p u b lik a n s k o g o b r a s c a le g it im ir a n ja v la s t i d o b r o je p r is e titi s e la n k a W ilh e lm a H e n n is a o le g itim ite t u . H e n n is p i e d a
m o d e r n i le g it im it e t n e u z im a u o b z i r o p t e d o b r o ili b il o k o ji
d r u g i " p o s l e d n j i o s n o v , a l i g a i p a k pretpostavlja u s v o m n a g l a a
v a n ju
"le g a ln ih
p o stu p a k a ",
" o d r e e n ih
" p r a v a (H e n n is , 1 9 8 4 : 5 6 ) -
m o d u s a v la d a v in e
ili, r e ju , u s t a v a . U p r ir o d i l e g i t i
m ir a n ja v la s t i u d e m o k r a t s k o j u s t a v n o j d r a v i je s te d a o n o n a
p u t a s v a k i "p o s le d n ji o s n o v "
i k o n c e n tr i e se n a o n o z a ta
p o s t o j i o p t e p r i h v a e n a pretpostavka d a
p o s le d n ji o s n o v . U s t a v je , d r u g i m
s e b i o v a p lo u je
ta j
r e c im a , p r e tp o s le d n ji o s -
21 U savremenoj politikoj teoriji prisutni su pokuaji da se ovaj jaz izm eu

kontraktualizm a i republikanizma prem osti nekom vrstom kom prom isa
(upor. npr. Habermas, 1993; Dahl, 19 8 2 :14 2 ; Hellmer, 1987: 26).
34
n o v " , u k o je m je iz r a e n t e m e ljn i k o n s e n z u s je d n e p o l it i k e z a
je d n ic e o k o n je n ih o s n o v n ih v r e d n o s t i i p o lit i k ih ( a li i d r u g ih )
in s t i t u c i j a i n a ta j n a in k o n z u m i r a n s v a k i k a s n iji p o k u a j d a s e
p o s le d n ji o s n o v tr a i m im o u s ta v a ( ili u s ta v n o p r e d v i e n ih
k a n a la z a p r o m e n u u s ta v a ) . M e u t im , p o liti k i iv o t d e m o k r a t
s k e u s t a v n e d r a v e n u n o je b u r a n , p o t o s e u n je m u n e p r e s t a
n o s u k o b lja v a ju p a r t ik u la r n e g r u p e ( s a s v o jim p a r t ik u la r n im in
te r e s im a , v r e d n o s t im a , s v e t o n a z o r im a itd .) , k o je u tim s u k o b i
m a u v e k iz o v a s ta v lja ju n a p r o b u o s n o v n e v r e d n o s ti i in s t it u c io
n a ln e m e h a n iz m e p r e d v i e n e u s ta v o m . A
p o to is h o d s u k o b a
o v ih g r u p a n e m o e b iti r a z r e e n n ik a k o d r u g a ije d o u n u ta r in
s titu c ija
d e m o k ra tsk e
u s ta v n e
d rave
(u
k r a jn jo j
lin iji,
p red
u s t a v n im s u d o m ) , t o s e p r e t p o s le d n ji o s n o v le g it im ir a n ja d e
m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s t i o d n o s i , n a k r a ju k r a je v a , n a n je
n u s p o s o b n o s t d a te in s t it u c ije in i p r o h o d n im z a c e o n iz p a r tik u la r n ih g r u p a k o je p r ih v a ta ju u u s t a v u o p r e d m e e n te m e ljn i
k o n s e n z u s i d a s p r e a v a d e la t n o s t o n ih p a r t ik u la r n ih g r u p a k o
j i m a je c i l j n j e g o v o r a z a r a n j e .
N a jv e i p r o b le m k o ji n a s ta je u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j
d r a v i i k o ji se r e fle k tu je i n a le g it im it e t d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a
n e v la s t i ti e s e m o g u n o s t i ja v n o g v a n in s t it u c io n a ln o g u tic a ja n a
p o lit i k e p r o c e s e u in s tit u c ija m a , k o ji g r a a n i o s tv a r u ju u im e o d
b r a n e u s t a v a k o r i s t e i se p r a v i m a z a j e m e n i m u s t a v o m . P r i t o m s e
n a jv i e is k u a v a ju n a s to ja n ja d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r a v e d a i z
b a la n s ir a p r in c ip v e in e i p r in c ip u s t a v n o s t i. L e g it im it e t d e m o
k ra ts k e
k o n s t it u is a n e v la s t i n e p o s r e d n o
z a v is i o d
m o g u n o sti
r a z r e a v a n ja p o m e n u t o g p r o b le m a , p o t o m o g u n o s t u s k r a iv a
n ja p o s lu n o s t i p o je d in im z a k o n i m a ili p o l i t i k i m o d lu k a m a im a
p o v r a t n i u tic a j n a le g itim ir a n je d e m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s ti;
k a k o je t o s v o j e v r e m e n o j e z g r o v i t o i z r e k l a H a n n a h A r e n d t , " n e s l a
g a n j e im p lic i r a s la g a n je i o b e le je je s lo b o d n e v la d e ; o n a j k o z n a
d a m o e d a s e n e s lo i ta k o e z n a d a s e n a n e k i n a in s la e d o k n e
p o n e d a se n e s la e (A re n d t, 1 9 7 2 : 8 8 ). T a k o s ti e m o d o z a
k lju k a d a p o s t o ja n je d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r a v e i le g itim ite t d e
m o k r a t s k e k o n s t it u is a n e v la s ti d ir e k t n o z a v is e o d m o g u n o s t i d a
s e o p r a v d a j u a k t i n e p o s l u n o s t i k a d a s u u p i t a n j u neustavni z a k o n
ili p o l i t i k e o d l u k e v l a s t i ( u p o r . : D w o r k i n , 1 9 8 4 : 2 6 ; t a k o e i
P reu K , 19 8 4 a : 5 7 ) .
35
5. Vanredno stanje i pravo na otpor tiraniji

Iz d o s a d a n je g iz la g a n ja m o g li s m o d a v id im o d a k o n z e r v a t iv n a
k o n s tit u tiv n a v la s t p r e d s ta v lja le g itim n i d e o p o r e t k a d e m o k r a t s k e
u s ta v n e d r a v e i d a r e z u lta t n je n o g p o s to ja n ja m o e b it i g r a a n
sk a
n e p o s lu n o s t. Z a
to
p o s to je a k
i in s tit u c io n a ln e
p re tp o
s ta v k e : s lo b o d a g o v o r a i m ir n o g o k u p lja n ja ( k a o s t u b o v i s lo b o d n e
i k r iti k e ja v n o s t i) . O v a d v a k lju n a o s n o v n a p r a v a u d e m o k r a t
s k o j u s ta v n o j d r a v i p o s t o je z a t o d a m a n jin i p r u e s r e d s tv a v a n in s tit u c io n a ln e p o liti k e p a r tic ip a c ije (D v r o r k in , 1 9 9 4 : 1 9 3 - 1 9 4 ) , a
s a m im tim i e f e k t iv n o g p r e d s t a v lja n ja k o n z e r v a t iv n e k o n s t it u t iv
n e v la s t i. U z p o m o tih s lo b o d a s ta v lja s e u d e js tv o o d b r a m b e n i
m e h a n iz a m k o ji s p r e a v a n a s t a n a k n e k o g ( u s t a v n o g ) n e p r a v a ,
k a k o s e o n o v r e m e n o m n e b i u v e a v a lo i d o v e lo d o tir a n ije , z a ije
b i u k la n ja n je b io p o r e b a n p ra v i o r u a n i o tp o r ( K a u fm a n n , 1 9 9 1 a :
4 4 - 4 5 ) . U p i t a n j u je m e h a n i z a m g r a a n s k e n e p o s l u n o s t i , k o m e
s u p o s v e e n a iz la g a n ja u p o g l a v ljim a k o ja s le d e .
P re n e g o to s e p o d r o b n ije p o z a b a v im o g r a a n s k o m
n e p o s lu n o u u d e m o k r a ts k o j u s ta v n o j d r a v i o s ta je n a m
da
r a z m o t r im o k o je m e s to u to j d r a v i p r ip a d a p r a v u n a o t p o r t ir a
n i j i . S t r o g o g l e d a j u i , m o g l o b i s e r e i d a je m o d e r n a ( d e m o k r a t
s k a ) u s ta v n a d r a v a p r o iz a la n e s a m o iz o b a r a n ja tir a n ija n e g o i
iz p r e v a z ila e n ja n e s t a b iln o g s ta n ja k o n s t it u c io n a ln e m o n a r h ije ,
li e n e s tv a r n e in s tit u c io n a ln e p r o t iv te e k o n s tit u c io n a ln o m m o
n a r h u ( k o j i je - i u k r o m v e l o v s k o j i u n a p o l e o n s k o j v a r i j a n t i b i o
is t in s k i u s ta v o tv o r n e ). Z a t o je m o d e r n a u s ta v n a d r a v a u s m e r e n a
p r e v a s h o d n o n a iz g r a iv a n je in s t it u c io n a ln ih a r a n m a n a p o d e le
i m e u s o b n e k o n tr o le v la s t i i p o z it iv ir a n je i z a tit u o s n o v n ih p r a
v a o v e k a ( S t r z e le w ic z , 1 9 6 8 : 1 1 - 5 7 ) , d a b i k a s n ije b ila r a z m a
tr a n a i p ita n ja e fe k tiv n e r e p r e z e n ta c ije v o lje g ra a n a , ja a n ja i
r a z r a d e p r a v n o g p o r e tk a , s p r o v o e n ja r e fo r m i k o je e v o d it i u o p t e b la g o s t a n j e , itd . R e a v a n je m s v i h o v ih p it a n ja ja a ju n e s a m o
p o liti k a a r m a tu ra d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r a v e n e g o i d r u tv e n i
o s n o v i n a k o jim a o n a p o iv a , a p o lit i k a i p r a v n a te o r ija b iv a ju
z a o k u p lje n e
p r o u a v a n je m
p o m e n u tih
p o ja v a
p ro cesa
iz n a la e n je m r e e n ja z a n j ih o v o p o b o lj a n j e . Z b o g t o g a v e u 1 9 .
v e k u p o ja m p ra v a n a o t p o r tir a n iji n e s t a je iz p r a v n e lite r a tu r e i iz
p r a k s e p r e s v e g a lib e r a ln ih , a p o t o m i d e m o k r a t s k ih u s t a v n ih d r
a v a E v r o p e i A m e r ik e . B ilo je b r o jn ih p o k u a ja d a s e o v o o b ja s n i
36
r e k u r s o m n a p r i r o d u s a m e Rechtsstaat: o d t o g a d a je d r a v a " m o n o p o liz o v a la p ra v n u z a titu " ( W o lz e n d o r ff, 1 9 1 6 : 4 6 2 ) , p re k o

to g a d a je u m e s t o p r a v a n a o t p o r tir a n iji s t v o r ila le g a ln e in s t a n
c e ( S c h m i t t , 1 9 9 1 : 1 8 ) , p a s v e d o t o g a d a je r a z r a d i l a s l o e n e m e
h a n iz m e z a z a tit u o s n o v n ih p ra v a o v e k a (K ir c h h e im e r , 1 9 6 7 :
9 -10 ).
S v a o v a o b ja n je n ja s e , m e u tim , p r ilik o m b o lje g p o s m a tr a n ja p o k a z u ju k a o n e o d r iv a , p o t o p o z itiv ir a n je c e lo k u p n o g d r a v n o g p ra v a z a je d n o s a o s n o v n im
p r a v im a o v e k a u d e
m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r a v i jo u v e k n e is k lju u je p o s t o ja n je p r a
v a n a o t p o r tir a n iji. O to m e s v e d o e n e s a m o v a e i u s ta v i k o ji i
d a lje s a d r e o v o p r a v o ( p r e s v e g a u N e m a k o j) n e g o i U n iv e r z a l
n a d e k l a r a c i j a l j u d s k i h p r a v a i z 1 9 4 8 . U P r e a m b u l i D e k l a r a c i j e je ,
n a im e , p r a v o n a o t p o r tir a n iji in d ir e k tn o p r iz n a to , i t o s le d e o m
fo r m u la c ijo m : " lju d s k a p r a v a m o r a ju b it i z a ti e n a v la d a v in o m
p r a v a d a lju d i n e b i m o r a li d a p r ib e g a v a ju o t p o r u p r o t iv tir a n ije i
tla e n ja , k a o p o s le d n je m s r e d s t v u . T o , d r u g im r e c im a , z n a i d a
s e o v o p r a v o n a la z i ta m o g d e je u p o e t k u i p r ip a d a lo - u s fe r i n e p o z i t i v i r a n i h p r i r o d n i h p r a v a . A k o je neto i nestalo, onda su to samo
pokuaji da se ovo pravo pozitivira. Stabilno i pouzdano funkcionisanje

demokratske ustavne drave dodatno je uticalo na to da se pravo na ot
p or tiraniji izostavi iz kataloga osnovnih prava oveka, zato to su se re
alno izgubili povodi da se ono aktuelizuje (sada ve kao prirodno pravo).
M eu tim , sve to nije dovelo u pitanje ovo pravo, a da se i ne govori 0 tome
da ga je ukinulo.
P o k u a ji d a se p o n o v o p o z itiv ir a o v o p ra v o u v e k s u
n a ila z ili n a k r itik e , i to n e s a m o n a k r it ik e p o b o r n ik a s ta r o g r e i
m a . S t a v i e , o s p o r a v a n je m o g u n o s t i d a p r a v o n a o t p o r tir a n iji
b u d e je d n o o d o s n o v n ih p r a v a o v e k a , k o je e r e g u lis a ti d r a v n o
i l i m e u n a r o d n o p r a v o , n a j v i e je d o l a z i l o i z t a b o r a p o b o r n i k a
o v o g p rava -
k o ji s u g a s m a tr a li n e p o z it iv ir a n im p r ir o d n im p r a
v o m . P o n j i m a je p o z i t i v i r a n j e p r a v a n a o t p o r t i r a n i j i b i l o contra-
dictio in adjecto. P o t o p r a v o n a o t p o r t i r a n i j i m o e b i t i j e d i n o
"p ra vo
van red n o g
d ru tv e n o g
o tp o ra
z lo in a k o j v la s ti,
k o ja
k o r is t i m o n a ta j n a in d a f iz i k i i p s i h i k i u g r o a v a n a r o d , to
s e O n o n ik a d a n e m o e p r o p is a t i i p r a v n o - d o g m a t s k i r a z r a d iti,
n e g o u v e k o s ta je p ita n je s a v e s ti o n ih k o ji p r u a ju o t p o r ( K a u fm a n n , 19 8 4 : 8 8 ).
37
R e k u r s n a s u b je k t iv n o s t sa v e sti ip a k n ije n a jb o lji a r g u

m e n t u p r ilo g n e o d r iv o s t i p o z itiv n o g p ra v a n a o t p o r tir a n iji u
je d n o j d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r a v i. O v o p r a v o je u s m e r e n o p r e
m a t i r a n i n u , a t i r a n i n per dejfinitionem n i j e m o g u u ( l i b e r a l n o j ili
d e m o k r a ts k o j) d r a v i k o ja p o iv a n a u s ta v u , o s n o v n im
p r a v im a
o v e k a , p r e d s t a v n i k o m s is te m u i p rin c ip u p o d e le v la s t i. O v a lo
g ik a v a i d o n e k le v e i z a p r o s v e e n u m o n a r h iju , k o ja u s e b i u v a
s r e d n j o v e k o v n u i d e j u o j e d n o m consensusfidelium i z m e u s i z e r e n a
i v a z a l a ( o d n o s n o v l a d a r a i p o d a n i k a ) , a l i je u i s t o v r e m e i t r a n s c e n d ir a u p r e d s t a v i " v la s ti z a o p t e d o b r o p o d a n ik a . N o , p o d a
n ic i ( z a ije d o b r o p r o s v e e n i m o n a r h m o r a d a u p o t r e b lja v a v la s t )
n e m o g u d a iz a u n a k ra j s a s ta r im p r o b le m o m o d r e e n ja t r e n u t
k a k a d a v la s t p r e s ta je d a b u d e " v la s t i p o s ta je tir a n ija . U p r o s v e e n o j m o n a r h iji k r ite r iju m i is p r a v n e " v la s ti v i e n e m a ju u p o r i t e
u clausula Petri. V e r a k o j a p o v e z u j e s i z e r e n a i v a z a l e p o s t a l a je
iz v e ta la , a u s t a v n a o g r a n i e n ja jo n is u s t u p ila u d e js tv o . P r e la z a k
p r o s v e e n e m o n a r h i j e u t i r a n i j u z a t o je n e o b e z b e e n i p o d l o a n
tre n u tn o m
i r a d ik a ln o m
z a h v a tu m o n a r h ijs k e v la s t i k o ja n e m a
p r o t iv te u u n e k o j d r u g o j v la s t i (a p o g o to v o n e u s a m im p o d a n i
c i m a ) . D o d u e , k a o t o p o k a z u j e M o n t e s q u i e u u D uhu zakona,
p r o s v e e n o g m o n a r h a o b u z d a v a n i z p o s r e d u j u i h t e l a ( corps in
termdiaires) k o j a i n e g r a a n s k o d r u t v o ( M o n t e s k j e , 1 9 8 9 : 6 8 6 9 ; u p o r . i T a y lo r , 1 9 9 1 : 6 6 ) . N o , g r a a n s k o d r u tv o u p r o s v e e n o j m o n a r h iji m o e d a o d r a v a b a la n s m o i u g la v n o m n e fo r m a l
n i m ( t j . n e u s t a v n i m stricto sensu) s r e d s t v i m a , d o k je n e m o n o p r o
tiv s v ih v la d a r e v ih n a s iln ih m e r a . D r u g im r e c im a , g r a a n s k o d r u
t v o d o b r o p r e d u p r e u je p o t p u n o o s a m o s t a lj e n je v la s t i, a li k a d a
v la s t je d n o m k r e n e n a p u t tir a n ije o n o je p o p r a v ilu n e m o n o d a
s e to m e n a o d g o v a r a ju i n a in s u p r o t s t a v i. Z b o g t o g a p r o s v e e n a
m o n a r h ija n e m a n ik a k v e m e h a n iz m e u s a m o j v la s t i k o ji b i o t e a
li u s p o s t a v l j a n j e t i r a n i j e i p r u i l i p o d a n i c i m a m o g u n o s t d a n a t o
o d g o v a r a j u e r e a g u ju . T i m e h a n i z m i n a s t a j u t e k u n u t a r l i b e r a l n e
u s t a v n e d r a v e u k o jo j p o s t o j i p o d e l a v l a s t i i u k o j o j j e d n a ( p o p r a
v ilu iz v r n a ) v la s t n e m o e je d n o s t a v n o d a s u s p e n d u je u s ta v i p r e
r a s te u tir a n iju v e p r e th o d n o m o r a d a s e o b r a u n a s a p r e o s ta lim
n o s io c im a v la s ti. L o g ik a u s t a v n e d r a v e v o d i to m e d a s e iz m e u
r e d o v n o g fu n k c io n is a n ja u s t a v n o g p o r e t k a i u s p o s ta v lja n ja tir a n i
je s m e t a - v a n r e d n o s ta n je .
V a n r e d n o s ta n je m o e b it i iz a z v a n o e g z o g e n im r a z lo
z im a , i u to m
s lu a ju s e u s ta v n o o d r e e n i o r g a n v la s t i p r ih v a ta
d ik t a t o r s k ih o v la e n ja k a k o b i p o n o v o u s p o s ta v io u s ta v n i p o
r e d a k , d o k u s lu a ju n a s t u p a n ja v a n r e d n o g s ta n ja iz e n d o g e n ih
r a z lo g a n a s ta je s u k o b p r o u s t a v n ih i p r o t iv u s t a v n ih , o d n o s n o p r o t i r a n s k i h 22 s n a g a ( v a n o r g a n a v l a s t i i u n j i m a ) . O v a j d r u g i s l u a j
m o e im a ti s li n o s t i s a p r v im u t o lik o t o v la s t k o ja n a m e r a v a d a
p o s t a n e tir a n s k a m o e p o u s ta v u im a ti o v la e n je d a p r o g la s i v a n
re d n o s ta n je i d a s p r o v o d i d ik t a t o r s k u v la s t. N o , o n o p o e m u se
d ik t a t o r s a p r e te n z ija m a n a tir a n iju r a z lik u je o d o b i n o g d ik t a
to r a je s te u p r a v o to
to
mu
n ije n a m e r a d a p o n o v o u s p o s ta v i
u s ta v n i p o r e d a k . B ilo k a k o b ilo , u v a n r e d n o m s ta n ju p u k jo n e
d o b ija p r ilik u d a p r u i o t p o r t ir a n in u ( je r t ir a n in jo n e p o s t o ji) ,
v e s e b o r i p r o t i v pretvaranja u s t a v n e d r a v e u t i r a n i j u . A t o j e , k a
k o e m o u i. o d e ljk u 2 6 . p o g la v lja im a ti p r ilik u d a v id im o , s a s v im
d r u g a iji p r o b le m , k o ji s e n e r e a v a p r a v o m n a o t p o r tir a n iji n e g o
p r u a n je m p o m o i u g r o e n o j d r a v i .
6. Politiko-teritorijalna organizacija
P o lit i k a p o la r iz a c ija n a v e in u i m a n jin u p r e d s t a v lja v e o m a d e li
k a ta n p r o b le m z a d e m o k r a t s k u u s t a v n u d r a v u , u s lu a ju d a p o i
v a n a te r ito r ija ln o j p o d e li. V id e li s m o v e d a je J a m e s M a d is o n s
p u n im p r a v o m o p o m in ja o n a o p a s n o s t o d s tr a n a r e n ja n a te r ito
r i j a l n i m o s n o v a m a , k o j e v o d i s e c e s i j i i, u b u d u n o s t i , r a z b i j a n j u
d r a v e . Z b o g to g a d e m o k r a ts k a u s ta v n a d r a v a v e n a in s tit u c io
n a ln o m p la n u m o r a d a o s u je t i d e s t r u k t iv n e te r ito r ija ln e p o la r iz a
c ije , a t o z n a i d a m o r a d a iz b e g n e k a k o S c i lu la b a v o g k o n fe d e r a liz m a ( s a v e z a r e g io n a -d r a v a ) t a k o i H a r ib d u u n ita r iz m a . V e o m a
v a n o je n a g la s it i d a d e m o k r a t s k a u s t a v n a d r a v a n e s m e b i t i u n i
ta r n a u p r a v o z a r a d v la s t it e s t a b iln o s t i. V e je k o n s t it u is a n je S je d i
n je n ih A m e r i k ih D r a v a p o k a z a lo d a v e lik a te r ito r ija n e tr p i u n ifik o v a n u , h o m o g e n u i c e n tr a lis ti k u v la s t . A m e r i k i e k s p e r im e n t
s a fe d e r a ln o m r e p u b lik o m p o k a z a o s e k a o u s p e a n , ta k o d a s u
b iv e n e z a v is n e a m e r i k e d r a v e , s a d a fe d e r a ln e je d in ic e , u s p e le
2 2 P ro tivu stavn e sn age u d ravi ne m oraju biti sam e p o sebi u sm eren e ka stv a
ran ju tiran ije, o n e m o g u biti o p red eljen e z a secesiju je d n o g d ela d rave ili za
p ripajan je cele d ra ve n eko j d ru go j d ra vi i si.
39
d a u o k v ir u s a v e z a ( f e d e r a ln e d r a v e ) o u v a ju s v o je s p e c ifi n o s t i i
v e lik i s te p e n s a m o s t a ln o s t i. S t a v i e , o n e s u z a d r a le s v o ju s ta r u
k o n s t it u c io n a ln o s t ( k o ja je n a k o n s tu p a n ja n a s n a g u U s t a v a S A D
m o r a la b it i u s k la e n a s a n jim
k a o n a jv i im
p r a v n im
a k to m
ze
m l j e ) , t a k o d a je s v a k i A m e r i k a n a c n a s t a v i o d a i v i u d v a u s t a v n a
p o re tk a : s a v e z n o m i d r a v n o m . A m e r i k i p r im e r fe d e r a ln o g s is t e
m a i d v o s t e p e n o g k o n s t it u c io n a liz m a s le d ile s u m n o g o b r o jn e d r
a ve u 19. i 2 0 . v e k u .
N a d r u g o j s tr a n i, n e k e d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r a v e se
u n o v ije v r e m e u m e s t o z a fe d e r a ln i o p r e d e lju ju z a r e g io n a ln i p r in
c ip p o liti k o - te r it o r ija ln e o r g a n iz a c ije . R e g io n a liz a m
p r e d s ta v lja
n e k u v r s tu p r e la z n o g o b lik a iz m e u fe d e r a liz m a i " k o n s o c ije t a ln e

d e m o k r a t ije ( o p o t o n jo j u p o r . L ijp h a r t, 1 9 7 7 ) . K a o i u fe d e r a ln im
d r a v a m a , i u n jim a " s e g m e n ta ln i s u k o b i k o in c id ir a ju s a r e g io n a l
n im s u k o b im a , ta k o d a s e a u t o n o m ija m o r a p o s ta v iti n a te r ito r i
ja ln e o s n o v e . N a d r u g o j s t r a n i, r e g io n a ln o o r g a n iz o v a n je n e r e a v a s e u m n o a v a n je m u s ta v n ih n iv o a v e , k a o i s is te m i k o n s o c ije
t a ln e d e m o k r a t ije , p r u a n je m
ir o k ih o k v ir a a u t o n o m ije , u n u ta r
k o jih p o s t o ji v e lik a s lo b o d a d a s e r a z v ija ju s u p k u lt u r n e s p e c if i

n o s ti r a z n ih " s e g m e n a t a " . M e u d r a v a m a k o je p r ih v a ta ju ( u m a
n jo j ili v e o j m e r i a r t ik u lis a n u ) r e g io n a ln u o r g a n iz a c iju n a la z i s e
v e lik i b r o j b iv ih u n it a r is t i k i h d r a v a ( n a e lu s a F r a n c u s k o m ) ,
k o je s u d u g o p o k u a v a le d a o v a p lo t e n a c iju , je d n u i n e d e ljiv u i
s v o jim
" s e g m e n tim a n a m e t n u v r s tu a d m in is tr a tiv n u k o n tr o lu
" i z c e n t r a , a li s u n a k r a ju m o r a le d a d ig n u r u k e o d tih n a s t o ja n ja .
O n e s u n a s v o jo j te r ito r iji p r ib e g le o r g a n iz o v a n ju r e g io n a k a o a u
to n o m n ih
te r ito r ija ln o - p o lit i k ih je d in ic a , k o je n is u u te m e lje n e
n a u s t a v u n e g o n a a u t o n o m n o m s t a t u t u . N a ta j n a i n r e g i o n a l n a
d r a v a , z a r a z lik u o d fe d e r a ln e , n e m a d v o s t e p e n i k o n s t it u c io n a ln i
s is t e m n e g o n je n a o r g a n iz a c ija p o i v a n a a s im e t r i n o m n a d o p u n ja v a n ju u s ta v a i a u t o n o m n e g s ta tu t a . N a o v o m m e s tu s e p o s t a
v l j a i n t e r e s a n t n o p i t a n j e : t a je r e g i o n a l n i s t a t u t i k a k a v je n j e g o v
o d n o s p r e m a u s ta v u r e g io n a ln e d r a v e ?
R e g io n a liz a m
je
tip i n o
za p a d n oevro p sk i
p o liti k i
( e k o n o m s k i , k u l t u r n i i t d . ) p r o j e k t , k o j i je p r e t e n o b i o r a z v i j a n u
p o s le d n je d v e i p o d e c e n ije . P r i m e n jiv a n je n a r o ito u z e m lja m a s a
o z b iljn im
n a c io n a lis t i k im
( n e u s p e n o m ) fa is ti k o m
p r o b l e m i m a ( B e l g i j a i S p a n i j a ) i / i li
c e n tr a liz a c ijo m
40
u p r o lo s t i ( I ta lija i
p a n ija ). Ip a k , r a z lo z i z a u v o e n je r e g io n a liz m a u z a p a d n o e v r o p
sk e z e m lje b r o jn i s u i k o m p le k s n i. O s im
n ih ) n a c io n a liz a m a , to
d ru gu u rb an u
s ti a v a n ja ( r e g io n a l
je g l a v n i r a z l o g , L .J. S h a r p e p o m i n j e
r e v o lu c iju , r e g io n a ln o p la n ir a n je , id e n tifik a c iju
d e c e n t r a liz a c ije s a d e m o k r a t ijo m , in te r e s e p o liti k ih p a r tija , n e k e

p r e d n o s t i u p o r e s k o j p o lit ic i itd . ( S h a r p e , 1 9 9 3 : 3 - 2 7 ) . R e g io n a li
z a m s e ta k o e m o e p o s m a t r a t i i k a o in s tit u c io n a ln i o d g o v o r n a
" m e d ije v a liz a c iju "
s a v re m e n o g m e u n a r o d n o g p o re tk a , u
kom
" o b la s t i i r e g io n i ja s n o p o s t o je s a p r e s e c a ju im lo ja ln o s t im a , s u
k o b lje n im in te r p r e ta c ija m a p ra v a i d u n o s t i i m e u s o b n o p o v e z a
n im s t r u k tu r a m a v la s t i k o je z a m e n ju ju o b e le ja s u v e r e n ite t a k a o
n e o g r a n i e n e , n e p o d e lje n e i je d in s t v e n e fo r m e ja v n e v la s t i ( H e ld ,
1 9 9 1 : 2 2 4 ) . U ta k v im o k lo n o s t im a u s p o s ta v lja ju s e n o v i r e g io n a l
n i id e n tite ti -
s u b n a c io n a ln i i s u p r a n a c io n a ln i - k o ji k o e g z is t ir a
ju u n u t a r i iz v a n d r a v n ih g r a n ic a i in e o d n o s e iz m e u b r o jn ih
d r u tv e n ih g r u p a (p r v e n s tv e n o iz m e u e tn i k ih m a n jin a i v e in a ,
iz m e u m a n je i v i e r a z v ije n ih d e lo v a z e m lje , r a z n ih r e lig io z n ih
g r u p a it d .) m a n je t r a u m a t i n im
( v id i n p r . o s r e d n jo e v r o p s k o m
id e n tite tu : S t r a s s o ld o , 1 9 8 7 : 6 4 - 7 3 ) .
S u iv o t v i e r e g io n a ln ih id e n tite ta , u u s lo v im a r a z li i
tih in s t it u c io n a ln ih m o g u n o s t i z a iz r a a v a n je i o s tv a r e n je p o s e b
n ih in te r e s a , s ta v lja d e m o k r a t s k u u s t a v n u d r a v u p r e d n o v a is k u
e n ja . R e g io n a ln e d r a v e m o r a ju im a t i s v a o b e le ja d e m o k r a t ije i
m o d e r n o g k o n s t it u c io n a liz m a , to ih o p r e d e lju je d a r a z v ija ju v e
p o m in ja n i a p s tr a k tn i u s ta v n i p a tr io t iz a m , z a s n o v a n n a p o s ttr a d ic io n a ln o m id e n tite tu i o r ije n tis a n n a d e m o k r a t iju i o s n o v n a p r a
v a o v e k a . A li u r e g io n a ln im d r a v a m a " a p s tr a k tn i u s ta v n i p a tr io
t i z a m " n ije d o v o lja n i o n s e m o r a d o p u n it i n e k o m v r s t o m lo k a lp a t r io t iz m a " , k o ji e , s je d n e s tr a n e , b it i d o v o ljn o p r iv la a n z a ir e
s t a n o v n i tv o p o je d in ih r e g io n a , d o k e s e , s d r u g e s tra n e , iz b e g a v a t i o p a s n o s t i ( r e g io n a ln o g ) n a c io n a liz m a . O v a k v o re e n je p o t p u
n o je u d u h u i z g r a d n j e p o s t t r a d i c i o n a l n i h i d e n t i t e t a , k o j i s u u s r e d s r e e n i n a p o je d in c a k a o p r ip a d n ik a r a z li itih ( p o liti k ih i n e p o li
ti k ih ) z a je d n ic a . V e z a iz m e u
s v ih tih z a je d n ic a m o e b it i a p
s tr a k tn o p ra v o . Z b o g to g a s u p o s t tr a d ic io n a ln i id e n tite ti p r e te n o
u te m e lje n i u p ra v u . T o z n a i d a i r e g io n a ln i id e n tite ti m o r a ju b iti
d e o p r a v n e s t r u k t u r e i, s a m i m t i m , p r a v n o u t e m e l j e n i . O t u d a u r e
g io n a ln o j d r a v i " a p s tr a k tn i u s ta v n i p a tr io t iz a m m o r a b iti d o p u
41
n je n j e d n i m o b l i k o m r e g i o n a l n o g p r a v n o g i d e n t e i j e t a k o j i b i s e m o
g a o n a z v a ti " a u to n o m n o - r e g io n a ln o m s ta tu ta r n o m lo ja ln o u .
A u to n o m n i
r e g io n a ln i s ta tu t z a u z im a v e o m a v a n o
m s to u p r a v n o m p o r e t k u k o m p le k s n ih , p o s ttr a d ic io n a ln ih d r u
ta v a ( tj. r e g io n a ln ih d r a v a ) . O n m o r a b iti u s k la e n s a u s t a v o m
a li n e i iz je d n a e n s a o b i n i m p r a v n im a k t im a d r a v e ( z a k o n i m a
ili p o d z a k o n s k i m a k t i m a ) . D o b a r p r i m e r z a o v o r e e n j e p r u a r e
g io n a ln o u s tr o js tv o S p a n ije .
A u t o n o m n o r e g i o n a l n o p r a v o u S p a n i j i z a s n o v a n o je n a
a u t o n o m n o m r e g i o n a l n o m s t a t u t u , k o j i je le x su igeneris. T a j s t a t u t
n ije n i o b i a n p r a v n i a k t d r a v e ( z a k o n ili p o d z a k o n s k i a k t ) n i r e
g u la r n i r e g io n a ln i p r a v n i a k t: o n p r o is t i e i z r e fe r e n d u m a s t a n o v
n ik a b u d u e g r e g io n a i m o e b it i p r o m e n je n s a m o n a is ti ta k a v n a
in . U s ta v S p a n ije p r e d v i a p r o c e d u r u o s n iv a n ja r e g io n a , a li n e
p r o p is u je b ro j r e g io n a u z e m lji, n jih o v a im e n a , n iti b li e o d r e u je
n jih o v a u r e e n ja ( iz u z e v , n a r a v n o , o p t e g o k v ir a ) . S v e t o s a m i s ta
n o v n ic i r e g io n a a u t o n o m n o u r e u ju . C e lo k u p n a p r o c e d u r a d o n o
e n ja (a li i p r o m e n e s ta tu t a ) z a v r a v a s e p o t v r d o m n a d le n o g d r
a v n o g o r g a n a i o b n a r o d o v a n je m
u s lu b e n o m
g la s n ik u . A u t o
n o m n a r e g i o n a l n a z a j e d n i c a je , d a l d e , u s p o s t a v l j e n a d i s p o z i t i v n i m
o d r e d b a m a U s t a v a S p a n i j e ( u k o m je o v a p l o e n a v o l j a c e l o g p a n s k o g p u k a ) i sv im
o d r e d b a m a r e g io n a ln o g a u to n o m n o g s ta tu ta
( k o j i je z a s n o v a n n a v o l j i p u k a r e g i o n a ) ( C h i n e r , 1 9 9 0 : 1 7 6 ) . T a k o
j e u s a v r e n a i d e j a k o n s t i t u t i v n e v l a s t i . N a k o n t o je s u v e r e n i p u k ,
n a o s n o v u s v o je u s ta v o tv o r n e k o n s t it u t iv n e v la s ti, d o n e o U s t a v i
p o t o je z a p o e l a d i j a l e k t i k a k o n z e r v a t i v n e i i n o v a t i v n e k o n s t i t u
tiv n e v la s t i, d e la tn i p u k s e p o d e li o k a k o b i m o g a o n a s li a n n a in
d a u s p o s t a v i i r e g io n e . P r i lik o m iz r a d e a u t o n o m n o g r e g io n a ln o g
s ta tu t a p u k r e g io n a n e p o s t u p a k a o s u v e r e n a v la s t n e g o s e k r e e u
( p r i l i n o i r o k i m ) o k v i r i m a k o j e m u je p r e t h o d n o o s t a v i o u s t a v o t v o r a c . N a d r u g o j s t r a n i , p o t o je i s a m u s t a v o t v o r a c b i o s v e s t a n d a
s u a u t o n o m n i r e g io n i p o t r e b n i, o n s e d o b r o v o ljn o o d r e k a o d e t a lj
n ije r e g u la c ije r e g io n a ln o g u r e e n ja i ta j p o s a o o s ta v io it e ljim a
b u d u ih re g io n a .
O v a k o k o m p le k s a n
r e g io n a ln i a r a n m a n
om oguava
S p a n iji d a s e iz b o r i sa n a c io n a liz m o m k a k o v e in e ta k o i m a n jin e :

r e g io n a ln i s is t e m p o s t a v lja p r e p r e p r e k e n a c io n a li z m u v e in e , d o k
s a m o s ta tu t a r n o u s tr o js tv o r e g io n a o s u je u je te n je m a n jin s k ih
42
n a c io n a li z a m a ( k o ji s u , u g la v n o m , p o is t o v e e n i s a p o je d in im r e g io n im a ) . R e g io n a liz a m d a je n o v i s a d r a j p r a v u n a r o d a n a s a m o o p r e d e l j e n j e , jer k a o f u n k c i o n a l n i d e o d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r a v e
in i s e c e s iju n e p o tr e b n o m .
P o s tk o m u n is ti k a d r u tv a I s to n e E v ro p e , ia k o s u u
m nogo
v id o v a
r a z li ita
od
z a p a d n o e v r o p s k ih , d a n a s p o k a z u ju
s li n u p o t r e b u z a r e g io n a liz m o m
k a o s r e d s tv o m d a s e iz b o r e sa
n a c io n a liz m o m i v e in e i m a n jin a . M u ltin a c io n a ln a is to n o e v r o p

s k a d r u tv a p o k a z u ju is u v i e p r e d p o lit i k ih ( p r ir o d n ih " ) r a z lik a ,
k o je tr e b a p r e m o s titi n a p u tu iz g r a d n je d e m o k r a t s k ih u s ta v n ih
d r a v a , d a b i s e m o g la o s la n ja ti n a u o b i a je n a is k u s t v a Z a p a d a .
S t o je jo v a n ije , o v a d r u tv a im a ju d u g e tr a d ic ije k o ie k t iv is t i k ih
( n a c i o n a l i s t i k i h i k o m u n i s t i k i h ) i d e n t i t e t a , 23 k o j e s e i s t o r i j s k i
s m e n ju ju , a i d a lje -
n e p r e v a z i l a z e . 2* S v e t o p o s t k o m u n i s t i k a
d r u tv a n a is t o k u E v r o p e u p u u je n a r e g io n a liz a m i " a u t o n o m n o re g io n a ln u s ta tu ta r n u lo ja ln o s t .
23 K o le k tiv is ti k i tip p o liti k e m o b iliz a cije u Isto n o j E vropi b io je d v o stru k .
Prvo, o n je b io n a c io n alistik i (u p o g le d u u k o je m je taj p o ja m o d re e n u:
K o h n , 19 6 2 ; A rendc, 19 6 2 ; S m irh , 1 9 8 6 ; M o ln a r i9 9 7 ) , p o to je n a ro d n i ( e t
n i k i) id e n tite t u p ro tek la d va v ek a igrao v a n u u lo g u u k o n s titu is a n ju is to
n o e v ro p sk ih p o liti k ih za jed n ica . U m n o g o slu ajeva o n je b io u z ro k n e s ta
b iln o s ti i rasp ada d ra va ko je s u p o s to ja le izm e u B a ltik o g i Ja d ran sk o g
m o ra. D ru g o , isto n o e v ro p sk i k o le k tiv iza m su, to k o m v ie o d e trd e se t g o
d in a, razvijale k o m u n isti k e p artije. N a k o n D ru g o g sv e ts k o g rata (a u R u siji
v e n ak o n P rvo g sv e ts k o g rata) k o m u n is ti k a id e o lo g ija za m e n ila je n a c io n a
liza m , pa je h o m o g en i n arod n i id e n tite t b io p o tis n u t "p erm a n en tn o -re v o lu o n a r n im jed in stv o m rad nike k lase. U p rk o s o v im p ro m en a m a (k a o i ra
z n o v r sn im k o m b in a c ija m a k o m u n iz m a i n ac io n a lizm a , koje su k arak terisale
to talitarn e i p o stto ta lita rn e reim e Is to n e E vro pe i o k o jim a e jo b iti rei u
2 2 . p oglavlju ), k o lek tiv istik a m atrica o sta la je n etakn uta.
2 4 U situ a ciji e k o n o m s k o g h ao sa i a n o m i n ih so cija ln ih o d n o s a u p erio d u tran
zicije , n arod n e v o e u Isto n o ; E vro p i n asto je da se n a m etn u sv o jim su n aro d n icim a m esijan sk im i k o le k tiv is ti k im p rog ram im a, p oziva ju i n a " n a
ro d n o je d in s tv o i p rod u av aju i stari o b ra zac p ra v n o g ritualizm a: "K a d a je
cilj stvaran je n aro d n o g jed in stv a n e treba se stro g o d ra ti prava." I s to n o
e v ro p sk e d rave u k o jim a iv i v i e e tn i k ih gru p a d o iv ljav a ju ovaj p ro b le m
o d su s tv a vlad a vin e prava u d va d o d a tn a v id a . Prvi je p ravni ritu alizam v e in
s k o g naroda, ko ji bi se m o g ao o p is a ti ka o svo jev rsn i d e m o k ratsk i d e s p o tiz a m (p ravo je sve to vein a n arod a u d ravi - o d n o s n o n jegovi p re d sta v n i
ci -
o d lu e). D ru g o je pravni ritu a liza m m a n jin sk e etn ike g ru p e , ko ji
p o d ra zu m eva od b ijan je da se u zm e u ee u p o liti k o m iv o tu d ra ve i in s i

stiran je na pravu n arod a na sam o o p red eljen je d o secesije.
43
7 - Problem klasa
i klasnih odnosa
S o c ija ln i s u p s t r a t d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r a v e je s t e g r a a n s k o
d r u t v o 25 u k o m p o s t o j i m n o t v o r a z l i i t i h i n t e r e s a i g r u p a k o j e
s to je u a m b iv a le n t n im o d n o s im a , k a k o m e u s o b n o ta k o i p r e m a
o r g a n im a d r a v n e v la s t i: s je d n e s tr a n e , p o t r e b n a im
je a u t o n o
m i j a , a li s e , s d r u g e s t r a n e , n e m o g u o d r e i n i u t i c a j a n a d r a v n u
v l a s t ( p r e s v e g a n a z a k o n o d a v s t v o ) , n iti z a t i t e d r a v e ( k o j a je u
is to v r e m e i k o n t r o la ) . O v o p o lje a m b iv a le n tn o s ti i n a p e to s ti re
z u l t a t je i n j e n i c e d a je s v a k i p o j e d i n a c l a n m n o g o b r o j n i h d r u
tv e n ih g r u p a ( t o u k lju u je i s a m u d r a v u ) i d a s e n je g o v i r a z li i
ti in te r e s i lo m e u k o n k u r e n c iji p r ip a d n o s t i o v im g r u p a m a , n a je d
n o j s tr a n i, i p o je d in a n o s t i n je g o v e e g z is t e n c ije , n a d r u g o j s tr a n i.
T a k o e n i j e n e v a n o p o m e n u t i d a je g r a a n s k o d r u t v o p o t e n c i
ja ln o g lo b a ln o i d a o n o n e m o e d a s e o b u z d a u n u t a r d r a v n ih
g r a n ic a , im e s e p o ja a v a s o c ija ln i p r it is a k n a s a m u d e m o k r a t s k u
u s ta v n u d r a v u d a s e s v e v i e u k lju u je u m e u n a r o d n e in te g r a t iv
n e to k o v e ( k a o to s u n p r . E v r o p s k a u n ija i U je d in je n e n a c ije ). P a
r a l e l n o s t i m r a s t e p r i t i s a k i d a s e p r o i r e s f e r e k o j e je p o t r e b n o
s t a v it i p o d p o l it i k u , s o c ija ln o - p o li t i k u ili s o c ija ln u d e m o k r a t s k u
k o n tr o lu ( o to m e d e ta ljn ije u: M o ln a r , 1 9 9 4 a ) .
O v o s h v a ta n je g r a a n s k o g d r u tv a i d r u tv e n ih g r u p a
k o je g a in e n a la z i s e u d ir e k tn o j s u p r o t n o s t i s M a n c o v im s h v a ta n je m g r a a n s k o g d r u tv a k a o s v o je v r s n o g p o lja a n t a g o n iz a m a iz
m e u d v e k la s e - k la s e e k s p lo a t a t o r a i k la s e e k s p lo a t is a n ih ( o e
m u je b i l o v i e r e i u 4 . o d e l j k u 1 6 . p o g l a v l j a ) . O v e d v e k l a s e i m a
ju k o d M a r x a u lo g u d e la t n ih g r u p a , a p r in c ip i k o ji ih p o k r e u p r e
p o z n a ju se u e k o n o m s k o j e k s p lo a t a c iji ( k o ju s p r o v o d i k la s a e k s
p lo a t a t o r a ) i r e v o lu c iji ( k o ju s p r o v o d i k la s a e k s p lo a t is a n ih k a d z a
to s a z r u u s lo v i) . C e la is to r ija s e u k o m u n is t i k o m u e n ju s v o d i
n a e k o n o m s k i ( n a d ) d e t e r m in is a n u b o r b u o v ih k la s a , o e m u d o
b r o s v e d o i p r v a r e e n i c a M anifesta Komunistike partije, k o j a g l a s i :
2 5 B ilo bi is p ra v n ije ak o b i se re k lo d a s o c ija ln i s u p s tr a t d e m o k r a ts k e

u s ta v n e d r a v e in e g ra a n s k o i c iv iln o d r u tv o (u p o r . d e ta ljn ije o to m e
u: M o ln a r , 2 0 0 2 ) . Ipak, n a o v o m m e s tu s e n e e u la z iti u o v o r a z lik o v a n
je i p r o b le m a tik a n asta n k a , d in a m ik e i s p e c ifi n ih o b e le ja c iv iln o g
d r u tv a s e n e e n ain jati. U m e s t o to g a , re le v a n tn i s e g m e n ti o v e p r o b
le m a tik e tretira e se u o k v ir im a k o n c e p ta g r a a n s k o g d ru tv a .
44
" I s t o r ija s v a k o g d o s a d a n je g d r u t v a je s te is to r ija k la s n ih b o r b i

(M a r x i E n g e ls , 1 9 7 4 :3 8 0 ) .
Takvo
s h v a ta n je
is to r ije
i k la s n e
b o rb e
iz a z v a lo
je
o p r a v d a n e re a k c ije is to r i a r a , p a a k i o n ih k o ji p o k a z u ju s im p a t i
je p r e m a b o r b i r a d n i k e k l a s e z a e m p a n c ip a c iju . T a k o je n p r . F e r
n a n d B r a u d e l p i s a o 1 9 5 0 . g o d in e : " I t a k o , m i 'v i e n e v e r u je m o u
m o g u n o s t d a s e is t o r ija o b ja n ja v a o v im ili o n im g la v n i m i n i o
c e m . N e p o s t o ji j e d n o s t r a n a is t o r ija . U n jo j n e ig r a ju g la v n u u lo g u
j e d i n o s u k o b i m e u r a s a m a i j i s u s u d a r i ili s l a g a n j e n a v o d n o o d
r e d ili ita v u lju d s k u p r o lo s t , n i s n a n i p r iv r e d n i r it m o v i, in io c i
n a p r e t k a ili p r o p a s t i , n i n e p r e k i d n e d r u t v e n e n a p e t o s t i ( B r o d e l ,
1 9 9 2 : 5 6 ) . U s k l a d u s a o v i m s h v a t a n j e m , B r a u d e l je u s v o j o j k a p i
ta ln o j s o c ija ln o j is to r iji r a z d o b lja o d 15 . d o 1 8 . v e k a k o n s t a t o v a o
d a s u i u o v o j e p o h i, k a o i u p r e th o d n im e p o h a m a , s u k o b i i r a d n i
k a i s e lja k a s a n jih o v im p o s lo d a v c im a i g o s p o d a r im a b ili " lo k a ln i
d o g a a ji s a o g r a n i e n im d o m a a je m ( B r a u d e l, 1 9 9 0 a : 5 5 6 ) . S u
k o b i, p a k , k o ji s u " n o s ili" is t o r iju u o v o m p e r io d u b ili s u s u k o b i
iz m e u
c a r s t a v a , r e l i g i j s k i h g r u p a ili g r a d o v a z a d o m i n a c i j u
p r iv r e d n im to k o v im a , itd .
N o , tim e jo n i ta n ije r e e n o o k la s n im s u k o b im a u
1 9 . i 2 0 . v e k u . Z a r a z lik u o d r a n ijih v e k o v a , k la s n i s u k o b i u p o s le d n ja d v a v e k a d o b ija ju n a in t e n z it e t u i n a r o ito u r a z v ije n im
k a p it a lis ti k im z e m lja m a -
d ik t ir a ju o s n o v n e p r o b le m e n e s a m o
e k o n o m s k o g n e g o v e lik im d e lo m i p o lit i k o g iv o ta . A li, a k o g o

v o r im o o s a v r e m e n im k la s a m a i n jih o v im s u k o b im a , u v e k je p o
tr e b n o v o d it i r a u n a o d v e s tv a r i. P rv o , k a d a je re o k la s n o j s t r u k
tu r i je d n o g g r a a n s k o g d r u tv a , p o t r e b n o je p o i o d n e p r e te n c io z n e p d e le
n je g o v ih
la n o v a n a im o v in s k e ra z re d e ( s ta tis t i k e
g r u p e ) , k o ja s e te m e lji n a k r it e r iju m u p r ih o d a o d p o s e d o v a n e
im o v in e i z a n im a n ja , i k o ju s u jo s ta r i R im lja n i k o r is t ili u s v o jim
k l a s n i m d i f e r e n c i j a c i j a m a . P o s l e t o g a t r e b a o b a z r i v o p r o v e r i t i d a li
s e i u k o j o j m e d ovaj k r i t e r i j u m p o k l a p a s a n e k i m d r u g i m k r i t e r i j u m o m , o d n o s n o d a li j e u a n a l i z u p o t r e b n o u k l j u i t i j o n e k i d o
d a tn i k r ite r iju m k a k o b i se d o b ila b o lja s lik a o k la s n o j s tr u k tu r i
d a t o g d r u tv a . T a k o , r e c im o , A n t h o n y G i d d e n s s m a tr a d a s u i m o
v in a i z a n im a n je " g la v n i o s n o v i k la s n ih r a z lik a " u s a v r e m e n im z a
p a d n im
d r u tv im a
( G id d e n s ,
199 0 :
2 0 9 ).
Na
osnovu
to g
s h v a t a n j a , o n k l a s e p o i m a k a o p r e v a s h o d n o i m o v i n s k e r a z r e d e , tj.
45
k a o g r u p e lju d i k o je s e m e u s o b n o r a z lik u ju p o u k u p n im p r ih o d i
m a: o d s v o je im o v in e k a o i o d s v o je p r o fe s ije . T a j k r it e r iju m G i d
d e n s k o m b in u je s a k r ite r iju m o m v la s n i t v a u t o li k o t o u tv r u je
e m p ir ijs k u k o r e la c iju iz m e u k la s e n a jb o g a tijih i k la s e p o s lo d a v a
c a i m e n a d e r a , iz m e u s r e d n je k la s e i k la s e b e lih k r a g n i i s a m o
s ta ln ih p r e d u z e t n ik a , k a o i iz m e u n i e k la s e i k la s e p la v ih k r a g
n i. V l a s n i t v o s l u i , k a o t o s e v i d i , s a m o k a o s e k u n d a r n i k r i t e r i
ju m z a k la s n e r a z lik e , p o t o s r e d n ja k la s a o b u h v a t a k a k o v la s n ik e
k a p ita la ta k o i v la s n ik e r a d n e s n a g e ( p r o b le m o d n o s a m e n a d e r a
p r e m a v l a s n i t v u o s t a v l j e n je p o s t r a n i ) , a m o g u a s u i d r u g a o d
s tu p a n ja v la s n i k o g s ta tu s a o d k la s n e s tr u k tu r e iz v e d e n e iz k rite r iju m a p r ih o d a .
Z a t o s e u s v a k o j k la s n o j a n a liz i p o s t a v lja s a s v im k o n
k r e t n o p i t a n j e : k a d a je k l a s a s a m o s t a t i s t i k a g r u p a , k a d a s e m o
e g o v o r it i o id e n t it e t s k o j g r u p i ( tj. k a d a o n im a " k la s n u s v e s t " ) ,
a k a d a p o s t a je d e la tn a g r u p a . A k o s e u k o n k r e t n o m s lu a ju i m o e
g o v o r i t i o i d e n t i t e s k o j g r u p i , p i t a n j e je t a je i z v o r " k l a s n e s v e s t i .
M a x W e b e r je s v o j e v r e m e n o s a s v i m d o b r o u p o z o r i o n a t o d a s e
" g r a a n s t v o o d v i e la k o p o is t o v e u je s a je d n o m k la s o m ( u k a p i
ta liz m u ) , d o k je o n o z a p r a v o n a r a z li it e n a in e p o s t o ja lo i b ilo
s a s v im d r u g a ije s a m o o s v e e n o k a o p o liti k i e n tit e t u a n t i k im
d e m o k r a t i ja m a , k a o s t a le u s t a r o m r e i m u i k a o k la s a u k a p it a
l i z m u ( W e b e r , 1 9 2 3 : 2 7 0 i d a l j e ) . M u ta tis mutandis, i s t o v a i i z a
m o g u n o s t d a g r a a n s tv o p o s t a n e d e la t n a g r u p a : d o k je u a n t i
k im d e m o k r a tija m a o n o b ilo u p r a v o n a r o d o r g a n iz o v a n z a p o li
ti k o d e la n je , g r a a n s k i s t a le je b io s a m o je d a n o d k o n s t i t u t i v
n i h e l e m e n a t a s t a l e k i h s k u p t i n a , d o k je u k a p i t a l i z m u g r a a n
s k a k la s a p o s t a la o z n a k a z a p o je d in c e k o ji s e n a la z e u is to j e k o
n o m s k o j p o z ic iji ( v la s n ik a k a p it a la ) a li s u i s a m i r a z d e lje n i u
m n o t v o r a z li itih , m e u s o b n o k o m p e t it iv n ih g r u p a ( k o je m o g u
im a t i, a p o p r a v ilu i im a ju , v e o m a r a z li it e p o lit i k e p r e fe r e n c e ) .
Z a to s u m o g u n o s t i d a u u s lo v im a k a p it a lis t i k e p r iv r e d e c e lo k u p n a g r u p a v la s n ik a k a p it a la p r e r a s te u je d n u je d in s tv e n u d e la tn u g r u p u v e o m a m a le , a k o u o p t e p o s t o j e . U m e s t o to g a , s o c i o l o
k i je z a n im ljiv o v id e ti k a k o s e p o je d in i d e lo v i o v e k la s e p o v e z u
ju i d e la ju u r a z li itim g r u p n im fo r m a m a .
A k o b is m o h te li d a iz v e d e m o z a k lju a k iz p r e t h o d n o g
iz la g a n ja , o n b i m o g a o d a g la s i: d a b i s e m o g lo g o v o r it i o n e k o j
46
k l a s i k a o o d e l a t n o j g r u p i p o t r e b n o je p r e t h o d n o u t v r d i t i
'a o n a
z a i s t a empirijski d e l a k a o g r u p a ( u p r e t h o d n o n a z n a e n o m s m i s l u ) ,
a n e d a n je n o d e la n je in i s a m o to to m e u s o b n o n e p o v e z a n i
s u b je k t i ( z a p r a v o s a m o la n o v i je d n e s t a t is t i k e g r u p e ) im a ju n e
ku
z a je d n i k u
" d e te r m in a n tu
p o n a a n ja . P u a i n is u
d e la tn a
g r u p a s a m o z a t o t o r e a g u j u n a p o v e a n j e ili s m a n j i v a n j e p o r e z a
n a p r o m e t c ig a r e ta , b a k a o t o n i s v i p ro d a v c i ra d n e s n a g e n is u
d e la tn a g r u p a s a m o z a t o t o s e r a v n a ju p o ( r a z n im in te r v e n c ija m a
m o d ifik o v a n im ) z a k o n it o s t im a tr i t a ra d n e s n a g e . D e la tn a g r u
p a tr a i n e s a m o z a je d n i k im id e n tite to m o b u h v a e n e la n o v e n e
g o i k o r p o r a tiv n u o r g a n iz a c iju k o ja e m o i d a k o o r d in ir a i u s m e ra v a n jih o v a p o je d in a n a d e la n ja . I m a ju i t o n a u m u , tr e b a d a s e
p o d s e t i m o n a t o k a k o je n a s t a l a s a v r e m e n a r a d n i k a k l a s a i k a k o
s u iz g le d a li ra n i o b lic i n je n e b o r b e p r o t iv k la s e k a p ita lis ta .
Z a M a r x a je n a r o i t i z n a a j i m a l a " p o s l e d n j a f a z a k l a
s n e b o r b e u 1 9 . v e k u , u k o jo j s e s u d a r a ju k la s a k a p it a lis ta ( " b u r
o a z ija ) i r a d n i k a k la s a ( " p r o le t a r ija t ) 26 i k o ja n u n o z a v r a
v a r e v o lu c ijo m , tj. p o b e d o m
p o to n je k la s e i u s p o s ta v lja n je m
b e s k la s n o g d r u tv a . S h v a ta n je " n e iz b e n o s t i p r o le te r s k e r e v o lu
c ije p o k a z a lo s e k a o n e o d r iv o . M a r x o v a id e ja k la s n e d e k o m p o z i
c i je g r a a n s k o g d r u t v a u e p o h i z r e l o g k a p i t a l i z m a p r o i z l a z i l a je
iz p r e tp o s t a v k e d a s v e b o g a t s t v o d o la z i o d im o v in e ( k a p it a la ) , a
sv e s ir o m a tv o o d ( n a ja m n o g ) ra d a , k a o i iz v e r o v a n ja u im a n e n t
n u z a k o n it o s t p a d a p r o fitn e s to p e u k a p ita lis ti k o m n a in u p r o
iz v o d n je ( im e s e u n i ta v a ju s v e s r e d n je , o d n o s n o p o s r e d n i k e
k la s e ) . S a m im t im , z a n je g a s u u je d n o m r a z v ije n o m g r a a n s k o m
( a to z n a i k a p it a lis ti k o m ) d r u tv u m o g la p o s to ja ti s a m o d v a
im o v in s k a ra z re d a (b o g a t i - s ir o m a n i) k o ji s e fu n k c io n a ln o p o
k la p a ju s a p o d e lo m
n a v la s n ik e k a p ita la i v la s n ik e ra d n e s n a g e .
I s t o r i j a je b i l a n e u m o l j i v i s u d i j a o v i h M a r x o v i h s h v a t a n j a : u p o
s le d n ja d v a v e k a g r a a n s k o d r u t v o n e s a m o to n ije r e d u k o v a n o
n a o g o lje n u b o r b u d v e k la s e n e g o je p o v e a lo s v o ju k o m p le k s n o s t
i d o iv e lo v e lik a p o b o lj a n ja ( B e c k e r , 1 9 9 4 : X I X ). P o s e b n o s e u
s a v r e m e n im d e m o k r a t s k im u s t a v n i m d r a v a m a lic e g r a a n s k o g
2 6 C ije lo se d ru tv o sve v ie cijepa na d va velika n ep rijateljska tabora, n a d vije

v elik e klase ko je s to je n ep o sred n o jed n a n asp ram d ru ge - b u r o a zija i p ro
letarijat (M a rx i E n gels, 1974 : 381).
47
d r u tv a k o r e n it o iz m e n ilo , i to k a k o p o d u tic a je m p r v ih te k o v in a
le g a ln e b o r b e s o c ija ld e m o k r a t s k ih s tr a n a k a i s in d ik a t a ta k o i u
s tr a h u p re d n o n o m m o r o m s o v je ts k e r e v o lu c ije " i p r v e s o c ija
lis t i k e d r a v e n a s v e t u .27 S a v r e m e n i tr e n d o v i u s p o n a s lu b e
n i k ih z v a n ja , fr a g m e n t a c ije e k o n o m s k ih in te r e s a , p a r t ik u la r iz a c ije in d u s t r ijs k ih s u k o b a itd . u in ili s u m a r k s is t i k i d ih o t o m n i
m o d e l k la s n e s tr u k tu r e ( z a s n o v a n n a k r ite r iju m u v la s n i t v a ) p o t
p u n o o p s o le n t n i m ( u p o r . n p r . D a h r e n d o r f , 1 9 5 9 : 4 1 i d a lje ; D a
h re n d o rf, 1 9 7 2 : 2 3 4 ; H a b e r m a s , 1 9 8 0 : 2 3 0 -2 3 1 ). O s im to g a , n a
k o n D r u g o g s v e t s k o g ra ta s v e t s k i p r iv r e d n i p o r e d a k je p r e s t a o d a
se z a s n iv a n a s lo b o d n o m tr i tu i p o e o d a s v e te n je u s e b i p re p li e t r i t e i in te r v e n c iju ( k a k o d r a v e ta k o i s a m ih p r iv r e d n ih
s u b je k a ta ) , t o je d o v e lo d o u s lo n ja v a n ja k la s n e s tr u k t u r e i s a
s v im n o v ih p r iv r e d n ih i p o lit i k ih k o n flik a t a ( P o p e r , 1 9 9 3 : 153 i
d a lje ; W e e , 1 9 8 4 : 3 1 7 i d a lje ) .
J e d n a o d p o s le d ic a v e e s lo e n o s t i g r a a n s k o g d r u tv a
b i l a je p r o m e n a u i n s t i t u c i o n a l n o m u r e e n j u , t j. u k o n s t i t u i s a n j u
s a v r e m e n ih p r iv r e d n ih o r g a n iz a c ija ( p r e d u z e a ) i k v a z ik o r p o r a tiv n ih g r e m iju m a u s fe r i p r iv r e d e ( tj. tr ip a r titn ih t e la n a r e g io n a l
n o m i n a c io n a ln o m n iv o u ) . U k o n f lik t im a o r g a n iz o v a n ih in te r e s a
v la s n ik a k a p ita la i v la s n ik a ra d a v r e m e n o m
s u iz g r a e n i v e o m a
k o m p le k s n i m e h a n iz m i u s k la iv a n ja i r e a v a n ja s p o r o v a , k o ji d a
n a s in e k i m u o v ih
k o r p o r a c ija i k v a z ik o r p o r a tiv n ih
g r e m iju
m a . 28 t a v i e , s a v r e m e n e p r i v r e d n e k o r p o r a c i j e i k v a z i k o r p o r a t i v n i g r e m iju m i k o n s tit u is a n i s u n a o v o j -
fu n k c io n a ln o j -
k la s n o j
p o d e l i i v a n n je s e t a k o r e i n e m o g u n i z a m i s l i t i . T o i s a m a s o c i o
lo k a a n a liz a m o r a d a e v id e n tir a i p o t u je . N o , s o c io lo g ija n ip o t o
n e s m e d a z a n e m a r u je r a z lik e ta m o g d e o n e o b je k t iv n o p o s t o je .
2 7 O v e p ro m en e u n u tar gra an sk o g d ru tv a stv o rile su tem elje z a n astan ak i

tave jed n e tradicije unutar dvadesetovekovnog marksizma k o ja se o k re n u la afirm a
ciji v re d n o sti i institucija g ra a n sk o g (ili c iv iln o g ) d ru tva, a k o ja za p o in je
A n to n io m G ram sch ijem i dan as iv i u ra d o v im a Jo h n a K ean a, Jeana C o h en a ,
D a v id a H e ld a i drugih, p reten o e n g le s k ih i a m e rik ih n eo m a rk sista (u p o r.
npr. C o h e n , 198 2; Keane, 198 8 ; G a th y , 1 9 8 9 ; K ean e, 1993; C o h e n i A rato,
1 9 9 5 )2 8 U sled to ga , trad icion alno sh va ta n je p re d u ze a kao "c iljn o g im an ja , tj. kao

p u k o g o b je k ta interesa v lasn ik a k a p itala, p o in je p o s te p e n o d a slabi (R aiser,
19 8 0 ; R aiser, 1988).
O n o t o je i v o t n i n e r v k l a s n e k o n s t i t u c i j e p r i v r e d n i h k o r p o r a c i j a
samo je jedan odfaktora klasne dinamike globalnog drutva. O s i m n j e g a ,

n a g lo b a ln o m
n iv o u d e lu ju i d r u g i f a k to r i k la s n e d ife r e n c ija c ije ,
k a o to s u p o liti k o g r u p is a n je , p o v e a n b ro j p r o fe s ija s a v e lik im

d o h o c im a , k r im in a ln o o r g a n iz o v a n je ( p r o m e t d r o g a , o r u ja itd .),
m o g u n o s t i v l a s n i k a r a d n e s n a g e d a k u p u j u a k c i j e ili s t v a r a j u i m e
ta k k o ji m o g u e k s p lo a t is a t i (i ta k o r a z v ija ti d v o s t r u k i k la s n i id e n
tite t) , itd . S v e to g o v o r i u p r ilo g te z i d a k la s n e s tr u k tu r e s a v re m e n ih g r a a n s k ih d r u ta v a n is u d ih o t o m n e , a jo m a n je d a p o iv a ju
n a id e n tifik a c iji im o v in s k o g ra z r e d a i fu n k c ije u o b r tu k a p it a la ( v i
u k l a s u n e i n e samo v l a s n i c i k a p i t a l a , b a k a o t o s e v l a s n i c i k a
p ita la m o g u n a i i u n i im k la s a m a , itd .) .
K a o p o s le d ic a p o m e n u tih in s tit u c io n a ln ih p r o m e n a u
p r iv r e d n im o r g a n iz a c ija m a ( p r e d u z e im a ) i u k v a z ik o r p o r a tiv n im
g r e m iju m im a u s fe r i p r iv r e d e , u s a v r e m e n o m k a p it a liz m u r a d n i
k i p r o te s ti, u e lo m 2 0 . v e k u , p o s t a ju s v e " k o n s t r u k t iv n iji i s v e
m a n j e " d e s t r u k t i v n i ( K a r r e t a l ., 1 9 7 3 : 2 2 4 ) . K a d a s e r a d i o o t v o
r e n im s u k o b im a s a v la s n ic im a k a p it a la , r a d n ic i, k a k o p o k a z u ju re
z u lt a t i is tr a iv a n ja -
p r e g o v a r a j u . S t o je , n a i m e , v e a s n a g a o r g a -
n iz o v a n o g r a d n i t v a - k r o z s in d ik a te i s o c ija ld e m o k r a t s k e p a r tije
-
to v i e ra ste n jih o v p r itis a k k a u s p o s ta v lja n ju d e m o k r a t ije -
p o litic i i e k o n o m iji a s a m im tim i n jih o v a s k lo n o s t k a p r e g o v a

r a n ju i k o m p r o m is im a ( u p o r . L a n g e i M e a d w e ll, 1 9 8 5 : 9 7 ) . S t a v ie , r a d n ic i s u , n a r o it o n a k o n D r u g o g s v e t s k o g ra ta , b ili s v e m a
n je s k lo n i n e s a m o d a r a z m i lja ju u k a t e g o r ija m a r e v o lu c io n a r n o g
r a s p le ta k la s n o g s u k o b a n e g o i d a s e b e u o p t e d o iv lja v a ju k a o
radnike ( v l a s n i k e r a d n e s n a g e ) . Z a t o u 2 0 . v e k u s a m o i d e n t i f i k a c i ja r a d n i k e k la s e p o s t o ja n o o p a d a , a s a n jo m i p e r c e p c ija s v e t a p o d e lje n o g n a d v a m e u s o b n o s u p r o t s ta v lje n a b lo k a : " b u r o a z iju " i

" p r o l e t a r i j a t ( G i d d e n s , 1 9 9 0 : 2 2 1 - 2 2 4 ) . U z m e li s e u o b z i r i r a z
l i k o v a n j e i z m e u p a r t i c i p a t i v n i h g r u p a ( membership groups) i r e f e
r e n t n i h g r u p a ( reference grups), m o e s e d o i d o z a k l j u k a d a s e
r a d n ic i u s a v r e m e n o m k o m p e t itiv n o m k a p it a liz m u s v e v i e o s e a ju p r ip a d n ic im a s r e d n je k la s e ( k a o s v o je r e fe r e n t n e g r u p e ) , a k i
a k o to o b je k tiv n o n is u ( B r o w n , 1 9 8 6 : 1 7 5 - 1 7 6 ) . S v e u s v e m u , p o z n o d e v e tn a e s to v e k o v n o i d v a d e s e to v e k o v n o is k u s t v o z a p a d n o e
v r o p s k i h z e m a l j a ( k a o i S A D ) p o k a z u j e d a je r a d n i k a k l a s a s u
b je k t d e m o k r a tiz a c ije u s ta v n e d r a v e i d a " iz s v o je te n je z a s lo b o
49
d o m " p o la k o a li s ig u r n o d e m o k r a t iz u je n e s a m o p o lit i k u n e g o i
e k o n o m s k u s fe r u d r u t v e n o g iv o ta . T im e to v i e iz g r a u je d e
m o k r a t s k u u s t a v n u d r a v u , o n a s v e m a n je im a p o v o d a d a s e z a n o
si k o m u n is t i k o m u t o p ijo m i k r a jn je o p a s n o m d o k t r i n o m " d ik t a
tu r e p r o le ta r ija t a i d a s v o ju s u d b in u s ta v lja u r u k e k o m u n is t i k ih
" u s r e it e lja " .
S v e to , n a r a v n o , n e s p r e a v a o r t o d o k s n e n a s ta v lja e
M a r x o v o g u e n ja d a i d a lje z a s tu p a ju " te o r iju k a ta s t r o fe " i a u t e n
ti n i r e v o lu c io n a r n i m a r k s iz a m . O r t o d o k s n i m a r k s is t i u p o r n o
s u n a s ta v ili d a z a tv a r a ju o i p r e d d u b o k im tr a n s fo r m a c ija m a k a p i
t a liz m a ( u p o t p u n o s u p r o t n o m p r a v c u o d o n o g a k o ji je M a r x o e
k iv a o ) i je d n o s t a v n o c itir a ju M a r x o v e r a d ik a ln o p o z it iv is t i k e i
m e s i j a n s k e r e i: " N i j e p i t a n j e t o o v a j i l i o n a j p r o l e t e r , ili a k c i j e
li p r o l e t a r i j a t , t r e n u t n o zamilja d a je c i l j . P i t a n j e je t o p r o l e t a r i j a t
jest i t o je dosljedno tome h i s t o r i j s k i p r i s i l j e n u i n i t i ( H a r a l a m b o s

i H e a ld , 1 9 8 9 : 7 4 ) . O e k iv a n je d a e p r o le ta r ija t k a o r e v o lu c io
n a r n i s u b j e k a t i p a k n a k r a j u i z v r i t i onu pravu! -
s o c ija lis ti k u
r e v o l u c i j u , i t o z a t o t o je " h i s t o r i j s k i p r i s i l j e n " d a t o u i n i , o s t a j e
n e s a l o m l j i v i credo o r t o d o k s n i h m a r k s i s t a .
P o s le s lo m a k o m u n iz m a u E v r o p i i d u b o k e k r iz e m a r k
s i s t i k o g v o l u n t a r i z m a ( k o j a j e z a p o e l a v e u v r e m e k a d a je p o s t to t a lita r iz a m
p oeo
da
p o t is k u je
iz v o r n i
b o lj e v i k i
to t a lita r i
z a m ) , n a p o p r i tu te o r ijs k ih b it a k a m a r k s is t i k o r e v o lu c io n a r n o
n a s le e
n a js n a n ije
b ran e
p o je d in i
p r e d s ta v n ic i m a r k s is t i k o g
s tr u k tu r a liz m a . M a r k s is ti k i s t r u k t u r a liz a m je v a r ija n ta o r t o d o k

sn og
m a r k s iz m a k o ja o tp is u je r e v o lu c io n a r n i p o t e n c ija l " b i a
p r o l e t a r i j a t a , t j . " v o l j n i " ili " s u b j e k t i v n i f a k t o r u o p t e , t r e t i r a j u i

k la s n u b o r b u ( a n a r o ito n je n is h o d u s tv a r a n ju s o c ija lis t i k o g
d r u tv a ) k a o p r e v a s h o d n i r e z u lta t " z a k o n it o s t i r e p r o d u k c ije k a p i
ta la , o d n o s n o d e te r m in is t i k e s ile
"s r e d s ta v a z a p r o iz v o d n ju
( in d u s t r i je ) . O b e le ja tr a n s fo r m a c ije k a p it a liz m a , k o ja s u n a g n a la
s o c ija ld e m o k r a t e ( r e v iz io n is te ) d a k r a je m 1 9 . v e k a p o n u d a n a
p u t a ju b r o jn a o r ig in a ln a M a r x o v a s h v a t a n ja ( z a k o ja s e p o k a z a lo
d a s u b ila z a b lu d e ) , z a m a r k s i s t i k e s t r u k t u r a lis t e s u te k p u k i
" e p i f e n o m e n i , k o ji n i s u n i u k a k v o j d i r e k t n o j v e z i s a " s u t i n
s k i m s t v a r i m a , v i d l j i v i m s a m o suh speciae aetemitatis. S v e " k o m p r o m i s e r s k e a k c ije r a d n i t v a i n j e g o v i h o r g a n iz a c ija ( p a r t ija i s i n
d ik a ta ) k r a je m 19 . i to k o m 2 0 . v e k a o n i o b ja n ja v a ju iz n u d ic o m i
50
" p r e z im ija v a n je m d o
d a n a k a d a e se r a s c v a ti r e v o lu c io n a r n o
p r o le e . M a r k s is t i k i s tr u k tu r a lis t i, ta v i e , i n e o b r a a ju p a n ju
n a in je n ic e k o je d o v o d e u p ita n je m o g u n o s t d o g le d n e ( v ir tu e ln e s o c ija lis t i k e ) r e v o lu c ije , z a k lju u ju i d a s u
s v a e m p ir ijs k a
z b iv a n ja , m a ta o n a n a p r v i p o g le d s u g e r is a la , u s v o jo j s u t in i
p o d r e e n a v e lik o j e k o n o m s k o j n a d d e te r m in a n ti, k o ja v la d a n a n i
v o u is t o r ije ( g lo b a ln o m n iv o u ) i k o ja e v e n a k r a ju , z a h v a lju
ju i e li n i m z a k o n im a r e p r o d u k c ije k a p it a lis t i k o g n a in a p r o i z
v o d n j e , d o v e s t i o v e a n s t v o i li , p r e c i z n i j e , p r o l e t a r i j a t d o s o c i j a l i
z m a / k o m u n iz m a .
D o b a r p r im e r r a z v ije n e m a r k s is t i k o - s t r u k t u r a lis ti k e
te o r ije p r u a s a v r e m e n a te o r ija I m m a n u e la W a lle r s t e in a o s v e ts k o m k a p it a lis t i k o m s is te m u . W a lle r s t e in ta k o v r lo in d ik a tiv n o
k o n s ta tu je d a s e u te o r iji s v e t s k o g k a p it a lis t i k o g s is te m a n e r a
d i o p r o u a v a n ju g r u p a v e d r u tv e n ih
s is t e m a ( W a lle r s t e in ,
1 9 8 6 : 1 9 ) . P r o u a v a n je r a z li it ih e k o n o m s k i h , p o lit i k ih itd . g r u
p a i o r g a n iz a c ija W a lle r s t e in a m a lo in te r e s u je je r o n e " n e m a ju n i
k a k v o g s m is la a k o je u a r i t u p a n je d r u tv e n i s is t e m " , a ta k o e
i z a t o t o s e t o p r o u a v a n je e s t o s v o d i n a p r e r u e n u s o c ija ln u
p s ih o lo g iju " . Z b o g s v e g a to g a W a lle r s t e in s e o p r e d e lju je z a s tr u k
t u r a l n u a n a l i z u i j i je p r e d m e t b e z m a l o c e o s v e t k a o j e d n a j e d i n
s tv e n o m lo g ik o m k a p it a la p o v e z a n a c e lin a . O s n o v n a n je g o v a t e
z a je d a s e s v e t s k i k a p it a lis t i k i s is t e m
o d l i k u j e t i m e t o m u je
p r iv r e d a g lo b a ln a ( s v e t s k a ) , d o k s u d r a v e p a r t ik u la r n e ( n a c io
n a ln e d r a v e , g r a d o v i-d r a v e , c a r s tv a ). S v e d o k se d r i s tr u k tu r a l
n e a n a liz e n a p e t o s t i n a r e la c iji e k o n o m s k e u n i v e r z a ln o s t i i p o l i
ti k e p a r t ik u la r n o s t i i n e u p a d a u z a m k u e k o n o m iz m a ( a to se,
n a a lo s t, p o n e k a d v e o m a iz r a e n o d e a v a ) , W a lle r s t e in n a m p o
m a e d a b o l j e r a z u m e m o jedan, esto najhitniji aspekt i n t e g r a c i j e
s v e ta u k o je m
skog
iv im o . I z a is ta , n a jb o lje t o d o n o s i te o r ija s v e t
k a p ita lis ti k o g
s is te m a
je s u
r e z u lta ti
o n ih
s tr u k tu r a ln ih
a n a liz a s v e t s k e p r iv r e d e n e o p t e r e e n ih e k o n o m iz m o m i r e v o lu c i
o n a r n im p a r o la m a .
N e v o lje s e , m e u t im , ja v lja ju k a d a s e W a lle r s t e in z a in te r e s u je z a d r u tv e n e g r u p e i n jih o v o d e la n je , o d n o s n o k a d a ,
veran
svom
p o la z n o m
s tr u k tu r a ln o m
o p r e d e lje n ju ,
pone
da
s tr u k tu r a lis t i k i tr e tir a d r u tv e n e g r u p e k a o p u k e a g e n s e s tr u k
tu r a ln ih d a t o s t i, a n jih o v o d e la n je k a o g o le fu n k c ije r e p r o d u k c i
51
j e ili p r e o b r a a j a s t r u k t u r a . N a p o s l e t k u , s v e s e t o j o p o g o r a v a
k a d a s e u a n a liz u u m e a e k o n o m iz a m , r e d u k u ju i d r u t v e n e g r u
p e n a k la s e , a b r o j k la s a n a s a m o d v e ( o s n o v n e ): b u r o a z iju
( " n o s io c e a k u m u la c ije ) i p r o le ta r ija t. " A k o d e f in i e m o b u r o a
z iju k a o o n e k o ji p r im a ju v i a k v r e d n o s t i k o ji s a m i n is u s t v o r ili i
je d a n n je g o v d e o u p o t r e b lja v a ju z a a k u m u la c iju k a p it a la , o n d a
s le d i d a s u p r o le ta r ija t o n i k o ji d e o v r e d n o s t i k o ju s tv o r e p r e d a
ju d r u g im a . U t o m s m i s lu , u k a p it a l is t i k o m n a in u p r o i z v o d n j e
p o s to je
sam o
b u r u ji
p r o le te r i.
P o la r n o s t
je
s tr u k tu r a ln a
( W a lle r s t e in , 1 9 7 9 : 2 8 9 ) . S v e ts k i k a p it a lis ti k i s is te m , k o ji p o i
v a n a k a p it a lis t i k o m n a in u p r o iz v o d n je , p o z n a je , d a k le , s a m o
b u r u je i p r o le te r e ( k a o a k te r e s v o je r e p r o d u k c ije ) , k o ji s e , je d n a
k o k a o i u v r e m e M anifesta Komunistike partije, n a l a z e u n e p o m i r
ljiv o m s u k o b u .
I p a k , p o s t o ji v e lik a r a z lik a iz m e u M a r x o v o g i W a lle r s t e in o v o g k o n c e p ta . W a lle r s t e in iz M a r x o v e te o r ije p r e u z im a s a
mo
k o h e z iv n o
( tj. k la s n o - in t e g r a tiv n o ) d e js tv o
p ro fita
( v i k a
v r e d n o s t i ) n a k a p it a lis te , d o k c e lo k u p n i p r o b le m k o n k u r e n c ije i
t e n d e n c ijs k o g p a d a p r o fitn e s t o p e o s t a v lja p o s tr a n i. T a k o d o la
z im o d o je d n o g z a 2 0 . v e k z a u u ju e g s p o ja m a r k s iz m a i fu n k c io n a liz m a : p r o fit k a o d r u t v e n a in s t it u c ija r e d u k u je k o n f lik t e n a
s a m o je d a n ( o s n o v n i) , u je d in ju ju i s v e k a p it a lis te u je d in s tv e n u
k la s u i s u p r o t s t a v lja ih s v i m r a d n i c im a ( k o j i s e t a k o e u je d in ju ju
u j e d i n s t v e n u k l a s u ) . O n o t o je M a r x s m a t r a o d a e s e d e s i t i t e k
nakon
s tr a h o v itih
p o tre sa
k a p ita lis ti k o g
s is te m a
i o g r o m n ih
m e u s o b n ih u n i ta v a n ja u r e d o v im a k a p it a lis ta ( k o n c e n t r a c ija i
c e n t r a liz a c ija k a p ita la ) W a lle r s t e in p r e p o z n a je u u s lo v im a ir e
n ja k a p it a lis t i k e k la s e , u s lo n j a v a n j a m e u s o b n i h o d n o s a n je
n ih fr a k c ija k a k o n a m e u n a r o d n o m
ta k o i n a n a c io n a ln o m
n i
v o u , k a o i s ta b iliz a c ije k a p it a lis t i k o g s is t e m a u s v e t s k im r a z m e r a m a . A k o je u M a r x o v o v r e m e j o m o d a i b i l o o s n o v e d a s e v e r u je k a k o e s a im a n je k l a s e k a p i t a l i s t a v o d i t i n jih o v o j ja o j p o v e

z a n o s t i i s tv a r a n ju p ra v e d e la t n e g r u p e ( s u k o b lje n e s a p a u p e r iz o v a n im
r a d n i t v o m ) , u 2 0 . v e k u t a k a v s c e n a r io iz g le d a b e z m a lo
fa n ta s t i n o .
W a lle r s t e in o v a s k lo n o s t p r e m a e k o n o m iz m u o d r a a v a
s e n a p r o b le m
d r u tv e n ih g r u p a i n j i h o v o g d e la n ja k a o p ita n je
" a r e n e k o l e k t i v n e lj u d s k e a k c i j e . E k o n o m i s t i k a l o g i k a u p u u j e
52
n a to
da
sve tsk o m
k a p ita lis ti k o m
s is te m u
ne
p o s to ji v i e
( W a lle r s t e in p o m in je tr i m o g u e a r e n e " : p o liti k u , e k o n o m s k u i

s o c io k u lt u r n u ) o d je d n e a r e n e k o le k t iv n e lju d s k e a k c ije " , k o ja s e
s a s t o ji o d je d in s t v e n o g ( tj. e k o n o m s k o g ) n iz a p r a v ila i " n iz a
fa k to r a " ( W a lle r s t e in , 1 9 8 7 b : 3 13 ). U ta k v o j je d in s tv e n o j a r e n i
b o r e se v e p o m e n u te d v e " o s n o v n e k la s e - g la d ija t o r i. N a s u p r o t
t o m e , n e e k o n o m is t i k a lo g ik a g o v o r i d a p o s t o ji p lu r a liz a m d e la tn ih s u b je k a ta i v i e o d je d n e " a r e n e " ( a k o v e n e m a p r e g o v a r a k ih
s t o lo v a ) . T a k o , im m a lo v i e p a n je o b r a ti n a p r ilik e u z e m lja m a
c e n tr a ( ili je z g r a ) s v e t s k o g k a p it a lis t i k o g s is te m a , W a lle r s t e in
m o r a d a n a p r a v i r a z lik u iz m e u e k o n o m s k e i p o liti k e a r e n e : u
p rv o j s u k la s e n e p r e k id n o s u p r o ts ta v lje n e , d o k se u d r u g o j " o d r e
e n i k a p it a lis ta i n je g o v a r a d n a s n a g a " m o g u u d r u iti " p r o tiv d r u
g o g t a k v o g p a r a n e g d e u s is te m u " (W a lle r s te in , 1 9 8 7 a : 2 3 4 ).
N a a lo s t , to je u je d n o i m a k s im u m s u p t iln o s t i k o ji te o r ija s v e t
s k o g k a p it a lis t i k o g s is te m a p o k a z u je u a n a liz i d r u tv e n ih g r u p a
i n jih o v o g d e la n ja .
N a j g o r e u s v e m u j e s t e t o t o je W a l l e r s t e i n s v e s t a n d a
s u k la s e k o jim a o p e r i e s a m o s ta tis ti k e g r u p e ( u s m is lu n a v e d e
n o m u 2 . o d e ljk u o v o g p o g la v lja ) . O n p r iz n a je d a " k la s n a s v e s t, i
k o d n o s ila c a a k u m u la c ije i k o d n e p o s r e d n o g p r o iz v o a a , i k o d
b u r u ja i k o d p r o le te r a , n a jd u i d e o v r e m e n a o s ta je s k r iv e n a i re tk o , s a m o u v e lik i m k o n fr o n ta c ija m a , iz b ija n a p o v r in u ( V o le r s tin , 1 9 8 5 : 2 9 ) . R e e n o M a r x o v im r e c im a , k la s e p o s t o je k a o g r u
p e " p o s e b i , d o k n jih o v o z a s e b e p o s t o ji " s k r iv e n o u ta m i s v e t
s k o g d u h a ( ili L u k a c s e v o m k la s n o n e s v e s n o m ) , s v e d o k g a k a k v a
p r ilik a n e p o z o v e d a s e o b ja v i i p r e u s m e r i d a lji t o k is to r ije . Z a to
k la s e , o d m a h n a k o n to su p o s t a le id e n tite ts k e g ru p e , m o g u p o
e ti i d a d e la ju -
r e v o lu c io n a r n o , o d n o s n o k o n tr a r e v o lu d o n a r n o .
O n e p r e r a s ta ju u g la v n i (a n a a lo s t i je d in i) s u b je k t d r u tv e n o g
d e la n ja , ia k o " n a jd u i d e o v r e m e n a i n e z n a ju n i k o s u n i ta ra
d e . D o ( s a m o ) s p o z n a je d o la z i te k u v e lik im
o d n o s n o r e v o lu c ija m a ( a n t is is t e m s k im
k o n fr o n ta c ija m a ,
a k c ija m a ). D r u g im
r e c i
m a , u n o r m a ln im p r ilik a m a s tr u k tu r e s e s a m e r e p r o d u k u ju i " e v o
l u i r a j u " , i z a l e a n e o s v e t e n i h d r u t v e n i h g r u p a ( k l a s a ) , d a b i te
d r u tv e n e g r u p e d o s e g le ( k la s n u ) s a m o s v e s t t e k u r e v o lu c io n a r
n im p r ilik a m a , k a d a s u s tr u k tu r e n e m o n e d a s e s a m o r e p r o d u k u j u n a u o b i a j e n n a i n i k a d a je p o t r e b n a r e v o l u c i o n a r n a d e l a t r i o s t .
53
Z a t o je o s n o v n o o b e l e j e d e l a n j a d r u t v e n i h g r u p a ( k l a s a ) v r e d n o s n i s ta v p r e m a s v e t s k o m k a p it a lis ti k o m s is te m u : k la s a k a p it a li
s ta e li d a g a o u v a a k la s a p r o le ta r ija ta d a g a r e v o lu c io n a r n o p r o m e n i. I s tin a , k a d a g o v o r i o r e v o lu c io n a r n im ( a n t i s i s t e m s k i m ) s u
b je k tim a , W a lle r s t e in p o m in je p o r e d r a d n i k e k la s e ( p o k r e t a ) i
n a c io n a lis t i k e p o k r e t e ( n a p e r ife r iji i p o lu p e r if e r iji) , a li n a g la a v a
d a p o s t o ji m o g u n o s t d a s e iz g u b i r a z lik a m e u n jim a -
o n i se
m e u s o b n o m e a ju i u je d in ju ju , s v e z a r a d r u e n ja e k s p lo a t a t o r s k o g s v e t s k o g k a p i t a l i s t i k o g s i s t e m a . S v e t o je p r o t i v t o g s i s t e
m a r e v o l u c i o n a r n o je ! K o m u n i z a m i n a c i o n a l i z a m d o l a z e n a i s t o .
T o se , u o s ta lo m , m o e v id e ti i iz s p is k a z e m a lja k o je s u o s tv a r ile
u s p e n u a n t is is t e m s k u ( p r o le t e r s k u / n a c io n a lis t i k u ) r e v o lu c iju :
" R u s ija , K in a , V ije t n a m , J u g o s la v ija , M e k s i k o , K u b a , I r a n ( V o le r s tin , 1 9 8 5 : 3 7 ).
N a jv i e u d i t o t o W a lle r s t e in u v i a d a s u p o s t r e v o lu c io n a r n i r e im i, u p r k o s r a n ijim p r i a m a o p r o le te r s k o j i n a c io n a l
n o j e m a n c ip a c iji, " n a s ta v ili d a d e lu ju k a o d e o d r u tv e n e p o d e le
ra d a is to r ijs k o g k a p it a liz m a ( W a lle r s t e in , 1 9 8 7 a : 2 4 0 ) . P o g le
d a m o li n a v e d e n i s p i s a k z e m a l j a s a p o s t r e v o l u c i o n a r n i m r e i m i
m a ( k o ji d a n a s p r u a jo g r o t e s k n iji m o z a ik s u r o v o g s a m o d r a v lja , v e r s k o g f u n d a m e n t a liz m a , r a t n o g f a n a t iz m a i m a n e s t e r skog
k a p ita liz m a )
v id e e m o
da
ono
to
ih
o b je d in ju je
je s u
o s a m o s t a lj e n e k lik e ( n a v la s t i ili s a m o u s p r e z i s a n j o m ) k o j e s e
s a m e b r in u z a e k s p lo a t a c iju
s v o g p o d ja r m lje n o g s ta n o v n i tv a ,
d o k r e im i u c e lo s ti s te n ju n e s a m o p o d b r e m e n o m u k la p a n ja u
s v e ts k i k a p it a lis ti k i s is te m
n e g o i z b o g p o tre b e d a se p o tu ju
m e u n a ro d n e o b a v e z e u z a titi o s n o v n ih p ra v a o v e k a . Z a to se
tr e b a z a p it a t i ta jo z n a i r e v o lu c ija ( a n t is is t e m s k a a k c ija ) u
k o n t e k s t u te o r ije s v e t s k o g k a p it a l is t i k o g s is t e m a i ta s u t o k la
s e k a o n a v la s titi s u b je k ti o v ih r e v o lu c ija .
U z m im o k a o p r im e r t z v . " O k t o b a r s k u r e v o lu c iju , k o
ja b i tr e b a lo d a b u d e s v o je v r s t a n p r o t o t i p
p r o le ta r ija ta
(u
je d n o j z e m lji ) .
a n t is is t e m s k e a k c ije
P o W a lle r s t e in o v o m
m i lje n ju ,
s v e t s k i k a p i t a l i s t i k i s i s t e m d o s p e o je u k r i z u n a k o n o v e r e v o l u c i
je , i j i u t i c a j n i j e p o n i t i o n i k a k a v k a s n i j i d o g a a j ili t o k r a z v o j a
( s i c ! ) . N o , o n o t o je b i l o t a k o e p o h a l n o u o v o j r e v o l u c i j i i t o je
u z d r m a lo s v e ts k i k a p ita lis ti k i s is t e m n ije b ilo n ik a k v o p o z it iv n o
p o s t ig n u e s o v je ts k ih v la s ti ( o k o m u n i z m u d a i n e g o v o r im o ) v e
54
je d in o t o t o je s r u e n o " u v e r e n je n je g o v ih [ s v e t s k o g k a p it a lis t i
k o g s i s t e m a ] v l a d a r a i p o l i t i k e v r h u k e d a je t a j s i s t e m v e a n "
( V o le r s tin , 1 9 8 5 : 3 4 ) . P o to j lo g ic i, r e v o lu c ije b i b ile r e v o lu c ije v e
a k o b i r u i l e i l u z i j u s v e t s k i h m o n i k a d a je n j i h o v s i s t e m v e a n !
Jo
r a d ik a ln iju
v e r z iju
m a r k s is t i k o g s tr u k tu r a liz m a
p r o n a la z im o k o d L o u is a A lth u s s e r a , fr a n c u s k o g m a r k s is te s ta lji
n i s t i k e p r o v e n i j e n c i j e . A l t h u s s e r je s v o j e v r e m e n o p r i m e t i o o n u
k lju n u r a z lik u iz m e u is t o r ijs k o g i e m p r ijs k o g " a n a liti k o g n i
v o a , s m a t r a j u i d a je p r v i n i v o b i t a n i d a o n " u k r a j n j o j i n s t a n c i
n a d d e t e r m in i e z b iv a n ja n a e m p r ijs k o m n iv o u . S o c io lo g ija m o e
d a u tv r d i d a u n e k o m d r u t v u n a e m p r ijs k o m n iv o u d e lu ju n e k e
d r u g e a n e e k o n o m s k e " d e t e r m in a n t e , a li e o n a m o r a t i t u t v r d
n ju o d m a h d a k o r ig u je p r iz n a n je m d a s e n a n iv o u " I s t o r ije s v e
d e a v a k a o p o s le d ic a u lt im a t iv n e n a d d e te r m in a n te -
e k o n o m ije .
P o A l t h u s s e r u , " e k o n o m i j a o d r e u j e , ali u krajnjoj instanci, k o n a

n o , k a k o b i E n g e ls re k a o -
t o k I s to r ije . A li o v a j to k k r i s e b i p u t
k r o z s v e t m n o g o s t r u k ih fo r m i s u p e r s tr u k tu r e , lo k a ln ih tr a d ic ija i
in te r n a c io n a ln ih o k o ln o s t i ( A ltis e , 1 9 7 1 : 1 1 0 ) . E k o n o m s k i in ila c
je , d a k l e , n a d d e t e r m i n a n t a , k o j a d e l u j e n a n i v o u " I s t o r i j e " , d o k
s u p o liti k i i d r u g i in io c i s a m o " o b i n e d e te r m in a n te , k o je m o
g u d a d e lu ju n a e m p ir ijs k o m p la n u . A " I s t o r ija n ije n i t a " p o v e s n o , o n a s e n ik a k o n e s rn e m e a ti s a e m p ir ijs k o m te m p o r a ln o u
n je n im
" k o n k r e tn im
o d r e e n jim a .
U p ravo
su p ro tn o ,
" I s t o r i j a je m e t a f i z i k i p o j m l j e n o k r e t a n j e j e d n e " h i j e r a r h i z i r a n e
o rgan sk e
c e lin e ,
k o jo j
n a d d e te r m in ir a n o s t
n e e k o n o m s k ih
s tr u k tu r a e k o n o m s k o m s tr u k tu r o m in i d a s v e s tv a ri d o b iju s v o ju
" b it ( A lth u s s e r , 1 9 7 5 a : 1 0 4 i d a lje ).
P o s le d ic a o v o g r ig id n o g s tr u k tu r a liz m a je s te n e d o s t a
ta k p r o s t o r a z a d e la tn e d r u tv e n e g r u p e . U m e s t o g r u p a o s ta le s u
jo s a m o r e v o lu c io n a r n e " m a s e ( n a s u p r o t o m r z n u to j b u r o a z iji,
k o ja u s v o jim r u k a m a d r i i s v e p o lu g e d r a v e ). " M a s e s u te k o je
s t v a r a j u p o v j e s t . [ ...] A p o d k a p i t a l i z m o m m a s e n i s u m a s a a r i s t o
k r a t a i n t e l i g e n c i j e ili i d e o l o g a f a i z m a , n e g o u k u p n o s t klasa, s l o
je v a , e k s p lo a t ir a n ih k a te g o r ija , o k u p lje n ih o k o k la s e e k s p lo a t ir a n e
u v e l i k o j p r o i z v o d n j i , k o j a je j e d i n a s p o s o b n a d a i h u j e d i n i i p o v e
d e n jih o v u a k c iju u n a p a d n a g r a a n s k u d r a v u : p r o le ta r ija t " ( A l t
h u s s e r , 1 9 7 5 b : 1 0 9 - 1 1 0 ) . M a s a je u A l t h u s s e r o v o m v i e n j u o n a j
m eltingpot k l a s a , d r u t v e n i h g r u p a i p o j e d i n a c a , k o j i o d n j i h s t v a r a
55
k o m p a k t n u r e v o l u c i o n a r n u k a u , k o j a je s p r e m n a d a z a s p e e k s p l o a t a t o r s k u g r a a n s k u d r a v u i u n jo j z a b a r i k a d i r a n e b u r u j e . T a k o
se u m e ta fiz ik u I s to r ije k o jo m v la d a e k o n o m s k a n a d d e t e r m in a n ta
u k la p a s a d a i je d a n p o s v e n e e m p ir ijs k i e n t it e t - " m a s a " - k a o je d
n a le p a d e s t r u k t iv n a s ila . N ik o n e m a m o g u n o s t i d a p r e d v id i d o
m a a j u d a r a m a s a k o je p o k r e e m o n a E k o n o m s k a n a d d e t e r m i
n a n t a . i m u g r a d i s v o je t e l o u ta j g ig a n t s k i o r g a n iz a m , p o je d in a c
g u b i m o p r e d v i a n ja i r a c io n a ln o g u s m e r a v a n ja v l a s t i t o g d e la n ja
i p o s ta je t o p o v s k o m e s o k la s n e b o r b e . a k n i v o a ( v e lik i o v e k ) , k o j i je n a e l u m a s a , n i j e u s t a n j u d a t a n o p r e d v i d i d o e g a
e d o v e s t i n j i h o v o g i b a n j e . V e l i k i s u lj u d i n i t a d r u g o d o v r a i k o j i
p r e d o s je a ju b e z s p o s o b n o s t i d a s p o z n a ju n e u m it n o s t b it i s u tr a
n j i c e , 'j e z g r e u k o r i , n e p r i m j e t n o s a z r e v a n j e b u d u n o s t i u s a d a
n jo s t i, n a d o la z e u b it k o ja se r a a u o tu e n ju a k tu a ln e b it i ( A lth u s s e r , 1 9 7 5 a : 1 0 0 ) . Z a t o z a p r a v o i n e m a ( h e g e lo v s k e ili n e k e
d r u g e ) p o litik e n e g o je n a d e lu s a m o p r o r o k o v a n je u p r e o s e a ju
to g stra n o g b o a n s tv a -
E k o n o m s k e n a d d e te rm in a n te .
T i m e je r a s t v o r e n i p o s l e d n j i e l e m e n t r a c i o n a l i z m a , t e
m e lje n o g n a d r a v n o m ( p a r t ijs k o m ) r e z o n u , k o ji je u s t a ljin iz m u
jo b io n e g o v a n k a o r e lik v ija . V i e n e m a n i o n e a v a n g a r d n e i s v e z n a d a r s k e p a r tije k o ja b i tr e b a lo d a s h v a ti " n u n o s t r e v o lu c io
n a r n o g d e la n ja i k o ja b i to d e la n je e f ik a s n o o s lo b a a la o d " p o t v r
iv a n ja k r o z s a g la s n o s t o n ih k o jim a tr e b a d a p o m o g n e d o s a m o r e fle k s ije ( H a b e r m a s , 1 9 8 0 : 4 1 ) . Jer, r e fle k s ija - a s a m im tim i ra
c io n a ln a p a r tija - v i e u o p t e n e p o s r e d u je iz m e u n u n o s t i is to r ijs k ih z a k o n it o s t i i d e la n ja m a s a . N a p o s le t k u , n e m a v i e n ik a k v e
p r in c ip ije ln e r a z lik e iz m e u d e la n ja i d e t e r m in iz m a is t o r ijs k ih z a
k o n ito s ti: s v e s e io n a k o d o g a a k a k o z a p o v e d a ir a c io n a ln a E k o
n o m s k a n a d d e t e r m in a n ta . R a d ik a l n o s t o v o g p o t e z a je d v a d a s e
m o e p r e c e n i t i . P o j e d i n a c vie uopte ne postoji kao inilac koji je teorij
ski relevantan za problem delanja. O v d e n i j e r e a k n i o o n o m homo

sociologicusu n a d k o j i m je D a h r e n d o r f s v o j e v r e m e n o t o l i k o l a m e n
t i r a o , j e r s e r a d i l o o t o m e d a " o v e k b e z i n d i v i d u a l n o s t i ili b e z m o
r a ln e
o d g o v o rn o sti p o tp u n o
z a m e n ju je
a u to n o m n o g
c e lo v ito g
p o je d in c a k a o o s n o v u s a m o p e r c e p c ije lju d i, a tim e i n jih o v o g d e

la n ja (D a h r e n d o r f, 1 9 8 9 : 1 7 6 - 1 7 7 ) . K o d A lth u s s e r a v i e n e m a n i
t o g homo sociologicusa, a g l o m e r a t a s o c i j a l n i h u l o g a , " o v e k a b e z i n
d i v i d u a l n o s t i i m o r a l n e o d g o v o r n o s t i . S v e t o je o s t a l o j e s t e ma
56
sa k o j u m e s i E k o n o m s k a n a d d e t e r m i n a n t a , d a b i , z a u z v r a t , o n a
d a lje m e s ila " I s t o r iju . T o
su
k r a jn ji d o m e t i s t r u k t u r a lis t i k o g
m a r k s iz m a k o ji iz o s t a n a k s o c ija lis ti k e r e v o lu c ije p o M a n c o v o m

re c e p tu k o m p e n z u je ir a c io n a liz a c ijo m
n a d is k u s tv e n ih p o k r e ta a
is to r ije i n a o lta r t o g n o v o g B o a n s tv a r tv u je s a m iv o t n i n e rv
M a r x o v e te o r ije -
k la s e k a o r e a ln e is t o r ijs k e s u b je k t e i n jih o v e
m e u so b n e od n o se.
8. Popperov koncept graanskog drutva

kao otvorenog drutva
S r e d in o m 2 0 . v e k a , p o r a s k r ta n ju s a s v o jim m la d a la k im m a r k
s is ti k im
z a b l u d a m a , K a r l P o p p e r je p o e o d a p r o i r u j e k o n c e p t
g r a a n s k o g d r u tv a i d a g a p o d u p ir e k o n c e p to m o tv o r e n o g d r u
tv a . P o to n ji k o n c e p t , k o ji je P o p p e r o b e lo d a n io p r v o u s v o jo j
k n j i z i Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, a z a t i m i u n e k i m k r a i m
n a p i s i m a , o s t a o je n a a l o s t s a m o u k o n t u r a m a . D o k r a j a i v o t a
P o p p e r je n a j v e i d e o s v o j e p a n j e p o s v e i v a o o d r e e n i m l o g i k i m
i te o r ijs k o s a z n a jn im
p r o b le m im a , k a o i k r itik o v a n ju
o n ih
k o ji
p r e te n d u ju n a to d a s p o z n a ju v e n e is tin e i is to r ijs k e z a k o n it o s t i
( " is t o r ic is t a ) , ta k o d a s u p o z it iv n i e le m e n ti n je g o v e s o c ija ln e m i
s li o s t a l i n e d o v o l j n o r a z r a e n i . T o p o s e b n o v a i z a " d r u t v e n e i n
s t it u c ije , k o je s u p o n je m u z a d r u tv e n i s v e t b ile is t o t o i s tv a r i
z a f i z i k i s v e t ( P o p p e r , 1 9 6 2 : 2 4 7 - 2 4 8 ) . 29
D r u t v e n e in s t it u c ije " , k o jim a je P o p p e r p o s v e iv a o
n a jv i e p a n je u o k v ir u s v o je s o c ija ln e te o r ije , b ile s u p o lit i k e in
s t i t u c i j e o t v o r e n o g d r u t v a , i li , j o u e , d e m o k r a t s k e p o l i t i k e i n
s titu c ije ( in s tit u c ije d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r a v e ). P o lit i k i s is te m
k o j i s a i n j a v a j u o v e i n s t i t u c i j e b i o je z a n j e g a j e d i n i p o z n a t i i n
s tru m e n t p o m o u k o g a m o e m o p o k u a ti d a z a titim o s e b e o d
z l o u p o t r e b e p o l i t i k e m o i ; t o je k o n t r o l a n a d o n i m a k o j i v l a d a j u
o d s t r a n e o n ih k o j i m a s e v la d a ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 5 ) . K a d a je h t e o
d a s e i z r a z i j o p r e c i z n i j e , P o p p e r je i z n o s i o t v r d n j e d a s e o v a k o n
tr o la n a n a jb o lji m o g u i n a in o s tv a r u je u n u ta r d v o p a r t ijs k o g p o
2 9 O v d e n eem o razm atrati p ro b lem e ko je p ovlai Popperc*vo id e n tifik o va n je

d ru tven ih in stitu cija sa stvarim a fiz i k o g sveta. Z a k ritik u P o p p e ro v o g fiz i
k a ln o g red u k cio n izm a u so cio lo g iji u p or. Elias, 19 8 5 a i E lias, 19 8 5 b .
57
l i t i k o g s i s t e m a , u k o j e m je p r e v a z i e n a p o d e l a n a l e v i c u i d e s n i
c u (P o p p e r , 1 9 9 5 c : 3 13 ) i u k o m e se n a je fik a s n ije o b a v lja ju i p o s lo
v i v la d e i p o s lo v i o p o z ic ije , ta k o d a s v e to k a o r e z u lta t d a je n a jo d
g o v o r n iju v la s t ( P o p p e r , 1 9 9 5 a : 2 1 4 ) .
S d r u g e s t r a n e , d e m o k r a t i j a je z a P o p p e r a b i l a s i n o n i m
z a p o liti k i p o r e d a k k o ji o m o g u a v a n je g o v p r o s v e tit e ljs k i k o n
c e p t k r i t i k o g r a c i o n a l i z m a . 30 P o l i t i k a r a z r a d a o v o g k o n c e p t a r a
u n a s a ( b a r e m e le m e n ta r n o ) p r o s v e e n im
in d iv u d a m a , k o je s u
z r e le z a p r o c e n u v la s t it ih in te r e s a i z a s u o a v a n je s a v la s t it im o d
lu k a m a , k o je e v o d i t i n a jb o lje m o s t v a r e n ju t i h in t e r e s a . D r u t v o
u k o m e s u p o je d in c i s u o e n i s a li n im o d lu k a m a [je s te ] - o t v o
r e n o d r u t v o ( P o p e r , 1 9 9 3 : 1: 2 2 8 ) . S l e d e i K a n t a , P o p p e r je u
n e p r o s v e e n o s ti v id e o g la v n i iz v o r n e s p o s o b n o s t i in d iv id u e d a s e
u h v a ti u k o ta c sa li n o m o d g o v o r n o u , a s a m im tim i d a v la s t
p o d k o j o m s t o j i n a i n i o d g o v o r n o m . O t u d a je n e p r o s v e e n o s t t e
m e lj s v a k o g g o s p o d s tv a , k o je s e z a je d n o z a t v o r e n o d r u t v o p o s t a
v lja k a o n e to s a m o r a z u m ljiv o i n e p r ik o s n o v e n o . U z a t v o r e n o m
d r u tv u ro p s tv o , k a s ta i k la s n a v la d a v in a s u p r ir o d n i u s m is lu
d a se n e d o v o d e u s u m n ju . A li s a p r o p a u z a tv o r e n o g d r u tv a ,
o v a iz v e s n o s t i e z a v a , i s a n jo m
u k u p n o o s e a n je s ig u r n o s t i
( P o p e r , 1 9 9 3 : i: 2 3 2 ) . M e u t im , p r o p a s t z a t v o r e n o g d r u t v a jo
n e z n a i d a s u s e s te k li u s lo v i z a s t u p a n je u o t v o r e n o d r u t v o . P r o s v e e n i, a li i d a lje a n t a g o n is t i k i in t e r e s i s a d a s e s u d a r a ju b e z ik a
k v o g p o s r e d o v a n j a ili r e g u l a c i j e ( k o j u je i p a k , n a o v a j ili o n a j n a
in , p r u a lo z a tv o r e n o d r u tv o ) . U
ta k v o j s itu a c iji p o s t o je d v e
m o g u n o s t i : ili e u s l e d i t i r a z u m a n k o m p r o m i s " ili e j e d a n i n

te r e s p o k u a ti d a u n i ti d r u g e ( P o p p e r , 1 9 6 8 :3 1 4 ; ta k o e P o p p e r ,
1 9 9 5 b : 2 2 7 ) . Z a t o je o n o t o i n d i v i d u e m o r a j u p r v o d a n a u e u
p r o c e s u tr a n z ic ije o d z a tv o r e n o g k a o t v o r e n o m d r u tv u m e u s o b
n o u v a a v a n je i u s m e r a v a n je in t e r e s a l a k o m p r o m is im a k r o z d i
s k u s iju i u b e iv a n je a r g u m e n t im a . T o , d r u g i m r e c im a , z n a i d a s e
p o lit i k a d e la tn o s t m o r a z a s n o v a t i n a m e t o d u k r iti k o g r a c io n a li-
30 N a n eb ro jen im m estim a P o p p er se d e k la ris a o k a o m islila c ko ji se n ad o v e zu je n a p rosvetiteljski, ra cio n alistiki i lib e ra ln i p rog ram , koji je ku lm in a ciju
d o iv e o k o d K an ta (d a bi p o to m g o to v o p o d le g a o p lim i p ro ro an sta va u
19. i 2 0 . veku ).
58
z rn a , tj. n a m e t o d u p o k u a j a i g r e a k a , p o s t a v lja n ja p r e t p o s t a v k i i
o s p o r a v a n j a ( L i e b e r s o n , 1 9 8 2 : 1 0 5 ) . 31
D a k l e , c i lj i n s t i t u c i j a d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r a v e je s t e
k o m p r o m is n o u s k la iv a n je in te r e s a in d iv id u a i o b a v e z iv a n je n o s i
la c a v l a s t i n a o d g o v o r n o s t , i m e s e o b e z b e u j e j e d n a k a s l o b o d a z a
s v e p r ip a d n ik e ( o t v o r e n o g ) d r u tv a . S lo b o d a s v a k o g p r ip a d n ik a
o tv o r e n o g d r u tv a m o r a b it i o g r a n i e n a s lo b o d o m d r u g ih p r ip a d
n ik a d a b i s e u o p t e m o g lo g o v o r it i o s lo b o d i. M e u t im , s lo b o d a
n ije s a m o
r e z u lta t in s titu c ija d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r a v e , o n a
p r e d s ta v lja i n jih o v u p r e tp o s t a v k u . " N e o g r a n i e n a s lo b o d a z n a i

d a je j a k o v e k s l o b o d a n d a t l a i o n o g a k o je s l a b i d a m u o d u z m e
n je g o v u s lo b o d u (P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 2 ) . T o s e p o P o p p e r u n e o d
n o s i s a m o n a p o lit i k u s n a g u , o d n o s n o m o ( ijo j a k u m u la c iji s e
s u p r o t s ta v lja ju d e m o k r a t s k e p o lit i k e in s tit u c ije ) , v e i n a " e k o
n o m s k e m o n ik e " , k o ji m o g u d a tla e e k o n o m s k i s la b e i d a ta k o
o b e s m is le p o lit i k u s lo b o d u i d e m o k r a t s k e p o lit i k e in s titu c ije .
P i t a n j e k o j e s e n a o v o m m e s t u p o s t a v l j a g l a s i : d a li je u
o tv o r e n o m
D r u g im
d ru tv u
d o v o lja n s a m o p o lit i k i o b lik d e m o k r a tije ?
r e c i m a , d a li s u i n s t i t u c i j e d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r a v e
d o v o ljn e d a in d iv id u e z a tit e o d s tv a r a n ja ta k v ih e k o n o m s k ih n e
je d n a k o s t i k o je s u u s ta n ju d a u g r o z e n jih o v u s lo b o d u i o b e s m is le
s v a p o liti k a d o s t ig n u a o tv o r e n o g d ru tv a ?
P o p p e r je uglavnom s k l o n d a n a o v o p i t a n j e o d g o v o r i
p o tv rd n o : P o to
p o liti k a
m o m o e k o n tr o lis a ti e k o n o m s k u
m o , p o l i t i k a d e m o k r a t i j a je , t a k o e , j e d i n o s r e d s t v o z a k o n t r o l u
e k o n o m s k e m o i o d s tra n e o n ih k o jim a s e v la d a (P o p e r , 1 9 9 3 :2 :
1 5 5 ) . O v o P o p p e r o v o s h v a ta n je d o v o d i d o to g a d a o n o tv o r e n o
p le d ir a z a d r a v n i in te r v e n c io n iz a m ( " p o lit i k u te r a p iju ) u s fe r i
fa b r i k o g z a k o n o d a v s t v a , p o je d in ih o b lik a s o c ija ln o g o s ig u r a n ja ,
p r o g r e s iv n o g p o r e z a , itd . M e u t im , u is to v r e m e P o p p e r iz r a a v a
b o ja z a n o d " p o r a s t a d r a v n e i b ir o k r a t s k e m o i , k o ji p ra ti s v e o v e
o b lik e d r a v n o g in te r v e n c io n iz m a (P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 2 3 2 ). J e d n o
s ta v n o , e k s p a n z ija p o lit i k o g u p lita n ja u e k o n o m s k u s fe r u m o e
n a p o s le tk u d a d o v e d e d o n a r u a v a n ja a u t o n o m ije o v e o b la s ti d r u
31 O v d e se nee razm atrati n iz o p ra vd a n ih kritik a n a raun P o p p e ro v o g k o n ce p

ta k riti k o g racio n alizm a, a pre sveg a na raun n jego ve "v ere u racio n aln o st
(u p o r. H aberm as, 19 8 0 : 334 i dalje; H ab erm a s, 198 8 a: 4 6 6 -4 6 7 ) .
59
t v e n o g i v o t a i d o p o d r a v lje n ja p r iv r e d e . Z a t o P o p p e r s p a s o n o
s n o r e e n j e v i d i u s i n d i k a t i m a k o j i s e ja v l j a j u d a b i o f o r m i l i " m o
n o p o l r a d a ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 2 1 4 - 2 1 5 ) i n a ta j n a in p o m o g l i i n s t i
tu c ija m a d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r a v e u o b u z d a v a n ju e k o n o m s k e
m o i . A l i , s i n d i k a t i n i s u i n s t i t u c i j e k o j e b i s a m e p o s e b i demokrat
ski i n t e r v e n i s a l e u e k o n o m s k u s f e r u ; s i n d i k a t i s a m o o b e z b e u j u
m i n i m a l n i b a l a n s e k o n o m s k i h s n a g a ako je i kada je k a p i t a l v o l j a n
d a p r e g o v a r a i in i k o m p r o m is e . N i s a m o m P o p p e r u o v o n ije d o
v o ljn o i z a to o n tv r d i d a , p re s v e g a , m o r a m o iz g r a d it i in s tit u c ije
z a d e m o k r a ts k u k o n tr o lu e k o n o m s k e m o i i n a u z a tit u o d e k o
n o m s k e e k s p lo a t a c ije " ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 7 ) . A n a d r u g o m m e s tu
je j o e k s p l i c i t n i j i : m o r a m o i z g r a d i t i d r u t v e n e i n s t i t u c i j e , i z a k o
jih s to ji m o d r a v e , u n a d i d a z a t it im o e k o n o m s k i s la b e o d e k o
n o m s k i ja k ih (P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 5 2 ) .
O v o j a s n o p o k a z u j e d a je P o p p e r i p a k u v i a o d a i n s t i
t u c i j e d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r a v e n i s u d o v o l j n e k a d a je u p i t a n j u
o b u z d a v a n je e k o n o m s k e m o i i d a s e z a u z im a o z a iz g r a iv a n je
n o v ih d e m o k r a t s k ih d r u tv e n ih ( n e p o lit i k ih ) in s tit u c ija ( s a d r
a v n o m m o i " iz a s e b e " ) , k o je b i o v im p r v im a p o m o g le d a o s tv a r e
p o m e n u ti
z a d a ta k . T im e
je
on
d o ao
na
p o z ic ije
k o je
im a ju
d o d ir n e ta k e s a M a r x o v im z a h t e v o m z a s tv a r a n je a s o c ija c ije s lo
b o d n ih p r o iz v o a a u k o jo j e m o i d a se u s p o s ta v i " i s t in s k a d e m o k r a tija -
k a s n ije n a z v a n a " d e m o k r a t ijo m
s a v e ta ( o o g r a n i
e n j i m a o v o g k o n c e p t a b i l o je v e r e i u 5 . o d e l j k u 1 6 . p o g l a v l j a ) .
O b o j i c i je z a j e d n i k o p r o s v e t i t e l j s k o n a s l e e , u v i a n j e d a t r i t e
p r o iz v o d i d u b o k e a u to d e s tr u k tiv n e a n t a g o n iz m e u g r a a n s k o m
d r u tv u , k a o i z a u z im a n je z a d e m o k r a t s k a r e e n ja k o ja v o d e tr a
jn o m
i u spen om
u r e e n ju z a j e d n i k o g iv o t a lju d i. M e u t im ,
d o k M a r x s v o j id e a l n a l a z i u u t o p i j s k o j v i z i j i " d e m o k r a t i j e s a v e t a " ,
tj. o t v o r e n o j m o g u n o s t i a s o c i j a c i j e p r o i z v o a a k o ji s lo b o d n o
o d lu u j u o u s lo v im a i r e z u lt a t im a s v o g a r a d a (i, b a r e m
p r iv r e
m e n o , s p r o v o d e d ik t a t u r u n a d k a p it a lis tim a ) , P o p p e r o v o re
e n je o d b a c u je k a o u t o p ijs k o i ( u p r a k s i) to ta lita r n o .
Z a P o p p e r a je m a r k s i z a m l o g i k i n e o d r i v a v e r a k o j a
s e b e i s v o ja " p r o r o a n s tv a z a o d e v a p la t o m n a u k e (P o p e r , 1 9 8 8 :
17 3 i d a lje ; P o p e r , 1 9 9 1 : 4 2 i d a lje ) . J e d a n o d g la v n ih a k s io m a te
" v e r e je s te e s h a to lo k i s h v a e n a v iz ija d e m o k r a tije s a v e ta , u
k o jim a e b it i d e fin itiv n o p o m ir e n i C o v e k i P riro d a , I n d iv id u a i
60
D r u t v o , R a d i O d l u i v a n j e . S v e o v o P o p p e r je o d b a c i v a o k a o n e o
d r iv e ilu z ije , k o je u p o s t o je im o k o ln o s t im a m o g u s a m o d o p r in e t i d a s e i z g u b i i o n o ( m a l o ? ) s l o b o d e t o je l i b e r a l i z a m u s p e o d a
o s tv a r i i o s ig u r a z a h v a lju ju i in s tit u c ija m a d e m o k r a ts k e u s ta v n e
d r a v e . P r e m a to m e , s v a k i z a h t e v z a u k id a n je o v ih in s tit u c ija i n ji
h o v o n a d o m e ta n je n e k im
k r a ts k im ) d r u tv e n im
d r u g im
( n a v o d n o v ir tu e ln o " d e m o
i n s t i t u c i j a m a z a n j e g a je p r e d s t a v l j a o j e d
n o s ta v a n p o z iv z a p o v r a ta k u z lo z a tv o r e n o g d ru tv a . Iz te p e r
s p e k tiv e , iz g le d a lo b i d a M a r x o v i P o p p e r o v k o n c e p t d e m o k r a tije
n is u u s a g la s ju i d a s e m e u s o b n o is k lju u ju . T a j z a k lju a k b i m o
g l e d a p o t k r e p e i b r o j n e P o p p e r o v e o p t u b e d a je M a r x " n e p r i j a t e l j
o t v o r e n o g d r u t v a i d u h o v n i o t a c S t a l j i n o v i h g u l a g a . 32
A n i m o z it e t p r e m a M a r x u k a o p r o r o k u i is to r ic is ti"
u t i c a o je u v e l i k o j m e r i n a P o p p e r o v o v r e d n o v a n j e k o n k r e t n i h o d
re d b i ( ta a k a ) M a r x o v o g i E n g e ls o v o g r e v o lu c io n a r n o g p r o g r a
m a i z M anifesta Komunistike partije. P o p p e r je b i o s p r e m a n d a p r i
z n a d a je u d e m o k r a t i j a m a n a j v e i b r o j o v i h t a a k a r e a l i z o v a n ili
p o t p u n o ili d o z n a t n o g s t e p e n a , d o k s u p r e o s t a l e t a k e i l i b e z n a
a j n e i l i n e o s t v a r l j i v e ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 7 1 ) . 33 N a d r u g o m m e s t u ,
o n s a im a c e lo k u p a n M a r x o v e k o n o m s k i p r o g r a m u z a h te v u d a se
o v e k u o m o g u i li n a s lo b o d a p o s le z a v r e n o g ra d a : S v e t o m o
e m o p o s t i i je s te d a p o b o lj a m o is c r p lju ju e i n e d o s t o jn e r a d n e
u s lo v e , d a ih u in im o d o s t o jn im o v e k a , iz je d n a im o i d a r e d u k u j e m o n a p o r a n f i z i k i r a d n a t a k v u m e r u d a svako od nas moe biti slo
bodan za neku ulogu svog ivota. O v o je , v e r u j e m , c e n t r a l n a i d e j a

M a r k s o v o g s h v a ta n ja iv o t a ( P o p e r , 1 9 9 3 : 2 : 1 2 8 ) . T a k v o ( b la
g o n a k lo n o ) v i e n je k r a jn jih is h o d i t a M a r x o v e te o r ije z a is ta iz a
z iv a u e n je , s o b z ir o m n a to d a ta k v o g M a r x a u o p t e n e b i tr e b a
lo r a z m a tr a ti iz v a n lib e r a ln e tr a d ic ije , a p o g o t o v o g a n e b i tr e b a lo
o p t u iv a t i z a z la is to r ic iz m a .
32 T reb a rei i to da je b ilo m n o g o arg u m en to v a n ih kritik a P o p p ero vo g m ean ja

M a rxo v e teorije (ija o sn o v n a teza o d ru tv e n im o k o ln o stim a iz k o jih n asta
je revolu cija za d ovo ljava sve P o p p ero ve za h te v e z a lo gik u fo rm u ) sa njen e n o m p raktin o m (z lo )u p o tre b o m (M c L a ch la n , 19 8 0 : 6 8 ).
33 T o je in d ik a tiv n a ko n sta ta cija jer, ka ko p rim eu je M ich ael Freem an, o va kv o
p rizn a n je ne daje se neprijatelju o tv o r e n o g d ru tv a ", iji je p rog ram "lo g ik i
n e m o g u i totalitaran u p rak si (F reem an , 1 9 7 5 : 2 4 ).
61
O vo
v e ro v a tn o
p r e d s ta v lja n a js la b iji d e o
P o p p ero ve
k r itik e M a r x a . O p r a v d a n o o d b a c iv a n je M a n c o v o g p r o r o k o v a n ja
p r o le te r s k e r e v o lu c ije i id o la tr ije z a k o n ito s ti b a z e i n a d g r a d n je
s p r e i l o je P o p p e r a d a s e o z b i l j n i j e p o z a b a v i k o n k r e t n i m i m p l i k a
c ija m a M a r x o v e p o s t a v k e a s o c ija c ije s lo b o d n ih p r o i z v o a a ( o d
n o s n o d e m o k r a t i j e s a v e t a " ) . J e r , ta j s e g m e n t M a r x o v e m i s l i n i j e
in toto u p l e t e n u " i s t o r i c i s t i k u p o s t a v k u i z a t o m o e b i t i ( n a r a v
n o , samo (letimino) i s k o r i e n z a o n o z a i m i s a m P o p p e r u s v o j o j
k o n c e p c iji o t v o r e n o g d r u t v a v e o m a iz r a e n o t e i. Z a t o P o p p e r ,
k a d a g o v o ri o M a r x o v o m i E n g e ls o v o m r e v o lu c io n a r n o m p r o g r a
m u i z M anifesta Komunistike partije, p r o p u t a d a k r i t i k i i o t v o r e n o
p r e i s p i t a o s n o v n i c i lj t o g p r o g r a m a : n a i m e , d a " p r o i z v o d n j a b u d e
k o n c e n tr is a n a u r u k a m a u d r u e n ih in d iv id u a ( M a r x i E n g e ls ,
1 9 7 4 : 3 9 5 ) . T a j c i lj je , n a a l o s t , o s t a o s k r i v e n i z a p r o r o k o v a n j a d a
e , a k o se e m a n c ip u je ra d , i " ja v n a v la s t iz g u b i[ ti] p o liti k i k a r a k
t e r , t o je M a r x u i E n g e l s u b i l o p o t r e b n o d a p o d u p r u s v o j e r a d i
k a ln o
p r e v r a tn i k e
p o liti k e
p r o je k te .
O d b a c u ju i
in s titu c ije
u s ta v n e d r a v e (k o ja s e v e z a n jih o v o g iv o ta p o e la tr a n s fo r m is a ti iz lib e r a ln e u d e m o k r a t s k u ) k a o n a v o d n o " n a li je d e s p o t s k ih

e k o n o m s k ih in s titu c ija , M a r x i E n g e ls s u u v e lik o j m e ri k o m p r o m ito v a li s v o je s a s v im is p r a v n o z a la g a n je z a ja a n je m o i r a d n ik a u
s f e r i p r o i z v o d n j e . R a s t e r e t i li s e t a j M a r x o v i E n g e l s o v c i lj r a d i k a l n o -k o m u n is ti k e re to rik e , o tv o r i e se p e r s p e k t iv a z a d e m o k r a t s k o
r a z r e e n je p r o b le m a a k u m u la c ije i z lo u p o t r e b e e k o n o m s k e m o i,
k o ji je m u io i P o p p e r a .
M arxo va
p o sta v k a
a s o c ija c ije
s lo b o d n ih
p r o iz v o a a
i m a m n o g o v e i z n a a j n e g o t o je t o P o p p e r v o l j a n d a p r i z n a k a d a
p o d r a v a M a r x a u n je g o v o j k r itic i m a n e s t e r s k o g lib e r a liz m a . T a
k r itik a g o v o r i o to m e d a s u iz v o r n o in s tit u c ije ( lib e r a ln e ) u s ta v n e
d ra v e i p re d u ze e ("m a n u fa k tu ra ) k a o d e s p o ts k a e k o n o m s k a in
s tit u c ija d e o je d n o g is to g k o n tin u u m a . N e m o r a n i ta d a m e n ja n a
stv a ri n i to to se u sta v n e d r a v e 1 9 . v e k a p o in ju d e m o k r a tiz o v a ti, je r i k a o ta k v e o n e i d a lje m o g u d a p r e d s t a v lja ju p o l it i k i o k v ir
e k o n o m s k o g t l a e n ja .
N a jb o lji p r im e r z a t o p r u a u p r a v o B e n t h a m o v a u tilit a r i s t i k a t e o r i j a , k o j a je u p r v o j p o l o v i n i 1 9 . v e k a b i l a n a j s n a n i j i
id e o lo k i p o k r e ta d e m o k r a tiz a c ije ( b r it a n s k o g ) p o liti k o g iv o ta ,
d o k je u p r i v a t n o j s fe r i z a g o v a r a l a j o r e p r e s i v n i j a - p a n o p t i k a -
62
s r e d s tv a z a k o n t r o lu r a d n ik a k o ja p r im e n ju je n jih o v " d ir e k to r .
Z a p ra v o , o g o lje n m o n o p o l v la s t i " d ir e k to r a u p r e d u z e u n e m o
e s e v i e n i p r a k t i n o n iti te o r ijs k i r a z lik o v a ti o d v la s t i d ir e k to r a
z a tv o ra
( F o u c a u lt,
iz r a z it o
d e s p o t s k a d r u t v e n a in s t it u c i ja p r e d s t a v lja e je d n u
1979:
256
i d a lje ).
O vakvo
p red u zee
kao
g la v n ih
p r e p r e k a z a d e m o k r a t iz a c iju (i d o s le d n u lib e r a liz a c iju )
od
m o d e r n o g d r u tv a , s v e d o k g a r a d n i k i p o k r e ti n a jr a z v ije n ijih z e
m a lja n e b u d u - n a s o p s t v e n i n a in d e m o n t ir a li, a n e k i i d e m o k r a t i z o v a l i . K r a j n j i d o m e t p r e o b r a a j a k o j i je u 2 0 . v e k u d o i v e l o
k a p it a lis ti k o p r e d u z e e je s te n je g o v p ra v n i p r e o b r a a j u " p o lit i
k i s i s t e m ( S t e i n m a n n , 1 9 8 5 ) ili f o r m u
s o c ija ln e k o o p e r a c ije
( G o u ld , 1 9 9 0 : 2 4 8 i d a lje ) ili, n a p o s le tk u , d r u tv e n u g r u p u u k o
jo j p o s t o j i i t a v n i z l e g i t i m i n i h i n t e r e s a , k o j i s e m o r a j u u s k l a i v a
ti k r o z
p osebn e
s o c ija ln o - d e m o k r a ts k e
p roced u re
(u p o r.
M o ln a r , 1 9 9 4 a ) . U je d n o m ta k v o m p r e d u z e u z a p o s le n i n a p o s le t
k u d o b ija ju p r a v o d a u e s tv u ju u p r o c e s im a o d lu iv a n ja u p o je d i
n im o r g a n im a p r e d u z e a ( k a o to s u n a d z o r n i o d b o r i, s a v e ti z a
p o s le n ih , it d .) i n a ta j n a in d o b ija j u p r ilik u d a d e m o k r a t s k i t it e
s v o je
in te r e s e , n e d o v o d e i u
p ita n je
n i e fik a s n o s t p o s lo v a n ja
p r e d u z e a n i in te r e s e v la s n ik a k a p it a la ( " p r iv a t n e in ic ija t iv e ) .
Ip a k , n i o v i o b lic i s o c ija ln e d e m o k r a tije u p r e d u z e u n e
e s e p o k a z a ti k a o d o v o ljn i d a o b e z b e d e s m ir iv a n je " k la s n o g k o n
f lik t a , p a s u s e z a t o p a r a le ln o r a z v ija li i t z v . t r ip a r t it n i a r a n m a n i,
k o ji s u (n a j e e , m a d a n e is k lju iv o , n a n a c io n a ln o m n iv o u ) p r e d
v i a li u e e p r e d s ta v n ik e d r a v e , p o s lo d a v a c a i s in d ik a ta , ta k o d a
s e m o g u o z n a iti i k a o k v a z ik o r p o r a tiv n i o b lic i s o c ija ln o - p o lit i k e
d e m o k r a tije ( M o ln a r , 1 9 9 4 a : 1 3 7 - 1 4 4 ) . U n jim a s e d o d a n a s r a z v io
je d a n s is te m z a s tu p a n ja in te r e s a k o ji n a s ta je k a o d o p u n a s m ir iv a
n ju k la s n o g k o n flik ta u p a r la m e n tu ( W e s te r n , 1 9 9 1 : 2 9 1 ) , a sv e to
k a k o b i s e p o s p e ila d r a v n a in te r v e n c ija u n a jo s e tljiv ijim s fe r a m a
d r u t v e n o g iv o ta ( C h a lm e r s , 1 9 8 5 : 5 8 i d a lje ) .
I a k o je n e m a k a s o c i j a l d e m o k r a t i j a v e u d o b a V a j m a r s k e r e p u b lik e p o e la d a r a z v ija p o m e n u t e o b lik e s o c ija ln e i s o c ija ln o - p o liti k e d e m o k r a tije ( p o v e z u ju i ta k o lib e r a ln o i m a r k s i
s ti k o
s h v a t a n j e d e m o k r a t i j e ) , 34 P o p p e r n i j e m i s l i o d a p o s t o j e
34 O v d e se pre svega m isli na n ain na ko ji je so cija ld em o k rata H u g o S in z h e im er u V ajm a rsko m u stavu reio p ro b le m su iv o ta p o liti k e i so cijaln e d e m o -
63
r a z lo z i z b o g k o j i h b i i s a m p o s e g n u o z a t i m r e e n jim a . I a k o je s o
c ija ld e m o k r a ti ju p o m in ja o k a o u m e r e n o k r ilo m a r k s i z m a , e s t o
iz r a a v a ju i s v o j u n a k lo n o s t p r e m a n jo j, o n n ije v e r o v a o u n je n
p ro g ra m p o m ir e n ja lib e r a liz m a i m a r k s iz m a . U s v o jo j in te le k tu a l
n o j a u t o b i o g r a f i j i o n je z a p i s a o : " k a d a b i m o g l a p o s t o j a t i t a k v a
s t v a r k a o t o je s o c i j a l i z a m k o m b i n o v a n s a i n d i v i d u a l n o m s l o b o
d o m , ja b ih jo u v e k b io s o c ija lis t a . J e r n i t a n e m o e b it i b o lje o d
iv lje n ja s k r o m n o g , je d n o s t a v n o g i s lo b o d n o g iv o t a u je d n o m
e g a l i t a r n o m d r u t v u . T r e b a l o je v r e m e n a d o k n i s a m u v i d e o d a je
to s a m o le p s a n ; d a je s lo b o d a v a n ija o d je d n a k o s t i; d a p o k u a j
o s t v a r i v a n j a j e d n a k o s t i u g r o a v a s l o b o d u i d a , u k o l i k o je s l o b o d a
iz g u b lje n a , n e e b it i n i je d n a k o s t i m e u n e s lo b o d n im a (P o p e r ,
1991: 46).
T v r d e i o v o P o p p e r je o i g l e d n o m i s l i o n a s u p r o t n o s t
p o liti k e s lo b o d e i e k o n o m s k e je d n a k o s t i ( u p o g le d u je d n a k o s t i
li n e s v o jin e , p r ih o d a o d r a d a , a, u k r a jn jo j lin ji, i " s t o m a k a ) . M e
u t i m , o n j e z a b o r a v i o d a je u s v o m Otvorenom drutvu i njegovim ne
prijateljima k o n s t a t o v a o d a s l o b o d a m o e p o s t o j a t i s a m o k a o j e d
n a k a s lo b o d a s v ih p r ip a d n ik a d r u tv a ( s lo b o d a je d n o g p r ip a d n ik a
je o g r a n i e n a s l o b o d o m d r u g i h p r i p a d n i k a d r u t v a ) i d a n j u n e
m o g u o b e z b e d it i s a m o in s titu c ije d e m o k r a ts k e u s ta v n e d r a v e
( k o je t it e p o lit i k u s lo b o d u ) v e n je n o m o s tv a r e n ju m o r a ju p r i
p o m o i i ( n e k e n o v e ) d e m o k r a t s k e d r u tv e n e in s titu c ije , k o je b i
te b a lo d a o b e z b e d e e k o n o m s k u s lo b o d u . U p r a v o e s o c ija ld e m o k r a tija u 2 0 . v e k u b iti n a ja n g a o v a n ija n a p o s lu iz g r a iv a n ja o v ih
d e m o k r a t s k ih d r u tv e n ih in s tit u c ija u p r e d u z e u (a d e lim i n o i u
t r i p a r t i t n i m t e l i m a ) . P o p p e r o v v e l i k i p r o p u s t je u t o m e t o d u b l j e
n ije u r o n io u s o c ija ld e m o k r a t s k o n a s le e i u n je m u p r o n a a o a k o
v e n e s a m a r e e n ja o n d a m a k a r p u t o k a z z a p r a v a c u k o m
b i se
m o g la tr a it i r e e n ja z a d e m o k r a t iz a c iju e k o n o m s k o g iv o t a i o b u z d a v a n j e e k o n o m s k e m o i . N a t a j n a i n o n je m o g a o d u b l j e d o
r a d iti s v o j k o n c e p t o t v o r e n o g d r u t v a u k o m e s u in s tit u c ije d e m o
k r a ts k e u s ta v n e d r a v e d o p u n a d e m o k r a t s k im d r u tv e n im ( n e p o
lit i k im ) in s titu c ija m a n a z a je d n i k o m z a d a t k u o u v a n ja p o r e t k a
je d n a k o s t i - je d n a k o s ti lju d s k e s lo b o d e .
kratije (u p o r. detaljnije: M o ln ar, 1 9 9 4 a : 5 2 0 - 5 2 6 ; M o ln a r, 19 9 4 c: 4 8 -5 2 ; kao

i e k s k u rs o o sn o v n im so cijaln im p ravim a u 2 5 . p o g la v lju ove rasprave).
64
XXII
TOTALITARNI REIM I
REVOLUCIONARNA TIRANIJA
P o tp u n u s u p r o t n o s t d e m o k r a t s k o j u s ta v n o j d r a v i p r e d s ta v lja ju
t o t a lita r n i r e i m i,1 k o ji s u u 2 0 . v e k u n a s ta ja li n a te m e lju id e o
lo k e k o m b in a c ije k o m u n i z m a i n a c io n a li z m a . S v i ti r e im i n is u
s e d e k l a r i s a l i k a o t o t a l i t a r n i , a li s e o v a j i z r a z o d o m a i o u t e o r i j i
k a o g e n u s n i p o ja m z a f a i s t i k u I ta liju , n e m a k i T r e i r a jh i S S S R
( s a n je g o v im tr a b a n tim a , n a s ta lim p o s le D r u g o g s v e t s k o g ra ta ).
N a o p t u b e d a je p o j a m t o t a l i t a r i z m a n a s t a o k a o p o s l e d i c a h l a d
n o g r a t a , k o j i je o t p o e t n e p o s r e d n o p o o k o n a n j u D r u g o g s v e t
s k o g r a t a , i d a je , k a o t a k a v , d e o p r o p a g a n d n i h n a s t o j a n j a d a s e
S S S R (i n je g o v i tr a b a n ti) d is k v a lifik u ju ta k o to e s e p o is t o v e titi
sa p o r a e n im
i o z lo g la e n im
r e im im a f a is t i k e I ta lije i T r e e g
r a j h a , m o g l o b i s e o d g o v o r i t i d a je v e u m e u r a t n o m p e r i o d u p o
ja m t o t a li t a r iz m a k o r i e n z a d e f in is a n je s v a tr i p o m e n u t a r e i
m a . 2 J a s n o je d a s v i t o t a l i t a r n i r e i m i n i s u s a s v i m j e d n a k i , a l i je
1 O v o k o n sta tu ju ne s a m o za g o v o rn ic i k o n ce p ta d e m o k ratsk e u sta v n e d ra ve

(u p o r. npr. Starck, 19 9 5 : 4 ) n e go i n jego vi p ro tiv n ici - u z p rop ra tn e kritike
za g o vo rn ik a d em o k ra tsk e u sta vn e d ra ve da sve o n o to o d stu p a o d n jih o vo g
ko n ce p ta kvalifik u ju ka o to ta lita riza m (u p o r. npr. R o th , 1 9 9 9 :1 1 8 ) .
2 N em aki leviarski n o vin a r A lfo n s P aqu et ve je 19 19 . p isao o "L en jin o vo m re
v o lu cio n arn o m to ta lita rizm u , d o k je au strijski so cijald em ok rata O t to Bauer
sam o go d in u dan a kasn ije bo ljevik u v la s t d efin isao kao "to taln u v la s t vlad ajue m an jin e (N o lte , 199 8 : 110 ). K asn ije p ojam to talitarizm a p oin je da se
p rim enjuje i na fa istik u Italiju i nem aki Trei rajh (k a o to in i npr. k o m u
n istik i teoretiar T o g lia tti, ap o stro firaju i uticaj fin a n sijsk o g k a p itala u n ji
ma: T o lja ti, 1981: 4 7 ). Z a p rom o ciju p ojm a to talitarizm a v erovatn o je p re su d
no bilo talijan sko isk u stv o . Italijan sk i izb o rn i za k o n iz 1923. p red vi ao je da
p olitik a partija k o ja o svo ji najvei broj glasova u celoj zem lji d o b ija dve trei
n e m esta u D o m u p red stavn ika . Jedan o d najljuih M u s s o lin ije v ih p ro tiv n ik a
no vin ar G io va n n i A m e n d o la 12. m aja 1923. n ap isao je lan ak za IIM ondo u k o
jem je ovaj izb orn i siste m o kv alifiko va o kao "to ta lita ra n (sistema totalitaria),
to je trebalo da ga ra zlik u je kako o d p ro p o rcio n a ln o g tako i o d v e in s k o g s i
stem a (G le a so n , 1 9 9 5 :1 4 ) . O tp rilik e n a p rolee 19 2 5 . faisti p o staju za in teresovan i za re to talitarizam . N a IV ko n gresu F aistik e n acio n aln e p artije 2 2 .
ta n o i to d a s u d o v o ljn o je d n a k i d a b i s e k a o g r u p a r a z lik o v a li k a
k o o d u s ta v n ih d r a v a ta k o i o d s tr a r o r e im s k ih a p s o lu tis t i k ih
d r a v a ( F r ie d r ic h i B r z e z i n s k i , 1 9 6 3 : 8 ) .3 Z b o g t o g a p o ja m t o t a li
t a r i z m a , u p r k o s b r o j n i m k r i t i k a m a k o j e je p o s l e d n j i h d e c e n i j a tr p e o , i d a lje o s t a je n a jb o lji r a s p o lo iv i p o ja m z a o p is iv a n je r e im a
u k o m je d n a p a r t ija u p o t p u n o s t i p o k o r a v a lju d e ( p o d a n i k e ) s v o
jo j v la s t i, p r is ilja v a ih n a le p u p o s l u n o s t i u r e u je n j i h o v ja v n i i
p r iv a tn i iv o t ( F u r e t , 1 9 9 5 : 1 8 7 i 2 3 7 - 2 3 8 ) .
1. Pojam totalnog
J e d a n o d e s t ih p r ig o v o r a n a ra u n te o r ija o t o t a lit a r iz m u tic a o s e
p r e t e n c i o z n o s t i r e i " t o t a l n o " . N e s u m n j i v o je t a n o d a n i j e d n o j
ju n a 1 9 2 5 . M u s s o lin i g o vo ri d a e fa isti "s p ro v e s ti o n o to se n aziva n a o m

n e o b u zd a n o m to ta lita rn o m v o ljo m (la nostraferoce volonta totalitaria) i d a e,
kao p o sle d ica to ga, Italija b iti " to ta ln o tra n sfo rm isa n a , ta k o d a e te rm in i
Italijan i i faisti p o sta ti s in o n im n i. Taj p ro g ra m n ailazi n a p o d r k u h e g e lija n
s k o g filo z o fa G io v a n n ija G e n tile a , k o ji to ta lita rn u p riro d u fa izm a v id i u to
m e to e o n biti u stan ju d a p ro d re u sv a k u sferu lju d s k o g iv o ta : fa iza m je
sve o b u h v a ta n , p o to ne d o zo v o lja v a d a izv a n n jega p o s to ji "b ilo kakva lju d
sk a ili d u h o v n a v re d n o s t' (G le a s o n , 1 9 9 5 :1 9 ) . O v o sh va ta n je p re u ze e i sam
M u s s o lin i, tvrdei d a je p rem a fa istik o j d o k trin i d ra va sveo b u h v atn a. " N i
ta lju d s k o i d u h o v n o ne p o s to ji s a m o p o seb i, a jo m an je p o se d u je n eku
v re d n o s t izvan drave. T a k o sh va en , fa iz a m je to talitaran , a faistik a d r a
v a k a o s in te z a i jed in stv o svih v re d n o s ti d aje s m is a o iv o tu ce lo g n arod a, ra z
v ija g a i o s n a u je (M u s s o lin i, 1 9 7 6 : 2 0 8 ).
3 Ip a k , u teoriji ne p ostoji sa g la sn o st o k o to g a k o ji elem en ti in e jedan reim to
ta litarn im . F riedrich i B rzezin sk i su p re d lo ili a k e st elem enata: 1) zv an in u
h ilija sti k u id e o lo g iju (k o ja o b av ezu je s v e g ra an e i za d ire u sve v ita ln e sfere
n jih o v o g iv o ta ); p.) jed n o partijski s is te m (s a p artijom ko jo j se na elu n alazi
" d ik ta to r , ko ja o buh vata m ali broj o lig a rh ijs k i p o v e za n e p op u la cije - n ajvie
d o 1 0 % - i k o ja je odvojen a i n ad re en a d r a v n im in stitu cijam a); 3) siste m te
ro ristik e p olicijsk e kon trole n ad s ta n o v n i tv o m ; 4 ) p o tp u n u k o n tro lu n ad
sred stavim a m asovnih kom unikacija; 5) p o tp u n u kontrolu nad oru an im sn aga
m a; i 6 ) p o tp u n u kontrolu nad privred om (F ried rich i B rzezinski, 1963: 9 -10 ).
F ra n z N e u m a n n je broj elem en ata s p u s tio na pet: 1) sm en jivan je pravn e d ra
v e p o lic ijs k o m dravom ; 2 ) ko n cen tracija v la s ti (k o ja je u lib eraln im d ra va m a
ra sp ren a); 3) postojanje m o n o p o lis ti k e d ra v n e partije; 4 ) p rela zak iz p lu ra
lis ti k e u to talitarnu kon trolu nad d ru tv o m ; 5 ) o slan ja n je na teror ( N e u
m a n n , 19 7 4 b : 2 0 7 -2 0 8 ). N a p o sletk u , L in z je je bro j elem en ata sveo na sam o
tri: 1) m o n is tik i centar vlasti; 2 ) e k s k lu z iv n u id e o lo g iju ; i 3) kan alisan je g ra
a n s k e p articip acije kroz partijske k a n a le ( L in z , 1 9 7 5 :1 9 1 - 1 9 2 ).
t o t a l i t a r n o j p a r t i j i u 2 0 . v e k u n i j e p o l o z a r u k o m d a totalno tj. u
p o t p u n o s t i p o d v r g n e p o d a n i k e s v o jo j k o n t r o l i , k a o t o je t a n o d a
p o s t o je s t u p n je v i " t o t a l i t a r n o s t i j e d n o g r e i m a .4 P r im e r a r a d i,
M u s s o l i n i j e v t o t a l i t a r n i r e i m b i o je d a l e k o m a n j e " t o t a l i t a r a n u
p o r e e n ju s a S S S R - o m
i T r e im r a jh o m ,5 p o t o m u n ik a d a n ije
p o l o z a r u k o m d a u p o t p u n o s t i u n i t i d r a v u n e g o je u s p e o s a m o
d a o v l a d a n j o m e ( F u r e t , 1 9 9 5 : 2 3 9 ) . S l i k a M u s s o l i n i j a je , u m e s t o
to g a , m n o g o tr a d ic io n a ln ija s lik a d ik t a t o r a s a o g r a n i e n o m s p o
sob n ou
za
d ik t a t ,
p o liti a r a o d a n o g
k o lik o
g o v o r im a
to lik o
o s v a j a n j u , p a t i m e i o v e k a i j a je s a m o b i t n o s t p r e v a z i l a z i l a n j e g o
v u a k tu e ln u b it n o s t : k a s n o g c e z a r a , m o d a im p r e s iv n o g u s v o je
v r e m e , a li i j a j e i m p e r i j a b i l a s a z d a n a p r e o d s t r u g o t i n e n e g o o d
m e rm e ra ( B o s w o r th , 1 9 9 8 : 5 9 ) . K a d a s u u p ita n ju S S S R i T re i
r a jh , i n i s e d a i m e u n j i m a p o s t o j e z n a t n e r a z l i k e u s t e p e n u " t o
ta lit a r n o s ti -
p o t o n j i je b i o m a n j e " t o t a l i t a r a n o d p r v o g , p o t o
je m e u c e n t r i m a m o i T r e e g r a j h a p o s t o j a l a n e p r e s t a n a k o n k u
re n c ija ( p o lik r a t ija ) , z b o g e g a r e im u c e lo s t i n ije b io " s p o s o
b a n d a p r o iz v e d e o s n o v n e p r o m e n e u d r u tv e n im o d n o s im a " n a
o n a k o r a d i k a l a n n a i n k a o t o je t o p o l o z a r u k o m s o v j e t s k o m r e
im u (N o lte , 1 9 9 8 :1 1 5 ) .
M e u t i m , a k o je t a n o d a u s v a k o m k o n k r e t n o m t o t a
lit a r n o m r e im u je d a n d e o d r u t v e n o g iv o t a o s ta je n e o b u h v a e n
p a r tijs k o m
k o n t r o lo m , to jo n e z n a i d a je p o t r e b n o o d b a c it i
u p o tr e b u p r id e v a " t o ta lita r n i , o d n o s n o im e n ic e " t o ta lita r iz a m .

A k o je t a n o d a t o t a l i t a r n i r e i m n i k a d a n i j e u p o t p u n o s t i t o t a l i
t a r a n , o n d a je t a k o e t a n o d a n i j e d a n p o j a m u o b l a s t i d r u t v e n i h
n a u k a n e o d g o v a r a s a s v im d o s le d n o r e a ln o s t i ( P ip e s , 1 9 9 4 : 2 4 3 ).
U p i t a n j u je , n a k r a j u k r a j e v a , s l i a n p r o b l e m k a o i s a p r i d e v o m
4 G io v a n n i G e n tile go v o rio je o ra zliitim "p u te v im a k a to ta lita r izm u ", p ri e

m u je M u s s o lin ije v u d ravu o p isiv ao kao "talijan sk i p u t ka to ta lita rizm u " (via
italiana al totalitarismo) (B o sw o rth , 199 8 : 21).
5 Jedan o d p o k aza telja o ve sla b o sti ta lija n sk o g v o e le i u to m e to se jed in o o n
h valio d a je u sp eo da u sp o sta vi "to ta lita rn u d r a v u . N a su p ro t to m e, ni Len jin , o d n o s n o S taljin , ni H itler n isu p rih vatali d a se n jih o ve d rave n aziva ju
to talitarnim i p o tp u n o su o d bacivali ovaj p oja m . O d m a k a v i m n o g o d alje n e
go M u sso lin i u to talitarizaciji svo jih drava, o n i su m n o g o bolje zn a li k o lik i
im p o sa o jo p red sto ji pre n ego to za is ta d o u u p o z ic iju da m o g u d a k a u da
su u sp o sta vili p o tp u n u ko n tro lu nad svo jim p o d a n icim a .
67
a p s o lu tn i , o d n o s n o m
im e n ic o m
" a p s o lu tiz a m " .
D o
ra sp ro -
s t r a n j e n i j e u p o t r e b e o v i h r e c i d o l o je t e k u t r i d e s e t i m g o d i n a m a
1 9 . v e k a , d o k s e r a n ije o b i n o u p o tr e b lja v a o iz r a z " d e s p o t iz a m .
U p o tr e b a n e u tr a ln o g p o jm a
a p s o lu tiz a m " u m e s to v r e d n o s n o
p o g r d n o g " d e s p o t iz a m " ( ili a k " tir a n ija : M a n d t, 1 9 9 7 : 6 5 2 )

im a s v o ju p r e d is to r iju u 18 . v e k u . T a k o v e f iz io k r a t i " le g a ln im
d e s p o t i z m o m ( despotisme lgal) n a z i v a j u f r a n c u s k u m o n a r h i j u , u
k o jo j n e p o s t o ji s t a le k a s k u p t in a a li p o s t o ji s a v e t k o ji o k u p lja
p r o s v e e n e i r e fo r m a m a s k lo n e d r a v n ik e ( C o n z e , 1 9 9 7 :1 8 4 ) . N a
d r u g o j s tr a n i, f il o z o f i p r o s v e t it e ljs t v a u p o t r e b lja v a ju
s in ta g m u
p r o s v e e n i d e s p o t i z a m ( despotisme claire) k a k o b i o z n a i l i m o
n a r h iju u k o jo j s e m o n a r h s ta r a o d o b r u s v o jih p o d a n ik a ( B a u e r i
M a tis , 1 9 8 9 : 1 9 6 - 1 9 7 ) . U
D u h u zakona M o n t e s q u i e u d a j e d v a
k lju n a o b e le ja p o k o jim a je m o g u e r a z lik o v a t i je d n u m o n a r h i

ju o d is t in s k e " d e s p o t ije " : 1 ) p o s t o ja n je " o s n o v n ih z a k o n a i 2 )
p o s to ja n je p r e r o g a tiv a v la s t e le , s v e te n s tv a , p le m s t v a i g r a d o v a
k o ji s u n o s io c i " p r e la z n ih , p o d r e e n ih i z a v is n ih v la s t i . O b a
o b e le ja s u u te s n o j m e u z a v is n o s t i: " O s n o v n i z a k o n i, p a k , n u
n o p r e tp o s ta v lja ju p o s t o ja n je m e u p r o v o d n ik a k o jim a te e m o :
je r, a k o u d r a v i p o s t o ji s a m o t r e n u t n a i h ir o v i t a v o l j a j e d n o g a o v e k a , n i ta n e m o e d a b u d e u s ta lje n o , p a p r e m a to m e n ije d a n z a
k o n n ije o s n o v n i" ( M o n t e s k je , 1 9 8 9 : 2 6 ) . S v e u s v e m u , m o n a r h
je p r in u e n d a p r ih v a ta o g r a n i e n je s v o je v la s t i k o je m u n a m e e
k o m p le k s n o g r a a n s k o d r u t v o ( u k o je m jo u v e k s u iv e b r o jn i
r e l i k t i s t a l e k o g d r u t v a ) , d o k je s a m o d e s p o t n e o g r a n i e n u s v o
jo j v la d a v in i ( E h r e n b e r g , 1 9 9 9 : 1 4 7 ) - P o ja m " a p s o lu t n e m o n a r h i
j e ', k o j i s e u 1 9 . v e k u ja v l j a p o r e d p o j m o v a k o n s t i t u c i o n a l n e m o
n a r h ije ( ili " p a r la m e n ta r n e m o n a r h ije " ) i ( o b i n o o r ije n ta ln e )
d e s p o t i j e ( o d n o s n o t i r a n i j e ) , u s k l a d u je s a o v o m
fo rm o m
m o n a r h ijs k e d r a v e u k o jo j m o n a r h n e m a p r a k t i n o n ik a k v u in
s t i t u c i o n a l n u p r o t i v t e u u s t a l e k o j s k u p t i n i ili n e k o m d r u g o m
o r g a n u v l a s t i , a li je o g r a n i e n
in s titu c ija m a " g r a a n s k o g d r u
t v a . A p s o l u t i z a m je , d r u g i m r e c i m a , i z r a z k o j i i s t i e n e d o s t a
ta k p o lit i k ih in s titu c ija k o je b i fo r m a ln o o g r a n i a v a le v la s t m o
n a r h a u d r a v i , a li u i s t o v r e m e p o d r a z u m e v a d a p o s t o j e i n s t i t u
c ije g r a a n s k o g d r u tv a k o je n a n e fo r m a la n n a in to in e ( i s a
m im
tim
p r e d s t a v lja ju b r a n u d e s p o t i z m u ) . U
svakom
s lu a ju ,
" a p s o lu t i z a m p r e tp o s ta v lja p o s t o j a n j e k a k o d r a v e ta k o i g r a -
68
d a n s k o g d r u tv a , p ri e m u s u in s tit u c ije p o to n je g n e u p o r e d iv o
r a z v ije n ije i e fik a s n ije . K a o p o s le d ic a t o g a (a li i s a m e t e h n o lo k e
o s n o v e v la s t i u r a z d o b lju o d 1 6 . d o 18 . v e k a ) " a p s o lu t n i" m o n a r
s i im a li s u r e la tiv n o m a lu m o - u s v a k o m s lu a ju , p o r e c im a I m m a n u e l a W a l l e r s t e i n a , m a n j u n e g o t o je b i l a m o " v r h o v n o g r u
k o v o d io c a n e k e lib e r a ln e d e m o k r a c ije , u s p r k o s s v im
in s titu c io
n a ln im i e ti k im o g r a n i e n jim a u p o s lje d n je m s lu a ju ( W a lle r s te in , 1 9 8 6 :1 1 2 ) .

N a d r u g o j s tr a n i, to t a lita r n i r e im m n o g o v i e n a lik u je
o r ije n t a ln o j d e s p o t i ji, a li s e n e m o e n i s a n jo m iz je d n a it i ( K o h n ,
1 9 4 3 : 1 7 8 8 ) . K a k o u v e r ljiv o p o k a z u je K a r l W it t f o g e l, v la s t je d n o g
o r i j e n t a l n o g d e s p o t a " n e o g r a n i e n a je ( ' t o t a l n a ) a l i n ije s v e p r i s u t
n a . D r a v a n e u r e u j e p o t p u n o i v o t v e i n e p o d a n i k a ; m n o g a s e la
i o s ta le je d in ic e p o t e e n e s u o d t o t a ln o g re g u lir a n ja n jih o v ih p r i
l i k a ( W i t t f o g e l , 1 9 8 8 : 1 2 9 ) . T o je p o s l e d i c a s v o j e v r s n e m e t r o p o l i z a c ije
d e s p o tsk e
d rave,
k o jo j
je
s v o je v r e m e n o
p is a o
M on-
t e s q u e u : " O u v a n j e [ d e s p o t s k e ] d r a v e i s t o je t o i o u v a n j e v l a d a
r a , ili -
b o lje r e e n o -
p a la te u k o jo j je o n z a to e n . S v e t o n e p o
s r e d n o n e p r e t i t o j p a l a t i ili g l a v n o m g r a d u , n a n e u k e , o h o l e i p r e d
r a s u d a m a p r o e te d u h o v e n e o s ta v lja n ik a k a v u tis a k ( M o n te s k je ,
1 9 8 9 : 7 2 ) . Z a i v o t o b i n i h lju d i, " r a je , je d n o s t a v n o n e p o s t o ji in
te r e s: s v e t o d e s p o t iz is k u je o d s v o jih p o d a n ik a r a s p r e n ih p o
o g r o m n im
t e r i t o r i j a m a k o j e k o n t r o l i e j e s t e n o v a c ili n e k a d r u g a
d o b r a ( p o n e k a d a k i d e c u ) . P o s le d ic a o v e p o lit ik e je s te c e n t r ip e
t a l n o k r e t a n j e b o g a t s t v a o d p e r i f e r i j e k a c e n t r u , t j. s a m o m d e s p o
tu , i o d s u s t v o s v a k e e l je d a s e p r o i z v o d i v i e o d o n o g a t o je n u
n o z a p r e i v l j a v a n j e p o d a n i k a i p l a a n j e n a m e t a d e s p o t u . 6 Z a t o je
m o g u e d a s e n a te r ito r iji d e s p o t s k ih d r a v a o d r a v a ju o s ta c i r o
d o v s k e z a j e d n i c e , iji l a n o v i n e m e n j a j u n a i n i v o t a s v o j i h p r e d a
6 P isci ko ji su u 18. veku p u to vali A z ijo m izv eta va li su o to m e d a n e p o sto ji

n i ta to bi se m o g lo n azvati M o jim ili T v o jim , tj. o stanju u k o m d e s p o t
m o e d a o d u zm e o d svo jih p od a n ik a sve to m u se p roh te. Seljaci, p o m ilje
n ju Fran^ oisa Berniera, za to ra su u ju n a sled ei nain : to b ih se to lik o m u
io z a tiran in a koji e su tra d o i d a m i sve o d n e se ", letin u , decu, n o va c (cit.
prem a: G roriar, 1 9 8 8 :7 9 - 8 2 ) . O b r n u to , za p len e d o b ara v elik a a su o m ilje n e
k a k o za seljake, p o to o n i u to m e n alaze u teh u , tako i z a sa m o g d e sp o ta , p o
to o n o d jed n o m d o la zi d o d an k a ko ji bi in ae te k o ubrao o d u p ro p ae n ih
p o d a n ik a " (M o n te sk je, 1 9 8 9 :7 7 ).
k a i iv e u d u h o v n o j i p r iv r e d n o j a u ta r h iji. U m e s t o g r a a n s k o g
d ru tv a , u o r ije n ta ln im
d e s p o tija m a p o s to ji r a s p a d d r u tv a n a
s te r e o tip n e i n e p o v e z a n e a t o m e ( M a r x , 1 9 7 5 : 1 8 4 ) . T o t a lit a r n i re
i m t a k v u s i t u a c i j u k o r e n i t o m e n ja : u m e s t o d a s e o m o g u i n a s t a n
a k g ra a n s k o g d ru tv a , sa d a se ra sp a d a i d ra v a , d o k se sv i " a to m i
p o v e z u ju u je d a n s v e o b u h v a t a n s is te m ije k o n c e d r i to t a lit a r n a
p a r t ija . E p o h a l n a n o v i n a t o t a l i t a r n e p a r t i j e je t o t o o n a " k o n t r o l i e c e lo k u p a n d r u t v e n i iv o t ta k o to s v e in d iv id u e in te g r i e u s v o j
s is te m (F u re t, 1 9 9 5 : 2 1 1 ). D o d u e , n e p o s r e d n o n a k o n p re v ra ta
k o j i i z v o d i t o t a l i t a r n a p a r t i j a , u u s l o v i m a h a o s a i z b r k e , m o g u e je
d a s e jo v i e o la b a v e o d n o s i i z m e u c e n t r a i p e r ife r ije , p o t o je t o
ta lita r n a p a r tija z a in te r e s o v a n a d a u s p o s ta v i k o n t r o lu n a d g r a d o v i
m a k o ji s u o d k lju n o g z n a a ja z a n je n u v la d a v in u . T u p o ja v u K a rl
K a u t s k y p r i m e t i o je u R u s i j i 1 9 2 1 : z a r u s k e s e l j a k e " n e s a m o d a je
n e k a d a n e b o b i l o v i s o k o n e g o je i c a r b i o d a l e k o , a d a n a s s u i m L e n jin i T r o c k i, k a o i e k a , m n o g o d a lje n e g o n e s r e n im s t a n o v n ic i
m a M o s k v e . S ta r o is k u s t v o s a o r ije n ta ln im d e s p o t iz m o m s v e d o i
d a s e n je g o v k rv a v i r e im u g la v n o m is k a lju je n a n a jb li u o k o lin u ,
d a s e lja k u s v o m s e lu n ije u g r o e n , s e m u k o lik o s e u p r a v o p r e d n je
g o v o m k u o m n e z a u s ta v i o d r e d v o jn ik a k o ji e g a o p lja k a ti i s ilo
v a ti m u e n u (K a u c k i, 1 9 8 5 : 2 5 3 ). K a s n ije , m e u tim , k a k o to t a li*
ta r n a p a r t ija u v r u je s v o ju v la s t n a c e lo j te r it o r iji k o ju k o n t r o li e ,
d e a v a ju s e o p s e n e p r o m e n e , p re s v e g a u d o m e n u in d u s t r ija liz a
c ije i m e n a d e r s k ih te h n ik a . S a m im tim , s ta b iliz o v a n i to t a lita r n i
r e im n a d m a u je o r ije n ta ln u d e s p o tiju ta k o t o p o v e z u je to t a ln u
p o l i t i k u m o s t o t a l n o m s o c i j a l n o m i d u h o v n o m k o n t r o l o m . [ ...]
U i s t i n u m o e m o r e i d a je o k t o b a r s k a r e v o l u c i j a , m a k a k v i b i l i n j e
z i n i p r v o b i t n i c i lj e v i , s t v o r i l a s i s t e m o p e g a [ .. .] r o p s t v a k o j i s e t e
m e lji n a in d u s tr iji ( W it t f o g e l, 1 9 8 8 : 4 1 6 - 4 1 7 ) .
U z im a ju i s v e to u o b z ir , d o la z im o d o z a k lju k a d a s e
t o t a lit a r iz a m r a z lik u je k a k o o d a p s o lu t i z m a ta k o i o d o r ije n ta ln e
d e s p o tije , i to p o k o n c e n tr a c iji m o i u r u k a m a p a r t ijs k o g r u k o v o d
s tv a , t o v o d i u k id a n ju i d r a v e i g r a a n s k o g d r u t v a .7 U t o t a lit a r
7 U zn a a jn o j kn jizi Birokratski kolektivizam iz 19 3 9 . B ru n o R iz zi d o b ro je z a k lju

io d a se to talitarn a vlast razlikuje i o d d e m o k ra tsk o -d e s p o ts k e vlasti kakvu su
u 19 . v e k u sp ro v o d ila d vojica N a p o le o n a . B o n a p a rtis ti k i fen o m en i X IX s to lea n e m aju n ikakve v eze s o n im to se [trid e s e tih g o d in a XX stolea] d o g a a
u R u siji, u N jem ako j i u Italiji. B o n a p a rtiz a m N a p o le o n a I i N a p o le o n a III
70
n o m r e i m u u s p o s t a v l j a s e o p t a " p o l i t i z a c i j a , t j. n e s t a j e s v a k e
r a z lik e iz m e u p o lit i k e i s o c ija ln e s fe r e , a to t a lita r n a p a r t ija u v la
i s e u s v e p o r e d r u t v a i p o d v r g a v a ih s v o jo j je d n o o b r a z n o j lo g ic i
(L in z , 1 9 7 5 : 1 8 8 ) . Ip a k , in s titu c ije d r a v e i g r a a n s k o g d r u tv a n e
n e s ta ju n e g o s e s a m o o b e s m i lja v a ju u v la e n je m u m r e u p a r t ij
s k e k o n t r o l e k a k o b i ( a k o je t o m o g u e ) m o b i l i s a l e s v e " a t o m e z a
c ilje v e k o je a u t o n o m n o p o s t a v lja s a m a t o t a li t a r n a p a r t ija . U p r a v o
o n a p a r la m e n tu d a je p r e d lo g e z a k o n a ( k o je p o s la n ic i p r ih v a ta ju i
u s v a ja ju k a o p o n a r e d b i) , s u d o v im a p r e s u d e (i p re n e g o t o s u p o
d ig li o p t u n ic e ) , s in d ik a tim a k o le k tiv n e u g o v o r e , p r e d u z e im a
p o s lo v n e s m e r n ic e itd . A k a k o b i k o n tr o lis a la s p r o v o e n je " d ir e k
tiv a , o n a s e s lu i n e s a m o " r e v o lu c io n a r n im o r g a n o m re p r e s ije
( e k a , G e s t a p o i s i.) n e g o i s v o jim k o m e s a r im a i " e lija m a u p o m e n u tim
in s tit u c ija m a , p a
i e m o c ija m a p o d a n ik a , i to
fa n a ti
z m o m ( u r e d o v im a p a r t ijs k ih d r u g o v a , tj. " p r ija t e lja ) , k a o i s tr a

h o m ( u r e d o v im a o b i n ih lju d i) . S v a k o o d b ija n je s p r o v o e n ja " d i
r e k t i v a o c e n j u j e s e k a o s a b o t a a , i z d a j a ili a k " k o n t r a r e v o l u
c ija , iz a k o je s to ji u n u tr a n ji ( a p o p r a v ilu i s p o ljn i ) n e p r ija te lj.
P r e m a n e p r ija t e lju la n o v i t o t a lita r n e p a r tije n e s m e ju d a p o k a u
o b z ir , a b ilo k a k a v k o m p r o m is s a n jim a z n a i is tu ta k v u " s a b o t a
u , " i z d a j u ili " k o n t r a r e v o l u c i j u " .
2. Totalitarni reim
I a k o u to t a lita r is ti k o j id e o lo g iji d r a v a p o p r a v ilu z a u z im a v e o m a
v a n o a k o n e i c e n tr a ln o m e s to , to ta lita r n i r e im n e p o d r a z u m e v a
s v e m o d r a v e . D r a v n e in s tit u c ije to ta lita r n i s is te m je d n a k o o b e s m i lja v a i p o d v r g a v a s v o jo j k o n t r o li k a o i in s t it u c ije g r a a n s k o g
d r u tv a . N a jje d n o s ta v n ije d e fm is a n , t o t a lita r n i r e im p r e d s t a v lja
o s tav io je n etakn utu d ru tven u e k o n o m s k u o sn o v u , a to b o n ji b o n ap artizm i

XX sto lea p rilin o tem eljno rem ete v e ziv n o tk ivo d ru tv a (R iz zi, 1983: 6 2 ).
R iz zi je sm atrao d a je na delu "k on trarev o lu cija [koja] ure uje b irokratsk i k o
lek tiviza m p o m o u svoje p o slu n e to talitarn e d ra ve (R iz z i, 1983: 7 0 ).
N a a lo st, pojam birokratije koji R iz zi u p otrebljava isu v ie je m ag lo v it i v iezn aan , ali ako bi b io za m en jen p o jm o m ''p a rtija n jego va bi k o n ce p cija " b i
ro k ra tsk o g qua p a rtijsk o g k o le k tiv izm a " bila d aleko prihvatljivija. N je n o o g ra
n ienje bi, m e utim , i u to m sluaju p oiva lo u n ed o vo ljn o razraen oj an a lizi
to talitarn e partije i njenoj ak tiv n o sti u u n itavan ju ''v e z iv n o g tk iva d ru tv a .
71
d o m in a c ij u p a r t ije n a d d r a v o m , s c ilje m d a s e u z p o m o d r a v e
p o k o r i g r a a n s k o d r u t v o ( M o r i n , 1 9 9 2 : 8 9 ) . D r u t v o o k o m je
re n e m o e b i t i b il o k o je g r a a n s k o d r u t v o ; o n o m o r a b it i ili in d u s tr ija liz o v a n o ili n a p u tu in te n z iv n e in d u s tr ija liz a c ije . N a v e z u
iz m e u t o t a lita r iz m a i in d u s tr ije ( o d n o s n o in d u s tr ija liz a c ije ) p a
n j u je s v o j e v r e m e n o s k r e n u o F r a n z N e u m a n n . P o n j e g o v o m m i
lje n ju , " m o n o p o l i s t i k a d r a v n a p a r t ija p o t r e b n a je u j e d n o m
to t a lita r n o m r e im u z a t o to tr a d ic io n a ln i in s t r u m e n t i p r in u d e
n is u d o s t a t n i z a k o n tr o lir a n je in d u s tr ijs k o g d r u tv a , p o g o t o v o z a
to to b ir o k r a c ija i a r m ija n e m o r a ju u v ije k b it i p o u z d a n i. M o n o
p o l i s t i k a [ t o t a l i t a r n a ] p a r t i j a je f l e k s i b i l a n i n s t r u m e n t k o j i p r u a
s n a g u z a k o n tr o lir a n je d r a v n e m a in e r ije i d r u tv a , te iz v r a v a g i
g a n ts k i z a d a t a k b e to n ir a n ja a u to r ita r n ih e le m e n a t a d r u tv a u c je
lin u ( N e u m a n n , 1 9 7 4 b : 2 0 7 ) .
C i l j t o t a l i t a r n e p a r t i j e je d a p o d o l a s k u n a v l a s t u s p o
sta v i k o n tr o lu n a d d r a v o m , k a k o b i m o g la k o r is t iti ( iz m e u o s t a
lo g ) n je n u " b e z li n u s ilu u k o n t r o li p o d a n ik a la n o v a g r a a n
s k o g d r u t v a . M u s s o l i n i je b i o j e d a n o d p r v i h t o t a l i t a r n i h t i r a n a
k o j i je t o i s t i c a o , i d e n t i f i k u j u i s v o j u t o t a l i t a r n u p a r t i j u s a " k a p i l a r im a u v e lik o m n a r o d n o m o r g a n iz m u " ( c it . p r e m a : F r ie d r ic h i
B r z e z in s k i, 1 9 6 3 : 2 9 ) . T o t a lit a r n a p a r t ija ta k o je p r e u z e la n a s e b e
u lo g u d a p o v e e i o b je d in i s v e o n e in s tit u c ije k o je s u n e k a d a im a
le s a m o s t a l n o s t i a u t o n o m i j u u n u t a r d r a v e i g r a a n s k o g d r u t v a ,
a k o je b i s a d a tr e b a lo d a b u d u t r a n s f o r m i s a n e u " e lije ili " m o l e
k u le . I a k o s e in s tr u m e n ta r ij z a p o s t iz a n je o v o g c ilja r a z lik u je k o d
p o je d in ih to ta lita r n ih r e im a , m o e m o s m a tr a t i d a n a j is tiji m o
d e l p r o d ir a n ja to ta lita r n e p a r tije u in s t it u c i je d r a v e i g r a a n s k o g
d r u tv a p r e d s ta v lja p r in c ip v o e ( f ir e r p r in c ip ) .8 O v im p r in c ip o m
8 P rincip v o e (firerprincip, Fhrerprinzip) svo ju n ajtem eljn iju razradu d o iv e o

je u T re em rajhu (ia ko ga n a la zim o i u S S S R - u , u tz v . p rin cip u jednonaalija).
T e m e ljn a p retp ostavka o v o g p rin cip a b ila je d a su ceo narod i sve grupe,
za k lju n o sa p oro d icom , p red stavljen e u li n o sti v o e , ko ja na o sn o v u Z a k o
na o o vlaen ju iz 1933. im a p ravo na n e o g ra n i e n u v last. Predstava "fire ra
im ala je ko ren e kako u sta ro g erm an sk im le g e n d a m a ta k o i u van re d n o m ili,
jo u e , ra tn o m stanju, u ko m d ik ta to r r a sp o la e v a n re d n im v o jn im o vlaen jim a (M a jer, 1 9 8 7 :8 4 ). U sva ko m slu aju , lo g ik a firerprin cipa je u zd iz a la H itlera u firera ce lo g nem akog n arod a, d o k je sva k o j p ojed in a n o j grupi, o d n o
sn o in stitu ciji nam etala n jego vo g p re d sta v n ik a , k o ji se tako e zv a o firer. Taj
(" m a li) firer b io je od govoran v io j in s ta n c i (tj. p a rtiji) ko ja ga je p o sta v ila i
72
( tj. m r e o m
k o n t r o le k o ju u s p o s ta v lja s a m a to t a lita r n a p a r tija )
stv a ra s e s is te m k o n tr o le k o ji n e s a m o d a d o p u n ja v a s is te m d r a v
n e k o n t r o le n e g o , t a v i e , g r a d i c e lo v it u p a r a le ln u o r g a n iz a c iju
v la s t i i " a lt e r n a t iv n u d r a v u " . N a p o r e d o s a d r a v o m i n je n im o r
g a n im a v la s t i, p o p r a v ilu li e n im o r ig in e r n e m o i, to t a lita r n a p a r
tija u s p o s t a v lja s v o je v la s t it e o r g a n e v la s t i, k o ji d o n o s e s v e b it n e
o d lu k e i u n u ta r k o jih s e o d v ija is tin s k a b o r b a z a m o .
V l a s t u t o t a l i t a r n o j p a r t i j i o r g a n i z o v a n a je h i j e r a r h i j
s k i, u v id u p ir a m id e : n a v r h u je v o a ,9 k o ji je o k r u e n s v o jim
p o tp u n o n e za v is a n o d sam e grup e, o d n o s n o in stitu cije n a ijem se elu

n alazio. F irerp rin cip je u v ed en u p ok rajin e, up ravu, su d stv o , na kraju i u p ri
v red u (n a o s n o v u Z a k o n a o p riprem i o rg a n sk e izg rad n je privred e o d 2 7 . fe
bruara 193 4). P re d u z e tn ik je b io firer p red u zea ", a slu b e n ici i radnici n je
go vi "s le d b e n ic i . Id e o lo z i T ree g rajha firerp rin cip su o bjan javali ka o p osled icu " z a h te v a za to ta lite to m ' 'au to rita rn e d ra v e, k o ja ne trpi da u b ilo kojoj
o d o b la sti njen e sfere m o i i d alje p o s to je p rin cip i k o ji p o tiu iz n ain a ra z
m iljan ja k o m je o n a - d ra va - s u p ro tsta v lje n a (D e n ck le r, 1 9 3 6 :7 ) . K lju n i
znaaj firerp rin cip a z a n em aki to talitarn i reim istica n je e sto , i to u k o n
te k stu slam an ja o tp o ra k o ji su d o la z ili iz b iv ih sa m o s ta ln ih in stitu cija d ra
ve ili g ra a n sk o g d ru tv a. "V lad a vin a firerp rin cip a je u tako v eliko j m eri o p ta i n u n a da b ilo kakvi o tp o ri p rem a n jem u m oraju b iti slo m lje n i, m akar i
silo m . N je m u se n ik o n e m o e su p ro tsta v iti iz n aeln ih ra zlo ga. Zn aaj p rin
cip a in i n u n im d a se ceo n arod o p s e n im o b ra zo v n im rad om p o d sta k n e da
g a p rizn a " (S e id e l, 19 3 6 :3 1 ).
9 Lenjin je b io prvi p o liti k i lid er ko ji je n azva n v o o m (void), im e je ista k
n u ta n jego va h a rizm a tsk a i n e in stitu cio n a lizo v a n a p o z icija u o d n o s u n a d r
avn i aparat. N e d u g o p o s le n jego ve sm rti u lo g u "v o e p reu zeo je S taljin . U
faistik oj Italiji "v o a (Duce) bio je M u s s o lin i, d o k je to u T reem rajhu
(Fhrer) b io H itler. U lo g a to talitarn o g v o e bila je u saglaen a sa o d re en im
fo rm aln im p o lo a jim a u p artiji, i d ra v n im o rgan im a: ta k o je npr. S ta ljin bio
gen eraln i sekretar p artije, M u s s o lin i p red sed n ik vlad e (Capo del Govemo), a
H itle r p red sed n ik rajha i kancelar. O s n o v n o o b eleje to ta lita rn o g v o e b ilo je
d a od lu u je o e m u e o d lu iva ti (p o to je bilo fizik i n em o g u e da 0 svemu
sam o d lu u je ) i d a sva k u o d lu k u m o e n eo m etan o d a sp rov ed e (B u lio ck , 199 1:
7 0 9 ; B ullo ck , 1 9 9 5 :1 4 ) . S d ru ge strane, kad a su u p ita n ju lan o vi p artije i d r
a vn e ad m in istracije je d n o o d n ajv an ijih pravila za o p s ta n a k i n ap red o van je
u slu b i bilo je p rih va ta n je "v o in e v o lje i "izla e n je u s u s re t n je g o vim o d
lu k am a (k o je jo n isu b ile d o n e te ), im e je sistem lin e v lasti m o g a o da se i
ri, p rod ub ljuje i u slo n ja va , o b jed in ju ju i u sebi sad raje realnih v o in ih o d
lu k a i sadraje b ro jn ih an ticip acija , ko je su - u n ed o sta tk u pravih o d lu k a s v rem en o m d o b ijale au to rite t "a u te n tin ih v o in ih o d lu k a (z a fu n k cio n isa n je ove lo gik e u H itlero vo m sluaju u p or. K ersh aw , 1 9 9 8 : 5 2 9 i dalje).
73
g la v n im
t a b o m " i l i k a b i n e t o m u s e n c i 10 ( N e u m a n n , 1 9 6 5 :
13 3 ), d o k s e n a d n u h ije r a r h ije n a la z e p r e d s t a v n i k a t e la ( k o n g r e
s i) u k o jim a n a j ir e la n s t v o d o la z i u d o d ir s a r u k o v o d s t v o m
d o b ija p r ilik u d a iz r a z i s v o ju a k la m a to r n u p o d r k u v o a m a i d a
o s u d i n j i h o v e n e p r i j a t e l j e . P r i s e t i m o li s e k l a s i n i h t e o r i j a o o b l i
c im a d r a v ih u r e e n ja , d o i e m o u p r ilik u d a k o n s t a t u je m o k a
k o to t a lita r n i r e im i s a s v o jo m
d u a ln o m
o r g a n iz a c ijo m
v la s t i
( p a r t ija - d r a v a ) n e m a ju n ik a k v o g p r e s e d a n a u is to r iji. A p s tr a h u je m o U je d a n d e o - i to o n a j d r a v n i - o v e o r g a n iz a c ije v la s t i k a o

s u t in s k i n e b it a n i in s tr u m e n t a la n , o s ta je je d n o u r e e n je tijs k o -
p ar
z a k o je b i s e m o g lo re i d a p r e d s t a v lja m e a v in u tri p e r
v e r tir a n a o b lik a d r a v n o g u r e e n ja : tir a n ije , o lig a r h ije i o h lo k r a t i j e . T i r a n i j a v o e u p o t p u n j e n a je p a r t i j s k o m
o lig a r h ijo m , d o k
p a r t ijs k i k o n g r e s i im a ju u lo g u d a d a ju p r ilik u d a s e u je o h lo k r a ts k i g la s b a z e . I z la g a n ja i o d lu iv a n ja n a o v im k o n g r e s im a
d o te m e re s u r e ir a n a i r itu a liz o v a n a d a s e g u b i p o t r e b a i z a d e
m a g o z im a . D e m a g o g ija p o s t o ji ta m o g d e je o n im a k o ji g la s a ju
o s ta v lje n a m o g u n o s t d a b ir a ju iz m e u b a r e m d v e o p c ije , a t o t a
lit a r n a p a r t ija u p r a v o t o o n e m o g u a v a p o t o n a s t o ji d a r e p r e z e n t u j e " c e l u k l a s u ili " c e o n a r o d i d a z a s t u p a " o b j e k t i v n u i s t i n u " ,
k o j u s v a k i p a r t i j s k i l a n ( s a m i m t i m t o jo j -
k a o in te le k t u a ln o j
i m o r a ln o j " a v a n g a r d i p r ip a d a ) m o r a d a s p o z n a . Z a to k o n g r e
s i i m a j u s a m o d v e f u n k c i j e : d a m a n i f e s t u j u j e d i n s t v o p a r t i j e i / i li
d a o s u u ju
z a b lu d e , " s k r e t a n ja , o d m e t a n ja , la i ili a k
iz d a je " g u b itn ik a u b o r b i z a p a r tijs k u m o . T a k o r e d u k o v a n e

n a d le n o s t i k o n g r e s a t o t a lit a r n ih p a r t ija d a ju z a p r a v o d a se o
k o n g r e s im a g o v o r i k a o o o h lo k r a t s k im o r g a n im a .
S t r u k t u r u t o t a l i t a r n e p a r t i j e o p i s a o je d o b r o i j e z g r o v i
t o L e n j i n u Dejoj bolesti "leviiarstva u komunizmu. O d p o e t n e p r e t
p o s t a v k e d a u s o c ija lis ti k o m
d ik ta tu r u
n a d n a j ir im
d ru tv u
n a r o d n im
r a d n i k a k la s a s p r o v o d i
m a s a m a ( t o in i o d n o s k la
s a / m a s a ) , L e n j i n je p r e a o n a o d n o s e u s a m o j d i k t a t o r s k o j k l a
s i: " D i k t a t u r u o s t v a r u j e p r o l e t a r i j a t o r g a n i z o v a n u s o v j e t e k o j i m
r u k o v o d i k o m u n is ti k a p a r tija b o lj e v ik a k o ja p o p o d a c im a p o s le d n je g p a r t is k o g k o n g r e s a ( a p r il 1 9 2 0 ) im a 6 1 1 h ilja d a la n o v a .
10 U S S S R - u je to bio P olitbiro p artije, u T re em rajhu V rh o vn o ru ko v o d stvo
rajh a ( Oberste Reichskitmg), a u fa isti k o j Ita liji V e lik i faistik i savez (Gran
Consiglio del Fascismo).
74
[ .. .] P a r t i j o m , k o j a o d r a v a g o d i n j e k o n g r e s e ( p o s l e d n j i : i d e l e g a t
n a 1 .0 0 0 la n o v a ) , r u k o v o d i C e n t r a ln i k o m i t e t o d 1 9 lic a iz a b r a n
n a k o n g re su -, te k u i p o s a o u M o s k v i v o d e jo u i k o le g iju m i, n a i
m e t a k o z v a n i O r g b i r o ( O r g a n i z a c i o n i b i r o ) i P o l i t b i r o ( P o l i t i
k i b ir o ) , k o ji s e b ir a ju n a p le n a r n im s e d n ic a m a C e k a , p o p e t la
n o v a C e k a u s v a k i b ir o . I z la z i, p r e m a to m e , p ra v a p r a v c a ta o lig a r
h ija . N ije d n a d r a v n a u s ta n o v a u n a o j r e p u b lic i n e r e a v a n ije d
n o v a n o p o l i t i k o ili o r g a n i z a c i o n o p i t a n j e b e z d i r e k t i v a C e k a
p a r tije ( L e n jin , 1 9 5 0 a : 2 8 1 ) . L e n jin , n a r a v n o , p r e u t k u je s o p s tv e n i tir a n s k i p o lo a j u p a r tijs k o j p ir a m id i, k a o i r it u a liz a m iz b o r a
l a n o v a C e n t r a l n o g k o m i t e t a , a l i u s v e m u o s t a l o m n j e g o v o p i s je
ta a n : C e n t r a ln i k o m i t e t ( o d n o s n o n je g o v a d v a k o le g i ju m a ) in i
o lig a r h iju k o ja r u k o v o d i p a r tijo m , k o ja r u k o v o d i r a d n i k o m k la
s o m , k o ja r u k o v o d i c e lo k u p n im n a r o d n im m a s a m a . K a d a s e p a k ra
d i o v a n im i n e o d lo n im p ita n jim a , C e n t r a ln i k o m it e t p r e u z im a
s tv a r u s v o je r u k e i a lje s v o je d ir e k tiv e o n o m a d r e s a tu o d k o g se
o e k u j e d a p r e d u z m e ( i l i n e p r e d u z m e ) n e k u n e p o s r e d n u r a d n ju .
I d e o lo k i te m e lji v la s t i t o t a lita r n e p a r t ije je s u k v a z ir e lig io z n i ( o p o k r e ta k o j s n a z i v e r s k o g u b e e n ja u n jim a u p o r . P o p e r, 1 9 9 3 : 2 : 2 3 7 ; J o v a n o v i , 1 9 9 1 :1 5 5 ; B r d a r, 1 9 9 9 : 1 9 3 ) . O t k a d a
j e J e a n J a c q u e s R o u s s e a u u s v o m Drutvenom ugovoru g o v o r i o o
" g r a a n s k o j r e lig iji k a o n a jp r im e r e n ijo j id e a ln o m
r e p u b lik a n
s k o m u r e e n j u , u E v r o p i je n a d e l u j e d a n p o s e b a n t o k d e h r i s t i j a n iz a c ije , k o ji je u p r o t e k la d v a v e k a k a o p o s le d ic u s v o g d e lo v a n ja
i m a o s v e n a k a z n i j e n a d o m e s t k e ( h r i a n s k e ) r e l i g i j e . T a k o s u ja k o b in c i v e u le t o 1 7 9 4 . " k u lt R a z u m a " z a m e n ili " k u lto m N a jv i
e g b i a , k o m
s u p r ip is a li m o d a u p r a v lja is to r ijo m , n a r o ito
fr a n c u s k o m , r u k o v o d i a k c ija m a R o b e s p ie r r e a i d r u g o v a , p a a k i
d a s p r e a v a a t e n t a t e n a n jih ( V o v e lle , 1 9 8 9 : 3 1 ) . K o m u n iz a m i n a
c i o n a liz a m o d la z e k o r a k d a lje u p r a v c u d e h r is t i ja n iz a c ije , a li, p a
r a d o k s a ln o , u s v o jim u e n jim a p r e u z im a ju , in t e g r i u i p o ja a v a ju
h r i a n s k e m e s ija n s k e i a p o k a lip ti n e e le m e n te . S o v je ts k i S a v e z i
T r e i r a jh im a li s u u tr a d ic iji R u s ije i N e m a k e iz v a n r e d n e p r e t p o
s ta v k e z a o b n o v u m ile n a r is ti k o g s v e to n a z o r a . M o s k o v s k o p r a
v o s l a v n o c a r s t v o je , n a i m e , s e b e v i d e l o k a o " T r e i R i m i u r u k e
c a ra s ta v ilo o v la e n je n e s a m o d a v la d a n e g o i d a se s ta ra z a s p a
s e n je d u a s v o jih p o d a n ik a i d a a k tiv n o d o p r in o s i u s p o s ta v lja n ju
h i l j a d u g o d i n j e g H r i s t o v o g c a r s t v a n a z e m l j i . M e u t i m , k a k o je
75
r a s lo c a r s k o s a m o d r a v lje i tla e n je p o d a n ik a ( o d la u i n a s t u p a
n je H r is t o v o g c a r s t v a u s v e d a lju i n e iz v e s n iju b u d u n o s t ) , o v i s u
d r a v u u k o jo j s u iv e li s v e v i e d o iv lja v a li k a o p a r a d o k s a ln u m e a v i n u " H r i s t o v o g c a r s t v a , c a r s t v a p r a v d e i [ .. .] m o n e d r a v e k o
jo m u p r a v lja n e p r a v d a " , a k o n e i s a m A n t i h r i s t ( B e r a je v , 1 9 8 9 :
4 ) . I z t o g d u h o v n o g n a s le a b o lj e v ic i s u p r e u z e li a p o k a lip t i n i
n a b o j i p o s t a v i l i g a n a r e v o l u c i o n a r n e o s n o v e : o n i s u sami b i l i
stv a ra o c i H r is to v o g c a r s tv a (s a d a z v a n o g " k o m u n iz a m ), a R u s i
s u p o s t a li " iz a b r a n i n a r o d (i u je d n o
u v a ri is tin s k e v e r e -
m a r k s iz m a ) , o k o k o je g tr e b a d a se u je d in e s v i " p r a v e d n ic i ( tj.
k o m u n is ti) s v e ta ( K o h n , 1 9 5 5 : 7 2 ) rad i k o n a n o g o b r a u n a sa
v o js k o m A n t ih r is ta (k a p it a lis tim a - im p e r ija lis tim a ) . O v a k v a z ir e lig io z n a m a tr ic a , n a s t a la jo z a v r e m e L e n jin o v o g iv o t a , n e s a m o
d a n i j e n e s t a l a z a S t a l j i n o v e v l a d a v i n e n e g o je o j a a n a i d o p u n j e
n a tr a d ic io n a ln im s la v ja n o fils k im e le m e n tim a ( K o h n , 1 9 5 5 : 7 8 ) .
N a d r u g o j s tr a n i, n a c io n a ls o c ija lis t i s u ta k o e s v o ju m it o lo g iju
T r e e g r a jh a g r a d ili n a k o n t in u i t e t u s a a p o k a l ip t i n i m
kom po
n e n t a m a P r v o g i D r u g o g r a jh a , o b o g a u ju i je p r e d s t a v a m a o J e v r e j i m a k a 'o i n k a r n a c i j i A n t i h r i s t a , p r o t i v k o g a N e m c i k a o " i z a
b r a n i n a r o d m o r a ju d a z a p o n u " k o n a n i o b r a u n " ( u p o r . d e
ta ljn ije : M o ln a r , 1 9 9 7 : 2 5 6 - 2 7 3 ; t a k o e i V o n d u n g , 1 9 5 7 ) .
T o ta lit a r n a p a r tija , d a k le , s v o ju v la d a v in u te i d a p r i
kae
k a o k lju n u u o s tv a r iv a n ju
k v a z ir e lig io z n o g , r o m a n ti a r
s k o g c ilja s v e t s k e r e v o lu c ije k o ja e p o r a z it i " A n t ih r i s t a i u s p o

s ta v iti " h ilja u g o d i n je c a r s tv o H r is t o v o " . U s v o je u e n je o b o r b i
z a " o k o n a n je is to r ije " ( tj. o b o r b i z a is t o r ijs k i e s h a t o n , d e f in is a n
b ilo
kao
u k lju iti
p r o le te r s k i b ilo
i k o m u n is ti k e
kao
ra sn i
ra j) o n a
i n a c io n a lis t i k e
e b e z
e le m e n te
u s te z a n ja
(a p e lu ju i
is to v r e m e n o i n a " r a d n i k u s o lid a r n o s t " i n a o s e a n je p o n o s a

z b o g p r ip a d n o s ti " iz a b r a n o m
n a r o d u , o d n o s n o r a s i) . N e m a te
t o t a li t a r n e p a r t ije k o ja b i s e o d r e k la je d n i h ili d r u g ih i d e o lo k i h
e l e m e n a t a , j e r je n j e n a s n a g a u t o l i k o v e a t o i r i k r u g s t a n o v n i
tv a m o e d a u b e d i u " i s t o r ijs k u n e m in o v n o s t i s o c ija ln u u s lo v l j e n o s t s o p s t v e n e v l a s t i . P i t a n j e je s a m o u k a k v o j e r a z m e r i u
n jo j b it i z a s t u p lje n i k o m u n i s t i k i i n a c i o n a li s t i k i e le m e n t i i n a
k o ji n a in e se d r a ti n a o k u p u . B o lj e v ic i u R u s iji, a k n i u v r e
m e S t a ljin o v e tir a n ije , n is u m o g li d a s e u p o t p u n o s t i v r a t e t r a d i
c iji v e lik o r u s k o g n a c io n a liz m a k a k o z b o g k o m u n is t i k e id e o lo g i
75
je , s k o j o m s u z a p o e l i i z g r a d n j u t o t a l i t a r n o g r e i m a , t a k o i z b o g
e tn i k e k o m p le k s n o s t i R u s ije , s k o jo m
n is u z n a li d a iz a u n a
k r a j. F a i s t i i n a c i o n a l s o c i j a l i s t i , n a p r o t i v , z a d r a v a l i s u s e n a p o
z a jm ljiv a n ju p o je d in ih e le m e n a ta iz k o m u n is ti k e id e o lo g ije (u
e m u s u fa is t i p r e d n ja ili u o d n o s u n a n a c io n a ls o c ija lis t e ) , p o
t o je z b o g v e e e k o n o m s k e r a z v ije n o s t i i s o c ija ln e k o m p l e k
s n o s t i I ta lije i N e m a k e -
n a s la n ja n je n a k o m u n iz a m m o g lo s a
m o d a im te t i. U t o m e s u k lju n e r a z lik e iz m e u b o lj e v iz m a , n a
je d n o j s tr a n i, i fa iz m a i n a c io n a ls o c ija liz m a , n a d r u g o j s tr a n i
( P ip e s , 1 9 9 4 : 2 7 8 - 2 8 1 ) . Ip a k , o s ta je z a k lju a k d a s u i M u s s o lin i i
H i t l e r i S t a l j i n b il i j e d n a k o v e li k i n a c i o n a li s t i ( m e u k o j i m a je p r
v i j o p o n a j m a n j e b i o a n t i s e m i t a ) , 11 k a o i z a t i t n i c i " i n t e r e s a r a d
n ik a " i b a te n ic i m o d e r n iz a c ije ( tj. in d u s tr ija liz a c ije , u r b a n iz a
c i je i t d .) . I d e o l o k a r a z lik a k o j a je p o s t o j a l a m e u n jim a b ila je
k v a n t i t a t i v n a a n e k v a l i t a t i v n a ( t o , n a r a v n o , n e z n a i d a je b i l o
k o o d n jih n a p u s t io p r e te n z ije n a id e o lo k i m o n o lit f a is t i
k i, n a c io n a ls o ja lis t i k i, b o lj e v i k i i p r e s ta o d a g a p r o n a la z i u
id e o lo g ija m a s v o jih n e p r ija te lja ).
S h o d n o lc v a z ir e lig io z n o m
r o m a n ti a r s k o m u s tr o js tv u
s v o je id e o lo g ije , to t a lita r n a p a r t ija s v o je m e s ija n s k e c ilje v e o s t

v a r u je b e s k r u p u lo z n o , s v im
r a s p o lo iv im
n a s iln im
s r e d s tv im a ,
u k l j u u j u i i n e s e l e k t i v n i t e r o r i r a t . 12 S u t i n a t o t a l i t a r i z m a je
11 Pred kraj sv o g iv o ta S taljin je p rip rem ao istk u Jevreja u S S S R -u , ko ja je iz o

sta la sam o zah valjujui njegovoj sm rti. T o , svakako, ne bi bili prvi p o g ro m i k o
je su b oljevici sproveli nad Jevrejim a. T a k o su n eke jed in ice C rven e arm ije p ri
lik o m p ovlaen ja iz P o ljsk e 1 9 2 0 , razgn evljen e p o ra zo m i u p otrazi za rtv a
m a, n asrn ule n a Jevreje. U bijan je je im alo takve razm ere da su jevrejski k o m u
n isti p oeli d a o p o m in ju da se jevrejska p op u lacija sistem atsk i istreb lju je" u
P o ljsko j (R ep ort on Red A rm y, 1 9 9 6 : 117) i u Belorusiji (R ep ort o n P o gro m s,
1 9 9 6 :1 2 8 ) . Lenjin je b io ob av eten o to m e ali nije naao za sh o d n o da reaguje. S ta ljin je ta k o e u estvo vao u p o h o d u n a P o ljsk u ali nije o stalo n ikakvo sved o a n stvo o n jego vo m even tu aln om u eu u an tisem itsk im p ogrom im a.
12 Ip a k , treba v o d iti rauna o to m e d a se d o cilja svetske revolucije, ko ji p re d sta
v lja n eizo sta vn i d eo to talitarn o g reim a , ne m ora n u n o d o i rato m (F rie
d rich i B rzezin sk i, 1963: 5 7 ). K a o to s m o v e m o g li d a v id im o u 7. o d e ljk u
17. p oglavlja, so vjetsk i reim je p o s le 1 9 2 0 . b io m an je sk lo n rev o lu cio n a r
n o m ratu (barem kad a je re o ze m lja m a ko je in e "b a s tio n k a p ita lizm a i im
p e rija lizm a ") n ego d ru g im v id o v im a su k o b a , koji su n av o d n o "d u g o ro n o "
v o d ili isto m cilju - stvaran ju u slo va z a sv etsk u revoluciju.
77
s t r a n a r s t v o s t r a n a k e d i k t a t u r e (Parteilichkeit Jer Parteidiktatur ) ,

d a k le p r in c ip ije ln o n a d o m e t a n je id e je p r a v a n je n o m p o t p u n o m
s u p r o t n o u . T o t a l i t a r i z a m je i n s t i t u c i o n a l i o z o v a n i g r a a n s k i r a t,
k o ji n o s io c i v la s t i v o d e p o m o u p o lic ijs k ih s r e d s ta v a . N je g o v m o
n o p o l v la s t i s lu i n e s a m o z a o m e e n je z lo in a n e g o i s n a n o j in
s tit u c io n a liz a c iji z lo in a u s a m o j d r a v i" ( K r ie le , 1 9 8 7 : 1 4 0 ) . O v o
o b ja n ja v a i n je n i c u d a s u t o t a lita r n e p a r tije , z a je d n o s a n jih o v im
id e o lo g ija m a ( b o lj e v iz a m
i fa iz a m , o d n o s n o
n a c io n a ls o c ija li
z a m ) , n a s t a l e ili r a d i k a l i z o v a n e u h a o s u P r v o g s v e t s k o g r a t a , o d
n o s n o n a c i o n a l n e k r i z e k o j u j e u z r o k o v a o ta j r a t ( F u r e t , 1 9 9 5 : 3 4 ) .
P r v i s v e t s k i r a t je o s t a v i o E v r o p u u s t a n j u k r a j n j e p o d i v l j a l o s ,
u k o j o j s u e l j n o t r a e n i k r i v c i z a t o : r a d i k a l n a l e v i c a n a l a z i l a i h je
u k a p it a lis t im a i im p e r ija lis t im a , a r a d ik a ln a d e s n ic a u J e v r e jim a i
s o c ija lis t im a ( P ip e s , 1 9 9 4 : 2 5 6 ) . U to j u s k o m e a n o s t i r a t n i k ih
s tr a s ti i m ilit a n t n o g k o le k tiv iz m a , to ta lita r n e
p a r tije je d in e s u
m o g le d a p r o fitir a ju ta k o t o e " g o v o r s ile " , k o ji s u n a u ile u ra

tu , n a s ta v iti d a p r im e n ju ju i u m ir n o d o p s k o m p o lit i k o m iv o tu .
S t o je j o v a n i j e , o n e e , o p i j e n e u b i l a k i m z a n o s o m P r v o g s v e t
s k o g ra ta , b it i s k lo n e d a i p o lit ik u p o im a ju u k a te g o r ija m a ra ta i d a
je s v o d e n a p r o n a l a e n j e " n e p r i j a t e l j a i n j e g o v o o d s t r a n j i v a n j e .
Z a to , k a k o p r im e u je F r a n o is F u r e t, ra t n a s t a v lja d a iv i u n jim a
( F u r e t , 1 9 9 5 : 2 1 7 ; P ip e s , 1 9 9 4 : 4 9 9 ) i o m o g u a v a im d a s e s a m o r a z u m e v a ju k a o " p a r tije k o n t in u ir a n e ( ili p e r m a n e n tn e ) r e v o lu c i
je , o d b a c u ju i sv e in s tit u c io n a ln e m e h a n iz m e z a p o s t iz a n je k o m
p r o m i s a i li , d r u g i m r e c i m a , b i l o k a k a v " k o h e r e n t a n u s t a v ( M a n n ,
1 9 9 7 : 1 4 2 - 1 4 3 ) . P o e t a k r e v o lu c ije z a n jih z n a i o s v a ja n je v la s t i i
p r o g o n s v i h o s t a lih p a r tija , i m e n a v o d n o o t p o in je s a s v im n o v o
doba u kom
tr e b a d a se o d ig r a o d s u d n a p r o m e n a k a ( m a g lo v ito
d e f i n i s a n o m ) e s h a t o n u . Z a r a d t o g i s t o r i j s k o - m e t a f i z i k o g c i lja ( tj.
z a r a d " u b r z a n ja h o d a r e v o lu c ije " ), to t a lita r n a ( " p e r m a n e n tn o -r e v o l u c i o n a r n a ) p a r tija s e b i d a je p r a v o n a p o t p u n u d e la t n u s l o b o
d u . V o lu n t a r iz a m , n a k o ji s e o v a k v a p o lit ik a s v o d i, r a s p o la e s a
v e p o m e n u te d v e o s n o v n e e m o c io n a ln e p o lu g e : fa n a tiz m o m (u
r e d o v i m a p a r t i j s k i h d r u g o v a , t j. p r i j a t e l j a ) i s t r a h o m ( u r e d o v i
m a o b i n i h lj u d i k a o p o t e n c i j a l n i h " n e p r i j a t e l j a ) . S a " n e p r i j a t e
lje m ( b e z o b z ir a n a to k o to b io ) n e m a p r e g o v o r a ( o s im a k o tr e b a
d a s e d o b ije v re m e d a b i m u s e k a s n ije z a d a o k o n a a n u d a r a c ), n i
k o m p r o m i s a o n s e j e d n o s t a v n o " e l i m i n i e , i t o t o je m o g u e
s tr a n ije i b u n ije , k a k o b i s e o ita la le k c ija s v im a k o ji r a z m i lja ju

o to m e d a p o u n je g o v im s to p a m a .
P o s t o ji ip a k je d n a k lju n a r a z lik a iz m e u t o t a lita r n ih
r e im a k o ja o p o m in je d a se o n i n e p o d v o d e p r e b r z o p o d is ti im e
n i t e l j . U p i t a n j u je , n a r a v n o , s v o j i n s k a s t r u k t u r a : d o k j e T r e i r a j h
u v e lik o j m e r i o s t a v io p r o s t o r z a p r iv a tn u s v o jin u , S S S R je p o d r a v io s v o jin u n a d s r e d s t v im a z a p r o iz v o d n ju ( ia k o n ik a d a n ije
u s p e o d a u p o t p u n o s t i u k in e p r iv a tn u s v o jin u ) . " P r ir o d n o , n a c i
o n a l s o c i j a l i z a m je m o g a o d a p o d r a v i p r i v a t n u i n d u s t r i j u . I p a k ,
o n t o n i j e u i n i o n i t i j e h t e o t o d a u i n i . A i z a t o b i ? K a d a je r e
o im p e r ija lis ti k im
e k s p a n z ija m a n a c io n a ls o c ija liz a m
k a p ita l s u im a li is te in te r e s e . N a c io n a ls o c ija liz a m
i k ru p n i
s t r e m i s la v i i
s ta b iliz a c iji v la d a v in e , a in d u s tr ija te i v e e m u p o lja v a n ju k a p a

c ite ta
i o s v a ja n ju
s tr a n ih
tr i ta .
N em aka
in d u s tr ija
je
b ila
s p r e m n a d a s a r a u je u p u n o j m e r i s a n a c io n a ls o c ija lis t im a ( N e u m a n n , 1 9 8 8 : 4 2 2 ) . T a k a v s t a v k r u p n o g k a p i t a l a u t i c a o je n a n a c io n a ls o c ija lis t e d a z a s v o je g la v n o g e s lo p r o g la s e : " N a c i o n a ls o

c ija liz a m z a h te v a s a m o v o d s t v o n a d p r iv r e d o m , a li s a m
n e p r i
v r e u j e . [ .. .] N a c i o n a l s c i a l i z a m n e e d a o m e t a s i l o v i t u s t v a r a l a
k u s n a g u p r iv a tn e in c ija tiv e , o n e li s a m o d a n jo m e u p r a v lja
(c it. p re m a : B c h n e r , 19 8 3 : 9 3 ). Ia k o su n a c io n a ls o c ija lis t i u v e k
b ili u is k u e n ju d a p o u s to p a m a b o lj e v ik a i u z p o s r e d o v a n je
s v o jih " n a c io n a ls o c ija lis ti k ih e lijs k ih o r g a n iz a c ija u p r e d u z e u (Nationalsozialistische Betriebszelleorganisation) i p o s e b n i h " k o
m e s a r a p r e u z m u p o s lo v a n je p r iv r e d n ih o r g a n iz a c ija , p r iv r e d a u
T reem
r a j h u i p a k je o s t a l a u r u k a m a p r e d u z e t n i k a . O n i s u u
s v o jim p r e d u z e im a d o b ili r a n g fir e r a i ta k o s e u k lo p ili u n a c io n a ls o c ija lis ti k u h ije r a r h iju i e k o n o m s k u p o lit ik u . T a j b a la n s se

p o k a z a o k a o n a j b o l j i m o g u i : p r i v r e d a je r a d i l a p u n o m p a r o m n a
c i l j e v i m a k o j e je p o s t a v l j a l o v o d s t v o N S D A P - a . A g l a v n i c i l j , k o m
s u t e i l i i n a c i o n a l s o c i j a l i s t i i k r u p n i i n d u s t r i j s k i m a g n a t i b i o je
p r ip r e m a z a im p e r ija lis ti k i ra t ( N e u m a n n , 1 9 8 8 : 4 2 1 ) . U v e r iv i
s e d a e te p r ip r e m e n a jb o lje te i a k o se p r iv a tn i k a p it a l u p o s li a
n e p o d r a v i, n a c io n a ls o c ija lis t i s u p r ih v a tili r u k u k o ju s u im p r u
ili v e lik i in d u s tr ijs k i m a g n a ti i z a je d n o s n jim a p o li s u u v e lik u
a v a n t u r u D r u g o g s v e t s k o g ra ta .
S to se s a m o g S S S R - a ti e , g a e n je p r iv a tn e s v o jin e p o
k a z a l o s e k a o z a i s t a o d l u u j u i k o r a k , a li n e z a t o t o je t o d o v e l o
79
d o b e s k l a s n o g d r u t v a ili t o je s v o jin a p o s t a la " o p t e n a r o d n a ,

" n e e k s p l o a t a t o r s k a i s i . ( n a s u p r o t " k a p i t a l i s t i k o m " T r e e m r a jh u ) , n e g o z a t o t o je p r i v a t n a i n c i j a t i v a u p o t p u n o s t i u g a e n a a
e k o n o m s k a r a c io n a ln o s t p o d r iv e n a " p a r a z it ir a n je m k o m u n is t i
k e b ir o k r a tije u p r iv r e d n o m s is t e m u i b lo k ir a n je m n je g o v o g e fik a
s n o g r a z v o ja ( M o li, 1 9 9 8 : 2 4 6 - 2 4 7 ) . T o m e tr e b a d o d a t i i d e fic ite
u id e o lo g iji: z b o g p r e n a g la e n ih k o m u n is t i k ih i n e d o v o ljn o n a
g la e n ih n a c io n a li s t i k ih e le m e n a t a , b o lj e v ic i n ik a d a n is u u s p e li
d a p o s t ig n u o n a j s te p e n m a s o v n e h o m o g e n iz a c ije i m o b iliz a c ije
k a o t o je t o p o l o z a r u k o m n a c i o n a l s o c i j a l i s t i m a . Z a t o j e k o m u
n is ti k i t o t a lit a r iz a m b io m n o g o r e p r e s iv n iji p r e m a s o p s t v e n o m
s ta n o v n i tv u ( a p r e m a k o m u n is t im a p o g o to v o ) n e g o p r e m a s p o ljn o m n e p r i j a t e l j u , 13 t j. s t r a h o d r e p r e s a l i j a i m a o je d a l e k o v e u u l o
g u u m o b i l i z a c i j i p o d a n i k a n e g o f a n a t i z a m . O v o je i m a l o b r o j n e
p o s le d ic e : u e k o n o m iji n a z a tir a n je s k o r o s v a k e in c ija t iv e o d o
z d o " , u p o litic i n a r a s tu e n e p o v e r e n je n e s a m o u " k la s n o g n e p r i
ja te lja n e g o i u " p r o le t e r s k e m a s e i " p a r tijs k e d r u g o v e , a u v o j
s c i n a p a d p r o f e s io n a ln o s t i o f ic i r s k o g k a d r a i s la b u m o b iliz a c i ju
z a s v e c ilje v e o s im z a o d b r a n u g o l o g o p s t a n k a . P r e v e d e n o n a j e z i k
t e o r i j e m o d e r n i z a c i j e o v o z n a i d a je u S S S R - u m o d e r n i z a c i j a
b ila s is te m a t s k i b lo k ir a n a : k o m u n is t i k a " t o ta lita r n a m o b iliz a c ija
m o e d a p o k r e n e m o d e r n iz a c iju , a li n e m o e d a u o k v ir im a t o t a li
ta r n o g s is te m a o k o n a m o d e r n iz a c ijs k i p r o c e s (M o li, 1 9 9 8 : 2 5 3 2 5 4 ) . D o a v i u o v a j r a s c e p , k o m u n is t i k i to t a lita r n i r e im p o s t a
je u z r o k s v e v e e p r iv r e d n e s t a g n a c i j e i s v e d e s t r u k t iv n ijih e k o
n o m s k i h p r o t i v r e n o s t i , k o j e e s e k a d a je u p i t a n j u S S S R p o k a z a
ti k a o fa ta ln e , p o t o e n a k r a ju ( 1 9 9 1 ) d o v e s ti d o r a s p a d a d r a
v e . 14 V a n o je p r i t o m d a b u d e p o m e n u t o p e t p o s l e d i c a .
13 K a o to p ok azu ju n ovija ru ska istraiv a n ja , S ta ljin je p o b io v ie k o m u n is ta

n e g o H itler, M u sso lin i, F ran co i S a la z a r za je d n o (A n d reevn a M e rcalow a,
1 9 9 6 : 2 0 7 ).
14 Z a n im ljiv o je na m argini p o m e n u ti d a su im p erijaln e am bicije ip ak o d igrale
v a n u u lo g u u raspadu S S S R -a . Z a v re m e v la d a vin e B renjeva, S S S R je z a p o
eo o b im n u m od ern izaciju o ru a n ih sn a g a , ko ju tron a so vjetsk a p rivred a
n ije m o g la na dugi rok d a izd r i. O p re d e lje n je d a se o d S S S R -a n apravi v r
h u n s k a v o jn a sila pok azalo se k a o " fa ta ln o p o to je p rou zro k o va lo ta kvo
un ita va n je privrede da ju je k a sn ije p o s ta lo n e m o g u e reform isati u n u ta r k o
m u n is ti k o g sistem a (D av ies, 1 9 9 8 : 8 0 ).
80
P r v o , r e im s v o jin e to t a lita r n e p a r tije k o ji o s ta v lja k o lik o - t o lik o p r o s t o r a s a m o s t a ln o j p r iv a tn o j in ic ija t iv i m o e r a u

n a ti n a m n o g o s n a n iju i m o t iv is a n iju p r iv r e d u i s a n jo m o s tv a r i
v a ti a m b i c io z n ije s p o lj n o p o l i t i k e c ilje v e . D r u g i m r e c im a , t o v i e
s l o b o d n o g p r o s t o r a d o b i j a p r i v a t n a s v o j i n a t o je j a a e k o n o m s k a
o s n o v a t o t a lita r n e p a r tije . O v o s e p o k a z u je k a o d v o s e k li m a , p o
t o n a o s n o v a m a ja k e p r iv r e d e i s a m i s p o l jn o p o l it i k i c ilje v i t o t a
l i t a r n e p a r t i j e p o s t a j u s v e a g r e s i v n i j i , v o d e u r i s k a n t n e r a t o v e i, n a
k r a ju , u s a m o u n i t e n je . N a s u p r o t to m e , to t a lita r n a p a r tija k o ja
p o d r a v lje n o m
s v o jin o m
p o k u a v a d a u p o t p u n o s ti k o n tr o li e
p r iv r e d u i tim e je in i tr o m o m , s t a g n a n t n o m i u v e lik o j m e ri n e r a
c io n a ln o m , m o r a d a ra u n a n a s v o ju in fe r io r n o s t u o d n o s u n a
s p o ljn o g n e p r ija te lja i d a u v e lik o j m e r i v o d i d e fa n z iv n u p o lit ik u .
B o lj e v ic i s u s a m o je d n o m ( u le t o 1 9 2 0 ) p r e d u z e li o s v a ja k i p o
h o d n a Z a p a d u s tilu n a s iln e s v e ts k e r e v o lu c ije (u u b e e n ju d a
s e s v e k a p it a lis ti k e d r a v e n a la z e u m a n je -v i e is to m s ta n ju k a o i
R u s i j a 1 9 1 7 ) , a l i i h je d e b a k l u P o l j s k o j , k o j i m s e p o h o d u b r z o z a
v r io , n a u io d a z a ta k v e p o d u h v a t e n e m a ju s n a g u i d a m o r a ju d a
s e o k r e n u " i z g r a d n j i s o c i j a li z m a u je d n o j z e m l j i . I a k o je v r e m e
N E P - a b u d ilo n a d e d a e se S S S R z a n e k o lik o d e c e n ija m o d a
o p o r a v it i o d te t a p r o u z r o k o v a n ih r a tn im
k o m u n iz m o m , S ta lji-
n o v a e k o n o m s k a p o l i t i k a o d 1 9 2 8 . n a d a l j e z a t r l a je t a k v e n a d e u
k o r e n u . A l i , p a r a d o k s a l n o , t o je v i e t o t a l i t a r n a p a r t i j a t e t i l a s v o
j o j p r i v r e d i i u n a z a i v a l a je u o d n o s u n a n e p r i j a t e l j s k e p r i v r e d e
t o j e m o r a l a d a v o d i t r e z v e n i j u i p r i l a g o d l j i v i j u s p o l j n u p o l i t i k u . 15
S a m o iz S t a ljin o v e k a ta s tr o fa ln e e k o n o m s k e p o litik e i H itle r o v e
s a m o u b i l a k e s p o l j n e p o l i t i k e m o g l o je , u p e r i o d u 1 9 4 5 - 1 9 5 3 , d a
15 S ean je na d ebakl u P o ljsko j 1 9 2 0 , d u g o je o d vraalo b o ljev ik e o d p red u zim an ja b ilo kakvih o svajan ja (u im e iz v o z a rev o lu cije ") i o p red e ljiva lo ih je
d a v r lo u z d r a n o i p om irljivo v o d e d ip io m a tiju . T e k 19 3 9 -19 4 0 . S taljin se o d v a u je n a prve ko rake im perijalne p o litik e, ali p o n o v o v eo m a o p re z n o (A n d reevn a M ercalovva, 19 9 6 : 2 0 4 ) i u z o slan ja n je na ta d an je g m o n o g save
z n ik a A d o lfa H itlera. S to se, pak, tie p o k u a ja " iz v o z a revolu cije k ro z K om in tern u , o n i su u m e u ratn om p erio d u zavravali b e zu sp e n o , izm e u
o s ta lo g i z b o g p o tp u n e stra teke k o n fu z ije i n ep re k id n ih istki (je d n o m " o r
to d o k s n ih , drugi p ut o p o rtu n isti k ih ) k a d ro va iz k o m u n is ti k ih partija
iro m sveta koje su se n alazile p od d ire k tn o m k o n tro lo m K rem lja (u p o r. Borkenau, 19 7 1).
81
p r o iz a e ir e n je i u v r iv a n je to t a lita r n ih r e im a b o lj e v i k e p r o
v e n ije n c ije p o z e m lja m a I s to n e E v ro p e .
D r u g o , t o je s p o l j n a p o l i t i k a t o t a l i t a r n e p a r t i j e p o m i r lj i v i j a i d e f a n z i v n i j a t o s u m a n j e a n s e d a o n a p r o p a d n e u r a t u . 16
N a p r o tiv , o n a e v r e m e n o m m o r a ti d a s v o ju d r a v u s v e v i e u k la
p a u m e u n a r o d n i p o liti k i s is te m i m e u n a r o d n u r a v n o te u m o
i i d a k a o g la v n i p r io r it e t s v o je s p o ljn e p o litik e u z d i e v la s t it i o p
s t a n a k , t j. status quo -
u m e s t o s p r o v o e n j a s v e t s k e r e v o l u c i j e . 17
N a r a v n o , to t a lita r n a p a r tija e u v e k ra d o p o k u a v a ti d a o s v a ja t e
r i t o r i j e d r u g i h d r a v a ili d a u n j i m a p o s t a v l j a m a r i o n e t s k e v l a d e ,
p o d iz g o v o r o m d a s p r o v o d i s v e t s k u r e v o lu c iju , a li e t o m o i d a i
n i s a m o n a s la b im
ta k a m a m e u n a r o d n o g p o lit i k o g s is te m a
i/ i li u v r e m e n i m a k a d a je t e m e l j n o p o l j u l j a n a r a v n o t e a m o i . T i
m e s e n a m e u n a r o d n o m n iv o u s p u t a v a ju k r ila r o m a n t i a r s k o m
p r o je k tu s v e t s k e r e v o lu c ije , a d is k u r s to t a lita r n e p a r t ije s e s v e v i e
u p u u je n a g o lu lo g ik u o u v a n ja v e p o s t ig n u te m o i.
T re e , to s u u m e r e n iji i s k r o m n iji s p o ljn o p o lit i k i c i
l j e v i t o t a l i t a r n o g r e i m a , t j. t o v i e p r o g r a m
s v e t s k e r e v o lu c ije
u s tu p a p re d im p e r a tiv o m g o lo g s a m o o d r a n ja to t a lita r n e p a r t i
j e , t o je m a n j a p o t r e b a z a u n u t r a n j e p o l i t i k o m
m o b iliz a c ijo m
p o m o u fa n a t iz m a i s tr a h a . P o t o s e n e p r ija t e lj n e m o e p o b e d i ti r a t n im s r e d s tv im a i p o t o s e s a n jim o ig l e d n o m o r a s v e t e n je
s a r a iv a ti, z a to t a lita r n u p a r t iju p o s t a je k o n t r a p r o d u k t iv n o d a i
d a lje p r e d v la s t itim p o d a n ic im a ig r a u lo g u p r o m o te r a s v e t s k e re
v o lu c ije i r a s p a lju je n jih o v f a n a t iz a m
i s tra h . D a k le , o n a se i n a
u n u tr a n je p o liti k o m p la n u m o r a p o n o v o p r e o r ije n tis a ti i v la s t i

ti o p s t a n a k p o s t a v iti k a o s v o j o s n o v n i c ilj. T o n a d u e s t a z e d o
vodi do
s la b lje n ja s te g a
nad
p o d a n ic im a
i do
n a sta n k a o n o g
16 Z a stu p n ici klasinih teorija o to ta lita rizm u sm atrali su da k o m u n is ti k e d r

a v e m o g u propasti sam o u ratu, is to o n a k o k a k o je p ro p ao T rei rajh. S re
o m , ka ko prim euje K laus v o n B ey m e, n u k le arn a p a t-p o zicija m e u v e le s i
la m a d ala je veliki d o p rin o s sp reavan ju o v o g ra sp leta (B eym e, 19 9 8 : 4 5 ).
17 S ig m u n d N eu m an n je npr. sm atrao d a je o d ra n je statusa quo jed n a o d etiri
u n iv erza ln e funkcije totalitarne p artije - p o re d stvaran ja p o liti k e elite, k o n
trole i ed ukacije m asa i o d rav a n ja k o m u n ik a c ije izm e u d rave i d ru tv a
(N e u m a n n , 1 9 6 5 :1 2 7 ). G le d a n o iz d in a m i k o g u g la , o va fu n kcija se javlja te k
u d ru g o j, posttotalitarn oj fazi, k a d a je p ro je k t svetsk e revolu cije v e sasv im
n ap u ten .
82
fe n o m e n a
k o ji
je
poznat
pod
n a z iv o m
" d e to ta lita r iz a c ija
ili
" p o s t t o t a lit a r iz a m ( u p o r . A r e n d t , 1 9 6 2 ; L in z , 2 9 7 5 ; G o ld fa r b ,
1 9 8 9 ; L in z i S te p a n , 1 9 9 6 ; T h o m p s o n , 1 9 9 8 ) . A u to r i k la s i n ih
te o r ija o t o t a lit a r iz m u im a li s u v e lik ih p r o b le m a d a o b ja s n e d i
n a m ik u s o v je t s k o g r e im a p o t o s u to t a lita r n i r e im p o im a li p r
v e n s t v e n o k a o s is t e m k o ji in h e r e n t n o p e r p e tu ir a s v o ju r e v o lu c i
o n a r n u , t e r o r i s t i k u d i n a m i k u ( S ie g e l, 1 9 9 8 : 1 7 ) . N a ta j n a in
s e , m e u t i m , p r e v i a o i t a v n i z k r u p n i h p o s le d i c a k o j e je p r o u
z r o k o v a la S t a ljin o v a s m r t i k o je s u d a v a le p o v o d a d a s e g o v o r i o
n o v o j fa z i u d in a m ic i s o v je t s k o g to t a lita r iz m a p o s t to ta lita r iz m u . P o s t t o t a lit a r iz a m z a p o in je p o p r a v ilu k a o d e s t a ljin iz a c ija
(A r e n d t, 1 9 6 2 ; L in z , 1 9 7 5 : 2 4 4 ) . O d r e k a v i se s ta ljin is ti k o g n as le a , t o t a lita r n a p a r tija d o la z i u p r ilik u d a n a p r a v i n o v i a r a n
m a n sa p o d a n ic im a : o n a o d u s t a je o d s v o jih r a d ik a ln ih " r e v o lu
c io n a r n ih s r e d s ta v a ( n e s e le k t iv n i te r o r , p r in u d n i ra d , s v e o b u h
v a tn e m e re k o n tr o le p r iv a tn o g i in t im n o g iv o ta ) i p o in je d a
a fir m i e n iz p r a v ila k o ji n je n v o l u n t a r iz a m i p r im e n u s ile s v o d e
n a n a jm a n ju m e r u ( k o ja je p o t r e b n a ra d i n je n o g s a m o o d r a n ja ) ,
a p o d a n ic im a p r u a ju k o lik o - t o lik o p r e d v id ljiv i r a z u m ljiv o r i
je n tir p o n a a n ja ( p o tr e b a n
ra d i n jih o v o g s a m o o d r a n ja ). O b e
s t r a n e n a ta j n a in o d u s t a j u o d p o s t a v lj a n j a p it a n ja o s m i s l u p o
s to ja n ja ( p o s t ) t o ta lita r n e p a r tije i n je n im
k o n k r e tn im
a k c ija m a
n a p la n u s p r o v o e n ja s v e t s k e r e v o lu c ije i o d lu u ju s e n a m ir o
lju b iv u k o g e z is t e n c iju u s k la d u s a o d r e e n im
p r a v ilim a . U ta
k v o j s itu a c iji d e a v a s e p a r a d o k s a ln i o b r t d a ( p o s t ) t o t a lit a r n a

p a r tija s v o ju m o p o in je d a c r p e iz in je n ic e d a g a r a n t u je o v a
p r a v ila i d a s v o ju
m o i v o lu n ta r iz a m
n e p r im e n ju je p r e e s to
(D e u tsc h , 19 6 9 : 2 0 5 ).
e tv r t o , p o s t t o t a lit a r n i a r a n m a n , k o ji f u n k c io n i e n a
p o m e n u t i n a in , im a je d a n k r u p a n p r o b le m -
le g itim ite t p o s t t o -
t a l i t a r n e p a r t i j e . P o t o je p r o j e k t s v e t s k e r e v o l u c i j e d e f i n i t i v n o n a
p u t e n , i d e o l o g i j a je u p o s t t o t a l i t a r n i m r e i m i m a p o s t a l a i s t f o r
m a liz a m , u k o ji te k r e t k o k o v e r u je , p a n i s a m i la n o v i p o s t t o t a lita r n e p a r tije . S v e d o k n o s e id e o lo k e p o k r o v e t o t a li t a r iz m a , p o s t
to ta lita r n i r e im i s u u s tv a ri id e o lo k i g o li" ( T h o m p s o n , 1 9 9 8 :
3 1 5 ) . Z a to o d u s t a ja n je o d te r o r a , k o je p r e d s t a v lja s u t in s k o o b e le je p o s t t o t a lit a r iz m a , p r a ti z a a u t o r it a r n e r e im e n o r m a la n
p r o g o n i tla e n je d is id e n a t a ( K e r s h a w , 1 9 9 6 : 2 1 8 ) , k o ji o t k r iv a ju
83
o v u s la b u ta k u p o s t t o t a lit a r n o g a r a n m a n a . O s t a li p o d a n ic i, k o
ji s e n e u p u t a j u u i d e o l o k e k o n t r o v e r z e , d o l a z e u p r i l i k u d a p r i
h v a te v la d a v i n u p o s t t o t a li t a r n e p a r tije k a o s v o j e v r s n o g g a r a n t a
g o lo g o p s t a n k a i o n ih m r a v ih s lo b o d a u p r iv a tn o j i in tim n o j s fe
ri. T i m e n j i h o v a s i t u a c i j a p o s t a j e s l i n a o n o j u k o j o j s u s e n a l i p o
d a n ic i o s v a ja k e v la s t i u H o b b e s o v o j p o liti k o j f ilo z o f iji: o s v a ja i
s u s t e k l i v l a s t i s p r o v o d e je n e l e g i t i m n o , a l i i m p o d a n i c i i p a k n e
m o r a j u u s k r a t i t i p o s l u n o s t s v e d o k i m je o b e z b e e n a e g z i s t e n c i
ja . M e u t i m , t o n e z n a i d a n e p o s t o j i k l j u n a r a z l i k a i z m e u
H o b b e s o v e d efacto s u v e r e n e v l a s t i i v l a s t i p o s t t o t a l i t a r n e p a r t i j e .
P o s t t o t a l i t a r n a p a r t i j a je , k a k o p r o i z l a z i i z d o s a d a n j e g i z l a g a n j a ,
p a r tija k o ja p o m o u p o d r a v lje n e s v o jin e k o n t r o li e c e lu p r iv r e d u .
T a k o o n a d o la z i u p o z ic iju d a titi e g z is te n c iju p o d a n ik a n a d v a
n a in a : k a o a p a r a t s ile i k a o p o s lo d a v a c . A li, s a m im t i m t o r a s p o
la e s a m o d o tr a ja lo m i n e e fik a s n o m p r iv r e d o m , k o ju s v o jo m k o n
tr o lo m p r o g r e s iv n o u n i ta v a , o n a s v e te e m o e d a is p u n ja v a s v o
ju u lo g u z a t it n i k a - p o s lo d a v c a . N a d r u g o j s tr a n i, p o d a n ic i n is u
z a in te r e s o v a n i z a p o b o lj a n je ra d a p r iv r e d e p o t o s u s v e d e n i n a
o b i n e p r o d a v c e ra d n e s n a g e i ( p o p u t p o d a n ik a o r ije n ta ln ih d e s p o t ija ) z a n im a ih s a m o m o g u n o s t d a t o m a n je r a d e a t o b o lje
iv e . O v a k o m b in a c ija v la d a v in e p o s t t o t a lit a r n e p a r tije , n e e fik a
s n e p o d r a v lje n e p r iv r e d e i e g o i s t i n i h p o d a n ik a o r ije n t i s a n ih is
k lju iv o n a li n i o p s t a n a k i p o d i z a n j e li n o g ( o d n o s n o p o r o d i
n o g ) i v o t n o g s t a n d a r d a p o s l e d n j a je f a z a " i s t o r i j s k o g r a z v o j a o d
to t a lita r iz m a d o p o s t to ta lita r iz m a .
P e to , u p o s le d n jo j fa z i p o s t to ta lita r iz m a m o g u a s u e
t i r i r a s p l e t a . U p r v o m s l u a j u , m o g u e je d a p o s t t o t a l i t a r n a p a r t i
j a p o s e g n e z a r e f o r m a m a . S t o s u o z b i l j n i j e r e f o r m e t o je m a n j a
m o g u n o s t d a p o lo a j p o s t t o t a lit a r n e p a r tije n e b u d e u g r o e n . U
k r a jn je m s lu a ju , s a m a p o s t t o t a lit a r n a p a r t ija m o e d a p o s t a n e r
tv a v la s t it ih r e fo r m i, p r i e m u s e p r o c e s r a s t a k a n ja m o e p r e n e ti i
n a s a m u d r a v u : G o r b a o v lje v e r e fo r m e p o k a z a le su se k a o p o
g u b n e n e s a m o p o s o v je ts k i K P n e g o i p o c e o S o v je ts k i S a v e z . U
d ru go m
s lu a ju , p o s t t o t a lit a r n a p a r t ija m o e is tr a ja v a ti n a s v o m
d o t a d a n je m k u r s u i m ir n o p o s m a t r a t i k a k o n je n i p o d a n ic i t o n u
u s v e v e u b e d u i b e z n a e . N o , t a k v a s it u a c ija n e m o e d a tr a je d u
g o i, p r e ili k a s n i j e , p o d a n i c i p o d i u p o b u n u k o j a e p a p o s t t o t a l i ta r n u p a r t iju i n je n o r e f o r m s k o k r i lo p r is ilja v a d a p u s t i tir a n in a
n iz v o d u : p a d N ic o la e C e a u s e s c u a u R u m u n iji p o k a z u je se k a o re it p r im e r . U
tre e m
s lu a ju , p o s t t o t a lit a r n a p a r tija m o e s v o ju
v la d a v in u d a o k o n a o s lo b a a n je m p o lit i k o g p r o s to r a i d a o m o
gui
s a z iv a n je
" o k r u g lo g
s to la
sa
n o v o n a s t a lim
o p o z ic io n im
s tr a n k a m a , iz e g a n a s t a ju " t e m e ljn i k o n s e n z u s i te m e lji b u d u e

d e m o k r a t s k e u s ta v n e d r a v e . D o b a r p r im e r z a o v a k a v r a s p le t je s te
i s k u s t v o P o l j s k e i M a a r s k e , n a k o n t o je S o v j e t s k i S a v e z o d u s t a o
o d m e a n j a u n j i h o v a u n u t r a n j a p o l i t i k a p i t a n j a . 18 N a p o s l e t k u ,
p o s t t o t a lit a r n a p a r tija m o e d a p r o m e n i s v o ju id e o lo g iju i d a v la
d a v in u tr a n s fo r m i e u d e m o k r a t s k i d e s p o tiz a m : u s p o n S lo b o d a n a M ilo e v i a u S r b iji r e ito g o v o r i o m o g u n o s t im a k o je u t o m
p o g le d u p o s t o je .
3. Totalitarna partija kao izvrilac tiranicida

U b o r b i z a v la s t to t a lita r n a p a r tija im a u n a e lu d v e s tr a te g ije : m o
e s e b o r iti p a r la m e n ta r n im s r e d s tv im a ( a k o p o s t o ji u s ta v n a d r a
v a k o j a j o j t a s r e d s t v a o m o g u a v a ) ili p r e d u z e t i p o k u a j d a n a s i l
n o s v r g n e p o s t o j e u v l a s t . Z a p r v i s l u a j k a r a k t e r i s t i a n je d o l a z a k
A d o lf a H itle r a n a m e s t o k a n c e la r a V a jm a r s k e r e p u b lik e ja n u a r a
1 9 3 3 . K a d a je b i o u b e z n a d e n o j o p o z i c i j i , H i t l e r je u M o jo j borbi
p is a o : " A k o je d a n n a r o d u z p o m o v la s t i s r lja u p r o p a s t , t a d a o t
p o r s v a k o g p r ip a d n ik a j e d n o g t a k v o g n a r o d a n ije s a m o p r a v o n e
g o i o b a v e z a . [ .. .] L j u d s k o p r a v o u k i d a d r a v n o p r a v o ( H i t l e r ,
1 9 3 4 : 1 0 4 ) . I p a k , H itle r n ik a d a n ije d o a o u p o z ic iju d a " k o r is t i
o v o p r a v o p o t o je s a m e s ta k a n c e la r a p r ip r e m io te r e n d a n je g o v a
p a r tija N S D A P p o b e d i n a p o s le d n jim v i e p a r tijs k im iz b o r im a i d a
d o n o e n je m Z a k o n a o o p u n o m o e n ju 2 4 . m a rta p r a k ti n o iz ig r a
V a jm a r s k i u s ta v i s ilo m se n a m e t n e z a je d in o g g o s p o d a r a d r a v e .
Z a t o s u n a c io n a ls o c ija lis t i s v o ju n e o g r a n i e n u v la s t o p r a v d a v a li
k a o v la s t u te m e lje n u n a u s ta v u i z a k o n u a n e n a " s v r g a v a n ju tir a
n i j e ili " t i r a n i c i d u .
18 T reb a ip ak p rim etiti d a u b iv im s o cija listik im ze m lja m a nije b ilo u s ta v o

tv o rn ih sk u p tin a , ba kao ni irih d is k u s ija o bu d u em u sta vn o m u re en ju ,
iz u z e c i su d elim in o b ile B u g arska i C eh o slo v a k a . U B ugarskoj je p arlam en t
p reu zeo na sebe u lo g u u sta vo tv o rn e s k u p tin e i p o o b av ljen o m p o slu se sam
ra sp u stio. C eh o slo v a k a je kren u la istim p utem , ali z b o g raspada federacije
n ije srigla d a stvori novi u sta v (G la eK n er, 199 4 : 2 1 0 -2 1 1).
85
K a d a j e u p i t a n j u d r u g i s lu a j , m o g u e s u t r i s i t u a c i j e :
o b a r a n j e j e d n e z a k o n i t e v l a d e ( k o j a je m a n d a t d o b i l a n a o s n o v u
iz b o r a i u s k la d u s a u s t a v n o m i z a k o n s k o m p r o c e d u r o m ) , u b is t v o
je d n o g m a n je ili v i e a p s o lu t n o g m o n a r h a ( k o ji v l a d a p o s ta r o j le g i t i m i s t i k o j t r a d i c i j i ) ili u b i s t v o t o t a l i t a r n o g v o e ( k o j i v l a d a n a
e lu k o n k u r e n t s k e t o t a li t a r n e p a r t ije ) . O s t a v lja j u i p o s t r a n i p r v u
s i t u a c i j u ( k o j a j e p o i s t o v e e n a s a " r e v o l u c i j o m , k a k o je s h v a t a j u
to t a lita r n e p a r t ije ) , u o v o m o d e ljk u e m o s e p o z a b a v it i s p o t o n je
d v e s i t u a c i j e , b i r a j u i z a s v a k u o d n j i h p r i m e r t i r a n o u b i s t v a k o j i je
p o i n i l a k o m u n i s t i k a p a r t i j a : u p r v o m s l u a j u n j e n a r t v a b i o je
p o s le d n ji r u s k i c a r N ik o la II R o m a n o v , a u d r u g o m fa is t i k i v o a
B e n ito M u s s o lin i.
D a b i s e r a z u m e o p r v i s lu a j, k a o i o d n o s b o lj e v i k e
p a r t i j e p r e m a f e n o m e n u t i r a n i j e i i n u t i r a n o u b i s t v a , p o t r e b n o je
d a s e p r e t h o d n o o s v r n e m o n a tr a d ic iju s v r g a v a n ja v la d a r a u o r i
je n ta ln im d e s p o tija m a . O r ije n t a ln i d e s p o ti s v r g a v a n i s u r e la tiv n o
e s t o t o k o m i s t o r i j e , a p o s l e d i c a t o g i n a je p o p r a v i l u b i l a u b i s t v o
n e s a m o d e s p o t a n e g o i c e le n je g o v e p o r o d ic e , p a i v e r n ih s lu b e
n ik a . U b ic a d e s p o t a ( ili b a r e m o r g a n iz a t o r n je g o v o g u b is t v a ) p o
p r a v i l u je b i o i p r e t e n d e n t n a n j e g o v p o l o a j , p a j e l a k o s h v a t i t i
m o tiv e z a ta k v u k r v o lo n o s t: jo p re z a u z im a n ja p r e s to la n o v i d e
s p o t e li d a s e o s lo b o d i s v a k e o p a s n o s ti k o ja b i m o g la d o i o d n je
g o v o g p r e t h o d n i k a i n j e g o v i h p o t o m a k a ili p r i s t a l i c a , a s m r t j e z a
t o n a j b o l j e s r e d s t v o . I z l i n o je n a p o m i n j a t i d a i s t a s u d b i n a e k a i
s a m o g p o b u n je n ik a u tr e n u tk u k a d a n je g o v p o d u h v a t z a v r i n e u s p e h o m ( a o n s a m d o p a d n e a k a d e s p o t a ) . D e s p o t s k a v la d a v in a
ta k o s e p re tv a ra u d o b r o p o v o d o m k o g se u b o r b u n a iv o t i s m r t
u p u t a ju n je g o v d r a la c ( d e s p o t ) i p o b u n je n ik ( p r e te n d e n t) , a z a
k o j e o b o j i c a s m a t r a j u d a i m pripada. Z b o g t e n e p r e k i d n e n e s t a b i l
n o s t i v la d a r s k o g p o lo a ja u o r ije n ta ln im d e s p o tija m a se n a is h o d
p o k u a ja s v r g a v a n ja g le d a k a o n a b o j i s u d : t a m o n ik o n ije s u v e
r e n de jure, s a m o defacto" ( M o n t e s k j e , 1 9 8 9 : 7 4 ) . B o g o d l u u j e o
to m e k o lik o d u g o e o d r e e n i d e s p o t v la d a ti ( t o z n a i i iv e t i) i
n a k o ji n a in e se o k o n a ti n je g o v a v la d a v in a ( t o z n a i i iv o t ) .
B u d e li B o g h t e o n a s i l n u s m r t d e s p o t a , o n e v o d i t i p o b u n j e n i k a
d o u s p e h a ; u s u p r o t n o m o n e o s u je t it i p o k u a j s v r g a v a n ja . S v a k a
v l a s t je b u k v a l n o u m i l o s t i B o j o j , i t a m i l o s t u s v a k o m t r e n u t k u
m o e b iti u sk ra e n a .
O v o n e v o d i d o b o lje g iv o ta p o d a n ik a o r ije n ta ln o g d e
s p o ta v e se d e a v a u p r a v o s u p r o tn o . "N e m ir i p o v e z a n i sa b o r b o m
z a v la s t m a lo k a d s u d o n o s ili b itn o u m a n je n je a d m in is t r a t iv n ih i
s u d s k ih te re ta . A te n ja d a s e n a s iln o z a u z m e v r h o v n o v o d s t v o n e
s u m n j i v o je p o j a a v a l a t e n d e n c i j u v l a s t o d r a c a p r e m a b r u t a l n o s t i .
U z t o s u s v a k i g r a a n s k i r a t p r a t ila r a z a r a n ja , n a k o n k o j i h je o b n o
v a p a d a la n a te r e t o n ih p o d a n ik a k o ji n is u p r ip a d a li a p a r a tu . D a le
k o o d to g a d a u b la e d e s p o tiju , o r u a n e b o r b e z a v la s t e s to su v o
d ile p r ije to m e d a s is t e m u in e jo t e i m ( W it t f o g e l, 1 9 8 8 : 1 2 7 ) .
N e s ta b iln o s t v la d a v in e o r ije n ta ln o g d e s p o ta tim e se p r e n o s i i n a
n j e g o v e p o d a n i k e : o n i s e u e d a u v l a s t i g l e d a j u n e t o t o je p r i v r e
m e n o , a r b itr a r n o i h ir o v ito ( b a k a o i s a m a v o lja B o ja , k o ja n a v o d
n o o d lu u je o d u in i tr a ja n ja v la s t i i n a in u n je n o g o k o n a n ja ) , i d a
s e n e m e a ju u b o r b e iz m e u d e s p o t a i p o b u n je n ik a . N o , a k o s e
k o jim s lu a je m d e s i d a im u a k e p a d n e g u b i t n ik iz o v ih b o r b i, o n
d a s e n a n je g a - a p o p r a v ilu i n a n je g o v e s r o d n ik e i n a jb li e p o m a
gae -
s r u u ju s a lv e s ir o v o g , d u g o z a t o m lje n o g i d e lim i n o s a d i
s t i k o g b e s a . U 4 . o d e ljk u 2 . p o g la v lja im a li s m o p r ilik u d a s e u p o

z n a m o s a n e k im p r im e r im a iz is to r ije r im s k o g p r in c ip a ta , k a d a se
r u l ja o b r a u n a v a l a s a s r u e n i m i m p e r a t o r i m a . I s t o s e d e a v a i s a
d r u g im o r ije n ta ln im d e s p o t im a i n jih o v im b li n jim a k a d a i z g u
b e m o i d o p a d n u a k a k r v o e d n im p o d a n ic im a . U is to r ija R u s ije
p o s t o j i m n o g o p r i m e r a z a t o . K a d a je o m r z n u t i d e s p o t J u r ij D o l g o r u k i , n a k o n tr i s v r g a v a n j a , n a p o k o n u m r o 1 1 5 7 , K i j e v je z a h v a t i l a
p o m a m a p lja k a n ja d v o r a i z g r a d a k o je s u d e s p o t u p r ip a d a le , k a o i
u b ija n ja
s v ih
n je g o v ih
s r o d n ik a
i p r is ta lic a .
K a lu e r G r ig o r ije
O t r e p j e v , p o z n a t i j i k a o l a n i c a r D i m i t r i j e , s v r g n u t je 1 6 0 6 . n a
p o s e b n o s v i r e p n a i n : b a e n je k r o z p r o z o r u d v o r i t e , g d e j e z a
k la n , a o n d a o d v u e n n a m o s k o v s k i tr g , z a je d n o s a p o m a g a e m
F j o d o r o m B a s m a n o v i m , g d e m u j e s t a v l j e n a m a s k a l u a k a . O b a le a s u s p a lj e n a , a p e p e o i m je z a t i m r a z v e j a n t o p o m . N a p o s l e t k u ,
1 6 8 2 . r e g e n t k i n j u N a t a l i j u N a r i k i n , k o j a je s a k l a n o m N a r i k i n a
v la d a la u m e s to m a lo le tn o g P e tr a ( k a s n ije n a z v a n o g V e lik i) , s v r g n u o je s u p a r n i k i k la n M i lo s l a v s k ih , a s v e t in a i v o j s k a k o ji s u s e u
to m tr e n u tk u n a li u K r e m lju u p r ili ili s u p r a v e o r g ije k la n ja i k a s a p lje n ja r e g e n t k in jin ih s r o d n ik a i p r is ta lic a .
U o v o m k o n t e k s t u v r l o je v a n o p o m e n u t i s i s t e m k o j i
je I v a n I V , z v a n i G r o z n i , i z u m e o k a k o b i u k l o n i o s v e o n e z a k o j e je
m is lio d a p r e d s t a v lja ju o p a s n o s t z a n je g o v u s a m o v la s t. N a im e , k a
d a je 1 5 6 3 . v e p o m i s l i o d a m u je d o a o k r a j, I v a n j e m o g a o d a
p r im e ti d a c e o d v o r e li d a n a tr o n p o s t a v i V la d im ir a , n je g o v o g
b r a t a o d s t r i c a , a n e n j e g o v o g s i n a D i m i t r i j a ( k o j i je j o b i o b e b a ) .
I z n e n a d n o o z d r a v l j e n j e I v a n o v o d o v e l o je d o s t r a n o g p r e o k r e t a .
U v e r e n d a je o k r u e n i z d a j n i c i m a i n e p r i j a t e l j i m a , I v a n j e R u s i j u
p o d e l i o n a d v a d e l a : n a zem in u , t e r i t o r i j e u g l a v n o m n a p e r i f e r i j i
c a r s t v a i j e je s t a n o v n i t v o s m a t r a o b e z o p a s n i m , i oprininu, ( o d v o
je n a o b la s t ) n a k o jo j s u s e n a li s v i b o lja r i i g r a d o v i z a k o je je I v a n
s u m n j a o d a m u n i s u l o j a l n i . P r v i d e o R u s i j e je n a s t a v i o d a i v i o n a
k o k a k o je i p r e t o g a i v e o , d o k j e u d r u g o m d e l u - k o j i j e o b u h v a ta o s r e d i n ji d e o c a r s tv a -
b ilo u v e d e n o s v o je v r s n o v a n r e d n o s ta
n je : u k i n u t i s u s v i z a k o n i a c a r je p o s t a o g o s p o d a r i v o t a s v i h p o
d a n i k a . Z a s e d a m g o d i n a p o s t o j a n j a opriinine ( 1 5 6 5 - 1 5 7 2 ) p o b i j e
n o je n a d e s e t i n e h i l j a d a l j u d i , d o k j e n e u p o r e d i v o v i e p r e b e g l o n a
t e r i t o r i j e zemine ( t o je u z r o k o v a l o v e l i k e d e m o g r a f s k e p r o m e n e i
s t v a r a n j e " n o v i h r u s k i h z e m a l j a ) . Oprinina je b i l a u d n a m e a v i n a c a r s k o g v o lu n ta r iz m a , id e o lo k o g te r o r a i r a z b ija n ja s v ih tr a d i
c i o n a l n i h i n s t i t u c i j a . I v a n , k o j i je b i o r e l i g i o z n i f a n a t i k i k o j i s e
p o is t o v e tio s a s ta r o z a v e tn o m m o js ije v s k o m fig u r o m " v la d a r a i z a
b r a n o g n a r o d a " , o p a s n o s t p o s v o j u v l a s t v i d e o je u s v e m u t o i m a
a u t o n o m iju i to s v o ju m o te m e lji n a tr a d ic iji. D a b i u g a s io je d
n o m z a u v e k t a p o t e n c i j a l n a a r i t a o t p o r a o n je i n o v i r a o t u r s k i s i
s t e m j a n i a r a 19 i s t v o r i o v o j s k u t z v . oprinika k o j a je b r o j a l a 6 . 0 0 0
r a z b o jn ik a , v e o m a r a z li ito g s o c ija ln o g p o r e k la i e tn i k e p r ip a d n o
s ti, k o ji s u s a I v a n o v im b la g o s lo v o m ( a p o n e k a d i u z n je g o v u e
e ) u b i j a l i , p l j a k a l i i s i l o v a l i s v e t o i m je p a l o a k a p o c e l o j opri-
nini. U n i v e r z a l n i i z g o v o r z a s v a t a z v e r s t v a b i l a je n a v o d n a z a v e r a
k o ja s e k o v a la d a b i s e s v r g n u o I v a n G r o z n i . U z p o m o s v o jih n o
v ih lju b im a c a , B a s m a n o v a o c a i s in a i M a lju t e - S k u r a t o v a , iz o p a e
n i h , s a d i s t i k i h li n o s t i , s v o j i h d r u g o v a u r a z v r a t u i p o k o l j i m a ,
I v a n je u s a v r i o je d a n s t r a a n s i s t e m , k o j i m j e r a z v i o s v o j u p o l i t i
k u is tr e b ljiv a n ja . S v a k a z a v e r a , s v a k a p r e tn ja z a v e re , p a a k i m o
g u n o s t z a v e r e t r e b a s m e s t a d a s e p r i j a v i oprinini-, o n a j k o s e o g l u
19 N a jvero v atn ije je vodei ruski a p o lo g e ta Iv a n o v e au to kra tije Ivan P eresveto v

svo je d iv ljen je prem a turskom s u lta n u i n je g o v im jan iarim a pren eo i na sa
m o g cara (B ilin g to n , 198 8 :9 2 ).
i o t o d a je p r i j a v i b i e o p t u e n z a s a u e s n i t v o u i z d a j i i i s t r e b l j e n
z a je d n o s a s v o jim a . B e s k r a jn o r a s t e g ljiv , t a k a v p o ja m z a v e r e , k o ji
o b u h v a ta a k i n a m e r u , p a ta v i e i p r e tp o s t a v k u o n a m e r i, u z p re u tn o u s v o je n o n a e lo k o le k tiv n e o d g o v o r n o s t i, u z d i e p o tk a z iv a n je u d u n o s t p r e m a d r a v i , a n e p r i j a v l j i v a n j e p r e t v a r a u i z d a j u . N a
o s n o v u p r a v a r a s p o l a g a n j a i v o t o m p o d a n i k a , k o j e je s e b i p r i b a v i o
p ri p o v r a t k u n a v la s t , i z a h v a lju ju i to m z lo in u iz d a je , z a k o ji se
t a k o la k o m o e o p t u i t i b i l o k o , I v a n m o e b e z p r e s t a n k a d a u b ija
s v e o n e u k o je s u m n ja , s v e k o je n je g o v i iz m e a r i p o d v e d u n je g o v o j
o d m a z d i " ( K a r e r D A n k o s , 1 9 9 2 : 7 8 ) .
P r o g o n s v o jih p o d a n ik a Iv a n je u p o e tk u n a s t o ja o d a
u k lo p i u s o p s t v e n u s lik u p r a v o v e r n o g ca ra , k o ji n e s a m o t o p r a
v e d n o v la d a n e g o s e jo i p r e d a n o s ta r a o s p a s e n ju n jih o v ih d u a .
U p i s m u k n e z u K u r b s k o m , p i s a n o m u o i s t v a r a n j a oprinine, o n
p i e : " A p o s t o l je r e k a o : P r e m a j e d n i m a b u d i t e m i l o s t i v i , a d r u g e
s p a s a v a jt e s t r a h o m , v a d e i ih iz o g n ja .' Z a r n e v i d i d a i a p o s t o l
n a r e u je d a tr e b a s p a s a v a ti s tr a h o m ? T a k o se u v r e m e v la d a v in e
v e o m a b la g o e s tiv ih ca re v a m o e p ro n a i m n o g o s u r o v ih m u e
n j a . D a li t i , r a z m i l j a j u i n a s v o j b e z u m n i n a i n , m i s l i d a c a r
u v e k t r e b a j e d n a k o d a s e p o n a a ? [ .. .] D a li je u s u p r o t n o s t i s a r a
z u m o m , iv e ti p r e m a p r ilik a m a i v r e m e n u ? S e ti se v e lik o g m e u
c a r e v i m a , K o n s t a n t i n a - k a k o je , z b o g c a r s t v a , u b i o s v o g r o e n o g
s i n a . I k n e z F j o d o r R o s t i s l a v i , p r a r o d i t e l j n a , u S m o l e n s k u je , n a
U s k r s , to lik u k r v p r o lio ! P a s u ip a k o b o jic a p r ib r o ja n i s v e tim a .
K a k o je a k i D a v i d , D a v i d k o g a je B o g v o l e o , n a r e d i o d a s v a k o
u b ija je v u s e je i h r o m e i s le p e , k o ji s u m r z e li d u u D a v id o v u - je r
g a n is u p r im ili u J e r u s a lim u . K a k o e n jih , k o ji n is u h te li d a p r i
m e c a ra o d B o g a d a t o g , p r ib r o ja ti m u e n ic im a ? K a k o e o b ja s n i
t i i t o d a je t a k o p o b o a n c a r i s k a l i o s v o j g n e v i s n a g u n a d n e m o
n i m r o b o v i m a . [ .. .] I u m n o g i m d r u g i m c a r e v i n a m a m o e s e n a i
p r im e r k a k o s u c a re v i d o v e li s v o je d r a v e u re d i p o r a z ili z lo in a
k e z a v e r e o p a k ih lju d i. C a r e v i u v e k tr e b a d a b u d u o b a z r iv i, p o n e
k a d k r o t k i, p o n e k a d s u r o v i; b la g im a tr e b a d a is k a z u ju m ilo s t i
k r o tk o s t, a z lim a -
s u r o v o s t i m u e n je ; a k o s e n e p o n a a , ta k o ,
o n d a n i j e c a r ( I v a n , 1 9 9 3 a : 2 8 - 2 9 ) . Iv a n s e < d a k l e , s a m o p o i m a
k a o B o g o m d a t i c a r, k o ji k r o t k e d u e s v o jih p o d a n ik a " s p a s a v a
m ilo u , a z lo in a k e d u e , s k lo n e z a v e r a m a , s p a s a v a m u e
n j e m i u b i j a n j e m . T o je l e g i t i m a c i o n i o s n o v p o d e l e R u s i j e n a z e m -
inu ( u k o j o j s e s p a s a v a n j e d u a o s t v a r u j e m i l o u ) i oprininu ( u
k o jo j s e " s p a s a v a n je d u a o s tv a r u je te r o r o m ).
Z a I v a n o v i z u m b i s e b e z p r e t e r i v a n j a m o g l o r e i d a je
e p o h a la n . D a b i u v r s t io s v o je s a m o v la e ( k o je je u k lo p io u s v o
ju r e l i g i o z n o - p o l i t i k u p r e d s t a v u o B o j e m i z a s l a n i k u , k o j i s e n a
la z i n a e l u " i z a b r a n o g n a r o d a " ) , o n k r e e u p o t p u n o " r a s k o r e n j i v a n je d r u t v a , tj. u is t r e b lje n je s v ih p o d a n ik a k o ji n e t o z n a e i
r a s p o la u n e k o m m o i n a o s n o v u tr a d ir a n o g p o r e t k a . U to m v r to g lu d e s tr u k c ije n e s a m o d a n e s ta ju p le m i i, k a o iz v o r n a jv e e o p a
s n o s t i z a tir a n in a , n e g o s tr a d a ju i g r a d o v i, p a a k i s e la ( p o t o s u
s e lja c i iz l o e n i jo o k r u t n i je m iz r a b ljiv a n ju n o v ih g o s p o d a r a - d o
ju e r a n jih is t ih ta k v ih n e s r e n ik a gd e su van
o n i m a s o v n o b e e u k r a je v e
d o m a a j a oprinika ) . D v a p o k r e t a a k o j a s u
n a jv i e
d o p r in e la d a s e s tv o r i je d n o ta k v o a t o m iz o v a n o , z a s tr a e n o i o n e
m o a lo d r u t v o b ila s u p a r a n o ja z a v e r e ( k o ja s e p r ip is u je s v im p o
te n c ija ln im
n e p r i j a t e l j i m a t i r a n i n a ) i n e s e l e k t i v n i t e r o r ( i j e je
s p r o v o e n je d a to s a m o iz a b r a n im p o d a n ic im a , k o ji ta k o d o la z e u
p r ilik u d a s v o ju z a t o m lje n u d e s t r u k t iv n o s t i s a d iz a m is k a u p r v o
n a tir a n in o v im i s v o jim n e p r ija te ljim a z a tim i n a s v im d r u g im p o d a n ic im a -
p le m s tv u p re s v e g a -
o d k o jih s e r a z lik u ju s a m o
p o t o m e t o i m s e " s r e a o s m e h n u l a d a b u d u oprinici). Oprinina

s e p o k a z u j e k a o t o t a l i t a r n i r e i m in nuce, p o t o , z a r a z l i k u o d d r u
g ih o r ije n ta ln ih d e s p o tija , r u i s v e s a m o n ik le z a je d n ic e n a s v o jo j
te r ito r iji ( o d u z im a ju i
im
a u t o r ite t tr a d ir a n o g p o r e tk a ) , u v o d i
m o g u n o s t i iv lja v a n ja d e s t r u k t iv n ih i s a d is t i k ih s tr a s ti ( b a r e m
k o d o n o g d e l a p o d a n i k a k o j i s e r e g r u t u j e u oprinike) , a p o m o u
v o j s k e oprinika d o v o d i s v e o s t a l e p o d a n i k e u s k l a d s a v o l j o m t i r a
n in a . I p a k , I v a n o v v e r s k i f a n a t iz a m jo n ije b ilo d o v o ljn o ja k d a b i
g a n a g o n i o d a i v o t s v i h ( p r e i v e l i h ) s t a n o v n i k a oprinine o r g a n i z u je n a n o v , je d n o o b r a z a n i d e ta ljn o r e g u lis a n n a in ( k a k o b i o d
R u s a b io s tv o re n n o v i " iz a b r a n i n a r o d p o u g le d u n a s ta r o z a v e tn e
J e v r e j e ) . Z a t o o n 1 5 7 2 . u k i d a oprininu. I a k o je g l a v n i r a z l o g z a ta j
p o t e z le a o u p o p r a v lja n ju n j e g o v o g u g le d a u i n o s t r a n s t v u i te n ji
d a s e d o k o p a p o l j s k e k r u n e , n e t r e b a z a n e m a r i t i n i i n j e n i c u d a je
I v a n t a d a v e b i o s a s v i m s v e s t a n d a t e r o r , k o m je i z l o i o s t a n o v n i
k e oprinine, v i e n e m a n i k a k v e v e z e s a " s p a s a v a n j e m n j i h o v i h d u
a , p a s a m im tim n i sa n je g o v o m b o a n s k o m m is ijo m . Z a to o n u
p o s le d n jim g o d in a m a s v o g iv o t a i v la d a v in e d o iv lja v a s e b e k a o
90
c a ra p o m ilo s ti B o jo j, n a g la a v a ju i ir a c io n a ln o s t te m ilo s ti, ta k o

k a r a k t e r i s t i n u z a o r i j e n t a l n e d e s p o t i j e : I v a n je c a r zato t o t o B o g
h o e i sve dotle d o k B o g t o h o e , bez obzira n a n a i n n a k o j i v l a d a ili
a k uprkos n j e m u . K a r a k t e r i s t i n o je d a u d r u g o m
p is m u k n e z u
K u r b s k o m iz 1 5 7 8 . I v a n p i e : I a k o s u m o ja b e z a k o n ja b r o jn ija o d
p e s k a m o r s k o g , ja s e u z d a m u m i l o s r e B o j e g s r c a , j e r o n o m o e
m o r e m s v o je s v e t lo s t i d a p o t o p i m o ja b e z a k o n ja . G o s p o d je i s a
d a p o m ilo v a o m e n e g r e n ik a , b lu d n i k a i m u it e lja i s v o jim iv o t v o r n i m k r s t o m o b o r i o je A m a l i k a i A k s e n c i j a . [ .. .] B o g d a j e v l a s t
o n o m e k o m e O n h o e ( I v a n , 1 9 9 3 b : 7 6 ) . P o s le I v a n o v e s m r ti
1 5 8 4 . n e s ta e s v i tr a g o v i v e r s k o g fa n a tiz m a i R u s ija e p o n o v o p o
p r im it i i z g l e d u o b i a je n e o r ije n t a ln e d e s p o t i j e u k o jo j je v la d a r
s u v e r e n s a m o defacto ( t j . z a t o t o t o B o g hoe, a n e z a t o t o m o r a l
n i l i k v l a d a r a o d g o v a r a - r e l i g i o z n o m ili t r a d i c i o n a l n o m - i d e a l u )
i u k o jo j s u p le m s t v o , g r a d o v i, a n a k r a ju i s a m tr a d ir a n i p o r e d a k
o s la b lje n i a li n e i u n i t e n i .20
S le d e a tr i v e k a d o n e e m a lo s u t in s k i h p r o m e n a u r u
s k o m s a m o d r a v lju . I a k o n a p r e s to s e d a n e k o lik o c a re v a (i c a r ic a )
k o ji v la d a ju p r o s v e e n o i p r e d u z im a ju m e re d a s e R u s ija p o z a p a d n ja i , n a in v la d a v in e z a p r a v o n e p r e s ta je d a n o s i d o m in a n t n a
o b e l e j a o r i j e n t a l n e d e s p o t i j e . C a r A l e k s a n d a r I I , k o j i je b i o n a j v i e
s k lo n p o liti k im
i s o c ija ln im
r e f o r m a m a , u b i j e n je 1 8 8 1 , i m e je
o tv o r e n p u t z a k r a jn je r e a k c io n a r n i p o liti k i k u rs d v o jic e n je g o v ih
n a s le d n ik a A le k s a n d r a III i N ik o le II. Ip a k , p o t o n ji c a r e o d 1 9 0 5 .
d o i u a m b iv a le n tn i p o lo a j: p r e s ta e d a b u d e o b i a n o r ije n ta ln i
d e s p o t , i a k o jo n e e p o s t a t i k o n s t i t u c i o n a l n i m o n a r h . P o e t k o m
1 9 1 7 . n j e g o v o je s a m o v l a e i s t r a j a v a l o , ia k o " u p r v o m r e d u z a h v a
lju ju i o b e s m i lja v a n ju p o lit i k ih in s t it u c ija ( D u m e p r e s v e g a ) k o
je je t r e b a l o d a o g r a n i a v a j u n j e g o v u v l a s t . Z a t o g a r e v o l u c i j a n a l a
z i u u d n o m s ta n ju : k a o v la d a r a k o ji n a c iji s m e ta - s v o jim o p s t r u ir a n je m u s ta v n e d r a v e - d a e f ik a s n o v o d i P rv i s v e t s k i ra t. D a b i s e
r a t p r e o k r e n u o u k o r i s t R u s i j e , k a k o je r e z o n o v a o j e d a n b r o j N i k o l i n i h p o d a n i k a , p o t r e b n o je d a c a r a b d i c i r a u k o r i s t U s t a v o t v o r n e
2 0 P o sle Ivanove sm rti, carski glavn i grad M o sk v a n astavio je d a iv i k a o o d v o

jen i svet u o d n o su na p rov in cije - b a ka o to se d e s ilo i u d ru g im o rije n ta l
n im d esp o tijam a. P ro vin cijam a su up ravljali slu b en ici ko je je p o sta v lja o car
p rem a ko m su o n i im ali u o b iajen u o d g o v o rn o s t (B e n d ix , 1 9 8 0 :1 :1 7 8 ) , d o k
su se seljaci vratili u b iajen o m n ain u iv o ta svo je obine.
91
s k u p tin e k o ja e iz g r a d it i n o r m a ln u u s ta v n u d r a v u , k a d r u d a v o
d i i d o b ija r a to v e . D r u g i N ik o lin i p o d a n ic i n is u d e lili o v o m i lje n je
i, s m a t r a j u i d a j e o n o b i n i o r i j e n t a l n i d e s p o t , z a l a g a l i s u s e z a
n je g o v u lik v id a c iju i p r is v a ja n je n je g o v e d e s p o t s k e v la s t i. T o m i
lje n je d e lili s u i L e n jin i n je g o v i b o lj e v ic i.
B ilo b i, n a r a v n o , n e o p r o s tiv o p o je d n o s t a v lje n o k a d a b i
s e u L e n jin u p r e p o z n a o s a m o je d a n o d p r e t e n d e n a t a n a v la s t o r i
j e n t a l n o g d e s p o t a . N a s a m o m p o e t k u R u s k e r e v o l u c i j e L e n j i n je
jo o d s u t a n iz z e m lje i n e p o la e n a d e u m o g u n o s t s k o r e " s o c ija
lis t i k e r e v o lu c ije . M e u t im , n je g o v p o v r a t a k i k o m p l ik o v a n je p o
liti k e s itu a c ije u R u s iji d o v o d e g a ( k a o i d r u g e v o d e e b o lj e v ik e )
u is k u e n je d a p o n e d a p r a v i p a r a le le s a F r a n c u s k o m r e v o lu c ijo m
1 7 8 9 - 1 7 9 4 . I u p r a v o u m o g u n o s t i d a s e r e v o lu c ija r a d ik a liz u je
u b is t v o m v la d a r a b o lj e v ic i s u p r e p o z n a li a n s u d a s e d o k o p a ju ta
k o e lje n e v la s ti. S m e n a je d n o g d e s p o ta
(c a ra N ik o le ) d r u g im
( " p r o l e t e r s k i m d i k t a t o r o m L e n j i n o m ) i s t r g n u t a je t i m e i z B o j i h
r u k u i s t a v lje n a u n a d l e n o s t " z a k o n a r e v o lu c ije k o ji k r v lju s ta r o r e im s k ih ( ili b u r o a s k ih t o s e s v o d i n a is t o ) tir a n a z a liv a ju
" p r o le t e r s k u d ik t a t u r u ( u o v o m s lu a ju -
p rv a k a b o lj e v i k e p a r
tije ) .
U t o m e je i r a z l o g t o s u b o l j e v i c i t o k o m
1 9 1 7 . n a s t o ja li d a im a ju in ic ija t iv u p o v o d o m
s k o r o c e le
r e a v a n ja s u d b in e
N ik o le i n je g o v e p o r o d ic e . V e 3. m a r t a o n i z a h te v a ju h a p e n je N i
k o le i c e le n je g o v e p o r o d ic e i u s p e v a ju d a n a o v a j k o r a k n a te r a ju n e
s a m o S o v j e t n e g o i P r i v r e m e n u v l a d u . 21 A b d i k a c i j a i k u n i p r i t v o r
c a ra , n a r a v n o , n is u m o g li d a z a d o v o lje b o lj e v ik e i z a t o o n i jo
u p o r n ije tr a e d a se N ik o li iz r e k n e s m r tn a k a z n a . K e r e n s k o m ip a k
p o l a z i z a r u k o m d a te z a h t e v e p r iv r e m e n o o d b a c i i o n u z v r a a d a
21 Z a n im ljiv o je da paralele sa F ra n c u s k o m re v o lu cijo m n isu pravili s a m o b o lj

evici. I sa m a Privrem ena v lad a sle d ila je p u t k o jim su 125 g o d in a p re ili iro n d in ci i o p irala se p o g u b ljen ju cara, p o k u a v a ju i d a p ita n je n je g o ve s u d
b in e na svaki m ogu i nain s k in e sa d n e v n o g red a revolucije . M in is ta r sp o ljn ih p o s lo v a i kadetski prvak Pavel N ik o la je v i M ilju k o v tih je d a n a p o k u a
v a o d a sa E n glezim a o rg an izu je p re b a c iv a n je b iv e g cara u L o n d o n , v id e i u
to m e "p o sle d n ju an su da se s p a se s lo b o d a , a m o d a i iv o t o v o g n e sre n ik a" (S e ra p h im , 1 9 2 5 :1 9 ) . M e u tim , taj p o d u h v a t n ije u sp e o , p rve n stv e n o
z b o g izb e g av an ja Lon d on a da se iz ja s n i o in ic ija tiv i, z b o g ega je car u h a p
en i sa e lo m svojom p o ro d ic o m sta v lje n u k u n i p ritiv o r u s v o m d v o ru u
C a rs k o m selu.
92
n e e li " d a ig r a u lo g u M a r a t a i d a e je d a n n e z a v is n i s u d is tr a it i
d a li je N i k o l a n e t o s k r i v i o R u s i j i ( K e r e n s k i , 1 9 2 8 : 3 2 6 ) .
P o e t k o m ju la K e r e n s k i s e o d lu u je n a d r u g i k o ra k : o rg a n iz u je p r e s e lje n je c a r s k e p o r o d ic e u T o b o ls k u S ib ir u , k a k o bi
b ili to d a lje o d p o p r i t a p o liti k ih o b r a u n a , k o ji s u s e u to v re m e
z a h u k t a v a l i u P e t r o g r a d u . 2 2 D a li je K e r e n s k i o z b i l j n o m i s l i o d a
je d n o g a d a n a , u s m ir e n ijo j a t m o s fe r i, o r g a n iz u je s u e n je N ik o li,
t e k o je r e i . P r e n e g o t o e s e p r v i p u t s r e s t i s a N i k o l o m k r a j e m
m a r t a 1 9 1 7 , K e r e n s k i je ( u s v o j s t v u m i n i s t r a p r a v d e ) g o v o r i o d a b i
b io u s ta n ju d a p o t p i e s a m o je d n u s m r t n u p r e s u d u , i to N ik o li
( K e r e n s k i, 1 9 2 8 : 3 3 0 ). T o k o m
t o g s u s r e t a , K e r e n s k i je N i k o l u
o b a v e s tio o p r e d s to je e m s u d s k o m p o s tu p k u " (K e r e n s k i, 1 9 2 8 :
3 3 8 ) , a li je t o k o m n a r e d n i h p e t m e s e c i t u i d e j u u p o t p u n o s t i o d
b a c i o . A v g u s t a m e s e c a K e r e n s k i je v e n a s t a n o v i t u d a s u i s t r a i
v a n ja 0 u m e a n o s t i c a r ic e u z l o i n e R a s p u in o v e k l i k e d o k a z a la
n je n u n e v in o s t i d a je je d in a p r e p r e k a d a " c a r s k a p o r o d ic a " n a p u
s t i R u s i j u b i l a u n e v o l j k o s t i V e l i k e B r i t a n i j e d a je p r i m i ( K e r e n s k i ,
1 9 2 8 : 3 4 0 ) . U s v a k o m s lu a ju , u n a jb u r n ije m p e r io d u R u s k e r e v o
l u c i j e n j e g o v g l a v n i k r a t k o r o n i c i lj je b i o d a u R u s i j i s p r e i s p e k
t a k l k o j i b i n a l i k o v a o s u e n j u i p o g u b l j e n j u L u j a X V I , a t a j c i lj j e n a
k r a ju p o s t ig a o s la n je m c a r s k e p o r o d ic e u S ib ir . S u d b i n a R o m a n o v i h je t a k o o s t a l a d a b u d e r e e n a k a d a r e v o l u c i j a ( o d n o s n o n j e n a
p r v a r o t a c i j a ) b u d e z a v r e n a i t o o d s t r a n e o n o g a k o je b u d e z a v r i o .
U o k t o b r u R u s k a r e v o lu c ija u la z i u n o v u fa z u . N a lik
d o g a a jim a u F r a n c u s k o j r e v o lu c iji 1 7 9 3 - 1 7 9 4 , b o lj e v ic i u je s e n i
z im u 1 9 1 7 . s k r e u r e v o lu c iju n a n o v i k o lo s e k . N a k o n to s u 2 5 .
o k to b r a o b o r ili P r iv r e m e n u v la d u u P e tr o g r a d u , b o lj e v ic i p r e u z i
m a ju k o n tr o lu i u n iz u d r u g ih g r a d o v a u z e m lji, u k lju ju i i T o
b o l s k . O n i p o i n j u d a r a z m i l j a j u t a i m je i n i t i s a z a t o e n i m R o m a n o v im a . M e u t im , o d m a h s u u s le d ile n e s u g la s ic e . J e d n i ( m e
u k o j i m a je m o d a b i o i s a m L e n j i n ) b i l i s u p r a g m a t s k i o r i j e n t i s a n i i s m a t r a li s u d a e b i v e g c a r a i n je g o v u s u p r u g u ( k o j a je b il a
nem akog
p o r e k la )
m oi d o b ro
da
is k o r is te ,
p re
svega
da
bi
z a v r ili r a t s a N e m a k o m . D r u g i, n a e lu s a T r o c k im , z a h te v a li s u
2 2 P o d u tisk o m p o k u a ja b o lje v ik a da o b o re P rivrem en u v lad u , K eren sk i je vero vatn o bio u strah u d a e to p o d sta i ro jaliste d a se p o n o v o u k lju e u zb iv a
n ja i da p ok u aju d a vrate N ik o lu na tron (P ip es, 1 9 9 0 : 4 38 ).
93
d a s e u P e t r o g r a d u / M o s k v i o r g a n iz u je ja v n o s u e n je i p o g u b lje n je
p o u g le d u n a e g z e k u c iju L u ja X V I . N a p o s le tk u , tr e i - b o lj e v ic i u
J e k a te r in b u r g u ( k o ji s u im a li k o n tr o lu n a d T o b o ls k im ) s a e k is tim a F ilip o m G o lo e k in o m
i J a k o v o m J u r o v s k im n a e lu -
sm a
t r a l i s u d a je n a j b o l j e d a o n i s a m i " p r i v e d u p r a v d i b i v e g c a r a .
U b r z o s u s e s p o r o v i iz m e u o v e tr i s tr u je s v e li n a o d lu u j u e p it a
n je - t r e b a li c a r a i n j e g o v u p o r o d i c u p r e b a c i t i u M o s k v u ili i h t r e
b a z a d r a ti ( i lik v id ir a t i) u T o b o ls k u .
A p r ila
1 9 1 8 . i z K r e m l j a je n a j a v l j e n o s u e n j e N i k o l i
K r v a v o m i f o r m i r a n a je j e d i n i c a o d 2 0 0 v o j n i k a s a V a s i l i j e m j a k o v lje v im n a e lu k o ja je tr e b a lo d a tr a n s p o r t u je b iv e g c a r a iz T o b o l s k a u M o s k v u . M e u t i m , u T o b o l s k u je m o s k o v s k a j e d i n i c a
n a i la n a n e p r ija t e ljs k i r a s p o lo e n u je k a te r in b u r k u je d in ic u . P o
e l o je n a t e z a n j e . S v e t o je m o s k o v s k a j e d i n i c a p r e d u z i m a l a n a i
l a z i l o je n a o p s t r u k c i j u j e k a t e r i n b u r k e j e d i n i c e . S a m N i k o l a b i o je
v o lja n d a s a J a k o v lje v im o t p u t u je z a M o s k v u , n a d a ju i s e d a e n a
ta j n a i n s p a s i t i s v o j u p o r o d i c u . U p o e t k u je i z g l e d a l o d a t a o p c i
ja i m a i z g l e d a : J a k o v l j e v j e 1 4 . a p r i l a s a s v o j o m j e d i n i c o m i N i k o
lo m u s p e o d a s e d n e u v o z z a M o s k u i z a p o n e p u to v a n je . M e u
tim , v o z n ije s t ig a o d a lje o d O m s k a . O b a v e t a v a ju i b o lj e v ik e u
M o s k v i i O m s k u d a je J a k o v l j e v p o i n i o " i z d a j u r e v o l u c i j e i o t e o
c a r s k u p o r o d ic u , G o lo e k in s e p o b r in u o d a je d a n s n a a n o d r e d
c r v e n o g a r d e j a c a z a u s t a v i v o z u O m s k u . V o z je z a t i m v r a e n u J e k a t e r i n b u r g , g d e je G o l o e k i n o k u p i o i n a h u k a o g o m i l u " p o t e
n ih p r o le te r a d a p o z iv im a n a lin p r ir e d e " d o b r o d o lic u J a k o v lje v u i N ik o li.
O t a d a je N i k o l a u v a n u z a t o e n i t v u u j e d n o j k u i u
J e k a t e r in b u r g u ( g d e m u s e u b r z o p r id r u il a c e la n je g o v a p o r o d i
c a ) . M e u t im , s tv a r i s e n is u p o v o ljn o o d v ija le z a je k a te r in b u r k e
b o lj e v ik e . T a m a n
kada su
" o te li N ik o lu
iz ru k u
K r e m lja z a
o t r e n a je s i t u a c i j a n a f r o n t u . e h o s l o v a k e j e d i n i c e i b e l o a r m e j c i
b i l i s u u o f a n z i v i i b i l o je p i t a n j e v r e m e n a k a d a e i m J e k a t e r i n b u r g
p a s ti u r u k e . J e k a te rin b u r k i b o lj e v ic i z n a li s u d a im s a d a s a m o
K r e m lj m o e p o m o i i z a t o s u p r o m e n ili p o n a a n je . T o , m e u tim ,
n ije z n a ilo d a s u o d m a h p o s t a li v o ljn i d a p o a lju N ik o lu i n je g o
v u p o r o d i c u u M o s k v u . i n i l o i m s e d a je n a j j e d n o s t a v n i j e r e e n j e
t a j n a l i k v i d a c i j a s a b l a g o s l o v o m K r e m l j a . Z a t o je n a p r a v l j e n a " p r o
b a s a N i k o l i n i m b r a t o m M i h a i l o m , k o j i je b i o z a t o e n u g r a d u
94
P e r m u . U n o i 13 . ju n a , tr i a g e n t a p e r m s k e e k e s u , p o n a l o g u je k a te r in b u r k ih b o lj e v ik a , o d v e la M ih a ila R o m a n o v a u n e p o z n a
t o m p r a v c u i u b i l a g a . P e r m s k a e k a je o d m a h n a k o n t o g a i z j a v i l a
d a s u e g z e k u t o r i n e p o z n a t i i d a je u p i t a n j u " a n a r h i s t i k i p r e k i
s u d " , o d lu n o s e d is ta n c ir a ju i o d u b is t v a ( R a d s in s k i, 1 9 9 2 : 3 3 6 ) .
U b i s t v o M i h a i l a , u i j u k o r i s t je N i k o l a a b d i c i r a o , t a k o je p o d m e t
n u to a n a r h is tim a , s a k o jim a s u b o lj e v ic i ta d a b ili u s u k o b u . J e d
n i m u d a r c e m u b i j e n e s u d v e m u v e : j e d a n n e p r i j a t e l j je l i k v i d i r a n a
d ru gi
k o m p r o m ito v a n .
Isti
s c e n a r io
p r im e n je n
je
18 .
ju la
s lu a je v im a s e s tr e c a r ic e A le k s a n d r e , k n e z a S e r g e ja M ih a ilo v i a ,
n je g o v ih s in o v a , k n e z a V la d im ir a F a le ja i n jih o v e p o s lu g e u s e lu
A l a p a j e v s k o m . A l a p a j e v s k a e k a je , k a o i p e r m s k a e k a p e t d a n a
p re to g a , o d m a h iz v e s tila K r e m lj d a s u " p r e p a d i " o t m ic u z a t o
e n ik a n a v o d n o iz v r ili b e lo a r m e jc i i d a s e n i ta n ije m o g lo u i
n it i d a s e a k c ija s p r e i. K a o t o s u b o lj e v ic i b e z o n o la g a li s v e t s k u
ja v n o s t o s ta n ju z a to e n ik a , ta k o s u s e i m e u s o b n o o b m a n jiv a li
k a k o b i m o g li n e p o s r e d n o d a lik v id ir a ju o m r a e n o g n e p r ija te lja .
N a k o n o v ih p r e s e d a n a , lik v id a c ija c a ra i n je g o v e u e
p o r o d i c e i l a je g l a t k o . I p a k , p o t o je p o g u b l j e n j e b i v e g c a r a b i l o
m n o g o k r u p n iji z a lo g a j, o n o
s e n ije m o g lo ta k o la k o p r ip is a ti
a n a r h i s t i m a ili b e l o a r m e j c i m a . Z a t o je G o l o e k i n z a p o g u b l j e n j e
m o r a o d a p r ib a v i p r e th o d n u s a g la s n o s t K r e m lja , o d n o s n o s a m o g
L e n j i n a . U t e l e g r a m u o d 1 6 . j u l a 1 9 1 8 . o n je o d K r e m l j a t r a i o s a
g l a s n o s t z a s u d k o j i je d o g o v o r e n s a F i l i p o m ( t j . n j i m s a m i m ) i
k o ji iz v o jn ih r a z lo g a n e tr p i o d la g a n je ( R a d s in s k i, 1 9 9 2 : 3 5 6 ) .
J e k a te r in b u r k i b o lj e v ic i s u o ig le d n o i d a lje s m a tr a li d a s e r a d i o
r e v o l u c i o n a r n o m s u d u , i a k o je p r e s u d a b i l a o d a v n o p o z n a t a .
D a L e n jin p o z it iv n o o d g o v o r i n a te le g r a m je k a te r in b u r -
k ih b o lj e v ik a z a lo io s e Z in o v je v , k o ji je u to v r e m e v o d io o g o r
e n u b o r b u z a m o sa T r o c k im . O n e m o g u a v a n je s u e n ja u M o
s k v i b ilo je z a Z in o v je v a je d a n o d n a in a d a s e z a p u i g u b i c a n je
g o v o m d ir e k t n o m s u p a r n ik u ( R a d s in s k i, 1 9 9 2 : 3 5 7 ) . L e n jin s e n i
je d u g o d v o u m i o i o d m a h je d a o s a g l a s n o s t z a p o g u b l j e n j e . N o , o n
n ije o s t a o s a m o n a to m e . O s t a ju i v e r a n s v o m
r e v o lu c io n a r n o m
m a k i j a v e l i z m u , n a a o je z a s h o d n o d a j o i s t o g d a n a p o a l j e s v o j
z v a n i n i o d g o v o r d a n s k i m n o v i n a m a k o j e s u s e i n t e r e s o v a l e d a li
s u t a n e g l a s i n e d a je N i k o l a u b i j e n : " G l a s i n e n e i s t i n i t e [ . ] B i v i c a r
s ig u r a n [ .]
G la s in e
su
sam o
la
95
k a p ita lis ti k e
ta m p e
(L e n in ,
1 9 9 6 : 4 7 )- P r a k s a d a s e v l a s t i t o v a r v a r s t v o s a k r i v a i z a o p t u b i z a
tu e ( " k a p it a lis t i k e , " im p e r ija lis ti k e " , k o n tr a r e v o lu c io n a r n e
i t d . ) la i t e r a l a j e L e n j i n a i o s t a l e b o l j e v i k e d a v e u n a j r a n i j o j f a z i
o s v a ja n ja v la s t i p o s e g n u z a ta k v im o b m a n a m a k o je s u p o s v o jo j d r
s k o s ti i n o t o r n o s t i p r e v a z ila z ile g o to v o s v e to se d o ta d a m o g lo
s r e s t i u p o l i t i c i . B e s t i d n o d e z i n f o r m i u i s v e t s k u j a v n o s t , L e n j i n je
d o p u s t io d a o s u d b in i c a ra i n je g o v e p o r o d ic e o d lu i d v o s tr u k a
b o r b a z a m o : iz m e u n je g o v ih n e p o s r e d n ih s a r a d n ik a (i k o n k u r e
n a ta z a n je g o v o n a s le e ) i iz m e u p r e s to n ic e i p r o v in c ije . S a v e z Z in o v j e v a i p r o v i n c i j s k i h b o l j e v i k a u o v o m s u k o b u je i z v o j e v a o p o b e d u i p o s l a o R o m a n o v e d i r e k t n o u s m r t , a L e n j i n je v e r o v a o d a e
( b a r e m jo n e k o v r e m e ) u s p e v a ti d a tu s m r t p r ik r iv a .
N egde
iz a
p on oi
(u
r a n im
s a tim a
17.
ju la )
J e k a t e r i n b u r g je s t i g a o t e l e g r a m o d J a k o v a S v e r d l o v a i z K r e m l j a u
k o m je o d o b r e n o p o g u b lj e n j e . O d m a h p o t o m J u r o v s k i je s a g r u
p o m b o lj e v ik a p r o b u d io c a r a , c a r ic u , n jih o v o g b o le s n o g s in a i e
tir i e r k e , k a o i le k a r a , s o b a r ic u , k u v a r a i p o s lu i t e l j a i o d v e o ih u
p od ru m
k u e u k o j o j s u s t a n o v a l i . T a m o je s v i h d e v e t o r o l j u d i
s tr e lja n o . L e e v i s u jo u to k u n o i p r e b a e n i u o b li n ju u m u , g d e
s u s v u e n i, u a s n o iz m a s a k r ir a n i i n a p o s le tk u s p r e n i s u m p o r
nom
k i s e l i n o m . K a d a je 1 9 9 1 . p r o n a e n a i o t v o r e n a g r o b n i c a u
k o ju s u b a e n i le e v i c a r s k e p o r o d ic e i n jih o v e p o s lu g e , p r e o s t a le
k o s t i s u p o s la te n a iz u a v a n je a r h e o lo g u U r a ls k o g u n iv e r z it e ta
L j u d m i l i K o r j a k o v . I a k o je p r e t o g a K o r j a k o v a u e s t v o v a l a u i s k o
p a v a n ju m n o g ih p r e is to r ijs k ih n a s e lja u s e v e r n o m S ib ir u i e k s h u
m i r a l a m n o g o b r o j n e s k e l e t e , n i j e d a n n i j e b i o , k a k o je k a s n i j e i z j a
v ila , ta k o u n a k a e n i n a g r e n k a o t o s u b ili le e v i c a r s k e p o r o
d i c e i n j i h o v o g o s o b l j a ( c i t . p r e m a : M a s s i e , 1 9 9 5 : 5 6 ) . 23
K a d a se s v e s a b e r e , b o lj e v i k i o t p o r tir a n iji s v e o s e n a
b e s tija ln i o b r a u n n e k o lic in e p r o v in c ijs k ih e k is t a s a r u s k im tir a
n in o m i n je g o v o m p o r o d ic o m , k o je je v e b ila r a z v la s tila i in te r n i
r a la P r iv r e m e n a v la d a K e r e n s k o g . V e s t o p o g u b lje n ju " k r u n is a n o g
k r v n i k a N i k o l e R o m a n o v a K r e m l j je z v a n i n o o b j a v i o 1 9 . ju l a ,
23 Ip a k , p o s m rtn i ostaci N ik o lin o g s in a i jed n e e rk e n ik a d a n isu p ron a en i, vero va tn o z b o g toga to je dva lea J u ro vsk i p o n e o sa s o b o m da bi sa n jih s k i
n u o i u k ra o skriveni pojas sa zla to m i d ra g im k a m e n je m (ko ji su sva d eca n o
sila ). G d e je Jurovski te leeve b a cio n a k o n to ih je o p ljak ao v erova tn o se n i
k a d a n ee saznati.
96
p r a v d a j u i t o r a t n i m s t a n j e m , u k o j e m je b i v i c a r m o g a o u m a i
" s u d u n a r o d a ( M a s s i e , 1 9 9 5 : 2 6 ) . S a m i m t i m , K r e m lj je p r iz n a o
d a n ije b ilo n ik a k v o g s u e n ja i d a je b iv i c a r u b ije n iz " p r e v e n
t i v n i h r a z l o g a - d a b i s e s p r e i o n j e g o v b e g . P r i t o m je i z m i l j e n o
d a je " p o r o d i c a R o m a n o v [ .. .] i z J e k a t e r i n b u r g a p r e b a e n a n a s i
g u r n i j e m e s t o .2 4 O i g l e d n o je d a K r e m l j n i j e z n a o k a k o d a o p r a v
d a u b is tv o n e d u n e e n e , d e c e i p o s lu g e , p a se o p r e d e lio z a v e
u h o d a n u t a k t ik u la i i p r ik r iv a n ja . U s v a k o m s lu a ju , e g z e k u c ija
R o m a n o v i h b i l a je s v e d r u g o s a m o n e " p r i v o e n j e t i r a n i n a p r a v d i " .
O n a p r ip a d a tr a d ic iji u b is t a v a o r ije n ta ln ih d e s p o ta , p ri e m u s e k a o
s u b j e k t t i r a n i c i d a j a v l j a o n a i s t a r a j a k o j a je , i v e i d e c e n i j a m a
p o d ja r m o m d e s p o tije , b ila is p u n je n a p la m te o m m r n jo m p r e m a
d e s p o tu . J e k a te r in b u r k i b o lj e v ic i p r e d s ta v lja ju te n e s r e n ik e sa
d n a s o c ija ln e le s t v ic e k o ji n ik a d a n is u m o g li n i s a n ja ti d a e im se
s re a ta k o o s m e h n u t i d a im p a d n e a k a o n a j k o g s u s m a tr a li v in o v
n ik o m s v ih s v o jih n e d a a . Z a to o n i n is u e le li d a s ta r o g tir a n in a
p r e p u s te n o v o m ( m a k o lik o o v o g p o t o n je g p o to v a li i r e s p e k to v a li) : k a d a je p a l i m o n i k v e d o p a o a k a r a s p o m a m l j e n o j r u l j i, o n a
se v i e n i p o k o ju c e n u n ije h te la o d r e i z a d o v o ljs t v a li n e o s v e t e i
p r a n je n ja d e s tr u k tiv n ih s tr a s ti ( k a o n i k o r is t i o d p lja k e le e v a ).
U b is t v o c e le p o r o d ic e R o m a n o v ih i n jih o v e p o s lu g e t a k o e g o v o r i
u p r ilo g o b r a s c u u b is t v a o r ije n ta ln o g d e s p o ta , p ri e m u je m o t iv z a
n jih o v o u b is t v o le a o m a n je u s tr a h u o d p o v r a t k a n e k o g p o t o m k a
d in a s t ije R o m a n o v ih n a p r e s to a v i e u n e o b u z d a n o s t i u b ila k ih
e m o c i j a . P r i m i t i v n a r e t r i b u c i j a , k a d a je n i t a n e o b u z d a v a , i m a t e n
d e n c i j u d a s e o b r u i n a s v e t o je i r i t i r a , a t o s u u k o n k r e t n o m s l u
a ju b ili s v i o n i k o ji s u s e n a li u is to j g r u p i s a o b je k t o m m r n je c a r o m N i k o l o m . S v e u s v e m u , u b i s t v o R o m a n o v i h b i l o je i z l i v g n e -
2 4 La d a se b iva carica i n jena deca n alaze u iv o tu i d a e " iz h u m an itarn ih

ra zlo g a biti p u ten i na slo b o d u iren a je sve d o 1 9 2 6 . D v e g o d in e ranije N ikolaj S o k o lo v o b jav io je kn jigu Ubistvo ruske carske porodice, u ko jo j su izn eti
n e p o b itn i d o k azi (p rib a vljen i p rilik o m p rivrem e n o g o sva jan ja Jekaterin bu r
g a koje je izvela Bela arm ija) d a je cela p o ro d ica p o b ije n a is to g d an a ka d a i
N ik o la (M a ssie, 1 9 9 5 :3 0 ) . K a d a su b o ljevici, p od p ritis k o m m e u n aro d n e
javn o sti koju je o k ira la S o k o lo v ljev a kn jiga, n a p o k o n p rizn a li d a su p o b ili
celu p orod icu R o m an o v, situacija s e v e k o ren ito izm en ila: gra an ski rat je
b io zavren , a S taljin je p oeo d a k o n s o lid u je svo ju m o. S u d b in a carske p o
rodice nije vie bila p o liti k i ak tu elna tem a, n iti je m o g la da u g ro zi n o v o g ru
s k o g hazjajina.
97
v a i in n e o b u z d a n o g i n e k o n tr o lis a n o g p o r iv a o s v e t e a ic e b iv ih
tir a n in o v ih p o d a n ik a k o ji s u d o b ili " p r ilik u s v o g iv o t a d a iz s e b e
iz b a c e s v u fr u s tr a c iju , m r n ju i p o t is n u t u a g r e s iju .
I m a j u i s v e t o u v i d u , z a n i m l j i v o je v i d e t i k a k o j e n a j a
g iln iji p o b o r n ik ja v n o g s u e n ja N ik o li u M o s k v i L a v T r o c k i r e a g o v a o n a v e s t o u b i s t v u c e l e p o r o d i c e R o m a n o v i h . U Dnevniku u egzi
lu i z 1 9 3 5 . o n i z n o s i s v o j e n e s k r i v e n o z a d o v o l j s t v o z b o g o b a v l j e
n o g i n a i a k exp ostfa cto p i e o " l a t e n t n i m f u n k c i j a m a t o g u b i s t v a : " O v a o d l u k a [ o u b i s t v u c a r s k e p o r o d i c e ] b i l a je z a i s t a n e s a
m o s v r s is h o d n a n e g o i n u n a . T e in a o v e s u m a rn e k a z n e p o k a z a
la je s v e t u d a e m o b o r b u n a s t a v i t i n e m i l o s r d n o i d a n e e m o z a z i
ra ti n i o d e g a . P o g u b lje n j e c a r s k e p o r o d ic e n ije b i l o n u n o s a m o
d a b i s e p r o ir io s tr a h i u a s , a n e p r ija te lj p o k o le b a o , n e g o i d a b i
s e u v r s tili n a i s o p s t v e n i r e d o v i i d a b i s e p o k a z a lo d a n e m a p o
v r a t k a , n e g o d a p o s t o j i s a m o p o t p u n a p o b e d a i l i p r o p a s t . [ .. .] L e
n j i n je t o d o b r o s h v a t i o ( c i t . p r e m a : M a s s i e , 1 9 9 5 : 2 7 ) . Z a n e v o
lju , T r o c k i je s m e t n u o s u m a d a j e K r e m l j o s a m g o d i n a o b m a n j i
v a o s v e ts k u i d o m a u ja v n o s t d a s u s u p r u g a i d e ca N ik o le R o m a n o v a u iv o tu , ta k o d a n ik o , iz v a n u s k o g k r u g a b o lj e v i k ih p r v a
k a , n i j e z n a o z a " s u m a r n u k a z n u . N o , z a n i m l j i v o je s h v a t a n j e
T r o c k o g o g la v n o j fu n k c iji k o ju im a ju f a n a t iz a m i t e r o r u o p t e , a
k o ju in i z a s tr a iv a n je s t a n o v n i t v a i n e p r ija te lja i u v r iv a n je
s o p s t v e n ih ( b o lj e v i k ih ) r e d o v a . T e r o r , d a k le , n e tr e b a d a b u d e
p r a v e d a n n e g o s v r s i s h o d a n , p r i e m u je k r a j n j a s v r h a u v r i v a n j e
v la s t i a k t u e ln o g b o lj e v i k o g v o e . U p r a v o tu le k c iju e m n o g o
b o l j e n a u i t i n a jv e i s u p a r n i k T r o c k o g u b o r b i z a L e n j i n o v o n a s l e e - J o s i f V i s a r i o n o v i S t a l j i n . D a j e z a i s t a b i o d o s l e d a n , T r o c k i je
s v a k a k o m o r a o p o h v a liti S t a ljin o v e m e r e te r o r a p r e m a n je g o v im
s a b o r c im a , " s ta r im
b o l j e v i c i m a ( z a j e d n o s a n j i m s a m i m ) . J e r,
z a is ta , ta m o e v i e o d b e s k r u p u lo z n o g p o g u b lje n ja b o lj e v i k ih
p r v a k a d a u v r s ti v la s t v e lik o g v o e i u te r a s tr a h u k o s ti n je g o v im
p o d a n ic im a ? Z a to b i te r o r p r e s ta o k a d a s u v e p o g u b lje n i R o m a n o v i i n j i m a s li n i ? N a k o n p o g u b l j e n j a l a n o v a p o r o d i c e R o m a n o
v ih , u p r a v o u s k la d u s a lo g i k o m te r o r a , m o r a ju d o i n a re d n a js t a
r iji i n a j u g l e d n i j i l a n o v i b o l j e v i k e p a r t i j s k e " p o r o d i c e , s v i d o
p o s le d n je g -
o s im , n a r a v n o , V is a r io n o v i a s a m o g . T e k ta d a n je
g o v a " r e v o lu c io n a r n a v la s t m o e b i t i u v r e n a a p o d a n i t v o t a
k o z a s t r a e n o d a m u n e p a d n e n a p a m e t n i k a k v a id e j a o t p o r a . V e
l i k a je i r o n i j a u p r a v o t o t o je u o b r a u n u s a p o r o d i c o m R o m a n o v
T r o c k i n a jv i e u z d iz a o i h v a lio lo g ik u iz g r a d n je to t a lita r n o g r e i
m a , k o ja e n a k r a ju s a m le t i i n je g a s a m o g .
N a d r u g o j s tr a n i, p r im e r z a u b is t v o to t a lita r n o g tir a n i
n a k o j i je i z v r i l a ( s u p a r n i k a ) t o t a l i t a r n a p a r t i j a j e s t e u b i s t v o t a
lija n s k o g v o e B e n ita M u s s o lin ija k o je s u p o in ili ita lija n s k i k o
m u n i s t i . M u s s o l i n i j e v s u n o v r a t z a p o e o je 2 5 . j u n a 1 9 4 3 , k a d a je
it a lija n s k i k r a lj iz v r i o d r a v n i u d a r , o t p u s t i o M u s s o li n i j a i d o
z v o lio d a g a u h a p s i n o v a v la s t , n a ije m s e e lu n a la z io m a r a l P i
e tr o B a d o g lio . M u s s o lin i je p a o b e z ik a k v o g o tp o r a ( a k o s e iz u
z m u n je g o v e a lb e k r a lju d a s u o d lu k e o d 2 5 . ju n a p r a v n o n e o s n o
v a n e ! ) i in ilo s e d a e u s k o r o s ta ti p r e d lic e p r a v d e k a k o b i o d g o
v a r a o z a z l o i n e k o j e j e p o i n i o d o k j e v l a d a o z e m l j o m . 25 M e u
tim , N e m c i s u o s lo b o d ili M u s s o lin ija 1 2 . s e p te m b r a is te g o d in e i
o m o g u ili m u d a o b r a z u je t z v . S o c ija ln u R e p u b lik u I ta liju n a s e v e r u z e m lje , k o ja s e ta d a n a la z ila p o d n e m a k o m o k u p a c ijo m . T a
k o je M u s s o l i n i j e v k r a j o d l o e n i v e z a n z a s u d b i n u t e m a r i o n e t s k e
d r a v e . A o n a e u s p e t i d a s e o d r i s v e d o a p r i l a 1 9 4 5 , k a d a s u je
s a v e z n ic i p o t p u n o z b r is a li, o m o g u iv i d a s e te r ito r ija ln a c e lo v it o s t I ta lije o b n o v i. M u s s o lin ija s u u b ili it a lija n s k i p a r t iz a n i 2 8 .
a p r ila u b liz in i je z e r a K o m o .
N a k o n r a t a , k o m u n i s t a W a l t e r A u d i s i o h v a l i o s e k a k o je
o n s a m " iz v r io v o lju n a r o d a i p o g u b io n je g o v o g " s m r t n o g n e p r i
ja te lja " ( W ic h t e r ic h , 1 9 5 2 : 3 4 2 ) . Z a m e n ik v r h o v n o g p a r t iz a n s k o g
k o m a n d a n t a i k a s n ije s e k re ta r K P I L u ig i L o n g o ta k o e e o v a j in
25 U L o n d o n u se u to vrem e p ojavio sp is a n o n im n o g au to ra p od n aslovo m Su

enje Mussoliniju, u ko jem je zah tev an o d a se M u s s o lin iju o rgan izu je su en je i
d a se izved u svi d o k a z i koji ga terete, ka ko bi se tek n a o sn o v u to g a d o n e la
pravedna p resud a. Strah ujui d a e M u sso lin i b iti ub ijen n ekim n ep red vi
d ljiv im slu ajem , p isa c (ko ji se sak rio iza s im b o li n o g p seu d o n im a K asije)
in sistirao je na n jego vo m pravu d a se brani p red ja vn im trib u n alo m ( C a ss iu s , 1 9 4 3 :1 ). A d a bi o lak ao p riprem u za o p tu n ic u p ro tiv M u sso lin ija , p i
sac je u sp isu d ao sve ra sp o lo iv e d o k a z e koji terete fa istik o g v o u , kao i sve
javne lin o sti ko je bi trebalo da b u d u p o zva n e na su en je u svojstvu sved oka.
N a taj n ain Suenje Mussoliniju im alo je ka o svoj gla v n i cilj d a javn o st p rid o
bije za form aln i su d sk i p ostu p ak, u m e sto d a tiran in bu d e ub ijen n ep red vi
dljiv im sluajem . N a a lo st, iako je zn a o kakva realna o p a s n o s t preti pravdi (a
na d ru go m m estu M u sso lin iju ), p isac o v o g sp isa nije u sp e o da u tie na o n e
koji e kasn ije za is ta u zeti "p ravd u " u svoje ruke - na talijan ske k o m u n iste.
99
o b j a n j a v a t i n a n a i n k o j i je b l i z a k l o g i c i p r a v a n a o t p o r i u b i s t v o t i
r a n in a : " I t a l i j a je m o r a l a i h t e l a s a m a d a u z m e p r a v o u s v o j e r u k e .
M e u tim , u s v e t lu
n o v ijih p o d a ta k a , o v a v e r z ija M u s s o lin ije v o g
s m a k n u a g u b i n a u v e r ljiv o s t i. P o s v e m u s u d e i, M u s s o li n i j a n ije
u b io A u d is io v e n a jv e r o v a tn ije s a m L o n g o , i to n a s v o ju ru k u , n a
k o n to s u p o h a p e n i s v i p a r tiz a n i k o ji s u se to m e s u p r o ts ta v lja li.
I a k o s u im a li n a r e e n je d a M u s s o lin ija p r e d a ju V r h o v n o j s a v e z n i
k o j k o m a n d i,26 k a k o b i m u s e s u d ilo z a r a tn e z lo in e , k o m u n is t i iz
N a r o d n o s o lo b o d ila k o g o d b o r a k o ji s u u h v a tili M u s s o lin ija n is u
b ili v o ljn i d a p o s t u p e p o n a r e e n ju , v e s u o s v e t u z a d r a li z a s e b e .
U 3 s a t a i z j u t r a 2 8 . a p r i l a 1 9 4 5 . s a v e z n i c i m a je p o s l a t t e l e g r a m u
k o m je p i s a l o d a je t a l i j a n s k i n a r o d n i s u d v e o s u d i o i p o g u b i o
M u s s o l i n i j a . U s t v a r n o s t i M u s s o l i n i je u b i j e n b e z i k a k v o g s u e n j a
( a p o s e b n o b e z n e k o g " n a r o d n o g s u d a ) , n e k o lik o s a ti k a s n ije , d o k
s u k o m u n is t i n je g o v u lju b a v n ic u C la r e tt u P e ta c c i p r e u b is t v a jo o t
p r i l i k e d v a s a t a s i l o v a l i ( " D e r T o d d e s D u c e , 1 9 9 6 : 1 3 5 ) . K a o i je k a t e r in b u r s k i b o lj e v ic i, i p o in it e lji o v o g tir a n ic id a o ig le d n o n is u
b ili p o k r e n u ti n ik a k v o m e ljo m d a p r im e n e p ra v o n e g o je d n o s t a v
n o m l i n o m e l j o m z a o s v e t o m ili , u n a j b o l j e m s l u a j u , o s v e t o m
z b o g p r o g o n a k o m u n is t a u f a i s t i k o j I ta liji.
K o lik o
su
ta lija n s k i k o m u n is t i b ili n e s v e s n i lo g ik e
p r a v a p u k a n a o t p o r tir a n iji p o k a z u je in je n ic a d a s u ta lija n s k o m

" p u k u o s ta v ili s a m o m r tv a te la d u e a i n je g o v e lju b a v n ic e , k a k o
b i s e p u k n a n jim a i iv lja v a o . Z a r a z lik u o d J u r o v s k o g i n je g o v ih
j e k a te r in b e r k ih b o lj e v ik a k o ji s u s a m i i u t a jn o s t i m a s a k r ir a li
p o r o d ic u R o m a n o v ih , L o n g o i n je g o v i ta lija n s k i k o m u n is ti o v a j
" u i t a k s u p r e p u s t ili n a r o d u " i t im e o d n je g a n a p r a v ili ja v n u c e
r e m o n iju . B a h a n a lije p r o la z n i k a n a le e v im a , k o ji s u id u e g d a n a
i z l o e n i n a t r g u Piazalle Loreto u M i l a n u , o d l i n o s e u k l a p a j u u k o
m u n is t i k u s lik u n a r o d n ih m a s a - o n e s u s p o s o b n e s a m o z a d e
s t r u k c iju i n is k e s tr a s ti, d o k " a v a n g a r d a n e o m e t a n o is p u n ja v a
s v o ju is to r ijs k u m is iju " . P o d u t i s k o m
p r o v a le n a jn i ih s tr a s ti,
2 6 U to v re m e na snazi je b io s p o ra zu m iz m e u V rh o v n e savezn ike k o m an d e i

s evern o ita lija n sk o g N a ro d n o o slo b o d ila k o g o d b o ra o d 7. d ecem bra 19 4 4 .
P o o v o m sporazum u partije o k u p lje n e u N a ro d o o s lo b o d ila k o m o d b o ru
(K o m u n is ti k a partija, L iberaln a p artija, P a rtija akcije, D em o h rian sk a p ar
tija i S o cijalistik a partija) bile su d u n e d a izv rav a ju sva n areenja V rh o v
ne s a v e zn i k e kom ande (S a b o , 1 9 7 8 :1 4 5 ) .
10 0
k o je s u s e o b r u i l e n a iz l o e n e le e v e d u e a i n je g o v e lju b a v n ic e ,
N a r o d n o s o l o b o d i l a k i o d b o r je i z d a o s a o p t e n j e u k o j e m j e p o
k u a o d a o d g o v o r n o s t z a c e o n e m ili d o g a a j s k in e s a s e b e i p r i
k a i g a f a i z m u , o d n o s n o M u s s o l i n i j u s a m o m : F a i z a m je s a m
[ .. .] o d g o v o r a n [ .. .] z a e k s p l o z i j u n a r o d n e m r n j e , k o j a s e u o v o m
s lu a ju p r e tv o r ila u e k s c e s i k o ja s e m o e r a z u m e ti s a m o u k lim i
k o j u je h t e o i s t v o r i o M u s s o l i n i ( c i t . p r e m a : H a l p e r i n , 1 9 6 4 : 8 7 ) .
S lik a I ta lije t o g v r e m e n a -
u k o j o j je t i r a n i n a p r v o o b o r i o s p o l j a -
n ji n e p r ija t e lj, a p o t o m g a , v e k a o p r iv a t n o lic e , u h v a t i la i u b il a

g r u p a r e v o lu c io n a r a ( s ilu ju i u s p u t n je g o v u lju b a v n ic u ) , d a b i
n a p o s l e t k u b a c ila le e v e s lu e n o j i r a s p o m a m lje n o j m a s i s lu a j
n i h p r o l a z n i k a d a s e n a n j i m a i i v l j a v a j u , p a ex postfacto j o i z a
c e o " s lu a j o k r iv ila s a m o g tir a n in a ta k o n a m o tk r iv a r a d ik a ln o
r a z a r a n je lo g ik e p r a v a n a o t p o r tir a n iji u p o lit i k o j te o r iji i p r a k s i
t o t a lita r n ih p a r tija 2 0 . v e k a .

J e d n a o d n a jv e ih n e v o lja k o ja p r o is t i e iz fu n k c io n is a n ja t o t a li
ta r n o g r e im a je s te s la m a n je v o lje i s p r e m n o s ti p o d a n ik a d a
p r e d u z m u o t p o r p r e m a n o v im ( t o t a lit a r n im ) tir a n im a . I n t e n z iv
n a in d o k tr in a c ija , k o ju o r g a n iz u je to t a lita r n a p a r tija o d m a h p o
d o l a s k u n a v l a s t , s p u t a v a r a z m i l j a n j e p o d a n i k a o n j i h o v o m pra
vu n a o t p o r t i r a n i j i , u v e r a v a j u i i h d a je istorijska misija n o v i h t i r a
n a d a u s r e e n e k e d a l e k e b u d u e g e n e r a c ije n a r o d a ili p r o l e t a
rija ta " . J a v n o m n je n je t o t a lit a r n o k o n t r o li s a n o g d r u t v a s tr u k t u r is a n o je ta k o d a s v e s a d r a je u s m e r e n e p r o t iv r e im a e m o c io n a l
n o o p t e r e u je " s u b v e r z iv n im z n a e n je m
a t a k a n a " n a r o d ili
" p r o le t a r ija t i o s u je u je ih u r a c i o n a l i z a c i j i .2 7 C a k i k a d a , s tic a je m is t o r ijs k ih p r ilik a , u n e k o m t o t a lit a r n o m r e im u s a z r u u s lo 2 7 O v a k v o stan je se n ep o v o ljn o o d raa v alo i na k o n cen tra cio n e logore, u k o ji
m a su u g la v n o m leali "n ep rijatelji reim a i k o ji su n a tem elju svo g
o a jn (ik )o g p o lo a ja bili v erova tn o n ajsp rem n iji n a sve m ere o tp o ra. P o to
izvan k o n cen tracio n ih lo go ra nije b ilo n ik a k v o g a u to n o m n o g ja vn o g m n je
nja, to su u sa m om za etk u biie o s u e n e na n e u sp eh ak cije za tv o re n ik a p o
p u t p rotesta ili trajka glau. ak je i b ek stvo b ilo n em o g u e o rg an izo v ati,
p o to je za b e g iz k o n ce n tra cio n o g lo g o ra p o treb n a efik a s n a i k o n sp irativn a
p o m o spolja, d o ko je se u to talitarn o k o n tro lisa n o m d ru tv u tek o m o g lo
d o i (S o lsc h e n izy n , 1974 : 3: 9 5 ).
101
o b j a n j a v a t i n a n a i n k o j i je b l i z a k l o g i c i p r a v a n a o t p o r i u b i s t v o t i
r a n in a : " I t a l i j a j e m o r a l a i h t e l a s a m a d a u z m e p r a v o u s v o j e r u k e .
M e u tim , u s v e t lu n o v ijih p o d a ta k a , o v a v e r z ija M u s s o lin ije v o g
s m a k n u a g u b i n a u v e r l j i v o s t i . P o s v e m u s u d e i , M u s s o l i n i j a n ije
u b io A u d i s i o v e n a jv e r o v a tn ije s a m L o n g o , i to n a s v o ju r u k u , n a
k o n to s u p o h a p e n i s v i p a r t iz a n i k o ji s u s e t o m e s u p r o t s ta v lja li.
I a k o s u im a l i n a r e e n j e d a M u s s o l i n i j a p r e d a j u V r h o v n o j s a v e z n i
k o j k o m a n d i , 2 6 k a k o b i m u s e s u d i l o z a r a t n e z l o i n e , k o m u n i s t i iz
N a r o d n o s o lo b o d ila k o g o d b o r a k o ji s u u h v a tili M u s s o lin ija n is u
b ili v o ljn i d a p o s t u p e p o n a r e e n ju , v e s u o s v e t u z a d r a li z a s e b e .
U 3 s a t a i z j u t r a 2 8 . a p r i l a 1 9 4 5 . s a v e z n i c i m a je p o s l a t t e l e g r a m u
k o m je p i s a l o d a je " t a l i j a n s k i n a r o d n i s u d " v e o s u d i o i p o g u b i o
M u s s o l i n i j a . U s t v a r n o s t i M u s s o l i n i je u b i j e n b e z i k a k v o g s u e n j a
(a p o s e b n o b e z n e k o g " n a r o d n o g s u d a ) , n e k o lik o s a ti k a s n ije , d o k
s u k o m u n is t i n je g o v u lju b a v n ic u C la r e tt u P e ta c c i p re u b is t v a jo o t
p r i l i k e d v a s a t a s i l o v a l i ( " D e r T o d d e s D u c e , 1 9 9 6 : 1 3 5 ) . K a o i je k a te r in b u r k i b o lj e v ic i, i p o in ite lji o v o g tir a n ic id a o ig le d n o n is u
b ili p o k r e n u ti n ik a k v o m e ljo m d a p r im e n e p ra v o n e g o je d n o s t a v
n o m li n o m e ljo m z a o s v e t o m ili, u n a jb o lje m s lu a ju , o s v e t o m
z b o g p r o g o n a k o m u n is t a u f a i s t i k o j I ta liji.
K o lik o
su
ta lija n s k i k o m u n is t i b ili n e s v e s n i lo g ik e
p r a v a p u k a n a o tp o r tir a n iji p o k a z u je in je n ic a d a s u ta lija n s k o m

p u k u o s ta v ili s a m o m r tv a te la d u e a i n je g o v e lju b a v n ic e , k a k o
b i s e p u k n a n jim a i iv lja v a o . Z a r a z lik u o d J u r o v s k o g i n je g o v ih
je k a te r in b e r k ih b o lj e v ik a k o ji s u s a m i i u t a jn o s t i m a s a k r ir a li
p o r o d ic u R o m a n o v ih , L o n g o i n je g o v i ta lija n s k i k o m u n is ti o v a j
u i t a k s u p r e p u s t ili " n a r o d u i tim e o d n je g a n a p r a v ili ja v n u c e
r e m o n i ju . B a h a n a lije p r o la z n i k a n a le e v im a , k o ji s u id u e g d a n a
i z l o e n i n a t r g u Piazalle Loreto u M i l a n u , o d l i n o s e u k l a p a j u u k o
m u n is t i k u s lik u n a r o d n ih m a s a - o n e s u s p o s o b n e s a m o z a d e
s t r u k c iju i n is k e s tr a s ti, d o k " a v a n g a r d a " n e o m e t a n o is p u n ja v a
s v o ju " is t o r ijs k u m is iju . P o d u t is k o m
p r o v a le n a jn i ih s tr a s ti,
2 6 U to v rem e n a snazi je b io s p o ra zu m iz m e u V rh o v n e savezn ike k o m an d e i

sev e rn o ita lija n sk o g N a ro d n o o slo b o d ila k o g o d b o r a o d 7. d ecem b ra 194 4 .
P o o v o m sporazum u partije o k u p lje n e u N a ro d o o s lo b o d ila k o m o d b o ru
(K o m u n is ti k a partija. L iberaln a p artija, P a rtija akcije, D e m o h rian sk a par
tija i S o cijalistik a partija) bile su d u n e d a izv rav a ju sva nareenja V rh o v
n e sa v e zn i k e kom ande (S a b o , 19 7 8 : 145 ).
lOO
k o je s u s e o b r u i l e n a i z l o e n e le e v e d u e a i n je g o v e lju b a v n ic e ,
N a r o d n o s o lo b o d ila k i o d b o r je iz d a o s a o p t e n je u k o je m je p o
k u a o d a o d g o v o r n o s t z a c e o n e m ili d o g a a j s k in e s a s e b e i p r i
k a i g a fa iz m u , o d n o s n o M u s s o lin iju s a m o m : " F a iz a m je s a m
[ ...] o d g o v o r a n [ .. .] z a e k s p l o z i j u n a r o d n e m r n j e , k o j a s e u o v o m
s lu a ju p r e tv o r ila u e k s c e s i k o ja s e m o e r a z u m e ti s a m o u k lim i
k o j u je h t e o i s t v o r i o M u s s o l i n i ( c i t . p r e m a : H a l p e r i n , 1 9 6 4 : 8 7 ) .
S lik a I ta lije t o g v r e m e n a - u k o jo j je t ir a n in a p r v o o b o r io s p o lja n ji n e p r ija t e lj, a p o t o m g a , v e k a o p r iv a t n o lic e , u h v a t i la i u b ila
g r u p a " r e v o lu c io n a r a ( s ilu ju i u s p u t n je g o v u lju b a v n ic u ) , d a b i
n a p o s l e t k u b a c ila le e v e s lu e n o j i r a s p o m a m lje n o j m a s i s lu a j
n i h p r o l a z n i k a d a s e n a n j i m a i i v l j a v a j u , p a ex postfacto j o i z a
c e o s lu a j o k r iv ila s a m o g tir a n in a - ta k o n a m o tk r iv a r a d ik a ln o
r a z a r a n je lo g ik e p r a v a n a o t p o r tir a n iji u p o lit i k o j te o r iji i p r a k s i
to t a lita r n ih p a r tija 2 0 . v e k a .

J e d n a o d n a jv e ih n e v o lja k o ja p r o is d e iz fu n k c io n is a n ja t o t a li
ta rn o g
r e im a je s te
s la m a n je v o lje
i s p r e m n o s ti p o d a n ik a d a
p r e d u z m u o t p o r p r e m a n o v im ( to t a lita r n im ) tir a n im a . I n te n z iv
n a in d o k tr in a c ija , k o ju o r g a n iz u je t o t a lita r n a p a r tija o d m a h p o
d o l a s k u n a v l a s t , s p u t a v a r a z m i l j a n j e p o d a n i k a o n j i h o v o m pra
vu n a o t p o r t i r a n i j i , u v e r a v a j u i i h d a je istorijska misija n o v i h t i r a
n a d a u s r e e n e k e d a le k e b u d u e g e n e r a c ije " n a r o d a ili " p r o le t a
rija ta " . J a v n o m n je n je to t a lit a r n o k o n t r o li s a n o g d r u t v a s t r u k t u r i s a n o je t a k o d a s v e s a d r a j e u s m e r e n e p r o t i v r e i m a e m o c i o n a l
n o o p t e r e u je " s u b v e r z iv n im z n a e n je m
a t a k a n a n a r o d ili
" p r o le t a r ija t i o s u je u je ih u r a c i o n a l i z a c i j i .27 a k i k a d a , s tic a je m is t o r ijs k ih p r ilik a , u n e k o m t o t a lit a r n o m r e im u s a z r u u s lo 2 7 O v a k v o stan je se n ep o v o ljn o o d raa valo i na k o n cen tra cio n e lo go re, u k o ji
m a su u gla v n o m leali "n ep rijatelji reim a" i k o ji su na tem elju sv o g
o a jn (ik )o g p o lo a ja bili v erovatn o n ajsp rem n iji na sve m ere o tp ora. P o to
izvan ko n cen tracio n ih lo go ra n ije bilo n ik a k v o g a u to n o m n o g ja v n o g m n je
nja, to su u sam o m za etk u bile o su e n e na n eu sp eh ak cije za tv o re n ik a p o
p u t p rotesta ili trajka glau. a k je i b ek stv o b ilo n em o gu e o rg an izo v ati,
p o to je za b eg iz k o n cen tra c io n o g lo g o ra p o treb n a efik a sn a i k o n sp irativn a
p o m o spolja, d o ko je se u to talitarn o k o n tro lisa n o m d ru tv u te k o m o g lo
d o i (S o Isch en izyn , 1 9 7 4 :3 : 9 5).
JOJ
v i z a p r u a n je o t p o r a t i r a n in u , ta j is t i n a r o d ili " p r o l e t a r i j a t
ili , t a n i j e , t e r o r o m z a s t r a i v a n e , k o l e k t i v i s t i k i m d r i l o m s p u t a
n e i n o v im m e s ija n s k im id e ja m a z a tr o v a n e m a s e p o k u a v a d a
svo j
ja r a m
zbaci
k ro z
r a s p a lje n e
stra s ti
g o lu
d e s tr u k c iju ,
u s m e r e n u p r e m a li n o s t i tir a n a , a n e a k c ijo m r u k o v o e n o m s v e u o n e o p h o d n o s t i o t p o r a r a d i z a t i t e s v o g prava. P o m e n u t i

p r im e r u b is t v a M u s s o lin ija r e ito o to m e s v e d o i.
D ru gi u zro k
te k o a u o b a r a n ju to t a lita r n ih
tir a n ija
p o iv a u s v e o b u h v a t n o j k o n tr o li i m o n a d o lo g iz o v a n ju p o d a n ik a ,
to d e lu je p o g u b n o n a s tv a r a n je p o b u n je n i k ih s a v e z a ( k o ji s u ,
k a k o s m o u r a n ijim p o g la v ljim a m o g li d a v id im o , ig r a li p r e s u d n u
u lo g u u p r o c e s u s tv a r a n ja u s ta v n ih d r a v a u Z a p a d n o j E v r o p i i
A m e r ic i) . T o s e m o e n a jb o lje v id e ti iz je d n o g p o v e r ljiv o g p is m a
k o j e je g e n e r a l V e r m a h t a H e l m u t v o n
M o lt k e n a p is a o
L io n e lu
C u r t is u , o b ja n ja v a ju i s a k a k v im s e s v e p r o b le m im a s u o a v a o n a j
k o n a m e r a v a d a p r e d u z m e in o tp o r a to t a lita r n o m
tir a n in u (u
o v o m s lu a ju A d o lf u H itle r u ) :
N e d o s t a t a k k o m u n i k a c i j e . T o je n a j g o r e . M o e t e li d a z a
m is lit e k a k o to iz g le d a k a d a :
a. n e m o e te d a k o r is t ite te le fo n ,
b . n e m o e te d a k o r is tite p o tu ,
c. n e m o e te d a p o a lje te g la s n ik a , p o t o v e r o v a tn o n e
m a t e k o g a d a p o a lje t e , a a k o i im a t e , n e m o e t e m u
d a ti p is a n u p o r u k u p o t o p o lic ija s p o r a d i n o p r e tr a u
je l j u d e p o v o z o v i m a i t d . ,
d . n e m o e te a k n i d a g o v o r ite s a o n im
sa k o jim s te
p o t p u n o d'accord, p o t o t a j n a p o l i c i j a i m a m e t o d e i s p i
t i v a n j a k o j i m a p r v o s l a m a v o l j u a li i n t e l i g e n c i j u d r i
b u d n o m , im e d o v o d i lju d e d o to g a d a p r o g o v o r e o
s v e m u to z n a ju : z a t o m o r a te d a o g r a n i it e in fo r m a c i
je n a o n e k o j i m a s u a p s o l u t n o n e o p h o d n e ,
e. n e m o e te d a s e p o u z d a te a k n i u p o k r e ta n je g la s i
n a i p o v e r ljiv ih ir e n ja in f o r m a c ija , p o t o s u r a z n o r a
z n e p re p re k e u k o m u n ik a c iji ta k o e fik a s n e d a g la s in e
k o je k re n u o d M in h e n a n ik a d a n e s tig n u d o A u g s b u r g a . P o s to ji s a m o je d a n p u t z a ir e n je in fo r m a c ija , a to
je b e i n i p u t d o L o n d o n a , p o t o n j e g a s l u a j u m n o g i
102
lju d i k o ji p r ip a d a ju is t i n s k o j o p o z ic iji i m n o g i r a z o a
ra n i p r ip a d n ic i p a r t ije (c it. p re m a : B a lfo u r , 1 9 8 8 : 7 7 ) .
P o s e b n a o p a s n o s t z a o r g a n iz a t o r e o tp o r a u to t a lita r n o m
re im u
p re ti o d ta jn ih a g e n a ta k o ji im a ju z a d a t a k d a p r o v o c ir a ju n e z a d o
v o ljs t v o , p r o t e s t e ili a k p o b u n e , d a b i p o t o m iz r u iv a li v la s t im a
lju d e
k o ji
su
na
p r o v o k a c ije
n a s e d a li
( B a lfo u r ,
198 8 :
7 9 ).
N a p o s le tk u , M o lt k e o b ja n ja v a d a in d iv id u a ln i in o tp o r a ( n e z a v i
s a n o d o r g a n iz a c ije i o p a s n e k o m u n ik a c ije to k o m p r ip r e m a z a n je
g o v o i z v r e n j e ) k o j i b i z a v r i o m u e n i k o m s m r u i i m a o z a c i lj d a
p o s l u i k a o s v e t l i p r i m e r z a p r e d u z i m a n j e o t p o r a i r o k i h m a s a n ije
r e a ln o iz v o d iv u je d n o m t o t a li t a r n o m r e im u . " M u e n ik m e u n a
m a e s a s v im iz v e s n o b it i p r o g la e n o b i n im k r im in a lc e m , p is a o
je V o n M o l t k e , 'T o s m r t i n i b e s k o r i s n o m . ' " ( B a l f o u r , 1 9 8 8 : 7 8 ) .
S a u v a n o M o lt k e o v o p is m o r e ito g o v o r i o o z b iljn im
p r o b le m im a s a k o jim a s e s u o a v a s v a k o k o p o m i lja n a o t p o r tir a
n in u u t o t a lit a r n o m r e im u . P a ip a k , to n e z n a i d a o t p o r a t o t a li
ta r n im
tir a n im a n ije b ilo . N a j e i o b lik o tp o r a b ili s u a te n ta ti
( k a o n a jla k e s p r o v o d i v i) , d o k s u d e m o n s t r a c ije , t r a jk o v i ili a k

o tv o r e n e p o b u n e b ili k a r a k te r is ti n i p r a k ti n o s a m o z a b o lj e v i
k e to ta lita r n e r e im e u tr e n u c im a n jih o v e k r iz e . R a z lo g z a o v o le
i u in je n ic i d a s u b o lj e v i k i to t a lita r n i r e im i b ili m n o g o m a n je
s p o s o b n i d a s v o jo m id e o lo g ijo m p o v e u i m o b ili u s v o je p o d a n i
k e ( t o je v a i l o n a r o i t o v a n R u s i j e , g d e je b o l j e v i z a m s m a n j e ili
v i e p r a v a iz je d n a a v a n s a r u s k o m o k u p a c ijo m ) . S u p r o t n o to m e ,
T r e i r a jh je p o k a z a o k o l i k o s e d a l e k o m o e o t i i u s t v a r a n j u u s l o v a z a d o b r o v ljn o p r ih v a ta n je to t a lit a r n o g r e im a k o d s t a n o v n i
t v a . 28 Z a t o u N e m a k o j n i j e b i l o m a s o v n o g p o k r e t a o t p o r a p r o
2 8 V rlo je van o im ati na u m u da Trei rajh nije p oivao sam o na prop agan d i i te
roru. V eliki broj N em aca p ostao je na razliite naine "u p leten u n acio n also jalistiki totalitarni reim , koji je tim e d o kazao svoje n esum njivo v elike in te
grativne i m ob ilizato rske kapacitete. N ajbolji p rim er pruaju oni N em ci koji su
profitirali od e k o n o m sk o g prosperiteta koji je usled io u drugoj p olovin i tride
setih godina. Ti ljudi su p o svoj p rilici sm atrali d a za p obo ljan je sv o g p o lo a
ja m ogu da zahvale reim u i zato n isu ni pokuavali (ili su b rzo prestali) d a ga
d o vo d e u pitanje. A li, ak i oni N em ci koji su se o slo b o d ili svoje 'u p le te n o sti
u reim tek sasvim izu zetn o su postajali sprem ni da p red uzm u otp or. O n o to
se u najveem broju sluajeva deavalo bilo je jed n ostavn o "d istan ciran je" ili, u
teim sluajevim a, "unutranja em igracija (H uttenberger, 1987: 8 9).
103
tiv H itle r a , d o k s u a k c ije p o p u t d r a n ja a n t in a c is t i k ih g o v o r a , d e lj e n j a n o v i n a , p a m f l e t a i l e t a k a , 2 9 l e p l j e n j a p l a k a t a , s a b o t a a ili o r g a n i z o v a n j a a t e n t a t a p r e d u z i m a l i p o j e d i n c i ili m a l e g r u p e s a p o

s e b n i m r e l i g i o z n i m , h u m a n i s t i k i m ili p o l i t i k i m s v e t o n a z o r i m a
(S te rn , 1 9 9 4 : 9 6 ) .
N a jv e e p o b u n e p r o t iv b o lj e v i k e tir a n ije p o d iz a n e s u
u R u s iji ( o d n o s n o S S S R - u ) u p r v im g o d in a m a p o s le r e v o lu c ije ,
d o k n ije b ila k o n s o lid o v a n a S t a ljin o v a m o i d o k k o m u n is t i k a
p a r tija
n ije
u s p e la
da
p rod re
sve
p o re
d ru tv a
i u s p o s ta v i
r a d ik a ln e o b lik e k o n t r o le u n jim a . P rv i tr a jk o v i u s m e r e n i p r o t iv
b o lj e v ik a o r g a n iz o v a n i s u o d m a h p o s le d r a v n o g u d a r a 2 5 . o k t o
b ra. O p te m
tr a jk u b e lih k r a g n i u ja v n im
in s titu c ija m a ( m in i
s t a r s t v i m a , p o t a m a , b a n k a m a i t d . ) , k o j i je b i o p r v i u n i z u , v r l o b r
z o s u s e p r id r u ile i s v e p a r t ije s o c ija lis ti k e o r ije n ta c ije ( o s im " le v i h s o c ija ln ih r e v o lu c io n a r a i, n a r a v n o , s a m ih b o lj e v ik a ) . U p r o
g l a s u o d 2 8 . o k t o b r a , k o j i je i z d a o n o v o o b r a z o v a n i K o m i t e t s p a s a
o t a d b i n e i r e v o lu c ije , c e la n a c ija je p o z v a n a d a o d b ije s a r a d n ju s a
u z u r p a to r im a i d a s e p o d ig n e u b o r b u
z a d e m o k r a tiju
( P ip e s ,
1 9 9 0 : 5 2 6 ) . t r a jk je u g u e n t e k ja n u a r a 1 9 1 8 , i to n a k o n t o je v e
b ila r a z ju r e n a U s ta v o tv o r n a s k u p tin a .
P o j a a n o t p o r b o l j e v i k o j t i r a n i j i u s l e d i o je u t r e n u t k u
k a d a s u b o lj e v ic i p o k a z a li s v o je p r a v e n a m e r e i p o e li d a o m e t a ju
s a z iv a n je U s ta v o tv o r n e s k u p t in e . T a d a je o fo r m lje n S a v e z z a o d b r a n u U s ta v o tv o r n e s k u p t in e k o ji je o d m a h p o e o d a ra d i n a
o r g a n i z o v a n j u m a s o v n o g o r u a n o g u s t a n k a , a l i je z b o g s l a b o g o d
z iv a d o b r o v o lja c a p r o m e n io ta k t ik u i z a 5 . ja n u a r 1 9 1 8 . z a k a z a o
m ir n e
d e m o n s tr a c ije
P e tro g ra d u . T o g
dana
je U s t a v o t v o r n a
s k u p t in a tr e b a lo d a z a p o n e s a r a d o m u p r k o s p r e tn ja m a i b o jk o
tu b o lj e v ik a . N a u lic a m a s e o k u p i lo m n o g o lju d i, a li ip a k n e o n o
l i k o k o l i k o s u o r g a n iz a t o r i o e k i v a li ( p o n e k i m p r o c e n a m a , b i l o je
o k o 5 0 . 0 0 0 u e s n ik a , m a h o m s t u d e n a t a i in te le k t u a la c a ) . V o js k a
je p u c a l a n a d e m o n s t r a n t e i u k r v i r a s t u r i l a d e m o n s t r a c i j e ( P a v liu c h e n k o v , 1 9 9 7 :1 4 2 ) .
T o k o m c e le 1 9 1 8 . i 1 9 1 9 . r a d n i c i s u p r o t e s t o v a l i , p o d i
z a li tr a jk o v e , d o n o s ili r e z o lu c ije p r o t iv d ik t a t u r e C e n t r a ln o g k o
2 9 O v a a k tiv n o st bila je jo i najrairen ija. T a k o je 19 3 6 . G e s ta p o registrovao ak

1 .6 4 3 .0 0 0 raznovrsnih ilegalnih p u b lik a c ija sa an tin acistik im sadrajim a.
104
m ite ta b o lj e v ik a i iz d a je O k t o b a r s k e
r e v o lu c ije , a li s v e b e z
u s p e h a (P a v liu c h e n k o v , 1 9 9 7 :1 4 5 ) . M a r ta 1 9 1 9 . u P e tr o g r a d u ra
s te p r o t e s tn i tr a jk a k i p o k r e t, k o ji o r g a n iz u ju S o c ija ln i r e v o lu c i
o n a r i, n a e lu s a M a r ijo m S p ir id o n o v o m . N a v e lik o m p r o t e s tu u
p r e d u z e u P u t ilo v , n a k o je m s e o k u p ilo o k o 1 0 .0 0 0 ra d n ik a , d o n e ta je d e k la r a c ija k o jo m s e u p o t p u n o s t i o s u u je b o lj e v i k a v la
d a v i n a : " O v a v l a s t je o b i n a d i k t a t u r a C e n t r a l n o g k o m i t e t a K o
m u n is t i k e p a r tije i v la d a s a m o u z p o m o e k e i r e v o lu c io n a r n ih
s u d o v a . R a d n ic i s u z a h te v a li d a s e v r a ti v la s t s o v je t im a , d a s e o d r
e s l o b o d n i i z b o r i z a s o v j e t e i r a d n i k e k o m i t e t e , d a s e u k i n e r a c io n is a n je iv o t n ih n a m ir n ic a , d a s e p u s t e n a s lo b o d u s v i p o liti k i
z a tv o r e n ic i, d a s e u k in u p r iv ile g ije b o lj e v ik a , d a s e u k in e v o jn a
o b a v e z a u C r v e n o j a r m iji i d a s e o b n o v i s lo b o d a u d r u iv a n ja , ja v
n o g iz r a a v a n ja m i lje n ja , ta m p e it d . ( W e r t h , 1 9 9 9 : 1 0 0 - 1 0 1 ) . T i
z a h te v i s u s e s v e v i e m n o ili ta k o d a u p rv o j p o lo v in i 1 9 2 0 .
g o d in e 7 7 %
r u s k ih v e lik ih i s r e d n jih p r e d u z e a o b u s ta v lja ra d i
tr a i d a s e z a u s ta v e b o lj e v i k e r e p r e s ije . N a p o s le t k u , fe b r u a r a
19 2 1. M o sk vu
i P e t r o g r a d je z a h v a t io g o t o v o o p t i tr a jk ; 2 7 .
fe b ru a ra , n a e tv r tu g o d i n jic u r e v o lu c ije , m n o g i s u p o z iv a li n a
n o v u r e v o lu c iju , o v o g a p u ta p r o t iv b o lj e v ik a ( F ig e s , 1 9 9 6 : 7 6 0 ) .
S v i ti tr a jk o v i i in ic ija t iv e n is u u r o d ili p lo d o m , o n i s u
s a m o d o p r in e li d a b o lj e v ic i jo v i e p o ja a ju s v o ju tir a n iju , s h v a ta ju i d a u r a d n ic im a im a ju n e p r ija te lje n i ta m a n je n e g o m e u s e
lja c im a . K u lm in a c iju o b r a u n a b o lj e v ik a s a r a d n ic im a s v a k a k o
p r e d s ta v lja ju m a s a k r i u A s t r a h a n u m a r ta 1 9 1 9 . i K r o n ta tu m a r ta
1 9 2 1 . U p r v o m g r a d u je z a s a m o n e d e l j u d a n a s t r e l j a n o i u V o l g u
( s a k a m e n o m o k o v r a t a ) b a e n o iz m e u 3 .0 0 0 i 5 .0 0 0 r a d n ik a (i
b u r u j a ) . U d r u g o m g r a d u je b i v i c a r i s t i k i o f i c i r , b u d u i m a r
a l T u h a e v s k i s a s v o jim k o r p u s o m p o b e d io p o b u n je n i k r o n ta ts k i g a r n iz o n ( k o ji je b r o ja o 1 4 .0 0 0 lju d i, o d e g a s u 1 0 . 0 0 0 b ili
m o r n a r i ) , n a k o n e g a je p o i n j e n p r a v i m a s a k r z a r o b l j e n i h m o r n a
r a . P o b u n a k r o n t a t s k i h m o r n a r a b i l a je n a r o i t o o p a s n a z a b o l j
e v i k u t i r a n i j u p o t o je u z d r m a l a o r e o l " v o a O k t o b a r s k e r e v o l u
c ije i " a v a n g a r d e " iz g r a d n je s o c ija lis t i k o g d r u tv a . K r o n ta ts k i
m o r n a r i s u se b ili s o lid a r is a li s a p o b u n je n im r a d n ic im a u P e tr o
g r a d u , k o ji s u tr a ili p o n o v n o u s p o s ta v lja n je s lo b o d a i o r g a n iz o v a n je n o v ih iz b o r a z a s v e o r g a n e v la s t i. R e p r e s a lije k o jim a s u b o lj
e v ic i o d g o v o r ili n a o v e z a h te v e p o d s ta k le s u k r o n ta ts k e m o r n a
105
re d a o t v o r e n o p r o k la m u ju tz v . T r e u r e v o lu c iju " , k o ja b i ( p o s le
p r v e k o j o m j e s v r g n u t c a r i d r u g e k o j o m je s v r g n t a b u r o a z i j a )
im a la
za
c i lj
s v r g a v a n je
k o m u n is ti k ih
u zu rp a to ra
(B e rk m a n ,
1 9 8 7 : 1 7 9 ) . U s v o m p o s l e d n j e m a p e l u p o d n a z i v o m N eka svet zna!

k r o n ta ts k i m o r n a r i u p o z o r ili s u n a to ta e b iti p o s le d ic a in te r
v e n c ije k o r p u s a T u h a e v s k o g : K r v n e d u n ih p a s t e n a g la v e k o
m u n is ta , m a h n itih
lu a k a o p ije n ih v la u . N e k a iv i v la s t S o
v je ta ! (c it. p re m a : G u e r in , 1 9 8 0 : 1 0 8 ) . K rv a v o g u e n je p o b u n e
m o r a n a r a u K r o n t a t u o z n a i l o je k r a j b o l j e v i k e m a n i p u l a c i j e
s o v je tim a : s a d a je " o p ije n o s t v la u b o lj e v ik a p o s t a la s a s v im
tr a n s p a r e n tn a i v i e s e n ije m o g la p r ik r iv a ti, ta k o d a s u u b u d u e
n e p r ija te ljim a r e v o lu c ije b ili p r o g la a v a n i s v i o n i k o ji s u s e z a la g a
li z a p o v r a t a k v l a s t i i z r u k u b o l j e v i k a u r u k e s o v j e t a ( H a r d i n g ,
19 9 6 : 2 5 8 ).
Ni
to k o m
N E P -a
n e z a d o v o ljs tv o
ra d n ik a
re im o m
n ije s p la s n u lo : o n i tr a e s lo b o d n u tr g o v in u i iz b o r e , o k o n a n je
r e p r e s a lija e k e ( k a s n ije G P U ) , o r g a n iz o v a n je r a d a i k o le k tiv n e
u g o v o r e (B r o v k in , 1 9 9 8 : 17 3 ). T a k o e ra ste n e z a d o v o ljs tv o " k o
m u n is t i k im b o s o v im a , k o ji s u im a li b r o jn e p r iv ile g ije , p o n a a
li s e n a d m e n o ( n e k i s u a k t r a i l i d a r a d n i c i s k i d a j u k a p e k a d a
p r o la z e p o r e d n jih ) i n a r a z n e n a in e o p o n a a li s v o je sta re g a z d e .
R a d n i c i s u i h z a t o i d o i v l j a v a l i k a o " g a z d e ili " n o v u k a s t u . U
s a m i z d a t u p o d n a s l o v o m G las radnika o d 1 . s e p t e m b r a 1 9 2 3 . a n o
n i m n i a u t o r je p i s a o : " O d l u n o o d b a c u j e m o t v r d n j u d a u S o v j e t
s k o j R u s iji p o s t o j i d i k t a t u r a p r o l e t a r i j a t a . T o je la k o j o m s e z a
m a g l j u j e r a z u m r a d n i k a . N e p o s t o j i n i t i je i k a d a p o s t o j a l a d i k t a
t u r a p r o le ta r ija ta ( c it. p r e m a : B r o v k in , 1 9 9 8 : 1 7 7 ) . U tr e n u c im a
p lim e t o g n e r a s p o lo e n ja i z b ija l i s u t r a jk o v i, d e m o n s t r a c ije ili s u
j e d n o s t a v n o b ile u n i t a v a n e m a in e . U g o v o r im a k o je s u o r g a n i
z a t o r i o v ih a k c ija d r a li m o g li s u s e u t i p o z i v i n a " s t v a r a n je p a r
tije n e p a r t ija c a i b o r b u p r o t iv K o m u n is t i k e p a r tije k a o u s ta r a
v r e m e n a b o r b e p r o tiv c a r iz m a ili a k n a s v r g a v a n je " o v e s r a m o t
n e tir a n ije b o lj e v iz m a ( B r o v k in , 1 9 9 8 : 1 8 4 - 1 8 5 ) . I a k o se o v a k
v o p o n a a n je ra d n ik a d v a d e s e t ih g o d i n a z a is t a m o e n a z v a ti o t
p o r o m ( B r o v k i n , 1 9 9 8 : 1 8 9 ) , t r e b a r e i d a je u p i t a n j u b i o s l a b ,
n e e fik a s a n i g o to v o s im b o li a n o tp o r . R a d n ic i su u to v r e m e v e
u
p o t p u n o s t i ra z je d in je n i,
a to m iz o v a n i
i r a z v la e n i, ta k o
da
p r e d s t a v l j a j u l a k p le n C e k i n o g n a s l e d n i k a G P U : o n i d o d u e p r o -
106
t e s t u j u , a l i n e m a j u s n a g e d a s e p o b u n e i p r u e o z b i l j a n , oruani
o t p o r b o lj e v i k o j tir a n iji.
K a d a je o t p o r s e l j a k a u p i t a n j u , t r e b a r e i d a s e b o l j e
v i k a u z u r p a c ija v la s t i d o g a a la u v r e m e n a jin t e n z iv n ijih s e lja k ih
p o b u n a . S e lja k e p o b u n e z a p o in ju v e 1 9 0 2 . i s v o j v r h u n a c d o
s ti u u g o d in a m a iz m e u 1 9 0 5 . i 1 9 0 7 , d a b i z a tim p o n o v o o iv e le n a le t o i u je s e n 1 9 1 7 , p o v o d o m p o ja a n ih b o r b i z a p o d e lu z e
m lje . B o r b e n i d u h s e lja k e n e e n a p u t a t i n i k a s n ije ( s e lja k e p o
b u n e e s e d i z a t i j o i 1 9 1 8 , 1 9 2 2 . i, u m n o g e m a n j o j m e r i , u p e r i
o d u 1 9 2 9 - 1 9 3 3 , k a d a e s e lja c i d o iv e t i k o n a n i p o r a z ) , t a k o d a s e
s p r a v o m m o e g o v o r it i d a s u b o lj e v ic i n a s r n u li n a s e lja k e u p r a
v o u tr e n u tk u n jih o v e n a jv e e p o lit iz o v a n o s t i i p o b u n je n i k o g r a s
p o lo e n ja . I z r e d o v a s e lja k a p rv i s u s e n a o r u je p o d ig li K o z a c i.
V e m e s e c d a n a p o d r a v n o m u d a r u k o ji s u iz v e li b o lj e v ic i p o e li
s u d a n i u k o z a k i d o b r o v o l j a k i o d r e d i i j i je c i lj b i o d a s e o u v a
s ta tu s i n e z a v is n o s t K o z a k a n a D o n u i K u b a n u . B o lj e v ic i s u o d
g o v o r i l i r e p r e s i j o m k o j a je p o g o d i l a k a k o d o b r o v o l j c e t a k o i c i v i l e .
Z v e r s tv a k o ja s u p ri to m p o in je n a r a z o tk r iv a la s u u p o t p u n o s ti
k o jim e s e m e t o d a m a b o lj e v ic i s lu i t i u s la m a n ju o t p o r a s e lja k a .
D o k u m e n t i k o j e je p r i k u p i l a D e n j i k i n o v a i s t r a n a k o m i s i j a z a
b o lj e v i k e z lo in e s v e d o i o " le e v im a s a o t k in u t im ru k a m a , iz lo
m lje n im
k o s tim a , o d s e e n im
g la v a m a , z d r o b lje n im
e lju s tim a i
o d r e z a n im g e n it a lija m a ( W e r t h , 1 9 9 9 : 7 5 ) . O d m a z d a p r e m a K o
z a c i m a je d o b i l a t a k v e r a z m e r e d a s e v e t o k o m
p r e tv o r ila u p r a v i g e n o c id -
n a r e d n e g o d in e
s v e s n o , p la n s k o i s is t e m a t s k o is tr e -
b lje n je je d n e e tn i k e g r u p e . U ta jn o j o d lu c i C e n t r a ln o g k o m ite t a
b o lj e v i k e p a r tije o d 2 4 . ja n u a r a 1 9 1 9 . p i e : " P o s le is k u s t v a iz
g r a a n s k o g ra ta s a K o z a c im a , m o r a m o p r iz n a ti d a je d in u p o lit i
k i k o r e k t n u m e r u p r e d s ta v lja n e m ilo s r d n a b o r b a , m a s iv n i te r o r
p r o t iv b o g a t ih K o z a k a , k o je tr e b a d o p o s le d n je g p o t a m a n it i i f iz i
k i u n i t i t i . U p r a k s i , o v a je o d l u k a d o v e l a , p o r e c i m a p r e d s e d n i k a
r e v o lu c io n a r n o g k o m ite t a d o n s k e o b la s ti, d o " p o lit ik e k o ja im a
n a m e r u d a p o ta m a n i s v e K o z a k e b e z ik a k v ih r a z lik a " . P r o tiv ta
k v o g te r o r a K o z a c im a n ije p r e o s t a lo n i t a d r u g o d o d a p r u e o d
lu n i i n e m ilo s r d n i o t p o r ( W e r t h , 1 9 9 9 : 1 1 4 ) . K o z a k i d o b r o v o
lja k i o d r e d i u b r z o e s e u t o p it i u b e l o a r m e js k u v o js k u , k o ja e n a
b o lj e v i k a z v e r s tv a u z v r a titi is t o m
m e r o m ( t z v . b e li te r o r ) . N o ,
ia k o n im a lo n a iv a n , b e li te r o r e p o o b im u i b r u t a ln o s t i d a le k o z a
107
o s ta ja ti z a c r v e n im te r o r o m , t o e u v e lik o j m e ri o p r e d e lit i i is h o d
g r a a n s k o g ra ta .
O s t a li s e lja c i d i i e s e n a p o b u n u n e k o lik o m e s e c i k a
s n ije , k a d a b u d u d ir e k t n o p o g o e n i b o lj e v i k im m e r a m a r a t n o g
k o m u n iz m a .
N a jv e i g u b itn ic i p o s le
r a s p u ta n ja
U sta v o tv o rn e
s k u p tin e , s o c ija ln i r e v o lu c io n a r i, ta d a s u v e b ili o tr e n je n i i s v e s n i k r a jn jih c ilje v a b o lj e v ik a , ta k o d a s e b e z o k le v a n ja p r ik lju u ju

s p o n ta n im iz liv im a b u n t a s e lja k a i p r e u z im a ju n a s e b e r a d n a o r
g a n i z a c i j i i m o b i l i z a c i j i s e l j a k a . 30 T o v a i a k i z a t z v . l e v e s o c i
ja ln e
r e v o lu c io n a r e ,
k o ji
su,
u p rk o s
ra stu ra n ju
U sta v o tv o rn e
s k u p t in e , b ili v o l j n i d a s a b o lj e v ic im a o b r a z u ju v la d u u ja n u a r u
1 9 1 8 . i u u u K o m is iju z a iz r a d u u s ta v a ( k o ju je im e n o v a o e tv r ti
S v e r u s k i k o n g r e s s o v je t a a p r ila is te g o d in e ) , d a b i n a k r a ju , ju n a
m e s e c a , b ili iz b a e n i s a p e t o g S v e r u s k o g k o n g r e s a i p r o g la e n i n e
p r ija te ljim a . P o d u t i s k o m o v ih z b iv a n ja , lid e r " le v ih s o c ija ln ih re
v o lu c io n a r a M a r ija S p ir id o n o v a je u g o v o r u o d 2 8 . ju n a 1 9 1 8 . s le d e im r e c im a u b e iv a la la n o v e C e n t r a ln o g k o m ite t a u p o t r e b u d a
s e o r g a n iz u je o t p o r b o lj e v ic im a : N a a p a r tija m o r a d a u z m e n a
s e b e te r e t v o d s tv a p o b u n e . P o z v a e m o m a s e d a se p o d ig n u , p o d b u n jiv a e m o , p o tp a ljiv a ti i o r g a n iz o v a t i. S a m o p o b u n o m m o i e
m o d a p o b e d im o o n o to d o la z i n a n a s " (c it. p re m a : O s ip o v a ,
1997 : 157)-31
Do
k r a ja g o d i n e , o d
p o s to je ih
286
ru s k ih
o kru ga,
s k o r o p o lo v in a (1 3 8 ) p o d ig la s e n a u s ta n a k . U n e k im o k r u z im a s e
lj a c i s u s e b u k v a l n o b o r i l i z a g o l o s a m o o d r a n j e , p o t o i m p l a n o
v i r e k v iz ic ije n is u o s ta v lja li v i e o d d e s e t in e d o d v a n a e s t in e k o li i
n e h r a n e p o t r e b n e z a p r e iv lja v a n je ( W e r t h , 1 9 9 9 : 1 1 2 ) . S r e n a je
3 0 S o cijaln i revolucionari su, p o n e k a d u z p o m o d ru g ih partija koje su p ro g o

n ili b o lje v ici, uspevali da i u gra d o v im a o rg a n iz u ju sn age otp ora. T a k o su
n pr. so cija ln i revolucionari, m e n je vici i k o n stitu cio n a ln i d e m o k rati 19 18 .
o b ra zo v a li vlad u Sam are i O m s k a , ali je n ju b rz o sru io be!i adm iral K o lak .
N e za v isn a p olitik a izm e u crven ih i b elih p o k a za la se tako kao n e m o g u a
(W e rth , 19 9 9 : 98).
31 P o g ro m so cijaln ih revolucion ara za p o e o je te k p o e tk o m 1919 , kad a su p oh a p en i svi najistaknu tiji lan o vi te p artije. M a rija S p irid o n o va za tv oren a je u
s an a to riju m "z b o g svo g h is te rin o g s ta n ja , to je prvi zab e le e n i sluaj d a se
n ep rijatelji bo ljevika zatvaraju u p sih ija trijs k e u sta n o v e . U n aredn e d ve g o
d in e e k a je razbila vie o d s to tin u o rg a n iz a c ija so cija ln ih revolu cion ara i iz
n jih o v ih red ova uzela 1.875 talaca (W e rth , 1 9 9 9 : 9 8 ).
108
o k o ln o s t b ila t a t o s u b iv i c a r s k i o fic ir i p o e li d a p r is t i u u p o
m o s e l j a c i m a i d a o r g a n i z u j u N a r o d n u a r m i j u k o j a je n a s e b e p r e
u z e la d a v o d i ra t p r o t iv C r v e n e a r m ije ( O s ip o v a , 1 9 9 7 : 1 6 0 ) . U v e
l i k o m b r o j u s l u a j e v a , N a r o d n a a r m i j a m o r a l a je d a r a t u j e i p r o t i v
B e l e a r m i j e , i m e je d o b e s m i s l a d o v e d e n h a o s g r a a n s k o g r a t a . U
t a k v o m h a o s u s e lja c i s u u s v e v e e m b r o ju p o e li d a iz b e g a v a ju re
g r u ta c iju -
k a k o z a N a r o d n u , ta k o i z a C r v e n u i z a B e lu a r m iju -
p a s u n a k r a ju n a jv i e u s p e h a im a li o n i k o ju s u b ili n a jn e m ilo s r d
n iji u p r in u d n im r e g r u ta c ija m a s e lja k a -
b o lj e v ic i. B o lj e v ic i s u
s v a k o o d b ija n je v o jn e s lu b e u C r v e n o j a r m iji k a n ja v a li d r a k o n s k im k a z n a m a - s tr e lja n je m n a lic u m e s ta i s p a ljiv a n je m c e lo g s e

la -
p a s u m o g li d a u s v o je r e d o v e d o v u k u n a jv e i b ro j n e o p r e d e -
lje n ih , a p o lit i n ih i z a s t r a e n ih s e lja k a . T a k o s u s a m i s e lja c i p o

s lu i li k a o s r e d s t v o z a p o b e d u C r v e n e a r m ije u g r a a n s k o m r a tu .
T a p o b e d a s e n e k a d a d o v o d i u p ita n je z b o g in je n ic e
d a s u s u b o lj e v ic i b ili p r in u e n i d a u v e d u N E P p o e t k o m 1 9 2 1 .
T o je v r e m e k a d a je n jih o v a v la s t u u n u t r a n jo s t i z e m lje b ila u
p o t p u n o m r a s u lu i k a d a s u s e lja k i u s t a n c i n a te r a li b o lj e v ik e d a
s e , k a k o t o k a e O r la n d o F ig e s , n a k o n p o b e d e n a d B e lo m a r m i
jo m "p r e d a ju p re d s v o jim s o p s tv e n im s e lja tv o m ( F ig e s , 1 9 8 9 :
3 2 1 ) . F i g e s o v a f o r m u l a c i j a je p o s v e m u s u d e i p r e t e r a n a . U p r a v o
n j e g o v a v l a s t i t a i s t r a i v a n j a p o k a z u j u d a je z a j e d n i k a k a r a k t e r i
s tik a s v ih s e lja k ih u s ta n a k a u R u s iji u t o v r e m e b ila ta to s u s e
b o r ili z a o tc e p lje n je o d M o s k v e i o u v a n je s a m o u p r a v e p o s t ig n u
te 1 9 1 7 - 1 9 1 8 . O r ije n tis a li s u s e is k lju iv o n a d e fa n z iv n u b o r b u i u
t o m c ilju r u ili m o s t o v e , t e le g r a f s k e s t u b o v e i r a z a r a li e l je z n i k e
p r u g e . N a d a li s u s e d a e s e n a ta j n a in is t r g n u t i iz v a n d o m a a ja
M o s k v e , p r e v i a ju i e le m e n ta r n u in je n i c u d a b o lj e v ic i im a ju
n e u p o r e d iv o v i e r e s u r s a i d a s u u s ta n ju d a se u v e k v r a te i d a s a
n o v im s n a g a m a p o n o v o iz g r a d e p o r u e n o . O s i m
r a to v a li u m a lim g r u p a m a i n ik a d a im
to g a , s e lja c i s u
n ije p a lo n a p a m e t d a s e
u d r u e i z a je d n i k im s n a g m a k r e n u n a M o s k v u , g d e se n a la z io iz
v o r v e in e n jih o v ih z a la . T im e s u p o n o v o p o k a z a li s t r a h o v it u n a
i v n o s t , b u d u i d a je j e d a n p o r a z n e k e j e d i n i c e C r v e n e a r m i j e n a
n jih o v o j te r ito r iji p o v la io d o la z a k n e k e n o v e , jo v e e , k o ju b i u
m e u v r e m e n u p o p u n ili s e lja c i s a d r u g i h t e r it o r ija S S S R - a ( F i g e s ,
1 9 9 6 : 7 5 6 ) . N E P je n e s u m n j i v o p r e d s t a v l j a o o a j n i k u m e r u z a
u s ta v lja n ja o v ih u s ta n a k a , k o ji s u b o lj e v ic im a n a n o s ili o g r o m n e
109
g u b itk e i p o d r iv a li n jih o v u v la s t u u n u tr a n jo s ti z e m lje ( F ig e s ,
1 9 9 6 : 7 5 8 ) , a li t o jo n e z n a i d a s u b o lj e v ic i b ili " p o r a e n i . P a v e l M i l j u k o v je b i o m n o g o b l i e is t i n i k a d a je p i s a o d a s e 1 9 2 1 .
p r e d L e n jin o m p o ja v io k r a jn je p r a k t i a n p r o b le m : o t im a n je it a
o d s e lja k a s i lo m v i e n ije i lo k a o r a n ije i p o s t a v ilo s e p it a n je k a
k o n a s t a v it i o t i m a i n u b e z u p o t r e b e s ile . R e e n je t o g p r o b le m a
b i o je N E P ( M i l i u k o w , 1 9 2 5 : 2 : 2 3 1 ) . O b n o v a r o b n o - n o v a n o g
p r o m e t a i v r a a n je s e lja c im a m o g u n o s t i d a s v o je v i k o v e p r o d a
ju n a t r i t u n i j e z n a i l a n i k a k a v p o r a z . O n a je b ila s a m o p r iv r e
m e n o o d u s t a ja n je o d n a s ilja (i to s a m o u je d n o j s fe r i d r u t v e n o g
iv o ta ) , k o je s e u s v a k o m t r e n u tk u m o g lo o p o z v a t i i d o v e s t i d o
jo g o r e r e p r e s ije p r o t iv s e lja k a . S t a ljin o v a p o lit ik a k r a je m d v a d e
s e t i h i p o e t k o m t r i d e s e t i h g o d i n a p o k a z a e d a je N E P z a i s t a b i o
s a m o k r a tk i p r e d a h u d u g o m r a tu k o ji s u b o lj e v ic i v o d ili p r o t iv
s e lja k a .
I z m e u 1 9 1 8 . i 1 9 2 3 . R u s i j a je i z g u b i l a -
a k o se b ro j
e m i g r a n a t a d o d a b r o j u p o s t r a d a l i h 32 - o k o 2 3 m i l i o n a l j u d i ( H a s b u l a t o v , 1 9 9 1 : 8 8 ) , t o je d v a i p o p u t a v i e o d g u b i t a k a s v i h d r a
v a u P r v o m s v e t s k o m r a t u ( P i p e s , 1 9 9 4 : 5 0 9 ) . 33 j o n e k o l i k o m i l o n a s e l j a k a u o b l a s t i V o l g e u m r l o je n a r e d n i h g o d i n a o d g l a d i , k o
ja je u s l e d i l a n a k o n o k o n a n o g g r a a n s k o g r a t a ( O s i p o v a , 1 9 9 7 :
1 7 3 ) . 34 T o je b i l a c e n a b o r b e s e l j a k a z a s l o b o d u . A l i , t o je n a j g o r e ,
32 T o k o m gra an sk o g rata em ig rira lo je o k o 2,5 m ilio n a R u sa - u g la v n o m p ri

p a d n ik a p ozap ad n jaen e e lite (s lu b e n ic i, p red u zetn ici, in teligen cija itd .),
k o ji se v ie n ikad a n isu v ratili u R u siju (P ip e s , 1 9 9 4 :1 3 9 ).
33 H a sb u la to v navodi p o d a ta k d a je o d 19 2 3 . d o 194 1, tj. d o p o e tk a rata sa N e m ako m , zem lja izg u b ila jo 14 m ilo n a lju d i, to daje broj o d u k u p n o 3 7 m ilo n a za period 1918 -194 1. (H a s b u la to v , 1 9 9 1: 8 8).
34 Broj u m rlih o d gladi vero v a tn o bi b io m n o g o v ei da 19 2 1. A R A (American Re, liefAdministration) nije d o b io d o z v o lu o d b o ljev ik a d a d o e u S S S R d a bi h ra
n io 10 m ilio n a ljudi d n evn o. B ila je to v e lik a sram o ta za so vjetsk u v la st, koja
je e lo m svetu pok azivala d a " s o c ija liz a m " n ije s p o so b a n da p reh ran ju je lju
d e (a k a m o li d a za d ovoljava n eke ra zv ije n ije p o tre b e ) i da m ora u p o m o da
z o v e o rgan izacije iz o m r zn u to g "k a p ita lis ti k o g sve ta . Juna 1923. p o lo a j
A R A p o stao je n epo d n o ljiv z b o g te k o a k o je m u je n ep rekid n o stvarala s o
v je tsk a v la s t i zato je on o b u s ta v io sv e a k tiv n o sti u S S S R -u . C ela ak cija k o
ta la je 6 1 .0 0 0 .0 0 0 dolara (F ig e s , 1 9 9 6 : 7 8 0 ) . T reb a n ap o m en u ti i to d a je
s o v je tsk a v la s t u isto vrem e ka d a su o d g la d i u m ira li m ilio n i n jen ih p o d a n i
ka iz v o z ila vlastito ito i n eted im ic e tr o ila n o va c za fin ansiran je re v o lu cio
n arn ih p ok reta u elom svetu (V o lk o g o n o v , 1 9 9 8 :1 2 7 - 1 2 8 ) .
110
ta je z iv a c e n a p o k a z a la s e k a o u z a lu d n a , p o t o s e lja c im a ( b a k a o
i r a d n i c i m a ) n i j e p o l o z a r u k o m d a o s t v a r e g l a v n i c i lj : o b a r a n j e t i
r a n i j e b o l j e v i k a . E p i l o g je , z a p r a v o , b i o p o t p u n o s u p r o t a n o d s v r
g a v a n ja tir a n ije : s e lja c i, a li i o s t a li s lo je v i d r u t v a , b ili s u d e s e t k o
v a n i i p o t p u n o is c r p lje n i r a to v im a u p r o t e k lih d e s e t g o d in a , ta k o
d a s u u n a r e d n im d e c e n ija m a p o s t a li la k p le n s v e m o n ije i to ta lita r n ije p a r tije b o lj e v ik a . Z a to s u g la v n i o b lic i o t p o r a k o ji s u s e lja
c im a b ili p r e o s t a li, k a d a je b o lj e v i k a v la s t k r a je m d v a d e s e tih i
p o e t k o m t r id e s e t ih g o d in a n a s r n u la n a n jih m e r a m a r a s k u la e n ja b ili jo s a m o s a b o t a e i a te n ta ti n a s o v je ts k e fu n k c io n e r e
(U la m , 1 9 7 7 : 3 0 8 ) .
K a d a s u u p ita n ju a t e n ta ti n a s a m e to t a lita r n e tira n e ,
s i t u a c i j a je u T r e e m r a jh u i S S S R - u b i l a u j e d n a e n i j a : n a H i t l e r a
s u i z v r e n a tr i o z b i l j n a , m a d a n e u s p e l a a t e n t a t a , 35 a n a L e n j i n a
d v a . P o g le d a jm o p r v o k a k v i s u b ili a t e n ta ti n a H itle r a . P rv i je b io
f a s c i n a n t a n i n d i v i d u a l n i p o k u a j G e o r g a E s l e r a , k o j i je s a m i z r a d i o
i p o s t a v io e k s p lo z iv u p iv n ic u u M in h e n u u k o jo j s e 8 . n o v e m b r a
1 9 3 8 . o d r a v a la p r o s la v a p e tn a e s t o g o d n jic e n e u s p e lo g L u d e n d o r f f o v o g i H i t l e r o v o g p u a ( i z 1 9 2 3 ) . E k s p l o z i v je t r e b a l o d a b u d e a k
t i v i r a n z a v r e m e H i t l e r o v o g g o v o r a . A l i , H i t l e r je s k r a t i o s v o j g o v o r
i u m e s t o u 2 2 . 0 0 a s a n a p u s t i o p i v n i c u u 2 1 . 0 7 . E k s p l o z i v k o j i je
a k t i v i r a n u 2 1 . 2 0 a s a u b i o je 8 i r a n i o 6 3 p r i s u t n e o s o b e . E l s e r je
u h vaen p u ko m
s lu a jn o u p r ilik o m
p r e la s k a n e m a k o - v a jc a r -
s k e g r a n i c e i G e s t a p o u je o t k r i o s v e d e t a l j e s v o j e a k c i j e , n e p o v e z u
ju i j e s a n e k o m o r g a n iz a c ijo m ili g r u p o m lju d i. O p t i u t i s a k b io je
d a je E s l e r o v n e u s p e o a t e n t a t d o p r i n e o p o v e a n j u H i t l e r o v e p o p u
la r n o s t i
m eu
n e m a k im
s ta n o v n i tv o m
ir e n ju
u v e r e n ja
o p r a v d a n o s t o f a n z i v e n a Z a p a d , k o j u je H i t l e r p o e o d a p r i p r e m a
v e d a n p o s le n e u s p e lo g a te n ta ta ( B a lfo u r , 1 9 8 8 :1 2 3 ) .
D r u g i a t e n ta t n a H itle r a iz v e li s u g e n e r a l H e n n in g v o n
T r e s c k o w i n j e g o v r o a k a d v o k a t F a b i a n v o n S c h l a b r e n d o r f f 13 .
m a r t a 1 9 4 3 . O n i s u u a v i o n k o j i m je H i t l e r l e t e o u s p e l i d a u b a c e
e k s p l o z i v , a l i je t o k o m
le ta ( v e r o v a tn o z b o g n is k e te m p e r a t u r e )
z a k a z a o d e to n a to r . Z a o v a j p o k u a j a te n ta ta s a z n a lo se t e k p o s le
p a d a T r e e g r a jh a .
35 S v e u svem u , u razd ob lju 19 3 7-19 4 4 . b ilo je o k o d e set p ok u a ja u b istv a H i

tlera, o d ko jih su sam o tri bila za is ta o p a s n a i b liz u uspeh a.
111
T r e i a t e n t a t n a H i t l e r a , k o j i je i z v r i o p u k o v n i k C l a u s
S c h e n c k v o n S t a u f f e n b e r g 2 0 . ju la 1 9 4 4 , u je d n o je i n a jp o z n a t iji
z a t o t o je b i o n a j b l i i u s p e h u i t o je u z b u r k a o d u h o v e u N e m a k o j i v a n n je . U t o v r e m e H i t l e r s e v i e n i j e p o j a v l j i v a o u j a v n o s t i i
g o to v o d a i n ije n a p u ta o G la v n i ta b . Z a to s e je d in a a n s a z a
a t e n ta t n a n je g a S t a u ffe n b e r g u p r u a la z a v r e m e s a s t a n a k a u G la v
nom
ta b u , n a k o jim a s e r a s p r a v lja lo o s ta n ju
n a fro n to v im a .
A te n ta t s e m o g a o iz v r it i je d in o p o m o u p r o k r iju m a r e n o g e k s
p lo z iv a , a n e p i t o lje m , p o t o je H itle r o v o o b e z b e e n je o n e m o g u
a v a lo d a H it l e r u p r ila z e n a o r u a n e o s o b e . N a p o s le t k u , o d lu e n o
je d a s e z a a t e n t a t i s k o r i s t i s a s t a n a k u G l a v n o m
t a b u 2 0 . ju la
1 9 4 4 . O v a j s a s t a n a k je t r e b a l o d a s e o d r i u p o d z e m n o m b u n k e
r u , a l i je z b o g r e n o v i r a n j a b u n k e r a o d r a n u j e d n o j t r o n o j k u i o d
d r v e t a . Z a t o je b o m b a k o j u j e S t a u f f e n b e r g p o s t a v i o p o d s t o i m a
l a m a n j e r a z o r n o d e j s t v o . D a z l o b u d e v e e , b i o j e t o p a o d a n , p a je
s v i h d e s e t p r o z o r a n a k u i b i l o o t v o r e n o , t o je d o d a t n o d o p r i n e lo g u b it k u s n a g e e k s p lo z ije . S v e je to u tic a lo n a n e u s p e h a te n ta ta ,
a H itle r s e iz v u k a o s a m o s a la k im p o v r e d a m a (F r a e n k e l i M a n v e ll, 1 9 6 4 : 9 5 ) .
S t a u ffe n b e r g i d r u g i n e m a k i o fic ir i k o ji s u u z e li u e e
u o v o m a t e n ta tu e s t o s u k a s n ije b ili k r itik o v a n i z b o g to g a t o s u
se p r e k a s n o " s e t ili d a u k lo n e H itle r a ( k a o i z b o g to g a to s u a te n
t a t iz v r il i tr a lja v o i " n e p r o f e s i o n a l n o ) . O f i c i r s k i k o r je o d s a m o g
p o e tk a ra ta n a jb o lje z n a o d a N e m a k u e k a p o r a z ( S t r o lin , 1 9 5 2 :
2 6 ) i i m a o je n a j v e u a u t o n o m i j u u o d n o s u n a H i t l e r a p o t o j e , u
p o r e e n ju
" b io
s a d r u g im
d a le k o
d r a v n im
m a n je iz l o e n
fu n k c io n e r im a i s lu b e n ic im a ,
za h v a tu
t o t a li t a r n o g g la j a lto v a n ja "
( M o m s e n , 1 9 6 6 : 7 7 ) . Z a t o s e p o s t a v lja p ita n je z a t o s u s e o fic ir i

o d lu ili n a a te n ta t " t e k k a d a je v e b io ja s a n i n jih o v -
a ne sam o
H i t l e r o v - p o r a z ( S t e r n , 1 9 9 4 : 9 6 ) . 3<5
3 6 V e o m a e sto se kao opravd an je z a n jih o vu p a s iv n o s t n avod i za kletva k o ju je

svaki o ficir i v o jn ik m orao da p o lo i p rilik o m s tu p an ja u v o jsk u . N ju je sam
H iter orm u\isao 1934, i gla sila je: P o la e m p red B o g o m ovu svetu za k le tvu
d a u b iti bezuslomo posluan [k u rz iv A .M .] v o d i n am a k o g Rajha i n arod a
A d o lfu H itleru , v rh o v n o m k o m a n d a n tu V e rm a h ta i da u kao hrabar v o jn ik
biti sp rem a n d a u svako vrem e p o lo im svo j iv o t z a o v u zak le tvu " (cit. p re
m a: S tro lin , 1 9 5 2 : 21). A li, ako je z a is ta ta n o d a su svi o ficiri i v o jn ic i bili
o b a v e zn i d a se u zd re od svake n e p o s lu n o s ti H itleru , o n i su m orali zn a ti da
112
O d g o v o r n a t o p i t a n j e m o g u e je d o b i t i t e k k a d a s e
u z m e u o b z ir m e n ta lite t o fic ir a V e r m a h ta . J e d a n b ro j u e s n ik a u
p r ip r e m i o v o g a t e n t a t a z a is t a je jo o d 1 9 3 8 . b io u v e r e n d a H itle r ,
a z a n j i m i c e l a N e m a k a , s r l j a u r a t n u p r o p a s t . T a k o je n p r . g l a v n o k o m a n d u ju i g e n e r a l L u d w ig B e c k jo ta d a s a s v im ja s n o u v id e o d a e u k o lik o o fic ir i ( " v o e ) n e m a k e a r m ije n e u s p e ju d a
z a u s ta v e ra t p r o t iv e h o s lo v a k e to d o v e s ti d o " s v e t s k o g ra ta , k o
ji b i z n a i o fini G em a n ia e" ( B e c k , 1 9 9 4 : 2 8 7 ) . N j i h o v a [ o f i c i r
s k a ] v o jn i k a p o s lu n o s t im a g r a n ic u ta m o g d e n jih o v o z n a n je ,
n jih o v a s a v e s t i n jih o v a o d g o v o r n o s t z a b r a n ju ju iz v r e n je je d n e
n a r e d b e . N e n a i u li n jih o v i s a v e t i i u p o z o r e n ja n a o d je k , t a d a
im a ju p r a v o i o b a v e z u p r e d n a r o d o m i p r e d is to r ijo m d a n a p u s te
s v o je s lu b e . K a d a s v i n a t a k a v n a in o d lu n o d e la ju , s p r o v o e n je
j e d n e r a t n e o p e r a c i j e p o s t a j e n e m o g u e . N a ta j n a i n o n i s p a s a v a j u s v o j u d o m o v i n u o d n a j g o r e g , o d p r o p a s t i . N e d o s t a t a k je v e l i i
n e i s p o z n a je z a d a t k a k a d a je d a n v o jn ik n a n a jv i e m p o lo a ju u
ta k v im v r e m e n im a s v o je o b a v e z e i z a d a tk e v id i s a m o u o g r a n i e
n im o k v ir im a s v o jih v o jn ih o v la e n ja , b e z s v e s ti o n a jv i o j o d g o
v o r n o s t i p r e d c e lim n a r o d o m . V a n r e d n a v r e m e n a z a h te v a ju v a n r e d n e p o s t u p k e ! ( B e c k , 1 9 9 4 : 2 8 8 ) . T a k o v i d i m o d a je g l a v n i
p r o b le m z a B e k a le a o u to m e to N e m a k a 19 3 8 . (a li n i k a s n i
je ) n ije b ila s p r e m n a z a r a t n i v o jn o , n i p r iv r e d n o , n i m o r a ln o , ta
k o d a n i j e m o g l a d a i z b e g n e p o r a z . D a je N e m a k a k o j i m s l u a
je m b ila s p r e m n a z a ra t, B e c k o ig l e d n o n e b i im a o r a z lo g a z a s u
p r o t s t a v l j a n j e n i r a t n i m p l a n o v i m a n i v l a d a v i n i k o j a je p o s t o j a l a u
T r e e m r a j h u . N a j k r a e r e e n o , r a z l o g z a o t p o r o f i c i r a l e a o je n e
u H itle r o v o j v la d a v in i n e g o u p r e r a n o m o tp o in ja n ju ra ta i n e d o
v o ljn im p r ip r e m a m a z a n je g a . O s i m
to g a , B e c k u o v o v r e m e jo
n ije b io v o lja n d a p o z o v e n a s v r g a v a n je ( a p o g o t o v o n e n a u b is t v o ) H i t l e r a , n e g o je a p e l o v a o d a s e n e m a k i n a r o d i sam firer

[ k u r z i v . A . M . ] o s l o b o d i m o r e j e d n e e k e [ t j. G e s t a p o a ] i p o j a v a
b o n z a t v a , k o ji u n i ta v a ju o p s t a n a k i d o b r o R a jh a k r o z r a s p o lo
je sa m H itler n ap isao d a "o tp o r s v a k o g p rip a d n ik a " n arod a n o sio cu v la sti u z

iju p o m o "srlja u p ro p a s t nije "s a m o p ravo n ego i o b a v e z a . S a m im tim ,
ak o je za k letva v a ila ka o d eo "d r a v n o g p rava , n ju je u k id a la o d re d b a "lju d
s k o g p rava", koju je H itle r u M o joj borbi e k s p lic itn o p rizn a va o kao n ajv iu i
p rem a ko jo j je spas narod a n ajvii im p e ra tiv i o s n o v o p ra vd a n ja o tp o ra tiraniji.
123
e n je u n a r o d u
i o iv lja v a ju
k o m u n iz a m ( c it. p re m a : B e u y s,
1 9 8 7 : 3 8 4 )K a o t o m o e m o d a v id im o , g o d in e 1 9 3 8 . u n a jv i e m
kom andnom
k a d r u V e r m a h t a n ije p o s t o ja o u v id u t o d a H it le r
s p r o v o d i t i r a n iju n a d N e m a c im a ( o J e v r e jim a d a s e i n e g o v o r i) i
d a g a z b o g t o g a t r e b a s v r g n u t i / ili u b i t i . T o s a z n a n j e j a v i l o s e t e k
k a s n ije , k a o p o s le d i c a H it le r o v o g v o e n ja ra ta . U t z v . D e k la r a c iji
v l a d e , k o j u je e s t g o d i n a k a s n i j e s a i n i o i s t i t a j L u d w i g B e c k , u z
p o m o C a r la F r ie d r ic h a G o e r d e le r a , z a s lu a j u s p e h a a t e n t a t a t a n a
H i t l e r a ( k a o i d r a v n o g u d a r a k o j i je z a t i m t r e b a l o d a u s l e d i ) , s u
m a r n o s e p o m in je " d o s a d a n ja d e s p o t s k a t ir a n ija i n a b r a ja ju s v i
H itle r o v i " z lo in i , " l a i it d . ( B e c k i G o e r d e le r , 1 9 9 4 : 3 4 3 ). P r e
m a to m e , o fic ir i s u b ili u s ta n ju d a s h v a te H itle r o v u tir a n iju te k
k a d a s u m o g li d a se u v e re u s u ic id n o s t v o e n ja ra ta ( k o ji s u s a
s v im d o b r o p r e d v id e li, a li n i t a n is u u in ili d a g a p r e d u p r e d e ) . A
t a d a je z a i s t a b i l o p r e k a s n o : n a j v i e t o je u s p e h a t e n t a t a n a H i t l e
ra i d r a v n o g u d a r a ( k o jim
b i se u k lo n ili
sa v la s t i p r ip a d n ic i
N S D A P - a ) j o m o g a o d a d o n e s e b i l o je i z b e g a v a n j e k a t a s t r o f a l
n o g p oraza N em ake u D ru g o m
sv e tsk o m
ra tu . S d r u g e s tra n e ,
v e i s a m p o k u a j a t e n t a t a n j e g o v i m je i z v r i o c i m a o b e z b e d i o ( b a
r e m d e lim i n o ) is k u p lje n je o d g r e h a s a u e s tv o v a n ja u H itle r o v im
z lo in im a . H e n n in g v o n T r e s c k o w , k o ji je 1 9 4 3 . p o k u a o d a iz v r i
a t e n t a t n a H i t l e r a , 1 9 4 4 . je t o s a s v i m o t v o r e n o p r i z n a o : " A t e n t a t
n a H i t l e r a m o r a s e i z v r i t i p o s v a k u c e n u . N e u s p e li t o , m o r a s e
p o k u a t i s a d r a v n im u d a r o m . V i e s e n e r a d i o p r a k t i n o m c ilju ,
n e g o o to m e d a se n e m a k i p o k r e t o tp o r a p r e d s v e t o m i s to r ijo m
p o c e n u i v o t a o d v a io n a o d lu n i p o t e z . S v e o s t a l o je s p o r e d n o
( T r e s c k o w , 1 9 9 4 : 3 2 6 ) . 37
37 Z b o g p reko m a n d e V o n T re sc k o w n ije m o g a o d a n ep o sre d n o u estvu je n i u

p rip re m i ni u izvrenju atentata 2 0 . ju la 19 4 4 . A li, p o to je b io u sta ln o m
k o n ta k tu sa Stau ffen bergom i d ru g im a , o d m a h p o to je d o b io v e sti o n eus p eh u aten ta ta o d lu io je da izvri s a m o u b is tv o . P o sle d n je rei bile su m u:
"Ja m o g u d a iste svesti sto jim iz a sveg a to sa m u ra d io u borbi p ro tiv H itle
ra. K a o to je B o g jednom obeao A v ra m u d a e p o te d e ti S o d o m u ako se b u
de m o g lo nai d ese t p otenih ljud i, ja se ta k o e n ad a m d a z b o g nas nee u n i
titi N em a k u . N ik o od nas se ne m o e p o a liti z b o g sm rti. S v ak o ko je p ri
s tu p io n aoj gru p i navukao je tim e na seb e k o u lju N e su sa . C o ve k o v a m o ral
na v re d n o s t p oin je tek od o n e tak e na k o jo j je o n sp rem a n da da svoj iv o t
z a svo ja u b e en ja (cit. prema: B alfo ur, 1 9 8 8 :1 3 1 ).
114
I p a k , H i t l e r je p r e i v e o s v e a t e n t a t e i u m r o u b i v i s e
3 0 . a p r ila 1 9 4 5 . S a m o u b i s t v o je iz v r io te k k a d a je b io u v e r e n d a
n e p o s t o j i n i k a k v a n a d a u i z n e n a d n i p r e o k r e t r a t n e s r e e i k a d a je
C r v e n a a r m i j a v e b i l a n a d o m a k B e r l i n a . O n o t o g a je v e r o v a t n o
p o u r i l o d a o k o n a i v o t b i l a je v e s t o M u s s o l i n i j e v o m z a s t r a u j u
e m k r a j u k o j u je d o b i o 2 9 . a p r i l a . U s t r a h u d a i o n s a m , z a j e d n o
s a E v o m B r a u n , n e d o iv i s u d b in u t a lija n s k o g v o e i n je g o v e lju
b a v n i c e , H i t l e r je p o a o u s m r t . N a a l o s t , p r e k a s n o d a s e s p a s u s v i
o n i i v o t i k o j i s u p a l i z b o g n j e g o v i h l u a k i h r a t n i h a m b i c i j a - a li
i z b o g n e u s p e h a a t e n ta to r a u p o k u a ju d a g a u b iju .
Z a r a z l i k u o d T r e e g r a jh a , u k o m s u s e p l a n o v i i p o k u
a ji u b i s t v a H i t l e r a m n o i l i t o je p o s t a j a o j a s a n i j i p o r a z u D r u g o m
s v e t s k o m ra tu , p la n o v i i p o k u a ji u b is t v a b o lj e v i k ih v o a , u p r
v o m r e d u L e n j i n a , b i l i su n a j b r o j n i j i o d m a h n a k o n b o l j e v i k o g d r
a v n o g u d a r a , d o k je t o t a l i t a r n a v l a s t j o b i l a r e l a t i v n o s l a b a , a s t a
r e z a v e r e n i k e t r a d i c i j e s o c i j a l n i h r e v o l u c i o n a r a j o s v e e i j a k e . 38
V e n a k o n z a b r a n e ra d a U s ta v o tv o r n e s k u p tin e , F ed o r M a h ilo v i O n ip k o , p r ip a d n ik s o c ija ln ih r e v o lu c io n a r a i la n
S a v e z a z a o d b r a n u u s t a v o t v o r n e s k u p t i n e , o b r a z o v a o je m a l u t e
r o r is ti k u g r u p u i z a p o e o p r ip r e m e z a a te n ta t n a L e n jin a i T r o c k o g . O n i p k o je p la n ir a o d a a t e n t a t iz v r i v e z a B o i , a li je C e n
tr a ln i k o m it e t s o c ija ln ih r e v o lu c io n a r a z a b r a n io a k c iju , s a o p r a v
d a n je m d a b i tim e b ile o ja a n e k o n tr a r e v o lu c io n a r n e s n a g e . O n i p
k o je p o s l u a o n a r e d b u , a l i s u n e k i p r i p a d n i c i n j e g o v e g r u p e n a
s v o ju r u k u o r g a n iz o v a li a t e n t a t n a L e n jin a 1. ja n u a r a 1 9 1 8 , p o s le
g o v o r a u M ih a jlo v s k i m a n je u . K o la k o jim a je L e n jin k r e n u o n a
p u t k a S m o ljn o m b ila s u iz r e e t a n a m e c im a , a m e ta k je p o g o d io i
vozaevu
r u k u k o j a je p o k r i v a l a L e n j i n o v u g l a v u ( V o l k o g o n o v ,
1997: 344)D r u g o j p r i p a d n i c i s o c i j a l n i h r e v o l u c i o n a r a z a m a l o d a je
p o lo z a r u k o m d a 3 0 . a v g u s ta 1 9 1 8 . iz v r i u s p e a n a te n ta t n a L e-
38 Partija so cija ln ih revolu cio n ara o s n o v a n a je 19 0 1, i p reu zela je teroristiko

n aslee N a rod n e volje. U p erio d u 19 0 1 -19 1 1. so cijaln i revolu cio n ari u b ili su
sko ro 150 o so b a iz d r a v n o g aparata, m e u k o jim a i d vo jicu m in ista ra u n u
tran jih p o slo v a i sa m o g p rem ijera S to lip in a . Z a ra zlik u o d aten ta ta n a care
v e u p ro lo m veku, o vi aten tati stek li su v elik u p o p u la rn o s t u n arod u i d o p rineli d a seljaci ciljeve p artije so cija ln ih revolu cio n ara sve v ie p o n u d a d o iv l
javaju kao svoje.
115
ili v i e n e s e le k t i v n o g n a s il ja p r e m a p o d a n ic im a . H ip ija i K a lig u la

s p a d a ju m e u a n t i k e tir a n e k o ji s u n a jv i e o s t a li u p a m e n i p o o r
g ija m a n a s ilja k o je s u u p r ili ili p o s le n e u s p e lih a t e n t a t a n a n jih .
H itle r i L e n jin id u k o r a k d a lje . U n e d e lja m a n a k o n 2 0 . ju la 1 9 4 4 .
N e m a k a je b il a p r e p la v lje n a h a p e n jim a : u h a p e n o je i s u e n o
o k o 7 . 0 0 0 lju d i -
m e u n jim a n is u b ili s a m o o n i z a k o je s e s u m
n j a l o d a i m a j u v e z e s a a t e n t a t o m n e g o s v a k o k o g a je G e s t a p o i z b i
l o k o j i h r a z l o g a s u m n j i i o ( F r a e n k e l i M a n v e l l , 1 9 6 4 : 1 6 3 ) . 41 S u
e n j e je b i l o f a r s a , a j e d i n i c i lj e g z e k u c i j a b i o je d a p r u i o d u k a
n a c i s t i k o j r e t r i b u c i j i i j o v i e z a s t r a i g r a a n e . 42 N a k r a j u j e n a
s m r t o s u e n o i s tr e lja n o 4 .9 8 0 lju d i. N o , to jo u v e k n ije p ra v i
b r o j r t a v a , p o t o je m n o g o l j u d i p o b i j e n o v a n s u d s k o g p o s t u p k a ,
tj. " p r i l i k o m p o k u a j a b e k s t v a i s i. ( H o f f m a n n , 1 9 7 9 : 3 3 ). O s i m
to g a , o k o 5 . 0 0 0 b iv ih p a r la m e n ta r n ih p o s la n ik a i la n o v a o p o z i
c i o n i h p a r t i j a u h a p e n o je i d e p o r t o v a n o u k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e ,
t o je t a k o e b i l a i n d i r e k t n a p o s l e d i c a n e u s p e l o g a t e n t a t a o d 2 0 .
ju la ( H o f f m a n n , 1 9 7 9 : 6 3 5 ) .
P o s le d ic e
d ru go g
a te n ta ta
na
L e n jin a
b ile
su
jo
s t r a n i j e . P o s l e p a n i k e k o j u je a t e n t a t i n i c i j a l n o i z a z v a o u r e d o v i
m a b o lj e v ik a u s le d ile s u d v e p o ja v e m e u k o jim a p o s t o ji v r lo z a
n i m l j i v a v e z a . P r v a r e a k c i j a b o l j e v i k a n a a t e n t a t b i l a je j a a n j e L e n j i n o v o g k u l t a , k o j i je d o b i o
n a s n a z i in je n ic o m
d a je L e n jin
u s p e o d a p r e iv i a t e n ta t. B o lj e v ic i s u g a z a t o s a d a , s a s v im u d u h u
o r ije n t a ln ih k u lt o v a v la d a r a , p r o g la a v a li z a g o t o v o b o a n s k o b i e
k o j e je s v e m o g u e i n e m o e d a u m r e ( P i p e s , 1 9 9 0 : 8 1 2 - 8 1 4 ) . 43 U
41 O d m a h p o h ap en ju streljan i su izv rilac aten tata i n jegovi glavn i p om ag ai:

p u k o v n ik C la u s S c h e n c k v o n S tau ffen b erg, general F ried rich O lb ric h t, p u
k o v n ik A lb rec h t M e rz v o n Q u irn h e im i p o ru n ik W e rn e r v o n H aeften , d o k je
generalu L u d w igu B eku d o p u te n o d a izvri sa m o u b istv o .
4 2 H itler je n a jizrazitije p o k a za o karak ter o vih p rocesa ka d a je p red sed n ik a s u
d a koji je s u d io o ficirim a o su m n ji e n im z a p o m ag an je u p o k u a ju izvren ja
aten tata R olanda F reislera nazvao "n a im V i in s k im (F ra en k el i M an vell,
1 9 6 4 :1 6 5 ) .
43 B oljevici su, tavie, m arta 1 9 2 2 . o fo rm ili " iv u crk v u sa z a d a tk o m da
u n o si razd or u p rav o slav n u crkvu i stvara p o m etn ju m e u klerom i vern icim a. N a elo crkve d o a o je arh iep isk o p V la d im ir, ko ji je p ro p o ve d a o "crkven i
b o lje v iza m i tvrd io d a je ruski k o m u n iza m jed in o isp rav n o tu m aen je hri a n sk o g k o m u n izm a i N o v o g zaveta. "O k to b a rs k a revolu cija je tako p ro
gla en a za "h rian sk u kreaciju i p rekretn icu na p u tu stvaran ja "carstva B o -
11?
n jin a . P o z a v r e t k u je d n o g n je g o v o g g o v o r a , F a n n ie E f i m o v n a K a p l a n g a je s a e k a l a p r e d n j e g o v i m k o l i m a i i s p a l i l a t r i m e t k a ( o d
k o j i h je je d a n p r o m a i o i p o g o d i o e n u k o j a je s t a j a l a p o r e d L e n j i n a ) . J e d a n m e t a k g a je p o g o d i o u r u k u , a d r u g i u v r a t , n a p r a v i v i r a
n u o p a s n u p o i v o t . M e u t i m , L e n j i n je n e k a k o u s p e o d a p r e i v i , 39
d o k je K a p l a n o v a p o s l e i s p i t i v a n j a u b i j e n a h i c e m u p o t i l j a k . I a k o s e
r a d i lo o e n i k o j a je r a n i j e i m a l a p s i h i k i h p r o b l e m a ( U l a m , 1 9 6 9 :
5 6 3 ) , i z p r o t o k o l a s a n j e n o g s a s l u a n j a s t i e s e u t i s a k o v r l o h r a
b r o j, l u c i d n o j i p o l i t i k i z r e l o j e n i . N a p i t a n j e z a t o j e p u c a l a n a L e n j i n a o n a je o d g o v o r i l a d a g a s m a t r a i z d a j n i k o m , k o j i " o d g a a i d e
j u s o c i j a l i z m a z a m n o g o d e c e n i j a . I a k o je o s p o r a v a l a s v o j e v e z e s a
s o c i j a l n i m r e v o l u c i o n a r i m a , p r i z n a l a je d a je b i l a p o b o r n i k U s t a v o
tv o rn e s k u p tin e i n je n o g p r e d s e d a v a ju e g ( " d e s n o g s o c ija ln o g re
v o l u c i o n a r a ) C e r n o v a . T a k o e je i z j a v i l a d a je R u s i j a t r e b a l o d a n a
s ta v i s a r a d n ju s a E n g le s k o m i F r a n c u s k o m u r a tu p r o t iv N e m a k e ,
a n e d a s e ( p o p o t p is iv a n ju m ir o v n o g s p o r a z u m a ) p r ik lo n i N e m a k o j. S v e u s v e m u , p o k u a j u b i s t v a L e n j i n a o n a j e s a s v i m r a z u m n o
o b ja s n ila k a o o s v e t u z a r a s p u ta n je U s ta v o tv o r n e s k u p tin e , n a n o
e n je o g r o m n ih te t a s o c ija lis t i k o m p o k r e tu i p o t p is iv a n je m ir o v
n o g s p o r a z u m a u B r e s t - L it o v s k u ( P ip e s , 1 9 9 0 : 8 0 7 ) .40
P o s le d n ji a t e n ta ti n a H itle r a i L e n jin a p o k a z a li s u s e
k a o b r e m e n it i p o s le d ic a m a , ia k o n e n a o n a j n a in k o ji s u im a li u
v id u iz v r io c i a te n ta ta . V id e li s m o u p r e th o d n im
p o g la v ljim a d a
s u n e u s p e n i a te n ta ti n a tir a n e n e r e t k o u z r o k o v a li e r u p c ije m a n je
3 9 Z a n im ljiv o je to da se bo ljev ici n isu u s u d ili d a ra n je n o g Len jina o d ve d u u

b o ln ic u , b o jei se da ne d o sp e u ruke n e k o g lekara n a k lo n je n o g k o n stitu cio n a ln im d em o k ratam a ili so cija ln im re v o lu cio n a rim a. Z a to je o n b io p re n e t u
svo j sta n , gd e su lekari lojalni b o lje v icim a (te k p o s le v e lik o g o te za n ja p o to
se n ije n aa o n ijedan au to m o b il ko ji bi ih d o v e z a o ) d o li da m u u k a u prvu
p o m o . L en jin o v iv o t je tada v is io o k o n c u i za h va lju ju i to m e to n ije bila
p o g o e n a gla v n a arterija o n je u sp eo d a iv (v e u n e sv e sti) do eka o kasn ele
lek are (U la m , 1 9 6 9 :5 6 1 - 5 6 2 ).
4 0 P o sto je osporavan ja istorijske in jen ice d a je K a p lan o va za ista pucala na Le
njina. O n a je im ala vrlo lo v id i tek o je vero v a ti d a b i joj socijaln i revolu cio
nari p overili tako opasan zad atak. M n o g o je ve ro v a tn ije d a je na Lenjina p u
cao n eko drugi, a d a je K aplanova, u skla d u sa s v o jim fan a tizm o m i sp rem n o
u n a rtvo van je, izgraenim to k o m d u g o g o d i n je robije, prihvatila u lo gu
rtve, o s o b e k o ja e sn ositi o d g o v o rn o s t za a te n ta t (V o lk o go n o v , 199 7: 3383 4 0 ).
116
ili v i e n e s e l e k t i v n o g n a s i l j a p r e m a p o d a n i c i m a . H i p i j a i K a l i g u l a
s p a d a ju m e d u a n t i k e tir a n e k o ji s u n a jv i e o s ta li u p a m e n i p o o r
g ija m a n a s ilja k o je s u u p r ili ili p o s le n e u s p e lih a t e n t a t a n a n jih .
H it le r i L e n jin id u k o r a k d a lje . U n e d e lja m a n a k o n 2 0 . ju la 1 9 4 4 .
N e m a k a j e b i l a p r e p l a v l j e n a h a p e n j i m a : u h a p e n o je i s u e n o
o k o 7 . 0 0 0 lju d i - m e u n jim a n is u b ili s a m o o n i z a k o je s e s u m
n j a l o d a i m a j u v e z e s a a t e n t a t o m n e g o s v a k o k o g a je G e s t a p o i z b i
l o k o j i h r a z l o g a s u m n j i i o ( F r a e n k e l i M a n v e l l , 1 9 6 4 : 1 6 3 ) . 41 S u
e n j e je b i l o f a r s a , a j e d i n i c i lj e g z e k u c i j a b i o je d a p r u i o d u k a
n a c i s t i k o j r e t r i b u c i j i i j o v i e z a s t r a i g r a a n e . 42 N a k r a j u je n a
s m r t o s u e n o i s t r e lja n o 4 .9 8 0 lju d i. N o , t o jo u v e k n ije p r a v i
b r o j r t a v a , p o t o je m n o g o l j u d i p o b i j e n o v a n s u d s k o g p o s t u p k a ,
tj. " p r i l i k o m p o k u a j a b e k s t v a i s i . ( H o f f m a n n , 1 9 7 9 : 3 3 ) . O s i m
to g a , o k o 5 .0 0 0 b iv ih p a r la m e n ta r n ih p o s la n ik a i la n o v a o p o z i
c i o n i h p a r t i j a u h a p e n o je i d e p o r t o v a n o u k o n c e n t r a c i o n e l o g o r e ,
t o je t a k o e b ila i n d i r e k t n a p o s le d i c a n e u s p e l o g a t e n t a t a o d 2 0 .
ju la ( H o f fm a n n , 1 9 7 9 : 6 3 5 ).
P o s le d ic e
d ru go g
a te n ta ta
na
L e n jin a
b ile
su
jo
s t r a n i j e . P o s l e p a n i k e k o j u je a t e n t a t i n i c i j a l n o i z a z v a o u r e d o v i
m a b o lj e v ik a u s le d ile s u d v e p o ja v e m e u k o jim a p o s t o ji v r lo z a
n i m l j i v a v e z a . P r v a r e a k c i j a b o l j e v i k a n a a t e n t a t b i l a je j a a n j e L e n jin o v o g k u lta , k o ji je d o b io n a s n a z i in je n ic o m
d a je L e n j i n
u s p e o d a p r e iv i a t e n ta t. B o lj e v ic i s u g a z a t o s a d a , s a s v im u d u h u
o r ije n ta ln ih k u lt o v a v la d a r a , p r o g la a v a li z a g o t o v o b o a n s k o b i e
k o j e je s v e m o g u e i n e m o e d a u m r e ( P i p e s , 1 9 9 0 : 8 1 2 - 8 1 4 ) . 43 U
41 O d m a h p o h ap en ju streljan i su izv rilac aten tata i n jegovi glavn i p om agai:

p u k o v n ik C la u s S c h e n c k v o n S tau ffen b erg, general F ried rich O lb ric h t, p u
k o v n ik A lb re c h t M e rz v o n Q u irn h e im i p o ru n ik W ern e r v o n H aeften , d o k je
gen eralu L u d w igu B eku d o p u te n o d a izvri s am o u b istv o .
4 2 H itler je n a jizrazitije p o k a za o karak ter o vih p rocesa ka d a je p red sed n ik a s u
d a koji je su d io o ficirim a o su m n ji en im za p o m ag an je u p o k u a ju izvren ja
aten tata R o lan da F reislera n azvao "n a im V i in s k im (F raen k el i M an vell,
1 9 6 4 :1 6 5 ) .
43 B o ljevici su, tavie, m arta 1 9 2 2 . o fo rm ili iv u crk v u sa za d a tk o m d a
u n o si razd or u p rav o slav n u crkvu i stvara p o m etn ju m e u klerom i vern icim a. N a elo crkve d o a o je a rh iep isk o p V la d im ir, ko ji je p rop o ved a o "crkven i
b o lje v iza m i tvrd io d a je ruski k o m u n iza m je d in o isp ravn o tu m aen je hri a n sk o g k o m u n izm a i N o v o g zaveta. "O k to b a rs k a revolucija" je ta k o p ro
glaen a za h rian sk u kreaciju i p rekretn icu na p u tu stvaran ja carstva B o
117
k u ltu L e n jin a t r e b a lo je d a b u d u p o m ir e n i" s tr a h , o s v e t a i is to r ijs k a n u n o s t C r v e n o g te r o r a ( E n n k e r , 1 9 9 7 : 3 9 ) .

C r v e n i te r o r je ta d r u g a p o ja v a k o ju je p r o u z r o k o v a o
a t e n ta t i r a s p a lio n o v o s t v o r e n i L e n jin o v k u lt: p r o v a la b e s a i o r g ije
n a s i l j a t r a ja li s u d a n i m a , n e d e l j a m a i m e s e c i m a p o i z v r e n o m i
n u sv e to g r a -
p o k u a ju d a s e u b ije b e s m r tn i o r ije n ta ln i b o g -
s v e s a c ilje m d a s e jo v r e z b i ju r e d o v i b o lj e v ik a . P la n s k i, s is t e
m a t s k i t e r o r k o j i je t a d a p o k r e n u t r a z l i k o v a o s e o d
s p o n ta n ih
e r u p c ija g n e v a i d e s tr u k c ije k o jim a s u s k lo n e d u g o tla e n e m a s e

k a d a z b a c e ja r a m s a v r a t a . U R u s iji s u 1 9 1 7 , p o r e c im a s o c ija ln o g
r e v o lu c io n a r a
i b iv e g
m in is tr a
p ravd e
Isaa ca
S t e in b e r g a , o v i
s p o n ta n i e k s c e s i o s t a li s p o r a d i n a p o ja v a . M e u t im , z a n e v o lju ,
b o l j e v i c i m a je b i l a p o t r e b n a r a d i k a l i z a c i j a r e v o l u c i j e i z a t o n e s a
m o d a n is u n i ta u r a d ili d a s m ir e te s p o r a d i n e in c id e n te n e g o s u
se jo d a li n a to d a " r a s p ir u ju n is k e in s t in k t e ( S t e in b e r g , 19 3 1:
3 6 ) . G o d i n u d a n a p r e p o e t k a C r v e n o g t e r o r a , M a k s i m G o r k i je ,
s lu t e i n a jg o r e , iz r a a v a o s v o je n a jv e e s tr a h o v e u p o g le d u is h o d a
r e v o lu c io n a r n ih z b iv a n ja u R u s iji: " P o s e b n u
n e v e r ic u i s u m n ju
o s e a m p r e m a R u s u k o j i je u z e o v l a s t u r u k e : ta j d o j u e r a n j i r o b
p o s t a je r a z u la r e n i d e s p o t, s a m o a k o d o b ije m o g u n o s t d a b u d e
g o s p o d a r s v o jim b li n jim a " ( G o r k i, 1 9 7 4 : 1 0 4 ) . M e n t a lite t " b iv
e g r o b a k o ji u p o d r a a v a n ju g o s p o d a r a d a je m a h a s v o jim n e o
b u z d a n im
in s r ik tim a i e m o c io n a ln o s e a k tiv ir a u n a s ilju p r e m a
o n i m a k o j i s u o d j e d a n p u t p o s t a l i njegovi r o b o v i n a j d r a g o c e n i j i j e
p u t o k a z z a r a z u m e v a n je tz v . C r v e n o g te r o r a k o ji s e o b r u io n a R u
s iju o d m a h n a k o n n e u s p e lo g a t e n ta ta F a n n ie K a p la n n a L e n jin a .
F e n o m e n C r v e n o g t e r o r a n a s t a o je z b o g n e m o i b o l j e
v i k o g to ta lita r iz m a d a u z p o m o f a n a tiz m a o b je d in i, p o d v r g n e
jeg n a z e m lji" (P ip es, 1 9 9 4 :3 6 1 ). N a m e s to B o g a i cara, koje su ruska p rav o

sla vn a crkva i njeni vernici o b o a v a li, s tu p ile s u n o v e svetin je - M a rx i Len jin .
K u lt L en jin a b io je n aroito rairen u " iv o j cr k v i" i p red stavljao je sto e r n je
n o g u en ja i rituala. A kada je Lenjin u m ro , " iv a crk v a je u svoj ritual uvela
in p o s e te b a lzam o van o m m rtvo m L e n jin o v o m telu , pri em u je p o se tio cim a
izr i ito b ilo zabranjeno da se p rilik o m p o s e te k rste (Russland, 192 5: 130).
Ip ak, p o red svih zaslu ga u stvaran ju u n u tr a n je g razd ora m eu ru skim p ra
v o s la v n im vern icim a, "ivu crkv u b o lj e v ik a v la s t n ikad a nije od govaraju e
n agrad ila. K a d a je obavila svoj za d a ta k , o n a je p o to n u la u zaborav, d a bi na
kraju, p o e tk o m tridesetih go d in a, svi n jen i sv e te n ici bili p oh apen i.
118
k o n t r o li i m o b ilis e ir o k e m a s e s t a n o v n i t v a k o jim v la d a . U m e s t o
t o g a C r v e n i t e r o r je s l u i o o b j e d i n j a v a n j u s a m i h b o l j e v i k a , k a o v l a d a ju e e lite ( s a s t a v lje n e n a jv e im d e lo m u p r a v o o d " b iv ih r o b o
v a ), k a k o b i u s la m a n ju s v a k o g o tp o r a d e lo v a li b e z ik a k v ih o b z ir a
i s k r u p u l a , d o k je m e u s t a n o v n i t v o m i r i o s t r a h i p r i s i l j a v a o n a
a p s o lu tn u p o k o r n o s t.
S a v r e m e n a is to r ijs k a is tr a iv a n ja d o la s u d o z a k lju k a
d a je spiritus movens C r v e n o g t e r o r a b i o n i k o d r u g i d o s a m L e n j i n .
S e p t e m b r a m e s e c a , d o k s e o p o r a v l j a o o d p o s l e d i c a a t e n t a t a , o n je
s e k re ta ru C e n tr a ln o g k o m ite ta N . N . K r e s t in s k o m iz d a o n a r e d b u
d a o t p o n e t e r o r ( P i p e s , 1 9 9 7 : 2 0 6 ) . 44 T a n a r e d b a je d o b i l a a k i
p is m e n u fo r m u , u v id u d v a d e k r e ta o d 4 . i 5 . s e p t e m b r a 1 9 1 8 . P rvi
d e k r e t , k o j i je p o t p i s a o k o m e s a r u n u t r a n j i h p o s l o v a G r i g o r i j P e tr o v s k ij, z a v r a v a o s e s le d e im r e c im a : " B e z n a jm a n je g o k le v a n ja ,
b e z n a jm a n je n e o d lu n o s t i u p r im e n i m a s o v n o g t e r o r a . D v e n e d e l j e k a s n i j e Z i n o v j e v je o p r a v d a v a o C r v e n i t e r o r s l e d e i m r e c im a :
M i m o r a m o d a iz a e m o n a k ra j s a 9 0 m ilo n a o d 1 0 0 m ilio n a s ta
n o v n ik a S o v je ts k e R u s ije . O s t a lim a n e m a m o ta d a k a e m o . O n i
m o r a ju b it i is t r e b lje n i ( c it . p re m a : P ip e s , 1 9 9 0 : 8 2 0 ) . D e s e t p o
s t o s t a n o v n i t v a R u s i j e o t p r i l i k e je o d r e e n o k a o c e n a k o j a m o r a
d a s e p la ti z b o g n a s m u a n a b o lj e v i k o g o b o g o t v o r e n o g tir a n in a .
P r e m a r a s p o lo i v i m p o d a c i m a p r o c e n ju je s e d a je u p r
v a d v a m e s e c a C r v e n o g te r o ra ( s e p t e m b a r - o k t o b a r 1918 ) s tr a d a lo
iz m e u 1 0 . 0 0 0 i 1 5 .0 0 0 lju d i. K a d a s e o v a j b r o j u p o r e d i s a b r o
je m r t a v a c a r is t i k i h r e p r e s ija d o b ija s e p r a v i u v id u r a z m e r e o v ih
z l o i n a . U p e r i o d u 1 8 2 5 - 1 9 1 7 . s m r t n o m k a z n o m k a n j e n a je 6 .3 2 1
o s o b a z b o g z lo in a u v e z i s a p o liti k im
p o r e t k o m , o d e g a je
1 .3 1 0 l j u d i k a n j e n o 1 9 0 6 . g o d i n e z b o g p o k u a j a p o b u n e p r e t
h o d n e g o d in e . V e lik i b ro j o v ih o s u e n ik a ip a k n ije b io p o g u b lje n ,
4 4 Len jin je isto tako b io i spiritus movens u zd iz a n ja terora u svo jevrsn i "s o cija li
s ti k i krivin op ravn i in stitu t. T a k o je p o v o d o m p red lo g a K riv i n o g za k o n a
L en jin p isao: "S u d ne treba da isklju i teror - o b ea ti to bila bi sa m o o b m a
na ili prevara - n e go da ga utem elji i legalizu je, p rin cip ijeln o , jasn o , b e z k ri
v o tvo ren ja i ulep avan ja. F o rm ulacije m oraju b iti to ire, jer e sam o revolu
cion a rn a svest i revolucio n arn a savest stv o riti u s lo v e z a u u ili iru p rim enu
za k o n a (cit. prem a: Stein b erg, 1 9 3 1:3 2 8 ). N a in terven ciju Lenjina, u K rivi
ni za k o n je ubaen lan 57, koji je re gu lisao sm rtn u k a zn u za p rop ag an d u ,
agitaciju ili u ee u an tirev olu cio n arn im ak tiv n o stim a . T im e je teror prevazi a o n efo rm aln e a k tiv n o sti eke i u ao i u red o vn u p roced u ru su d ova.
119
k u k u L en jin a tr e b a lo je d a b u d u p o m ire n i" strah , o s v e ta i is to rijska n u n o s t C r v e n o g te ro ra (E n n k e r, 19 9 7 : 3 9 ).

C rv e n i te ro r je ta d ru g a p ojava k o ju je p ro u z r o k o v a o
a te n ta t i ra sp a lio n o v o s tv o re n i L e n jin o v ku lt: p ro va la b e sa i o rg ije
n asilja trajali su d a n im a , n ed elja m a i m e se c im a p o iz v r e n o m i
nu sv e to g r a p o k u a ju d a se u b ije b e s m rtn i o r ije n ta ln i b o g
sve sa ciljem d a se jo vre z b iju redo vi b o lje v ik a . P la n sk i, s is te
m a tsk i tero r k o ji je ta d a p o k r e n u t ra zlik o v a o se o d sp o n ta n ih
eru p cija g n e va i d e s tru k c ije k o jim a su sk lo n e d u g o tla en e m a se
k ada zb ace jaram sa v rata. U R u siji su 19 17 , p o recim a s o c ija ln o g
re v o lu cio n a ra i b iv e g m in is tra p ravd e Isaaca S te in b e rg a , o v i
sp o n ta n i ek sc esi o s ta li sp o ra d i n a p ojava. M e u tim , za n ev o lju ,
b o lje v icim a je b ila p o tre b n a ra d ik a liza cija re v o lu cije i z a to ne s a
m o d a n isu n ita u ra d ili da sm ire te sp o ra d i n e in c id e n te n e g o su
se jo d a li na to da ra sp iru ju n isk e in s tin k te " (S te in b e rg , 1931:
3 6 ). G o d in u d a n a pre p o e tk a C r v e n o g tero ra, M a k s im G o r k i je,
slu te i n ajgo re, izra a v a o sv o je n ajvee stra h o v e u p o g le d u is h o d a
r e v o lu cio n a rn ih z b iv a n ja u R u siji: P o se b n u n evericu i su m n ju
o s e a m p re m a R u su k o ji je u z e o v la s t u ruke: taj d o ju e ra n ji ro b
p o sta je ra zu laren i d e s p o t, sa m o a k o d o b ije m o g u n o s t d a b u d e
g o s p o d a r s v o jim b li n jim a ( G o r k i, 19 7 4 : 10 4 ). M e n ta lite t b iv
e g ro b a k o ji u p o d ra a v a n ju g o s p o d a r a d aje m ah a sv o jim n e o
b u z d a n im in s tik tim a i e m o c io n a ln o se a k tivira u n asilju p re m a
o n im a k o ji su o d je d a n p u t p o s ta li njegovi ro b o v i n ajd ra g o cen iji je
p u to k a z z a ra zu m e va n je tzv. C r v e n o g tero ra koji se o b ru io na R u
siju o d m a h n a k o n n e u sp e lo g a te n ta ta F a n n ie K a p la n na L en jin a.
F en o m en C rv en o g tero ra n a sta o je z b o g n em oi b o lj e
v i k o g to ta lita rizm a da u z p o m o fa n a tiz m a o b jed in i, p o d vrg n e
je g n a z e m lj i (P ip e s , 1 9 9 4 : 3 6 1 ) . N a m e s r o B o g a i cara , k o je s u r u s k a p r a v o
s la v n a c r k v a i n je n i v e rn ic i o b o a v a li, s t u p ile s u n o v e s v e t in je - M a r x i L e n jin .
K u lt L e n jin a b io je n a ro ito r a ir e n u iv o j c r k v i" i p r e d s ta v lja o je s t o e r n je
n o g u e n ja i ritu a la . A k a d a je L e n jin u m r o , iv a c r k v a " je u sv o j ritu a l u v e la
in p o s e t e b a lz a m o v a n o m m r t v o m L e n jin o v o m t e lu , p ri e m u je p o s e t io c im a
iz r i i t o b ilo z a b r a n je n o d a s e p r ilik o m p o s e t e k r s t e (Russland, 1 9 2 5 : 1 3 0 ).
I p a k , p o r e d s v ih z a s lu g a u s tv a r a n ju u n u t r a n je g r a z d o r a m e u r u s k im p r a
v o s l a v n im v e r n ic im a , iv u c r k v u " b o lj e v i k a v l a s t n ik a d a n ije o d g o v a r a ju e
n a g r a d ila . K a d a je o b a v ila s v o j z a d a t a k , o n a je p o t o n u la u z a b o ra v , d a b i n a
k ra ju , p o e t k o m trid e se tih g o d in a , s v i n je n i s v e t e n ic i b ili p o h a p e n i.
118
k o n tro li i m o b ilis e iro k e m ase sta n o v n itv a k o jim v la d a . U m e sto

toga C rv en i te ro r je slu io o b jed in ja v an ju sa m ih b o lje v ik a, kao vlad ajue elite (sa sta v lje n e n ajveim d e lo m u p ravo o d " b iv ih ro b o
v a ), k a k o bi u slam a n ju sv a k o g o tp o ra d e lo va li b e z ik a k vih o b zira
i sk ru p u la, d o k je m e u sta n o v n itv o m irio strah i p risiljav ao na
a p so lu tn u p o k o rn o s t.
S a v re m e n a is to rijsk a istra iv a n ja d o la su d o za k lju k a
da je spiritus movens C rv e n o g terora b io n ik o d ru gi d o sam Len jin.
S e p te m b ra m e se ca, d o k se o p o ra vlja o o d p o s le d ic a aten tata , o n je
sek retaru C e n tr a ln o g k o m ite ta N . N . K r e s n s k o m iz d a o n ared b u
da o tp o n e te ro r (P ip e s, 19 9 7 : 2 0 6 ) .44 T a n ared b a je d o b ila a k i
p ism e n u fo rm u , u v id u dva d e k re ta o d 4. i 5. se p te m b ra 19 18 . Prvi
dek ret, k o ji je p o tp is a o k o m e s a r u n u tra n jih p o s lo v a G rig o rij Petro v sk ij, za v ra v a o se sle d e im recim a: B e z n a jm a n je g oklevan ja,
be z n ajm a n je n e o d lu n o s ti u p rim en i m a s o v n o g te ro ra . D v e n ed elje k a sn ije Z in o v je v je o p rav d a va o C rv en i te ro r sle d e im recim a:
M i m o ra m o da iz a e m o na kraj sa 9 0 m ilo n a o d 10 0 m ilio n a sta
n o v n ik a S o v je ts k e R u sije. O s ta lim a n e m a m o ta da k a e m o . O n i
m o raju b iti is tre b lje n i (cit. prem a: P ip es, 1 9 9 0 : 8 2 0 ). D e se t p o
sto s ta n o v n itv a R u sije o tp rilik e je o d re e n o ka o cen a k o ja m ora
da se p lati z b o g n asrn u a na b o lje v i k o g o b o g o tv o r e n o g tiran in a.
P rem a ra s p o lo iv im p o d a c im a p ro ce n ju je se d a je u p r
va dva m e se ca C r v e n o g tero ra (s e p te m b a r-o k to b a r 19 1 8 ) stra d a lo
iz m e u 1 0 .0 0 0 i 1 5 .0 0 0 lju d i. K a d a se ovaj broj u p o re d i sa b ro
jem rta v a c a ris ti k ih rep resija d o b ija se p ravi u v id u ra zm ere o v ih
zlo in a . U p e rio d u 18 2 5 -1 9 1 7 . s m rtn o m k a z n o m k a n je n a je 6 .32 1
o s o b a z b o g z lo in a "u v e z i sa p o liti k im p o r e t k o m , o d ega je
1.310 lju d i k a n je n o 1 9 0 6 . g o d in e z b o g p o k u a ja p o b u n e p re t
h o d n e g o d in e . V e lik i broj o v ih o s u e n ik a ip a k n ije b io p o g u b lje n ,
4 4 L e n jin je is t o ta k o b io i spiritus movens u z d iz a n ja te r o r a u s v o je v r s n i " s o c ija li

s t i k i k r iv i n o p r a v n i in s t it u t . T a k o je p o v o d o m p r e d l o g a K r i v i n o g z a k o n a
L e n jin p is a o : " S u d n e tre b a d a is k lju i t e r o r - o b e a t i t o b ila b i s a m o o b m a
n a ili p re v a ra - n e g o d a g a u te m e lji i le g a liz u je , p r in c ip ije ln o , ja s n o , b e z k r i
v o t v o r e n ja i u le p a v a n ja . F o r m u la c ije m o r a ju b iti t o ir e , jer e s a m o r e v o lu
c io n a r n a s v e s t i r e v o lu c io n a r n a s a v e s t s t v o r it i u s lo v e z a u u ili iru p r im e n u
z a k o n a (cir. p re m a : S t e in b e r g , 1 9 3 1 : 3 2 8 ) . N a in t e r v e n c iju L e n jin a , u K r iv i
n i z a k o n je u b a e n la n 5 7 , k o ji je r e g u lis a o s m r t n u k a z n u z a p r o p a g a n d u ,
a g ita c iju ili u e e u a n t ir e v o lu c io n a r n im a k t i v n o s t im a . T im e je t e r o r p re v a z i a o n e f o r m a ln e a k t iv n o s t i e k e i u a o i u r e d o v n u p r o c e d u r u s u d o v a .
119
p o to im je n a k n a d n o sm rtn a k a z n a u b la en a k a z n o m p rin u d n o g
rada. T a k o se d o la z i d o za k lju k a da je C rv en i te ro r v e u p rv a dva
m eseca sv o g a p o s to ja n ja p re v a zi a o dva d o tri p u ta p o liti k u re
presiju iz c e lo g je d n o g v e k a c a ris ti k o g s a m o d r a v lja (W e rth ,
1 9 9 9 : 9 2 - 9 3 ) .45 Jo je iz r a e n ija ra zlik a kad a je u p ita n ju broj r
tava C rv e n o g tero ra , k o ji su s p ro v o d ili fa n a tiz o v a n i p rip a d n ic i
"ra d n ik e a v a n g a rd e ", i b roj o s u e n ih na sm rt o d stra n e re v o lu c i
o n a rn ih su d o va , iji su la n o v i b ili o b in i radn ici: o v i p o to n ji su u
celoj 19 18 . o d 4 .4 8 3 o p tu e n ik a sa m o 14 o s u d ili na s m r t.46 C r v e
ni tero r je u p o e tk u u g la v n o m b io p ro izv o lja n i n ije p o g o d io g la v
nu m etu : so c ija ln e re v o lu cio n a re . B ilo iz strah a o d p o ja a v a n ja te
ro rizm a , b ilo z b o g p o p u la rn o s ti k o ju su so cija ln i re v o lu cio n a ri
u iv a li u se lja tv u , u p rvoj fazi C r v e n o g terora p o g u b lje n je sa m o
jed an p rip a d n ik s o c ija ln ih re v o lu cio n a ra , i to u M o s k v i (P ip e s,
1 9 9 0 : 8 2 1). Prava m eta tero ra b ili su im u n iji g ra a n i i ro jalisti,
k o ji su se n ajla k e i n a jb e z o p a s n ije m o g li p ro g la siti n e p rija te lji
m a i p o s lu iti ka o rtv e n i jarci u krvavoj s v e tk o v in i o b o a v a n ja
n o v o g o rije n ta ln o g b o g a . U Pravdi o d 31. a vg u sta 19 18 . ita o c i su
o tv o re n o p o z iv a n i na lin n e p rija te lja re v o lu cije : O d sa d a e
h im n a ra d n ik a klase b iti h im n a m r n je i osve te , stra n ija o d o n e
k o ja se d a n as peva u N e m a k o j p ro tiv E n g lesk e. N e strah , ne k o
le b a n je , n eg o m rn ja i o sve ta ! K o n tra re v o lu c ija - taj zli p o d iv lja li
pas - m o ra b iti u b ijen a , je d n o m z a u v e k i k o n a n o (cit. prem a:
S te in b e r g , 1931: 51).
4 5 O s i m to g a , b o lj e v ic i su s is t e m a t s k i s p r o v o d il i t o r tu r u n a d z a t v o r e n ic im a . U
r u s k o m s u d s k o m p o s t u p k u t o r t u r e s u u k in u t e u 18 . v e k u , d a b i d o 1 9 1 7 . b i
le s p o r a d i n o p r im e n jiv a n e , o b i n o u v r e m e n im a n e m ir a , k a o n p r. p r ilik o m
p o ljs k ih u s t a n a k a ili p o b u n e 1 9 0 5 . P o s le 1 9 1 7 . t o r tu r a s e s v e v i e i s is t e m a ti n ije s p r o v o d ila , d a b i p o d S t a l jin o m d o b il a s t a t u s r u t in s k e p r o p r a t n e p o
ja v e p r il ik o m z a tv a ra n ja .
4 6 R e v o lu c io n a r n i s u d o v i, k o ji su u s p o s t a v lje n i 1 9 1 8 . i k o ji su s u d ili s a m o n a
o s n o v u r e v o lu c io n a r n e p r a v d e " n i iz d a le k a n is u o n a k o z v e r s k i u n i t a v a li
" n e p r ija te lje re v o lu c ije " k a k o su t o e le li L e n jin i p r ip a d n ic i " r a d n i k e a v a n
g a r d e . P o lu p is m e n i ra d n ic i k o ji s u b ili p o s t a v lja n i u r e v o lu c io n a r n e s u d o v e
p o k a z i v a li su n e u p o r e d iv o v i e h u m a n o s t i i r a z u m a n e g o n jih o v i m e n t o r i iz
r e d o v a k o m u n is t i k e in t e lig e n c ije ( P i p e s , 1 9 8 6 : 1 0 ). Z b o g o v a k o n is k o g
" u in k a " r e v o lu c io n a r n ih s u d o v a e k a je o k t o b r a 1 9 1 9 . b ila p r im o r a n a d a o r g a n i z u je s v o j P o s e b n i r e v o lu c io n a r n i s u d k a k o b i p o s p e ila p o g u b lje n ja n e
p r ija te lja r e v o lu c ije .
120
O p o z ic io n e "ie v i a rs k e p a rtije u prvi m ah n isu za b ra

njen e. O r a z lo z im a za ta k v u m ilo s t sv e d o i jed an p o v e rljivi d o
k u m e n t e k e o d i . ju la 1 9 2 0 . " U m e s to za b ra n e o v ih p artija, koja
bi ih sa m o o tera la u te k o k o n tr o lis a n o p o d z e m lje , m n o g o je b o
lje dati im je d a n p o lu z a k o n s k i sta tu s . T a k o ih je la k e im ati p o d
ru k o m , a - a k o b i to p o s ta lo n e o p h o d n o - m o g u se m e u n jim a
iz d v o jiti stva ra o ci n em ira , o tp a d n ic i i d ru g i k o risn i in fo rm a to ri.
[...] K a d a su u p ita n ju o v e a n tis o v je ts k e p a rtije treb a b e z u s lo v n o
is k o ris titi tr e n u tn u ra tn u situ a ciju k a k o bi se n jih o v im la n o v im a
m o g li sta v iti na teret sled ei z lo in i: k o n tra re v o lu c io n a rn a d elatn o s t , v e le iz d a ja , o m e ta n je o r g a n iz a c ije u p o z a d in i , p iju n a a
z a je d n u n e p rija te ljs k u in te rv e n c io n is ti k u s ilu itd . (cit. prem a:
W e r th , 1 9 9 9 : 9 9 ). O s im to ga , iz red o va so c ija ln ih re v o lu cio n a ra i
m e n je v ik a 1 9 2 0 . je u z e to v i e o d 2 .0 0 0 talaca k o ji je treb a lo da
b u d u stre lja n i u slu a ju da n jih o v i p a rtijs k i d ru g o v i na slo b o d i d i
u p o b u n e p ro tiv b o lje v ik e v la s ti.
je d n a o d v a n ijih "te k o v in a C rv e n o g terora b ilo je
u p ravo ru tin sk o streljan je n ev in ih talaca. P rvih dan a p o sle atentata
na L en jin a p o ela su m a so vn a streljan ja ranije u ze tih talaca (ta k o je
npr. sa m o p e tro g ra d sk a e k a p o b ila 512 talaca). T a p raksa e se n a
staviti i u n ared n im go d in am a: kada je npr. 19 2 7 . u V aravi ubijen
so vje tsk i a m b a sa d o r V o jk o v , za o d m a zd u je streljan o na d e setin e
"gra a n sk ih z a tv o re n ik a , koji su u za tv o rim a leali ve go d in a m a
(S te in b e rg , 1931: 330 ). N a isti n ain p o s tu p a lo se i p rem a za tv o re
n im m e n je vicim a kada su se g ru zijs k i seljaci d ig li na p o b u n u
(p re d vo e n i m en jevicim a ). U to v re m e jed an b o lje v ik je o b zn a n io
lo g ik u k oja ih je n av o d ila da prem a n ev in im lju d im a p o stu p aju na
ova kav nain: S treljali sm o ih [m en jev ik e koji su kao taoci bili u
za tv o ru i pre n eg o to je p o d ig n u ta p o b u n a ] na sto tin e . M ora se re
i da su se m en jevici p o k a za li kao slab i i b esk ara k tern i ljudi. O rg a n izo v ali su p o b u n u p rem a d e m o k ra tsk im p ra vilim a i n isu se u s u d i
li da streljaju ni jednog jedinog od naih drugova, ia k o sm o m i streljali na
sto tin e n jih o vih , u klju u ju i tu i lan o v e n jih o v o g C e n tra ln o g k o
m iteta " (cit. prem a: S tein b erg, 1 9 3 1:3 2 9 -3 3 0 ). Iz b o lje v ik o g ugla
p osm atran ja, dakle, sled ilo je da su m e n je vici "sla b i i besk ara k ter
ni lju d i za to to su se d rali "d e m o k ra tsk ih p ra vila , ili, tanije,
p rin cip a su b jek tiv n e i in d iv id u aln e k rivice i n isu streljali nevin e ta
oce. N a su p ro t to m e, sam i b o ljevici su se se b i d iv ili kao "jak im i ka
121
raktern im lju d im a z a to to se n isu drali n ik ak v ih p ra vila i to su

ubijali bez o b z ira n a p rin c ip su b je k tiv n e i in d iv id u a ln e krivice.
K ao to m o e m o da v id im o , ra zm iljan je m b o lje v ik a u
to v r e m e d o m in ira p rin c ip o b jek tiv n e i ko lek tivn e k riv ice, k o ji je bio
jedan o d o s n o v n ih p rin c ip a o rijen ta ln ih d e sp o tija .47 Z a plaanje
n am eta kao i za izv r e n je z lo in a d esp o tu su bili o d g o v o rn i svi la
novi o d re en e z a je d n ic e i za jed n o su trpeli n e k o n tro lisa n i retribu tvn i gn e v d e sp o ta . T o je v e b io izv esta n civ iliza cijsk i p o m a k od
sasvim p rim itiv n ih d ru ta va u k o jim a vlad a krvna o sve ta , a n e p o
stojanje srazm ere iz m e u z lo in a i k a zn e v o d i n a silju u n ed og led .
P o to n em a n ik a k v o g o sea ja za p rim eren o st" retrib u cija se u p ri
m itivn im d ru tv im a sru u je na sv a k o g k o je p ro g la e n za u z ro k zla
ili je sa njim u b ilo ka kvo j v e zi (u p o r. M oln ar, 19 9 4 b : 2 2 7 ). S a m im
tim , p rim itiv n a retrib u cija je lepa, n eo b u zd a n a i s k lo n a k a tak lizm ik o j esk a la ciji (Z irar, 1 9 9 0 : 38 ), tj. im a ten d e n ciju da se p re n e
se na sve p rip a d n ik e n ep rijate ljsk e gru p e od koje " p o ti e z lo .
U p ra vo to je k a rak terisa lo C rv en i tero r iz "L e n jin o v ih d a n a . N je
gova arhajska p rirod a n ajja sn ije d o la z i d o izraaja u m eram a retribu cije p rem a taocim a, k o je su se sp ro v o d ile na o sn o v u o d lu k e o k o
lek tiv n o j o d g o v o rn o s ti k la s n o g n ep rijatelja k o ju je S v e tu s k i c en
tralni izv rn i k o m ite t d o n e o 2 . se p te m b ra 1918. Z a taoce su u z im a
ni svi n eprijatelji b o lje v ik a ( " b u r o a z ija , "o ficirsk i k o r , so cijaln i
revolu cio n ari, m en jevici itd .), ali i lan ovi n jih o vih p orod ica. O n i
bi slu ili za to da se, u sk lad u sa p rin c ip o m o b jek tivn e i k o lek tivn e
krivice, b o ljev ici m o gu n e k o m e o s v e titi za aten tate na n jih o ve v o
e (k a sn ije i za n eu sp eh e u v e lik im k a m p an ja m a, kao to je bilo p ri
k u p lja n je ita i si.). T ak o e, o ve b ru ta ln e m ere treb alo je da d elu ju
za strau ju e na p o d an ik e - to je k a ra k teristin o za o rijen ta ln e desp o tije - i nateraju ih da se u b u d u e su zd ra v a ju od p o b u n a i a te n
tata. A n a rh is ta Petar K r o p o tk in b io je to lik o zg ro e n razm eram a
koje je p o p rim io b oljeviki o b ia j streljan ja talaca da je 21. d e c e m
bra 1 9 2 0 . n ap isao p ism o L en jin u , m o le i ga da to zau stavi: " a k i
kraljevi i p ap e od erekli su se ta k v o g v a rv a rsk o g sredstva sa m o o d bran e k a k vo je u zim an je talaca. K a k o m o g u n ajavljivai n o v o g iv o
4 7 K a d a S o l e n j ic in u s v o m e lu A rhip elag G ula g p i e d a je " p o ja m krivice k a o t a
k v e u k in u t [...] jo t o k o m p r o le t e r s k e r e v o lu c ije , a p o e t k o m t r id e s e t ih g o d i
n a [...] p r o g la e n desniarskim oportunizm om " ( S o l s c h e n i z y n , 1 9 7 4 : 1: 8 3 ), o n
d a to tre b a p r ih v a titi s a m o k a d a je re o s u b j e k t iv n o j i in d iv id u a ln o j k r iv ic i.
122
ta i a rh itek te n o v o g so c ija ln o g p o retk a u ta k vim sre d stvim a traiti

iz la z u o d b ra n i p ro tiv n eprijatelja? M o d a o v o treb a p o sm a tra ti kao
d o k a z da ve i v i sam i svoj k o m u n is ti k i ek sp e rim en t sm atra te p ro
p a lim i d a vi u stvari ne b ran ite v am a ta k o d ragi sistem , n eg o jo sa
m e sebe? Z a r v a i d ru g o v i ne sh v ata ju da vi, k o m u n is ti (u p rk o s g re
aka k oje ste n ap ravili), radite za b u d u n o st? I da z b o g to g a ni u
k o m slu aju v a rad ne sm ete oka ljati p o stu p cim a koji su ta k o b lis
ki p rim itiv n o m tero ru ? (K ro p o tk in , 198 4: 233).
L e n jin nije o tp is a o K r o p o tk in u , ali se n jeg o v im o d g o
v o ro m m o e sm atra ti a kcija p re d u ze ta sa m o n e k o lik o d a n a k a sn i
je n a K rim u , gd e su na v o jn o sa v eto v a n je p o z v a n i o ficiri a n a rh isti
ke v o jsk e N e s to ra M a h n o a . P o to je M a h n o te jesen i v e b io u n i
tio V ra n g e lo v e b e lo a rm e js k e sn a g e , b o lje v ici v ie n isu im ali p o
treb u za sa v e zo m sa a n a rh istim a ,48 pa su je d n o s ta v n o p o h a p s ili i
p o strelja li a n a rh istik e o ficire im su ovi stig li n a K rim (G u e r in ,
1 9 8 0 : 1 0 5 ) . O d m a h n a k o n to ga , d o k je a n a rh istik a v o jsk a jo b i
la o b e zg la v lje n a , p re d u ze li su s n a n u o fa n ziv u i d o leta id u e g o d i
n e u p o tp u n o s ti ra zb ili u k rajin sk i a n a rh istik i p o k ret. T a k o se p o
k a z a lo da p o litik a u zim a n ja i streljan ja talaca nije b ila je d in o sre d
stv o za o d ra n je b o lje v ik a n a v la s ti. P o re d nje p o sto ja la su i d ru g a
sred stva , k a o to je b ilo u la e n je u sa v ez sa je d n im n ep rijateljem
(a n a rh is tim a ) da bi ovaj u n i tio d r u g o g n eprijatelja (b e lo a rm e jce ).
im bi taj cilj b io p o s tig n u t, a p re o sta li n ep rijatelj d o v o ljn o o s la
b ljen b o rb o m sa u n i te n im n ep rijate lje m , sa v ez sa n jim b io bi iz
n en a d a ra skid an , on bi b io p ro g la e n za n ep rijatelja i C rv en i teror
bi se o b ru a v a o na njega. U sp e h tero ra gara n to v ala bi i in je n ica da
je b iv i sa v ezn ik , u lju ljk an s ta tu s o m sa v ezn ik a , n ep rip re m lje n da
4 8 S a v e z b o lj e v ik a i a n a r h is t a te m e ljio s e n a s p o r a z u m u iz m e u s o v je t s k e v la
d e U k r a jin e i a n a r h is t i k e U s t a n i k e a r m ije U k r a jin e o d 15 . o k t o b r a 1 9 2 0 . Z a
b o lj e v ik e je o d s a m o g p o e t k a b ila n e p r ih v a t ljiv a e tv r ta ta k a s p o r a z u m a ,
k o ja s e o d n o s i la n a o b r a z o v a n je " s lo b o d n i h o r g a n a i p o lit i k e s a m o u p r a v e "
n a te r ito r iji G u lja j- p o lja ( p o d k o n t r o lo m M a h n o o v ih s n a g a ) . Ip a k , n a o s n o
v u te ta k e s p o r a z u m a , s t a n o v n ic i G u l ja j- p o lja s u o d m a h p o e li d a o b r a z u ju
n o v e s o v je te , n e z a v is n e v la d e i p o lit i k e p a rtije . N a d r u g o j s tr a n i, z a b o lj e
v ik e je s p o r a z u m b io s a m o p r iv r e m e n o r e e n je a n a r h is t i k o g p it a n ja - d o
p o b e d e n a d V r a n g e lo m . A k a d a s u a n a r h is t i, u v r e m e n a jv e ih s p o r o v a o k o
e t v r t e ta k e s p o r a z u m a , n a jz a d p o b e d il i i p r o te r a li V r a n g e la , b o lj e v ic i su
d o li d o z a k lju k a d a v i e n e p o s t o ji n ik a k a v r a z lo g d a i d a lje trp e a n a r h is t e i
d a je d o a o a s d a s e n a n jih o b r u e s v o m s n a g o m ( A r s c h in o f f , 2 1 9 - 2 2 0 ) .
123
p rek o noi p o s ta n e o tv o re n i n eprijatelj prem a k o m su sv a sre d stva

u n ite n ja d o z v o lje n a , z b o g eg a je p o sta jao laka rtva .
rtva je u p rim itiv n im d ru tv im a im a la fu n k c iju d a o b
u zd a n asilje ta k o to e se o n o u sm e riti na rtve za k o je ne p o sto ji
o p a sn o st da e ih n e k o o s v e titi (irar, 1 9 9 0 :4 4 ) . rtv e C r v e n o g te
rora o ig le d n o n isu im a le o v u u lo g u , p o to su p rip a d a le k a te g o r i
jam a sta n o v n itv a k o je su b ile n ajb rojn ije ( " b u r o a z ija " , "izd a jn ic i
radn ike k la se , a na kraju i seljaci), pa sa m im tim i n a jsp re m n ije
d a na n asilje u zv ra te n a siljem . O n e se u klap a ju u jed an sa s v im d r u
gaiji o b ra zac k o le k tiv n o g n asilja, koji, da bi se ra zu m e o , n u n o
m ora biti ra zm a tran z a je d n o sa id e o lo g ijo m p ro le te rsk o g m e sija n
stva i L e n jin o ve e p ifa n ije . C rv e n i tero r p o kree m e h a n izm e iz g r a d
nje jed n e a u to rita rn e M i-g r u p e koja se na o k u p u d ri u p ra v o kroz
sam taj teror. I sam i isto ria ri se sla u u to m e da je te ro r im a o g la v
n u fu n k ciju u is k o re n jiv a n ju o tp o r a tiran iji p rvo L en jin a (P ip e s,
19 9 5 : 4 9 ) a z a tim i S ta ljin a ( A n to n o w - O w s s je n k o , 1983: 3 7 6 ).
O n o to je, pak, o s ta lo m a n je v id ljiv o , jesu b e n eficije k o je su sam i
( " o b i n i ) b o lje v ici im a li o d C rv e n o g terora. K a k o p rim eu je Friedrich H acker, v o a g ru p e n e m o ra d a se "p la i n ik a k v o g otp o ra,
d o k le g o d se [...] m ere tero ra m o g u op rav d a ti z a je d n i k im id e n ti
te to m grup e, d o k , na d ru g o j stra n i, sa m a gru p a (n acija, k la sa ) i
ni m n o g o za in d iv id u u [tj. n je n o g o b i n o g p rip a d n ik a ], o n a je s im
bol u ije im e in d iv id u u m m o e da is p u n i svoje elem en ta rn e (arhajske, in fa n tiln e, g r a n d io z n e ) e lje za sv e m o i, sv e zn a n je m , n e u
p itn im a m o raln im rastereen jem a g re sije i n e o b u z d a n im s a m o z a
d o v o ljs tv o m (H acker, 1973: 2 0 3 ). Id e n tifik a cija sa M i-g r u p o m (u
o v o m slu aju p ro le ta rija to m ) s p ro v o e n je m tero ra izla zi u su sre t
n a jp rim itiv n ijim p o rivim a n je n ih lan ova: o b o g o tv o r e n o m tir a n i
n u o b e z b e u je n e p rik o sn o v e n i p o lo a j v o e , a n je g o v im sle d b e n ic im a n eo gran ien e m o g u n o s ti da is k a lju ju sv o je d e s tru k tiv n e
stra sti n ad sv im a koji se o z n a e k a o n ep rijate lji. M e s ija n s k a id e o
lo g ija pri to m im a u logu v a n u ka o i sa m teror: Jer je gru p a koju
na o k u p u d ri za jed n iki g n e v p r o tiv o m r a e n o g n eprijatelja n a
d a h n u ta sv e to m o zb iljn o u : z n a a je m s v o g [m esija n sk o g ] z a d a t
ka p ro e ti p ojed in ci p o stu p a ju p o n e k a d ka o u tran su ili u b ila k o j
e k s ta z i (H ack er, 1973: 2 1 0 ). T im e p o k re ta n je C rv e n o g tero ra u
k a sn o le to 1918 . p okazu je dve v a n e fu n k c ije k o je e ob avljati u n a
re d n im g o d in a m a , pa i d e cen ijam a: u v r e n je tiran ije b o lje v i k o g
24
v o e i o m o g u a v a n je o b i n im b o lje v ic im a da p ra n jen je n jih o vih

d e s tru k tiv n ih stra sti se b i o b ja s n e k a o rad na o stv aren ju m is io n a r
s k o g za d a tk a u sp o s ta v lja n ja "d ik ta tu re p ro letarijata" tj. n eke v rste
p u rg a to riju m a p red u la za k u k o m u n is ti k i ze m a ljsk i raj.
U m e s t o k o m u n is ti k e u to p ije , b o lje v ici su izg ra d ili
je d a n to ta lita rn i re im k o ji je u s p e o d a p o b e d i u n u tra n je i sp o lja n je nep rijatelje i da u n ared n im d ecen ijam a izgrad i itavu im periju.
P o b e d a S S S R -a u D r u g o m sv e ts k o m ratu i v o jn o -p o liti k i h a o s
k o ji je n a s tu p io u n a re d n im g o d in a m a u slo v ili su da se u n iz u is
to n o e v ro p s k ih ze m a lja u s p o s ta v e k o m u n is ti k e m a rio n e ts k e v la
sti k o je su iz g r a d ile sv o je to ta lita rn e re im e p o u g le d u na S S S R (i
u z n je g o v u p o m o ). N e k e o d o v ih v la s ti su se s v re m e n o m u d a ljile
i e m a n cip o v ale o d S S S R -a (k a ra k te risti a n je bio prvi sluaj - J u go
slavija 19 4 8 ), d o k su dru ge d o ivljavale privrem ene krize ( D D R
n.953. M a arska i P o ljska 19 5 6 , C e h o slo va k a 19 6 8 ), iz kojih su m o
gle da izau sa m o u z "b ratsku p o m o S S S R -a . T im e je su d b in a ovih
p o to n jih do veden a u tesnu v ezu sa su d b in o m sa m o g S SS R -a; tek ka
da su reform e M ih a ila G o rb ao v a olabavile stege unu tar S S S R -a , i
kada je bila d o n eta p o litik a od lu k a da se p u ste n iz vodu m a rio n e t
ske vlasti u isto n o e vro p sk im dravam a, ove drave su m o gle p o n o
v o da stekn u svoju n eza v isn o st i da po u p u tem reform i.
U is to riji to ta lita r iz m a d ru g e p o lo v in e 2 0 . v e k a p o
s to ji sa m o je d a n slu aj u s p e n o g p ru a n ja o tp o r a ( p o s t ) t o ta lita rn o m tir a n in u i n je g o v o g sv rg a v a n ja sa v la s ti n a s iln im p u te m
(tj. p o b u n o m p u k a ) - o b a r a n je i p o g u b lje n je r u m u n s k o g k o m u
n is t i k o g tira n in a N ic o la e a C e a u s e s c u a 2 5 . d e c e m b ra 1 9 8 9 . C e a u s e s c u je R u m u n ijo m v la d a o s k o r o p u n ih 2 5 g o d in a , n e p r e s ta
n o jaa ju i re p re siv n e e le m e n te r u m u n s k o g p o s tto ta lita r n o g re
im a , k o ji se o d iz v o r n o g k o m u n iz m a sv e v i e p r ib li a v a o e k s
tre m n o j d e s n ic i sp r o v o d e i, u p ra k si, p rin c ip e o v in is ti k o g , ra
s i s ti k o g i a n t is e m its k o g s a d r a ja ( N o jm a n , 2 0 0 0 : 115 ). Pri
k ra ju to g p e rio d a e k o n o m ija z e m lje b ila je p o tp u n o ru in ira n a , a
n e z a d o v o ljs tv o p o tla e n ih p o d a n ik a p o s ta lo v e o m a v e lik o (u to
v re m e se e s to p ra v ilo p o re e n je : " H itle r = C e a u s e s c u ) . 49 P o 4 9 O v o p o r e e n je im a lo je o s n o v u u iz ja v i b iv e g e fa r u m u n s k e S e k u r it a t e e I o
n a P a c e p e , k o ji je 1 9 7 8 . p r e b e g a o u S A D . P a c e p a je z a p a d n u ja v n o s t in f o r m is a o 0 to m e d a C e a u s e s c u im a s v e H it le r o v e g o v o r e i d a p o k u a v a d a , v e b a ju i p re d o g le d a lo m , o p o n a a s v o j u z o r ( R o m a n , 1 9 9 1 : 1 3 0 ) .
125
sle d n jih se d a m g o d in a R u m u n ija je o tp la iv a la s tra n e d u g o v e ,

te e i d a p o s ta n e n e z a v is n a o d in o s tra n stv a . N e z a d o v o ljs tv o
s ta n o v n i tv a C e a u s e s c u je n e p r e s ta n o u m iriv a o a p e lo v a n je m n a
strp lje n je i iz d r ljiv o s t , p o t o e " n e z a v is n a R u m u n ija p o e ti da
se n e z a d r iv o e k o n o m s k i ra zv ija im o v la d a s o p s t v e n im re s u rs i
m a. A k a d a su sv i stra n i d u g o v i o tp la e n i a p rila 1 9 8 9 . i d o d e
ce m b ra se n i ta n ije p o e lo m e n ja ti, s ta n o v n i tv o je d o s p e lo u
sta n je d u b o k o g o a ja .
P o s le d n ju k a p p re d s ta v lja o je p o k u a j te m i v a r s k o g
g a u la jte ra d a u h a p s i s v e te n ik a L sla T k e s a . U T k e s o v u o d b ra n u o d m a h je u s ta lo m a a rs k o s t a n o v n i tv o T e m i v a r a (m la e g
u z ra sta i v i e g o b r a z o v a n ja ). A k a d a je S e k u r ita te p o e la d a p u ca
na n jih , n a u lic u su p o e li d a iz la z e o sta li: ro d ite lji, ra d n ic i, i
o s ta lo r u m u n s k o s ta n o v n i tv o . U b r z o je T e m is v a r p o s ta o prvi
grad k o ji je o s lo b o e n o d C e a u s e s c u o v e tira n ije . A li, p o to se d o
ga aji u o s ta tk u z e m lje jo n is u m o g li p re d v id e ti, p o s to ja la je v e
lik a m o g u n o s t d a iz b ije g r a a n s k i rat (R o m a n , 1 9 9 1 : 1 3 5 ) . V e sti
o rtv a m a k o je su p ale 2 1. d e c e m b ra m u n je v ito su se p ro ir ile e
lo m z e m ljo m , i to sa p re te riv a n jim a , ta k o d a je broj im a g in a r n ih
rta v a d o 2 5 . d e c e m b ra n a r a s ta o n a 6 0 . 0 0 0 . 50 T e v e s ti d o p rin e le su d a r u m u n s k o s ta n o v n i tv o , p re sv e g a re g u la rn a v o jsk a , s ta
ne na stra n u p o b u n je n ik a i ta k o sp re i iz b ija n je g r a a n s k o g rata.
C e a u s e s c u je p o k u a o d a se b i u B u k u r e tu o r g a n iz u je m a so v n u
p o d r k u , ali je n a m itin g u iz v i d a n i sp re e n da za v r i svoj g o v o r.
V id e i d a situ a c ija iz m i e k o n t r o li o n je, u p ra tn ji sv o je e n e i
d v o jic e n a jb li ih sa ra d n ik a , h e lik o p te r o m p o b e g a o iz B u k u re ta .
Z b o g p r e v e lik o g o p te re e n ja h e lik o p te ra , p o s a d a je b ila p r in u e
na d a sleti u b liz in i grad a T ir g o v is ta . T u su , etiri sa ta n a k o n p o
k u a ja b e g a , C e a u c e sc u i n je g o v a s u p r u g a u h v a e n i i p o k ra tk o m
p o s tu p k u o s u e n i na s m rt z b o g g e n o c id a n a d 6 0 .0 0 0 lju d i i
u n i ta v a n ja n a c io n a ln e e k o n o m ije ( T r e p to w , 1 9 9 6 : 5 5 5 ). O s ta lo
je
n e ja s n o
na
k o jih
6 0 .0 0 0
se
p resu d a
o d n o s ila :
na
( p r e u v e li a n ) broj stra d a lih p r ilik o m o b a r a n ja re im a ili na sve

o n e k o ji su stra d a li to k o m C e a u s e s c u o v e v la d a v in e (G a b a n y i,
1 9 9 0 : 11). V i e je n ego o ig le d n o d a je p o s tu p a k p ro tiv C e a u s e -
5 0 I s p o s t a v il o s e d a je u s v rg a v a n ju C e a u s e s c u o v e t ir a n ije p o g in u lo 6 8 9 lju d i,
o d k o jih s u 2 7 0 b ili v o jn ic i ( G a b a n y i, 1 9 9 0 : 1 0 ) .
1
!
126
sc u a b io n e k a v rs ta k o m p r o m is a iz m e u p ra v n e fo r m e i n a s to ja
nja d a se sm r u tir a n in a u b r z a p re d a ja o n ih d e lo v a S e k u r ita te k o
ji su m u jo u v e k o s ta li v e r n i ( tz v . " ja n i a r i ). Z a to je s m r tn a k a
z n a iz v r e n a b e z o d la g a n ja i b e z p ris u s tv a ja v n o s ti, a sn im c i sa
p o g u b lje n ja id u e g d a n a s u e m ito v a n i n a te le v iz iji. T o je im a lo
o e k iv a n i e fe k a t, ta k o d a su b o rb e o d m a h p re sta le , a F r o n t n a c i
o n a ln o g sp a s a , s a I o n o m I lie s c u o m na elu , p r e u z e o je v la s t. Ilie sc u je 3. ja u n a ra 1 9 9 0 . d o n e o d e k re t o p o n o v o m u s p o s ta v lja n ju
p o liti k ih p a rtija u R u m u n iji, im e je d e fin itiv n o o k o n a n p e rio d
k o m u n is ti k e tira n ije .
K la sic i te o rije to ta lita riz m a tv rd ili su da su " a n s e za
u sp e h sv rg av an ja to ta lita r n o g re im a z a is ta b e d n e (F ried ric h i
B rz e z in sk i, 19 5 6 : 2 8 7 ) , p re v i aju i tra n sfo rm a ciju to ta lita rn ih re
im a k o m u n is ti k e p ro v e n ije n c ije u p o s tto ta lita rn e , to se i d e s ilo
p o s le S ta ljin o v e sm rti. R u m u n s k i sluaj ja sn o je p o k a z a o d a repre
siv n a v o jn o -p o lic ijs k a k o n to la n ije d o v o ljn a da o u v a p o s tto ta litarn i re im (u p o r . s li a n z a k lju a k i u: B eym e, 19 9 8 : 4 6 ) . U R u
m u n iji je p re d kraj C e a u s e s c u o v e v la d a v in e stra h p o n o v o p o s ta o
je d in i v e z iv n i fa k to r p o s tto ta lita r n o g re im a, a o n je b io v rlo b rzo
o d stra n je n ire n je m p o b u n e . N a s a m o m za e tk u , p o b u n u su n o
sili m la d i i o b ra z o v a n i p rip a d n ic i m a a rsk e m a n jin e , a z a tim je
p o b u n je n i k i k ru g p o e o da raste u p ro ce sim a so lid a risa n ja : ro d i
telja sa d e c o m , je d n e n a c io n a ln e gru p e sa d r u g o m i, n a p o sle tk u ,
v o jsk e sa s ta n o v n i tv o m . S to se sa m e S e k u rita te tie, o n a nije
u sp e la da o k o n a o v e p ro ce se so lid a risa n ja , p rv e n s tv e n o z b o g
to g a to sa m a n ije b ila s k lo n a o n o m k o m u n is ti k o m fa n a tiz m u
k oji je b io k a ra k te ristia n za v re m e n a z r e lo g to ta lita rizm a i k o ji je
b io n u a n za to d a se p o b u n e s lo m e b e z m ilo sti i b e z o b z ira na r
tve. D ru g i ra z lo g za n e e fik a s n o s t S e k u rita te u g u e n ju p o b u n e b io
je u to m e to jed an n jen d e o v ero v a tn o v ie n ije b io u sta n ju da
p re p o z n a sv o ju b u d u n o s t u e k o n o m s k i ru in ira n o j i p o litik i izo lo v a n o j R u m u n iji.51 T im e je n ajtv r i b a s tio n r u m u n s k o g k o m u n i
z m a b io izn u tra o s la b lje n i o n e m o g u e n d a se na o d g o v a ra ju i n a
51 V o n B e y m e o v o m i lje n je d a je p a d r u m u n s k o g ( p o s t ) t o t a li t a r n o g r e im a i z a
z v a o in te r n i k o n f li k t iz m e u e lit a ( B e y m e , 1 9 9 8 : 4 5 ) in i se is u v i e n a t e g n u
tim , p o t o je taj k o n f li k t r a d ik a liz o v a n k a d a je p la m e n p u k e p o b u n e v e p o
e o d a se iri z e m ljo m .
27
in su p ro ts ta v i s n a n o j e ru p ciji p u k o g besa, n e z a d o v o ljs tv a i p o

b u n e o n o g tr e n u tk a k a d a ju je o d re en i, sam p o se b i n e to lik o d ra
m atian p o v o d p o k r e n u o .
5. Staljinova tiranija
N a kraju o v o g p o g la v lja o sta je da se razm o tri z a is ta n esv a k id a n ja
S ta ljin o v a tiran ija, k o ja je u o s n o v i u o b li e n a 1 9 2 8 , a o k o n a n a tira n in o vo m sm ru 1953. Jaina terora i irin a n je g o v o g za h v a ta k o
ji su o b e le ili p e rio d S ta ljin o v e v lad av in e u n ev e ro v a tn o j su op reci
prem a sla b o sti o tp o ra k o ji joj je p ru e n . Iz u z e v se lja k a, koji su to
k o m prve p e to lje tk e isp ro b a li razn e o b lik e o tp o ra - o d sa b o ta e ,
p rek o te ro rizm a, p a d o sp o ra d i n ih u sta n ak a - n ik o se nije o d v a
io da se s u p ro ts ta v i S ta ljin u ili da na njega p o k u a a te n tat.
1 z a i
sta, u p o re e n ju sa L e n jin o v o m ili H itle ro v o m tira n ijo m , S ta ljin o

va tiran ija p ro la zi za p a n ju ju e m irn o i n e o m e ta n o , p o to su p o d a
n ici - u k lju u ju i i sam e la n o v e partije - to lik o za o k u p lje n i stra
h o m za v la s tite iv o te da i ne d o la z e na p o m isa o da u b is tv o m tira
n in a p rekra te sv o je m u ke i/ili m u k e sv o jih b li n jih . V e ova e le
m en ta rn a in je n ica u p u u je na p o tre b u da se p o s e b n a p a n ja p o
sveti ra zlo zim a za sn a g u i s ta b iln o s t S ta ljin o v e tiran ije.
Ia k o je L e n jin u z a p a la " a s t da u dari te m e lje b o lj e v i
k o m to ta lita rn o m re im u i p o k r e n e C rv e n i teror, n jeg o v a je tir a n i
ja ip a k o b e le e n a k o le b ljiv im p o liti k im k u rso m , k o ji d o la z i d o i z
raaja u p o lo v i n im m eram a N E P -a , n e sig u rn o j izg ra d n ji " s o c ija
liz m a u je d n o j z e m lji ( u z so c ija lis ti k i in te r n a c io n a liz a m i sve
k o n tra d ik to rn iju p rim en u " s o c ija lis t i k o g p rava n a ro d a na sam o o p re d e lje n je ), kao i u sk r u p u la m a k a d a je re o k a d ro v sk o j p o
litici b o lje v ik e partije (p o v la e n je tz v . lin ije k rv i , k o ja se ne
sm e p re la ziti - zab ran a lik v id a cija p a rtijs k ih d ru g o v a ). K a o to
d o b r o p rim e u je C h r is to p h e r R ead , L e n jin o v re v o lu cio n a rn i p r o
gram , k o ji je ka o cilj im a o o s v a ja n je v la s ti, b io je ra cio n ala n i b e s
k ru p u lo z a n , d o k je n jeg o v p ro g ra m m e ra k o je je treb a lo p re d u ze ti
p o s le o s v a ja n ja vlasti o d isa o r o m a n tiz m o m i n a iv n o u (R ead ,
19 9 6 : 1 6 9 ). S taljin je n a s le d n ik k o ji n e p o z n a je sla b o sti te v rste,
k o ji u m n o g o m e n ad m a u je L e n jin o v m a k ija v e listi k i g e n ije i koji
u sp e v a d a b e z ikakvih z a z o r a izv u e sve k o n s e k v e n c e kada su u
p ita n ju sre d sta v a koja se m o ra ju p rim e n jiv a ti da bi se o m o g u ilo
128
n e o m e ta n o fu n k c io n is a n je to ta lita rn o g re im a u u s lo v im a kad a
o n nije p o p u la ra n i, ta v ie , k a d a je o m ra e n k o d s ta n o v n i tv a (o
in o s tra n stv u d a se i n e g o v o ri).
L e n jin o v a p o litik a n a silja p o svojo j p riro d i je ru ila k a ,5;! d o k je S ta ljin o v a k o n s tru k tiv n a , g ra d ite ljsk a . T e k o je p o v erovati da bi R S F S R / S S S R m o g a o d a p o tra je v i e o d s e d a m d e s e t
g o d in a i da izg ra d i p ra vu im p e riju da je, u n jeg o v o j in icija ln o j fa
zi, Len jin o s ta o d u e na v la s ti i/ili d a je p o n jeg o v o j sm rti n a n je
g o v o m e s to d o a o ta k a v g e n ije d e s tru k cije k a k a v je b io T ro c k i. U
id e jn o m h a o su i n ih ilis ti k o m z a n o s u , k o ji su k a ra k te ristin i i za
L en jin a i za T ro c k o g , b ilo bi te k o , ak o ne i n e m o g u e , izg ra d iti
s ta b ila n to ta lita rn i re im . N a d ru g o j stra n i, S ta ljin je b io v e lik i n e
im ar to ta lita riz m a u p ra v o z a to to je b io n eo p te re e n v e lik im s o
c ija lis ti k im id e ja m a ", k o je su o p h rv a le k a k o n je g o v o g p r e th o d n i
k a ta k o i n je g o v o g g la v n o g k o n k u re n ta za v la s t. N je g o v a in te le k
tu aln a (ili, p re c izn ije , " te o r ijs k a " ) in fe rio rn o s t u je d n o je b ila i n je
g o va n ajvea sn a ga , p o to m u je d a va la o n u siro v u b e z o b z ir n o s t,
n e p o k o le b ljiv o s t i s a m o u v e re n o s t na k o jim a m u je L e n jin p o svoj
p rilici n ajvie z a v i e o .53 S va n e s ig u rn o s t i k o le b a n ja iz L e n jin o v ih
5 2 T u s p a d a i L e n jin o v a n e p r e s t a n a z lo u p o t r e b a v la s t i ra d i p o t k r a d a n ja v la s t it ih
p o d a n ik a (k o ji su p r e t h o d n o p r o g la a v a n i " b u r o a z ijo m , " r e a k c ijo m , " k u
la c im a " it d .) . K a o to p r im e u je D i m it r ij V o lk o g o n o v , L e n jin je s a m o t o i i
n io : re k v irira o , o d u z im a o , li a v a o , u z u r p ir a o , r e p r e s ir a o . [...] n je g o v a g la v n a
b r ig a je e s t o b ilo to d a o d lu i: ta i g d e s e jo m o e u z e t i lj u d im a ( V o lk o
gonov, 19 9 8 :17 0 ).
53 Z a n im ljiv o je d a S t a ljin o v a k a r ije r a u p a r tiji z a p o in je u g o d i n a m a p o s le
1 9 0 5 , k a d a je L e n jin p o e o d a p lja k a b a n k e k a k o b i d o a o d o n o v c a p o t r e b
n o g z a rad p a rtije . S t a ljin je b io v e r o v a t n o n a ju s p e n iji u o r g a n iz o v a n ju p lja
ki b a n a k a u G r u z iji i t im e je s t e k a o v e lik i u g le d m e d u p a r t ijs k im d r u g o v im a
(L e n jin g a je ta d a n a z v a o p r e d iv n im G r u z ijc e m ) . S t o je n a jh it n ije , S t a ljin
n ije n ik a d a m o r a lis a o i la m e n t ir a o n a d o v im " b a n d i t iz m o m " , k a o t o s u to u
tr e n u c im a s la b o s ti in ili L e n jin i T r o c k i, n e g o je s le p o , u p o r n o i m a r ljiv o o b a
v lja o z a d a tk e k o je m u je p a r tija p o v e r a v a la . Z a n je g a je b ilo v a n o z a d a t a k
o b a v iti, a n e r a s p ra v lja ti o n je g o v o j m o r a ln o s t i. T a k a v s t a v L e n jin u je v e o m a
im p o n o v a o , z b o g e g a je i s a m T r o c k i p r im e t io d a je L e n jin b io d u b o k o fa s c i
n ira n S t a ljin o v o m " p o s t o ja n o u i p r o s t o d u n o u . P o s v e m u s u d e i, s a
s v im je ta a n b io is k a z M . I. U lja n o v e , k o ja je p o s le L e n jin o v e s m r t i s v e d o ila d a je S ta ljin z a L e n jin a b io o v e k k o m e s e p o s e b n o v e ru je , z a k o g a s e z n a
d a je is t in s k i re v o lu c io n a r , b liz a k d r u g ( c it . p r e m a : V o lk o g o n o v , 1 9 9 8 : 33).
K a d a se s v e to im a n a u m u , p o s t a je ja s n ije z a t o je u p r a v o L e n jin b io taj k o ji
je o d ig r a o p r e s u d n u u lo g u d a S ta ljin 1 9 1 2 . b u d e iz a b r a n z a la n a C e n t r a l n o g
p o sle d n jih g o d in a iv o ta za v re m e S ta ljin o v e stra h o v la d e n esta ju ,

za to to se n o v i hazjajin n e o p te re u je n ik a k v im a p o g o to v o ne
te o r ijs k im - s k ru p u la m a : o n u m e n o p ro im a " d ik ta tu r u p ro le
tarijata" i tra d iciju c a rs k o g sa m o d ra v lja , o tv o re n o p rih v a ta n ek e
e lem en te iz n a sle a v e lik o r u s k o g n a c io n a lizm a i sp r e tn o ih u g ra
u je u k o m u n is ti k u id e o lo g iju ( " n a c io n a lb o lj e v iz a m ), ka o to
m u d ro o d b a cu je ta k v u b e s m is lic u kao to je lin ija k r v i u b o lj e
v ik o j p artiji. S ve u sv e m u , n a m ee se n e d v o sm isle n z a k lju a k da
je L en jin b io " m a js to r d a R u sk u re v o lu ciju sk re n e u p ra vcu to ta
lita rn o g reim a, ali da je S ta ljin b io m n o g o vei " m a js to r d a taj
to ta lita rn i re im s ta b iliz u je i o m o g u i m u da iz b r o jn ih isk u e n ja ,
k o m ite ta , a 1 9 2 2 . i z a s a m o g g e n e r a ln o g s e k r e ta r a p a rtije . t a v i e , L e n jin je

b io i spiritus movens k a d r o v s k ih p r o m e n a , k o je su u v r e m e X I k o n g r e s a p a r t i
je p o t is n u le t r o c k is t e i a f ir m is a le " s t a l jin is t e " n a k lju n im m e s t im a u p a r
tiji. N a is t o m k o n g r e s u L e n jin je p rv i p u t p o e o d a k o r is t i C e n t r a l n u k o n
tr o ln u k o m is iju k a o i z u z e t n o e f ik a s n o s r e d s t v o z a o b r a u n s a o p o z ic i o n a r im a u n u t a r C e n t r a ln o g k o m it e t a p a r t ije i n jih o v im p r is t a lic a m a n a s v im
n iv o im a , p o k r e n u v i t im e ir e v e r z ib iln i p r o c e s k a d r o v s k ih is t k i, k o ji m e
S t a ljin v e o m a b r z o u s p e ti d a o v la d a ( B r d a r , 2 0 0 0 : 5 1 7 - 5 1 8 ) . Z a t o , k a d a L e
n jin p re d s a m kraj s v o g a iv o t a u p is m u k o n g r e s u o d 2 4 . d e c e m b r a 1 9 2 3 .
b u d e o p t u io S ta ljin a d a je k o n c e n t r i s a o [...] u s v o jim r u k a m a n e iz m e r n u
v la s t " (L e n jin , 19 73 : 2 6 6 ) p o k a z a e k r a jn ju n e s a m o k r t i n o s t i n e is k r e n o s t ,
b u d u i d a je u p ra v o to b ila lo g i n a p o s le d i c a s v e g a o n o g a t o je o n s a m z a
S t a ljin a u in io u p r o t e k lim g o d i n a m a . D o d a t a k t o m p is m u , d ik t ir a n 4 . ja
n u a r a 1 9 2 4 , u k o je m je L e n jin la n o v im a k o n g r e s a s u g e r is a o d a S t a ljin a
s m e n e sa fu n k c ije g e n e r a ln o g s e k r e t a r a z b o g p r e v e lik e g r u b o s t i, m o g a o b i
s e z a t o t u m a it i k a o h ir b o le s n o g s ta r c a , iju je s u je t u d u b o k o p o g o d ilo to
t o je S ta ljin s a d a i p r e m a n je m u s a m o m p o k a z i v a o o n o p r a v o lic e , k o je e
u s k o r o u p o z n a t i ita v s v e t. " A li s a m o u p o s le d n j o j li n o j s v a i i s a m o na
o s n o v u li n o g n e z a d o v o ljs t v a - a n e p o l it i k e n e p o d o b n o s t i - o n je t r a io
S t a ljin o v u s m e n u , i to n e s a p o l o a ja v la s t i n e g o s a p o s e b n o g m e s ta g e n e
r a ln o g s e k re ta ra , g d e je g r u b o s t ' n e p r im e r e n a ( C o n q u e s t , 1 9 6 9 : 6 5 ) . S t o
je m o d a i n a jv a n ije , iz p o m e n u t o g p is m a m o e s e z a k lju it i d a L e n jin a n i
je n a jv i e b r in u lo to to je " d r u g S t a l jin " u s v o j im r u k a m a k o n c e n t r is a o n e o
g r a n i e n u v la s t n e g o s a m o t o t o n ije b io s ig u r a n d a " e o n u v e k u m e t i d a
s e d o v o ljn o o p r e z n o k o r is ti t o m v la u " ( L e n jin , 1 9 7 3 : 2 6 6 ; u p o r . i E lle in s te in , 1 9 8 0 : 4 6 ) . D a je, k o jim s lu a je m , K o b a " b io m a lo p a ljiv iji p r e m a
s v o m u m ir u e m u ite lju i p a r t ijs k o m d r u g u , n e iz a z iv a ju i n je g o v e s u m n je
u v la s t it e m o g u n o s t i z a o p r e z n u u p o t r e b u " n e o g r a n i e n e v la s ti, n e b i m u
b ilo t e k o d a o d n jeg a d o b ije b l a g o s l o v z a s t u p a n je n a p re s to r e v o lu c io n a r
n e tira n ije .
130
koje je istorija pred njega postavljala u narednih etvrt veka, izae

ne sam o ouvan nego i ojaan i proiren.54
T ajn a S taljin o vo g genija lei u tom e to je o sn ovn u sla
b o st bo ljeviko g totalitarizm a -
paranoju zavere sveprisutnog
neprijatelja pretvorio u njegovu najveu snagu. Poto su varvarsko nam etanje bo ljeviko g jarma i jo brutalnija vladavina prvo
Lenjina a za tim i Staljina izazvali sveprisutnu m rnju terorisanih
podanika, o tp o r b o ljevikim tiranim a stalno je lebdeo u vazduhu.
T o je nateralo Staljina da 1933. ili 1934. p one da razm ilja o p o se
zanju za o n im m eto dam a terora pom o u kojih je Ivan G rozn i vla
dao u opnoiim.55 K ao to sm o ve im ali priliku da vidim o, Ivan je
za u nitenje svih svojih (realnih i potencijalnih ili jednostavno
um iljenih) neprijatelja i stvaranje jed n o g atom izovan og, zastra
en og i n em o n o g drutva koristio dva o sn o vn a m etoda: neselek
tivni teror, kako bi zatro sve m ogue (i nem ogu e) zavere, i o slo
5 4 N a r a v n o , n i L e n jin n ije b e z z a s lu g a z a u s p o n i u s p e h s t a ljin iz m a . P re s v e g a ,

L e n jin je p rv i u z d ig a o p a r t iju u k o n a n o g s u d iju u s v im s tv a r im a ( u e m u m u
je n e s e b i n o i s v e s r d n o p o m a g a o T r o c k i, k o ji e s e k a s n ije p o k a z a t i n a jv e o m
r t v o m p r in c ip a d a je " p a r t ija u v e k u p r a v u ) . U n i t a v a ju i s v e in s t it u c ije i
m o r a ln e o b z ir e u s p a a v a n ju " s o c ija li s t i k e r e v o lu c ije i r a s p iru ju i p o lit i k u
n e t o le r a n t n o s t ,
L e n jin
je s a m
p o s t a v io
t e m e lje
S t a ljin o v o j
s t r a h o v la d i.
N a p o k o n , L e n jin je b io taj k o ji je S t a ljin a n a u io k a k o d a p r im e n ju je P le h a n o v lje v a f o r iz a m d a je n a jb o lji n a in p o s t u p a n ja s a p r o t iv n ik o m d a m u se

p r ile p i s t ig m a iz d a jn ik a ( H a r d in g , 1 9 9 6 : 2 5 6 - 2 5 7 ) .
5 5 N a jd r a g o c e n ije z a v e t a n je o S t a ljin o v o m o d n o s u p r e m a n a jv e e m r u s k o m
s a m o d r c u o s t a v io je g lu m a c N . K . C e r k a s o v , k o ji je g lu m io u lo g u I v a n a G r o
z n o g u is t o im e n o m film u S e r g e ja E is e n s t e in a . U k n jiz i p o d n a s lo v o m G lu m
eve zabeleke ( k o ja je o b ja v lje n a u M o s k v i p o e t k o m 19 5 3 , jo z a S t a ljin o v o g
iv o t a ) C e r k a s o v je z a b e l e io S ta ljin o v e in s t r u k c ije 0 t o m e k a k o d a se g la v n i
ju n a k p r e d s ta v i f ilm s k o j p u b lic i. S t a ljin je t o k o m p r ip r e m a z a s n im a n je f il
m a r e is e r u i g la v n o m g lu m c u o b ja s n io d a je " I v a n b io v e lik i m u d a r v la d a r
k o ji je z a t it io z e m lju o d in filtr a c ije s p o ljn o g u t ic a ja i p o k u a o d a u je d in i R u
siju ; J. V . S t a ljin je t a k o e is t a k a o p r o g r e s iv n u u l o g u k o ju je o d ig r a la oprinina [ I v a n o v a ta jn a p o lic ija ] , S t a ljin o v a k r it ik a je b ila o g r a n i e n a n a to t o je
o v a j 'p r o p u s t io d a lik v id ir a p e t p r e o s t a lih v e lik i h f e u d a ln ih p o r o d ic a . N a
to m m e s tu S ta ljin je d o d a o v e s e lo : 'T u m u je B o g s t a ja o n a p u t u - p o t o je
I v a n p o lik v id a c iji je d n e p o r o d ic e p o c e lu g o d i n u is p a t a o , d o k je tr e b a lo d a
p o s t u p a sa u v e a n o m o d l u n o u ( c it . p re m a : C o n q u e s t , 1 9 6 9 : 7 5 - 7 6 ) . E is e n s t e i n o v film , in a e , p r ik a z u je I v a n a G r o z n o g k a o o t r o g ali p r a v e d n o g
v la d a r a , k o ji titi n a r o d o d z li h b o lja r a . N e m a n ik a k v e s u m n je d a je t o b ila
S t a ljin o v a p r o je k c ija s e b e s a m o g u lik e s n a e s t o v e k o v n o g s a m o d r c a .
ba an je d e s tr u k tiv n ih stra sti je d n o g b roja " iz a b r a n ih p o d a n ik a

(p o v e za n o sa m o g u n o s tim a pljake, u gn jeta va n ja i s ilo v a n ja p re
o s ta lih p o d a n ik a ). S ta v ie , na sa m o m kraju p o s to ja n ja oprinine
Ivan je u v id e o d a su n je g o v i v o jn ici za sp ro v o en je tero ra k o n c e n trisali o g ro m n u
m o u s v o jim
ru kam a, n a g o m ila li o g ro m n o
(o p lja k a n o ) b o g a ts tv o i u z o h o lili se. Z a to Iva n o v p o v e re n ik M aljuta S k u ra to v z a p o in je stra h o v iti p o k o lj u sv o jo j te ro ris ti k o j

v o jsci, k oji k u lm in ir a n je g o v im v la s titim sm a k n u e m , i tim e , s
je d n e strane, v ra a stra h o p o to v a n je p re iv elih oprinika p red c a
rem (k o m je d in o m o g u d a za h v a le za sve to im aju - p a i z a svoje
iv o te ), a s d ru g e stra n e , o m o g u a v a p riliv n o v ih oprinika k o jim a
se p ru a p rilik a d a u z m u u e e u o rg ija m a n a silja i p ljak a n ju
o s ta lih p o d a n ik a . K o je u a o u k o lo terora i ka o d e la t p o e o da
u iv a k o risti k o je o n o p ru a , taj je m o ra o da p lati cen u iz g u b lje n e
sig u rn o sti za iv o t i im e ta k , tj. n ije se m o g a o n ad ati d a e d o kra
ja iv o ta m o i d a u iv a u o p lja k a n im d o b rim a i p rig ra b lje n im priv ileg ija m a . Z a n jeg a je m o g a o d a v a i jo je d in o m o to carpe diem!,
p o to je v e su tra d a n o k r u tn a ru ka cara je d n a k o b e z r a z lo n o m o
gla da m u o d u z m e sve to m u je ju e d a la (p a ak i o n o to m u je
d a o B o g - sa m iv o t).
T o is k u s tv o b ilo je iz u z e tn o v re d n o z a Iv a n o v o g d a le
k o g id e o lo k o g p o to m k a S ta ljin a . S ta ljin 1934. u vi a da C rv e n i te
ror k o ji je z a p o e o L e n jin n ik a k o n e sm e o s ta ti izo lo v a n a e p iz o d a
b o lj e v i k o g osva jan ja v la s ti, i za k lju u je da to m o ra p o s ta ti p r in
cip fu n k cio n isa n ja n jeg o v e line v la s ti. Jed ini n ain za e fik a sn o s u
zb ija n je i sa m e pomisli na o tp o r k o d p o d a n ik a jeste, d a k le , n e k o n tro lisa n i, sv e o b u h va tn i i te m e ljn i (C r v e n i) teror. K a o iz g o v o r za
n a silje S ta ljin , kao i Ivan tri i p o v e k a p re njega, p ro iz v o d i zavere,
o sla n ja ju i
se
pri to m
na
sv o je
p a rtijs k e
" n o m e n k la tu ra e
( p o s e b n o u C e k in o m n a s le d n ik u N K V D ) ka o sa v re m e n e v a rija n
te oprinika (sa N ik o la je m J e o v im k a o in k a rn a cijo m M a lju te S k u ra to va ) (u p o r. i Latey, 19 7 2 : 12 9 ; F ig e s, 1 9 9 6 : 6 4 9 ). S ta ljin se tak o e ne u stru av a u to m e d a sled i Iv a n a i u o n o m o d s u d n o m k o
raku p a rtijs k ih istk i, n a k o jim a e m u k a sn ije k o m u n is ti d ilje m
sv e ta p o n a jv i e zam erati. P r o b le m le i, m e u tim , u p ravo u to m e
to je v e L en jin kren u o p u te m iz g r a d n je je d n e to ta lita rn e v la sti,
k o ja seb i d u g o ro n o nije m o g la d o p u s tit i lu k s u z da ted i sv o je
oprinike i d o z v o li im da se u z o h o le i p o n u da ku ju realne zavere.
132
Z a to S ta ljin is p r a v n o z a k lju u je da se b o lje v ik a p a rtija m o ra re

d o v n o " p ro v e tra v a ti , da se n a d u v a n im v e li in a m a m o ra u v e k iz
n o v a p o k a z a ti d a n isu n ik o i n ita , a d a se m la d im i " p e r s p e k tiv
n im k rv o lo c im a p e rio d i n o m o ra u k a ziv a ti a n sa d a se d o k a u
i d o u n a v o d e a m e sta p a rtije . B ivi so v je tsk i fu n k c io n e r M . V o sle n sk i d a o je o to m e d r a g o c e n o sv e d o a n stv o : " S ta ljin je d o b ro
v id io k a k ve su z a v id ljiv e p o g le d e b acali n jeg o v i 'n o m e n k la tu r a i'
n a le n jin is te : o n i su za n jih p o s ta ja li sve tu ijim i a n tip a ti n ijim ,
ti starci k o ji su sa u vali n e to v je rn o sti revolu ciji b e z o b z ira na d o
bre p o lo a je i la g o d a n iv o t. S ta ljin je sh v a tio d a je d o v o lja n sa m o
z n a k , i ta e se z lo b n a stvo re n ja , p o te k la o d njega, b a c iti ka o o p o r
v u k o v a na stare o s o b e n ja k e k o ji z a u z im a ju to p la m jesta. T a k a v
z n a k je b ilo u b o js tv o K iro v a [...] T re b a b iti g lu p a n d a bi se u je o v tin i v id je lo sa m o d je lo S ta ljin o v ih ru ku, ali i id io t da bi se Jeo va
u in ilo je d in o o d g o v o rn im . S ta ljin je is p u n io v o lju lju d i k o je je
p o d ig a o , d a vi z e le n o sv je tlo za u n i te n je stare le n jin sk e gard e.
M a lo se tk o u toj k a m p a n ji p o k a z a o ju n a k o m . P rem a rtv a m a
k a m p a n je - le n jin s k im re v o lu cio n a rim a - 'le n jin is tim a ' m o e se
o d n o s iti kra jn je n e g a tiv n o . A li n a in o b ra u n a s n jim a b io je o d
v ra ta n " (cit. prem a: M ed ve d e v , 1 9 8 9 : 3 6 7 ) .56
N i ta o d vratn iji, m o g lo bi se d o d a ti, n eg o n ain na k o
ji su se ti isti le n jin is ti u d a n im a sv o je m la d o sti o b ra u n av ali sa
k o n s titu c io n a ln im
d e m o k ra ta m a ,
so c ija ln im
rev o lu cio n a rim a,
m e n je v ic im a i d ru g im "n e p rija te ljim a re v o lu cije . O d v r a tn o s t o b

rau n a k o n tin u ira n a je p oja va u isto riji b o lje v i k o g to ta lita rizm a .
Z a p ra vo , tek je sto rija S S S R -a p o k a za la o n u n eu m o ljivu z a k o n i
to s t k o ju Ivan o va opriinina z b o g k ra tk o g trajanja jo nije b ila u sta
5 6 T r i j u m f o v o g h o b z o v s k o g " v u je g p r a v a " m e u b o lj e v ic im a n ije , n a r a v n o ,

m o g a o o s t a t i b e z p o s le d ic a i v a n p a r tije . P o d S t a ljin o m s e z a h k u t a v a ju p r o
c e s i e g z is t e n c ija ln e b o r b e , o b r a u n a i d e n u n c ija c ija u s v im p o r a m a d r u tv a ,
p a a k i u p o r o d ic i. P o z n a t o je d a s u s o v j e t s k e v la s t i n a r o it o p o d r a v a le i s la
v ile d e c u k o ja s u p o t k a z iv a la s v o je r o d it e lje i t a k o ih s la la n a r o b iju ili u s m r t.
e t r n a e s t o g o d i n j i P a v lik M o r o z o v , k o ji je b io p o k a z a o v is o k u k o m u n i s t i
k u s v e s t " i r a z o t k r io " s v o g a o c a , p r e t v o r e n je u p r a v o g m u e n ik a k a d a s u g a
p o s t i e n i i o b r u k a n i s e lja c i u b ili. U n je g o v o m s e lu p o d i g n u t je p r v o m u z e j, a
z a t im i s p o m e n ik , d a b i se n a k ra ju n je g o v o im e n a lo i u p io n ir s k o j K n jizi a
sti ( K o n k v e s t , 1 9 8 8 : 3 13 -3 14 ). M o r o z o v i n je m u s li n i ta k o su u z d ig n u t i u
d e je id o le , k o jim a je n a m e n je n a u lo g a tr a n s m it e r a je o v t in e " iz ja v n o g i
v o t a u n a jin tim n iji z a b r a n p o r o d ic e .
33
nju da s is te m a ti n o ra zv ije - da se i sam i oprinici m o ra ju p e rio d i

n o p o d vrga va ti is to m o n a k v o m tero ru k o je m se p o d v rg a v a ju i svi
drugi tiran in o v i n ep rijate lji. D u g a i stab iln a S ta ljin o v a v la d a v in a
p o k a zu je da tira n sk a v la s t o tk riv a n jem p o m e n u te z a k o n ito s ti i
u d arce m u n a jv ie red o ve p a rtije (a, p o s e b n o , N K V D - a ) d o s ti e
svoju p ravu sn a g u . P o sle o d lu iv a n ja na taj s u d b o n o s n i k o rak , on a
p a ra d o k sa ln o m o e d a rau n a i na p o n o v n o z a d o b ija n je p overen ja
je d n o g n e z a n e m a rljiv o g d ela sta n o v n itv a koji je o d a n p a trija rh a l
noj trad iciji ru sk e carevin e. S ta ljin p o sta je u o im a n jeg o v ih p rosto d u n ijih p o d a n ik a o n a d a le k a o in sk a figura sk rive n a iza zid in a
K rem lja koja b rin e o d o b ru n a ro d a i koja n ep resta n o h vata " te
to in e z b o g k o jih n aro d u realn o ide ta k o loe. " R u s ija koja je z b a
cila d is k re d ito v a n u m o n a rh iju , n a g lo se v ratila n a jp rim itiv n ije m
a sp e k tu p rv o b itn e c aristik e m istik e , ideji da e o ta c -izb a v ite lj u
K rem lju sp a sti sv o ju n ap aen u d ecu o d z lo b n ih lo k a ln ih zv a n i n ika i u v e sti ih u o b e a n u ze m lju . T a k o je S taljin u s p e o da n asled i Len jin a ka o v rh o v n i d ik ta to r ne sa m o z a to to je b io v e t sp le tk a ro i
o rg a n iz a to r, v e i za to to je b io b li i n o n jeg o v i su p a rn ici siro v o m
m e n ta lite tu p ro se n o g R u sa (B ilin g to n , 19 8 8 : 6 2 0 ) .
O b ja n je n je za to n u d i v e sa m L en jin . U p o liti k o m izv e ta ju na XI k o n g re su R K P (b ) 19 2 2 . o n p o sta v lja p ita n je u em u
je sn a g a a u em u s la b o st b o lje v ik a . S n a g a b o lje v ik a le i u p o li
tik o j v la sti i (n a c io n a lizo v a n im ) e k o n o m s k im resu rsim a, k o ji su
d o v o ljn i "d a se o b e zb e d i p re la z ka k o m u n iz m u . M e u tim , o n o
to b o lje v ic im a n ed ostaje je ste k u ltu ra . D o a v i na v last, b o lj e v i
ci su se p o k a za li kao m an je k u ltu r n i o d k u ltu re c aristik e d e s p o tije k o ju su n asled ili. Z a to se u R S F S R -u d e a v a isto to i u k u ltu rn o
su p e rio rn ije m narodu k o je g o s v o ji k u ltu r n o in ferio rn iji n arod, tj.
p o b e e n i n am ee svoju k u ltu ru o sv a ja u . N ije li se n eto s lin o
d e s ilo u p re sto n ici R S F S R i n ije li tu is p a lo ta k o da se 4 .7 0 0 k o
m u n ista (g o to v o cela divizija, i to sve n a jb o lji) n a lo u p o tin je n o sti tu o j k u ltu ri. Istina, tu bi se n e k a k o m o g a o d a d o b ije u tisa k da
p o b e e n i im aju viso ku ku ltu ru . B o e sa u v a j. N jih o v a je k u ltu ra
m ize rn a , n itavn a , ali je ip ak v ea o d n a e (L e n jin , 19 5 0 b : 5 0 4 ).
L e n jin je pri to m govorio sa sv im u o p te n o o u sta n o v a m a na ije su
e lo p o e li d a d o laze n ovi b o lje v i k i fu n k c io n e r i, n e p o m in ju i d r
a v u u c e lin i. M e utim , u p rav o je na d r a v n o m n ivo u b io n ajb ri
u z m a k in fe rio rn e boljevike k u ltu re p re d sta ro m k u ltu ro m car-
s k o g sa m o d ra v lja . K a o to je L en jin d o b ro za p a z io , stara c a ris ti

ka k u ltu ra b ila je m ize rn a , n ita v n a , ali je i takva ka k va je b ila s u
p eriorn a u o d n o s u na b o lj e v i k o siro v o varv arstvo . S ta ljin iz a m je
u p rav o re zu lta t triju m fa (n e o s p o r n o u m e u vrem en u in o v ira n o g )
ca rizm a n ad " iz v o r n im ( le n jin is ti k im ) b o lje v iz m o m .
I s tin a je da se C rv e n i teror, k o ji je k a o sp e c ifi a n o b ra
za c k o le k tiv n o g n a silja p o k r e n u o L e n jin , p o k a z a o n e sa m o kao
k ra tk o ro n o n e g o i k a o d u g o ro n o e fik a sa n , o b e z b e d iv i b o lj e
v ik o j m a n jin i d a to k o m d v a d e se tih g o d in a p o b e d i i m a n je -vie
istreb i ili p ro te ra sv o je n ep rijate lje , a S ta ljin u d a to k o m trid e se tih
g o d in a u s p o s ta v i n e o g ra n ie n u tiran iju n ad ce lim S S S R -o m . Posu sta ja n je o tp o r a i k lo n u lo s t p o r o b lje n ih m a sa p o e tk o m d v a d e
se tih g o d in a d o p rin e li su d a b o lje v ici je d n o v re m e (k o je bi se orije n ta c io n o m o g lo v e z a ti za p o litik u N E P -a ) o d u s ta n u o d terora
grosso modo, m a d a ne i o d p ro g o n a p o je d in a ca ili ta n o o d re e n ih
so c ija ln ih g ru p a ( k u la k a , " s p e c ija lis ta itd .), te da se o k re n u org a n izo v a n ju n o v e d ra v e i p ro ce su in d u str ija liz a c ije .57 I n d u s trija
liza cija S S S R -a o d v ija se p a ra le ln o sa o b n a v lja n je m c a rs k o g s a m o
d rav lja (tj. s n je g o v im m iren je m sa n e b u lo z n o m k o n c e p c ijo m
"d ik ta tu re p ro le ta rija ta ) i ra sp la m sa v a n je m lu d ila lo va na " im p e
rija listik e ", " tr o c k is ti k e , " k u la k e itd . v e tic e .58 Ivan G r o z n i
n ije o tk rio sve m o g u n o s ti k o je siste m oprinine p ru a za p retv ara
n je R u sa u iza b ra n i n a r o d , a n jega s a m o g u d r u g o g (tj. ru sk o g )
M o jsija . S ta ljin je u to m p o g le d u n ap rav io is tin s k i k o ra k n ap red i
n a in io opnninu o d c e lo g S S S R -a (a ne sa m o o d n je g o v o g d ela),
isk lju iv i sv a k u m o g u n o s t o k o n a n ja tero ra, p o to je tek pod lim
uslovima doao u situaciju da proklamuje pribliavanje asa prelaska iz
socijalizma u komunizam.59
57
O v u p r o m e n u m o d a n a jb o lje ilu s tr u je p r o m e n a n a m e n e k o n c e n t r a c io n ih
lo g o r a . D o k je p rv i t a la s z a tv a r a n ja p o lit i k ih p r o t iv n ik a u k o n c e n t r a c io n e
lo g o r e , z a p o e t a v g u s t a 19 x 8 , p r e d s t a v lja o s a s t a v n i d e o C r v e n o g te r o r a ( k o
ji je z a p o e o m e s e c d a n a k a s n ije ) , d r u g i ta la s z a t v a r a n ja im a p re s v e g a e k o
n o m s k e ra z lo g e , p o t o je r o b o v s k i rad p o in ja o d a d o b ija s v e z n a a jn iju u l o
g u u s o v je ts k o j p r iv r e d i (P ip e s , 1 9 9 0 : 8 3 3 -8 3 5 ).
58
U p o s le d n je d v e d e c e n ije c a r iz m a R u s ija je z a p o e la b r z u i in t e n z iv n u i n d u
s tr ija liz a c iju , k o ju je b o lj e v i k i C r v e n i te r o r z a u s t a v io i d u g o r o n o o s u je t io .
59
Z a n im ljiv o je to t o je S ta ljin p o k a z i v a o is tu s k l o n o s t , p r e m d a m n o g o m a
n je iz r a e n u , d a s e b e v id i k a o m o d e r n o g r u s k o g M o js ija , k o ji s v o j iz a b r a n i
n a r o d " v o d i k r o z " p u s t in ju " ka " o b e a n o j z e m lji ( k o m u n iz m a ) " . N e s u e n i
135
U b r z a v a n je p ro ce sa in d u strija liza c ije im a u sv e m u to

m e d v a v a n a z a d a tk a : id e o lo k i (k o ji se o g le d a u stv a ra n ju p riv i
da k o d p o d a n ik a d a S S S R , p re d v o en sv o jim b o a n s k im v o o m ,
"k o ra a k ru p n im k o r a c im a ka k o m u n iz m u ) i re a lp o liti k i (k o ji se
o g le d a u jaa n ju m a te rija ln e o s n o v e S ta ljin o v e tira n ije ). B e z o b z ir
nu i ( s a s ta n o v i ta c e lo k u p n o g p riv re d n o g sis te m a ) kra jn je n era
c io n a ln u in d u s tr ija liz a c iju u S S S R -u je d n im d e lo m p o k re e S taljin ova te n ja d a o ja a le g itim a c iju p a rtijsk e (u to m k o n te k s tu i s v o
je) v la s ti ta k o to e je p rik a za ti k a o p o k retaa p riv re d n o g ra zvoja
koji je p o M a rx u n u a n za p re la za k iz ( n a v o d n o v e iz g r a e n o g )
s o c ija liz m a u " k o m u n iz a m " . D ru g i p o k reta a p s u rd n o s n a n e i
b e z o b z ir n e in d u s tr ija liz a c ije je ste S ta ljin o v a te n ja da sv o ju v la s t
rea ln o o ja a sla b lje n je m u n u tra n je g n ep rijate lja (p r e v a sh o d n o
k u la k a , tj. se lja k a u c e lin i) i p o r a s to m m o g u n o s ti za su p ro ts ta
v lja n je s p o ljn o m n ep rija te lju ( " im p e r ija lis tim a ). R a cio n a ln a sr
o p red e lje n ja za in te n z iv n u in d u str ija liz a c iju le ala je u S ta ljin o v o j
isp rav n o j p ro ce n i da sa m o ra zv ije n a in d u strija o m o g u u je iz g r a d
nju o z b iljn e v o js k e i tim e o p s ta n a k u n e p r ija te ljs k o m o k ru e n ju
p riv re d n o d a le k o ra zv ije n ijih n acija, u k o jim a je "p ro le te rsk a revo
lu cija p re m a b o lje v i k o m recep tu iz o sta la . T o je u o s n o v i o n a
ista id eja k o ja je u 16. v ek u p o k re ta la Iva n a G r o z n o g n a "ev ro p eiz a c iju i k o ja n ije p o d ra zu m e v a la n ita d r u g o d o m o d e rn iza ciju
n a o ru a n ja .60 Z a to e tri i p o v e k a k a s n ije S ta ljin m o i da hvali
b o g o s lo v k o ji s e s v o je v r e m e n o k r io iz a p s e u d o n im a " S o s e l o n ije m o g a o t a
k o la k o u s v o m k a s n ije m iv o t u d a z a b o r a v i p r v e le k c ije iz v e r o n a u k e , z b o g
e g a je ta d a , k a k o p i e I s a a c D e u t s c h e r , f a n t a z i ja o v o g a t e is t i k o g d ik t a t o
ra b ila p r e p u n a b ib lijs k ih s lik a i s i m b o la ( D e u t s c h e r , 1 9 6 2 : 3 4 9 ) . I p a k , D e
u t s c h e r g r e i k a d a S t a ljin o v p o h o d u o b e a n u z e m lju k o m u n i z m a ' u p o r e u je s a C r o r m v e llo v o m u lo g o m u e n g l e s k o m g r a a n s k o m ratu . I s t o r ijs k a
li n o s t s a k o jo m S ta ljin z a is t a m o e d a s e u p o r e u je je s t e n ik o d r u g i d o Iv a n
G r o z n i i n je g o v a u to k r a ts k i ru s k i m e s ija n i z a m .
6 0 P o s le z a k lju e n ja n e p o v o ljn o g m ir a s a P o l js k o m i v e d s k o m , k o jim je Iv a n
G r o z n i o n e m o g u e n da iz a e n a B a l t i k o m o r e , o n s e o k r e n u o p o k u a jim a
d a u s p o s t a v i v o jn i s a v e z sa E n g le s k o m . O n o t o je o n p o n a jv i e h te o o d E li
z a b e t e T ju d o r b ilo je d a m u p o a lje s v o j e m a js t o r e z a b r o d o g r a d n ju i n a o r u
a n je , k a k o b i m u p o m o g li d a iz g r a d i v o js k u s k o jo m b i i s a m m o g a o d a se
n o s i s a s v o jim n e p rija te ljim a . K a d a je z a t o u o p o ljs k i k ralj S ig is m u n d A v g u s t , o n je o d m a h n a p is a o p is m o E liz a b e t i, m o le i je d a n e p rih v a ti Iv a n o v u
p o n u d u , p o t o s u g a d o ta d a n je g o v i s u s e d i m o g li o b u z d a v a t i je d in o z a h v a lju
ju i t o m e t o je b io n e u k i n e u p u e n u v e t i n e ( c it . p re m a : P a res, 1 9 6 2 : 1 4 2 )
136
Iva n a G r o z n o g k a k o je z a titio z e m lju o d in filtra cije s p o ljn o g

u tica ja": z a p a d n o e v r o p s k i "s p o ljn i u tica j", tj. e v r o p e iz a c ija sta
v lje n a je u s lu b u jaa n ja , a ne o g ra n i e n ja Iva n o ve v la s ti. T o je
o n o t o i sa m S ta ljin e li, pa e s n a e sto v e k o v n o j e v r o p e iz a c iji
R u sije
sa s v im
o d g o v a ra
d v a d e se to v e k o v n a
" in d u s trija lia a c ija
S S S R -a . Istin a , S ta ljin z n a da m o d e rn iza c ija n a o ru a n ja p o z a

p a d n o m m o d e lu n ije d o v o ljn a ak o cela in d u strija n ije p o d ig n u ta
na o d g o v a ra ju i n iv o i ne m o e da o p s lu u je o r u a n e sn a g e . T a
p ro ce n a p re d s ta v lja u p ra v o m o to rn u s n a g u so v je tsk e in d u s tr ija
liz a c ije . M e u tim , o n a je b ila u isti m a h i m o to rn a sn a g a su lu d e
ideje da se in d u s tr ija liz a c ija m o e sp ro v e sti n a s iln o , b r z o i u sp e n o , ta k o re i je d n im u d arcem . U to v re m e S ta ljin je o b ia v a o da
k a e d a ne p o s to ji tvr ava k o ju b o lje v ici ne bi m o g li d a u z m u na
ju ri ( D e u ts c h e r, 1 9 6 2 : 3 4 4 ). T vr av a k o ja je sa d a b ila p red S ta lji
n o m u p ra v o je tv r a v a in d u strija liza c ije i n je n o o sv a ja n je treb alo
je da n a lik u je je d n o m " ju ri u v o jn ik a revolu cije.
S ta ljin o v a tiran ija ta k o se p o k a z u je ka o karika koja
sp a ja sv a k o v rs n o n a s ilje i za h u k ta lu in d u str ija liz a c iju k a o m o to r
izg ra d n je k o m u n iz m a . L e ek K o la k o v s k i je s p ra v o m u p o z o rio
na to d a je te za d a je so v je tsk i p u t in d u s tr ija liz a c ije izis k iv a o
m ere terora, jer d ru g a ije ne bi m o g a o b iti sp ro v e d e n u ta k o n e r a z
vijen o j z e m lji ili jer je to "u s u tin i sv a k o g s iste m a p rv o b itn e
a k u m u la cije , o b i n a is to r io z o fs k a [...] fa n ta z ija (K o la k o v s k i,
19 8 5 : 89; u p o r. i A re n t, 19 9 8 : X X X V I-X X X V II). T e r o r i in d u strija
liza cija b ila su d v a su p ro tsta v lje n a , ali ra vn o p ra v n a stu b a na k o ji
m a je p o iv a la S ta ljin o v a tiran ija i k o ja bi se sv a k a k o ra zila d a ih
o n a n ije d ra la n a o k u p u .
S ta ljin je, d a k le , p ro k la m o v a o d a se S S S R , ka o so c ija
lis ti k a d r a v a , n a la zi na p u tu izg ra d n je k o m u n iz m a (z a ta je
in d u strija liza c ija n e o p h o d a n u slo v ), o tk riv a ju i" u isti m ah d a su
o tp o r i i p rep rek e sve jae to se v i e p rib lia v a ra d o sta n as s tu p a
nja u k o m u n is ti k u o b e a n u ze m lju . O d a tle je n a sta la te za da je
n e s ta n a k d rav e u k o m u n iz m u p o s le d ic a n je n o g jaan ja ( o d n o
s n o jaan ja v la sti k o m u n is ti k o g v o e u s o c ija liz m u ) - k o je je
'E v r o p e iz ir a t i I v a n a G r o z n o g z n a ilo je, p o m i lje n ju p o l js k o g k ra lja , d a ti

m u o p a s n o o r u je p o m o u k o g e o n d o i u p r ilik u d a p r o ir i s v o j te r o r v a n
s v o je d r a v e , p r e m a p r v im s u s e d im a .
137
u slo v lje n o n a v o d n im za o tra v a n je m k la sn ih s u k o b a u s le d p r im i

can ja v ra tim a k o m u n is ti k o g raja.61 P rilik o m p o s e te M o s k v i d e
cem b ra 1931, L a d y A s t o r se sre la sa S ta ljin o m . P o tp u n o n e p re d v i
e n o , u s p o n ta n o m ra zg o v o ru , o n a ga je o tv o re n o u p ita la d o k le
m isli da u b ija lju d e . N a to p ita n je o n joj je h la d n o o d g o v o r io : "Taj
p roces e trajati o n o lik o d u g o k o lik o je n u n o z a stv a ra n je k o m u
n is ti k o g d r u tv a . T o je b ila u k ra tk o fo rm u lis a n a te o rija iz g r a d
nje k o m u n iz m a na b rd u leeva , k o ja je p o la zila o d p re m is e d a se
k la sn e su p ro tn o s ti sv e v i e za o tra v a ju to se v i e je d n o d r u tv o
p rib lia v a k o m u n iz m u i d a su m a so v n a u b istv a p o u z d a n p u to k a z
na p u tu d e fin itiv n e p o b e d e k o m u n iz m a ( A n to n o w - O w s s e je n k o ,
19 8 3 :13 3 ).
P o sm a tra ju i sv e t o k o se b e iz o ve p e rs p e k tiv e , S ta ljin
je im a o a m b iv a le n ta n s ta v p re m a R u sk o j re v o lu ciji. Z b iv a n ja iz
19 17. su , s je d n e stra n e, o tp o e la p ro ce s k o ji je z a v r io n je g o v im
u sto li e n je m za n o v o g sa m o d rc a , n e u p o re d iv o ja e g o d b ilo k o g
r u s k o g cara (u k lju ju i tu i Iv a n a G r o z n o g ) , ali su , s d ru g e stran e,
o tk riv a la sla b e ta k e carsk e (tj. n je g o v e ) v la s ti. P o k re ta n je re v o lu
cije 19 17 . u ilo je S ta ljin a d a z a ru e n je v la sti sa m o d r c a m o e b i
ti p o g u b n a p o b u n a g r a d s k o g s ta n o v n i tv a u sa m o je d n o m grad u
( p r e s to n ic i). A k o bi se p o n o v o u je d in ili ra d n ici i v o jn ic i, n a ro ito
ak o bi im se n a elo stav ili sa m i oprinici, tj. stari b o lje v ici n e z a d o
v o ljn i n je g o v o m v la d a v in o m ( o p o z ic io n a r i ), to bi m o g lo da b u
de o d lu u ju e za n jih o v u s p e h i kraj S ta ljin o v e tira n ije . T o je, d a
6 1 U Pitanjim a lenjinizm a S t a ljin je p is a o : D r u g a B u h a r in o v a p o g r e k a , k o ja p r o

is tje e iz n je g o v e p rv e p o g r e k e , s a s t o ji s e u n e p r a v iln o m , n e m a r k s is t i k o m
p r ila e n ju p it a n ju z a o t r a v a n ja k la s n e b o r b e , ja a n ja o t p o r a k a p it a lis t i k ih
e le m e n a ta p r o t iv s o c ija lis t i k e p o l it ik e s o v j e t s k e v la s t i. O e m u s e o v d je ra
d i? [...] R a d i s e o t o m e d a s o c ija liz a m u s p je n o v r i o f e n z iv u p r o t iv k a p it a li
s t i k ih e le m e n a t a , d a s o c ija liz a m r a s te bre n e g o k a p it a lis t i k i e le m e n t i, d a
r e la tiv n i z n a a j k a p it a lis t i k ih e le m e n a t a u s li je d t o g a pada , i b a z a t o t o re
la tiv n i z n a a j k a p it a lis t i k ih e le m e n a t a p a da , k a p it a li s t i k i e le m e n t i o s je a ju
s m r t n u o p a s n o s t i p o ja a v a ju s v o j o t p o r . A o n i z a s a d jo im a ju m o g u n o s t d a
p o ja a v a ju s v o j o t p o r n e s a m o z b o g t o g a t o im s v je t s k i k a p it a liz a m d a je p o
d r k u n e g o i z b o g t o g a to , b e z o b z ir a n a o p a d a n je n jih o v o g r e la t iv n o g z n a
a ja , b e z o b z ir a n a s m a n je n je n jih o v o g r e la t iv n o g p o r a s t a u u s p o r e d b i s p o
r a s t o m s o c ija liz m a , ip a k d o la z i d o a p s o l u t n o g p o r a s t a k a p it a lis t i k ih e le m e
n a ta , i to im d a je s ta n o v itu m o g u n o s t d a p r ik u p lja ju s n a g e z a p r u a n je o t
p o r a p o r a s t u s o c ija liz m a ( S t a ljin , 1 9 8 1 : 2 5 8 ) .
138
lje, z n a ilo da su svi n je g o v i p ro tiv n ic i u p a rtiji (ali i m e u o fic iri

m a) p o te n c ija ln e v o e p o b u n e i d a je d in i n ain da se o n i u ta k v o m
p o d u h v a tu p re d u h itre le i u to m e da ih je d n o s ta v n o p o b ije . T e k
k a d a p a rtija i o fic irsk i k o r b u d u " p r o i e n i i kad a b u d e z a v la d a
la lep a p o s lu n o s t p re m a v o i bie o n e m o g u e n o p o n a v lja n je fe
b ru a ra /o k to b ra 19 17 . C a r is ti k o s a m o d ra v lje se ta k o u b rz a n o reg e n erisa lo , ru k o v o d e i se M a r x o v im i L e n jin o v im u e n je m o iz
gra d n ji k o m u n iz m a i g r e a k a m a k o je je p o in io p o s le d n ji le g i
tim n i car N ik o la II R o m a n o v .62
D r u g i v a a n n a u k k o ji je S ta ljin m o g a o d o b iti iz re v o
lu cio n a rn ih zb iv a n ja ( d o d u e iz g o d in a 1 9 1 8 -1 9 2 1 ) bio je da se lja
ci n em aju sn a g e da u s p e n o izv e d u p o b u n u . K a d a se 19 18 . p o lo v i
na s e o s k o g sta n o v n i tv a p o d ig la na o r u je p ro tiv b o lje v ik a , n ita
se n ije d e s ilo . T o je ra z lo g to je iz n iza S ta ljin o v ih g o vo ra izb ija la
ne sa m o m r n ja n e g o i p re z ir p re m a seljacim a: s n jim a se m o e
p o s tu p a ti k a k o se h o e, p o to o n i n isu kad ri da p o s ta n u o z b ilja n
nep rijatelj. T o d alje z n a i d a n ije b itn o k a k v e se m ere p re d u z im a ju p re m a se lja cim a sa m o a k o to za re zu lta t im a za d o v o lja v a ju u
o p s k rb lje n o s t g r a d s k o g sta n o v n itv a . R ep resija, gla d i u m ira n je
( to o d rep resije, to o d g la d i) na se lu n isu o p a sn i za v la s t i z b o g
to g a n em a ra zlo g a za in je n je u stu p a k a se lja cim a (U la m , 1 9 7 7 :
2 8 2 ). A li, u z ro k b ru ta ln e rep resije p rem a selja cim a, k o ja je sp ro v o e n a z a v rem e prve p e to lje tk e , n ije b io sa m o strah o d p o b u n e
g r a d s k o g sta n o v n itv a , k a k o bi se to iz U la m o v ih a n a liza m o g lo
za k lju iti (U la m , 1 9 7 7 :3 1 8 ) , n e g o i id e o lo g ija o b ra u n a sa p o s le d n jim o s ta tk o m k a p ita liz m a u S S S R -u . S eljaci su, p o S ta ljin o v o m
sh v ata n ju , bili s itn o s p o s tv e n i k i k a p ita lis ti i k a o takvi o s u e n i
na isk o re n jiv a n je u so c ija liz m u , pa je z a to b ilo ne sa m o d o z v o lje
n o n e g o a k i p re p o ru ljiv o p re d u z im a ti sva sre d stva k la sn e b o r
6 2 S t a ljin je u o v o m u e n ju n a N i k o li n im g r e k a m a t o lik o p r e te r iv a o d a g a je to
a k m o g lo k o ta ti v la s t i k a d a je N e m a k a 1 9 4 1 . n a p a la S S S R . M e s e c im a p re
to g a S ta ljin je d o b ija o in f o r m a c ije iz A m e r ik e i E n g le s k e 0 p r ip r e m a m a z a
o v a j n a p a d , ali ih je s v e r e d o m o d b a c iv a o . U n je g o v o m n a in u r a z m i lja n ja
o g r o m n u u lo g u im a la je 1 9 1 4 . g o d in a , k a d a je c a r N i k o la d o p u s t io d a g a s a
v e z n ic i u v u k u u P rv i s v e t s k i rat, k o ji g a je k o t a o i v la s t i i g la v e ( B o f f a , 1 9 8 5 b :
1 4 ). Z a t o je S t a ljin u p o r n o m is lio d a z a p a d n i im p e r ij a li s t i h o e d a g a u v u
k u u ra t sa N e m a k o m , iz k o g e m u k a s n ije b it i t e k o , a k o n e i n e m o g u e d a
se iz v u e .
39
be" k a k o bi se u b r z a lo n e sta ja n je o ve n ep rija te ljsk e k la se . U to m e

se S taljin p o k a z a o k a o v e rn i L e n jin o v u e n ik. T a n o je d a je L en jin
19 2 1. m o ra o da p o p u s t i p red o tp o r o m seljaka i da z a p o n e sa p o
litik o m N E P -a, ali z a r v e 1 9 2 2 . o n n ije k o n s ta to v a o d a je g o to v o
sa ta k ti k im " o d s tu p a n je m " i da se treb a p rip rem iti z a p o s le d n ji
i k o n a n i b o j sa s e lja c im a k a o p o s le d n jim b u r o a s k im z a o s ta t
k o m u z d ra v o m s o c ija lis ti k o m te lu R S F S R -a ? " D o z v o lite da
v am to k a e m b e z ik a k v o g preterivan ja, ta k o da u to m s m is lu nas
d o ista eka 'p o s le d n ji i o d lu n i b o j , n e s m e u n a r o d n im k a p ita li
z m o m ta m o e b iti jo m n o g o p o s le d n jih i k o n a n ih b o je v a ne, n eg o s ru sk im k a p ita liz m o m , s o n im k o ji raste iz s itn o g se lja
k o g g a z d in s tv a " (L e n jin , 19 5 0 b : 4 9 4 ) .
S ta ljin je b io izv r ila c o v o g L e n jin o v o g p ro ro tv a k o
n a n o g o b ra u n a p ro le ta rija ta sa (se lja k o m ) b u r o a z ijo m i z a to
taj o b ra u n d o b ija p rave ra zm e re b o ja , tj. g r a a n s k o g rata. G r a
a n sk i rat na selu , k o ji se u ti a o 19 2 1, o b n o v lje n je p o d S ta ljin o v im v o d s tv o m na p re la sk u iz d v a d e se tih u trid e se te g o d in e . N o v e
m ere " ra sk u la e n ja im a le su jasan cilj u o b n a v lja n ju c a ris ti k o g
p a trim o n ija lizm a , k o ji b i lo g i k i z a o k r u io S ta ljin o v o svevla e.
V e je ratn i k o m u n iz a m te io to m e da u R u siji o b n o v i stari p a trim o n ija ln i reim . P o k u a j da se to p o s tig n e 19 18 . p o k a z a o se ka o
p re u ran je n , p o to su seljaci v e b ili o s e tili d r a slo b o d e i p riv a tn o g
v la s n i tv a i bili sp re m n i d a p ru e z n a ta n o tp o r v raa n ju u stari
k m e ts k i p o lo a j. B o lje v icim a je 19 2 1. tre b a lo da d o u d o d a h a i
k o n s o lid u ju sv o je redove, ta k o d a su o d u s ta li o d p rv o b itn e n a m ere da p o k o re sela. T o im ip a k n ije ta k o te k o p a lo p o to su , u n a
s to ja n ju da o stv are m a rk s isti k i id eal k o m u n iz m a , svoj p o r a z na
selu d o iv lja v a li v ie kao p re k id n u n o g re v o lu c io n a rn o g to k a
n eg o k a o n e u sp e h u restau raciji s o c ija ln o - e k o n o m s k o g u re e n ja
ca ris ti k e R u sije. O s im to ga , za v re m e r a tn o g k o m u n iz m a b io je
u ve d e n ro b o v la sn i k i siste m p r in u d n o g rada u k o n c e n tra c io n im
lo g o r im a ,63 koji je sv o jo m sve z n a a jn ijo m u lo g o m u so v je tsk o j
63 B o lj e v ic i s u ta d a p o e li d a la n s ir a ju t e o r ije ' o " n a p r e d n o s t i in s t it u c ije r o p

s tv a . T a k o je n a III k o n g r e s u s in d ik a t a a p r ila 1 9 2 0 . T r o c k i o d r a o g o v o r u
p r ilo g u v o e n ju p r in u d n o g rad a u R u s iji, p o z iv a ju i s e n a is t o r ijs k a is k u s t v a
r o b o v la s n i t v a : " K a d a m e n j e v ic i u s v o jo j r e z o lu c iji k a u d a p r in u d n i rad
u v e k z a v r a v a u n is k o j p r o d u k t iv n o s t i, ta d a s u o n i z a t o e n ic i b u r o a s k e id e
o l o g ije i o d b a c u ju is tin s k e o s n o v e s o c ija lis t i k e e k o n o m ije [s ic !] [...] U eri
140
p riv red i d e lo m n a d o k n a d io o d u s ta n a k o d o b n a v lja n ja p a trim o n ija liz m a (P ip e s , 1 9 9 0 : 7 0 3 - 7 0 5 ) . M e u tim , za S ta ljin a je p ita n je

o b n o v e c a riz m a , p a tim e i sta r o g p a trim o n ija liz m a , b ilo o d p rv o
ra zre d n o g p o liti k o g zn a a ja i z a to se o n n a k o n prvih p o b e d a nad
sv o jim k o n k u r e n tim a na m e stu s a m o d rc a o k re n u o " p o s le d n je m
i k o n a n o m b o ju p r o tiv selja ka, o k o m je g o v o rio L en jin .
O b n o v u p a trim o n ija liz m a na selu S taljin je z a p o e o
to k o m p rve p e to lje tk e (1 9 2 8 -1 9 3 3 ), k o ja je treb alo d a o z n a i " m u
n je v iti p o e ta k in d u strija liza c ije . K a o to se m o g lo i p re tp o sta v i
ti, n ajvei u s p e h prve p e to lje tk e b io je u n i ta v a n je p o ljo p riv re d e
u ta k v im ra zm e ra m a d a je n a s tu p ila g la d k o ja je o d n e la v ie o d
e s t m ilio n a iv o ta (W e rth , 1 9 9 9 : 1 7 8 ) .64 U sa m o m za e tk u , o t
p o r se lja k a p o v ra tk u u k m e ts k i p o lo a j ( o v o g p u ta o tp o r p rem a
c rv e n o m c a ru i n je g o v im p a rtijs k im oprinicima) b io je vrst i o d
lu a n , i p o p r im io je fo rm e s a b o ta e ,65 te ro rizm a (tj. u b ija n ja p a r
r o p s tv a n is u a n d a r m i s ta ja li n a d g la v o m s v a k o g r o b a . P o s t o ja li s u iz v e s n i
e k o n o m s k i o b lic i n a k o je b i s e s e lja k o d m a lih n o g u n a v ik a v a o i s m a t r a o ih
z a s v o je v r e m e p r a v e d n im i b u n io b i s e s a m o s v r e m e n a n a v r e m e [...] P r in u d
n i r o b o v s k i rad s e n ije r a z v io z b o g n e z a in t e r e s o v a n o s t i f e u d a ln e k la s e : o n je
b io p r o g r e s iv a n f e n o m e n " ( c it . p re m a : P ip e s , 1 9 9 0 : 7 0 4 ) .
6 4 T r e b a v o d it i r a u n a o t o m e d a je z a b o lje v ik e g la d b ila z lo s a m o a k o d e s e t k u je ili s la b i ra d n u s n a g u n a k o ju s u r a u n a li u s v o m p r o je k t u iz g r a d n je k o
m u n iz m a . " P o d n o ljiv a g la d , p a a k i " u m e r e n o " u m ir a n je o d g la d i, b ili su
v i e n e g o d o b r o d o li e fe k ti, p o t o su ja a li d is c ip li n u p r e iv e lih i u m r t v ljiv a li n jih o v p o r iv d a s e b u n e p r o t iv t la e n ja . J e d a n b o lj e v ik je je d n o m p r ilik o m
o b ja s n io k a k v i s u b ili L e n jin o v i s t a v o v i u v e z i s a tim p ita n je m : " V la d im ir
U lja n o v - L e n jin im a o je h r a b r o s ti d a ja v n o k a e d a g la d im a m n o g o p o z i t i v
n ih k o n s e k v e n c i, k a o t o je s t a s a v a n je je d n o g i n d u s t r ij s k o g p ro le ta r ija ta ,
g r o b a r a b u r o a s k o g p o r e tk a . [...] U n i t e n je m n a z a d n e s e lja k e p r iv re d e g la d
n a s d o v o d i o b je k t iv n o je d a n k o r a k b li e n a e m k o n a n o m c ilju , s o c ija liz m u
k o ji s e d ir e k t n o n a d o v e z u je n a k a p it a liz a m . O s i m to g a , g la d u n i t a v a n e s a
m o v e r u u c a ra n e g o i v e ru u B o g a ( W e r t h , 1 9 9 9 : 14 1 ).
6 5 K a o o d g o v o r n a o t im a in u k o ju je p r e d v i a la S t a ljin o v a p rv a p e t o lje t k a , s e
lja c i s u p o e li d a k o lju ili p o k la n ja ju d o m a e iv o t in je . P o s le d ic a o v ih a k a ta
s a b o t a e k a o o b lik a o t p o r a v la s t im a b ilo je r a d ik a ln o s m a n je n je b r o ja d o m a
ih iv o t in ja : 1 9 2 8 . S S S R je im a o 3 2 m il io n a k o n ja , 6 0 m ilio n a te la d i, 2 2
m il io n a s v in ja i 9 7 ,3 m ilio n a o v a c a , a 1 9 3 4 . s a m o 1 5 ,5 m ilio n a k o n ja , 3 3,5 m i
lio n a te la d i, 11,5 m ilio n a s v in ja i 3 2 ,9 m ilio n a o v a c a ( u p o r . U la m , 1 9 7 7 :
3 0 8 ) . O s i m to g a , r a s p r o s tr a n je n i o b l i k s a b o t a e b io je c rv e n i p e t a o (tj.
p o d m e t n u t i p o a r ) n a p o ljim a ita : g o d i n e 1 9 2 9 . b ilo ih je o k o 3 0 . 0 0 0 s a
m o u R S F S R - s k o r o s t o t in u d n e v n o ( B o f f a , 1 9 8 5 a : 2 9 9 - 3 0 0 ) . P o ljo p r iv r e
di
tijsk ih fu n k c io n e ra , k o ji su za la zili p o se lim a), a u n e k im p o d ru

jim a (k a o to su D o n ja V o lg a , U k ra jin a , K rim , se v ern i K a v k a z, S i
b ir itd .) i p o b u n e . Ip a k , taj o tp o r je u n ared n im g o d in a m a b io s lo
m ljen p rim e n o m o p s e e n ih ak cija u b ijan ja , za tv a ra n ja , d e p o rtir a
nja (ce lih p o r o d ic a ) i z a b ra n e kretan ja seljaka ( to je o z a k o n je n o
u v o e n je m u n u ta rd r a v n ih p a so a i siste m o m p o lic ijs k e k o n tr o
le), tj. s u tin s k im o b n a v lja n je m k m e tstv a sa p a rtijo m k a o u n iv e r
za ln im v e le p o s e d n ik o m .66 S la m a n je o tp o ra se lja k a p r o te k lo je u
fan a tizo v a n o j a p o k a lip ti n o j a tm o sferi "k o n a n o g o b r a u n a , k o
ji je Len jin 1 9 2 2 . ta k o " p r o r o k i o b z n a n io , s tim d a je sa d a k u
la cim a p rid ru e n a i p ra v o sla v n a crkva, kao g la vn i id e o lo k i sa v e
z n ik b u r o a s k o g A n tih r is ta . "R a z u la re n e m a se a k tiv is ta , k o m u
n ista, k o m s o m o la c a i s e o s k e siro tin je , h ip n o tis a n e n o v im o p iju
m o m s d r a v n o g v rh a , o b ra u n a v a le su se s re lig ijo m k a o o p iju
m o m za n a r o d . B io je to p o g ro m a k i p ir v arv arstva p o d o k rilje m
siste m a le g itim is a n o g 'n a jp r o g r e s iv n ijo m te o rijo m u is to riji o v ea n stv a . [...] [N a d ru g o j stra n i, n ]e o d re e n a re k u la k o b a v ila je
p o s a o m a sk e d e fin itiv n o g o b ra u n a sa se lja k o m k o ji n e to im a i
h oe da radi, a d a se to izv e d e u z m a so v n o sa u e stv o v a n je , n a r o i
to fa n a tiz o v a n ih k o m s o m o la c a k o ji u e n tu z ija s ti k o m lu d ilu ne
zn a ju ta in e . U d r u e n i sa s e o s k im o lo e m , u z O G P U i v o jsk u ,
bili su o s n o v n a sn a g a re im a. P ro p a g a n d o m n a p u n je n i p riam a
k a k o su im o evi u rev o lu ciji ju ria li g o lim g ru d im a na bele m itra
ljeze, o n i e o p o n a a ju i id o le iz re v o lu cio n a rn e k i -m ito lo g ije ju
riati n a g o lo r u k o se lja tv o , g le d a ju i u sv a k o m s e o s k o m d o m a i
nu k rv o p iju k u la k a k o ji krije ito i radi p ro tiv so v je ts k e v la s ti
(B rd ar, 2 0 0 1 : 4 4 0 -4 4 1 ).
N a jv a n ija p o s le d ic a u n i ta v a n ja p o ljo p riv re d n e p r o iz
v o d n je b ilo je to to je e k o n o m s k a k r iz a jaala d o k je cela so v je t
d a e , s v e u s v e m u , u o v o m g o d i n a m a b it i t a k o t e m e ljn o u n i t e n a d a s e s v e
d o s a m o g k ra ja S S S R - a v i e n e e m o i o p o r a v it i. O d je d n o g o d n a jv e ih i z
v o z n i k a it a u p e r io d u p re P r v o g s v e t s k o g r a ta R u s ija s e p r e t v o r ila u je d n o g
o d n a jv e ih u v o z n ik a it a ( m e s a i d r u g ih p r e h r a m b e n ih n a m ir n ic a ) ( V o lk o gon ov, 19 9 8 :12 0 ).
6 6 K a d a s e s v e t o u z m e u o b z ir , n e tr e b a d a u d i in je n ic a k o ju je is t ic a o A l e k
s a n d a r S o l e n j ic in d a su s e lja c i u S S S R - u u m e u r a t n o m r a z d o b lju m n o g o
tr e z v e n ije ra z m i lja li n e g o s t a n o v n ic i g r a d o v a i d a k u lt S t a ljin a je d v a d a je
d o p r o d o n jih ( S o ls c h e n iz y n , 1 9 7 4 : 3: 2 6 ) .
142
sk a p riv re d a p o p r im a la o b li je ratn e p riv re d e . D u b o k a e k o n o m s k a

k riza u n e la je stra h i n e s ig u r n o s t u p o liti k i iv o t i p o e la p o la g a
n o ali sig u r n o d a stva ra u slo v e za eru p ciju tero ra 19 3 6 -19 3 8 .
( M a n n in g , 19 9 3 ). V e p rve reakcije b o lje v ik a na n o v a isk u en ja ,
k o ja je u n i te n a p riv re d a sta v lja la p red n jih , b ile su kra jn je h is te
rin e, im e je za tv o re n circulus vitiosus terora: m aja 1 9 2 8 . o r g a n iz o v an je p ro ce s p ro tiv 53 " te to in e , k o je su sp r o v o d ile e k o n o m
sk u k o n tra r e v o lu c iju " . T o m p rilik o m je A n d re j V i in s k i z a p o e o
sv o ju k a rijeru su d ije i tu io c a , k o ju e u p ra v o u p e rio d u 19 3 6 1938. k ru n isa ti m o n tira n im p ro ce s im a z b o g to b o n jih za ve ra iji
je cilj b io da se u b ije S ta ljin .
P rivred n i h a o s i osea j n e s ig u rn o s ti koji se za v re m e
prve p e to lje tk e irio m e u s ta n o v n i tv o m S S S R -a , pa i m e u la
n o v im a p artije, d o v e li su d o to g a da je u ra z d o b lju o d kraja 1933.
d o sre d in e 193 4. S ta ljin prvi p u t d o a o d o za k lju k a da p o n o v o
m o ra da p rib e g n e p o litic i C r v e n o g te ro ra grosso modo - ovaj p u t sa
te i te m n a n a jv iim (i u je d n o n a jo p a s n ijim ) k a d ro v im a p a rtije i
v o js k e .67 O b n o v lje n i g ra a n sk i rat n a selu p o c e p a o je p a rtijs k o
ru k o v o d stv o na re fo rm sk o i o r to d o k s n o krilo : p rvi, sa S e rg e jo m
K iro v im na elu , za g o v a ra li su o k o n a n je tero ra i p o litik u p o p u
tan ja, d o k su d ru g i, sa S ta ljin o m na elu, p rih v a tili sta v o v e ra n i
je "leve o p o z ic ije i za h te v a li sn a n iju re p re siju p re m a k u la c im a "
i b u r o a s k im e le m e n tim a , k o ji su se u vu k li u red o ve" p a rtije (B rdar, 2 0 0 1 : 4 3 2 -4 6 7 ). T e ro r je za S ta ljin a u to m tre n u tk u b io je d
n o s ta v n o sre d stv o za o u v a n je v la s ti, a z b o g to g cilja, k a k o je v e
L e n jin p o d u a v a o , m o g le su b iti rtv o v a n e sve v re d n o s ti i d o b ra u k lju u ju i i m ilio n e n e d u n ih iv o ta . S ta ljin , zn aju i k a k o je L e
n jin p ro a o z b o g tvrd e i b e s k o m p r o m is n e b o rb e za o u v a n je so p -
6 7 P o s t o ji m i lje n je d a je H it le r o v o o d s t r a n je n je R h m a i o s t a lih v o a S A 3 0 .
ju n a 1 9 3 4 . d a lo id e ju S t a ljin u d a s e u o b r a u n u s a s v o jim b iv im s a b o r c im a
p o s lu i u b is tv im a . D o t o g d a t u m a S t a ljin jo n ije b io p o g u b io n ije d n o g s t a
r o g b o lj e v ik a , n e g o ih je, k a o u s lu a ju T r o c k o g , s a m o p r o g o n io iz z e m lje .
e s t m e s e c i p o s le R h m a u b ije n je K ir o v , d ru g i o v e k u p a rtiji, t o b i, k a k o
s u g e r i e F ra n o is F u re t, m o g lo d a z n a i d a je H it le r d a o S t a ljin u p r im e r k a
k o se i u o b r a u n u s a s a b o r c im a m o r a ii d o k ra ja , tj. d o s a m o g u b is t v a ( F u
ret, 1 9 9 5 : 2 6 3 - 2 6 4 ) . A k o S ta ljin d o te id e je n ije s a m o in ic ija t iv n o d o a o p re
to g a , n e m a n ik a k v e s u m n je d a je p o lo v in o m 19 3 4 . v e b io d o n e o o d l u k u o
" is t k a m a k o je e u s le d it i u n a r e d n im g o d in a m a .
43
tijs k ih fu n k c io n e r a , k o ji su za la zili p o se lim a), a u n e k im p o d r u

jim a (k a o to su D o n ja V o lg a , U k ra jin a , K rim , se v ern i K a v k a z , S i
b ir itd .) i p o b u n e . Ip a k , taj o tp o r je u n ared n im g o d in a m a b io s lo
m ljen p rim e n o m o p s e e n ih a kcija u bijan ja, za tv ara n ja, d e p o rtir a
nja (ce lih p o r o d ic a ) i z a b ra n e kretan ja seljaka ( to je o z a k o n je n o
u vo e n je m u n u ta rd r a v n ih p a so a i siste m o m p o lic ijs k e k o n t r o
le), tj. s u tin s k im o b n a v lja n je m k m e tstv a sa p a rtijo m k a o u n iv e r
z a ln im v e le p o s e d n ik o m .66 S la m a n je o tp o ra selja k a p ro te k lo je u
fa n a tizo v a n o j a p o k a lip ti n o j a tm o sferi "k o n a n o g o b r a u n a , k o
ji je L en jin 19 2 2 . ta k o " p r o r o k i o b z n a n io , s tim d a je sa d a " k u
la cim a" p rid ru e n a i p ra v o sla v n a crkva, kao g la vn i id e o lo k i sa v e
z n ik b u r o a s k o g A n tih r is ta . "R a z u la re n e m a se a k tiv is ta , k o m u
n ista, k o m s o m o la c a i s e o sk e siro tin je , h ip n o tis a n e n o v im o p iju
m o m s d r a v n o g v rh a , o b ra u n a v a le su se s re lig ijo m k a o o p iju
m o m z a n a ro d . B io je to p o g ro m a k i p ir varv arstva p o d o k rilje m
siste m a le g itim is a n o g n a jp ro g r e s iv n ijo m te o rijo m u isto riji o v e a n stv a . [...] [N a d ru g o j stra n i, n ]e o d re e n a re k u la k o b a v ila je
p o s a o m a sk e d e fin itiv n o g o b ra u n a sa se lja k o m k o ji n e to im a i
h o e da radi, a d a se to izv ed e u z m a so v n o sa u e stv o v a n je , n a ro i
to fa n a tiz o v a n ih k o m s o m o la c a k o ji u e n tu z ija s ti k o m lu d ilu 'n e
zn a ju ta in e . U d ru e n i sa s e o s k im o lo e m , u z O G P U i v o jsk u ,
b ili su o s n o v n a sn a ga re im a . P ro p a g a n d o m n a p u n je n i priam a
k a k o su im o evi u rev o lu ciji ju ria li g o lim g ru d im a n a b e le m itra
ljeze, o n i e o p o n a a ju i id o le iz re v o lu cio n a rn e k i -m ito lo g ije ju
riati n a g o lo r u k o se lja tv o , g le d a ju i u sv a k o m s e o s k o m d o m a i
n u k rv o p iju k u la k a k o ji krije ito i radi p ro tiv so v je ts k e v la s ti
(B rd ar, 2 0 0 1 : 4 4 0 -4 4 1 ).
N a jv a n ija p o s le d ic a u n i ta v a n ja p o ljo p riv re d n e p r o iz
v o d n je b ilo je to to je e k o n o m s k a k r iz a jaala d o k je cela s o v je t
d a e , s v e u s v e m u , u o v o m g o d in a m a b it i t a k o t e m e ljn o u n i t e n a d a s e s v e
d o s a m o g k ra ja S S S R - a v i e n e e m o i o p o r a v it i. O d je d n o g o d n a jv e ih i z
v o z n i k a it a u p e r io d u p re P r v o g s v e t s k o g r a ta R u s ija s e p r e tv o r ila u je d n o g
o d n a jv e ih u v o z n ik a it a ( m e s a i d r u g ih p r e h r a m b e n ih n a m ir n ic a ) ( V o lk o gon o v, 19 9 8 :12 0 ).
6 6 K a d a s e s v e to u z m e u o b z ir , n e tre b a d a u d i in je n ic a k o ju je is t ic a o A l e k
s a n d a r S o l e n j ic in d a su s e lja c i u S S S R - u u m e u r a t n o m r a z d o b lju m n o g o
t r e z v e n ije ra z m i lja li n e g o s t a n o v n ic i g r a d o v a i d a k u lt S t a ljin a je d v a d a je
d o p r o d o n jih (S o ls c h e n iz y n , 1 9 7 4 : 3: 2 6 ) .
142
sk a p riv re d a p o p r im a la o b li je ratn e p riv red e. D u b o k a e k o n o m s k a

k riza u n e la je stra h i n e s ig u r n o s t u p o liti k i iv o t i p o e la p o la g a
n o ali sig u r n o d a stva ra u slo v e z a e ru p ciju tero ra 19 3 6 -19 3 8 .
(M a n n in g , 19 9 3 ). V e p rve reakcije b o lj e v ik a na n o v a isk u en ja ,
k oja je u n i te n a p riv re d a stav ljala p red n jih , b ile su kra jn je h is te
rin e, im e je za tv o re n circulus vitiosus terora: m aja 1 9 2 8 . o r g a n iz o v an je p ro ces p ro tiv 53 te to in e , k o je su s p ro v o d ile " e k o n o m
sk u k o n tra r e v o lu c iju . T o m p rilik o m je A n d re j V i in s k i z a p o e o
sv o ju karijeru su d ije i tu io c a , k o ju e u p ra v o u p e rio d u 19 3 6 1938. k ru n isa ti m o n tira n im p ro ce s im a z b o g to b o n jih za ve ra iji
je cilj b io d a se u b ije S ta ljin .
P rivred n i h a o s i oseaj n e s ig u rn o s ti k o ji se za v re m e
prve p e to lje tk e irio m e u s ta n o v n i tv o m S S S R -a , pa i m e u la
n o v im a p artije, d o v e li su d o to g a d a je u ra zd o b lju o d kraja 1933.
d o sre d in e 1934. S ta ljin p rvi p u t d o a o d o z a k lju k a da p o n o v o
m o ra da p rib e g n e p o litic i C r v e n o g te ro ra grosso modo - ovaj p u t sa
te i te m na n a jv iim (i u je d n o n a jo p a s n ijim ) k a d ro v im a p a rtije i
v o js k e .67 O b n o v lje n i g ra a n sk i rat n a selu p o c e p a o je p a rtijs k o
ru k o v o d stv o na re fo rm sk o i o r to d o k s n o krilo : prvi, sa S e rg e jo m
K iro v im na elu , za g o v a ra li su o k o n a n je tero ra i p o litik u p o p u
tan ja, d o k su d ru g i, sa S ta ljin o m na elu , p rih va tili sta v o v e ra n i
je "lev e o p o z ic ije i za h te v a li sn a n iju rep resiju p re m a " k u la c im a
i " b u r o a s k im e le m e n tim a , k o ji su se u vu k li u re d o v e p a rtije (B rdar, 2 0 0 1 : 4 3 2 -4 6 7 ). T e r o r je 2a S ta ljin a u to m tre n u tk u b io je d
n o s ta v n o sre d stv o za o u v a n je v la s ti, a z b o g to g cilja, k a k o je v e
L e n jin p o d u a v a o , m o g le su b iti rtv o v a n e sve v re d n o s ti i d o b ra
u k lju u ju i i m ilio n e n e d u n ih iv o ta . S ta ljin , zn a ju i k a k o je L e
n jin p ro a o z b o g tv rd e i b e s k o m p r o m is n e b o rb e za o u v a n je so p -
6 7 P o s t o ji m i lje n je d a je H it le r o v o o d s t r a n je n je R h m a i o s t a lih v o a S A 3 0 .
ju n a 1 9 3 4 . d a lo id e ju S t a ljin u d a s e u o b r a u n u sa s v o jim b iv im s a b o r c im a
p o s lu i u b is tv im a . D o t o g d a t u m a S t a ljin jo n ije b io p o g u b io n ije d n o g s t a
r o g b o lj e v ik a , n e g o ih je, k a o u s lu a ju T r o c k o g , s a m o p r o g o n io iz z e m lje .
e s t m e s e c i p o s le R h m a u b ije n je K ir o v , d ru g i o v e k u p a rtiji, t o b i, k a k o
s u g e r i e F ra n o is F u re t, m o g lo d a z n a i d a je H it le r d a o S t a ljin u p r im e r k a
k o s e i u o b r a u n u s a s a b o r c im a m o r a i i d o k ra ja , tj. d o s a m o g u b is t v a ( F u
ret, 1 9 9 5 : 2 6 3 - 2 6 4 ) . A k o S t a ljin d o te id e je n ije s a m o in ic ija t iv n o d o a o p re
to g a , n e m a n ik a k v e s u m n je d a je p o lo v in o m 1 9 3 4 . v e b io d o n e o o d l u k u o
is t k a m a " k o je e u s le d it i u n a r e d n im g o d in a m a .
43
stven e sv evla sti, m o ra o je d a rau n a na to da e b iti m e ta sv ih s lo

b o d o lju b iv ih tir a n o u b ic a ili, je d n o s ta v n o , k o n k u re n a ta na p o lo a j
tiran a. Z a to je o n v r lo b r z o p o g u b itk u a u to rite ta u p a rtiji ( k o ji je
u iv a o o tp rilik e d o le ta 19 3 2 ) p o e o da se pretvara u to ta lita rn o g
tiran in a k o g ra zd ire p a to lo k i stra h da e b iti u b ije n . T aj stra h je
sa svim ra zu m ljiv. T ira n ija k o ja je v e 193 2. p o iv a la n a ta k v im z lo
in im a i tla en ju p o d a n ik a (i d a lje p re v a s h o d n o iz red o va se lja
tva ) i k oja je ta k o o a jn i k i b ila za v is n a o d p o lic ije i v o js k e n ik a
da n ije m o g la b iti s ig u r n a .68 U k o m p lik o v a n o j e k o n o m s k o j i p o
litik o j situ a ciji n a s a m o m kraju prve p e to lje tk e , ka d a je p ra k ti n o
o b n o v lje n g ra a n sk i rat iz 19 1 8 -1 9 2 1, taj stra h m o ra o je p o s ta ti
n e iz d riv . D a bi p o n o v o s te k a o b a rem n e k a k v u s ig u r n o s t u u iv a
n ju sv o je v la s ti i o d s tra n io izv o re stra h a , S ta ljin je b io prinuen da
u to k ra em ro k u p o k re n e n ovi ta las C r v e n o g tero ra , k o jim bi lik
v id ira o sve (re a ln e i " p o te n c ija ln e ) " o p o z ic io n a r e ( n a ro ito m e
u "sta rim b o lj e v ic im a ), u z a e tk u s a s e k a o in icija tiv e za z a u s ta
v lja n je g r a a n s k o g rata i p re o b ra a n je n a p o litik u k o m p ro m isa , a
seb i o s ig u ra o n e p r ik o s n o v e n v la d a rs k i p o lo a j k a k a v je n ek a d a
im a o L en jin.
Prvi k o ra k koji je S ta ljin p re d u z e o u p rip rem i teren a za
p o k retan je n o v o g talasa C rv e n o g tero ra b io je n jeg o v za h te v da se
J934- g o d in e u ved e sm rtn a k a zn a za k ritia re siste m a ( " o p o z ic i
ju ). V e in a lan o v a P o litb iro a partije, sh v a ta ju i koji su S ta ljin o vi
6 8 I a k o s u p o k u a ji o t p o r a p r o t iv S t a ljin a m n o g o m a n je is t r a e n i n e g o p o k u a
ji o t p o r a p r o t iv H itle r a ( A n d r e e v n a M a r c a lo w a , 1 9 9 6 : 2 0 2 ) , n e s u m n jiv o je
d a s e S t a ljin b o lje o s ig u r a o o d m o g u i h a t e n t a t a . O n je im a o z a t it u k a o n i
je d a n o v e k p re n jeg a : h ilja d e lju d i b ilo je u p o s le n o u n je g o v o m o b e z b e e n ju
i s v i m o g u i e le k tr o n s k i iz u m i b ili s u k o r i e n i k a k o b i s e o n e m o g u io p r i
s t u p n je g o v o m b o r a v i tu . O s i m to g a , o d d o l a s k a n a v la s t , S t a ljin n ije d n o m
n ije p r o e t a o u lic o m , a sa s o b o m je u v e k n o s io n a p u n je n p i t o lj. K a o i H it le ru, n i n je m u n ik o n ije s m e o d a p r i e n a o r u a n . S v a k o k o b i g a p o s e t io b io je
t e m e ljn o p r e tr a e n (P a y n e , 1 9 9 1 : 3 4 9 - 3 5 0 ) . O v i m
p r e v e n t iv n im m e r a m a
a n s e z a u s p e a n a te n ta t s v e d e n e s u n a m in im u m , ia k o to , n a r a v n o , n ije b i
lo d o v o l jn o d a u m a n ji S t a ljin o v u s u m n ji a v o s t i s t r a h . N i k it a H r u o v k a
s n ije je p r i a o d a je S ta ljin s v o je n a j b li e s a r a d n ik e , k o ji s u im a li p r iv ile g iju
d a m u p r i u i p r o v o d e v re m e u n je g o v o j b liz in i , s t a ln o m o t r io u e lji d a n a
v r e m e p r im e t i n e k i z n a k k o ji u k a z u je n a z a v e r u . Z a t o b i im v r lo e s t o p o s t a
v lja o p it a n j a p o p u t " Z a t o ta k o b r z o p r e v r e o i m a d a n a s ? , " Z a t o s e d a n a s
ta k o e s t o o s v r e i iz b e g a v a d a m e p o g l e d a r a v n o u o i? i si. ( C o n q u e s t ,
1 9 6 9 :6 6 ).
144
krajnji ciljev i, o d b ila je d a to p rih vati, p re d u zim a ju i a k prve k o ra

ke da se n a S e d a m n a e s to m k o n g re su p artije S ta ljin sm en i sa polo ja g e n e r a ln o g se k retara i da na n jeg o v o m e sto b u d e p o sta vlje n
Sergej K iro v , p o p u la rn i p a rtijsk i se k retar L en jin g rad a. P o to su se
u p ro te k le d ve g o d in e i u s a m o m v rh u p artije u m n o a v a le k ritike
na raun S ta ljin o v e prve p e to lje tk e i n e o b u zd a n e in d u strija liza cije,
1934. je p o k r e n u ta in icija tiv a da se " S ta ljin u k lo n i . Ip ak, iz b e g n u t
je o tv o re n i su k o b , a S ta ljin je sh v a tio da m o ra kren u ti bre, o d lu
nije i b e z o b z ir n ije u p rip re m u " is tk i" u p artiji. U n ared n e dve g o
d in e o n e b iti p rin u e n na k o m p ro m ise , da bi na kraju s v o jim p ro
tiv n icim a u zv ra tio sv o m s n a g o m i p o b io ih sve o d reda (H aslam ,
19 8 6 : 3 9 7 ). P relo m n i d o g a a j na p u tu ka rasp letu p o litik e k rize u
S S S R -u sr e d in o m trid e se tih g o d in a b ilo je u b istv o K iro v a, koje je
d ecem bra 193 4 . S ta ljin " n a ru io p re k o L e o n id a N ik o la je v a .69 U
n ared n im m e se c im a S ta ljin je isp itiv a o teren i p ra tio o d jek e na k o
je je u ja v n o sti n a ilo u b istv o K irova. O d m n o tv a izv eta ja iz
razn ih d elo va S o v je ts k o g S a v eza k o ji su k a sn ije u n i te n i, u arhivu
partije u S m o le n s k u sa u v an je jed an ta kav izvetaj iz k o g se v id i da
su m ladi lju d i p o z d ra v lja li a te n ta t na K irova, a lili se to m e ta k n i
je p o g o d io S taljin a , h v a lili p o je d in e " o p o z ic io n a re itd . S o k k o ji je
S taljin m o g a o d a d o iv i itaju i ta kve izv eta je p ro izv e o je n ajverov atn ije o n u o d lu n o s t sa k o jo m je k re n u o u za v rn o o rg a n iz o v a n je
is tk i u partiji i ire (U la m , 19 7 7 : 3 5 9 ).
G o d in e 19 3 6 . ste k li su se svi u slo v i d a S ta ljin o stv ari
o n o to je n am erav ao . O d 1 .9 6 6 u e sn ik a S e d a m n a e s to g k o n g r e
sa iz 1934 (n a k o m je b ilo n ek ih , is tin a v rlo n eja sn ih , in cija tiv a da
se S ta ljin sm en i sa m e sta g e n e ra ln o g se k retara ), 19 3 6 /19 3 7. je
1.10 8 u h a p e n o , d o k je o d 139 la n o v a i k a n d id a ta za C e n tra ln i
k o m ite t 9 8 p o b ije n o (U la m , 1 9 7 7 : 3 4 5 ). O d 4 0 .0 0 0 k o m u n is ta
k o ji e stra d a ti v i e o d p o lo v in e p rip a d a lo je ru k o v o d e im k r u g o
v im a K o m u n is ti k e p a rtije (B u llo c k , 1 9 9 5 :1 5 - 1 6 ) . Broj u h a p e n ih
i p o b ije n ih u o v o m p e rio d u te k o je u tv rd iti. S m a tra se da je u h a p
e n ih bilo o k o se d a m m ilio n a , d o k p ro ce n e b roja p o b ije n ih lju d i
id u o d tri m ilio n a ( C o n q u e s t, 1 9 6 9 : 3 6 6 ), p re k o e s t (W e rth ,
6 9 M e u is to r i a r im a p o s t o ji s p o r o k o t o g a d a li je S t a ljin d a o n a lo g d a s e u b i
je K iro v . V a n s v a k e s u m n je je, p a k , d a s e u b is t v o K ir o v a id e a ln o u k la p a lo u
S t a ljin o v e p la n o v e i d a g a je o n u n a r e d n im m e s e c im a , p a i g o d in a m a , o b il a
t o k o r is t io u o b r a u n im a sa a k t u e ln im n e p r ija t e ljim a ( W e r t h , 1 9 9 9 : 2 0 1 ) .
i45
1999: 2 8 ) ,
p a d o o s a m i v ie m ilio n a (B e n d ix , 1 9 8 0 : 2: 5 0 9 ) .70
K ao to je n e k a d a L e n jin v la s t m a n jin e k o m u n is ta (iji je n e p rik o

sn o v e n i v o a b io ) u v r iv a o C rv e n im te ro ro m n a d v e in o m n ek o m u n is ta , sa d a je S ta ljin n asta vlja o is tu p o litik u : C rv e n im te ro
ro m u v r iv a o je m a n jin s k u v la s t n jem u o d a n ih n ad v e in o m n je
m u n e s k lo n ih ili je d n o s ta v n o s u m n jiv ih k o m u n is ta . D e m o k r a tija v e in e , sa in s titu c io n a ln im za tita m a m a n jin e , v e je io n a k o
o d a v n o b ila o d b a e n a k a o b u r o a s k a z a b lu d a ". S ta v ie , m o g u
n o sti za p ru a n je o tp o r a d r a m a ti n o su sm a n je n e - a k i u re d o
v im a sa m e p a rtije - z b o g p o d e lje n o s ti i ra sp a d a so c ija ln e k o h e z i
je u d ru tv u . L e n jin o v e m ere C r v e n o g tero ra v e su p o s ta v ile te m e
lje za d r u tv o iz o lo v a n ih i o s a m lje n ih je d in k i, o k r u e n ih d r a v
n im n a d z o r n im a p a ra to m i iz lo e n ih p o tp u n o p ro iz v o ljn im i nep re d v id iv im u d a rim a rep resije. P o d S ta ljin o m ta k v o sta n je je radik a liz o v a n o , im e je " s o c ija lis ti k o d r u tv o p o s ta lo is tin s k o ovap lo e n je " d e s o c ija liz o v a n o g d r u tv a " . " S tra h o d n e u m o ljiv e d r
a v n e m a in e rije , o tu e n je lju d i m e u s o b o m i o d p riro d e, n e m o
sp ram zla , n ep re sta n i oseaj da se m o ra b iti na o p re z u , u in ili su
g ra d ite lje k o m u n iz m a ta k o u s a m lje n im k a o to to n ik a d a ranije
nije b ilo , a k ni u n a jm ra n ijim e p o h a m a isto rije n jih o v o g n aroda.
A k o n ek i g r a d ite lj n e k im sre n im slu a je m n ije d o p a o d r a v n o g
za tv o ra , o s ta o bi u za tv o ru u s a m lje n o s ti. T o se d e a v a lo u d ru tv u
k o je je tre b a lo da b u d e iz g r a e n o n a p rin c ip u k o le k tiv ite ta
( A n to n o w - O w s s je n k o , 1983: 2 6 8 - 2 6 9 ) . N o , n a jza n im ljiv ije je da
je taj is ti p ro ce s m o n a d o lo g iz a c ije i p a siv iz a c ije p o d a n ik a za h v a tio
i sa m e n jih o v e tam n iare. I p a rtija je b ila sv e d e n a na izo lo v a n e je
d in k e , k o je n isu b ile n ita m a n je b e s p o m o n e im bi se na n jih o b
ru io S ta ljin o v aparat n a s ilja . B u d u i d a su u e stvo va li to lik e
g o d in e u n ajstra n ijim z lo in im a , o n i se v i e n isu im ali na ta p o
ziv a ti k a d a je teror p o eo d a se s p r o v o d i n ad n jim a sa m im a. K ad a
je stari b o lje v i k i istoriar I. M . S tje k lo v z a v re m e sv o g z a to e n i
7 0 R o b e r t C o n q u e s t u p o z o r a v a n a t o d a s u m n o g e r t v e " is t k e '' iz 19 3 7 / 1 9 3 8 .
k a s n ije u m r le u k o n c e n t r a c io n im lo g o r im a . Z a t o o n b r o j o d 12 m ilio n a p o
m r lih z a t v o r e n i k a k o n c e n t r a c io n ih lo g o r a u p e r io d u 1 9 3 6 - 1 9 5 0 . s m a tr a re le
v a n t n iji m o d b ro ja m rtv ih u p e r io d u 1 9 3 7 - 1 9 3 8 ( d v a m ilio n a ) ( C o n q u e s t ,
1 9 6 9 : 5 3 3 ). Z b ra ja n je m 12 m ilio n a p o m r l ih z a t v o r e n i k a k o n c e n t r a c io n ih lo
g o r a u p e r io d u 1 9 3 6 - 1 9 5 0 . i je d n o g m il io n a n e p o s r e d n o p o b ije n ih u p e r io
d u 1 9 3 7 / 1 9 3 8 . o n d o la z i d o b ro ja o d 13 m i l i o n a r t a v a " V e lik e is t k e .
146
tv a u k o n c e n tr a c io n o m lo g o r u b io u p ita n z b o g eg a p a rtijs k i p r
vaci ta k o la k o i k ro tk o p rih va ta ju o d g o v o r n o s t za n a ja p su rd n ije
z lo in e z a k o je su o p tu e n i, o n je o d g o v o rio : svi m i im a m o ruke
d o la k ata u krvi (cit. p rem a: K o la k o v s k i, 19 8 5 : 9 8 ). K o je u b ijao ,
p lja k a o i p ro g a n ja o d ru g e u sk la d u sa re v o lu cio n a rn o m p ra v
d o m , taj n e m a n ik a k v u m o g u n o s t da p rin c ip ije ln o p ru i o tp o r
o n d a k a d a sa m p o s ta n e rtva .
Jed n a o d g la v n ih p o s e b n o s ti S ta ljin o v ih is tk i u p a r
tiji b ila je u to m e to su u m o n tira n im p ro ce s im a o p tu e n i b ili p ri
silja v an i d a p riz n a ju s v o je zlo in e , im e su d o d a tn o d o p rin o s ili
le g itim ite tu p r o iz v o ljn o g terora. U to m e ta k o e m o e m o d a v id i
m o k a k o je S ta ljin m a rljiv o u io na g rek a m a starih ru sk ih careva
i u n o s io n o v in e u sa m o d ra v lje . O n se b e z su m n je se ao starih ca
risti k ih su e n ja n a k o jim a su o p tu e n i m o g li o d seb e da prave
m u e n ik e i sti u p o p u la r n o s t u n aro d u , p o n o s n o o d b ija ju i sve
o p tu b e , o d g o v a ra ju i na to o p tu b a m a p ro tiv v la sti, a p o n e k a d i
p o z iv a ju i se n a p ra v o na o tp o r tiran iji. T o S ta ljin n ije e le o u s v o
joj carev in i. Z a to su sve to rtu re i pretn je b ile u sm e re n e ka to m e da
o p tu e n i p rizn a d a je is tin ita sva ka taka o p t u b e i d a je on , p re
m a to m e , h u lja, n itk o v , iz d a jn ik itd . (U la m , 1 9 7 7 : 3 8 2 ). A p o to
su svi u h a p e n i m o ra li b iti lan ovi n eke te ro ris ti k e "g ru p e " , "c e n
tra ili " b lo k a , m o ra li su a o d a ju sve sv o je " s a ra d n ik e i " p o
m a g a e . U to m e je b io jed an o d g la v n ih u z ro k a iren ja tero ra na
o n e k oji n isu p rip a d a li p artiji. U n ek im u p ra v a m a N K V D -a im a
li su sv o je v rsn e n o r m e - ak o je d ru g i se k reta r o b la s n o g k o m ite
ta m o ra o im e n o v a ti u istra zi n ajm a n je d v a d e se t s u ra d n ik a , o n d a
je prvi se k retar o b la s n o g k o m ite ta m o ra o n a v esti n ajm a n je 4 0 d o
5 0 lju d i. H a p e n je n a r o d n o g k o m esa ra p o v la ilo je rep resalije
p ro tiv s to tin a s lu b e n ik a n a ro d n o g k o m e sa rija ta . H a p e n je se k re
tara C K ili lan a P o litb iro a ili b iv e g v o e o p o z ic ije d o n o s ilo je re
p resalije tisu a m a lju d i (M e d v e d e v , 19 8 9 : 4 0 4 ) . S d ru g e stran e,
k a m p a n ja o tk riv a n ja i u n ita v a n ja n ep rijatelja treb a lo je da d o p r i
n ese p o p u la risa n ju S ta ljin a ka o s v o je v rsn o g m u e n ik a : o n je
p rik a ziv a n ka o v o a o k ru e n iz d a jn icim a i n e p re sta n o iz lo e n
n ajveoj o p a s n o s ti o d a ten tata ( W o lk o g o n o w , 1 9 9 0 : 3 6 7 ). N a
ovaj n ain S ta ljin je za ista p o s tig a o o n o to je e le o : o is tio je
n ajvei broj " o p o z ic io n a r a iz red o va partije, u te ra o strah u k o sti
sv a k o m e k o je u b u d u n o s ti m o g a o i da p o m is li na n eku v rstu o t
H7
p ora a seb e je u z d ig a o u h eroja, k o ji je p o b e d io to lik e n i ta rije

koje su "ro v a rile i k o v a le za ve re u n jeg ovoj n a jn e p o s r e d n ijo j b li
zin i. S to je m o d a n a jtra g in ije o d svega, o g ro m a n broj rtav a
u m ro je u u b e e n ju d a S ta ljin " o sv e m u to m e " n i ta n e z n a " , da
se "d o g a a ju g r e k e ili d a se u z o h o lio n ek o o d n i ih ru k o v o d ila
ca b iro k ra tije .71
I k a k o to o b i n o b iv a sa tiran ijam a k o je su p u s tile d u
b o k e k oren e, p ra vu p rilik u d a se sv rg n e S ta ljin o v a tira n ija p r u io
je te k rat sa d r u g im n a jv a n ijim to ta lita rn im tir a n in o m u 2 0 . veku - A d o lfo m H itle r o m . U M o jo j borbi S taljin je m o g a o d a p ro ita
o p la n o v im a k o je je H itle r k o v a o p o v o d o m Lebensrauma na is to k u
E vro p e - tj. u S S S R -u - i n a in u na k o ji bi o n treb a lo d a b u d e o s t
varen . N o , u v re m e V a jm a rsk e re p u b lik e S ta ljin jo n ije u z im a o
H itle ra za o z b iljn o , a k a d a je ovaj d o a o na v la st, s m a tra o je d a e
T rei rajh b iti te k k ra tk a e p iz o d a , k o ju e, tav ie , o k o n a ti u s p o
stavljan je so c ija liz m a u N e m a k o j. K a d a se i to p o k a z a lo k a o ilu
zija, S ta ljin je p o e o da sh v a ta da e T re i rajh trajati d o v o ljn o
7 1 N ije s p o r n o d a je S t a ljin n e s a m o z n a o n e g o d a je i d o b r im d e lo m o r g a n iz o v a o s v e te " is t k e " , d o k g a je in je n ic a d a s e r t v e p o z iv a ju n a n je g a i tr a e d a
o n b u d e " o b a v e t e n o s v e m u n e o p i s iv o u v e s e lja v a la . " E v o je d n o g p r im e r a :
je d a n v is o k i s a r a d n ik M in is t a r s t v a d r a v n e b e z b e d n o s t i u d o b a S t a l jin a p ris e a o s e iz v e s n o g k a r a k t e r is t i n o g d o g a a ja . P o v o d o m g o d i n ji c e o s n iv a n ja
V a n r e d n e k o m is ije z a b o r b u p r o t iv k o n t r a r e v o lu c ije i s a b o t a e k o ja s e k a s n i
je t r a n s f o r m is a la u o d g o v a r a ju e m in is t a r s t v o , S t a ljin je 2 0 . d e c e m b r a 1 9 3 6 .
p r ir e d io s v e a n i r u a k z a r u k o v o d io c e m in is t a r s t v a . P o z v a n i s u J e o v , F r in o v s k i, P a u k e r, e f S t a ljin o v e li n e b e z b e d n o s t i , i d r u g e li n o s t i. K a d a s u p r is u t
n i v e p r ili n o p o p ili P a u k e r je z a v o u i m p r o v iz o v a o je d n u p r e d s t a v u . O s l a
n ja ju i s e n a d v o jic u s v o jih s a r a d n ik a k o ji s u tre b a li d a p r e d s t a v lja ju z a t v o r
s k e u v a re , P a u k e r je im it ir a o Z in o v je v a k o je g v o d e u p o d r u m n a s tr e lja n je .
'Z in o v je v je b e s p o m o n o v is i o n a r a m e n im a d v o jic e u v a ra , s m u k o m s e k r e
ta o , ja u k a o je, s v e je g le d a o o k o s e b e p u n s t r a h a . N a s r e d s o b e Z in o v je v p a d a
n a k o le n a , i ru k a m a g rli iz m u j e d n o g o d d v o jic e u v a ra , rid a ju i: 'M o l i m v a s ,
d r u e , u im e B o g a , p o z o v it e J o s ifa V i s a r i o n o v i a ! S m e ju i s e g la s n o S t a ljin je
p r a t io p r e d s t a v u . P rim e u ju i d a s e S t a l jin u s c e n a s v id e la g o s t i s u t r a ili o d
P a u k e r a d a je p o n o v i. N a k ra ju je P a u k e r p o p u s t io . K a d a je P a u k e r u s v o ju
p r e d s t a v u u v e o n o v u e p iz o d u , te s e u t r e n u t k u k a d a je Z in o v je v t r e b a lo d a
p a d n e n a k o le n a is p r a v io i d ig a o r u k e p r e m a n e b u u z v ik u ju i 'P o m o z i m i
I z r a ilju , n a B o g je je d in i , S t a ljin s e v i e n ije m o g a o s a v la iv a ti, z a g r c n u o se
o d s m e h a i p o k r e t o m ru k e z a t r a io o d P a u k e r a d a z a v r i p r e d s t a v u . U o s t a
lo m , i o v a j s a d is ta , b e z u s lo v n o o d a n S t a l jin u , u b r z o je s tre lja n . P a u k e r je s u
v i e z n a o " (H a s b u la t o v , 1 9 9 1 :5 1 - 5 2 ) .
148
d u g o d a se p rip rem e N e m c i za rat i in v a ziju na S S S R (B u llo c k ,

19 9 1: 5 7 5 ) . K a d a je k ra jem trid e se tih g o d in a H itle r z a p o e o sa
o s v a ja n jim a u is to n o j E v ro p i, S ta ljin je v e m o ra o b iti n a isto s
tim d a H itle r s p r o v o d i svoj p ro g ra m iz lo e n u M o jo j borbi. P ro
b le m je, m e u tim , b io u to m e to S ta ljin u to v re m e n ije b io sp re
m an za rat. R a t je, ta v ie , b io iz u z e tn o o p a sa n za n je g o v u tira n i
ju, k o ja je p o iv a la na k lim a v im n o g a m a in d u strije i is tk a m a o s la
b lje n o j v o js c i (B u llo c k , 19 9 1: 7 7 6 - 7 7 7 ) . Z a to je S ta ljin e le o da na
sv a k i n ain izv u e S S S R iz su k o b a , za k o ji je isp ra v n o p re d v i a o
da e e trd e se tih g o d in a p ro g u ta ti E v ro p u i ceo svet. O t u d a n je g o
va s p r e m n o s t da p o tp i e p a k t o n e n a p a d a n ju sa N e m a k o m avgu sta 19 3 9 .72 i sa J a p a n o m a p rila 19 4 1, pa ak i da p o k ren e in cija tiv u z a p rid ru iv a n je S S S R -a T ro jn o m p a k tu .73 O v a j p o s le d n ji k o
rak v e ro v a tn o je b io p o s le d ic a in je n ice da se rat na za p a d u o d v i
jao p ro tiv n o S ta ljin o v im p r v o b itn im o e k iv a n jim a - o n je rau n ao
na p a t-p o z ic iju , n a lik na o n u n a s ta lu b rzo p o o tp o in ja n ju P rvo g
s v e ts k o g rata i da su sa d a b ile p o tre b n e n o v e m ere za odlaganje
7 2 S p o r a z u m o m o n e n a p a d a n ju sa N e m a k o m o d 2 3 . a v g u s t a 1 9 3 9 . S t a ljin je
p r v e n s tv e n o e le o d a iz b e g n e p r e d s t o je i rat, u k o ji e, k a k o je r a u n a o , b iti
u k lju e n e N e m a k a , E n g le s k a , F r a n c u s k a , a m o d a i S A D . I z is t o g r a z lo g a
o n n ije e le o d a s e z a m e r i ni d r u g o m b lo k u . U la z a k C r v e n e a rm ije u P o ljs k u
17 . s e p te m b r a 1 9 3 9 . p r a e n je p r o p a g a n d o m 0 z a t it i u k r a jin s k e i b e lo r u s k e
b r a e o d n e m a k e p re tn je , t a k o d a je iz g le d a lo k a o d a je S S S R s a v e z n ik E n
g le s k e i F r a n c u s k e , a n e N e m a k e . T im v e t i m m a n e v r o m S t a ljin je u s p e o d a
iz b e g n e o b ja v ljiv a n je r a ta E n g le s k e i F r a n c u s k e , k o je je H it le r u o d m a h
u p u e n o ( M a s e r , 1 9 9 4 :1 0 0 ) .
73 T r o jn i p a k t su 2 7 . s e p t e m b r a 1 9 4 0 . p o t p is a le N e m a k a , I ta lija i J ap a n . S t a ljin
je t a k o e o z b ilj n o r a z m i lja o 0 t o m e d a s e S S S R p r id r u i o v im z e m lja m a , p a
je M o l o t o v d o a o u p o s e t u H it le r u o d 1 2 . d o 14. n o v e m b r a 1 9 4 0 , sa c ilje m d a
ra z ra d i d e ta lje 0 p o tp is iv a n ju n o v o g p a k t a e tiri s ile i " n o v o j p r e r a s p o d e li s v e
ta . I a k o to m p r ilik o m M o lo t o v i H it le r n is u n a li z a je d n i k i je z ik ( H it l e r je
S S S R - u m o g a o d a p o n u d i je d in o I n d iju - k a d a s e b u d e d e lila " s t e a jn a m a
s a B r it a n s k e im p e r ije ) , S t a ljin je 14 d a n a p o o k o n a n ju p o s e t e p o s la o p is m o
u k o je m je p o n a v lja o d a je S S S R s p r e m a n d a s e p r ik lju i T r o jn o m p a k tu , p re c iz ir a ju i s v o je z a h t e v e p o v o d o m F in s k e , B u g a r s k e i n a f t n ih o b la s t i p r e d n je
A z ije . T e z a h t e v e H it le r u o p t e n ije u z e o z a o z b ilj n o z a t o t o je v e p r ih v a t io
ra t sa S S S R - o m k a o n e m in o v n o s t . N a s t a v i v i d a ra d i n a p la n u " B a r b a r o s a " ,
o n n ije n a a o z a s h o d n o ni d a o d g o v o r i n a S t a ljin o v o p is m o . T o je p r a k t i n o
v e b ila n a ja v a rata ije s u p r ip r e m e u le u z a v r n u fa z u i k o ju S t a ljin n ije
u s p e o d a u p ra v o v r e m e i n a p ra v ila n n a in p r o t u m a i ( N o lt e , 1 9 8 7 : 3 3 2 ).
149
rata sa N e m a k o m ( B u llc o k , 1991: 7 4 9 X 74 N a k ra ju se is p o s ta v ilo

d a n em a v re m e n a a k ni z a o d la g a n je to g rata i da e S S S R z a p ra
v o m o rati d a n a s v o jo j te rito riji izd ri najjai i n a jra z o rn iji u d ar
T re e g rajha. N a jg o ri m o g u i ish o d , koji je S ta ljin d ip lo m a ts k i p o
k u a va o da sp re i, p o s ta o je re a ln o st krajem ju n a 1941. i sta v io
n jeg o v u tiran iju p re d o g r o m n a isk u en ja . S v e s t d a bi g a sa d a n e k o
za ista m o g a o o b o r iti s v la s ti, a d a to v ie n isu " iz d a jn ic i , k o je je
sam izm i lja o i k o jim a je m a n ip u lis a o , n eg o n a jm o n s tr u o z n iji i
n ajlju i n ep rijate lj, d o p r in e la je d a S ta ljin iz m e u 23. i 30. ju n a
1941. u p a d n e u sta n je p o t p u n o g p s ih i k o g ra stro jstv a.
U o k u z b o g n e m a k o g p rep a d a i stva rn e m o g u n o s ti
da n jeg o v a tira n ija b u d e sv rg n u ta , S ta ljin je prvi p u t iz g u b io k o n
trolu n ad d o g a a jim a : 28. ju n a o n je ak p o b e g a o iz M o s k v e i tri
d a n a se k rio u sv o jo j d a i. T o je v e sa m o p o se b i p r u ilo id e a ln u
p rilik u n je g o v im n a ju im s a ra d n ic im a da ga p o k ra tk o m p o s tu p
ku u b iju . N e k a e b e z r a z lo g a M o n te s q u ie u u D uhu zakona da k a
da, u d e s p o ts k o j v la d a v in i, v la d a r m a k a r i na a s a k p re s ta n e da
preti, k a d a ne u z m o g n e d a n a m a h u n i ti o n e k o ji d re n a ju g le d n i
ja m e sta, sve je iz g u b lje n o " (M o n te s k je , 1989: 38). U p ra v o to in i
S ta ljin , k a d a se u n a s tu p u s la b o s ti i stra h a p o v la i iz ja v n o g iv o
ta, p re staju i da p re ti i p u ta ju i o n e k o ji d re n a ju g le d n ija m e
sta" d a se o s lo b o d e stra h a . Z a to je n je g o v a prva reakcija b ila, ka d a
su se la n o v i P o litb iro a iz n e n a d a p o ja v ili 30. ju n a u n jeg o v o j dai,
stra h d a su d o li da ga u h a p se . M e u tim , la n o v i P o litb iro a n isu
ni p o m ilja li na ta kav in , o ig le d n o sm a tra ju i da bi o b e z g la v lje n je d ra v e u tren u tk u in v a zije stra n e sile d o n e lo v i e te te n e g o
tir a n in o v o s ta n a k na v la sti. U m e s t o o p tu n ic e , M o lo to v je S ta lji
n u u ru io m o lb u da o b ra z u je K o m ite t n a ro d n e o d b ra n e i d a b u d e
n je g o v p re d s e d n ik . u v i v e s t d a n ije sve iz g u b lje n o , S ta ljin se
7 4 D o k ra ja 1 9 4 0 . S ta ljin u je v e m o r a lo b it i ja s n o d a S S S R n e m o e d a iz b e g n e
rat s a N e m a k o m , ali se o n v r s t o d r a o id e je d a ra t n e e z a p o e ti p re 1 9 4 2 19 4 3 . ( B u llo c k , 1 9 9 1 : 7 7 9 ) . U u b e e n ju d a im a jo d v e -tr i g o d in e z a p r ip r e m u ,
S t a ljin je u p o r n o o d b ija o s v e in f o r m a c ije k o je s u iz p o v e r ljiv ih iz v o r a p r is t iz a
le u n a r e d n ih p o la g o d in e i k o je s u u k a z iv a le n a s k o r i n e m a k i n a p a d . A k a d a
je n a p a d z a is t a iz v e d e n 2 2 . ju n a 1 9 4 1 . S t a ljin je b io n e s p r e m a n , z a t e e n i o
k ira n . N je g o v a n e s p r e m n o s t z a o d b r a n u p r o iz l a z il a je i iz in je n ic e d a s e s a m
p r ip r e m a o z a p re v e n tiv n i r a t p r o t iv N e m a k e i d a je d o ta d a iz g r a e n a i n
f r a s tr u k tu r a , k o ja je tre b a lo n je m u d a o la k a n a p a d n a N e m a k u , s a d a k o r i s t i
la N e m c i m a u p ro d ira n ju d u b o k o n a t e r it o r iju S S S R - a (M a s e r , 1 9 9 4 : 3 7 6 ) .
150
trg a o iz le ta rg ije i p r io n u o n a p o s a o o rg a n iz o v a n ja o tp o r a N e m c im a (B u llo c k , 19 9 1: 8 0 6 ).

N o , n ajv ea o p a s n o s t z a S ta ljin a nije tim e p ro la .
N e m c i su u p o e tk u rata d o m in ira li i d o kraja 19 4 2 . p o s to ja la je izv e s n a m o g u n o s t d a o d n e s u p o b e d u p o d u slo v o m d a p o m o g n u
d a se o r g a n iz u je sv e n a ro d n i ru sk i o tp o r S ta ljin o v o j tira n iji.75 M e
u tim , z b o g s o p s tv e n ih id e o lo k ih o rg a n ie n ja , N e m c i ne sa m o
to to n isu u in ili n e g o su jo ra sp iriva li e tn ik e a n im o z ite te i antig e r m a n s k o r a sp o lo e n je s v u g d e gd e su p ro li. V rh u n a c n jih o ve
n e s p o s o b n o s ti u v o e n ju rata p ro tiv C rv e n e arm ije o g le d a o se u
p r o p u s tu d a p ru e p o d r k u R u sk o j o s lo b o d ila k o j a rm iji A n d reja A n d re je v i a V la so v a . O v o g v is o k o g oficira C rv en e arm ije
N e m c i su z a ro b ili 1 9 4 2 . i o n se o d m a h p o n u d io da o rg a n iz u je ru
sk u d o b r o v o lja k u arm iju k o ja e se b o riti na stran i N e m a ca, za
o b a ra n je S ta ljin o v e tiran ije. O n je pri to m rau n ao na lju d e k o ji su
d o b r o z n a li ta je k o m u n iz a m , k o ji su na n eki n ain b ili p o g o e n i
S ta ljin o v im re p re sija m a i k o ji su u p ro te k lo m p e rio d u tretiran i
k a o ro b o vi (ili su se ta k o o s e a li). P o e tk o m 1943. V la so v je p rera
sta o u n o v o g ru s k o g v o u i o p tu iv a o je S ta ljin a za sm rt m ilio n a
R u sa i p o z iv a o ru ski n arod u b o rb u za d o vre n je revolu cije, za
stva ra n je n ove R u sije i b r a ts k o g je d in stv a sa n a ro d im a E vro p e, a
p o s e b n o sa v e lik im n em a k im n a r o d o m (N o lte , 19 8 7: 4 9 8 ).
O b je k tiv n o g le d a n o , V la s o v je sle d io L e n jin o v p o z iv da se p o tla e
na k la sa m o ra m a iti za p u k u , jer u su p ro tn o m z a slu u je d a b u
d e tretira n a k a o roblje: ak o n e is k o ris ti slab lje n je v lasti sv o g a rob o v la s n ik a , k o je je iz a z v a n o n e m a k im u p a d o m u R u siju , i ne
sv rg n e ga, ru sk i n a ro d e z a s lu iti d a i n a k o n rata n astavi da iv i u
s u a n js tv u . V la so v je 1943. sle d io o n u istu ta k tik u k o ju je Len jin
p rim e n io 19 17: p a k tira o je sa N e m c im a da bi o b o rio a k tu e ln u
v la s t, k o ju je d o iv lja v a o ka o tla ite ljs k u (S o ls c h e n iz y n , 19 7 4 : 3:
2 8 ). N o , n a c io n a lso cija listi su b ili is u v ie su m n jiav i p rem a V las o v u te su o d u g o v la ili u p ru a n ju p o d r k e n jeg o v o j ideji o stv a ra
n ju R u sk e o s lo b o d ila k e a rm ije . T e k n o v em b ra 19 4 4 , u sv e tlu
k a ta s tro fe k o ja se p rib lia va la, o n i su o d lu ili da V la so v u ip a k d a
7 5 N ji h o v a p o e t n a n a d m o b ila je t o lik a d a je S t a ljin , u s tr a h u d a n e iz g u b i s v u
s v o ju v la s t , p o k r e n u o in c ija tiv u d a s e " h i t le r o v s k o j N e m a k o j p re d a ju U k r a
jin a , B e lo ru s ija , P r ib a ltik , K a r e ls k i z e m ljo u z , B e s a r a b ija , B u k o v in a , a d a se
z a u z v r a t p r e k in u v o jn e o p e r a c ije ( c it . p re m a : V o lk o g o n o v , 1 9 9 8 : 9 0 ) .
151
ju p rilik u k o ju je tr a io . T a d a je, n aravno, v e b ilo k a s n o d a se p ro m en i is h o d rata, ali je s v a k a k o v e o m a in d ik a tiv n o to d a je V la s o v

u k ra tk o m ro k u u s p e o d a o k u p i o k o m ilio n lju d i ( N o lt e , 19 8 7 :
4 9 9 ) . K ad a se u z m u u o b z ir i s to tin e h iljada R u sa i n e r u s k o g i
vlja R u sije, k o je su s e u to v re m e p o v la ile za je d n o sa H itle r o v o m
v o js k o m d a n e b i p o n o v o d o e k a li " sv o je ( S o ls c h e n iz y n , 1 9 7 4 :3 :
2 7 ) d o b ija m o p ra v u p re d s ta v u o so c ija ln o m m ilje u iz k o g su to
k o m rata m o g li b iti re g ru to v a n i bo rci za sv rg av an je S ta ljin o v e ti
ranije. S o l e n jic in o v o p ita n je ta bi se d e s ilo da su N e m c i V la so v u
o sta v ili o d re e n e ru k e d a v e 19 4 2 . z a p o n e fo rm ira n je sv o je " R u
sk e o s lo b o d ila k e a rm ije (a li i d a n isu p o in ili z v e r s tv a n ad c iv il
n im sta n o v n i tv o m i m a sa k rira li z a ro b lje n e ru sk e v o jn ik e u ta k o
v e lik im ra zm e ra m a ) p o k a z u je se ka o v rlo u m e sn o . T o bi v ero v a tn o v o d ilo je d in o m o z b iljn o m p o k u a ju da se o b o ri S ta ljin o v a tira
n ija n a k o n eg a b i se n o v e (m a r io n e ts k e ) v la s ti u R u siji n ale u s i
tu aciji u k o jo j se L e n jin n a a o p o s le p o tp isiv a n ja m ira u B re st-L ito v s k u - v e z a le bi s o p s tv e n u s u d b in u za v o jn u p o b e d u sa v e zn ik a
n ad N e m a k o m n a z a p a d n o m fro n tu .
N o , p rilik a je p ro p u te n a i n ikad a se v ie nije p o n o v o
u kaza la. P o sle o k o n a n ja " d o m o v in s k o g rata , u slavi p o b e d e i na
krilim a ra sp a lje n o g v e lik o ru sk o g n a cio n a lizm a , S taljin je m o g a o da
n astavi sa sv o jo m stra h o vla d o m ta m o gd e ga je D ru g i sv e tsk i rat
p rek in u o . Jer, C rv en i teror iz p erio d a 19 3 6 -19 3 8 . nije treb alo d a b u
de p o sle d n ji teror. N o vi v e lik i talas terora, koji je treb alo da za p o n e
1.953. go d in e , b io je u zreloj fazi p rip rem a i jedin i ra zlo g za n jeg o v o
izo sta jan je p oiva u S ta ljin o vo j sm rti. Prvi n a u d aru treb alo je da
b u d u Jevreji (" istk a " Jevreja za p ra v o je bila u to k u v e 19 5 2 . i u p r
va dva m eseca 1953, kada je - ka o p o sle d ic a S ta ljin o ve sm rti n ag lo p re k in u ta ) i lekari (k o ji su n a v o d n o jo o d 1 9 4 9 . b ili u zaveri
i siste m a ts k i u b ijali n ajvie p a rtijsk e fu n k cio n ere koji b i im d o p ali
a k a ). M o d a je n ajza n im ljivija in je n ica da je sre d in o m jan uara
1953. lan o v im a P rezid iju m a V r h o v n o g so vje ta b ilo ja sn o da e se i
o n i sa m i nai na listi rtava n ove " is tk e , p o to su bili p o v ezan i
(b ra n im , p rijateljskim itd. v e z a m a ) sa Jevrejim a ili su na drugi n a
in p ali u tiran in ovu n em ilo st. Z b o g to g a je v eo m a m o g u e da ga je
n ek o o d n jih dokrajio d o k se o p o ra v lja o o d izliv a krvi u m o zak .
N a im e , p o u zd a n je p o d atak d a je S ta ljin p o sle d n jih dan a februara
ili p rv ih d a n a m arta d o iv eo iz liv krvi u m o za k , ali nije izv esn o d a li
152
je sm rt n a stu p ila ka o d ire k tn a p o sle d ic a to g izliva. P o sto je tu m a e

nja da ga je n e k o o d la n o v a P re zid iju m a, po svoj p rilici Berija, z a
davio u v re m e kada je v e b io p o e o d a se op o ravlja (P ayn e, 1991:
6 4 6 -6 4 7 ). U p rilo g p re tp o sta v ci da je B erija u b io S ta ljin a ( o d n o
sn o, sp reio n jeg o v o p o ra v a k ) go vo ri in je n ica da je o n im a o is k u
stva u u b ijan ju i da je b io n a jm o tiv isa n iji da p o g u b i s v o g g o s p o d a
ra p o to je im a o n ajvee a n se d a ga za m e n i i p re u zm e n jeg o v tiran
ski tron . M e u tim , n ak o n S ta ljin o ve sm rti, Berija n ije u sp e o da
ou va vlast: p o sle n e k o lik o m eseci u p a o je u k lo p k u k o ju su m u
o sta li lan ovi P rezid iju m a i C e n tra ln o g k o m ite ta p o sta vili i b io n a
preac za d a vljen (k a o m o d a i n jeg o v p re th o d n ik ).76
T a k o je o k o n a n a n e sa m o S ta ljin o v a tiran ija n e g o i to
ta lita rn a e p o h a u isto riji S S S R -a . P rip re m e za p re d sto je e " is tk e
su o b u s ta v lje n e , d a bi o d H ru o v lje v o g referata na X X K o n g re su
K o m u n is ti k e p artije S S S R -a 1 9 5 6 . i fo rm a ln o z a p o e o p ro ce s d e sta ljin iza c ije i p e rio d p o s tto ta lita riz m a . N ije d a n S ta ljin o v n a sled n ik nije v i e m o g a o da o b n o v i p o litik u tero ra na k o jo j bi u s p o s ta
v io i g ra d io sv o ju tiran iju , i z a to je u n a re d n im d e c e n ija m a o s la b io
jaram n ad p o d a n ic im a i o b e s m i lje n o p o s to ja n je jed n e to ta lita rn e
p a rtije u p o sve n e r e v o lu c io n a rn im " o k o ln o s tim a . T im e su s tv o
reni u slo v i za o k o n a n je b o lj e v i k o g e k sp e rim e n ta 19 9 1. i za u la
z a k R u sk e revolu cije u d r u g u fa zu , k o ja n a g o v e ta v a v raa n je
n je n o m p rv o b itn o m cilju iz g r a d n ji d e m o k ra ts k e u sta v n e d rav e.
N a kraju ostaje pitanje: da li je i, ako jeste, u kojo j je m eri S taljin o va tiran ija ish o d ite M a rx o v e teorije? T o je ne sa m o k o m
p lek sa n p ro b lem n eg o i id e o lo k i d e lik a tn o pitan je. M a lo je m a rk
7 6 P o H r u o v lje v im k a s n ijim o p is im a d o g a a ja k o ji s u u s le d ili n e p o s r e d n o

p o s le S t a ljin o v e s m r ti, s v im la n o v im a P r e z id iju m a b ilo je ja s n o d a n e m a ju
n ik a k v e a n s e u d ir e k t n o m o b r a u n u s a B e r ijo m . Z a t o s u m u s a m i p o n u d ili
d a z a u z m e S ta ljin o v o m e s t o i p o z v a li g a d a u e s t v u je u z a je d n i k o j s e d n ic i
P r e z id iju m a i C e n t r a ln o g k o m it e t a p a r tije , n a k o jo j je tr e b a lo d a s e d o n e s e i
fo r m a ln a o d lu k a o to m e . B e rija je p o v e r o v a o u t u p ri u i d o a o n a z a k a z a n i
s a s ta n a k , n a in iv i k o b n u g r e k u : o s t a v io je s v o je t e lo h r a n it e lje p re d v r a t im a
p r o s t o r ije u k o jo j s e s a s t a n a k o d r a v a o . N a s a m o m p o e t k u s e d n ic e B e r ija je
o p t u e n z a " z a v e r u " i d o n e t a je o d l u k a d a m u s e jo n a is t o j s e d n ic i s u d i. V id e v i d a je u p a o u z a m k u , B e rija je u s t a o i p o k u a o d a iz v a d i p i t o j iz s v o je
ta n e , ali su g a n a p o d o b o r ili o n i k o ji s u s e d e li n a jb li e n je m u - Iv a n K o n je v , M o s k a le n k o , A n a s t a s M ik o ja n i G e o r g ij M a l je n k o v - i n a lic u m e s t a g a
u d a v ili (P a y n e , 1 9 9 1 : 6 4 7 - 6 4 8 ) .
153
sistik ih p isa ca " h u m a n is ti k e orijen tacije k o ji o v o p ita n je ne d o

ivljavaju k a o sv e to g r e . Ip ak, u p rkos n a u n o m a u to rite tu koji
M arx i d an as u iv a u o im a b ro jn ih pregalaca na p o lju d ru tv en ih
n auka, na p o m e n u to p ita n je se m ora o d g o v o riti p o tv rd n o : S taljin o va strah o vlad a u S S S R -u p red stavlja n eeljen o ali z a to n ita m an je
le g itim n o ed o M a r x o v o g uenja. Linija koja p o v e z u je M arxa, Lenjina i S taljin a s v a k a k o je v eo m a udn a, ali n e o sp o rn o p o s to ji. K oreni sta ljin izm a le e u M a rx o v o m u vi a n ju da na Z a p a d u so c ija li
stik a revolu cija, ije je izb ija n je o n sm atra o n e iz b e n im , k a s n i .
S u jeta n u n au ci i p o litik i n estrp ljiv, kakav je v e b io , o n je sla b lje
nje c a rsk o g sa m o d ra v lja u R u siji d o e k a o ka o n o v u p rilik u da se
u b rza re v o lu cio n a rn i d e te rm in iz a m na Z a p ad u . U M arxo vo j glavi
tada je roen a ideja da e e k o n o m sk i n erazv ijen a R u sija prva u
Evropi stu p iti na re v o lu cio n a rn i p u t i da e "z a p a liti" revolu cije u
e k o n o m sk i ra zv ije n im d rav am a Z a p a d a (k o je bi o n d a p o m o g le
R usiji da p revlad a e k o n o m sk i jaz koji je o d n jih deli i da im se p ri
kljui na p u tu izgrad n je k o m u n izm a ). A da e sve ii g la tk o im b u
de kren u o revolu cio n arn i talas po E vropi treb alo je da garan tu je sa
m o ro d n o b i e u p ro leterim a, o d n o s n o u n jih o vo j avangardi - k o
m u n istik o j partiji. M arx nije b io p re d v id e o m o g u n o s t da n eto
krene n ao p ako : dva d e te rm in iz m a - stru k tu rn o -e k o n o m s k i i a n
tro p o lo k i u m irivala su ga u u b e e n ju da e sa R u sk o m re v o lu ci
jo m o tp o e ti kraj isto rije i p o e ta k izg ra d n je k o m u n is ti k o g esh a to n a, p rvo u e vrop skim , a z a tim i u s v e ts k im razm eram a.
L en jin je u o v o m p o g le d u v e rn i M a r x o v sle d b e n ik i
izv rila c
n je g o v o g
re v o lu cio n a rn o g
z a v e ta n ja .
M e u tim ,
tren u tk u kada je Lenjin p re u z e o v la s t u R u siji p o k a z a lo se k o lik o je

n erea ln a b ila M arxo va n ad a d a e R u sija o d ig r a ti u lo g u p o k retaa
so c ija lis ti k e revolucije: R u sija n ije bila u sta n ju da sp rov ed e svoju
so c ija lis ti k u revoluciju, a k a m o li d a p o k r e n e revolu cije na Z a p ad u .
U p ra v o su p ro tn o : pad u v a rv a rstvo , k o je je R u sija d o iv e la v e
19 18 , b io je vero v atn o najjai fa k to r z a o d u s ta ja n je o d s v a k o g eksp e rim e n tis a n ja sa s o c ija lis tik o m re v o lu c ijo m na Z a p ad u . N o , tu
se n ev o lje ne zaustavljaju: L e n jin o v o o s v a ja n je v lasti o s u je tilo je
g ra a n sk u revoluciju, za k o ju je R u sija u to v re m e v e bila sazrela.
O s u je e n a u p oku aju gra a n sk e re v o lu cije i n ezre la za so c ija lis ti
ku re v o lu ciju p o M arxo vo m re cep tu , R u sija se p o d L en jin o m prvi
p u t n a la na raskrsnici: "izg ra d n ja s o c ija liz m a u jedn oj z e m lji po
54
svak u cen u , tj. p o m o u te ro ra i o b n a v lja n jem sa m o d ra v lja i patrim o n ija lizm a , ili o d u s ta ja n je od c e lo g p o d u h va ta . L e n jin se u toj s i
tu aciji d v o u m io : o n za p o in je tero r i izg ra d n ju to ta lita rn e v la sti, a
o n d a u z m i e i d o p u ta d a se u ved e N E P . U v rem e n jeg o v e sm rti
su d b in a b o lj e v i k o g e k sp e rim e n ta jo je b ila n eizve sn a .
T a d a n a p o liti k u sce n u stu p a S ta ljin . O n se ne u ste e
da u im e " iz g ra d n je s o c ija liz m a u jed n oj z e m lji u p o tr e b i sva sre d
stva: teror, o b n o v u p a trim o n ija liz m a , restau ra ciju sa m o d ra v lja ,
p retvaran je " m a r k s iz m a - le n jin iz m a " u sv o je v rsn u re lig iju itd. A k o
to ta lita rn i re im k o ji je iz to g a n a s ta o i n em a n ik a k v e v e z e sa k o
m u n is ti k im d r u tv o m k o je je M a r x o p is a o u s v o jim d e lim a , to ne
zn ai da je p re k in u ta v e z a izm e u S ta ljin a i M arxa . Z a p ra vo , posled n ji iz d a n a k M a r x o v o g u en ja u S ta ljin o v o j v erziji m a rk isz m a -le n jin iz m a " je ste te o rija o " ro d n o m b i u . Ia k o v e d e g e n erisan a i sv e d e n a na la n o v e p artije, o n a jo n o si p ea t M a rx o v e vere
u to d a e k o m u n iz a m iz g ra iv a ti " is tin s k i lju d i , " ra z o tu e n i
p ro le te ri k o ji sled e u n u tra n ji z o v roda. Istu tu v e ru izra a va i
S ta ljin k a d a na II k o n g r e s u so v je ta S S S R -a 19 2 4 , u im e partije,
p o la e sv e a n u za k le tv u : " M i k o m u n is ti sm o lju d i n a r o ito g kova.
M i s m o sk ro je n i o d n a r o ito g m aterijala. M i sm o o n i k o ji sa in ja
va ju arm iju v e lik o g p ro le te rs k o g stra tega , arm iju d ru g a Len jina.
N e m a n ie g v i e g n e g o to je ast p rip a d a ti toj partiji. N e m a n ie g
v i e g n eg o n a ziv a ti se la n o m p a rtije iji je o s n iv a i ru k o v o d ila c
d ru g L en jin . [...] O d la z e i o d n as, d r u g L en jin n am je z a v je ta o da
v is o k o d r im o i u v a m o n e u k a lja n o v e lik o im e - lan p artije. Z ak lin je m o ti se, d r u e L en jin e, d a e m o izv riti tv o ju z a p o v je d i [...]
O d la z e i o d n as, d r u g L en jin n am je za v je ta o da u v a m o je d in
stv o n ae p artije k a o z je n ic u o k a . Z a k lin je m o ti se, d r u e L en jin e,
d a em o a s n o iz v r iti i tu tv o ju z a p o v je s t! [...] O d la z e i o d nas,
d ru g L en jin n am je z a v e ta o da u v a m o i ja a m o d ik ta tu ru p ro le
tarijata. Z a k lin je m o ti se, d ru e L en jin e, d a n ee m o a liti sv o jih
sn a g a d a b is m o a s n o izv rili i tu tv o ju z a p o v je s t! (cit. prem a:
O k lo p d ija , 1 9 8 6 : 1 0 1 - 1 0 2 ) .
M a rx o v u k o n c e p c iju " r o d n o g b i a , k o ja je b u r o a z iju
i lu m p e n p ro le te re is k lju ila iz d o m e n a is tin sk e lju d s k o s ti", S ta
ljin je ra d ik a lizo v a o u sv o je v rsn i ra siz a m p a rtijs k ih fu n k cio n e ra
k a o p ro le te rsk e e lite ". O s im
to ga , k v a z ir e lig io z n e k o n o ta cije
M arxo ve k o n c e p c ije ro d n o g b i a u S ta ljin o v o j su in terp reta ciji
155
v u lg a rizo v a n e d o k ra jn jih g ran ica i p rila g o e n e k u ltu L en jin a , k o

ji je p o e o d a se " s la v i jo o d 1918 , i koji je 1 9 2 4 . o b n o v lje n u
sk la d u sa p r o le te r s k o m v e r z ijo m e p ifa n ijsk e m iste rije . S ta ljin sv a
k a k o m o e d a s e k ritik u je z b o g o v a k v o g o s a k a e n ja M a r x o v e k o n
cep cije r o d n o g b i a , ali se m o ra v o d iti rau n a i o to m e da je S ta
ljin b io jed in i k o m u n is ta k o ji je tu inae sa s v im b e s m is le n u k o n
cep ciju k o lik o - t o lik o ostvario. M o g lo bi se, ta v ie , rei d a je o n
u in io o n o to se je d in o i m o g lo u in iti da bi " ro d n o b i e u o p te
za iv e lo u - p a rtijs k im fu n k cio n e rim a , sa ijih se ru k u sliva la krv
" b u r u ja i iz d a jn ik a re v o lu c ije i ije su glave b ile v is o k o p o d ig
n u te p rilik o m z a k le tv e o b o g o to v o r e n o m p ro le te rsk o m p o g la v ici
k oji je n a p u s tio ovaj sv e t i v in u o se m e u b o g o v e . T o je b io tr iju m f
ro m a n tik e u re a ln o sti, k o ja je p o k a z a la da d e v e tn a e sto v e k o v n e sa
n jarije o p le m e n ito j p riro d i o v e k a m o e da o v a p lo ti sa m o h ao s
k v a z ir e lig io z n o g fa n a tiz m a i o p ije n o s t b e s tija ln o m n a sla d o m .
M a rx , L e n jin i S taljin : sv a k o o d n jih im a o je sv o ju u lo
gu u krvavoj trag ed iji k o ja se z o v e " s o v je ts k i e k s p e r im e n t . P ro ro k
je o b z n a n io da ca rstv o B o je na z e m lji n e u m itn o d o la z i p re k o R u
sije, M e s ija je d o a o i u m ro d a bi isto riji u in io kraj u toj isto j R u
siji, a a p o sto l je stv o rio p o p u la rn u re lig iju , k o ja je p ro e la celu R u
siju . D a n ije b ilo n e u sp e n e te o rije o " n u n o m p re la sk u iz k a p i
ta lizm a u k o m u n iz a m (n a Z a p a d u ), M a r x n ik a d a ne bi d o a o na
ideju d a u R u siji p o tra i sp a s za celo o v e a n stv o ; da n ije b ilo
M a rx o v e te o rije o ru sko j " m is iji u ra z b u k ta v a n ju sv e tsk e re v o lu
cije, L e n jin n ik a d a ne bi s m o g a o to lik o sn a g e , b e z o b z ir n o s ti i sam o u v e re n o sti da o svo ji v la s t u R u siji i o u v a je ne p ita ju i za cen u;
d a n ije b ilo v la sti, koju je v e b io o s v o jio L e n jin , S ta ljin n ik a d a ne
bi d o a o u p rilik u da razvije to ta lita rn u tira n iju k o jo j je, p o rep re
siji p re m a v la s tito m sta n o v n itv u , te k o n ai p a n d a n a u ce lo k u p noj is to riji lju d sk o g roda. Is h o d i te je te k o ra zu m e ti ak o se ne
p o z n a je c eo p u t, iako n ije s p o r n o da u S ta ljin o v o j tiran iji is h o d i
te n e n a la z i je d in o onaj p u t k o ji z a p o in je o d M a rx a . B e z ra zu m e v an ja p u ta k o ji v od i o d Ivana G r o z n o g d o S ta ljin a n e m o g u e je
ra zu m e ti v la d a v in u p o to n je g . V r h u n a c to ta lita riz m a S ta ljin je
m o g a o d o s ti i sam o p o d u s lo v o m d a s v o ju tiran iju izgrad i na
m e stu n a k o je m se ta dva p u ta u k rta ju .
156
XXIII
PRAVNO SAVLADAVANJE TOTALITARNE PROLOSTI
T o ta lita rn i re im i ru ili su se u sle d e n d o g e n ih ili e g z o g e n ih fa k

tora, na v r h u n c u sv o je m o i ili u v e p o o d m a k lo j fazi ( p o s tto ta lita rn o g ) p ro p a d a n ja , k a o p o s le d ic a stra n e in te rv e n c ije (p o ra z a u
ra tu ) ili u s le d u s p e n o g tir a n ic id a ( z a k o jim je s le d ilo d e m o n tir a
nje a p ara ta n a s ilja u s lu b i to ta lita rn e p a r tije ).1 N o , k a k o g o d
s k o n a o , to ta lita rn i re im o s ta v lja z a s o b o m ita v n iz p ra vn ih ,
p o liti k ih i s o c ija ln ih p ro b le m a k o ji o p te re u ju k a sn iju izg ra d n ju
d e m o k ra ts k e u sta v n e d ra v e . Ia k o je s v a k o ru e n je a u to rita rn o g
re im a b r e m e n ito a m b iv a le n tn im p o s le d ic a m a , is to r ijs k o is k u
s tv o p o k a z u je d a su n e g a tiv n e p o s le d ic e ru en ja s ta r o g re im a
(k a o to s m o to im a li p rilik e d a v id im o u s lu a je v im a N iz o z e m
sk e, E n g le s k e , A m e r i k e i F ra n c u sk e re v o lu cije ) n e u p o r e d iv o m a
nje o d p o s le d ic a ru e n ja to ta lita rn ih re im a (k o ji su iz g ra e n i to
k o m ro ta cija R u sk e i N e m a k e re v o lu cije ). R a z lo g z a to je v e o m a
jasan : p o la ze i o d p ro je k ta sv e ts k e re v o lu cije i o p ije n i ro m a n ti
a rs k im p ro je k to m ju ria u n e b o , la n o v i to ta lita rn e p a rtije n i
su p o k a z iv a li n ik a k v e s k r u p u le u u s p o s ta v lja n ju i u v r e n ju s v o
je v la s ti, p ro p a g a n d n o j in d o k trin a c iji i m o ra ln o j d e g ra d a c iji s v o
jih p o d a n ik a , k a o ni u p r o g o n u i is tre b lje n ju n ep rija te lja (ili a k
o b i n ih n e is to m i lje n ik a ) . U sv e tlu g r a n d io z n o g z a d a tk a "re g e n eracije c e lo g s v e ta n jim a se sv a k i z lo in in io n e b itn im ili a k
k o r is n im ( a k o je s lu io k a k v o m n e p o s r e d n o m p o liti k o m cilju ),
i Kraj p o stto ta lita rn o g reim a (ko ji je v e d u b o k o z a a o u fazu u ru avan ja) m o

gu u b rzati i trajkovi, p a i akti gra an ske n e p o slu n o sti. Ni jedna o d p om en u tih p ojava nije n o vin a u o vo j, p o sled n jo j fazi p rop ad an ja jed n o g (p o s t)to ta lita rn o g reim a. N eki v rlo ogran ien i o b lici gra an ske n e p o slu n o sti p oeli su
se pojavljivati u s o cija listik im zem lja m a o d m a h po p relask u iz to talitarn e u
p o stto ta lita rn u fazu - p raktino o d o n o g m om en ta kad a su se u k a za le "p rili
ke da se u tie na sav e st neprijatelja" koji d ri v la s t u rukam a (M eyer, 19 7 0 :
4 3 5) - > t0 p reva sh o d n o u vezi sa o stvarivan jem o n ih s k u en ih prava ko ja su
bila p rop isan a o k tro isa n im s o cija listik im u sta vim a i z a k o n im a (u p o r. M eyer,
19 7 0 : 4 36).
u sle d eg a se s p ir a la n ep ra v a p o e la u z d iz a ti n e s lu e n o m b r z i
n o m . U p o s tto ta lita r n o j fazi je, istin a, o k o n a n te ro r, a iz v e s n a
p ra vn a s ig u r n o s t u h v a tila je k o re n a u d ru tv u , ali je n e p ra v o ip a k
n a sta v ilo d a se r e p ro d u k u je (p r a e n o re la tiv n o n is k im s te p e n o m
rep resije), d o k se s a b la s t p r o lo s ti i d alje n a d v ija n a d s v im a k o ji
h o e n e to v i e o d to g a . O v a k v o v i e d e c e n ijs k o p ra v n o , m o ra ln o ,
p o liti k o i e k o n o m s k o p ro p a d a n je u o v im d r u tv im a o s ta v ilo je
n eg a tiv n e p o s le d ic e u ra zm e ra m a k o je se n isu ta k o la k o d a le p rev a zi i k a d a je ( p o s t ) t o ta lita r iz a m n a p o k o n p ro p a o . Z a to je u sv im
tim
d r u tv im a e v id e n tir a n o p o s to ja n je
m u n e
i tr a u m a ti n e
p ro lo sti k oja n ee d a p r o e ( N o lte , 19 8 9 : 3 9 ) i k o ja p o tre b u je

d o d a tn e o r g a n iz o v a n e n a p o re sv ih r a s p o lo iv ih s n a g a d a b i se ta
d ru tv a o s lo b o d ila tra u m a i k o n a n o o v u p r o lo s t p o t is n u la ta
m o g d e i p rip a d a .
S in ta g m a " sa v la d a v a n je p r o lo s ti" p o ti e iz p s ih o a n a
lize i in d ik a tiv n o je d a joj je te k u N e m a k o j p o s le 19 4 5 . p rvi p u t
d o d a t a trib u t "p ra v n o " i d a je p rim e n je n a na p ra vn e p ro b le m e sa
k o jim a se su o a va ju d ru tv a k o ja su p ro la k ro z to ta lita rn o is k u
s tv o .2 Iak o je u N e m a k o j u 2 0 . v e k u d v a p u ta pre to g a d o la z ilo d o
ru en ja p o liti k ih siste m a ( 1 9 1 8 . i 193 3), d is k u s ija o " p ra v n o m s a
v la d a v a n ju p r o lo s ti (juristische Vergangenheitsbewaltigung) z a p o e
la je te k kada su na sv e tio d a n a d o s p e li n ajvei z lo in i p o in je n i za
v re m e T re e g rajha (D reie r, 1 9 9 5 b : 10 ). T a d a se p o ja v io p ro b le m
k riteriju m a na o s n o v u k o jih e se iz v r iti s e le k cio n isa n je p ra v n ih
p o s le d ic a p ro p isa d o n e tih u p e rio d u 19 3 3 -19 4 5 , k a k o bi se v id e lo
k o ji o d tih p ro p isa , sk u p a sa n jih o v im p ra v n im p o sle d ic a m a , m o
gli o s ta ti na sn a zi, a koji m o ra ju b iti u k in u ti ka o re zu lta ti v o lu n t a
riz m a je d n e (p o st)to ta lita rn e tira n ije .
2 U m e u v r e m e n u je p rim e n a o v e s in t a g m e p r o ir e n a n a s v a d r u t v a k o ja s u u
n e p o s r e d n o j p r o lo s ti is k u s ila o d r e e n u a u t o r it a r n u v la s t i k o ja p o k u a v a ju
d a p r e v la d a ju p o s le d ic e n e p ra v a k o je je, s a s v im iz v e s n o , b ilo d a le k o m a n jih
r a z m e r a n e g o u ( p o s t ) t o t a li t a r n im
r e im im a . N a p o s le t k u
s u u d is k u s iju
u k lju e n e i s a v re m e n e d e m o k r a t s k e u s t a v n e d r a v e k o je n ik a d a n is u is k u s i le
n i a u to r it a r n e a k a m o li to ta lit a r n e r e im e , ali s u u b li o j ili d a ljo j p r o lo s t i n a n e le ili d o p r in e le da o d r e e n im k a t e g o r ija m a s v o jih ili t u ih d r a v lja n a b u d e
n a n e t o n e p r a v o v e ih ra z m era . T a k o s e n p r . d a n a s g o v o r i 0 p r a v n o m s a v la d a
v a n ju p r o lo s t i u S je d in je n im A m e r i k im D r a v a m a , i t o s o b z ir o m n a ra t u
V je tn a m u , is tre b lje n je I n d ija n a c a itd . ( u p o r . K le in f e ld , 1 9 9 7 : 6 5 i d a lje ) .
158
N a ro ito s n a a n im p e tu s toj d is k u s iji d a lo je ru en je

so v je tsk e im p e rije u ra zd o b lju 1 9 8 9 -1 9 9 1 , koje je o m o g u ilo da ta
tem a s n a n o za o k u p i ja v n o s t s re d n jo e v ro p sk ih i is to n o e v ro p s k ih
zem a lja. O d m a h p o o s lo b o e n ju o d k o m u n is ta ( to je uvek, cum
granosalis, z n a ilo o d R u sa ) prvaci n o v o o sn o v a n ih d e m o k ra tsk ih
partija d ali su se na m u k o trp a n p o s a o izgrad n je d e m o k ra ts k ih
u sta v n ih d rav a, ali su v rlo b r z o m o g li d a p rim ete da ih na to m p o
slu n a jv ie o m e ta ju (u z n e iz b e e n e e k o n o m s k e p ro b le m e ) n ep re
v la d a n e p ra vn e p o s le d ic e to ta lita rn e p ro lo s ti.3
1. Problemski kompleks
"pravnog savladavanja prolosti"
K a d a se p o g le d a d o s a d a n je is to r ijs k o is k u s tv o u v e z i sa p ra v n im
s a v la d a v a n je m to ta lita rn e p r o lo s ti, m o e se k o n s ta to v a ti d a ra z
li iti
n arodi
re a g u ju
sa s v im
ra z li ito
n a p o e tk u
izg ra d n je
d e m o k r a ts k e u s ta v n e d ra v e , u m o m e n tu k a d a je ( p o s t)to ta lita r ni re im v e sr u e n . U a re n ilu o v ih is k u s ta v a ip a k se m o e form u lis a ti je d n o o p te p ra vilo : " K r iv i n o i a d m in is tr a tiv n o sa v la

d a v a n je p r o lo s ti iz o s ta je u v e k k a d a n o v i re im u te m e lju ju v a n i
re p re z e n ta n ti s ta r o g re im a ( Q u a r its c h , 1 9 9 2 : 5 2 0 ) . V a i i o b r
n u to : k a d a iz g r a d n ji d e m o k r a ts k e u s ta v n e d ra v e p ris tu p a ju n ek o m p r o m ito v a n i i o d g o v o r n i (a p o m o g u s tv u i k o ru p c iji n e
s k lo n i) p o liti a ri ra stu a n se d a te m e ljn o b u d e sp r o v e d e n o p ra v
n o s a v la d a v a n je to ta lita rn e p r o lo s ti.
P o s to ji ita v n iz s r e d s ta v a k o ja sto je n a ra sp o la g a n ju
d r u tv im a k o ja su k re n u la n a p u t d e m o k r a tiz a c ije i n a s to je d a se
o b ra u n a ju sa s v o jo m to ta lita r n o m p ro lo u . N e k a o d n jih su
s o c ija ln o - p s ih o lo k o g , p e d a g o k o g ili m o r a ln o g k a rak tera i ne
p o tre b u ju p o s re d o v a n je prava. P rv o i sv a k a k o n a jv a n ije sr e d
s tv o o v o g tip a je s o c io lo k i u te m e ljn a p o liti k a n a s ta v a ili p ro -
3 D i s k u s ija o p r a v n o m s a v la d a v a n ju p r o lo s t i p o k r e n u t a je i u s a m o j R u s iji, u p r k o s in je n ic i d a ta k o n e t o u r e a ln o s t i jo u v e k n e p o s t o ji ( G u r k o w , 1 9 9 7 : 53)

i d a s e u k o m u n i s t i k u p r o lo s t o v e z e m lje t e k s la b o i s p o r a d i n o d ira . T o je,
u o s t a lo m , r a z u m ljiv o k a d a se u z m e u o b z i r d a je S S S R p r e d s ta v lja o s v o je v r s n u
" r u s k u im p e r iju " i d a d a n a s n e s a m o m n o g o b r o j n i ru s k i k o m u n is t i i n a c io n a
lis t i n e g o i o b i n i lju d i o s e a ju d u b o k u n e la g o d u k a d a se ru e " b o g o v i i ju n a c i
b o lj e v i k e m it o lo g ije " i r a z o tk r iv a ju n jih o v a z lo d e la ( I g n a t o w , 1 9 9 9 : 7 ) .
159
sv e tite ljs k i o d g o j irih s lo je v a s ta n o v n i ta v a " z a p u n o le t n o s t

(A d o r n o , 1 9 7 2 : 2 4 - 2 5 ) . P re la z o d b e z o s ta tn e p o s lu n o s t i p o d a
n ik a p re m a to ta lita r n im v o a m a ka d e m o k ra ts k o j p u n o le t n o s t i
s lo b o d n ih g r a a n a m a n ife s tu je se u ra stu o j s p r e m n o s ti d a se tr
pe o d s tu p a ju a m i lje n ja i d a se iv i s k u p a sa n jih o v im z a g o v o r
n ic im a . T o o d lju d i z a h te v a d is ta n c ir a n o s t o d v la s t it ih a fe k a ta ,
p o g o to v o o d stra h a i g n e va , k o ji se k ro z k o n fr o n ta c iju sa n e u
g o d n im in je n ic a m a iz s o p s tv e n e p ro lo s ti, ili p r o lo s ti p o r o
d ic e ili n a ro d a - u v e k iz n o v a p o m a lja ju . N a p o e c im a p ro c e s a
d e m o k r a tiz a c ije tra d ic ija a u to r ita r iz m a je v rlo jak a i o z b iljn o preti da ceo p ro c e s o s u je ti. " D e m o k r a tiz a c ija z n a i p o ja a v a n je k o n
tro le a fe k ata, k a k o bi se n e s p u ta n ije m o g lo o p a a ti. T o v a i je d
n a k o z a sv a k u o b la s t p o liti k o g iv o ta , a p o s e b n o te k o p a d a ta
m o g d e su p o g o e n i li n i in te r e s i (M its c h e r lic h , 19 7 5 : 123 ).
S to g a s u o a v a n je i h v a ta n je u k o ta c sa p r o lo u je d n o g d r u tv a
k o je te k to se o s lo b o d ilo ( p o s t ) t o ta lita r n o g re im a z a h te v a k o
o r d in ira n u a k ciju : p o v e a v a n je k o n tr o le a fe k a ta i m o g u n o s ti
o p a a n ja , s je d n e stra n e , i k o n fr o n ta c iju sa n e u g o d n im in je n ic a
m a i k o n s e k v e n c a m a li n e p r o lo s ti, ili p r o lo s ti p o r o d ic e ili n a
ro d a , s d r u g e stra n e.
D ru g i tip v a n p ra v n o g sa v lad av an ja p ro lo sti o d v ija se
u d is k u s io n im g ru p a m a u k o jim a u e sn ic i m o g u da ra zm e n ju ju
sv o je d o iv lja je , is k u s tv a i se a n ja n a o v u " n e p ro la z e u " p ro lo st.
O v e g ru p e su o s n o v a n e u n iz u z e m a lja sa ciljem da p ru e m o g u
n o s t lju d im a k o ji su u ( p o s t)to ta lita r n im re im im a b ili p rin u e n i
na sa ra d n ju k oja ih d a n as ne sa m o d r u tv e n o k o m p ro m itu je n eg o
i d u e v n o o p tereu je, da o n i u n ek o j v rsti te ra p ijsk o g d ija lo g a to
sv o je is k u s tv o o b ra d e . " S lo b o d a n ra zv o j li n o sti, k o ji v is o k o
v re d n u je m o , za m n o g e je o s u je e n n e p o v r a tn o i na n ain k o ji im
je p o t p u n o p ro m e n io iv o te . T e p o v re d e m o g u b iti o b ra e n e sa m o
a k o o n i k o ji su p ovre en i o to m e m o g u d a p riaju i da b u d u s a s lu
a n i sa ra zu m e va n je m i sa o se a n je m . Z a taj n u a n ra zg o v o r n e p o
sto je n ik a k v i regu lisan i p o s tu p c i k o je bi d ra v a m o g la da stavi na
ra s p o la g a n je (Starck, 19 9 5 : 2 9 8 - 2 9 9 ) .
N e k a sredstva p ra v n o g sa v la d a v a n ja p ro lo sti im a ju
p o d je d n a k o za stu p lje n u m o ra ln u i p ra v n u k o m p o n e n tu . L u stra ci-
4 Lustrace - la t. o s v e tlja v a n je .
160
ja4 p re d s ta v lja d o b a r p rim er za ta k v o m o ra ln o -p r a v n o sre d stv o ,

p o to p o re d p s ih o lo k o -m o r a ln e im a i d isk v a lifik a tiv n o -p ra v n u
k o m p o n e n tu (u p o r . d e ta ljn ije o to m e : Z id a r, 2 0 0 1 : 4 0 i d a lje).
O n o to lu stra c iju o d v a ja o d ran ije p o m e n u tih , s o c ija ln o -p s ih o lo k ih , ili p e d a g o k ih ili m o ra ln ih sre d sta v a sa v lad av an ja to ta lita rn e
p ro lo sti i to je p o v e z u je sa d r u g im sr e d stv im a pravnog sa v la d a v a
nja to ta lita rn e p r o lo s ti je su pravno ureene procedure k ro z koje je
m o g u e o b r a d it i pravne p o s le d ic e to ta lita rn e p ro lo s ti (ali to
je je d n a k o v a n o da cela stva r ne bi z a v rila u re v a n izm u - i to da
p ravo p ru a m o g u n o s ti z a tite prava i o n o g a k o ji se n ek a d a ogreio o pravo; u p o r. V o d in e li , 2 0 0 1 : 6 ). U n a sta v k u e m o se v ie
p o z a b a v iti o v im sre d stv im a (u z n a p o m e n u da se ni za je d n o od
o v ih sre d sta v a n e m o e rei da je li e n o s o c ija ln o - p s ih o lo k ih , p e
d a g o k ih , ili m o ra ln ih k o m p o n e n ti, v e sa m o d a je u n jim a p ra v
na k o m p o n e n ta sn a n ije izra e n a ).
P ravo se, ka d a se u z m e u o b z ir sve to je reen o o p ri
rodi ( p o s t)to ta lita r n o g re im a, p o k a z u je k a o je d n a o d o b la s ti d ru
tv e n o g iv o ta u kojo j se n ajvie o s e a ju p o s le d ic e n ep ro la ze e
p r o lo s ti , ali i k a o jed n a o d d u h o v n ih d is c ip lin a k o ja p ru a
n ajv ie m e h a n iz a m a k o jim a se o ve p o s le d ic e m o g u sa v lad ati. Po
R alfu D re ie ru , p ra vn im sa v la d a v a n jem p ro lo s ti o z n a a v a se p re
rada p r o lo s ti to ta lita rn ih s iste m a p ra v n o re g u lisa n im p o s tu p c i
m a, k o ji su u sm e re n i ka d o n o e n ju o b a v e z u ju ih o d lu k a , pri e
m u se radi o o d lu k a m a za k o n o d a v ca , izv r n e v la sti i p ra v o su a "
k o jim a se reav aju "k riv in o p ra v n i, ka o i g ra a n sk o p ra v n i, ra d n o p ravn i, s o c ija ln o p ra v n i, d ra v n o p ra v n i, u p ra v n o p ra v n i i m e u n a
ro d n o p ra v n i p r o b le m i n asta li u v re m e ( p o s t)to ta lita r n o g re im a
(D reie r, 19 9 5 b : 11).
P ro b lem i ( p o s t)to ta lita rn e p r o lo s ti k o ji se daju o t k lo
n iti p ra vn im sre d stv im a su, kao to m o e m o da v id im o , v rlo h e te
ro gen i i k o m p le k s n i. O d sred stav a koja p ra v o im a n a ra sp o la g a n ju
za reavan je p o m e n u tih p ro b le m a n ajv a n iji su:
(1) p ra vn o g o n je n je o d g o v o rn ih za p o in je n o n epravo;
( 2 ) vraa n je im o vin e k o ja je b ila o d u z e ta za v re m e ( p o s t )to ta lita rn o g reim a;
(3) za b ra n a o rg a n iza c ija u p le te n ih u m e h a n iz a m v la s ti to
ta lita rn o g reim a;
(4 ) re h ab ilitacija i o b e te e n je rta v a p o liti k ih p ro go n a ;
161
(5 ) d iskrim in acion e mere protiv lanova p reth o d n o g vladajueg aparata (lustracija, denacifikacija i si.);
(6 ) provera rada funkcionera u javnim slubam a;
(7 ) o b javljivanje tajnih akata i d oku m en ata slu b e dravne
bezb e d n o sti u interesu progonjenih o so b a i isto rijsk o g is
traivanja;
(8 ) javn o razjanjenje injenica, o d n osa i n aina fun kcionisanja totalitarne vlasti kroz rad parlam entarne istrane
kom isije (upor. takoe: Schauschitz, 19 9 8 : 233; Konig,
1 9 9 8 :3 7 9 ) .
Jedno sredstvo koje nije p oseb n o navedeno u o vo m sp isk u probu

dilo je u poslednjoj dekadi 2 0 . veka - barem kada je N em aka u
pitanju - ivu diku siju i brojne kontroverze. Radi se o tzv. Radbruchovoj form uli, koja se m o e sm atrati p o seb n im o b liko m
pravnog gonjenja odgovo rn ih za poin jen o nepravo u vreme
(p ost)totalitarn ih reima. Po to se razlikuje o d regularnih su d
skih procesa u kojim a se vaei pozitivnopravn i p ropisi prim enjuju na relevantno injeniko stanje (sa svim prateim , krivinopravnim i dru gim konsekvencam a) i, to je m n o g o vanije, p oto
pokree brojna pitanja vezana za pravno ustrojstvo dem okratske
ustavne drave - ovde e joj se p osvetiti neto vea panja nego
drugim sredstvim a pravnog savladavanja totalitarne prolosti.
2. Gustav Radbruch i njegova formula

R adbruchovi p ozn i spisi prvi su doprin os N em ake razvoju teori
je dem okratske ustavne drave, koja bi ujedno trebalo da bude i te
orija kako materijalne tako i proceduralne pravde. T a teorija prav
de ini nepotrebnim neposredno polivanje na n ad p ozitivn o pravo
("u m , "prirodni razum i si.) kako bi se neki akt konstituisan e
vlasti osp orio kao nepravedan (Dreier, 1991a: 35-3 7). U m e sto to
ga (p o seb n im deklaracijama ili m e u narodn op ravnim d o ku m en
tim a p ropisana) osnovna prava oveka slu e i kao pozitivirano pri
rodno pravo i kao kriterijum za ocen u pravednosti svih unutranjih

p ozitivn o p ravn ih akata i politikih o d lu k a u jednoj dravi. Po G u
stavu R adbruchu, u sluaju kada se o d re en im zako n im a (ili p o li
tikim o dlu kam a) "ljudska prava sam o vo ljn o odobravaju i odriu
162
ljudim a, o n d a ti zakoni n em aju vaenje, o n d a im narod ne duguje

p oslu n ost, o n d a i pravnici m oraju n a d hrabrost da im poreknu
karakter prava (R adbruh, 19 8 0 : 2 6 6 ) . T o je ujedno i najoptije
odreenje fen om en a z a k o n s k o g neprava o d kojeg e se poi u da
ljem preciziranju R adbruchove formule.
Kada se govori o R adbruchovoj form uli va n o je n apo
m enuti da o n a ne sam o da ne predstavlja nikakvu form ulu u m a
tem atikom sm islu n ego teko m o e da pretenduje i na elem en
tarnu jed n o zn an o st. Pre svega, o no to treba razlikovati jeste sa
ma (p o zn a ) filozofija prava G u sta va Radbrucha i sudska praksa
U sta v n o g suda N em ake, koji je toko m proteklih pola veka bio
najznaajniji im plem en tator R adbruchove form ule u nem akom
pravnom ivotu . K ada je o ovoj sudskoj praksi re, danas je ve p o
stalo uobiajeno da se razlikuje zapadn on em aka varijanta R ad
bruchove form ule (pre 3. o ktobra 1 9 9 0 ), koja je u periodu posle
D r u g o g sve tsk o g rata slu ila elim inaciji pravnih posledica n acionalsocijalistikog prava, i u jed in jeno-n em aka varijanta Radbruc
hove form ule (n ako n 3. oktobra 1 9 9 0 ), koja se, poevi o d tzv.
sluaja uvara zid a (Mauerschutzen ) , poela upotrebljavati u
"pravnom savladavanju p rolosti" D D R -a . Iako se d isko n tin u itet
izm eu ove dve faze u storiji R adbruchove form ule neretko obja
njava prelaskom iz ere h la d n o g rata u eru "euforije ljudskih pra
va" (Dreier, 19 9 7: 43 0 -43 1), n esporno je da m eu njim a postoji i
ko ntin uitet. Taj ko n tin u itet je m ogue videti u tenji da se do e
do p ozitivn o p ravn o g kriterijum a za pravednost (to u odreenom
sm islu znai i pravn ost) prava drave. N a narednim stranam a e
biti rei o Radbruchovoj form uli upravo u o n o m njenom aspektu
koji se odn osi na m o g u n o st da se pravo jedne drave na p o zitiv nopravni nain razoblii kao nepravo.
G u sta v R adbruch je, kao profesor na U n iverzitetu u
Hajdelbergu, spadao m eu vod ee nem ake filozofe prava Vajmarske republike, iako m u nije nedostajalo ni praktino p olitiko
iskustvo (b io je socijaldem okratski p oslan ik u R ajhstagu i u dva
navrata m inistar pravde). Ipak, iz dananje perspektive gledano,
najznaajnije su poslednje etiri godine R adbru chovog ivota
(19 4 5 -19 4 9 ), kada je on u razruenoj i klonuloj N em akoj form ulisao svoju - rudim entarnu, do du e - teoriju o za ko n sko m nepravu i n adzakonskom pravu .
163
Tri tek sta u kojim a je izloena ova teorija "Pet m in u

ta filozofije prava (1 9 4 5 )" , "Z akon sko nepravo i n ad zak o n sk o pra
vo ( 1 9 4 6 ) i "Pravda i m ilosre ( 1 9 4 9 ) - uvrtena su kao d o d a
tak u R adbruchovu najznaajniju knjigu Filozofija prava (origin aln o
objavljenu 1932. g o d in e ).5 Pitanje je, m eutim , da li i u kojoj m eri p ostoji k o n tin u ite t izm eu Radbruchovih ideja pre i p osle isku
stva n acionalsocijalizm a.6 Iako je u p ostn a on a lso cijalistikim
tekstovim a p o lazio o d istih filozofskopravnih prem isa kao i rani
je (pravo je utem eljen o na svoje tri im anentne vrednosti: pravdi,
svrsishodnosti i sigu rn osti), u njim a se ipak m o gu nai neki novi
zakljuci. U o sn o vn o m tekstu Filozofije prava dom iniraju stavovi
koji predstavljaju tipin o relativistiko i p ravn o po zitivistiko o d
ustajanje o d im perativa da pravo b ude - barem m in im aln o pra
vedn o kako bi u o p te b ilo pravo. Radbruch je u tom e sasvim deci
diran: A k o niko nije spo so b an da utvrdi ta je pravedno, onda ne
ko mora propisati ta treba da bude po pravu [...] A li, ma koliko
nepravedno da se pravo po svojoj sadrini i uoblii - pokazalo se
da o n o uvek, ve sam im svojim postojanjem ispunjava jednu svr
hu, svrhu pravne sigurnosti. Sluei za k o n u bez obzira na n jego
vu pravednost, sudija ipak ne slu i sam o sluajnim svrham a sa
m ovolje (Radbruh, 198 0 : 1 0 7 i 110 ). Z ato su R a lf Dreier i S tan
ley Paulsen u pravu kada o R adbruchovoj poziciji pre 1933.
konstatuju: "Radbruch je u Vajm arskoj republici stajao na strani
onih koji su, kao i Kelsen, branili dem okratsku ustavnu dravu od
njenih neprijatelja kako sleva, tako i s desna. O n je zastupao jed
nu form alno-proceduralnu, vredn osn on eu tralno zasnovanu teori
ju dem okratije, koja je kao takva im ala m alo toga da suprotstavi
uklanjanju dem okratije vein sk om o d lu k o m " (Dreier i Pauslen,
19 9 9 : 2 4 7 ).
U tekstovim a iz perioda 1 9 4 5 -1 9 4 9 . Radbruch e, na
suprot svo m ranijem bezrezervnom relativizm u i preovlaujuem
5 U izd a n ju iz 1 9 9 9 . pored o s n o v n o g tek sta Filozofije prava i p om en u ta tri d o d a t

ka p o ja vio se i d o tada neobjavljen (n e za v r e n i) te k s t p o go v o ra iz 19 4 7 , ko ji je
ta k o e v e o m a relevantan za p ro b le m a tik u R a d b ru ch o v e form ule. (P revo d
R a d b ru ch o v o g n ed ovren og p o g o v o ra iz 1 9 4 7 . o b ja v lje n je u a so p isu Re br.
65/11, str. 13 3 -14 8 .)
6 R ad bru ch je inae sve vrem e H itlero ve v la d a v in e p ro v eo u N em akoj, radei
kao b ib lio te k a r.
164
p o zitiv izm u ,7 eksp licitn o insistirati na tezi da svako pravo - da bi
uopte bilo pravo m ora ovaplotiti m in im u m pravde, koji prevazilazi puku in jen icu ozak on jen o sti. Istina, ukazivan o je i na to ka
ko u R adbruchovoj filozofiji pre 1933. i posle 1945. p ostoji izvestan ko n tin u itet, i to pre svega u odustajanju od pozivanja na n e
ko n ad p ozitivn o pravo (koje treba razlikovati od n adzako n sko g
prava: Basta, 19 9 6 : 8 -9 ). Takoe, k o n tin u itet se, u izvesnoj meri,
m oe p repoznati i u postavci "prirode stvari , koja ini temelj "is
pravnog prava u pravinosti (pojedin an og sluaja): "pravinost
je pravda p ojed in a n o g sluaja" koja do lazi iz "in tu itivn o g sazn a
nja ispravn og prava iz prirode stvari " (Radbruh, 198 0 : 48 ). Iako
je ovo m esto o stalo prilino nerazraeno i nejasno, o n o ipak pru
a m o gu n o st da se u saznanju "ispravn og prava iz "prirode stva
ri prepozna onaj kljuni elem ent Radbruchove filozofije prava iz
koga e kasnije proizai rekurs na "prirodu oveka , kao klju za
spoznaju
"ispravn og prava u celokupnoj
pravdi (Schneider,
1988: 30 2 -30 3 ).
U kljunom tekstu koji e nas ovde zanim ati, a koji no
si naslov Z ako n sko nepravo i nadzakon sko pravo, Radbruch je
nastojao da na novi nain uravnotei tri pravne vrednosti: sigur
nost, svrsish odn ost i pravdu.8 Pravna sigurnost (u sm islu p o zitiv
nosti prava i iskljuenja proizvoljnosti prilikom tum aenja i prim e-
7 Iako p reten o p o z itiv is ta , R ad bruch je i pre 1933. u n ekim zn a a jn im e le m e n

tim a svoje teo rije o d stu p a o o d p rav n og p o z itiv izm a . T o je pre sveg a sluaj sa
n jego vim p o jm o m p rava ko je m ora o va p lo titi ideju prava i p o sta v k o m vaen ja
prava ko ja p o d ra zu m e v a moralnu obvezanost (i svo je o gran ien je n alazi u tzv.
"sra m n im za k o n im a "). K ad a se to sve im a u vid u , "z a o k re t" u R ad bru ch ovoj
filo zo fiji iz 19 4 5 . n ije ta k o radikalan i p o tp u n kao to se u prvi m ah in i (u p or.
detaljnije: D reier, 19 9 7 :2 0 3 -2 0 5 ; D r e ie r i Paulsen , 1 9 9 9 :2 4 0 -2 4 3 ).
8 U zgred , R adbruch je u svo m n ezavren o m p ogo v o ru za Filozofiju prava iz 19 4 7 .
p om in jao i istin ito st kao sestru p ravd e (R ad bruch , 1 9 9 9 :19 8 ). P rincip is tin i
to sti up uuje na v e ro d o sto jn o i tran sparen tn o fo rm u lisan je sad raja pravne re
gu lative ( to je u n acio n also cijalizm u bilo tako e b e zo b z irn o ili ak "c in i n o
kreno: Z a k o n o m o p o n o vn o m usp o stavljan ju p rofesije s lu b en ik a iz 1934. z a
pravo je in iciran a istk a p olitiki n ep o d o b n ih slu b en ika, istrebljivanje d u e v
n ih bo lesn ika je n aziva n o "m ilo srd n o m sm ru" itd .) (R ad bru ch , 1 9 9 9 : 198 19 9 ). G aen je p rin cip a istin ito sti pravi o d prava o b in u o b ra zin u koja prikriva
najgori v o lu n tarizam i ko ja je sasvim n ep o d o b n a z a u svajan je p om en u ta tri
principa: sigu rn o sti, sv rsish o d n o sti i pravde.
65
ne pravnih propisa) vredn ost je koja posreduje izm e u preostale

dve vrednosti: svrsish odn osti ("on o to koristi n arodu") i pravde
(jednako p ostu p an je sa jednakim a). Iza ove p ostavke krije se je
dan -
im plicitni -
im perativ u vezi sa delim inim iden tifikova-
njem sigurnosti i pravde: pravna sigurnost postoji sam o ako pravo

regulie jednako postup an je sa jednakim a. A ko se ve i pri sam om
propisivanju p o zitiv n o g prava diskrim iniu pojedine kategorije
pravnih subjekata, pravo ne sam o da izneverava vredn ost pravde
nego dovodi u pitanje i sam u vrednosti sigurnosti. T ad a sam o pra
vo svojom volu n taristikom regulacijom stvara nesigurn ost subje
kata koji su diskrim inisani (a - m o glo bi se dodati - i svih drugih
koji m ogu oekivati da e u budu n osti postati diskrim inisani po
nekom n ovom osnovu). O n o to je pri tom najhitnije jeste injeni
ca da iskljuenje p roizvoljnosti prilikom tum aenja i prim ene pra
va sada dovodi do diskrim inacije ne z b o g sam ih tum aa i prim enjivaa (tj. usled slabosti u prim eni prava) ve zb o g sam ih stvaralaca
prava (Radbruh, 1980: 2 8 8 -2 8 9 ). Z ato je za Radbrucha o sn ovn o
pitanje: kako doi do prava koje e u sebi ovaplotiti i vredn ost si
gurnosti i vrednost pravde, ili, drugim recima, koje e izbei sukob
(prividne) sigurnosti i pravde?
N a to pitanje on o dgovara na nain koji e se kasnije
shvatiti kao sutina "R adbruchove form ule: "S u kob
izm eu
pravde i pravne sigurnosti m o gao bi se resiti na taj nain da p o z i

tivn o pravo, koje obezbe u ju p ropis i m o, im a prednost i o n d a
kad je sadrinski nepravedno i n esvrsish odn o, o sim u sluaju kad
p ozitivn i zakon u toliko n ep odn o ljivoj meri protivrei pravdi, da
zako n kao 'neispravno pravo m ora o d stu p iti pred p ravdom
(R adbruh, 198 0 : 28 8 ). D akle, R adbruch razlikuje tri idealna s lu
aja: pravedno pravo, p o d n o ljivo nepravedno pravo i n ep o d n o
ljivo nepravedno pravo (koje se ve im a sm atrati zakonskim nepravom ). Postoji i etvri id ealn o tipski sluaj kada stvaralac pravne
norm e svesno ide na diskrim inaciju ljudi (tj. norma je direktn o
usm erena na stvaranje n ejed n akosti) i u tom sluaju, smatra R ad
bruch, ne nastaje nikakvo pravo v e g o li voluntarizam (p o to je
p o zitiv n o pravo po svom sm islu o dreen o da slui pravdi). N o ,
razlika izm eu idealnog tipa n ep o d n o ljiv o nepravednog prava i
diskrim in atorskog voluntarizm a (sa p u k im pretenzijam a da bude
pravo) ostala je isuvie m aglovita i n ed o voljn o objanjena, tako da
166
nije igrala praktino nikakvu u logu u daljoj recepciji i razradi Radbruchove form ule.
D ru go , iz Radbruchovih izlaganja ne vidi se jasno da li
je on p od za ko n skim pravom podrazum evao celokupni p ozitivnopravni poredak ili sam o pojedine zakone (odn osn o, jo ue, p o
jedine pravne norm e). O n o dravi u kojoj p ostoji zakonsko nepravo govori kao o nepravnoj dravi (Unrechtsstaat ) , to bi znailo da
njen celokupni pravni poredak ne zaslu u je kvalifikaciju pravnosti.
Kada je, konkretno, re o Treem rajhu, Radbruch je smatrao da su
u njemu, dodue, postojali razliiti stepeni ispravnosti" prava, ali
je zapravo jedinu (i pri tom sasvim u optenu ) razliku napravio iz
m eu delova nacionalsocijalistikog prava koji su dostigli n ep od
noljivu meru nepravde i delova koji vie i nisu bili nikakvo pravo.
Iz svega toga se m oe zakljuiti da je R adbruch bio sklon da identifikuje nepravnu dravu i zako n sko nepravo, tj. da polazi od pret
postavke da se zakonsko nepravo m oe stvarati sam o u nepravnoj
dravi (i to kao svojevrstan poredak).
Tree, glavna dilem a, o k o koje su se toko m proteklih
pola veka najvie lom ila koplja, o d n osila se na to da li je Radbruchov pojam prava ostao do kraja p o zitivistiki ili nije. Iz sam ih
R adbruchovih izlaganja jasno p roizlazi da se pozitivni pravni pro
pisi koji ne zadovoljavaju m in im u m pravde (tj. kose se sa princi
p o m nediskrim inacije) ne m ogu svrstati u pravo i da sve njihove
posledice treba pon ititi direktnim p ozivan jem na pravdu. N a taj
nain je p on ovo, sam o sada s druge strane, ugroena vredn ost si
gurnosti. S m isao pravne vrednosti sigu rn osti jeste da se naini
kraj nerazreivim drutvenim su kob im a o ko istin sk o g sadraja
pravde i da se prui siguran o slonac i sm ernica drutvenom deianju. Sa m o gu no u da jedan deo p o zitiv n o g prava bude (ex post
fa cto ) proglaen za nepravo, jer ( n ep od n o ljivo") kolidira sa n e

kim sadrajim a pravde, unosi se n esigu rn o st m eu pravne subjek
te, koji sada, u sluaju nedoum ice, treba da anticipiraju ta e biti
naknadno verifikovano kao pravna in idba a ta nee. Izlaz iz te
tekoe Radbruch je naznaio neim to se m o e nazvati p o zitiviranim prirodnim pravom . N a jed nom m estu on kae: Postoje,
dakle, pravna naela koja su jaa o d svako g p ravn og propisa, tako
da je zakon, koji je suprotan njima, b ez vaenja. T a naela n aziva
m o prirodno pravo ili um no pravo. Svakako da oko njih p ostoje
167
izvesne nedou m ice, ali vekovni rad im je ipak dao trajnu vrstinu,
i sa tako d a le k o sen o m saglasnou m iljenja saku p io ih je u ta
kozvanim deklaracijam a prava oveka i graanina, da te n ed o u m i
ce m oe odrati sam o jo namerna skep sa (R adbruh, 1980 :
2 6 7 ). U m o m en tu kada je Radbruch to pisao ( 1 9 4 5 ) U niverzalna
deklaracija lju dskih prava jo nije bila doneta (n ju e usvojiti G e
neralna S k u p tin a U N tek 10. decem bra 19 4 8 ) i jo su m o gle p o
stojati izvesne n ed o u m ice u vezi sa tim iju deklaraciju prava o
veka i graanina (en glesku iz 16 8 9 , francusku iz 17 8 9 , am eriku
iz 1791. ili pak neku etvrtu) treba "prim eniti u svako m konkret
nom sluaju n ep odn o ljivo nepravednog prava. N o , sa jaanjem
m eunarodnopravne aktivn osti na planu regulacije o sn o vn ih pra
va oveka i ova n edo u m ica je poela da kopni. Z ato se m o e rei da
je Radbruchova form ula neosporn o bila jedan o d najznaajanijih
filozofskopravnih vesn ika jaanja centralnog polo aja p ozitiviranih o sn o vn ih prava oveka, i to ne sam o u m e u naro dn om prav
nom poretku nego i u pravnim porecim a go to vo svih drava lani
ca U N -a nakon D r u g o g sve tsk o g rata.
O v o nastojanje da se za temelj prava postave p o zitiv irana osn o vn a prava oveka najbolje se vidi u R adbruchovim p o k u
ajim a da konkretizuje svoj p olazn i teorijski stav. O n je, naim e, u
n acionalsocijalistikom pravu (ili, pre, "pravu) karakter neprava
pripisao p oseb n o trim a kategorijam a propisa: 1) propisim a koji
m a je nacionalsocijalistika partija ( N S D A P ) prisvojila dravu
(krei princip jednakosti svih p olitikih partija); 2 ) propisim a
koji su pojedine kategorije ljudi (rase, narode) tretirali kao n ia b i
a i "poricali im ljudska prava ; i 3) propisim a koji su za razliita
krivina dela predviali istu n ajteu p o pravilu sm rtnu - kaznu.
Pogledaju li se ove kategorije m alo bolje, doi e se do zakljuka da
se prva i trea kategorija propisa m o e supsum irati p od drugu ka
tegoriju. Zabrana o p o zicio n ih p oliti k ih partija i progon njihovih
lanova jesu isto tako oblici poricanja ljudskih prava, ili, jo
preciznije, poricanje fu n d am en ta ln o g p oliti k o g prava izbora (i to
kako p asivn o g tako i ak tivn og). T ak o e, neodm erena ka zn en o
pravna p olitika propisivanja sm rtn e kazn e i za objektivn o laka
krivina dela predstavlja direktn o u groavanje fun dam entaln og
li n o g prava na ivot. T ak o n ap o sletk u d o lazim o do zakljuka da
pravda u Radbruchovoj form uli, p olazei od form alnog kriteriju-
m a jed nakosti, zavrava u jed n o m rudim entarnom supstan cijaln om odreenju ljudskih prava , izdvajajui m eu njim a p osebn o
izborn o pravo i pravo na ivot.
N o , treba jo jed nom obratiti panju na to da je u s vo
joj form u li R adbruch napravio razlikovanje izm eu p o d n o lji
v o g i n ep o d n o ljivo g stepen a nepravednosti, koje om oguuje o d
luivanje o tom e hoe li se neki zako n (ili drugi propis) proglasiti
vaeim pravom ili, pak, nepravom . T o je bio kom prom is sa prav
nim p o zitiv izm o m i vred n osn im
relativizm om kao o sn o vn im
R adbruchovim n eo kan tovskim opredeljenjim a. N aprosto, neki

propisi e se z b o g ve postojeih nejednakosti u drutvu od strane
nekih n jegovih lanova doivljavati kao pravedni a od drugih kao
nepravedni, i u svim tim sluajevim a pravna sigurnost mora im a
ti prim at u o d n osu na to kako p ojedini lanovi percipiraju praved
n o st ovih propisa. Pravna sigu rn ost e odstu piti sam o ako se radi
o krenju (p ozitiviran ih ) prirodnih prava ljudi. Z ato se m o e rei
da je R adbruchovo stanovite p ozitivistik o do one mere do koje
see vredn osn i relativizam . Jer, relativizam se m oe priznati kada
je re o sporovim a o npr. p oreskim stopam a, ali relativizam se ne
m o e priznati kada se radi o gen ocidu i tiraniji. Stavie, jedno p lu
ralistiko drutvo, da bi u njem u u o pte postojao vrednosni plu
ralizam , mora ob ezb ed iti u slove u kojim a e saegzistirati i m e u
so b n o se (zako n skim sredstvim a) boriti razliite vrednosne o p ci
je - a to nee biti m ogue u koliko se ne potu ju barem pravo na
iv o t i pravo glasa. Z ato R adbruch u nacionalsocijalistikom prav
n om poretku ne vidi sam o poricanje pravde, o dn osn o ljudskih
prava, nego i sam o g p ravnog p o zitiv izm a i vredn osn og plurali
zm a. Kao to je potrebno pravo p ostaviti na pravedne osn ove u de-
lu u kojem to trae vrednosno apsolutna ljudska prava, tako preostatku

prava (koji zapravo ini neuporedivo vei deo) treba zagarantovati sigu rn ost pravnog p ozitivizm a, u skladu sa naelima vrednosnog re
lativizma.
Taj kom prom is
izm eu vred n osn og ap solutizm a
v red n osn og relativizm a ini spiritus movens uoblienja i prim ene

Radbruchove formule. Svoju n epokolebljivu vernost p o zitiv isti
kom tem eljnom opredeljenju R adbruch potvruje i stavom da je
posle dvanaest godina poricanja pravne sigurnosti vie nego ikada
potrebno da se naoruam o form alnopravnim razm iljanjem pro-
169
izvesne nedou m ice, ali vekovni rad im je ipak dao trajnu vrstinu,
i sa tako d a le k o sen o m saglasnou m iljenja saku p io ih je u ta
kozvanim deklaracijam a prava oveka i graanina, da te n ed o u m i
ce m oe odrati sam o jo nam erna skepsa (R adbruh, 198 0 :
2 6 7 ). U m o m en tu kada je Radbruch to pisao ( 1 9 4 5 ) U niverzalna
deklaracija lju dskih prava jo nije bila doneta (nju e usvojiti G e
neralna Sk u p tin a U N tek 10. decem bra 19 4 8 ) i jo su m ogle p o
stojati izvesne n ed o u m ice u vezi sa tim "iju deklaraciju prava o
veka i graanina (en glesku iz 16 8 9 , francusku iz 17 8 9 , ameriku
iz 1791. ili pak neku etvrtu) treba "prim eniti" u svako m konkret
nom sluaju n ep odn o ljivo nepravednog prava. N o , sa jaanjem
m eunarodnopravne aktivn osti na planu regulacije o sn o vn ih pra
va oveka i ova n edo u m ica je poela da kopni. Z ato se m o e rei da
je Radbruchova form ula neosporn o bila jedan od najznaajanijih
filozofskopravnih vesnika jaanja centralnog poloaja p ozitiviranih o sn o vn ih prava oveka, i to ne sam o u m e u naro dn om prav
nom poretku nego i u pravnim porecim a go to vo svih drava lan i
ca U N -a nakon D ru g o g s ve tsk o g rata.
O v o nastojanje da se za tem elj prava postave p o zitiv irana osn ovn a prava oveka najbolje se vidi u R adbruchovim p o k u
ajim a da konkretizuje svoj p olazn i teorijski stav. O n je, naime, u
nacionalsocijalistikom pravu (ili, pre, pravu) karakter neprava
pripisao posebn o trima kategorijam a propisa: 1) p ropisim a koji
ma je nacionalsocijalistika partija (N S D A P ) prisvojila dravu
(krei princip jednakosti svih p olitikih partija); 2 ) p ropisim a
koji su pojedine kategorije ljudi (rase, narode) tretirali kao n ia b i
a i poricali im ljudska prava ; i 3) propisim a koji su za razliita
krivina dela predviali istu n ajteu po pravilu sm rtnu - kaznu.
Pogledaju li se ove kategorije m alo bolje, doi e se do zakljuka da
se prva i trea kategorija propisa m o e supsum irati pod drugu ka
tegoriju. Zabrana opo zicio n ih p olitikih partija i progon njihovih
lanova jesu isto tako oblici poricanja ljudskih prava , ili, jo
preciznije, poricanje fu n d am en taln o g p o litikog prava izbora (i to
kako p asivn og tako i ak tivn og). T ak o e, neodm erena ka zn en o
pravna politika propisivanja sm rtne kazn e i za objektivno laka
krivina dela predstavlja direktn o u groavanje fun dam entaln og
lin o g prava na ivot. T ak o n ap osletku d o lazim o do zakljuka da
pravda u Radbruchovoj form uli, p olazei od form alnog kriteriju-
168
ma jednakosti, zavrava u jed nom rudim entarnom supstancijalnom odreenju ljudskih prava", izdvajajui m eu njim a posebn o
izborn o pravo i pravo na ivot.
N o , treba jo jed n o m obratiti panju na to da je u svo
joj form u li R adbruch napravio razlikovanje izm eu p o d n o lji
v o g i n ep od n o ljivog stepena nepravednosti, koje om oguuje o d
luivanje o tom e hoe li se neki zako n (ili drugi propis) proglasiti
vaeim pravom ili, pak, nepravom . T o je bio kom prom is sa prav
nim p o zitiv izm o m
i vredn osn im relativizm om kao osn o vn im
R adbruchovim n eo kan tovskim opredeljenjim a. N aprosto, neki

propisi e se zb o g v e postojeih nejednakosti u drutvu od strane
nekih njegovih lanova doivljavati kao pravedni a od drugih kao
nepravedni, i u svim tim sluajevim a pravna sigurnost mora im a
ti prim at u o dn osu na to kako pojedini lanovi percipiraju praved
n ost ovih propisa. Pravna sigu rn ost e odstu piti sam o ako se radi
o krenju (pozitiviran ih ) prirodnih prava ljudi. Zato se m o e rei
da je Radbruchovo stanovite p ozitivistik o do one mere do koje
see vrednosni relativizam. Jer, relativizam se m oe priznati kada
je re o sporovim a o npr. p oreskim stopam a, ali relativizam se ne
m oe priznati kada se radi o gen ocidu i tiraniji. Stavie, jedno p lu
ralistiko drutvo, da bi u njem u u opte postojao vrednosni p lu
ralizam , mora ob ezb ed iti uslove u kojim a e saegzistirati i m e u
sobn o se (zako n skim sredstvim a) boriti razliite vrednosne o p ci
je a to nee biti m ogue u ko lik o se ne potuju barem pravo na
iv o t i pravo glasa. Z ato Radbruch u nacionalsocijalistikom prav
nom poretku ne vidi sam o poricanje pravde, o dn osn o ljudskih
prava, nego i sam o g pravnog p o zitiv izm a i vredn osn og plurali
zm a. Kao to je potrebno pravo p ostaviti na pravedne osnove u de-
lu u kojem to trae vrednosno apsolutna ljudska prava, tako preostatku

prava (koji zapravo ini neuporedivo vei deo) treba zagarantovati sigu rn ost pravnog p ozitivizm a, u skladu sa naelima vrednosnog re
lativizma.
Taj
kom prom is
izm eu vredn osn og ap solutizm a
vred n osn og relativizm a ini spiritus movens uoblienja i prim ene

R adbruchove formule. Svoju n epokolebljivu vernost p ozitivisti
kom tem eljnom opredeljenju Radbruch potvruje i stavom da je
p osle dvanaest godina poricanja pravne sigurnosti vie nego ikada
potrebno da se naoruam o form alnopravnim razm iljanjem pro
l6 Cl
tiv iskuenja koja, to je lako pojm ljivo, m o gu p o sto ja ti u svako

me ko je p reiveo d van aest godina ugroavanja i tlaenja. Treba da
traim o pravdu, i da istovrem eno v od im o rauna o pravnoj sigur
nosti, jer je i o n a sam a jedan deo pravde, treba da p o n o v o izgradi
m o pravnu dravu, koja e p o m ogustvu zad o vo ljiti obe ideje
(Radbruh, 19 8 0 : 2 9 3 ). Pravna sigurnost, dru gim recima, ne sm e
biti ni za trenutak zanem arena; m oglo bi se ak rei da je - u sve
d u n acio nalistiko g isku stva -
upravo zarad sam e pravne sig
urnosti p otreb n o p oveati prisustvo pravde u jed n o m pravnom

poretku.
3. Problem pravnog savladavanja prolosti u Nemakoj

R adbruchova form ula je prvi p u t ula u su d sk o pravo i p ostala
svojevrstan p receden t kroz jednu presudu U s ta v n o g suda (S a v e
zne R epu blike) N em a k e iz 19 6 8 , ko jom je proglaen a n itav
n om uredba iz 1941. o o d u zim a n ju n em akog dravljanstva i celok u p n e im o vin e em igriralim Jevrejima.9 U ovoj presudi U stavn i
sud je na sledei nain form ulisao tri o sn o vn a p rincipa pravde i
ja se ak tu eln o st ne iscrpljuje u presuivanju p om en u te konkretne
stvari n ego se im a p oto vati i u reavanju svih drugih slinih slu
ajeva:
1. N acion alistikim pravn im propisim a m o e se osporiti

pravno vaenje ako su fu n dam entaln im principim a pravde
tako evidentno protivreili da bi sudija koji bi ih prim enio
ili koji bi hteo da p rizna njihove pravne posledice d o su d io
nepravo um esto prava.
2. U jedanaestoj uredbi o d 2 5 . novem bra 1941. u vezi sa
G raanskim zako n o m (Si. list I str. 7 7 2 ) suprotstavljen ost pravdi je d o stigla tako n ep od n o ljiv stupanj da se od
poetka mora posm atrati kao nitavna.
3. Jednom ozakon jen o nepravo, koje je oigledn o u suprot
n osti sa konstitu tivnim p o stu la tim a prava, ne postaje pra
vo tim e to e se prim enjivati i u praksi sprovoditi.
9 O s ta le p resu d e znaajne za recepciju R a d b ru ch o v e fo rm u le p obrojan e su u:

D reier, 199 4 a : 115.
170
U stavn i sud se u ovoj presudi, kao to se m o e videti, nije zadrao

na R adbruchovom sp isk u ljudskih prava, koja se m oraju sm atrati
supstan cijalnim jezgrom pravde, nego ih je do pu n io pravom na
dravljanstvo i pravom na im ovinu. Sam im tim, zakoni i p o d zakonski propisi kojim a su odreene kategorije dravljana N em ake
diskrim inatorno liavane n em akog dravljanstva i im ovin e u N e m akoj proglaeni su n itavn im , a svim a koji su bili p o go en i tim
p ropisim a o m ogu en je restitutio in integrum. Stavie, o vim preced ento m U sta v n o g su da o m o g u e n o je da se i drugi sporovi, pred
drugim sudovim a, okonavaju direktnim pozivanjem na R adbruch ovu formulu.
A onda je 1 9 9 0 . go din e dolo do ujedinjenja Iston e i
Z apadn e N em ake i nee proi m n ogo vrem ena d o k V rhovn i sud
N em ake ne bude d o b io priliku da razm isli 0 m o gu n o sti nove
prim ene R adbruchove form ule na istononem ako "zako n sko nepravo". Prva ovakva presuda sa p o ziv o m na Radbruchovu form u
lu nakon ujedinjenja dve N em ake bie doneta 3. novem bra 1 9 9 2 .
i to u sluaju berlinskih uvara zida. N aim e, V rhovni sud je d o bio
albu na o dlu ku Z em aljsko g suda u Berlinu kojom su osuen a
dvojica b ivih iston on em akih graniara zb o g ubistva jed n o g iston o n em ako g dravljana pri p okuaju bega iz D D R -a . Begunac
je 1. decem bra 1984. p oku ao da uz p om o m erdevina preskoi
berlinski zid i d o m o gn e se za p a d n o g Berlina, ali je u tom p oku a
ju osujeen p ucnjim a graniara sa o b lin jeg tornja. P o go en sa
dva metka, on je im ao ansu da preivi da m u je b lagovrem eno
ukazana m edicinska pom o. T o se, m eutim , nije desilo (istina,
ne krivicom graniara) i on je sutradan ujutru prem inuo u bolnici.
Sedam godina kasnije, nakon ujedinjenja Istone i Z apadn e N e
make, graniari su prvo o ptu en i, a zatim i osueni od strane Z e
m aljskog suda u Berlinu (na n eto manje od po dve go din e liavanja slobode). albu o p tu en ih V rhovni sud N em ake je o d b io kao
n eosnovanu, p ozvavi se na Radbruchovu formulu, to je u nem akoj, kako strunoj, tako i iroj javnosti izazvalo velike raspra
ve i kontroverze.
O d lu k a V rh o vn o g suda N em ake vukla je sa so b o m
dva problem a. Prvo, sud je izvrio jednu inovaciju u o d n o su na
tretm an nacionalsocijalistikog "zak o n sk o g neprava utoliko to
je svojom o dlukom potvrdio ispravnost voenja krivinog p o s tu p
171
ka i kanjavanje krivaca koji su postupali u skladu sa nekada vae

im "z ak o n sk im n epravom . O sn o v n a n edo u m ica ko ja je odatle
proizala ticala se p itanja da li je prekreno o sn o vn o pravo oveka
na n eretroaktivnost u krivinim stvarim a ( nullum crimen sine lege i
nulla poena sine lege). Pozitivan odgovor na to pitanje uin io bi, po

nekim kritiarim a ove odlu ke V rho vn o g suda N em ake, i sam e ka
zne izreene uvarim a granice nekom vrstom "z a k o n s k o g neprav a , p o d lo n o g R adbruchovoj formuli.
D ru gi problem , koji proizlazi iz prvog, bio je u obrazlo
enju odluke V rhovn og suda. N aim e, Vrhovni sud je zapravo dao
dva obrazloenja svoje odluke, koja su u izvesn om neskladu. U pr
vo m obrazloenju, 2 7 b iveg iston on em akog Z ako n a o granici
(na koji su se pozivali uvari, dajui svom inu kvalifikaciju legalnosti) proglaen je, u skladu sa R adbruchovom form ulom , "zako n
skim nepravom zato to se njim e krio princip prim erenosti, tj.
om oguavao je oduzim anje lju dskog ivota radi spreavanja dale
ko m anjeg zla, nezakonitog prelaska granice. Sluaj je posebn o iskom plikovala i injenica da je D D R pristupio M e unarodn om
paktu o graanskim i politikim pravim a (iji lan 12, stav 2. glasi:
Svako lice slobodn o je da napusti bilo koju zem lju podrazum evajui tu i svoju vlastitu), iako ga - p o isprobanom realsocijalistiko m obiaju nikada nije ratifikovao. U svojoj odluci Vrhovni sud
se pozvao na ovaj M eunarodni p akt kako bi potkrepio stav o
ekstrem nom
sukobu
sa
p rincipom
prim erenosti
primeni
prava , koji je navodno o m ogu io Z ako n o granici.

M e u tim , u istoj toj odluci postoji i jedno drugaije
obrazloen je koje dozvoljava da se 2 7 Z ako n a o granici "m oe
tako protum aiti uz p om o m etoda tum aenja, uobiajenih i u
D D R -u , da se izbegnu povrede lju dskih prava . T o bi zn ailo da
in graniara nije bio u su kob u sam o sa o sn o vn im vredn ostim a
jed n o g p ravnog sistem a i p o zitiv n im norm am a m eunarodn og
prava (sadranim u Paktu) nego i sa sam im iston on em akim Z a
ko n o m o granici. N a taj nain se n am etn u lo nekoliko veom a v a
n ih pitanja. Prvo, da li je u o p te Z ak o n o granici "zakonsko nepravo" ili nije, a ako nije, na ta se o n d a u o p te jo o dn osi R adbruchova formula? I drugo, m o e li jedan (neratifikovani) m e u
narodni p akt o ljudskim pravim a s lu iti kao (p ozitivn opravn i)
kriterijum "nadzakonskog prava ?
172
P o m en u to obrazloen je (ili obrazloenja) odluke Vr

h o v n o g su da izazvalo je o d m ah ive kontroverze kako u krugovi
ma pravnih praktiara tako i u pravnoj teoriji. Za razliku o d rani
jih sluajeva, kada se radilo o n acionalsocijalistikom "zako n
skom nepravu , ovaj p u t m iljenja su bila veom a podeljena (otp ri
like 500/0/50%) izm e u teoretiara koji osporavaju i teoretiara
koji odobravaju prim enu R adbruchove form ule u sluaju uvara
zid a .10 M e u n au n icim a koji su, uprkos svoj odan o sti Radbruchu i njegovoj form uli, o d p oetka kritikovali odluku V rh o vn o g su
da i najee osporavali m o g u n o st da se R adbruchova form ula
primeni u o vo m sluaju naao se i R a lf Dreier. U narednom odeljku bie razm otreni n jegovi argum enti za takav stav.
4. Radbruchova formula
u interpretaciji Ralfa Dreiera
R alf Dreier, emeritus U niverziteta u G etingenu, spada m eu svaka
ko najznaajnije nem ake teoretiare i filozofe prava starije genera
cije. O n danas slovi kao jedan od najboljih poznavalaca Radbrucho
ve filozofije prava, a jedna od centralnih tema njegovih viegodi
njih (a m oglo bi se rei i viedecenijskih) izuavanja jeste upravo
Radbruchova formula i njena recepcija u Bonskoj republici.11
G u stava R adbrucha Dreier sm atra n esum njivo klju
n om linou za razvoj m oderne filozofije prava. Po to je posle
l o Pri to m se u gru p i teo retiara koji o sp o rav aju m o g u n o st p rim en e R a d b ru ch

o ve fo rm u le na sluaj uvara z id a n a la ze i oni k o ji se u p o tp u n o s ti ne sla u
ili se sla u sam o d e lim i n o sa rezo n o va n je m V rh o v n o g sud a, ali sm atraju
n jego vu prim enu R ad b ru ch o v e fo rm u le isp ravn om ,
n
N a m argin i se m o e rei n e k o lik o rei o sam o m D re iero v o m sh vatan ju p ra

va. Pravo D reier d e fin ie kao sv e u k u p n o s t (1) n o rm i, koje p rip ad aju u stavu
je d n o g d ra vn o o rg a n iz o v a n o g ili m e u d ra v n o g siste m a n o rm i, u k o lik o je
ovaj u gla v n o m so cija ln o d elo tv o ran i p o k azu je m in im u m etike z a s n o v a n o
sti ili sp o s o b n o s ti za e tiku z a sn o v a n o st, kao i ( 2 ) n o rm i koje su na o sn o v u
to g ustava d o n ete, u k o lik o , u zete sam e p o sebi, p o k a zu ju m in im u m so cija l
ne d e lo tv o rn o sti ili an se z a d e lo tv o rn o st i m in im u m e tik o g o p ra vd a n ja ili
s p o s o b n o s ti za o p ra vd a n je (D reier, I 9 9 ic : ii6 ) . S o b ziro m na o v o od re en je
prava, o p ta p ravna teo rija (ju risp ru d en cija ) kao fu n d am en ta ln a p ravna n a u
ka u sebi bi o b jed in javala tri funkcije: an alitik u (u d o m e n u pravn e d o g m a ti
ke), em pirijsku (u d o m e n u s o cijo lo g ije prava, isto rije prava i up o red n o g pra
va) i n o rm ativn u (u d o m e n u filo zo fije prava: A le x y i D reier, 1 9 9 0 : 1 i dalje).
73
H egelove sm rti (18 31) poela da izlazi iz dom en a filozofa i sm eta

se p od okrilje pravnika, filozofija prava je u N em ako j bila isprva
neizdiferencirano u top ljen a u o ptu teoriju prava, da bi tek nakon
Jheringove sm rti p oela da stie sam o staln o st i ob n avlja svoje kla
sine oblike, i to u v id u n eo -filozofija , iji je vrh unac bila upra
vo R adbruchova n eokan tovska filozofija (Dreier, 1993c: 118). U
R adbruchovoj teoriji pre 1933. Dreier vidi p aradigm u m euratn og
nem akog realtivizm a i pravn og p ozitivizm a, koji ne uviaju da iz
insistiranja na pravnoj form i i izbegavanja v red n osn og opredeljenja m oe da proizae tako n eodgovorn a i tiranska vlast kakva je
bila H itlerova (Dreier, 1981a: 18 8 -18 9 ). N aravno, to ne znai da je
Radbruch, kao i pravni p o zitivizam V ajm arske N em ake uopte,
b itn o doprin eo tom e da nem aki pravnici b udu p op tu n o razoru
ani i izrueni Treem rajhu. Po D reierovom m iljenju, upravo su
prirodnopravno i p ravnom etafiziki orijentisane teorije ira o n alistike provenijencije ponajvie doprinele u spostavljanju i legiti
miranju nacionalsocijalistikog p ravn og poretka. Pa ipak, ostaje
injenica da su u Vajm arskoj republici pravnoetiki problem i bili
d u b o ko p otisn u ti i da je pravna struka doekala potpu n o ne
sprem na totalitarni i iracionalistiki kontraudar nacionalsocijalista. U to lik o je, uostalom , vei znaaj R adbruchovog zaokreta
n akon 19 4 5 . i pokuaja da p o zitiv n o pravo postavi na - m in im al
ne - tem elje pravde.
O d sredine sedam desetih go d in a u N em akoj za p o i
nje n ova faza u razvoju filozofije prava,12 u kojoj dolazi do ras
Z a razlik u o d pravne d o gm atik e, k o ja bi treb alo d a se bavi stru k tu raln o m an a

liz o m p rav n o g sistem a kao takvog, i s o c io lo g ije prava, koja bi trebalo da se ba
vi s o cija ln o m d elotvornou je d n o g k o n k re tn o g p o sto jee g p ravn og sistem a,
o s n o v n i cilj filozo fije prava D re ier v id i u istra iv a n ju p uteva ko jim bi p o z itiv
n o p ravo trebalo da krene ka ko bi u seb i o v a p lo tilo m in im u m e tik o g
o p ra vd a n ja, o d n o sn o pravdu. D a bi is p u n ila ovaj zad atak, filozo fija prava m o
ra p ro u iti sve o n e im plikacije ko je za s o b o m p ovlai R adbruchova form ula.
12 P o sle ra tn i razvoj nem ake filo zo fije p rava D re ie r d eli na tri perioda. U p rvom
p erio d u , ko ji je trajao o d 19 4 5 . d o o tp rilik e 1 9 0 , d o m in irale su p riro d n op ravn e teorije. Pod ud cajem u v id a o p ervertira n ju prava u n acio n also cijali
z m u d o lo je d o prave ren esan se k o n ce p cija p riro d n o g prava u prvom redu u
n e o k a n to v s k o j, n eo tom istikoj, m a te rija ln o -v re d n o sn o j (M a x Sch eler i N i
colai H artm an n ), e v an g e listik o -teo lo k o j i e g zisten cija listik o j verziji. O d
svih p riro d n op rav n o in to n iran ih te k sto v a n a s ta lih u to vrem e, R ad bru ch o vo
174
plam savanja debate o pravdi. Iako je u debati prim etan uticaj an

glo sak so n sk ih autora,13 specifinost n em akog sluaja" predsta
vlja to to su svi centralni elem enti libertinske i socijalno-dravne
koncepcije pravde (lju d sko dostojan stvo,
pravna drava,
sloboda,
jednakost,
socijalna drava, dem okratija) sadrani u ne-
m akom u stavu, inei tako tem elje p ozitivn o m pravu. N em aki

u stav u lan o vim a 1 -2 0 inkorporie principe um a, m orala i pravde
i na taj n ain ostaje evaluativno otvoren, a to im a znaaja za Radbruchovu form ulu u toliko to je ini u stavn o u tem eljenom (D reier, 1981a: 193). a k se i U stavn i sud i Vrhovni sud u svom o d lu i
vanju p ozivaju na ove lanove kao na vredn osn o odluujue prin
cipijelne n orm e ( wertentscheidende Grundsatznormen), z b o g ega ni
je n eo sn o van o m iljenje da je u N em akoj sudska praksa i d o gm a
tika u sta vn o g prava u velikoj meri prim enjena filozofija prava . U
tom sved u treba posm atrati i sam e odluke U s ta v n o g suda, o d n o
sno V rh o vn o g su da N em ake, koje se pozivaju na Radbruchovu
form ulu (Dreier, 1995a: 160 ).
Z a k o n sk o n ep ravo i n a d z a k o n sk o p rav o iz 1 9 4 6 . bilo je u sva ko m p ogled u

n ajuticajn ije, ne sam o u pravnoj praksi n ego i u teoriji. N o , p o etn i p riro d n o p ravni im p etu s o s la b io je p o etk o m ezd e setih go d in a, o tp rilik e u isto vrem e
kad a je k o n s o lid o v a n novi n em aki p ravni p o red a k i kad a su u g la v n o m o t
klo n je n e n ajg ru b lje p o sle d ice n a c io n a lso cija listi k o g neprava. T a d a se p o ja
v ila p otreba da se n em aka filo zo fija prava p o n o vo u klju i u ak tu eln e m e u
n arod n e filo zo fsk o p ra v n e to ko ve, iz ko jih je p rak tin o isp ala jo 1933. Javlja
se v elik i in teres za an a litik u filo zo fiju u n ajo p tije m sm is lu (u k lju u ju i tu
P o p p e ro v kritiki racio n alizam , L o ren zen o v u i S c h w e m m ero v u k o n s tru k tiv
n u naun u teo riju i etik u , kao i K e lse n o v an alitik i p ravni p o z itiv iza m ), koji
d o vo d i d o ren esan se i n e o sp o rn e d o m in a cije p rav n og p o z itiv izm a . O v a j d ru
gi p erio d razvo ja n em ake p osleratn e filo zo fije prava zavrava se o tp rilik e
sred in o m s ed am d ese tih go d in a, kada d o la z e d o izraa ja tri ten den cije: p o
v ratak k la sic im a (K a n tu , F ichteu i H egelu, pre svih ), p o tp u n a in tegracija u
m e u n aro d n e to k o v e filo zo fije prava i za o k ret ka k o n k re tn im p ravn o-etikim p ro b lem im a (u sferi b io etike, privred ne etike, itd.).
13 K ao i u a n g lo sa k s o n sk im zem ljam a, i u N em ako j su se izd v o jila tri o sn o v n a
sta n o v ita , ko ja su na razliite nain e p ro b lem atizo va la pravdu: lib e rtin sk o ,
s o cija ln o -d rav n o i ko m u n ita rn o. U k ra tk o reeno, prva d va s ta n o v ita su d o
la na iste p o zicije u v e zi sa o d n o so m prem a pravnoj d ra vi, ali su o stala u
sp o ru o k o to g a k o lik o je d an anjem d ru tv u p o treb n o d ra vn e in terven cije za
p o stiza n je so cijaln e pravde. S d ruge strane, k o m u n ita rn o sta n o v ite o d stu p a
o d p reostala d va pre sveg a u n aglaavan ju vrlin e za je d n itv a i so cija ln o g rela
tiv iz m a u p oim a n ju pravde.
175
R adbru chova form ula je po Dreieru n ed vo sm islen o

form ulisana u tradiciji teorije o sn ovn ih prava oveka, a u N em a koj je do sada interpretirana i prim enjivana sam o na sluajeve per
verzije prava u dva nem aka totalitarna reim a - n acionalsocijalistikom i (isto n o n em a k o m ) realsocijalistikom (Dreier, 1991c:
99; Dreier, 19 9 4 a: 115). K ada su u pitanju zapadn on em aki za k o
ni ili drugi pravni propisi, jo nijedan nije o d strane U s ta v n o g ili
V rhovn og suda proglaen za ko n skim nepravom ". T o bi p o tvr i
valo tezu da je za k o n sk o nepravo m ogue sam o u dravi koja nije
pravna (iako to, kako em o to o dm ah videti, ne znai autom atski
da je u pitanju nepravna drava, p o to izm eu p olova pravne i nepravne drave postoji veliki broj prelaza i m eufaza).
G lavn e dilem e vezan e za problem ski kom pleks prav
n og savladavanja totalitarne prolosti u p oslednje vrem e ko n cen trisale su se u N em akoj oko sluaja uvara zid a . Prim ena R adbruchove formule od strane V rh o vn o g suda N em ake na taj sluaj
otvorila je m o gu n o st da se iston on em aka p ro lo st m oe prav
no savladavati pozivanjem na n ad zako n sko pravo. U p ravo je to
bio onaj glavni m om en at koji je, kao to sm o ve imali prilike da
vidim o, p odelio ne sam o strunu nego i iru javn ost o ko pitanja
utvrivanja sadraja pravde i m o gu n o sti da se ona jed n o zn an o i
efikasno primeni u svrhe p ravn og savladavanja iston on em ake
prolosti. Pre svega, sporno je da li je m ogue izjednaiti Trei rajh
i D D R . D a li su, drugim recima, i jedan i drugi reim bili "nepravne drave u Radbruchovom sm islu da bi se na njihovo pravo m o
gla prim eniti kvalifikacija (n ep o d n o ljive) nepravednosti?
Po Ralfu Dreieru, kvalifikacija "nepravne drave" je
sam a po sebi kontroverzna. P oe li se od koncepta dem okratske
ustavn e drave, onda se u sluaju testiranja to g koncepta u nekoj
konkretnoj dravi ne m oe p osta viti pitanje ili/ili", nego v i
e/m an je ; ako nekoj dravi n edo staju su tin ski elem enti pravne
dravn osti (zatita ljudskih prava, podela vlasti, za ko n itost upra
ve, n ezavisn ost sudova, p red vid ljivo st upotrebe dravne sile)
n ezavisn o o d elemenata d em okratin osti (pu ki suverenitet, s lo
bodni
izbori,
pralamentarizam,
obrazovanja politike o po zicije) -
partijski
pluralizam,
slo b o d a
to jo ne znai da je o n a n e
pravna drava . D D R je n eosp orn o p okazivao obeleja "nepravne

d r a vn o sti ( Unrechtsstaatlichkeit) kao to su: jednopartijski si
176
stem , m o n o p o l dravne ideologije, instrum entalizacija i sistem at

sko krenje prava u slu b i ove ideologije, represivna ak tivn ost slu
be dravne b ezbedn osti, itd. Ipak, s druge strane, i u D D R -u je
v ailo nekakvo pravo u svako dn evn o m ivotu , zakljuivali su se
p un o van i ugovori, sklapali su se brakovi, itd. Stavie, u nekim
d o m en im a graan sko g i p orod in o g prava (pa ak i arbitranog
reavanja konflikata), isto n on em ako pravo je bilo bolje nego zapadn on em ako. Sve to nam ee potrebu za sasvim diferenciranim
p ristu p om isto n on em ako m pravu i upozorava na oprez prili
kom prim ene R adbruchove form ule na iston on em ako pravo
(Dreier, 1993a: 3 0 4 -3 0 5 ).
Poe li se od toga da su pravna (ili, jo ue, dem okrat
ska ustavna) drava i nepravna drava dva m e u sob no suprotsta
vljena pola izm eu kojih postoji m n ogo posredujuih oblika, onda
bi posttotalitarni D D R sasvim izvesno spadao m eu ove potonje:
on nije bio ni pravna ni nepravna drava iako je u svakom sluaju
bio blii nepravnom nego pravnom polu. N o , to jo ne predstavlja
nikakav odluujui argum ent protiv m ogu nosti primene R ad
bruchove form ule na pravo D D R -a: sam a injenica da D D R nije
bio pravna drava ostavlja m o gu n o st da su u njegovom pravnom
poretku postojali oni delovi koji bi se m ogli okarakterisati kao za
konsko nepravo (i koji su bez problem a saegzistirali sa delovim a
koji su bili sasvim pravedni, o dn osn o tek "p odnoljivo" nepraved
ni). U D D R -u je bilo velikih ugroavanja sloboda graana i prili
no o p sen o g krenja prava, ali je to ipak bila drava iji je pravni si
stem bio u velikoj meri slian i kom patibilan sa zapadnim m o de
lom , tako da je - u krajnjoj liniji - m o g lo doi do njegovog kolikotoliko u spen og integrisanja u zapadnonem aki pravni sistem .
Z b o g toga je i proces pravnog savladavanja prolosti m ogao u N emakoj nakon 3. oktobra 19 9 0 . da poprim i p ozitivistiki karakter
i da, na osnovu jednog glob aln og aranm ana, bude kanalisan u re
dovne zakonodavne i sudske postupke.
R azlog iz k o g je R adbruchova form ula ostala sporedno
sredstvo pravnog savladavanja p rolosti lei u tom e to je glavn i
na procesa pravnog savladavanja p rolosti ila, krajnje p o zitiv i
stiki, preko U govora o ujedinjenju dve N em ake iz 1 9 9 0 . O va j
ugovor je pre svega im ao svrhu da se o m o g u i D D R -u da ue u S a
v ezn u R epubliku N em aku "donekle u zd ig n u te glave. Iako bi taj
177
cilj bio n eu p oredivo bolje ostvaren da je sazvana Sven em aka

ustavotvorna sku p tin a , koja bi donela novi u sta v ( Vetfassung ) za
novu dravu (D reier, 19 9 5 b : 2 2 -2 3 ),14 graani D D R - a su morali
da se zadovolje o n im to im je u tom m o m en tu p o n u en o . Bilo
kako bilo, u to m u go vo ru su postavljena dva o sn o vn a principa
pravnog savladavanja p rolosti. Prvi princip je g lasio da je retroak
tivn o proglaenje n itavn osti istononem akih za k o n a zabranje
no, ali da od 3. okto b ra 1 9 9 0 . u stav i svi isto n on em aki zakoni
(sa nekim n ezaob ilazn im izu zecim a) gube pravnu snagu. P odzakonski pravni akti D D R -a ostaju na snazi do daljnjeg, p o d u slo vom da se m o g u ispravn o tum aiti i da su u skladu sa pravnim
sistem om ujedinjene N em ake. D rugi princip pravn og savladava
nja prolosti glasio je, da svaki pojedinac, na tem elju n ovo d o n esenih zakona, stie pravo pokretanja p ostu p ka za p on iten je svih
o nih starih (isto n on em a kih ) p o d zak o n sk ih pravnih akata koji
se p okau kao suprotstavljeni pravnoj dravi ( rechtsstaatwidrig).
O v o pravo ukljuuje u sebe i pravo postavljanja zahteva za o d te
tom i/ili u spostavljan jem ranijeg stanja. Prvi zakoni ujedinjene
N em ake koji su sledili ovu liniju pravn og savladavanja prolosti
bili su zakoni o rehabilitaciji osuen ika u krivinopravnim i
upravnim postu pcim a, kao i u d o m en u njihove profesije.
A onda je V rhovn i su d N em a k e u sluaju uvara zid a
don eo o dlu ku tem eljenu na R adbruchovoj form uli i otvorio p ut
novom principu pravnog savladavanja prolosti. Kljuno pitanje
stoga glasi: da li je taj izu zetak b io potreban?
Pozitivan o d g o vo r na to pitanje daju teoretiari koji
sm atraju da je 2 7 Z akon a o granici sadravao "zako n sko neprav o , a negativan odgovor oni koji sm atraju da je ovaj lan b io ignorisan u praksi (i da u sebi nije sadravao "zako n sko n epravo).
Dreier za u zim a ovaj drugi stav: "M o ja teza je da istinski skandal
gran inog reima D D R -a ne lei u toj norm i nego u njenom siste
m atsko m nepotovanju (D reier, 1993a: 3 0 9 ). I sam V rhovn i sud
je u svojoj odluci priznao da je Z ak o n o granici m ogao biti p ro tu
maen, m etodam a tum aenja svo jstven im D D R -u , tako da se izbegn u pom enuta krenja lju d skih prava , to znai da su grania
14 O p o tre b i za novim nem akim u s ta v o m b ilo je v e rei u 5. o d eljku 2 0 . p o

glavlja.
178
ri p ostu p ili neprim ereno. T a argum entacija iskljuuje svako dalje

pozivanje i na vredn osn i temelj ustava i na M eu narodn i p akt o
graanskim i p o litikim pravim a. A k o je pom enu ti zakon bilo m o
gue tako prim eniti da se i u sam o m D D R -u kazne graniari za
ubistvo begunca, o n d a je u o vo m sluaju jedini pravi nain prav
n o g savladavanja p rolosti naknadna prim ena prava D D R -a . D ru
gim recima, 2 7 Z ako n a o granici ne spada ni u podn oljivo ni u
n ep odn o ljivo za k o n sk o nepravo i za to treba sada, kada su se na
p oko n stekle prilike, utvrditi o d govo rn o st za u b istvo begun ca iz
D D R -a . A k o bi se stvari p ostavile na taj nain, do lo bi se do za
kljuka da za ovaj "in stitu cio naln i eksces p ostoje dve vrste krivinopravne o dgovo rn o sti. Prva krivinopravna odgovo rn o st tie se
krivin og dela u b istva (p red vi en og 112 K rivinog zakona D D R a) i ona bi se eventualno m o gla pripisati graniarima. U blie raz
matranje ove o dgovo rn o sti Dreier nije ulazio, smatrajui da je
druga o d govo rn o st daleko bitnija.
T a druga o d g o v o rn o st se tie stvaranja uslova da se si
stem atski kri pravo i da do lazi do krivinih dela kao to je ovo
ubistvo (a tom e bi se m o gla pridruiti i o dgovo rn o st za direktno
vrenje krivinih dela protiv ovenosti z b o g politike diskrim in a
cije). Z a to bi trebalo da odgovaraju pretpostavljeni graniara, o d
nosn o, u krajnjoj liniji, partijsko i dravno rukovodstvo D D R -a .
"K o liko se ovaj eksces njim a m o e krivinopravno pripisati jedno je
od pitanja o kojim a e se raspravljati u predstojeem procesu pro
tiv Ericha H oneckera i drugih lanova N a cion aln og saveta o dbra
ne D D R -a . U njem u se m o e u zeti u ob zir da ru kovodstvo D D R a prilikom prim ene svo g reim a granice ne sam o da nije p o to v a
lo pravo koje je sam o stvorilo i ne sam o da je dovelo do n jego vo g
sistem a tsk o g krenja nego je tim e istovrem eno na eklatantan na
in p ogazilo elem entarne principe ljudskih prava (Dreier, 1993b:
6 8 ). H onecker i njegovi najui saradnici bili bi, po Dreieru, krivi
to se Z akon o granici nije tum aio "u skladu sa ljudskim pravi
ma" (to je u krajnjoj liniji im alo za posledicu nepokretanje p o
stup ka protiv graniara u p o m e n u to m sluaju) i zb o g toga bi oni
morali biti kanjeni.
Ipak, Dreier je svestan da bi se organizovanje jed nog
"Kvazinirnberkog procesa koji bi kom unistikim sam odrcim a
sudio za onem oguavanje tum aenja zakona u skladu sa ljudskim
179
pravima i za zlo in e protiv ovenosti (tj. progon a politike o p o

zicije) suoilo sa krupnim problem im a. Prvo, n em ogue je pravno
utemeljiti krivicu za usmeravanje tum aenja prava u odreenom
pravcu (u pravcu ljudskih prava ili nekom drugom ). D rugo, p o li
tika diskrim inacija kao o blik zloina protiv ovenosti nije pred
viena ni vaeim m eunarodnim pravom (N im b erk a povelja ni
je postala deo obavezujueg m eunarodnog prava) ni iston on em akim krivinim pravom (koje je u m euvrem enu stavljeno i van
snage U g o v o ro m o ujedinjenju), z b o g ega bi p ozivan je k o m u n i
stikog rukovodstva na odgovorn ost moralo da zavri u ovoj ili
onoj vrsti retroaktivnog primenjivanja krivinog prava (Dreier,
1993b: 6 9 -7 0 ) . Z ato je Dreierov krajnji (pesim istiki) zakljuak da
je pravi trenutak za pokretanje jednog K vazinirnberkog procesa
bio interregnum nakon pada iston on em akog reim a i pre p o tp i
sivanja U govora o ujedinjenju. U vrem e don oen ja odluke Vrhov
n og suda N em ake o uvarim a zid a za to je ve bilo kasn o .15
U sled toga je potrebno vratiti se sam im graniarim a i
pitanju n jihove odgovorn osti. U diskusiji o kontraverznoj odluci
V rh o vn o g suda koplja su se najvie lom ila oko p itanja da li je 2 7
Z akona o granici bilo u opte m ogue interpretirati u skladu sa
ljudskim pravim a (menschenrechtsfreundlich, menschenrechtskonfom).
Robert A le x y je izneo verovatno najrazraeniju i najubedljiviju ar
gum entaciju protiv m ogu nosti da se graniari u D D R -u kazn e za
u bistvo begunaca. Po njemu, upotreba oruja spada u krajnja
sredstva koja su se m ogla prim eniti ako sva druga nisu urodila
p lo d o m ( 2 7 , stav 1, alineja 1) i ako se na taj nain spreavao ne-
15 Ia k o d o su en ja H on eckeru nije d o lo (1 2 . januara 199 3 . U stavn i su d N e

m ake je d o n e o jednu veom a sp o rn u o d lu k u na o s n o v u koje je Z e m aljsk i su d
u B erlin u m orao o b ustaviti p roces p ro tiv H o n eck era z b o g n jego ve b o le sti),
n jego vi n aju i saradnici su izved en i p red lice p ravd e. M in ista r o d b ran e H e
in z K e le r i n jego v za m en ik g e n e ra lp u k o v n ik F ritz S tre le tz o su en i su 1 9 9 6 .
na sed a m i p o i pet i po go d in a za tv o ra z b o g u m e a n o s ti u u b istva b egu n aca
p rek o gran ice. N aposletku, 2 5 . a v g u sta 1 9 9 7 . Z em a ljsk i su d u Berlin u d o n e o
je p resu d u i p rotiv trojice n a jo d g o v o rn ijih la n o va P o litb iro a D D R -a: E g o n a
K re n z a (u je d n o i efa drave i lan a N a c io n a ln o g saveta od bran e), G n th e ra
S c h a b o w s k o g i G nth era K leibera: p rvi je d o b io sed am i p o, a p reostala d v o
jica p o p et i po god ina zatvora. N a o v u p re s u d u su se a lili i javni tu ila c i
o k riv ljen i, ali je 5. K rivini s e n a t V r h o v n o g su d a N em ake 8. n o vem b ra
1 9 9 9 . p o tvrd io prvostepenu p resu d u .
180
ki zloin ( 2 7 , st. 2 ). Ergo, u b istvo koje su graniari p oin ili na taj

nain ne bi se m o g lo tretirati kao krivino delo, p o to je p ro izlazi
lo iz jed n o g pravno o pravdan o g ina. Dreier nem a pravo kada tvr
di da se radi sam o o "in stitu cio n a ln o m ekscesu , p o to je i vladajue tum aenje isto n on em a ko g prava ilo u pravcu opravdanja
ubijanja begunaca. Jedino
relevantno
pitanje
koje
bi
se, po
A lexyju, odatle m o glo p ostaviti u sluaju "uvara zid a jeste: da li

je pravo koje je opravdavalo u b istvo begunaca m o glo sam o po se
bi biti pravedno? I ako nije: da li je mera njegove nepravednosti b i
la podn oljiva ili n ep odn oljiva (A lexy, 1993a: 13)?
A lexyjev zaklju ak je da se radilo 0 n ep odn o ljivo ne
pravednom pravu, p oto je ubijeni m ladi b io prvo pravno diskrim inisan u p ogledu prava na slo b o d n o kretanje preko granice (to
pravo su u D D R -u im ali sam o privilegovani fu n k o n eri i bezop a
sni penzioneri), a za tim i p odvrgnu t nasilju koje je bilo u drasti
noj nesrazmeri prem a poin jen om "zlo in u . Sam im tim , V rho v
ni sud N em ake se ispravno p ozvao na R adbruchovu form ulu, ia
ko je svoju o dlu ku p ogreno o b razloio pozivanjem na neratifikovani M eu narodn i pakt o graanskim i p olitikim pravim a i tu
maenje usklaen o sa ljudskim pravim a. Stavie, u o vo m p o z i
vanju na p o zitivn o (m e u narodn o) pravo i "ispravno tum aenje"
Z akon a o granici A le x y je konstatovao o p a sn o st od prikrivene prim ene principa retroaktivnosti (o d n o sn o krenja fu n dam entaln og
principa nulla poena sine lege praevia), koju je po n jego vo m m iljenju
jedino Radbruchova form ula u stanju da izbegne. Jer, p o to se p o
lazi od toga da pravo nije u celosti pozitivn o , nem a nikakve p otre
be da se p osee za p ozitivnop ravn im propisim a i "ispravnim tu
m aenjem , bilo u skladu sa lju dskim pravim a bilo u skladu sa ne
kim drugim kriterijum om (Alexy, 1993a: 30).
A lexyjevo tum aenje R adbruchove form ule problem a
tino je iz tri razloga. Prvo, A le xy ignorie ranije ve p om enutu
Radbruchovu p ozitivistiku sklon o st ka deklaracijam a o pravim a
oveka i graanina, u kojim a se pozitivira prirodno pravo kako bi
ono bilo p odobn o za neposrednu prim enu (ako n acionalno pravo
zakae). Sam im tim , aktuelno p ozitiviranje ovih prava u M e u n a
rodnom paktu o graanskim i politikim pravim a m ora biti jedi
no m erodavno u ovoj stvari, tim pre to su i sam i vlastodrci u
D D R -u doneli odlu ku da m u pristupe.
181
D ru g o , v e sam o pristupanje jedne drave ko jom je vla

dala totalitarna partija M e u n aro dn om paktu o graanskim i p o
litikim pravim a d o sta ta n je d o kaz za to da su vlastodrci prizn a
li osn ovn a prava oveka sadrana u tom paktu kao "principe pri
rodnog ili u m n o g prava u sm islu koji im je pripisivao G u sta v
Radbruch (iako im nije padalo na p am et da tim pravim a prue o p te i p ou zd an e dravne garancije - o em u upravo svedoi izo sta
nak ratifikacije pakta). Eventualno pozivanje na "on dan ju inter
pretaciju u p aktu sadranih o sn o vn ih prava oveka (u nekoj na
vo d n o "socijalistikoj
tradiciji o sn o vn ih prava oveka), koje
A le x y priznaje kao eskulpacioni o sn o v za optu en e uvare zid a ,

za sud u jednoj dem okratskoj ustavnoj dravi ne m o e imati n ika
kav znaaj iz dva razloga. Prvi razlog je taj to neka navodna so
cijalistika tradicija o sn o vn ih prava oveka jed nostavn o ne p o
stoji; kao to jedna kolektivistika ideologija p o p u t ko m u n izm a
ve po svojoj aksiom atici ne m o e priznavati o sn o vn a prava o ve
ka tako ni kom u nistiki reim i ne m o g u u praksi ta prava tretirati
drugaije nego kao o bina sredstva za p olitike svrhe. N a drugi
razlog u pu tio je ve sam R adbruch kada je pisao da za sudsko pra
vo vai princip "b ezod lo n e prim ene n o v o g tum aenja zakona na
dati sluaj, koji je, dakle, nastao u vrem e ranijeg tum aenja (R ad
bruch, 19 9 9 : 2 0 2 ). Isto vai i za prim en u M e u n aro d n og pakta o
graanskim i politikim pravima.
Tree, A lexy ignorie o igled n u nadreenost R adbruchove form ule fun dam entaln om p rin cipu nulla poena sine legeprae-
via (ko ja je u pogovoru Filozofiji prava iz 19 4 7 . eksplicitn o p o m en u ta: Radbruch, 1999: 2 0 0 -2 0 2 ) . T o najvie do lazi do izraaja u
A lexyjevo m zakljuku o o dgovo rn o sti graniara: oni su bili toliko
indoktrinirani da nisu m ogli pojm iti da je nepravo koje vre p opri
m ilo nepodnoljive razmere i iz to g razloga moraju biti o slo b o e
ni svake krivice (a ne sam o blae kan jen i, kako je to nem ako
pravosue uinilo). Prim ena R adb ru cho ve formule, m eutim , v o
di dijam etralno suprotnom zaklju ku . T o se dobro vidi ako se slu
aj uvara granice D D R -a uporedi sa sluajem denuncijanata u
T reem rajhu koji su prijavljivali p o liti k i n ep od o b n e graane i
tako ih praktino slali u sm rt ili ko n cen tracio n e logore. Sam R ad
bruch je p ovod om potonjeg sluaja p isa o da je u pitanju za k o n
sko n ep ravo koje treba biti retroaktivno otklonjeno, to konkret
182
no zn ai da se denu n cijan ti moraju kazn iti z b o g sauesnitva u iz

vrenju k rivin o g dela u b istv a.16 D o n jih o vo g kanjavanja bi se
m o glo do i sam o ako s e prihvati da tadanje o d su stvo kazne [za
denuncijante] predstavlja zako n sko nepravo . T im e bi se spreilo
da se u b u d u n o sti sledi p o zitivizam koji je ceo jedan vek bio ne
prikosnoven, i postu lirao bi se od propasti p rirodnog prava neu
veni porast n ad zak o n sk o g prava, koji bi im ao da slui kao merilo za vredn ovan je p o zitiv n o g zakona kao neprava (Radbruch,
19 9 9 : 2 0 1). A k o bi se d o sled n o prim enile ove konsekvence Radbruchove form ule u oblasti krivinog prava, onda bi i o d su stvo ka
zne u isto n on em ako m pravu za "uvare zid a z b o g u b istva begunca (koje A le x y sm atra evidentn im ) takoe b ilo "zako n sko n e
pravo , koje bi u novoj dravi (Savezn oj republici N em ako j) zah tevalo da se o tk lo n i suenjem i kanjavanjem poinilaca krivinog
dela u bistva. Sa m a prim ena R adbruchove form ule bi u ovo m slu
aju elim in isala prigovor "in doktrin iran osti i m oraln og slepila
poto je re o u b istvu koje je N irnberkim p rincipim a (l. II Z ako
na br. 10 ) tretirano kao zloin protiv ovenosti i koje je ve R ad
bruch proglasio za teko nepravo prema jed nom nadpozitivn om ,
prirodnom pravu, kojeg je svestan svaki o vek (Radbruch, 19 9 9 :
2 0 2 ). A lexyjevo p ozivanje na Radbruchovu form ulu tako bi se p o
kazalo kontraprodu ktivnim sa stanovita upravo o n o ga do ega
m u je stalo: oslo b aanja o ptu en ih uvara z id a usled n edo stat
ka krivice. P o to je jedan od o sn o vn ih aksiom a R adbruchove for
m ule upravo to da u svakom pravnom subjektu postoji m in im al
na m oralna svest (u kojoj su sadrani principi p rirodnog ili u m
n o g prava), p ozivanje na "in doktrin iran ost i "m oralno slepilo"
ne bi "uvare zid a m o glo da oslo b odi od krivice za injenje ne
p o d n o ljiv o g neprava. Primena R adbruchove form ule na sluaj
uvara z id a , drugim recima, iskljuivala bi m o g u n o st da oni
16 R a d b ru ch o v a lo g ik a je bila u sklad u sa N irn b erk o m k la u zu lo m po ko jo j se

o d o p te g naela retro a k tivn o sti izu zim a ju sluajevi u ko jim a su p oin jen a
dela ka n jiva p o o p tim p ravn im p rin cip im a ko je p rizn a ju civilizo va n i n a
ro d i . Ista fo rm u lacija je p reu zeta i u lan u 7 E v ro p sk e ko n ven cije 0 lju d sk im
p ravim a iz 1 9 5 0 . ko ji regulie za b ra n u re tro a k tivn o sti. O v u d o k trin u je
U sta vn i sud N em ak e ek sp lic itn o p rih va tio 1 9 9 6 , a na nju se p o zva o i Z e
m aljsk i
sud
Berlin u
kada je 1 9 9 7 .
S c h a b o w sk o g i K leibera.
183
doneo
p resu d u
p rotiv K ren za,
pozivanjem na so p stv en e m oralne deficite dovedu u pitanje svoju

krivicu i o stan u nekan jen i ili, eventualno, b u du blae kanjeni.
Sto se, pak, olakavaju ih o k oln o sti tie, one bi se m orale traiti
na drugoj strani u o p a sn o stim a kojim a bi oni ili njihove p o ro d i
ce sasvim izvesn o bili izlo en i u sluaju odbijanja da izvre svoju
zakonsku d u n o st i pucaju u begu n ca -
ali b ez m o gu n o sti da
ospore fun dam entaln i nalaz njihove krivice za u b istvo begunca.

U o p te uzev, cela diskusija je pokazala svu d u b io zn o st
pitanja da li su ustavi, pojedini zakoni ili podzakon ski propisi (ili
njihove pojedinane odredbe) u totalitarnim reim im a m ogli biti
"u skladu sa ljudskim pravim a (Menschenrechtsjreundlich ). U vreme
zrelog totalitarizm a totalitarni tirani (p op u t Lenjina ili H itlera) n i
su se ni obazirali na osn o vn a prava oveka ili su prema njim a gaji
li krajnje cinian stav (o em u m o d a najbolje svedoi Staljinov
u stav iz 1936). T ek u vrem e p osttotalitarizm a partijski funkcioneri poinju da obraaju panju o sn o vn im pravima oveka, ali ne iz
ideolokih razloga ve usled iste potrebe odranja na vlasti njiho
ve oslabljene partije. "Socijalistika tradicija tum aenja ljudskih
prava (koja navodno stoji u su protn osti sa buroaskom tradici
jo m ) izraava upravo ovaj pragm atizam u stavu partijskih fun kcionera prema osn ovn im pravim a oveka: oni su bili prinueni da
daju sve vee koncesije so p stven im graanim a i da se p ovinuju
spoljnim p ritiscim a/7 ali su pri to m zadrali diskreciono pravo da
procenjuju da li e, kada e i koje e o sn o vn o pravo oveka u prak
si biti zatieno. Z b og toga se m o e rei da "socijalistika tradicija
tum aenja ljudskih prava predstavlja tek lakm us za novu strategi
ju posttotalitarne ko m unistike partije da preivi u neprijatelj
skom okruenju "kapitalistikih drava (ali i sopstvenih graana)
i da sauva m inim um svoje m oi i svojih privilegija.
Upravo se ta logika p rom alja kroz oba izvetaja D D R a (iz 19 7 8 . i 198 4) O d b o ru za lju dska prava o potovanju M e u
narod n o g pakta o graanskim i p o liti k im pravima. Izvetaji p o
kazuju da su njihovi pisci (o d n o s n o sam i partijski funkcioneri k o
ji su izvetaje naruili) im ali v elike tekoe da svoj opis stanja
o sn o vn ih sloboda i individualnih prava u D D R -u usklade sa za h -
17 U to m ko n tekstu treba videti i n jih o vo (b a rem deklarativno) prihvatanje o d re

en ih m eunarodnopravnih standarda u o b la sti za tite osnovn ih prava oveka.
tevim a Pakta. " A tam o gde ko n gru en tn o st Pakta o graanskim i

p olitikim pravim a sa n acionalnom stvarnou ljudskih prava v i
e nije m o g la biti lege artis u spostavljena interpretacijom spas se
traio u lan o m prikazivanju (kao npr. o graninom reimu, o
sm rtnoj kazni i zatiti prava na slo b o d n u k o m u n ik aciju ) (Ipsen,
J9 9 5 : 5 7^ )- C e h pria o "socijalistikoj tradiciji interpretacije
ljudskih prava tako se u najrelevantnijim dravnim do k u m en ti
ma pojavljuje kao obina floskula u idealizovanom prikazu stanja
ovih prava i kao p osledica tenje tadanjih partijskih funkcionera
da spoje nespojivo: svoju arbitrarnu vla st i zado vo ljstvo podanika
iv o to m p o d takvom vla u .18
N e udubljujui se vie u detalje sluaja "uvara zid a ,19
iz celoku pn e diskusije se m o e izvui n ekoliko v an ih zakljuaka.
Prvo, i Dreier i A le x y m isle da se pravno savladavanja p rolosti u
18 Jedna o d p o sled ica k o m u n is ti k o g d u g o tra jn o g n ip o d a tav an ja i o rg a n izo v a n o g kren ja o so v n ih prava o veka jeste i to to se u d e m o k ra tsk im u sta vn im
d ra va m a ko je su n astale na ru evin am a p o stto ta lita rn ih reim a S red n je i Is
to n e E vro pe situ a cija u v ezi sa o vim p ravim a n ije m n o g o p rom en ila. D u b io zn a s o cija listik a trad icija interpretacije lju d sk ih prava nestala je d o d u e sa
lica zem lje , ali p raksa n o vih vlasti jo u v ek o tk riva v elik e p rotiv ren o sti i te
k o e. M a arsk i teoretiar p rava A n d ra s S a j o p is a o je n o vu situ a ciju v rlo je z
gro v ito : C e o region karakterie n ed o sta ta k fin a n sijsk ih resursa i tvrd o ko rn i
in te le k tu aln i o tp o r p ro tiv svake p rom en e, i to k a k o o d stran e p ravn ika i s u d o
va tako i u red o vim a d ra vn ih birokrati ja. B e z n u n ih p riprem a, vrsta fo rm al
n a za tita pravn e d rave i lju d sk ih i o s n o v n ih prava sm eten a je u in s titu cio
naln i v a k u u m (gd e je sasvim rado p rih vaen a) i p o k a zu je se z b o g svo je n e p o
u zd a n o s ti kao k o n tra p ro d u k tiv n a (S a jo , 1 9 9 7 :4 9 7 ). K o n tra p ro d u k tiv n o st
o v ih stra tegija za tite o s n o v n ih p rava o v ek a n a ro ito d o la zi d o izraa ja u
u slo v im a u ko jim a n jih o va o b jek tivn a h ip erp ro d u k cija bez isp u n jen ih o sn o v ih in stitu cio n a ln ih p retp ostavki za n jih o vu za titu - ko m p ete n tn ih i nepris tra sn ih su d ov a i javne up rave - v o d i in flaciji, a tim e i o bezv re iv an ju o vih
prava" (S a j , 1 9 9 7 :4 9 8 ).
19 N a m argin i vredi jo citirati ko m en tar K a tje S c h w e iz er o elo m sluaju " u
vara z id a koji o stavlja p rilin o go rak u tisa k : " O tem a tici p rav n og savlad ava
nja p ro lo sti m oe se za k lju iti da, a k i ak o bi se sluajevi p o p u t u b istva na
gran ici m o g li d o vesti d o kan javajue p resud e, a tek o e ko je se na to m p u tu
u k a zu ju su jasne, d ru gi nebrojeni o b lic i n asilja i z lo in a to k o m d iktatu re
S E D -a u D D R -u n ikad a nee m oi b iti k rivin o p ra vn o d o tak n u ti, a kam o li
d o ved en i d o presud e. D ecen ijsk o p od ja rm ljiv an je m asa, in d o ktrin acija kro z
b e sk ru p u lo zn u prop agan d u, zaglu p ljiv an je s ta n o v n itv a, sputavan je s lo b o d
n o g razvo ja lin osti i s lo b o d e m iljenja p ad aju u to m sm islu prve na p am e t
(S c h w e iz e r, 1 9 9 9 :2 12 ).
185
Nem akoj nije m o g lo sprovoditi sam o na tem elju U go v o ra o uje

dinjenju. Z ato su se m orali uvesti i neki d o p u n sk i m eh an izm i
pravnog savladavanja p ro lo sti. Dreier pom inje tri takva m eh an iz
ma. Prvi je organ izovan je "K vazinirnberkog p rocesa za H on eckera i njegove saradnike, a drugi prim ena s a m o g isto n on em ako g prava (koje je u skladu i sa aktuelnim n em akim pravom ) na
sve sporne sluajeve koji potiu iz vrem ena D D R -a . Posezanje za
prvim m eh an izm o m p osta lo je o psolentn o nakon to je p otp isan
U go vor o ujedinjenju koji je iskljuio m o gu n o st da se rukovod
stvo D D R -a , kao praktino jed in o odgovorn o za sistem a tsk o kre
nje isto n on em ako g prava i za zloine protiv ovenosti, tretira
na isti nain kao i vrh u ka T reeg rajha. U sled toga, u svim spor
nim sluajevim a iz vrem ena D D R -a - kao to je sluaj "uvara z i
d a - treba prvo videti da li postoji m o gu n o st da se prim eni sa
m o istononem ako pravo koje je tada bilo na snazi (i koje je u
skladu sa aktuelnim nem akim pravnim p oretkom ), pa tek ako je
to nem ogue, treba videti m o e li se p osegn u ti za R adbruchovom
form ulom - kao treim m eh an izm o m pravnog savladavanja pro
losti. A lexy se ne slae sa D reierom jedino u tom e to je po nje
m u u sluaju "uvara zid a b ilo n em ogu e prim eniti isto n o n e
m ako pravo, tako da se m oralo o dm ah posegn u ti za R adbrucho
vo m form ulom . U opte, sve pravne norm e koje su diskrim inisale
graane D D R -a i koje su tu diskrim in aciju sankcionisale najotri
jim meram a (tj. m ogu nou o d u zim a n ja ivota) p otpadaju p od
dejstvo Radbruchove form ule i izisku ju pokretanje p ostu p ka pro
tiv svih onih koji su te norm e sprovodili u iv o t (pri em u A le x y
istie subjektivni m om en at s p o so b n o sti da se bude svestan n e
podn oljive nepravednosti prava koje se sprovodi kao presudan za
utvrivanje vinosti, pa onda i za sam o kanjavanje).
Sledim o li Dreierovu argum entaciju, R adbruchova for
m ula im a dva vida primene. U prvom sluaju, ona se m o e p rim e
niti nakon revolucionarnog obaranja tiranske vlasti, u suenju
njenim nosiocim a zb o g krenja o sn o vn ih prava oveka koja se
m o gu sm atrati delom obavezujueg, o d n o sn o ob iajn og m e una
rod n o g prava.20 Takoe, oni e m oi da odgovaraju i za krenje
2 0 P 0 n ek im m iljenjim a, sva o s n o v n a p rava o v ek a regulisan a p a k to v im a o

lju d sk im p ravim a iz 19 6 6 . p red stav lja ju us cogens, a bilateralnim u g o vo rim a
186
norm i svih m e u n aro dn ih ugovora o o sn o vn im pravim a oveka

(b ez obzira na to da li spadaju u obiajno m eunarodno pravo ili
ne) kojim a su njihove drave pristupile, b ez obzira da li su ih ratifikovale ili nisu, jer su sam im in om pristupanja priznale da su
o sn o vn a prava oveka, koja se njim a reguliu, p ozitivirana pri
rodna prava". Z ato se - n asuprot i Dreierovom i A lexyjevo m m i
ljenju - m o e rei da se V rhovn i sud u sluaju uvara zida valjano
p ozvao na M e u n aro dn i p akt o graanskim i p olitikim pravima.
Iz to g u gla p osm atrano, paradoksalni zakljuak A rthura Kaufm anna da su sudi je U s ta v n o g suda N em ake sa njihovim "tu m a
enjem u skladu sa ljudskim pravim a ( menschenrechtsfreundlichen
Auslegung ) blii R adbruchu n ego to su toga m o da sam i svesn i

(K aufm an n , 19 9 5 : 8 6 ) pokazu je sa kao sasvim tano.
5. Mogunosti unapreenja pravnog savladavanja

totalitarne prolosti
Iz dosadanjih izlaganja se ve m o glo videti da je za koncepciju
pravnog savladavanja prolosti kljuan pojam totalitarnog reima
(kako je preciziran u prethodnom poglavlju). D o isto g zakljuka je
u tzv. sporu istoriara doao i Karl Dietrich Bracher tri godine
pre poetka uruavanja sovjetske imperije. Po njegovom miljenju,
u osnovi i n ao n alsocijalistikog i kom u nistikog reima stoji
odgovarajue totalitarno , m o obeju ideologija da prom u celog
oveka, zavedu ga i porobe. Ti uvidi su na fatalan nain u p oslednje dve decenije u velikoj meri p otisn u ti kroz tabuizaciju pojm a to
talitarizm a i inflaciju formule faizm a (u emu, uzgred, ni Ernst
N o lte, kao ni, svojevremeno, Jrgen H aberm as nisu bili posve n e
v in i) (Bracher, 1 9 8 9 :113 ). T o k o m devedesetih godina m n oili su
se pokuaji da se kom unistika prolost pridrui nacionalsocijalistikoj i interpretira uz p om o p ojm o vn o g i kategorijalnog instrum entarijum a teorije totalitarizm a. H ans Jrg H ennecke je tako argum en tisao da se socijalni, psiholoki i pravni aspekti savladava
e m o g u sam o p roiriti (B le ck m a n n , 1 9 9 5 :8 4 7 ). D ru g i teoretiari sm atraju

d a bi se sam o p ojed in a o sn o v n a prava o v ek a iz o vih p aktov a n alazila u d o
m en u norm i us cogensa (k a o npr. D A m a to , 19 8 2 ). B ilo ka ko bilo, n a c io n a l
n o pravo koje kri o d red b e ius cogensa jeste n ita vn o ne sam o izvan n e go i
u n u ta r gran ica te d rave (B le ck m a n n , 1 9 9 5 :8 4 9 ).
187
nja prolosti totalitarn ih reima 20 . veka najbolje m o gu shvatiti

ako se poe u pravo od zajednikih totalitarnih o beleja tih reima
(H ennecke, 19 9 7 : 63 i dalje). C hrista H offm ann je na primeru N e make dola do slin o g zakljuka - da strukturalne slinosti oba
(nacion alsocijalistikog i kom unistikog) totalitarn og reima d o
zvoljavaju da se p ovu ku analogije izm eu savladavanja prolosti
posle 1945. i p o sle 1 9 8 9 / 1 9 9 0 (H offm ann, 1 9 9 8 :3 0 8 -3 1 0 ).
Ipak, u prkos veliko m zalaganju teoretiara totalitari
zm a i izvesn om o djeku na koji je ono nailo u p o litikom ivotu
nekih zem alja (upor. npr. za zapadn on em ake parlamentarce:
D u b il, 2 0 0 2 ) , ne m o e se rei da se konceptu aln o osm iljavanje
savladavanja prolosti ko m un istikih reim a u p o tp u n o sti o slo
b o d ilo "tabuiziranja p ojm a totalitarizm a , o kojem je govorio Karl
Dietrich Bracher. D o b a r prim er za to prua A n k e tn a kom isija za
obradu istorije i p osledica diktature S E D -a (Jedinstvene socijali
stike partije N em ake) u N em akoj, koja je, praktino odm ah po
oform ljenju, poela da pledira za "diferenciranu upotrebu pojm a
totalitarizm a (E n q u ete-K o m m issio n , 19 9 5 : 7 4 4 ). O v a "diferen
cirana upotreba p ojm a totalitarizm a dovela je d o toga da prili
kom obrade m aterijala koji se nalaze u izvetajim a A n ketn e k o m i
sije teorija totalitarizm a praktino nije ni koriena, iako opisi
"diktature S E D -a ne ostavljaju nikakvu sum nju da je u bivem
D D R -u na delu bio (post)totalitaran reim . Jer, reim u kojem
"pravo, zakon i pravosue [...] [im aju] u logu da slue odranju
vlasti S E D -a kao vladajue dravne partije u svim oblastim a iv o
ta (E n q u ete-K o m m issio n , 19 9 5 : 353) ne m o e se oznaiti nikako
drugaije nego kao totalitaran.
Jedan od najvanijih o sn o va za skepsu u pogledu m o
gu n osti teorije totalitarizm a da p o m o g n e u boljem sagledavanju
i objanjenju prirode k o m u n istikih reim a (koji su se uruili od
19 8 9 . do 1 9 9 1) jeste u tom e to je u svim a njim a ko m unistika
partija, u jednom relativno d u em periodu pred svrgavanje sa v la
sti, p ostep en o gubila m o i oslabljivala m eh an izm e kontrole gra
ana. Iz te perspektive gledano, ovi reim i n isu izgledali kao "to
talitarni" stricto sensu. U poreenju sa reim im a kojim a su vladali
Lenjin, Staljin i Hitler oni su bili n eosp orn o tolerantniji i slabiji,
zb o g ega se proirilo m iljenje da se u pravnom savladavanju nji
hove prolosti ne sme p ostupati na isti nain kao to se to inilo u
188
sluaju prolosti T reeg rajha (i kao to bi se, eventualno, trebalo

initi da je k o m u n istik i reim u S S S R -u propao o d m ah po Lenjinovoj ili Staljin ovoj sm rti). O v o m iljenje je tano u onoj meri u
kojoj zahteva razliiti tretm an p osledica totalitarne i posledica
p osttotalitarne p rolosti, d o k ini neoprostivu greku u za n em a
rivanju unutranje lo gik e izm eu p om en u te dve faze k o m u n isti
ke vladavine i p o ste p e n o g procesa uruavanja ove varijante totali
tarnog reima. Jer, kao to je u p rethodn om poglavlju objanjeno,
posttotalitarizam je n u n a etapa in vo lu tivn og razvoja ove varijan
te totalitarizm a (n asu p ro t nacionalsocijalistikoj varijanti, koja je,
z b o g svoje superiornosti u o d n osu na kom unistiku, m o gla da se
upusti u projekt svetske revolucije kroz svetski rat i propadne
usled n em o gu n o sti da ga realizuje) i zato, ako i za sluuje p o se
ban tretm an u pravnom (i svakom dru gom ) savladavanju p rolo
sti, onda ga za slu u je sam o u kontekstu o p te g pristupa prolosti
totalitarnih reima.
N e d o s ta ta k ko n cepcijske u tem eljen o sti svih d o sada
sprovo en ih m era p ra vn o g p otisk ivan ja p ro lo sti m o gao bi se
uzeti i kao glavni -uzrok njihove n ekoheren tnosti i n ejed in stvenosti. Bez u po rita u teoriji totalitarizm a prim en a p o jed in ih od
o vih mera p o ka zivala je n ed o sled n o st, n edo voljn u o sm iljen o st,
pa ak i p ro izv o ljn o st - to je o n d a d o p rin o silo ko m pro m itaciji
u k u p n ih napora m ladih dem okratskih u sta vn ih drava da se
jed n o m za sv a gd a o k o n a "lo a p ro lo st i b ez njenih o pteree
nja krene u izgradn ju n o v o g p ravn o g poretka. Z a reeno se m o e
navesti jedan p rim er iz N em ake. "S u diji iz D D R - a je p rizn ava
no da je p rim enjivao pravo kada je graanina D D R - a o su d io i p o
slao u zatvor z b o g priprem e ili p oku aja ileg aln o g prelaska gra
nice ili z b o g jav n o g izraavanja elje za n ap u tan je zem lje ili
z b o g kritike p o sto je ih p olitikih odn osa. S a m o m o su e n ik u je,
naprotiv, u p o stu p k u rehabilitacije potvreno da m u je p o m e n u to m o su d o m n an eto nepravo. O v o , za p ravn o g laika iritirajue
razliito vredn ovan je iste dravne sankcije p oiva na tom e to se
in jen ino stanje m oralo sagledavati kroz dvoje razliitih n aoara: u p o stu p k u rehabilitacije kroz naoare pravne drave, a u kri
v in o m postu p ku , z b o g zabrane retroaktivnosti, kroz naoare
p ravn og i v re d n o sn o g sistem a nepravne drave D D R - a (S ch ae fgen, 19 9 6 : 2 2 -2 3 ). O s im toga, stie se u tisa k da se "sitn e ribe
189
m n ogo lake d a ju u h vatiti, d o k su "krupne ribe (p re svega krivin o p ravn o ) jed va d o stu p n e upravo z a to to su d o g m a ts k i i n e
ad ekvatn o p rim en jen a razliita pravila igre pravne drave. Prim eri p o p u t o v o g o m o g u a va ju da se lake shvati za to je isto n o n em aka ak tivistk in ja u b orbi za graanska prava Brbel B o h le y ve
jula 1991. lam entirala: T raili sm o pravdu a ne za p a d n o n e m a ku pravnu d ra vu (cit. prema: H o ffm an n , 1 9 9 2 : 23).
Jedan o d najteih problem a unutar ce lo k u p n o g pro
b lem skog ko m plek sa pravn og savladavanja totalitarne prolosti
vezan je za m o gu n o sti koje dem okratska ustavna drava prua da
bi se pripadnici totalitarne partije, pravosua i o stalih dravn ih
organa iz vrem ena totalitarn og reim a pozvali na o d go v o rn o st za
sva ona ugroavanja ivota, zdravlja i slo b o de koja su inili na
osn o vu form alno-pravnih m o gu n o sti o n d an jeg reim a (Sch aefgen, 1 9 9 6 : 1 9 ) . M o d a je u to m p o gled u n ajdelikatnija situacija sa
privoenjem pravdi sudija. a k i u sluajevim a kada su sudije kr
ile zakon koji je trebalo da prim ene na odreene sluajeve
(.Rechtsbeugung ) vrlo je teko n akn ad no dokazati n jihovu krivicu i
na o sn o vu toga ih kazniti. T o p okazu je i isku stvo nem akih su d o
va u kanjavanju sudija iz b ive g D D R -a . Ranije uspostavljen a
sudska praksa S avezn og vrh o vn o g suda N em ake u p ogledu kre
nja zakona od strane zap ad n on em akih sudija (Rechtsbeugung )21
21 "Z a utvr ivanje o igled n o tek o g kren ja lju d sk ih prava o b e le e n o g sa m o v o

ljo m [sud ije], Senat [V rh ovn og su d a N em a k e] je razvrstao tri gru p e sluajeva
koji se m ogu pod vesti p od in jen ik o sta n je krenja za k o n a o d stran e su d ija
[Rechtsbeugungstatbestnde]: sluajevi u k o jim a je krivin o in je n ik o stan je
p roiren o ; sluajevi u ko jim a d o su e n a k a zn a sto ji u n ep o d n o ljiv o j nesrazm eri p rem a in krim inisanoj radnji; tek e p o v red e lju d sk ih prava u p o s tu p k u "
(B G H , N J W 19 9 6 , 8 57). Iz in jenice d a za m erilo o rijentacije u p rocen jivan ju
ove "tek e povrede ljud skih prava" i V rh o v n i su d i U sta vn i sud N e m a k e u z i
m aju lan o ve 7 i 9 M e u n a rod n o g p a k ta o gra a n sk im i p o liti k im pravim a,
ka o i lan o ve 3 i 5 U niverzalne d eklara cije lju d s k ih prava, m oe se za k lju iti da
su pravo na linu slobodu i za tita o d o k r u tn o g i n elju d sk o g k a n javan ja o n a
dva m e un arod n op ravn o p rizn a ta o s n o v n a p rava oveka relevantn a z a kre
nje za k o n a o d strane suda. D a o b a p rava im a ju jed n ak u tein u p otvr u je jed
no m iljen je U stavnog suda N em ake, u k o je m se istie d a se sluajevi te k o g
n ep o to v a n ja osnovnih prava o v ek a ne o g ran iav a ju sam o na u g ro avan je tela i iv o ta n ego obuhvataju i o d u zim a n je s lo b o d e . K o d kren ja za k o n a o d stra
ne su d ija ko je je zavrilo o d u zim a n jem s lo b o d e o su en o m licu radi se, tavie, o "n a jtee m krim inalnom n ep ravu (B v e rfG E , N J W 19 9 8 , 2 5 8 5 ).
redukovana je u slu ajevim a isto n on em akih sudija sam o na one

sluajeve u ko jim a su na teak nain povredili o pte (tj. m e una
rodnopravno) prizn ata o sn o vn a prava oveka. T ak vo reenje je da
lo p ovod a G n te ru S p en delu da V rh o vn o m sudu N em ake preba
ci da je p u tem n eo vlaen o g ograniavanja, pa, m o glo bi se ak
rei i p ro tiv za k o n ito g preinaenja objektivnog in jen ikog stanja kr
enja prava od strane sudija delim in o o n em ogu io primereno
krivino go n je n je (Sp en del, 19 9 6 a : 810; upor. takoe i: Spendel,
19 9 6 b : 185). T o k o m vrem ena su se kritike na raun sudske prak
se S a ve zn o g v rh o v n o g suda u p ogledu krenja zako n a od strane
sudija iz b iv e g D D R - a nam n oile. T ak o je npr. U lrich N eum an n
p o n o vio m iljenje G n te ra Spen dela i kao n eosnovanu proglasio
argum entaciju V rh o vn o g suda N em ake, koja, da ne bi do la u
ko n flikt sa zabranom retroaktivnosti iz l. 103 II O s n o v n o g za k o
na" pokuava da se u pu ta u procenu da li je tum aenje norm i su
dija iz D D R - a b ilo 'u skladu sa lju d skim pravima' ( menschen-
rechtsfreundlichen ) ili nije. Pokuaje takve reinterpretacije (JUminterpretation ) norm i jed n o g stran og pravn og poretka" N eu m a n n je
kvalifikovao kao "p ogren e (N eu m an n , 2 0 0 0 : 2 5 9 ). N a p o sletku, H elm u t K n ig je celoku pn o nem ako pravosue o p tu io da je
pred "zadatko m ienja svojih redova i sam orefleksije [...] p o tp u
no zakazalo" (K n ig, 19 9 8 : 386). T o se, po n jegovom miljenju,
m o glo i oekivati s o b ziro m na to da su nacionalsocijalistike sudije to k o m pedesetih go d in a za m n ogo gore stvari prole neka
njeno: u svetlu tako loe o draen og savladavanja pravnih p osledica krenja zakona o d strane sudija iz T reeg rajha o p tu b e pro
tiv krenja zakona iz D D R -a [...] nisu ni m o gle biti prim ereno tre
tirane" (K n ig, 1998 : 378).
Jo su kom plikovan iji procesi p ro tiv b ivih partijskih
funkcionera u D D R -u . ita v n iz zlo in a u bivem reim u bio je
uslovljen celoku pn im politikim sistem o m i m o e se pripisati u
od govo rn o st vie sam im partijskim funkcionerim a nego n ep o
srednim izvriocim a. Poto je, u skladu sa m arksistiko-len jin istikim svetonazorom , partija im ala "rukovodeu u logu " u dravi,
po ruenju ko m u n istiko g reim a se za veliki deo sistem atski
sprovoenih zloina i krenja o sn o vn ih prava oveka krivinopravno m ora go n iti prvenstveno partijsko ru kovodstvo, tj. Politbiro (H offm an n, 1 9 9 2 : 2 75 ). Jasno je da svi partijski funkcioneri
191
nose svoj deo o d g o v o rn o sti za poinjeno nepravo i da se kao prvi

zadatak u jednoj m ladoj dem okratskoj ustavnoj dravi postavlja
njihovo izvoen je pred su d (Jesse, ! 9 9 7 =2 o ). M e u tim , isto tako
je jasno da svaki zlo in sa "politikom p o za d in o m poin jen to
kom trajanja totalitarn o g reim a ne m oe biti pripisan u o d go vo r
n ost svakom o d partijskih funkcionera. O v o ve i sto ga to p o s to
jei krivinopravni
i krivinoprocesni standardi dem okratskih
ustavnih drava ne bi o m ogu ili donoenje pravosnan ih presuda

po tako u o p ten im o p tu b a m a (Schaefgen, 19 9 6 : 2 1). Z ato se p o
stavlja pitanje kako e se u regularnom su dskom p o stu p k u utvrdi
ti ko je za ta u p artijskom aparatu totalitarnog reim a odgovoran .
U p ostu p cim a koji su pokrenuti p ro tiv partijskih funkcionera vrlo
esto je bilo krajnje teko utvrditi ko je poinilac o d re en o g krivi
n o g dela, ko je sauesnik, ko je podstreka, a ko p om on ik. M o g lo
bi se ak tvrditi da takvi procesi predstavljaju jedan sasvim novi
tip, kojem krivino pravo m o e da p on u di sam o nesavren pravni
instrum entarijum . N o , ti p ostu p ci se moraju vo d iti i jedna d e
m okratska ustavna drava m ora pokazati da je u stanju da svako
m e dokae njegovu od govo rn o st, a ne da kapitulira p o d planin om
krivice (H offm an n , 1 9 9 2 : 2 4 7 ).
in i se da sve p o m e n u te potekoe najbolje m o gu da
se prevladaju ako se o dm ah po ruenju (p ost)to talita rn o g reim a
pristupi izradi zakona koji bi jed in stveno, sistem atin o i pregled
no regulisao celokupnu m ateriju p ravn og savladavanja totalitarne
prolosti. Z a realizaciju to g zadatka potrebno je raspolagati o p tom teorijom reima ije se pravne p osledice nastoje p otisn uti.
T ak av zakon morao bi se p ozab aviti celo ku pn o m partijskom mre
om , kroz ije su kanale distribuirana nareenja za zloine, zlo u
potrebe slu bi i m anipulacije ljudim a. Za sva krenja prava u vreme (p ost)to talitarn o g reim a, koja bi se na osn ovu o vo g zakona
m o gla utu iti i dokazati, poin ioci bi bili kanjeni bez o bzira na
rokove zastarelosti, d o k bi m ah inacije sa unapreenjim a i sticanjem privilegija partijskom p ro tekcijo m bile "osvetljene" i p o n i
tene, a odgovorni za te m ah inacije i sankcionisani (vrem enski
ogranienim ili neogranienim ) udaljavanjem sa svojih slubi.
Pri to m je jasno da svi ljudi - a p o seb n o strunjaci u privredi i jav
noj upravi -
koji su, volens-nokns, u estvovali u zloupotrebam a
prava p o d (post)totalitarnim reim o m ne bi m ogli biti san kcioni-
192
sani odstran jivan jem sa svojih radnih m esta. "D o p u n sk o drutvo

po pravilu ne postoji. 'Sp ecijalisti' sa velikim zn an jem uvek o sta
ju, b ez o b zira na stepen n jihove ko m pro m ito van osti, p oteen i
mera 'ien ja'" (Q u aritsch , 19 9 2 : 538 -5 39 ). N a drugoj strani, v a
n o je da mere prem a b ivim partijskim funkcionerim a ne iza zo
vu u tisak da se v od i lov na vetice , p o to e se u tom sluaju kao to pokazu je eki za ko n o lustraciji - veliki deo stanovnitva
solidarisati sa rtvam a (Brenner, 19 9 8 : 213).22
R okovi zastarevanja za pojedine zloine, koji su propi
sani starim krivinim zako n o m , ne m o gu se uzeti kao relevantni
za ob u stavu krivin opravn og gonjenja u sluajevim a u kojim a je
sam a partija, o d n o sn o njeni pojedini funkcioneri, koila javno tu
ilatvo, o d n o sn o sud. Po to je o krivinopravnom gonjenju esto
odlu ivao odreeni partijski funkcioner a ne nadleni sud, to je sa
svim opravdano pretpostaviti da svi zloini poinjeni sa b lago slo
v o m partije nisu ni m ogli biti adekvatno istraeni i sueni. Z b o g
toga najbolji pristup problem u zastarevanja lei u tom e da se u
o vakvim
sluajevim a
vrem e
od
uspostavljanja
do
propasti
(p ost)to talita rn o g reim a u zm e za vrem e u kojem je zastarelost

mirovala. V ezivan je p oetka raunanja zastarelosti za dan kada je
sruen (p ost)totalitarn i reim om ogu ava krivinopravno go n je
nje ak i onih zloina koje su partijski funkcioneri ili njihovi tie
nici poinili u prvim danim a po u spostavljan ju to g reima.
Jedan opti zakon o pravnom savladavanju totalitarne
prolosti m orao bi u sebi sadrati i kriterijum e na o sn o vu kojih bi
bio zabranjen rad antidem okratskih partija. Po stavljanju van za
kona totalitarne partije, koja je ceo stari (post)totalitarn i reim
drala p od svojom kontrolom , m oralo bi se spreiti nicanje novih
partija sa istim ili slinim antidem okratskim program om i ciljevi
ma. O v o tim pre to su prve go d in e tranzicije od (p ost)to talitarn o g reim a ka stabilnoj dem okratskoj ustavnoj dravi obeleene
v elikim ekon om skim problem im a, politikim trzavicam a i m oral
nim dilem am a, z b o g ega an tidem okratske partije m ogu svojom
p ropagan dom o zb iljn o koiti prom ene, pa ak i u groziti n jihov
kurs. U tek uspostavljenim dem okratijam a moraju se o dm ah u
2 2 M a arsk i prim er p o k azu je da se u tim slu ajevim a i sam u stavn i su d m oe

sta viti na stranu "rta va (up or. S c h a u s c h itz, 199 8 : 2 4 4 ).
193
poetku defin isati granice legitim ne politike u takm ice. A k o neko

smatra da je o p ta stvar da protivnici vein ske vla d a vin e b u d u u s
kraeni za pravo participacije u procesu m ajorizacije, o n d a je naj
bolje da tu n orm u u spostavi pre nego to an tidem o kratsk e partije
steknu snagu" (F o x i N o lte, 2 0 0 0 : 432). Z ato je m o d a najbolje
da se kriterijum i za zabranu antidem okratskih partija p ropiu o d
mah po ruenju (p o st)to talita rn o g reima, kao sastavni deo prav
n og savladavanja totalitarne prolosti - sa ciljem d a se sprei da
klice to g reim a b u d u prenete i pohranjene na tle m lade i rovite
dem okratije (upor. i Glaelner, 1 9 9 4 :1 8 1 ).
U s p e h u do n oen ju i prim eni o vakvog za k o n a iskljuio
bi ili barem na m in im u m sveo m o g u n o st prim ene R adbruchove
form ule i pravno savladavanje totalitarne prolosti skrenuo u p o
zitivn im pravom regulisane procedure (to bi verovatn o i sam om
R adbruchu bilo najdrae reenje). Ipak, p o to ova o p tim aln a vari
janta uvek stoji p od zn ak o m pitanja, sasvim je izvesn o da e se sa
prim enom R adbruchove form ule morati raunati i u budun osti.
A u tom ko n tek stu nem aka disku sija p o v o d o m sluaja uvara z i
da (kao i sam a odlu ka V rh o vn o g su da N em ake, koja u n em akom pravnom sistem u ostaje kao "pravna in jen ica) m o e d o b i
ti m n ogo vei internacionalni znaaj o d o n o g koji danas o b jek tiv
no ima. Taj aspekt nije bio stran ni n em akim teoretiarim a koji
su se ukljuili u spor p o vo d o m o dlu ke V rh o vn o g su d a N em ake.
U svom zagovaranju prim ene R adbruchove form ule u o vo m slua
ju, A le x y je zapravo ponajvie ciljao na generalnopreventivni efekat koji bi im alo njeno em ancipovanje od n acionalsocijalizm a i
"osveavan je socijalistikim elem en tim a b iv e g D D R -a . "Jedan
od su tin skih razloga u p rilog R adbruchovoj form uli jeste i to to
se jed nim nepozitivistikim p o jm o m prava stvara efekat rizika za
aktere u n ekom sistem u neprava. P o to se u vek izn o va mora rau
nati sa nastajanjem nepravnih drava, kanjavanje o n ih koji su u
jed n o m reim u neprava poinili ek strem n o nepravo pokriveno z a
ko n o m m o glo bi da ima vaan gen eralnopreventivni uinak koji
prevazilazi granice nacionalne drave" (A lexy, 1993a: 35).
Z a razliku od A lexyja, D reier se u pom en u toj diskusiji
nije eksp licitn o izjanjavao o in tern acio n aln om aspektu odluke
V rh o vn o g su da Nem ake, ali je u jed n o m ranijem radu izneo v e o
m a jasno m iljenje u pogledu o b ve za n o sti graana nepravne dra
194
ve R adbruchovom form ulom : "Problem atin ost ove form ule je sa

svim oigledna. A k o , naim e, vladajui poredak m oe da donese je
dan zakon koji se protivi fu n dam entaln im principim a pravde, o n
da sam a form ula ne zn ai nita drugo do statuiranje pravne o ba
veze na otpor, o d n o sn o u jednoj totalitarnoj dravi - na heroiza m (Dreier, 1981b: 2 2 7 ) .
Problem u n iverzaln o g vaenja Radbruchove formule
om een je o vim d vem a koordinatam a: "stvaranjem efekta rizika
za poslu n e delate i odricanjem obaveze herojstva za obin e gra
ane. jed an o d aspekata stvaranja obavezujueg m e unarodn o
pravnog poretka o sn o vn ih prava oveka m orao bi biti sankcionisanje n jiho vo g krenja ne sam o u zem ljam a u ijem su p ozitivn o m
pravu uvrtena ta prava nego i u zem ljam a u kojim a to nije sluaj.
Ipak, s druge strane, to ne sm e vod iti postuliranju obaveze na heroizam , za koji je s p o so b n a uvek m anjina u jednom drutvu (o e
m u e jo biti rei u 2 7 . p oglavlju). N e udubljujui se o vo m prili
kom u taj problem , m o e se sam o konstatovati da u o vo m p ogle
du ostaje i dalje inspirativna praksa N irn b erko g suda. U N irnberkoj povelji je, naime, postavljen princip: in jen ica da je okrivlje
ni delovao u skladu sa naredbam a svoje vlade ili svako g p retposta
vljen o g ne oslob aa ga o d govorn osti, ali se m oe uzeti u obzir pri
ublaavanju kazne ako sud utvrdi da pravda tako zah teva. M e u
tim , S u d je ipak u velikoj meri prihvatao pozivanje okrivljenih na
to da su sam o izvravali naredbe, uzim ajui kao o dluno pitanje
da ii su imali m oralni izb o r ili nisu. N a neto vie teko da m o
gu pretendovati i budui prim enjivai R adbruchove form ule izvan
Nem ake.
EKSKURS
ROMANTIARSKI REPUBLIKANIZAM
HANNAH ARENDT
U izlaganjim a p osveenim m odernim revolucijama imali sm o prili

ku da vidim o kako je Francuska revolucija podstakla poseban oblik
republikanizm a -
romantiarski republikanizam -
koji e u 19. i
2 0 . veku doiveti dalje m etam orfoze i promenu u dva teorijska i po

litika pravca - nacionalizm u i ko m un izm u - da bi se naposletku
stvorili uslovi za razvoj totalitarnih reim a i njihovih revolucionar
nih tiranija. O vaj sveobuhvatan preobraaj republikanske tradicije
pokazao se m oguim tek kada je na prelazu iz 18. u 19. vek rom an
tiarski udar uspeo da uzdrm a prosvetiteljske tekovine u izgradnji
(prvo liberalne, a kasnije i dem okratske) ustavne drave i pozove
nove revolucionarne subjekte (narod i proletarijat) na "juri u ne
bo. I zaista, romantiarski republikanizam , koji se nadovezuje na
klasini i renesansni republikanizam , da bi ih u svojim kom unisti
kim i nacionalistikim izdancim a u p otp u n o sti negirao, predstavlja
onu kljunu duhovnu struju koja je m n ogo vie nego staroreimska
reakcija doprinela autoritarnim zaokretim a u politikom ivotu
Evrope u 19. i 20 . veku. Zato e propadanje totalitarnih reima, u
razdoblju 19 4 5 -19 9 1,
meu kontraktualistikim
zagovornicim a
(dem okratske) ustavne drave dovesti d o svojevrsnog otklona od

svega to im a veze ne sam o s ko m u n izm o m i nacionalizm om (tj.
totalitarizm om ) nego i sa svakim o b lik o m republikanizma.
O tpisivanje republikanskih tradicija kao takvih ipak se
ini prenagljenim, bez obzira na sve m o gu n o sti njihovih zloupotre
ba koje je otkrila evropska istorija 19. i 2 0 . veka. Projekat izgradnje
dem okratske ustavne drave, iako se on neposredno nadovezuje na
kontraktualistike tradicije, ne m oe biti u potpunosti ostvaren bez
odreenih primesa republikanizma. K ao to ispravno zakljuuju
C laus O ffe i Ulrich PreuE, "ak i u m anje zahtjevnoj amerikoj libe
ralnoj tradiciji nuno je da nain na koji graani slijede svoje intere
se i vrijednosti bude civiliziran', tj. vrsto vezan uz pravila, ponaa
nja i procedure koje svima om oguuju pravedno, nepristrasno i m i-
roljubivo zadovoljavanje interesa (O ffe i PreuS, 1989: 9 6 ). M oglo

bi se ii i korak dalje od ove im anentne potrebe dem okratske ustav
ne drave za
"civilizovanou svojih
graana. T ak o Herfried
M iinkler skree panju na to da kontraktualizam ne uvia potrebu

za internim funkcionalnim imperativima", koji uvek zavise od kon
teksta politikog delanja, to m oe da vodi preoptereenju drave i
nepotrebnom
socio-m oralnom
rastereenju
javnog
prostora
(Miinkler, 19 9 2 : 40 1). Ispravnost ovog M iinklerovog zakljuka p o

tvruju ve poeci amerike ustavne drave. Prve decenije u istoriji
S A D , kada su se sve glavne dravne poluge jo nalazile u rukama
oeva osnivaa (prvo federalista, a zatim republikanaca-demokrata), bile su presudne za dalju sudbinu S A D . N akon to je donet i ratifikovan trebalo je U stav sprovesti u ivot, om oguiti da zaista po
stane regulativ p olitikog ivota, uiniti ga istinskim temeljem prav
nog poretka. Sve to nije bilo m ogue bez krajnje predanosti oeva
osnivaa dravotvornim zadacima i etosa koji je ovaploivao klasi
ne republikanske ideale. I zaista, oevi osnivai bili su ljudi koji su
u potpunosti odgovarali idealu zoon politikom antikog polisa: bili su
bez egzistencijalnih problema, celokupnim svojim biem posveeni
politici i u svom delanju orijentisani na oivljavanje klasinih poli
tikih vrlina. A ko danas preovlauje stav da se radilo 0 prohujalom
trenutku herojskih neoklasinih snova koji nisu imali uporita u
amerikoj realnosti" (W ood, 1996: 2), m oglo bi se dodati da ova
amerika realnost ne bi imala uspenu politiku budunost da se
na poetku njene istorije nisu nali ljudi koji su svoje ivote p osve
tili ne sam o donoenju Ustava nego i njegovom dubokom utiskiva
nju u politiki ivot nacije. Kao to sm o m ogli videti u 15. poglavlju,
Francusku revoluciju je u pogrenom smeru odvelo, izm eu ostalog,
i to to nije postojala slina dravotvorna politika elita: snage koje
su teile im plem entaciji Ustava iz 1791. bile su slabe i od sam og p o
etka ugroene kako od staroreimskih nakana Luja XVI tako i od
romantiarskih ciljeva radikalnih irondinsko-jakobinskih snaga
koje su traile juri u nebo. U narednim poglavljim a imaemo pri
liku da vidim o da je postojanje republikanske vrline - spremnosti za
delanje u skladu sa ustavom, kao i sprem nosti na zatitu ustava
onda kada je ustav ugroen - kljuan preduslov za ispoljavanje ne
poslunosti onih graana koji predstavljaju konzervativnu konstitu
tivnu vlast u (demokratskoj) ustavnoj dravi.
i97
Pre n ego to se p osvetim o rasvetljavanju ove tem e

ostaje nam da se o svrn em o na jo jednu teoriju ko ja je svo jo m
otrom kritikom totalitarizm a u velikoj meri d o p rin ela o b n o v i ro
m antiarskog repu blikanizm a. M o d a je n ajzanim ljivije u ovoj te
oriji to to se o n a ne nadovezu je neposredno na republikansku
tradiciju, koja se kree o d k lasin og preko ren esan sn og ka rom an
tiarskom repu blikanizm u , n ego je zaobilazi, inspiriui se d i
rektno tradicijam a grkog (d em okratsko g) polisa. U njoj je za to
ideal neposredne dem okratije vrlih graana polisa suprotstavljen
kako totalitarnom reim u tako i dem okratskoj ustavn oj dravi.
Zahvaljujui ovoj teoriji, rom antiarski repu blikanizam u speo je
da o pstan e i da nastavi au to h ton i razvoj, branei svoju sam o sv o j
n ost kako u stavu prem a n acionalizm u i k o m u n iz m u tako i
naspram kontraktu alizm a (n a ijim teorijskim tem eljim a se para
lelno uobliavala dem okratska u stavn a drava). R e je o teoriji
H annah Arendt.
i. Teorijsko osamljenje i politika praksa

U lanku p od n aslovom Sokrat ili H eidegger? Refleksije H an n ah
A ren d t o filozofiji i p olitici M argaret C an o va n je v eo m a uverljivo
pokazala osn ovn u d ih o to m n u percepciju realnosti koja je p okre
tala m isao H annah Arendt. K ada se sam e sve o no to je C an o va n
napisala, d ih otom ije se m o gu rekonstruisati na pet ravni. Prva ra
van je vezan a za pravce eg zisten cijaln e orijentacije (p o veziva n je sa
drugim a - osam ljenje), dru ga za o b lik e ljudske aktivn osti (delanje - m iljenje), trea za o b lik e d ru tv en o g ivo ta ljudi (p o litik a
zajednica - tiranija), etvrta za o so b e u kojim a je ona p rep ozn avala utem eljitelje evropske p o litike filozofije (S o krat -
P laton), a
peta za o so b e za koje je bila vrsto e m o tivn o vezan a (Jaspers - H e

idegger).1 Iako nikada nije u sp ela da vre p ovee ove d ih o to m i-
l C a n o v a n sm atra d a se m oe g o v o riti a k i o - d o sa m o sv e sti d o ve d e n o j - p ro tivre n o sti u sam o j H annah A re n d t: iz m e u A r e n d t kao p o liti k e a k tiv istk in je
i A re n d t ka o o b i n e m isliteljke. K a k o je sta rila , o n a je seb e sve v i e d o iv lja
v ala k a o filo zo fk in ju , n egirajui d a je "p o liti k a iv o tin ja (C a n o v a n , 1 9 9 0 :
136 ). O b ja v lje n a prepiska sa n je n im d ru g im m u e m H ein rich o m B lu ch e ro m
ta k o e u v erljiv o pokazuje k o lik o je A re n d t m rze la d a se p o javlju je u "ja v n o m
iv o tu i k o lik o je uivala u u d o b n o s ti p riv a tn o s ti (u p o r. npr. A ren d t, 19 9 6 :
353)-
198
je u jed in stven u i vrstu celinu, A re n d t je pokazivala najjau

sk lo n o st ka tom e da u jedan n iz stavi p ovezivanje sa drugim a, delanje, politik u , Sokrata i Jaspersa i d a o n d a taj niz suprotstavi osamljenju, m iljenju, tiraniji, Platonu i H eideggeru .2
C a n o va n je pri to m do b ro zapazila da je za A re n d t
kljuni trenutak u p olitikoj istoriji E vrope bilo suenje i p o g u
bljenje Sokrata.3 So krat je po m iljenju H an n ah A ren d t u svojoj
lin o sti objedin javao sve vrlin e koje je pred jed n o g graanin a p o
stavljao antiki polis.4 O n je b io aktivni, politiki an gaovani gra
anin koji je eleo da slo b o d n o izn o si svoja m njenja (doxa), raz
govara i raspravlja o najrazn ovrsnijim problem im a sa svo jim su
graanim a. N a takvim graanim a je p o A re n d t poivao slo b o d ar
ski p olitiki iv o t jed n o g d e m o k ratsk o g polisa A tin e pre s v e g a
Z an im ljivo je da se A rendt, za razliku od grkih m islilaca, koje je
ovaj "zlo in " naterao da razm iljaju o ogranienjim a (n ep osred
ne) dem okrati je i m o g u n o stim a za n jiho vo prevazilaenje koje
prua republikanski m odel d ra vn o g ureenja Sparte, oduprla ta
kvim iskuenjim a ostajui verna n ep osred n o-d em o kratsko m ure
enju A tin e kao najboljem . S a m im tim , pro b lem im a ogranienja
i p odele vla sti - kako bi se predupredila tiranija (u kljuujui i " ti
raniju veine", o d n o sn o tiraniju d e m a g o g a ) -
nikada u n jenim
d elim a nije p osveena ona p an ja kakva bi se oekivala od p o to vaoca k lasin og republikanizm a. O n a zapravo ignorie i republi
ka n ske teorije Platona ( i z Zakon a) i A risto tela (o kojim a je bilo re
ci u i. poglavlju ) i zahteva otru d ih o to m iju izm e u dem okratske
vladavin e svih graana i tiranske vladavin e jed n o g oveka. Perso
nifikacije ove dih otom ije jesu S o krat i Platon. Jer, kada je Sokrat
2 Z a sva o d stu p a n ja o d o ve lo gik e, a n a ro ito kad a je u p itan ju k asn iji krajnje

am b iva len ta n o d n o s H a n n a h A ren d t sa n jen im uiteljem i (d a v n a n jim ) lju
b a v n ik o m M a rtin o m H eid eggero m , u p o r. C a n o v a n , 1 9 9 0 : 1 4 9 i dalje.
3 Zn aaj So kra to v e lin o sti H an n ah A re n d t se n am etn u o v erova tn o p reko li n o
sti n je n o g d ru g o g su p ru ga H ein rich a B liich era, ko ji je b io a u to d id ak t i iz u z e
ta n p red ava filo zo fije i sago v o rn ik , ia k o n ikad a n ije n ita o d svo jih m isli za
p isa o . N jego va fascin ira n ost S o k ra to m m o e se v id eti iz jed n o g p red avan ja
k o je je o d ra o juna 1 9 6 7 . na Bard k o le d u i ko je je sauvan o u scen o g ra fsko m
z a p is u (B luch er, 19 9 6 : 5 7 7 ).
4 A re n d t ip ak i So krata u braja u "fa ta ln u trad iciju filo zo fa koji su se o sa m ljiv a
li i u sebi p repoznavali "d v o jstv o , tj. a m b iv a le n tn o s tm i lje n ja i s(a )v e sti, k o
ja p o stav lja za h tev za id en titeto m (C a n o v a n , 1 9 9 0 :1 4 5 ; G ray, 19 7 7: 4 7 -4 8 ).
199
ubijen, to je stvo rilo k o d So krato vo g najboljeg u en ika Platona

snan u reakciju k o ja je na kraju bila upravljena ne sam o p ro tiv
Sokratovih eg zek u to ra n ego i p ro tiv atin sk og polisa kao ta k v o g tj. kao d e m o k ratsk o g polisa. Platon je u D ravi o sp o rio m njenja
koja m e u so b n o grade politiki iv o t zajednice i p ostu lirao p o
kornost ap solu tn o j istini, koju m ogu da sp o zn aju sam o m alo
brojni i koji na o sn o vu to g a za sebe prisvajaju svojevrsn o "p ravo
na tiraniju. T i m alo b ro jn i tirani jesu filozofi, ko jim a n jih o ve d u
hovne pred ispozicije (tj. sazn anje apsolu tne istin e) treba da p ri
bave i pristup ap solu tn o j vlasti. T o je za A re n d t b ila p osled n ja
P latonova re u p olitikoj filozofiji (koncepciji koju d o n o se Z a k o
ni o m nikada nije posveivala o zb iljn iju pan ju ). O d Platona p o

inje borba o sa m ljen o g m islioca koji trai savezn itvo sa tiranim a
(kako bi i sam p osta o tiranin ) protiv slo b o d arskog i d e m o k rat
s k o g ivo ta polisa kao jedine istin sk e politike za je d n ice Paradig
m atski su kob ljen e figure Sokrata i Platona pojavljuju se tako pr
vo u dem okratskom poretku A tin e krajem 5. i p o e tk o m 4. veka
pre n.e., da bi zatim trajale kroz celu istoriju Evrope i u vrem e
H an n ah A ren d t o vaplotile se u likovim a Karla Jaspersa, "d ru tve
n o g filozofa koji je o d b io saradnju sa nacistim a, i M a rtin a H eideggera, osam ljenika koji je n asto ja o da filozofski opravda H itle rovu tiraniju.
Iako je C an o van d o b ro rekonstruisala ovaj glavni to k
m isli H an n ah Arendt, o n a je p ro p u stila da konsultuje k n jigu k o
ja sa p om en u tim problem im a n aizgled n em a veze ali se pri
du b ljem uvidu pokazuje v eo m a zn aajn om . Radi se, naim e, o
d o ktorskoj disertaciji H an n ah A re n d t iz 19 2 9 , koja je p osveen a
p ro b lem u
ljubavi u A v g u s tin o v o j
m isli.
svojoj
disertaciji
A re n d t sledi protivrenosti A v g u s tin o v e m isli sve do one tem elj

ne, koja se tie drutvenosti ( vita socialis ) u k o n tek stu hrianske
slike sveta. Ta temeljna p ro tivren ost izraava se u tom e to lju
b av prem a B ogu vodi p ojed in ca (vernika) u religioznu izo lo v an o s t (k o jo m ve zapoinje i n jeg o vo v la stito sam oporicanje), dok,
s druge strane, on biva suoen sa in jen ico m da pripada istin skoj
zajedn ici vere (communis fides ) , koja o b u h v a ta celo g oveka (a ne
sam o neki njegov deo, kao to to in e svetovna udruenja). C e o
p ro b lem sastoji se u tom e to "je d n o sta v n o sop stvo Boje, u k o
je svi veruju, jo uvek ne stvara za jed n itv o vernika" (Arendt,
200
19 2 9 : 7 6 ) , z b o g ega se p ostavlja pitanje ta o d jed n o g skupa

(kroz svoj direktan o d n o s prem a B o g u izo lovan ih ) vernika stvara
communisfides. Po A re n d t A v g u s tin nikada nije u speo da pronae

o d go vo r na to pitanje, z b o g ega je u n jego vo m delu ostala nerazreena n esaglasn ost izm e u p o m e n u ta dva toka argum entacije.5
Z b o g toga A re n d t svoju stu d iju liava pretenzije "na reavanje
problem a koji izrasta iz jed n o g relativno zatvo ren o g p o jm o v n o g i
isk u stv en o g sklop a (A vg u stin o v e m isli) i ograniava je na to da
p oka e
kako dolazi d o to g a da ove n esaglasn osti n astaju
(A rendt, 1 9 2 9 : 6).
U svem u o vo m e najvanija je du h ovn a n aklo n o st H a
nnah A ren d t prem a iv o tn o m nervu p om enute avgustin ovske
protivrenosti: p ogleda li ovek u sebe, pronai e Boga, p ogleda li
oko sebe, pronai e organsku zajedn icu vernika (u sm islu celok u p n ih ljudi), ali, ma kako gledao, nikada nee moi da pomiri Boga i
ovu istinsku" zajednicu njegovih oboavatelja. B oan sko poreklo oveka i ovo zem aljsko poreklo ljudske zajednice jesu injenice nesvodive jedna na drugu i uvek kada se ove dve injenice pokuaju p o
miriti raa se zlo. A li, da b ism o m ogli razum eti tu tem eljnu protivren ost (n a koju se nadograuje p o m e n u tih p et dih otom ija) u
delu H an n ah Arendt, m oram o prvo razm otriti njeno shvatanje
p olitike zajednice i poloaja p ojed inca u njoj.
2. Antiki polis kao ideal istinske politike zajednice

Z a shvatanje politike teorije H an n ah A ren d t n eoph odn o je imati
na um u prvo njen kratkotrajni boravak u N em akoj nakon dolaska
H itlera na vlast 1933. i em igraciju koja je ubrzo (jo iste go din e)
usledila. Iako je ovaj boravak u N em akoj 1933. bio buran i prepun
ilegalnih akcija (koje su kulm inirale njenim zatvaranjem na krae
5 U m e sto reenja za p o m en u ti p rob lem , k o d A v g u s tin a se m o e nai teorija o

d vo stru k o m o veko vo m poreklu: s jed ne strane, svi ljudi p otiu o d je d n o g prap retka (A d a m a) i svoju p o v e za n o st (" b liz in u ) m o g u p ronai u gren oj p ro lo
sti: p o to su svi "b lin ji p otekli iz is to g greh a i im aju istu gren u p ro lo st, o n i
treba da se m e u so b n o v o le i da se o d u p ru izo la ciji. S d ru ge strane, svaki p o je
d in ac nalazi svoj izvo r d irektn o u B o gu i d ruge m o e v o leti sam o p osred n o ,
p reko B oga, koji zap o ved a ljubav prem a b lin jim a. Sa b lin jim a se, d ak le, ivi
i v o li sam o zato to to p roistie iz ljub avi p rem a B o gu (A ren d t, 192 9: 8 9 -9 0 ).
201
ubijen, to je stv o rilo k o d S o krato vo g najboljeg u en ika - Platona

- snan u reakciju ko ja je na kraju bila upravljena n e sam o p ro tiv
Sokratovih eg zek u to ra n ego i p ro tiv atin sk og polisa kao ta k v o g tj. kao d e m o k ra tsk o g polisa. Platon je u D ravi o sp o r io m njenja
koja m e u so b n o grade p o litiki iv o t zajednice i p ostu lirao p o
kornost ap solu tn o j istini, koju m o gu da sp o zn aju sa m o m alo
brojni i koji na o sn o vu toga za sebe prisvajaju svojevrsn o "pravo"
na tiraniju. T i m alob rojn i tirani jesu filozofi, ko jim a n jih o ve d u
h ovne p red isp ozicije (tj. sazn anje apsolutne istin e) treba da pri
bave i pristu p a p solu tn o j vlasti. T o je za A re n d t bila p osledn ja
Platonova re u politikoj filozofiji (koncepciji koju d o n o se Z a k o
ni o n a nikada nije p osveivala o zb iljn iju pan ju ). O d P lato n a p o

inje borba o sa m ljen o g m islio ca koji trai savezn itvo sa tiranim a
(kako bi i sam p osta o tiranin ) p ro tiv slo b o d arskog i d e m o k rat
s k o g ivo ta polisa kao jedine istin sk e politike za je d n ice Paradig
m atski su kobljen e figure Sokrata i Platona pojavljuju se tak o pr
vo u dem okratskom p oretku A tin e krajem 5. i p o e tk o m 4. veka
pre n.e., da bi za tim trajale kroz celu istoriju E vrope i u vrem e
H an n ah A ren d t o vaplotile se u likovim a Karla Jaspersa, d ru tv e
n og" filozofa koji je o d b io saradnju sa nacistim a, i M artin a H e ideggera, osam ljenika koji je n asto ja o da filozofski opravda H itlerovu tiraniju.
Iako je C an o va n d o b ro rekonstruisala ovaj glavn i to k
m isli H an n ah Arendt, o n a je p ro p u stila da konsu ltuje k n jigu k o
ja sa p om en u tim pro b lem im a n aizgled nem a veze ali se pri
d u b ljem uvidu pokazuje v eo m a zn aajn om . Radi se, naim e, o
d o ktorskoj disertaciji H an n ah A re n d t iz 1 9 2 9 , koja je p osveen a
p rob lem u
ljubavi
u A v g u s tin o v o j
m isli.
svojoj
disertaciji
A re n d t sledi protivrenosti A v g u s tin o v e m isli sve d o o ne tem elj

ne, koja se tie drutvenosti (vita socialis) u ko n tek stu hrianske
slike sveta. T a temeljna p ro tivren ost izraava se u tom e to lju
b av prem a Bogu vodi p ojed inca (vernika) u religioznu izo lo v an o s t (k o jo m ve zapoinje i n je g o vo v la stito sam oporicanje), dok,
s dru ge strane, on biva suoen sa in jen ico m da pripada istin skoj

zajedn ici vere ( communis fid es), ko ja o b u h v ata celog oveka (a ne
sam o neki njegov deo, kao to to in e svetovna udruenja). C e o
p ro b le m sastoji se u tom e to "je d n o s ta v n o sop stvo Boje, u k o
je svi veruju, jo uvek ne stvara za je d n itv o vernika (A rendt,
200
19 2 9 : 7 6 ), z b o g ega se p osta vlja pitanje ta o d je d n o g skupa

(kroz svoj direktan o d n o s prem a B o g u izo lovan ih ) vernika stvara
co m m u n isfid es. Po A re n d t A v g u s tin nikada nije u speo da pronae
o d go v o r na to pitanje, z b o g ega je u n jego vo m delu ostala nerazreena n esaglasn ost izm e u p o m e n u ta dva toka argum entacije.5
Z b o g to g a A re n d t svoju stu d iju liava pretenzije "na reavanje
p roblem a koji izrasta iz jed n o g relativno zatvo ren o g p o jm o v n o g i
isk u stv en o g sklop a" (A vg u stin o v e m isli) i ograniava je na to da
p okae kako dolazi d o to g a da ove nesaglasn osti n astaju
(A rendt, 1 9 2 9 : 6).
U svem u o vo m e najvanija je du h ovn a n aklonost H annah A re n d t prema iv o tn o m nervu pom enu te avgustin ovske
protivrenosti: pogleda li ovek u sebe, pronai e Boga, p ogleda li
o ko sebe, pronai e organsku zajedn icu vernika (u sm islu celok u p n ih ljudi), ali, m a k ako gledao, n ikad a nee m oi da p o m iri B oga i
ovu istinsku" zajednicu njegovih oboavatelja. B o a n sko poreklo oveka i ovo zem aljsko poreklo ljudske zajednice jesu injenice nesvodive jedna na drugu i uvek kada se ove dve injenice pokuaju p o
m iriti raa se zlo. A li, da b ism o m o gli razum eti tu tem eljnu protivrenost (n a koju se nadograuje p om en u tih pet dih otom ija) u
delu H an n ah Arendt, m oram o prvo razm otriti njeno shvatanje
p olitike zajednice i poloaja pojedinca u njoj.
2. Antiki polis kao ideal istinske politike zajednice

Za shvatanje politike teorije H an n ah A re n d t n eoph odn o je imati
na u m u prvo njen kratkotrajni boravak u N em akoj nakon dolaska
H itlera na vlast 1933. i em igraciju koja je ubrzo (jo iste godine)
usledila. Iako je ovaj boravak u N em akoj 1933. b io buran i prepun
ilegalnih akcija (koje su kulm inirale njenim zatvaranjem na krae
5 U m e sto reenja za p om en u ti p rob lem , k o d A v g u s tin a se m o e nai teorija o

d v o stru k o m o v eko vo m poreklu: s jed n e strane, svi ljud i p otiu o d je d n o g prap retk a (A d a m a) i svoju p o v eza n o st ( b liz in u ) m o g u p ron ai u gren oj p ro lo
sti: p o to su svi b lin ji potekli iz is to g greh a i im aju istu grenu p ro lo st, o n i
treba da se m e u so b n o v ole i da se o d u p ru izo la ciji. S d ru g e strane, svaki p o je
d in ac n alazi svoj izvo r d irektn o u B o gu i d ruge m o e v o le ti sam o p osred n o ,
p reko B oga, koji za p o ved a ljubav p rem a b lin jim a. Sa b lin jim a se, dakle, ivi
i voli sam o za to to to p roistie iz ljub avi p rem a B o gu (A ren d t, 19 2 9 : 8 9 -9 0 ).
201
vreme), nem a s u m n je d a je o n a ve tada stekla p riliku da up o zn a

fenom en tzv. "u n u tran je em igracije u kojoj se o ve k u svojoj
sopstvenoj zem lji p on aa kao stranac, povlaei se u nevidljivost
miljenja i osean ja . T o u o stalo m nije bila pojava karakteristina
sam o za jedan broja N em a ca p o d Treim rajhom n ego i za sve dru
ge zem lje u ko jim a se javn ost prebacila u u nutranji svet njenih
stanovnika, a svet se poeo zam iljati ne on akav ka kav jeste nego
onakav kakav je n ekada b io ili kakav bi trebalo da b u d e (Arendt,
198 9: 35).
N a su p ro t "unutranjoj em igraciji n ekih njenih prija
telja koji su ostali u N em ako j (kao to je npr. Jaspers), A re n d t u
em igraciji provodi burne go d in e angaujui se na m eunarodnoj
p om oi u groen im Jevrejima, u em u pronalazi vred n o st ljudske
solidarnosti i sapatnitva. Z a to nije nim alo sluajno to p o njoj
"lju dskost u sm islu b ratstva zapravo nalazim o kod svih p ro gon je
nih naroda i svih porobljen ih ljudskih grupa (Arendt, 19 8 9 : 28 ).
Budui da je pripadala p ro gon jen o m jevrejskom narodu, A re n d t je
nesum njivo stekla to za nju tako va n o prim arno iskustvo solidar
nosti u nevolji, ljudske b lisk o sti i saoseanja. Kasnije e o n a saoseanje shvatiti kao o sn o vn i pokreta socijalne integracije, koji
podstie m oderne revolucije. N jen program ski zadatak sto ga je
glasio da to oseanje, koje je "kod Robespierrea prvi p u t p ostalo
centralni m o tiv revolucionara", treba p rotegnuti na celo oveanstvo, da bi se onda u sp o stavilo jed n o lju dsko drutvo u ko m e e
zaista svi ljudi biti braa" (A rendt, 19 8 9 : 2 9 ).
Ideal h u m an og sveta u k o m su svi ljudi braa (i sestre)
A ren d t nije vezivala sam o za p ro gon jen e Jevreje neposredno pre i
za vrem e D ru go g svetsko g rata n ego ga je pronala najbolje izra
e n o g u antikoj Grkoj. D o k se u n o vo m veku saoseanje rastae
na racionalnost i sen tim en taln o st (kao "unutranji, u n evidljivom
lokalizovani nadom estak za g u b ita k zajednikog, v id ljivo g sve
ta), za antiku ono predstavlja jo u vek neto prirodno i sam o po
sebi razum ljivo (Arendt, 19 8 9 : 32 ). T o je prem a A ren d t bilo m o
gue za to to je antika p ozn avala polis kao optim aln i o b lik ljudske
saegzistencije.
U celokupnoj m isli H an n ah A ren d t dom inira pojam
polisa kao ideala istinske p o litike zajednice, koji je zasjao na p o

etku evropske istorije, da bi p o to m tam n io i d o nas stigao sa tek
202
tinjajuim sjajem .6 O n o to je potrebno rei o p ojm u polisa, u

zn aen ju u k o m ga je H an n ah A re n d t upotrebljavala, to je njegov
izrazito n orm ativni karakter, koji se pokazu je na tri nivoa. Pre sve
ga, A re n d t je bila krajnje selektivna kada je svoje shvatanje polisa
potkrepljivala em p irijskom graom , tako da se istorijska verodo s to jn o st o n o ga to je o n a p o d tim p o jm o m podrazum evala ne sm e
n ikako u zim ati zdravo za go to vo. D ru go, nedostatke em pirijske
fundiranosti n jen og p ojm a polisa n adom etalo je njeno v eo m a e
sto pozivanje na grke istoriare i filozofe (pre svega na A risto te
la), koji su u svojim p oliti k im i etikim delim a norm ativno razra
ivali pojedine segm en te socijaln o g ivo ta Grka. Tree, kada je,
n aposletku, bila prin uen a da se p ozo ve na n eko g grkog filozofa
ili istoriara, ija su shvatanja bila am bivalentna (ili barem nisu
jed no zn an o potkrepljivala njenu apriorno postavljenu tezu), o n
da je ona sam a "zaglaivala protivreja, podrazum evajui da je fi
lo z o f ili istoriar o kojem je re (p o d uticajem prom ena u realno
sti) poeo da "n ap u ta" o n o to je ona sm atrala za "izvorn e i
"istin sk e grke pozicije u p oim an ju polisa. Z b o g toga treba biti ve
om a oprezan u p okuaju razum evanja njene upotrebe pojm a poli
sa, p o to je re o rom antiarskom konceptu koji je delim in o sm eten u istoriju antike G rke, delim in o u istoriju antike socijal
ne m isli, d o k u preostalom delu nosi peat projekcija teorijskih
stavova sam e H an n ah A ren d t u o n u "p rolost odakle sve poinje".
Kada je u pitanju uporite pojm a polis, u znaenju u
ko m ga H annah A re n d t upotrebljava, u o n o m e to je on u antikoj
G rkoj realno bio ili to se m islilo da treba da bude, m o glo bi se
govoriti o pet kljunih ogranienja.
Prvo ogranienje predstavlja shvatanje A rendt da je p o
litika kod G rka izvorno bila d e la tn o st bez ikakvog rezultata (p ro
d u kta) i da se iscrpljivala u p u k o m "dobrom ivotu " (Arendt,
1 9 9 1 :1 6 7 ) . U njenom pojm u p o liti k o g delanja bilo je b itno to da
o n o poiva na slobodi zapoinjanja, tj. na m o gu n o sti da se bude
6 Z a G rk e se celo ku p a n p o liti k i iv o t o d v ija o u n u ta r polisa, d a bi tek R im ljan i

p oeli d a p o litiz u ju p ro s to r m e u polisima (A ren d t, 1993: 121). O v u pojavu
A re n d t o tro o su u je, p o to je n jo m e za p o e ta izgrad n ja m od ern ih d ra va sa
v e lik im teritorijam a, gra an im a (tj. d ra vlja n im a ) k o ji v ie n isu sta n o v n ici sa
m o je d n o g grada (polisa) i in te g rativn im id eo lo g ija m a k o je v ie ne m o g u p o
v ratiti e to s an tik ih grad ova-d rava.
203
poetkom n eeg n o v o g . Slo b o d n o delanje zato je u v ek bilo (i o sta

lo) istovetno sa p o e tk o m ili spontanitetom (A rendt, 1993: 34 i
4 9 -5 0 ). U p ra vo taj trenutak otpoinjanja razlikuje delanje o d pro
izvoenja, koje n a v o d n o "robuje rezultatu (p ro izv o d u ) z b o g k o g
je preduzeto. "D elan je, naprotiv, kako e Grci to otkriti, sam o po
sebi i za sebe je p o tp u n o besciljno; o no za so b o m n ikad a ne o sta
vlja krajnji p ro izv o d (Arendt, 1971c: 5 9 ). A re n d t se pri to m p o z i
va na sam o g A risto tela, za ko ga tvrdi da je u svojoj Nikom ahovoj eti
ci zastup ao tezu po kojoj politiki iveti znai "iveti d o b ro u "i

stoj ak tu aln o sti i bez ikakve proizvodnje. A k o se, pak, pogleda
d elim ino citirani u vod u Nikomahovu etiku, videe se da A risto tel
zaista definie d o b ro kao p oslednji ultim ativni cilj kojem sve te
i i koji ne predstavlja sredstvo za ostvarenje n ek o g d ru g o g cilja.
M e u tim , iveti dobro i uivati u blaenstvu ne znai ne ostavlja
ti odreene p ro izvod e za sobom . T o A ristotel e k s p li tn o p o k a zu
je na prim eru um etnika: frulaa (ija se u m etn ost ne m aterijalizuje) i vajara (koji za so b o m ostavlja m aterijalne u m etn ike pred m e
te). Z a A risto tela je bilo b itn o to da ovek v od i iv o t koji se sas
toji u razum noj duevn oj delatn o sti i u razu m n im p o stu p cim a [...]
pravilno i na najbolji n ain (Aristotel, 1 9 8 0 :1 5 [10 98 a]).
N ed o statak proizvod a u n avodno virtuelnoj politikoj
delatnosti jeste interpolacija A re n d t u antiku grku socijalnu m i
sao, u skladu sa njenim so p stven im shvatanjem p o litik o g delanja. Po tom shvatanju, p olitiko delanje nem a u sebi nita nasilno,
poto je to n avodno karakteristika iskljuivo proizvoenja. Stva
ranje lju d sk o g proizvoda uvek o b u h vata neko nasilje prem a priro
di - m oram o u biti drvo da b ism o im ali grau, i m oram o nad njom
izvriti nasilje kako b ism o izradili s to (Arendt, 1971c: 111). N a s u
prot tom e, p olitiko delanje ne sm e o staviti za so b o m p ro izvod da
se ne bi uplelo u nasilje. A li, ako delanje ve ne sm e im ati neki pro
izvod (da ne bi bilo izvreno nasilje), postavlja se pitanje ta ga
on d a razlikuje od p ukog naklapanja ili ak s o fistik o g o bm an jiva
nja ("id eo lo g ije)?7 O v o pitanje je tim znaajnije to krajnji ish o d
7 D o b a r p rim e r p ru a upravo zn a n a c H a n n a h A r e n d t - M a rtin H e id e gge r - za

v rem e n je g o v o g rektorovanja p o d H itle ro m . U svo m argonu autentinosti
A d o rn o k a o "d o sa d n o n ak lap an je k v a lifik u je H eid eg g ero v u to b o e ta n k o u t
n u i au te n ti n u ko m un ikaciju sa sv o jim z e m lja c im a iz "a u to h to n o g " Svarcval-
204
delanja ostaje netransparentan sam im
njegovim
pokretaim a:
"[...] svjetlo koje obasjava procese djelovanja, a o n d a i sve povjesne procese, pojavljuje se tek na njihovu svretku, esto tek kad su
svi su dion ici mrtvi. D jelovan je se p o tp u n o otkriva sam o prip ovje
dau, to jest historiarevu p o gled u unatrag, a on uvjek zacjelo b o
lje zn ade od su dion ika o em u se zapravo radilo" (A rendt, 1991:
156). Kako em o jo im ati prilike da vidim o, A re n d t je verovala da
u u slo vim a idealne k o m u n ik ativn e zajednice (a grki polis je upra
v o to trebalo da b u de) p osto ji jedna skupna, kolektivn a m o koja
svako g pripadnika (graanin a) prinuuje na interaktivnu k o m p e
ten tn o st i o zb iljn o st i koja se stara upravo o tom e da krajnji (n ji
m a netransparentni) ish o d n jih o vo g delanja dobije tano odree
ni sm isao.
D ru g o ogranienje u koncepciji H an n ah A re n d t p ro iz
lazi iz p rvog u toliko to se tie naina na koji je ona shvatala p o lo
aj zakona u polisu. Po njoj, zako n za G rke nije bio nita p olitiko,
ve je njega zam islio zako n o davac i onda ga predao lju dim a na k o rienje. Z ako n odavstvo nije p olitiko (n iti bilo kakvo dru go) delanje, n ego proizvoenje, p o to im a za rezultat sam zakon. Sam im
tim , zakon u sebi nosi nasilje i prim enjuje ga protiv sva ko g ko ga
kri. Istina, i sam a A re n d t u via da je ovo odreenje za k o n a isuvie "n egrko"8 i za to d o p u ta da zakon, prem da "p redpo litik i ,
ipak postaje "ko n stitutivan za sve kasnije p olitiko delanje i m e
u sob n o politiko o p h o e n je (Arendt, 19 9 3 :111). N evo lja je, m e
utim , u tom e to radnje koje su uperene ne sam o na stvaranje n e
go i na sprovoenje zako n a prestaju da budu delanje (u sm islu u
kojem A rendt taj p ojam upotrebljava): uplitanje zakona u ljudske
aktivnosti u krajnjoj liniji ih prisiljava da se odreknu delanja sa
svom njegovom "beskorisnou, bezgraninou i n eizvjesn ou
d a, d o k u n jego vo m Blubo (JBlut und Boden) brb ljanju o tkriva razrau n avan je sa
"d ru g im bla-bla p rijateljim a (A d o rn o , 1 9 7 8 :1 0 1 ).
8 S a sv im d rugaije sh va ta n je za k o n a A re n d t o tkriva u jed n o m p ism u K arlu Ja-
sp ersu , u k o m kae d a religija "n ig d e i n ikad a nije m o g la d a p ru i fu n d a m e n t

za neto tako politiko kao to su zakoni" (A ren d t, 19 8 7: 2 0 2 , k u rz iv A . M .). O v o
p o k azu je d a je A ren d t u n efo rm a ln o j k o m u n ik aciji za k o n p o im a la kao n e to
p o litik o , d o k ga je u sv o jim teo rijsk im rad ovim a, p o d p rin u d o m d o sle d n o g
sp rov o en ja razlike izm e u d elan ja i p roizvo en ja, m orala izm eta ti v a n d o
m ena p olitike.
205
ishoda (A rendt, 1 9 9 1 :1 5 8 ) . N a o vo m primeru m o e m o najbolje

da vid im o k o lik o se krajnji zakljuci razm iljanja H a n n ah A ren d t
udaljavaju o d o n o g a to je in ilo sr socijalne, p o litike i pravne
m isli G rka. K ao dobar prim er za o n o to su G rci m islili o u lozi za
kona u p o litikom iv o tu polisa m o e se p on ovo navesti A ristotel
koji vladavinu za k o n a u zd ie u conditio sine qua non ispravn og ure
enja jed n o g polisa. A kada je u pitanju n ajslobodarskije o d tih ure
enja, dem okratija/republika, A risto tel na jednom m estu kae: "u
o nim dem okratijam a u kojim a vlada za ko n nem a dem ago ga, ve
su najbolji izm eu graana na elu drave. A li d em ago zi se javlja
ju tam o gde za ko n nem a vrh ovn u v la st (A ristotel, 1 9 7 5 : 95
[129 2 a]). N a su p ro t H an n ah A rendt, A risto telo vo je m iljenje bilo
da to je politiko delanje m anje o b u zd an o zako n o m , a to znai
"beskorisnije, bezgraninije i u isho du n eizvesn ije , to su p o g o d
niji uslovi za u sp o n d em ago ga i naruavanje k o m u n ik ativn e za
jednice koja je p osveena politici.
Tree ogranienje ine n astojanja H an n ah A re n d t da
predstavi polis kao celovitu egalitarnu i slobodarsku zajednicu,
p o tp u n o o dvojenu od privatne nejednakosti i izrabljivanja: Polis
se razlikovao o d kuanstva po to m e to je p ozn avao sam o jedna
ke d o k je kuanstvo bilo sredite najstroe nejednakosti. Biti slo
bodan zn ailo je ne biti podreen n u n o stim a ivo ta ili zapo vjedim a n e k o g d ru g o g kao i ne b iti sam onaj koji zapovjeda. T o je zn a
ilo ne vladati i ne biti onaj ko jim se vla d a [...] biti slobodan zn a
ilo je biti slobodan od n ejednakosti prisu tn e u vladalatvu i kre
tati se u prostoru u kojem ni vladavin a niti p otin jen ost ne p o s to
je" (Arendt, 1991: 31; upor. tako e i A rent, 1991: 23). Iako je
A re n d t n esum njivo u pravu kada govori o n izu razlika koje su p o
stojale izm e u polisa i 0ikosa, tek o bi se m o g ao prihvatiti njen z a
kljuak da je zbiljski polis bio b ez o statk a egalitarna i slobodarska
tvorevina. Jer, pogleda li se bolje u n jego vu konstituciju, videe se
da je o n u sebi ouvao predstavu na g o sp o d arsk o dobro na kojem
go sp o d arsk a kua (tj. gradsko jezgro ) d o m in ira o kolin om (tj. ku
am a seljaka), a slobodni graani se m eaju sa robovim a, stranci
m a i (n eslo b o d n im ) enam a, p o tp u n o ravnoduni prema n jih o
v o m p odreen om statusu (T o m b erg , 19 73 : 233 i dalje). Z ato nije
n im alo sluajno to se A ristotel dri pred stave p o kojoj je d o m in a
cija s lo b o d n ih graana nad svim n e s lo b o d n im ljudim a data po
206
prirodi" i p o liti k im p u tem se ne m o e ukin u ti ve se m o e sam o

postaviti na pravilne osn o ve. Stavie, javna vrlina s lo b o d n o g gra
anina podrazum evala je privatnu vrlinu "do b rog oveka , o d n o
sno gospodara, p o to je jed in o na taj nain bila o b ezbe en a eko
n om ska o sn o v a bavljen ja p o litik o m (A ristotel, 19 75 : 21 [126 0 a],
54 [1275a] i 5 9 [12 7 7 a ]). A re n d t ovo, dodue, priznaje, ali odm ah
sve g o sp o d stv o jednako kao to je to u inila i sa sam im za k o n o
davstvom transponira u "p redpo litik u sferu i proglaava ga za
sam u p olitik u n eb itn im (Arendt, 1993: 37; A rendt, 1971c: 117118). T im e o n a o tro odvaja o no to je u an tikom iv o tu bilo gu
sto isprepletano, i to kako u realnosti tako i u teoriji. Politiki b it
n om in jenicom o n a proglaava to da je polis b io "centriran oko
slo b o d e , pri em u se slo b o da razum e n egativno kao n e -b iti-p o koren i ne-vladati, a p o zitiv n o kao jedan prostor koji m o e sam o
m n otvo da p ostavi i u kojem svako m o e da se kree kao m eu
sebi jed nakim a (A rendt, 19 9 3 :3 9 ) .
T ak av stav m o e da se shvati jedino kao projekcija novo vek o vn o g p ojm a slo b o d e na p olitiki iv o t G rka. Jer, ako je oko
neega zaista bio centriran idealni pojam politike kod Grka, onda
to nije bila slo b o d a ve graanska vrlina, koja je jo u vek p oim ana
u kategorijam a vladanja i pokoravanja. A ristotel tako kae: N ego
za pohvalu je m oi i vladati i pokoravati se i izgleda da se vrlina
graanina sastoji upravo u tom e da m oe dobro i d a vlada i da se
pokorava (A ristotel, 1 9 7 5 : 5 9 [12 7 7 a ]). A k o je za G rk e postojala
razlika izm eu p red po litike (kako je A re n d t n aziva) i politike
vrline onda o n a nije bila kvalitativne prirode (g o sp o d stv o - s lo b o
da), ve sam o kvantitativne: dobar graanin m o gao je jednako d o
bro da vri politiku vlast, kao i da joj se pokorava. S lo b o d a od vlasti
jeste novovekovni koncept, ko ji e svoj sm isao do b iti tek u spo
n om dravn og rezon a i njegovim prvim osporavanjim a.
etvrto ogranienje ini idealistiko opisivanje sam og
vrenja "politike u antikoj Grkoj. A rendt im a izrazito rom anti
arsko vienje p o litikog ivota kao aktivnosti ubeivanja i slua
nja, koji generiu kolektivnu m o i p otp u n o su u neskladu sa sva
kom prim enom nasilja (na to skree panju i H aberm as, 1 9 7 7 : 1 5 16). Sila kvari svakog oveka i ini ga nepodobn im za politiku, a to
vai ak i za one koji pruaju otpor tiraniji (Arendt, 1 9 9 1 :1 6 5 ). Ali,
ako je u praksi polis b io nesporno i kom unikativna zajednica, onda
207
je bio i ono to A r e n d t po svaku cenu e li da odstrani iz svog ideala: brutal

no nasilje, kako prem a unutra tako i prem a spolja. N ije sluajn o T u k id id
ba iz ponaanja A tin e p od Periklom dedukovao prvu evropsku te
oriju politike sile: o vjeku silniku ili gradu, koji im a vlast, nita
nije b ezum no, to je korisno, i nita prijateljsko, to nije sigurno.
O n mora u svakom p ojed in o m sluaju prema prilikam a postati ili
neprijatelj ili prijatelj (T u kidid, 1 9 9 1 :3 6 6 [VI, 85]). U svom sva
kih iluzija i ulepavanja lienom o pisu grkog m entaliteta i p o liti
kih borbi u polisim a, Jacob Burckhardt potvruje o n o to je ve T u
kidid uvideo: "K o se u antici sm atrao ovlaenim da vlada, ili ko je
to sam o eleo, dozvoljavao je sebi u borbi sa protivn ikom ili ko n
kurentom b ezm alo krajnje sredstvo - unitenje. [...] H eleni su verovali da su naisto sa alternativom : ili em o m i un ititi njih, ili e
oni nas, pa su delali onda n eum oljivo u skladu s time. [...] Po to je
polis neto najuzvienije i istin ska religija Helena, to borbe za nje
ga im aju i onu istu brutaln ost religioznih ratova (Burckhardt,
1934: 6 1 -6 2 ). A k o se u neem u m o e videti veliina antike p o liti
ke teorije G rka, onda je to b io p o k u a j d a se obuzdaju te b rutalno
sti tako to e im se nadrediti univerzalne vrline do b ro g graanina
i staviti okovi zakona. N aalo st, prem a strancim a, a to znai i pre
ma drugim polisim a (o varvarima da se i ne govori), ova ogranienja
nisu vaila, tako da se na strane polise gledalo sam o sa aspekta m o
gu n osti stupanja u (po pravilu labave) saveze ili podjarm ljivanja i
b eso m u n o g eksploatisanja (p o p u t robova). Poslednji Periklov g o
vor razgnevljenim A tinjanim a, koji su ga smatrali o dgovorn im za
to to ih je "nagovorio (danas bi se reklo "nahukao) na kata
strofalni rat sa Lakedem onjanim a, b io je usm eren na to da o p o m e
ne A tin jan e da je njihov hegem onski p olo aj u H eladi n un o v od io
u ratove sa svim a koji jo nisu bili p otp a li p o d njihovu vlast. "N e
treba m isliti da se vi borite sam o za jedno, da li ete biti robovi
m jesto slo b o d n ih ljudi, nego i za to, da ne izgu b ite vlast i ne d o e
te u o p a sn o st od onih, kojim a ste se za vlasti zamjerili. A nije vam
vie ni m o gu e odrei se nje, ako koji plaljivac u sadanjem asu,
da bi iv io u dokolici, i na tu p o te n u m isao dolazi. Vi ve imate
tu vlast kao silnitvo, koje je, ini se, nepravedno prigrabiti, a o p a
sn o n ap u stiti (Tukidid, 1 9 9 1 :1 1 8 [II, 118 ]). Periklovo doba, koje
je esto n azivano zlatnim d o b o m atin sk e dem okratije bilo je u
isto vrem e d oba amoralnog tribalizm a, u kojem je postojala puna
208
sv e st o to m e d a je a tin sk a " v la s t ka o s iln i tv o n ad d m g im polisim a

go la n ep rav d a . T o to je p o H a n n a h A re n d t " p o litik a p re staja la iz
v an z id in a po lisa a rat b io n e to s a s v im n e p o liti k o (A ren d t,
199 3: 9 3 ) n ik a k o n e zn a i d a gra an i n isu m o g li b iti ta o ci jed n e
(d e m a g o k i p o s e b n o n a d u v a n e ) "ra tn e p o litik e ", k o ja je u s k o p o
v eziv a la v la s t u n u ta r i iz v a n polisa.
M o d a n a jk ru p n iji p ro b le m k o n c e p ta H a n n a h A re n d t
le i u to m e to je o n a id e a l p o litik e v id e la u te n ji k a " b e sm rtn o j
sla v i , k a o o n o m e to o v e k a n a d iv lja v a i in i g a ra v n im b o g o v i
m a. P o lis je b io n e to " b e s m r tn o (p o s to ja o je pre sv a k o g n je g o v o g
lan a i p o s to ja e n a k o n n je g o v e sm rti), a sv a k i n je g o v g r a a n in je
h te o n a n je m u d a o s ta v i p e a t in d iv id u a ln o s ti, im e bi n jeg o v o
im e b ilo u in je n o b e s m r tn im . "Ip a k , a k o su s m rtn ic i u sp e li da
sv o jim ra d o v im a , d e lim a i recim a p ris k rb e iz v e s n u p o s to ja n o s t i
d a ih o tr g n u o d ie za v a n ja , ta d a bi te stva ri, b a re m d e lim i n o ,
u le i b ile k o d k u e u sv e tu v e n o g trajan ja ( everlastingness ), a sam i
sm rtn ic i bi n a li sv o je m e s to u k o s m o s u , g d e je sve b e s m rtn o
o s im lju d i (A r e n d t, 19 7 1c: 43). Z b o g o v e te n je z a b e s m rtn o m
sla v o m , sm a tra A re n d t, h ra b ro st i stav ljan je iv o ta "n a k o c k u " b i
li su sa s ta v n i d e o p o liti k e v rlin e G r k a (A r e n d t, 19 9 1 :3 3 -3 4 i 15 1).
Iro n ija je d a je o v o te o rijsk o v e li a n je p o litik e ka o in je
nja sla v n ih i n e z a b o ra v n ih d ela u re a ln o sti b ilo n e ra sk id iv o v e za n o
za n e p re k id n o ra tn o stan je u k o je m su iv eli g rk i polisi. M a k o lik o
se A re n d t tru d ila d a sv o je v i e n je " b e sm rtn e sla v e uvije u " k o sm i k e o b la n d e, o sta je n eo b o riv a is to rijsk a in je n ica da je p o tra
ga z a sla v o m u staroj G rk o j b ila isp re p leten a sa m ilita rizm o m .
a k i sa m H e ro d o t, iju n am eru d a p ie isto riju 9 A re n d t citira na
b r o jn im m e stim a u p rilo g sv o jo j te o riji o " b e s m rtn o s ti" , u sv o jim
iz la g a n jim a sa sv im tre zv e n o p o k a zu je n alije u d n je z a " b e s m r t
n o m s la v o m . O p is u ju i na p rim er k a k o je T e m is to k le p o s ta o
"n a jh rab riji i n a jm u d riji" borac p ro tiv P ersijan aca u bici k o d S ala m in e, H e ro d o t se n im a lo ne u ste e d a p o k a e k a k o je ovaj h u k a o
A tin ja n e n a rat (V II, 143), o tim a o n o v a c o d d r u g ih G rk a (V III, 112),
9 O v o je p regled sto rije H ero d o ta H alika rn aan in a , k o ji je n ap isan rad i to g a

d a se vre m en o m ne bi u m a n jio znaaj o n o g a to je o v e a n stv o stv o rilo , te d a
v e lik a i d ivn a dela, i o n a ko ja su stvorili H elen i, ka o i o n a ko ja su stvo rili varvari, ne bi bila za b o rav ljen a (H e ro d o t, 19 6 6 : 7).
20
potkupljivao (V III, 5 ) i bivao potkupljen (VIII, 4), krao tue ideje

(VIII, 58), rem etio d isciplin u u vojsci (VIII, 5 9 ), u cenjivao (VIII,
6 2 ), pa naposletku ak i varao svoje sugraane kako bi kod Kserksa obezbedio u toite ako ga u nepredvidljivoj sku ptini A tin e sn a
e nevolja (VIII, 10 9 ). A d a se im ao ega bojati svedoi prim er M iltijada, v eliko g i sla vn o g heroja iz bitke kod M aratona, koji je kasn i
je zb o g n eu spen og osvajakog p oh oda na Par o dm ah bio o p tu en
za veleizdaju, tako da m u je stara slava posluila jedino da izbegn e
sm rtnu kaznu, a p o to je ve b io na samrti zb o g zado bijen ih rana
"izvu kao se sam o sa novanom kazn om (VI, 136). Sic tmnsitgloria
mundi, dok je o n o to ostaje ratnika ostraenost i dem agogija.

Peto ogranienje shvatanja polisa koje n alazim o k o d
H an n ah A ren d t i koje v elik im d elo m p roizlazi iz p reth o dn ih , tie
se poloaja p ojedinca u politikoj zajednici. A k o je za A re n d t s lo
boda i dalje sm isao p olitike, o n d a se ovaj pojam slo b o d e m n o g o
vie napaja na rom antiarskim n ego na p ro svetiteljskim tradicija
ma: sloboda za nju jeste n aprosto m o g u n o st da se naini p o e
tak, o d n o sn o ostvari "neverovatno i n ed o stin o (Arendt, 1993:
35). U grkom polisu, kako ga A re n d t vidi, "slob o dan je m o gao b i
ti sam o onaj ko je b io sprem an da rizikuje sam ivo t, d o k je n eslo
bo d n u i ropsku duu im ao onaj ko se s veliko m ljubavlju drao i
v o ta -
jedan porok za koji je grki jezik im ao p osebn u re
(Arendt, 1 9 9 3 :4 4 ). S lo b od a je, dalje, u vek javna ( herojska) i isp oljava se u drutvenom ivo tu , tako da joj najvee o p a sn o sti prete kako od "radikalne izolacije" ljudi, koja je karakteristina za ti
ranije, tako i od pretvaranja p o litike zajednice u proirenu p o ro
dicu u kojoj su svi "blinji" (A rendt, 19 9 1: 51). U o b a sluaja pri
v a tn o st guta javnost. Sa o vo g s ta n o v ita A re n d t p reduzim a ek sp licitn u kritiku liberalne teorije. Liberalizam je po njenom m iljenju
dao svoj doprinos progonu slo b o d e iz d o m en a javnosti za to to se
n jeg o v p ojam slobode skoro u p o tp u n o sti o d n osi na odranje i
v o ta i ouvanje njegovih interesa , tj. na sferu privatnosti (Arendt,
19 71c: 155). I upravo to negira p o stu la t p o kojem je hrabrost jed
n a o d krucijalnih politikih vrlin a". H rab ro st oslobaa ljude o d
njihove brige za ivot zarad slo b o d e sve ta (Arendt, 1971c: 15 6 ). U
jednoj blaoj varijanti, A rendt kritikuje liberalizam zb o g toga to
je lju de naprosto odvratio od javne sfere i okrenuo u pravcu p o i
m an ja slo b o d e iskljuivo u p rivatn im kategorijam a. Biti slobodan
2 10
poelo je da znai biti slo b o d an o d p olitike. Ljudi u zem ljam a za

p ad n o g sveta, koji n akon propasti an tike slob odu od p olitike p o i
m aju kao jednu o d o sn o vn ih sloboda, sve vie i vie koriste tu slo
bodu, p ovu kavi se iz sveta i o b aveza u njem u. O v o povlaenje iz
sveta lju dim a ne m ora kod iti, ve ak m o e velike talente dovesti
do genijaln osti i tako za o b ilazn im p u tem uiniti korist svetu. A li
sa svakim tim povlaenjem dolazi do gu b itk a sveta, koji se skoro
m o e dokazati; o n o to odlazi u nepovrat jeste specifini i prete
n o nen adokn adivi m euprostor, koji je trebalo da se izgradi
upravo izm eu oveka i njegovih b lin jih " (Arendt, 1 9 8 9 :1 8 ) . U
svakom sluaju, prava i slo b o de koje zagovara liberalizam po
svojoj su prirodi negativni; oni su rezultat oslo b oen ja o d najrazliitijih vrsta ropstva i ni u kom sluaju nem aju pravi p ozitivan
sadraj o n o g to slo b o d a sad stvarno i jeste. Kad se u revolucijam a
ne bi radilo ni o em u dru gom sem o garanciji ovih prava i slo b o
da, onda K ondorse i R obespjer ne bi im ali pravo i n jihov cilj ne bi
zaista bila sloboda, ve o slo b o en je o d jed n o g aparata vladavine
koji je prekoraio svoja ovlatenja i povrijedio stara dobro u tem e
ljena prava (Arent, 1991: 2 5 ). O n o 0 em u se po H an n ah A rendt
u m odernim revolucijam a radi jeste negiranje liberalnih politikih
p ostu lata (ego izm a i p rivatn osti) i povratak javnoj slobodi i vrli
nam a hrabrosti i slave, a to znai (rom antiarski u lepanoj) tradi
ciji g rkog (pre svega dem okratskog) polisa.
3. Mo politike zajednice
Iz p reth o dn o g izlaganja m oe se izvesti zakljuak da je A rendt ignorisala jednostavnu injenicu da je grki polis, p osebn o ako je u
njem u vladalo dem okratsko ureenje, jo uvek b io kolektivistika
tvorevina u kojoj su ivot, im ovina, slo b o da i ast pojedinca m ogli
biti u svakom trenutku rtvovani radi n ajobinijeg hira okuplje
n o g m n otva koje hukaju dem ago zi. N i polis ne uspeva da izb e gne onoj vrsti g o sp od stva koje za tlaenje p ojedinca koristi ceo ko
lektiv.10 M o gu n o st izbegavanja o v o g stanja koju nudi kontraktu-
10 U svo jo j Dijalekticiprosvetiteljstva H o rk h e im er i A d o rn o e tu p ojavu o p is a ti na

sled ei nain: O n o to se svim a d o g a a o d n ek o licin e, izvrava se u v ijek kao
svlad avan je p ojed inaca o d stran e m n o g ih : tlaen je d ru tv a u v ijek im a karak
te ristik e tlaenja n e k o g k o lek tiv a (H o rk h e im e r i A d o rn o , 1 9 8 9 :3 5 ).
211
alizam jeste de m o k ratsk a ustavna drava. Iako ne o d b acu je u p o t

pun osti tekovine d em okratske ustavne drave, A re n d t joj suprot
stavlja svoj sop stven i m o del naslea slob odarskog poretka gr
kih polisa.
K ljun i p o ja m o d k o g je A rendt p olazila u reavanju
problem a ko n stitu isan ja politike zajednice jeste m o. "M o o d
govara sp o so b n o sti ljudi ne sam o da delaju ili n eto ine n ego da
se povezu ju sa d ru gim a i da u saglasnosti sa n jim a delaju"
(Arendt, 1 9 7 0 : 4 5 ). M o je, dakle, svojevrsna nadgradnja (A rendt
bi u svakom sluaju izb e gla re "rezultat) delanja u to lik o to u
sebi miri pojedince i ovaplouje njihovu saglasn ost d a zajedniki
neto preduzm u. U to m zn aen ju m o je direktno su protn a nasi
lju. K ada je u p itanju p olitika zajednica, u njenom tem elju se, po
m iljenju H an n ah A rendt, nalazi "ivo tn a m o naroda koja pro
izlazi iz izvo rn o g k o n sen zu sa i koja daje iv o t svim pravnim ak
tim a i institucijam a. " O n o to institucijam a i zak o n im a jedne z e
mlje daje m o jeste p odrka naroda, koja je o p et sam o nastavak
o n o g izvorn og k o n sen zu sa koji je oiveo institucije i zakone. [...]
Sve p olitike institucije su m anifestacije i m aterijalizacije moi;
one p ostaju krute i propadaju im vie iza njih ne stoji i ne p odr
ava ih ivo tn a m o naroda (Arendt, 1 9 7 0 : 4 2 ) . Ili, drugim reci
ma, "ustavi, zakoni i institu cije koje oni [ljudi] p o to m u sp o sta
vljaju, spo so b n i su za iv o t tano o n o liko koliko traje u njim a jed
n om proizvedena m o iv o tn o g djelovanja" (Arent, 1991: 152).
N e to slin o dogaa se i sa p o tezim a koje vue narodni voa. A k o
v o a uini neka slavna i u spen a dela, o n d a je to zahvaljujui ini
cijativi i riziku to ga p o d u z im a ili, u krajnjoj liniji, injenici da
m o n o p olizira snagu onih b ez ije p o m o i nikada nita ne bi m o
gao p o stii (Arendt, 1 9 9 1 :1 5 4 ). U svakom sluaju, sve d o k p o sto
ji "ivo tn a m o naroda (ili "m o iv o tn o g delovanja) koja udah
njuje iv o t pravnim aktima, in stitu cijam a i vo am a jedne p o liti
ke zajednice, nem a potrebe za nasiljem i ljudi m o gu da ive slo
b o d n o .11 "M o zakona ili u stava poiva na saglasn osti i podrci
11 Pri to m A re n d t sm atra da slo b o d a ne p o s to ji u v e k i svu d a i d a je m n o g e z e

m lje n e m o g u sebi p riutiti. "S u p r o tn o s t s lo b o d e je ili n u n o s t ili o p re sija
(A re n d t, 1971a: 132), to zn a i da n ije d o v o ljn o d a ne p o s to ji p olitika o p re s i
ja d a bi p o sto ja la sloboda. Z a iv o t u slo b o d i p o tre b n o je d a p rob lem m ateri
jaln e n u n o s ti bud e reen.
212
naroda i izvire iz njih. G d e g o d je ova m o nenaruena, nasilje je

n epotrebno (A rendt, 1971a: 9 9 ) . T o predstavlja sam o jezgro v italistiko g ko n cepta ivo tn e m oi naroda , koje je supstan cijalizovan o "izvorn im k o n sen zu so m " i za tim iv i svojim ivo to m , i
nei nasilje u p o liti k o m iv o tu izlinim . Taj argum entacioni niz
otkriva svu du b in u razlike izm eu rom antiarskog shvatanja dr
ave (p o m odelu polisa ) i dem okratske ustavne drave. T a k o npr.
govorei o M ayflow er ugovoru, A re n d t m o e da u duhu ovih stavo
va mirne du e zakljui da se "u govor koji poiva na uzajam n osti
[...] sastoji iz akta vezivan ja-seb e-za-d ru ge. Politika zajednica
koja nastaje na o sn o vu o v o g saveza sadri izvor m oi koji tee ka
o n im a koji m u pripadaju i koji bi bili o su en i na n em o izvan p o
litike zajednice (A rent, 1 9 9 1 :1 4 8 ). O d a tle proizlazi zakljuak da
se "istin ska , slo b o d n a p olitika zajednica uvek temelji na ko lek
tivnoj m oi svih svojih lanova i da ta m o nikada ne m o e biti
preneta na njihove predstavnike.
O v i stavovi dre se na o ku pu sve d o k se A re n d t ne
okrene problem u m e u so b n o g poverenja stvaralaca "izvo rn o g
k o n sen zu sa u u slo vim a u kojim a p ostoji obilje razloga za zazo r i
strah. Lijek za nepredvidljivost, za kaotinu n eizvjesn ost b u d u
n osti, sadran je u sp o so b n o sti da se obeanja daju i o d re
(Arendt, 1 9 9 1 :1 9 1 ) . N o , problem se sam po sebi sastoji upravo u
tom e kako ob ezb ed iti sp o so b n o st da se obeanja daju i o dre .
Kao to sm o ve im ali prilike da vidim o, ovaj problem je stajao u
sam om sreditu interesovanja kontraktualizm a, da bi u najveoj
meri inspirisao reenje o prenoenju vlasti graana na politike
predstavnike. Iskuenju da p o e ovim putem A ren d t je najlake
m o gla da se odupre poseui za "ivo tn o m m oi naroda koja
s po n tan o prisiljava svako g pojedinca d a odri obeanje. M e u tim ,
A re n d t to ipak ne ini i u teoriju uvodi "ogranienu zb ilju suvere
n o sti koja poiva na sili "u zajam n o g obeanja ili ugovora ,12 raz
liitoj od politike m oi s lo n o g delanja" (Arendt, 1 9 9 1 :1 9 7 ) .
T o m esto je Jrgen H aberm as u zeo kao krunski do kaz
za n edostatn ost osn ovn e vitalistike postavke H annah A rendt.
"A rendt v id i zjapeu provaliju izm eu znanja i m njenja koja se ne
12 U h rvatsk om p revod u o vd e sto ji jed n a greka: p o sled n ja re u reen ici je

u go vo ra ", a ne g o v o ra (u p o r. A ren d t, 1 9 5 8 :2 4 4 ).
213
m oe zatvoriti argu m en tim a. O n a mora da se okrene d ru go m te

m elju m oi m n jen ja i nalazi ga u spo so b n osti o d g o v o rn ih su bje
kata da daju obean ja i da ih se dre" (H aberm as, 1 9 7 7 : 23). Z b o g
toga i ona na kraju, sm atra H aberm as, dolazi (d o d u e za o b ila
zn im p u tem ) d o kontraktu alistike teorije p rirod n o g prava, o sta
vljajui u d ru go m p lan u svoju teoriju politike prakse. Jo vea je
nevolja, m e u tim , to to A ren d t celu priu o davanju i dranju
obeanja izn o si lapidarno i povrno, izbegavajui da je sledi do
njenih krajnjih konsekvenci. A kako ove ko nsek vence izgledaju
pokazao je tri veka pre H an n ah A re n d t T h o m as H o b b e s: go lo o b e
anje neke in idb e sam o p o sebi povlai n eizvesn ost n jen o g isp u
njenja p o to je sila rei isuvie slaba da bi m ogla da prisili ljude na
pridravanje u govornih obaveza (H ob b es, 1 8 3 9 :1 2 8 ) . Verovati u
autom atiku davanja i ispunjenja obeanja znai verovati u arhajsku m agijsku m o rei, koju pozn aju sva rana zako n o davstva, sve
dok se p od uticajem napredujueg prosveenja i in dividuacije ne
okrenu o n o m e to H ob b es naziva p o u zd an o m ili izvesn om vla
u, koja e prinuivati one to bi inae p ogazili zadatu re . Pa
radoksalni je nauk H ob b eso ve teorije da ljudi ulaze u drutveno
stanje n a o sn o v u spozn aje u n iverzalne ( to zn ai i vla stite) sklo
n osti ka krenju zadate rei i ten je da se osiguraju o d n egativnih
p osledica u sluajevim a kada ta sk lo n o st b ude sprovedena u delo.
Porast u m n ih kapaciteta ljudi, koji o m ogu ava n jihovo m e u so b
no varanje, tako rezultira p otrebom za u lazak u drutveno stanje
(sa dravn im aparatom prinude), koje o m ogu ava razum no m e
u so b n o poverenje ljudi u ispun jen je d atih obeanja. Sve ove im
plikacije klju n og obrta ka k o n traktu alistik om diskursu ostaju
kod H an n ah A rendt netransparentne, p o to bi n jihovo izvoenje
d u b o k o uzdrm alo sve nosive tem elje njene p olitike teorije.
4. Kontrastiranje kontraktualizma i romantiarskog

republikanizma: Thomas Hobbes i Hannah Arendt
K a d a b is m o u n ovovekovnoj teoriji traili p o tp u n i an tip o d rom an tiarsko-repu b likan skoj p o liti k o j filo zo fiji H an n ah A ren dt,
ne b is m o pogreili ako b ism o g a p ro n a li u H o b b e so v o m k o n tra k tu alizm u .
Kada je re o
o vo
d v o je
p o liti k ih
m islilaca,
izm e u ko jih stoje tri veka, m o g u se reko n stru isati tem eljne s u
214
pro tn o sti u n jih o vo m p o im a n ju g o to v o svih klju n ih o blasti

ustavn e drave. Pa ipak, u svim d elim a H an n ah A re n d t provejava pritajena fa scin ira n ost d e lo m T h o m a s a H o b b e sa , k o g a je o n a
n esu m n jivo sm atrala svo jim pravim i, reklo bi se, jed in o d o sto j
n im p ro tiv n ik o m n a p o p ritu p o litike filozofije. U o s ta lo m , ne
kae o n a slu ajn o u svojoj k n jizi Vita activa da je H o b b e s "jo
uvjek najvei p red stav n ik p o liti k e filo zo fije m o d e rn o g do b a
(A rendt, 19 9 1: 2 4 2 ).
R om a n tia rski repu b likanizam , na ijim p ozicija m a
stoji H a n n ah A re n d t, alternativu dem okratskoj u sta vn o j dravi
v id i u (rom antiarski u lep an o j) tradiciji grk o g polisa, iji je
glavn i idejni sto e r - sm rt. Po m iljenju H a n n ah A ren d t, onaj ko
je u polisu h teo d a b u d e zoon politikon m orao je u sva k o m trenutku
da bu de pripravan d a p o lo i svoj iv o t za ideje koje zastupa.
U p ravo ta o p a sn o st o d g u b itk a iv o ta za H an n ah A re n d t je bila
najznaajniji izvor svega p o liti k o g. Z ato G e o r g e K ateb sasvim
ispravno prim eu je d a nalije teorije p o liti k o g delanja H an n ah
A re n d t lei u n jen o m stavu da "kad go d n edo staje o p a sn o st od
sm rti, ne p osto ji istin sk o p o litiko d ela n je (K ateb , 19 8 7: 6 12 ).
S a tih pozicija, A re n d t priznaje H o b b e su d a je "jed in i p o litiki
m islilac u ijoj filo zo fiji sm rt igra neku u lo g u (A rendt, 19 7 0 :
6 9 ). M e u tim , to nije sam a sm rt (o d n o s n o s p o s o b n o s t da se
um re), n ego s p o s o b n o s t da se u bije svako d ru go iv o bie, koja
je za H o b b e sa un iverzaln a o veko va sp o so b n o st. H o b b e s zapra
vo u ljudskoj prirodi v id i sn aan konflikt: n ag o n u za p reivljava
nje (p o cenu u b ijan ja d ru gih lju di) su protstavlja se sujeta, iz e
ga se in dukuje strah o d sm rti. S a m im tim , p o tp u n o je razliit o d
nos sm rti i p o litik e koji n alazim o ko d H an n ah A re n d t i kod
H obbesa: d o k za nju sp rem n o st da se um re p redstavlja k o n stitu ens politike, za njega p o litiko stanje o tp o in je tek ako je za u
zd an univerzalni p o riv za u sm rivan jem -
p rven stven o drugih
ljudi, ali i sebe sam og.

Iz te razlike p roizlazi jo jedna razlika: n asuprot H o b b eso vo m isticanju straha i kukaviluka, koji oveka priprem aju za
drutveno stanje, A ren d t politiku sp o so b n o st oveka ne m o e da
razdvoji od vrline hrabrosti i sam oportvovanja. Z b o g toga ona ne
m o e da oprosti H o b b e su to je o d b io da poveruje da se "p o tp u
no nevjerovatno zb iva redovito (Arendt, 1991: 2 4 2 ) , te to je iz
215
svoje teorije u k lo n io "dravu oeva i "predstavu b e sm rtn o sti, da

bi na njihovo m esto stavio liberalnu dravu kao tvravu koja slui
iskljuivo jed n o m cilju: odbrani privatnih interesa (Luban, 1983:
233). O d a tle p ro izlaze i razlike u vien ju redovn og p o liti k o g sta
nja: H obbesovoj
rutiniranoj
inovnikoj dravi kao o bin o m
"nonom uvaru" odgovaraju burne politike prilike i radikalni

sukobi u kojim a A re n d t jed in o v id i m o gu n o st da o vek d o stign e
"besm rtnost". Z a to je ve p om en u ti G eorge Kateb p o n o v o u pra
vu kada konstatu je da nije sluajno to se njena m isao o p o liti
kom delanju vrti o ko ratova gradova-drava i m odernih revolucija
i prevrata. O n a nije fascinirana o b in im (Kateb, 19 8 7: 6 14 ). Ili,
govorei H o b b eso vim renikom , A re n d t bi pripadala o n im n ovo vekovnim m islio cim a koji su itajui te grke i latinske pisce, [...]
od detinjstva stekli naviku (p o d u ticajem p ogren o g prikazivanja
slobode), a v o le nerede (H o b b e s, 1839: 2 0 3 ).13
Fasciniranost koju je A re n d t p okazivala prem a revolu
cionarnom , ba kao i H o b b e so va fasciniranost m irom svako dnevice, vod ili su ih p otp u n o razliitim p oim an jim a slobode. A ren d t
na jednom m estu ak izrie neverovatnu tvrdnju da je H ob b eso va
politika filozofija jedina u naoj istoriji koja nije bila centrirana
o ko ideje slobode, iako je H o b b e s, naravno, bio sve drugo sam o
ne konzervativac (Arendt, 1971c: 9 8 ). K ao to sm o ve imali pri
like da vidim o, celokupna H o b b e so v a politika filozofija m o tivisana je nastojanjem da se od ap so lu tn e slo b o de prirodnog sta
nja spase to je vie m ogue u d ru tven om stanju, ko m penzujui
gu b ita k sticanjem sigurnosti. K ako je sigu rn ost iz perspektive
H an n ah A ren d t bila gotovo an atem isan i cilj, to je o n a svako za
m raivanje apsolutne slobode videla kao neoprostiv greh. Sa s vo
13 U 2 9 . p oglav lju Levijatana H o b b e s d e ta ljn ije o b jan ja va p rirod u fascin acije

n o v o v e k o v n ih republikan aca d e lim a a n ti k ih p isaca: A to se k o n k re tn o p o
b u n e p ro tiv m on arhije tie, jedan o d n a j e ih ra zlo g a z a to je itanje k n jig a
o d ra v n o m ureenju i istoriji starih G r k a i R im lja n a, iz ko jih m ladi lju d i i svi
o sta li k o ji n isu obdareni p ro tiv o tro vo m z d r a v o g ra zu m a (solid reason) d o b ija ju ja k i d iv an u tisa k 0 velik im ra tn im p o d v iz im a , k o je su p o stig le n jih o ve v o j
s k o v o e , pa dobijaju i u go d n u p red sta v u o s v e m u o s ta lo m to su o n i in ili i
za m ilja ju d a n jih o v veliki p ro sp eritet n ije d o la z io o d s u k o b a k o n k re tn ih p o
jed in aca, n eg o o d vrline n jih o vo g p u k o g o b lik a v lad e, ne vod ei pri to m ra
u n a o e stim pobun am a i gra a n sk im ra to v im a , d o ko jih je d o vo d ila n e sa
v r e n o s t n jih o v o g d ravn og u re en ja (H o b b e s , 18 3 9 :3 14 -3 15).
216
je strane, u zagovaranju slob ode, onakve kako ju je vid ela H annah

A rendt, H o b b e s bi n esu m njivo video prieljkivanje povratka u pri
rodno stan je (tj. p o b u n a i graanskih ratova) i negaciju drave
uopte.
O n o to je na o vo m m estu v a n o rei jeste injenica da
je i sam a A re n d t uviala da H ob b eso va p ozicija ne podrazum eva
zagovaranje totalitarne i svem one drave (A rendt, 19 8 7: 2 0 2 ).
N joj kod H o b b e sa zapravo najvie sm eta drava u kojoj nem a m esta slavolju b ivim v o am a (koji tee "b esm rtn o sti"), p oto prosveeni i "straljivi graani u njim a vid e o b in e dem ago ge i krajnje
su skeptin i prem a svakom o b liku zadiranja u njihove privatne in
terese. K o d H an n ah A rendt, naprotiv, p olitika sfera uopte ne
p ozn aje n ik o g ko ne tei slavi, besm rtn o sti i itavom n izu drugih
"ekspresivnih" ciljeva i ko nije sprem an da za te ciljeve pusti da te
ku p otoci krvi. Z b o g toga e M artin Jay o p tu iti H an n ah A rendt da
upravo njena p olitika m isao im a totalitarne im plikacije p o to p o
litiku o slo b a a svrhovitosti i daje joj ekspresivno" obeleje, koje
je p o g o d n o za m anipulacije svih vrsta i o p seg a (Jay, 1978 : 352 353).14 B ez u laenja u to koliko je opravdana ovako otra Jayova
kritika, ostaje injenica da je ideal politike H an n ah A rendt optere
en rom antin im h eroizm om i p atetikom "u zvien ih dela", koji
m a se zaista m o e m anipulisati jednako kao i ciljevim a nacionali
stikih i k o m u n istikih revolucija (koje je na drugom m estu
A re n d t izlagala bespotedn oj kritici).
14 P rig o v o r z a to ta lita riza m koji je K a rste n H arries u p u tio M artin u H eid eggeru
z b o g za go va ran ja p reure en ja m o d ern e d rave p o u g led u n a polis (H arries,
1 9 7 8 :3 2 7 ) , m o g a o bi, mutatis mutandis, d a v a i i z a H eid egge ro v u stu d en tk in ju H an n a h A re n d t. N a ravn o, A re n d t bi takvu k ritik u o d b ila sa arg u m en taci
jo m d a o n a za go va ra p o vratak izv o rn o m polisu, d o k je k o d H eid eggera, kao i
ko d P lato n a, v e re o n jegovoj tiran sko j p erverziji. Ipak, za n im ljiv o je d a o n a
svo j te k st p o v o d o m H eid eg g ero v o g o s a m d e se to g ro en d an a zavrava k o n
s ta ta cijo m o n ep rim eren osti H eid eggero v e p o liti k e filo zo fije vrem en u u
k o m je nastala: "Jer v etar koji d u v a k ro z H eid eg g ero v o m iljen je - kao onaj
ko ji jo u v ek d o n as d o p ire n ak on h iljad a g o d in a iz P la to n o v o g dela - ne p o
tie iz v eka u k o jem se za d e silo d a iv i. O n d o la zi iz izv o rn o g i o n o to o s ta
v lja iz a sebe je n eto p erfektn o , n eto to se k a o i sve p erfektn o (p o R ilkeo v im recim a) vraa o n am o o d akle je i d o lo (A ren d t, 197 8 b : 303). N e m a
n im a lo su m n je u to d a je izv o rn o " i p erfek tn o " 0 k o m go vo ri A re n d t "izv o r
n i i "p e rfe k tn i polis.
217
U p rk o s d ivljen ju prem a a n tro p olo ko m "rea lizm u

H ob b esa, a jo v ie p rem a realizm u am erikih "oeva o sn iv aa ,15
A re n d t je sa rom an tiarsko -repub likan skih p o zicija kritikovala
p redstavniki dravn i sistem i m o no p ol nasilja k o jim raspolau
predstavnici kako u H o b b e so v o j im aginarnoj dravi tako i u real
noj amerikoj federaciji (k a o tvorevini o eva-o sn iva a). Po njoj
je p o litiko stanje u n eskladu sa svakim nasiljem ( to n avod n o
p otvruje prim er starih grkkih polisa ), da bi svoju otvo ren u n e
gaciju do ivelo u o rg a n izo v an o m dravn om m o n o p o lu nasilja
(Arendt, 1 9 9 1 :3 0 ). S v ak o odricanje ljudi od n jihove m oi i p ren o
enje te m oi na suverena v o d i u p olitiku katastrofu, tj. tiraniju
(A rent, 1 9 9 1 :1 4 8 ) . A d o k a z za n u n o s t tiranije u dravi u kojoj je
vla st poverena pred stavn icim a graana (b ez obzira na o b lik dravn o g'u reen ja) A re n d t je n ala u H o b b e so v o m p ojm u p o z itiv
n o g zakona, koji se ne oslan ja ni na prirodnom zakonu, ni na re
ci B ojoj, ni na b ilo k o jem lju d sk o m m erilu prava i neprava
(A rendt, 19 6 2 : 218 i dalje).
O va j zakljuak je, naravno, p o tp u n o neodriv, p o to je
kod H o b b e sa p ozitivn i za ko n utem eljen na prirodnim zako n im a
(sasv im je drugaiji problem tu m aenja p o zitivn ih zakona, koji,
kako sm o videli, H obbes reava p o tp u n o nedostatno, u staroj ap
solu tistikoj tradiciji). M e u tim , n akon m alo boljeg uvida u sam
p roblem p okazuje se da je A re n d t osporavala ne sam o pravni p oz itiv iza m n ego i shvatanje p rirodnih zakona, i to ne sam o k o d
H o b b e sa nego - ak i m n o g o vie - ko d o eva-osnivaa . N jen o
m iljenje je bilo da je A m erika revolucija o dm ah na svom p o e t
ku, svo jo m prirodnopravnom retorikom , u gu ila "jednom p ro iz
veden u m o iv o tn o g djelovanja i da odatle proizlaze sve m ane
daljeg p olitik o g razvoja S A D . O v a j autoritet je nestao u narodu
p osle do n oen ja Deklaracije o n eza visn osti, i o tu d glavni problem
A m erike revolucije nije bio sam o uspostavljan je n ovo g sistem a
m oi, v e da se istovrem eno s tim n ae novi izvor autoriteta na
15 Z a "r e a liz a m o eva-osn ivaa u o d n o s u na lju d s k u p riro d u A re n d t je verovala d a je p ro izla zio iz n jih o vo g p o v eren ja u izje d n a u ju e d ejstvo s a m o g d elan ja": "b a u ljudskoj sp o s o b n o s ti d a o b ra z u je d ru tv o v id jeli su o sn o v n u
n a d u z a rjeavanje svih zala ko ja p ro u z ro k u je lju d s k a p ok varen ost, a to je b i
lo rjeen je u ovo stran osti, za ko je n ije p o tre b n a b o ja p o m o (A ren t, 19 9 1:
151).
218
koji bi o va m o m o g la d o d a m o da se o slo n i (Arent, 1 9 9 1 :1 5 5 ) . U

Deklaraciji n eza visn osti Jefferson je odreene istine proglasio sa
m o razu m ljivim , po uzoru na m atem atike aksiom e o kojim a ne
ma d isku tovan ja i koje su lju dskom u m u zadate.16 M e u tim , on je
p o m iljenju H an n ah A ren d t p ogreio za to to prirodnopravne
"istin e p o p u t "Svi ljudi su roeni jednaki" nisu "sam orazum lji
v e istine n ego tek m njenja koja zahtevaju saglaavanje drugih
(Arendt, 19 7 1b : 2 4 6 ; Arent, 1 9 9 1 :1 6 7 - 1 6 8 ) . Ista ta greka koja je
napravljena p o v o d o m D eklaracije nezavisn osti pon ovljen a je ka
snije p rilikom usvajanja prvih deset am an dm an a na U s ta v S A D
(tzv. D eklaracije prava). Konani zakljuak H annah A ren d t stoga
je glasio da su "o evi-o sn ivai greili u svom o sn o vn o m prirodn opravnom opredeljenju i da je am eriku politiku zajednicu o u
vao socijalni "akt o sn ivan ja a ne oigledn a istin itost odreenih
prirodnih prava koja su uvrtena u U stav. A re n d t je, dodue, hva
lila am eriki U stav, o d n o sn o njegov prvi am andm an, z b o g toga
to ostavlja m esta za graanska udruenja i graansku nep oslu
n o st (Arendt, 1971a: 8 i dalje; A rendt, 19 7 2 : 8 7 -8 9 ), ali to nije
sm atrala delo m prirodnopravnog korpusa n ego n astavkom traja
nja izvo rn o g socijaln o g "akta osnivanja". Pa ipak, ak i ako bi se
uzeo u o b zir ovaj p ozitivn i aspekt am erikog U stava, po H annah
A ren d t ostaje problem in stitu cion aln og aranm ana po kom e su
politiki slo b o dn i bili sam o predstavnici a ne i predstavljeni
(Arent, 1991: 2 0 3). Z lo stranarstva zatrlo je sve prvobitne slo b o
darske tekovine A m erike revolucije i um an jilo dom ete n eposred
ne dem okratije, koja se napaja energijom akta o sn ivan ja .17 Z a
16 A re n d t je k o n sta to va la da je Jefferson lju d ski um sh va ta o kao "b o a n s k i insp irisa n u m 1', p u tem k o g a se p rosvetlju je lju d sk a s a v e st i sp rem a se d a slu a
u n u tran ji glas ko jim B o g govori o v eku (A ren t, 1 9 9 1 :1 6 9 ) .
17 Z a n im ljiv o je d a o va kritika p red stavlja reviziju p o h v a le koju je A re n d t u
Elementima i izvorima totalitarizma u p u tila a n g lo sa k s o n sk o m d vo p artijsk o m si
stem u . U o d eljku Partija i p ok ret o n a go vo ri o en g le s k o m d vo p artijsk o m
s iste m u i n jego vim p red n o stim a u o d n o s u na k o n tin e n ta ln i v ie p a rtijsk i s i
stem , d o k am eriki izu z im a iz an alize z a to to S A D n isu "n a cio n a ln a d ra v a
i z a to to se n jih o vi "o p ti p olitik i u s lo v i (p re v a sh o d n o zn aaj ko ji im a
U s ta v ) su tin s k i ra zlik u ju o d evrop skih . Ipak, n em a su m n je d a bi zaklju ci
an a lize am eriko g d vo p a rtijsk o g sistem a bili jed n a k o p o z itiv n i ka o i za k lju
ci an a lize en g le s k o g d vo p artijsk o g sistem a, p o to je o n o to A re n d t u p o to
n jem u z d i e i hvali zap ravo za jed n ik o z a o b a sistem a: "P o to ne p o sto ji d r
219
ista je partijska m ainerija o n o to u postojeim o k o ln o stim a ini

graanstvo im p o te n tn im (Arendt, 1971a: 2 12 ). N a taj nain je
prema rom antiarsko-repu blikan skom idealu sta ro g grk o g polisa
osporena m o g u n o st da se u jed nom reprezentativnom dravnom
sistem u o b ezb ed i slo b o d a graana.
Sve u svem u, u politikoj filozofiji H an n ah A re n d t na
lazi se radikalna kritika m oderne dem okratske u sta vn e drave, k o
joj se kao alternativa n u di nova interpretacija a n tik o g grkog po
lisa. Iz te perspektive, p olitika zajednica poiva, d o d u e, na "aktu

osnivanja", ali taj ak t nem a svojstvo dru tven og ugovora, niti iz
njega proizlazi v la s t koja bi se delila, m e u so b n o kontrolisala i
reprezentovala ljude. U m e sto toga akt o sn ivan ja jeste trajni
socijalni fakt, d u h slo b o d e koji ivi u ljudim a, i m o koja vlast
ini n eotu ivim d elo m prirode svako g oveka kao zoon politikom .
A k o u savrem enim prilikam a dem okratska u stavn a drava p ostie
neke rezultate u afirmaciji slobode, o n d a to nije za slu ga njene
pravne ko nstitucije nego je rezultat socijalnog v ita lizm a (u onoj
meri u kojoj ga n isu zagu ile politike partije i institucije repre
zen tativn o g sistem a). O n a ivi kroz neposredne o b like p o litikog
an gam an a u d ruen ih pojed inaca i ne okam enju je se n i u kakvim
pravnim aktim a ili institucijam a vlasti. N a p o sletku , sam o u jednoj
takvoj v italistiko j ustavnoj dravi p ojedinci prevazilaze svoju
iskvarenu prirodu i predaju se zd u n o slo b o darskom ivo tu - ka
ko u miru tako i u ratu. O v a k v im rom antiarsko-republikan skim
ko n cepto m A ren d t staje na p o tp u n o su protn u p oziciju od H o b b e sove i oeva osnivaa . M e u tim , p o to pri to m eli da izbegn e
iracionalizam bilo koje provenijencije, ona poku ava da svoju p o
ziciju izgradi na neskladu izm eu zd ra vo g razum a (koji proistie
iz o rigin em e drutvene moi ili je sa n jom barem u skladu) i um a
(koji je, opet, posve usklaen sa "ogran ien om zb iljo m suvereno
ava ko ja leb d i iznad partija, i sam e p artije im aju m a lo p o v o d a da se u o p te

u p u ta ju u spek u lacije 0 d ravi i v la sti, ka o d a su to a p s o lu tn e su tin e, koje
lee izv an d o h v ata ljudi i m ogu d a sebi p o d v rg av a ju za k o n e koji su n ezavisn i
o d v o lje i d elan ja graana (A ren d t, 1 9 6 2 :3 8 3 ). U m e s to to ga, partije se identifikuju sa dravom - ona koja je na vlasti sa "d ravom d an as , a ona koja je u
o p o ziciji sa "dravom sutra" - i na taj n ain efikasn o spreavaju kako "partijsku
d iktatu ru , tako i "otuenje naroda o d svoje vlade, koje se ispoljava u m rnji
prem a parlam entu i svim politikim in stitucijam a" (A ren dt, 196 2:38 7-38 8 ).
220
sti"). O s ta je jo da se u korpusu p olitike filozofije H annah

A ren d t ispita priroda o v o g nesklada.
5. Kolektivizam zdravog razuma protiv tiranije uma

N a kraju p rvog odeljka o v o g ekskursa spo m en u ta je jedna avgu stin ovska protivrenost, koja e H an n ah A ren d t pratiti kroz itavo
njeno stvaralatvo: p ogled a li ovek u sebe, pronai e Boga, p o
gleda li o ko sebe, pronai e organsku zajednicu vernika (u sm is
lu celo k u p n ih ljudi), a, ma kako gledao, nikada nee m oi da
pom iri B o ga i o vu "istin sk u zajednicu njegovih oboavatelja.
Prvo pitanje koje se s tim u vezi postavlja o d n osi se na
religioznost sam e H an n ah A rendt: da li je o n a verovala u Boga? U
jed nom p ism u Karlu Jaspersu ona za sebe pie da joj je svojstvena
"jedna vrsta (detin jastog? za to to n ikada nije dovedeno u pitanje)
poverenja u B oga (koje, za razliku o d vere, jo uvek veruje da zna,
pri em u zapada u su m nju i paradokse) (Arendt, 1 9 8 7 : 2 0 2 ) . Jo
zanim ljiviju i reitiju n ap om enu 0 religioznosti H annah A rendt
dao je svojevrem eno njen asistent Jerome K ohn. Po njem u, ona je
verovala da se B o g nakon stvaranja sveta "sakrio ili povukao u se
be", tako da je n jegovo o d su stvo iz sveta i otuenje od ljudi p o sta
vilo pred ljude zadatak da odre "sigu rn o st i stab iln o st sveta
(K ohn , 1 9 9 0 :13 3 ).
K onkretizujui ovo svoje verovanje, A rendt je na p oet
ku svo g m anuskripta o p olitici iz 19 5 0 . napisala da se politik a
o dn osi na injenicu pluraliteta ljudi. B o g je stvorio oveka, d o k su
ljudi ljudski, ovozem aljski proizvod, proizvod ljudske prirode

(Arendt, 1993: 9). Kao B oje bie, sam po sebi, ovek je nep olitian. Politika nastaje meu ljudim a, dakle p otp u n o van ljudi. O d a
tle ne postoji nikakva istinski p olitika supstanca. Politika n asta
je u m euprostoru (im Zwischen) i u spostavlja se kao odn os. T o je
shvatio H obbes. [...] U osn ovi H o b b e so v o g prirodnog stanja kao
rata svih protiv sviju' jeste ovek ko ga je B o g stvorio po sop stvenoj slici usam ljenosti. T o je rat i p obu n a svako g p on aosob protiv
svih drugih, koji se mrze, jer egzistiraju besm isleno - besm isleno
za ljude koje je B o g stvorio po sopstvenoj slici u sam ljen o sti
(Arendt, 1993: 11; upor. i A rendt, 1991: 148). Pozivanje H an n ah
A rendt na H obbesa ne treba ovde da nas zavara, poto ona slikom
221
prirodnog stanja cilja na neto sasvim drugo o d o n o g a em u je

smerao H ob b es. Z a H o b b e sa se prirodno stanje ap solu tn e in divi
dualne slo b o de prevazilazi na o sn o vu u m n o g u vida da je o no lo i
je od d ru tven og stanja u kojem e ljudi zako n o m na o pti nain
ograniiti svoju slo b o d u . O b rn u to , za A rendt se slo b o d a ljudim a
ukazuje kao cilj u druivan ja i, sam im tim, p revazilaenja (b esm i
slene) u sam ljen osti njihove b o an ske prirode.
K ljun o pitanje o tu d glasi: zato je B o g u o p te stvarao
ljude kada su oni, kao n jego v rod", usam ljeni, krvoloni i skloni
ubijanju, a tek kao n jeg o v 'izrod" postaju drutveni, civilizovan i i
p olitin i? D a li je m o gu e da se u b o an sk o m stvaralakom p la
nu potkrala neka greka? Ili je ipak u pitanju neki skriveni zadatak
koji ljudi im aju da ispun e upravo takvi kakvim ih je B o g stvorio?
U m anuskriptu o p olitici iz 19 5 0 . A ren d t se opredeljuje za p osled nju m o gu n o st, iako je ne sm atra naroito uverljivom i p o u zd a
nom . "M o e biti da je zadatak p olitike da stvori jedan svet koji je
za istin u toliko transparentan koliko i B oje stvaranje. T o bi u
sm islu jevrejsko-hrianskog m ita znailo: ovek, stvoren p o slici
Bojoj, zadrao je stvaralaku m o, da bi po slici B o jeg stvaranja
organizovao ljude. O v o je verovatn o besm islica, ali je jedini nain
da se dem onstrira i opravda m isao p rirod n o g za k o n a (Arendt,
1 9 9 3 :1 2 ). N a su p ro t ovoj izvornoj skepsi u jednu o igledn o veo m a
nategn u tu
konstrukciju,
kn jizi Izmeu prolosti i budunosti,
A re n d t ve sam ouvereno tvrdi da je B o g [...] stvorio oveka kako

bi u svet uveo sp o so b n o st otpoinjanja: s lo b o d u (Arendt, 1971c:
1 6 7 ). Slo b o d a je, dakle, "ista sp o so b n o s t zapo in jan ja, koja je za
ljude p ostala m o gu n o st ne sam o za to to ih je B o g prepustio
njim a sam im a nego prvenstveno za to to ih je stvorio za stvaranje,
tj. za slo b o du . Prema tom e, B o g je od ljudi stvorio stvaralaka i
slo b o d olju b iva bia tek p od p retp ostavkom da se ne okreu ka se
bi (gd e m o g u nai jedino usam ljen o g d e sp o ta) i da se neprestano
dre p olitike zajednice koja im jed in a d o n o si slobodu. O tu d a je
o p a sn o st od u m n e refleksije u o tkrivan ju b o a n s k o g despotizm a,
koji je za k o p an duboko u ljudim a kao B o jim stvorenjim a i koji je
najbolje ostaviti tam o gde jeste da u svetu n e bi zavladalo H ob essovo p rirodno stanje rata svih p ro tiv sviju. T a k o se u punom sve
d u ukazuje opreka izm eu dve p o liti k o -filo zo fs k e pozicije: d o k je
izlazak iz p rirodnog stanja za H o b b e sa m o g u tek na osnovu u m
222
ne refleksije o prirod nim za k o n im a (koje ovek kao B oje stvore

nje nalazi u sebi sam o m ), za A rendt se on u kazuje tek zaboravom
ljudi da su B o ja stvorenja i o du stan ko m od u m ne refleksije.
A k o se im a na u m u ovaj tem eljni aksiom , lake e se
razum eti o p tu b a H an n ah A rendt da su filozofi poeli da poka
zuju interes za problem slo b o de tek kada sloboda vie nije d o i
vljavana u delanju i u u druivanju sa drugim , nego u hten ju i o p tenju sa vla stitim sop stvom , kada je, ukratko, slo b o d a postala
slobodn a volja. [...] ideal slo b o de je [...] p ostao suverenitet, ideal
slo b o dn e volje, nezavisn e o d drugih i eventualno njim a nadree
n e (Arendt, 1971c: 163). Sa A vg u stin o m u evropsku istoriju soci
jalne m isli ulazi n ep olitiki pojam slobode, koji p oseb n o dolazi
do izraaja u n jego vim Ispovestima. U Dravi Bojoj A v g u s tin jo
uvek stoji p o d sn a n im ucajem rim skih republikanskih isku sta
va i zato ne govori o slo b o d i kao unutranjoj ljudskoj sklon o sti ve
kao o karakteru ljudske egzistencije u svetu: svakim n ovim roe
njem "reafirm ie se taj inicijalni p oetak za to to n eto n ovo d o
lazi na svet i produava n jegovo postojanje. M e u tim , u Ispovesti
ma A v g u s tin zaboravlja na sve ovo i u m n om refleksijom p on ovo

otkriva b o an sku prirodu oveka (koju su G rci i R im ljani jedva
nekako uspeli da zaborave -
na njihovu sop stven u sreu!). Zato
m u se sloboda u kazuje sam o u sam oi, iz suoavanja sa sam im s o

bom kao hrianinom , iz ega prvi p u t stvorena u m n a refleksija
(m iljenje) kree na svoj zlo kob n i p ut po istoriji socijalne m isli i
politike prakse h rian skog Zapada (Arendt, 1971c: 15 8 -15 9 ).
D a bi izbegla p o tp u n o iracionalistiku p o ziciju i stv o
rila kakav-takav o slonac u kritici um a, A rendt e p o segn u ti za d u
alizm o m um a i razuma. N u n i korelat vitalistike p ostavke o " i
votn oj m oi naroda" ona pronalazi u koncepciji zd ravog razum a
( common sense) koji je u stanju da integrie svaku ljudsku (a to zn a

i ujedno i politiku ) zajednicu, a da njeni lanovi ne do biju potre
bu da razm iljaju. Zdrav razum se p o H annah A ren d t u biti svodi
na "esto ulo koje prilagoava naih pet ula zajedn ikom svetu
(common worl)lS i o m ogu ava nam da se orijentiem o u n jem u .
18 O v d e o staje p o stran i o d n o s "zd ra v o g ra zu m a i " s p o s o b n o s ti su e n ja , k o

ju A ren d t tako e p o m in je kao s u p ro tn o s t " s p o s o b n o s ti m ilje n ja " i tem elj
p o liti k e d ela tn o sti (A ren d t, 1971b : 4 4 5 -4 4 6 ).
O v o m e bi se m o g lo d o d ati jo i to da je B o g ljudim a d a o esto u

lo zdravog razum a ka k o ne bi razm iljali (o sebi, o d n o s n o o nje
m u) i posezali za nasiljem , i kako bi izvravali n jego v naum u n u tarsvetovnog stvaranja (slo b o d e). U svakom sluaju, A re n d t je bi
la odluna u shvatanju da se takvo "esto u lo m ora otro razli
kovati od "ovekove s p o so b n o sti m iljenja, ijom z a slu g o m se on
svojevoljno udaljava o d sveta (A rendt, 1971b: 4 2 5 ; upor. i A rendt,
1 9 9 1 :1 6 9 ) .
O v a dih o to m ija zd ravo g razum a i m iljenja u p o sth u m n o objavljenoj knjizi ivot duha nadovezuje se na nem aku
tradiciju razlikovanja izm eu u m a ( Vemunft ) i razum a ( Verstand ).
U interpretaciji H an n ah A re n d t (zd rav) razum pokreu e za isti
n om i znanjem , d o k um ide iznad razum a i trai sm isao svega 0
em u p osto je znanja i istine. U m za to im a posla sa sm islo m stva
ri, a ne sa istin om (Arendt, 19 78 a: 6 2 ) ili bilo kakvo m koriu
(Arendt, 1991: 139). Transcendirajui m o gu n o sti zd ravog razu
m a (a sam im tim i nauke), um se u svojoj su tini p okazuje m etafizin im i zavrava u kan to vskim an tinom ijam a, prihvatajui o d
reene ideje (kao to su Bog, slo b o d a i b esm rtn o st du e) kao n eo
bjanjive. I ne sam o to. M iljenje, p o K an to vim recima, im a pri
rodnu averziju prema konanim istin am a i za to stalno sum nja u
svoje rezultate - to A rendt u poreuje sa Pen elopin im tkanjem i
zakljuuje kako filozofija nikada ne m o e davati m oralne p ro p o zi
cije za lju dsko delanje (Arendt, 19 78 a: 8 8 ). Z ato su u ostalom ve
A tin jan i rekli Sokratu da je m iljenje subverzivn o jer se suprotsta
vlja zd ravo m razum u i rui sve to je vrsto i to pom ae oveku
da se orijentie u svetu. Poto je n ep rem o stivim pon orom odvoje
no od sveta, o no unosi p om etn ju u polis i stvara konfuziju kod gra
ana, p o seb n o onih m laih (A rendt, 19 7 1b : 436). M e utim , pra
vu o p a sn o st o d m iljenja e m oi da u vid e tek kasnije generacije,
koje e m orati da se uhvate u ko ta c sa P lato n o vom idejom filo zo fa-vladara. Po Platonu, sam o ljudi koji im aju posebn u ljubav pre
m a lep oti i znanju jesu spo so b n i za m iljenje, to znai da je sam o
"p lem en ita priroda pretpostavka za m iljenje (Arendt, 1971b:
438). O v a ideja e se pokazati kao p o s e b n o p odesn a za legitim a
ciju tiranije "filozofa, poto ostavlja m o g u n o s t d a neki ljudi pro
glase da su spoznali vene istin e i d a ih to opredeljuje da bez ika
kve ko n trole vladaju nad svojim "n ep ro sve en im podanicim a.
224
"Viena iz u gla politike, istina im a de sp o tsk i karakter (Arendt,

1971c: 241).
U svako m sluaju, varirajui na prilino udan nain
nem aku tradiciju razlikovanja razum a ( V erstand ) i um a ( V em u n ft ),
A rendt p oisto veu je V erstand i com m on sense i pridaje im m esijan
sku ulogu "s p o n ta n o g p om iritelja ljudi sa svetom u kojem ive,
koja je u n em akom klasin om idealizm u bila rezervisana za Vernunft. O va j obrat je m otivisan kritikom "tiran skih im plikacija
V em unfta, o lien im u elitizm u o n ih koji su kadri da spozn aju vene istine i da ih o n d a n am etnu svojim podanicim a. A ren d t je
verovala da je, igo san jem tako sh vaen o g u m a o slo b odila zdrav
razum o d filozofske m agle -
koja m o e da slui jedino realnim
tiranskim ciljevim a - i rehabilitovala njegovu izvornu politiku a to znai sp o n ta n u socijalno-in tegrativn u snagu.
S druge strane, A ren d t je u svom razraunavanju sa
o vo m
tradicijom
nem ake idealistike filozofije za jednu od
kljunih razlika izm e u razum a i u m a proglasila to to je potonji

neprestano n ezadovoljan p o stig n u tim i to u vek izn ova preispitu
je svoja do stign u a, a to znai da je sam po sebi neodluan i da ne
m oe stvarati m oralne p ropozicije delanja (kao to je to razum ne
prekidno u stanju da ini). M e u tim , tvrditi da je um orijentisan
na neprekidno propitivanje ispravnosti svojih zakljuaka i tvrditi
da je um neodlu an i da ne m oe stvarati m oralne p ropozicije de
lanja dve su sasvim razliite stvari. T o to filozofija (a njoj odm ah
treba dodati i nauku) uvek izn ova propitu je svoje zakljuke n ika
ko ne znai da trenutno vaei zakljuci ne m o g u p oslu iti za grae
nje m oralnih propozicija delanja. D o toga, posredno, stie i sama
H annah A ren d t kada problem atizuje savest kao m oguu sponu
m iljenja i delanja (upor. detaljnije: Gray, 1 9 7 7 : 4 8 ) . U jednom od
njenih argum entacionih tokova, ve se i sam Sokrat stavlja u odbranu m iljenja u to lik o to uvia da neprosveeni iv o t nije vredan ivljen ja i to hoe da bude u skladu sa sam im sobom . T o
znai da za njega sop stvo postaje problem atino: biti u skladu sa
sobo m znai biti svestan sebe kao identiteta, tj. sopstven e savesti
(Arendt, 1971b: 4 4 0 -4 4 4 ). Iako, za razliku o d glasa Bojeg, savest
ne izdaje nikakve zapovesti nego sam o zabrane, A ren d t ipak mora
da prizna da i refleksivna savest m o e biti izvor (n egativn ih ) pret
postavki za ljudsko delanje. Stavie, pokazu je se da to to se ovek
225
u m iljenju su oava sam sa so b o m (kao B ojim stvo ren jem ) ne

mora n u n o k o d n jega da b udi ten ju ka b o an sk o m d e sp o tizm u
(p ovezan om sa n asiljem ) ve, naprotiv, m oe p rip om o i u o b lie
nju m oralnih propozicija.
U o p te, nije jasn o za to bi miljenje m oralo biti izjed
naeno sa m etafizik o m fu n kcijom pronalaenja apriornih ideja
koje se em pirijski ne m o g u verifikovati niti pretoiti u m oralne
propozicije? I za to je razum m anje m etafizian od um a? N a to p i
tanje A rendt m o e d a izn ese sam o m etodoloki o dgovor: um n a
spoznaja je m o gu a jed in o u "artificijelnoj sam oi, d o k se zdravorazu m ska spo zn aja odvija u u ln o j koegzisten ciji sa sveto m i
drugim ljudim a. D r u g im recima, kada se ovek izo lu je od sveta i
pone da razm ilja o njem u (kao i o sebi i drugim ljudim a, o d n o
sno o "oveku" u o p te), on e stii do bitn o drugaijih zakljuaka
nego kada dela u svetu, oslanjajui se na svoje "esto u lo . M e u
tim, A ren d t nije svesna toga da i o n a sam a pri tom gradi jednu iz
raeno m etafiziku koncepciju zd ravo g razuma, koja se ogleda u
dve pretpostavke: p ostojanju jedne fundam entalne v eze izm eu
svih pojava u svetu i o oprem ljen osti ljudi zdravim razum om koji
je kadar da u tu v e zu p ro nik ne i d a o n d a p oslu i kao ep istem o lo
ki o sn o v spo n ta n o g socijaln o g povezivanja. im se ovek osam i
i p ogleda u sebe kao u m n o (B o je ) bie kidaju se veze ove prestabilirane harm onije i zdrav razum prestaje da ispunjava svoju so ci
jalnu ulogu. T e k kad se to desi (i kad ova m etafizika bude porae
na) stvaraju se uslovi da neki ljudi, p ozivan jem na otkria svojih
razm iljanja (tj. na svoju m etafiziku ) u spo stave tiraniju nad svojim
sugraanim a. Sledei ovu logiku , A re n d t je nesporno u pravu ka
da kod Platona pronalazi m etafiziki legitim acioni o sn o v za tira
niju filo zo fa19 i kada p oku ava d a g a osp ori. M e u tim , problem
nastaje kada ona povue otru granicu izm eu m etafizike i p o liti
ke, podrazum evajui da njena s o p stv en a p ozicija nije m etafizika
ve, naprotiv, virtuelno "p olitika". T im e joj izm ie m etafizin ost
n jen og so p stven o g konstrukta zd ravo razu m ske harm onije pri
19 N e s k la d izm e u politike i filo zo fije A re n d t p re p o zn a je i u o d vajan ju iv o ta u

polisu i iv o ta u akadem iji: onaj k o je h te o d a m is li o s lo b a a o se p olitik e. Z a
to je za P lato n a akadem ska slo b o d a b ila u je d n o i slo b o d a o d p o litik e (A ren d t,
1993: 55 )-
226
p adn ika jedne ("virtu eln e) p olitike zajednice kao tem elja s p o n
tan osti, slo b o d e, m oi itd.
Stavie, ni sam a p olitika teorija H annah A re n d t nije
im un a od o ne iste m etafizike koju tako u n o denuncira kod Pla
ton a i njegovih sledbenika. K ao to je i sam a priznala, cela njena
teorija o politici kao potrazi za "b esm rtn ou politike zajednice"
tem elji se na m etafizikoj brizi za "v en o st , koju su filozofi uvek
sm atrali jed nim od glavnih problem a vita contemplativa (Arendt,
1 9 9 1 :4 9 ) . Zaista, teko je ne sloiti se sa takvim stavom , p osebn o
ako se im a na u m u i sve o n o to je ranije p om en u to o slici polisa
koju n alazim o u delu H an n ah A rendt. M e u tim , pri to m treba d o
dati da zagovaranje takvo g ideala p olitike zajednice i slo bo de u
praksi znai stvaranje one iste "filo zo fsk e magle" (zb o g koje je
A re n d t toliko prebacivala P latonu ) koja e b iti u stanju da u sebe
apsorbuje dem okratski desp otizam , tribalizam (n acio n alizam ) i
m ilitarizam . U pravo nem aka istorija o d 1871. do 1945. najbolje
pokazu je kako je uzvien i prim er "b esm rtn o g Perikla i "veite
atin ske dem okratije m o gao biti korien za legitim iranje vlasti ta
kvih d esp ota kao to su bili Bism arck i H itler i za sve zloupotrebe
dem okratije i D r u g o g i T reeg rajha (upor.: N f, 19 8 6 ).
N a kraju, i sam a A re n d t je bila svesna injenice da su
pravi dobroinitelji sve drugo sam o ne n ezab oravn i i sla v n i i
da kao takvi ne m o g u u estvovati u p olitikom ivo tu . Pravei
razliku izm eu sam oe filozofa (koji je u d ru tvu sa svojim m i
slim a, o d n o sn o sa sam im so b o m ) i u sam ljen osti dobroinitelja
( oveka koji voli d o b ro tu ), A re n d t je bila prisiljena da zakljui
da o vo m dru gom protivrei u slo v d ru tv en o g pluraliteta, z b o g e
ga o n "potrebuje drutvo Boga, jed in o g za m isliv o g svjedoka d o
brih djela da se ne bi p o tp u n o u n itilo lju dsko posto jan je"
(A rendt, 1991: 6 5 ). U pozadin i ove postavke je teza da dobra d
la "n isu od o vo g sveta p oto im nastanu m oraju biti zaboravlje
na. A ako svi oni "istin sk i dobroin itelji "n isu o d o vo g sveta, ne
tee za besm rtn ou" (ve, upravo suprotno, za zaboravom )
s v o g im ena i ne pripadaju d o m en u p olitikog, o n d a se na p o liti
k o m tlu jo m ogu nai sam o sraunati dem ago zi, slavoljubivi pre
varanti i egoistin i astohlepnici. M e u njih svakako treba uvrsti
ti i id eo lo ge koje A ren d t p om in je u Elementima i izvorima totalita
rizma. D o k su sofisti, po Platonu, svo jim argum entim a p o b e iva -
227
li "istin u , m o dern i " id e o lo z i svojim istorijskim k o n stru k cijam a

p obeuju "stva rn o st . Prvi su, m o e se rei, u n itavali d o sto ja n
stvo lju dskog m iljenja, d o k drugi pokuavaju da u n ite d o s to
janstvo d ela tn o g o ve k a i n jego vo g istorijskog realiteta (Arendt,
19 6 2 : 14). S ta zn a i "p ob e ivati stvarnost A re n d t ob janjava
tako to id eo lo zim a prip isu je "cilj da n adom este p ravila zd ra vo g
lju d sk o g razum a ko ja vie ne vae; p rijem ivost m o d ern ih m asa
za ideologije raste tan o u onoj meri u kojoj je zdravi ljudski ra
zu m (a to je common sense, zajedn iko mnjenje, k o jim mi s p o z n a
jem o svim a n am a zajedn iki svet i u njem u se s n a la zim o ) o i
gledn o n edo statan d a se razum e jav n o-p o litiki svet i n jego vi d o
gaaji (Arendt, 1 9 6 2 :1 5 ) .
O v a konstatacija o n edostatn osti common sensea da pro
nikne u m oderna k o m plek sn a drutva (o d n o sn o "javn o -p olitiki
svet i njegove d o ga a je) -
ija je p osledica u sp o n ideo lo gija -
ostaje neproblem atizovan a u teoriji H annah A rendt. T o ostaje b it

no ogranienje socijalno-in tegrativn e funkcije koju je A re n d t u
svojoj teoriji nam enila comon senseu. T akoe, A re n d t p roputa da
kae da m oderni "ideolo zi" govore 0 istim stvarim a o kojim a g o
vori i o n a sam a (kao zagovo rn ik common sensea): o v e n o sti d o
m ovine (tj. drave oeva), o "ivotnoj m oi naroda , o tetn osti
m iljenja, o potrebi rtvovanja ivo ta za kolektiv, o politici koja ne
do n osi nikakvu opipljivu korist ("rezu ltat) ko n k retn im p o jed in
cim a i o optoj borbi, koja se vie ne v od i za "o p stan ak nego za
"b esm rtn o st . O krenu vi se od p otrage za B o go m , i "id e o lo zi i
A ren d t zavrili su u obogotvorenju sasvim im aginarne zajednice
koja se pokazu je upravo kao n ajplodn ije tlo iz k o jeg ovozem aljski
bo govi m o gu da niu kao peurke p osle kie. R azoblien je o vih la
n ih b o gova, m eutim , p okazuje se kao n em o g u za d atak p o to
se u im e svevlasti dem agoki isprepariranog "zd ravog razum a za
branjuje m iljenje, a sam im tim i sp o zn aja "p ravog B oga (tj. sebe
kao oveka - u singularu). S to p ljen o m u ko lek tiv i izruenom sila
m a daleko m onijim od njega, oveku jo ostaje sam o da (to fanatinije i zaslepljenije, to bolje za n jega) privede kraju svoju u lo
gu to p o v s k o g m esa u ostvarivanju neverovatn ih i n ed o stin ih a u jednoj romantiarskoj p ostavci to u pravo znai revolucionar
n ih ! - politikih ciljeva koje e "ven o st" u glavn o m zapam titi po
zlu n jihovih tvoraca. alosni je paradoks p o litike teorije H an n ah
A ren d t da oveka (u singularu ) izruuje razoruanog onoj istoj re

volucionarnoj tiraniji (ko ja vie ne dolazi iz Platonove peine ve
iz krvi i tla ili iz tvornikih hala) protiv koje se celog s v o g ivota
ogoreno borila.
I zaista, p og led a li ovek u sebe, pronai e Boga, p o
gleda li o ko sebe, pronai e organsku zajednicu vernika, ali, ma
kako gledao, nikada nee m oi da pom iri B o ga i ovu "istin sk u za
jednicu n jegovih oboavatelja. Jer, o tkada je "zdrav razum zabra
nio oveku da gleda u sebe, sam o zvan e revolucionarne v o e m o
gle su da "o tp o n u da izigravaju B o ga i da ispisuju nove strane u
K n jizi besm rtn o sti - ljudske glu po sti.
229
XXIV
ISTORIJSKI RAZVOJ GRAANSKE NEPOSLUNOSTI
Istorija graanske n ep oslu n osti veom a se razlikuje od storije

prava na otpor tiraniji. Kao to sm o ve u 2. odeljku 3. poglavlja
m ogli da vidim o, u izvorn om hrianstvu ne p ostoji ni ideja prava
na otpor tiraniji ni koncepcija graanske n ep oslun o sti ve jedino
m o gu n o st n ep oslu n osti iz razloga savesti. Z ato e sokratovsko
naslee graanske n ep oslu n osti veom a brzo usahnuti, da bi se,
najkasnije u srednjem veku, okon ao proces utapanja svakog o b li
ka neposlunosti u pravo na otpor tiraniji (Kaufmann, 1991a: 40-41).
Razlikovanje prava na otpor tiraniji i graanske neposlunosti
dosledno e biti uspostavljeno tek m n ogo kasnije, uporedo sa razvo
jem institucija dem okratske ustavne drave (Dreier, 1991a: 39). Za
ovo razlikovanje dve stvari bie presudne. Prvo, liberalizam i dem okratija e tokom 19. veka morati da se "pom ire unutar jednog novog,
p redstavn iko-dem okratskog p oliti k o g sistem a, koji se temelji na
o sn o vn im pravim a oveka. D ru go, m orae da se ko lik o-to liko slegnu tekton ski porem eaji koje su u Evropi (ali i van nje) p rouzroko
vale nacionalistike i kom unistike ideologije toko m 19. i 2 0 . ve
ka.1 T ek p o to budu ispunjena ova dva preduslova, bie ponovo
otvorena perspektiva razmiljanja o graanskoj neposlunosti.
Savrem eni protesti (kao i jed an broj socijalnih pokre
ta), u skladu sa tim, prestae da se n adahn ju ju tradicijam a revolu
cionarne rom antike tako to se vie nee obraati m etafizikim revolu cio n arim subjektim a - bilo narodu, b ilo proletarijatu - i to
e p rotestn e inove svesno i transp aren tn o form ulisati kao inove
graanske neposlunosti. S dru ge strane, ni p okuaji ko n stitu isanih vlasti u dem okratskim u stavn im dravam a da n eposlun e gra-
1 P o to je u najveoj meri bila izloen a revolu cio n a rn im p ok u ajim a ostvarenja ro

m an tiarskih projekata, Evropa je vrlo k a sn o p o ela d a se interesuje za problem e
gra an ske n epo slun o sti. Nije nim alo u d n o to je u p ravo na tlu A m erike (a z a
tim A z ije ) o b n o v ljen o interesovanje za an tik e k o n cep cije i to su stvorene prve
n o vo vek ovn e koncepcije graanske n e p o s lu n o s ti, d a bi se tek nakon D ru go g
sve tsk o g rata probud ilo zanim anje E vropljan a z a o v e tekovine.
dane svrstaju m e u "revolucionare (i tim e ih elim in iu) vie ne

e lako u spevati, p o to je postalo sasvim jasno da oni v od e legi
tim n u b orbu za granine oblasti radikalno-dem okratskog obra
zovanja v o lje (Jaschke, 1 9 9 1 :1 8 i dalje). Pogledajm o sada kako iz
gleda istorija m o d ern og koncepta graanske n ep oslun o sti, koja
se odvijala u glavn o m u A m erici toko m protekla tri i po veka.
1. Neposlunost prema vlastima

zbog religiozne diskriminacije: kvekeri
Savrem eni ko n cep t graanske n ep oslu n o sti p roizaao je iz svoje
vrsn og spoja an tiko -grk e tradicije graanske n ep oslu n o sti i
hrianske tradicije n ep oslu n o sti iz razloga savesti. Z a prve kora
ke nainjene u to m pravcu bie n ajzaslunija jedna radikalna pro
testantska sekta, koja je o dm ah p o dolasku na am eriki ko n tin en t
postala trn u o ku n ovih vlasti. Re je o kvekerim a,2 koji su se sa
ostalim radikalnim sektam a, ije je poreklo iz N em ake i N iz o
zem ske (an ab ap tisti, m en oniti itd.), slagali u tom e da p otu ju na
redbu "N e o dupiri se z lu . M e u tim , oni su, za razliku o d drugih
sekti, sm atrali da o vu naredbu treba tum aiti tako da se zlu ne srne
pruiti otpor nasiljem ali zato m o e politikim i socijalnim merama
(C a se, 1923: 9 2 -9 3 ). Z ato oni n isu odbacivali dravu i uee u
p olitikom ivo tu u celini (kao anabaptisti, m enoniti, itd.) nego
su sm atrali da je n jihova d u n o st da daju svoj doprinos u sp o sta
vljanju hrianske p olitik e. Z ato su se oni okupljali i kada je pra
vo okupljanja bivalo zabranjeno, borili se svim sredstvim a za u ki
danje desetka ( tithe), pom agali svim obespravljenim a i diskrim in isanim a itd, (C ase, 1923: 98 ).
Svojim b esko m prom isn im religioznim svetonazorom ,
kvekeri su, po do lasku u A m eriku p olo vin o m 17. veka, sam o poja
ali ve postojee politike, religiozne i m euetnike tenzije u
am erikim kolonijam a. M rn ja kolon ista prem a kvekerim a je u to
vrem e bila toliko jaka da su njihove ko m u n e m orale biti izdvojene
2 K vekeri su se p ojavili ra n ih p ed esetih go d in a 17. v eka u E n gle sk o j, a sm atra se

d a im je o sn iva b io o b u a r G e o rg e F o x. O n o na ta su kvekeri stavljali n ag la
sak bila je "U n u tra n ja svetlo st" i s u b jek tiv n o isk u stv o B o ga, koje, sa b ib lij
sk im o tkrov en jem , p red stavlja p u to k a z d u h o v n o g iv o ta . Bili su rad ikaln i
p ro tiv n ici s v a k o g n asilja, bez o b zira na ciljeve koji ga pokreu .
231
i izopten e iz iv o ta kolon ija. Kvekeri su zato iveli i svoje obrede

sprovodili u go to v o p o tp u n o j izolaciji. N o , to jo sam o p o sebi n i
je predstavljalo p rob lem . Problem i su nastajali o n d a kada su kv ek
eri poeli da poseu ju stan o vn ik e oblinjih kolonija. O v d e e, primera radi, biti p o m e n u ta dva sluaja koja su se d o g o d ila u N o vo j
N izo ze m sk o j i M asau setsu .
U N o vo j N izo ze m sk o j konflikti su d o stigli vrh unac u
gradu Fluingu, gde je vein a graana, inae en g lesk o g porekla, ivela pod n izo zem sk o m kolon ijaln om vlau. Iako su vlasti p o d s ticale ko lonizaciju i versku toleranciju, ipak su pravnu za titu p ru
ale sam o n izo zem sko j reform istikoj crkvi, to je zn ailo da je sa
m o ona m ogla da obavlja javne obrede. Sve druge veroispo vesti
morale su se zadovoljiti p rivatnim karakterom obreda, a zabrana
javnih obreda bila je pojaana pretnjom zatvora. U Flu in gu je to
izazvalo o gro m n o nezadovoljstvo, tako da su m n o g i u zn ak p ro te
sta prestali da plaaju porez. O seaju i se i sam i religiozno diskrim inisani, engleski protestanti poee da ispoljavaju sve jau s o li
darn ost sa onim a koji su bili jo v ie diskrim inisani i koji su iv e
li izo p ten o od kolonijalnih vlasti - sa kvekerima.
Tadanji guverner u N o vo j N izo zem sk o j Stuyvesan t
p oseb n o je m rzeo kvekere, koji su uspostavljali sve tenje ko n ta k
te sa engleskim stanovnicim a Fluinga. Razdraen tim e to se kv e
kerim a prua gostoprim stvo i to ih se p oziva na privatne sve tk o
vine, Stu yvesan t je izdao proklam aciju po kojoj se sa 5 0 florina
kanjava svako ko ugosti kvekera, makar i za jednu no (pola iz n o
sa ilo bi potkazivau). T o su stanovnici Fluinga doiveli kao p o
vredu verske slobode, kao i gradskog p atenta koji im je zagarantovao 1645. prethodni guverner. Z ato je 16 5 7 . godine u o vo m gradu
sastavljena remonstranca, uperena p ro tiv guvernerove proklam aci
je. U njoj je pisalo: "Zakon ljubavi, mira i slobode [...] zabranjuje
m rnju, rat i okove. Zato mi n eem o da uvredim o prezbiterijance,
independente, baptiste ili kvekere, n ego em o biti sreni da u bilo
ko m e o d njih vidim o neto od Boga, elei da uin im o svim ljudi
m a o n o to elim o da svi ljudi ine nam a, to je istinski zakon k a
ko C rkve tako i Drave; jer je na Sp asilac rekao da su to zakon i
proroci. Z ato ako neko od p om en u tih o so b a doe k nama, mi m u
ne m o em o pri istoj savesti uin iti zlo, ve em o ga ugostiti u n a
em gradu i kuama, kako je B o g u b ed io nae savesti" (H art et al.,
232
1978: 3 7 )- Ipak, Rem onstranca Harta i ostalih graana Fluinga iz

16 5 7. nije ubedila Stuyvesanta. Stavie, ovaj je odm ah dao da se e
tiri p otpisn ika R em onstrance (koji su bili i nosioci gradske vlasti)
zatvore i udalje iz javne slube. M e u tim , Englezi u Fluingu na
stavili su da, n epokolebljivo, javno i dem onstrativno, pruaju g o
stoprim stvo kvekerim a i za to su se progoni i zatvaranja nastavili.
D o k su kvekeri u N o vo j N izo ze m sk o j bili p o v o d za
graansku n ep o slu n o st E n gleza prem a n izo zem sko j vlasti, u
M asausetsu e sam i kvekeri p reduzeti akte graanske n ep oslu
nosti. T o e se prvi p ut d o g o d iti iste te 16 5 7 . godine kada je u
ovoj
koloniji
do n eta uredba ko jom
je proglaeno
kanjivim
ugoavanje i pom agan je kvekera. U zn a k protesta kvekeri su tada

krenuli sa R od A jlen d a u p rotestni m ar, m iroljubivo i javno, pro
vocirajui su k o b sa vlastim a. Kada je u sled io progon, kvekeri su
pokuavali da se na sve naine odupru, ali su na kraju bili prinu
eni da se obrate tadanjem en glesko m kralju Carlsu II za pom o.
N a k o n konsultacije sa en gleskim kvekerim a, Carls II shvatio je
problem i naredio vlastim a M asa u setsa da obustave progon. N a p osletku, 1 6 6 5 . go din e V rhovn i sud M asau setsa don eo je odluku
d a se u ovoj kolon iji kvekeri m o g u slo b o d n o nastanjivati, kretati i
privreivati (Fleisch, 198 9: 9 5 ). T o je b io ishod verovatno p rvog
uspen o o k o n a n o g akta graanske n ep oslu n o sti u n ovom veku.
Iz ova dva primera m oem o da zakljuim o da graanska
neposlunost u A m erici izvorno nije bila usm erena protiv nepravde
u irem i svetovnom znaenju to g pojm a nego protiv religiozne d is
kriminacije i represije (W eber, 1978 : 2 0 ). Politiki, socijalni i m e
uetniki m otivi nisu igrali u ovim sluajevim a nikakvu ulogu, niti
su bili posredno pridrueni glavnom cilju. Kvekerima i svim dru
gim protestantim a koji su se sa njim a solidarisali cilj je bio ukida
nje religiozne diskriminacije i obezbeenje slobode veroispovesti
svakom kolonisti. Kada je taj cilj p ostign u t (u z neprocenjivu pom o
engleske krune), prekinuti su i akti graanske neposlunosti.

zbog rasne diskriminacije (I): David Thoreau
Thoreau danas vai za prvog teoretiara graanske neposlunosti,
premda on ovu sintagm u nikada nije upotrebio. Stavie, u svom
23}
glavnom spisu p o d p rvob itn im naslovom " O tp o r graanskoj v la

d i on je jo u vek im ao na u m u "otpor , dok se sin ta g m a "graan
ska n ep o slu n o st pojavljuje tek 18 6 6 , etiri go d in e n akon n jego
ve smrti, i to u n aslo vu koji su o vo m spisu ("G ra an sk a n ep o slu
n o st") dali urednici kn jige Jenki u Kanadi} Iako sin ta g m u gra
anska n e p o slu n o st T ho reau nikada nije u po treb io, o n a e to
kom 2 0 . veka postajati sve popularnija i dovoditi se u v e z u sa njim
i njegovim stavovim a. Svojevrstan paradoks predstavlja injenica
da su urednici T h o reau o vih spisa imali nam eru da u b lae n jego v
o tp or u "graansku n e p o slu n o st , jer im se in ilo da o vo im p li
cira legalnu kazn u za "n ep oslu n e graane z b o g krenja prava.
T a ideja bila je sasvim strana Thoreauu, p oto on n igd e u svom
spisu nije govorio o potrebi da neposlu n i graani sn o se pravne
posledice z b o g svojih p ostu p ak a (W alker H ow e, 1 9 9 0 : 3 ) . R azlo
zi za opravdanost p reim enovanja T h o reau o vog sp isa nalaze se,
kako em o jo u nastavku m oi da vid im o, na drugoj strani.
'
Kljuni dogaaj u T ho reau o vom ivo tu z b io se najve-
rovatnije 23. ili 2 4 . jula 18 46, kada je d o b io o p o m en u da plati p o

rez p od pretnjom zatvora. Thoreau, inae, g o d in a m a nije plaao
porez, u zn a k protesta p ro tiv am erikog robovlasnitva, i prolazio
je nekanjeno. Kasnije e on o bjanjavati takav svoj p o stu p ak tim e
to je to b io jedini nain da, kao pojedinac, uskrati p o slu n o st dr
avi. O v u am eriku vladu ili n jen og predstavnika, vladu drave,
ja sreem direktno, licem u lice, jed n o m godinje, ne vie, u lin o
sti n jen og sakupljaa p oreza (Thoreau, 1973a: 7 4 ). T o je ujedno
prilika, sm atrao je Thoreau, da o n kao p ojedinac ispolji n ep oslu
n o st prem a o vo m predstavniku drave, sa ko jim d o lazi u direk
tan (takorei lian) kontakt.
Prvi Thoreauov susret sa sakupljaem poreza desio se
najverovatnije tek 1846. go d in e ,4 kada je o n b io p ozvan da plati
porez i, n akon eksplicitn og o d b ijan ja da to uini, zatvoren. D a bi
se razum eo ceo ovaj dogaaj p otreb n o je postaviti ga u istorijski
kontekst. M aja 1846. A m erika i M e k sik o su m e u so bn o objavili
3 U z b o rn ik u Jenki u Kanadi prvi p u t su o b u h v a e n i svi T h o reau o v i an tiro b o vlasn ik i i refo rm istiki lanci.
4 N e p o s to je n ikakvi dokazi da je pre 18 4 6 . T h o re a u d o a o u d o d ir sa n ekim sa
k u p lja em p o re za, tako da n ije ni b io u p rilic i d a a k tiv n o m an ifestu je svoj p ro-
rat, im e je o tp o eo d v o g o d in ji tzv. M eksiki rat.5 Izbijanje rata

bilo je zn aajn o i za am erike poreske vlasti (koje su sada morale
da pojaaju poresku d iscip lin u ) i za Thoreaua, koji je u sved u ovih
n ovih dogaaja poeo da u via vezu ne sam o izm eu p oreza i rop
stva n ego i izm e u poreza i rata. Plaanje poreza bilo je praktino
isto to i fm ansiranje vo jsk e koja e tlaiti M eksikance. A k o je u
zatvor o tiao z b o g neplaanja poreza, m otivisan p rotestom z b o g
ropstva u A m erici, s vrem en om je shvatio da to m o e iskoristiti i
u svrhe an tiratn og protesta (W alker H ow e, 1 9 9 0 :1 0 ) . O d tada za
T horeaua ropstvo i rat postaju dva kraja isto g represivnog tapa
amerike drave. ,3
Thoreau je u zatvoru proveo sam o jednu n o zahvalju
jui injenici da je n eko o d njegovih srodnika u m esto njega platio
porez. M e u tim , ceo taj dogaaj na njega je ostavio d u b o k utisak
i u naredne dve go d in e on je in ten zivn o razm iljao o problem u ne
p oslu n o sti prem a represivnim am erikim vlastim a. Rezultati
n jegovih razm iljanja predstavljeni su javnosti u predavanjim a
koja je on p o d n aslovo m Prava i d u n o sti pojedinca u o d n osu na
v la d u odrao 2 6 . januara i 23. februara 1848, u jeku debata oko
izbora te godine. Predavanja su ostavila slab utisak, to je najverovatnije bila posledica zakljuenja m ira (m ir sa M ek sik o m usledio
je nedelju dana n akon p rvog predavanja). O s im toga, argum en ta
cija je bila isuvie ap straktna za sluaoce, a veza izm eu M e k si
k o g rata i ropstva ostala je prilino nedefinisana (A dam s i R oss,
198 8 : 2 1 7 -2 1 8 ). N o , govori su ipak ostavili u tisak na neke ljude.
M e u njim a je bila i E lisabeth Peabody, koja je uskoro pisala T h o reauu, m olei ga da joj d o p u sti da tam pa n jegovo predavanje u
prvom broju asopisa EstheticalArticles. lan ak se zaista pojavio 14.
maja 18 49, pod naslovom " O tp o r graanskoj vla d i .
V e i iz naslova o v o g lanka vidi se da je Thoreauu sta
lo d o otpora (graanskoj) vlasti. N o , razlog z b o g koga se Thoreau
n aziva prvim teoretiarem graanske n eposlun osti nije posledica
sam o p o sth u m n og preim enovanja o vo g lanka. Thoreauova prijem ivo st za logiku graanske n ep oslu n o sti proizlazi pre svega iz
n jego vo g poznavanja grkih i rim skih klasika, koje je im ao prilike
5 Iz o v o g rata A m erik a je iza la kao p o b e d n ica 1848, to joj je o m o g u ilo da

a n ek tira T ek sas, K aiifo rn iju , N evad u , Jutu, A rizo n u i N o vi M ek siko .
235
da izuava d o k je stu dirao na Harvardu. tavie, za vrem e pisanja

"O tp o ra graanskoj v la d i Thoreau je p on ovo iitavao S o fo kleovu Antigonu i prevodio na engleski najvanije delo ve u kojim a
se junakinja su protstavlja Kreontu. M e u tim , ne treba z b o g toga
Thoreaua uvrtavati u tradiciju klasin og ili rom antiarskog republikan izm a. Z a n jega je bila van ija judeohrianska tradicija, a
naroito u loga jevrejskih proroka, kao i radikalni am eriki prote
stantizam . M isa o D a vid a Thoreaua ponajvie se napaja na o nim
istim radikalno-protestantskim tradicijam a iz kojih su u A m erici
dva veka ranije kvekeri crpli inspiraciju za svoju graansku n ep o
slunost. A li, sredinom 19. veka, kada Thoreau form ulie svoju
koncepciju graanske n ep oslu n o sti, problem vie nije b io u reli
giozn oj diskrim inaciji ve u neem m n o g o fun dam entaln ijem - u
am erikom robovlasn ikom sistem u i im perijalizm u.
D rugo, Thoreau nap u ta tradiciju prava na o tp or tira
niji u toliko to razlikuje tiransku i graansku vlast, kao i razliite
vrste otpora koji se m o gu pruiti o vim vlastim a. Sluaj tiranije je
jasan: svako im a pravo da se "odupre vlad i ija su tiranija i n eefi
ka sn o st velike i neizdrljive (Thoreau, 1973a: 6 7 ). A li T horeauu
je jasno da nije tako sa A m erikom , koja im a graansku vlast i pre
ma kojoj se ne m oe na isti nain sprovoditi pravo na otpor. D o
due, Thoreau razlikuje situaciju u kojoj su se nali A m erikan ci i
o n u u kojoj su se obreli M ek sikan ci n akon izbijanja M e k sik o g ra
ta. Po to je za njega A m erika ta koja je napala M ek sik o i protiv
njega v od i osvajaki rat, M ek sikan ci im aju pravo na o tp o r prem a
am erikoj vlasti. To, m eutim , ne znai da A m erikanci treba da
sede skrtenih ruku sam o zato to am erika vlast i prem a njim a ne
sprovodi nasilje kao prem a M ek sika n cim a . A m erikanci takoe
m oraju da se odupru amerikoj vlasti, ali na drugaiji nain.
U svojoj kritikoj analizi T h o re a u o v o g spisa o otporu
graanskoj vlasti Klaus H an sen je o sp o rio da je u njem u re o o t
poru, ili o graanskoj n ep oslu n o sti: T h o rea u o v o d n o s prem a dr
avi pre bi m o gao da glasi: noli me tangere. H an sen ova argum en ta
cija p o lazi o d toga da ako neka d ru tven a gru pa kri m oralne nor
m e n jen o g lana, onda po T h o reau o v o m m iljenju ovaj treba da iz
nje istu p i. Isto vai i za o d n o s p o jed in ca prem a dravi. U svo m
s tvarn om iv o tu Thoreau je verovao ka k o je neplaanjem poreza
istu p io iz drave i zato je zatvor b io m e s to n e sam o za njega n ego
236
i za sve lju de koji su istu p ili iz drave (H an sen , 19 8 7 : 2 2 5 ). O v a

interpretacija T h o reau o v ih shvatan ja sasvim je pogrena. T h o reau nije go vo rio o istu p an ju iz drave, niti je zatvor za njega bio
m esto gde zavravaju o n i koji su n ezado vo ljn i vlau. O n im a ne
to sasvim drugaije na um u: "P od v la d o m koja n epravedno z a - ( 'i
tvara bilo k o ga, za p raved n o g oveka je za tv o r pravo m esto gde
treba da b u d e (T horeau, 1973a: 7 6 ) . O d la z a k u zatvor je za "pra
v e d n o g o ve k a pitanje savesti i predstavlja login u p osledicu o d
bijanja da se plati porez, kao ak tiv n o g o b lik a n ep oslu n o sti. M e
utim , u zatvoru p oin je n eto to bi se v e m o g lo nazvati gra
an sko m n ep o slu n o u . A k o bi se svi "pravedni lju d i drali
opisan e logike, drava bi bila su oena sa sam o dve m o gunosti:
da ih dri sve u zatvoru ili da o d u sta n e o d ropstva i rata. "A ko h i
ljadu ljudi ove g o d in e ne plati poreze, to nee b iti nasilan i krvavi
in, kao to bi to b io da se plati, i da se tim e D ra vi o m o gu i da
ini nasilje i p roliva nevinu krv. T o je, u stvari, definicija m irolju
bive revolucije, ako je takva u o p te m o g u a (Thoreau, 1973a:
7 6 ). "M iro lju b iva revolucija" znai o d laza k u za tvo r svih "p o te
nih ljudi" koji tim e ne prolivaju niiju krv ve jed in o stvaraju m o
ralni p ritisak na dravu da o d u sta n e o d n epravedne p olitik e (ro
b o vlasn itva i im perijalizm a). A vla st u jednoj graanskoj dravi
jed nostavn o ne m o e sebi d o zv o liti da sve "p o ten e ljude otera
u zatvor jer bi to u g ro zilo svojevrsni "m oralni m in im u m na ko m ta drava poiva: za to e, suoena sa to m alternativom , vlast b i
ti prinuena na p opu tan je, o d n o sn o odu stajan je od svoje nepra
ved n e p olitike. "Istin a je m onija n ego zablud a. [...] M an jin a je
n em ona ako se p otin i veini; tada nije ak ni m anjina, ali ako
udari elom tein o m , nita joj se ne m o e o d u p reti (Thoreau,
1973a: 7 6 ) . N en a siln i su kob ("m iro lju b iva revolucija) in telektu
aln o superiorne m an jin e p ro tiv vlasti i p ro tiv za b lu d am a i nasilju
p od lo n e veine predstavlja su tin u T h o rea u o v o g koncepta gra
anske n ep oslu n o sti, j
Pogledajm o sada na kojim pretpostavkam a poiva ovaj
koncept. Pre svega, savest jed n o g drutva, po T ho reau o vom m i
ljenju, jeste savest m udre i pravedne m anjine, koja se jedino m oe
p obun iti protiv p olitik e koju v od i vlada podrana birakom vei
nom . T horeauov o d n os prema toj veini vie je n ego porazan.
N em a m n ogo vrline u delanju m ase ljudi. A k o e veina u celosti
237
glasati za ukidanje ropstva, to e biti zato to ih ne za n im a ropstvo

ili zato to nije o sta lo jo m n o g o ropstva da se u kine n jih o vim gla
som . O n i e o n d a b iti jedini robovi. Sam o glas onoga koji svojim
glasom brani s lo b o d u m o e doprineti ukidanju rop stva (Tho reau, 1973a: 7 0 ). V ein a im a pravo da vlada u odreen o m periodu
"ne zato to je najverovatnije u pravu, niti zato to se to ini naj
pravinije m anjini, v e za to to je fiziki najjaa. A li vla d a u kojoj
veina odluuje u svim sluajevim a ne m oe se zasn ivati na prav
di, ak ni o n o liko k o lik o je ljudi razum eju (Thoreau, 1973a: 6 4 65). Za T horeaua je pravo vein e da vlada uvek u krajnjoj liniji za
snovano na goloj fizikoj sili, ali ga to, paradoksalno, ini osetljiv im na moralni pritisak in telektu alno superiorne m anjine. Jer, ako
u dravi sa "graan sko m vla u postoji nekakav m oralni m in i
m u m , veina e "u nekim sluajevim a p op u stiti pred ovim priti
skom i uvaiti njen rekurs na pravdu. U su protn om bi jed n o sta v
no na delu bila tiranija veine, koja zatire svaki trag slobodi.
Thoreau nije bio ni anarhista ni antidem okrata. N e s p o
jivost Thoreauovih nazora sa anarhizm om dolazi do izraaja u nje
go vo m poreenju drave i m aine: kao to svaka druga m aina im a
kvarove tako ih mora imati i drava. Kada kvar stvori svoju m ainu,
tek onda je treba baciti (Thoreau, 1973a: 6 7 ). T o p okazuje da T h o
reau nije bio anarhista, p oto je trpeo "m anje kvarove na dravnoj
m aini i zalagao se za odbacivanje sam o one dravne m aine koja
slui "kvaru, tj. goloj nepravdi (W alker H ow e, 19 9 0 : 15). O s im
toga, za njega je vlast imala p o zitiv n u funkciju u unapreenju bla
gostanja svakog pojedinca. "Posledica je dobre vlasti da iv o t ini
vrednijim , a loe vlasti da ga ini m anje v redn im (Thoreau, 1973b:
10 6 ). U skladu sa ovim stavovim a, Thoreau je im ao nameru da p o
stojeu ameriku ustavnu dravu unapredi a ne da je srui. "N a p re
d a k od apsolutne ka ogranienoj m onarhiji i o d ograniene m onar
hije do dem okratije jeste napredak ka istin skom potovanju in d i
vidue. D a li je demokraja, onakva kakvu je poznajem o, poslednje
m ogue unapreenje vlade? D a li je m o gu e da se vie ne m oe u i
niti nijedan korak ka p otovanju i organizovanju prava oveka?
N ee biti zaista slobodne i posveen e D rave sve dok D rava ne
prizn a individuu kao viu i n ezavisn u silu, iz koje proizlazi sva n je
na m o i autoritet, i ne pone da se odgovarajue prema njoj o p h o
d i (Thoreau, 1973a: 89). To, dru gim recima, znai da jedna dra-
238
va sa istin ski dem okratskim ureenjem treba da poiva na p o to

vanju pojedinca, o d n o sn o o sn o vn ih prava oveka.
Thoreauovo shvatanje oveka i njegovih osn ovn ih prava
veom a je zanim ljivo. Za Thoreaua ovek nije toon politikon ve indi
vidua koja sam o sopstvenim naporom m o e da shvati vene moral
ne zakone i upravlja se prema njim a bez obzira na zakone grupe i
ji je lan (W alker H ow e, 19 9 0 : 2 0 ). Z ato je odnos pojedinca prema
tim zakonim a iskljuivo m onadoloki (H ansen, 1987: 2 2 6 ), tj.
ogranien na njegovu sopstvenu sferu. Drutvena sfera predstavlja
neto artificijelno, sekundarno, ako ne i sasvim sporedno. A li, ignorisanje drutva od strane pojedinca m oe da ide sam o do odreene
granice. "Istina je da ovek nem a obavezu da se u celosti posveti iskorenjivanju nekog, m a i najveeg zla; on svakako im a i drugih pre
okupacija u ivotu; ali njegova je du n ost, u najmanju ruku, da ope
re ruke od to g zla i, ne m islei vie na njega, da prestane da ga po
drava (Thoreau, 1973a: 71). T o znai da ja m ogu da se posvetim
svojim ivo tn im preokupacijama tek ako sam utvrdio da ne sedim
na tuoj grbai. A k o to inim , ja m oram prvo da sa tim prestanem
i da se tek tada posvetim sebi. o ve k snanih moralnih nazora ho
e, dakle, da ivi po svo m e, ne obazirui se na "gom ilu, ali to
m oe uiniti tek ako je njegova savest namirena. Prema tome, ako
se pred takvim pojedincem pojavi neka vlast (makar bila i "graan
ska) koja bi od njega zatraila da se drugom e "popne na grbau,
onda bi ovaj to morao odbiti, i to iz puke moralne raunice. "M anje
me kota u svakom sm islu ako nam irim kaznu za neposlunost dr
avi, nego to bi me kotala p oslu n o st (Thoreau, 1973a: 79 ).
\^ j
Pod m oralnom o b avezo m Thoreau je podrazum evao
obavezu pojedinca da se stara da u drutvu u kojem ivi svakom

lanu budu priznata elem entarna ljudska prava . A k o su "elem en
tarna ljudska prava prekrena, npr. robovlasnikim sistem om ,
onda pojedinac ima moralnu obavezu na otpor vlastim a (H ansen,
198 7: 223). U vek kada je suoen sa alternativom da, potujui za
kon, uini nepravdu prema drugom oveku, ovek mora da prekri
I
zakon (Thoreau, 1973a: 73). T o znai da treba da se prvo ravnamo

po savesti, pa tek onda po zakonim a.J"Podsetio bih svoje zem ljake
da treba da budu prvo ljudi, a tek p otom , i po potrebi, A m erikan-
\, ci (Thoreau, 1973b: 10 2). Zato "elem entarna ljudska prava , kako

ih Thoreau shvata, nemaju nita sa u stavn o pozitiviranim o sn o v-
239
nim pravima oveka. Thoreau je tokom celog svo g ivo ta bio p o t

puno nezainteresovan za ustavna pitanja (W alker H ow e, 1 9 9 0 :3 ).
N o, realno gledajui, ameriki U stav nije ni m ogao biti relevantan
za Thoreaua i n jegove namere da ukine ropstvo (o obustavljanju
rata protiv M ek sika da se i ne govori). Svaka izm en a am erikog
Ustava zahtevala je ratifikaciju dve treine drava lanica, a to je ta
danjih petnaest robovlasnikih drava u svako do b a m o glo bez
problem a da osujeti. S druge strane, pokuaji da se problem robo
vlasnitva aktuelizuje pred Vrhovnim sudom ve su i pre Thoreaua
zavravali ne sam o neuspeh om nego i katastrofalnom tzv. Dread
Sco tt presudom . Thoreau je otuda m ogao sam o da zakljui da je i
sam U stav S A D zlo " i da "poteni ljudi ne treba da se zam ajavaju pravnikim argum entacijam a i pozivanjem na u stavn a prava.
Pravo nikada nee o slo b od iti oveka; ovek je taj koji mora o slo
boditi pravo. Ljubav prema pravu i poretku pokazuju oni koji p o
tuju pravo kada ga vlast kri (Thoreau, 1973b: 98 ).
N em a sumnje, pravo koje Thoreau pretpostavlja p o zi
tivnom pravu jeste neka vrsta prirodnog prava. U o p te uzev, T h o
reau nikada nije bio nesklon prirodnopravnoj argumentaciji. U jed
nom lanku za Boston Kurier o d 15. juna 1846. on je pisao: U suko
bu zakona, jedan zakon mora biti vii. A ko su nai dravni zakoni
u su kobu sa federalnim, dravni zakon odstupa. V ii zakon uvek
ponitava nii zakon, koji je sa njim u sukobu. N ije li tako u svim
sluajevima? A k o me federalni zakon obavezuje da inim o no to
mi savest zabranjuje, zar m oja savest ne treba da bude vii zakon?
M o e li Kongres Sjedinjenih D rava da ukine zakon savesti ili za
kon H rista? (cit. prema W alker H ow e, 19 9 0 : 8). Prirodni zakon je
za Thoreaua bio zakon savesti, koji oveku dolazi direktno od B o
ga. A Bogu treba sluiti "pokoravanjem on o m jedinom i jedino pra
vedn om ustavu, koji je O n , a ne neki Jefferson ili A dam s, upisao u
tvoje bie (Thoreau, 1973b: 103). Boji ustav, sa svim njegovim
"elem entarnim ljudskim pravim a jeste iznad ljudskog ustava, p ozitiviranih osnovnih prava oveka i presuda am erikog V rhovnog
suda. "O n aj ko je otrkio istinu do b io je svoj zadatak od izvora vieg
nego to je najvia pravda na svetu, koja m o e da primeni sam o pra
vo. O n otkriva da je sudija nadreen su diji (Thoreau, 1973b: 98 ).
(g )
\ Kao to sm o m ogli da v id im o , Thoreau je svoju k o n
cepciju graanske neposlunosti izgradio na pretpostavci moralne
240
superiornosti m anjine ko ja je u stanju da sp o zn a B o go m data i neprekriva elem entarna lju dska prava i da onda, u skladu sa tom
spozn ajom , preduzm e odgovarajue korake i da garantuje ta pra
v a svakom p o jed in o m lanu drutva^ U poetku, Thoreau je sm a
trao da je pravi p u t zatite elem entarnih ljudskih prava m irolju
biva revolucija , tj. opstrukcija drave o d strane celokupn e m oral
no superiorne elite (ko ja bi se z b o g svoje n ep oslu n osti obrela u
zatvoru i na taj nain m oralno u grozila dravu). M e u tim , s vre
m en om je o n ovaj stav prom enio. U kasn ijim spisim a Thoreau je
podravao upotrebu sile u borbi p ro tiv ropstva zato to se i situa
cija u A m erici pogorala. N o v i Z ako n o o d b eglim robovim a obave
zivao je graane severnih drava da p o m a u u hvatanju o dbeglih
robova iz jun ih drava i predviao kazn e ako se to ne ini. D akle,
da bi b io lojalan dravljanin A m erike, severnoam eriki liberal vie
nije m o gao da se ogranii na tolerisanje robovlasn ikog sistem a u
ju n im dravam a. Sada je on m orao da aktivno podrava taj sis
tem. Suoen sa ovim novim obavezam a koje je drava postavljala
pred njega, Thoreau se opredelio za novi o d govo r dravi: "Ja ne e
lim da ubijam , niti da bu dem ubijen, ali m o g u da predvidim o k o l
n osti u kojim a bi za m ene obe stvari bile neizben e" (Thoreau,
1973c: 133). T o e pre svega biti kada se pojedinac suoi sa m o g u
n ou da p o m o g n e o d b eg lo m robu. U toj situaciji d o p u ten o je ne
sam o nasilje nego i u bistvo robovlasnika. Pored prom ene o d n o sa
prem a nasilju, Thoreau je prom enio i m iljenje o sam om sprovoenju otpora : m oralni pritisak na dravu kroz odlazak u zatvor
pripadnika m oralno superiorne elite odbaen je i zam enjen usam ljenikom akcijom moralno superiorn og pojedinca koji sada
svim sredstvim a, ukljuujui i nasilje, p om ae drugom p ojedincu
izlo en o m dravnoj represiji.

zbog rasne diskriminacije (II): Mahatma Gandhi
N akon pon ovn og tampanja u knjizi Jenki u Kanadi 1866, Thoreauo v spis 0 otporu graanskoj vlasti pao je u zaborav sve d o k ga kra
jem 19. veka nije otkrio" L a vT o lsto j i o njem u napisao tekst za The
NorthAmerican Review. U Britaniji su Thoreauove ideje poele da d o bijaju na znaaju u prerafaelskim i fabijansko-socijalistikim kru
241
govim a, gde su ih irili, m eu ostalim a, W illiam M orris, John Ruskin, H. S. Salt i Robert Blatchford. T u se najverovatnije i M ahatm a
G andhi upoznao sa Thoreauovim spisim a (W alker H ow e, 1 9 9 0 :1 ).
Indijac G andhi je ve 1894. bio proitao T olstojevu kn jigu Carstvo
Boje je u tebi i ona je ostavila dubok utisak na njega, pripremajui ga

za kasnije prihvatanje, obradu i kom binovanje razliitih uticaja Is
toka i Zapada. Z a njegov intelektualni razvoj naroito je bio znaa
jan advokatski rad u Junoafrikoj Republici, gde je im ao priliku da
se u pozna sa aparthejdom . Pronalazei paralelu izm eu Sjedinjenih
Am erikih D rava polovin om 19. veka i Junoafrike republike po
etkom 20 . veka G an d h i p onovo objavljuje Thoreauov spis pod na
slovom G raanska n ep oslu n ost 2 6 . oktobra 19 0 7. O d tada e
"graanska n ep oslu n o st poeti da privlai sve vee zanim anje i da
doivljava sve kom pleksnije i dalekosenije razrade.
N ep osredan p ovod za G an d h ijevo okretanje Thoreauu
predstavljao je Z akon o azijskoj registraciji, koji je stu p io na sn a
gu jula 1 9 0 7 . i koji je nalagao jed nom delu A zijata (tj. delu u koji
nisu spadali hriani, Turci i M alajci) u T ransvalskoj oblasti da
p o p u t krim inalaca ostave o tiske prstiju u policiji. O va j zakon je po
G an d h ijevo m m iljenju b io to lik o lo i nepravedan da se vie nije
m ogao nazvati, po Thoreauovoj form ulaciji, ni m ain om sa kva
rom ve se im ao sm atrati o za k o n jen im zlo m , kvarom sa "m a i
nerijom koja m u stoji na raspolaganju". " O tp o r takvom zlu je b o
an ska du n o st", koju svakom istin sk o m verniku nalae njegova
savest (G a n d h i, 1962a: 2 12 ). N a jp o g o d n iji o b lik otpora po G a n d hiju bila je graanska n ep oslu n o st, p o to je o n a sredstvo koje
m iroljubivi ljudi, inae sklon i da se pokoravaju pravu, "moraju
usvojiti ako imaju savesti, im e e n jih o v revolt biti usm eren sa
m o "p ro tiv odreenog zak o n o d a vstva (G a n d h i, 1962 a: 211). N e
p oslu n i graanin u p otpu n o sti se m ora slo iti saT h o reau o m , k o
ji je rekao da moram o biti prvo ljudi, pa tek onda podanici, i da sa
vest ne dozvoljava lepu p ok o rn o st pravu (G an d h i, 1962a: 211).
G an d h i je ukidanje rop stva u A m erici pogreno pripi
sivao Thoreau u u zaslugu. T o je im alo svrhu da u zd ign e graan
sku n ep o slu n o st u uspean i privlaan m odel za diskrim inisane
A zija te u Junoafrikoj Republici (G a n d h i, 19 6 2 c: 2 1 7 -2 1 8 ). P o
red T horeau a i pokreta za ukidanje rop stva u A m erici, G an d h i je
isticao i prim ere maarske borbe za n e za visn o st od A ustrije i ir
242
sk o g pokreta Sinn Fein (u prevodu: "M i sam i"), koji bi na sanskritu glasio S u W es/i/(G an d h i, 19 6 2 b : 214 ). Nastavljajui ove tradici
je, on se an gaovao na organizovan ju b ojkota Z ako n a o azijskoj
registraciji, koji zapo in je o ktobra 1 9 0 7 . Sm atrajui da se diskrim inisani A zija ti ne sm eju odazvati o bavezi koju nalae ovaj za
kon, G a n d h i je i sam o d b io da se registruje, z b o g ega je 10. janu
ara 19 0 8 . b io o su en na dva m eseca zatvora. D o 1913. on je jo ne
koliko puta b io u zatvoru, p oto junoafrika vlast nije pokazala
nameru da b u de p op u stljiva prem a n ep oslu n im A zijatim a. E ska
lacija ko n flikta n ap osletku pokree britansku vladu u Lo n d on u da
intervenie, tako da 30. juna 1914. stupa na snagu zako n koji u ve
likoj meri izlazi u susret G an dh ijevim zahtevim a za oslobaanje
od diskrim in ato rsko g p ostu p ka registracije.
K rajem te go din e G an d h i se vraa u Indiju, da bi se u
njoj 1917. politiki aktivirao. Politiki an gam an ga 1 9 2 2 . pon ovo
vodi u zatvor. O v o g a puta kazn a je est godina, ali ve 19 2 4 . g o d i
ne on je iz zdravstvenih razloga puten na slobodu. U o vo m peri
o du G an d h i jo ne razm ilja o n ezavisn osti Indije i bavi se sam o
sam oupravom . T e k decem bra 19 2 9 , na N a cion aln om kongresu u
Lahoru G a n d h i se prikljuuje radikalnoj struji koja se zalae za ne
za visn ost (swaraj). N a sledeem kogresu, odran om 14. februara
1930 . u A h m ed b a d u , K o m itet kongresa daje ovlaenje G an dh iju
da organizuje akcije graanske n ep oslu n osti. M e u tim , p okaza
lo se da m eu lan o vim a K om iteta p ostoji m alo saglasn osti 0 to
me ta je graanska n ep oslu n o st (korak ka paralelnoj vlasti, p o d
rivanje adm inistracije ili "dram atino sredstvo p rotesta"), pa je na
kraju graanska n ep oslu n o st postala pokrie za m n ogo toga, a
G an d h iju je p reputeno da sve povee i pretoi u jasan program
akcije. Taj zadatak G an d h i je m ajstorski obavio i u narednim g o
d in am a n jego v Pokret graanske n ep oslu n o sti zapoee svoju
du gu i m u kotrpnu borbu za swaraj.
Ideja swaraja poiva na filozofiji koju G an d h i nije ni
stvorio niti bolje razradio. T o je uinila ranija generacija indijskih
filozofa krajem 19. i poetkom 2 0 . veka, sa ciljem da ideoloki ute
melji za h tev za o sam ostaljen jem Indije od Velike Britanije. Bal
G an gad har T ilak i D ababhai N aoroji jo uvek izjednaavaju swaraj
i dravnu nezavisn ost, da bi A u ro b in d o G h o s e i B ipin Chandra
Pal poeli da p ovezu ju swaraj sa tradicijom Bhagavad-gite i Upania-
243
da: sw araj sada zah teva sp o zn aju in dividualn og sop stva, koje o b ezbeuje du h o vn u s lo b o d u i m o gu n o st realizacije u n iverzaln o g
Sopstva. Za ove filozofe sw araj je neprevodiv na za p a d n e jezike jer
tim e gubi (specifino in dijsku ) konotaciju iden titeta in d ivid u al
n o g i univerzalnog. Po to je na Z apadu hrianstvo u spo stavilo
in dividualistiku etiku, n esp o so b n u za p oim anje o v o g iden titeta
sa univerzalnim , zapadn i duh je m ogao da stvori sam o negativne
pojm ove, kao to su slo b o d a i nezavisnost, d o k je izgu b io p o z itiv
nu ko m po n en tu sam oogran ien ja i sam oregulacije. Pom irenje dve
kom ponente, negativne i pozitivne, treba da bude zadatak sw am ja .
U to lik o bi razlika izm eu in dijsk og koncepta swaraja i zap ad n og
koncepta n ezavisnosti leala u tom e to je sw araj sam ouprava koja
je disciplinovana iz ovekove unutranjosti, tako da predstavlja u
isto vrem e i sam oupravu i sam oogranienje (D a lto n , 1993: 2).
G an dh ijeva za slu g a je u tom e to je ovu koncepciju
swaraja nadopun io koncepcijom satyagraha. S w ara j i satyagraha n a
laze se u o d n osu cilja i sredstva: satyagraha je p ut kojim se jedino
m o e stii d o sw araja. G a n d h i je, inae, re satyagraha skovao od
sanskritskih rei satya (istin a) i agraha (vrsto se drati), kako bi
ozn aio m o koja lei u istini i ljubavi, ili u nenasilju. Satyagraha
nikada ne priinjava bol, o n a je slo b o d n a od m rnje. O n a nee o d
m azd u ve transformaciju ko n flikta u p oziciju u kojoj obe strane
postaju svesne da je u o b ostran o m interesu da se ko nflikt rei. V e
1 9 0 7 . godine, za vreme boravka u Junoafrikoj Republici, G a n d
hi je pisao da Indijci im aju veliku s p o so b n o s t "m uenitva za o p tu stvar (G an dh i, 19 6 3 d : 8 6 ). " M i elim o , na na p okorni n a
in, da sa svojom moi u beivanja za koju sm o sposobn i in form iem o one koji ne znaju ta se sm atra pravim sm islo m Z ako n a o
azijskoj registraciji (G an d h i, 19 6 3 d : 8 7). T u ideju e G an d h i k a
snije razraditi u konceptu satyagraha, ko ja e u u m n ogo em u n a
dii T ho reau o v koncept graanske n ep o slu n o sti.6
6 K o n c e p t satyagraha na n ajbolji n ain p o k a z u je G a n d h ijev u s p o s o b n o s t za

k o m b in o v a n je zapad n ih i is to n ih u tica ja. I a k o joj je teite u h in d u is ti k o m
d u h o v n o m nasleu, ona je n e p o jm ljiv a b e z T h o re a u o v e teorije gra an ske n e
p o s lu n o s ti. Jer, po G an d h ijevo m p rizn a n ju , n i n jego va o b o av an a BhagavadG ita ni d ru gi klasini spisi n isu p ru ali n ik a k a v o s n o v za k o n cep t n e n asilja i
g ra a n s k e n ep o slu n o sti (B rock, 1 9 7 0 : 6 9 ) .
244
O n o u em u G an d h i odluujue o dstu pa od Thoreauo vo g ko n cepta jeste odustajanje od bilo kakvog ap solu tn o g siste
ma vrednosti i b o an skih istina. N ep o slu n im graanim a vie ne
stoji na raspolaganju povratak na univerzalno vaee i vene m o
ralne zakone, sa ijih pozicija bi m ogli da bojkotu ju nepravedne za
kone vlasti.7 Po to je im ao priliku da do e u dodir sa ljudim a sa tri
kontinenta i iz v eo m a razliitih kultura, G an d h i je vrlo brzo uvideo
kakve razlike u m iljenju p ostoje m eu njim a i to ga je navelo na
skeptini zakljuak da ovek ne m oe da spo zn a apsolutnu istinu.
D odue, i G an d h i je bio ubeen u p ostojanje "unutranjeg v o d
stva (Brow n, 19 7 7 : 383) i povinovao se "tiraniji u pornog tihog
glasa iznutra (D alto n , 1 9 9 3 :2 2 ), to je im alo ak i odreene fatalistike im plikacije, p oto je G an d h i verovao u svoju dharmu,
o dn osn o sam orealizaciju kroz posveenje i sluenje politikim ci
ljevima (Brow n, 19 7 7 : 15). M e u tim , za razliku od Thoreaua,
G an d h i je u toleranciji video krajnji cilj koji se m oe p ostii p oliti
kom akcijom . Poto se protivnik ne m o e ubediti argum entim a
(pa sam im tim ni b ojkotom m oralno i intelektualno superiornih),
on se m o e sam o pridobiti ljubavlju i strpljenjem . T u svoju p ozici
ju G an d h i je ak pojaao odreenim dain istikim postavkam a
(iahimsa - rigorozna zabrana povreivanja drugog; tapasya - ispatanje radi istine; brahmacharya - kontrola nad svim ulim a i delovim a tela) kako bi proirio o p seg d u h ovn ih m ehanizam a sam okontrole (Laker, 198 6: 4 1-4 2 ). Z ato satyagraha znai sam oovladavanje, sam ortvovanje i unutranju aktivnost. Satyagraha je najbo
lji o b lik politikog delanja jer om oguava transformaciju ljudi i
vraanje njihovoj pravoj prirodi. A to nikako ne vai sam o za one
koji je sprovode nego i za one protiv kojih je uperena. G an dh i je v e
rovao da p om ou sopstvene patnje usm erava apel boljoj - a to zn a
i saoseajnoj i tolerantnoj - prirodi protivnika da shvati znaaj te
patnje i da sam krene na p ut transform acije (H agen, 19 9 0 ; 10 0 ).
Prva G an dhijeva akcija bila je usm erena protiv Z akon a
o soli i otpoela je 12. marta 1930. T o g dana G a n d i je zapoeo svoj
put, d u g 2 4 0 milja, od Sabarm atija d o D an dija, populariui
swaraj i pozivajui ljude koje je sretao na graansku n eposlunost.
7 Istin a, i G an d h i e p ribegavati b o jk o tu b rita n sk ih k o lo n ija ln ih vlasti kada

satyagraha bu d e p restala d a daje u sp eh e (S c h n e id e r, 1 9 6 4 :1 3 2 ).
245
Kako je G a n d h ijev p o h o d im ao snan u religioznu ko m p o n en tu

hodoaa, to je k o d Indijaca nailo na ogrom an o djek. Posle tri i
po nedelje hodanja, G a n d h i je 5. aprila stigao u D a n d i, o ku p a o se
u reci i poku pio aku soli i m ulja u zn ak krenja m o n o p o la pred
vi en o g Z ak o n o m o soli. T o je b io zn ak za sve oku pljen e ljude da
i sami uu u v o d u i sim b o lin o ponu da proizvod e so iz kipue
m orske vode. O v o m akcijom svoju delatn ost zapo eo je indijski
Pokret graanske n ep oslu n o sti sa M ah atm o m G an d h ijem na e
lu (Chaudhari, 1 9 9 0 : 4).
A kcije Pokreta graanske neposlunosti, u slubi p o s ti
zanja swaraja, im ale su nepovoljni efekat raspalivi m ilitan tn i in
dijski nacionalizam i pokrenuvi talas nasilja. Suoivi se sa ovo m
opasnou, G an d h i je graansku n ep oslu n ost u narednim g o d i
nam a poim ao kao sredstvo borbe protiv dva zla: protiv o rganizovan og nasilja britanske vlasti i protiv in dijskog m ilitan tn o g nacio
nalizm a (tzv. "partije nasilja) (G an d h i, 19 70 a : 4 2 3 ).8 T im e je jo
vie ojaala edukativna i sam odisciplin ujua ko m po n en ta satyagra-
he. Priznajem i verujem da je hladna kura m onija od maa.

H ladna kura m oe veom a dobro da prim eni graansku n ep oslu
nost. A k o neko misli da p otpu n a n ezavisn ost ne m oe biti p o s tig
nuta m iroljubivim sredstvim a, to onda podrazum eva da on nem a
poverenja u hladnu kura. O n o g trenutka kada steknem o hladnu
kura, potpun a nezavisnost e biti naa (G an d h i, 1 9 7 0 b : 351).
"H ladna kura, o kojoj je govorio G an d h i, bila je oruje najjaih
zato to su sam o oni m ogli svesn o i sam odisciplin ovan o da se o d
reknu svakog nasilja i da svoje ciljeve ostvare m irom i ljubavlju
(Fleisch, 198 9: 9 7). Stavie, "hladna kura na najbolji nain uvr
uje "duevnu snagu koja je n eo ph odn a za preporod jedne istin
ske p olitike zajednice. Iz te p erspektive gledano, britanske k o lo
8 Iste ciljeve propagirali su i G a n d h ije v i sa b o rc i iz P o kreta gra an ske n e p o s lu
n o s ti. U go vo ru od 2 9 . d ecem b ra 1934. je d a n o d lid era p ok reta S a rd ar Patel
izrek a o je v e o m a karakteristin o m iljen je: " A k o h o ete swaraj ili n e za v isn o st,
n eete je d o b iti tako to e se s a m o n e k o lic in a rtvo v a ti ili to e p e to ro lju d i
o ti i u za tv o r. A k o bi veina bila s p r e m n a d a p ati i rtvu je se, o n d a b iste m o
gli p o stii va eljeni cilj. K lju su/araja le i u rtvo v a n ju m n otva . [...] B o rb a
za su/araj se m ora voditi p rotiv v la d e i p ro tiv n as sa m ih . M o ra m o se o s lo b o d i
ti sv o jih p oro ka. O v o je borba za n ae sa m o o i e n je . M o ra m o ostati n e n a s il
n i i n e sm e m o povrediti niija o se a n ja i te k ta d a e m o p rom en iti srca (P atel,
19 9 4 : 2 5 9 ).
246
nijalne vlasti trebalo je da p oslu e kao sredstvo da Indijci izotre

svoju duevn u snagu", koja e im kasnije p osluiti da stvore sop stvene nezavisne drave (D a lto n , 1993: 2 5 ). N a toj taki zapoinje
novi G an d h ijev koncept, koji je u sebi ve im ao dosta romantiarsko-repu blikan skih elem enata. Sticanje swaraja sve je vie poelo
da nalikuje na revolucionarni preporod, u kojem e se indijski
narod priprem iti da stvori svoju nezavisnu dravu, lienu svakog
nasilja i opresije. G o d in e 19 4 0 . G an d h i pie: D ravom se m oe
upravljati na nenasilnoj osnovi, ako je velika veina naroda nena
silna. K oliko ja znam , Indija je jedina zem lja koja ima m o gun o st
da postane takva drava (cit. prema: Brock, 19 7 0 : 88). O v o je za
ista, kako Peter Brock konstatuje, bila o bina projekcija "zlatn o g
do b a na bu du n ost, a ne trezvena analiza aktuelne situacije.
U zim ajui sve to u obzir, zaista ostaje veliko pitanje ni
je li je G an dh i razvio jednu teoriju revolucije a ne graanske nepo
slunosti, poto je njegov cilj bio rtrenje britanske kolonijalne vla
sti i stvaranje sasvim nove, nenasilne (preporoene) induske dra
ve (Fleisch, 1 9 8 9 :1 2 7 ) . O s im toga, kao i Thoreau, i G an dhi je pri
kraju ivota postajao sve nestrpljiviji i vie se nije tako strogo pridr
avao principa nenasilja u borbi protiv Britanaca (Laker, 19 8 6 :4 8 ).
A m bivalentn ost rastueg afiniteta za nasilnu borbu sa Britancima i
proklam ovanog cilja nenasilne (regenerisane) drave uzdrm ala je i
sam u G andhijevu poziciju. Zato je sasvim razum ljivo to je, nakon
sticanja nezavisnosti od Britanije 19 4 7 , Indija bila zapljusnuta t a k
som nasilja (prvenstveno izm eu m uslim ana i hindusa), u kojem
e 30. januara 1948. nastradati i sam G an dh i.
A k o u zm em o sve to u obzir, m o d a bi za istoriju gra
anske n ep oslu n osti najbolje bilo istai o ne delove G an dh ijeve
koncepcije satyagrahe koji se o d n o se na uticaj nenasilja u u sp o sta
vljanju kom unikacije i toleranciju m eu p olitikim subjektim a (tj.
m an jin om i vein om ), d o k bi "teoriju p reporoda (p o svojim re
volucionarn im im plikacijam a v eo m a b lisku evropskom nasleu
rom antiarskog republikanizm a) trebalo prepustiti sudbini koja
ju je snala u realnosti. Takoe, znaaj koncepcije satyagrahe teko
bi se m o gao priznati izvan (dem okratske) ustavne drave (to je
V elika Britanija ve bila u G an dh ijevo vrem e), p oto je zaista teko
zam isliti da bi G an d h i postigao ikakv u speh u u slovim a u kojim a
ne postoji javnost (koja je za njega bila glavni m edijum prenoenja
247
nenasilnih poruka). D a je, kojim sluajem, Indija tada prela pod

kontrolu totalitarn ih tirana to g vrem ena (H itlera ili Staljina),
G an d h ijev swaraj najverovatnije bi opstao sam o u m ati n ekolici
ne zatoenika koncen tracion ih logora.

zbog rasne diskriminacije (III): Martin Luther King Jr.
Sa M artinom Lutherom K in go m Jr. istorija graanske n ep oslu
nosti p on ovo se vraa na tlo Sjedinjenih A m erikih D rava. Pria
o K in gu jeste pria o borbi za crnaku em ancipaciju, koja se z a o
trila p olo vin o m pedesetih go d in a 2 0 . veka. Kada je u Am erici
u kin u to ropstvo, nastalo je vrlo n edefinisano stanje a crnci su
(u glavn om u ju n im dravam a) nesu m njivo predstavljali graane
d ru gog reda. R azueni sistem rasne diskrim inacije i rasizm a o n e
m ogu avao je crncim a da u ivaju u tekovin am a slo b o de i b la
gostanja, koje je A m erika proklam ovala kao svim a do stu p n e. D is
krepancija izm eu realnosti i proklam acija dovela je d o toga da
crnci prestanu da se oseaju sreni z b o g toga to vie ne ive u
ropstvu i d a p on u d a strem e su tin sko j jednakosti sa te lc im a .
Protestne akcije (sit-in i slin o ) sa ciljem crnake em ancipacije u
A m erici zapoele su jo etrdesetih godina, u organizaciji K on gre
sa rasne jednakosti ( O R E ) , ali su tek p oetkom ezdesetih g o d i
na p oele da privlae panju celo ku pn e amerike nacije (Ebert,
19 6 8 : 238 ). Prelom ni dogaaj na o v o m p u tu desio se 1. decem bra
19 5 5 , kada je jedna crnkinja u a u to b u su u M o n tgo m eriju (A labama) o d b ila da ustupi m esto jed n o m belcu (sh o d n o segregacionim
pravilim a koja su tada vaila u javn om saobraaju M ontgom erija).
K ada je z b o g toga uhapena, crnci su prvo organizovali bo jk o t
svih autobusa, da bi zatim pristupili o sn ivan ju U druenja za u n a
preenje M ontgom erija, na ijeijv elu se naao mladi anabaptistiki sveten ik M artin Luther K in g Jr.
O d m a h poto je p reu zeo fu n kciju vo e protesta, K in g
postaje svestan glavne dilem e c elo g p od u h vata. Pre svo g p rvog g o
vora u toj funkciji 5. decem bra 19 5 5 , o n ovu dilem u obrazlae na
sledei nain: Kako da odrim g o vo r koji e biti dovoljno m ilitan
tan d a zadri moje ljude u p o zitiv n o j akciji, a o pet dovoljno u m eren da odri ovaj bunt u k o n trolisan im i hrianskim granicam a
248
(K in g, 19 9 7 : 5). T u d ilem u on e resiti 1 9 5 6 . godine, u vrem e kada

je pronikao u G an d h ijevo uenje. Jo poetko m te go din e on je
im ao telesnu gardu p od orujem i nije govorio o n enasilnim pro
testim a. T ih prvih m eseci 19 5 6 . G le n n S m iley i Bayard R ustin p o
inju da nagovaraju K in ga da odu stane o d nasilja i prikloni se ne
nasilju. O v o vrlo brzo daje rezultate: 2 6 . marta 19 5 6 . K in g je dao
izjavu: "M i u M o n tgo m eriju otkrili sm o m etod koji crnci m ogu
u potrebiti u svojoj borbi za politiku i eko n om sku jednakost [...]
Borim o se p ro tiv nepravde p asivnim o tp orom . I uspeva. [...] M ali
sm ei o vek u Indiji -
M o h an das G a n d h i -
u potrebio ga je da
sm rska britansku v ojn u m ainu. G a n d h i je m ogao da prekine p o

litiku i ek o n o m sk u dom inaciju Britanaca i obori britansku im pe
riju na kolena. H ajde da u potrebim o ovaj m etod u Sjedinjenim
D ravam a (K in g, 19 9 7 : 2 1 0 ).9
P osle ovih akcija U d ru enja za unapreenje M o n tg o merija usledila je pojaana represija b elih stanovnika M o n tg o m e rija nad K in g o m i ostalim aktivistim a. T o je prinudilo K in ga da
uvede n ovine u tradiciju graanske n ep oslu n o sti. Paralele izm e
u am erikih crnaca i Indijaca pod b ritanskom kolon ijaln om v la
u m ogle su se ticati sam o obespravljen osti,10 d o k se u svem u
o stalom G an d h ijeva situacija razlikovala o d K in gove. Indijci su
9 Iako e k a sn ije T h o reau a p om in jati kao svoj u zo r, K in g je z a svoje akcije m o

rao im ati u p o rite u irim slo jev im a sta n o v n itv a i z a to je b io u p u en m n o g o
v i e na G a n d h ijev u k o n cep ciju n e n asiln e g ra an sk e n e p o s lu n o s ti (R em elle,
1 9 9 2 : 8 9 ). S a G a n d h ije v im u en jem K in g se in ae u p o z n a o v e n a U n iv e r zi
tetu P en silvan ija. T a m o je 19 4 8 . p ro feso r G e o rg e D a v is d ra o pred avan ja o
G a n d h ije v o m k o n ce p tu satyagraha, n ailazei na v elik i o d z iv i in teresovan je
stu d en a ta. S a m K in g je, p od u ticajem o v ih p red avan ja, k u p io m n o tv o G a n d h ijevih k n jig a i k n jig a o njem u i d ao se na p rou avan je, ia k o jo n ije b io "p reo braen na g a n d iz a m (L ew is, 1 9 7 0 :3 4 ) . Pa ip ak, p o to su ve tada k o d n je
ga u h va tile ko ren a H egelo ve ideje o p ro g resiv n o m k retan ju isto rije ka sve i
roj slo b o d i, on je p o eo da u oava m o g u n o st d a n en asilje p rim en i kao "m e
to d za o stvaren je o v o g im a n e n tn o g cilja sto rije. K a sn ije , p o e tk o m 1 9 5 6 ,
kad a je ko d njega n astu p io p o tp u n i za ok ret, o n e se p red ati p rou avan ju
G a n d h ije v o g uenja p o ko jem je lju b a v jed in a s n a g a k o ja p rotivn ika pretvara
u sav ezn ik a (K in g e ak p rovesti m esec d an a u In d iji k a k o bi se b o lje u p o
zn a o sa G a n d h ije v im uenjem i sled b en icim a). T o je bila "fo rm u la k o ja je
trebalo da bu d e p rim en jen a i u borbi am erikih cran aca za em an cipaciju .
10 T a k o je npr. crnaki geto K in g e sto n a ziva o "d o m a o m k o lo n ijo m " u kojoj
se su ro vo e k sp lo a tiu crnci.
249
bili brojno n ad m o n i u o d n o su na Britance (u razm eri 1 0 0 0 : i) i

to im je ulivalo snagu . O s im toga, oni su u Indiji bili "dom ai" i
m ogli su B ritan cim a sa p un o prava da kau idite k u i . Sa crnci
m a je u S A D b ilo obrnuto: bili su m anjina (u razm eri i: 9 ) i nisu
bili d o m ai . Stavie, kao potom ci robova koje su belci v eko vim a
prinudno dovlaili iz Afrike, oni su sa u kidanjem robovlasn ikog
sistem a postali stran ci, kojim a se u m esto pruanja g o sto p rim
stva vikalo: idite ku i (W atley, 19 8 5 :1 1 2 -1 1 3 ).
Poto se nije m ogao obruiti na celokupan ameriki si
stem kao G an d h i na britanski, K in g je morao m n ogo vie da uva
ava do stign u te tekovine dem okratske ustavne drave. O n nije, ni
ti je m ogao nameravati da srui ameriku vlast i uspostavi novu cr
naku dravu. Jedino to je m ogao do b iti bilo je garantovanje crn
cim a onih prava koja imaju belci (Schulke i O rtn er M cPhee, 1986:
8 0 ). Z b o g svega toga K in g je opravdavajui bo jkot autobusa u
M ontgom eriju bio prinuen da o du stan e od poziva na vie prin
cipe" bilo koje vrste11 i da se obrati V rh o vn o m sudu S A D sa za h tevo m da se zatite osnovna prava crnaca. B ojkot autobusa i m aso v
ne dem onstracije zato su bile pre svega sredstvo za dodatn i priti
sak na V rhovn i sud, koji je jedino m o gao pokrenuti spaso n osn u
akciju. U pravo to se pokazalo kao najbolja taktika, p oto je K in go v
zahtev Vrhovni sud usvojio 13. septem bra 19 5 6 , proglaavajui
protivu stavnom segregaciju u au to b u sim a cele drave Alabam e.
Taktika koja se pokazala u sp en om kasnije je posluila
kao m odel za druge akcije, koje e v o d iti u m euvrem enu o sn o va
na Konferencija junog hrianskog rukovodstva sa K in gom na e
lu. D em onstracije, protesti, marevi i drugi oblici graanske n ep o
slu n osti bie stalno sredstvo za pritisak na amerike nosioce vla
sti da se ustavom propisana o sn o vn a prava oveka priznaju crn
cim a. U tom smislu, K ing je sm atrao da crnci ine glavnu snagu
ustavn osti i zakonitosti u S A D , i to upravo zato to preduzim aju
akcije graanske neposlunosti. A li m i m oram o uvideti da crnac
danas, kada demonstrira na ulici, ne prim enjuje graansku n ep o
s lu n ost zato to osporava U stav, V rh o vn i sud ili zakone K on gre
sa. U m e sto toga, on hoe da ih podri. O n m o e kriti lokalne o p 11 T o se n a ro ito od nosi na ideje o r e g e n e ra ji" k o ja se p o s tie n en asiljem , k o
jim a je, k a o to sm o imali p rilike d a v id im o u p re th o d n o m od eljku , G a n d h i u
p o s le d n jim god inam a ivota sve v i e n a g in ja o .
250
tinske uredbe ili za ko n e drava, ali to su zakoni koji su u suprot

nosti sa o sn o vn im federalnim pravom . Svo jom direktn om akcijom
crnci razotkrivaju tu suprotn ost. G raanska n ep oslu n ost - ili bi
pre trebalo da kaem negraanska p oslu n ost, p oto poiva na ne
pravednim o sn o va m a - jeste ono to ine segregacionisti (King,
1978: 2 2 1). Protiv negraanske p o slu n o sti segregacionista m o
ra se delovati dem onstracijam a, m arevim a i protestim a, jer je to
jedini nain da se njihove pozicije poljuljaju. M ora postojati neto
vie nego to je izjava iroj zajednici; mora postojati sila koja naru
ava njeno delovanje do kljune take (K ing, 1978 : 2 2 2 ). Sta god
to bilo, mora biti nenasilno, jer jedino prim enom nenasilnih
m etoda graanska n ep oslu n o st im a anse na uspeh.
K in g je im ao velikih problem a da svoje sledbenike pri
voli na m etod nenasilja. G lavn i protivargum ent argum entu nena
silja bio je da je sam oodranje, a to znai i sam oodbrana, o sn ovn o
pravo oveka i da sam im tim i crnci im aju prirodno pravo da u z
vrate nasiljem na nasilje belaca (B lum berg, 1 9 8 4 :1 7 6 ) . O v o je bio
veom a jak kontraargum enr (kada se u zm e u ob zir sve o n o to je u
prvoj knjizi ove rasprave reeno o istoriji prava na o tp or tiraniji).
M e u tim , K in g se u borbi za osporavanje argum enta sam oodra
nja, tj. sam oodbrane, drao G an d h ijev o g stava da m etod nenasilja
budi h u m a n ost k o d protivnika i da zato (u jednoj dem okratskoj
ustavnoj dravi) nem a potrebe da se p osee za m eram a kontranasilja. Poto se neugroavanjem i neuzvraanjem nasilja kod pro
tivnika o d n os tolerancije i saoseanja m o gao sam o p ostep en o gra
diti, rezultati se nisu m ogli p ostii u kratkom roku. Borba n enasi
ljem m ogla se v o d iti sam o na du gi rok, strpljivim "gu tan jem tu
eg nasilja i o tvorenom p atnjom , kako bi se nepravda uinila v i
dljivom (Schu lke i O rtn er M cPhee, 198 6: 8 9 ). Z ato je i K in g pro
blem e sa svojim sledbenicim a reio tek kada su ovi m ogli da uoe
prve uspehe m etoda nenasilja - to se (na sreu!) d o g o d ilo ve pri
likom don oen ja presude V rh o vn o g suda o p rotivustavnosti se
gregacije u au to b u sim a Alabam e.
U prkos razlikama izm eu Indije i Sjedinjenih A m eri
kih Drava, K in g je sm atrao da je G an dh ijev m etod nenasilnog
protesta u skladu sa amerikom tradicijom graanske n eposluno
sti. Po njegovom miljenju, am erika nacija nastala je upravo iz
graanske neposlunosti, jer bostonska ajanka, kojom su zapoe-
251
li revolucija i o tp o r Britancim a u 18. veku, nije bila nita drugo do

izraz m asovne graanske neposlunosti (King, 1978 : 2 1 7 ) .12 U ka
snijoj amerikoj istoriji abolicionisti, koji su se borili protiv robo
vlasnikog sistem a, takoe su primenjivali graansku n ep oslu
nost. itava istorija S A D , kako je smatrao King, predstavlja sto
riju graanske n ep oslu n o sti. N a drugoj strani, graanska n epo
slu n ost je za njega bila sredstvo za ostvarenje H ristove doktrine
ljubavi. Po K in go vo m m iljenju, identifikacija protesta sa hrianskim principim a pripada staroj amerikoj tradiciji. I ne sam o to. U
hriansku tradiciju spada i pravo da se protestuje za pravo . K ing
zato kae: "A ko sm o mi u krivu, onda je Vrhovni sud ove nacije u
krivu. A k o sm o mi u krivu, o n d a je U stav Sjedinjenih D rava u kri
vu. A k o sm o m i u krivu, o n d a je i svem ogui Bog u krivu. A k o sm o
mi u krivu, onda je Isus H rist bio obian utopistiki sanjar, koji se
nikada nije spustio na zem lju. A k o sm o m i u krivu, onda je pravda
la (K ing, 19 9 7: 6 -7 ). U m aju 19 5 6 . K in g crnaki p rotest p oistoveuje sa "dem onstracijom sn age hrianske ljubavi da nadvlada
nepravdu i zlo (K ing, 19 9 7: 2 1). Kasnije on svoj cilj naziva stvara
njem zajednice ljubavi ( beloved community) u kojoj nee biti ugroen
dign itet n ijedn og oveka. D o takve zajednice ljubavi stie se sam o
opteoveanskom ljubavlju ( agape), koja je neto sasvim razliito
od erosa ifilije. O n a znai da treba voleti svakog oveka zato to ga
i B o g voli (Schulke i O rtn er M cP h ee, 198 6: 7 8 -7 9 ) . N aposletku,
K in g je verovao u Boje provienje i u to da B og upravlja svetskim
dogaajim a. esto se p ozivao na b iblijski tekst o egzodusu Jevreja
iz E gip ta kroz Crveno more ka obeanoj zem lji i u tom e v id eo p a
radigm u za budui uspeh crnakog p rotesta (W atley, 1985: 2 4 ).
Iz o n o g to je d o sada reeno ne bi trebalo da se stekne
utisak da je za Kinga bila n eb itn a T ho reau o va koncepcija graan
ske n eposlun osti. K in g se na T h o reau a nadovezuje svojom kriti
k o m zakona. Po K in govom m iljenju , am eriki zakoni su nepra
vedn i prem a crncima jer oni sam i n isu uestvovali u n jihovom d o
n oen ju (K in g, 1 9 7 8 :2 1 6 ). A k o p o jed in a c smatra da je zakon k o
ji m u n eto nalae nepravedan, o n d a o n n e treba da slua taj za
12 K in g , n aravn o , nije eleo d a se u p u ta u ra zm atran je razlik a ko je su n je g o v

k o n c e p t gra an ske n e p o slu n o sti izd v a ja le iz trad icije prava na o tp o r tiran iji
i revolucije.
252
kon i m ora biti sprem an da prihvati kazn u za svoju n ep oslun ost,

"ostajui u zatvoru sve d o k se zako n ne p rom eni (K in g, 1978 :
2 16 ). T ho reau o va ideja b o jkota m oralno superiorne elite dolazi ja
sno d o izraaja u K in go vo m zakljuku da, to u zatvorim a im a vie
onih koji sprovode graansku n ep oslu n o st, to je njihova poruka
jasnija (K in g, 1978 : 2 2 2 ). T im e K in g zaista u sebi sjedinjuje i
G a n d h ijev nenasilni m eto d protesta (najirih m asa) i Thoreauovu
"m iroljubivu revoluciju" (m oralne elite), u z jednu novin u - apel
da se zatite o sn o vn a prava oveka koja regulie ustav, razrauje
legislativa a titi V rhovn i sud. K in g tako prvi p ut zastu p a graan
sku n ep o slu n o st kao o b lik sprovoenja konzervativne k o n stitu
tivne vlasti stricto sensu u dem okratskoj ustavnoj dravi.
R ezultati
K in gove
borbe
za
crnaku
em ancipaciju
najbolje se m o gu videti na polju zatite o sn o vn ih prava oveka.

Pod uticajem crnakog Pokreta za ljudska prava, ameriki Kongres
je d o n o sio za ko n e o graanskim pravim a 19 5 7 , i9 6 0 , 19 6 4 . i
1 9 6 5 . Poslednja dva zako n a dala su crncim a p un o pravo glasa i oni
su p osle toga poeli da se politiki angauju. G o d in e 1963. bilo je
svega 5 0 crnaca na izbornim funkcijam a u ju n im dravama,
19 8 4 . bilo ih je 3.498 - vie nego u severnim dravam a. Iste go d i
ne 2 5 5 crnaca d o b ilo je rukovodee funkcije u gradskim vlastim a.
Slin e prom ene deavale su se i na federalnom nivou: 1 9 7 0 . bilo je
9 crnaca u Predstavnikom dom u, a 198 4. taj je broj narastao na
21, a Jesse Jackson p ostao je prvi crnac koji se kandidovao za predsedn ika S A D (Schu lke i O rtn er M cPhee, 1 9 8 6 : 2 6 6 -2 6 7 ) .
Z an im ljivo je da je K in g o v kraj bio vezan za odustaja
nje o d borbe za osn o vn a prava oveka i p odizan je zahteva za eko
n om sku jednakost (Ralph, 1993: 2 14 ). Treba odm ah rei i to da
o vo nije bila njegova sam ovoljna odluka. U uslovim a hladnoratovske psihoze, pom etnje izazvane ratom u Vjetnam u, kao i pora
sta anticrnakog raspoloenja u javn osti (sve ee se ula teza: to
vie prava crncima, to vie nereda po ulicam a) bilo je veo m a teko
sprovoditi
graansku
n ep oslu n o st kao d o
tada.
Predsednik
L yn do n Johnson je 19 6 6 . K on gresu p on u dio novi Z akon o gra

an skim pravim a (koji je crncim a garantovao slobodu prom eta
nekretnina), pozivajui A m erikance da i dalje proiruju svoja
shvatanja o ljudskim pravima. M e u tim , ta inicijativa je za
ustavljena 19. septem bra u Senatu (n akon to je prihvaena u
253
Predstavnikom d o m u ). T o je nateralo K in ga da se poetko m

19 6 7 . ukljui u an tiratn u kam panju, jer je u ratu u V jetn am u video
glavni u zrok za porem eaje u amerikoj politici. Taj angaam an
okree jo v ie p ro tiv njega javno m njenje (sve vie nacionalistiki
i m ilitaristiki raspoloen o), tako da on kree u otru i go to vo
oajniku akciju izn u ivan ja "radikalne redistribucije eko n om ske
i p olitike m o i u Am erici (Ralph, 1993: 213). D o sp e v i z b o g
toga do vrh u nca svoje nepopularnosti, K in g postaje rtva atenta
ta, koji e o zn aiti prekretnicu u crnakim n astojanjim a da ostvare
ravnopravnost. K ada je 19 6 8 . napokon u svojen Z ako n o graan
skim pravim a u o blasti slobode prom eta nekretnina, m n ogi su to
shvatili kao kom em oraciju K ingu i njegovim izvorn im idejama.
5.Antiratni protesti nakon Drugog svetskog rata

G an d h ijev u speh u ruenju britanske kolonijalne vlasti u Indiji
nen asilnom graanskom n ep oslu n o u veo m a je uticao na sve
one koji su bili nezadovoljni britanskom p o litik o m uopte, a p o
sebno sp o ljn o m p olitik om u periodu "h la d n og rata . T o je bio
sluaj n aroito sa pacifistikim udru en jim a, koja su poela da se
pribiraju i obnavljaju o dm ah po o kon anju D r u g o g svetsko g rata.
E ksplozija prve atom ske b o m b e u H iroim i 6. avgusta 1945. dala
je snaan im puls engleskom p acifistiko m pokretu, koji e jaati
narednih go d in a i svoj zen it d o stii u drugoj polovin i pedesetih
(Brock, 19 7 0 : 2 1 5 ).13 E ngleski p acifisti su inae bili veom a kriti
ni prem a o b e supersile i zagovarali stvaranje treeg b loka ze m a
lja, koje bi se odupirale celokupnoj atm osferi h la d n o g rata i ak tiv
no doprin osile spreavanju Treeg sv e ts k o g rata.
U sreditu en glesko g p acifistik o g pokreta bila je orga
nizacija za izbegavanje vojn e o b aveze p o d im en om U n ija m irov
n o g zaveta. U n ija je 19 4 9 . osn ovala K o m isiju za nenasilje, na ije
elo je do a o R oy Walker, dobar p ozn avalac in dijsk og otpora bri
tanskoj kolonijalnoj vlasti. W alker je b io m e u prvim a koji je p o
ku ao da G an dh ijevo uenje prim eni u delovan ju p acifistikog p o
kreta u Britaniji (Ebert, 1968 : 2 7 9 - 2 8 0 ) . N a svojoj sednici o d 12.
decem bra 1951. godine K om isija je ko n stato va la da je engleska
13 N a ro it im p u ls en gleskim p a c ifistim a d ala je e k s p lo z ija prve britan ske h id ro
g e n s k e b o m b e novem bra 19 5 7. (B ro c k , 1 9 7 0 : 2 3 8 ) .
254
javnost n avikn u ta na stacioniranje am erikih bom bardera i p roiz

vod n ju ato m sk e b o m b e na en glesko m tlu. D a bi je razm rdala,
K om isija 11. januara 19 5 2 . sprovodi "O peraciju G a n d h i : etrna
est lanova K o m isije dolazi ispred M in istarstva odbrane i o tp o i
nje p rotest sedenjem . T a i kasnije akcije prole su bez ikakvog
uspeha, p o to ih je policija rasturila, a da praktino nisu ni doprle
do javnosti. P oslednju akciju K o m itet je izveo 2 6 . juna 19 5 2 , p o
novo bez ikakvo g o p ip ljiv o g uspeha.
N eu sp eh u akcija K om isije u velikoj meri je doprinelo
razoaranje uesnika: um esto da ine herojska dela dobili su batine,
prehladu i prekrajne prijave. A to je najgore, rezultati su bili dale
ko od onih koje je G an d h i postigao u Indiji. Bilo je oigledno da
m etod nenasilja nije arobni tapi koji ostvaruje svaki zam islivi
cilj. N o, kom eanje na engleskoj pacifistikoj sceni se nastavilo: 23.
novembra 19 5 7. oform ljen je K om itet za neposrednu akciju (D A C )
radi borbe protiv ato m sk og oruja. K om itet 4. aprila 1958. uspeva
da okupi izm eu 4 .0 0 0 i 5 .0 0 0 ljudi, koji mariraju (tzv. Uskrnji
mar) od Trafalgar skvera do Alderm astona, gde je bila stacionira
na glavna fabrika delova za atom ske bom be. Idue godine, marruta je ila u obrnutom pravcu i ve joj je pristupilo 5 0 .0 0 0 ljudi. A k
cije su nastavljene i dalje, a 1959. i i9 6 0 , poela su hapenja i zatva
ranja. Kom itet e tada poeti da sarauje sa K am panjom za nukle
arno razoruanje ( C N D ) , iji je predsednik bio Bertrand Russell.14
Svetenik M ichael Scott, predsednik Kom iteta i Bertrand Russell
osnivaju i9 6 0 , tzv. K om itet 1 0 0 , sa idejom da sto uglednih ljudi
ubudue organizuje sve antiratne akcije i da odgovara za njih. N a
kraju je u Kom itetu bilo izm eu 2 0 i 30 ljudi koji su imali rep
utaciju, dok je ostatak bio popunjen iz redova aktivista obe organi
zacije. Prva akcija Kom iteta odrana je 17. februara 1961. sedenjem
ispred M inistrastva odbrane u zn ak protesta zb o g toga to je am e
rika atom ska podm ornica Proteus pristala u Klajdu. T o m prilikom
policija nije intervenisala, ali se ve prilikom sledee akcije 17. sep
tembra 1961. dogodila tzv. "Bitka na Trafalgar skveru . T o g dana je
14 R u ssell je tada v e za s o b o m im ao d u ga k u i bu rn u p a c ifisti k u karijeru. Jo

za vrem e P rvo g s v e ts k o g rata o n je p rip a d ao tzv. B ratstvu n eregru tov a n ih
(No-Conscription Fellowship), koje je u sp e lo d a u svo je red o ve d o ved e re lig io zn e
p acifiste, so cijaliste, ag n o stik e itd. Z b o g svo jih rad ikaln ih is tu p a u ja vn o sti,
R u ssell je ve tada b io k an javan (B rock, 19 7 0 : 23).
255
Kom itet organizovao protestni mar od Trafalgar-skvera do zgrade

Parlamenta, u zn ak protesta protiv atom skog naoruavanja. Vlada je
zabranila okupljanje, a Kom itet je to ignorisao. Iako su Russell i
brojni lanovi K om iteta bili odm ah uhapeni, grupa od 5 .0 0 0 do
7 .0 0 0 ljudi nastavila je demonstracije. T e veeri policija je pokupila
1.317 dem onstranata koji su sedeli na asfaltu, strpala ih u marice i
odvezla u pritvor. Poetkom 1962 . Kom itet je definitivno izgubio u
odmeravanju snaga sa engleskom vladom , to se m oe ponajpre o b
jasniti Kubanskom krizom i zaotravanjem hladnog rata (Ebert,
1968: 2 5 1-2 5 9 i 291-335). M eutim , nikako se ne sm e zaboraviti
jedno veliko civilizacijsko dostignue, koje bi sigurno bilo nem ogu
e postii bez one duhovne klim e koju su krajem pedesetih i poet
kom ezdesetih godina - na osnovu jednovekovne tradicije - stvo
rili engleski pacifisti. Re je o ukidanju opte vojne slube 1961. O d
tada Velika Britanija vie nem a narodnu vojsku i sam im tim njeno je
stanovnitvo lieno brojnih m oralnih dilema vezanih za rat i ue
stvovanje u njemu.
arite antiratnih akcija u to vreme seli se u Am eriku,
gde pacifistiku javnost provocira rat u Vjetnam u. O d tzv. T o n k in rezolucije iz avgusta 1964 . do Parikog sporazum a 0 prekidu vatre
iz januara 1972, S A D su vod ile rat u Vjetnam u koji je bio sporan i
sa stanovita Ustava S A D i sa stanovita m eunarodnog prava. Judikativa je odluno odbijala da se pozabavi pitanjem ustavnosti ra
ta u Vjetnam u, tako da su antiratne dem onstracije postajale sve
snanije, a njihovi zahtevi sve radikalniji (Laker, 1986: 8 0 ). U e
snici ovih demonstracija poim ali su se takoe kao neposluni gra
ani. W illiam Sloane C o ffin Jr. je na suenju zb o g bostonske akci
je "Zaustaviti nedelju regrutacije , o ktobra 19 6 7 , formulisao svoje
vienje graanske neposlunosti: "M o je shvatanje [...] graanske
neposlunosti [...] sastoji se u dobrovoljn om iskuavanju zakona ili
regulacije tamo gde je ustavn ost u pitanju; i u tom e da krenjem
prava vi postajete graanski neposlun i, iako se na kraju m oe p o
kazati da je sve to bilo potpu n o legaln o" (cit. prema Laker, 1986:
83). Sledee godine, 17. maja, braa D an iel i Philip Berrigan, kato
liki svetenici, sa jo sedm oro istom iljenika upadaju u regrutacioni centar u Katonsvilu (M erilen d) i silo m uzim aju akte 387 vojn ih
obveznika, da bi ih potom u o b lin jem parku spalili pred T V -kam erama i u prisustvu novinara (koje su p rethodno pozvali). N a sue
256
nju, jedan od uesnika u akciji je u svoju odbranu rekao: Cilj je bio

da se sledi vii zakon koji svi mi im am o kao ljudska bia, i kao A m e
rikanci, i kao bilo ta drugo to drim o da sm o - hum anisti, hriani, Jevreji, b u d isti - ili da nism o" (cit. prema Laker, 1986: 85).
Protesti za graanska prava i protiv rata bili su u A m e
rici u drugoj p olovin i ezdesetih go d in a na svom vrhuncu. M e u
tim , ve poetko m sedam desetih godina, kako se zavravao rat u
V jetnam u, antiratni protesti jenjavaju, d o k su crnake organizaci
je za graanska prava izu zetn o izgu b ile na sn azi.15 T ad a se deava
sm ena: na n jihovo m esto do laze graanska udruenja svih vrsta
(potroake grupe, ekoloke grupe, itd.). O n a se polako ali sigur
no infiltriraju u zakonodavn e procese i zapoinju da v od e svoju
p olitiku, koja se razlikuje od p o litik e obe amerike partije (Berry,
! 9 9 3 : 3 1)- N jih o v u spon je posledica kako opadanja protestnih p o
tencijala am erikog drutva tako i nezadovoljstva graana ameri
kim p olitikim sistem o m , p oseb n o dvem a partijama. Budui da je
u A m erici jo o d ezdesetih go d in a zab eleen pad vezanosti glasa
a za neku od dve partije, graanska udruenja uspevaju da privu
ku najvei deo o n ih koji su n ezadovoljni am erikom partijskom
p o litik om (H ershey, 1 9 9 3 :1 4 7 ). N o , ona ipak izbegavaju sukobe
sa ovim partijama, ba kao to izbegavaju i m eusobnu trajniju
saradnju: u V ain gto n u , gde su predstavljena o va udruenja, nem a
ni trajnih prijateljstava ni neprijateljstava (Berry, 1993: 32).
Paralelno sa ovim procesom institucionalizacije gra
anskih alternativa, u S A D su d o kraja sedam desetih go d in a pre
stale rasprave o graanskoj n ep oslu n o sti (Laker, 198 6: 9 1 -9 2 ).
T o je ujedno i vrem e kada one zapoin ju u N em akoj. Inae, am e
15 T re b a ip a k p rim etiti d a su u p ravo o n i re lig io zn i k o n zervativci koji su se u

A m erici n ajvie su p rotstavlja li d eri cvea i p a c ifis tim a o sam d e se tih go d in a
p o sta li v elik i p ob o rn ici gra an ske n e p o s lu n o s ti. D o k su se ezd e se tih g o d i
na b o rili za status quo, stro gu z a k o n ito s t i p rim en u glave XIII p o sla n ice S v e
to g a a p o sto la Pavla R im ljan im a, u o s a m d e se tim i d ev ed esetim g o d in am a o n i
se n ajg lasn ije b u n e p ro tiv ab ortusa, ratn ih p oreza, regrutacije itd. N eki m eu
n jim a p reli su s rei na d ela i p rim enjivali su g o to v o gerilske m e to d e borbe
(ta k o je npr. V o jsk a B o ja kid n a p o v ala n e k o lik o h iru rga sa k lin ik e u Ju n o m
Ilin o isu z b o g o bavljan ja ab ortu sa), d o k su se d ru gi zad ovo ljavali a k tim a p o
p u t o d b ijan ja plaan ja p oreza, izb e g av an ja regrutacije, ili a k ile galn o g
slu en ja m ise u fab rikam a o ru ja ili d o b ro u va n im v o jn im bazam a (B u z za rd
i C a m p b e ll, 1 9 8 4 :3 i dalje).
57
rike akcije graanske n ep oslu n osti ezdesetih g o d in a im ale su

najvie odjeka m e u N em cim a, p oto je p osto jalo m n o g o kanala
preko kojih su ideje iz A m erike prelazile u N em a ku (upor. detalj
nije: M cA d am i R ucht, 1993: 6 6 ). Raspravu o graanskoj n ep oslu
nosti u N em akoj inicira parlam entarna odlu ka iz 1 9 7 9 . o do oru avanju (Nachrstung ) i stacioniranje raketa N A T O - a srednjeg d o
m eta na nem akoj teritoriji u jesen 1983. (a za tim i ekoloki pro
blem i i problem i sa ato m sk im centralama). N ajvee d em on straci
je u N em akoj tim p o vo d o m odrane su 2 2 . o ktobra 1983, kada se
u vie gradova o k u p ilo n ekoliko stotina hiljada ljudi. Stacioniranje
raketa na teritoriji N em ake je tom prilikom osporavano kao protivustavno iz sledeih razloga: 1) jer kri princip dravn o g suvere
niteta (odlu ku o upotrebi raketa zadrava predsednik S A D ); 2 ) jer
iz dom ena odluivanja parlam enta izuzim a jedno pitanje od izu
zetno velikog znaaja za celu politiku zajednicu; 3) jer kri o sn o v
no pravo na iv o t i zdravlje; 4) jer kri princip mira, koji se ne p o m inje sam o u B onskom ustavu nego i u Povelji U N (D ubler, 1983:
2 8 -2 9 ). N em akim teorijam a graanske n eposlun osti im aem o
priliku da se vie pozab avim o u 2 6 . poglavlju. U o vo m p oglavljuostaju jo da se p om enu dve n ajznaajnije teorije graanske n ep o
slu n osti koje su nastajale u "b u rn im ezdesetim go d in a m a i
p oetkom sedam desetih u Sjedin jen im A m erikim D ravam a.
6. Teorijski doprinosi Johna Rawlsa i Ronalda Dworkina

C rnaki pokret za ljudska prava i antiratni protesti to k o m e zd e
setih go d in a poeli su da zaoku pljaju am erike pravnike i filozofe
z b o g pitanja definisanja i opravdanja graanske n ep oslun osti.
D efin ic iju graanske n ep oslu n o sti ko ja je u to vem e naila na
najvee prihvatanje m eu pravnim i socijalnim teoretiarim a dao
je 19 7 1. godine John Rawls u svojoj uvenoj knjizi p od n azivo m
Teorija pravde. Po njemu, graanska n ep o slu n o st je "javni, n en a

silni, saveu odreeni, ali ilegalni akt koji je esto usm eren ka to
m e da izazove promenu u za k o n im a ili politici vlade (R aw ls,
1 9 7 3 :3 6 4 ) . Uskraivanje p o slu n o sti za k o n u ili aktu vlade n asta
je kao rezultat sukoba u graanin u izm e u lojalnosti prem a d e
m okratskom poretku, s jedne strane, i n jeg o vo g prava da titi vla
stitu slobodu , kao i du n o sti da se su protstavi nepravdi, s druge
258
strane. Rawls p om in je tri uslova koja m ora da zadovolji jedan akt

da bi se m o g ao sm atrati graanskom n eposlun ou: on i) m ora
biti usm eren protiv p recizno odreenih sluajeva radikalne n e
pravde; 2 ) m ora uslediti n akon to su iscrpljena sva pravna sred
stva ko jim a bi se regularno m o glo uticati na javno m njenje; i 3) ne
sm e u groziti delovanje u sta vn o g poretka.
U v e zi sa p rvim u slo v o m p ostavlja se pitanje da li p o
stoji sam o jedan o b lik graanske n ep oslu n o sti, ili se m o e go vo
riti o v ie oblika. Iz R aw lsove p ozicije m o g lo bi se zakljuiti da p o
stoji sam o jedan oblik: graanska n ep o slu n o st zasnovana na
pravdi. R on ald Dvvorkin se, m eutim , opredelio za drugu m o
gu n o st zasn o van u na razlici izm eu graanske neposlun osti
koja poiva na (m o raln o m ) integritetu, graanske n eposlun osti
koja poiva na pravdi i graanske n ep oslu n o sti koja poiva na
politici. Z ato je o dm ah postavljeno pitanje da li je potrebno da se
kao o sn o v graanske n ep oslu n o sti uzim a, pored pravde, i m oral
ni in tegritet (o d n o sn o savest) i politika.
Prvi sluaj, po D w o rk in o v o m m iljenju, podrazum eva
da graanin iz razloga savesti odbije da izvri neku d u n o st koju
m u za ko n nalae (npr. da u zm e u ruke vatreno oruje) i bira d o
brovoljno kaznu. G raanska n ep o slu n o st koja poiva na pravdi
javlja se kada graani (koji u jed nom drutvu ine m anjinu) protestuju da bi skrenuli panju veini da svoje interese sprovodi na
utrb prava drugih ljudi - bilo prava m anjine u istoj zem lji bilo
prava ljudi u drugim zem ljam a (kao to su bili neki oblici protesta
Am erikanaca protiv rata u V ijetn am u ). N apo sletku , o treem slu
aju (graanskoj neposlu n osti koja poiva na politici) radi se ka
da m anjina protestuje da bi skrenula p an ju veini da ne izraava
dobro sopstven e interese (ili narodne interese , "volju naroda ili
neto slino), da treba da "sp o zn a svoju greku i da, u skladu sa
tom spozn ajom , prom eni p olitiku koju vod i (Dvvorkin, 1984;
D w orkin , 19 8 5 :110 -113 ).
U ovoj D w orkin ovoj klasifikaciji sporni su sluajevi
graanske neposlu n osti koja p oiva na (m oralnom ) integritetu i
graanske neposlunosti koja poiva na politici. Sam D w orkin
osporava ovaj potonji sluaj, smatrajui ga za potencijalni totalita
rizam: u jednoj ustavnoj dem okratskoj dravi nem a to g pojedinca,
pa ni manjine, koja m oe da p olitikim sredstvim a poduava vei
259
nu tom e ta su njeni interesi i na koji nain o n a treba da ih

ostvaruje (D w o r k in , 1984: 2 9 ). Razlika izm eu graan ske n ep o
slunosti ko ja p o iv a na pravdi i graanske n ep o slu n o sti koja
poiva na p olitici m o e se bolje razum eti ako se u zm e u ob zir
D w orkin ovo razlikovanje principa (tj. opravdanje o d lu ke koja ti
ti neko pravo) i p o litik e (tj. opravdanje odluke ko ja ostvaruje o d
reeni cilj) (D w o rk in , 19 7 7: 82 i dalje).16 A k o je vrlo lako sloiti se
sa D w o rk in o m p o v o d o m o v o g pitanja, ostaje sporan sluaj gra
anske n ep o slu n o sti koja poiva na (m oralnom ) integritetu, na
em u se D w o rk in ne zadrava m nogo, ali svakako ovaj sluaj sm a
tra potpu n o ravnopravnim sa sluajem graanske n ep oslu n o sti
koja poiva na pravdi.
D w orkin je nepotrebno uvrstio fenom en odbijanja za
konske obaveze iz razloga savesti pod fenom en graanske n epo
slunosti (o em u e jo biti rei u 2 7. poglavlju). John Rawls, za
koga sm o videli da graansku neposlu n ost zasniva iskljuivo na
razlogu pravde, u apelovanju na pravdu ujedno v id i i kljunu razli
ku izm eu graanske n ep oslu n osti i odbijanja zakonske obaveze
iz razloga savesti -
koja m o e ali ne mora biti povezana sa ape-
lovanjem na pravdu (R aw ls, 1 9 7 3 :3 6 9 ). U kljuivanje pitanja save

sti u problem atiku graanske neposlu n osti otvorilo bi vrata kraj
njem su bjektivizm u u opredeljenju za odbijanje zakonske obaveze.
Jer, i dalje vai konstatacija koju je svojevrem eno zapisao Franz
N eum ann: "N em a o p en ito g pravila koje utvruje kada ovjeka
njegova savjest opravdano oslob aa p oslu n o sti zakonim a drave.
Taj problem svatko mora rijeiti sam (N eu m an n , 1974a: 179 ).
A k o je svaki graanin jedini, krajnji i neprikosnoveni arbitar u to
me da li je njegov akt odbijanja za ko n ske obaveze graanska n ep o
slu n ost ili nije, onda ceo ko n cept dob ija potpu n o subjektivistiki
obrt. M e u tim , to nije o no najgore. Subjektivizam u odreenju
osnova graanske n eposlun osti v o d io bi vakuum u u socijalnoj re
alnosti i, posebno, u dravnim in stitu cijam a - a taj vakuum bi je
dino m ogli da popune sudovi, kao realni arbitri za krenja zakona.
D a li se i objektivno, a ne sam o su bjektivn o, radi o graanskoj ne
p oslu n o sti (koja poiva na m oralnom "in tegritetu , o dn osn o raz
16 O o g ra n i en jim a prim ene D w o rk in o v e d ih o to m ije p rin cip /p o litik a na o b la s t

gra an sk e nep o slu n o sti vidi: K ress i A n d e rs o n , 19 8 9 .
260
logu savesti) ili o prekraju/krivinom delu, znalo bi se tek po o d

luci suda n ad len o g za d o tin o krenje zakona: ukoliko bi sud
usvojio argum entaciju da je zakon opravdano prekren (iz razloga
savesti) i izrekao oslobaajuu presudu, radilo bi se o graanskoj
n ep oslunosti, d o k bi u p rotivn om re bila jedino o p rekrajuA riv in o m delu (C hristie, 1 9 8 2 :1 6 4 -1 6 9 ) . Zato se ini da R alf Dreier
pogaa u sr stvari kada u svom odreenju graanske n ep oslun o
sti eksplicitn o iskljuuje odbijanje zakonske obaveze iz razloga sa
vesti, p oto je ono p rivatn og karaktera i tim e protivrei javnosti i
na graanske neposlu n osti (Dreier, 1991b: 64). Slino miljenje
im ala je i H annah A rendt. Iako je u prvi mah razlikovala graansku
n ep oslu n o st od "konfrontacije (pri em u je prva zasnovana na
prigovoru savesti, d o k je druga "delanje sa drugim a, Arendt,
1971a: 25 ), kasnije se priklonila m iljenju da p ostoji razlika izm e
u graanske neposlu n osti i prigovora savesti. G raanski n ep oslun ik (civil disobedient) priklanja se zajednikom m iljenju jedne
grupe i dela kao njen lan, d o k prigovara savesti ( conscientious ob
jector) ostaje usam ljen u svom linom stavu (Arendt, 19 7 2 : 8 7). I

ne sam o to: graanski nep oslu n ik ne zadovoljava se sam o tim e da
dela kao lan jedne (ue) grupe, nego se obraa m n ogo iroj grupi
(potencijalno elom drutvu) i hoe da u njoj proizvede promene.
O n o to moderni filozofi nazivaju graanskom neposlun ou
[...] preduzim a se kao reformska taktika. O v d e je odbijanje p o k o
ravanju zakona n u n o javno, p o to je cilj da se izvri uticaj na jav
no m njenje (W alker H ow e, 19 9 0 : 7).
O sta je nam, dakle, graanska n ep oslu n o st za koju se
i Rawls i D w orkin slau da poiva na pravdi (iz ega sledi zaklju
ak da p ozivanja na o n o to D w o rk in naziva m oralnim "integrite
to m i p o litik o m nisu dovoljan razlog da se govori o graanskoj
n eposlun osti). M e u tim , ako analiziram o R aw lsovu odredbu
pravde, koja ini ujedno i p o lazite za njegovu celokupnu p o liti
ku i pravnu teoriju, videem o da o n a prua zapanjujue m alo m o
gun osti za ozbiljnije utem eljenje graanske n ep oslunosti. Po
Rawlsu, pravda se sastoji od dodeljivanja prava i obaveza i d efinisanja odgovarajue podele drutvenih koristi (Rawls, 1973: 10).
Prevedeno na plan graanske n ep oslu n osti, ovo bi zn ailo da
graanin im a pravo da se suprotstavi svakom zako nu ili politikoj
odluci koja odudara od n jegovog shvatanja kako pravedno "do de-
261
liti prava i o b a v e ze ili "podeliti (drutvene koristi . O v a k v o shvatanje bilo je esto kritikovano zato to prekorauje pravnu i d em o kratsko-in stitu cio n aln u sferu i zalazi u jednu su pstan cijalnu regu
laciju ishoda d ru tven ih interakcija (upor. H o m a n n , 19 8 8 : 18 6 i
dalje). Problem koji na taj nain iskrsava tie se d o m en a pravn og
sistem a i dem okratskih institucija u pravednom ureenju jedne
politike zajednice, p o to p ostojanje jedne apriorno pravedne
"podele" odreenih dobara m o e o p ta pravna pravila i dem okrat
ske institucije uin iti u p o tp u n o sti neupotrebljivim . D ru gim reci
ma, pitanje je da li se p o zitiv n o pravo i dem okratske institucije
m ogu zaobii, o d n o sn o ignorisati, da bi se sprovela odreena d i
stributivna politik a koja se sm atra pravednom . D a li je opravdano
da m anjina uskrati graansku p o slu n o st svim zak o n im a i d e m o
kratski do n etim odlukam a koji ne odgovaraju njenoj predstavi o
tom e kako treba da izgleda pravedna "p od ela dobara? N pr. Rawls
nije preporuivao graansku n ep o slu n o st prema p oreskim za k o
nim a, ali ne z b o g toga to bi u to m sluaju jedni (m anjin a) n am e
tali svoje vien je pravedne distribucije dobara drugim a (veini),
ve zato to apel na javni ko n c ep t pravde nije do voljn o jasan i
treba da b u de ostavljen p o litik im procesim a (R aw ls, 1973:
3 7 2 ). Jedna od svakako najradikalnijih kritika ovakve p ostavke
jeste ona Roberta N o zick a u n jegovoj k n \izi Anarhija, drava, utopi
ja . O sporavaju i svaku m o g u n o st p olitike upotrebe tzv. "struk

turalne pravde (pravde koja deli n eko m e neka dobra, tj. rezultira
u jed n o m strukturiranom stanju), N o z ic k se zalagao za "istorijs k u pravdu, kojom bi se p o u g led u na Lockea p rvobitn om raspod elo m stvari m ogle opravdati sve kasn ije (trin e) transakcije d o
brim a (robam a) (N o zick, 1 7 0 i dalje). M e u tim , i ovo shvatanje
isto rijske pravde nailo je na u tem eljen u kritiku Carole G o u ld ,
koja je u opravdanju prvobitn e raspodele dobara videla o binu
afirm aciju otim aine i krae, kroz koje se prvobitna akum ulacija
kapitala uvek odigravala i odigrava (G o u ld , 19 9 0 :1 3 3 i dalje).
N e ulazei dublje u o vu pro b lem atiku , m oem o zaklju
iti da se iz Rawlsove teorije ne m o e d o b iti o dgovo r na pitanje ta
je pravda koja predstavlja k o n stitu e n s graanske neposlun osti.
D a bi se na to pitanje d o b io o d go vo r, p otreb no je da n ap ustim o
an glosakso n sk u raspravu i o k ren em o se raspravi koja je u prote
klih dvadesetak godina vo en a u N em a k o j.
262
OSNOVNA PRAVA OVEKA
D o sad a n ja izlagan ja upuuju na zakljuak da je odreivanje poj

m a graanske n ep oslu n o sti zasnovane na pravdi n em ogue bez
p reth o dn o g odreenja sam e pravde. N ije sporno da jednostavno
pozivanje na pravdu kao takvu povlai sa so b o m o p a sn o st od p o
vratka na subjektivistiki ko n cept graanske n eposlun osti, p oto
je teko ako ne i n em ogue doi do n eko g m in im aln og o ptevaeeg program a pravde (Dreier, 1991a: 18-30; Dreier, 1995a; Dreier,
19 9 6 ). A li, iako je jasno da u m odernim ko m plek sn im drutvim a
ne postoji n ikakav program pravde koji bi u n jegovom norm ativ
n om delu bio opteprihvatljiv, to ne m ora biti sam o po sebi pro
blem , p o to ko n cep t dem okratije i poiva na prezum pciji da e
snagu zako n a d o b iti ona koncepcija pravde koju uvaava veina u
konstitu isan oj vlasti. Ipak, iznad borbe ovih razliitih koncepcija
pravde u konstitu isan oj vlasti m ora postojati jedna instanca prav
de na koju e se m oi p ozvati svi pripadnici politike zajednice,
bez obzira na njihove norm ativne preference i m om en talnu pri
p ad n ost veini, o d n o sn o m anjini. Pitanje za to glasi: kada i u kom
sluaju odreeno shvatanje pravde m o e opravdati graanina da
uskrati p o slu n o st jednom dem okratski d o n etom zakonu ili p o li
tikoj odluci dem okratski izabrane vlasti?
U diskusiji o graanskoj n ep oslu n o sti koja je tokom
osam desetih godina voen a u N em akoj istakn u to m esto za u zi
m ao je Jrgen H aberm as. H aberm asova p o zicija bila je, ukratko
reeno, da graanska n ep oslu n ost m o e jed in o da lebdi izm e
u legitim iteta i legaliteta. T o znai da u dem okratskoj ustavnoj
dravi m ora da postoji nein stitucion aln o nepoverenje graana i
jedna politika kultura koja p odstie o se tljiv o st za otkrivanje
kon flikta izm eu legaliteta i legitim iteta. Pokuaje da se graan
ska n ep oslu n o st ipak regularno ugradi u dem okratski ustavni
poredak H aberm as je odbacivao na nain koji veo m a podsea na
razm iljanja C arla S ch m itta .1 N jeg o v kljuni argu m en t je pri tom

glasio da je p rin cipijeln o n em ogue da se norm alizuje o n o to je
vanredno" i da za to graanska n eposlun ost treba da "o stan e da
lebdi izm eu le g itim n o sti i legaln osti (H aberm as, 1 9 8 5 :1 0 6 ) .2
N e ulazei o vd e detaljnije u Sch m itto vu teoriju (o k o
joj je ve b ilo rei u 1. odeljku 2 0 . poglavlja; upor. tako e i M olnar,
1994 b; 5 0 6 -5 1 2 ) , o vd e treba ponoviti sam o to da je u njen om
kontekstu (d em okratski) sadraj volje naroda n em o gu e p o zitiv irati i da zato p o sto ji p otreba za stalnim korigovanjem p o zitiv n o pravnog poretka o d strane legitim ne volje naroda. T ak o neto H a
bermas ne tvrdi, ali je n jegovo shvatanje legitim iteta i dem okratije ipak veo m a b lisk o Sch m ittp vo m . Pre svega, H aberm as S ch m it
tovu kritiku teorije prirodnopravn og individualizm a, dru tven og
ugovora i an tro p olo ko g p esim izm a smatra o pravdan o m , zamerajui joj jedino da je "graansku solidarn ost prebrzo prona
la u h o m o g en o m narodu (H aberm as, 19 9 6 : 12 0 ). N a pitanje
ta bi zaista trebalo da b u de ova graanska solidarn o st H aber
mas nem a jasan odgovor: graani su za njega n orm ativne k o n
strukcije "uesnika u kom u nikaciji koji ele da stign u d o u m n o
m o tivisan ih odluka (H ab erm as, 1 9 9 6 : 1 2 0 ) . Su pstantivirani um
u tradiciji nem ake klasine filozofije tako na m ala vrata "k o m u
n ikativnog um a" p on ovo u lazi u pravnu zajedn icu, da bi svoje
n osioce - "kom u n ikativno delatn e o so b e - v od io ka idealu sp o
znaje univerzalnih i harm on inih reenja. "Virutelna volja naro
da, koja korespendira sa o vim k o m u n ik ativn im u m o m , p odaruje legitim itet sam o o n im p ro d u k tim a p o litikog procesa koje
sankcionie "um ni u vid i koji h arm on ino zadovoljavaju sve ue
snike um ne kom unikacije". H aberm as za dem okratski princip
eksp licitn o kae da se sastoji u to m e da "na legitim n o vaen je
sm eju da pretenduju sam o oni za ko n i koji u jednom d isk u rziv
n om pravnostvaralakom procesu, koji je sa svoje strane pravno
uoblien, m ogu da nau s a g la sn o st svih [kurziv A. M .] pripadnika
1 T o p rim eu je i Ellen K e n n e d y u s v o m la n k u C arl S c h m itt i F ra n k fu rtsk a

k o la . U p o r. naroito njen u o ce n u H a b e rm a s o v o g stava u v e zi sa g ra a n
s k o m n ep o slu n o u (K en ed i, 198 8 : 2 0 1 - 2 0 2 ) , kao i o d bran u H ab e rm a sa o d
stran e U lrich a Preua (P rojs, 1 9 8 8 :2 5 6 - 2 6 0 ) .
2 S lia n argu m en t ve je izn e o A rth u r K a u fm a n n u n izu svo jih lan a ka (u p o r.
K a u fm an n , 1991a, K aufm an n, 1 9 9 1 b ; K a u fm a n n , 19 9 1c).
264
pravne zajednice ( Rechtsgenossen ) (H aberm as, 1 9 9 3 :1 4 1 ). D e m o

kratski princip ne odreuje, dakle, in stitucion aln i aranm an d o
n oenja pravnih akata i p olitikih odluka u kom pleksn oj d e m o
kratskoj ustavnoj dravi (u kojoj postoji pluralizam ideja, vredn osti i interesa) nego m o g u n o st da se "kom u n ikacijom " (bilo in sti
tucion aln o m b ilo van in stitu cio n aln o m ) p ostign e opta ( um n a)
saglasn ost o k o n eko g pitanja. T o na kraju krajeva vod i shvatanju
pravne obaveze koja je u slovljen a optim saglaavanjem (H aber
mas, 1993: 154), tako da graansku n ep oslu n o st prem a nekom
za ko n u praktino m o e da istakne svako - kao sam opostavljeni
p redstavnik "u m a -
ko je sa sadrajem to g zakona nesaglasan.
O d b ijan je p o slu n o sti jed n o g jed in o g Rechtsgenosse v od i ko n stata

ciji n elegitim n o sti zakona, koji tako ostaje da lebdi u v aku u m u neizvesn osti ta je "virtuelna volja naroda i sadraj viruteln og
"u m a . T im e se za vaenje zako n a postavlja u slo v da b ude prave
dan (tj. legitim an i o pteprihvatljiv) - u protivnom , on u o pte ni
je zakon, pa dem okratija u tom sluaju m ora krenuti drugim p u
tem da bi pronala pravdu koja e ga zam en iti. Takoe, tim e se p o
kazuje da dem okratija zaista postaje "in strum en t opravdanja
(kao to zakljuuje D yzen h au s, 19 9 6 : 34 7), o dn osn o sredstvo da
se jedno shvatanje pravde nam etne ako ne parlam entarno-dem okratskim procedurama, onda m im o njih. O n o po em u se H aberm aso va p ozicija razlikuje od S ch m itto ve jeste m edijum interakci
je legitim iteta i legaliteta: d o k je S ch m ittu b io potreban Fhrer k o
ji titi pravo (u im e drutvenopravno shvaenog "kon kretn og
poretka"), H aberm as pledira za n ep oslu n e graane, koji, uvek
kada parlam entarna veina zakae" i donese (p o n jihovom m i
ljenju) "n elegitim n i zakon, van in stitu cio n aln im putem p oinju
da realizuju o no to se njim a ini da je legitim na volja naroda, o d
n o sn o sam "u m . O tu d a se H aberm asova pozicija veom a o pasn o
pribliava onom e to je D w orkin ozn aio kao potencijalno totali
taran koncept graanske n ep oslu n o sti zasn ovan e na politici
(D w orkin , 1984: 2 7; D w orkin , 1 9 8 5 :113 ).
Istini za volju, H aberm as na nekim m estim a govori i o
to m e da se graanska n ep o slu n o st m o e zasnivati sam o na
"ustavom legitim iranim naelim a (H aberm as, 1984: 283). N a j
bolji delovi H aberm asove argum entacije vezani su upravo za ona
m esta na kojim a on p osee za teorijom konstitu cion alizm a. M e
265
utim , k o n stitu cio n a ln o st se teko uklapa u d ijalektik u legitim i

teta i legaliteta, kojoj se H aberm as uvek iznova vraa, pa ostaje ne
jasno da li su "u stavn o legitim irana naela p ozitivira n a i da li sa
mo u tom, p ozitivira n o m obliku proizvode legitim irajue dejstvo.
A ko bi se na ta pitanja dao pozitivan odgovor, o n d a bi to iskljui
lo sva pozivanja na "u m , "prirodni razum i si. (to ostaje karak
teristino sam o za legitim irajuu "kom u n ikaciju u prirodnom
stanju, tj. sve d o m o m en ta okonanja posla ustavo tvo rn e sk u p ti
ne), d o k bi se legitim irajua "kom unikacija u dem okratskoj
ustavnoj dravi orijentisala na konfrontacije razliitih tum aenja
"slova u stava (a, kao to em o m oi da vidim o, u n ekim sluaje
vim a i "slova m eu narodn ih ugovora). U tom sluaju bi se, dalje,
H aberm asovo opredeljenje za "lebdenje graanske n ep o slu n o
sti izm eu legitim n o sti i legaln osti pokazalo preuranjenim , jer iz
m eu legitim n o sti i legaln osti za lebdenje jed nostavn o ne bi o sta
lo slo b o d n o g prostora. N je g a bi p opunila k o n stitu cio n aln o st shvaena upravo u sm islu o n o g "pretposlednjeg o sn o v a na koji
se W ilh elm H ennis p ozivao u svojoj kritici H ab erm aso vo g p oim a
nja legitim iteta (H en nis, 1 9 8 4 :5 6 ) .
U o p te uzev, dijalektika legitim n o sti i legaln osti u d e
m okratskoj ustavnoj dravi p okazu je se najveim d elo m o p so le n tnom , p o to se izm eu njih ubacuje ko nstitu cion aln ost, rastvara
jui kako isti i neposredovani legitim itet (u tradiciji apelovanja
direktno na u m , "prirodni razum i si.) tako i kruti legalitet (u
Rechtsstaat tradiciji). T o im a i te kako van e im plikacije i po shvatanje pravde u dem okratskoj ustavn oj dravi. Iz izlaganja u 23. p o
glavlju, u kojem je bilo vie rei o R adbruchovoj filozofiji prava (a
poseb n o o Radbruchovoj form u li) i njenoj savrem enoj razradi u
delu Ralfa Dreiera,3 dalo se ve p retpostaviti da su o sn o vn a prava
oveka onaj elem ent ko n stitu cio n aln o sti (ali - u meri u kojoj m e
unarodnopravna regulacija o sn o vn ih prava oveka odudara od
njihove ustavne regulacije -
i elem en t koji je prevazilazi) koji je
najrelevantniji za odreenje pravde u procesu p ravn og p o tisk iva
3 In teresa n tn o je da se u o g ro m n o j literatu ri k o ju je H aberm as k o ris tio p rilik o m

p is a n ja Faktkiteta vaenja nije n a la n ije d n a R ad bru ch o va kn jiga. U sled to ga je
sa sv im ja sn o da R adbruchove id eje n is u m o g le izv riti n ika ka v uticaj na H aberm a so v u pravnu i p olitiku te o riju (u p o r. i D reiero vu k ritiku H ab e rm a so v e
k n jig e Fakticitet i vanje: D reier, 1 9 9 4 b : 9 8 )
2 66
nja p rolosti. U narednom p oglavlju bie nainjen pokuaj da se

utvrdi relevantnost R adbruchove teorije pravde i za fenom en gra
anske n ep oslu n o sti. A li, pre n ego to se to uini, potrebno je re
i neto v ie o p roblem atici o sn o vn ih prava oveka.
i. Magna Carta Libertatum

Iako je do danas n apisano vie o dlin ih studija o istoriji i p o jm o v
n o m odreenju o sn o vn ih prava oveka4 (human rights, droits de
l homme, M enschenrechte ili Grundrechte ), sporovi i dalje traju kako u

vezi sa n astan kom (stari, srednji ili novi vek ) tako i sadrajem
ovih prava (upor. O estreich , 1951; O estreich , 1968 ; Stanka, 1954;
Raphael, 19 6 7; K im m in ich, 1973). S to se tie p rvog pitanja, vre
m en sko lociranje nastanka o sn o vn ih prava oveka u antiku su vi
no je vraanje u istoriju, d o k je, opet, njihovo vezivan je za n ovo veko vn e (dem okratske) politike sistem e p osledica suvie restrik
tivn o g shvatanja njihove sutine.
Realno gledajui, o sn o vn a prava oveka vu ku korene iz
feudalnog prava. Izvorno, to su bila osn o vn a prava vazala, koje je
garantovao vrhovni sizeren
po pravilu monarh. M e u tim ,
o sn o vn a prava n isu bila tek prava, kao i sva druga, sam o "glavn i-
4 S in ta g m a o sn o v n a prava o v ek a " k o risti se p o p ravilu s in o n im n o sa sin ta g

m am a "lju d sk a prava" i "p ra va o v ek a ". Ipak, p rvo p o m en u ta sin ta g m a se o d
p o to n jih razlik uje p o to m e to izb egav a od re en e term in o lo k e p ro b lem e. N a
im e, titu lar o g ro m n o g d ela prava d an a s m o e b iti sam o o vek, te u to m s m i
slu sin ta g m e "lju d sk a prava" i "p rava o v e k a p ate o d izv e sn e sad rajn e p ra
zn in e (isto rijsk i gled an o, isticanje o p te g o d re en ja "o veka kao titu la ra "u ro en ih - prava im alo je p u n o s m is la svojevrem eno, u bo rb i p ro tiv stalek ih privilegija, ali u m od ern im d ru tv im a to vie nije sluaj). T o m e n asu p ro t,
s in ta g m a o sn o v n a prava o veka" sad ri specifian n aglasa k na osnovima, tj. na
svo jstv u o d re enih p rava da n o se i k o n s titu i u lju d sk u zajed n icu i d a o tu d a
im aju p oseban tretm an i u lo gu u p rav n om sistem u . Iak o i o va prava m o g u (ali
ne m oraju ) im ati svoje p riro d n op ravn o utem eljenje, njih je, p o z itiv n o p ra v n o
gled an o, m ogue p rep o zn ati sam o u o n im pravim a k o ja su p red vi en a u s ta
v o m (ili n ekim njem u slin im osnovnim p ravn im a k to m ) i (ra tifik o v an im ) m e
u n aro d n o p ravn im u go vo rim a. T a k o e , d o k npr. lju d sk a p rava u sebi m o g u
d a o bu h vataju i prava lju d sk ih ko lek tiv a kao takvih (tj. n eza visn o o d n jih o vih
lan ova), sa o sn o vn im pravim a o v ek a to nije sluaj: u o vo m d ru go m slu a
ju lju d ski kolektivi nisu titulari prava n ego su to p ojed in ci koji isp oljavaju s lo
b o d n u volju d a o brazuju ko lek tive (ali sam o kao aglom eracije ind ivid u a).
267
ja ili "van ija o d o stalih. U srednjem veku, vazali, koji su bili u

neposrednom o d n o s u prem a sizerenu, najvie bi izgu bili ako bi
sizeren ogrezao u sam ovolju, pa ih je to p od staklo da trae naine
da sebi osiguraju (jo uvek m alobrojna) o sn o vn a lina i ek o n o m
ska (preten o jo u vek im ovin ska) prava (Sutter, 19 8 7: 2 1). O v a
prava su bila prva koja su osvojili slobodn i ljudi (tada jo uvek sa
mo kao vazali), polazei od potreba svoga statu sa i o p a sn o sti ko
ja im je n eprestano pretila od m onarha. Po pravilu je bila re o pra
vim a koja su v e d u g o postojala (u o bliku obiaja ili, eventualno,
obiajn og prava), ali su se esto krila, tako da se n jihovo pretva
ranje u osnovna prava poklapalo sa iznalaenjem vanrednih mehaniza
ma kontrole ( i sankcionisanja) ukoliko dotini monarh pone da ih kri. Z a

to su o sn o vn a prava (vazala) o d sam o g p oetka povlaila sa
sob o m pravno ogranienje vrhovne (p o pravilu m onarhijske) vlasti
i nagrizala sve koncepcije neogranienog suvereniteta (koje su se
n adovezivale na kasni rim skopravni princip ap solu tn e vla sti im
peratora i izjednaenja prava sa n jegovom sam o vo ljo m u skladu sa
m aksim om quod principi plaucit).
S druge strane, o sn o vn a prava (vazala) bila su zn ak individuacije (odreene kategorije) podanika, tj. svesti o tom e da
podanici nisu naprosto m asa ko jom se upravlja nego individue
koje im aju linu autonom iju. U feu d alizm u poin je p olako da se
probija istin a da ogranienje vlasti m o e da se efikasno sprovede
tek ako se pronau adekvatni m eh an izm i zatite (slo b o d n ih ) p o
jedinaca kao takvih. A k o grupa - privilegovanih - p odanika (koji e
se u prvim dravam a diferencirati n a plem ie, svetenike i graa
ne) jo uvek ograniava vlast vladara kao stale, onda njeni lanovi
poinju da trae zatitu o d vladara u n jihovoj pojedinanosti. Z b o g
toga se osn o vn a prava u p oetku u v ek artikuliu prevashodno kao
o sn o vn a lina i ekon om ska prava, prava za tite autonom ije lin o
sti p odanika i njegove im ovine (k o jo m o n o bezbe uje svoju eg z i
stenciju) od vlasti, sagledane kao n eto heteron om n o, jedinstveno
i p odreen o
tradicionalnim vlad arskim
obiajim a.
M e utim ,
upravo zato to ova prava ne m o g u b iti zatien a van odreen og

p oliti k o g okvira i zato to p ovlae p otreb u da budu nadopunjena
odreenim m ehanizm om ko ntrole vladara, javljaju se -
rudi
m entarna - osnovna politika prava. Iako prvobitn o im aju o b lik

politike participacije u procesu o d lu ivan ja o ogranienom broju
268
pitanja v eza n ih za o sn o vn a lina i eko n om ska prava, ona moraju

vrlo brzo d o b iti i o b lik uea u (isprva sam o vanrednoj) pro
ceduri utvrivanja krenja o sn o vn ih linih i ek o n om skih prava od
strane vladara i proceduri n jego vo g sankcionisanja. N ajbolji pri
mer za to p ru a n am upravo M agna Carta Libertatum.
N ije b ez o sn o va tvrdnja da se o sn o vn a prava (jo uvek
vazala, a ne o veka) prvi p u t pojavljuju u M agna Carta Libertatum.
O va , V elika povelja slob oda, sainjena 15. juna 1215. godine, prvi
p u t do n osi ka ta lo g o sn o vn ih prava i m ehanizam (u slo vn o reeno,
ustavnopravne) kontrole n jiho vo g potovan ja i sankcionisanja
n jiho vo g krenja. K ao to je p ozn ato, M agna Carta Libertatum je
predstavljala rezultat n ago db e en glesko g kralja Jovana Bez Zem lje
i p obu n jen ih barona n akon etiri dana u n e disku sije na polju
R anim id na junoj obali T em ze. Posle du go trajn o g krenja linih
i im ovin skih prava svih kategorija slo b o dn ih ljudi u E ngleskoj (u
cilju pribavljanja sredstava z a v o e n je ratova), n iza neslavnih p o
raza u ratovim a na tlu Francuske i sram nog p oklanjanja E ngleske
papi (koja m u je vraena u feud, tj. kao vazalu), kralj Jovan je
uspeo da pree kritinu taku tolerancije svojih vazala i da ih p odstakne da se organizu ju p ro tiv njega. Kriza vlasti poela je jo avgusta 1212. godine, kada baroni ve kuju prve planove da ubiju ili
proteraju kralja. Sam rat izm eu kralja i barona poeo je 5. maja
1215. go din e i trajao d o 19. juna, kada su baroni p on ovo poloili
kralju zakletvu na vernost i p oko rn o st ( homage andfealty ). Z a u z
vrat, oni su od kralja traili da njim a p oloi (verbalno) zakletvu da
e potovati n jihova tradicionalna prava. Jednom zapisana, ona e
do biti slavno im e - M a g n a Carta Libertatum.5
Iako je pravni odn os izm eu Jovana Bez Zem lje i baro
na, koji je uspostavljen na osnovu oba ina zaklinjanja, n osio na
sebi obeleja sizeren sko-vazalskog odnosa (o kojem je ve bilo re
ci u 7. odeljku 3. poglavlja), on je zapravo b io m n ogo vie od toga.
U literaturi je ve dobro prim eeno da je zahtev barona da se njihov
spor sa Jovanom Bez Zem lje okona na pom enuti nain bio veom a
problematian: odbivi kraljev sud i posredovanje pape, oni nisu
5 P rito m je v a n o n ap o m en u ti da Magna Carta nije bila u g o v o r ve sam o n a

kn a d n o za p isa n a u sm e n a za kletva kralja (ko ji je, p o svoj p rilici, b io n e p i
sm e n ).
269
svrgli ni kralja ni papu (kao svo g aktuelnog sizerena) nego su upotrebili silu kako bi naterali kralja da im se zaku n e da e se u b u d u
e odrei sam ovolje i - p o d pretnjom nove u potrebe sile - p odvr
gavati se n jih o vo m sudu u oblasti zatite njihovih osnovnih prava ko
ja im on poklanja. M alo koja strana je krenula u rat sa takvim logi

kim protivrenostim a (odds ) i oni su bili svesni tih p oteko a
(H olt, 19 9 2 : 235). Ipak, upravo su te potekoe -
koje se m ogu
svesti na pretnju podanika silom ukoliko sila vlasti ne bude ukro

ena i podvrgnu ta pravu (pravim a podanika) - postale tem eljem
evropske p olitike misli i ko nstitucije drave. R udim enti novovekovne konstitu cion aln osti m o gu se nai u tzv. Veu 25 barona, kao
(vanrednom ) organu zatite o sn ovn ih prava ako vladar zlo u p o tre
bljava svoju vlast. T o je bila prva m anifestacija ideje da u jednoj p o
litikoj zajednici mora postojati neka vrsta u stavn o g suda koji im a
zadatak da onem oguava zlou potrebe vlasti a da tim e ne negira sa
mu tu vlast. Velika tekovina rata izm eu Jovana Bez Zem lje i baro
na bilo je odustajanje o d svrgavanja kralja sa prestola (te n jego vo g
sm aknua) i, um esto toga, stvaranje jednog kontroln og m ehani
zm a vlasti, koji je centriran o ko o sn ovn ih prava barona. Kralj je, u
svojstvu n eprikosnovenog gospodara, potvrdio koja su sva tradici
onalna prava slobodn ih ljudi (d o kojih je o vim a bilo najvie stalo),
obavezao se da ih nikada nee kriti i, na kraju, pristao da se obra
zuje Vee 25 barona kao su d sk a i kontrolna instanca Velike povelje
sloboda. O v ih 25 barona trebalo je da im a konstitucion aln o ogra
nieni ius resistendi, pravo d elim in e p ob u n e protiv kralja ako se on
oglui o opom enu da prestane sa krenjem odreenog prava ili da
prui zadovoljenje subjektu ije je pravo prekreno. U l. 61 Velike
povelje sloboda to je form ulisano na sledei nain: A k o m i [Jovan
Bez Zem lje], ili za naeg izb ivan ja u in ozem stvu na vrhovni sudac,
u roku o d etrdeset dana, raunajui od dana kada je nam a ili nje
m u saopena povreda [Poveljom predvienih prava], ne pribavim o
nikakvu zadovoljtinu, etiri barona e predm et saopiti ostalim a
od dvadesetpet barona, koji nam m o gu , uz podrku cijele zem lje,
zaplijeniti ili nas napasti na svaki m o g u i nain, oduzim ajui nae
tvrave, imanja, im ovinu i bilo ta drugo, potedivi jedino nas, te
kraljicu i nau djecu, i sve to d o tle d o k ne osiguraju onakvu nakn a
d u kao to su to odluili. K ad osigu raju uklanjanje nepravde, oni e
nam p on ovo iskazati svoju u obiajen u p o slu n o st ("Velika p o ve
270
lja", 1989: 44). O d a v d e se vidi da ogranieni ius resistendi im a za cilj

prisilnu naknadu tete od m onarha zb o g krenja Poveljom predvi
enih (linih i eko n o m sk ih ) prava i povraaj u preanje stanje, ali
da ne m oe im ati za cilj svrgavanje i ubijanje monarha, niti m eanje u njegovu neprikosnovenu sferu vlasti. Pobuna ostaje unutar
pravnog sistem a m onarh ijskog svevlaa; ona nem a za cilj svrgnue vladara, iako se v od i oruanim sredstvim a direktno protiv vlada
ra. M e u tim , u tom paradoksu im a izvesn og smisla: s obziro m da
su pravni poredak i osn o vn a prava, kao njegov temelj, dar kraljeve
m ilosti ("pred B o go m [sm o] podarili i o vo m poveljom p otvrdi
li..."), a ne ovaploenje prirodnog poretka i prirodnih prava (kako
e kasnije glasiti njihovo ideoloko opravdanje), bilo bi apsurdno
da njihov tvorac kao pravnu sankciju predvidi sopstvenu likvidaci
ju. Ideja oko koje su se kralj i baroni sporazum eli bila je sam o da se
postave granice kraljevske vlasti, a ne da se sama vlast stavi u slu
b u podanika, pod pretnjom odu zim anja ivota u sluaju zlo u p o
trebe.
U poetku je, naravno, bilo teko da jedna takva ideja
prodre u realnost feudalne m onarhije. K ada su u pitanju sam a z b i
vanja u E ngleskoj u leto 1215. godine, kralj je, takoe svestan protivrenosti u zahtevim a barona, m o gao m irne due da prihvati
"kvazim ir i da, o dm ah po prispeu v o jn o g pojaanja od pape, o b
n ovi rat. Kljunu u logu u svem u su odigrala etvorica erlova, koji
su sve vrem e bili na kraljevoj strani, savetujui ga kako da p o s tu
pa, i koji su nakon Jovanove p ogib ije u nastavku rata izvojevali d e
fin itivn u p obedu nad baronim a (u korist n jegovog m aloletnog si
na, u ije su ime vladali). G o d in e 12 16 . i 1217. nakon to je kralj
b io mrtav, njegov naslednik m aloletan, a baroni poraeni, jedan
o d erlova W illiam M arshall izdao je povelje koje su, na traga M a g
na Carte, ile za tim da nau novi kom prom is izm eu Krune i en

gle s k o g plem stva. Iako e davati m n o g o manje prava od Povelje iz
1215. (sa nam erom da predupredi realno postojeu o p a sn o st od
slabljenja centralne vlasti: upor. Plucknett, 1 9 5 6 :2 3 ), taj k o m p ro
m isni kurs en gleskih erlova e, uprkos brojnim iskuenjim a, o p
stati
i nakon nekoliko vekova defin itivn o uobliiti politiko
ustrojstvo Engleske.
Koliko je neprimerena svom vrem enu b ila /Magna Carta
Libertatum m oe se suditi na osnovu veom a brze reakcije pape Ino-
271
entija III, koji ju je (kao sizeren Engleske) svojom bulom od 25.

avgusta 1215. stavio van snage. N astavak rata d efinitivno e suspendovati Povelju, tako da je kao pravo vaila tek nekih devet nedelja.
V e idue go din e kralj Jovan Bez Zem lje je b io ubijen, a njegov sin,
Henri III, kada je stupio na presto, nastavio je oevim stopam a u
nepotovanju u m euvrem enu don etih povelja, tako da je 126 5 . g o
dine p on ovo izbila p obuna i upravo iz te pobune roen je engleski
Parlament. M e u tim , sve d o 17. veka, taj Parlament e monarh sa
zivati s vrem ena na vreme, i to prevashodno radi dobijanja saglasnosti za uvoenje poreza. T ek od drugog kvartala 17. veka, u dra
m atinim zbivanjim a vezanim za graanski rat u Engleskoj (o koji
ma je bilo rei u 9. i 10. poglavlju), Parlament e poeti da iri o p
seg svoga odluivanja i da poprim a onaj oblik koji im a i danas.
2. Istorijsko uoblienje osnovnih prava oveka

D alji razvoj osn ovn ih prava, prevash odn o u pravcu oslobaanja
o d stalekih okova i univerzalizacije (u okvirim a n acionalnih dr
ava), n ezam isliv je bez p rotestantizm a. Istina, p rotestantizam
nije m o gao direktno doprin eti o v o m razvoju, p o to sam jedva da
je raspolagao nekom teorijom o sn o vn ih prava oveka. U prote
stantskoj teologiji nem a m esta za prava oveka, p o go to vo ne u
sm islu prirodnih prava, p o to je jo uvek sn an o prisutna p osta v
ka o b o an skom poretku svih stvari (Tuck, 19 8 1:4 3 -4 4 ). Sh o d n o
tom e, etiko uenje p ro testan tizm a je uvek p olazilo o d osnovnih du
nosti oveka u drutvu, pa se tako npr. jednakost nije sm atrala za

pravo ve se poim ala kao d u n o st p ojed inca da se prem a b lin je
m u o d n osi kao prema sebi jed n akom , itd. (upor. Scheuner, 19 8 0 :
1 0 6 -1 0 7 ) . Iz okvira o vo g uenja, po kojem su osn ovn e m oralne i
njenice du n osti a ne prava, tek su p o lo vin o m 17. veka p oele da
iskorauju
(p roto)prosvetiteljske
in dividualistike
teorije,
od
H o b b e so v e nadalje (Strauss, 1 9 7 1 :1 5 9 ) . M e u tim , na drugoj stra

ni, n ovin a protestantskog uenja se sastojala u individualizaciji
p u ta ka transcendenciji. R eligija je za protestante bila (i ostala) vo-
luntas, o dn osn o spontaneus; o n a je p osta la autonom na u o d n o su na

dravu: dominium in animos subditorum magistratui non est concessum
(S ch u lze, 1987: 167). O d va ja n je religije o d drave im alo je dalje
p o sled ice u jaanju sveto vn o g karaktera drave, naglaavanju nje
2/2
nih sekularnih ciljeva i jaanju sklon o sti da se njen nastanak obja

njava u kategorijam a u govornopravne teorije. Ipak, ma koliko
napredno ove ideje zvuale za 16. i p oetak 17. veka, one n isu bile
kadre da iznedre neku p olitiki iole znaajniju koncepciju o sn o v
nih prava oveka. Stavie, sasvim je verovatn o da p o tp u n a sekula
rizacija svrha drave (n e sam o na o sn o vu koncepcije ugovora o
vlasti izm eu puka i vladara nego i na o sn o vu koncepcije drutve
nog ugovora), koju je protestantizam zapoeo, nikada ne bi bila

sprovedena u delo da prosperitetni graanski stale nije, polazei
od svog graanskog ethosa, zam enio u osn ovi apsolutistiki princip
cuius regio eius religio prirodnopravno utem eljenim osn o vn im pra

vo m svakog oveka, kao pojedinca, da veruje u o no to on sam
smatra istin itim (Link, 198 7: 2 19 ). T u tekovinu p ostigao je prvo
graanski stale N izo ze m sk e (ve na o sn o vu U treh tskog ugovora
iz 15 7 9 , a defin itivn o za ko n o m iz 16 14 ), a za tim i E ngleske.
N aravno, ovaj graanski ethos se nije m ogao zaustaviti
na o sn o vn o m pravu p ojedinca na izb o r religije koju e upranjavati. Pokretan o n im to e M o n tesq u ieu kasnije nazvati "d u h om tr
govine" (M o n teskje, 1 9 8 9 :1 : 59; upor. detaljnije o tom e u: H irm an, 19 9 9 : 91), on je b io jednako, ako ne i vie zainteresovan za
sva ona osn o vn a lina i eko n om ska prava koja graanim a osigura
vaju iv o t i slo b o d n o poslovanje. N iz o z e m sk o graanstvo e na
prelasku iz 16. u 17. vek ta prava osigurati m n ogo lake i nespektakularnije nego en glesko graanstvo, ali je zato engleski sluaj (a
p oseb n o njegova teorijska razrada) kasnije im ao m n ogo vei uticaj irom sveta. Za razvoj o sn o vn ih prava (oveka) u E ngleskoj u
17. veku bilo je presudno to to su ap solu tizam i sam ovolja prve
dvojice m onarha iz dinastije Stjuarta izazvali reakciju poslanika
Parlamenta, slinu onoj barona u 13. veku, s jedne strane, i to je
Parlam ent iza sebe ve imao odreeno socijalno zalee (graanski
stale i in depen den tske i prezbiterijanske religiozne krugove), k o
je m u je obezbeivalo efektivnu du h ovn u i m aterijalnu podrku u
borbi protiv Krune, s druge strane. N a k o n to je sam ovoljno uveo
poreze za rat protiv Spanije i Francuske i poeo da progoni p lem i
e koji nisu hteli da ih plaaju (i koji su se pozivali na krenje svo g
o sn o vn o g prava da budu konsultovan i p rilikom uvoenja poreza),
Caris I je izazvao Parlament da 16 2 8 . go d in e donese Peticiju pra
va, koja je, u tradiciji M agna Carte, im ala za cilj jaanje o sn o vn ih
273
linih prava (v e za n ih za konsultovanje p rilikom u vo en ja p oreza i

procesne garantije lienim a slo b o de i o p tu en im a za odreena
krivina dela) i o sn o vn ih eko n om skih prava (vezan ih za zatitu
vlasnitva) svih slo b o d n ih stanovnika E ngleske. Slin o kralju Jo
van u Bez Zem lje p et vekova pre njega, ni kralj C arls nije uzim ao
ozb iljno Peticiju prava i nastavio je sa krenjim a ne sam o o sn o v
nih linih i e k o n o m sk ih prava nego i o sn o vn ih p olitikih prava
slo b o d n ih i pun opravn ih ljudi (Parlam ent nije sazivao d o 16 4 0 ),
to je na kraju izazvalo p o b u n u Parlamenta, graanski rat i tiranicid. N a kon restauracije m onarhije 1 6 6 0 . i dolaska C arlsa II na
presto delim in o je obnavljena p olitik a koju je v o d io n jego v p o g u
bljeni otac, tako da Parlam ent 16 7 9 . go din e nalazi p ovod a da iz
glasa Habeas Corpus 6 zakon s nam erom da do datn o zatiti prava i
slo b o de u p ostu p cim a koje protiv graana v od e policija i sudovi.
Posle sm rti Carlsa II na presto do lazi D ejm s II, koji d o vodi stjuartovske apsolu tistike tradicije d o kulm inacije i doivljava da
16 8 8 . go din e bude svrgnut u tzv. "Slavnoj revoluciji.
G lavn a pravna tekovina "Slavne revolucije bio je Zakon
0 pravima iz 168 9. godine. U njem u je Parlament dao svojevrsno
"zvanino
tum aenje
revolucionarnih
zbivanja,
po
kojem
je
D ejm s II, nakon duge sam ovoljne i apsolutistike vladavine, p obegao iz zem lje i ostavio upranjeni presto. Z akon o pravima ko n statuje da je Parlament predao vlast n ovom kralju i kraljici, kako bi
vladali rukovoeni zatitom osnovnih prava coveka - shvaenih sada
ne sam o u tradicionalnom, common law sm islu ve i u izvesnom prirodnopravnom smislu, kao od bilo koje ljudske instance "nesporna
prava. Ili, kako stoji na jednom m estu u Zakon u o pravima- d u h o v
ni i svetovni lordovi i Kom une, okupljeni u Parlamentu u V estm in steru, "zahtijevaju, trae i inzistiraju na svem u i svakom od gore na
vedenog, kao na svojim nespornim pravim a i slobodama; i nikakva
deklaracija, presuda, in ili postu pak, koji bi narodu kodio u bilo
em u gore reenom, ne m oe p osle ni na kakav nain imati van o st
niti slu iti kao primjer. Za ovo traenje svojih prava, kao jedinih sredsta
va kojima bi se potpuno uklonile nepravde i dobila naknada [kurziv A .M .],

oni su p osebno ohrabreni deklaracijom njegova visoanstva princa
od Orange-a. Zato imaju puno povjerenje da e njegovo visoanstvo
6 Habeas corpus - lat. "im a telo .
274
princ od Orange- a svriti osloboenje koje je do sada prom icao, i da

e ih nepokolebljivo tititi o d povreda njihovih prava, koja oni ovdje
uporno zahtjevaju kao svoja [kurziv A .M .]" (Z akon o pravima 1989:

93). N e ulazei ovde u faktika zbivanja u Engleskoj tokom 1688. i
1689. (upor. o tom e detaljnije izlaganja u 3. i 4. odeljku 13. pogla
vlja), treba rei da je zvanino tum aenje tih zbivanja, sadrano u
tekstu Zakona, jasno izraavalo stav da je Parlament taj koji je po
zvan da izabere sebi i narodu kralja i kraljicu i to zato to su se obave
zali da e tititi osnovna prava Engleza. N a osn ovu to g stava utvreno je

pravilo da kralj mora vladati na osn ovu zakona, a da zakone ne m o
e donositi ili ukidati bez saglasnosti Parlamenta, da ne m oe uvo
diti poreze niti drati vojsku u miru bez saglasnosti Parlamenta,
itd. T im e je u Engleskoj prvi put uspostavljena konstitucionalna
monarhija u m odernom znaenju to g pojma, koja e tokom vlada
vine Viljem a III O ra n sk o g sve vie hvatati korena i dobijati odgova
rajue pravne, politike i socijalne sadraje.
T ak av rasplet politike krize u Engleskoj u 17. veku
im ao je vrlo znaajne konsekvence po dalji razvoj o sn o vn ih prava
oveka. M onarhijska vlast je definitivno izgub ila svojstvo privilegovane instance, od ije milosti (sh o d n o m ilosti Bojoj, na osnovu
koje i sam m onarh vlada) zavisi da li e se odreeno o sn ovn o lino
ili ekon om sko pravo potovati u konkretnoj situaciji ili nee. Stavie, osn o vn a prava oveka u Engleskoj od 18. veka prestaju da p o
ivaju na tem eljnom (su bjektivn om ) pravu na otpor tiraniji i poi
nju se vezivati za (objektivne) institucionalne garancije, koje se te
melje na funkcionalnoj podeli, delim inoj (zapravo tek rudim en
tarnoj) kom peticiji i balansu m oi izm eu pojedinih grana vlasti
(Scholler, 19 6 9 : 2 0 i dalje). N eodreeni ius resistendi, koji je ranije
bio zavisan od vojne snage podanika i stepena njihove revoltiranosti krenjem pojedinih osnovnih prava, povuen je u vanpravnu
sferu i nadom eten racionalnim pravnim p oretkom sa funkcional
n om podelom vlasti i koncepcijom u stavn o-dem okratskog legiti
m iteta zakonodavne vlasti i striktnog legaliteta svih akata izvrne
vlasti. U Engleskoj se ova prom ena odvija unutar koncepcije rule o f
law, u kojoj e porast pravnostvaralakih ovlaenja Parlamenta bi

ti praen jaanjem ograniavajuih funkcija sudova, kao ultim ativ
nih branilaca osnovnih prava oveka (Seagle, 19 6 9 : 3 2 7 -3 2 9 ). T a
kav smer prom ena politikog sistem a u E ngleskoj je sasvim lo g i
275
an ako se u zm u u ob zir ranija dostign u a su dova common lawa i

njihovog preceden tnog prava u zatiti s lo b o d n o g graanina od
proizvoljnosti i sam ovolje Krune. Po tradiciji, en gleski su sudovi
praktikovali jed nostavn o i svim "obinim lju dim a pristupano
pravo - to se vrem en om zaista pretvorilo u common law, ustaljeno
pravo obinih ljudi, nasuprot pravnim novinam a zakonodavn e in
stance, prema kojoj su E n glezi po istoj toj tradiciji oseali skepsu i
nepoverenje. A k o se tom e pridodaju i zasluge su dova common lawa
u centralizaciji vlasti i uspostavljanju jedin stvenog pravnog siste
ma za celu E nglesku (kojoj je to prvoj u svetu p olo za rukom u 17.
veku), onda je sasvim razum ljivo to je u koncepciju rule o f law ulo
njihovo ovlaenje da osn o vn a prava oveka tite od n ovo g "suve
rena - Parlamenta. Su d ovi su na kraju ostali ti koji e u poslednjoj
instanci tititi osn ovn a prava oveka - tretirajui ih kao sastavni
deo common lawa, koji je izgraivan vekovim a i zapisan kako u raz
liitim aktim a u stavnopravnog karaktera (uvrenih u English Statu
te Book ) tako i u korpusu su dsk ih precedenata.

S druge strane, stvaranje ko nstitu cion aln e m onarhije u
E ngleskoj proirilo je ka ta lo g o sn o vn ih politikih prava i dalo im
novi sadraj i znaaj. Z a vrem e vladavin e V iljem a III O ra n sk o g,
Parlam ent je sasvim razvio svoju zako n o davn u ak tivn ost i poeo
da se s uspeh om nosi sa eg zek u tivn o m vlau unutar jed n o g
u sta vn o g sistema, im e su p olitika prava biraa zaista p oela da
dolaze u direktnu vezu sa p o litik o m koja se kroz Parlam ent artikulie u celoj dravi. I p rem da e irenje kruga ljudi koji e zaista
m oi da uivaju osnovna p o liti k a prava m orati da eka do p o lo vi
ne 19. veka, nema sum nje da e tada zapoeta dem okratizacija p o
litik o g ivo ta u Engleskoj profitirati od ustavnih m ehan izam a
koji su razraeni u proteklih v e k i p o. A kada je, u drugoj p olovin i
19. veka, pokret za uvoenje o p te g prava glasa i tajno glasanje u
E nglesko j poeo da jaa (n aroito z b o g pronalaenja uporita u
reform ski orijentisanom rad n itvu ) bie stvoreni uslovi da oslabi
o rto d ok sn i liberalni ideoloki credo , 7 ostavljajui prostor za razvoj
kako dem okratskog liberalizm a tako i d em okratskog socijalizm a.
7 O r ig in a ln a liberalna id eo lo gija je za g o v a ra la v la d a v in u "n e za v isn ih g ra an a ,
pri e m u se sm atralo da sva k o ko n ije im a o p rih o d e preko o d re e n o g ce n z u sa
n e p o sed u je "sopstven u v o lju " i d a z a to n e m o e u estvovati u up ravljan ju d r
a v o m (M iller, 1978: 9 0 i d alje).
2/6
Sed am n aesto veko vn a revolucionarna zbivan ja u E n

gleskoj a n aroito d o n oen je B ill o f Rights iz 16 8 9 . go din e - pred
stavljala su istorijsku i filozofsku o sn o vu - iako ne i uzor - od k o
je e am eriki revolucionari krenuti u traganju za svojom koncep
cijom o sn o vn ih prava oveka. Interesantno je u tom kontekstu p om enuti injenicu da su, jo o d sam ih poetaka kolonizacije n ovo g
kontin en ta, engleski doseljenici insistirali na svojim , iz dom ovin e
"d o n etim pravim a. U Povelji V irdin ije iz 1 6 0 6 . go d in e (koja
predstavlja prvi u stavni akt jedne en gleske kolonije na severnoam erikom ko n tin en tu koja se nije u g asila sve do integracije u
S A D ), prvi p u t se p om in ju "slobode, franize i im u n iteti E n gle
za - to e kasnije tako revolucionarno odzvan jati u ratu za neza
v isn o st. Isprva, m eutim , ove "slobode, franize i im u n ite ti su
zn aili sam o distin kciju u o d n o su na Span ce i Portugalce, koji u
am erikim kolon ijam a nisu im ali ista prava kao i njihovi zem ljaci
u do m o vin i (H ow ard, 1 9 9 2 : 3-4). V e k i p o kasnije, p olitike ideje
E n gleske revolucije i institucije en g lesk o g p o litikog sistem a p o
inju da gu b e dra za prekookeanske koloniste. U to vrem e oni
p ostaju sve m anje skloni reenju po kojem bi zakljuili drutveni
u go vo r sa nekim ("sv o jim ) m onarh om i sve vie razm iljaju o
jed nom sasvim n ovo m drutvenom - ugovoru izm eu ravnoprav
nih slo b o d n ih ljudi, koji bi im o m o g u io da svoja prirodna prava
delim in o zadre, a d a ih delim ino prenesu na predstavnike or
gan e vlasti. Karakteristini e za ovaj o tklo n od engleske pravne i
politike (m onarhistike) tradicije biti spisi T h o m asa Painea. U
Pravima oveka on e ii ak tako daleko da e ovu tradiciju sm estiti izm eu dva porobljavanja E n gleza od strane stranih osvajaa, tj.
od n orm an skog porobljavanja u 11. v eku do dobrovoljn og pristan
ka en g lesk o g naroda na to porobljavanje u 17. veku (na ta se po
Paneu konkretno svela tzv. Slavna revolucija) (upor. Pejn, 198 7:
91 i dalje). O sn o v n a prava oveka u jednoj takvoj pravnoj i politi
koj tradiciji postala su za voe A m erike revolucije negativan pri
m er par excellence. U m e sto toga, oni e se opredeliti da kroz revo
luciju konstitu iu drutvo na dobrovoljnom pristanku svih njegovih bu
duih lanova da raspolau svojim, dravi prethodeim prirodnim pravima.

N o , A m erika revolucija nije donela m n ogo kvalitativ
no n ovih osn ovn ih prava oveka u o d n osu na ona koja su ve p o
stojala u Engleskoj; o no to su A m erikan ci hteli bilo je k o n stitu i-
277
sanje politike zajedn ice na ve postojeim o sn o v n im pravim a o veka (za koja su m islili da im ih u prvom redu E n glezi kao k o lo n i
jalna sila uskrau ju ) i o bezbeivanje najboljih m eh an iza m a za n ji
hovu za titu (u em u su se pokazali neuporedivo v ie in ventivni).
V e na prvoj sedn ici K o n tin en taln o g kongresa 1 7 7 4 . go d in e Samuel A d am s je za stu p ao gledite da ameriki ko lo n isti m oraju sa
initi svoj B ili ofRights, nezavisan od engleskog, a 14. okto b ra iste
godine K ongres je usvojio D eklaraciju prava, ko ja je u pream buli
d on osila n eizm en jiva prirodna prava i popis n jihovih krenja od
strane (en gleske) Krune i Parlam enta. U tom pravcu e najdalje
otii Virdinija, d on osei svoj B ili ofRights (juna 1 7 7 6 ), na koji e
se ugledati sve budue amerike deklaracije prava (a n ap osletku i
sam a francuska Deklaracija prava oveka i graanina). Virdin ija
ne sam o da je prva im ala svoju deklaraciju prava n ego je uspela da
ostvari i prvo stalno dravn o ureenje (pem anen t constitution).
U to vrem e (p raktin o sve do 178 1. godine, kada je stu
pilo na snagu konfederalno ureenje) jo nije bilo pravnih akata
koji bi bili vii od un u tran jeg prava svake drave. Iako nije spor
no da odreeni, am eriki obrazac prava oveka poinje ve tada
da se uobliava, ipak izm e u 1 7 7 7 . i 17 8 7 . godine nije b ilo in icija
tiva za nacionalni (ili "ko n gresn i") B ili ofRights ,8 a o n o to je u slo v ilo pokretanje prve ovakve inicijative krajem 17 8 7. bila je zastra
ujua" koncentracija vlasti u am erikom U stavu iz iste godine.
Federalistiki pisci o v o g U s ta v a ne sam o da nisu shvatili znaaj
o sn o vn ih prava oveka9 n ego su i p otcen ili ameriko javno m nje-
8 S ta tu t K o n fed eracije iz 1781. g o d in e n ije s a d r a o n ika kv a o s n o v n a p rava o v e

ka, kao, u o stalo m , ni o sn o v n i te k s t U s ta v a iz 178 7 .
9 O n i su sm atrali da se u sta vn a m aterija tie sam o regulacije v la sti, a ne i o s n o v
n ih p rava oveka, i za to su n av o d ili ita v n iz argum en ata: Jam es W ils o n je ta
ko g o v o rio d a bi u stavn o n ab rajan je p rava o v ek a bilo veo m a o p a sn o , jer bi izo stav lja n je n ek o g o d njih m o g lo iz lo iti g ra an e v elik im o p a sn o stim a ; A d ea n u s B u rk e je isticao d a 17 8 7 /17 8 8 . "n ije v re m e z a prava o v e k a , jer v la stim a
treba p ru iti jedno vrem e d a s e o rg a n iz u ju , a to je m o g u e jed in o u o k o ln o s t i
m a p o sto je e h arm onije d ru tv e n ih s n a g a (k o ja bi n av o d n o b ila u g ro e n a d o
n o e n je m Bili ofRights); n a p o sle tk u , A le x a n d e r H a m ilto n je sm atrao d a su d e
klaracije p rava tipina in stitu cija o g ra n i e n ja v lasti u d ravam a u k o jim a ne
p o s to ji p u k i ve m onarh ijski su veren ite t, ta k o d a u A m erici (u ko jo j v la s t p ri
p a d a e lo m p u ku ) nem a n ik a k v e p o tre b e z a d o n o e n je m je d n o g B ill o f Rights
(H a m ilto n , M ed iso n i D e j, 1 9 8 1 :4 5 1 ) .
278
nje (koje je po o vo m p itanju im alo vrlo koherentan i do sledan p o

zitivan stav), z b o g ega su se, ve od sam o g poetka borbe za rati
fikaciju, nali u defan zivi (R u tland, 1 9 5 5 :1 2 5 ) . Povoljna o k o ln o st
za njihove p olitike p ro tivn ike - m eu kojim a se sada ve n alazio
i pisac am erikog B ill o f Rights, James M a d iso n - leala je u tom e
to o sn o vn a prava oveka nisu predstavljala nita parcijalno i lo
kalno ve su tangirala sva ko g stanovnika S A D , pa su z b o g toga
m ogla im ati sam o in tegrativn o a nikako dezintegrativn o dejstvo
na m ladu ameriku dravu.
Ishod ove p olitike borbe je p oznat. Federalisti su na
kraju shvatili da je za h tev za jed nim federalnim B ili ofRights postao
suvie rasprostranjen i snaan, tako da su prihvatili deset ustavn ih
am andm ana sa o sn o vn im pravim a oveka kao koncesiju o p o zici
ji. R atifikacijom ovih deset am andm ana na federalni U stav, V irdin ija (drava koja je prva za sebe sainila B ili ofR ights ) 15. d e
cem bra 1791. postala je jedanaesta drava koja je to uinila, im e je
ne sam o U stav nego i prvi federalni B ili ofRights stu p io na snagu.
K ada se, sa ove istorijske distan ce gleda, m o da je zaista najvei
znaaj am erikog federalnog B ili ofRights bio taj to "je p okazao e
lo m svetu da je nacionalna n ezavisn ost b ez linih sloboda tek pra
zn a p ob ed a (R utland, 1955: 2 18 ). I zaista, p okazalo se da tih d e
set am andm ana na U s ta v S A D nisu oslabili federaciju n ego su
o m oguili fun kcionaln o i efektivno ojaavanje m oi federalnih or
gan a vlasti, i to V rh o vn o g suda pre svih.10
Razvoj osn ovn ih prava oveka u kontinentalnoj Evropi
tekao je m n ogo sporije i sa m n ogo vie trzavica. Francuska prua
dobar primer za to. Za razliku od amerike revolucije (koja joj je b i
la uzor), Francuska revolucija nije imala zadatak da ve postojea
osn o vn a prava oveka (tj. Francuza) jednostavno osigura i o b ezb e-
10 Pri to m treba rei da je V rh o v n o m su d u o n e m o g u e n o - d a bi n jego vo s u e

nje o s ta lo u d o m en u k o n s titu cio n a ln o s ti - d a ide n au trb fu n k c io n isa n ja e
le stru k tu re vlasti i n je n o g g lo b a ln o g cilja za tite o s n o v n ih prava o veka.
Stvari n isu, dakle, p ostavljen e tako da je sam o i isklju ivo V rh o vn i su d z a tit
n ik o sn o v n ih prava oveka, a o stale v lasti n jih o vi p o ten cija ln i u gro a va o ci,
n e g o je, o b rn u to , ce lo k u p n a stru k tu ra vlasti ureena tako da za jed n ik i i k o
o rd in ira n o radi na o stvarivan ju o s n o v n ih prava o v ek a - pri em u V rh o vn i
su d im a najvie ko n k retn ih o vlaen ja i in geren cija (M iller, 199 1: 2 2 1 ) , a,
m o g lo bi se dodati, i najvie o d g o v o rn o sti.
279
di im efikasne m eh an izm e zatite. Francuska revolucija morala je

poeti sve o d poetka: na ruevinama apsolutne m onarhije trebalo
je tek krenuti u izgradnju poretka slobode. R evolucionarn o gra
anstvo u Francuskoj pri tom nije imalo ni savezn ika u fleksibil
nom plem stvu, koje bi joj p om o glo da o b n o v i stare tradicije i
"vrati davn o o d u zeta iskonska prava (R osen b au m , 19 72 : 284).
Deklaracija prava oveka i graanina iz 17 8 9 . b ila je nesum njivo
vredan pokuaj da Francuska uhvati korak sa an glosakso n sk im na
cijama na planu zatite o sn o vn ih prava oveka i p ostavi solidne te
melje za svoj kasniji razvoj ka ustavnoj dem okratskoj dravi. Pisci
ove deklaracije su bili prilino restriktivni u definisan ju osn ovn ih
prava oveka (predvideli su ih sam o etiri: slobodu, vlasnitvo, si
gurnost i otpor ugnjetavanju), iako nisu uspeli da od njih naine
nita vie do funkcionalne pretpostavke za vrenje o sn o vn o g prava
graanina na uestvovanje u obrazovanju o p te volje Francuske.
D ru gim recima, "p rirodnost o sn o vn ih prava oveka nije podrazumevala i "preddravnost u sm islu obezbeenja p o seb n o g m esta
unutar ustavnopravnog poretka nego sam o jednu ideoloku valori
zaciju to g poretka. "Prirodnost se tako svela na m oralnu kvalifika
ciju i m anevar borbene retorike, b ez propratnih "osiguravajuih
m ehanizam a protiv zloupotreba nosilaca nove - iz suverenog p u
ka proizale - vlasti. Stavie, celokupna zam isao francuske D e k la
racije prava oveka i graanina bila je na nivou p o litikog pam fleta
i zbirke m oralistikih m aksim a, bez iole ozb iljnijih regulativa (p odele) vlasti, tako da e kasnije, to k o m revolucije, veom a lako doi
do toga da e od Rousseaua preuzeta m etafizika koncepcija opte
volje progutati sva osn ovn a prava oveka u im e nita manje m eta
fizike slobode. Posledice su p oznate: jakobinci su, na elu sa R obespierreom, u jednom m o m en tu m ogli da se b ez ozbiljnijih o tp o
ra proglase interpretima o p te volje i da svojom "tiranijom slo b o
de" i "diktaturom vrline p on u da u o gro m n im razmerama kre
sva osn ovn a prava oveka koja su garantovali Deklaracija prava o
veka i graanina i U stav iz 17 9 1. N a taj n ain e prvi p u t u istoriji
loe obezbeenje osnovnih prava oveka doprineti da (revolucio
narna) manjina u ime "ozbiljen ja slo b o d e jednog m etafizikog
subjektiviteta (nacije) podvrgne vein u (revolucionarnoj) tiraniji,
nita m anje represivnoj od starog reim a koji je prethodio revolu
ciji (upor. Bracher, 1 9 7 9 :1 1 8 ; C av o k i, 1 9 8 1 :1 6 1 ) .
280
U N em a k o j je, kada je n ap okon stvorena 18 71, stanje

o sn ovn ih prava oveka bilo jo gore. U prvom nem akom U stavu
iz iste g o d in e su ka o u stavotvorni subjekti p om en u ti prinevi sa
vezn ih drava, d o k su Savezn i savet ( Bundesrat) obrazovali njihovi
o pun om oenici. T im e je (p o sle cara) najvii dravni organ D ru go g
Rajha nastao iz sa m o g seb e, a ne iz volje puka. Istim U sta v o m je
carsko ovlaenje v lad an ja ( Kaisertum ) proglaeno za "akcesorno
predpravo ( akzessorisches Vorrecht), a i ona m alobrojna osn ovn a
prava oveka koja su preu zeta iz an glo sa k so n sk o g kataloga nisu
tretirana kao prirodna , p a ak ni kao ustavna (o sn o vn a u pra
v o m sm islu rei) prava ve upravo kao zakonski propisane d u n o
sti koje, na identian nain kao i sve druge pravne obaveze, p o d a
nicim a dodeljuje vrh ovn a vlast s o b ziro m na druge p odanike. N e
dostatak o sn o vn ih prava oveka u prvom nem akom u stavu d o
punjavala je, dodu e, dravnopravna teorija sa L aban dovom k o n
cepcijom "prirodnih o sn o va R ajha (G rim m , 1 9 8 7 :3 3 4 i dalje), ali
to ni u kom sluaju nije m o g lo da n adom esti prazninu u pravnom
i p olitikom iv o tu N em ake.
Ipak, ovakvo stanje o sn o vn ih prava oveka u N em akoj
im alo je, pored p reteno loih, i dve svoje dobre strane. Prvo, na
taj nain tretirajui prava/du n osti svojih podanika, O t t o v o n Bi
sm arck se nije libio, kao njegove kolege u Engleskoj i S A D , da svo
joj dravnoj m aineriji "prepie na recept n ekoliko kapi socijalnog
ulja , tj. da do pu n i o sn o vn a lina prava pravim a na zdravstveno i
materijalno o b ezb e en je radnika. O v o e biti znaajno jer je
osn o vn a prava oveka oslo b aalo od an glo sa k so n sk o g koncepta
negativnih sloboda, kojim a drava treba pojedinca da ostavi na
miru"; drava je poela da se posm atra kao aktivni inilac ko n stituisanja osn ovn ih prava oveka. D ru go, n euspen im progon om
socijaldem okrata i neu spelom p o litik om guenja sin d ik aln o g p o
kreta, D rugi rajh je u m n o g o m e priprem io teren da, n akon poraza
N em ake u Prvom svetsko m ratu, socijaldem okratija preuzm e
vlast, svesna kako potrebe da se an glosakson ska koncepcija dem okratije i katalog o sn o vn ih prava oveka proiri (o d n o sn o suzi,
kada su u pitanju prava koja proizlaze iz p rivatnog vlasnitva), ta
ko i potrebe da iz te koncepcije i to g kataloga zadri sve o n o to je
u predratnoj N em akoj bilo ignorisano ili, u najboljem sluaju,
preputeno dobroj volji vlasti.
281
3. Demokratija i osnovna prava oveka

U an glo sa k so n sk o j filozofiji prava od 17. veka p a sve d o dananjih
dana u g lav n o m
n ep rikosnoveno dom inira shvatan je o sn o vn ih
prava oveka kao prirodnih prava (sada n azvan ih opravdanim

m oralnim pravim a": upor. M atulovi, 19 9 0 : 83) koja ko resp o ndi
raju sa o veko vim prirodnim porivim a i in teresim a (upor. Strauss,
1 9 7 1 :1 5 8 i dalje). O s n o v n a prava oveka kao prirodne dato sti pri
stu pan a su lju d sk o m razum u i m ogue ih je u jasn om sadrinskom odreenju pratiti kroz m ehanizam d ra vn o -p ravn og p o zitiviranja. M e u tim , sam a p ozitiviranost jeste n jiho vo tek sekundar
no svojstvo, p o to su o n a slobode, i to prvenstveno slo bo de od dr
ave, pa u tom kontekstu, i od dravnog (pozitivnog) prava (upor. i Ber

lin, 1 9 9 2 : 2 0 0 i dalje). Istorijsko isku stvo u ko m e su o sn o vn a pra
va pojedinaca u E ngleskoj garantovana direktno su d sk im o d lu k a
m a (i na taj nain ostajala relativno nezavisna od zakonodavn ih in
gerencija drave) od 17. veka se interpretira kako pozivanjem na pri
rodno pravo tako i na prirodu sam o g common awa (upor. dalje Basta, 1 9 8 4 : 7 i 4 0 -6 3 ). T o je doprin elo da se u E ngleskoj uspostavi
tradicija p o kojoj svaki redovni sud (koji se u an glosakso n sk om
vien ju prava uvek sagledavao kao n ad p olitiki , kao glavni ba
stio n odbrane o sn o vn ih prava oveka protiv Krune i Parlam enta)
m o e ne prim eniti zakon za koji nae da u konkretn om sluaju kr
i o sn o vn a prava kao "prirodna prava neke od stranki u sporu. U
krajnjoj instanci, ovakvom praksom in spirisano shvatanje o sn o v
nih prava oveka dovelo je d o radikalnog stava o suprotstavljenosti "prirode drave" i p rirodnih prava (oveka), koji se d o izvesne
p odn o ljive granice m o g u u ravn o teiti p rogram om (n ep ozitiviran im ) prirodnim pravim a ograniene m in im aln e drave i n jen og
p o zitiv n o g prava (kao to n alazim o kod N o zicka, 19 74 ).
Prelaznu varijantu izm e u en g lesk o g i k o n tin en taln o g
m o dela zatite osnovnih prava oveka nalazim o u S A D , u kojim a
svi su dovi, na elu sa V rh o vn im s u d o m , im aju pravo da u svakom
ko n k retn o m sluaju ne p rim ene za k o n za koji nalaze da nije u
skladu sa osnovnim pravim a oveka, p redvienim U stavo m . U
p o e tk u dom inantna u loga V r h o v n o g suda u sporovim a zatite
o sn o v n ih prava oveka u n ovije vrem e je poela da se m enja u
pravcu sve jae zastupljenosti su d o v a drava lanica federacije
(upor. priloge u Friedelbaum, 1 9 8 8 ). M e u tim , ameriki m odel je
282
ostao p o d u ticajem an g lo sa k so n sk o g p artikularnog tretiranja sva

ko g p itanja o krenju o sn o vn ih prava oveka. Am eriki sudovi p i
tanje krenja o sn o vn ih prava oveka, predvienih U stavom , reavaju kao p reth o d n o pitanje u svakom p o seb n o m su d sk o m sporu,
tako da sudska o d lu k a im a dejstvo inter partes a ne erga omnes. S a
m o odluke n ajviih su dova dobijaju karakter o pte o b avezn o sti, i
to posredno, tim e to (u skladu s teorijom stare decisis) postaju
precedenti. Pored toga, u poslednje vrem e sve vie do b ija na zn a
aju p ostu p ak za dobijan je deklaratorne presude o krenju o sn o v
n o g prava oveka, pred vien og U stavom . Svaki stan o vn ik S A D
im a pravo da zatrai o d suda tum aenje o ustavn osti o dreen og
pravn og akta, a na taj nain ishodovana sudska odlu ka obavezuje
sve druge dravne organe.
U p reth o d n o m odeljku sm o ve m o gli da vid im o da u
kontin en talnoj Evropi o d kraja 18. do p oetka 2 0 . veka nastaje
drugaije vienje o sn o vn ih prava oveka nego to je to sluaj u an
glosak so n sko j tradiciji, g d e su osnovna prava oveka shvaena kao
prirodnopravne slobode. T u vie nije akcenat na slo b o dam a od dr
ave i n jen og prava, n ego o slobodam a kroz dravno pravo (H en kin, 1 9 9 0 : 16 7 ). O s n o v n a prava oveka p ostaju znaajna ne (vie)
z b o g n jiho vo g n adpravnog , p rirodnog porekla ve z b o g uloge
koju igraju u sam o m drutvu, o d n osn o dravn o-pravn om poret
ku. K on tin en talni m odel zatite u stavom predvienih o sn o vn ih
prava oveka (o n ako kako je uoblien u 2 0 . veku ), za razliku od
an glosakso n sk og, preputa jednom p oseb n om organu (ob in o
ustavn o m sudu ) kom petencije odluivanja o to m e hoe li neki za
kon kao takav, dakle in abstracto, u o pte ui u pravni sistem i m oi
biti prim enjivan (o d strane svih ostalih su dova i drugih dravnih
organa) ili e biti proglaen p ro tivustavnim (izm e u o stalo g i)
z b o g krenja o sn o vn ih prava oveka. T o znai da vaenje o sn o vn ih
prava oveka u pravnom ivotu poiva direktno na ustavu i o d lu
kam a (sam im ustavom predvienog) "uvara u sta va , koji pitanja
ustavn osti i zako n itosti pravnih akata reava principijelno, kao
stvar sam o g pravn og poretka, a ne s ob ziro m na konkretne slua
jeve (N ipperdey, 1 9 6 8 :8 ; ostavljajui ovde, naravno, po strani m e
unarodnopravne ugovore koji se o dn ose na o sn o vn a prava ove
ka). N a taj nain, an glosaksonska teorija o prirodnosti o sn o vn ih
prava oveka p otisn u ta je u drugi plan ne sam o norm ativno (v e zi
283
vanjem za p o zitivn o p ra vn e odredbe ustava) n ego i in stitu cio n aln o

(vezivanjem za jedan p oseban dravni organ, koji, o sim naglaen o
politike u lo g e u sistem u podele vlasti, im a prevash odn i zadatak
zatite celo vito sti pravnog sistema, ija su kima o sn o vn a prava oveka, a to zn ai da su o n a i njegov sastavni deo). M e u tim , tim e to
(navodna) p rirod n o st porekla o sn o vn ih (p o z itiv n ih ) prava oveka
postaje tek sekundarna osobin a, u prvi plan iskrsava pitanje o raz
logu n jih o vo g postojanja unutar dravnopravnog poretka. P o tisk i
vanje p rirodnopravn og pristupa problem u o sn o vn ih prava so cio
lokim p ristu p o m p ospeu je i sam a prom ena u drutven oj stvar
nosti o sn o vn ih prava oveka, koja - p o g o to vo na K o n tin en tu v i
e ne slue razgraniavanju drutva od drave ve utiranju puta
za sudelovanje u dem okratskim proceduram a d o n o en ja odluka:
"revolucionarni m o m en at pozitiviranja. p rirodnog prava istroio
se u du go ro n om procesu dem okratske integracije o sn o vn ih pra
v a (H aberm as, 1 9 8 0 : 1 2 6 ) . A li, problem se tim e ne reava jer je
p otrebno objasniti za to o sn o vn a prava oveka unutar p ra vn o -p o litik og sistem a ne p odleu redovnim zako n o davn im procedura
m a stvaranja pravnih norm i. O d g o v o r lei jed in o u tom e to d e
m okratizacija vlasti u v elik im i ko m p lek sn im dravam a (s a d ese
tinam a, pa ak i sto tin am a m ilion a graana) ne m o e nikada
negirati odvojenost vlasti o d graana, o granienost d o m en a u k o
jem graani zaista m o gu doprin eti usm eravanju vlasti u o dree
n om pravcu, pa sam im tim i zadravan je u odreenoj meri svo j
stva podanika. D em okratska v la s t za graane je ipak vlast, neto
heteronom no em u se m oraju pokoravati, bez obzira na sva p o li
tika prava, i jedini nain da se o b ezb ed i legitim itet dem okratske
vlasti i njenog pravnog poretka jeste da se odreena - o sn o vn a prava oveka ostave van d o m aaja (ak i ove, dem okratizovan e)
vlasti (Isensee, 1 9 8 1 :1 6 4 -1 6 5 ). N o , o sn o v legitim acije nije v ie rekurs na neko vie, p rirodno pravo (kako je to bilo karakteristi
n o ne sam o u anglosakson skoj p olitikoj tradiciji) ve na im a
n en tn o, ustavno pravo. Peter H aberle navodi etiri razloga za taj
obrt: 1) pre svega, pojam "p riro d n o g prava se vrem enom p o tp u
no istroio jer je sadraj na koji reflektuje postao krajnje v ie sm islen i ambivalentan; 2 ) za tim , u p o tre b a pojm a "prirodnog prava
u u sta vn o m pravu dovela je d o b eskrajn ih zaplitanja u d ih o to m ijam a pisanih i nepisanih, o d n o s n o p o zitivn ih i n ep ozitivn ih
284
o sn o vn ih ("p riro d n ih ) prava oveka, tako da se i sam a ustavn o pravna sfera uplela u n epom irljivi raspad na im anentne i transcendentne ustavn opravn e norm e; 3) takoe, pojam "prirodnog prava
pokazao je svoje n egativne strane sam im tim to nije u speo da u
sebe o b u hvati ko n c ep t res publica, prem a k o m postoji sfera javn o
sti i prem a ko m o d govo rn i ljudi sam i stvaraju svoju istoriju, svoje
institucije i svoja o sn o vn a prava; i naposletku , 4) koncept "prirod
n o g prava je o stao daleko o d m o gu n o sti da prui bilo kakvu p o
m o u fu n kcio n aln o -p ravn o m odreenju organa vlasti koji bi, u
svakom drutvu na specifian nain, bili u stanju da o b ezbed e za
titu o sn o vn ih prava oveka (H aberle, 19 74 : 4 4 1-4 4 5 ).
U svojoj kn jizi p osveenoj o sn o vn im pravim a oveka
Robert A le x y (A lexy, 1 9 8 6 ) p oku ao je da o sn o vn a prava oveka
unutar d ravn opravn og poretka tretira kom b inacijom sadrajnog
i form alnog odreenja. D o k se sadrajno odreenje o dn osi na raz
radu ko n cepta d o sto jan stva oveka, form alno odreenje o sn ovn ih
prava oveka je usm ereno na ostvarivanje konkretnih, in stitu cio
nalnih p ozicija koje su sa stan o vita u sta vn o g prava tako znaajne
da se njihovo davanje ili uskraivanje ne m o e prepustiti jed n o
stavnoj parlam entarnoj veini, koja leg itim n o dem okratski d o n o
si zakone. Znaaj o sn o vn ih prava oveka leao bi odatle u tom e da:
1) obezbed e do sto jan stvo oveka i 2 ) o n em ogu e najveu o pa
sn o st dem okratije: dem okratsko ukidanje dem okratije. N ijed na
vein a u parlam entu ne bi m o gla redovnim zako no davn im putem
ukin uti u stavom predviena o sn o vn a prava oveka jer bi tim e bio
u kin u t i sam o sn o v dem okratije o vek i n jegovo d o sto jan stvo .11
S m isao o sn o vn ih prava oveka bi, u svakom sluaju, bio da ogra
nie dem okratiju kako bi nju i njen o sn o v (oveka) sauvali od nje
same.
Sadrin sko odreenje o sn o vn ih prava oveka, kako je
v e reeno, Robert A le x y vidi - u skladu sa nem akom teorijom od
K anta naovam o -
u ljudskom d o sto jan stvu (Alexy, 198 6: 4 0 6 -
11 O v o m e ip ak treba d o d ati ko rek tiv N e u m a n n o v o g v rlo b itn o g razlik ovan ja iz

m e u o sn o v n ih prava oveka: 1) ko ja se u o p te ne m o g u p ravn o u k in u ti, 2 )
k o ja se m o g u u k in u ti sam o u p o s tu p k u u sta vn e p rom en e, 3) koja se m o g u
u k in u ti i u red o vn o m za k o n o d a vn o m p o s tu p k u , i 4 ) k o ja se m o g u su sp e n d o v a ti u v an red n o m stan ju o d stran e n a d le n o g n o sio ca izv rn e vlasti (N e u
m an n , 19 8 0 : 5 8 -5 9 ).
285
4 0 9 )- In klin acija savrem ene nem ake teorije da o sn o vn a prava oveka vezu je za p ojam dostojan stva ne predstavlja jed in o e gzegetski im perativ reflektovanja na prvi lan B o n sk o g u sta va12 n ego i
izraz n astojanja da se teorijski problem o sn o vn ih prava oveka
uvek sagledava u k o n tek stu dem okratskog ustrojstva drave. N a posletku, in tencija sam o g ustavotvorca - barem prem a shvatanju
U stav n o g su d a N em a k e - bila je da ljudsko d o sto jan stv o vee za
"n ap eto st in d ivid u u m -za jed n ica u sm islu relevantnosti i v eza n o
sti p ojedinca za zajednicu, a da pri tom njegova so p stven a vredn ost ne b ude u groen a (Leib h olz i Rinck, 1 9 6 8 :4 8 ) . Ljudsko d o
stojan stvo p odrazu m eva iv o t u drutvenoj zajednici (o rgan izovanoj pom o u dravne vlasti, kojoj na raspolaganju stoji aparat naj
vee sile u drutvu), u kojoj je za visn ost ljudi jednih od drugih n eizb en a realnost: problem se sastoji u tom e kako o b ezb ed iti da
pripadnici drutva ne p ostan u p uk a sredstva za ostvarivanje cilje
va nosilaca vlasti (o d n o sn o drugih ljudi koje vlast p okriva) n e
go da, podvrgavanjem odreenoj vlasti, sauvaju svoju a u to n o m i
ju i m o g u n o st kontrole, a ako je p otreb no i sm enjivanja nosilaca
vlasti. Reenje to g problem a m o e se nai jedino tam o gd e ljudi
stoje u naizmeninoj i uravnoteenoj zavisnosti jedni prema drugima, gde
oni dakle imaju jednaku mo jedan prema drugome, ili gde ih jedne za
druge p ovezuje ista ljubav" (M aiho fer, 1 9 7 2 : 34).
Jednakost se u m odernoj dem okratskoj ustavnoj dra
vi ostvaruje na itav niz naina, ali se jedan o d najvanijih svaka
ko sastoji u distribuciji jednake n om in aln e drutvene (p olitike)
m oi svako m graaninu p osred stvo m o p te g prava glasa. Jo je
Lorenz v o n Stein jednom o d najveih teko vin a Francuske revolu
cije sm atrao povezivanje an tiko g ko n cepta res publica sa n ovom
kon cepcijo m dravne ( o p te ") volje, u kojoj ba zato to p o
sredstvom postavke o p u k o m suverenitetu - jedino svi graanini m o g u im ati udela, n jih o v udeo m ora b iti jednak (Stein, 1971:
18 6 ). O n o istinito jezgro u n ed vo jb en o ideolokoj formulaciji d e
m okratski konstituisane o p te v o lje , koja pokree dravni apa
rat, u vek je lealo u tenji da se u vo en jem o pteg prava glasa
o b ezb ed i jednakost drutvene (p o litik e) m oi svih graana, kako
12 L ju d sk o d o sto jan stv o je n e p r ik o s n o v e n o . N je g o v o p otov an je i za tita jeste

o b a v e z a svake dravne v la s ti.
286
bi se glob aln a konstelacija drutvene (p olitike) m oi interesnih

asocijacija (p revash od n o politikih partija) m o gla u to veoj m eri graditi na o sn o vu kvan tita tivn o g kriterijum a broja (kao i oscila
cija u broju) n jiho vih lanova, i tim e don oen je o pteobavezujuih
o dluka uiniti to adekvatn ijim proporcijam a konkretn ih intere
snih opredeljenja svih graana.
O v d e treba obratiti panju na dve stvari. Pre svega, jed
nakost u distribuciji drutvene (politike) m oi p u tem o p te g pra
va glasa nem a nikakve neposredne veze sa linom slo b o d o m poje
dinaca, o d n o sn o njenim ugroavanjem . Liberalno naelo da to su
ljudi ravnopravniji, to su neslobodniji, ovde zapravo nije relevant
no: jed nakost u distribuciji drutvene (p olitike) m oi posred
stvom o p te g prava glasa m eu pripadnicim a jedne p olitike za
jednice ne znai nivelaciju i ukidanje m o gu n o sti za razvoj lin o
sti nego je, naprotiv, pretpostavka (m ada jo ne i dovoljan uslov)
za uivanje linih slo b o d a (koje, naravno, ne ugroavaju opstan ak
drutva). D ru go, jed nakost ljudi se p okazuje sam o u pogledu d i
stribucije drutvene (p olitike) m oi putem slo b o d n o g uea u
konstitu isan ju interesnih asocijacija (koje im aju za cilj vrenje vla
sti), a ne i u p ogledu izjednaavanja m oi svako g pripadnika dru
tva za direktno uee u vrenju vlasti (koje sa p adom m onarhij
ske suprema potestas postaje poprite za borbu razliitih interesnih
asocijacija i elita). "G rupe, a ne pojedinci, pro tagon isti su p o liti
k o g ivo ta u d em okratskom drutvu, u kojem vie ne postoji neki
suveren, narod ili nacija, sastavljene od pojedinaca koji su stekli
pravo da neposredno ili posredno uestvuju u vlasti; to nije narod
kao idealno (ili m istin o ) jedinstvo ve narod stvarno podeljen na
suprotstavljene i m e u so b n o konkurentne grupe koje imaju rela
tivnu autonom iju u o d n osu na centralnu vlast (au to n om iju koju
su pojedinane individue izgubile ili je nikada n isu imale, o sim u
okviru idealnog m odela dem okratske vlasti k o jeg je praksa uvek
o povrgavala)1 (B obio, 19 9 0 : 2 0 ).
D a bi se m o glo govoriti o postojanju dem okratije treba
svi postu pci priprem e, don oen ja i kontrole izvrenja odluka u
n adlenim organim a da budu podvrgnuti d em okratskom princi
pu, p oto je ponekad dovoljn o da sam o jedan o d o vih p ostupaka
o stan e nedem okratizovan pa da to sve ostale dem okratske p o
stupke pretvori u notornu ritualnu priredbu. Prem da dem okrat
287
ska procedura im p licitn o sugerie m o gu n o st n ep osred n og u e

a svih zainteresovanih subjekata u odluivanju, to ipak ne znai
da razueni sistem odluivanja nije dem okratski sam o za to to je
u njem u zastu p ljen princip reprezentacije. Jedno su p sta n tivn o o d
reenje dem okratije, koje nastoji identifikovati adekvatnu z a stu
pljenost svih p ojedinan ih interesa u obrazovanju o p te v o lje
ilo bi za tim da analizira kakva kom binacija n ep o sred n o -d em o kratskog i p osred n o-d em o kra tsko g principa u svim relevantnim
proceduram a odluivanja o ptim aln o vodi ostvarenju o v o g cilja.13
13 Pri to m treba v o d iti rauna d a i n e p o sred n o i p o sred n o u e stvo v an je u p ro

cesu d o n o en ja o d lu k a m o e b iti dvo jako : n ep o sre d n o se javlja k a o ra vn o
p ravn o ili n eravn o pravn o , a p o sre d n o k a o p aritetn o ili p rivile go va n o . R a v n o
p ravn o n e p o sred n o d e m o k ra tsk o o d lu iva n je p retp o stav lja d a s u sv i u e sn i
ci u p o s tu p k u o d lu iva n ja ravn o pravni i d a su n jih o vi g la so v i o p red eljen ja za
n eku o d d atih o p cija jed n ak i. N a su p ro t to m e, n eravn o pravn o n e p o sre d n o
d em o k ra tsk o o d lu ivan je p o iva na p re z u m p ji n ejed n ak osti u e sn ik a o d lu
ivanja, u sled ega neki o d n jih (b ilo z b o g p orekla, struk e, p o la ili n eke d ru
g e k v alifikacije) im aju v ie vred n e g la so v e o d d ru gih . P aritetn o p o sre d n o d e
m o k ratsk o o d luivan je p o s to ji u slu ajev im a kad a su u o d lu iva n ju p u te m
rep rezen tan ata p ro p o rcio n a ln o z a s tu p lje n e sve u e grup e u n u ta r d ate k o rp o
racije za ko ju se d o n o si o d lu k a . S tim u v e zi, m o g u se razlik ovati d va tip a p a
riteta: 1) paritet s o b ziro m na re p reze n to v an u p op u la ciju (b ro j rep rezen ta n a
ta o d go v ara - u o d re en oj srazm eri - b ro ju rep rezen to van ih u u im d ru tv e
n im gru p am a o d kojih se k o rp o racija s a s to ji) i z ) p aritet s o b z iro m n a repreze n ta n te d ru gih u ih d ru tv e n ih gru p a u telu ko je d o n o si o d lu k u (b ro j repre
ze n tan ata jed n e ue d ru tv e n e g ru p e je d n a k je bro ju rep rezen tan ata d ru g ih
u ih d ru tven ih grupa, b e z o b z ir a n a b ro jn o s t p op u la cije svake o d tih u ih
gru p a). N a su p ro t tom e, p riv ile g o v a n o o d lu iva n je, iako o b u h va ta sve u e
d ru tv en e grupe, ne u sp eva d a o b e z b e d i n i p aritet u telu koje o d lu u je , a ka
m o li p aritet reprezentovan e p o p u la cije o v ih u ih d ru tv en ih gru p a. Ip ak, p ri
v ile g o v a n o odluivan je ne m o ra b iti s a m o p o sebi ned em okratsk i o b lik o d lu
ivan ja, iako otvara veom a s lo e n e p ro b le m e tzv. p articip ativn e d em o k ratije.
P articip acija je "proces u k o je m d v e ili v i e stran a u tiu jed n a na d ru g u u
stv arn ju od luka, ali ko n an u m o u d o n o e n ju o d lu k e im a sam o jed n a stra
n a (P atem an , 19 7 0 : 6 9 - 7 0 ) . D a b i se m o g lo go vo riti o d e m o k ra tsk im
a s p e k tim a p articip ativn og o d lu iv a n ja , stra n a k o ja sam o "p articip ira" u p ro
ce d u ri odluivan ja bez "k o n a n e m o i u d o n o e n ju o d lu k e (tj. o b i n o sa fik
s n im n ed o vo ljn im brojem g la s o v a d a bi m o g la efektivn o p ro m o visa ti svo je
in terese), svoj raison d'tre n a la zi u m o i: 1) d a o d b ije (o d n o s n o da u p ro c e d u
ri o d lu iva n ja nagovesti o d b ija n je ) d a iz v r i o d lu k u d o ne tu na "p a r ti p a tiv n i n ain , i 2 ) da vri stro gu k o n tro lu izv ra v a n ja o d lu k a o d strane s u b je k a
ta k o ji su im ali m o od lu ivan ja. S v a tri p ro b le m a - i problem ra vn o p rav n o
288
Pravila o vd e nem a: u svakom p o seb n o m sluaju je potrebno nai

najadekvatniji
m eh an izam
odlu ivanja
koji
o m oguavati
funkcionisanje dem okratije. N a neke procedure don oen ja odluka

se m oe prim enjivati n ep osredn o-dem o kratski a na druge posredn o-dem okratski o b lik o dlu ivanja,14 neki reprezentanti m o gu biti
izabrani direktn o o d strane onih koje e reprezentovati, d o k e ne
ki biti izabrani o d sam ih reprezentanata, neka predstavnika tela
m ogu b iti sastavljena paritetno a druga privilegovano, na neke o d
luke se m o e prim enjivati veinski a na druge konsenzualni de
m okratski princip, itd. O n o to se rauna jeste, dakle, rezultat:
ukoliko svi ovi m eh an izm i odluivanja, gledani kao celina, zaista
dovode do efektivne artikulacije i realizacije svih partikularnih in
teresa u "optoj v o lji m o em o govoriti o demokratiji.
C e s to se, m eutim , zaboravlja da se dem okratija ne
odn osi sam o na procedure d on oen ja odluka. Procedura pripreme
odluka (o d n o sn o alternativnih p redloga odlu ka) m o d a je jo va
nija za stab iln o fun kcionisan je dem okratije; upravo ovde parti-
sti n e p o sre d n o -d e m o k ra tsk ih o b lik a o d lu iva n ja i p ro b le m p ariteta p osred n o -d e m o k ra tsk ih o b lik a o d lu iva n ja i p ro b le m n ep a ritetn e p articip acije - u
tesn o j su v e z i sa n ain o m d o n o en ja o d lu k a : p ro s to m v ein o m , k valifiko van o m v e in o m ili k o n s e n z u s o m . Pored o v a tri m o d u s a d o n o e n ja o d lu ka , u
p o liti k o j so cio lo g iji je u tv r en jo jed an m o d u s - d o n o e n je o d lu k e in ter
p retacijo m p red sed avaju eg (ili sastavljaa za p is n ik a ). D a se ne radi o n eko m
ku rio z ite tu o d m a rg in a ln o g zn a a ja g o v o ri istraiv a n je (p o sm atran je s u e
stv o va n je m ) d o n o en ja o d lu k a na sa sta n cim a vajcarske L ib eraln o-d em o k ra tsk e partije, koje je p o k aza lo da ak 3 7 % o d lu k a d o n o s i pred sed avaju i in
terpretacijom p ro te k lo g to k a d isk u sije n a s a m o m sastan k u ili p rilik o m sa sta
vljan ja z a p is n ik a (1 2 % o d lu k a se d o n o s i v e in o m glasova, 2 1 % se d o n o si
p reu tn im ili ek sp lic itn im k o n s e n zu s o m , d o k se u 3 0 % sluajeva o d lu k a ne
d o n o s i i o stav lja za d ru gi p u t ili se je d n o sta v n o sk id a s d n e v n o g reda), pri e
m u je stav ko ji je za stu p a la vein a o vim p u te m u svo je n tek u sva ko m d ru go m
slu aju - d o k je u d ve p etin e sluajeva in terp retacija u sled ila n ak on n e m o
g u n o sti d a neki p red lo g d o b ije v e in u (u p o r. Stein er, 19 8 8 : 2 3 0 -2 3 6 ).
14 U k o m p le k sn im d ru tv im a n eposred n a d em o k ratija se isp oljava u referen d u
m u ka o o b lik u o d luivanja. M e u tim , ia k o referen d um pred stavlja d e m o k rat
ski o b lik o d luivan ja par excellence, o n u isto v rem e izraa va d uh ili-ili o d lu i
van ja, spreavajui tim e ko m p ro m is i p o d stiu i su k o b e. Z b o g to ga se u m o
dernoj teoriji dem okratije referendum ogran iava u n u tar d o m en a o kon avanja
ra zm im o ila e n ja o p rin cip im a koje treba u s p o s ta v iti, d o k se u d o m e n u reav an ja k o n k retn ih p itan ja s u k o b a in teresa izb eg a v a (B o b io , 1 9 9 0 : 9 i dalje).
289
kularni interesi treba da se m e u sob no upozn aju, da jed n o dru

gom daju re, d a v id e kako jedan dru gog nee u gro ziti i d o koje
mere m o gu doi d o ko m p ro m isn o g reenja. A ltern ativn i predloi
odluka koji bi n ako n to g a do lazili u proceduru odluivan ja sadra
vali bi u sebi zajedn iki stepen kom prom isa, d o k bi se o p reostatku o kojem se partikularni interesi nisu m ogli u saglasiti vrilo o d
luivanje v ein sk im p rin cip o m .15 Ideal dem okratije bio je i o sta
je ko n sen zu s prosveenih ljudi; on podrazum eva s p o so b n o s t lju
di ne sam o da artikuliu i realizuju svoje interese n ego i da d o p u
ste drugim lju dim a da artikuliu i realizuju n jihove interese. V irtuelna dem okratija se u vek kree unutar granica: i ) pretho dn o definisanih o sn o vn ih prava oveka, koja se n ikakavom pa ni de
mokratski d o n eto m - o d lu k o m ne m ogu ugroziti, i 2 ) pretho dn o
p o stig n u to g (d elim in o g) k o m pro m isa koji o m ogu ava ad ekvat
nu realizaciju m in im u m a svih u o dluivanju artikulisanih interesa
i koji, otuda, ne m o e biti p red m etom (n akn ad n o g) v ein sk o g o d
luivanja.16 D em ok ratski p rincip polazi od toga da svi lanovi jed
ne drutvene grupe, ije e ih o dlu ke obavezivati, m oraju im ati
pristupa proceduram a odluivanja, tako da njihovi interesi b udu
adekvatno zastupljeni u k o n a n im rezultatim a odluivanja. T im e
se kroz dem okratsku proceduru priprem e, d on oen ja i kontrole
izvravanja odluka realizuje p rincip sam oodreenja oveka u n je
go vo m delanju kao lana razliitih irih i u ih drutvenih grupa
kojim a pripada.
Sva dosadanja izlagan ja upuuju na to da dem okratija
i o sn o vn a prava oveka m o g u o p sta ti sam o tam o gde postoji izvestan stepen dem okratske kulture, tolerancija i sprem n ost na o tv o
reno i konstruktivno raspravljanje problem a (upor. vie o tom e
15 O v d e p o staju veom a b itn i k a k o p ro b le m k o n s titu cije ce lin e ko rp o racije o d

k o je se rauna veina (tj. p ro b le m d e m o k ra tsk e u te m elje n o sti p rim e n je n o g
p rin cip a ravnopravnosti u e sn ik a u o b lic im a n ep o sre d n o g o d lu iva n ja, o d
n o sn o p ariteta rep rezen to van ih u p re d sta v n i k im telim a) tako i p ro b le m g ra
n ica v e in s k o g principa o d lu iv a n ja (tj. z a tita m an jin e), koje o b e zb e u ju da
n e b u d e d ovedena u p itan je sa m a d e m o k ra tija (u p o r. v ie o to m e u: S ch e u ner, 1973; H eun, 1983; G u g g e n s b e rg e r i O ffe , 19 8 4 : O ffe , 198 5; Z ip p e liu s ,
1 9 8 7 , itd .).
16 U p o r. razm atranja o o g ra n i en jim a d e m o k ra tije k o ja poiva na is to m v e
in s k o m principu: G u sy, 19 8 5 .
290
Scheuner, 1 9 7 6 : 43 i dalje; T o p itch , 1983: 9 i dalje; Primorac,

19 8 9 ; itd.), tj. gde sam e m o g u n o sti za artikulaciju i realizaciju
partikularnih interesa, ko jim a dem okratija i osn ovn a prava oveka
egalitarno otvaraju vrata ne d o v o d e d o inhibirajuih konflikata
i/ili o nem ogu avan ja dru tven og delovanja. O v a o p a sn o st je rav
na o p a sn o sti o d inhibirajuih konflikata usled guenja zahteva za
dem okratijom (a sam im tim i krenja o sn o vn ih prava oveka) od
strane p ojed inih lan ova ili u ih drutven ih grupa. U sp eh d e m o
kratske procedure d on oen ja o dlu ka o tu d a uvek prolazi izm eu
Scile stvaranja n ezadovoljstva z b o g dem okratskih deficita (d o ko
jih o b in o m o g u dovesti pojedini p otezi uzurpatora drutvene
m o i) i H aribde p rek om p leksno sti ili neadelcvatnosti ovih proce
dura (z b o g ega p ostaju lako m o gu e blokade, o dugovlaenja i
b o jkoti, a p redm et odluivanja p olako poinje da se iscrpljuje u
spiralnim ko n fliktim a partikularnih interesa ili m arginalnim p ita
njim a, koja se jedino jo m o gu postavljati, jer vlada strah od k o n fliktogen o sti postavljanja pravih pitanja). D em okratija ispunjava
svoj zadatak to bolje to u vei broj to van ijih procesa o d lu iva
nja ukljui (n eposredn o) to ravnopravnije i (p osredno) to paritetn ije sve lanove jedne drutvene grupe (tako da u form iranju
o p te volje" bude o b ezb e en a za stu p ljen o st to vie interesa), ali
tako da se to ne odrazi negativno na kvalitet odluivanja i sam e
o dluke, ve, obrnuto, da se o n i optim alizu ju . M e u tim , efektivn o st artikulisanja i realizacije interesa i u sp en ost n jih o vo g u skla
ivan ja u optoj vo lji (tako da se pri tom potu ju i osn o vn a pra
va oveka) nisu sam e po sebi garancija u spen osti d ru tven og delanja koje ta opta v olja pokree. Svaki interes koji ulazi u d e m o
kratske procedure don oen ja odlu ka i zadovoljava u slo v p o to v a
nja o sn o vn ih prava oveka m o e biti, kolokvijaln o reeno, realisti
an ili nerealistian. N jego va realistinost bie adekvatna meri u
kojoj se uspe realizovati u svakoj pojed inoj odluci ili u itavom ni
zu o dlu ka (koje se ve m ogu okarakterisati kao p olitika) iza k o
jih se o n d a smatra da stoji opti interes. N o, i ovaj (o pti) interes
m o e biti isto tako nerealistian, kao i svaki partikularni interes
koji ga kroz dem okratske procedure gradi. D em okratija ogranie
na o sn o vn im pravima oveka m o e m n o g o toga uiniti (o m o g u
avati kom prom ise, voditi ka najprihvatljivijim reenjima, o b e zbeivati brzo evidentiranje greaka i pokretanje akcije za njihovo
2 pJ
otklanjanje, itd .), ali ne m oe da loe odluke (m akar u njim a bio

ovaploen najpravedniji ko n sen zu s p ostojeih interesa) pretvori u
dobre o dluke, tj. efikasno drutveno delanje. O s n o v n a prava oveka i dem okratija m o g u im ati pravog efekta sam o tam o gd e se nad
meu interesi koji dobro percipiraju aktuelne p ro b lem e i nude m a
nje ili vie adekvatn a reenja. Sam i po sebi, o sn o v n a prava oveka
i dem okratija ne m o gu ob ezb ed iti efikasno fu n kcionisan je dru
tvene grupe, tj. don oen je odluka koje e za ista reavati iskrsle
problem e. Z a efik asn o st u reavanju problem a ko ji se pred o p tu
volju" p ostavljaju dem okratin ost procedure d o n o en ja odluka i
p otovan je o sn o vn ih prava oveka jesu n u n i ali ne i dovoljni
uslovi. N ijed n a drutvena grupa ne m oe o p sta ti, m a ko lik o d e
m okratska b ila i m a ko lik o potovala o sn o vn a prava oveka, u k o
liko se subjekti partikularnih interesa u njoj o z b iljn o ne hvataju u
kotac sa realnim p roblem im a koji pred njih iskrsavaju u irem
drutven om i prirodnom okruenju. I n ajizbalansiranija d e m o
kratska odlu ka npr. o b u detu , usklaena sa svim o sn o vn im pra
vim a oveka, nee m oi biti izvrena uko lik o n acionalna ek o n o m i
ja ne proizvede ili ne proda do voljn o p ro izvod a da bi u o p te na
stao v ia k koji bi uao u b u d e tsk u m asu. T o treba im ati n a u m u
upravo da bi se znalo da o sn o vn a prava oveka n isu jedina grani
ca dem okratije: pored o ve n o sti , dem okratske procedure m o
raju ob ezb ed iti i strun ost odluka, tj. njihovo efikasno izlaenje u
susret aktuelnim drutvenim problem im a.
Iz gore izlo en o g proizlazi da je za posto jan je parla
m entarne dem okratije n eo p h o d n o da postoji: i) balans drutvene
- prevashodno p olitike - m oi, koja je (barem u svom najveem
delu ) razmrvljena u jednake kvan tu m e m eu svim graanim a p o
m ou glasa opredeljenja da se b u de reprezentovan, i 2 ) dem okrat
ska kultura i tolerancija kroz koju je m o gu e d o n o siti n ajoptim alnije o dluke. M e u tim , u sitn javanje m oi im a za cilj jed in o n jen o
p o n o vn o drutveno u jezgrovljenje u interesnim
asocijacijam a
(prevash odno politikim partijam a), koje adekvatno d o b ijen im

glasovim a i, eventualno, sporadin im aktivn ijim o b licim a partici
pacije graana, treba da u sp o sta ve tem eljnu konstelaciju drutve
ne (p olitike) moi, znaajnu za d o n o en je opteobavezu ju ih o d
luka. Naravno, temeljna ko n stelacija drutven e (politike) m oi u
jed n o m drutvu obuhvata ne sam o form alne politike oblike (do
292
kojih se dolazi reprezen tativn om p o litikom dem okratijom ) nego

i neform alne (p o litike i n ep olitike) i (form alne) n ep olitike o b
like, koji su, opet, rezultat injenice da se m o nikada ne m o e do
kraja kvantifikovati i v eza ti za glasove opredeljenja da se bude p o
litiki reprezentovan. O v o sto ga jer drutven o priznati jednakovredni glas opredeljenja da se bude p olitiki reprezentovan u jed
noj interesnoj asocijaciji nije jedini resurs drutvene m oi - pored
njega, tu su jo m aterijalna eko n om ska dobra, vetin e i sp o so b n o
sti kojim a raspolau pojed inci, itd. U m alim dravnim zajedn ica
m a balans drutvene (p olitik e) m oi je m ogue odravati ne
p osredn om dem okratijom (u "id e aln o tip sk o m sluaju bez ika
kvih prim esa principa reprezentacije -
dakle, bez preputanja
ijedn om lanu zajednice d a o pteob avezu ju e odluke d o n osi u tu

e ime), d o k u k o m p lek sn im dravam a mora doi d o izvesne
kom binacije principa dem okratije i principa reprezentacije u si
stem u reprezentativne dem okratije. Reprezentativna dem okratija
polazi o d n u n osti izvesn e razdvojenosti drave o d graansko g
drutva, tj. od potrebe da sve najhitnije odluke u jed nom glob a l
n om drutvu do n ose odreeni nosioci vlasti. Zauzvrat, m eutim ,
tei se reprezentativnosti i kontroli nosilaca vlasti, tako da n jih o
ve odluke b u du uvek m aksim aln o rukovoene to p o o p tivijim
interesom , a ne n jihovim parcijalnim vlastodrakim ciljevima.
N ajop tiji interes je, n egativn o form ulisano, da jedan pojedinac ili
grupa od nekoliko desetin a ili sto tin a neposrednih nosilaca vlasti
ne postane jedinstvena najvia m o u drutvu, suprema potestas, tj.
suverena vlast koja - b ez obzira na protivljenje bilo koje drutve
ne grupe ili ak celog drutva za sprovoenje svake svoje o dluke
m o e upotrebiti aparat najjae sile u drutvu (policija, vojska).
U k o lik o se to desi, vla st postaje neodgovorna, m o e sebi da d o
zvoli luksuz pravljenja greaka koje ne sam o da se ne ispravljaju,
n ego su same po sebi n ep op ravljive/7 to n eu m itn o v o d i ku m u laciji problem a, koji se n ap osletku razreavaju u krvi, u z razaranja i
patnje o gro m n og dela puanstva.
Jedina alternativa za suprema potestas jeste neki m in im al
ni aecjuilibrium potestatis, u kojem e nosioci vlasti biti nainjeni o d
17 In teresa ntn o je da je jo je T o cq u eville isticao da je sam o u d em o k ratiji m o

gu e p raviti popravljive g rek e (T o k v il, 1 9 9 0 : 2 0 2 ).
293
govornim a i regularno (u ko liko je to potrebno, i prevrem eno) sm enjivima. Balans drutvene (politike) m oi u jed n o m drutvu o m o
guava svim p ojed incim a jednaku slobodu da se interesno udrue,
odn osn o da daju svoj glas u korist jedne opcije koju n udi odree
na interesna asocijacija (prevashodno politika partija), a za koju
procenjuju da bi bila i u n jihovom interesu. U d ru ivan jem ljudi u
odreene interesne asocijacije, u rasponu od sasvim labavih i pri
vrem enih (kao to su grupe za pritisak) do vrstih i trajnih (kao to
su politike partije), stvaraju se resursi drutvene (p olitike) moi
veom a b itni u borbi za don oen je odreenoj interesnoj opciji primerene odluke, ija e realizacija p otom zavisiti o d uea i delanja nepripadnika date interesne asocijacije (na ta se obavezn o m o
ra obratiti panja kao na strukturalni aspekt drutvene m oi). R e
prezentativna dem okratija jeste upravo nain da se d o e do odre
enih, za sve graane vaeih odluka, adekvatno konstelaciji
(strukturi) drutvene (politike) m oi interesnih asocijacija kroz
koje su svi pripadnici drutva reprezentovani u procesu don oen ja
odluke. Ljudsko dostojan stvo svako g graanina jeste njegova m o
g u n ost da neprestano, i pre i n akon izbora interesne asocijacije
kroz koju e ostvarivati svoje interese, bude p riznat kao izvor nje
ne drutvene m oi u procesu odluivanja. A k o svoja ovlaenja za
pregovaranje u svrhe don oen ja o dlu ke i prenosi na izvesne reprezentante, on zato ostaje pravom priznati neprikosnoveni resurs
drutvene moi. Faktiki, naravno, p osto je i drugi, neform alni re
sursi drutvene moi, koji i te kako igraju ulogu prilikom do n oe
nja svih odluka, pa i onih opteob avezu ju ih u predstavnikim or
ganim a, ali njihovo razmatranje izlazi izvan okvira ove rasprave:
bitn o je da pravom priznati glas opredeljenja da se bude reprezentovan faktiki predstavlja resurs drutvene m oi - vei ili barem
ravnopravan sa drugim resursima. Prestanu li reprezentanti u in te
resnoj asocijaciji da zaista reprezentuju interese svojih lanova (ili
o n o to ovi misle da su njihovi interesi), lanovi m ogu da izaberu
drugu interesnu asocijaciju i da na nju prenesu svoju mo, to se
m ora odraziti i na globalnu ko n stelaciju drutvene m oi u drutvu
kao pitanje legitimiteta. O sn o v n i prin cip dem okratije se i sastoji u to

m e da u proceduri donoenja o d lu k a u estvuju legitim ni predstav
nici svih pripadnika drutva, koji im aju razliite interese i au to n o
m iju volje da te interese artikuliu, tako da naposletku don eta o d
-294
luka bude ko resp o n den tn a interesu najveeg broja reprezentovanih. O n o g m o m en ta kada je ovaj princip naruen tako to je napu
tanjem nezadovoljnih lanova jedne ili vie interesnih asocijacija i
njihovim pridruivanjem drugoj ili drugim interesnim asocijacija
ma drastino prom enjena konstelacija drutvene m oi interesnih
asocijacija (u o d n o su na o n u koja je za jedan izborni period "zam r
znuta" u predstavn ikom telu), nestaje kriza legitim iteta reprezentanata p rvop o m en u tih interesnih asocijacija u procesu donoenja
opteobavezu ju ih odlu ka u predstavnikom telu i poinje da vai
pretpostavka da su m o svojih nekadanjih reprezentovanih sainteresnika uzurpirali i koriste je u svom ego istiko m interesu (u na
rednom p oglavlju em o m oi da v id im o da p ostoje i sluajevi u k o
jem legitim noj vlasti m o e po odreenom pitanju biti uskraena
podrka, pa ak i uskraena p oslun ost).
O s n o v n a (p olitika) prava oveka treba prevashodno
sagledavati u k o n tek stu m ehan izam a koji slue onem oguavanju
da d o ovakve situacije doe, a kada d o nje zaista i doe, da se ona
to pre prevazie u pravcu izbora reprezentanata u procesim a d o
n oenja opteob avezu ju ih odluka, koji e im ati legitim itet i koji
e odraavati glob aln u konstelaciju drutvene (p olitike) m oi.
U k o lik o aktuelni nosioci vlasti vie n ikoga ne reprezentuju do sa
m e sebe, to e se m oi utvrditi tek pod u slo vom da su kanali s lo
b o d n o g toka udruivanja moi svih pripadnika drutva prohodni.
U p rotivn om , sam o je pitanje vrem ena kada e nosioci vlasti (kao
osam ostaljen a drutvena grupa sa svojim partikularnim interesi
m a i ciljevim a, suprotstavljenim elom drutvu) poeti da don ose
o pteob avezu ju e odluke, protiv kojih se nee podii glas regular
no artikulisane alternativne politike opcije n ego e se iriti revo
lucionarni talas nezadovoljstva i nereflektovanog bunta. O tp o re
na koje e nailaziti sprovoenje njihovih o dlu ka nosioci vlasti e
pokuavati da skre svim sredstvim a, nakon ega se stvara spirala
nasilja: jedan krug nasilja stvara jo vei krug p osredn o p ogoen ih
nasiljem , za ije pokoravanje je potreban novi krug nasilja, sve dok
se, n aposletku, ne pree granica n akon koje vie nem a povratka.
K om prom isi vie n isu m ogui, alternativa ouvanju vlasti ostaje
jo jedino svrgavanje u krvi.
Sve u svem u, poremeti li se balans m oi u jednom dru
tvu toliko da se vlast apsolutizira i prisvoji sebi svo pravo (tj. m o
295
e svaku svoju o d lu ku prikazati kao u skladu sa "d u h o m prava", ne

obazirui se m n o g o na slovo prava), podjarm ljenim a jo preostaje
jedino pravo na o tp or tiraniji. Efikasna preraspodela drutvene
moi unutar otvorenih dem okratskih kanala, sam o po sebi se raz
ume, deluje preventivno protiv ovakvih opasn osti, ne do zvoljava
jui oform ljenje suprema potestas, visei neprekidno nad glavo m no
silaca vlasti kao D e m o k lo v m a i terajui ih da stalno v o d e rauna
0 interesim a o n ih koje reprezentuju. U speh u ostvarivanju stabilne
1 opteprihvatljive p olitike (m akar to i ne trajalo d u g o ) tako se p o
kazuje kao cilj ko m e treba vie teiti nego osvajanje ap solu tn e v la
sti, to m oe neslavno zavriti tiraniocidom . U tom sm islu, o sn o v
na (politika) prava oveka slue kao prva borbena linija o p o zicio
nih snaga u drutvu, na kojoj se preventivno brani legitim n o p o
stign u ta i/ili realno postojea konstelacija drutvene (p olitike)
m oi interesnih asocijacija. A k o neka vlast (tj. elita interesne aso
cijacije koja se nalazi u poziciji da faktiki vri vla st) p on e da kri
osnovna prava oveka (npr. da ukida birako pravo, da zabranjuje
opozicione partije, da suspenduje slobodu tam pe, itd.), to je prvi
zn ak da pokuava da uzurpira m o onih pripadnika drutva koje
sam o reprezentuje, nakon ega lei otvoren p u t u sam odravlje (o
problem u vanrednog stanja i reim a o sn ovn ih prava oveka u nje
m u bie rei kasnije). S am o uz pretpostavku postojanja o sn o vn ih
prava oveka m ogua je supstancijalna parlamentarna dem okratija, koja se m oe braniti od pretvaranja u puku m askaradu i paravan
za neodgovorno ostvarivanje interesa vlastodraca.
Ipak, u socio logiji je s pravom postavljeno pitanje su
bjekta koji interpretira, i sam im tim m o d a u najveoj meri utie
na aktuelizaciju o sn o vn ih prava oveka u svakom ko n k retn o m
sluaju. Jer, osnovna prava oveka za ista predstavljaju ogranienje
zako no davn e i izvrne vla sti sam o ako ljudi uspeju da ih aktuelizuju, u krajnjoj instanci pred (u sta v n im ) sudom , im e se zapravo
stavlja u nadlenost su dsk oj vla sti b lie ustanovljavanje sadraja
osn o vn ih prava (Luhm ann, 1 9 6 5 : 2 0 9 ) . T o znai da p ro blem a
tiku osn ovn ih prava oveka m ora u vek biti m ogue form ulisati u
kategorijam a suenju p o d lo n o g sluaja, koji p odrazum eva segm entiranje analitikog h o rizo n ta", kako o d strane sam o g su d a ta
ko i o d strane ljudi voljn ih da pred njim ostvare svoje o sn o vn o
pravo. B ez dubljeg u laenja u ovaj p ro b lem (s a kojim em o se p o
296
novo susresti u 3. odeljku n aredn og p oglavlja), treba sam o red da

ovako znaajn a u lo g a su da u m eh an izm u ostvarivanja o sn o vn ih
prava oveka ne zn ai i n eo gran ien o st sudske interpretacije
u stavnopravnih odredbi o vih prava. O d re en i standardi tum ae
nja se u vek form iraju to k o m su dske prakse i rukovode kasnije
sudske o dluke. T ak o npr. u N em akoj p osto je pravila da u sluaju
"sum nje" o sn o vn a prava oveka sud treba da tum ai tako da to k o
risti to irem krugu pravnih subjekata koje je m ogu e individ ualizovati, da se u tum aenju ne oslanja eksp licitn o ni na kakvu ide
ologiju ili p ogled na svet, itd. (upor. A ben d ro th , 19 7 9 : 2 5 8 ). S
druge strane, kada su u p itanju su bjekti koji trae za titu svojih
o sn o vn ih
prava,
jed n o m
s o cio lo k o m
istraivanju
zatite
o sn o vn ih prava pred savezn im U sta v n im su d om N em ake otkri

ven o je da se praktino sam o pravno obrazovani strunjaci u p u
taju u interpretacije sadraja u stavn ih norm i o o sn o vim pravim a
oveka i da inicijativa za preispitivanje konkretn ih odlu ka kojim a
se kre osn o vn a prava oveka u glavn om p otie od ljudi n ezado
v oljn ih p ostu p an jem sudija u (p reten o krivinim ) pravnim p o
stup cim a (u tim sluajevim a ustavn i su d postaje neka vrsta sup errevizion og su da za p rocesne stvari) i poreskim ob avezam a k o
je su du n i da izm ire (u kojim sluajevim a ustavni sud postaje
sredstvo da se zaobie finansijski su d ) (vidi dalje: B lankenburg i
Treiber, 19 8 2 ). N aravno, ovi kvan titativn i podaci ukazuju i na
shvatanje i znaaj u stavnopravne zatite osn o vih prava oveka u
svakodnevn om ivo tu ljudi, pri em u kvan titativn o m alobrojne
presude u stavn o g suda u stvarim a o d o g ro m n o g p oliti k o g zn aa
ja m o gu im ati kvalitativno m n o g o vei uticaj na drutveni ivot.
D o b a r primer za to prua d u ga b o rb a am erikog predsednika
R oosevelta sa konzervativnim su dijam a V rh o vn o g suda S A D da
proglase njegovo socijalno za ko n o d a vstvo kojim se realizuje p o li
tika N ew D ea la za saglasno U stavu ( to se n ap oko n desilo u jednoj
presudi iz aprila 1937. godine, sa ko jom praktino poinje savrem en a transform acija pravn og poretka S A D ).
Ekskurs o osnovnim socijalnim pravima

Postavljajui stvari na nain d irek tn o g dovoenja u v ezu balansa
drutvene m oi, dem okratije i o sn o vn ih prava oveka, m o glo bi se
297
reci da je najvei napredak u oblasti o sn o vn ih prava oveka u o d

nosu na an g lo sa k so n sk i katalog ostvaren n em akim V ajm arskim
u stavom iz 1 9 1 9 . g o d in e .18 U tom ustavu n alazim o svakako najin
teresantniji p oku aj da se osn o vn im linim , ek o n o m sk im i p oli
tikim pravim a pridrui i jedna nova kategorija - o sn o vn a socijal
na prava o veka (kao pandan socijalnoj dem okratiji i n ovo n asta
lom balansiranju drutvene m oi izm eu radnitva i in dustrijskog
kapitala). K o n cep cija o sn o vn ih socijalnih prava i socijalne d em o kratije, koju d o n osi Vajm arski ustav, iako prva u istoriji, d o danas
e ostati n esu m n jivo neprevaziena po svojoj k o m p lek sn o sti i izbalansiranosti u sastavljanju kataloga o sn o vn ih (linih, ek o n o m
skih, socijalnih i p olitikih ) prava, tako da e se o vd e razmatrati
kao najrazraeniji ustavnopravni m odel regulacije o sn o vn ih prava
oveka.
T vorcem ove koncepcije m o e se sa p un o prava nazva
ti nem aki pravn ik i so cio lo g prava H u g o Sin zh eim er. Pre Prvog
svetsko g rata Sin zh eim er je ve b io usvojio Jellinekove ideje o sam oorgan izovan ju drutven ih grupa koje stvaraju svoje socijalne
norm e n ezavisn o od Parlam enta.19 U Sin zh eim erovoj varijanti
18 V ajm arski u sta v je u to m sm is lu im a o p retee u ja k o b in sk o j D eklara ciji pra

v a o veka i gra an in a iz 179 3 . (k o ja je d o iv e la is tu s u d b in u ka o i v la s t jakob in a ca ) i fra n cu sk o m U sta vu iz 184 8. go d in e .
19 N a S in z h e im e ra je ta k o e u icao i jed an d ru gi m islilac, ko ji e u svo m im p o
z a n tn o m e tv o ro to m n o m d elu o "p ra v u u d ru g e s n a n o a firm isati p rin cip
jed n a k o sti i isto v rsn o sti a u to n o m n ih , sa m o s ta ln ih i sam o u p ra v n ih d ru tv e
n ih gru p a (Verbnde). T o je b io O t to v o n G ierk e, p rip a d n ik ge rm a n istik o g
p ravca isto rijsk op ravn e ko le, u ijem su se o p u s u k o n ze rv a tiv n e id eje ve
p o ele m eati sa lib eraln im (u p o r. n aroito : G ierk e, 18 6 8 -19 13 ; G ie rk e , 1895:
12 8 -14 7 i 4 5 6 -5 7 5 ). Iako je u svo jo j teo riji d ra vi o sta v io zn a a jn o m e sto (u
o d n o s u na o stale d ru tv en e g ru p e, n je n a differentia specifica je i d alje "su v e re
n ite t , shvaen kao m o d a se u s p o s ta v lja p ravn i p o red a k, ali ne i d a se stv a
raju d ru ge korporacije), G ie rk e je n a s to ja o d a g a u sk la d i sa "k o n c e p c ijo m
s tu p n je v ito s ti po kojoj "d ru tv e n i o rg a n iz a m " in i "n iz so cieteta izg ra e n ih
o d o z d o n ago re (z b o g ega je b io k ritik o v a n sa m n o g o b ro jn ih p ozicija : u p or.
F ried m an n , 1953: 180 -18 1; W o lff, 196 3 : 6 8 7 ; itd .). Ipak, to m u je, s d ru ge
strane, o m o gu ilo uticaj n a n o v o n a s ta ju u s o cija ln u d em ok ratiju (v id i p o
s e b n o S in zh e im ero v rad p o d n a z iv o m "Z n a a j O t ta v o n G ie rk e a z a radno
p rav o : S in zheim er, 197 : 1: 4 0 5 i d a lje). S li n o P ro u d h o n u , k o ji je ka o lek
za n evo lje u koje je zap ala p o liti k a d e m o k ra tija p repo ru ivao m u tu a liza m ,
G ie rk e je eleo da afirm ie "p rin c ip u d ru iv a n ja " u ko jem "realn a za je d n ica
m o ra im ati tem elj u "o rg a n s k o m je d n o g la s ju svih svo jih lan ova, i to stu p -
2$ 8
ove socijalne norm e su d o b ile znaenje p o seb n o g - socijaln o g prava, koje se n aziva socijaln im za to to ga stvaraju drutvene gru
pe, sam ostaln o i u n ep osredn om sueljavanju, n ezavisn o o d p o li
tikih borbi m e u strankam a u parlam entu (Sin zh eim er, 1 9 7 6 :1 :
174). I ne sam o to, ko n cep t socijaln o g prava nalazi svoje zaok ru
en o uoblienje tek sa ko n cep to m saodluivanja u sistem u saveta.
Posle rata, Sin zh eim er je kao homo novus stup io u p olitiki ivot,
da bi na ad hoc konferenciji Socijaldem okratske partije N em ake u
martu 19 19 . g o d in e n jegova koncepcija u potpun javanja p olitik o g
ureenja privrednim ureenjem (kojoj je protivstavljena koncep
cija totalne dem okratije saveta, m anje-vie po uzoru na sovjetski
m odel) do b ila p odrku partije. O v a koncepcija je pet m eseci ka
snije prihvaena i u odeljku o privrednom ureenju V ajm arskog
ustava, na ijoj izradi je Sin zh eim er takoe uestvovao (0 tome:
Fraenkel, 1 9 7 2 : 9 4 - 5 ) .
D a bi se shvatio pravi znaaj koncepcije o sn o vn ih soci
jalnih prava V ajm arskog ustava, n eo ph odn o je imati u vidu dve
novine koje o n a don osi: prvu u do m en u dem okratije, a drugu u
antropolokoj o blasti. Kada je u pitanju poim anje dem okratije,
Vajm arski u sta v pored p olitike uvod i i socijaln o -p olitiku dem okratiju (u E k o n o m sk o m savetu rajha) i socijalnu dem okratiju (u
preduzeim a). R ealizacija socijalno-p olitike i socijalne dem okra
tije u Vajm arskom u stavu je vezana za o sn o vn o pravo vlasnika
radne snage da u do n oen ju za n jihov p oloaj van ih o dluke par
ticipiraju p osredstvo m radnikih saveta od preduzea, preko sre
za, do Rajha. T o je in ilo temelj o sn o vn o g socijalnog prava na saodluivanje. O s im toga p riznato im je i o sn o vn o socijalno pravo
na udruivanje u sindikate, aktivn ost kojih je bila usm erena na
don oen je kolektivn ih ugovora.
A n a lo g n o m o gu n o sti predstavljanja politikih intere
sa graana od strane politikih partija, radnici su u formi lanova
n jevito, o d p oro d ice p reko d ru gih d ru tv e n ih grup a, sve d o (jo u vek m o n a r

h is ti k e ) d rave. I jed an i d ru gi m orali su o tu d a p retp o sta v iti p o sto ja n je
sp o n ta n e h arm o n ije u koju se d ru tv o vraa u k o lik o v la s t p restan e d a vri
svo ju in teg rativn u u lo g u . T u lei u jed n o i gra n ica a tra k tiv n o sti n jih o vih te o
rija za m od ern e teo rije so cijaln e d em ok ratije, koje su se v e o m a b rzo m o g le
uveriti d a se kriza p lu ra listike parlam en tarn e d em o k ratije n e m o e reiti n i
kakvim "p ro n alascim a " la ten tn ih d ru tv e n o -h o m e o sta tik ih p rin cip a.
299
radnikih saveta dosp eli u ekon om ske savete preduzea, srezova i

(vanparlam entarni) E ko n o m ski savet rajha, kako bi zastup ali s vo
je ek o n o m sk e interese nasuprot interesim a vla sn ika kapitala. I
kao to je rezu ltat rada parlam entarnih stranaka trebalo da bude
adekvatan p ostojeoj konstelaciji politike m oi u d a to m drutvu,
tako je trebalo da i odluke E k o n o m sk o g saveta rajha izlaze u su
sret konstelaciji eko n om ske m oi i interesnim asocijacijam a (p r
v en stven o) predstavnika vlasn ika radne snage i kapitala. E k o
n om ski savet rajha (sastavljen od svih privrednih subjekata, tako
da reprezentuju celo ku pn u privredu) trebalo je da uestvuje u d o
noenju svih zako n a u o blasti eko n om ske i socijalne p olitike. M e
utim , p o to R ajhstag nije b io obavezan da usvoji m iljenje E k o
n o m sk o g saveta rajha, to se njegova u loga svela na n eobavezn u savetod avn u u logu. T im e je gravitaciona taka u kojoj je trebalo da
se usklade p olitika i so cijaln o -p olitika dem okratija - socijalno i
eko n om sko zako n o davstvo , ili, jednostavnije, pravo intervencije
drave u privrednu sferu - ostala zapravo d o kraja socija ln o -p olitiki nedem okratizovana. Privredi je onem ogu en o da zaista efek
tivn o participira u o dlu kam a o dravnoj intervenciji, an alogn o
konstelaciji ekon om ske m oi koja u njoj vlada.
Pravni rezultat s in d ik aln o g udruivanja ili tzv. koalici
o n o g prava bilo je stvaranje obavezu ju ih kolektivn ih ili tzv. tarif
nih ugovora sa predstavnicim a kapitala. Sa pravom saodluivanja
bila je m alo kom pleksnija situacija. N a nivou preduzea pravni
rezultat saodluivanja radnika b io je tzv. pravilnik o radu, koji je
Z ak o n o m o savetima p reduzea iz 1 9 2 0 . go din e predvien takoe
kao pravni akt koji sledi iz p regovora izm e u p oslodavca-vlasn ika
preduzea i radnika koji u p red u zeu rade (sa m o gu n o u da
krajnju odluku donese p aritetn o sastavljeno arbitrano telo, u k o
liko sporazum ne bude p o s tig n u t).
injenica da je V ajm arski u sta v nastao iz v o jn o g slom a
N em ake i neuspele k o m u n istik e revolucije, ali da ga je ko n cip i
rala politika snaga koja nije b ila n acionalistika i koja je bila svesna potrebe irenja an glo sa k so n sk e koncepcije dem okratije i kata
lo g a o sn o vn ih prava oveka, d o v ela je d o o d lu n o g koraka napred
u razvoju same ideje dem okratije i o sn o vn ih prava oveka. T a id e
ja je kasnije trpela brojne i e sto k e kritike, m eu kojim a su najdobronam ernije bile one za n erealistin o st i nerealizovanost. N o ,
jo o
ako je tano da su praktini rezultati pravne regulacije dem okrat

skih oblika saodluivanja u pred u zeim a (D e p p e e t a l, 1974: 33) i
u Rajhu (N e u m an n , 19 7 8 b : 9 4 ) zaista i bili m inim alni, o n d a je takoe tan o d a je Vajm arski u stav n edvosm islen o ukazao na p ut
kojim treba ii u daljoj razradi koncepcije dem okratije i o sn o vn ih
prava oveka. O n o to e u svakom sluaju biti neprevazieni zn a
aj V a jm arsko g u stava jeste n jegovo postavljanje kriterijum a za
usaglavaanje o sn o vn ih linih, eko n om skih , socijalnih i politikih
prava oveka (kao i kriterijum a za usaglaavanje razliitih oblika
politike, socijalne i socijaln o -p olitike dem okratije), ili, jo ire,
postavljanje o sn o va za jedno n ovo vien je poloaja oveka u m o
dernom pravu.
A n tro p o lo k a koncepcija V a jm arsko g ustava poiva na
vien ju oveka koji im a ne sam o o sn o vn a lina prava (o sn o vn a
prava izd vo jen o g individuum a, kao to su zatita od p ro izvoljn og
hapenja, sigu rn ost stana i kom unikacija, slo b o da veroispovesti i
slo b o da
izn oenja
svo g
m iljenja),
o sn o vn a
politika
prava
(o sn o vn a prava koja proizlaze iz za jed n iko g ivo ta ljudi u dravi,

kao to su slo b o da p oliti k o g udruivanja, ili birako pravo) i
o sn o vn a eko n om ska prava (o sn o vn a prava koja se koncentriu
oko prava vlasnitva nad kapitalom ) n ego i osn o vn a socijalna pra
va osn o vn a prava koja proizlaze iz borbe vlasnika radne snage za
svoje osloboenje o d vladavine kapitala (N eu m an n , 198 0 : 28 ).
V lasn ik radne snage postao je su b jekt specifinih o sn o vn ih prava
oveka o n o g a m om en ta kada m u je p riznato pravo sam o staln o g
uea u ureivanju uslova svoga iv o ta i rada, tj. m o da partici
pira u interesnim asocijacim a (radniki saveti i sindikati) preko
kojih e m oi uticati da se u procesu do n oen ja opteobavezujuih
odluka zastu p a i njegov interes. Jer, u p oetku (tj. u pozn oj fazi li
beralne ekon om ije) drava poinje da intervenie i ograniava m o
vlasn ika kapitala u korist radnika, da bi p o to m (sa priznavanjem
prava sind ikalnog udruivanja) ograniavanje m oi vlasnika ka
pitala poeli da vre i kolektiviteti vlasnika radne snage, a tek na kraju
(sa pojavljivanjem prava saodluivanja) i sam vla sn ik radne snage
do b ija m o da utie na uslove svo g rada i ivota, postajui zaista
graaninom (Kor, 1978 : 319). O p ti zakljuak d o kojeg se stie

o vim nainom razm iljanja glasi da sm isao u stavn o g p ostulata
dem okratije tek onda dolazi na svoje kada je graanin o slo boen
301
od egzisten cijaln e zavisn osti, a drutvo o rga n izo van o barem pre
m a (in stitu cio n a ln o m ) principu sam oodreen ja (D aubler, 1974:
161; vidi tako e i Ehrenberg i Fuchs, 1981: 2 4 -5 ; kao i jedno in te
resantno tu m aenje Kanta: V o lk m an n -S ch lu ck, 1 9 7 7 : 81). Dakle,
kada je u p ita n ju m oderna dem okratija, ona, iako njen n aziv ( de-
mos-kratein ) etim o lo ki upuuje na politiku sferu d rutven og i

vota, ne m ora im ati uvek politike konotacije, o d n o sn o ne mora se
uvek vezivati za procedure odluivanja (tj. priprem u, don oen je i
kontrolu izvravanja odluka) u dravnim organim a. Pojam dem okratije se o d n o si i na sve one procedure o dluivanja unutar bilo
koje drutvene grupe (korporacije) graansko g drutva u kojim a
(proceduram a) na neki nain uestvuju svi njeni lanovi.
G raanin u tim e postaju svojstvena osn o vn a ek o n o m
ska prava u koliko je vla sn ik kapitala, ali m u isto tako stoje na ras
polaganju i osn o vn a socijalna prava ukoliko je vlasnik sam o radne
snage. Prizna li se da oveka ne treba sam o braniti od nasilja vla
stodraca nego i od nasilja vlasnika kapitala, onda ni dem okratija
ne m oe da bude vie sam o politika n ego treba da postane i soci
jalna, o dn osn o socijalno-politika. A k o slo b o da oveka p retposta
vlja kako slobodu od p olitike tiranije tako i slobodu od ek o n o m
sk o g tlaenja, onda se mora predvideti dem okratska procedura u
kojoj e vlasnici radne snage m oi da se adekvatno odupru ugroa
vanju svoje slobode (ali da, s druge strane, ni vlasnici kapitala ne
budu obespravljeni). I kao to osn o vn a p olitika prava ne ukidaju
dravnu vlast nego je sam o drutveno funkcionalizuju, tako i
osn o vn a socijalna prava im aju za cilj da funkcionalizuju procese
reprodukcije kapitala, a da ih tim e ne d o vedu u pitanje. Svrha i jed
nih i drugih osnovnih prava oveka jeste odranje iroke osnove
balansa m oi u drutvu, s tim to je sada pravom priznato da je i
eko n om ska sfera, a ne sam o p olitika, p o d lo n a koncentraciji m o
i koja vod i opasnom zaotravanju konflikata i drutvenim potre
sim a. Sam o onaj ovek koji im a n eu groen u i ekon om sku (tj. vla
sniku bilo u sm islu vlasnitva nad kapitalom bilo u sm islu vlasn i
tva nad radnom snagom ) i linu i p olitiku egzistenciju, m oe se
smatrati dostojanstvenim
ovekom .
la n o m
162. Vajm arskog
ustava ak je predvieno da e N em a k a nastojati da obezbedi celokupnoj radnikoj klasi ovean stva m in im u m socijalnih prava",
nagovetavajui i jednu novu pravnu kategoriju - graanina sveta.
302
P o zivan jem na an tro p olo ku teoriju V ajm arskog u sta

va m o e se ko n stato va ti da m oderno pravo karakterie podela
o sn o vn ih prava oveka na politika, lina, eko n om ska i socijalna
prava. P rvo p om en u ta o sn o vn a prava su za dem okratsko vrenje
vlasti krucijalna: o n a se o d n o se na o b ezb e en je uea u k o n stitu isanju, kontroli i vren ju vlasti. Ipak, o sn o vn a politika prava o
veka n isu d o voljn a da o b ezb ed e dem okratsko u strojstvo drutva;
da bi m o gao efik asn o da vri svoja p olitika prava, ovek m ora b i
ti p riznat kao takav, kao neposredno drutveno bie sa svojim
so p stven im in teresim a i tenjam a. O sn o v n a lina prava oveka ti
u se upravo stvaranja m o gu n o sti za slobodan razvoj i zatitu
njegove sam o svo jn e linosti o d svih ostalih pripadnika drutva
(b ez o b zira da li su u p osedu vlasti ili ne). O s n o v n a eko n om ska
prava oveka ini skup prava koja ga, kao vlasnika koji n astup a na
tritu u cilju o b ezb e en ja svoje m aterijalne egzistencije, tite pr
ven stven o u o d n o su na n osioce vlasti (tj. dravu) i njene interven
cije. N apo sletku , o sn o vn a socijalna prava stoje na raspolaganju
vlasnicim a radne snage u njihovoj borbi za p ovoljne uslove rada i
adekvatno nagraivanje n jiho vo g rada.
Problem usklaivanja svih ovih prava p ostao je akutan
u m o m en tu kada je nastu pio slom liberalne filozofije e k o n o m
s k o g ivo ta (neregulisana, fair play, slo b o dn a u takm ica vlasnika
roba na tritu ) i kada se pojavila faktika n eo p h o d n o st interven
cije drave u eko n om ski ivot. A o d m om en ta kada je drava p o
ela otvoreno i direktn o da intervenie u eko n om ski ivot, pojam
intervencije poeo je da do b ija na d v o sm islen osti, jer je interven
cija u korist jed n o g ek o n o m sk o g subjekta p ostala u isti mah neinterven ja za d ru gog (druge) subjekta (N e u m an n , 1978 a: 71). T i
me se otvorio novi h orizont problem a: kako d o n eti odluku o dr
avnoj (ne)intervenciji koja e rem etiti za ko n itosti trita, a da svi
eko n om ski subjekti b u du uvereni u njenu opravdanost. Pri tom se
ne radi sam o o intervenciji u korist "radnike klase , a nasuprot
klasi kapitalista", ve i o intervencijam a u korist nekih kapitalista
i nekih radnika (npr. u jednoj privrednoj grani ili u jednoj regiji),
koje su de facto neintervencije za dru ge kapitaliste i dru ge radnike.
Jedno od m ogu ih reenja o vo g problem a jeste socijalno-politika
dem okratija u tzv. tripartitnim telim a. O n a im a sm isla sam o 1) u
o b lastim a iz kojih se drava sa svo jo m regulativnom funkcijom
303
povukla i o stav ila zainteresovanim dru tven im sn agam a da sam e

pregovorim a d o u do pravnih reenja koja e za njih vaiti, i 2 ) u
privrednim o b la stim a u kojim a drava intervenie pravnim ak ti
ma u korist je d n o g ili nekolicine privrednih subjekata. Pored toga,
sam a o sn o v n a form a organizacije p oslovanja u privredi - preduzee - p oela se posm atrati ne v ie kao o b in o sredstvo za m ak sim alizaciju p rofita ve kao drutvena grupa sastavljena o d razlii
tih interesa (poslodavaca, posloprim aca, a even tualn o i m en ad e
ra), koje je p otreb no uskladiti u okviru odreene - socijaln o -dem okratske - procedure odluivanja.
T e k ako se shvati ova p oveza n ost izm e u an tropoloke
p od lo ge shvatanja o sn o vn ih socijalnih prava i ko n cepta socijalne i
socijaln o -p olitike dem okratije, postaje jasan i sm isao o sn o vn ih
socijalnih prava. U njih spadaju osn o vn a prava ljudi ne sam o da 1)
rade, ve i 2 ) da u druen o delaju (koaliciono ili sin d ik aln o pravo),
3) da saodluuju (u preduzeu u kojem rade, ali i ire - na svim n i
voim a na kojim a se odluuje o dravnoj intervenciji u privredne
tokove) i 4 ) da uestvuju (even tu aln o preko p osebn ih reprezentanata, kao to su npr. trajkaki odbori i si.) u procesu don oen ja
odlu ka u i 0 u slovim a u kojim a je nem ogu e prodavati radnu sna
gu (trajk, n ezaposlenost, b o lest itd.). Prema tom e, vlasn ik radne
snage ne m oe biti elim inisan kao graanin (ak ni "dem okrat
s k i) ve ostaje da participira u p rocesim a don oen ja o pteobavezu ju ih odluka i u vreme kada trajkuje, kada je n ezaposlen ili ka
da je bolestan. Sva etiri o sn o vn a socijalna prava su k o m p lem en
tarna i uivanje jednog je u m n o g m e o tean o bez uivanja p reosta
la tri. T e k p od pretpostavkom p risu stva sva etiri o sn o vn a socijal
na prava kategorija graanin a-vlasn ika radne snage bila bi sta tu
sno kom pletirana (to danas ni u jednoj dravi - jo? - nije slu
aj). N o , ako se na ovaj nain d efin ie sadraj osn ovn ih socijalnih
prava ostaje da se odgovori na sledea dva pitanja: 1) da li se radi
o o sn o vn im pravima oveka kao to su i sva ostala, i 2 ) da li p o
stoje kvalitativne razlike unutar s a m o g korpusa socijalnih prava.
Pokuaj da se nae o d govo r na ova pitanja otvara, m eutim , m n o
go kom pleksnija i univerzalnija p ita n ja koja se tiu prirode i svo j
stava osnovnih prava oveka u opte.
O sn o vn a socijalna prava su uvek trpela kritike da i ni
su lju d sk a prava strkto sensu ve p u k i ideali i neostvarljive utopije
304
(C ran ston, 19 9 1: 32-33), o d n o sn o "statu sn a prava koja se za k o

nom "daju, ali ne jam e (Leibh olz, 1 9 6 7 : 88). O va k v o shvatanje
je u svakom sluaju preterano. U svojoj kn jizi o o sn o vn im pravi
ma oveka A le x y dobro uoava da se m e u o sn o vn im socijalnim
pravim a u vek m ora praviti razlika po tri kriterijuma, i to: 1) da li su
norm e koje predviaju o sn o vn o (socijaln o ) pravo obavezujue (tj.
utuive pred u stavn im su d o m ) ili n eobavezujue (tj. p rogram skog
karaktera), 2. da li stvaraju subjektivn o pravo pojedinca ili sam o
objektivn u d u n o st drave, i 3. da li predstavljaju principe (koji se
o dn ose na neto to se m o e u veoj ili m anjoj meri realizovati u
zavisn osti od pravnih i faktikih m o g u n o sti) ili prima fa cie- pravi
la (koja se o d n ose na neto to se jed n o stavn o ili realizuje ili ne realizuje). O s n o v n a socijalna prava b i se p o o vim kriterijum im a m o
gla p odeliti na osam grupa (Alexy, 1 9 8 6 :4 5 6 ) , kao to je to grafi
ki predstavljeno na tabeli 1.
Tabela 1
o b a v e zu ju a prava
su b jek tiv n a
n e o b a v ezu ju a (p ro g ram sk a) prava
o b jek tivn a
s u b jek tiv n a
o b jek tivn a
p rin
prima
p rin
prima
p rin
prima
p rin
cipi
facie
cipi
facie
cipi
facie
cipi
pravila
1
pravila
pravila
prima
facie
pravila
Problem Alexyjeve koncepcije je, prvo, u tom e to

o sn o vn a socijalna prava vezuje za prava prem a dravi na neto to
bi pojedinac m ogao i privatno stei, ako bi raspolagao dovoljn im
fin an sijskim sredstvim a i pronaao na tritu povoljnu p o n u d u
(A lexy, 19 8 6 : 4 54 ), a zatim , i u tom e to sam o osn ovn a socijalna
prava klasifikuje u gore iznetih osam grupa. Primeri koje A le x y na
v od i za osn o vn a socijalna prava u stvari se o d n ose na osn o vn a li
na prava (pravo na egzistencijalni m in im u m i pravo na slo bo d u
studiranja), a ne na osn ovn a socijalna prava (koja se, prema ovde
zastupan oj koncepciji, vezuju za o b like socijalne i socijalno-p olitike dem okratije). Sto ga A lexyjevo heuristiki p lo d n o razlikova
nje izm eu osam vrsta o sn ovn ih socijalnih prava treba proiriti na
305
sva osn o vn a prava oveka (pri em u kategoriji o sn o v n ih socijalnih

prava treba p ro m en iti sadraj).
D alje, m eu teoretiarima koji su "kla sin a osn o vn a
prava p oim ali kao slobode, a osn ovn a socijalna prava kao prava na
sigu rn ost i egalitarn u jednakost, javilo se jedno fleksibilnije shvatanje po ko m e ova razlika nije a priori diskrim in acion a o p tu b a
protiv o sn o vn ih socijalnih prava ve pre poeljn o razluivanje m e
u u osn ovi k o m p a tib iln im elem entim a, u k o lik o poiva na "pra
voj meri i jednih i drugih (W ildhaber, 1 9 7 2 : 3 7 9 -8 0 ) . Sve d o k su
osnovna socijalna prava na n ivou "m in im aln ih standarda", o n a ne
ugroavaju ostala drutvena d o b ra i m o gu se prihvatiti, ali im
ponu da se kreu ka "pravu na jednaku k o n z u m p ciju p ostaju
opasn o st za pravni poredak baziran na "kla sin im o sn o vn im
pravima oveka (D o w n ie, 1 9 8 0 :1 3 5 ) . O v o stanovite, kako je ve
bilo pom enu to, trpi o sn o va n e kritike z b o g n eo sn o va n o g p rotivstavljanja principa slo b o d e (lin o sti) principu jed nakosti (koja se
ne shvata kao jed nakost u distribuciji m oi kroz proces dem okrat
skog don oen ja opteob avezu ju ih odlu ka nego stalno s obziro m
na linost i njene potrebe), pa se i ne m oe braniti tezo m o m o
gu n osti njihove harm onizacije na kvan titativn om planu.
N apokon , m e u teoretiarim a koji su negirali razliku
izm eu osn ovn ih socijalnih prava i preostalih o sn o vn ih prava o
veka, zastu pan o je reenje da je o sn o va i jednih i drugih prava u
"o sn o vn o m m aterijalnom b la g o sta n ju , koje o m oguava kako
ljudsko dostojan stvo tako i "otklanjanje nejednakosti koje p on iavaju pojedinca" (K o tu n ica, 19 8 9 : 35-3 6). N o, prihvati li se g o
re izn eto stanovite da su o sn o vn a socijalna prava oveka o n a k o
ja se o dn ose na m o gu n o st vla sn ika radne snage da trajno partici
pira u oblicim a socijalne i so cija ln o -p olitike dem okratije, o n d a bi
obezbeen je "o sno vno g m aterijaln og blagostan ja spadalo u d o m en linih prava, koja se tiu o p sta n k a oveka kao neposredno
d ru tven og bia (a koja svoju razradu nalaze i u socijalnom pravu
kao grani prava). O tu d a p ro izlazi da o sn o vn a socijalna prava tre
ba priznati za osnovna prava ravnopravna sa ostalim a, u k o lik o u
dato m drutvu postoje barem ru dim en ti socijalne i socija ln o -p olitike demokratije. Slin o m iljen je za stu p a i Carole G o u ld , po
kojoj su osnovna socijalna prava ista kao i sva druga o sn o vn a pra
va oveka jer zadovoljavaju kriteriju m slo b o d n o g izbora kao s p o
306
sob n o sti za sam o -razv o j , koji m oraju im ati svi ljudi. Postoji ita
va m rea o sn o vn ih prava oveka koja ini strukturalnu celinu,
unutar koje je jedino m o gu ljudski sam o-razvoj, i dananji prav
ni poreci tu istin u p oinju p olako da prihvataju: da bi ovek m o
gao efektivn o da vri svoje o sn o vn o birako pravo, on m ora im ati
o sn o vn o pravo na m in im aln u zd ravstvenu negu, koju je, opet, te
ko za m isliti bez o sn o v n o g prava na radniku participaciju, itd.
(G o uld , 1 9 9 0 : 2 0 3 -2 0 4 ).
D a bi se d o lo d o teorijski zadovoljavajueg razlikova
nja izm eu o sn o vn ih linih i o sn o vn ih socijalnih prava potrebno
je im ati na u m u znaaj sfere rada i konflikata d o kojih u njoj do la
zi. C elo k u p n a materija o sn o vn ih prava oveka koja im a za cilj o st
varenje egzisten cijaln o g i k u ltu rn og m in im u m a m im o trita ra
da, radnih konflikata i socijalne i socijalno-p olitike dem okratije
spadala bi u dom en o sn o vn ih linih prava. S druge strane, u
o sn o vn a lina prava se ne bi ubrajala prava na zakonsko, o p te i
o b avezn o socijalno osiguranje, p o to su ona danas ve ugraena u
tem eljno i n ajkom pleksnije o sn o vn o socijalno pravo - pravo na
rad (gd e jo spadaju i o sn o vn o pravo na zaradu, na trajk, na ade
kvatn u zatitu na radu, itd.). Pravo na rad i sva iz njega p roizlazea o sn o vn a socijalna prava oveka jesu (kao i osn ovn a ekon om ska
prava) prava na tritu, prava ko jim a se om oguuje saradnja ak i
o n ih subjekata koji se nalaze u o d n o sim a konkurencije ili subor
dinacije. D rava u elom tom m o delu im a zadatak da obezbe uje
balans trin ih i dem okratskih elem enata. Pri tom o n a ne m o e da
garantuje neka injenja koja sebi ne m o gu da priute oni koji su iz
baeni iz trinih tokova; kada je u pitanju pravo na rad, ona npr.
nijedn om poslodavcu ne m o e da n aloi da primi nekog radnika,
u ko lik o ovaj nije uspeo da se sam za p o sli (p o d p retpostavkom da
nije prekrena neka norm a zako n a ili ko lektivn o g ugovora). U
p rotivn om , radilo bi se o o sn o vn o m pravu na radno m esto, koje
ak ni biva socijalistika drutva n isu uspela da ostvare.20 U p livi
2 o P r a v o n a rad se ne m o e izjed n a iti sa p rav o m n a rad no m esto n ego o z n a a

v a p rven stv en o pravo p rod avan ja rad ne sn a g e u sklad u sa stan jem na tritu
rada, u z aktiviranje svih z a titn ih m e h a n iza m a o rg a n iz o v a n o g rada i in terv e n tn ih ak tiv n o sti d ra ve (o p ro b lem u o b a v e za n o sti d rave da vo d i takvu
e k o n o m s k u p olitik u ko ja e o b e zb e iv a ti p u n u u p o s le n o s t radne sn ag e u p or.
R a stin , 198 4 i Ravni, 1 9 8 2 :4 2 - 4 3 ). T im e pravo na rad d o b ija na relativn o-
307
drave u trin e tokove m o gu imati za cilj generalnu regulaciju p o

stupanja na tritu ili konkretnu intervenciju kako bi se spreili
neki porem eaji d o kojih bi dovelo spontano odvijan je trin ih za
kona. O s n o v n a socijalna prava spadaju u prvu kategoriju, za razli
ku od o sn o vn ih linih prava, koja spadaju u drugu kategoriju (su
protno: S an d u i K uokkane, 1 9 9 0 :9 2 ) . O n a o m e u ju d o p u ten o st
preduzim anja o dreen ih radnji na tritu rada, ali ne garantuju da
e drava isp u n iti o n o to sam i subjekti nem aju sp o so b n o sti da
uine (da se zaposle, da sebi izbore vee plate, da izn u d e sebi b o
lje uslove rada, itd.). Z a razliku od njih, preko ( m o dern ih)
o sn ovn ih linih prava oveka drava garantuje da e n ezap o slen i
m a pruiti o dreenu socijalnu p om o u m esto zarade, starim a m e
dicinsku negu koju ovi sebi ne m ogu priutiti o d svojih penzija,
itd., u skladu sa raspoloivim finansijskim (budetskim ) mogunostima. U
tom sm islu ak ne p o sto ji razlika izm eu m o dern ih i "klasi
n ih o sn o vn ih lin ih p ra va :21 drava e takoe u granicam a svojih
finansijskih m o gu n o sti om ogu avati slobodu veroispovesti finasiranjem religioznih zajednica koje to nisu u stanju da sam e u i
ne, slo b o d u tam pe finansiranjem listova koji nisu u stanju da se
sam ofinansiraju, slo b o d u obrazovanja n acionalnih m an jin a na
svom jeziku kada ove to nisu u stanju da sam e postign u , itd.
(upor. Bockenforde, 199K I: 153-154). Drava, naravno, m oe ta
koe finansijski p om o i i sindikate, ali svrha te intervencije nee
biti neposredno zadovoljavan je neke potrebe (vee plate, bolji
sti zn aen ja, ad ek vatn o k u ltu rn im sta n d ard im a, privred noj k o n ju n k tu ri, o r
ga n iza c io n o j, e k o n o m s k o j, p a i p o liti k o j sn azi o rg a n iz o v a n o g rada, e k o
n o m sk o j i socijaln oj p o litic i d rave, itd . S to v ie m o i p ritek n e p rod a vcim a
rad ne sn age u jed n o m d ru tv u , to e i p o ja m rada biti bo gatiji, tj. sad ravae
u sebi i pravo na trajk, na za k o n sk i p ro p isa n o so cija ln o o sigu ran je , n a z a ti
tu na radu, itd. I o pet, to je b o g a tije p ravo na rad u jed n o m d ru tv u , to e i
o b lic i socijaln e d em ok ratije biti ra zn o v rsn iji i efikasn iji.
21 S tav ie , pitanje je d a li se u o p te m o g u teo rijsk i id en tifik o va ti k o n ce p tu a ln e
ra zlik e koje p ostoje izm e u k la si n ih o s n o v n ih lin ih prava i o vih "m o d e r
n ih " ko je se o d nose na g a ran to v an je e g z iste n c ija ln o g i k u ltu rn o g m in im u m a .
U o b ia je n o o bjan jen je bi g la s ilo d a g la v n a razlik a lei u to m e to su k la s i
n a o sn o v n a lina prava p o d ra zu m e v a la za titu
akcije ko je p re d u zim a
s a m so p stv e n ik o s n o v n o g prava, d o k "m o d e rn a " o sn o v n a lin a p rava oveka

o tvara ju m og u n o st k o ri en ja a k cija m a ko je p red u zim aju d ru ga, z a to n a d
le n a lica, a za koje, u krajn jo j lin iji g a ran tu je drava.
J 08
uslovi rada, itd.) koju im aju dati subjekti (tj. radnici ulanjeni u
sindikat) n ego ojaavanje pregovarake pozicije sind ikata na tri
tu. U tom sm islu trite i k o m pliko van e interakcije na njem u
predstavljaju dem arkacionu liniju izm eu sfera koje "p okrivaju
osn o vn a lina i o sn o vn a socijalna prava.
N erazum evan je su tin e o sn o vn ih socijalnih prava delom je rezultat da zahvali i tekoe n jih o vo g razlikovanja o d preo
stalih socijalnih prava (tj. socijalnih prava u u em sm islu, koja
obrazuju socijalno pravo kao jednu o d grana prava). "S ocijaln o
pravo se razvilo iz tem eljn og n astojanja da svaki odrasli ovek im a
m o gu n o st i takoe b u de upuen na to da sredstva za iv o t za se
be i svoju p orodicu (bran og druga i decu) zaradi (za visn im ili sa
m ostaln im ) radom (Zacher, 1985: 23). U k o lik o to nije m ogue,
onda se prim enjuju drugi m eh an izm i kojim a se nastoji priskrbiti
svim lan ovim a drutva odreeni egzisten cijaln i i kulturni m in i
m um . Z b o g to g a je socijalno pravo u vek relativno: o n o , pored
obezbeivanja egzisten cijaln og m in im u m a (tj. p u k o g p reivljava
nja), treba da stvori vie jed n akosti , "vie sigu rn osti i "proire
nje uea u b lagostan ju (Zacher, 1988: 673). K o liko je to v ie
i "ire, sasvim je konkretn o pitanje, veza n o za odreeno vrem e,
odreeni prostor i odreene prilike. S a m im tim , socijalno pravo
m ora uvek biti deo d ravn o g prava (n asu prot auto n o m n om dru
tven om pravu nedravnih institucija, koje takoe regulie p o jed i
na pitanja iz ove m aterije), i to sam o kao jedan deo n u n o fleksi
b iln o g nastojanja drave da, adekvatno raspoloivim sredstvim a,
regulie intervenciju u ovu o b la st ivo ta (drugi deo tim e stalno
ostaje rezervisan za akcije nejuridifikovane socijalne politike).
Razlikovanje izm eu o sn o vn ih i socijalnih prava u u em sm islu
nailazi na razliite p otekoe u razliitim zem ljam a. U S A D npr.
U s ta v ne predvia osn o vn a socijalna prava (p on eka od njih se m o
gu izvui analogijom iz odreenih u stavn ih norm i, kao to je to
npr. sluaj sa pravom na sind ikalno delanje, koje se izvodi iz o p te g o sn o vn o g prava na udruivanje),22 a socijalna prava u u em
2 2 U am eriko m pravu o s n o v n o p ravo n a sin d ik a ln o u d ru iva n je se d an a s s m a

tra n e sp o rn im i n ep riko sn o v en im , ia k o nije u sta vo m g a ran to v an o v e im a
d erivativn u p rirodu. Ipak, sve je v ie gla so v a d a bi i u a n g lo sa k s o n sk im z e
m lja m a o sn o v n o pravo n a sin d ik a ln o u d ru iva n je m oralo p o stati o rig in e rn o
o sn o v n o p ravo oveka iz k o ga bi p ro iz la z io n iz s p e cifin ih p rava (u p o r. Lea-
309
sm islu su se pojavila tokom tridesetih go d in a n e zahvaljujui ve

nasuprot s n a n o m konstitu cion aln om otporu, z b o g ega i dan
danas zavise o d stalno prisutnih politikih i b u d e ts k ih ogranie
nja, a p on eka d i o d estin e ideolokih napada (H en k in , 1 9 9 0 : 1 2 2
i dalje). U Britaniji, opet, z b o g n edostatka u sta vn o definisanih
o sn ovn ih prava oveka, a ne sam o o sn o vih socijalnih prava, do la
zi do o tro g razdvajanja socijalno-pravne regulacije o d (nejuridifikovane, tj. o d zako no davn e sfere m aksim aln o udaljene) socijalne
politike, sa sasvim jasnom tendencijom da druga p otisn e prvu
(Parington, 19 8 7 : 435). U Nem akoj, n ap osletku, gd e p osto ji v e
om a razraeni ustavnopravni koncept o sn o vn ih prava i sasvim
oprena ten den cija ka juridifikaciji, drava n astoji da sve proble
me koji iskrsavaju u ovoj oblasti rei novim p ravn im institutim a,
koji sa svoje strane zatrpavaju su tin u o sn o vn ih socijalnih prava
(Zacher, 1985; Zacher, 198 8 ). S druge strane, za razliku od Vajm arskog, u savrem enim ustavim a, m eu koje spada i Bonski, nije
razraen ko n cept socijalne i socijaln o -p olitike dem okratije (n ego
se o no to je o d njega jo ostalo iz do b a Vajm ara d o b rim delo m is
crpljuje u socijalnoj dem okratiji u preduzeu, i to u granicam a ko
je postavlja politika dem okratija: N eu m a n n -D u esb erg, 19 72 :
3 7 7 ),23 pa i to do datn o o n em ogu ava razlikovanje o sn o vn ih od
socijalnih prava u u em sm islu . Ipak, razlika m o e leati sam o u
jednom : osn ovn a socijalna prava (pravo na rad, pravo sin d ik aln o g
der, 1 9 9 2 :3 1 i dalje). Sa o s ta lim o s n o v n im so cija ln im p ravim a, ka o i sa k o n

ce p to m so cijaln e i so cija ln o -p o litik e d em o k ra tije u S A D (i E n g le sk o j) situ
acija je m n o g o gora. M e u tim , s ta v d a d ru tv o n ije d e m o k ra tizo v a n o u k o li
ko i ek o n o m sk a sfera n ije d e m o k ra tizo v a n a p ro irio se i u a n g lo sa k s o n sk u
teoriju (D ah l, 1985; C u n n ig h a m , 19 8 7; G o u ld , 1 9 9 0 ) , n a ro ito u s k lo p u te
orije tri n o g so cija lizm a ", k o ja p o la zi o d stava: d e m o k ratija u p red u zeu ,
ali ne i izm e u p red uzea (p o to izm e u p red u zea treba d a v lad aju trin i
o d n o si: M iller, 198 9 ; P ierso n , 1 9 9 3 :1 8 9 ) .
23 T o im a d a zahvali d o b rim d elo m a n tik o m u n is ti k o j atm o sferi k o ja je vlad ala
p rilik o m d o no en ja B o n s k o g u s ta v a i u k o jo j je p revlad ala te n ja d a se o d u
sta n e o d bilo ka kv og p o d ro b n ije g n o rm iran ja p rivre d n o g i so cija ln o g p o re t
ka, pa tako i o sn o vn ih so cija ln ih p rava (u p o r. G ro m o ll, 19 7 6 : 12 0 i dalje).
O v a k a v stav prem a p rivred n o m i s o c ija ln o m p o re tk u i o s n o v n im so cija ln im
p ravim a je neke autore n ag n a o d a ceo k o n c e p t so cija ln e d ra ve ko ji se z a s tu
pa u B o n sk o m ustavu o zn a e k a o p u k i s u ro g a t o s n o v n ih so cija ln ih prava
(b a rem kakva je p ozn avao V a jm a rsk i u sta v: D au b le r, 1 9 7 4 :1 5 6 ) .
310
udruivanja, pravo saodlu ivan ja i pravo pregovaranja u i o uslovima o n e m ogu en o sti prodavanja radne snage) treba da obezbed e
to je m o gu e v ie u ravn o teen u distribuciju m oi u privrednoj
sferi, d o k socijalna prava u u em sm islu im aju za cilj razradu ko n
kretnih m eh an izam a opskrbljivan ja sredstvim a za iv o t svih la
nova jed n o g drutva, srazm erno kulturnom n ivou to g drutva (ka
ko bi se o m o gu ilo ne sam o preivljavanje n ego i socijalni mir).
Polazei od toga, m o g lo bi se ak rei da su u brojnim svojim
aspektim a socijalna prava u u em sm islu vie razrada osn ovn ih
linih nego o sn o vn ih socijalnih prava.
4. Osnovna prava oveka

u meunarodnopravnoj perspektivi
N aposletku , trebalo bi rei i neku re o m eunarodnopravnom
aspektu zatite o sn o vn ih prava oveka. Sva gornja izlaganja bila
su upravljena na zb ivan ja na dravnopravnom nivou, d o k je m e
unarodnopravni plan o stao izvan panje. T o , naravno, nije bez
razloga, p o to se m eunarodnopravna zatita o sn o vn ih prava o
veka pojavljuje d o sta kasn o, u pravom sm islu tek p osle D r u g o g
svetsko g rata.24 D o tada je m eunarodnopravna zatita osn ovn ih
prava oveka bila veza n a za zatitu pre svega religijskih, a kasnije
i nacionalnih (rasnih, lingvistikih , itd.) m anjina, i to u glavnom
unilateralnim obavezivan jem slabijih drava o d strane jakih dra
2 4 B ilo je d o sta rasprava o to m e k o lik o je m e u n aro d n o p ravo za is ta u sta n ju da

titi o sn o v n a prava o v ek a . N a ro ito je m la a gen eracija am erik ih stru n ja
ka z a m e u n aro d n o p ravo o po v rgav ala m o g u n o st da se na in tern acion aln o j
razin i o b ra zu je neki p o sto ja n iji o b lik z a tite o s n o v n ih p rava oveka. Ipak,
p o sto je d o b ri k o n tra argu m en ti za o ve tvrd n je. O zn a a ju o s n o v n ih p rava o
veka u m e u n aro d n o m p ravu sved oi i in jen ica d a n jih o va regu lativa v e p o
in je d a p revazilazi o k v ire u g o v o rn o g prava i p o in je da v a i k a o d e o m e u
n a ro d n o g o b i a jn o g p rava ko je o b av ezu je sve d rave, b ez o b zira d a li su p o t
p isn ice n e k o g u g o vo ra sa tem a tik o m o s n o v n ih p rava o v e k a ili n isu (u p o r.
D A m a to , 1 9 8 2 :1 1 2 7 i d alje). T a k o je npr. U n ive rzaln a d eklaracija lju d sk ih
prava (2 9 4 8 ) p ostala d e o m e u n a ro d n o g o b i a jn o g prava, k o je s e k o risti p ri
lik o m in terpretacije P o velje U N u sp o ru izm e u n je n ih lan ica, ali koje se tako e m o e p rim en jiva ti - ba za to to je d eo m e u n a ro d n o g o b i a jn o g pra
va - i n eza visn o o d P o velje, a k i n a d ra ve koje n isu lan ice U je d in je n ih n a
cija (H u m p h rey, 1 9 8 9 :1 6 6 ) .
311
va (Verziji, 19 5 8 : 7; D e v e ta k 198 9: 71-9 3 ). Pored o v o g problem a,

m eunarodn opravna regulacija o sn ovn ih lju dskih prava od druge
p olovine 19. v ek a zahvata oblast zatite o sn o vn ih prava u orua
nim k o n flik tim a ( en evska konvencija o zatiti ljudskih prava u
oruanim ko n flik tim a iz 18 64), da bi se poetko m 2 0 . veka usredsredila na borbu za proglaenje ropstva protivpravnim (Forsythe,
198 9: 8 -9 ).
G la v n a prom ena u m e unarodnopravnom tretm anu
o sn o vn ih prava oveka deava se nakon D r u g o g svetsko g rata. T a
da zapadni im perijalizam definitivno gubi legitim acioni o sn o v i
javlja se p otreba za novim ideolokim u oblienjem m eunarodnih
odnosa. K ao reakcija na im perijalizam javlja se kulturni relativi
zam : u svetu postoji pluralizam kultura, koje, da bi m o gle ravno
pravno saegzistirati, m oraju teiti o n o m e to im je zajedniko.
K ako su pojed ine kulture veo m a razliite, to.se jedini m o st m eu
njim a m o e napraviti posredstvom o n o g u ltim a tivn og elem enta
koji ih povezu je -
sam o g oveka. N a taj nain, kulturni relativi
zam je p okazao da je, pored jedin stvene tenje da se o n em ogui

ugroavanje m e u narodn og mira i b ezb ed n osti (kojem vod e m a
sovn a krenja o sn o vn ih prava oveka), jedna o d glavn ih idejnih
snaga za uoblienje m eunarodnopravne regulacije o sn o vn ih pra
va oveka (V incent 1991: 3 7 -9 ). N ek i su ak bili skloni tvrdnji da
su o sn o vn a prava oveka p ostala u periodu nakon D r u g o g svet
sk o g rata prva univerzalna id eo lo gija koju je prihvatio skoro itav
svet (W eissb rodt 1 9 9 1 :1 ) . M e u tim , iako danas, nakon propasti
socijalistikog bloka, im a vie razloga n ego ikada za ovu tvrdnju,
o n a se ipak osporava, s o b ziro m na neprim erenost ideje o sn o vn ih
prava oveka azijskim i afrikim kulturam a (C assese, 1 9 9 0 : 4 8 i
dalje). Pored toga, ukazuje se i na jo u vek nedovoljnu odreen ost
sam ih osn ovn ih prava oveka, to o stavlja prostor za razliite lo
gike kojim a se ona m ogu interpretirati, vodei, naravno, sasvim
razliitim ciljevim a.25 O n o , pak, to je bio m n ogo vaniji uzrok
2 5 P o R ich ard u Falku p ostoji e s t o s n o v n ih " lo g ik a o sn o v n ih prava o v e k a : 1)

e ta tis tik a logika (koja o s n o v n a p rava o v e k a tretira kao isklju ivu n a d le
n o s t d ra v n o g prava), 2 ) h e g e m o n ija ln a lo g ik a (k o ja o sn o v n a prava o veka
k o ris ti k a o sredstvo u p litan ja u u n u tr a n je stvari n eke druge d ra ve), 3) natu ra listi k a logika (koja istie tr a n s p o liti k i k a rak ter o sn o v n ih prava o veka
i n jih o v p rim at u o d no su n a n o rm a tiv n e sta n d a rd e ), 4 ) su p ran acio n aln a lo
312
prom ene o d n o s a m eunarodn e zajedn ice prem a o sn o vn im pravi

ma oveka n akon D r u g o g svetsko g rata, b ilo je saznanje d o kakvih
razornih p osled ica u savrem enim u slo v im a m o e da dovede m a
sovno krenje o sn o vn ih prava oveka u sam o jednoj dravi (s p o
sobnoj da proizvede o gro m n e koliine sredstava za v o e n je rata sa
drugim dravam a). H itlerov reim p redstavljao je paradigm atski
sluaj p ravolinijske progresije krenja o sn o v n ih prava oveka od
njegove sop stven e partije d o m e u narodn e zajednice.
Im ajui sve to u vidu, G en eraln a sku ptin a U N je 10.
decem bra 19 4 8 . go d in e donela U n iverzaln u deklaraciju o ljud
skim pravim a.26 Iako je ispoetka ova deklaracija bila sam o proklam ativn og (deklaratorn og) karaktera (tj. im ala je sam o moralni
znaaj), vrem en om je sazrevala svest da joj je p otreb no dati i prav
no obavezu ju u snagu. N apo sletku , R ezo lu cijo m E k o n o m sk o g i
socijalnog saveta U N br. 1503 od 2 7. m aja 1 9 7 0 . go din e ovlaena je K o m isija za ljudska prava U N da p ov ed e poseban, tzv. "p o
stup ak 1503" protiv svake drave za k o ju p osto je osn ovane su m
nje da sistem atski i m aso vn o kri prava predviena U niverzal
nom deklaracijom . etiri godine pre to g a u svojen a su i tri veom a
b itn a akta za m eunarodnopravnu regu lativu o sn o vn ih prava o
veka: Pakt o eko n om skim , socijalnim i k u ltu rn im pravima, Pakt o
graanskim i p o litikim pravima i Faku ltativn i protokol u z ovaj
drugi pakt. O v im m eu narodn opravnim ak tim a ne sam o da je
stvoren (m in im aln i) m eunarodnopravni standard o sn o vn ih pra
va oveka n ego je utvreno i pravo svih p ojedinaca koji se nalaze
na teritoriji jedne drave i potpadaju p o d njen u jurisdikciju da na
m e unarodn om planu dobiju zatitu o d te drave u koliko im ona
uskrati n eko o d o sn o vn ih prava. U uverenju da krenje ljudskih
prava ne prestaje na granicama, praksa U je d in jen ih nacija i drugih
gik a (k o ja o s n o v n a prava oveka v ezu je za s u p ra n a c io n a ln e regio n aln e in te
g ra cio n e to k o v e u sav re m en o m svetu ), 5 ) tra n s n a c io n a ln a lo g ik a (k o ja p o k u
ava d a p o m iri p o tre b u z a in te rn acio n a ln o m z a tito m o s n o v n ih p rava o v e
ka sa realn o u jo u v e k d o m in a n tn e te rito rija ln o sti v la sti i s la b o sti m e u n a
ro d n o p ra v n ih in stitu cija ) i 6 ) p o p u listik a lo g ik a (k o ja se n ad o v ezu je d ire k t
n o n a ru so isti k u ko n cep ciju n aro d n o g su v e ren iteta p o ko jo j je svaka v la s t
k o ru m p ira n a ) (F alk, 198 4 :3 3 -53 ).
2 6 In te re sa n tn o je d a na p len u m u G en eraln e s k u p tin e U N p ro tiv O p te d e k la
racije n ije gla sala n ijed n a drava, d o k su se i o n e d ra v e ko je su se u g lasan ju
u zd r a le v rlo b rzo p oele p oziva ti na nju.
313
m eunarodnih organizacija dovela je dotle da se vlad e v ie ne m o

gu skrivati iza svoje suverenosti i tvrditi da njihovi podan ici m o gu
im ati o n o lik o prava koliko oni odlue i da se n iko sa strane u to ne
m oe m eati. L eg itim n o st stranog nadzora zasn o vala se na o p tem u tisku da m eunarodna zajednica, branei prava pojedinaca,
brani i sam u sebe" (D im itrijevi, 1991: 2 9 ). U procesu sazrevanja
ove svesti o n u n o sti m eunarodnopravne za tite o sn o vn ih prava
oveka p oelo je da se kristalie i odreeno "n eredu k tibiln o je
zgro ovih prava, koja se ni u vanrednom stanju ne m o gu oduzeti
pojedincu. U ta prava bi, gledajui glavne m eunarodn opravne
dokum en te o o sn o vn im pravim a oveka, spadalo: 1) pravo na i
vot, 2 ) slo b o d u od m uenja i pon iavaju eg zatvaranja ili p o n ia vanja, 3) slo b o d u od ropstva i 4 ) neretroaktivnost krivin og za k o
na (O ra, 19 9 2 : 9 6 ). S druge strane, M in im aln i standardi norm i
0 lju dskim pravim a u van redn im stanjim a koje je sastavilo U d ru
enje za m eunarodno pravo 19 8 4 . godine, o vo n ereduktibilno
jezgro proiruje sledeim pravim a: 1) pravom na legalitet linosti,
2 ) slo b o d o m od diskrim inacije, 3) slo b o d o m od zatvaranja i organiavanja kretanja, 4 ) pravom na pravino suenje, 5 ) slo b o d o m
m isli, savesti i vere, 6) zab ran o m zatvaranja d u n ik a koji n isu u
stanju da izvre svoje ugovorne obaveze, 7 ) pravom m anjina, 8)
pravim a porodice, 9) pravom na im e, 10 ) pravim a deteta, 11) pra
v o m dravljanstva, 12) pravom na uestvovanje u vladi i 13) pra
v o m na pravni lek (Vasilijevi, 1993: 54).
Pored o vo g o p te g , svetsko g, plana zatite o sn o vn ih
prava oveka, m eunarodno pravo p ozn aje takoe i regionalnu za
titu. M o e se rei da ceo p osleratni ko n cept izgradnje E vrope p o
iva na afirmaciji o sn ovn ih prava oveka u ko n tek stu m iroljubivog
1 dem okratskog ujedinjenja evrop sk ih zem alja, kao reakciji na H itlerov pokuaj da Evropu ujedin i silo m (W eil, 1963: 21 i dalje). U
Evropi Savet Evrope predstavlja o n u organizaciju koja je kljuna
za prom ociju osnovnih prava oveka. Savet Evrope u svoje redove
prim a iskljuivo evropske zem lje sa parlam entarnim de m o k rat
skim ureenjem i ima za za d atak d a p rven stven o putem m e u n a
rodnih ugovora (konvencija) afirm ie osn o vn a prava oveka u
Evropi. Tem elje evropskoj za titi o sn o v n ih prava oveka p red sta
vljaju Konvencija za zatitu lju d sk ih prava i osn ovn ih slo b o d a iz
1 9 5 0 . go din e (koja se jo n aziva i E vro p sk o m konvencijom o lju d
314
skim pravim a) i Socijaln a povelja iz 19 6 1 - skupa sa u m euvre

m enu d o n etim d o p u n sk im p ro to ko lim a (upor. detaljnije: Burgental, 19 9 7 : 9 9 i dalje). N a p o sletku , s vrem en om se cela problem a
tika regulacije o sn o vn ih prava oveka u Evropi razvila u "trouglasti o d n o s izm e u n acionalne u stavnopravne regulative, E vropske
konvencije (o d n o sn o , u m n o g o m anjoj meri, Socijalne povelje) i
treeg faktora koji sve vie do b ija na znaaju -
zakonodavstva
Evropske zajedn ice (o d n o sn o E vropske unije) i sudske prakse

E vro psko g su da za ljudska prava u Strazburu27 - dopunjavajui i
neprestano osavrem enjavajui E vro psku konvenciju (Langfeld i
Zim m erm ann, 19 9 2 : 2 5 9 -3 14 ).
T o bi otprilike bile glavne crte savrem enog koncepta
osn o vn ih prava oveka na n acionalnom i internacionalnom planu.
Iz njega je m ogue zakljuiti da se o k o o sn o vn ih prava oveka, ko
ja p ostaju sve razuenija i kom pleksn ija, centriraju ne sam o savremeni ustavnopravni poreci nego i, o d D r u g o g svetsko g rata n ao
vam o, celokupan pravni poredak U jedin jen ih nacija, kao i drugih
n adnacionalnih regiona (kao to je to sluaj sa E vropskom U n i
jom ). T ak av poloaj o sn o vn ih prava oveka u, m o glo bi se rei, mo
demom pravu upuuje nas da u n jim a prep o zn am o sadraj pravde,

na koju bi se n eposluni graani m ogli pozvati prilikom opravda
vanja svojih akata graanske n ep oslu n o sti.
2 7 E v ro p sk i su d z a lju d ska prava p od o d re e n im o k o ln o stim a m o e da d o n e se

k o n an u o d lu k u o kren jim a o sn o v n ih prava o v ek a i p red stavlja rask id sa
trad icio n a ln im sh vatan jem da o d n o s d ra v n e v lasti i g ra an in a u d o m en u
o s n o v n ih prava oveka p o d le e isk lju iv o u n u tran jo j d ra vn o p ravn oj re gu
lativi (u p o r. Jana, 19 8 9 : 7 6 -8 9 i V aji, 1 9 9 1 :3 8 -4 5 ).
315
XXVI
GRAANSKA NEPOSLUNOST ZASNOVANA

NA PRAVDI
N epravda (o d n o sn o "nepravo") koja je relevantna za m o gu n o st

da se izvri graanska n ep oslu n o st mora biti pojedinana, tj. ve
zana za odreene akte vlasti u ve uspostavljenoj ( demokratskoj)
ustavnoj dravi. G raanska n ep oslu n o st je sto g a fen om en koji se

javlja kao o b lik n en asiln o g protesta legitim noj vlasti u (dem okrat
skoj) ustavnoj dravi, i iskazuje je m anjina graana u svojstvu
predstavnika konzervativne k o n stitu tivn e vlasti. U o vo m p ogla
vlju em o detaljno razm otriti elem ente graanske n ep oslu n o sti u
(dem okratskoj) ustavnoj dravi.
U modernoj pravnoj teoriji R a lfD reie r razradio je k o n
cep t graanske neposlu n osti zasn o van e na pravdi . Po Dreieru,
u stavom predvieno o sn o vn o pravo na slo b o d u izraavanja m i
ljenja i o sn o vn o pravo na slo b o d u okupljanja u svojoj sintezi
om oguavali bi ostvarenje graanske n ep oslu n osti koja bi se is
kazivala kroz protest, kao o b lik delanja sasvim razliit od pruanja
otpora tiraniji (Dreier, 1 9 8 5 :3 10 ). S vak o im a pravo da sam ili za
jedno sa drugim a javno, b ez nasilja i na o sn o vu politiko-m oraln ih razloga prekri o b jekt zabranjujuih norm i, ako tim e protestuje protiv o zb iljn o g neprava i ako je n jego v protest primeren"
(Dreier, 1991b: 64; Dreier, 1 9 8 5 :3 0 8 ; upor. takoe i Laker, 198 6:
186; Fleisch, 1 9 8 9 :1 7 4 ) . Prihvati li se o vo prelim inarno odree
nje, neki akt m ogao bi se n azvati ak to m graanske n ep oslun osti
ako zadovoljava sledee uslove:
1) ako ispunjava d ispo zitiv neke zabranjujue pravne norme;
2 ) ako ima m o raln o -p olitiku a ne privatnu m otivaciju;
3) ako je javan;
4 ) ako ima za cilj o tklanjanje n ek o g o zb iljn o g neprava ili
skretanje panje na njega;
5 ) ako je srazmeran svo m e cilju;
6 ) ako je nenasilan.
Ve iz o v o g lap idarn og odreenja p ojm a graanske neposlun osti

m oe se zaklju iti da se radi o veo m a ko m p lek sn o m pravnom i, i
re, d rutven om fen om en u , koji zahteva paljivu i detaljnu analizu.
Sto ga em o u n astavku izlagan ja p osvetiti p an ju p om en u tim ele
m entim a graanske n ep oslu n o sti kako b ism o doli d o kom pleksnijeg odreenja o v o g fenom ena.
i. Opravdanje graanske neposlunosti

U literaturi se esto nailazi na shvatanje da se pojam graanske
n ep oslu n osti
m ora
razlikovati
od
(s u d s k o g )
opravdanja
graanske n ep oslu n o sti. R azlo g za ovo razlikovanje lei pre sve

ga u tom e to graanin m o e preduzeti akt graanske nep oslu
nosti koji nee naii na su d sk o opravdanje ve e, naprotiv
graanin biti kan jen kao i za bilo koji drugi prekraj, o dn osn o
krivino delo. Kako se graanska n ep o slu n o st ne m o e legalizovati tako ni reakcija dravn ih organa, a pre svega suda, p ovod om
pojedinih akata n ep oslu n ih graana ne m o e biti predvidljiva
(Dreier, 1985: 310; Fleisch, 198 9: 3 78 ). D ru g im recima, p oto je
su dsk o
opravdanje
graanske
n ep oslu n o sti
praksi
uvek
n eizvesno, to se ovaj elem ent ne m oe uvrstiti u odreenje pojm a

graanske n ep oslu n o sti.
Pod p o jm o m su d sk o g opravdanja o vd e se m isli na ko
nanu su dsku presudu kojom se odreeni akt (graanske n epo
slu n osti) kvalifikuje kao usklaen sa pravom . D akle, p od p oj
m o m opravdanja o vd e se ne m isli na privatna m iljenja o moral
noj, stratekopolitikoj ili pravnoj opravdanosti (u irem sm islu)
akta graanske neposlun osti; m isli se jed in o na o dlu ku suda u
poslednjoj instanci o pitanju krenja prava. Bude li presuda o slo baajua, pravni poredak je prihvatio argum entaciju n ep oslun o g
graanina i njegovoj reakciji dao za pravo. E tvice versa. Kako je is
hod presuivanja u vek neizvestan, graanska n ep oslu n o st ivi
od napetosti koja nastaje izm eu krenja prava i pretenzije na
pravno opravdanje. Z ato po T h o m asu Lakeru i N ico lau su Fleischu
akt graanske neposlu n osti ne treba vezivati za kriterijum protivpravnosti ve za kriterijum ispunjavanja d isp o zitiv a jedne zabranjujue pravne norme, pri em u ostaje o tvoreno pitanje da li
p ostoje razlozi koji taj akt eventualno pravno opravdavaju (Laker,
317
1 9 8 6 : 12, Fleisch, 1 9 8 9 :1 3 4 ) . Z a p ostojanje graanske n ep oslu

nosti d o v o ljn o je da je akt kojim se ona iskazuje isp u n io uslove
predviene u d isp o zitiv u jedne zabranjujue pravne norm e, a ka
kva e biti s u d sk a o dlu ka o pravnim sankcijam a (o d n o s n o o o sn o vim a za n jih o v izo sta n a k ) o d m arginalnog je znaaja. a k i ako bi
ustavni sud m orao da se izjasni o u stavn osti p red u zeto g akta (o d
nosn o akta p ro tiv k o g je graanska n ep oslu n o st usm erena), na
konanu o d lu ku o p rotivpravnosti m oralo bi se ekati d u go (u
nekim sluajevim a ak i p o n ekoliko godina), to tako e govori u
p rilog tom e da se prilikom definisan ja graanske n ep oslu n o sti
ne treba osvrtati na pravnu kvalifikaciju posledn je sudske in stan
ce (Laker, 1 9 8 6 :1 6 3 ; Fleisch, 1 9 8 9 :1 3 6 ).
A k o je, dakle, tano da je za graansku n ep oslu n o st
n ebitno sudsko opravdanje, n ikako se ne bi sm elo pouriti sa za
kljukom da elem ent opravdanja u o pte ne ulazi u ovaj pojam .
N aprotiv, opravdanje koje sam n eposluni graanin im a za svoj
akt odluujue je za pojam graanske n eposlu n osti, jer je tek tako
m ogue fenom enoloki razlikovati taj in od drugih prekraja ili
krivinih dela. Zato u pojam graanske n eposlun osti ulazi ele
m en t "m oralno-politike m otivacije : p olazi se o d toga d a pojedi
nac svojim aktom, koji je ispu n io d isp o zitiv jedne zabranjujue
pravne norme, nije hteo sebi da pribavi neku linu korist (ili da
sm iri sopstvenu savest) ve m u je namera bila da skrene panju
na jedan opti problem koji zahteva prom ene u pravnom poretku.
Iz elem enta m oralno-politike m otivacije logino proizlazi ele
m en t javnosti. G raanska n ep o slu n o st predstavlja protest, a onaj
ko protestuje (lat. protester) n u n o javno govori". Javnost o m o g u
uje graanskoj n eposlun osti ap elativno-sim boliki i o brazovno-osveujui karakter, to znai da se protestnim akcijam a tei
"dram atizaciji odreenog p roblem a i izazivanju procesa prom i
ljanja u drutvu (Rem elle, 1 9 9 2 :1 5 9 ) . Bertrand Russell je svoje
vrem eno tvrdio da je m ogu e da i u dem okratskoj ustavnoj dravi
javn ost bude dezinform isana za to to se sredstva javnog inform isanja nalaze u rukama jakih i m o n ih ljudi ili zato to rukovodei
ljudi u njim a imaju jake razloge da se ne zam eraju vlastim a. Protest
tada predstavlja sredstvo za alternativn o informisanje javnosti o
svim spornim pitanjima, p a sam im tim i za irenje socijalne baze
graanske neposlunosti (nav. prem a: Ebert, 1968: 2 15 -2 16 ).
318
O p rav d an je koje neposlun i graanin im a za svoj akt

m oe biti n ep osredn o i posredno. K ada n eposluni graanin svo
jim p ro testo m ispun java d is p o zitiv o ne zabranjujue pravne nor
me sa ko jo m se ne slae (tj. protiv koje protestuje) i koju smatra
n epravednom , u p itanju je n eposredn o opravdanje. O p osredn om
opravdanju radi se kada n ep oslu n i graanin ispunjava d isp o zitiv
jedne zabranjujue pravne norm e p ro tiv koje ne protestuje, ali ko
ja je p o go d n a da p an ju javnosti skrene na sasvim drugu pravnu
norm u, za koju n ep oslu n i graanin sm atra da je nepravedna. U
ovo m d ru go m sluaju opravdanje se o d n osi na m o gu n o st da is
p unjavanje d isp o zitiv a jedne zabranjujue pravne norm e zaista
anim ira javn ost i m o b ilizu je je za p rotest protiv one druge - spor
ne i n epravedne - pravne norm e.1
O s n o v opravdanja za ispu n jen je d ispo zitiva jedne za
branjujue pravne norm e (koje ini akt graanske n ep oslun o sti)
predstavlja druga norma, koja treba da o tklo n i pravne sankcije
prem a prvoj norm i. N ep o slu n i graanin, da bi opravdao svoj akt,
m ora svoj p oloaj prikazati kao izlo en su k o b u dve m e usobno
protivrene norm e, o d kojih je nia o n a pravna i zabranjujua, iji
je d is p o zitiv ispunjen, i koja zato m ora prestati da vai. Prem a to
me, p o to via norm a o nem oguava vaenje n ie (pravne zabra
njujue) norme, ne m o e se govoriti o krenju ove potonje, niti se
sankcije, koje je prate, m o gu prim en iti.2
U nekim sluajevim a n ep oslu n i graani m o gu da is
koriste tekoe u radu pravosua, o d n o sn o p ostu p ku izvrenja
presuda i da upravo svojim do b ro voljn im pristajanjem na kaznu
on em ogu e njenu prim enu. Sledea dva prim era to upeatljivo p o1 M ich ael W a lz e r je svo jevrem en o p red lag ao i trei tip gra an sk e n e p o s lu n o
s ti, k o ju p o k a zu ju lan o vi ko rp oracija g ra a n s k o g d ru tv a (p re svega radnici
ko ji se o p red elju ju z a n ed o zvo ljen e o b lik e tra jka ) i "k o ja u o p te n ije u sm erena p ro tiv d ra ve n ego p ro tiv ko rp o rativn ih vlasti, k o je d ra va (p o n e k a d ) p o
d rava. O v d e se n e p o s lu n o s t p o javljuje u d ve so cija ln e arene isto vrem eno :
ko rp o raciji i d ra vi (W a lze r, 19 7 0 a : 2 4 2 ). W a lz e ro v p re d lo g nije n aia o na
ra zu m eva n je teoretiara i za to se o v o m tip u g ra a n sk e n e p o slu n o sti n e p o
klan ja p a n ja u te o rijsk im razm atran jim a p ro b le m a gra an sk e n e p o slu n o sti.
2 U literaturi p o sto ji m iljen je da je p o m ilo v an je ta k o e jed n o o d sred sta va za
o p h o e n je d rave p rem a gra anin u k o ji isk a zu je g ra an sk u n e p o s lu n o s t
(u p o r. E llsch eid , 198 8 : 2 5 9 ). Ipak, p o m ilo v a n je o staje - kao to i sam o im e
ka e - ak t m ilo sti d ravn e vlasti i ne u k la p a se u p ravn u lo g ik u ko ju sle d i g ra
a n sk a n e p o slu n o st.
319
kazuju. Po kazivan ju hrianskog istoriara Tertulijana, kada su u

jeku bili p ro g o n i hriana z b o g odbijanja da o b oavaju kult rim
s k o g im peratora, hrianski stanovnici jed n o g sela u rim skoj pro
vinciji u A z iji su se en masse pojavili pred trib u n alom prokonzula
pokazujui snagu svo g versko g ubeenja i nudei se da z b o g nje
ga na sebe p rim e kaznu rim ske drave. U gled avi ih, zbu n jen i pro
konzul nije m o gao nita pam etnije da uini n ego da prekine s u e -.
nje i sve ih o tp u sti (C a se, 1923: 54). D ru gi prim er spada u noviju
istoriju i o d n osi se na n edostatke u m eh an izm u izvrenja dravne
sankcije. Z aotravanjem au strijsko-m a arskog su koba u H ab zburkoj m onarhiji M aari su p o d v o d stvo m Ferenca D eaka 1861.
odb ili da plaaju porez dravi. A u strijska vlada zapoela je p rin ud
nu naplatu poreza, kojoj su se M aari povinovali, ali je vlada ubr
zo uvidela da e trokovi prinudne naplate prevazii sam e poreske
iznose. Z b o g toga je akcija ubrzo m orala da bu de obustavljena, a
M aarim a je p olo za rukom da prihvatanjem pravnih sankcija
(plaanja poreza pod p rin u do m ) ostvare svoj politiki cilj - da ne
plaaju porez (Ebert, 19 6 8 : 2 19 ).
U vezi sa ovim treba prim etiti da n ep oslun i graanin
pon ekad ne eli da izb egn e kaznu, p o to se ona pokazuje kao jed
nako dobro sredstvo da se p o stig n e cilj graanske n ep oslun o sti
(pre svega u odn osu na reakciju javn osti) kao i sam in kojim je
ispun jen d isp o zitiv zabranjujue pravne norm e. V e pom in jan i
G a n d h i ne sam o da nije izb egavao izdravanje kazne zatvora z b o g
graanske neposlunosti n ego je tu kazn u sam traio, videi u
so p stv en o m ispatanju najbolje sredstvo pritiska na Britance (F leisch, 1 9 8 9 :1 6 4 ). N eto slin o se d e silo i katolikim svetenicim a
u N em akoj prilikom tzv. Kuhurkampfa. O d maja 1873 (kada je
pruski Landtag doneo tzv. M a jsk e za ko n e koji su bili upravljeni
p ro tiv katolika u N em ako j) su k o b n em ake vlasti sa katolicim a
sve se vie zaotravao, da bi u narednih nekoliko go d in a drava
poela da pribegava represalijama prem a katolikim svetenicim a
koji nisu bili voljni da prihvate njenu kontrolu. U takvoj situaciji za
katolikog svetenika u N em akoj p ostalo je gotovo stvar prestia
nai se nekoliko nedelja u zatvoru, d o k je u oim a parohijana to bio
krajnji dokaz njegove pravovernosti (S m ith , 19 9 5 :4 3 ).
O v i primeri reito go vo re da n eposlun i graanin m o
e eleti da bude osuen za svoj ak t kako bi postigao odreene
320
vanpravne ciljeve. U graansku n ep o slu n o st spada pripravnost

na sankcije, ali to ne znai da ne treba iskoristiti sva pravna sred
stva da bi se sankcije izb egle (Fleisch, 1 9 8 9 : 1 6 6 ).3 " U m n o go slu
ajeva e oni koji protestu ju izabrati da idu u zatvor, kao nain da
nastave svoj protest, kao nain da svoje zem ljake o p o m en u na ne
pravdu. A li to je n eto sasvim drugo od stava da oni moraju ii u
zatvor kao d eo pravila p o v eza n o g sa graanskom n eposlunou.
Kljuna stvar je da d u h protesta mora biti sauvan sve vrem e, bilo
da se to ini o d laen jem u zatvor bilo njegovim izbegavanjem . P o
kajniki prihvatiti zatvor kao d o datak pravilim a znai iznenada
prei na duh podanitva, obesm isliti o zbiljnost protesta" (Zinn,
19 6 8 :12 1; takoe i Power, 1 9 7 3 :4 0 -4 4 ). Stavie, neposluni graa
nin m oe sm atrati da je njegov protestni akt ne sam o u skladu sa
pravom nego i da predstavlja odluujui doprinos zatiti prava, i da
iz to g razloga odbija da na sebe prim i pravne sankcije (upor. M acCallum , 1 9 7 0 b : 393). T akvo shvatanje je sasvim u skladu i sa sud
skom logikom : bez obzira na namere i m otive optuenika, sudija
se uvek nalazi u tekoj situaciji dodeljivanja prava i zato za njega iz
ricanje pravnih sankcija mora biti zasn ovan o sam o na pravnim ar
gum en tim a (Dreier, 1 9 8 5 :3 16 ).
N o rm a koja ini o sn o v opravdanja za ispunjavanje d ispozitiva jedne zabranjujue pravne norm e m o e biti m oralna, za
konska i ustavna (H agen , 1 9 9 0 :1 3 4 -1 6 6 ). M e u tim , ako nep oslu
ni graanin eli da sud prihvati n jegovo opravdanje, onda to
iskljuuje p ozivanje na m oralne norm e,4 a sa njim a i na neke za
3 T o m iljen je n ije o p tep rih v ae n o u literaturi. S u p ro tn o m iljen je izn o si Ja

m es L u th e r A d a m s, za k o g a "in ten cija d a se p rih vati k a zn a ko ju nam ee preovlad avaju e p rav o sp a d a m e u k o n s titu tiv n a o b e le ja gra an sk e n e p o s lu n o
sti (u p o r. A d a m s, 1 9 7 0 : 2 9 4 ).
4 U zm e li se u o b z ir da je gra an ska n e p o slu n o st p o pravilu ak t jed n e g ru p e lju
di, koje p ov ezu je od re en i grup n i eto s, v rlo je esta p ojava da sam a grupa
sp rovo d i sp o n ta n i p ritisa k na p ojed in ca d a joj se p rid ru i. Z b o g to ga m oraln e
n o rm e grup e koja se su p rotstavlja n ek o m za k o n u ili p o litik o j o d luci m o g u sa
d ravati ak i "o b a vezu n e p o slu n o sti (W a lzer, 1 9 6 7 :1 8 6 i dalje), koju prate
v rlo o tre san kcije u sluaju "p o slu n o s ti (retribucija, izo p te n je iz gru p e i
s i ) . C e o ovaj korp us p rob lem a koji p ro istiu iz k o n flik a ta na relaciji dravn o
pravo - m oral u ih d ru tven ih grupa irelevantan je za opravd anje gra an ske
n e p o slu n o sti, iako step en g ru p n o g p ritisk a n a p o jed in ca k o ji je p rekrio n eku
za k o n sk u n orm u i izv rio akt gra an ske n e p o slu n o sti m o e igrati u lo gu u
s u d sk o m p o stu p k u , p rilik o m o d re ivanja krivin e ili prekrajne sankcije.
321
konske n orm e. O n o to preostaje jesu odreene krivinopravne i

ustavn opravn e norm e.
V a n o je nap om enu ti da se, u n ed o sta tk u jed in stven o g
k rivin opravn og o sn o va za opravdanje graanske n ep oslun o sti,
o sn o v m ora traiti u svakom p ojedinom sluaju (Fleisch, 198 9:
28 1). Jedan o s n o v m o gao bi da prui krivinopravni in stitu t "p o
tovanja opravdanih interesa ( Wahmehmnung berechtiger Interes
sen), koji je u N em a ko j regulisan lanom 193. K rivin o g zako n a i

koji garantuje "n u n e prostore slobode za pravne, publicistike,
naune, u m etn ike itd. aktivn osti i sporove, bez kojih se ba oni
opravdani interesi pojedinaca ili celine ne bi m o gli ostvarivati
(Fleisch, 19 8 9 : 2 7 0 ) . Iako se lan 193. o dn osi sam o na krivina
dela protiv asti, u teoriji postoji m iljenje da bi in stitu t "p o to v a
nja opravdanih interesa m o gao da se shvati kao o pti pravni
princip i da b u de prim enjen u sluajevim a graanske n ep oslu n o
sti (Laker, 19 8 6 : 2 2 7 ) . N o , to m iljenje je jo u vek usam ljen o i u
sudskoj praksi nije prihvaeno. D ru gi o sn o v opravdanja graan
ske n ep oslu n o sti m o gao bi se traiti u in stitu tu krajnje nude
(koji je regulisan lan om 34. n em akog K rivin og zakona). Po
ovo m osn ovu, krenje o dreen ih pravnih norm i bilo bi d o p u ten o
u sluaju da postoji aktuelna, na drugi nain n eotklon jiva o pa
sn o s t . Z a prim enu in stitu ta krajnje n u de potrebno je, dakle, pri
stu p iti odm eravanju dobra koje je zatien o prekrenom pravnom
n orm om i dobra kojem je pretila o p asn o st. O pravd an je graanske
n ep oslu n osti bilo bi m o gu e tek ako je dobro koje se n jom e titi
"sutin ski van ije (wesentliches berwiegen) od o n o ga koje je ugro
e n o ili u n iten o (Laker, 1 9 8 6 :2 3 5 -2 3 6 ) . U k o lik o bi d o b ro koje je
zatien o bilo neko od o sn o vn ih prava oveka, onda bi se prilikom
odm eravanja dobara o dgovarajua p an ja m orala obratiti na cen
tralno m esto koje ta prava za u zim aju u celo ku pn o m pravnom p o
retku. U tom sluaju bi izgled i na opravdanje graanske n ep oslu
n o sti m ogli znatno da porastu. N o , kao i sa prethodn im in stitu
tom , tako i sa prim enom krajnje n u d e radi opravdanja graanske
n ep oslu n osti stvari stoje p rilino n ategn u to. G lavn a prepreka za
prim en u o vo g instituta lei u to m e to o p a sn o sti na koje u ka zu
ju oni koji ostvaruju graansku
n ep o slu n o st nisu aktuelne,
oigledn e i u jasnom u zro n o p o sle d in o m o d n o su prem a pravom

za tien o m objektu koji se u groava, to govori protiv to ga da se
322
Kris
jr^ -
stanje u ko m n ep oslu n i graanin dela nazove stanjem krajnje n u

de (Isensee, 198 8 : 5 9 ).
M o g u n o s ti koje prua krivino pravo za opravdanje
graanske n ep o slu n o sti skrom n e su i zato im se u nastavku tek
sta nee pridavati panja. N a drugoj strani, unutar ustavnopravnog o sn o va se m o gu razlikovati 1) tzv. "p om o ugroenoj d ravi5
i 2 ) o sn o vn o pravo na slo b o d n o izraavanje m iljenja i o sn o vn o
pravo na slo b o d n o oku pljan je.6
Po m o u groen oj dravi jeste specifino nem aki in sti
tut, koji je regulisan lan o m 2 0 , st. 4 O s n o v n o g zakona i koji gla
si: Svi N em ci im aju pravo na otpor protiv svako g ko p oku a da
srui ovaj poredak, u k o lik o nije m ogue drugo p om o n o sred
stvo. N a prvi pogled, m o g lo bi se rei da ova form ulacija pom oi
ugroenoj dravi zapravo upuuje na pravo na o tp or tiraniji. I za
ista, u nem akoj pravnoj nauci m aterija regulisana lan om 2 0 , st.
4 O s n o v n o g zakona neretko se eksplicitn o n aziva pravom na o t
por tiraniji. O v o p oistoveen je sa pravom na o tp or tiraniji ne tre
ba da udi ako se u zm e u o b zir rasprava koja je prethodila uvrenju ove odredbe u O s n o v n i zako n 19 6 8 . godine. Z b o g itavog ni
za razloga (n acionalsocijalistika prolost, postojanje odredbe o
otporu tiraniji ne sam o u U stavu b ive g D D R -a nego i u n izu zapadn on em akih zem alja, itd.) sm atralo se da Savezna R epublika
N em aka treba da u svoj pravni poredak uvrsti "pravo na o tp or ti
raniji.7 N em aki U stavn i sud se deceniju pre toga ak p otrudio
5 P o n e k im m iljen jim a, "o s n o v n i p rin cip i d em o k ratije ta ko e in e o s n o v za

o p ra vd a n je gra an ske n e p o s lu n o s ti. T o se u p o d ro b n ijo j an a lizi p o k azu je
k a o n ep o treb n o , p o to je n ep o sred n a p rim en a "o s n o v n ih p rin cip a d e m o k ra ti
je o d stran e gra an a m o g u a tek na o s n o v u lan a 2 0 , st. 4 O s n o v n o g za k o n a
N e m ak e (H agen , 1 9 9 0 : 1 6 0 ) .
6 Ponegde se sree i osn o vn o pravo na slobod u savesti kao tree osn o vn o pravo ko
je dolazi u obzir kao o sn o v za opravdanje graanske n eposlun osti (Laker, 1986:
2 5 7 ). O v d e se on o nee uzeti u razm atranje s obziro m na su tin sku razliku izm e
u graanske n eposlun osti i n eposlunosti iz razloga savesti. O sn o vn o pravo na
slobod u savesti m oglo bi otu d a predstavljati m ogui o sn o v za opravdanje n epo
slu n o sti iz razloga savesti, ali ne i graanske neposlun osti.
7 T o m iljen je n ije p revlad alo 19 4 8 -19 4 9 , ka d a je d o n e t n em aki O s n o v n i z a
k o n . So cijald em o k ra tsk i p o s la n ik L u d w ig B ergstrer tad a je p red lag ao d a u
O s n o v n i za k o n u e sled ea od red ba: "S v a k o im a pravo, sam ili p o v e za n sa
d ru g im a , da p rui o tp o r u gn jetavan ju i tiran iji. P o sla n ik D e m o k ra tsk e p arti
je H a n s-C h risto p h S e e b o h m im ao je slian p red log: O tp o r je d o zv o lje n u s lu
323
da ek sten ziv n im tum aenjem O sn o v n o g za k o n a n ado kn adi ono

to je n jego v tvorac isprva propustio, pa je u jednoj presudi iz
19 5 6 . k o n sta to va o da p osto ji pravo na o tp o r koje je im anentno
O sn o v n o m z a k o n u . I pravna nauka je u to vrem e pravila k o n
strukcije prava na o tp or tiraniji iz lana 1, stava 2 O s n o v n o g za k o
na koji se p o ziv a na "nepovrediva i neotuiva lju dska prava kao
o sn o v lju dske zajednice, mira i pravde na sve tu (upor. H eyland,
1 9 5 0 : \2 0 -1 2 2 ; G ierke, 1 9 5 6 : 1 9 ; Schneider, 19 6 4 : 9 7 -9 8 ) .
N a p o sletk u , kada se 19 6 8 . u O s n o v n o m za k o n u poja
vio lan 2 0 , sta v 4, ispostavilo se da on ne regulie pravo na otpor
tiraniji n ego utvruje "p o m o ugroenoj dravi ( Staatsnothilfe ).
Pojedinac nem a nam eru da ovim drugim in stitu to m obori tiran
sku vlast n ego da zatiti jo uvek neukinuti "slobo d arski d em o
kratski poredak (rep ublikansko ureenje i principe dem okratije,
pravne drave, socijalne drave i savezne drave) "u a so vim a o pa
sn o sti . S am im tim , akt pojedinca kojim se prua p o m o u groe
noj dravi ne m o e biti u sm eren protiv postojee vlasti kao takve
ve sam o protiv p ojedinaca koji tu vla st ugroavaju, ukljuujui i
pojedince koji su nosioci dravn ih funkcija (A n d in g, 1 9 7 3 :4 5 -4 8 )
i koji m ogu delati na uspostavljan ju tiranije.8 Kao to m o e m o da
vidim o, ovde p on ovo do lazi do izraaja logika starocrkvene rein
terpretacije clausule Petri: v la st kao takva je n eprikosnovena, a o t
por se m oe pruiti sam o pojed in cim a ija lino st v ie nije saobrazn a slu bi koju oni obavljaju. N o , vie ne m oe biti rei o pravu na
o tp or tiraniji stricto sensu, jer tiranija jo nije nastupila: o n a je tek u
nastajanju i zato je treba sasei u korenu.
ajevim a krenja O s n o v n o g z a k o n a ili p ro tiv p ra vn e ili p ro tiv m o ra ln e z lo u p o

trebe d ravn e vlasti. N o s io c i ja vn ih s lu b i su u o v im slu ajev im a o b a v e zn i na
p ru an je o tp o ra . O b a p red lo g a su d o la n a raspravu 19. janu ara 1 9 4 9 , ali su
o d b ijen a (Entstehungsgeschichte, 1 9 5 1 : 1 6 ) .
8 A k o bi p arlam ent ili v lad a im ali n am eru d a sru e u stavn i p ored ak, gra an i k o
ji ele d a deluju u d uh u "p o m o i u g ro e n o j d ra v i m orali bi d a saekaju da
u sta vo m predvieni o rgan i p re d u zm u p o tre b n e m ere: u p rvo m slu aju je to
p red sed n ik N em ake i U sta vn i su d , a u d ru g o m slu aju B u n d e s tra g (re d o v
n im izglasavan jem n ep o veren ja) (N a g le r, 1 9 9 1 : 9 7 -9 8 ). U tre n u tk u u k o m bi
se U sta vn i sud N em ake sta vio na stra n u o n o g a ko h o e d a ru i u sta v n i si
s tem , graani bi stekli pravo d a o d m a h , n e o b a z iru i se v ie n a e v e n tu a ln e ak
cije p reostalih nosilaca vlasti, p re d u z m u m ere "p o m o i u gro e n o j d ra v i".
324
M '
T ak va o dredb a n em akog zakonodavca (koji je u ovo m

sluaju p o stu p ao kao u stavotvorac) razoarala je sve o n e koji su
oekivali "is tin s k o pravo na o tp or tiraniji. U sledile su kritike
zb o g to g a to je p rib egn u to pravnom in stitu tu ija je tradicija u
N em akoj u 2 0 . v eku v ie n ego sporn a.9 O s im toga, postavljeno
je pitanje potrebe za o vakvim in stitu to m , koji n avodno ne don osi
nita novo u o d n o su na krivinopravnu zatitu slo b o darskog de
m okratskog poretka" (Breile, 19 7 8 ). N apo sletku , argum enti su
bili da je form ulacija l. 2 0 , st. 4 O s n o v n o g zako n a loa, p o to je
p om o ugroenoj dravi do zvo lje n a kada je svako drugo "p o m o
no sredstvo" p osta lo n eu potrebljivo, a to znai da ustavn i poredak
nije ugroen ve uklonjen. S a m im tim , upotreba o vo g prava bi bila
n em ogua jer je p o m o d o zvoljen a sam o protiv on o ga ko "p o
kuava da uklo n i poredak tj. u vrem e d o k poredak jo postoji i
d o k jo nisu iscrpljena sva "p om o n a sredstva". T o bi onda v o d i
lo protivrenosti: ako u stavn i poredak postoji, jo nem a potrebe
za krajnjim "p o m o n im sredstvom , a ako je poredak uklonjen,
vie
se
n ikakvim
sredstvom
ne
m o e
spreiti
to
uklanjanje
(W asserm ann, 1 9 8 5 :1 1 0 -1 1 1 ).
N a ove kritike m o glo bi se odgovoriti da je nem aki zakonodavac/ustavotvorac ispravno p o stu p io kada je u O sn o v n i za
kon u m esto prava na o tp o r tiraniji uvrstio in stitu t p om oi ugro
enoj dravi. O n se tako opredelio za stanovite da je u Saveznoj
Republici N em akoj kao m odernoj dem okratskoj ustavnoj dravi,
koja poiva na principu p odele vlasti, nem ogu e uspostaviti tira
niju. O n o to je m o gu e jeste zavoenje van redn og stanja u kom
e se sukobiti protiranske i p rou stavn e snage, pri em u se i na jed
noj i na drugoj strani m o g u nai i "o b in a privatna lica i nosioci
vlasti (M in , 19 9 0 : 8 9 ). Pojam van redn og stanja pri tom se o i
gledn o proiruje i izlazi van okvira koji su predvieni form alnom
procedurom u kojoj ga proglaava u stavom predvien organ. K a
ko organ ustavno ovlaen za proglaenje van redn og stanja m o e
biti upravo onaj koji ugroava ustavni poredak i koji nem a in te
9 Isto rija in stitu ta p o m o i u g ro e n o j d ra vi za p o e la je 1913. (k a d a je n em aka

v o js k a u A lza su , ka o o d g o v o r na p ro v o k acije fra n cu sk ih n acio n alista, sam a
sp ro v e la p ravd u p ro tiv gra an a), a n astav ila se o d b ra n o m o rgan izato ra K app o v o g p u a 1 9 2 0 . U o b a sluaja, rad ilo se o to m e d a su v o jn i k ru g ovi u z u rp i
rali red o vn e n a d le n o sti d rave.
325
resa da u konkretn oj situaciji proglasi vanredno stanje, to je jasno

da se oni koji pruaju p o m o ugroenoj dravi n e sm eju vezivati
za ovaj form alni kriterijum . In stitu tom p o m o i u groen oj dravi
izvrena je svojevrsna dem okratizacija prava p ro glaen ja vanredn o g stanja, s tim to se konano odluivanje o opravdan o sti pribegavanja o vo m in stitu tu prebacuje u dom en pravosua (koje e p o
stupati tek p o to je otklon jen a o pasn o st po ustavn i poredak). I
obrnuto, ako organ ustavn o ovlaen za proglaenje van redn og
stanja zlo u po treb i svoje ovlaenje i proglasi van red n o stanje ka
ko bi se njim e o k oristio zarad jaanja i zlo u p o trebe s v o g diktator
skog poloaja, in stitu t p om oi ugroenoj dravi m o e biti od ko
risti svim drutvenim sn agam a koje su zainteresovane i sprem ne
da se bore za povratak u norm alno fun kcionisan je dem okratske
ustavne drave.10
Proirenje p ojm a van redn og stanja v o d i ka pom enutoj
W asserm annovoj kritici form ulacije lana 2 0 , st. 4 O s n o v n o g za
kona, koja nije n eo sn o van a u to lik o to se u O s n o v n o m zako n u ne
pom in je direktno van redn o stanje. A k o bi se lan 2 0 , st. 4 O s n o v
n o g zakona tum aio tako da se o n o dn osi na van redn o stanje u i
rem sm islu, onda bi se m o gla objasniti p rotivrenost izm eu su
protstavljanja on o m e ko "p o k u a da srui ustavn i poredak i iscr
pljenosti svih drugih "sredstava p o m o i . Svrha p o m o i u groe
noj dravi jeste da se sprei prelazak iz van redn og stanja (u irem
sm islu ) u tiraniju i o m o g u i povratak u stanje redo vn o g funkcionisanja dem okratske u stavn e drave. Z ato kada A rth u r K auf
m ann zagovara "m ali o tp o r (ili pravo na o tp or sitnia": Wider-
10 U p ita n ju je zapravo situ a cija k o ja n astaje ka o p o sled ica sn a n ih p otresa u

fu n k cio n isa n ju d em o k ratsk e u sta v n e d ra ve. P o sezan je za rep resivn im m eram a v e sam o p o sebi iz a ziv a sk e p s u u p o g le d u krajn jih n am era (d ik ta to r sk o g
ili jo u v ek red o vn o g) o rg an a v la sti, a situ a ciju d o d a tn o o te a va ju p rip ad n ici
n elo jaln e op o zicije", koji n a sto je d a v la s t d e fin itiv n o d e n u n ciraju k a o "ti
ra n sk u " i oko riste se n astalim h a o s o m k a k o bi sam i d o li n a v la st. U toj z o
ni su m raka [...] o tp o in je b o rb a za u m o v e o n ih b ez jae p re d an o sti p o s to je
e m p o litik o m ili d ru tv e n o m p o re tk u i o n ih k o ji su p o sv een i n je go vo m
p revra tu (Linz, 1978: 9 4 - 9 5 ). I n s titu t p o m o i u g ro e n o j d ra vi in i se najp rim eren iji ovom stanju, u k o je m je p o tre b n o o k u p iti sve d e m o k ra tsk o j
u sta vn o j dravi lojalne sn a g e radi p ritis k a u p ravcu p ovratka u n o rm aln o
fu n k cio n isa n je p o liti k o g p o retk a , iz m e u S cile su m n jive d ik ta tu re i H aribde p o liti k o g prevrata o d s tra n e p rip a d n ik a n elo jaln e o p o zic ije .
326
<tandsrechtder kleinen M n zen ) kao najbolje sredstvo za spreavanje

tiranije (koja e, kada bu de u spostavljena, izazvati potrebu za "ve
likim o tp o ro m ), o n sledi upravo ovu logiku p om oi ugroenoj
dravi (K au fm an n , 1984: 9 2 ). M e u tim , u K aufm annovoj form u
laciji se kao problem atian pokazu je sam pojam m alo g otp ora ,
poto on vie nem a nita zajed n iko sa klasinim pravom na o tp or
tiraniji. Stavie, sadraj na koji se ovaj pojam odn osi heterogen je:
on se o d n osi na p o m o u groen oj dravi koja se opire tiraniji (pa
i prilikam a u ko jim a e se m orati pribei v e lik o m i zapravo jedi
nom pravom otporu ), ali i na graansku n eposlu n ost, ko jom se
spreava nastanak vanrednog stanja, a samim tim i potreba da se pomog
ne ugroenoj dravi.
O v a k v o shvatanje in stitu ta p om oi ugroenoj dravi
otklanja svaku m o g u n o st do voenja u v ezu suverenosti i ovlaenja za u voen je van re d n o g stanja (to je p o vo d o m V ajm arskog
ustava svojevrem eno u in io Carl S ch m itt). U g ro en o st drave je
ste vanredno stanje u kom sve proustavne snage moraju da se angauju kako bi se p o n o v o u sp o sta vio ustavni poredak, pa, ako je
potrebno, i p ro tiv o dreen ih nosilaca vlasti (o d n osn o sam o g
ustavn o ovlaenog diktatora, ako je vanredno stanje form alno
proglaeno). Po m iljenju Ralfa Dreiera, korist od odredbe lana
2 0 , st. 4 O s n o v n o g zako n a poiva u tom e to ona "ispun java jed
nu veo m a znaajnu funkciju. O n a ohrabruje graanina, koji u si
tuaciji slinoj dravn om udaru eli da brani u stavn i poredak, da
p osegn e za inae zabranjenim sredstvim a, i om ogu ava sudiji, k o
ji e kasnije prosuivati o in jen inom stanju, da opravda spornu
radnju pozitivnopravno, bez p ozivan ja na n adp ozitivn o pravo.
G raanin pri tom snosi dvostruki rizik. Prvo, ustavni poredak
m ora ostati na snazi i, drugo, m ora nai sudiju koji e uvideti da
su bile ispunjene pretpostavke iz lana 2 0 , st. 4 O s n o v n o g za k o
na (Dreier, 1985: 3 0 6 ). D ru gim recima, posle p o n o v n o g u s p o
stavljanja u stavn og poretka pojedinci koji su se politiki (ili v o j
n o) angaovali tokom van redn og stanja po svoj prilici e biti izv e
deni pred sud, kako bi se utvrdilo da li su zaista titili "slobodar
ski dem okratski poredak". Z ato pojedinci koji su se borili protiv
protiranskih snaga u van redn om stanju moraju im ati neki pravni
o sn o v na koji e se kasnije, pred redovnim su dom , p ozvati kako bi
opravdali svoje sporne radnje. In stitu t p om oi ugroenoj dravi
327
ide u susret toj potrebi. O n om oguuje p ojed in cu da se u takvoj si

tuaciji p o zo v e na O s n o v n i zakon i na ovlaenje koje je, na o sn o
vu lana 2 0 , st. 4, d o b io u sklopu sveukupn ih napora proustavnih
snaga da p o n o v o u spo stave ustavni poredak.
In stitu t p om o i ugroenoj dravi im a zn aajn u u lo gu u
naporim a da se u van redn om stanju zatiti i spasi dem okratska
ustavna drava. Ipak, kao to je ve reeno, p o m o ugroenoj dr
avi ne treba da se izjednaava sa graanskom n ep oslu n o u
stricto sensu, koja se ne ostvaruje u u slovim a van re d n o g stanja i ni

je usm erena p ro tiv protiranskih snaga koje van redn o stanje nam eravaju da okon aju uspostavljan jem tiranije. G ra a n ska n ep oslu
n o st je deo redovn og fun kcionisan ja u sta vn o g poretka i za to se
osn o v za opravdanje ne m o e traiti u lanu 2 0 , st. 4 O s n o v n o g
zakona.
T ak o d o lazim o i d o p osledn jeg p o m e n u to g o sn o va ko
ji m o e p osluiti kao opravdanje za graansku n ep o slu n o st - to
su odredbe koje reguliu o sn o vn o pravo na slo b o d n o izraavanje
m iljenja i o sn o vn o pravo na slo b o d u okupljanja. O v a dva o sn o v
na prava ine jedan o d n ajosetljivijih nerava m oderne dem okrat
ske ustavne drave (u 3. o d eljku 21. poglavlja o va d v a prava su
zajedno sa pravom glasa tretirana kao tri o sn o vn a preddravna,
prirodna prava) p o to tite javnost, tj. m o gu n o st najirih slojeva
graanstva da se u po zn aju sa aktu eln im politikim problem im a i
da, koliko je god to m ogue, efik asn o kontroliu delovanje n osila
ca vlasti. O sn o vn o pravo na slo b o d n o izraavanje m iljenja i
o sn o vn o pravo na slo b o d n o oku pljan je kao o sn o v opravdanja gra
anske neposlunosti u pu u ju na to da n eposluni graani sa
svim ozbiljno shvataju da je jav n o st garant redovn og fu n kcio n isa
nja dem okratske ustavne drave.
Kao paradigm atski prim er za opravdanje graanske n e
poslu n osti pozivanjem na ovaj o sn o v u N em akoj i danas vai
presuda Vrhovnog suda u sluaju Patsch. Re je o saradniku Save
zn e slube za ustavnu zatitu , koji je sm atrao da su izvesni p o stu p
ci ove Slube vezani za prislu kivan je telefona protivustavni i zato
ih je javno obznanio. N a taj nain o n je ispun io dispoziciju 10 0
Krivinog zakona, koji regulie odavanje dravne tajne. U p o s tu p
ku pred Vrhovnim su dom koji je na kraju pokrenut, sud je, prim enjujui uenje U stavn og su da o odm eravanju dobara, opravdao
328
Patschovu radnju kao ostvarivanje slo b o d e miljenja koje ne p o t

pada p o d udar 1 0 0 K rivin og zakona. T o to je V rhovni sud pri
znao opravdanost P atscho vog p ostu p ka nikako ne znai da je pom enuta odredba K rivinog zakona protivustavna. Priznavanje da
postoji opravdanje za krenje jedne zabranjujue pravne norme sa
pozivanjem na vrenje o sn o vn ih prava oveka ne mora da znai da
se ta zabranjujua norm a mora ukin uti kao protivustavna. T o vai
ne sam o za akt posredne nego i za akt neposredne graanske n e
p oslun osti, za koji Patschov sluaj predstavlja najbolji primer
(Dreier, 1985: 311-312). Jo jasniji prim er za to prua sluaj K nudsen. N ep o sred n o pred p oetak zim sk e olim pijade u O slu , 12. n o
vem bra 19 9 4 , iz m uzeja je nestala slika Krik" Edvarda M uncka.
Pet dana kasnije jednom listu se javio norveki svetenik Borre
Knudsen, p ozn ati borac protiv abortusa, i priznao da je on kradlji
vac slike. A li, on je odm ah o b zn an io da njegov cilj nije bio da sliku
prisvoji nego da javnosti skrene pan ju na to da abortusi predsta
vljaju ubijanje ljudi. O n je pon u dio da vrati sliku ako norveka te
levizija prikae film M u kli krik koji se bavi ivo to m fetusa i koji
nosi poruku da abortus treba zabraniti (D ob b ler, 1 9 9 5 :1 5 8 -1 5 9 ).11
11 S p o rn o je to d a li se P a tsch o v i K n u d s e n o v sluaj m o g u p rih vatiti kao id ea

la n " p rim er za gra an sk u n ep o s lu n o s t, p o to je u o b a sluaja u p itan ju bio
a k t p o jed in ca. U ta kvim sluajevim a je n eja sn o da li se radi o n e p o slu n o sti iz
ra zlo ga sav esti ili o is tin s k o m aktu g ra a n sk e n ep o s lu n o s ti. Ipak, apel jav
n o sti g o vo ri u p rilo g to m e da se u o b a slu aja za is ta rad ilo o gra an sko j ne
p o s lu n o s ti. T o se n ajb olje v id i ak o se P a tsch o v i K n u d s e n o v sluaj u p ored e
sa s li n im sluajem , G ru n in ger, koji s e n e d v o s m is le n o m o e o kvalifik o va ti
kao n e p o s lu n o s t iz ra zlo ga sav esti. N a e ln ik a p o licije S t. G ale n a Paula
G riin in g e ra 23. d ecem b ra 19 4 0 . o s u d io je vajcarski sud z b o g falsifiko van ja
d o k u m e n a ta n em ak im Jevrejim a, im e je o n e m o g u e n a n jih o va d ep o rtacija
(n a o s n o v u o d lu k e B u n d esrata vajcarsk e o d 18 -19 . a v gu sta 1938. o p otp u n o j
za b ra n i u laska svih izb eglica bez v iz e u S v a jcarsk u ) n azad u N em aku .
G ru n in g e r je o su e n na n ovanu k a zn u i g u b ita k prava na p en ziju , tako d a je
u m ro 19 7 2 . kao siro m aan ovek. Iako ga je 1 9 9 4 . reh ab ilitovao vajcarski
B u n d esra t, o cen jujui p o litik u vajcarsk e p rem a Jevrejim a u o n o vrem e kao
"ra sisti k u d isk rim in a ciju , G riin in g e ro v p o s tu p a k se jo u vek nije m o g ao
o k v alifik o va ti kao ak t gra an ske n e p o s lu n o s ti. Jer, G ru n in g e r se n ije o b ra
ao ja vn o sti, niti je h teo d a inicira javnu d is k u s iju : o n je h teo d a spasava iv o
te k o n k re tn ih ljudi, i to p o ce nu kren ja za k o n a . D a je, recim o, javn o p o d ig a o
ram p u i p u stio da Jevreji m aso vn o p o n u d a p relaze gran icu, stvarajui na taj
n ain gran in i skan dal ko ji bi o k ira o sva jca rsku ja vn o st, to b i se m o g lo n a
329
N a m o g u n o st pozivanja na o sn o vn a prava oveka u

opravdanju akata graanske n eposlun osti prvi p u t je panju
skrenuo R a lf Dreier (Dreier, 1985: 310 ) i z b o g to ga je o d m ah bio
otro kritikovan od konzervativnih nem akih pravnih teoretiara
(upor. npr. W asserm an n , 19 8 5 :12 3 ; Isensee, 19 8 8 : 5 8 ). N o , uprkos kritici, p o k a zalo se da osn ovn a prava oveka pruaju zaista
najpouzdaniji o sn o v za opravdanje delanja pojed inaca kojim a se
iskazuje graanska n ep oslu n o st. "S asvim u o p ten o , delanja su
opravdana sa stan o vita o sn o vn ih prava sam o ako padaju u d o
rnen zatite n ek o g o sn o v n o g prava i ako se kreu un utar njegovih
granica" (Laker, 1 9 8 6 :2 3 7 -2 3 8 ) . T o znai da se, ako se hoe sledi
ti logika o sn o vn ih prava oveka, moraju preduzeti dva koraka: 1)
mora se utvrditi da li se odreeni akti graanske n ep oslu n o sti
m o gu p odvesti p o d barem jedno od p om enu ta dva o sn o vn a prava,
i, ako m ogu , 2 ) m ora se u tvrditi da li ti akti prekorauju ogrania
vajuu regulaciju koja je sadrana u sam om u stavu ili u zakonim a.
Za istin ski ak t graanske n ep oslu n o sti (npr. dem on stracije) p o
trebno je da bu de prekrena neka od ograniavajuih regulacija
ovih prava (npr. da dem on stracije b udu neprijavljene ili zabranje
ne). A li, za graansku n e p o slu n o st odluujui znaaj im a princip
da i tam o gde u stavotvorac u puuje na organiavajuu zako n sku
regulaciju, on podrazu m eva da se sadraj tih zako n a m ora tu m a
iti "u duhu O sn o v n o g zakona (Laker, 1986: 26 4 ). O sn o v n a prava
oveka im aju posebn u tein u za to to su u sam om sreditu prav
n o g poretka, pa zato i o p ti prin cip u stavn o p rilago en o g tum ae
nja svake pojedinane pravne norm e to mora im ati u vid u . Zato
to su zakonodavac, vlada, uprava i sud vezani o sn o vn im pravima,
svaki neposluni graanin m o e u svakom sluaju preduzeti p o
kuaj da svoju akciju opravda p ozivan jem na o sn o vn a prava. T ak o
i u krivinom postu pku u k o m su krivinopravni razlozi opravda
nja in concreto neprihvatljivi ipak m o e uspeti opravdanje p o ziv a
njem na osnovna prava za to to i u krivinom postuku vai o sn o v
ni p ostu la t tumaenja u skladu sa u sta vo m (Fleisch, 1 9 8 9 :3 3 6 ).
zv ati ak to m graan ske n e- p o s lu n o s ti (D o b le r, 1 9 9 5 :1 5 5 ) . O v a k o , G r n in gero v p ostu p ak ostaje ak t n e p o s lu n o s ti iz ra zlo ga savesti. T reb a, m e u tim ,
za k lju iti da verovatno n ajb olji n ain d a se izb eg n u d ilem e p rilik o m ra zlik o
v an ja graanske n ep o slu n o sti i n e p o s lu n o s ti iz razloga savesti p oiva u to
m e da se p ostavi o pte p rav ilo d a g ra a n sk u n e p o slu n o st m o e o stvariti gru
p a ljud i a pojedinci te k izu z e tn o .
330
O p ra v d a n je gra an ske n ep o slu n o sti u sva k o m k o n

k retnom sluaju zavisi o d ish o d a odm eravan ja dobra koje je z a
tieno i d o b ra koje je u g ro e n o p red u zetim aktom . P o to akt
graanske n e p o slu n o sti m o e v o d iti u povredu o sn o v n ih prava
treih lica, p o sta vlja se p itan je kako treba p ostu p ati u to m slu a
ju. U sk lad u sa p o m e n u to m D reiero vom form ulom , za ovaj s lu
aj se m o g u p o n u d iti dva kriterijum a: kriterijum srazm ern osti i
kriterijum o zb iljn o s ti neprava (Laker, 19 8 6 : 2 8 4 ). Princip sra
zm ern o sti je n episani u stavn i prin cip koji p roizlazi iz prin cipa
jed n akosti i u svim o b la stim a ja v n o g prava je na sn azi (Fleisch,
19 8 9 : 34 8 ). Prim en jen u o b la sti graanske n ep o slu n o sti, on
znai da se graan ska n e p o s lu n o st ne m o e ostvarivati na bilo
koji n ain n ego jed in o tako da se prava treih lica za titite u naj
veoj m o g u o j meri i da n e b u d e n ep red vi en ih i n ek o n tro lisan ih
p osled ica (u n itava n ja velik ih m aterijalnih dobara, povreda ili
sm rti lju di). A k t graan ske n ep o slu n o sti za to m ora da uskladi
sredstva sa ciljem to se proverava p o m o u tri p otkriterijum a
srazm ern osti. Prvo, sredstvo m ora biti prim ereno cilju, to zn ai
da ak t graanske n ep o slu n o sti m ora n eposredn o da siu i p o s ti
za n ju cilja o tkla n ja n ju o z b iljn o g neprava. A k o se, pak, ovaj cilj
ostvaruje tek p osredn o, p red u zeti akt m ora biti prim eren m e u cilju - skretanju p an je javn osti na n eko o z b iljn o nepravo, kako
bi se o n o , p o d p ritisko m , o tk lo n ilo u n ek o m d ru g o m p o stu p k u .
D ru go , sredstvo m ora b iti n eizo sta vn o p rim en jen o kako bi bio
p o s tig n u t cilj, to zn ai da sva o stala alternativna sredstva za to
nisu bila dovoljn a. Tree, sredstvo m ora biti o dm eren o (ili srazm ern o u u em sm islu ), to zn ai da akt graanske n e p o s lu n o
sti m ora biti p red u zet jed in o radi ostvarivanja n am eravanog cilja
i ni z b o g ega d ru g o g (Laker, 19 8 6 : 2 9 5 ).
A k o se princip srazm ernosti jo m o e pregledno razlo
iti, princip ozbiljnosti neprava u tom sm islu stvara vee p o tek o
e, p o to upuuje na odm eravanje dobara koje se pojed inim prav
n im norm am a tite.12 T ek ako s e dobro koje je zatien o p oka e
12 U literaturi se pojam "o z b iljn o g n eprava" p on eka d kritikuje kao su b jek tiv an
i p ro izvo lja n , p o to n e p o sto ji u ltim a tiv n a in sta n ca ko ja bi m o g la d a o d red i
ta je o zb iljn o a ta n ije o zb iljn o n ep ravo (R h in o w , 198 4: 33; Eckert, 1 9 8 6 :
56 ; P iittm an n , 199 4 : 4 9 ). T e kritike p o k a zu ju p o tp u n o o d su stv o s m is la za
gra an sku n e p o slu n o st, jer u p ravo z b o g to g a to ne p o s to ji takva in sta n ca
331
vrednijim o d d obra koje je ugroeno ili p ovreeno, graanska ne

p o slu n o st m o e biti i sudski opravdana. T a k o ostaje da se raz
motri p ro b lem odreenja cilja graanske n ep oslu n o sti.
2 . Cilj graanske neposlunosti

A k t kojim se iskazuje graanska n ep oslu n o st m ora im ati jasan i
n edvosm islen cilj, koji se pre toga legalnim p u tem nije m ogao
ostvariti.13 Po Ralfu Dreieru, taj cilj nikako ne m o e b iti uklanja
nje d em okratskog ureenja, pravnog poretka ili traenje nekih
prirodnih (u stavn o nepozitiviranih ) prava; to m o e biti sam o apel
na pravdu u sm islu zatite ustavnih odredbi o lju d skim pravim a
i dravnim ciljevim a (Dreier, 1991b : 6 5 -6 6 ) . O v a odredba je s
jedne strane preuska, a s druge preiroka. Pre svega, trebalo bi je
proiriti s o b ziro m na krug referentnih odredbi u to lik o to se one
ne nalaze sam o u ustavu n ego i u ratifikovanim m eunarodn im
u go vo rim a i m e u naro dn om o b iajn om pravu.14 O v o m e bi takoe trebalo dodati i konstrukte o sn o vn ih prava oveka koji su proizali iz razrade p rvobitn ih odredbi ustava, o d n o sn o m eunarod
nih ugovora. Kao prim er se m o g u navesti lanovi 1 i 2 b o n sk o g
O s n o v n o g zakona, koji se o d n o se na n ep riko sn o ven ost lju d skog
dostojan stva i pravo na slo b o dan razvoj linosti i koji su kasnijim
tum aenjem razraeni u o sn o vn o pravo na saodluivanje p o slo
prim aca (Daubler, 1 9 7 4 : 1 2 9 i dalje).15
ko ja e (v an s u d s k o g p o s tu p k a ) rei ta jeste a ta n ije (o z b iljn o ) n epravo gra

a n sk a n e p o slu n o st z a p o in je svo j "m a r k ro z in s titu cije . Z a to su k a rak
teristin e rei istraivaa m ira W o lfg a n g a S tern stein a izg o v o re n e u jed n oj
raspravi sa n em akim m in istro m p ra v o su a H a n s o m E n gelh ard o m : "T o p ak
n e zn a i d a se o seam kao d a p o s e d u je m a p s o lu tn u istin u . O s e a m se n e kao
d a p o sed u jem istinu ve k a o da sam u p o tra z i za n jo m i e le o bih d a V as p o
zo v e m d a sa m n om p o traite is tin u . D ru g im recim a, sp rem a n sa m d a svoje
m ilje n je u svakom trenu tku iz lo im p ro v e ri argum en ata, pa i d a ga sam p od v rg n e m proveri. T a ko e n eu o k lev ati d a p ro m en im svo je u b e e n je ak o p o
n u d ite agrm en te koji e m e u b e d iti (Z iv iler, 1 9 8 3 :4 6 ) .
13 G ra an sk a n ep o slu n o st z a to se ne sm e isk a zati prerano: pre to ga m oraju bi
ti iscrp ljen a sva redovna sred stv a u p o s tiz a n ju d a to g cilja (F leisch , 1 9 8 9 :1 7 0 ) .
14 O v aj sluaj je zan im ljiv sam o ako k o n k retn i u stav ne uvaava neke o bavezu ju e n o rm e m eunarodnog prava u o b la sti regulacije o sn o v n ih prava oveka.
15 Istu lo g ik u preuzim a C a ro le G o u ld i u g ra u je je u tem elj svo je k o n cep cije
e k o n o m s k e pravde (u p or. G o u ld , 1 9 9 0 :1 3 3 i dalje).
332
Su avan je bi se, n a drugoj strani, o dn osilo na sadraj

ovih ustavn ih i m e u narodn opravnih odredbi. "D ravni ciljevi ,
koje Dreier p om in je (n a tragu n em akog u stavotvorca),16 veo m a
su apstraktni, tako d a m oraju biti detaljnije zakonski razraeni da
bi bili pravno prim enljivi (Fieisch, 19 8 9 : 34 4-34 5). Z a to bi ti dr
avni ciljevi m ogli da b u d u objekt zatite p rim enom graanske
neposlu n osti sam o p osredn o, tj. sam o u sluaju da se m o gu izve
sti iz o sn o vn ih prava oveka: npr. cilj pravne drave u zatiti pra
va na jednakost pred zako n o m , cilj dem okratske drave u zatiti
o p te g p asivn o g i ak tiv n o g birakog prava, cilj socijalne drave u
zatiti prava na socijalno osiguranje, itd. Jo jedan dravni cilj k o
ji bi se m o gao navesti pored p om en u tih ciljeva ticao bi se organizovanja procedura u ko jim a se o sn o vn a prava oveka razrauju i
tite. O b rn u to , u k o lik o se neki dravni cilj ne bi m o gao izvesti iz
osn ovn ih prava oveka i uko lik o bi iza toga bila veina u k o n stitu isanoj vlasti (sa svo jo m p o seb n o m koncepcijom pravde), tada n e
poslun i graani ne bi im ali o sn o va da osporavaju taj cilj kao ne
pravedan, tj. kao u stavn o nepravo. O v o drugim recima znai da
cilj graanske n ep oslu n o sti m o e biti jed in o apel na pravdu,
shvaenu u sm islu o sn o vn ih prava oveka (koja su predviena b i
lo ustavom , bilo ratifikovanim m eunarodnim ugovorim a, bilo
m eunarodnim obiajn im pravom ), i kao procedura kojim a se ova
prava razrauju i tite.
P ostoje dva razloga za to to se pravda na koju se p o z i
vaju n eposluni graani vezu je za o sn o vn a prava oveka i proce
dure kojim a se o n a razrauju i tite. Prvo, dem okratska ustavna
drava oslabila je p rotivrenosti izm eu m orala i prava, ali ih n i
je ukinula, z b o g ega se o sn o vn a prava oveka javljaju kao ish o d i
te najveeg broja m oraln ih kritika prava. S o b ziro m na n jihov
principijelni i program ski karakter, b lizak m oralnoj argu m en taci
ji, osn o vn a prava oveka d o pu taju pojed incu da opravda svoj p o
stu p ak tim e to e sam o prividno kriti odreen o (npr. za k o n sk o )
pravo, d o k e ga zapravo braniti kao (svo ja ) o sn o vn a prava
(K alin, 1988: 2 4 0 ). D ru gi razlog z b o g k o g pravdu na koju se
16 O d re d b e o d ra vn im ciljev im a n alaze se u p ream bu li, lan u 2 (d ra vn i cilje

v i) i lan u 31, stav 1 (b la g o sta n je ) b o n s k o g O s n o v n o g za ko n a, ka o i u o d g o
varajuim o d red bam a o n a d len o sti p o jed in ih organ a.
333
pozivaju n ep o slu n i graani ine o sn o vn a prava oveka m n o g o je

bitniji i tie se funkcije a ne karakteristika o vih prava. O n a , nai
me, im aju p rivilegovan o m esto i poseb an tretm an u d em okrat
skoj u stavn o j dravi. Po R obertu A lexyju , o sn o v n a prava O s n o v
n o g za k o n a jesu p ozicije koje su tako v a n e sa stan o vita u stav
n o g prava d a se n jihova zatita ili n ezatita ne sm e prepustiti jed
n ostavnoj parlam entarnoj vein i (A lexy, 19 8 6 : 4 0 7 ) . T a k o gra
anska n e p o s lu n o st pronalazi svoje m esto u procepu izm e u
o sn o vn ih prava oveka i akata parlam enta, o d n o s n o vlade: o sn o v
na prava o veka jesu tem elji dem okratije ija se su d b in a ne m o e
p repustiti na v o lju parlam entarnoj vein i (o d n o s n o iz nje p roizaloj v la d i) i za to se m ora braniti brojnim , ne sam o in stitu cion al
n im n ego i van in stitu cio n aln im sredstvim a. H aberm as je zato
p o tp u n o u pravu kada kae da je u jed n u dem okratsku ustavnu
dravu ugraeno m n o tvo m eh an iza m a sam okorekcije rezultata
pravnostvaralake aktivn osti, m e u ko jim a bi graanska n ep o
s lu n o st m anjine bila tek p osledn ji u n izu (H aberm as, 1 9 8 5 :1 0 2
i 1 0 7 -1 0 8 ) .17
C e o problem gra an ske n ep o slu n o sti d o lazi na ovaj
n ain na teren n ap etosti izm e u d e m o k r a ts k o g p rincipa k o n zer
v ativn e ko n stitu tivn e vlasti i d e m o k r a ts k o g principa k o n s titu isane v la sti. N e p o slu n i graani p o pravilu ine izrazito aristo
k ratsku grupu koja sam a p o seb i ne m ora im ati m n o go sluh a za
dem okratiju, ali je m o e ko ristiti u iniciranju obrazo van ja d e
m o kratske veine p o v o d o m o d re en ih pitanja, koja su aktom
g raan ske n ep olu n o sti u in jen a sp o rn im
(upor.
i H affner,
198 4: 8 8 -8 9 ). N jih o v o z a u zim a n je za pravdu, shvaenu kao

o d re en o o sn o vn o pravo oveka, pred stavlja m o st izm e u vei
ne ko ja je na u stavotvornoj s k u p tin i izglasa la ustav i neke nove
17 H aberm as, m eutim , ini jed an k o ra k v i e n ego to je to p otreb n o kad a ovaj

m eh an iza m stavlja u d o m e n is te " i p o z itiv n im pravom n epo sred o van e "le
g itim n o s ti . O n prihvata d a se u s ta v tem e lji n a n eprekrivim i n e o tu iv im
o s n o v n im pravim a oveka, ka o o s n o v i "k v a lifik o v a n e p o slu n o sti" graana,
ko ju d em ok ratsk a u stavna d ra va je d in o m o e zah tevati o d njih, za to to se
njen legitim itet ne iscrpljuje u go lo j le g a ln o s ti. A li, o n ne uvia d a izm e u
"s lo b o d n o lebdee le g itim n o s ti i le g a ln o s ti p o s to ji jo jedn a "regu larn a" s fe
ra p ravn osti - sfera u stavom i m e u n a ro d n im pravom p ozitiviran ih o sn o v n ih
prava oveka - koja d o p u ta da se u n jo j u k o tv i gra an ska n e p o slu n o st.
334
budue p arlam en tarne v e in e ,18 koja e san kcio n isati n jih o vo v i

enje pravde i odgovaraju e tu m aenje u sta vn ih odredbi o spo r
nom o s n o v n o m pravu oveka. N a taj n ain n ep oslu n i graani
p reuzim aju na seb e u lo g u ko n zervativn e k o n stitu tiv n e vlasti.
P ozivan je n ep oslun ih graana na pravdu m oe biti
usm ereno na tri adresata. Prvo, o no m o e biti usm ereno na druge
graane, koji n aelno podravaju vein u u parlam entu (o d n osn o
nosioce izvrne vlasti), da p o vo d o m o dreen o g pitanja (politike
odluke, o d n o sn o zakona) uskrate poverenje svojim p redstavn ici
ma i da izvre pritisak na njih kako bi ovi prihvatili gledite n ep o
slunih graana. O v a j vid upuivanja apela o b in o se vri p om ou
uticaja na im personalno javno m njenje. D ru go , neposlu n i graa
ni m o gu se obraati sam o m organu ko n stitu isan e vlasti koji je d o neo sporni akt (p olitiku odluku ili za ko n ) sa apelom da ga u re
gularnoj proceduri povue (ili, eventualno, zam eni n ekom dru
go m o d lu k o m ili zako n o m sa prim erenijim sadrajem ).19 Tree,
apel m o e b iti upu en ustavn om sudu, koji odluuje o u stavn osti
i za ko n itosti pravnih akata i koji se sm atra in stitu cion aln im pred
stavn ikom konzervativn e ko n stitu tivn e vlasti. O vaj p oslednji slu
aj ujedno je i najvaniji, p oto dem okratska ustavna drava o sta
vlja pojed in cim a krajnju m o gu n o st da pred ustavnim su d om iz
raze svoj su d o p rotivustavnosti odreenih zako n a i odluka: ako
oni uspeju da ubede veinu ustavnih sudija da je njihova graan
ska n ep o slu n o st sluila zatiti ustava i bila u dom en u upotrebe
o sn o vn ih prava, ustavni sud e retroaktivno njihovo delanje legalizovati (K alin, 198 8 : 2 4 2 ).
U ovoj logici krije se jedna o p a sn o st na koju su ve
brojni teoretiari skrenuli panju. N aim e, vezivan je graanske ne
p oslu n o sti za osn o vn a prava oveka m o e biti opasn o zato to se
na taj nain socijalni konflikti i n apetosti usm eravaju ka pravni
koj d o g m atici i svrstavanju u polaritet d o p u ten o - n edopute-
18 M utatis mutandis, isto v a i i z a n o sio c e izv rn e v la sti, ko ji - kada n isu u s tro

jeni kao in o k o sn i - m og u , ali ne m oraju d a p rih vate p rin cip vein e.
19 U o vo m sluaju e, p o pravilu, na p ov rin u isp liv ati s u k o b izm e u p o litik ih
partija (za stu p lje n ih u organ u k o n s titu is a n e v la s ti) i gra an skih in cijativa
(u n u ta r ijih o rg a n iza cio n ih okvira se artik u lie g ra an sk a n e p o slu n o st),
kao m o d e rn o m d ru tv u p rim erenih, ali i m e u so b n o k o n k u ren tn ih o b lik a
za stu p a n ja p o liti k ih in teresa (u p or. W ille m s, 1 9 9 7 : 4 8 7 i dalje).
33 5
no (K lin, 1 9 8 8 :2 4 6 ) . Ish o d takvog trenda m o e biti prekom erno irenje prob lem atike o sn o vn ih prava oveka, ko ja m o e da pro
guta sve sfere socijaln o g ivo ta i da juridifikuje p o litiki diskurs
(E llscheid, 19 8 8 : 2 5 5 ). T im e se, dalje, ojaava u lo ga u sta vn o g su
da u drutvu, koji na posredan nain dobija u lo g u da odluuje 0
m n ogim stvarim a za koje uopte nije nadlean ni ko m peten tan
(Klin, 19 8 8 : 2 4 6 ). Sa veim brojem sluajeva u kojim a se o b i
na" prava sudaraju sa o sn o vn im , u stavni sud e n em in ovn o d o
i u iskuenje da prekorai svoja ovlaenja i da zadre u pravnu
materiju u kojoj nem a ta da trai (Starck, 1 9 8 1 :2 4 6 ) .
Logika ovih argum enata je pogrena u to lik o to previ
a dve stvari. Prvo, veliki deo o n o g a to se naziva socijalnom sfe
rom " p o d lo an je politizovanju , a kada je ve politizovan , onda
trai pravne kanale za razreenje. Jedan od tih kanala je i p rocedu
ra u sta vn o g suda, kojoj pripada o n o liko znaaja koliki je znaaj i
sam o g ustava u drutvu. Stavie, sam o ako ustavn i su d ne prikri
v a svoju politiku d im en ziju m oi e da odgovori zadatku o b ra zo
vanja p o litikog k o n sen zu sa p o vo d o m svih o n ih pitanja iz "so ci
jalne sfere koja su ostala sporna i kontroverzna.20 D ru go , sam
ustavni sud ne rezonuje sam o pravniki nego i politiki, to n eizben o proizlazi iz n jegove u lo g e najvieg tum aa ustava. D akle,
nem a n ieg spornog u to m e to p olitizovan i sporovi iz "socijalne
sfere dolaze u n adlen o st u sta vn o g suda. Problem je u to m e ka
ko e se ustavni sud drati u okvirim a ovlaenja koje im a u jednoj
dem okratskoj ustavnoj dravi (R m er, 1 9 8 9 :13 0 ). G raan ska ne
p o slu n o st je upravo jedan o d dem okratskih inilaca koji p o sta
vlja ogranienja inae leg itim n o m bavljenju u sta vn o g suda p olitizo van im pitanjim a o sn o vn ih prava oveka.
3. Neposluni graani i ustavni sud

S u k o b neposlunih graana i u s ta v n o g su da pokree za n im ljiv o
p itan je da li se graanska n e p o s lu n o st m ora okon ati d o n o e
2 0 O v o je shvatanje koje m o d a p o n a jv i e za g o v a ra ju d e m o k ratsk i o rije n tisa n i

so cija lis ti, koji su v o ljn i d a u u u re g u la rn u p roced u ru o b ra zo v a n ja p o liti
k o g k o n sen zu sa ka ko bi p o m irili "p ra v n o d r a v n u i d e m o k ra tsk o -s o cija ln o d ra v n u interpretaciju u s ta v a " (B la n k e , 19 7 7 : 17; ta ko e i W a g n e r, 19 7 7 :
133).
33 <?
njem p ra vo sn a n e o d lu k e u s ta v n o g suda, ko jom se spo rn i prav

ni akt p roglaava u sk la e n im sa p o sto jeo m regulacijom o sn o v
nih prava oveka. K ao to s m o videli, graanska n e p o slu n o st is
kazuje se z a to to je k o n stitu isan a v la st odreen om p o litik o m
o dlu kom ili za k o n o m povredila o sn o vn a prava oveka. M e u tim ,
o sn o vn a prava oveka su p o pravilu odreena apstraktn o i m o e
se desiti da k o n stitu isan a v la st da svoju interpretaciju sp o rn o g

prava p o kojoj p olitika o d lu k a ili zako n ne predstavlja krenje
o sn o v n o g prava oveka, i da tu interpretaciju usvoji i sam ustavn i
sud. A k o b u d u hteli u to m sluaju da insistiraju na svojoj inter
pretaciji, n ep oslu n i graani, n astupajui u ulozi predstavn ika
neform alne i d isperzivn e k o n zerva tivn e k o n stitu tiv n e vlasti, m o rae da se su protstave ne sam o pred stavn icim a ko n stitu isan e v la
sti n ego i sam o m in stitu cio n aln o m uvaru ustava -
form alnom
predstavniku konzervativn e k o n stitu tiv n e vlasti. U to m sluaju,

dakle, nastaje su k o b dva p red stavn ika konzervativn e k o n s titu tiv
ne vlasti, pri em u je p ozicija u sta vn o g su da n euporedivo jaa
z b o g sam e n jegove u ko tvljen o sti u ceo in stitucion aln i sistem v la
sti i uloge koju igra u podeli i m e u so b n o j kontroli vlasti - koja
tako e im a svoje p rirodnopravno u tem eljenje.21 D ru g im recima,
graanska n ep o slu n o st m o e se sprovoditi d o granica koje p o
stavlja sam o u strojstvo dem okratske ustavn e drave. T o zn ai da
e se presu dom u sta vn o g suda ko jo m se usvaja tum aenje o sn o v
nih prava oveka k o n stitu isan e vla sti po pravilu razreiti su kob
konzervativne k o n stitu tivn e vla sti i ko n stitu isan e vlast nautrb
n ep oslu n ih graana. D alje ispoljavan je graanske n ep o slu n o
sti u to m sluaju bi p op rim ilo o b lik stvaranja in ovativne k o n s ti
tu tivn e vlasti.
N o , ako se m oe rei da o vo vai kao pravilo, o d m ah se
m ora dodati da to pravilo p ozn aje i izu zetke. U nekim sluajevim a
n eposluni graani ne bi trebalo o d m ah da ustu kn u pred p resu
d o m ustavn og suda i o du stanu o d svoje uloge predstavnika k o n
21 N a su p ro t to m e Jrgen H aberm as se za la e za "zajed n icu tum aa u sta v a u

ko jo j bi svi pojedin ci p o lazili o d d is k u rz iv n o g p ojm a d em ok ratije i sam i ko n tro lisali ak te ko n stitu isa n e v lasti, d o k b i im u sta vn i sud pri tom s lu io sam o
ka o "tu to r" (u p or. H aberm as, 1993: 34 0 ; v eo m a usp elu k ritiku o vih sta vo v a
d aje M a u s, 1 9 9 5 :5 5 2 ) .
337
zervativne k o n stitu tiv n e vlasti. U svojoj k n jizi o graanskoj n ep o

slun osti T h o m a s Laker nepotrebno zaotrava konsekvence ove
opcije. Po n jeg o vo m m iljenju stvari se iz korena m enjaju ako se
protest okrene p ro tiv konane odluke u sta vn o g suda, jer se tada
graanska n e p o slu n o st pribliava korienju k la sin o g prava na
otpor tiraniji. T im e se rizik drastino poveava, jer praktino jedi
na nada o staje revizija odlu ke u stavn og su da (Laker, 19 8 6 : 301).
M e u tim , ne v id i se za to bi zahtev za reviziju o d lu ke ustavn og
suda bio n eto sam o po sebi zastraujue. N iti je ustavni sud jedi
ni p ozvan da kae ta je p o ustavu niti sam o u sta vn o su dstvo m o
e ostvariti ustav. U stavn i sud je pre in stanca koja objedinjava, integrie i u sklau je pravno-interpretativne procese koji zapoin ju
m aterijalnim ostvarivanjem prava pojedinaca (G o erlich , 1981:
55). A to ne znai da (nerevidirana) presuda u sta vn o g suda uvek i
nu n o m ora d a konan o razrei neki ustavn i spor. Presuda m oe
biti p ovod za nove sporove, koji e o b n o viti i ojaati pritiske na
ustavni su d da prom eni stanovite i revidira p rethodn u presudu.
N apo sletku , i sam ustavni sud ine sudije koje su "sa m o ljudi i
koji svoja politika opredeljenja teko m o gu iskljuiti iz ustavnih
sporova. Politiki sporovi se za to n eu m itn o prelam aju i u o d lu i
vanju u u stavn om sudu ,22 a n isu retki sluajevi da se d o odluka
2 2 U w e W esel daje vrlo upeatljivu slik u su d ija U sta v n o g su d a N em ake i naina

na koji o n i rade: "ta, d akle, igra u lo gu . Pravo ili p olitka? G le d a n o u celini,
u zim ajui u o b zir d u i v rem en sk i p eriod, u p olitiki e k sp lo ziv n im p itan jim a
o d luuje p olitika vein a u Sen a tu [sud a]. A to zn a i i p artijsk o -p o litik a [ve
ina], kao to se m oe iitati iz izd v o jen ih m iljen ja. N e uvek, ne u svakom
p ojed in an om sluaju, ne k o d s v a k o g p o jed in a n o g sudije. U p rk o s svom za
jed nitvu u Senatu, koji se ka o g ru p n o -d in a m ik i p roces ne sm e potcenjivati,
tam o p ostoje ipak p olitike grup acije, o ko jim a svako zn a. O ko jim a se ne g o
vori javno. K oje im aju jed ne d ru ge na o k u , koje rade jed n e p ro tiv d ru gih , tako
to se bo re za takozvane neutraln e, d a bi se o n d a d o grab ile ili o d lu ivale vei
n o m glasova. T o je jedna p o litik a k o ja se kree u n u tar pravnih m ea, ko ja se
m oe o buzd ati uz p om o p rav n ik o g in stru m en tariju m a, a to zn ai i: u z p o
m o pravnikog sam o razum evan ja su d ija, i ko ja tako p on ekad biva - nam ern o ili nenam erno - skren uta u d ru g o m pravcu. Pri to m nije n evan o da se p ri
lik o m su d sk o g veanja uvek argu m en tu je p ravn iki. P o litika je e sto prisutna
u d ru go m planu. A li o n o to igra u lo g u p rilik o m veanja jeste pravn ika k o m
peten cija. A veanje, sam razgo vo r, igra v e lik u u lo gu . Svakako da je o d lu u ju
e glasanje na kraju. N a njega, ak o se n em a ta p lau zib iln o su p rotstaviti, m o
gu u ticati argum enti drugoga. A li i ne m o raju (W esel, 19 9 6 : 4 9 -5 0 ).
338
dolazi n ekom vrstom "k o m p ro m isa .23 N o , nije problem sam o u

tome. K ako su m eto d e tu m aenja ustava jo u vek d aleko o d e g
zaktnih, u n ifikovan ih i jed n o zn an ih , to je sam a "u stav n o st v e o
ma esto kreativna dorada ustavn ih odredbi (Rom er, 19 8 9 : 134135). Z ato je b itn o da fluktuacija m iljenja, tum aenja i inicijativa
ide u oba sm era - kako o d u sta vn o g suda ka pojedincim a, tako i
od pojedinaca ka u stavn o m sudu. Revizija jedne presude ustavn og
suda zato ne bi sm ela da b u de neto to je u dem okratskoj u stav
noj dravi n ezam islivo ili nepoeljno. Po seb n o ne ako predstavlja
rezultat du gotrajnog, n ep oko leb ljivo g i rasprostranjenog protesta
iji je cilj iskazivanje graanske n ep oslu n o sti. V rhovn i sud S A D
je npr. 19 4 0 . do n eo o d lu ku o tom e da su uenici ob avezn i da p o
zdravljaju am eriku zastavu , ali je z b o g protesta koji su p ovod om
toga o dm ah usledili, pre svega p rotesta Jehovinih svedoka, m orao
1943. da don ese su protn u odlu ku . U o v o m sluaju tek je p rodue
na graanska n ep o slu n o st o m o gu ila novu interpretaciju o sn o v
nih prava sadranih u U sta v u S A D . "G ra an ska n ep o slu n o st d o bija ovde kontroln u fun kciju koja doprin osi tom e da pravna dra
va ostane sposobna za uenje sam e sebe i da m o e da se dalje razvija
u sm islu principa i ideja u tem eljen ih u o sn o vn im pravim a (Kalin,
1988: 2 4 2 ).
Po to su o sn o vn a prava oveka prilino apstraktno o d
reena i jo uvek ne grade nikakav sistem koji bi o m o g u io izbegavanje kolizije p ojed inih prava (a p o g o to v o ne celovito i sveobu
hvatno ostvarenje svih prava), u m n o go b rojn im sluajevim a se
prilikom njihove prim ene mora pristupiti "o dm eravanju ili ba
lansiranju pojedinih (m e u so b n o kolidirajuih) prava. O v o je
23 K a k o istie W a lte r M u rp h y p o v o d o m rad a a m e rik o g U s ta v n o g su d a, "n e

m o e se o ekivati d a se d ev et ili ak p et in telig en tn ih , in d iv id u a listi k ih i
svo jeglavn ih p ravn ika sp re m n o saglase o k o k o n tro v e rzn ih i zn a a jn ih slu a
jeva, a jo m anje o k o d o k trin a koje treba u sp o sta v iti i rezo n a ko ji treba u p o trebiti d a bi se o p ravd ala b ilo ko ja v e in s k a o d lu k a . Ipak, d o sp o ra zu m e va nja d o la zi, i to vrlo e sto k ro z "trg o v a n je , tj. m e u so b n a p o p u ta n ja i k o m
p rom ise. "O b je k ti k o jim a su d ija treba d a trguje jesu n je g o v glas i saglaavanje u m iljenju; n jego ve san k cije su n je g o v o pravo d a p ro m en i svoj glas i n je
go v o pravo d a n ap ie o d v o je n o m iljen je. S a sv im o ito e fik a s n o s t prvih
san k cija za visi u v e lik o j m eri o d p o sto je e p od ele u su d u , a d ru g ih o d su d ijine p ism e n o sti i pravne o b u e n o s ti. S p o ra z u m m o e b iti p ro izvo d o tv o re n o g
p oga an ja ili se d o n jega m o e d o i p reu tn o (M u rp h y , 19 6 6 : 1 5 6 9 ).
339
n eo ph od n o p o to jedino na taj nain m o e da b u d e prim enjeno

ono pravo koje im a najveu teinu. Kriterijum e za gradaciju jed
nim delo m p ru a u stav a drugim delom tradicija (praksa) ustav
n og suda, kao i akti sam e konstituisan e vlasti (Jansen, 19 9 7 : 35).
Primera radi, "egzegetikim balansiranjem prava n avedenim u
am an dm an im a U stava S A D utvreno je da slo b o d a javn og izraa
vanja m iljenja im a veu tein u od prava svojine, da slo b o d a ta m
pe m ora da u stu kn e pred pravom na fer suenje, da pravo na jed
n akost i zabrana diskrim inacije im a veu tein u o d prava svojine
itd. (H en kin , 1978 : 10 31-10 32). U zim aju i sve to u obzir, m o glo
bi se zaklju iti da kao opravdanje za upravljanje graanske n ep o
slun osti ne sam o prema aktu ko n stitu isan e vlasti nego i prema
presudi u sta vn o g suda (ko jo m se usvaja - eksp licitn o ili im p licit
no - tum aenje o sn o vn ih prava oveka u to m aktu) m o e da p o
slui to to je ustavni sud uzurpirao pravo da odm erava osn o vn a
prava oveka koje je ve prim enjeno u ustavu. D ru gim recima, gra
ansku n ep oslu n o st bie opravdano nastaviti u o n im sluajevi
ma u kojim a je prekreno (zapo stavljen o ) odreeno o sn o vn o pra
v o oveka, iji priroritet je u stan o vio sam ustavotvorac, d o k su
ko n stitu isan a vlast, a na njenom tragu i u stavni sud, neovlaeno
dali prvenstvo nekom dru gom o sn o vn o m pravu oveka.
N o, ustavni sud m oe odb iti zahtev n ep oslunih graa
na na osn ovu ustavnog ovlaenja da odm erava osnovna prava o
veka, a da ipak bude opravdano nastaviti graansku n ep oslunost.
O pravdan je za nastavak graanske neposlu n osti u tom se sluaju
m ora temeljiti na ogranienjim a sudske prakse zatite osn ovn ih
prava oveka. O tom e je pre svega re kada ustavni sud prim enjuje
razraenu praksu izbegavanja da odluuje, iako je zaista re o p o
vredi o sn o vn o g prava oveka (v id i npr. H enkin, 19 79 : 4 14 ). Pro
blem i se, m eutim , m ogu javiti ak i kada ustavni sud u zm e zah
tev u proceduru odluivanja i za tim ga odbije. U m odernim dem o
kratskim ustavnim dravam a ustavi o b in o dugo ostaju na snazi
(najdrastiniji je sluaj sa U sta v o m S A D ) z b o g ega se s vrem enom
n eizb en o menjaju i razvijaju (Jeliinek, 1 9 0 6 : 9 ; Kalin, 1 9 8 8 :2 4 1 ).
Z b o g toga doktrina stare decisis u u stavn o m pravu ne vai onako
d o sled n o kao u drugim o b lastim a (M a so n i Beaney, 1963: 21), pa
se i praksa ustavnih sudova s v re m en o m dinam inije menja i prilag o ava optim drutvenim prilikam a. V rhovn i sud S A D jeste o d li
340
an prim er za n em o g u n o st "uvara u stava da o b ezb ed i trajno,

"perm anentno znaenje U stava (N agel, 198 9: 11 i dalje).24 S a
m im tim, u su dskoj praksi koja se tie zatite o sn ovn ih prava oveka m ogu se rekonstruisati razliiti slojevi, od kojih su neki u p ot
punosti mrtvi i p otp u n o neprim enljivi na postojeu stvarnost (kao
dobar primer m o gu se navesti presude V rh o vn o g suda S A D kojim a
je tridesetih go d in a opstruiran R ooseveltov New D eal). Ponovn o
pozivanje na takvu tradiciju (praksu), na koju bi se m ogao odlui
ti ustavni sud, nesporno zasluuje graansku neposlunost.
N o , problem i ni tu ne prestaju. O s n o v n a prava oveka
n isu n igde -
p a ni u a n g lo sa k so n sk im sistem im a -
zam iljena
kao "stvar tradicije (p rakse) koju p ozn a ju i n egu ju sudije kao

eksperti (Luke, 19 9 6 : 233). N aprotiv, o sn o vn a prava oveka
uvek su stvar traganja za reflektivnim ekvilib riju m o m izm eu
autoriteta prolosti i zah teva sadan josti (S u n ste in , 1 9 9 6 ). Po to
se jo ni u jednoj dem okratskoj ustavnoj dravi nije iskristalisala
jed in stvena m aterijalna teorija u stava (u sklop u jed n e m aterijalne
teorije drave i drutva) koja bi u ivala o p ti ko n sen zu s, to p ro iz
vod i najvee p roblem e u interpretaciji ustava (Dreier, 19 7 6 : 4 0 ).
T o to ne p osto ji jed in stvena m aterijalna teorija ustava, drugim
recima, znai da ne p osto ji jedna transparentna hijerarhija vredn osti u u stavim a dem okratskih ustavn ih drava (sa odreenim
izuzecim a, kao to je npr. u zd izan je lju d sk o g d o sto jan stva iznad
ostalih vredn osti u O s n o v n o m za k o n u N em ake). Posledica o va
kve situacije jeste to da i osn o vn a prava oveka m oraju ostati nesistem atizovan a. M e u tim , ustavni sudovi ne m o g u da se p o m i
re sa tom in jen icom i u svom odlu ivanju stalno p olaze od pret
p ostavke da jedna m aterijalna teorija ustava sa hijerarhijom vred
n osti i sistem a tiko m o sn o vn ih prava oveka postoji i da je prim en om te teorije m o gu e doi do p o u zd an o g, p red vidljivo g i ujed
naen o g odm eravanja ljudskih prava. T ak o je npr. U stavn i sud
2 4 Z a n im ljiv o je da je d an a s u S A D u v e lik o m broju slu ajeva n em ogu e tu m a i

ti U sta v ako se p o lazi o d "o rig in aln ih in ten cija u stavo tvo raca. O v o se p o k a
zu je ve i na p lan u sam ih regulativnih preferencija. N a im e, iako su p isci U s ta
va S A D naglaavali p rin cip e p od ele vlasti i fed eralizm a, p o tisk u ju i in d iv id u
aln a prava u d rugi plan, kasn ije je nastao p reok ret pa su in d iv id u aln a prava
stek la prven stvo. I sam V rh ovn i su d S A D dan as se u o ce n i u sta vn o sti sko ro u
p o tp u n o sti ogran iava na za titu in d ivid u aln ih p rava (N a g e l, 198 9 : 6 2 ).
341
N em ake seb e o vla stio (tzv. M efisto o d lu k a) d a proglaava s u d

ske presude n eu sta vn im z b o g p ogren o g odm eravan ja protivrenih o sn o vih prava oveka ili z b o g lo eg tu m aen ja n e k o g o d tih
prava (S tein w e d el, 19 7 6 : 37 i dalje). T ak va o d lu k a pretp ostavlja
da p osto ji m aterijalna teorija u stava sa tran sp aren tn o m hijerarhi
jom vredn osti i p regled n im sistem o m o sn o vn ih prava oveka k o
je se svi su d ovi m oraju pridravati i o kojoj u p osledn joj instanci
odluuje U s ta v n i su d .25 T o , m eutim , zn ai da u stavn i su d p ris
vaja jedno vrlo b itn o i iroko ovlaenje koje m o e iz o sn o va da
porem eti lo g ik u p od ele vlasti ako nije p o d lo n o kontroli. A naj
bolja kontrola je upravo su d javn osti i m o g u n o s t graanske n e
p o slu n o sti prem a o d lu ci u sta vn o g suda. Jer, ne p o sto ji nikakav
razlog z b o g k o g bi sam o ustavn i sud, po svo m nahoenju, o d lu
ivao o to m e kako u n eko m ko nkretn om sluaju treba da bude
prim enjena m aterijalna teorija ustava (sa p oretko m v red n o sti i
o sn o vn ih prava oveka) koja objektivno ne postoji i koja je tek u fa z i iz
gradnje. Su d ije u sta vn o g su da jesu ljudi koji su p o prirodi stvari

najkvalifikovaniji da tu m ae u sta v i grade jed in stven u m aterijal
nu teoriju ustava, ali ih to ne d o vo d i d o o b jek tivn o sti i n ep o gre
ivosti. T e k u najtenjem m e u o d n o su sa javn ou o n i m o g u da
grade svoju u stavn o -in terp retativn u p olitik u i da na taj n ain d o
prin ose nastanku to lik o p o tre b n e m aterijalne teorije u stava.26
Vrhovni sud S A D p o n o v o p ru a do b ar prim er za u sta vn o -in te r-
2 5 T a kva p retp ostavka im a jo jed n u n e g a tiv n u p o sled icu ; o n a p o iva u to m e da

rem eti granicu izm e u u s ta v n o g i " o b i n o g (n e u s ta v n o g ) prava i, sam im
tim , p rin cip d a U stavn i su d N e m a k e m o e d a in terven ie s a m o p o v o d o m
p ovred e neke n orm e u sta va ( O s n o v n o g z a k o n a ). T im e se, na o s n o v u n e p o
sto jee m aterijalne teo rije u s ta v a sa je d in s tv e n im p o re tk o m v re d n o sti i lju d
sk ih prava u stavn om su d u d aje m o g u n o s t d a p reisp itu je i "o b i n e ", tj. u s ta
v o m n eregulisane n o rm e. P o ziv a n je n a v re d n o s ti u p resu d am a U s ta v n o g s u
d a N em ake zato e sto im a k a ra k te r "k rip to a rg u m e n ta ko ji za m e n ju je
is tin s k u argum entaciju i stvara arkan u u sta v n e in terpretacije za iru jav
n o s t (G o erlich , 1 9 7 3 :1 4 0 ).
2 6 O se a j ustavne obaveze, k o ji m o ra b iti razvijan m e u g ra an im a je d n e d e
m o k ratsk e ustavne d rave, b ie u g r o e n svaki p u t kada u stavn i su d tu m ai
u sta vn e norm e su p ro tn o
tu m a e n ju
k o je prevaladava k o d
gra an stv a
(D o rs e y , 1970 : 212; o p ro b le m im a ra zlik o v a n ja "o seaja u sta vn e o b a v e ze "

o d d ru g ih razloga koje g ra an i m o g u im a ti z a p ostu p a n je u s k la d u sa u s ta v
n im odredbam a upor. M a c C a llu m , 1 9 7 0 a i N a gel, 1 9 7 0 ).
342
pretativnu p o litik u koja se prilagoava zahtevim a vrem ena: u slu

aju Brown v. Board o f Education o f Topeka 19 5 4 . o n je p oslu a o glas
javnosti i o d lu io da je rasna segregacija neustavna, p otp o m au i
na taj nain napore Pokreta za graanska prava da zabranu rasne
diskrim in acije podigne na n ivo u s ta v n o g principa (M a id m en t,
1 9 8 9 :1 1 2 ) .
A k o iz ovih izlagan ja treba izvui neki zakljuak, on bi
glasio da protesti, kojim a se artikulie graanska n eposlunost,
treba da slu e kao ferm ent p o m e n u to g reflektivnog ekvilibrijuma" i da oni stavljaju na iskuenje kako akte kontituisane vlasti
tako i presude u sta vn o g su da o o sn o vn im pravim a oveka - uvek
kada sadan jost ne dozvoljava sam o puko deklam ovanje starih i
p otp u n o neprim erenih sadraja tradicije (prakse).27 T o vai ne sa
m o za zem lje u kojim a je su dsk a zatita o sn o vn ih prava oveka od
zako n o d avn e vlasti slaba, kao to je npr. V elika Britanija (Scarm an, 1 9 7 8 :1 5 8 5 ), nego i za zem lje u ko jim a je upravo ustavni (o d
nosn o vrh ovn i) sud glavni za titn ik o sn o vn ih prava oveka, kao
to su to npr. S A D (H en kin , 1 9 8 1 :1 5 9 6 ) . U tom p ogledu dobro je
prisetiti se D w orkin ovih rei sa sam o g kraja Carstva prava, gde on
u o p ta va svoje vien je stava prem a pravu ne sam o na sudije nego
i na obine graane: C arstvo prava je definisano stavom , a ne teritorijom ili m oi ili procesom . [...] T o je interpretativni, sam oreflektivni stav usm eren ka politici u najirem sm islu. T o je p rotest
ni stav koji svako g graanina ini o dgovo rn im za zam iljanje ta
su javna zalaganja n jego vo g drutva za princip i ta ta zalaganja
zahtevaju u novim o k o ln o stim a (D w o rk in , 1 9 8 6 :4 1 3 ).
N apo sletku , trei sluaj u kojem e neposluni graani
m oi opravdano da nastave svoj protest, iako je ustavni sud o d b a
cio n jihov zahtev, tem elji se na m o gu n o sti apela n adnacionalnim
instancam a, koje u poslednje vrem e postaju sve vaniji akter za ti
te o sn o vn ih prava oveka.28 A k o je drava prekrila neko o sn o vn o
2 7 U o vim sluajevim a u najveoj m eri d o la z i d o izraaja etika d isk u rsa ", koja
d o p u n ja v a p ravni aran m an d em o k ratsk e u sta vn e d rave. O teoriji d isk u rsa
ka o tem elju d em o k ratsk e u sta vn e d ra v e u p or. A lex y , 1993b: 28.
28 T o je p rirod na p o sled ica p rocesa p o ra sta o vlaen ja m e u n aro d n ih organ a,
p roiren ja o b lig a to rn o g n a d n a cio n a ln o g su d stv a i jaanja m o n istik ih te o ri
ja m e u n aro d n o g prava, koje za go varaju ne sam o je d in s tv e n o s t m e u n aro d
n o g prava n ego i c e lo k u p n o g s v e tsk o g p rav n o g p oretka. O tu d a se sve ee
343
pravo i ako " rtv a 29 nije u m ogunosti da to ispravi u n acional

nim in stitu cijam a, o n d a u nekim sluajevim a p o s to ji m o gu n o st
obraanja "vioj in stan ci (Hurvvitz, 1981: 135). Posle D r u g o g
svetskog rata p ojed inac je postao delim ini m e unarodn opravni
subjekt (Erm acora, 19 74 : 443), da bi pola veka kasnije ve raspo
lagao i sa in d ivid u aln im pravom na tu b u p ro tiv drave koja kri
njegova m e u narodn op ravno priznata prava. O s n o v za o vo pravo
im a dravljanin ija je drava potpisala neki o d sledeih m e u n a
rodnopravnih dokum enata: Fakultativni protokol u z M e u n a ro d
ni pakt o graanskim i politikim pravima (lan 1 -2 ), K onvenciju
0 uklanjanju svih oblika rasne diskrim inacije (lan 14), K o n ven ci
ju protiv torture i drugih okrutnih, nehum anih ili degradirajuih
p ostu p aka ili kazn i (lan 2 2 ), Evropsku konvenciju o ljudskim
pravim a (lan 2 5 ), A m eriku konvenciju o lju d skim pravim a (lan
4 4 ) i A friku konvenciju o ljudskim pravim a (lan 5 6 ). Svaki p o
jedinac ovlaen o vim d o k u m en tim a m oe pred n ad len im m e u
narodnim o rganom da ostvaruje pravo koje ti d o k u m en ti reguliu.
Poto je pravilo da se pojedinac ne m oe obratiti o vim organim a
pre nego to je iscrpeo dom ae pravne lekove,3 to bi trenutak d o
noenja odbijajue presude u sta vn o g suda b io p o g o d a n z a poe
tak akcije na m eu narodn om n ivou i nastavak graanske n ep oslu
nosti - sve dok n adleni m eunarodni organ ne kae p oslednju
re. U k o liko bi se desilo da nadleni m eunarodni organ donese
o dlu ku koja izlazi u susret zahtevu n ep oslu n ih graana i p rotivrei presudi ustavn og suda, graanska n ep o slu n o st im ala bi zn a
ajnu funkciju u pojaavanju p ritiska na dravu da izvri o d g o
varajue prom ene celo k u p n o g n acionalnog p ravn og poretka s h o d
m e u n aro d n o pravo m ea u u n u tra n je p ravo drava, i to m e d ra ve ne m o

g u d a se od u p ru . O n e m oraju d a p rih va te m e u n aro d n u sarad n ju (n a ta ih
p risiljava im perativ za d o v o lje n ja p o treb a sta n o v n i tv a i p o tre b a z a o stv a ri
van jem nacion aln e p o litik e u m e u n a ro d n im o k v irim a), a ce n a za to je ero
zija n jih o v o g suveren iteta (B le ck m a n n , 1 9 9 5 :1 1 1 ).
2 9 U p o stu p c im a pred m e u n a ro d n im o rg a n im a trai se d a p o je d in a c k o ji tu i
d ra vu bud e rtva (T ard u, 1 9 8 9 : 2 9 4 ).
30 T re b a p om en u ti d a p o sto je lib eraln e ten d en c ije d a se u izv e s n im slu ajev im a
p o jed in cim a d o zvo li d a se o b ra te m e u n a ro d n im o rg a n im a i p re iscrp ljiva
nja d o m a ih pravnih lek o v a (D e lb r iic k , 1 9 8 9 : 2 2 9 ).
344
no preporukam a m e u n a ro d n og organa.31 Kao prim er m o gu se

navesti neke za k o n o d a vn e prom en koje su usledile prem a prepo
rukama U jedin jen ih nacija: kanadski Z ako n o Indijancim a, m auricijski Z akon o im igran tim a, n izo zem sk i Z akon o naknadam a za
n ezaposlenost itd. O v im prim erim a se m o g u pribrojiti i ukidanja
itavog niza represivnih reim a (u A rgen itin i, Boliviji, Ekvatorijal
noj G vineji, H aitiju, Filipin im a, U g a n d i, Urugvaju itd.), em u je
takoe doprineo tu b en i sistem U jedin jen ih nacija. A li, o n o to je
ovde najhitnije n aglasiti jeste injenica da u najvie sluajeva,
pak, odluke U jedin jen ih nacija ne utiu direktno na drave ve na
m eunarodno i d o m ae javno mnjenje. Ljudi se m o b iliu pod
v od stvom grupa branilaca ljudskih prava, osn aen ih p odrkom
svetske zajednice (Tardu, 198 9: 313). T im e graanska n ep o slu
n o st dobija novu dim enziju: ona zaista postaje deo m eunarod
nih napora za u n iverzalizaciju i izjednaavanje kriterijum a zatite
o sn ovn ih prava oveka u svetskim okvirim a.
Iz svega to je u ovo m odeljku reeno m o em o zaklju
iti da n eposluni graani moraju zapoeti borbu za sop stven o
tum aenje o sn o vn ih prava oveka sa pripadnicim a veine, n osio
31 M e u n a ro d n i o rgan i n em aju o vlaen ja d a p rin u d e d ra vu na p ro m e n u n e

k o g za k o n a za to to je su p ro ta n n o rm a m a o d re e n o g m e u n a ro d n o p ra vn o g
akta. O n i m o g u sam o z a tititi prava o n ih k o ji im se o brate. M e u tim , p o p ra
vilu , p o sto ji neka v rs ta p o sre d n e i n efo rm a ln e p rin u d e d a se n acio n aln i prav
ni p ored ak u sklad i ak o je ve n eki p o je d in a c o stv a rio svo ja p rava p red m e u
n arod n im o rgan o m . N a prim er, 19 6 8 . gru p a B e lgijanaca ko ji go vo re fra n cu
ski je zik o b ra tila se E v ro p sk o j k o m isiji z a lju d sk a prava za to to im se na
o sn o v u v ie za k o n a (iz 1 9 3 2 ,1 9 5 5 ,1 9 5 9 . i 19 6 3 ) u skraivalo n e k o lik o prava
u o b la sti jezik a i o b ra zo v a n ja , garan tov an ih E v ro p sk o m k o n v e n c ijo m o lju d
sk im pravim a i P rvim p ro to k o lo m iz 1 9 5 2 . U d u g o m i k o m p le k s n o m s u e
nju E vropski su d za lju d sk a prava d o n e o je o d lu k u u n jih o vu ko rist. N a k o n
toga, b elgijski p arlam en t n ain io je n o vi za k o n u d u h u p resud e, ta k o da su
za ti e n a prava svih B elgijan aca ko ji go vo re fran cu ski je zik u o b la sti je zik a i
obrazovan ja. Iako je to b io zn a k d o bre v o lje b elg ijsk ih vlasti, jer n ije b ilo n i
kakve m o g u n o sti za p rin u d u , p osred n i i n efo rm aln i p ritisa k je i o v o m p rili
k o m b io presud an (H u rw itz, 1 9 8 1 :1 6 1 ) . U o p te u zev , ek straterito rija ln a ju
risd ik cija m e u n aro d n ih o rgan a p o la k o ali sig u rn o p od riv a s a m o d o v o ljn o st
n acio n aln o g p ravosu a i u praksi d o vo d i d o sve e eg n efo rm a ln o g b ilateral
n o g poravnan ja, d alek o o d javn o sti i b e z o b av eze m e u n a ro d n o g n ad zora .
S u o e n e sa o p a d an jem sam o staln o sti i n e za v isn o sti, n acio n aln e v la s ti ele
barem d a izb egn u javn e p rocese pred m e u n aro d n im o rgan im a , ka ko ne bi
b ila o igled n a n jih o va s la b o st ili krivica (T a rd u , 1 9 8 9 :3 0 3 ).
345
cim a k o n stitu isa n e vlasti, a sam o u p oseb n im sluajevim a i sa sudijam a u s ta v n o g suda.
4. Strategije delanja neposlunih graana

Po sh vatan ju R o n ald a D w o rk in a, m an jin i k o ja izraava graan
sku n e p o s lu n o st p oziva n jem na pravdu na raspolagan ju su tri
strategije delanja. Prvo, o n a m o e racionalnim argu m en tim a da
u b e u je v e in u da grei u p o gled u d o n o en ja o d re en o g zakona
ili vo en ja o dreen e p olitike. T e k ako joj to ne p o e za rukom ,
o n a m o e p o s e g n u ti za preostalim "n eu b e iva k im " strategija
m a i tada e u slediti o n o to se o b in o n aziva p ro testo m . "K ada
n eko veruje d a je od re en a oficijeln a p o litik a d u b o k o n em oralna
u p reth o d n o d e fin isan o m sm islu , kada su n orm aln e politike
m o g u n o sti iscrpljene, kada v ie ne p o sto ji m o g u n o s t za efika
snu u b e iva k u graan sku n ep o slu n o st, kad a p o sto je n en asilne
n eu beivake tehn ike koje obeavaju u speh , kada ove tehn ike izbegavaju o p a sn o st da iza zo vu su p rotan efekat tada je ispravno
prim en iti ovo sredstvo n eu b e iva n ja (D w o r k in , 1 9 8 4 :3 4 ). Pro
testn e strategije koje m an jin e prim en ju ju radi n eu beivan ja
n isu u p o tp u n o sti n en asilne ve n ose u sebi jed n u d o zu nasilja,
ko jo m se poveava cena za p rim en u sp o rn o g zako na, o d n o sn o
p olitike o dlu ke (a tu cen u plaa v la s t p o rasto m upotrebe k o n tranasilja), ili se stvaraju takve o m etaju e i paraliue o k o ln o sti
(b lo k ad a saobraaja, za p o sed a n je zgrada, i si.) koje zastrauju
v ein u .32 U prvom sluaju d u g o ro n i cilj m an jin e jeste da iz a z o
v e o d b o jn o st prem a nasilju, sao sean je i m ilosre kod vein e k o
ja p odrava ko n stitu isan u v la s t i d a na taj nain d o bije njen pri
sta n a k za prom enu sp o rn o g z a k o n a ili p olitik e o dluke, d o k se u
d ru go m sluaju prom ena z a k o n a ili p olitik e o dluke p okuava
izdejstvovati izazivan jem straha k o d vein e.33
32 E fik a sn u graansku n e p o s lu n o s t k o ja m o e d a p aralie ce o s is te m p o p ravi

lu je u stan ju da sproved e s a m o v e in a s ta n o v n i tv a (E bert, 19 6 8 : 2 1 0 ). T a
d a se gra an ska n ep o s lu n o s t v i e n e u p rav lja k a n ed efin isan o j ja vn o sti - k a
k o bi se obrazovala vein a - v e je o k r e n u ta k a n o sio c im a v la s ti kao ( u zu rp a to rs k o j) m anjini.
33 Z a to se ak tim a graanske n e p o s lu n o s ti n e sm atraju o d obren e d e m o n stra c i
je, p eticije, prikupljanje p o tp is a i s li n o (F le is c h , 1 9 8 9 :1 0 0 ) .
346
D w o r k in je o d lin o opisao ove tri strategije, ali ih je

p otp u n o n eopravdano razdvojio. Jer, jedan istin ski in graanske
n ep oslu n o sti nikada se ne m o e liiti racionalnih strategija ubeivanja ve ih sam o m o e u po tpu n iti rem eenjem u obiajen og
odvijanja sva k o d n e vn o g ivota, kako bi se glas m anjine m ogao
dovoljn o jasn o uti. Z a to se m o e zakljuiti da graanska n ep o
slu n ost m an jin e m ora da objedini sve tri strategije: ona kod vei
ne mora da probudi kako i) saaljenje nad sprem nou m anjine
da na sebe prim i dravnu represiju tako i 2 ) strah da e se porem e
aj svakodnevice produ iti u nedogled (sa krajnje neizvesn im is
hodom ), pa onda, u tom kontekstu, i 3) sprem n ost da uje i razu
me sve argu m en te m anjine.
Pri s v e m u o vo m e, g ra a n sk a n e p o s lu n o s t se sa m o razu m eva ka o " n e n a s iln i (F leisch , 19 8 9 : 1 5 9 ), o d n o s n o "m ir
ni" akt, u p o g le d u o s n o v n o g prava n a "m ir n o o k u p lja n je (L a
ker, 1 9 8 6 : 1 8 2 ) . U tradiciji k o ju su p o sta v ili G a n d h i i K in g gra
a n sk a n e p o s lu n o s t je iskorak iz za aran o g kru ga n asilja i
k o n tran asilja (R u ch t, 19 8 4 : 2 7 4 - 2 7 5 ) u to lik o to je usm eren a
ka d ija lo g u i r acio n a ln o m reavanju p ro b lem a. N o , u p rk o s s v o
jim n am era m a d a b u d e n en asilan , o d n o s n o m iran akt, gra a n
ska n e p o s lu n o s t v e o m a c e s t o biva su d sk i kvalifik o van a kao
n asila n ak t (u p o r. i Bay, 1 9 6 7 : 16 9 ; M a c C a llu m , 1 9 7 0 b : 2 7 3 ).
T o je p o sle d ic a e k s te n z iv n o g tu m aen ja p o jm a n asilja k o ju su
su d o v i u n o vije vre m e poeli d a usvajaju. U N e m a k o j je tzv.
Lple p resu d a V r h o v n o g su d a o d 8. a v g u s ta 1 9 6 9 . "o d u h o v ila
p o ja m n asilja iz l. 34 K rivin o g za k o n a , u k lo n iv i razliku iz m e
u n asilja ( G ew alt ) i p rin u d e (Ntigung), o d n o s n o "p sih ik o g
p ritiska" (Laker, 1 9 8 6 : 1 7 8 ; E ckert, 1 9 8 6 : 3 9 ) . O v o m p resu d o m
su trajk, d em on stracije, p ro te st sed en jem na ulici i si. p ro gla
eni ( d u h o v n im " ) n asiljem , k o jim se v o lja v o z a a kola p rin u uje n a p oko ravan je v o lji o n ih ko ji za p o s e d a ju v o z n e povrin e.
T a k a v sta v n e m a k o g V r h o v n o g su d a iza zv a o je o pren e reakci
je. Pristalice gra a n sk e n e p o s lu n o sti su L p le p resu du p ro gla
sili takorei p ro tiv u s ta v n o m z b o g to g a to ogran iava u ivan je
o sn o v n ih prava na izraavanje m iljen ja i o k u p ljan je, ko je garantuju lan o vi 5 i 8 O s n o v n o g z a k o n a (n pr. E ckert, 1 9 8 6 : 4 5 ) .
N a su p ro t njim a, p o zitiv isti k i o rijen tisan i teoretiari zaklju ili
su da je drava ta k o ja odreuje ta e se sm atrati nasiljem a ta
347
nee, te d a n o v o zn aen je p o jm a n asilja k o je je d a o V r h o vn i su d

treba je d n o s ta v n o p rihvatiti b e z o b zira n a to ta n ek o m isli o
tom e (n pr. W a s se rm a n n , 1 9 8 5 :1 2 4 ) . N a p o s le tk u , k o n z e r v a tiv
nim teo re tia rim a Lple presu da je p ru ila p o v o d da likuju.
O n a im je n a p o k o n dala kljuni arg u m en t p o m o u k o g e m oi
da o tp i u g r a a n s k u n e p o s lu n o st kao p o k u a j da se "v an red n o s ta n je u v u e u "sv ak o d n ev icu d e m o k r a tije (P ttm a n n ,
19 9 4 : 5 4 ). N a jra d ik aln iji je, p o o b iaju , b io n em a k i u ltra k o n zervativn i p ra vn i teo retiar J o se f Isen see, k o jem je Lple p resu
da p o s lu ila d a gra a n sk u n e p o s lu n o st je d n o s ta v n o p o is to v e ti
sa "v u jim p ra v o m . "S ta ro v u je pravo p reo blai se u o vije
k rzn o m iro lju b iv ih , za k o n s e n z u s p o d o b n ih p o jm o v a : n en a siln o s t , 'o g ra n ie n je kren ja p rava , g ra a n sk a n e p o s lu n o s t
(Isen see, 19 8 8 : 5 8 ).
K ao izlaz iz ove situacije, koju je p ro u zroko vao "o d u ho vljen i pojam nasilja, pristalice graanske n ep o slu n o sti p o e
le su da se zalau za izu zim an je p ojm a nasilja, koje n ep oslu n i
graani u potrebljavaju p riliko m protestovanja, o d krivin opravnih m erila (Dreier, 19 9 1b : 65; K aufm ann, 1991dl 53). Prim era ra
di, dem onstracije kao o b lik protesta koji se najee sree prili
ko m izraavanja graanske n ep o slu n o sti u sebi m o g u d a u k lju
e psihiki pritisak i ogranienje slo b o d e kretanja treih lica (k o
je krivino pravo trai za ispu n jen je elem enata o dreen ih krivi
nih dela),34 ali za to nikada n e m o g u ii tako daleko d a iza zo vu ili
uin e m ogu om telesnu p ovredu ili sm rt n eko g lica. "O b e le je
n en asilnosti prem a o so b a m a iskljuuje ugroavanje, p ovreiva
nje i u bijanje (Rem elle, 1 9 9 2 :1 1 9 ) . T o vai ne sam o prem a p o li-
34 R ad ikaln i poborn ici o vih o b lik a g ra a n sk e n ep o slu n o sti sm atraju d a je

izv e sta n stepen n asiln o sti n u n i u s lo v z a u s p e n o s t otp ora. "B iro k ra tije m o
g u p rin cip ijeln o izai na kraj s a m o sa in d iv id u a ln im p re d stav n icim a g ru p
n ih interesa, koji im aju o p u n o m o e n je z a p regovaran je; sve d ru g o o n e p re
p u ta ju policiji. A li sve d o k se g ra a n s k e in icijativ e o gran iavaju n a o n e fo r
m e s u k o b a kojim a su b iro k ratije d o ra s le , o n e u n itavaju u slo ve s o p s tv e n o g
u sp eh a . S tog a sve u sp e n e g ra a n s k e in icijativ e, pored i pre sv ih p reg o vo ra,
k o riste o n a sredstva ko ja in e je d in u ( i o tu d a k rim in a lizo v a n u ) o s n o v u n ji
h o v e m oi sankcionisanja: G o - in , za p o s e d a n je , blokad a, ciljn a s a b o ta a i
b o jk o t (O ffe , 19 7 1:16 2 -1 6 3 ; o n u n o s ti iz v e s n o g step en a "d e fa n z iv n o g " n a
silja u protestim a up or. R ich ter, 1 9 8 9 :1 2 2 - 1 2 3 ) .
348
iji i treim licim a n ego i prem a sam im n ep oslu n im graanim a.

Pretnja p ojedinaca da e sebi o d u zeti iv o t u k o lik o se ne udovolji
njihovim za h tevim a nije akt graanske n ep o slu n o sti i ne ini
vlast o d g o v o rn o m za sam o u b istva koja o d atle m o gu da uslede.
T ak o je npr. u Indiji sed am d esetih g o d in a jedan guru zapo eo
borbu za to da se u celoj Indiji zabrani klan je krava. O n je o rgan izo vao jed nu spektakularnu n en asiln u m an ifestaciju i u to m e ga je
p odralo m n o tvo o rto d o k sn ih H in d u sa za koje je krava sveta i
votin ja. N a p o sletk u , guru je najavio p o s t (trajk glau ) sve d o k
n jego v za h te v ne b ude uvaen. V lada Indire G an d h i je o d m ah iz
dala saopten je da nee u dovoljiti gu ru ovim zahtevim a, p o to bi
zabrana klanja krava bila shvaena kao neprijateljski akt p ro tiv
m u slim a n ske m anjine u Indiji. G u ru se nije dao o m esti ovim
upozoren jem , n astavio je sa trajkom g la u i na kraju um ro (L azari-P aw low ska, 1 9 8 8 :3 0 0 ) . U o vo m sluaju, vlada Indire G a n d
hi p ostu p ila je sasvim ispravn o i nije sn o sila nikakvu o d go v o r
n ost za sm rt gurua.
N a drugoj strani, kada je u p ita n ju oteenje stvari
m oraju da vae strogi kriterijum i opravdanja. "O d lu u ju e treba
da b u d e to da se o teenje stvari ko je p ovreuje prava treih lica
m o e tolerisati sam o ako je a p s o lu tn o n e izb e n o i ako se o gra n i
ava na najm anju m o gu u m eru, tj. ako se vre d n o st tete m o e
sm atrati p o tp u n o bezn aajn o m u o d n o s u na cilj p rotesta i ako
o teen je stvari predstavlja n u n i u slo v da bi se akcija m o g la
u o p te izvesti" (Fleisch, 1 9 8 9 : 15 8 ) .35 U zim a ju i u o b zir sve ovo,
kada se govori 0 n en asiln o sti" svih o b lik a graanske n ep o slu
n o sti, m isli se na nepostojanje upravo o vo g , n aju eg p ojm a n a
silja, koji se o d n osi direktn o na fiziki kontakt, iz k o g p ro izlaze
telesne povrede, usm rivanje ili n ep otreb n e velike m aterijalne
tete. T o su jedini oblici nasilja ko je za ista svaki n ep oslu n i gra
a n in m ora izbegavati po svaku cen u ( z b o g ega se n jego v akt,
35 N e z a v isn o o d o vih o g ran ie n ih m o g u n o sti o p ravd an ja oteen ja stvari, p ri

sta lice gra an ske n ep o slu n o sti ap elu ju na n e p o slu n e graan e d a p rilik o m
sv o jih p rotesta ine to je m ogu e m an je m aterijaln e tete. R a zlo g p o iv a u
ko n tra p ro d u k tiv n o sti o v o g o b lik a n asilja, p o to p reten o k o n zerv ativ n o jav
n o m n jen je p ostaje neprijateljski r a sp o lo e n o p rem a ciljevim a g ra a n sk o g
p ro te sta "im p on u da pucaju p ro z o ri" (u p o r. F leisch , 198 9 : 161; Ebert,
198 8 : 9 6 ).
349
na kraju krajeva, m o e i fen o m en olo ki razliko vati o d o tp ora ti

raniji).*6
S h va ti li se "n en asiln o st graanske n ep oslu n o sti na
ovaj nain, m o e se rei da se zapravo radi o sim b oliko j p obun i i
u toliko zn ak u sla b osti m anjine da neto p o stig n e bilo u redovnim
politikim in stitu cijam a b ilo istin skim (o ru an im ) o tp orom . U
tom ko n tek stu , graansku n ep oslu n o st je m o gu e razum eti kao
pokuaj da se sla b ost pretvori u snagu (Seifert, 198 4: 43). M e u
tim , to je m o g u e sam o u dem okratskoj ustavnoj dravi, u kojoj
p ostoji "o gro m n a m o nenasilja , o d n osn o m irnih oblika isk azi
vanja graanske n ep oslun osti. U tiraniji se svaki o b lik protivlje
nja volji v la sti o kru tn o kanjava, tako da i nem a m o gu n o sti za is
kazivanje graanske n ep oslu n o sti - uko lik o se hoe osporiti ti
raninova volja, m ora se o d m ah prei na o tp or i tiranicid. O b r n u
to, u jednoj dem okratskoj ustavnoj dravi n ikakav p rotest se ne
m oe slom iti p rim en om nasilja ("a d m in istrativn o g m asakra"), jer
bi to zn ailo izricanje sm rtne kazn e sam om d e m okratskom u stav
n om ureenju (Arendt, 1971a: 124; A rendt, 1 9 7 2 ). G raan ska
n ep oslu n o st je svojevrstan lakm us dem okratije: tek tam o gde je
m ogua bez opasn osti po iv o t i telo m oe se rei da je dem okrat
ski iv o t dosegao svoju p u n u zrelo st (Eckert, 198 6: 31). Kako
H annah A rendt dobro prim euje, V elika Britanija je svojevrem eno
bila na velikim iskuenjim a da na G an d h ijev nenasilni o tp o r reaguje "adm inistrativnim m asakrom (kako su to predlagali neki
politiari), ali je na kraju ipak prevagnu o uvid da je u jednoj d e m o
kratskoj ustavnoj dravi princip n en asiln o g reavanja politikih
problem a neprikosnoven. O n o to su Britanci shvatili da ne treba
da uine, uinili su nekoliko decenija kasnije A m erikan ci u V ijet
n am u.37 Im perijalistika p olitik a A m erik e im ala je povratni uticaj
36 P o K a u fm an o vo m sh vatan ju , gra a n sk a n e p o s lu n o s t ("m a li o tp o r ) tei da

bu d e "n ep rekid n a ev o lu cija ", u ko jo j se e lim in i u svi p o v o d i z a izb ija n je n a
silja, tj. p ob u n e p rotiv v lasti ( v e lik o g o tp o r a " ), p a v e i iz s a m o g o v o g ra zlo
ga njene najvanije k a rak teristik e m o raju biti: m irn o a, o b a z riv o p o stu p a n je
i strp ljen je (K au fm an n , 198 4 : 9 4 ).
37 A m erik i im perijalistiki rat u V ije tn a m u je p o sh va ta n ju H an n a h A re n d t bio
s u k o b am erike o g ro m n e i p o g u b n e p rim e n e n asilja" sa v ije tn a m s k o m "d o
m ao m m o i" (native power). Ip a k , o va j p rim er n ije to lik o u b e d ljiv ka o p ret
h o d n i o Britancim a i Ind ijcim a. Jer, n eja sn o je ta je p o H an n ah A re n d t za p ra
v o o m o g u ilo V ijetn am cim a d a se o d u p ru A m erik an cim a: ta "d o m a a m o
350
u poveanju nasilja prem a sam im am erikim graanim a (Arendt,

1971a: 2 0 7 ) . P o to nasilje raste, a policija je nem ona da se tom e
efikasno su protstavi, o n a preterano reaguje ( overreact) na stud en
te kada ovi m irno dem onstriraju (Arendt, 1971a: 1 9 8 -1 9 9 ). Tako
se stvara spirala nasilja, ko ja remeti pravila p olitik o g iv o ta i slo
b o du ini n em o gu om . O b r n u to , u uobiajenim prilikam a, n ijed
na vlada koja bi upraljala ruke krvlju n ep oslunih graana koji
m irno dem onstriraju ne bi m o gla da rauna na podrku biraa.
Problem se za to javlja tek ako se svi uobiajeni oblici graanske
n ep oslu n o sti p oka u kao neefikasni: radikalizacija m eto da e
javn ost nesu m njivo okrenuti protiv o n ih koji ih prim enjuju, tako
da ostaje sam o opcija da se protesti pretvore u istin sku o p a sn o st
za sta b iln o st ap atin og drutva, ak i po cenu represije i krvopro
lia (M acfarlane, 1971: 4 7 ). N o , tada se ve m oe govoriti o svo
jevrsnoj p ob u n i protiv vla sti i p osto jeeg (d em okratsko g ustav
n og) poretka, tako da vie n em am o posla sa graanskom n eposlunou.
5. Odreenje graanske neposlunosti

N a o sn o vu svega to je d o sada reeno, m oe se zakljuiti da je o
graanskoj n ep oslu n osti re sam o u sluajevim a kada vie graa
na, koji u jednom drutvu ine m anjinu, 1) odbiju p o slu n o st ne
kom zakonu ili politikoj o dlu ci i, 2 ) kao predstavnici konzerva
tivne konstitu tivne vlasti, stanu u zatitu pravde koja je ugroena
spornim za ko n o m ili p o litikom o dlukom . 3) Sadraj pravde o
kojoj je re ine o sn o vn a prava oveka (koja su predviena bilo
ustavom , bilo ratifikovanim m eunarodnim ugovorim a bilo m e
ili jed n o stav n o n ed o sta ta k civ ilizo v a n o s ti. A m erik an cim a je svo jev rem en o
u sp e lo d a slo m e m o H id e ro v e N e m a k e jer su N e m a bili n av ik n u ti n a rela
tivn o v is o k iv o tn i s ta n d ard " i hteli d a ga za d re, d o k se ko d V ijetn am aca ra
d ilo o " g o lo m p reivlja va n ju ". U to m sm islu , u k o lik o se radi o p reiv lja va
nju, n ie razvijene ze m lje su u m n o g o boljoj p oziciji n ego v e lik e sile "
(A ren d t, 1971a: 19 2 ). N e su m n jiv o je d a o va "d o m aa m o m o e in sp irisati
n ajefikasn iji o tp o r o k u p a to ru (k a o to je isto tako n esu m n jivo da su A m e ri
kan ci bili o ku p ato ri u V je tn a m u ), ali je is to tako n esu m n jivo da se jo e fik a
sn ije m o e su p rotstavljati i civiliza ciji kao takvoj. U o p te , d ija lek tik a varvarstv a (k o je tek tu i tam o p o m alja svo je lice p od eu fe m izm o m d o m a e m o i )
p o tp u n o izm ie teo rijsk o m d o m a a ju H an n ah A ren d t.
351
un arodnim ob iajn im pravom ), kao i sve o n e procedure kojim a

se prava razrauju i tite. 4 ) U lazei u borbu za svoje tum aenje
o sn o vn ih prava oveka sa pripadnicim a veine, n o sio cim a k o n stituisane vlasti, a sam o u p oseb n im sluajevim a i sa sudijam a u stav
n o g suda, n ep oslu n i graani bi trebalo 5 ) da pred uzm u akcije sa
ciljem da kod veine probude kako (a) saaljenje nad n jihovom
sprem nou da na sebe prim e dravnu represiju, tako i (b ) strah
od produavan ja svojevrsnog van redn og stanja u n edogled (sa
krajnje n eizvesn im ishodom ), pa onda, u to m kontekstu, i (c)
sprem n ost da uje i razum e sve njihove argum ente.
6 . Protest kao socijalna forma graanske neposlunosti

U dosadan jem izlaganju naglasak je b io na pravnim aspektim a
fenom ena graanske n ep oslu n o sti. M e u tim , ovaj fen om en im a
i svoje socio loke aspekte, koji ne m o g u ostati n ep roblem atizovani. N a poetku o v o g poglavlja reeno je da se graanska n ep o slu
n o st javlja kao o b lik n en asiln o g protesta legitim noj vlasti u d e
m okratskoj ustavnoj dravi, koji iskazuje m anjina graana kao
p redstavnik konzervativne ko n stitu tivn e v lasti.3Z ato je za socio
loko bavljenje problem om graanske n ep oslu n o sti veo m a zn a
38 Ipak, p ro test predstavlja fen o m en koji je iri o d fen o m en a gra an ske n e p o s lu

n o s ti. Po Johnu R aw lsu, p o sto ji p et stu p n jeva protesta: 1) legaln i p ro te st, 2 )
p rov o kativ ni prekraji za k o n a (k o ji n am eu d a se su d sk i p re isp ita isp rav n o st
p rek re n o g zako n a), 3) gra an ska n e p o s lu n o s t, 4 ) kren je za k o n a iz razlo ga
savesti i 5) m ilitan tni o tp o r (R a w ls, 1973: 373; ta ko e i D reier, 198 5: 3 0 7 ).
N e to je drugaiji tretm an p ro testa i g ra an sk e n ep o slu n o sti u o kv iru Eberto ve tip o lo gije oblik a n en asiln e ak cije u sm e re n e p rotiv vlasti. E b ert razlik u je
d va tip a nenasiln e akcije - s u b v e rziv n u i k o n stru k tiv n u - i p o tri p o d tip a u
svako j o d njih. Sub verzivn a ak cija ta k o esk a lira o d a) protesta, preko b ) le g a l
n e n ekooperativn osti d o c) gra an sk e n e p o s lu n o s ti. K o n stru k tiv n a akcija,
n a d ru go j strani, m oe p o p rim iti o b lik a) fu n k cio n a ln ih d em on stracija, b)
p rav n ih inovacija uloga i c) gra an sk e u zu rp a cije . K ad a je gra an ska n e p o s lu
n o s t u pitanju, ona m oe biti refo rm sk a (tj. usm eren a p rotiv o d re e n o g z a
k o n a , a ne protiv celo g s istem a) i rev o lu cio n a rn a (u sm eren a p ro tiv ce lo g s is te
m a). S to vie napreduje p araliza iza zv a n a g ra an sk o m n e p o slu n o u , to se
v ie javlja potreba za k o n stru k tiv n im ak cija m a, tj. sam o o rg an iza cijo m dru tva
k o ja ku lm in ira u graanskoj u zu rp aciji. N e p o s lu n ic i tako p oin ju d a grade
svo ju v iz iju p oeljn og stan ja ne o svru i s e v i e na vlast. T im e n astaju d va p a
ra leln a drutven a sistem a ko ji se m e u s o b n o isklju u ju (Ebert, 1 9 6 8 :3 6 -4 1 ).
352
ajno razm otriti karakteristike protesta, kao i razlike koje p ostoje

izm eu p rotesta i pokreta. Protest je drutveni fen om en koji m n o
go vie odgovara ispoljavanju graanske n ep oslu n o sti nego p o
kret, i to za to to se javlja p o v o d o m k o n k retn o g sluaja nepravde
- veza n o g za neku p olitiku odluku, o d n o sn o zakon - i zavrava
otklanjanjem te nepravde (ili defin itivn o m n em o gu n o u otkla
njanja). Pokreti u m odern im dem okratskim ustavn im dravam a
su, s druge strane, o b in o dugotrajni, to znai da su barem rudi
m entarno in stitu cion alizovan i, neretko zasn ovan i na socijalizaci
ji i/ili regrutaciji lanstva (sa prateim pravim a i obavezam a) i
im aju m n ogo sloenije, du goronije i radikalnije ciljeve, kao to su
p odizanje drutva na novi stepen razvoja" (Eder, 1984: 186),
atakovanje na strukturu klasn ih o d n osa u drutvu (M elucci,
1 9 8 7 : 1 0 0 ) i slino. Prema tom e, pokreti u sm islu u kom su nave
deni po pravilu nem aju nikakve veze sa graanskom n ep oslunou i konzervativn om ko n stitu tivn o m vlau (n ego se m ogu,
eventualno, pojavljivati kao nosioci in ovativne k o n stitu tivn e v la
sti, o em u ovde nee biti rei).39
D o sada se kao heuristiki n ajplodniji pristup proble
m u stvaranja socijaln o g supstrata p rotesta (b ez obzira na to da li
on slui graanskoj n ep oslu n osti ili ne) pokazala teorija kolek
tivn o g delanja M ancura O lso n a . Po O ls o n o v o j teoriji, u norm al
nim prilikama, graanin shvata o pte dobro kao u sutini uskla
eno sa n jegovim in dividualn im dobrom , o d n o sn o interesom .
A k o pak u drutvu prevlada koncepcija o p te g dobra koja se kosi
sa njegovim interesim a, graanin e biti stavljen pred dilem u da li
da se prikloni preovlaujuoj koncepciji ili da istraje na sop stven om stavu (O ls o n , 1971; slino npr. i D ahl, 1 9 8 2 :1 4 2 -1 6 5 ) . O d
3 9 P o red u tvr ivan ja ra zlik e izm e u p ro te sta i p ok reta , m o g u e je razlik ovati

k o n tra p ro test o d p rotesta , p o to svaki s n an iji p ro te st (a to v ai i za p ok ret)
p o pravilu raa k o n tra p ro te st (o d n o s n o k o n tra p o k re t). Iz a z o v p ostojeem
stan ju ko ji a k tu elizu je m an jin a n eretko iza ziv a m e u a n g a o v a n im p rip a d n i
cim a vein e p otrebu da "uzvrate isto m m ero m i o rg a n iz u ju "p ro te ste p ro tiv
p ro testa ". U ro vitim p o liti k im p rilik am a k o n tra p ro te st m o e da p red stavlja
ti o b i a n ritual ili m an ifestaciju koju su o rg a n izo v a li u p rav o o n i p rotiv ko jih
je p rvo b itn i p ro test u sm eren . A u te n tin i k o n tra p ro te sti ili ak ko n trap o kreti
n ajee n astaju ta m o gd e je drava o tv o ren a za ra zliite o p cije ali n ije u s ta
n ju d a razrei k o n flik t izm e u d ru tv en ih gru p a ko je se p o k a zu ju kao n o sio
ci ko lid iraju ih op cija (M eyer i S ta g g en b o rg , 1 9 9 6 :1 6 3 0 ) .
353
lui li se, pak, za istrajavanje na sopstven om v i en ju o p te g dobra

pojedinac e doi u iskuenje da se kao pojedinac suprotstavi o st
varenju o n o g a to sm atra neistinitim o p tim do b ro m . Jedan od
m oguih pravaca delanja jeste pronalaenje p ojed inaca koji m isle
isto kao i o n i udruivanje sa njima, a rezultat to ga m o e biti organizovanje protesta radi irenja i eksponiranja socijalne baze prote
sta. Pri to m se o b in o radi o p ojedincim a koji delaju vred n osn o-racionalno u W eb erovo m shvatanju i koji od sa m o g p oetka prihvataju sav rizik p ovezan sa organizovanjem protesta. U drutvim a
koja p ozn aju krivino delo p ozivanja na o tp or (upor. npr. l. 2 16
K rivinog za k o n a Srbije i l. 192 Krivinog za k o n a C rn e G ore),
ovaj rizik se p okazuje kao p oseb n o visok.
Z a o n o g a ko nije tako odluan, sm eo i b esk o m p ro m i
san kao to su to organizatori protesta, a ipak deli njihove vrednosti, vien je o p te g dobra, o d n o sn o interese, pravi p ro blem nastaje
kada se oform i jezgro protesta i kada se p ostavi dilem a: da li se
prikljuiti protestu (o d n o sn o istom iljenicim a) i tako doprineti
pobedi ili pustiti da drugi obave ceo posao. T o je o n o to se u teo
riji ko lektivn o g delanja o d O ls o n a n aovam o fo rm ulie kao pro
blem vercovanja (jree ride ): za p ojedinca je bolje da ne gu b i vrem e i energiju (o d n osn o da se ne izlae rizicim a kao to su hape
nje, povreivanje i si.), pridruujui se protestu koji im a ciljeve ko
ji su isti kao njegovi i koji ionako v e radi za njegove interese. D ru
gim recima, upravo vlastiti interes govori pojedincu da se ne pri
druuje protestu ije ciljeve podrava nego da se "vercuje : ako
p rotest uspe, interesi koje deli sa u esn icim a protesta bie ostvare
ni, a ako ne uspe, barem nije g u b io vrem e i energiju, o d n o s n o rizikovao druga dobra (O ls o n , 1971: 11 i dalje). O d a tle proizlazi
o sn o vn i paradoks stvaranja so cija ln o g supstrata protesta: ako bi
svi m islili na pom enuti ("vercerski) nain, protest se nikada ne
bi ni zaeo. Racionalni e g o iza m bi se tako p okazao kao n ep od o b an da iz sebe iznedri bilo ta to bi liilo na protest, o d n o sn o gra
ansku neposlunost.
U sociologiji je b ilo m n o g o diskusija o tom paradoksu
i O ls o n je s pravom kritikovan za kruti eko n om izam u koncipira
nju fenom ena "vercovanja. B ilo je ak m iljenja da je problem
vercovanja precenjen i da su m n o g o vee prepreke za participa
ciju u protestu objektivne sla b osti p o p u t loe priprem ljenosti i
354
osm iljen osti akcija, loe m obilizacije od strane organizatora i

slino (O e g e m a i K landerm ans, 1 9 9 4 :7 1 9 -7 2 0 ) . S tim u vezi bilo
je postavljeno ak i pitanje da li uspeh u jed n o g protesta vie tete
"verceri (free riders) ili "revn osn i" (rough riders), tj. oni koji su su
vie aktivni uesnici protesta, koji su nedisciplinovani, koji se ne
daju o rganizovati, koji sve rade na svoju ruku i koji rasipaju vrem e
i resurse protesta (Euchner, 19 9 6 : 85).
Najjai argu m en t protiv univerzalnosti vercerske lo
gike tie se zanem arivanja socijalne p ripadnosti uesnika u prote
stu, kao i precenjivanja njihove sklon o sti prem a racionalistikom
ego izm u . Po N ilsu Karlsonu, "verceri nisu izolovan i pojedinci
koji razm iljaju sam o o tom e kako da poveaju svoje koristi ve su
i lanovi n iza drutvenih grupa i kao takvi usvajaju n jihove dru
tvene norme. Efekat dru tven ih norm i pojedinih (za njega veo m a
znaajnih) drutvenih grupa u lom ljenju racionalistikog ego izm a
m o e se pojedincu u kazati p o p u t nevidljive ruke koja ga vodi
protestu (Karlson, 1 9 9 3 :1 0 1 -1 0 3 ). O s im toga, Charles Euchner je
sa dosta uspeha p okazao da m odel "vercera odlikuje nedovoljn o
fleksibilno razum evanje nagrade, p o to nagrada za u estvovanje u
protestu m oe biti i vern o st sebi i drutvu, dokazivanje sprem n o
sti za rtvovanje, itd. (Euchner, 19 9 6 : 8 4 -8 5). U svakom sluaju,
m obilizacija za uestvovanje u p rotestu pokazuje se kao rezultat
ne sam o racionalnih (ciljnih i vredn osn ih ) nego i em ocionalnih
pokretaa, pri em u sve veu u lo g u u m odernim drutvim a igra i
"m edijski orijentisana estetizacija sam og p ro testn og dogaanja
(Lahusen, 1 9 9 6 :1 1 ) . Iz spleta svih tih elem enata proizlazi u sva
kom konkretnom sluaju p ojedineva odluka 0 tom e hoe li se
prikljuiti jednom p rotestu ili nee.
Ipak, kada se u zm u u o b zir sve kritike upuene na ra
un "vercerske logike, m alo ko je do danas bio u stanju da u p o t
pun osti ospori njenu delotvornost. Z ato je socio loko prouava
nje protesta esto postavljano tako da se identifikuju inioci koji u
realnosti slabe "vercersku lo g ik u i na taj nain doprinose ne sa
m o nastanku nego i istrajnosti i u spen om okon anju protesta
(D a w es, et al., 198 6: 1183-1184). Pored ve p o m e n u to g dejstva
drutvenih normi, koje na pojedinca deluju iz n jego vo g okruenja,
veo m a znaajnim se pokazu je i m obilizatorska sp o so b n o st orga
nizatora protesta. Po Christianu Lahusenu, organizatori m o gu na
355
tri naina p oliti k i da m obilizuju uesnike protesta: inform isanjem, u b e ivan jem i socijalizacijom . Pri tom se p oka zu je da to se
vie m o b ilizacija kree od prvog ka treem o b liku , to je m anja d is
pozicija p ojed in ca da uestvuje i to jai mora biti prethodn i k o n
senzus o ciljevim a i sredstvim a protesta (Lahusen, 1 9 9 6 : 53). U lo
mljenju "vercerske logike, tam o gde ne p o m a u ni o bjektivn o informisanje, ni v e to ubeivanje, pokretaka sn aga m ora dovesti do
toga da p ojed in ac uestvuje u protestujuoj drutven oj grupi, ije
norm e p oin ju da deluju na njega poput nevidljive ruke .
Po shvatanju n em akog sociologa K arl-D ietera O p p a,
O lso n o v a teorija mora se izm eniti utoliko to u svako m konretn om sluaju treba postaviti pitanje kako ljudi vid e m o gu n o st da
svojim delanjem utiu na odreene prom ene u drutvu. Pri tom
treba vod iti rauna o tom e da na njih deluju kako m aterijalni tako
i moralni m otivi, i da ovi m otivi m ogu veom a efik asn o potiskivati
"vercersku logiku ( O p p , 1985: 2 8 4 ). G raani uestvuju u prote
stim a ak i ako su rizici visoki, pri em u na njih utie jak oseaj
graanske d u n o sti (Jasso i O p p , 19 9 7; O p p , 1 9 9 2 ). M e u tim ,
ovaj oseaj graanske d u n o sti ne javlja se uvek. So cio lo ka istra
ivanja govore da m ora postojati odreena "kritina m asa koja e
ga pokrenuti. N pr. u D D R -u je ta "kritina m asa stvorena tek
19 8 9 , kada su graani osetili da moraju neto da urade kako bi
stvari u svojoj dravi prom enili (iako su i dalje m islili da je nasilje
nem oralno i da je p otreb no d a se dre m irnih o b lik a protesta: de
m onstracija i blokade saobraaja).40
4 0 Iz rezu ltata O p p o v ih istraiv a n ja p ro testa m o e se ja sn o v id e ti d a p o liti k o

n eza d ovo ljstvo, tj. n e za d o v o ljs tv o p ris tu p o m javn im d o b rim a m o e d a p o
kren e veliki broj ljudi n a p ro te s t ak o o n i za is ta veruju da tim e m o g u n e to da
p ro m e n e (O p p , 199 2 ; O p p i G ern , 1 9 9 3 :6 6 1 ; O p p , 1 9 9 6 a ). Preferen cije o p te g d obra, u k o m b in aciji sa v ero v a n je m u p rin cip jed in stv a" ( " z a je d n o sm o
ja i") i u m o g u n o st p o b e d e g ru p n e akcije, im a sn aan uticaj n a k o n stitu isan je i ko n so lid o v a n je p ro te s ta ( O p p , 1 9 9 6 a : 138). K o risti i tro k o v i od
p ro testa zn a tn o u tiu n a m o tiv a c iju u esn ik a p rotesta i to, n aravno, kad a se
tu m ae u id eo lo ko m klju u ( O p p e t al., 199 5 : 9 2 ). Pri to m je p o tp u n o ja
sn o da e id eo lo ki rad ikaln iji d e lo v i sta n o v n itv a p ok aziv ati v ee p ro te stn e
p o ten cija le - to se p oveava p b ra s to m s ta b iln o sti d e m o k ratsk ih in stitu cija
p ro tiv kojih se upravljaju p ro te s tn e ak cije (O p p et al., 199 5 : 7 6 - 7 7 ) . N e z a
d o v o ljstv o vlastitom e k o n o m s k o m situ a cijo m , s d ruge stran e, m n o g o m an je
356
Za problem atiku graanske n ep oslu n o sti razlika iz

m eu participacije u legaln o m i ilegalnom (tj. n eodobren om ili za
branjenom ) p rotestu p oka zu je se kao najznaajnija prom enljiva
vrednost. Po pravilu, legalni oblici protesta im aju m n o go vee
anse za u speh p o to m o g u d a zado b iju m n ogo v eu i iru p odr
ku. O d to g pravila o d stu p aju jedino studen ti, u ijim protestim a
se prepliu legalni i ilegalni oblici (W olfsfeld et al., 19 9 4 : 10 110 2 ). U autoritarnim reim im a, koji su sklon i da svaki o b lik "re
m eenja reda i poretka kvalifikuju kao izdaju i "p o b u n u (a p u
tem ko n trolisan o g su d stva i kao "zlo in ), dravna represija je
glavna varijabla u opredeljenju za uestvovanje u protestu ( O p p i
G ern, 1993). D a bi se graani odluili na p rotest protiv n eko g au
toritarnog reima, dravna represija ne sm e biti toliko jaka da uliva strah od sm rti ili tekih telesnih povreda. Pa ak i kada nije
tako, podanici autoritarne vlasti po pravilu biraju elem entarne o b
like protesta, kao to je p rotestn o okupljanje na javnim m estim a
(sa jed nostavn om sim b o lik o m porukom delegitim acije reim a
koji tei tom e da b ude narodni). O b rn u to , u jednoj dem okrat
skoj ustavnoj dravi represija vod i jaanju m otivacije za uestvo
van jem u p rotestim a ( O p p , 19 9 6 a : 139). U uobiajen im prilika
ma, n izak nivo p olicijskog nasilja i stim u lativno politiko stanje
koje om oguava jedna istin ski dem okratska ustavna drava sam i
po sebi ne p odstiu p rotestn e akcije, p oto tada p ostoji m n ogo
razliitih protestnih "glaso va , a m eu njim a m alo onih koji z a i
sta m o gu okupiti zn atn iji broj istom iljenika (O p p , 19 9 7 b : 39).
Iz svih ovih n apom ena dobro se vidi da m eu n ep oslu
nim graanim a koji protestuju u autoritarnim reim im a i o n im a
koji protestuju u dem okratskim ustavn im dravam a p osto je v e li
ke razlike, ali i da su im neki problem i zajedniki. Jedno vrem e se
p ok ree na p ro testn e akcije. T o v a i p rven stv e n o za gra an e razvijen ih s o c i

jaln ih drava, p o to o n e m o g u da o b e zb e d e eg zisten cija ln i m in im u m svo jim
gra an im a (O p p , 1 9 9 6 b : 6 14 ). S am p o sebi, n ed o sta ta k e k o n o m sk ih resu r
sa n em a n epo sred an uticaj n a p re d u zim an je p o liti k ih akcija ve na u lan jivan je u sin d ikate (pri to m e se s in d ik a ti sm atraju gru p am a koje su s k lo n e le
ga ln im o b licim a p rotesta ). T a k o je npr. u isto n oj N em ako j istraiv a n je m
u tv r e n o da n eza p o sle n o st p oveava p o litik o , e k o n o m s k o i so cija ln o n e za
d o v o ljstv o i otu en je gra an a ali d a ne p ro izvo d i elju d a se u estvu je u p ro
testim a (O p p , 1997a: 31).
357
m islilo da su za sve oblike protesta zapravo n ajp o go d n iji "relativ

no otvoreni s iste m i , ije institucije nisu d o v o ljn o otvorene za sve
graanske in cijative (jer o nda ne bi bilo razloga za proteste), ali se,
s druge strane, m o g u pokrenuti ako se izvri do d atn i pritisak na
njih (E isin ger, 1973: 2 8 ). Kao posebn o p o g o d n o okruenje za na
stajanje graanskih inicijativa i protesta p o m in je se i "dem osklerotini p o litiki sistem . Po Charlesu Euchneru d em oskleroza
je paraliza predstavn ikih organa vlasti koju sprovode o rganizovane interesne grupe, a koja ima za posledicu b e zvo ljn o st birakog
tela i prebacivanje teita politikog uea na v an in stitu cio n aln o
podruje (Euchner, 1 9 9 6 :3 -4 ) . Ipak, danas preovlauje shvatanje
da su u savrem enom svetu protesti n eizben i, b ez obzira na stepen otvorenosti sistem a i o d m aklo st procesa d e m oskleroze .
O n o to je n eizvesn o jesu m o gu n o sti da ovi p rotesti b u d u kanalisani u efikasne form e i da na taj nain p osta n u stabilizujui in i
lac dem okratske ustavn e drave. O v o se naroito tie graanske
n eposlu n osti, ako njeni zastu p nici zaista tee to m e da budu k o n
zervativna k o n stitu tivn a vlast.
7. "Nova neposlunost
U prkos tom e to je pravo na o tp or tiraniji nestalo iz korpusa pozitiviranih osn ovn ih prava u dem okratskoj ustavnoj dravi jedan
n jegov vid jo uvek zaoku plja one koji su n ezadovoljni odreen im
pravcim a razvoja m oderne p olitike. U p itanju je tzv. "nova n ep o
slu n o st koja ne m oe da se svede ni na pravo na o tp o r tiraniji
strictosensu, ni na graansku n ep o slu n o st (kako je ona definisan a

u 5. odeljku ovog poglavlja), iako je o vo m prvom m n ogo blia. L o
gika "nove n ep oslu n o sti p olazi od H o b b e so v e postavke da gra
anin im a pravo na o tp or onda kada m u drava ugroava o p sta
nak. U tom e je glavna razlika izm e u nove n ep o slu n o sti i gra
anske neposlunosti: m anjine koje zadravaju pravo na o tp or u
vid u "n ove neposlunosti" ne p oziva ju se na pravdu nego na ugro
e n o st sop stven og ivo ta (o d n o s n o iv o ta svih ljudi na svetu)
(R ucht, 1984: 26 8 ).
O va u groen ost nije n ep osredn a i oigledna, o n a je za
pravo posledica u m n o g u vid a u m an je ili vie du g sled p o sled ica neke naizgled b ezop asne p o litik e o dluke. O tu d a v eo m a esta
358
pozivanja p ob o rn ik a n ove n ep oslu n o sti na 'u m ", koji relativizuje institucije dem okratske ustavn e drave. D em ok ra tska ustavna
drava, p roizala iz graanskih revolucija, ostaje sa svo jim tem elj
nim nazorim a i principim a, pravnim garancijam a i institucion aln o-procedu raln o -teh n ik im konsekvencam a van a pretpostavka
ljudski do sto jan stven e, tj. nedespotske i nekatastrofine drutve
ne i p olitike p rom ene. S am o - u stavn o i in stitu cion aln o p oliti
ko p o stig n u e b ez su m n je je p otp u n o relativizovano iskustvom ,
esto nastalim iz line p o g o en o sti, da - p o d aktuelnim uslovim a
- dem okratska u stavn a drava ne m o e da per se o p sen o p o b o lj
a anse u m n o g i h u m a n o g reenja problem a, da se i ne govori o
n jegovom trajnom garan tovanju (G u ggen b erger, 198 4b: 2 4 -2 5 ).
Zagovornici n ove n ep oslu n o sti prisvajaju ovo pravo na "u m n o i
hum ano reenje p ro b lem a , koje, ako je krajnje n eoph odn o, m oe
u p otpu n o sti da za o b i e institucije dem okratske ustavne drave,
pa ak i da izazo ve o tp o r prem a o nim a koji unutar njih "neum no
i nehum ano reavaju p roblem e .
Tabela 2: R azlike izm e u graanske i n ove neposlu n osti

(Kleger, 1993: 87)
G raanska
n ep oslu n o st
Primarni cilj
"N o v a n ep o slu n o st
O ig le d n o
Kurs dru tven og
nepravo
i p oliti k o g razvoja
Primarna
Nadoknaujua
K onflikti vezani za raz
problem atizacija
graanska revoluci
voj; o p a sn o st koju d o
ja i zatita manjine
nosi b u du n ost
O d n o s prema d e
U stavn a izgradnja
Reformulacija, etabliranje
m okratskoj prav
slo b o de savesti;
i jaanje ustavn e d em o
noj dravi
realizovanje ve
kratske drave kao de
postojeih prava
m o kratsko g postulata
Po m iljenju novih neposlu n ika , "akutna potreba za o tp o ro m

javlja se uvek kada nosioci vlasti u dem okratskoj ustavnoj dravi
359
donose o d lu k e koje im aju "fatalne, dalekosene i nepopravljive

konsekvence" (E bert, 19 8 6 : 10 9 ), a to znai da ih neke nove,
budue dem okratske veine nee m oi ispraviti (G uggen berger,
1984a: 211). Prem a jed nom shvatanju, o tp or takvim o dlukam a
preduzim ao bi se radi osiguranja ("zatite") vlastite budu n osti, a
po drugom , kako bi se "zatitila prava buduih generacija (Preufi,
1984b: 2 2 8 ), ili "prava preivljavanja buduih generacija, o d n o
sno celo k u p n o g stvaranja" B o jeg (Remelle, 1 9 9 2 : 15 6 ). O tp o r
vlastim a koje u groavaju perspektivu opstan ka ovean stva u
svim tim sluajevim a m orao bi se sprovoditi n eposredn o (i to bi
inile sadanje generacije) i bez oklevanja, jer je sporne odluke
m ogue spreiti sam o u zaetku, za to to su kasnije posledice n e
popravljive (Ebert, 198 8 : 7 9 -8 0 ) .
U groavan je opstan ka oveanstva danas je p on ovo aktuelizovano pre svega z b o g razvoja opasnih tehnologija (Kleger,
1993: 317). T o se naroito o dn osi na nuklearnu energiju i n em o
gu n ost da se ona b ezbedn o proizvodi i upotrebi, o em u reito
svedoi ne sam o primer C ern obila nego i drugih brojnih kvarova
na atom skim centralama, koji su vrlo lako m ogli da se pretvore u
globalnu katastrofu. Politike o dlu ke o nuklearnoj energiji spada
ju u red "visoko g rizika i zato po m iljenju "n ovih n ep oslu n ika
ne sm eju biti prihvaene na uobiajeni nain. Po pravilu, naime,
graani imaju poverenja u politiare, politiari imaju poverenja u
"eksperte, koji na kraju sam i d o n ose odluke koje m o gu imati
brojne i nepredvidive konsekvence (Ebert, 198 6: 112). M iljenje
"n ovih neposlunika je da se ovakva rutina ne m oe tolerisati ka
da su opasne tehnologije u pitanju, jer je u lo g ogrom an - opstan ak
celo g oveanstva. Zato H o b b e so va logika prava na otpor u novim
alternativnim pokretima do b ija novi izraz: "Alternativna energija
ili graanski rat (cit. prema: Berm bach i Kodalle, 1982: 21).
Ipak, svi "novi n e p o slu n ic i ne odvauju se na ovako
radikalnu dilem u u autentinoj h o b zo v sk o j tradiciji. O n i um ereniji sm atraju da otpor danas ne m ora v o d iti o dm ah u graanski rat
kao kod H obbesa nego da treba da b u d e dem okratski p reo bliko
van (Kleger, 1993: 317). Po m iljen ju H ein za Klegera sam a drutven o -po litik a situacija pro m en ila se o d H o b b e so v o g d o b a i to
se m ora odraziti i na koncepciju prava na otpor, odn osn o koncept
n ove neposlu n osti. D o k je H o b b e s m o gu n o sti slobode video
sam o unutar graan sko g kao "d ravn o g drutva, novi n ep oslunici" graansko drutvo shvataju kao civiln o drutvo, u ko m slo
b oda znai n ep oslu n o st. A n ep o slu n o st u civiln om drutvu
uvruje socijalni poredak, olakava njegovu p rom enu i o b ezb euje n jego v opstan ak. C iv iln o drutvo je refleksivno i za to m u je
potrebna dem okratija slo b o d n a za uenje (Kleger, 1 9 9 3 :4 3 2 ). Bez
kritike i n ep o slu n o sti drutvo gubi m o g u n o st da ui a tim e i
razvojne anse: nem a provokacije koja bi ga naterala da razm ilja
o alternativam a (Kleger, 1 9 9 3 :4 5 9 )- Z ato je "nova n ep o slu n o st
potrebna ne sam o u oblasti opasn ih tehn o lo gija nego i u svim dru
gim o b la stim a dru tven og ivota u kojim a opada m o g u n o st dr
ave da reava p roblem e (to se u nem akoj politikoj teoriji nazi
va Unregierbarkeit). T o je o sn o v na kom niu enski pokret, radikal
ni pacifizam , ekoloki pokret, itd. N o vin a koju don osi fenom en
"nove n ep o slu n o sti ticala bi se prevashodno naina reavanja
konflikata (M iin kler, 19 9 4 ). T u poiva i tem eljna razlika u o d n o
su na graansku n eposlunost: nova n ep o slu n o st tei ne ka
pravdi n ego ka razvijanju "sp o so b o sti za uenje dem okratske
ustavne drave (Kleger, 1993: 8 7).
K ao to m o em o da v id im o , izm e u zagovornika "n o
ve n ep o slu n o sti postoji velika razlika u shvatanjim a kada je re
o tom e dokle m o e da se protegne otpor dem okratskoj veini: dok
su radikalniji zagovornici voljni da pruaju o tp or sve do graan
s k o g rata, um ereniji sebi postavljaju kao cilj razvijanje "sp o so b n o
sti za uenje kod veine. N esu m n jivo je da su prvi u svojim
shvatanjim a m n ogo jasniji i dosledniji. O n i su svesni problem a
koji do n osi proces prenoenja spornih i nedovoljn o pouzd an ih
prirodnonaunih zakljuaka u do m en drutvenih nauka, sa ciljem
da se opravda drutvena akcija (upor. Buttel i Taylor, 1994: 2 3 6 23 7). M e u tim , jaki razlozi govore protiv radikalnog zagovaranja
"borbe za o p sta n ak koja vodi d o graan sko g rata. Budui da je
bilo do voljn o katastrofinih zakljuaka o eko lo kim problem im a
koji su se kasnije pokazali kao neosn ovani, zaista je ozb iljno
pitanje da li je graanski rat (sa p ostojeim izrazito destruktivnim
o rujem ) manje zlo nego nove tehnologije, koje katastrofino
shvata tek relativno m ali broj radikalnih zagovorn ika "nove n epo
slun osti". O n o , pak, to na drugoj strani nedostaje um erenim za
govornicim a nove n ep oslu n o sti jeste zadovoljavajui odgovor
361
na pitanje: ta in iti ako se veina ne pokae v o ljn o m za "uenje .

N e o tp one li graanski rat, pokazae se da i "n o v a i graanska
n ep oslu n o st zavravaju u istoj neposlu n osti, d o k ih razdvaja sa
m o cilj - razvoj "sp o so b n o sti za uenje" u prvom sluaju i p o zi
vanje na pravdu u dru gom sluaju.
362
XXVII
ODBIJANJE VOJNE OBAVEZE POD ORUJEM
U p reth o d n im p oglavljim a videii sm o da se graanska n ep oslu

n o st ne m o e tem eljiti na savesti ve sam o na pravdi. U o vo m
p oglavlju e se razm otriti v eo m a specifian i sam osvojan o b lik
n ep o slu n o sti iz razloga savesti, koji se najee m eao sa gra
a n sk o m n ep oslu n o u . Re je o o db ijan ju vojn e o b aveze p od
orujem ili, jed nostavn o, o o db ijan ju da se u potrebi oruje. U s
p o n dem okratskih u stavn ih drava im ao je kao posledicu i to da
je obno vljen stari obiaj dem okratskih polisa da graanska i p o li
tika prava prate odreene graanske d u n o sti, pa se na za h tev za
o p te pravo glasa o d m ah o d go vo rilo zah tevom za o p tu vojn u
obavezu.
T a logika bila je esto na m eti o n ih koji su kritikovali
o p tu vojn u obavezu. Sporn o je b ilo pre svega izjednaavanje d e
m okratske ustavne drave sa tradicijom dem okratskih polisa, s o b
zirom na razliku u veliini drava i o dn ose koji se uspostavljaju iz
m eu graanina i vlasti. N a taj inilac ukazuje M ichael W a lzer u
lanku p od n aslovom "Politika alijenacija i vojn a slu b a: "In d i
v id u a je postala privatan ovek, koji uiva u zadovoljstvim a kad
go d to m oe, sam ili u u skom krugu svoje porodice. D rava je p o
stala udaljena sila, koju su zaposeli sluben ici, ponekad b lagona
kloni a ponekad i ne, bespovratno izm eten i van dom aaja graa
na (W alzer, 1 9 7 0 b : 4 0 1 -4 0 2 ). U takvoj situaciji, zakljuie na
kraju lanka W alzer, nosioci vlasti u (dem okratskoj ustavnoj) dr
avi morae, pre ili kasnije, da uvide da reenje nije ni u prinudi
(p o d pretnjom zatvora ili p ro gon stva) ni u pretvaranju odreenih
grupa ljudi u graane dru gog reda (tako to bi im se oduzim ala
prava u meri u kojoj im se tolerie neispunjavanje d u n o sti) ve u
tolerisanju odreenog stepena dobrovoljn e "p olitike alijenacije"
(W alzer, 19 7 0 b : 4 1 9 -4 2 0 ).
Kada je re o vojnoj obavezi, to bi zn ailo da dem okrat
ska ustavna drava m ora da ostavi prostor za odbijanje da se u p o
trebi oruje, kao i vojne obaveze u celosti. N o , postavlja se pitanje
po kom o sn o v u o n a to treba da uini. T o k o m istorije odbijanje da

se upotrebi o ru je p o pravilu se tem eljilo na razlo gu savesti, tj. na
n ep rikosnoven osti (religiozne) norm e odu stajan ja o d povreiva
nja ili ubijanja dru gih ljudi. U novije vrem e u ustavn e sistem e je
poelo da prodire i o sn o vn o pravo oveka na o d bijan je vojne o b a
veze p od o ru jem - i to takoe iz razloga savesti. U o vo m p o gla
vlju ostaje d a se v id i da li je, i - ako jeste - p o d k o jim uslo vim a je
o odbijanju vo jn e o b aveze p od orujem m ogue govoriti kao o o b
liku graanske n ep oslu n o sti. M o g u n o s t da se odbijan je vojne
obaveze p o d o ru jem p ovee sa graanskom n ep oslu n o u p o
vlaila bi jo jed n o pitanje: da li je o sn o v na k o m se tem elji ovaj
o b lik graanske n ep oslu n o sti pravda ili se o sn o v m ora potraiti
u neem drugom .
i. Istorija odbijanja vojne obaveze pod orujem

R azlo g savesti koji zabranjuje u zim an je oruja u ruke prvi p u t je
zab eleen u ranom hrianstvu. Prvi hriani su iv o t smatrali
svetim (o d B oga d a tim ) i zabranjivali su sve to bi ga m o glo ugro
ziti ("o n o to B o g daje sam o o n m o e i da u zm e "). Kiprijan, b i
sku p Kartagine, jed n o stavn o je 2 4 8 . g o d in e rat p ro glasio ubistvom
koje se ini m aso vn o (C a se, 1923: 5 6 ). O r ig e n je hrianski
stav prem a ratu, o vako shvaenom , o b jasn io na sledei nain:
" M i se neem o o rujem b o riti p ro tiv n e k o g naroda, m i n eem o
uiti ratnu vetinu, jer sm o kroz Isu sa p ostali deca m ira. U skla
du sa o vim ranohrianskim p rin cipijeln im p acifizm o m , vojnici
koji su bili obraeni na hrian stvo m orali su da o d bace oruje i
dezertiraju iz rim ske vojske, a m n o g i m e u njim a postali su z b o g
to g a m uenici (M elam ed, 1 9 0 9 : 1 0 5 -1 0 6 ) . T ak va praksa bie
prekinuta ve3i4- g o d in e (paraleleno sa pretvaranjem hrianstva
u dravn u religiju), kada je K on cil o su d io vo jn ik e koji dezertiraju
iz
religioznih
razloga
i svim
silam a
se
potrud io
da
takvo
pon aan je ubudue zaustavi. V ero va tn o je n ajp ogub n ija p o sled ica pretvaranja hrianstva u d ravn u religiju bila njegova m ilitari
zacija.
D o b ar prim er za o vu etatiza ciju i m ilitarizaciju hri
an stva prua A vg u stin , koji na je d n o m m estu pie: "Julijan je
b io b ezb o a n car, o tp ad n ik, zlo in a c, id o lo p o k lo n ik [...] Zahteva
364
li car d a p o tu je te idole, d a im kadite, okrenite se o d n jega k a B o

gu. A li ako k a e Izvlai m a! M arirajte p ro tiv o n o g n aro d a! ta
da m u se o d m a h poko rite. R azliku jte v e n o g go sp od ara o d pri
v re m en o g go sp od ara, ali se ipak za v o lju v e n o g g o sp o d ara p o
korite p rivre m en o m (cit. prem a P iittm an n , 19 9 4 : 144 ). Prem a
tom e, n ep raved n o m vladaru hrianin se m ora pokoriti, pa m a
kar o n krio sve p acifistike ideale izv o rn o g hrianstva. Iz te tra
dicije e kasn ije k a to lian stv o crpeti onaj ratniki d u h koji e u
srednjem v ek u pokretati krstake ratove za osvajanje Jerusalima,
a p o e tk o m n o v o g veka i verske ratove na tlu E vrope. N o , ni pro
testanti, im se b u d u o rga n izovali u ratniki tabor p ro tiv im pera
tora i pape, nee m oi da o d o le to m isto m d u h u au to ritarizm a i
m ilitarizm a. Iako je sm atrao da svaki p o d a n ik m o e o d b iti vo jn u
slu b u ako na o sn o v u clausule Petri oceni da je n jeg o v vladar ne
pravedno krenuo u rat (Scharffen orth, 19 6 4 : 123), Lu ther e u
isto m dah u p isati da je "h rian ski izraz ljubavi n eu straivo pridavljivati, p ljaakati i spaljivati neprijatelje i na svaki nain im
priinjavati tetu, sve d o k se ne p o b e d e (cit. prem a Piittm an n,
1 9 9 4 :1 5 8 ) . L uthero v prim er d o b ro ilustruje nain na koji je verski fanatizam potirao sve p acifistike im p u lse hrianstva: ako je
sa pravom o d b ijan ja v o jn e slu b e i d o b io priliku da procenjuje
o pravdan o st ulaska u rat, p o d a n ik je o d m ah u sam oj hrianskoj ljubavi" m orao pronai u n utranje (i u to lik o o p a sn ije) p o
kretae ratnikih strasti.
N o , jedan broj hrianskih sekti (kvekera, m en onita,
itd.) sve to vrem e je o stao na izvornim , p rincipijelno p acifisti
kim pozicijam a i svojim p rip adn icim a zabranjivao je da, p o cenu
ivo ta ili o zb iljn ih problem a sa sveto vn im vlastim a, u zm u oruje
u ruke. O d tih tradicija hrianska religija e d o sp eti do o rga n izo v a n o g pacifizm a, koji se javio p oetko m 19. veka u A m erici i V eli
koj Britaniji. D a v id L. D o d g e je avgu sta 1815. o sn o vao prvo m i
rovno drutvo u N jujorku, a N o a h W orcester decem bra iste g o
dine u B o sto n u i M asau setsu . U to vrem e kvekeri u E ngleskoj
o rganizuju ista takva drutva u L o n d on u i B irm ingem u. Izm e u
o vih drutava je vrlo rano u spo stavljen tesan kontakt, tako da se
prvi zajedniki kongres odrava 1843. u London u , d o k su se svetski m irovni kongresi poeli odravati od p olo vin e 19. veka. N a
njim a su isprva sn a n o dom inirale ideje iz d o m en a hrianske
365
etike, ali su se v re m en o m probijale i druge tem e, a m e u njim a je

jedna od n ajvan ijih bila i ukidanje stajaih v o jsk i (R iesenberger,
198 7: 2 13 -2 14 ).
M e u p rvim i svakako n ajp ozn atijim p ob o rn icim a o d
bijanja vojn e s lu b e bio je L a v T o lsto j. T o lsto j je sm atrao da je viem ilen iju m sk a istorija religije svakom o veku o m o gu ila da
sp o zn a "istin u da se blin ji ne sm e u b iti . T oj m oralnoj za p o vesti je svaki o ve k d u an da se pokorava, a za k o n im a n jegove dra
ve sam o ako su u skladu sa o vo m zapo veu (T o lsto i, 19 0 1: 2 8 ).
To, konkretn o, zn ai da bi svaki ovek, a p o seb n o ako je hrianin, trebalo da o d b ije v o jn u slu b u (T o lsto i, 19 0 1: 8 2-8 3). M e u
tim , p o to svi hriani nisu d o voljn o jaki u svojoj veri, p on eke od
jih savladava strah od dravne kazne. T ak vim a T o lsto j savetuje ra
cionalno razm iljanje o tom e ta je m anje zlo: dravna kazn a za
odbijanje vo jn e slu b e je zatvor ili p ro gon (ve u za visn osti od
pravn og sistem a), d o k o d laza k u v o jsk u znai m o g u n o st um ira
nja, ranjavanja, pon iavan ja o d strane p retp ostavljen ih ili k a n ja
vanja z b o g krenja stroge vo jn e disciplin e. K ojim go d p utem da
se krene p osto je anse d a se stig n e d o zatvora. Pa ve i sam a
regrutacija i povrem ene vojn e v e b e u m iru predstavljaju neku vr
stu zatvora - ovek gu bi o d svo g s lo b o d n o g iv o ta u svakom slu
aju. R acionalno razm iljanje govori, dakle, da je svakom oveku
b olje da odbije v ojn u slu b u n ego da je prihvati. A ako bi to p o s ta
lo m asovn a pojava, m o g lo bi se desiti da se "razotkriju prevare
vla d a i da se kazna vie ne m o e sprovesti nad ijednim v o jn im
o b ve zn ik o m koji je o d b io v o jn u slu b u (T o lsto i, 1901: 8 7). T o bi,
p o T o lsto ju , p rip om oglo sve u k u p n o m an arhistikom cilju da se
razbije "m asovna h ip n o za , k o ju u pran javaju "strani i n em oral
ni lju d i na vlasti u svim dravam a sveta.
T o lstoj je p o z iv na o d b ijan je vo jn e obaveze u p u tio
p reva sh od n o p ojed incim a s n a n o g in te le k tu aln o g i m o raln o g
in tegriteta. C ilj poziva bilo je stvaranje rasprostranjenog p acifi
sti k o g raspoloenja koje bi o la k alo m oralni i racionalni sud
p ro sv ee n o g v o jn o g o b ve zn ik a o to m e hoe li se odazvati vojn oj
o b a v ezi ili e se uhvatiti u k o ta c sa p ravn im posledicam a o d b i
janja da to uini. Za 19. v e k to je jo u v e k b io v eo m a sm eo p o d u
h v at (a ko se izu zm u S A D i E n g lesk a , u ko jim a je sluenje vo jsk e
sve d o Prvog svetskog rata o sta lo n a d o b ro voljn oj bazi: arter,
366
1998 : 7 8 )- N o , jo je o p a sn ije b ilo zalagati se za takvu pravnu refom u koja bi o m o g u ila pravo sva k o m oveku da - iz razloga sav esti izvri v o jn u o b av ezu , ali b ez oruja, tj. ne do lazei u o p a
s n o s t da n e k o g u bije. N a 12. m e u n a ro d n om m irovn om ko n gre
su u R uen u 19 0 3 . g o d in e o d b ijen o je i da se d isk u tu je o prediogu o pata A lleg reta da se u stan o vi alternativna slu b a za sve one
koji iz relig io zn ih razloga odb ijaju da u zm u oruje u ruke. etiri
go d in e kasnije, d elegati na 16. M e u n a ro d n o m m irovn om k o n
gresu do n eli su i rezoluciju k o jo m se izriito n aglaavalo da m i
rovni pokret n em a nikakve v eze sa k am p an jo m za odb ijan je
oruja.
T ek je Prvi svetski rat pokrenuo stvari sa m rtve take.
N a M e u n a ro d n om kongresu rudara 1 9 2 0 . u Zenevi do n eta je pr
va rezolucija o odbijan ju oruja, p osle koje su sledile istovrsne re
zolucije M e u n a ro d n o g kongresa sindikata 19 2 2 . u u R im u, M e
un aro dno g kongresa tekstilaca 19 2 6 . u Beu, itd. N apo sletku , u
n izo zem sk o m gradu Bilthoven u je 1921. godine o sn ovana Internacionala protivnika rata (W a r Resisters International), koja je kao
svoj glavni cilj im ala antim ilitaristiku revoluciju (upor. R unham Brown, 1 9 3 0 :1 3 ). N jen i lanovi su se prozvali protivnicim a
rata (W ar Resisters) i "sledben icim a savesti (Conscientious Objec
tors) i pod parolom N ika d vie rat poeli da preduzim aju sva
sredstva, b ez o b zira na zakonske kazne, kako bi proirili m eu na
rodim a svest o potrebi da se odbije upotrebljavanje oruja i uee
u njegovoj proizvodnji i distribuciji, kao i svim vrstam a priprem a
za oruani sukob. Internacionala je na 24 . kongresu o svetskom
miru, odran om 19 2 5 . u Parizu, predloila R ezoluciju o odbijanju
oruja, ali je taj p red lo g sa 195 glasova protiv 145 b io odbijen.
Ipak, idue godine su se u p rilog odbijanju u potrebe oruja izja
snili ne sam o delegati K ongresa 0 svetskom miru u Zenevi nego i
nacionalni m irovni kongresi u Francuskoj i N em akoj. T e godine
su osn ovani i prvi antim ilitaristiki pokreti crkvenih lica (Congre-
gationals ) u E ngleskoj i Svajcarskoj, sa istim ciljem, da se izd ejstvuje pravo na odbijanje upotrebe oruja (19 2 8 . go din e bie
osn o van o i njihovo m eunarodn o udruenje). N a taj nain je ide
ja o tom e da svaki vojn i o b vezn ik im a pravo da iz razloga savesti
odbije vojnu slu bu p od orujem prilino vrsto ukorenjena u pe
riodu izm eu dva svetska rata.
367
2. Osnovno pravo na odbijanje

vojne obaveze pod orujem u Nemakoj
Poto je u S A D i E n glesko j u 19. veku vojna slu b a bila do bro volj
na, u laskom o b e zem lje u Prvi svetski rat i uvo en jem o p te vojn e
obaveze o tvo rio se problem vojn ih obvezn ika koji su iz razloga savesti odbijali da u zm u oruje u ruke. Stavie, u o b e zem lje se v o d i
la burna rasprava izm e u "patriota i "radikalnih p acifista , koja
je polarizovala javno m n jen je.1 Ipak, i Sjedinjene A m erike D r a
ve i E ngleska prihvatile su prigovor savesti kao o sn o v za o slo b a a
nje od vojne ob aveze p od orujem . U Engleskoj su uslovi bili lib e
ralniji nego (kasn ije) u Sjedin jen im A m erikim D ravam a. N a
osn ovu (d ru gog) Z ako n a o vojnoj slubi iz maja 1916. svi E nglezi
koji bi uloili prigovor savesti, bez obzira na to da li im aju upori
te u nekoj verskoj etici ili ne, d o b ili bi pravo da u m esto p o d o ru
jem vojn u obavezu izvre u n eborbenim slu b am a ili slubam a
"od n acionalnog znaaja . N a drugoj strani A tlan tika, A m erikanci
koji su ulagali isti prigovor m o gli su da raunaju na p oted u po
o sn o vu Z akon a o selektivnoj slu b i iz aprila 1917. sam o ako su jo
pre rata pripadali nekoj ek sp licitn o pacifistikoj sekti (kao to su
kvekeri, m enoniti itd.) (Brock, 19 7 0 : 15 -17 ). D o k je u S A D bilo
neto manje od 4 .0 0 0 vo jn ih o b ve zn ik a koji su uloili ovaj p rigo
vor, u Engleskoj ih je to k o m celo g rata bilo 1 6 .0 0 0 (Brock, 19 7 0 :
4 0 ). M e u ovim p oton jim bile su i neke vrlo u gledne linosti, pa
su tako npr. u prvoj laburistikoj vladi iz 1924 . bila ak tri m in i
stra koji su za vreme rata iz razloga savesti odbili da uzm u oruje
u ruke (d o k ih je u Parlam entu b ilo jo 13).
Van an glo sa k so n sk o g podruja, prvi zakoni koji su
om oguavali da se vojna o b aveza p o d orujem zam eni civiln om
slu b o m doneti su u sk an d in avsk im zem ljam a. D an ska je ve
19 17. uvela alternativu za v ojn u o b av ezu p o d orujem (prem da sa
m o u vidu rada u um arstvu), a za n jo m su sledile vedska (1 9 2 0 .
za crkvena lica, a 1925. i za sva o stala lica koja se pozivaju na raz
1 Z a n im ljiv o je da je tokom D r u g o g s v e c s k o g rata u o b e zem lje bilo m n o g o vie

ra zu m eva n ja i tolerancije izm e u "ra d ik a ln ih p a c ifis ta i "p atriota": niti su p r
vi bili tako radikalni kao u P rvo m s v e ts k o m ratu n iti su ih drugi tako o s u iv a
li. U p ra v o o brn uto , m nogi n e p a fis ti za g o v a ra li su d o sled n o p o to v an je p ra
va na o d b ija n je vojne obaveze p o d o ru je m , k a o a u te n ti n o g izraza lib e ralizm a
so p s tv e n e ze m lje (Brock, 1 9 7 0 : 1 5 7 - 1 6 7 )
368
lo g savesti) i N o rveka (1 9 2 2 . za crkvena lica, a 1925. i za sva o sta

la lica koja se p ozivaju na razlo g savesti). M e u tim , odbijanje
vojn e o b aveze p o d orujem jo uvek n igd e nije bilo proglaen o za
o sn o vn o pravo oveka.2
Pravo na odbijan je vojn e ob aveze pod orujem uvren o je m e u o sn o vn a prava oveka prvi p ut tek 19 4 9 . go d in e u
N em ako j. N a k o n strahota D r u g o g sve tsk o g rata u ovoj zem lji je
sazrela svest o tom e da se borbi p ro tiv rata mora posvetiti m n ogo
vea p an ja n ego to je to b io sluaj u m euratnom razdoblju i da
se u tu borbu moraju ukljuiti svi koji su voljn i da vojn u obavezu
ispun e bez posezan ja za orujem . U lanu 4, stav 3 O s n o v n o g za
kona N em ake iz 19 4 9 . predvieno je sto g a reenje koje e se ka
snije nai, m anje ili vie slin o form ulisano, u ustavim a go to vo
svih evrop skih zem alja:
N ik o se ne m o e naterati p ro tiv svoje savesti na vojn u o b a

v e zu p od orujem . Pojedin osti se reguliu saveznim za k o
nom .
Princip koji je usvojio nem aki u stavotvorac sastojao se, dakle, u

tom e da se ovo o sn o vn o pravo tretira kao svojevrsna razrada
o sn o v n o g prava oveka na slo b o d n u
savest. Inae, poslanici
nem ake U stavotvorn e sku ptin e su o formulaciji o vo g o sn o vn o g

prava poeli da razm iljaju ne sam o iz ap straktno-pacifistikih
m otiva, nego i u skladu sa sasvim konkretn im nastojanjim a da se
N em ci iz amerike, britanske i francuske oku pacion e zon e p ote-
2 Istin a , m e u p rvim p re d lo zim a am a n d m a n a na U s ta v S A D iz 179 1. n alazilo se

i p ravo p o k o m se "n ijed n a o so b a sa re lig io zn im sk ru p u la m a ne m o e n atera
ti d a n o si o ru je ", ali je K o n gre s o vo p ravo o d b io sa o b ra zlo en jem d a je to
s tvar ko ju treba o stav iti v lad i (C u rrie, 19 9 7 : 113). Inicijativa da se i o vo
o s n o v n o p ravo o veka na e u am erikoj D eklara ciji prava p o tek la je o d Jam esa
M a d is o n a (u p o r. M a d iso n , 19 7 9 : 2 0 1 ). K a d a je o v o bilo o d b aen o, o n je p o
k u a o d a isto pravo p rogu ra kro z Z a k o n o v o jsc i, ko ji je b io u izradi to k o m d e
ce m b ra 1 7 9 0 . T o m p rilik o m o n je lan o ve K o n g resa u b e iv ao d a bi b ila "p o
s e b n a slava za ovu ze m lju " ak o bi p rih va tila o v o pravo, ko je se u d ru g im z e
m lja m a ili u o p te ne ra zu m e ili n ajb ru taln ije gazi (M a d is o n , 1 9 8 1 :3 2 8 -3 2 9 ).
N a a lo s t, M a d iso n ni o vo g a puta n ije u s p e o u svo jim n aporim a, tako da je i
Z a k o n o v ojsci usvojen b ez o d red b e o o s lo b a a n ju o d v o jn e slu b e z b o g p ri
g o v o ra savesti.
369
de m o gu n o sti da b u du poslati u neki rat protiv N e m a ca iz sovjet

ske o ku pacion e zo n e. O v o je veom a van o im ati na u m u z b o g ka
snije istorije o s n o v n o g prava na odbijanje vo jn e o baveze pod
orujem: "razlo g savesti je inicijalno im ao sasvim pragm atian
cilj da p otedi pripadn ike jedne etnike grupe o d m o gu n o sti da,
sticajem m e u narodn ih okoln osti, dou u situaciju d a pucaju jed
ni na druge.
Ipak, d efin itivn o obrazloenje form ulisan o p rilikom
donoenja O s n o v n o g zako n a N em ake dalo je o v o m pravu druga
ije znaenje. N je g o v o uvrenje u ustavnopravnu m ateriju p osla
nik S P D L u d w ig Bergstrsser obrazloio je na sledei nain: "M i
sm o ovu d o d atn u m o g u n o st uvrstili ovde jer je re o slo bo d i v eroispovesti i savesti. D o d a tn a m o gu n o st im a upravo taj sadraj
da ljudi pri tom sm o im ali u vidu m enonite, Jehovine svedoke i
pripadnike drugih sekti - na o sn o vu njihovog religio zn o g ubeenja i njihove savesti nee da slue vojn u o bavezu p o d o ru jem
(cit. prema: Krlls, 1983: 2 2 -2 3 ). O predeljenju za p acifizam i m o
gun osti koju su dobili zapadn i N em ci da izb egn u ratovanje pro
tiv svojih iston on em akih sunarodnika sada je pridodata nova eksplicitna svrha o sn o vn o g prava na odbijanje vojn e obaveze
pod orujem : pripadnost nekoj hrianskoj sekti koja zabranjuje
svojim pripadnicim a upotrebu oruja.
D alji razvoj o v o g o sn o v n o g prava u N em ako j pratile
su etiri kontroverze. Prvo, sve je vie bilo ateista koji su isticali
hum an istiko-etike ili ak p olitike konotacije o v o g o sn o v n o g
prava (naroito posle stu d en tsk o g protesta 19 6 8 ), tako da se "veroispo vest sve vie gubila u un iverzalistikom i religio zn o -n eu tralnom pojm u savesti . D ru go , bilo je sve vie ljudi koji nisu
principijelno odbijali da uestvu ju u svakom ratu i protiv sva ko g
neprijatelja nego su to inili sam o kada je u pitanju bio tano o d
reeni neprijatelj ili u p oseb n im o ko ln o stim a, kao to je npr. nu
klearni rat i si. Tree, p ostavilo se pitanje da li razlog savesti treba
da vai univerzalno za sve o b like vo jn e obaveze (tj. u o ruan im
snagam a i u civilnoj slubi), ili sam o za obavezu p od orujem . N a
p oko n , etvrto, sve osnovanije su se osporavale m o gu n o sti dr
avn ih organa da provere i utvrde "a u ten tin u savest lica kojim a
bi se n a o sn o vu toga d o zvolilo d a koriste ovo o sn o vn o pravo. Kao
rezultat ovih osporavanja javile su se ideje da o sn o vn o pravo na
370
odbijanje vojn e o b aveze p o d oru jem treba "razvezati o d o sn o v

nog prava na slo b o d u savesti.
D a n as je sam o trea o d ove etiri kontroverze p o tp u n o
i jed nozn an o razreena. Prve dve dilem e su, dodue, teorijski takoe n edvo sm islen o reene u to lik o to je savest o slo bo en a reli
g io zn o g elem enta i to je za odbijan je oruja p ostao dovoljan u n i
verzalni p acifizam (upor. Brecht, 19 9 2 : 2-3 i Johlen, 19 9 6 : 138139). M e u tim , u praksi i dalje p osto je vrlo veliki problem i. Z b o g
restriktivne i konzervativn e p olitike u p o stu p k u "priznavanja da
postoji razlog savesti (Anerkermungsvetfahren) veliki broj vo jn ih o b
vezn ika koji se p oziva na pravo odbijanja vojn e obaveze p od o ru
jem mora svoje politike m o tive da prikriva i zaogre ih u religio
zne ili un iverzalno-etike sadraje (Krlls, 19 8 3 :10 8 ), a svoje "situaciono
uslovljen e
pacifistike
stavove
da
univerzalizuje
(Bockenforde, 1991c: 2 5 1). T im e se O sn o v n im za ko n o m garantovan o pravo odbijanja vo jn e slu b e na tem elju savesti, kao o sn o v
no pravo, u praksi pretvara u isleivanje u kojem onaj ko odbija
slubu mora da do kae svoju "n evin o st (Liepm an, H an n over i
A m en d t, 19 6 6 : 9 ). U sluaju, pak, da vojn o m ob vezn iku bude
"priznat razlog savesti i da b u de upuen na ispunjenje civilne slu
be, on -
prema jednoj odluci U sta v n o g suda N em ake -
gubi
pravo da istakne razlog savesti za odbijanje vojn e obaveze u toj

konkretnoj civilnoj slu b i (Lw , 19 7 7: 2 19 ). N aposletku, p o stu
pak "priznavanja da postoji razlog savesti ostao je optereen v o
luntarizm om
brojnim
reliktim a
iz
in kvizitorskog
sistem a
(M h le i Rabe, 19 72 : 53), kao i pristu p om numerus clausus, tj. o slo

baanjem od vojne o b aveze p o d orujem on o liko vojn ih o b v e zn i
ka koliko dozvoljava kvota koju drava neform alno i arbitrarno
ostavlja za ove sluajeve (Krlls,
1983: 4 o ) .5 Z ato
se m o e
zakljuiti da su potrebe vojske jo uvek o d prven stven og znaaja i

da se o sn ovn o pravo na odbijanje vojn e obaveze pod orujem ne
koristi kao autentino neogranieno o sn o vn o pravo oveka (kako
je O sn o v n im zakonom p ropisano) ve kao pravo p o d lo n o ogra
3 Pri to m se m ora ko n stato vati injenica da broj o n ih ko ji k o riste o vo p ravo raste

iz g o d in e u god in u, tako d a je broj v o jn ih o b v e z n ik a koji su svo ju v o jn u o b a v e
z u isp u n ili u nekoj civiln oj slu b i 1 9 9 5 . b io o ko 1 6 0 .0 0 0 , to je o tp rilik e sto
p u ta v ie nego 1957, kad a je ko rien je o v o g prava prvi p u t o m o gu e n o .
371
nienjima, ko ja su u m euvrem enu u stanovili dravn i organi, a

pre svega savezn i U stavn i sud (Alexy, 1 9 8 6 : 1 0 7 ) .
Z a dravu (o d n o sn o za njene o ru an e sn age) bilo bi
idealno kada bi svake g o d in e broj ljudi koji odb ijaju v o jn u o b ave
zu p od o ru jem b io takav da: 1) ne d o vo d i u pitanje bojnu
g o to v o st o ru an ih snaga, 2 ) da obuhvati sve ljude o d kojih se ne
daju stvoriti v o jn ici (tj. ljude koji bi ionako sam o stvarali p roble
m e u vojsci ili bi z b o g svojih vrstih ubeenja b esko risn o p un ili
zatvore) i 3) da o b u h vati sam o ljude ija m otivacija lei d aleko od
p olitike sfere ( z b o g p ovra tn o g uticaja radikalnog p acifizm a u
javn om m n jen ju). O s n o v n o pravo na odb ijan je vojn e obaveze
p od oru jem za to m ora biti p od vrgn u to m eh an izm u difam iranja
i stigm atizovan ja. V o jn i o b vezn ici koji o dbijaju da slu e vojn u
ob avezu p o d ortijem m oraju p rolaziti kroz brojne n eu go d n osti,
kako drava ne bi m orala suvie v elik o m broju n jih da uskrauje
ovo pravo (i da na taj nain o d njega pravi karikaturu). A k o ele
da o db iju v o jn u o bavezu p o d orujem , oni se m oraju pretho dn o
izlo iti p o stu p k u k o m isijsk o g ispitivan ja savesti, za koji se s raz
lo g o m govori kao o p osled n jem o statk u in kvizicije u 2 0 . veku
(ovaj p o stu p a k je u redovnim slu ajevim a sveden na razm atranje
p ism e n o g zahteva, d o k se sam o u sluajevim a dvojbe upriliuje
souavanje sa ko m isijo m ). A k o i u sp e da uveri dravu u n e p o k o
leb ljivost svoje pacifistike savesti, vo jn i o b ve zn ik mora za o tp ri
like jednu treinu vie vrem en a provesti u obavljanju civilne o b a
veze (prem a nem akom Z a k o n u o oru an oj o bavezi o d 15. d e
cem bra 19 9 5 . redovna v ojn a s lu b a traje 10, a civilna 13 m eseci),
esto u v eo m a tekim u slo vim a (k lin ik e za nervno obolele i si.).
Pri svem u tom e, on m ora i dalje b iti p osm atran kao prip adn ik
m an jin e sa kojom "n eto nije u redu" i ko ja je devijantna (u o d
n osu na "zdrave vojn e o b v e zn ik e koji su sprem ni da hrabro
oru jem brane svoju do m o vin u ). D a k le, da bi drava d o zvolila da
se o d b ije vojna obaveza p o d oru jem , o d v o jn o g o b vezn ika se
(p o sre d n o ) trai da bude m u en ik" ili "ju n ak koji e prebroditi
p o m e n u te izazove i hrabro se o d u p reti svim iskuenjim a koja se
pred n jego vu pacifistiku savest p osta vlja ju . Svim svojim n evolja
m a i stigm atizovan o u o n e p la titi dravi za to to ga je izu
zela iz oruanih snaga i slu iti kao n egativan primer za sve one
koji se kolebaju da li da p o u n je g o v im stopam a. Zauzvrat, dra
37^
va e p ostii n ajstab iln iji m o gu i kom prom is: s jedne strane, im ae (m in im alan ) broj van red n o tretiranih v o jn ih o b ve zn ik a koji e
joj sluiti kao pokrie za n jen u ob avezu da zatiti o sn o vn o pravo
oveka na o d b ijan je vo jn e o b aveze p o d orujem , d o k e, s druge
strane, iz svo jih o ru an ih sn aga iskljuiti sam o o ne "junake paci
fizm a" koji su d o kazali da bi n jihovo "uvojniavan je do n elo vie
tete n ego koristi.
O v a c e lo k u p n a konstru kcija je p o tp u n o in k o m p atibiln a sa lo g ik o m k o n stitu cije m o d ern og gra a n sk o g drutva. Pre
svega, o p ta v o jn a o b a v eza i narodna vo jsk a pripadaju m ilitan tn o-n a cio n a listik o j p ro lo sti E vrope, koja je za p o ela u jak o b in skoj fazi F ran cu ske revolucije (1 7 9 3 ) i koja danas protivrei
evrop sk im in tegra tivn im procesim a na p rin cip im a dem okratije i
o sn o vn ih
prava
oveka.
N ajprim eren iji
vojn o -o rg a n iza cio n i
p rincip u savrem en om p acifistiko m , d e m o k ratsk o m i in divid u alistik o m d ru tvu jeste pro fesion aln a vojska ,4 koja bi s vrem e
n om m o gla da preraste u teritorijalni o gran ak U N -s v e ts k e p o li
cije". Prem a tom e, regulacija o sn o v n o g prava na odb ijan je vojn e
obaveze p o d o ru jem trebalo bi da b u de shvaena kao privrem e
no reenje za prelazn i period, u k o jem bi se sistem o p te vojn e
obaveze i n arodne vo jsk e u p o tp u n o sti za m en io s istem o m v o j
n o g p o ziv a i p ro fesion aln e vo jsk e (sa ten d en cijo m integracije u
"U N -s v e ts k u p o liciju ).
D ru g o , sasvim je pogrena pretpostavka da oruane
snage moraju biti onaj organizacioni deo m oderne drave koji e
postavljati svoje prioritete iznad ostalih organa i, to je jo v a n i
je, sam ih graana. T o je ostatak m ilitaristike svesti o suprem atiji rata ("odbran e) nad p olitik om (dip lo m atijo m ). T a svest ne sa
m o da nem a nita zajedniko sa logiko m o sn o vn ih prava oveka
nego, naprotiv, predstavlja preitak autoritarnog naina k o n stituisanja narodne drave. D anas, pak, sam o o n a drava koja daje
prioritet pacifistikim pravim a nad vojn im obavezam a, dip lo m atiji nad vojsko m , a Savetu b ezbedn osti i vo jn im snagam a U jed i
njenih nacija ("U N -s v e ts k o j policiji) nad so p stven im oruanim
4 P ro fe sio n aln a v o jsk a u ved ena je ne s a m o u V elik o j B ritan iji n ego i u

N iz o z e m s k o j, B elgiji i F rancuskoj (za n im ljiv o je da je tu n o v in u i B oris Jeljcin
bio najavio u svojoj p red izb o rn o j kam p an ji 1 9 9 5 . u R u siji).
373
snagam a p o s tu p a u du h u (internacionalno vae ih ) o sn o vn ih pra

va oveka. S to g a je postavljanje kvote za ljude koji e koristiti
o sn ovn o pravo da b u du o slob oeni ispunjavanja vo jn e obaveze
pod orujem sam o po sebi protivustavan in i u jednoj dem okrat
skoj ustavnoj dravi (koja se nalazi u procesu tranzicije ka siste
m u p rofesionalne v o jsk e) ne bi se m ogao tolerisati.
Tree, ostvarenje o sn o vn o g prava na odbijan je vojne
obaveze p od o ru jem govori o tom e da se drutvo jo uvek shvata
kao "drutvo ju n aka . Iz te perspektive gledano, "is tin s k i lano
vi drutva m oraju biti junaci", u sm islu p atrio tizm a ili u sm islu
pacifizm a, a odbijan je vojn e obaveze pod orujem i ne predstavlja
neko pravo n ego je pre nain da "junaci p acifizm a potvrde svoju
vrlinu hrabrosti (ko ju dele sa junacim a p atrio tizm a) i o bezbed e
sebi adekvatan drutveni status. T o predstavlja jezgro zablud a u
konstitu isan ju graan sko g drutva, a sam im tim i u izvoenju
o sn o vn o g prava na odbijan je vojn e obaveze p od orujem . Jer, m o
derna graanska drutva nisu nikakva drutva junaka" ve su
drutva u kojim a ne sam o da je junatvo izu zetak n ego se izbegavaju (ratne) situacije u ko jim a do izraaja dolazi junatvo. To, dru
gim recima, znai da su njihovi lanovi m ah om kukavice ili, u naj
boljem sluaju, ljudi koji iz straha ele da izb egn u svaku (ratnu)
situaciju u kojoj bi doli u d ilem u da li da b u du kukavice ili juna
ci. Poe li se od o vo g ak sio m a u k o n stitu isan ju m o dern og graan
s k o g drutva, doi e se d o zaklju ka da postoji nasuna potreba
da se izn o va definie sadraj o sn o v n o g prava na odbijanje vojne
obaveze p od orujem . D a bi se to uinilo, potrebno je jo jednom
se vratiti H obbesovoj socijalnoj teoriji, u kojoj drutveni aspekti
straha i kukaviluka za u zim aju zn aajn o m esto.
3. Hobbesovo shvatanje prava na dezertiranje

U istoriji Evrope strah i ku kavilu k d u g o su bili (a u velikoj meri i
ostali) neto sramno i n edolino, d o k se junatvo velialo i sm a
tralo (n ed o stin im ) idealom s va k o g oveka. Z ato je junatvo bilo
ujed no i o sn o v privilegija o n ih retkih ljudi koji su ga pokazivali,
d o k su strah i kukaviluk ili ruku p o d ruku sa p otinjenou i
obespravljenou irokih d ru tven ih slojeva (D elim o , 198 7: 5 i
dalje). U p litanje staleke logike u v rlin u hrabrosti nalazim o teorij
374
ski razraeno ve kod Platona, koji hrabrost svrstava u etiri vrli

ne na kojim a se zasn iva (idealna) p olitika zajednica (za jed n o sa
m udrou, u m eren ou i p ravednou), a n jen og "n o sio ca p ro
nalazi u ratnikom staleu. M o n o p o lizo v an je vrline hrabrosti od
strane ratnikog stalea o slo b a alo je preostala dva stalea obave
ze da do kazu ju da im aju o vu vrlinu. Z ato za postan ak i o pstan ak
Platonove "hrabre" drave nije bilo b itn o da li su graani (koji ne
pripadaju staleu ratnika) hrabri ili straljivi. Bitno je bilo sam o to
da je ratniki stale hrabar i iz te injenice se ve m ogao izvui za
kljuak da staleka drava u celosti ovaplouje ovu vrlinu (Platon,
1 9 7 6 :1 1 4 [4 29 b ])E litistik i junaki diskurs" je obeleje srednjovekovn o g sta lek o g drutva u k o m e d o m in a n tn u u logu igra plem iki
stale, kao virtu eln i za titn ik o stalih stalea (D u b y , 1973: 184).
O sn o v n a karakteristika o v o g disku rsa jeste n epostojanje vre
granice izm e u rata i p olitike, tj. izm e u redovn og (d ra vn o g) i
van red n og (ratn o g) stanja. Sve do 17. veka za kraljeve i plem iki
stale politik a i rat predstavljali su dve strane isto g novia. Iz m i
ra se veo m a lako prelazi u rat, kao i iz rata u mir. Zapravo, svaki
mir je ve b io n apola rat, a svaki rat n apola mir. Politika se v o d ila
u z zveckanje oruja, d o k su ratovi vo en i paralelno sa d ip lo m a t
skim pregovorim a. Stajaa vo jsk a nije p ostojala i to je b io faktor
koji je o b u zd avao m ilitarizam , ali je, s druge strane, d o p rin osio
tom e da se p oetak i to k rata m o g u m n o g o lake isplanirati, p o
to je pleenika v o jsk a bila p u k o sredstvo koje se plaalo da bi
p ro izvod ilo odreeni uinak. K ada je u pitanju sam plem iki sta
le, iz njega su se regrutovali i dip lo m a ti i generali, pri em u nije
bilo nikakvih prepreka da se iz d ip lo m atije prelazi u vojsku , a iz
vo jsk e u dip lom atiju . N ije b ilo nikakve specijalizacije ko ja bi
naelno pravila razliku izm eu "strunjaka za m ir i "strunjaka
za rat. Sve to zajedn o uticalo je na shvatanje da ne p osto ji z n a t
nija razlika izm eu m ira i rata, pa sam im tim ni izm eu p olitik e
i voen ja rata (Schm itth en ner, 1937: 2 1 -2 2 ). Rat se nije m n o g o
razlikovao o d lova, a lo v se nije m n o g o razlikovao o d d ru gih ig a
ra kojim a se ispunjavalo vrem e koje je bilo o slo b o e n o o d privre
ivanja. S druge strane, vojn ika slu b a bila je za rulju (tj. s ta
n o v n itv o neorganizovan o u stalee) dobra k o lik o i bilo koja d ru
ga sluba. Z a sve o ne koje nije m u io problem vlasn itva i koji
375
su im ali linu slo b o d u , rad i ratovanje su prip adali isto m delatnom k o n tin u u m u .
U n o v o m v ek u stvari se m enjaju. I hrabrost i straljivost em ancipuju se iz stalekih okvira i dovode u v e zu sa racionalistikom in d ivid u aln o m etikom . Pri tom se hrabrost javlja kao
uzvieni ideal za sva ko g pojedinca, d o k su strah i kukaviluk sa
gledavani kao p u k i patoloki oblici, kao stanja o d su stva hrabrosti.
Descartes npr. ne v id i po em u bi strah i ku kavilu k m o gli biti k o
risni za oveka i tretira ih upravo kao strasti koje oveku prevashodno tete i kojih on m ora da gleda da se na svaki nain o slo b o
di (D ekart, 1981: 1 0 5 -1 0 6 [ 1 7 4 -17 6 ]). "E galitarizaciji sp o so b
nosti za hrabrost i ju n atvo u ranom n ovom v eku odgovaralo je
prebacivanje straha i kukaviluka u dom en o p te in dividualne i
socijalne p atologije. O tp rilik e od Francuske revolucije (o d n o sn o
njene jakobinske faze) naovam o, o vo shvatanje e p oslu iti da se
ustanovi o p ta v ojn a obaveza i legitim iraju m ilitaristike k o m p o
nente nacionalistikih doktrina.
Tree shvatanje, koje e u p o tp u n o sti negirati junaki
diskurs (b ilo u tradicionaln om stalekom b ilo u n ovo m egalitarn om sm islu), bie m ogue tek kada graanski stale p on e da d o
m inira drutvom , kada kontraktu alizam u zdrm a tem elje starog
reim a i kada iv o t i im ovin a graana p osta n u glavn e vrednosti
koje drava treba da titi. O va j straljivi d isku rs e se javiti prvi
p ut u Engleskoj u 17. veku, za vrem e graansko g rata, koji e savrem enicim a otvoriti novi - graanski - uvid u o d n os p ojedinca i
drave, rata i politike, kao i straha i hrabrosti. T o je vrem e kada je
m oderno graansko drutvo p oelo da nie iz oiljaka graanskog
rata i kada su posunovraeni svi ideali herojstva, religiozn o g radi
kalizm a i vitetva. Jedan od n ajboljih teorijskih izraza o vo g preo
kreta m o e se nai u socijalnoj filozofiji T h o m a sa H o b b e sa - filo
zofiji koja je bila nam enjena "p ito m im lju dim a (Becker, 1994:
XXI i 1 6 -1 7 ). Poto je u 11. p oglavlju ve bilo govora o H obbesovoj
teoriji drave i prava na otpor, u o vo m odeljku ostaje jo da se v i
di na koji nain je u njoj reen pro b lem vo jn e obaveze graana.
U H obbesovoj socijalnoj filozofiji m ogue je razlikova
ti dva odvojena niza: prirodu-rat-haos i dravu-m ir-poredak. P o
to je za H obbesa najvii cilj lju d sk o g p osto ja n ja slo bo dn o sam o
odranje i postizanje sree ljudi, to m cilju m o e da slui sam o ja-
376
k a d r a v a k o j a o b e z b e u j e m ir i p o r e d a k ( H o f f e , 1 9 8 2 : 4 0 - 4 2 ) .
D r a v a , d a k le , o t p o i n j e t a m o g d e z a v r a v a ra t, et vice versa. I z o v e
t e m e ljn e p o s t a v k e z a H o b b e s a n u n o p r o iz l a z i o s n o v n i c ilj p o l i
t i k e fil o z o f ij e : o n a t r e b a d a o d g o v o r i n a p it a n je g d e le i u z r o k m i
ra i ra ta , i k a k o b i t o m o g l o d a s e p r im e n i u u v r e n ju m ir a
( H o f f e , 1 9 8 2 : 3 5 ) . K a d a je u p it a n ju g r a a n s k i ra t, H o b b e s je b io
v r lo ja s a n : A l i n a o n i m m e s t i m a g d e s e u b ilo k o je v r e m e v o d i g r a
a n s k i ra t n e p o s t o j e n i z a k o n i , n i d r a v a , n i d r u t v o , v e s a m o
p r iv r e m e n i s a v e z , k o ji s v a k i n e z a d o v o lj n i v o j n i k m o e n a p u s t it i
k a d m u s e p r o h t e , k a o t o m u m o e p r is t u p it i s v a k i o v e k iz s v o
jih p r iv a t n ih in t e r e s a , b e z ik a k v e o b a v e z e p r e m a s a v e s t i: u t im s l u
a je v im a d a k le u v e k p o s t o j i m n o t v o lju d i v a n z a k o n a " ( H o b b e s ,
1 8 4 1 : 1 8 4 ) . T o z n a i d a u s t a n j u g r a a n s k o g ra ta m o e d a p o s t o ji
s a m o " p r iv r e m e n i s a v e z m e u r a t n i c im a , a li n e i d r a v a .
P r o b l e m r a ta m e u d r a v a m a , n a d r u g o j s t r a n i, s u o a
v a H o b b e s o v u s o c i j a ln u f i l o z o f i j u s a k r u p n im p r o b le m o m : s je d
n e s t r a n e , s u v e r e n p o p r v o m p r ir o d n o m z a k o n u m o r a t e i t i u v e k
m ir u , a s d r u g e s t r a n e , o p t a n e s i g u r n o s t u m e u n a r o d n im o d n o
s im a n a m e e s v a k o m s u v e r e n u i m p e r a t iv d a v o d i " p r e v e n t iv n e
r a t o v e . T a j a n t a g o n iz a m p r is u t a n je n a iz v e s t a n n a in i u s a m o j
k o n s t it u c ij i g r a a n s k o g d r u t v a , p o t o s a m o g r a a n i u la z e u m ir
n o d o p s k o d r a v n o s t a n je , d o k s u v e r e n o s t a je u p r i r o d n o m s t a n ju
( s a s u v e r e n im a u s v im o s t a li m d r a v a m a ) . A k o s e u z m e u o b z i r
p lu r a liz a m d r a v a i s u v e r e n a , o v o m o e v o d i t i z a k lj u k u d a s u d r
a v e s v o je v r s n e o a z e m ir a i s ig u r n o s t i , k o je o b e z b e u ju r a t o v i k o
je s u v e r e n i v o d e i z m e u s e b e . N a taj n a in , u s v e t s k im r a z m e r a m a , n ik a d a n ije p r e v a z i e n o p r ir o d n o s t a n je , n e g o je o n o s a m o
" f u n k c i o n a li z o v a n o d a t i t i o v e o a z e m ir a i s ig u r n o s t i u d r a v a
m a . T r e b a v o d it i r a u n a o t o m e d a H o b b e s p i e u v r e m e u k o m e
n a c io n a liz a m jo n ije u s p e o d a o d s u v e r e n a n a p r a v i n a r o d n o g v o
u i d a o d r a t o v a n a in i p it a n je i v o t a ili s m r t i c e lo g n a r o d a . R a
t o v i s u u H o b b e s o v o v r e m e jo u v e k p r e v a s h o d n o p r iv a t n a p r e d u z e a m o n a r h a , k o ji s e t u k u z a s o p s t v e n e c ilje v e i in t e r e s e , d o k
s u n jih o v i p o d a n ic i z a te r a to v e z a it e r e s o v a n i s a m o u t o li k o t o e
le b it i p o t e e n i s v ih n j i h o v ih n e p o v o lj n ih p o s le d ic a . Z a t o p o d a
n ic i m o g u m ir n e d u e d a p r ih v a t e n o v o g s u v e r e n a , k o ji je u ra tu
p o b e d io n ji h o v o g s t a r o g s u v e r e n a , a k o im o v a j p r u i is t e , ili a k
b o lje u s lo v e s i g u r n o s t i . " P o n j e g o v o m [ H o b b e s o v o m ] m i lje n ju ,
377
osobe koje p ad n u u ruke stranog zavojevaa koji je voljan da ih za

titi m ogu m u se pokoriti ba kao to su o slo b o e n e od svake o b a
veze da se p okoravaju svom suverenu ako vie ne m o e da im pru
i zatitu. [...] H o b b e so v a teorija, zaista, ne pru a nijedan razlog
da neka o so b a b u de naklonjenija svom suverenu n ego tu em
(Buli, 1981: 7 2 6 ) .
O v o predstavlja svakako najanahroniniji deo H o b b e sove socijalne teorije. O n a jo ne ide u susret, m ad a to n agovetava, jed nom svetu koji e biti razdeljen u narodne drave i u kom e
e iracionalne ideologije pretvoriti narodne v o e b ezm alo u b o g o
ve na zem lji, a njihove podanike u vernike sprem ne da za svo g v o
u daju i iv o t i im ovinu. H ob b es je gajio nadu da e m ir svih gra
ana na svetu m oi da se o b ezb ed i tako to bi se njihovi suvereni
p ustili da se m e u so b n o tu ku i istrebljuju, pri em u bi svaki od
njih n u dio svim p odanicim a m anje ili vie sline garancije za si
gu rnost (u skladu sa prvim prirodnim za k o n o m ). T o je ono to je
o m ogu ilo da H o b b e so v pristu p m e u naro dn om poretku bude,
kako istie H edley Buli, u isto vrem e i krajnje realistian" i d u b o
ko pacifistian. H ob b es je prihvatio paralelno p ostojanje rata i m i
ra u svetskim razmerima, ali je ratniku delatn o st izo ptio kao
van dru tven o stanje, i stavio je van d o m aaja graana. Rat za nje
ga nije m o gao biti deo dravn o g poretka ili p olitiki cilj nego pri
vatn i p osao suverena i njegove plaenike vojske. H ob b es je zaista
bio an ticipator one uvene izreke p ru sk o g kralja Fridriha II, jedan
vek kasnije, da suveren m ora vo d iti rat tako da nacija u o pte ne
zn a da je u ratu (Haffner, 19 7 9 : 7 7 ).
D o lazim o tako i do p itanja v o jn e obaveze graana: im a
li graanin obavezu da ide u rat za s v o g suverena ili nema? U d o sa
dan jim izlaganjim a videli sm o da je o d g o v o r renesansnih i ro
m antiarskih republikanaca b io n ed vo sm islen o pozitivan . O d
H ob b esa, kao principijelnog o p o n e n ta svih republikanskih teori
ja, m o g ao bi se oekivati n egativan odgovo r. Pa ipak, njegov o d g o
vor je v eo m a sofisticiran. U Levijatanu o n pie sledee: Iz to g raz
loga, o vek kom e je nareeno kao v o jn ik u da se bori protiv nepri
jatelja, iako njegov suveren im a d o v o ljn o prava da njegovo o d b ija
nje kazn i smru, m oe u m n o g o sluajeva o d b iti a da ne uini ne
pravdu [...] Zatim treba dati o p roten je i za prirodnu straljivost;
i to ne sam o enama, od kojih se ne o eku je jedna tako opasn a d u
378
nost, n ego i m u karcim a enske hrabrosti. K ada se vojske tuku,

ima beanja na jednoj ili obe strane. A li ako oni to rade ne zb o g iz
daje, n ego z b o g straha, ne sm atra se da su postu p ili nepravedno,
ve neasno. Iz is to g razloga, izbegavanje bitke nije nepravda, ve
kukaviluk. A li onaj ko se dobrovoljn o prijavio za vojnika, ili o ti
ao u najam nike, odrekao se izgovora straljive prirode i obavezan
je ne sam o da ide u b itku n ego i da iz nje ne pob egn e b ez d o p u te
nja svo g kapetana. A kada odbrana drave zahteva o djedn o m p o
m o svih koji su sp o so b n i da nose oruje, svako je obavezan, jer bi
inae institucija drave, koju oni nee ili nem aju hrabrosti da o u
vaju, bila u za lu d n a (H o b b e s, 1839: 2 0 5 ) .
Bilo je razliitih tum aenja o va k vo g reenja. Po m ilje
nju D . B aum golda, H ob b es je u Levijatanu p ostulirao o ptu ob ave
zu na borbu svih graana u cilju "m ira i zajednike odbrane , najverovatnije p o d uticajem ve pom in jan e Izjave lojalnosti iz janua
ra 1 6 5 0 (B au m go ld , 1993: 6 9 ). Problem sa ovim tum aenjem je
to se Izjavi lojalnosti pridaje isu vie ek sten zivn o znaenje koje
ona u realnosti nije im ala. Iz sam o g teksta Izjave lojalnosti vidi se
da je od graana zahtevana sam o lojaln o st novoj dravi a ne i an
gam an u sluaju ugroavanja. N a drugoj strani, Leo Strauss je
sm atrao da je H ob b es vezivan jem vojn e obaveze za o dsu stvo stra
ha u p otpu n o sti u n itio m oralnu o sn o vu nacionalne odbrane ,
p a je, ako je ve hteo da iznese jedno d o sled n o p acifistiko reenje,
bolje b ilo da se opredelio za m odel svetske drave kao najbolji u
izbegavanju rata i straha graana i z n jihovu sigu rn ost (Strauss,
1 9 7 1 :1 7 1 -1 7 2 ) . N evo lja sa ovom kritikom poiva u tom e to ona
previa da je H o b b es b io u isto vrem e i "realista i pacifista. S a
m im tim , on je m orao na neki drugi nain da izm iri svoje tem elj
no "realistiko ubeenje o veitosti su kob a izm eu drava (koji a
priori o nem ogu ava nastanak svetske drave) i pacifistiko vrednosn o opredeljenje, izraeno u prvom prirodnom zakonu. Taj na
in H ob b es je pronaao u teoriji koja po m iljenju Josefa PopperLynkeusa prvi p u t postavlja zahtev da se u spo stavi u naelu d o
brovoljna vojna slu b a (Popper-Lynkeus, 1 9 2 1 :1 8 8 ) .5
5 Jo sm eliju tezu p o sta v io je M ichae! S z cze k a lla , p o k o m je H o b b e s, s u p ro ts ta

vljajui se aristo kra tsko j asti, koja je u n je g o vo v rem e v o d ila u circulus vitiosus
ratovanja, k u k av ilu k p retp ostavio kao "cum grano salis - v rlin u - ko ja p red
stavlja tem elj za "d rav n i m ir (S zczek alla, 199 7 : 2 5 1).
379
T ak av zakljuak ipak se ini prenagljenim . Pre svega,

H obbes nije prvi pokrenuo pitanje uslova pod kojim a graanin ima
pravo da odbije vojn u obavezu. U prvoj i drugoj verziji Pukog spo
razuma (upor. "T h e A greem ent o f the People , 1979a : 333 i "The Second A greem ent o f the People, 19 3 8 :3 6 2 ) leveleri su insistirali na
tom e da je prinuda koju graanim a nameu vlasti da vre vojn u slu
bu m im o svoje volje "protivna njihovim slobodam a . O v a odred
ba je u tzv. K om prom isn om predlogu (kom prom isu izm eu independentskih Naela pndloga i prve verzije levelerskog Pukog sporazu
ma) dopunjena ogranienjem za sluaj potrebe za neposrednu o d branu kraljevine i zatitu mira. U tom sluaju bi se, po o vo m usaglaenom independentsko-levelerskom reenju, graanin ipak m o
gao prinuditi na vojnu slu bu (upor. Rothschild, 1903: 98, 111).
Trei Puki sporazum, utvren 15. januara 1649 . na Savetu oficira,
kao plod debata independenata i levelera u Vajtholu, predvideo je
ogranienje prava na odbijanje vojn e obaveze u sluajevima kada je
potrebno "formiranje, treniranje i vebanje puka na vojni nain, ka
ko bi on bio pripravan da se suprotstavi stranim invazijam a, da
ugui iznenadne pobune ili da p om ae u sprovoenju zako n a
("T h e Second A greem ent o f the People , 1938 :362 ; fusnota br. 2 9 ).
Ipak, m alo je verovatn o da je H obbes, d o k je p isao Le
vijatana u egzilu u Francuskoj, itao razliite verzije Pukog sporazu

ma i iz njih crpeo p odsticaje za so p stven o reenje pitanja vojn e
obaveze. Puki sporazumi nam m o g u p oslu iti sam o za bolje u p o
znavanje sa "duhom vrem ena , na k o m je graanski rat o stavio ta
ko d u b o ke tragove da je v ojn a o b av eza graana poela da se p o k a
zu je kao problem koji zahteva pravnu regulaciju i teorijsko p ro m i
ljanje. H o b b eso v argum ent n ig d e n e pretpostavlja dobru volju
graana za obavljanje vojn e slu b e, kako sugerie Josef Popp erLynkeus, ve govori o sluajevim a kada je graaninovo odbijanje
naredbe suverena u jednom ratu opravdano.
Sta zaista kae H ob b es u citiranom pasusu iz Levijatanal
Pre svega, on govori 0 vojnoj obavezi u ratu. Kako u njegovo vreme
nije postojala opta vojna obaveza zasn ovan a na principima regru
tacije i smetanja u kasarne radi priprem e za (neki budui, m ogui)
rat, H obbes je naprosto imao u v id u sluajeve u kojim a monarh p o
ziva graane da krenu direktno u rat koji treba da pone ili koji ve
traje. Prema tome, kada H obbes govori o vojnoj obavezi, u pitanju
380
su sasvim konkretni sluajevi istin skog ratovanja. M e utim , on u

isto vreme razlikuje dve vrste rata - staleko-viteki i narodno-odbrambeni - koji daju sasvim drugaiji sadraj vojnoj obavezi. Staleko-viteki rat bio je uobiajen za o no vreme i H obbes ga doivlja
va kao "norm alni sluaj . U staleko-vitekom ratu monarsi i ple
miki stalei tuku se oko najrazliitijih stvari, pri emu im viteka
pravila nalau ne sam o nain borbe nego i da potede civilno sta
novnitvo. Zato, smatra H obbes, ukoliko neki suveren pom isli da
bi svoju v ojsku m ogao da popuni ne sam o plaenicim a nego i svo
jim graanima, graani bi to m ogli da odbiju pozivanjem na svoju
straljivu prirodu. A rgu m en t sasvim logino proizlazi iz celokupne
H obbesove teorije, o kojoj je ranije bilo rei. Graani su uli u dru
tveno stanje i preneli svu svoju "prenosivu m o na suverena, ka
ko bi iveli u miru i sigurnosti. Izuzetak ine plaeni vojnici koji su
se prihvatanjem plaenog vo jn o g poziva odrekli m ogunosti p o zi
vanja na straljivu prirodu . T o to e se suveren sa svojim plae
nicim a tui po bojnim poljim a daleko o d gradskog ivota graane
ne zanim a sve dok to ne pone da ugroava njihove ivote i im ovi
nu. D ru gim recima, suveren m oe svoju m o da odmerava sa dru
gim suverenima daleko od gradskog ivota, a ako padne kao rtva
neprijatelja, graani e moi da prim ete da sada imaju novog suve
rena. A li, ni novi suveren, ba kao ni stari, nee moi da im nam et
ne obavezu sluenja vojske. R azlog je isti: graani e moi da se po
zovu na svoju straljivu prirodu i da nagoveste kako e - ako budu
poslati u rat -
iz g o lo g kukaviluka napustiti bojno polje o n o g
trenutka kada bude "zagustilo . Prema tom e, anticipirani kukavi

luk o kom e govori H obbes u sluaju viteko -staleko g rata predsta
vlja o sn o v za osn ovn o pravo graana na odbijanje vojne obaveze
pod orujem zb o g racionalnog straha (tj. predupreenja nastupanja
stanja u kojem e morati da pokau svoj kukaviluk). A ako graa
ni i uestvuju u ratu, oni zadravaju pravo da dezertiraju, im ih na
to natera sopstveni kukaviluk.
Sasvim drugaije politiko-egzisten cijaln e im plikacije
po graane im a rat za odbranu drave. U k o lik o bi se graani saglasili sa tim da sami brane svoju dravu, oni u asu opasn osti ne
bi m o gli napustiti svo g suverena i morali bi p osegn u ti za orujem.
O tom e govori dvadeseti prirodni zakon, koji je H ob b es pom enuo
na sam o m kraju Levijatana i koji svakom oveku u ratu namee du-
381
n o st zatite suverene vlasti koja ga je titila u d o b a m ira (H o b bes, 1 8 3 9 :7 0 3 ). A k o b i se desilo da suveren b u d e zarobljen u ratu,
ali da se ne p reda i tako ne okona ratovanje, podan ici i dalje d u
guju p o slu n o st n jego vim oficirim a i m agistratim a koji nastavlja
ju rat (H o b b e s, 1839: 2 0 9 ) . T e k ako se suveren preda ili propadne
u ratu, podanici se m o g u sm atrati osloboenim o d o baveze prem a
njem u i prii b ilo kojoj strani za koju sm atraju da e im pruiti
najbolju za titu (H o b b e s, 1839: 7 0 4 ). A ko, pak, neprijatelj ostvari
brzu pobedu, a podanici u b ijen o g ili zarobljen og suverena m u se
pokore na o sn o vu n o v o g d ru tven og ugovora u zam en u za mir i
sigu rn ost (stvarajui tim e novu dravu na o sn o vu osvajanja) pristalice starog suverena vie nee imati n ikakvo g o sn o va da se
bore na njegovoj strani. O b ja n je n je za ovo reenje n alazim o jo u
Elementima prirodnog i politikog prava i o n o glasi d a se ne m o e slu

iti dvojici
gospodara
(H o b b e s,
1889:
12 6 ).
O n im a koji
su
nezadovoljni novim suverenom -osvajaem (kao aktueln im "g o

spodarom ") ostaje jed in o m o g u n o st da izazo vu p o b u n u kako bi
ga zbacili zajedno sa n jego vo m dravom nastalom na tem elju
osvajanja.
Graani koji se n isu saglasili sa m ogu n o u da budu
m obilisani za rat protiv neprijatelja, u rat bi ipak m ogli biti naterani u sluajevim a u ko jim a bi b ilo jasn o da neprijatelj nee p o to
vati razliku izm eu civila i vojn ika, te da e p osegn uti za pljakom ,
ubijanjem i porobljavanjem stanovnitva. Suoeni sa o vo m n ep o
srednom opasnou po svoj iv o t i im ovinu, graani vie ne bi
m ogli da se pozivaju na svoju straljivu prirodu i da izbegavaju o d
lazak u rat. Stavie, u o d b ra m b en o m ratu graani nem aju m o g u
n osti da se pozivaju na b ilo koji razlo g z b o g ko ga bi odbili v ojn u
obavezu, o d n osn o dezertirali iz vojske, jer pobeda neprijatelja
znai katastrofu za sve njih. Z ato su o v o g puta suveren i n jegovi
podanici ujedinjeni pred sp o ljn o m opasnou. H obbes, dakle,
pretpostavlja da u nekim slu ajevim a svi graani imaju o bavezu
da se orujem suprotstave neprijatelju i da se tada strah i elja za
sigurn ou ne m ogu istai kao o sn o v za odbijanje vojn e obaveze
(tj. dezertiranje). U ovim slu ajevim a zatita ivo ta i im ovin e p o d razum eva prihvatanje rata koji ne zn ai povratak u prirodno stanje
n ego je odbrana principa gra a n sk o g drutva na njegovim rubo vi
m a o d navale sila iz o k o ln o g p riro d n o g stanja.
3 82
G eo rge K ateb p o k u a o je da d o kae kako o vo H o b b e sovo shvatan je otkriva jedan "p atrio tsk i (takorei n acio n a listi
ki) stav, koji je protivrean sa o sn o vn im in d ivid u alistikim p o
stavkam a n jegove socijalne filozofije. Stavie, kod H o b b e sa bi se
p o K a te b o vo m m iljenju m o g lo govoriti o dva sasvim razliita
znaenja d ru tv en o g ugovora: u prvom (u e m ) znaenju, o n bi
drao na o k u p u ljude sam o da se ne bi m e u so b n o tukli, p ljaka
li i ubijali, d o k bi u dru gom (irem ) zn aen ju stvarao zajedn icu
ljudi koji ratuju p ro tiv za jed n ik o g neprijatelja. Krajnji zakljuak
K atebove analize glasi da je zajedn ica ljudi utem eljena na dru
tven o m ugovoru u irem zn aen ju u neskladu sa pravom na i
v o t, pa sam im tim i sa pravom na dezertiranje (K ateb, 19 8 9 :
3 8 6 ). O s n o v n i p ro b lem u K atebovoj analizi je to to o n previa
razliku ko ja p osto ji u nain u i p osled ica m a ratovanja: upravo za
to to tradicionalni vite k o -stalek i rat ne ugroava ivo te p o d a
nika suverena koji se m e u so b n o tuku, pravo na iv o t i pravo na
dezertiranje m o gu da p osta n u prioritetni u o d n osu na pravo slu
en ja u vojsci. O b rn u to , razorno ratovanje, koje ne razlikuje vo j
n ika i civila (i koje je karakteristino za m oderne narodne ratove),
s va k o g graanina stavlja u p o ziciju da svoj iv o t p o isto veti sa
s n a g o m suverena da ga odbrani o d o p a sn o g neprijatelja. Suveren o v neprijatelj sada postaje neprijatelj i sam ih n jegovih podanika.
M e u tim , sada je d u n o st ratovanja za suverena u sklaen a sam o
sa pravom na iv o t (naravno, i im o vin u ), ali ne i sa pravom na d e
zertiranje. R azlo g je jasan: p ru an jem otpora neprijatelju graani
tite svoje ivo te (i im ovin u ), d o k dezertiranjem slabe v o jn u sn a
gu koja neprijatelja treba da sprei u n jegovim u bilakim i plja
ka kim naum im a. H o b b e so va koncepcija prava na dezertiranje je
zn im ljiva upravo za to to p rethodi ep oh i narodnih ratova, ratnog
hukanja i n acionalistike p ropagan de i to do n osi trezvena i n a
cio n a lizm o m i lan im p atrio tizm o m neoptereena razm iljanja o
m o g u n o stim a dezertiranja. Stavie, ona stie aktueln o st i za
m oderne prilike u toliko to sva k o g v o jn o g o b vezn ika upuuje na
razm iljanje o prirodi rata u ko m (treba da) uestvuje i opravdava
n jego vu borbu sam o protiv o n o g neprijatelja koji e neposredno
ugroziti njegov ivot, ivot njegovih blinjih, kao i njihovu imovinu. U o sta
lim sluajevim a, u kojim a takva o p a sn o st ne postoji (kada su npr.
U jed in jen e nacije neprijatelj, a vlastiti suveren obian d e m a g o g
)83
i ratni hu ka), o n m o e sasvim opravdano da dezertira. Z ato bi

se m o glo za k lju iti da, n asuprot K atebovim o p tu b a m a za p rotivrenost, ovi zaklju ci o pravu na dezertiranje sasvim lo gin o pro
izlaze iz H o b b e so v e socijalne filozofije u kojoj p ravo na iv o t gra
anina im a n eo sp o rivo p rvenstvo u hijerarhiji prava, o b aveza i
vrednosti.
Iz H o b b e so v e koncepcije prava na dezertiranje m o gu
se izvui dva o p ta zakljuka. Prvo, svako graansko drutvo je
zasnovano na strahu (za sop stven i iv o t i im o vin u ) i elji za sigur
nou, z b o g ega graanin ne m oe biti nateran na vo jn u slubu
koja e ugroziti ovaj k o n stitu tivn i osnov. D ru go , postoji razlika
izm eu kukaviluka i straha. Pojedinac im a pravo da ispoljava k u
kaviluk u svim sluajevim a kada to ne ugroava sam o graansko
drutvo, koje poiva na strahu. U sluaju da je u groen o gra
ansko drutvo svaki graanin mora upravo iz racionalno za sn o
v a n o g straha za svoj iv o t i im o vin u su zb iti u sebi in stiktivn i ku
kaviluk (koji pokree dezertiranje) i prihvatiti borbu za odbranu
principa graanskog drutva. U zgred, isti taj argum en t m o gao bi
vaiti i prema sam om suverenu: o n o g asa kada o n sam p one da
ugroava iv o t i im ovin u graana, oni m oraju p oslu ati racional
ni strah u sebi, p otisn u ti kukaviluk, prihvatiti rat protiv njega i,
ako treba, ubiti ga kao i bilo k o g d ru gog "neprijatelja.
4. Straljivi diskurs i "junaki diskurs

u modernom graanskom drutvu
H o b b eso vo shvatanje vojn e o b aveze m o e se nazvati delo m stra
ljivo g diskursa. U "straljivom d isk u rsu pojedinac ulazi u gra
ansko drutvo iz straha (z a svoj iv o t i im o vin u ), zadravajui
prirodno pravo na kukaviluk sve d o k je graansko drutvo sigur
no, a o n o g trenutka kada nestane te sigu rn osti on - iz racionalno
z a sn o va n o g straha - mora preduzeti o dlu n e to znai i ratne korake protiv svakog ko ga u groava, b ilo da je u pitanju strani n e
prijatelj bilo da je u pitanju sam suveren. Z b o g ovih shvatanja
H o b b e sa su otro kritikovali svi oni koji su branili dijam etralno
suprotni "junaki diskurs u ko n stitu isan ju drutva.
"Junaki diskurs je d o p aroksizm a doveo n ovovekovnu ten ju za egalitarizacijom - i to u o b la sti vrline hrabrosti. Kao
384
to sm o ve im ali priliku da vid im o kod Descartesa, postavljanje

ideala hrabrosti koji vai za sve pojedince b ez izu zetka do velo je
do toga da se strah i ku kavilu k proglasi za neto patoloko, i u in
d ividualn om i u socijaln o m sm islu . M odern e nacionalistike ide
ologije radikalizovale su o vo pitanje proglaavajui celokupn e na
rode za junake i stavljajui ih u p otp u n o sti na raspolaganje n ji
hovim slavnim " vo jsk o vo a m a. D a b ism o m alo konkretizovali
stvari, pogledaem o kako je fun kcionisao ovaj "junaki diskurs"
kada je re o p ripadn icim a tzv. nem ake "revolucije iz 1914" (o sa
moj toj revoluciji v id i detaljnije: M o m m se n , 1 9 9 0 . i Lbbe,
1963)Za nem ake "revolucionare iz 19 14 H obbes je bio sva

kako jedan od najveih ideolokih neprijatelja. N je g o v najvei
greh bila su m aterijalistika i ateistika uverenja, koja su ga,
po n jihovom m iljenju, rukovodila da p om isli da je ovek "p o pri
rodi slobodan i da im a odreena prava koja prethode dravi. H o
usto n Stew art C ham b erlain je tako npr. sm atrao da priroda ne p o
znaje nikakvu slo b o d u ve zn a sam o za n un ost, d o k slo b o d a oveku dolazi jedino od B o ga i (jednako obogotvorene) narodne dr
ave. U sled toga, C ham berlain je H o b b e sa proglasio najtvrdokor
nijim m aterijalistom i ateistom , koji prezire sve to dolazi iz filo
zofije i religije, i govori o takvoj besm ilici kao to su prirodna
prava (C ham berlain, 1917: 3). S lo b od a i pravo nalaze se po
Cham berlainu na sasvim drugoj strani - u ratovim a koje narodna
drava vodi da bi p ob ed ila u "borbi za o pstan ak i ostvarila svetsku vladavinu. Za razliku od Cham berlaina, W erneru Som bartu
kod H ob b esa nije najvie sm etalo zagovaranje prirodnih prava (u
sklopu m aterijalistikog i ateistiko g svetonazora), nego "iftinski d u h (Krmergeist ) koji je negirao sve junake vredn osti. Po
njem u, upravo je sa H o b b e so v im uenjem o dravi taj iftinski ku
kaviki duh uao u en glesku politiku misao, a teorija d rutven og
ugovora i osn ovn ih prava oveka postala neprikosnovena u E n gle
skoj (Som bart, 1915: 2 2 -2 3 ). T o je bilo ravno nacionalnoj smrti,
p oto je privatna logika zagospodarila javnom sferom i o n e m o g u
ila da se razvije onaj izvorni i autentini "junaki d u h (koji je
krasio upravo N em ce).
N em aki "revolucionari iz 19 14 pokuavali su da d o
kau da je N em aka "drava junaka" (n asu prot E nglezim a, koji su
385
- prihvatajui H o b b e so v u socijalnu filozofiju postali kukaviki

"narod ifta) i da za to mora dobiti (Prvi svetski) rat. Z a jed n o g od
prvaka ove "revolu cije W ernera Som barta p osto jala je otra protivrenost izm e u ju n ako g i iftin sko g duha (koji su otelotvoreni u "prin cipijelnom " an tago n izm u N em ake i E n gleske). D o k ju
nak misli o svo jim d u n o stim a, trgovac je zainteresovan sam o za
svoja prava; ju n ak eli da svoj iv o t rtvuje a trgovac da dobije ne
to od ivota; ju n ak obavlja svaki zadatak koji d o lazi o d vie v la
sti", to je za trgovca, koji vlast "ograniava, u p o tp u n o sti n eza
mislivo; naposletku , ju n ak svoju egzistenciju pronalazi sam o u
svojoj o tad b in i, p oseb n o ako se nalazi u ratu, d o k trgovac i ne
m oe da pojm i "o ta d b in u jer je tvrdokorni in divid ualista (S o m bart, 1915: 6 3 -6 6 ). C iftin sk i duh projektuje svoje trgovake pred
stave na dravu i p o im a je kao "drutveni u go vo r individua, ija
osn ovn a prava su via o d svih dravnih funkcija. K ada p on e rat,
ifta ne m o e da im a drugaiji o d n os prem a ratu o sim pacifisti
kog. N je g o v ideal je "veni m ir . A ako se rat ba ne m o e izbei,
onda ga on v od i kao odbram ben i rat, formirajui plaeniku v o j
sku, koja ratuje onako kako bi obavljala bilo koji p osao - radi d o
biti (Som bart, 1915: 2 8 -2 9 ) .
O v o j kritici p acifizm a najrazraeniji o b lik dao je Ernst
Jnger, jedan od nacionalistikih revolucioanara koji je ceo Prvi
svetski rat proveo na frontu, da bi tek nakon poraza poeo da teo
rijski obrazlae i propagira (z a b u d u n ost) tu kritiku. Po n jego v
om shvatanju, mora se vo d iti rauna o tom e da i sam pacifizam
im a dva oblika: jedan je kukaviki i inspirisan je e go izm o m i stra
hom od rata (to u glavn om odgovara H o b b e so v o m p acifizm u),
do k je drugi stvar ideje i principa i "treba ga p o to v a ti . Z a ovaj
drugi vid pacifizm a o sn o vn e su stvari ideje i "savest : ideja oveanstva je via od ideje naroda i za to se "junaki pacifista" za nje
nu realizaciju hrabro bori iz uverenja, a ne z b o g straha ili m ateri
jalne koristi (Jnger, 1958: 4 4 ). T o je logika koja i danas postoji,
u z neke druge elemente pacifistike retorike, u pozadin i o sn o vn o g
prava na odbijanje vojn e o b aveze p o d orujem , izved en og iz
o sn o vn o g prava na slobodu savesti.
A ktuelno jezgro za d an an ji "junaki d iskurs , koje
nam ostaje ako Jngerove ideje liim o radikalnog m ilitarizm a,
predstavlja shvatanje da su sam o "junaci p acifizm a dosto jn i da
386
budu o zb iljn o shvaeni o d strane v ojn ih vlasti (pa onda i o slo b o

eni vojn e o b aveze p o d oru jem ). N jih o v najvaniji argum en t je
ste "savest koja ih tako sn a n o nagoni da odbace oruje da su u
stanju da junaki i m ueniki pretrpe sve p osledice koje iz toga
proizau (a koje bi kukavicu odm ah "slom ile , naterale ga da se
ugleda na sve "norm alne lju de i b ude pod orujem regrutovan u
oruane snage). Prem a kukavicam a se nem a m ilosti, oni n isu d o
stojni prava i za to se o d njih, u krajnjoj liniji, m oe praviti "to p o v
sko m eso . Po seb n o p o gu b n e p osledice ovaj "junaki d isku rs
ostavlja za vrem e rata. T a d a se svakom pojedincu nam ee im pera
tiv da svojim delo m d o kae vlastito junatvo, to neretko m oe
dovesti do prave katastrofe ( to p okazuje primer N em ake za vre
m e Prvog svetsk o g rata). Sr te o pasn o sti je jo nakon Prvog svets k o g rata veo m a dobro opisao Ivan A leksan drovi Iljin i tom e se
ni danas nem a ta ni do dati ni oduzeti: Svaki narod za vrem e ra
ta preivljava takvo d u h o v n o i m oralno naprezanje, koje svagda
prevazilazi njegove m o gu n o sti: o d njega se iziskuje m asovn i heroizam , m ada je heroizam stvar izuzetka; o d njega se ite m aso v
no sam oportvovanje, m ada je sam oportvovanje stvar v iso k e bla
godati; od njega se ite m o karaktera, pobeda duha nad telom ,
bezzavetn a predanost d u h o vn im stvarima, a sve se to ini vezan o
za delo m aso vn o g ovekoubijanja, za delo neprijateljstva i u n ita
van ja (Iljin, 1 9 9 5 :13 1-13 2 ).
5. Strah, odbijanje da se upotrebi oruje i dezertiranje

A k o bism o pokuali da razm otrim o pitanje kakvo pravo na o d b i
janje da se upotrebi oruje odgovara m odernom graanskom dru
tvu, onda bi se m oralo prvo odgovoriti na jedno prethodn o p ita
nje. T o prethodno pitanje tie se m o gu n o sti uvianja razlike iz
m eu prava i obaveze odbijanja vojn e obaveze, o dn osn o, jo ko n kretnije, upotrebe oruja. U k o lik o b ism o sledili N irnberke prin
cip e (koji nisu postali deo ins cogensa, iako to ne spreava pojedine
drave da ih same uine o b avezu ju im u svom pravnom poretku),
upotreba oruja bi se morala o d b iti uvek kada bi rezultirala in je
njem zloina protiv mira, zloina protiv ovenosti i ratnog zloina.
Prema Nirnberkim principim a, pojedinac se ne m oe o sloboditi
od odgovornosti ako je uestovao u izvrenju nekog od ovih z lo i
387
na, iako, even tu aln o, m o e biti blae kanjen, ako je i) p o stu p ao

po naredbi vlad e ili pretpostavljenih i 2 ) "ako su d utvrdi da prav
da to zahteva" (kako stoji u N irnberkoj p ovelji). N o , blae ka
njavanje ne um an ju je o d g o v o rn o st pojedinca, ko ja ostaje uprkos
"izvravanja naredbe . N im b erk i principi zato pred pravnu teori
ju i praksu postavljaju z a h te v d a se utvrde sluajevi u kojim a e p o
jedinac im ati obavezu da odbije da upotrebi oruje (kako ne bi p o
inio neki od p om en u tih zloina).
Propisivanje takve obaveze vie je n ego o setljiv p ro
blem , p oto v ojn ika stavlja u n eu godn u i o pasn u situaciju da se
suprotstavi p retpostavljenim a i bu de zb o g toga na odgovarajui
nain kanjen hic et nunc. U dilem i da li da se opredeli za izvesn u
aktuelnu kazn u p retpostavljenih ili za n eizvesnu bu du u kazn u
z b o g p oin jen og zloina (u skladu sa naredbom pretp ostavlje
nih), pojedinac se m o e nai na v elikim m ukam a. Stavie, opredeljenje za drugu opciju esto bi b ilo vrlo opasn o i o d pojedinca bi
iziskivalo pravi junaki stav, za koji su, kao to je v e bilo reeno,
s p o so b n i sam o m alobrojni. Z b o g toga se na svaki nain mora
izbei situacija u kojoj bi pojed inac trebalo d a b ude "ju n ak d a bi
izb egao da poini zloine. N ajlaki nain za to bila bi m o gu n o st
da se odbije odlazak u rat. U S A D je npr. u vrem e V ijetn a m sk o g
rata zabeleeno da su vojn i o b vezn ici odbijali da idu u rat p o ziv a
jui se na svoju savest i m o g u n o st da se nau u situaciji pozn ato j
iz rom ana Kvaka 22 (tj. da b u du o su en i ili z b o g odbijanja izvre
nja naredbe ili zb o g izvrenja ratnog zloina), ali sudovi tu argu
m entaciju nisu prihvatali (W h itto m e, 198 9: 30 ). U neku ruku,
stav am erikih sudova bio je logik i ispravan: svako ko odlazi u rat
prihvata naelnu m o gu n o st da e se nai u situaciji da bira izm e
u odbijanja naredbe i izvrenja zlo ina. U k o lik o bi se n ekom v o j
n o m obvezn iku dalo za pravo da o d b ije da ide u rat kako ne bi d o
ao u situaciju da potpadne p o d d ejstvo "kvake 2 2 " , to bi trebalo
d o zv o liti i svim ostalim v o jn im o b vezn icim a. T o je paradoks koji
proizlazi ve iz same inkrim inacije p om en u tih zloina i on ostaje
na sn azi ak i ako se civili p o te d e o d la sk a u rat i u p o tp u n o sti ih
za m en e profesionalni vojnici. Z a to je jed in a alternativa koja o sta
je predvianje prava na dezertiranje, kako bi se blagovrem eno
predupredila obaveza odbijanja u p o tre b e oruja po naredbi p retp o
stavljenih.
388
U skladu sa svim to je u o vo m poglavlju reeno, m oe

se zakljuiti da bi pravo na odbijanje vojn e obaveze pod orujem u
uem smislu trebalo razlikovati od prava na dezertiranje. Prvo pravo

bi obuhvatalo i) univerzalno odbijanje vojn e obaveze pod orujem,
2 ) odbijanje vojn e obaveze p od orujem u pojedinanim , zakonom
propisanim sluajevima, d o k bi ovo drugo pravo (na dezertiranje)
d olazilo u ob zir 3) ako bi vo jn ik na taj nain izbegao izvrenje zlo
ina protiv mira, zloina protiv ovenosti ili ratnog zloina, i 4)
ako bi se raspala drava iji je vojn ik dravljanin (im e bi vojska
postala sam o jedna od "sila" koje ratuju u prirodnom stanju).
U prvom sluaju svaki vojn i o b vezn ik m o gao bi da
izabere nain da ispuni vojn u obavezu , pri em u bi i pozivanje na
strah bio sasvim dovoljan razlog za izbegavanje vojne obaveze pod
orujem . T akoe, vojn i o b ve zn ik bi trebalo da odlui da li e svo
ju vojn u o bavezu ispuniti b ez oruja u vojsci ili van nje, u civilnoj
slubi. Ispunjenje vojn e obaveze b ez oruja u tom bi sluaju m o
glo da traje du e nego redovan vojn i rok, sam o p od u slo vom da
vojn i o b ve zn ik koji se za nju opredeli b ude o slo b oen o d svih na
knadnih vojn ih obaveza u rezervi, o sim m obilizacije u uslovim a
van red n og (prevashodno ratnog) stanja. U drugom sluaju svaki
vojn i o b vezn ik koji nije univerzalni pacifista i koji prihvata m o
gu n ost da sa orujem uzm e uee u n ekom buduem ratu imao
bi pravo da u odreenom ratu (ili, jo ue, konkretnom oruanom
su kob u ) odbije da upotrebljava oruje iz razloga savesti. T o bi m u
bilo om ogu en o ako bi njegovi razlozi savesti bili za ko n o m pred
vien i i u p oseb n om p ostu p ku uvaeni: ako bi npr. neko o d bio da
puca na vojnike U jedinjenih nacija (videi u njim a legitim nu
svetsku policiju ), ili u svoje sunarodnike, koji bi se sticajem pri
lika nali na neprijateljskoj strani, i to m e slino. U treem sluaju
svaki vo jn ik im ao bi pravo da dezertira ako bi m ogao sa sigurn o
u da predvidi da bi ga dalji o stan ak u jedinici doveo u situaciju
da bira izm eu ju n atva i izvrenja zloina. Naravno, kasnije bi
teret dokazivanja izvesn osti ovakve situacije (pred vojn im sudom )
bio na dezerteru i ukoliko mu ne bi p olo za rukom da prui zadovljavajue dokaze snosio bi sve uobiajene pravne posledice (n eo
pravdanog) dezertiranja. N apo sletku , u etvrtom sluaju svaki
vojn ik im ao bi pravo da se smatra vraenim u prirodno stanje u
kom m oe slobodn o da sledi vlastiti sud o tom e kako e najbolje
389
spasiti svoj iv o t i im ovin u . Sve veze prem a n jegovoj staroj dravi,

pa tako i vojsci, bile bi prekinute i pojedinac bi im ao ne sam o pra
vo da dezertira n eg o ak i da pree u neprijateljsku vojsku , ako bi
mu ona p o n u d ila vie standarde sigurnosti.
N a kraju ovih razm atranja ostaje da se o dgovo ri na p i
tanje da li je u d an an jim prilikam a odbijanje vo jn e o baveze pod
orujem jedan o b lik graanske n eposlun osti ili nije. A k o se o d b i
janje vojne o b aveze p od orujem koristi na o sn o vu razloga savesti
i kao u stavom i za k o n o m propisano o sn ovn o pravo oveka, onda
se ne bi m o g lo govoriti o graanskoj n eposlu n osti, jer je o igled
no da nem a krenja nikakve pravne norme (upor. i Bay, 19 6 7:
16 6 ). N o , u ko lik o se v o jn a o b aveza p od orujem odbija u z p o ziv a
nje na strah, to bi ve izlazilo iz okvira postojee p ozitivnop ravn e
regulative i m o glo bi da predstavlja o sn o v za graansku n ep oslu
nost. M utatis mutandis, isto se o d n osi i na sluajeve dezertiranja iz
straha da se ne p oin e zlo in i protiv mira, zloini p ro tiv ovenosti i ratni zloini, ili u situaciji povratka u "prirodno stanje". O v i
sluajevi prevazilaze i n ajekstenzivnije tum aenje o sn o v n o g prava
na odbijanje vojn e o b aveze p o d orujem iz razloga savesti i kao ta
kvi bi sugurno naili na dravn u kaznu. U k o lik o bi nam era sam ih
vojn ih obvezn ika bila da isporovociraju takvu kaznu, to bi onda
n esum njivo bio akt graanske n ep oslu n osti. Iako bi n jiho vo p o
zivanje na strah i dalje predstavljalo raison d'etre za odbijanja u p o
trebe oruja, o d n osn o dezertiranja, taj strah bi u n jihovom slua
ju izgu b io tek puki fizio loki znaaj i p ostao bi usklaen sa prav
d o m (o n ako kako je o njoj b ilo rei u p rethodn om p oglavlju). N a
ime, vojn i obveznici koji odb ijaju da upotrebe oruje, o d n o sn o
koji dezertiraju i taj svoj in opravdavaju pozivanjem ne na o sn o v
no pravo na odbijanje vojn e o b aveze p o d orujem ve na osnovno
pravo na ivot - m o g u se tretirati kao n ep oslu n i graani. Pozivanje

na o sn o vn o pravo na iv o t je o d k lju n o g znaaja, p oto za to pra
vo nije odluujua savest ve upravo strah - i to racionalno obra
en i sa graanskim eto so m u skla en strah. Prem a tom e, graan
ska n ep oslu n ost koja bi se sprovo dila odbijan jem da se upotrebi
oruje ili dezertiranjem, u situ acijam a koje dozvoljavaju eksten
zivn o tum aenje o sn o vn o g prava na iv o t m ogla bi da pretenduje
na ostvarivanje pravde i da se na taj n ain izjednai sa bilo kojim
d ru gim oblikom ostvarivanja graanske n eposlu n osti.
390
LITERATURA
A b e n d ro th W o lfg a n g . (1 9 7 9 ): " b e r d er Z u sa m m e n h a n g v o n G ru n d re c h ts
syste m u n d D e m o k ra tie ", u: Pereis J. (ur.): Grundrechte als Fundament der
Demokratie, F ra n k fu rt am M a in : Su h rk am p
A d a m s Jam es L u th er (1 9 7 0 ): C iv il D iso b ed ien ce: Its O c ca s io n s an d L im its",
u: R olan d P e n n o ck J. i C h a p m a n John (ur.): Political and Legal Obligation,
N e w Y ork: A th e rto n Press
A d a m s S tep h en i R o ss Jr. D o n a ld (19 8 8 ): RevisingMythologies. The Composition o f
Thoreaus M a jo r Works, C h arlo ttesv ille: U n iv e rsity Press o fV ir g in ia
A d o rn o T h e o d o r (1 9 7 2 ): W a s b ed eutet: A u fa rb e itu n g d e r V e rg a n g e n h e it , u:
Erziehung zur M ndigkeit, F ra n k fu rt am M ain: S u h rk am p (T e o d o r A d o rn o ,
S ta zn a i rad n a p ro lo s ti , u: Re br. 57/3, str. 4 9 - 5 7 )
A d o rn o T h e o d o r (1 9 7 8 ): argon autentinosti, B eograd: N o lit
A d o rn o T h e o d o r (1 9 7 9 ): E in le itu n g zu E m ile D rk h eim , S o z io lo g ie un d
P h ilo s o p h ie , u: Soziologische Schriften I, F ran k fu rt am M ain: S u h rk am p
A d o rn o T h e o d o r (1 9 8 6 ): Filozofska terminologija. Uvod u filozofiju, Sarajevo:
S v jetlo st
A le x y R o b ert (1 9 8 6 ): Theorie der Grundrechte, F ran k fu rt am M ain: S u h rk am p
A le x y R o b ert (19 9 3 a): M a u ersch tzen : zu m V erh ltn is v o n Recht, M o ra l u n d
Strafb ark eit , Berichte aus den Sitzungen der Joachim Jungius-Gesellschafi der
Wissenschaften e.V. Hamburg, g o d . 11, br. 2: 3-38
A le x y R o b ert (19 9 3 b ): E in e d isk u rsth eo retisch e K o n ze p tio n d er p raktisch en
V e rn u n ft, u: R o b ert A le x y i R a lf D reie r (ur.): Rechtssystem und praktische
Vernunft. Archiv f r Rechts- und Sozialphilosophie Beiheft Nr. 51, Stu ttgart: F ran z
S tein e r V erla g W ie s b a d e n
A le x y R obert i D reier R a lf (1 9 9 0 ): T h e C o n c e p t o f Jurisp ru d en ce , Ratio Juris,
go d . 3, br. 1:1-13
A ltis e Luj (19 7 1): ZaM arksa, B eograd: N o lit
A lth u s s e r Louis (1 9 7 5 a ): P red m et Kapitala", u: A lth u s s e r L o u is i B alib ar
Etienne: Kako itati Kapital, Zagreb: C e n ta r za k u ltu rn u d je la tn o st saveza
so cija listike o m lad in e
A lth u s s e r L o uis (1 9 7 5 b ): O d g o v o r Joh nu L e w is u ", Marksizam u svetu, G o d . II,
Br. 7 -8 :1 0 0 -1 3 4
A n d in g V o lk e r (1 9 7 3 ): Das Spannungsverhltnis zwischen Art. 2 0 I V G G und Art. 79.

III GG. Ein Beitrag zu der Frage, ob das Widerstandsrecht des Art. 2 0 I V G G zum
unabnderlichen Bestand des Grundgesetzes gehrt, W itte rs c h lic k bei B onn: R.
S c h w a rzb o ld
A n d reev n a M ercalo v a Lju d m ila (1 9 9 6 ): "S ta lin ism u s u n d
V ersu ch
ein e r
v ergleich en d e n
A n a ly se ,
u:
Jesse
H itle rism u s E ckh ard
(u r.):
Totalitarismus im 20 . Jahrhundert. Eine Bilanz der internationalen Forschung,

B on n : B u n d eszen trale f r p o litisch e B ild u n g
A n to n o w -O w s s e je n k o A n to n (198 3): Stalin. Portrt einer Tyrannei, M n c h e n i
Z rich : R. P ip er & C o . V erla g
A re n d t H an n a h (1 9 2 9 ): D er Liebesbegrijfbei Augustin. Versuch einer philosophischen
Interpretation, Berlin: V e rla g v o n Julius S p rin ger
A ren d t H an n a h (19 5 8 ): The Human Condition, C h icago : U n iv e rsity o f C h ic a g o
Press
A re n d t H an n a h (1 9 6 2 ): Elemente und Ursprnge totaler Herrschaft, F ra n k fu rt am
M ain : E u rop isch e V e rla g s a n s ta k
A re n d t H an n a h (1 9 7 0 ): M a ch t und Gewalt, M n ch en : R. P ip e r & C o .
A re n d t H a n n a h (197 1a ): "D is c u s s io n , u: A le x a n d e r K lein (u r.): Dissent, Power,
Confrontation, N e w Y ork, itd.: M c G ra w -H ill B o o k C o m p a n y
A re n d t H an n a h (197 1b ): "T h in k in g an d M o ral C o n s id e ra tio n s , Social Research,
g o d . 38, br. 3: 4 17 -4 4 6
A re n d t H an n a h (19 7 1c): Between Past and Future. Eight Exercises in Political
Thought, N e w York: T h e V ik in g Press
A re n d t H an n a h (19 7 2 ): "C iv il D is o b e d ie n c e , u: Crises o f the Republic, N e w Y ork:
H a rco u rt Brace Jovanovich
A re n d t H a n n a h (19 7 8 a ): The Life o f the M ind. Vol. I: Thinking, N e w Y ork: H arco u rt
Brace Jovanovich
A re n d t H a n n a h (19 7 8 b ): "M artin H e id e g g e r at E ig h ty , u: M u rray M ich ael
(ur.): Heidegger and M odem Philosophy. Critical Essays, N e w H aven i L on d on :
Y ale U n ive rsity Press
A re n d t H an n a h (198 7): B rie f N r. 1 0 9 . an K arl Jaspers (d en 4 . M rz 1 9 5 1 ) , u:
A re n d t H an n ah i Jaspers Karl: Briefwechsel 1 9 2 6 -19 6 9 (Herausgegeben von
Lotte Khler und Hans Saner), M n c h e n i Z rich : Piper
A re n d t H an n a h (19 8 9 ): Menschen in finsteren Zeiten, M n c h e n i Zrich: R. Piper
A re n d t H a n n a h (199 1): Vita activa, Z a greb : A u g u s t C esarec
A re n d t H an n a h (1993): Was ist Politik?Aus dem Nachla herausgegeben von Ursula
Ludz, M n ch e n i Zrich: P ip er V e rla g
A re n d t H a n n a h (19 9 6 ): " B rie f an H ein ric h B l ch er (Berkeley, den 8. M rz
! 955 ) '
u:
A rendt
H an n ah
B l ch e r
392
H ein rich :
Briefe 1936-1968
(Herausgegeben und mit einer Einfhrung von Lotte Khler), M n c h e n i Zrich:

Piper V erla g
Arent H an a (1 9 9 1 ): O revoluciji. Odbrana javne slobode, B eograd : F ilip V in ji
Arent H an a (1 9 9 8 ): "P re d g o v o r treem delu: T o ta lita riz a m , u: Izvori totalitariz
ma, B eograd: F e m in is ti k a izd a va k a kua
A ristotel (1 9 7 5 ): Politika, B eograd : B IG Z
A ristotel (1 9 8 0 ): Nikomahova etika, B eograd: B IG Z
A rs ch in o ff P. (b e z g o d in e izd a n ja): Geschichte derMachno-Bewegung (1918-1921),
Berlin: U n io n d e r a n a rch istisch er V ereine
Balfou r M ich ael (1 9 8 8 ): Withstanding Hitler in Germany 1933-45, L o n d o n i N e w
York: R o u tled g e
Ballestrem Karl (1 9 9 8 ): N a ro d n i su veren itet u u sta vn o j d ra v i , Politika misao,
go d . 35, br. 3: 6 4 - 7 7
Basta D a n ilo (1 9 9 6 ) : "P e tn a e s t m in u ta o p riro d i R a d b ru h ov e fo rm u le , Arhiv za
pravne i drutvene nauke, g o d . 82, br. 1-3 :3 -10
B asta Lidija (1 9 8 4 ): Politika u granicama prava. Studija 0 anglosaksonskom konstitucionalizmu, B eograd : Izd a v ak o -istra iv ak i cen tar S S O Srbije
Bauer Leo n h ard i M a tis H e rb ert (1 9 8 9 ): Geburt der Neuzeit. Vom Feudalsystem zur
Marktgesellschaft, M n c h en : D eu tsc h e r T a sch en b u c h V erla g
B au m gold D . (19 9 3 ): "S u b je cts and So ld iers: H o b b e s o n M ilita ry Service
(19 8 3 ) , u: K in g P resto n (ur.): Thomas Hobbes. CriticalAssesments. Volume III:
Politics and Law, L o n d o n i N e w Y ork: R o u tled ge
Bay C h ristia n (1 9 6 7 ): C iv il D iso b ed ien ce : P rereq u isite fo r D e m o c ra c y in M ass
S o c ie ty , u: S p itz D a v id (u r.): Political Theory & Social Change, N e w York:
A th e rto n Press
B eck L u d w ig (1 9 9 4 ): A u e rg e w n lic h e Z eiten v erla n g en au erg e w n lich e
H a n d lu n ge n !
(1 9 3 8 ) , u: S te in b ach
Peter i T u c h e i Joh an n es
(ur.):
Widerstand in Deutschland 1933-1945. Ein historisches Lesebuch, M n ch en :

V erla g C . H . B eck
Beck L u d w ig i G o erd eler C arl Friedrich (1 9 9 4 ): D ie R egieru n g serkl ru n g
( 1 9 4 4 ) , u: ibid.
B ecker M arvin (1 9 9 4 ): The Emergence o f Civil Society in the Eighteenth Century. A
Privileged M om ent in the History o f England, Scotland, and France, B lo o m in g to n
i In d ian apo lis: In d ian a U n iversity Press
B en d ix R einh ard (1 9 8 0 ): Knige oder Volk. Machtausbung und Herrschaftsmandat,
kn j. 1-2, F rank fu rt am M ain : Su h rk am p
B erajev N ik o laj (1 9 8 9 ): Izvori i smisao ruskog komunizma, B eograd : K n jie vn e
n o vin e
B erkm an A le k san d a r (1 9 8 7 ): "K ro n ta tsk a p o b u n a , u: Sekelj Laslo (ur.):
Revolucija nije partijska stvar. Komunistike kritike boljevizma, B eograd: F ilip
V in ji
393
Berlin Isaja ( 1 9 9 2 ) : etiri ogleda 0 slobodi, Beograd: N o lit

B erm bach U d o i K o d a lle K la u s -M . (1 9 8 2 ): "E in le itu n g , u: B erm b ach U d o i
K od alle K la u s -M . (u r.): Furcht und Freiheit. Leviathan - Diskussion 3 0 0 Jahre
nach Thomas Hobbes, O p la d e n : W e std e u tsch e r V erla g
B erry Jeffrey (1 9 9 3 ): C itiz e n G ro u p s and the C h a n g in g N a tu re o f In te re st
G ro u p P o litics in A m e rica , u: D a lto n R ussell (u r.): Citizens, Protest, and
Democracy, The Annals o f the American Academy o f Political and Social Science,
N ew b u ry P ark, L o n d o n i N e w D elh i: S age
B euys B arbara (1 9 8 7 ): Verget uns nicht. Menschen im Widerstand 1933-1945,
R ein b ek b ei H a m b u rg : R o w o h lt
Beym e K laus v o n (1 9 9 8 ): "T h e C o n c e p t o f T o ta litarian ism - A R e a sse ssm e n t
after th e E nd o f C o m m u n is t R u le , u: S iegel A ch im (u r.): The Totalitarian
Paradigm after the End o f Communism, A m ste rd am -A tlan ta, G A : R o d op i B. V .
B ilin gto n , D e jm s (1 9 8 8 ): Ikona i sekira. Istorija ruske kulture, jedno tumaenje,
B eograd: 1R O Rad
B lan ke T h o m a s (1 9 7 7 ): "R e p re ssio n u n d V erfa ssu n g: A sp e k te z u r F u n k tio n
verfassu n gsre ch tlich er A rg u m e n te in p o litisch e n A u se in a n d e rs e tz u n g e n ,
u: A b e n d ro th W o lfg a n g e t al.: D er K a m pf um das Grundgesetz. ber die politis
che Bedeutungder Veifassungsinterpretation, F ra n k fu rt am M ain : S y n d ik a t
B lan k e n b u rg Erhard i T re ib er H u b e rt (1 9 8 2 ): "In terp retatio n sh e rrsch aft b e r
d ie
G ru n d re ch te
als
K o n k u rr e n z p ro b le m
zw is ch e n
R e c h ts -
und
(e m p irisch o rien tirten ) S o z ia lw is s e n s c h a ftle r , u: H assem er W in frie d ,

H o ffm a n -R iem W o lfg a n g i L im b a ch Juta (ur.): Grundrechte und soziale
Wirklichket, B ad en -B aden: N o m o s V e rla g
B leck m a n n
A lb e rt
(1 9 9 5 ):
Allgemeine
Staats-
und
Vlkerrechtslehre.
Vom
Kompetenz- zum Kooperationsvlkerrecht, K ln itd.: C arl H eym an n s V e rla g

B lo o m A lan (19 7 5 ): Justice: John R a w ls V s. T h e T ra d itio n o f P o litica l
P h ilo s o p h y , The American Political Science Review, g o d . 6 9 , br. 2: 6 4 8 - 6 6 2
B l ch er H ein rich (1 9 9 6 ): "E in e V o r le s u n g aus d em C o m m o n C o u rs e ", u:
A re n d t H an nah i B lch er H ein rich : o p . cit.
B lu h m W illia m (1 9 6 9 ): "Im m a n e n t G o o d : A ris to tle s Q u e s t for th e B est
R e g im e , u: K ram n ick Isaa c (u r.): Essays in the History o f Political Thought,
E n le w o o d C liffs: P ren tice-H all Inc.
B lu m b e rg R h od a C o is (19 8 4 ): Civil Rights: The 196 0 s Freedom Struggle, B o sto n :
T w a y n e Publishers
B o b io N o rb erto (19 9 0 ): Budunost demokratije. Odbrana pravila igre, B eograd :
F ilip V in ji
B ck en f rd e E rnst-W olfgan g (1 9 9 1 a ): " D ie V erfa ssu n g g e b e n d e G e w a lt d es
V o lk e s -
Ein G re n zb e g riff d e s V e rfa s s u n g s re c h ts , u: Staat, Verfassung,
394
Demokratie. Studien zur Verfassungstheorie und zum Verfassungsrecht, F rankfu rt

am M a in : S u h rk a m p
B cken f rd e E r n s t-W o lfg a n g (1 9 9 1 b ): D e m o k ra tie als V erfa ss u n g s p rin zip ,
u: ibid.
B cken f rd e
E rn s t-W o lfg a n g
(19 9 1c):
"D a s
G ru n d re c h t d er G e w is s e n s
fre ih eit , u: ib id .
B cken f rd e
E rn s t-W o lfg a n g
( i9 9 id ) :
D ie
so zia le n
G ru n d re ch te
im
V e rfa ss u n g s g e f g e , u: ib id .
Boffa G iu s e p p e (1 9 8 5 a ): Povijest Sovjetskog saveza. I: O d revolucije do Drugogsvjetskograta. Lenjin i Staljin 1917-1941, O p atija: O to k a r K ero van i
B offa G iu s e p p e (1 9 8 5 b ): Povijest Sovjetskog saveza. II: O d Domovinskog rata do
poloaja druge velesile. Staljin i Hruov 1941-1964, O p a tija : O to k a r K erovan i
B o ld t H a n s (1 9 9 7 ): "S ta a t u n d S o u v eren it t , u: B ru n n er O tto , C o n z e W e rn e r
i K o s e lle ck R ein h art (ur.): Geschichtliche Grundbegriffe, kn j. 6, Stu ttgart:
K le tt-C o tta
B o rk en au
F ra n z
(19 7 1):
World Communism. A
History o f The Communist
International, M ich ig a n : T h e U n iversity o f M ic h ig a n Press

B o sw o rth R. J. B. (1 9 9 8 ): The Italian Dictatorship. Problems and Perspectives in the
Interpretation o f M ussolini and Fascism, L o n d o n itd.: A rn old
Bracher, K arl D ie trich (1 9 8 9 ): "L ese rb rie f an d ie F rankfurter A llg e m e in e
Z e itu n g ', 6. S ep tem b er 1 9 8 6 , u: "Historikerstreit''. Die Dokumentation der
Kontroverse um die Einzigartigkeit der nationalsozialistischen Judenvemichtung,
M n c h e n i Z rich : Piper
Bracher K a rl-D ietrich (1 9 7 9 ): M en sch en rech te u n d p o litisch e V e rfa ssu n g E in G ru n d p ro b le m d er p o litisch en Id e e n g e sch ic h te , Zeitschrift f r Politik,
br. 2
Braudel F ern an d (1 9 9 0 a ): Sozialgeschichte des 15.-18. Jahrhunderts. Band II: Der
Handel, M n ch en : K in d ler V erlag
Brdar M ila n (1 9 9 9 ): "Isp itiv an je s m isla o tv o re n o s ti p u tem d eko n stru k cije
p o jm a to ta lita rizm a , Socioloki pregled, g o d . 38, b r. 3 -4 :1 7 7 -2 1 6
Brdar M ila n (2 0 0 0 ) : Praksis odiseja. Studija nastanka boljevikog totalitarnog sis
tema 1917-19 29 , knj. 1, Beograd: S lu b e n i lis t SRJ
B rd ar M ila n (2 0 0 1 ): Praksis odiseja. Studija nastanka boljevikog totalitarnog sistema
19 17 -19 2 9 , knj. 2, Beograd: S lu b en i list SRJ
B rech t H a n s-T h eo (1 9 9 2 ): Kriegsdienstverweigerung und Zivildienst. Kriegsdienstverweigerungstneuordnungsgesetz. Zivildienstgesetz, ZivildienstvertrauensmannnGesetz, M n ch en : V e rla g C . H . B eck
Breile G e rn o t v o n (1 9 7 8 ): Staatsnothilfe und Widerstandsrecht, M n ch en: D o k to r
D is s .
395
B renner C h ris tia n e (1 9 9 8 ): "V erg an g en h eitsp o litik u n d V e rg a n g e n h e its d is

kurs in T s c h e c h ie n , u: K n ig H elm u t, K o h lstru ck M ic h a e l i W ll A n d re a s
(ur.): Vergangenheitsbewltigung am Ende des zwanzigsten Jahrhunderts, Leviathan
Sonderheft 18 /19 9 8 , O p la d e n i W ie sb a d e n : W e s td e u ts c h e r V e rla g
B rock Peter ( 1 9 7 0 ) : Twentieth-Century Pacifism, N e w Y o rk itd.: V a n N o stra n d
R ein h o ld C o m p a n y
Brodel F ernan ( 1 9 9 2 ) : Spisi 0 istoriji, B eograd: Srp sk a k n ji e v n a za d ru g a
B rovkin V la d im ir (1 9 9 8 ): Russia After Lenin: Poltics, Culture & Society 192 1-1929 ,
L o n d o n i N e w Y ork: R o u tle d ge
B row n Judith (1 9 7 7 ): Gandhi and Civil Disobedience. The M ahatm a in Indian Politics,
C a m b rid g e itd: C a m b rid g e U n iv e rsity Press
B row n J. A . C . (1 9 8 6 ): The Social Psychology o f Industry. Human Relations in Factory,
H a rm o n d sw o rth : P e n g u in B o o ks
B ub ner R d iger (1 9 7 6 ): Handlung Sprache und Vernunft. Grundbegriffe praktischer
Philosophie, F ra n k fu rt am M a in : S u h rk a m p
B u ch n er
H erb ert
(198 3):
"D a s
W irts c h a ft
im
N a tio n a ls o z ia lis m u s ",
u:
R o ttleu th n er H u b ert (u r.): Recht, Rechtsphilosophie und Nationalsozialismus.

Votrge aus der Tagung der Deutschen Sektion der Internationalen Vereinigungf r
Rechts- und Sozialphilosophie (IV R ) in der Bundesrepublik Deutschland vom 11. und
12.
Oktober 1982 in Berlin (W est). Archiv f r Rechts- und Sozialphilosophie. Beiheft
Nr. 18, Stu ttgart: F ranz S te in e r V e rla g W ie sb a d e n

B ull H ed ley (19 8 1): "H o b b e s an d th e In tern a tio n al A n a rc h y , Social Research,
go d . 4 8 , br. 4: 717-73 8
B u llo ck A la n (1 9 9 1 ): Hitler and Stalin. Parallel Lives, L o n d o n : H arp er C o llin s
B u llo ck A la n (1 9 9 5 ): Personality and Power: The Strange Case o f Hitler and Stalin,
Lo n d o n : T h e G erm an H isto ric a l In s titu te L o n d o n
B u rck h a rd t Jacob (1934): Kulturgeschichte Griechenlands, B erlin , L e ip zig i W ie n :
Paul A re tz V erlag
Burgen tal T o m a s (1 9 9 7 ): Meunarodna ljudska prava u saetom obliku, Beograd:
C O L P I i Beograd ski ce n tar z a lju d s k a prava
B urke E d m u n d (1 9 6 9 ): Reflections on the Revolution in France and on the Proceedings
in Certain Societies in London Relative to that Event, H arm o n d sw o rth : P en g u in
B o o ks
B u ttel F red erick i Taylo r Peter (1 9 9 4 ): "E n v ir o n m e n ta l S o c io lo g y an d G lo b a !
E n viro n m en tal C h an ge. A
C ritica l A s s e s m e n t , u: R e d clift M ic h a e l i
B e n to n T ed (ur.): Social Theory and the Global Environment, L o n d o n , itd.:

R o u tled ge
B u tte rfie ld H erbert (1973):
"B alan ce o f P o w e r , u: W ie n e r P h ilip (u r.):
Dictionary o f the History o f Ideas. Studies o f Selected Pivotal Ideas, kn j. 1, N e w

Y ork: C h arles Scribner's S o n s
39<S
B uzzard Lyn n i C a m p b e ll P au la (1 9 8 4 ): Holy Disobedience. When Christians M u st

Resist the State, A n n A rb o u r, M ic h ig a n : Serfva n t B o o ks
C a n o van
M a rgaret
( 1 9 9 0 ):
S o c ra tes
or
H eid egger?
H an n a h
A re n d ts
R eflection s o n P h ilo s o p h y an d P o litics", Social Research, g o d . 5 7 , b r. 1 :13 5 165

C arter A p ril (1 9 9 8 ): L ib e ralism an d th e O b lig a tio n to M ilita ry S erv ice ,
Political Studies, g o d . 4 6 , br. 1: 6 8 -8 1
C a se C la ren ce M a rsh (19 2 3 ): Non-Violent Coercion. A Study in M ethods o f Social
Pressure, L o n d o n : G e o rg e A lle n & U n w in Ltd.
C a sse se A n to n io ( 1 9 9 0 ): Human Rights in a Changing World, P h ilad elp h ia: P o lity
Press
C a s s iu s (194 3): The Trial ofM issolini. Being a Verbatim Report o f the First Great
Trialfo r W ar Criminals held in London sometime in 9 44 or 1945, L o n d o n : V ic to r
G o lla n c z Ltd.
C h alm ers D o u g la s (1 9 8 5 ): C o rp o ra tis m an d C o m p arative P o litics , u: W ia rd a
H ow ard (u r.): New Directions in Comparative Politics, B o ulder: W e s tv ie w
Press
C h am b erlain H o u sto n S te w a rt (1 9 1 7 ): Demokratie und Freiheit, M n ch e n : H u g o
B ru ckm an n
C h au d h ari K. K . ( 1 9 9 0 ): C iv il D is o b e d ie n c e M o v e m e n t , u: C h au d h a ri K . K.
(u r.): Source M aterial fo r a History o f Freedom Movement. Vol. XI: Civil
Disobedience Movement April -
September 930 ,
B om bay:
G a ze tte e rs
D e p a rtm e n t G o v e rn m e n t o f M a h ara sh tra

C h in e r M aria Jesus M o n to ro ( 1 9 9 0 ): F d eralism u s u n d R eg io n a lism u s in
E u rop a. L a n d esb erich t S p a n ie n , u: O s s e n b h l F ritz (ur.): Fderalismus und
Regionalismus in Europa. Verfassungskongre in Bonn vom 14.16. September 1989,
B ad en-B aden : N o m o s V erla g
C h ristie G eo rge (19 8 2 ): Law, Norms & Authority, London: G erald D u ck w o rt & C o .
C o h e n Jean (19 8 2 ): Class and Civil Society. The Limits o f M arxian Critical Theory,
A m h e rs t M a ssa ch u setts: U n iv e rsity o f M a ssa ch u se tts Press
C o h e n Jean i A rato A n d re w (1 9 9 5 ): Civil Society and Political Theory, C a m b rid g e
M a ss.: M IT Press
C o n q u e s t R obert (1 9 6 9 ): The Great Terror. Stalins Purge o f the Thirties, Lo n d o n :
M acm illan
C o n z e W ern e r (1 9 9 7 ): M o n arch ie. T ra d itio n u n d M o d ern itt: V e rsta a tlic h
u n g (16 .-18 . Jahrhun d ert)", u: B ru n n er O tto , C o n z e W e rn e r i K o se lle ck
R ein h art (ur.): op. cit., kn j. 4
C o u rto is S tp h a n e (1 9 9 9 ): D ie V erb rech en des K o m m u n is m u s ", u: C o u rto is
S tp h a n e et al.: Das Scwarzbuch des Kommunismus. Unterdrckung, Verbrechen
und Terror, M n ch en i Zrich: Piper
397
C ra n sto n M a u rice ( 1 9 9 1 ): " U e m u se sastoje lju d sk a prava? , u: V asilijev i

V la d an (u r.): Prava oveka. Zbornik dokumenata, B eograd : Prom ete)
C u n n ig h a m F ran k (1 9 8 7 ): Democratic Theory and Socialism, C a m b rid g e itd.:
C a m b rid g e U n iv e r s ity Press
C u rrie D av id ( 1 9 9 7 ) : The Constitution in Congress. The Federalist Period 78 9 -18 0 1,
C h ic a g o i L o n d o n : T h e U n iversity o f C h ic a g o Press
C a vo k i K o s ta (1 9 8 1 ): Mogunosti slobode u demokratiji, B eo gra d : Istra iv ak o izd avak i ce n ta r S S O S rb ije
D ah l R o b ert (1 9 8 2 ): Dilemmas o f Pluralist Democracy. Autonomy vs. Control, N e w
H aven i L o n d o n : Y ale U n iv e rsity Press
D ah l R o b ert (1 9 8 5 ):/ ! Preface to Economic Democracy, B erk eley itd.: U n ive rsity o f
C a lifo rn ia Press
D a h re n d o rf R a lf (1 9 5 9 ): Class and Class Conflict in Industrial Society, L on d on :
R o u tle d ge & K e g a n Paul
D a h re n d o rf R a lf (1 9 7 2 ): Konflikt und Freiheit. A u f dem Weg zur Dienstklassen
gesellschaften, M n ch en : P ip er V erla g
D a h re n d o rf R a lf (1 9 8 9 ): Homosociologicus, N i: G ra d in a
D a lto n D e n n is (19 9 3 ): M ahatma Gandhi. Nonviolent Power in Action, N e w Y ork:
C o lu m b ia U n iv e rsity Press
D A m a to A n th o n y (19 8 2 ): T h e C o n c e p t o f H u m a n R ig h ts in In tern atio n al
L aw , Columbia Law Review, g o d . 8 2, br. 6 :1 1 1 0 - 1 1 5 9
D av ies R. W . (1 9 9 8 ): Soviet Economic Development form Lenin to Khruschev,
C a m b rid g e , N e w Y o rk i M elb o u rn e: C a m b r id g e U n iv e rsity Press
D u b le r
W o lfg a n g
(1 9 7 4 ):
D as
Grundrecht a u f Mitbestimmung und seine
Realisierung durch tarifvertrgliche Begrndung von Beteiligungsrechten, F ran k fu rt

am M ain : E urop isch e V e rla gsan stalt
D u b le r W o lfg a n g (1983): "W id e rs ta n d in d er D em o k ra tie . V e rfa ssu n g sre c
h tlich e A sp e k te ", u: G u s ta v -H e in e m a n n -In itia tiv e : Recht zum Widerstand,
S tu ttgart: R ad ius V erlag
D a w es R o b yn , O rb ell John, S im m o n s R a n d y i v a n d e K ra gt A lp h o n s (1 9 8 6 ):
" O r g a n iz in g G ro u p s fo r C o lle c tiv e A c t io n , American Political Science Review,
go d . 8 0 , br. 4 :117 1-118 5
D e k a rt R en e (19 8 1): Strasti due, B eo grad : G ra fo s
D e lb r c k Jo st (19 8 9 ): "T h e E x h a u stio n o f L o cal R em ed ies R ule an d the
In te rn a tio n a l P rotection o f H u m a n R ig h ts . A P lea for a C o n te x tu a l
A p p r o a c h , u: Jekew itz Jrgen et al. (u r.): D es Menschen Recht zwischen
Freiheit und Verantwortung. Festschrift f r K arl Josef Partch zum 75. Geburtstag,
Berlin : D u n ck er & H u m b lo t
D e lim o Z a n (1 9 8 7 ): Strah na Zapadu ( O d X I V do X V III veka). Opsednutigrad, k n ji
ga 1, N o v i Sad: K njievn a za jed n ica N o v o g S a d a i D n e v n ik
398
D en ck ler E rn st (1 9 3 6 ): Handbuch f r den Vereinsfhrer im geltenden Recht des

Nationalsozialistischen Volksstaates, Berlin: H e in z D en ck ler-V erla g
"D e r T o d d es D u c e " ( 1 9 9 6 ) , D er Spiegel, br. 35 o d 2 6 . avgusta
D epen h eu er O t t o
(1 9 9 5 ):
"In te g ra tio n d u rch V e rfa ssu n g ? , D ie politische
Meinung, g o d . 4 0 , br. 3 0 6 : 4 7 -5 9
D epp e F ra n k et al. (1 9 7 4 ): Kritika saodluivanja. Partnerstvo ili klasna borba?,
B eograd: K o m u n is t
D eu tsch Karl (1 9 6 9 ) : R isse im M o n o lith : M g lich k eite n u n d A rte n der
D e s in te g ra tio n in to talitren S y s te m e n , u: Seid l B ru n o i Jen kner Sieg fried
(u r.):
Wege der Totalitarismus-Forschung,
D arm sta d t:
W isse n sch a ftlic h e
B u ch g esellsch aft
D e u tsch e r
Isaac
( 1 9 6 2 ):
Stalin.
Eine politische Biographie,
S tu ttgart:
W.
K o h lh a m m er V erla g
D e ve tak S ilvo (1 9 8 9 ): Manjine, ljudska prava, demokratija. Meunarodna zatita
ljudskih i etnikih prava, Sarajevo: N I S R O O s lo b o e n je
D ick e K lau s (1 9 9 8 ): "P rav n a d ra v n o st i so cija ln a d ra v n o s t - relativiziran je ili
jaanje d e m o k ra tsk o g a naela u u stavn o j d ra vi , Politika misao, go d . 35,
br. 3: 7 8 -9 1
D im itrije v i V o jin (1 9 8 9 ): " O p ti (m e u n a ro d n i) stan d ard i lju d sk ih p rava ,
Zbornik Pravnogfakulteta u Zagrebu, S u p p le m e n t br. 5-6 : 5 9 9 - 6 0 7
D im itrije vi V o jin (1 9 9 1 ): "L ju d sk a prava, d em ok ratija, svet i Ju g o sla vija ,
Forum - Covek i pravo, br. 1
D im itrijevi V o jin , P a u n o v i M ila n u sarad nji sa D e ri V la d im iro m (1 9 9 7 ):
Ljudska prava, B eograd : B eo grad ski centar za lju d sk a prava
D o b le r P h ilip p (1 9 9 5 ): Recht a u f demokratischen Ungehorsam. Widerstand in der
demokratischen Gesellschaft - basierend a u f den Grundprinzipien des kritischen
Rationalismus, F reiburg: U n iversittsverlag
D o rs e y G ra y (1 9 7 0 ): "C o n s titu tio n a l O b lig a tio n , u: R o lan d P e n n o ck J. i
C h a p m a n John (u r.): o p . cit.
D o w n ie R. S. (1 9 8 0 ): "S o cia l E q u ality , u: R o se n b au m A lan (u r.): The
Philosophy o f Human Rights. International Perspectives, W e s tp o rt, C o n n e cticu t:
G re e n w o o d Press
D re ie r H o rst (1 9 9 7 ): "G u s ta v R adbruch u n d die M a u e rs ch tze n , Juristen
Zeitung, go d . 52, br. 9 : 4 21-434
D re ie r
R a lf (1 9 7 6 ):
"Z u r
P ro b lem a tik
und
S itu a tio n
d er
V e rfa ssu n g
sin terp retatio n , u: D reier R a lf i S ch w eg m an n F ried rich (ur.): Probleme der

Verfassungsinterpretation, B ad en -B aden: N o m o s V erla g sg esellsch aft
D re ie r R a lf (19 8 1a): "R e ch t un d M o ra l , u: Recht - M ora l - Ideologie. Studien zur
Rechtstheorie, F ran k fu rt am M ain: S u h rk am p
399
D reier R a lf ( 1 9 8 1 b ): "S e in u n d S o llen . B em erk un gen z u r R e in e n R ech tsleh re

K e ls e n s , u: ib id .
D reier R a lf ( 1 9 8 5 ):
R e ch tsgeh o rsa m
u n d W id e rs ta n d s re c h t",
u: B roda
C h ris tia n (u r.): Festschrift fr Rudolf Wassermann zum sechzigsten Geburtstag,

N eu w ied : L u ch terh a n d
D reier R a lf (1 9 9 1 a ): R ech t u n d G erec h tig k e it , u: Recht - Staat - Vernunft.
Studien zur Rechtstheorie 2 , F ran k fu rt am M ain: S u h k a m p
D reier R a lf (1 9 9 1 b ): "W id ersta n d srec h t im R ech tsstaat? B e m e rk u n ge n zu m
ziv ile n U n g e h o rs a m ", u: ibid.
D reier R a lf (1 9 9 1 c ): " D e r B e g riff d e s R ech ts", u: ibid.
D reier
R a lf
(19 9 3 a):
R ec h tsp h ilo so p h isc h e
A s p e k te
ju ristisch er
V e rg a n g e n h e its b e w ltig u n g ', Zeitschrift f r Gesetzgebung, br. 4 :3 0 0 -3 13

D re ier R a lf (1 9 9 3 b ): " G e s e tz lic h e s U n rech t im S E D -S ta a t? A m B e isp ie l des
D D R - G r e n z g e s e tz e s , u: H a ft F ritjo f e t al. (ur.): Strafgerechtigkeit. Festschrift
f r Arthur Kaufmann zum 7 0 . Geburtstag, H eid elberg: C . F. M lle r Ju ristisch er
V erla g
D reier R a lf (1 9 9 3 c): "Jherings R ech tth eo rie -
ein e T h e o rie evo lu tio n rer
R ec h tsvern u n ft , B eh ren d s O k k o (ur.): Privatrecht heute und Jherings evolu

tionres Rechtdenken, K ln : S c h m id t
D re ier R a lf (1 9 9 4 a ): "S o m e R em arks o n th e C o n c e p t o f L a w , u: K ra w ietz
W ern er, M a cC o rm ick N eil i v o n W r ig h t G e o rg H e n rik (u r.): Prescriptive
Formality and Normative Rationality in M odem Legal Systems. Festschriftfor Robert
S. Summers, Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t
D re ier R a lf (1 9 9 4 b ): "R e ch tsp h ilo so p h ie u n d D isk u rsth e o rie . B em erk u n gen zu
H a b erm a s F ak tizit t u n d G e ltu n g , Zeitschrift f r philosophische Forschung,
g o d . 4 8 , br. 1: 9 0 -10 3
D reier R a lf (1 9 9 5 a ): "H a u p ts tr m u n g e n g e g en w rtig e r R e c h tsp h ilo so p h ie in
D e u ts c h la n d , Archivfr Rechts- und Sozialphilosophie, g o d . 81, br. 2 :15 5 -16 3
D re ir R a lf (1 9 9 5 b ): Juristische Vergangenheitsbewltigung, B ad en -B aden : N o m o s
V erla gsgesellsch aft
D re ier R a lf (1 9 9 6 ): "W as ist G e re c h tig k e it? , Juristische Schulung, br. 7: 5 8 0 -5 8 4
D reier R a lf i P au lso n S tan ley L. (1 9 9 9 ) : E in f h ru n g in d ie R e ch tsp h ilo so p h ie
R a d b ru ch s , u: R adbruch G u sta v : Rechtsphilosophie, H eidelberg: C . F.
M ller
D u b il H e lm u t (2 0 0 2 ): Niko nije osloboen istorije. Nacionalsocijalistika vlast u debatama Bundestaga, B eograd : S a m iz d a t B 9 2
D u b y G e o rg e s (1973): Guemers et paysans. V ile - X lle siede. Premier essor de l economie europeene, Paris: G a llim a rd
D w o rk in R o n ald (197 7): Taking Rights Seriously, L o n d o n : D u ck w o rth
400
D w o rkin R o n ald (1 9 8 4 ): "E th ik u n d P ra gm atik d es ziv ilen U n g e h o rs a m s , u:

M eyer T h o m a s , M ille r S u s s a n e i S trasser Joh ano (ur.): Widerstandsrecht in
der Demokratie. Pro und Contra, K ln : L8 o V e rla g sg esellsc h a ft
D w o rk in R o n ald (1 9 8 5 ): " C iv il D iso b e d ie n ce an d N u clear P ro te st , u :A M a tter
o f Principle, C a m b r id g e i L o n d o n : H arvard U n iv e rsity Press
D w o rk in R o n ald (1 9 8 6 ): Law s Empire, C a m b rid g e: T h e B elkn ap Press o f
H arvard U n iv e rsity Press
D w o rk in R o n ald (1 9 9 4 ) : "G le ich h e it, D em o k ra tie u n d d ie V erfa ssu n g : W ir,
d as V o lk , u n d d ie R ich ter , u: Preu U lric h (u r.): Zum Begriffder Verfassung.
D ie Ordnung des Politischen, F rank fu rt am M ain : F isch er T a sch e n b u c h V erla g
D y ze n h au s D av id (1 9 9 6 ) : "T h e L eg itim acy o f L eg ality , Archiv f r Rechts- und
Sozialphilosophie, g o d . 8 2, br. 3: 324 -36 0
E bert T h e o d o r (1 9 6 8 ): Gewaltfreier Aufstand. Alternative zum Brgerkrieg, F reibu rg
im B resgau: V e rla g R o m b ach
Ebert
Theodor
(1 9 8 6 ):
"Z iviler
U n g e h o rsa m
in
p arlam en tarisch en
D e m o k ra tien . D ie B erlin er E rkl ru n g d e r C D U / C S U F ra k tio n , u: S t h r

M a rtin (u r.): Ziviler Ungehorsam und rechtsstaatliche Demokratie, F ra n k fu rt am
M ain : H aa g + H erch en V erla g
E bert T h e o d o r (19 8 8 ): " D ie A u sw irk u n g e n v o n A k tio n e n ziv ile n U n g e h o rsa m s
in p arlam en tarisch en D e m o k ratie n . E ine vergleich en d e B etra ch tu n g , u:
S alad in Peter i S itte r B ea tt u saradnji sa S teh e lin -B rgi S u z a n n e (ur.):
Widerstand im Rechtsstaat, Freiburg: U n iversittsverlag F reibu rg
E ckert H an s-H e rm an n (1 9 8 6 ): "Z ivile r U n g eh o rsa m u n d 2 4 0 S t G B , u:
S t h r M a rtin (ur.): o p . cit.
Eder K laus (19 8 4 ): N o v i d rutven i p o k ret? , Trei program Radio Beograda, br.
6 0 :1 7 9 - 1 9 9
E h ren b erg H erbert i F uch s A n k e (19 8 1): Sozialstaat und Freiheit. Von der Zukunft
des Sozialstaats, F ra n k fu rt am M ain : S u h rk a m p
E h ren b erg John (1 9 9 9 ): Civil Society. The Critical History o f an Jdea, N e w Y o rk i
L o n d o n : N e w Y o rk U n iv e rsity Press
E isin g e r Peter (1973): "T h e C o n d itio n s o f P ro test B eh a vior in A m erican
C itie s , The American Political Science Review, go d . 6 7 , br. 1 :1 1 -2 8
E isn e r B erto ld i H o rva t M arjan (19 4 8 ): Rimsko pravo, Z agreb: N a k la d n i za vo d
H rvatske
Elias N o rb ert (19 8 5a ): "D a s C red o eines M etap h ysikers. K o m m en tare zu
Poppers L o gik der F o rsch u n g , Zeitschriftfr Soziologie, god. 14, br. 2: 93-114
E lias N o rb ert (1 9 8 5 b ): W is s e n s ch a ft o d er W isse n sch a fte n ? B eitrag z u ein er
D is k u s s io n m it w irk lich k e itsb lin d e n P h ilo s o p h e n , Zeitschrift f r Soziologie,
go d . 14, br. 4: 2 6 8 -2 8 1
401
E llein stein Jean (1 9 8 0 ) : Historija staljinskogfenomena, Z agreb: k o ls k a kn jig a

E llsch eid G n th e r (1 9 8 8 ): "In terp retatio n en zw is ch e n R e c h tssy ste m
und
W id e rs ta n d , u: S a la d in Peter i S itte r B eat u sarad n ji sa S te h e lin -B rg i

S u zan n e (u r.): o p . cit.
E lster Jon ( 1 9 9 5 / 1 9 9 6 ): "V lad a vin a ve in e i in d iv id u aln a prava / M a jo rity Rule
an d In d iv id u a l R ig h ts , Beogradski kru g /Belgrade Circle, br. 3-4 ( 1 9 9 5 ) i 1-2
(1 9 9 6 ): 9 5 - 1 0 6
E n n ker B e n n o (1 9 9 7 ): D ie Anfnge des Leninkults in der Sowjetunion, K ln , W e im a r
i W ien : B h la u V erla g
E n q u e te -K o m m is s io n "A u fa rb e itu n g v o n G e sch ic h te u n d F o lg e n d e r S E D D ik ta tu r in D e u ts c h la n d " (1 9 9 5 ): B erich t v o m 31. M a i 1 9 9 4 " , u: Antrgen,
Debatten, Bericht, knj 1, B ad en -B aden : N o m o s V erla g i F ra n k fu rt am M ain :
S u h rk am p
Entstehungsgeschichte der Artikel des Grundgesetztes (1 9 5 1), Jahrbuch des ffentlichen
Rechts der Gegenwart, g o d . 1
E rm acora F elix (1 9 7 4 ): Menschenrechte in der sich wandelden Welt. Band 1:
Historische Entwicklung der Menschenrechte und Grundfreiheiten, W ie n : V erlag
d e r ste rreich isch en A k a d e m ie d er W is s e n s ch a fte n
E u ch n er C h arles (1 9 9 6 ): Extraordinary Politics. How Protest and Dissent are
ChangingAmerican Democracy, B oulder: W e s tv ie w Press
F alk R ich ard (19 8 4 ): Human Rights and State Soverenity, N e w Y o rk i L o n d o n :
H o lm es &i M eier
F iges O rla n d o (1 9 8 9 ): Peasant Russia, Civil War. The Volga Countryside in
Revolution (917-1921), O x fo rd : C la re n d o n Press
F iges O rla n d o (1 9 9 6 ): A People's Tragedy. The Russian Revolution 8 9 1-19 2 4 ,
L o n d o n : Jonathan C ape
F leisch N ic o la u s (19 8 9 )
. Ziviler Ungehorsam oder gibt es ein Recht a u f Widerstand im
schweizerischen Rechtsstaat?, G r sc h : V e rla g R egger
F o rsyth e D av id (19 8 9 ): Human Rights & World Politics, L in co ln i Lo n d o n :
U n iv e r sity o f N ebraska Press
F o u ca u lt M ich el (19 7 9 ): berwachen und Strafen. D ie Geburt des Gefngnisses,
F ra n k fu rt am M ain: S u h rk am p
Fox G re g o ry i N o lte G eo rg ( 2 0 0 0 ) : "In to le ra n t d em o c ra c ies , u: F ox G re g o ry i
R o th Brad (ur.): Democratic Governance and International Law, C a m b rid g e
itd.: C a m b rid g e U n iversity Press
F raenkel E rn st (19 7 2 ): "R a te m yth o s u n d
s o z ia le S e lb stb e stim m u n g . E in
B eitra g z u r V erfa ssu n gsgesch ich te d e r d e u ts c h e n R e v o lu tio n , u Sa la d in

Peter i W ild h a b e r L uzius (u r.): D er Staat als Aufgabe. Gedankenschriftfr M a x
Imboden, Basel i Stuttgart: H e lb in g & L ich te n h a h n
402
Fraenkel H e in ric h i M a n ve ll R o ge r (1 9 6 4 ): D er 20 . Juli, Berlin , F ra n k fu rt am

M a in i W ie n : V e rla g U lls te in
Freem an M ic h a el (1 9 7 5 ): " S o c io lo g y an d U to p ia: S o m e R eflectio n s o n the
P h ilo s o p h y o f K arl P o p p e r", The British Journal o f Sociology, V o l. 2 6 , N o . 1:
2 0 -34
Freud S ig m u n d (1 9 2 5 ): "M a s s e n p s y c h o lo g ie u n d Ich -A n a ly se , u: Gesammelte
Schriften, kn j. 6 , L eip zig , etc.: In tern a tio n aler P sych o a n a lytisch er V erla g
F riedeibaum S ta n le y H erm an (u r.) (19 8 8 ): Human Rights in the States. New
Directions in Constitutional Policymaking, N e w Y o rk itd.: G re e n w o o d Press
F ried m an n W o lfg a n g (19 5 3 ): Legal Theory, Lo n d o n : S teven s
F riedrich
C a rl
i B r z e z in s k i Z b ig n e w
(19 6 3 ):
Totalitarian Dictatorship and
Autocracy, N e w Y o rk: F red erick A . Praeger

Furet F rano is (1 9 9 5 ): D as Ende der Illusion. D er Kommunismus im 20. Jahrhundert,
M n ch e n i Z rich : Piper
G a b a n yi A n e lli U te ( 1 9 9 0 ): D ie unvollendete Revolution. Rumnien zwischen
Diktatur und Demokratie, M n c h e n i Z rich : Piper
G a n d h i M a h a tm a (1 9 6 2 a ): O n th e D u ty o f C iv il D is o b e d ia n c e ", u: The
Collected Works. Volume VII: June - December 19 0 7 , D elh i: T h e P u b licatio n s
D iv is io n , M in is try o f In fo rm a tio n an d B roa d ca stin g, G o v e rn m e n t o f In d ia
G a n d h i M a h atm a ( 1 9 6 2 b ): "B e n e fits o f R esistan ce", u: ib id .
G a n d h i M a h atm a (1 9 6 2 c ): " D u t y o f D is o b e y in g Law s (1 ) , u: ibid.
G a n d h i M a h atm a ( i9 0 2 d ) : "L etter to 'R a n d D a ily M a il (6 . July 1 9 0 7 ) , u: ibid.
G a n d h i M a h atm a (1 9 7 0 a ): T o th e In d ian C ritics (1 9 3 0 ) , u: The Collected
Works. Volume XLII: October 1929 - February 1930, D e lh i: T h e P u b lica tio n s
D iv is io n , M in is try o f In fo rm a tio n an d B roa d ca stin g, G o v e rn m e n t o f In d ia
G a n d h i M a h atm a ( 1 9 7 0 b ) : "S p ee ch at C o n g re s s S e s s io n , Lah ore II (31.
D e cem b er 1 9 2 9 ) , u: ibid.
G a th y V era (u r.) (1 9 8 9 ): State and Civil Society. Relationships in Flux, B udapest:
In s titu te o f S o c io lo g y , H u n garian A ca d e m y o f S cien ces
G id d e n s A n th o n y ( 1 9 9 0 ): Sociology, C a m b rid ge: P o lity Press
G ie rk e Julius v o n (1 9 5 6 ): Widerstand und Obrigkeit. Gedanken anllich des Falles
'Schlter, S tu ttgart: F erd in an d E n k e V erla g
G ie rk e O t to v o n (18 6 8 -19 13 ): Das deutsche Genossenschaftsrecht, kn j. 1-4, Berlin:
W e id m a n n
G ie rk e O t to v o n (18 9 5 ): Deutsches Privatrecht. Erster Band. Allgemeiner Teil und
Personenrecht, L eipzig: D u n ck er u n d H u m b lo t
G la e s n e r G ert-Joach im (1 9 9 4 ): Demokratie nach dem Ende des Kommunismus.
Regimewechsel, Transition und Demokratisierung im Postkommunismus, O p la d e n :
W e std e u tsch e r V erla g
403
G le a s o n A b b o tt (1 9 9 5 ): Totalitarianism. The Inner History o f the C old War, N e w

Y o rk i O x fo rd : O x fo rd U n iversity Press
G o e rlich
H e lm u t
(19 7 3 ):
Wertordnung
und
Grundgesetz.
Argumentationsfigur des Bundesverfassungsgerichts,
Kritik
B a d en -B a d en :
einer
N om os
V e rla g sg esellsc h a ft
G o e rlic h H e lm u t (1 9 8 1 ): Grundrechte als Verfahrensgarantien. Ein Beitrag zum
Verstndnis des Grundgesetzes f r die Bundesrepublik Deutschland, B ad en -B aden :
N o m o s V erla g s g e s e llsc h a ft
G o ld fa rb Jeffrey (1 9 8 9 ): Beyond Glasnost. The Post-Totalitarian M in d , C h ic a g o i
L on d on : T h e U n iversity o f C h ic a g o Press
G r in g M artin (1 9 4 6 ): Weg und Sieg der modernen Staatsidee in Frankreich (Vom
M ittelalterzu 17 8 9 ), T b in g en : V e rla g v o n J. C . B. M o h r (P a u l S ie b e ck )
G o rk ij
M a x im
(1 9 7 4 ):
Unzeitgeme Gedanken ber Kultur und Revolution,
F rankfurt am M ain: S u h rk a m p
G o u ld C a ro le (1 9 9 0 ): Rethinking Democracy. Freedom and Social Cooperation in
Politics, Economy, and Society, C a m b rid g e itd.: C a m b rid g e U n iv e rsity Press
G ra y G len n (19 7 7 ): "T he W in d s o f T h o u g h t , Social Research, god. 44 , br. l: 4 4 -6 2
G rim m
D ie te r (19 8 7 ): " D ie E n tw ic k lu n g d er G ru n d re c h tsth e o rie in d er
d eu tsch e n S taa tsrech tsleh re d e s 19. Ja h rh u n d erts", u: Recht und Staat der
brgerlichen Gesellschaft, F ra nk fu rt am M ain : S u h rk am p
G rim m
D ieter
(19 9 1):
V e rfa ssu n g sre c h tlich e r
K o n sen s
und
p o litis c h e
P o la risie ru n g in d er B u n d e sre p u b lik D e u ts c h la n d , u: Die Zukunft der

Verfassung, F rankfurt am M ain : S u h rk a m p
G ro m o ll Berhnard (1 9 7 6 ): "K la ss is c h e u n d s o zia le G ru n d re c h te , u: M a yer
U d o i S tu b y G erh ard (u r.): Die Entstehung des Grundgesetzes. Beitrge und
Dokumente, K ln: P a h l-R u g en ste in V e rla g
G ro ris a r A le n (19 8 8 ): Struktura saraja. A zijatski despotizam kao tvorevina maste na
Zapadu u XVIIIveku, Beograd: V u k K a ra d z ic
G u e rin D an ie l (ic/8o):Anarhizam. O d doktrine do akcije, Zagreb: N aprijed
G u g g e n b e rg e r Bernd (198 4 a): D ie n eu e M a c h t d e r M in d e rh e it , u: G u g g e n b erger Bernd i O ffe C la u s (u r.): A n den Grenzen der Mehrheitsdemokratie.
Politik und Soziologie der Mehrheitsregel, O p la d e n : W e std e u tsch e r V erla g
G u g g e n b e rg e r Bernd (19 8 4 b ): K rise d e r rep rsen tativen D em ok ratie? D ie
L e g itim it t der B rgerin tiativen u n d d a s P rin z ip d er M e h rh e its e n ts ch e i
d u n g ", u: G u ggen berger B ern d i K e m p f U d o (ur.): Brgerinitiativen und
reprsentativem System, O p la n d e n : W e s td e u ts c h e r V erlag
G u g g e n b e r g e r Bernd i O ffe C la u s (u r.) (1 9 8 4 ): Politik und Soziologie der
Mehrheitsregel, O p lad en: W e s td e u ts c h e r V e rla g
404
G u rko w , A n d re j (1 9 9 7 ): 'V e rg a n g e n h e its b e w ltig u n g im h eu tig en R u ssla n d ,

u: Jesse E ckh ard i L w K o n ra d (u r.): Vergangenheitsbewltigung, Berlin:
D u n ck er & H u m b lo t
G u s y C h ris to p h (1 9 8 4 ): D a s M e h rh e its p rin z ip im d em o k ra tisch en S ta a t , u:
G u g g e n b e rg e r B ern d i O ffe C la u s (ur.): o p . cit.
G u sy
C h ris to p h
(1 9 8 5 ):
'K o n s e n s p rin z ip
und
D em o k ra tie .
Zur
A u se in a n d e rs e tz u n g u m d as M e h rh e its p rin z ip , Zeitschrift f r Politik, br. 2

H berle
Peter (1 9 7 4 ):
V erfa ssu n g sth eo rie
ohne
N a tu rre ch t , Archiv des
ffentlichen Rechts, br. 3

H aberm as Jirgen (1 9 8 0 ): Teorija i praksa. Socijalnofilozofske studije, Beograd: B IG Z
H aberm as Jirgen (1 9 8 4 ): "P rav o i v la s t - n jem aka trau m a", Trei program Radio
Beograda, br. 6 1: 2 7 1 -2 8 5
H aberm as Jrgen (1 9 7 7 ): "H a n n a h A re n d ts C o m m u n ic a tio n s C o n c e p t o f
P o w er , Social Research, go d . 44 , br. 1: 3-24
H aberm as Jirgen (1 9 8 0 ): Teorija i praksa. Socijalnofilozofske studije, B eograd: B IG Z
H aberm as Jrgen (19 8 5 ): "C iv il D iso b e d ien ce : L itm u s T e s t fo r th e D em o cratic
C o n titu tio n a l S ta te , Berkeley Journal o f Sociology, g o d . 30: 9 5 -116
H aberm as Jrgen (19 8 8 a ): Theorie des kommunikativen Handelns. Erster Band:
Handlungsrationalitt und gesellschaftliche Rationalisierung, F ra n k fu rt am M ain:
S u h rk am p
H aberm as
Jrgen
(19 8 8 b ): Moralbewutsein
und kommunikatives Handeln,
F ran k fu rt am M ain : Su h rk am p
H aberm as
Jrgen
(1 9 9 0 a ):
'G e s c h ic h ts b e w u ts e in
und
p o sttra d itio n ale
Id en titt. D ie W e s to rie n tie ru n g d e r B u n d e s re p u b lik , u: Moderne - ein

unvollendetes Projekt, L e ip zig
H aberm as Jrgen (1 9 9 0 b ): Die nachholende Revolution, F ra n k fu rt am M ain:
S u h rk am p
H aberm as Jrgen (19 9 3 ): Faktizitt und Geltung. Beitrge zur Diskurstheorie des
Rechts und des demokratischen Rechtsstaats, F ra n k fu rt am M ain : S u h k a m p
H aberm as Jrgen (1 9 9 4 ): b er den in tern en Z u s a m m e n h a n g v o n R ech tsstaat
u n d D e m o k a tie , u: Preu U lrich (u r.): o p . cit.
H aberm as Jrgen (1 9 9 6 ): "In k lu sio n v ersu s U n a b h n g ig k e it. Z u m V erh ltn is
v o n N a tio n , R ech tssta at u n d D e m o k ra tie ", u: H e ttlin g M an fred i N o lte
Paul (ur.): Nation und Gesellschaft in Deutschland. Historische Essays, M n ch en:
V e rla g C . H . B eck
H acker, Friedrich (19 7 3 ): Teror. Mythos, Realitt, Analyse, W ie n , M n ch en i
Z rich : V erla g F ritz M o ld e n
H affn er Seb astian (1 9 7 9 ): Preuen ohne Legende, H am b u rg: W ilh e lm G o ld m a n n
V erlag
405
H affn er
S e b a s tia n
(1 9 8 4 ):
D ie
neue
S e n s ib ilit t
des
B rg ers",
u:
G u g g e n b e r g e r B ern d i K e m p f U d o (ur.): o p . cit.

H agen C h ris tin e ( 1 9 9 0 ) : Widerstand und ziviler Ungehorsam. Politische Philosophie
und rechtliche Wertung, Pfaffen w eiler: C e n ta u ru s-V e rla g sg e se llsc h a ft
H alperin S. W illia m (1 9 6 4 ): "M u s so lin i and Ita lia n F a s c is m , u: H alp e rin S.
W illia m (u r.): Mussolini and Italian Fascism, N e w Y o r k itd .: V a n N o stra n d
R ein h o ld C o m p a n y
H ajdu R o b ert i R o se n b lu m Bruce (1 9 7 9 ): "T h e P ro cess o f C o n stitu tio n a l
A m a n d m e n t , Columbia Law Review, go d . 7 9 , br. 1 :1 0 6 - 1 7 2
H a m ilto n A le k s a n d e r, M e d iso n D e jm s i D ej D o n (1 9 8 1 ): Federalistiki spisi,
Beograd: R a d n ik a tam p a
H am p to n Jean (1 9 9 0 ) : "T h e C o n tra ctaria n E x p la n a tio n o f S ta te ", u: U e lin g T.
(ed .): M idw est Studies in Philosophy. The Philosophy o f Human Sciences,
M in n ea p o lis: U n iv e rsity o f M in e so ta Press
H an sen
K la u s
(1 9 8 7 ):
H en ry
D av id
T h o reau :
W id e rs ta n d
als
S ta a tsb rg erp flich t , u: S tein b ach Peter (u r.): Widerstand. Ein Problem zwis
chen Theorie und Geschichte, K ln : V erla g W is s e n s c h a ft u n d P o litik
H ara la m b os M ich ael i H eald R o b in (1 9 8 9 ): Uvod u sociologiju, Z agreb: G lo b u s
H a rd in g N eil (1 9 9 6 ): Leninism, B a sin g sto k e i L o n d o n : M a cm illa n Press
H arries K a rsten (1 9 7 8 ): H eid e g g er as a P o litical T h in k e r , u: M u rray M ich ael
(ur.): o p . cit.
H art E d w ard et al. (1 9 7 8 ): "T h e F lu s h in g R e m o n stran ce ( 1 6 5 7 ) , u: W e b e r
D av id (ur.): Civil Disobedience in America. A Documentary History, Ith aca i
L ond on: C o rn e ll U n iversity Press
H a sb u la to v R uslan (19 9 1): Birokratska drava, B eograd : Y o x
H asla m Jonathan (1 9 8 6 ): P o litica l O p p o s it io n to S ta lin a n d th e O r ig in s o f the
T e rro r in R ussia, 19 3 2 -19 3 6 ", The Historical Review, g o d . 2 9 , br. 2: 3 9 5 -4 18
H eld D av id (19 9 1): D em ocracy, th e N a tio n -S ta te and the G lo b a l S y s te m , u:
H eld D av id (ur.): Political Theory Today, S tan fo rd
H e llm er Joachim (19 8 7 ): Anpassung oder Widerstand? D er Brger als Souvern Grenzen staatlicher Disziplinierung, Z rich : E d itio n In terfo rm
H e n k in L o uis (19 7 8 ). In fa llib ility u n d e r Law . C o n stitu io n a l B a la n cin g",
Columbia Law Review, go d . 7 8 , br. 5 : 1 0 2 2 - 1 0 4 9
H e n k in L o uis (1 9 7 9 ): "R igh ts: A m erica n and H u m a n ", Columbia Law Review,
go d . 7 9 , br. 3: 4 0 5 -4 2 5
H e n k in L o uis (198 1): "R igh ts: H ere an d T h e r e , Columbia Law Review, g o d . 81,
br. 8 :1 5 8 2 -1 6 10
H e n k in L o uis (19 9 0 ): The Age o f Rights, N e w Y o rk i O x fo rd : C o lu m b ia
U n iv e rsity Press
406
I len n ecke, H a n s Jrg (1 9 9 7 ): L iberale V e rg a n g e n h e itsb e w ltig u n g . T o ta li

ta rism u s, A n tito ta lita r is m u s u n d so zia le In tegra tio n
in d e r B u n d e s
rep u b lik D e u ts c h la n d , u: Sch aal G a r y i W ll A n d re a s (u r.): Vergangen

heitsbewltigung. M odelle der politischen und sozialen Integration in der bundes
deutschen Nachkriegsgeschichte, B ad en -B ad en : N o m o s V erla g sg ese llsch aft
Iten n is W ilh e lm (1 9 8 4 ): "L e g itim ite t - P rilo g jed noj k atego riji g ra an sk o g
d ru tv a , Gledita, g o d . 2 5 , br. 7 -10 : 33-69
H erod ot (1 9 6 6 ) : storija. N o v i Sad: M a tica srp sk a
H ersh ey M arjo rie R a n d o n (19 9 3 ): " C itiz e n s G ro u p s and P o litical Parties in
U n ited S ta te s , u: D a lto n R u ssell (ur.): o p . cit.
H eun W ern e r (19 8 3 ): D as Mehrheitsprinzip in der Demokratie. Grundlagen Struktur - Begrenzugen, Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t
H eylan d C arl (1 9 5 0 ): D as Widerstandsrecht des Volkes gegen verfassungswidrige
Ausbung der Staatsgewalt im neuen deutschen Verfassungsrecht: zugleich ein Beitrag
zur Auslegung des Art. 14 / der Hessischen Verfassung vom 1. Dezember 194 6 ,
T b in gen : C arl M o h r
H irm an , A lb e rt ( 9 9 9 ) : Strasti i interesi, B eograd: F ilip V in ji
H itler A d o lf (193 4): M ein Kampf, M n ch en : Z en tralv erlag d er N S D A P . Frz.
Eher N ach f.
H obbes
Thom as
(18 39 ):
Leviathan, or the Matter, Form, and Power o f a
Commonwealth Ecclesiastical and Civil, u: English Works o f Thomas Hobbes o f

Malmesbury, knj. 3, L o n d o n : John B o h n
H ob b es T h o m a s (18 4 1): The Questions Concearning Liberty, Necessity, and Chance,
Clearly Stated and Debated between Dr. Bramhall, Bishop o f Derry, and Thomas
Hobbes o f Malmesbury, u: ibid ., knj. 5
H o b b e s T h o m a s (18 8 9 ): The Elements o f Law Natural and Politic, L o n d o n :
S im p k in , M arsh all and C o .
H ffe O tfrie d (1 9 8 2 ): "W iss e n s c h a ft im D ie n s te freier S elb sterh a ltu n g ? Z u m
T h eo rie-P raxis V erh ltn is in T h o m a s H o b b e s S ta a ts p h ilo so p h ie , u:
B erm bach U d o i K o d alle K la u s-M . (u r.): op. cit.
H o ffm a n n Peter (1 9 7 9 ): Widerstand - Staatsstreich - Attentat. D er Kam pf der
Opposition gegen Hitler, M n ch en : R. P ip er & C o . V erla g
H o ffm a n n , C h ris ta (1 9 9 2 ): Stunden Null? Vergangenheitsbewltigung in Deutscland
1945 und ic>8c), B o n n u n d Berlin: B o u v ier V erlag
H o lm es S tep h en (1 9 9 4 ): "V e rfa ssu n g sf rm ig e V o ren tsc h eid u n g en u n d das
Parad ox d er D e m o k ra tie , u: P reu U lrich (ur.): o p . cit.
H olt, J. ( 1 9 9 2 y. Magna Carta, C a m b rid ge
H o m a n n Karl (198 8 ): Rationalitt und Demokratie, T b in g e n : J. C . B. M o h r (P au l
S ieb eck )
407
H orkh eim er M a x i A d o r n o T h e o d o r (1 9 8 9 ): Dijalektikaprosvetiteljstva. Filozofijski

fragmenti, S arajevo : V e s e lin M a slesa i S v je tlo st
H ow ard D . (1 9 9 2 ) : R ig h ts in P assage. E n g lish L ib erties in E a rly A m e ric a , u:
C o n le y P a trick i K a m in sk i John P a u l(u r-): The B ill o f Rights and the States. The
Colonial and Revolutionary Origins o f American Liberties, M a d is o n : M a d is o n
H o u se
H u m p h rey John T h o m a s Peter (1 9 8 9 ): N o Distant Millennium. The International
Law o f Human Rights, Paris: U N E S C O
H u rw itz L eon (1 9 8 1 ): The State as Defendant. Governmental Accountability and the
Redress o f Individual Grievances, Lo n d o n : A ld w y c h Press
H tten b erger Peter (1 9 8 7 ):
"D im e n s io n e n
d es W id e rs ta n d s b e g riffs , u:
S tein b ach Peter (u r.): Widerstand Ein Problem zwischen Theorie und Geschichte,
K ln : V e rla g W is s e n s c h a ft u n d P o litik B eren d v o n N o ttb e c k
H ttn e r M a rk u s (1 9 9 9 ) : Totalitarismus und skulare Religionen. Zurfrhgeschichte
totalitarismuskritischer Begriffs- und Theoriebildung in Grobritannien, B onn:
B o u v ier V erla g
Ig n a to w A ss e n (1 9 9 9 ): Vergangenheitsbewltigung und Identitt im gegenwrtigen
Russland, K ln : B erich te d es B u n d e s in s titu ts f r o s tw iss e n s c h a ftlic h e u n d
in te rn atio n a le S tu d ien
Iljin Ivan A le k sa n d ro v ic (1 9 9 5 ): " O su p ro tsta v lja n ju z lu s ilo m , u: Sa vic O b ra d
(u r.): Evropski diskurs rata, B eograd : B eo g ra d sk i k ru g
Ip sen K n u t (1 9 9 5 ): "D ie S e lb s td a rs te llu n g d e r D D R v o r in te rn atio n a le n
M en sc h en rec h tso rg a n isa tio n en ", u: E n q u e te -K o m m is s io n "A u fa rb e itu n g
v o n G e sch ic h te und F o lgen d er S E D -D ik ta tu r in D e u ts c h la n d : Recht,
Justiz, Polizei, knj. 4 , B ad en -B aden : N o m o s V e rla g i F ra n k fu rt a m M a in :
S u h rk am p
Isen see J o s e f (19 8 1): "G ru n d rech te u n d D e m o k ra tie . D ie p olare L e g itim atio n
im g ru n d g e setzlich e n G e m e in w e s e n ", D er Staat, br. 2
Isen see J o s e f (19 8 8 ): "Z iviler U n g eh o rsa m . Z u r P ro b le m a tik d e s W id e rs ta n d s
rech ts in d er D e m o k ratie , u: B irtsc h G n te r i S c h r d e r M ein h a rd (u r.):
Widerstand und Ungehorsam. Trier Beitrge. A u s Forschung und Lehre and der
Universitt Trier, br. XIX
Isen see J o s e f (1 9 9 5 ): Das Volk als Grund der Verfassung, O p la d e n : W e s td e u ts ch e r
V erla g
Ise n se e J o s e f (19 9 8 ): "U sta vo tvo rn a v la s t n aro d a - d e m o k ra tsk i m it , Politicka
misao, g o d . 35, br. 3 :4 6 -6 3
Ivan G ro z n i (1993 a): "Prva p o sla n ica k n e zu K u r b s k o m (1 5 6 4 ) , u: Prepiska,
Beograd : N o va
Iva n G r o z n i (19 9 3 b ): "D ru g a p o sla n ica k n e z u K u r b s k o m (1 5 7 8 ) , u: ibid.
408
Jana D ejan (1 9 8 9 ): Z a tita lju d sk ih prava u o kviru E v ro p s k o g saveta",

Jugoslovenska revija za meunarodno pravo, br. 1-2
Jansen N ils (1 9 9 7 ): D ie A b w g u n g v o n G ru n d re c h te n ", D er Staat, g o d . 36 , br.
1: 2 7 -5 4
Jaschke H a n s -G e rd (1 9 9 1 ): Streitbare Demokratie und Innere Sicherheit. Grundlagen,
Praxis und Kritik, O p la d e n : W e s td e u ts c h e r V erla g
Jasso G u ille rm in a i O p p K a rl-D ie te r (1 9 9 7 ): P ro b in g th e C h aracter o f N orm s:
A F acto rial S u rvey A n a ly s is o f th e N o rm s o f P o litical A c tio n " , m an u sk rip t
Jay M artin (1 9 7 8 ): "H a n n a h A ren d t: O p p o s in g V ie w s , Partisan Review, g o d . 45:
34 8 -3 6 7
Jellinek G e o rg ( 1 9 0 6 ): Verfassungsnderung und Verfassungswandlung. Eine staatsrechtlich-politische Abhandlung, Berlin: V erla g v o n O . H rin g
Jesse
E ckhard
(1 9 9 6 ):
D ie
T o ta lita rism u s fo rs ch u n g
im
S tre it
der
V e rg a n g en h e itsb ew ltig u n g
in
M e in u n g e n ", u: Jesse E ckh ard (ur.): o p . cit.

Jesse,
E ckh ard
(1 9 9 7 ):
"D o p p e lte
D e u tsc h la n d ", u: Jesse E ckh ard i L o w K o n ra d (ur.): o p . cit.

Johlen H erib ert (1 9 9 6 ): Wehrpflicht in der Praxis, M n ch en : C . H . B e ck sch e
V e rla g sb u c h h a n d lu n g
Jovan ovi S lo b o d a n (1 9 9 1 ): O to ta lita rizm u , u: Sabrana dela, kn j. 12, Beograd:
B IG Z , J u g o sla vija p u b lik i S rp sk a kn jievn a za d ru ga
Jnger E rnst (19 5 8 ): " D e r K a m p f als in n eres E rle b n is , u: Werke, kn j. 5,
S tu ttgart: E rn st K lett V erla g
K lin W a lte r (1 9 8 8 ): Z iv ile r U n ge h o rsa m u n d G ru n d re ch te", u: Sa la d in Peter
i S itte r B eatt u sarad n ji sa S te h elin -B rg i S u z a n n e (ur.): o p . cit.
K a n t Im an u el (1 9 7 9 ): Kritika praktikog uma, Beograd: B IG Z
K arer D A n k o s Elen (1 9 9 2 ): Ruska nesrea. Ogled 0 politikom ubistvu, S rem ski
K arlovci i N o vi Sad: Izd avaka k n jiarn ica Z o ra n a Sto ja n o via
K a rlso n N ils (19 9 3 ): The State o f State. A n Inquiry Conceaming the Role o f Invisible
Hands in Politics and Civil Society, U p p sala: A c ta U n iversitatis U p sa lie n sis
K arr C la rk e t al. (19 7 3 ): Industrialism and IndustrialM an. The Problems o f Labour and
Management in Economic Growth, H arm o n d sw o rth : P en g u in B o o k s
K a teb G e o rg e (1 9 8 7 ): "D e a th an d P o litics: H an n a h A re n d ts R eflectio n s o n the
A m erican C o n s titu tio n ", Social Research, go d . 54 , br. 3: 6 0 5 - 6 1 6
K a teb G e o rg e (1 9 8 9 ): "H o b b e s an d th e Irra tio n ality o f P o litic s , Political Theory,
g o d . 17, br. 3: 355-391
K a u ck i Karl (19 8 5 ): " O d d em ok ratije d o d ra v n o g ro p stv a , u: K a u ck i Karl i
T ro ck i Lav: Terorizam i komunizam. Rasprava 0 boljevikoj revoluciji, Beograd:
F ilip V in ji
409
K a u fm an n A rth u r (1 9 8 4 ): " D a s W id ersta n d sre ch t d e r k le in e n M n z e , u:

K raw ietz W e rn e r, M a y e r-M a ly T h e o i W e in b e rg e r O t a (u r.): Objektivierung
des Rechtsdenkens. Gedchtnisschrift f r Ilmar Tammelo, B erlin : D u n ck e r &
H u m b lo t
K au fm an n A rth u r (1 9 9 1 a ): "D a s W ie d ersta n d sre ch t in G e s c h ic h te u n d G ru n d
g e s e tz , u: Vom Ungehorsam gegen die Obrigkeit. Aspekte des Wiederstandsrechts
von der antiken Tyrannis bis zum Unrechtsstaat unserer Zeit, vom leidenden G e
horsam bis zum zivilen Ungehorsam im modernen Rechtsstaat, H eid elb erg: D eck er
& M ller
K au fm an n A rth u r (1 9 9 1 b ): " D ie u ltim a irratio , u: ibid.
K au fm an n A rth u r (19 9 1c): "V o m u n ze itig e n ' W id e rs ta n d , u: ibid.
K a u fm an n A rth u r ( i9 9 id ) : D e r B u n d e s g e ric h ts h o f u n d d ie S itz b lo c k a d e '', u:
ibid.
K a u fm an n A rth u r (1 9 9 5 ):
" D ie
R a d b ru ch sch e
F o rm el v o m
g e se tz lic h e n
U n rech t u n d v o m b e rg e se tzlich e n R ech t in d er D is k u s s io n u m d as im

N a m en d er D D R b ega n gen e U n re ch t", Neue Juristische Wochenschrift, g o d .
4 8, br. 2: 8 1-8 6
K au lbach F ried rich (1 9 7 8 ): D as Prinzip Handlung in der Philosophie Kants, B erlin i
N e w Y ork: W a lte r de G ru yter
K avka
G re g o ry
(1 9 8 6 ):
Hobbesian M o ra l and Political Theory,
P rinceton :
P rin ceto n U n ive rsity Press

K ean e John (19 8 8 ): Democracy and Civil Society. On the Predicaments o f Europe and
Socialism, the Prospects o f Democracy, and the Problem o f Controlling Social and
Political Power, L o n d o n itd.: V erso
K ean e John (u r.) (199 3 ): Civil Society and the State. New European Perspectives,
L o n d o n itd.: Verso
K en ed i E len (19 8 8 ): "K arl m it i F ra n k fu rtsk a k o la , Trei program Radio
Beograda, br. 7 7 -7 8 :1.6 8 -2 0 5
K eren sk i A lexa n d er (19 2 8 ): Erinnerungen. Vom Sturz des Zarentums bis zu Lenins
Staatsstreich, D resden: C a rl R e is s n e r
K e rsh a w Ian (1 9 9 6 ): "N a tio n a ls o z ia lis tis c h e u n d sta lin istisch e H errsch aft.
M g lich k eite n und g ren zen d es V e rg le ich e s ", u: Jesse E ckhard (u r.): o p .
cit.
K e rsh a w Ian (199 8 ): Hitler. 188 9-1936: Hubris, L o n d o n itd.: A lle n L an e T h e
P en g u in Press
K ie lm a n s e g g Peter (19 9 8 ): G ra n ic a u s ta v o tv o rn e v la s ti", Politika misao, go d .
35, br. 3 :17 -2 8
K im m in ic h O t to (1973): Menschenrechte. Versagen und Hoffnung, M n c h e n i
W ien : Langen M ller
410
K in g M a rtin L u th e r Jr. (19 5 8 ): Stride Toward Freedom: The Montgomery Story, N e w

Y o rk: H arp e r an d R o w P u b lish e rs Inc.
K in g M a rtin L u th e r Jr. (1 9 7 8 ): "T h ree S ta te m e n ts o n C iv il D iso b e d ie n ce ( 1 9 6 1 1 9 6 8 ) , u: W e b e r D av id (u r.): o p . cit.
K in g M a rtin L u th er Jr. (1 9 9 7 ): Papers. Volume III: Birth o f a New Age (December
1955 - December 195 6 ), B erkeley, L o s A n g e le s i L ond on: U n ive rsity o f
C a lifo rn ia Press
K irch h e im e r O t t o (1 9 6 7 ): "L e g a lit t u n d L e g itim it t , u: Politische Herrschaft.
F n f Beitrge, F ra n k fu rt am M ain : S u h rk a m p
K leger H e in z (19 9 3 ): D er neue Ungehorsam. Widerstnde und politische Verpflichtung
in einer lernfhigen Demokratie, F rank fu rt am M a in i N e w Y ork: C a m p u s
K le in fe ld
G era ld
(1 9 9 7 ):
"V e rg a n g e n h e itsb e w ltig u n g
in
d en
V erein ten
S ta a ten v o n A m e rik a , u: Jesse E ckh ard i L w K o n rad (ur.): o p . cit.

K n a u er Jam es (1 9 8 0 ): "M o tiv e an d G o a l in H an n a h A re n d ts C o n ce p t o f
P o litica l A c tio n , The American Political Science Review, go d . 74 , br. 3 :72 1-7 3 3
K o ch A d o lf (1933): Republican Religion. The American Revolution and the Cu lt o f
Reason, N e w Y ork: H en ry H o lt and C o m p a n y
K o h n H an s (194 3): Revolutions and Dictatorships. Essays in Contemporary History,
C a m b rid g e , M a ss.: H arvard U n iv e rsity Press
K o h n H a n s (1 9 5 5 ): Nationalism. Its M eaning and History, T o ro n to itd.: D . van
N o s tra n d C o m p a n y
K o h n H a n s (1 9 2 ): D ie Idee des Nationalismus. Ursprung und Geschichte bis zur
Franzsischen Revolution, F ran k fu rt am M a in : S. F isch er V erlag
K o h n Jerom e (1 9 9 0 ): "T h in k in g / A ctin g ", Social Research, go d . 5 7 , br. 1 :10 5 -13 4
K o la k o v sk i Leek (1 9 8 5 ): Glavni tokovi marksizma, kn j. 3, Beograd: B IG Z
K n ig H e lm u t (1 9 9 8 ): "V o n d er D ik ta tu r z u r D em o k ra tie od er W a s ist
V e rg a n g e n h e its b e w ltig u n g , u: K n ig H elm u t, K o h lstru ck M ich ael i
W ll, A n d rea s (ur.): op. cit.
K o n k v e s t R o b ert (19 8 8 ): emerna etva. Sovjetska kolektivizacija i teror gladi,
B eograd : F ilip V in ji
K o r Karl (1 9 7 8 ): "R ad n o pravo za rad n ike savjete", u: Spisi 0 socijalizmu i mark
sizmu, Sarajevo: S v jetlo st
K o tu n ic a V o jisla v (1 9 8 9 ): O p ta d eklaracija i so cija ln a prava , Jugoslovenska
revija za meunarodno pravo, br. 1-2
K ress K e n n i A n d erso n S c o tt (1 9 8 9 ): "D w o r k in in T ra n s itio n , The American
Journal o f Comparative Law, god. 37. br. 2: 337-351
K riele M a rtin (19 8 7 ): D ie demokratische Weltrevolution. Warum sich die Freiheit
durchsetzen wird, M n ch en i Zrich: P ip er
411
K riele
M a rtin
(1 9 8 8 ):
Einfihrung
in
die
Staatslehre.
D ie
Legitimittsgrundlagen des demokratsichen Verfassungsstaates,
geschichtlichen
R e in b e k
bei
H am burg: R o w o h lt
K rlls
A lb e rt
(19 8 3 ):
Kriegsdienstverweigerung.
D as
unbequeme
Grundrecht,
F rank fu rt am M a in : E u ro p isc h e V erla gsan stalt

K ro p o tk in P etar (1 9 8 4 ): "P is m o L en jin u (D m itro v , d an a 21. d e ce m b ra 1 9 2 0 ) ,
u: Anarhizam i morat, B eograd : Pro sveta
Lah usen C h ris tia n ( 1 9 9 6 ): The Rhetoric o f M o ra l Protest. Public Camaigns, Celebrity
Endorsement and Political Mobilisation, Berlin i N e w Y ork: W a lte r de G ry te r
Laker T h o m a s (1 9 8 6 ): Ziviler Ungehorsam. Geschichte - Begriff - Rechtfertigung,
B ad en -B aden : N o m o s V e rla g sg e se llsc h a ft
Lange Peter i M e a d w e ll H u d s o n (1 9 8 5 ): T y p o lo g ie s o f D e m o c ra tic S y ste m s:
From P o litical In p u ts to P o litica l E c o n o m y , u: W ia rd a H o w ard (u r.): New
Directions in Comparative Politics, B o u ld er i L on d on : W e s tv ie w Press
L a n gen feld
C.
i Z im m e rm a n n
A.
(1 9 9 2 ) :
"In te rd ep en d e n ze n
zw is ch e n
n atio n alem V e rfa ssu n g srec h t, E u ro p isch er M e n sc h e n re c h tsk o n v e n tio n

und
E u rop isch em
G e m e in s c h a fts re c h t ,
Zeitschrift f r
auslndisches
ffentliches Recht und Vlkerrecht, br. 2

Latey M au rice (1 9 7 2 ): Tyranny. A Study in the Abuse o f Power, H a rm o n d sw o rth :
Pelican B o o k s
L a za ri-P aw lo w sk a Ija (19 8 8 ): "Z u r U n te rs c h e id u n g zw is ch e n le g itim e n u n d
n ich tlegitim en Z ielen d es W id e rs ta n d e s ", u: Sa la d in Peter i S itte r B ea t u
sarad nji sa Steh elin -B rgi S u z a n n e (u r.): o p . cit.
L eader S. (u r.) (1 9 9 2 ): Freedom o f Association. A Study in Labor Law and Political
Theory, N e w H aven i L o n d o n : Y ale U n iv e r sity Press
L e ib h o lz G erh ard (1 9 6 7 ): Strukturprobleme der modernen Demokratie, K arlsru h e:
M ller
L e ib h o lz G erh ard i R in ck H an s-Ju stu s (1 9 6 8 ): Grundgesetzf r die Bundesrepublik
Deutschland. Kommentar an H and der Rechtsprechung des Bundesverfassungs
gerichts, K ln -M arien bu rg: O . S c h m id t
L e n in V. I. (1 9 9 6 ): "C a b le to D a n is h N e w s p a p e r A b o u t the Fate o f E x -T sar [16.
July 19 18 ] , u: Pipes R ich ard (u r.): The Unknown Lenin. From Secret Archive,
N e w H aven i London: Y ale U n iv e r sity Press
L en jin V . I. (19 5 0 a ): "D eja b o le s t le v i a rs tv a u k o m u n izm u ", u: [zabranadela,
to m 2 , knj. 2, Beograd: K u ltu ra
L en jin V . I. (1 9 5 0 b ): "G o v o r p rilik o m za k lju e n ja XI k o n gresa K P (b )R n a XI
k o n g resu K P (b)R , 2 7. m arta 1 9 2 2 , u: ib id .
L en jin V la d im ir Ili (1973): "P is m o k o n g re s u ( L en jin o v testam e n t) , u: M a rk s
K arl, E n gels Fridrih i L en jin V la d im ir Ili: Protiv anarhizma, liberalizma,
leviarstva i revizionizma, B eo grad : B I G Z
412
I rw is D av id L. ( 1 9 7 0 ): M artin Luther King. A Critical Biography, N e w Y o rk i

L on d on : A lle n Lane th e P e n g u in Press
I,ieb erso n Jo n athan (1 9 8 2 ): K arl P o p p e r", Social Research, go d . 4 9 , br. 1:6 8 -1 1 5
l.icp m an H e in z, H a n n o ver H ein rich i A m e n d t G n te r (1 9 6 6 ): Kriegsdienstver
weigerung oder gilt noch immer das Grundgesetz, R ein bek bei H am bu rg:
R o w o h lt T a sch e n b u c h V erla g
l.ijph art A re n d (1 9 7 7 ): Democracy in Plural Societies. A Comparative Exploration,
N e w H aven an d L o n d o n : Y ale U n iv e rsity Press
Link C h ris to p h (1 9 8 7 ): "N a tu rrech tlich e G ru n d la g e n d es G ru n d re ch tsd e n k e n s
in d e r d eu tsc h e n Staa tsrech tsleh re d e s 17. u n d 18. Jahrhun d erts , u:
B irtsch G n te r (u r.): G run d- und Freiheitsrechte von stndischen zur sptbrger
lichen Gesellschaft, G ttin g e n : V a n d e n h o e ck 8c R uprech t
Linz Juan (1 9 7 5 ): T o ta litarian an d A u th o rita ria n R egim es , u: G reen stein
Fred i P o lsb y N e ls o n (u r.): Handbook o f Political Science. Vol. 3; Macropolitical
Theory, M e n lo Park itd.: A d d is o n - W e s le y P u b lis h in g C o .
L in z Juan (1 9 7 8 ): "C r is is , B reakd o w n , an d R ee q u ilib ra tio n , u: L in z Juan i
S te p a n A lfred (ur.): The Breakdown o f Democratic Regimes, B a ltim ore i
L o n d o n : T h e John H o p k in s U n iv e rsity Press
L in z Juan i S tep a n A lfred (1 9 9 6 ): Problems o f Democratic Transition and
Consolidation: Southern Europe, South America, and Post-Communist Europe,
B altim ore: John H o p k in s U n iv e rsity Press
L o e w e n ste in Karl (1 9 5 9 ): Verfassungslehre, T b in g e n : J. C . B. M o h r (Paul
S ie b eck )
L o w K o n ra d (1 9 7 7 ): D ie Grundrechte. Verstndnis und Wirklichkeit in beiden Teilen
Deutschlands, M n ch en : V e rla g D o k u m e n ta tio n
L u b an D av id (198 3): "E x p la in in g D a rk T im es: H an n a A re n d ts T h e o ry o f
T h e o ry , Social Research, go d . 5 0 , br. 1: 2 1 5 -2 4 8
L b b e H erm an n (19 6 3 ): Politische Philosophie in Deutschland. Studien zu ihrer
Geschichte, B asel i S tu ttgart: B en n o S c h w a b e 8c C o . V erla g
L ucke D o ris (1 9 9 6 ): "L eg itim a tio n d u rch A k z e p ta n z . Z u r S u b jek to rie n tiru n g
e in e r system a tisch en D e b a tte ", Zeitschriftf r Rechtssoziologie, go d . 17, br. 2:
2 2 1 -2 4 8
L u h m a n n N ik las (1 9 6 5 ): Grundrechte als Institution. Ein Beitrag zur politischen
Soziologie, Berlin: D u n ck e r 8c H u m b lo t
M a c C a llu m G e ra ld , Jr. (1 9 7 0 a ): " O n F e e lin g O b lig a te d to D o W h a t a
C o n s titu io n R equires", u: R oland P e n n o ck J . i C h a p m a n John (ur.): o p . cit.
M a c C a llu m G erald , Jr. (1 9 7 0 b ): S o m e T ru th s and U n tru th s A b o u t C iv il
D is o b e d ie n ce ", u: ibid.
M a cfa rla n e L eslie (19 7 1): Political Disobedience, L o n d o n i B a sin gsto ke: T h e
M a cm illa n Press
41}
M a d iso n Jam es ( 1 9 7 9 ) : "A m e n d m e n ts to the C o n s titu tio n [8 June 1 7 8 9 ] , u:

The Papers o f James Madison, knj. 12, C h ic a g o i L o n d o n : T h e U n iv e rsity o f
C h ic a g o Press
M a d iso n Jam es (1 9 8 1 ): " M ilit ia [2 2 . D ece m b e r 1 7 9 0 ] , u: ib id ., k n j. 13
M a id m en t R ich ard (1 9 8 9 ): "T h e Last D a n g e ro u s B ran ch N o L on ger: A
R eflection o n th e U n ite d S ta tes Su p re m e C o u r t , u: M a id m e n t R ich ard i
Z v e sp er John (u r.): o p . cit.
M a ih ofer W e rn e r (1 9 7 2 ): R ech tssta a t u n d S o zia ls ta a t, u: W e y e r W illi (u r.):
Rechtsstaat - Sozialstaat, S tu ttg a rt, itd.-. V e rla g W . K o h lh a m m e r
M ajer
D ie tm u t
Fhrerprinzip,
(1 9 8 7 ):
Grundlagen des nationalsozialistischen Rechtssystems.
Sonderrecht,
Einheitspartei,
S tu ttg a rt
itd.:
V e rla g
W.
K o h lh a m m er
M a n d t H ella (1 9 9 7 ): "T yran n is, D e s p o tie , u: B run ner O tto , C o n z e W e rn e r i
K o se lle ck R ein h a rt (u r.): o p . cit., k n j. 6
M a n h eim Karl (1 9 5 2 ): Essays on the Sociology o f Knowledge, L o n d o n : R o u tle d g e &
K egan Paul
M a n n M ich ael (1 9 9 7 ): "T h e C o n tra d ic tio n s o f C o n tin u o u s R e v o lu tio n , u:
K ersh a w Ian i Lew in M o s h e (u r.): Stalinism and Nazism: Dictatorships in
Comparision, C a m b rid ge: C a m b r id g e U n iv ersity Press
M a n n in g R oberta (19 9 3 ): "T h e S o v ie t E c o n o m ic C risis o f 1 9 3 6 -1 9 4 0 an the
G rea t P u rges , u: A rch G e tty J . i M a n n in g R o berta (u r.): Stalinist Terror. New
perspectives, C a m b rid ge, N e w Y o rk i V icto ria : C a m b rid g e U n iv e rsity Press
M a rx Karl (1 9 7 5 ): "B u d u i rezu lta ti b rita n sk e v lad a vin e u In d iji", u: M a rx Karl
1 E n gels Friedrich: Dela, k n j. 12, B eo gra d : Pro sveta
M a rx Karl i E n gels F riedrich (1 9 7 4 ): "M a n ife s t k o m u n isti k e p artije", u: ib id .,
kn j. 7
M a s e r W e rn er (19 9 4 ): D er Wortbruch. Hitler, Stalin und der Zweite Weltkrieg,
M n ch en : O lz o g V erlag
M a s o n A lp h e u s T h o m as i B ea n ey W illia m M . (19 6 3 ): American Constitutional
Law, E n glew o o d C liffs, N.J.: P ren tice -H a ll, Inc.
M a s sie R o b ert (19 9 5 ): Die Romanows. D a s letzte Kapitel, Berlin: Berlin V e rla g
M a tu lo v i M io m ir (1 9 9 0 ): "L ju d sk a p rava i teo rija lju d sk ih p rava , Zbornik
M atice Srpske za drutvene nauke, br. 88
M a u s In g e b o rg (19 9 5 ): "F reih eitsre c h te u n d V o lk sso u vere n itt. Z u Jrgen
H a b erm a s R eko n struktio n d es S y s te m s d er R ech te , Rechtstheorie, g o d .
2 6 , br. 4: 5 0 7 -5 6 2
M c A d a m D o u g i Rucht D ie te r (1 9 9 3 ): " T h e C ro s s -N a tio n a l D iffu s io n o f
M o v e m e n t Ideas , u: D a lto n R u s s e ll (u r.): o p . cit.
M cL a ch la n H u g h (198 0 ): "P o p p er, M a r x is m a n d th e N ature o f S o cial L a w s ,
The British Journal o f Sociology, g o d . 31, br. 1: 6 6 - 7 7
414
M e d v e ev Roj (1 9 8 6 a ): Revolucija 1917. godine u Rusiji. Problemi, karakteristike,

ocene, B eo gra d : IR O Rad
M ed ved ev, R o y (1 9 8 6 b ): Lenjinizam i zapadni socijalizam, Zagreb: G lo b u s
M e d v e d e v Roj (1 9 8 9 ): Neka historija sudi, Z agreb: N aprijed
M ein eck e, F ried rich (1 9 5 7 ): D ie Idee der Staatsrson in der neueren Geschichte,
M n c h en : R, O ld e n b o u r g V erla g
M e lam e d S a m u el M a x (1 9 0 9 ): Theorie, Ursprung und Geschichte der Friedensidee.
Kulturphilosophische Wanderungen, S tu ttgart: V e rla g v o n F erd in an d Enke
M elu cci A lb e rto (1 9 8 7 ): "N o v i d ru tv en i p o k reti - teo rijsk i p ris tu p , u: Pavlov i V u k a in (u r.): Obnova utopijskih energija, B eograd: IIC S S O Srbije
M eyer A lfred (1 9 7 0 ): "P olitical C h an ge T h ro u g h C iv il D iso b ed ien ce in the U S S R
and Eastern E u rop e , u: R oland Pen n o ck J. i C h ap m an John (ur.): op. cit.
M e ye r D a v id
i S ta g g e n b o rg S u z a n n e (1 9 9 6 ): "M o v e m e n ts , C o u n te rm o
ve m e n ts, an d th e S tru ctu re o f P o litical O p p o r tu n ity , American Journal o f

Sociology, g o d . 101, br. 6 :1 6 2 8 - 1 6 6 0
M iliu k o w Paul (1 9 2 5 ): Russlands Zusammenbruch, knj. 1-2, S tu ttgart, L e ip zig i
B erlin: D e u ts c h e V ela g s-A n sta lt
M ille r D a v id (1 9 7 8 ): "D e m o cra cy an d S o cial Justice , u: B irn bau m Philip,
L ively Jack i Parry G e ra in t (ur.): Democracy, Consensus & Social Contract,
L o n d o n i B everly H ills
M ille r D av id (1 9 8 9 ): Market, State and Community: Theoretical Foundations o f
M arket Socialism, O x fo rd : C la ren d o n Press
M ille r G . (1 9 9 1 ): "R ig h ts and Stru ctu re in C o n stitu tio n a l T h e o ry , u: Frankel
Paul E llen ,
M ille r Fred
i Paul Jeffrey (u r.): Reassessing Civil Rights,
C a m b rid g e M ass.: Blackw ell

M in Y o u n g O k (1 9 9 0 ): Gewissensfreiheit und Widersandsrecht, K o n sta n z: D o k to r
D is s .
M itsch erlich A le x a n d e r (1 9 7 5 ): Massenpsychologie ohne Ressentiment, Frankfurt
am M ain : S u h rk am p
M h le V o lk e r i Rabe C h ristia n (1 9 7 2 ): Kriegsdienstverweigerer in der BRD . Eine
empirisch-analytische Studie zur Motivation der Kriegsdienstverweigerer in den
Jahren 1957-1971, O p la d en : W e s td e u ts ch e r V erla g
M ll
M arc-Pierre
(1 9 9 8 ):
Gesellschaft und totalitre
Ordnung.
riegeschichtliche Auseinandersetzung mit dem Totalitarismus,
Eine
theo
B aden-B aden:
N o m o s V erla gsgesellsch aft

M o ln a r A le k sa n d a r (19 9 4 a ): S o cijalna, so cija ln o -p o litik a i p olitika d em okratija - m o g u n o sti razgranien ja, p ersp ek tiv e m e u za v isn o sti i potrebe
u sk la iv an ja", u: B eljan ski S lo b o d a n et a l.: Regionalizam kao put ka otvorenom
drutvu, N o vi Sad: V is io M u n d i A ca d e m ic Press
415
M o ln a r A le k s a n d a r (1 9 9 4 b ): Drutvo i pravo. Istorija klasinih sociolokopravnih

teorija. Knjiga i: Francuska, Rusija (SSSR), Engleska, SA D , N o v i Sad , V is io
M u n d i A c a d m ie Press
M o ln a r A le k s a n d a r (1 9 9 4 c ): Drutvo i pravo. Istorija klasinih sociolokopravnih
teorija. Knjiga 2: Skandinavija, Nemaka, Austrija, N o v i S a d , V is io M u n d i
A cad em ic Press
M o ln a r A le k s a n d a r (1 9 9 7 ): Narod, nacija, rasa. Istorijska izvorita nacionalizma u
Evropi, B eograd : B eo gra d sk i k ru g
M o ln a r A lek sa n d a r ( 2 0 0 2 ) : "C iv iln o d ru tv o ", u: V u k a d in o v i o r e (u r.):
Kritiki pojmovnik civilnog drutva (u ta m p i)
M o m m se n
H an s
(1 9 6 6 ):
"G e s e lls ch a fts b ild
und
V e rfa ss u n g s p l n e ,
u:
S c h m itth e n n er W a lte r i B u c h h e im H an s (u r.): D er Deutsche Widerstand

gegen Hitler. Vier historisch-kiritische Studien, K ln i Berlin : K ie p e n h e u e r &
W its c h
M o m m se n H an s (1 9 9 4 ): " D e r 2 0 . Juli 1 9 4 4 . P o litisch e s P ro fil u n d p o litisc h e
V erm ch tn is d es d eu tsc h en W id e rs ta n d s gegen H itle r , u: D as anderer
Deutschland.
Der
Vermchtnis,
Berlin:
Widerstand gegen den Nationalsozialismus. M ythos und

B ra n d en b u rg isc h e
L a n d eszen tra le
fr
p o litisc h e
B ild u n g
M o m m s e n W o lfg a n g ( 1 9 9 0 ): Nation und Geschichte. Uber die Deutschen und die
deutsche Frage, M n ch e n i Z rich : R. P ip er & C o .
M o n te sk je (19 8 9 ): O duhu zakona, kn j. 1-2, B eograd: F ilip V in ji
M o rin E d ga r (1 9 9 2 ): "T h e A n ti-T o ta lita ria n R e v o lu tio n ", u: B eilh arz Peter,
R o b in so n
G illia n
R u n d e ll
John
(u r.):
Between Totalitarianism and
Postmodemity, C a m b rid ge M a s sa c h u s e tts i L o n d o n : T h e M IT Press

M n k le r H erfried (1 9 9 2 ): "P o litis c h e T u g e n d . B e d a rf d ie D e m o k ra tie ein er
so zio -m o ra lisch e n G ru n d le g u n g ? , u: M n k le r H erfried (u r.): D ie Chancen
der Freiheit. Grundprobleme der Demokratie, M n ch en : R. Piper
M n k le r H erfried (19 9 4 ):
" D e r B rg er als G e s e tzesb re ch e r", Frankfurter
A/gemeiner Zeitung, br. 95 (2 5 . A p ril)

M u rp h y W a lte r (19 6 6 ): " C o u rts as S m a ll G r o u p s , Harvard Law Review, g o d .
7 9 , br. 8 :1 5 6 5 -1 5 7 2
M u s s o lin i B en ito (1 9 7 6 ): " D ie L eh re d e s F a s c h is m u s ", u: N o lte E rn st (u r.):
Theorien ber den Faschismus, K ln : K ie p e n h e u e r & W its c h
N f B ea t (19 8 6 ): Von Perikies zu Hitler? D ie athenische Demokratie und die deutsche
Althistorie bis 1945, Berlin etc.: P e te r L a n g
N a g e l R o b ert (198 9 ): Constitutional Cultures. The Mentality and Consequences o f
Judicial Review, Berkeley, L o s A n g e le s i L o n d o n : U n ive rsity o f C a lifo rn ia
Press
416
N agel S tu a rt (1 9 7 0 ) : "C a u s e s an d E ffects o f C o n stitu io n a l C o m p lia n ce , u:

R o lan d P e n n o ck J. i C h a p m a n John (u r.): o p . cit.
N agler M ich ae l (1 9 9 1 ): ber die Funktion des Staates und des Widerstandsrechts,
S a n k t A u g u s tin : A ca d e m ia V erla g
N eu m an n
F ra n z
(1 9 7 4 a ):
gran icam a
o p ra vd a n e
n e p o s lu n o s ti" ,
u:
Demokratska i autoritarna drava, Zagreb: N aprijed

N eu m an n F ranz (1 9 7 4 b ): B iljek e u z teo riju d ik ta tu re", u: ibid.
N eu m an n F ried rich (1 9 7 8 a ): D ie so zia le B e d e u tu n g d er G ru n d rech te in d er
W e im a re r V e rfa ss u n g ( 1 9 3 0 )" , u: Wirtschaft, Staat, Demokratie, F ran k fu rt am
M ain : S u h rk am p
N eu m an n
F ried rich
(1 9 7 8 b ):
U ber
d ie
V o ra u sse tz u n g en
und
den
R e c h ts b e g riff ein er W irts ch a fts v e rfa s s u n g (19 3 1) , u: ibid.

N e u m an n F ried rich ( 1 9 8 0 ): D ie Herrschaft des Gesetzes: eine Untersuchung zum
Verhltnis von politischer Theorie und Rechtssystem in der Konkurrenzgesellschaft,
F rank fu rt am M ain : S u h rk am p
N e u m a n n F ra n z (19 8 8 ): Behemoth. Struktur und Praxis des Nationalsozialismus
1933' 1944 i F ra n k fu rt am M a in : F isch er T a sch e n b u c h V erlag
N e u m a n n S ig m u n d (1 9 6 5 ) : Permanent Revolution. Totalitarianism in the Age o f
International Civil War, N e w Y o rk , W a s h in g to n i L ond on: F red erick A .
Praeger P u blish ers
N e u m a n n U lrich ( 2 0 0 0 ) : Die strafrechtliche Vergangenheitsbewltigung von SED Unrecht am Beispiel der Rechtsbeugung, K ln : D o k to r D iss.
N e u m a n n -D u e sb erg H o rst (1 9 7 2 ): D a s M itb e stim m u n g sre ch t , u: B etter
m an n Karl A u g u st, N ip p erd e y H ans i S ch eu n er U lrich (ur.): Die Grundrechte.
Theorie und Praxis der Grundrechte, knj. 3/1, Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t
N ip p e rd a y H an s (1 9 6 8 ): D ie W rd e d es M e n s c h e n , u: B etterm an n Karl
A u g u s t, N ip p e rd a y H an s i S ch eu n er U lric h (u r.): D ie Grundrechte. Handbuch
der Theorie und Praxis der Grundrechte, kn j. 2 , Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t
N o jm a n V ik to r (2 0 0 0 ) : G ra a n sk a k u ltu ra u T ra n silv an iji i Banatu: u lo ga
T e m iv ara u p o liti k im p ro m e n am a , Habitus, g o d . 1, br. 1 :1 0 3 -1 2 6
N o ite E rn st (1 9 8 7 ): D er europische Brgerkrieg 1917-1945. Nationalsozialismus und
Bolschewismus, F rank fu rt am M a in i B erlin: Pro p ylen V erla g
N o lte
G e o rg
(1 9 8 9 ):
V erga n gen h e it,
d ie
n ic h t
vergeh en
w ill ,
u:
Historikerstreit'', op. cit.

N o lte E rn st (19 9 1): Geschichtsdenken im 20 . Jahrhundert. Von M a x Weber bis Hans
Jonas, F ran k fu rt am M ain : Pro p ylen V erla g
N o lte E rn st (1 9 9 8 ): "T h e Th ree V e rsio n s o f th e T h e o ry o f T o ta litarian ism and
th e Sig n ifica n ce o f th e H is to ric a l-G e n e tic V e rs io n ", u: S ieg el A ch im (u r.):
o p . cit.
417
N o z ic k R o b ert ( b e z g o d in e izd a n ja): Anarchie, Staat, Utopia, M n c h e n : M o d e rn e

V erlags G m b H
O egem a
D irk
K la n d erm a n s
B ert
(19 9 4 ):
"W h y
S o c ia l
M ovem ent
S y m p a th ize rs D o n t 't P a rticip ate , American Sociological Review, g o d . 5 9 , br.

5: 7 0 3 -7 2 2
O e stre ich G erh a rd (1 9 5 1): D ie Idee der Menschenrechte in ihrer geschichtlichen
Entwicklung D sse ld o rf: V lk er-V erlag
O estreich G e rh ard (1 9 6 8 ): Geschichte der Menschenrechte und Grundfreiheiten im
Umri, Berlin : C o llo q u iu m V erla g
O ffe C la u s (1 9 7 1): B rg erin itia tiven u n d R e p ro d u k tio n d e r A rb e its k ra ft im
S p tk a p ita lism u s ", u: G ro s s m a n n H e in z (ur.): Brgerinitiativen. Schritte zur
Vernderung?, F ra n k fu rt am M ain : F isch er
O ffe C la u s (1 9 8 5 ): "L e g itim a tio n T h ro u g h M a jo rity R ule? , u: Disorganised
Capitalism. Contemporary Transformations o f Work and Politics, C a m b rid g e :
M IT Press
O ffe C la u s i P reu U lrich (1 9 8 9 ): " M o g u li d em o k ratsk e in stitu cije d je lo tv o rn o
isk o ristiti m oraln e v rije d n o s ti? , Politika misao, go d . 2 6 , br. 4: 8 5 -10 6
O k lo p d ija M irjan a (1 9 8 6 ): Revolucija izmeu slobode idiktature, B eograd: C e n ta r
za filo zo fiju i d ru tv en u teo riju
O ls o n M a n cu r (19 7 1): The Logic o f Collective Action. Public Goods and the Theory o f
Groups, C a m b rid ge i L o n d o n : H arvard U n iversity Press
O p p K a rl-D ie te i (1985)-. " K o n v e n tio n e lle u n d u n k o n v e n tio n e lle p o litis c h e
P a rtizip a tio n ", Zeitschrift f r Soziologie, g o d . 14, br. 2: 2 8 2 -2 9 6
O p p K a rl-D iete r (1 9 9 2 ): L eg aler u n d Illeg aler P ro test im in terk u ltu rellen
V e rg leich ", Klner Zeitschrift f r Soziologie und Sozialpsychologie, g o d . 4 4 , b r. 3:
4 3 6 -4 6 0
O p p K a rl-D ieter (1 9 9 6 a ): T h e R o le o f V o ice in a F uture E u ro p e ", Reserach on
Democracy and Society, g o d . 3 :13 5 -15 1
O p p K a rl-D ieter (1 9 9 6 b ): D ie V er n d eru n g d es Leb en verh ltn isse n ach d er
W ende -
A n la fr e in e n e u e R e v o lu tio n ? , u: Lars C la u s e n (u r.):
Gesellschaften im Umbruch. Verhandlungen des zy . Kongresses der Deutschen

Gesellschaft fr Soziologie in Halle an der Saale 1995, F ran k fu rt am M a in i N e w
Y ork: C a m p u s Verlag
O pp
K a rl-D ie ter (19 9 7 a ): " H o w
D o e s th e E c o n o m ic T ra n sfo rm a tio n o f
C o m m u n is t States A ffe c t P o litica l
P a rticip atio n
after th e
Fall? T h e
E x am p le o f East G e rm a n y , m a n u s k rip t
O p p K a rl-D ie ter (1 9 9 7 b ): " D o e s A n ti-R e g im e A ctio n u n d er C o m m u n is t R u le
A ffe c t Political Protest after th e Fall? R e su lts o f a Panel S tu d y in E ast
G e rm a n y , m an uskript
Opp
K a rl-D ieter i G ern
C h r is tia n e
(1 9 9 3 ):
" D is s e n t G ro u p s,
P e rso n al
N e tw o rk s, and S p o n tan eo u s C o o p e ra tio n : T h e E a st G erm an R e v o lu tio n o f

1 9 8 9 , American Sociological Review, g o d . 5 8 , br. 5: 6 5 9 -6 8 0
418
O p p K a rl-D ieter, F in kei S teven , M u lle r E d w ard , W o lfs fe ld G a d i, D ie tz H e n ry i

G re en Jerrold (1 9 9 5 ): "L e ft-R ig h t I d e o lo g y and C o llec tiv e P o litica l A ctio n :
A C o m p a ra tiv e A n a ly sis o f G e rm a n y , Israel, an d P eru , u: C ra ig Jen kin s i
B ert K la n d erm a n s (ur.): The Politics o f Social Protest. Comparative Perspectives
on States and Social Movements, M in n e a p o lis , U n iv e rsity o f M in n e s o ta Press
O ra a Jaim e ( 1 9 9 2 ): Human Rights in States o f Emergency in International Law,
O x fo rd : C la re n d o n Press
O ser
F ritz
(19 8 1):
Moralisches
Urteil
in
Gruppen,
Soziales
Handeln,
Verteilungsgerechtigkeit. Stufen der interaktiven Entwicklung und ihre erzieherische

Stimulation, F ran k fu rt am M ain : S u h rk a m p
O s ip o v a T a is ia (1 9 9 7 ): "P e a sa n t R eb ellio n s: O rig in , Sco pe, D y n a m ic s, and
C o n se q u e n c e s , u: B rov kin V la d im ir (u r.): The Bolsheviks in Russian Society.
The Revolution and Civil Wars, N e w H av e n i Lo n d o n : Y ale U n iv e rsity Press
Pares Bernard
(1 9 6 2 ): A
History o f Russia, Lo n d o n :
M eth u en
U n ive rsity
Paperb acks
Patel S a rd ar V alla b h b h ai (1 9 9 4 ): The Collected Works. Vol. I V (1932-1934) Civil
Disobedience Movement and Sardar Patels Second Incarceration D eat o f M other
and Brother Vithalbhai, N e w D elh i: K o n a rk P u b lish ers
P a rin gto n M artin (1 9 8 7 ): "T h e Ju rid ifica tio n o f S o cial W elfare in B rita in ", u:
T e u b n e r G u n te r (u r.): Juridification o f Social Spheres. A Comparative Analysis in
the Areas o f Labor, Corporate, Antitrust and Social Welfare Law, Berlin i N e w
Y o rk: W a lte r d e G ru yte r
P atem an
C a ro le
(1 9 7 0 ):
Participation and Democratic Theory,
C a m b rid ge:
C a m b rid g e U n iversity Press

P a v liu ch e n k o v Sergei (1 9 9 7 ): "W o rk e r's P ro te st M o v em en t A g a in s t W a r
C o m m u n is m , u: B rovkin V la d im ir (u r.): o p . cit.
Payn e R o b ert (19 9 1): Stalin. M a ch t und Tyrannei, M n ch en : W ilh e lm H eyn e
V erla g
Pejn T o m a s (19 8 7 ): Prava coveka, B eograd : F ilip V isn jic
P feifer K . (18 4 7): Die Lehre von den juristischen Personen nach gemeinem und wrtenbergischen Rechte, T b in ge n
P ierso n C h risto p h e r (19 9 3 ): "D em o cra cy, M a rk e ts, an d C apital: A re T h ere
N e c e ssa ry E co n o m ic L im its to D e m o c ra c y , u: H eld D av id (ur.): Prospects
fo r Democracy: North, South, East, West, C a m b rid g e : P o lity Press
P ip es R ich ard (19 8 6 ): Legalised Lawlessness. Soviet Revolutionary Justice, Lo n d o n :
A llia n ce P ublish ers Ltd.
P ip es R ich ard (1 9 9 0 ): The Russian Revolution 1899 -1919 , Lo n d o n : C o llin s H arvill
P ip e s Richard (1 9 9 4 ): Russia Under Bolshevik Regime 1919-19 24 , L on d on : H arvill
P ip es R ichard (19 9 5 ): D rei Fragen der Russischen Revolution, W ien : P assagen
V e rla g
419
Pip es R ich ard ( 1 9 9 7 ) : " U n p u b lis h e d L en in , u: B ro v k in V la d im ir (u r.): o p . cit.

P laton (1 9 7 6 ): Drava, B eograd: B IG Z
Plu ckn ett T h e o d o r e
(1 9 5 6 ): A
Concise History o f Common Law,
London:
B u tterw o rth
P o p er K arl (1 9 8 8 ): "B ed a is to ric izm a , u: G lig o ro v V la d im ir (u r.): Kritika kolek
tivizma. Liberalna misao 0 socijalizmu, Beograd: F ilip V i n ji
P o per Karl (1 9 9 1 ): Traganje bez kraja. Intelektualna biografija, B eo grad : N o lit
Poper Karl (19 9 3 ): Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, kn j. 1-2 , B eograd : B IG Z
P o pp er Karl (1 9 6 2 ) : D ie L o g ik d er S o zia lw is s e n s c h a fte n , Klner Zeitschrift f r
Soziologie und Sozialpsychologie, Jhrg. 14: 2 2 9 -2 4 8
P o pp er Karl (1 9 6 8 ): U to p ie u n d G e w a lt , u: N e u s s s A rn h e im (u r.): Utopie.
Begriff und Phnomen des Utopischen, N e u w ied i B erlin: Lu ch terh an d
P o pp er Karl (1 9 9 5 a ): Z u r T h eo rie d e r D em o k ra tie ( 1 9 8 7 ) , u: Alles Leben ist
Problemlosen. Uber Erkenntnis, Geschichte und Politik, M n c h e n : Piper
P o pp er Karl (1 9 9 5 b ): "B em erk u n g en zu r T h eo rie u n d P raxis d e s d e m o k ra tis
ch en S taa tes ( 1 9 8 8 ) , u: ibid.
P o p p er Karl (1 9 9 5 c ): "G e d a n k e n b e r d en K o llap s d e s K o m m u n ism u s: Ein
V eruch, d ie V erg a n g en h e it z u versteh en , u m d ie Z u k u n ft zu gestalten
( 1 9 9 2 ) , u: ibid.
P o p p er-L y n k eu s J o s e f (19 2 1): Krieg Wehrpflicht und Staatsverfassung, W ie n , itd.:
R ik o la V e rla g
Po w er Paul (19 7 3 ): " O n C iv il D is o b e d ie n c e in R ecen t A m e rica n D e m o cratic
T h o u g h t , The American Political Science Review, go d . 6 4 , br. 1 :3 5 -4 7
P reu
H ugo
(1 9 2 7 ):
Verfassungspolitische Entwicklungen in Deutschland und
Westeuropa. Historische Grundlegung zu einem Staatsrecht der deutschen Republik,

Berlin: C arl H eym an n s V e rla g
P reu U lrich (19 8 4 a): "G ru n d re ch te u n d V e rfa h ren sa u to n o m ie an g esich ts
neuer H erau sfo rd eru n gen , u: M e y e r T h o m a s , M ille r S u s s a n e i Strasser
Joh ano (ur.): op. cit.
P reu
U rlich
(198 4 b ):
" D ie
Z u k u n ft:
M h llh a ld e
der
G e g e n w a rt ,
u:
G u g g e n b e rg e r Bernd i O ffe C la u s (u r.): o p . d t .

Projs U lrih (19 8 8 ): "K ritik a n e m a k o g lib e ralizm a. O d g o v o r K e n e d ije v o j ,
Trei program Radio Beograda, br. 7 7 -7 8 : 2 4 4 - 2 6 0
Prim o rac Ig o r (u r.) (19 8 9 ): O toleranciji. Rasprave 0 demokratskoj kulturi, Beograd:
F ilip V in ji
P ttm an n A n d rea s (19 9 4 ): Ziviler Ungehorsam und christliche Brgerloyalitt.
Konfession und Staatsgesinnung in der Demokratie des Grundgesetzes, P ad erborn
itd: F erd in an d Sch n in gh
Q u a ritsc h , H elm u t (19 9 2 ): "T h e o rie d e r V e rg a n g e n h e its b e w ltig u n g , Der
Staat, go d . 31, br. 4: 519 -551
420
R adbruh G u s ta v ( 1 9 8 0 ): Filozofija prava, Beograd: N o lit

Radbruch G u s ta v ( 1 9 9 9 ) : " E n tw u r f ein es N a ch w o rts z u r R e c h tsp h ilo so p h ie '
(u m 1 9 4 7 )", u: R a d b ru ch G u sta v : o p . cit.
R ad sin sk i E d w ard ( 1 9 9 2 ): Nikolaus II. D er letzte Zar und seine Zeit, M n ch en :
B ertelsm an n V erla g
Raiser T h o m a s
(1 9 8 0 ):
U n tern eh m en szie le
un d
U n te rn e h m e n sb e g riff,
Zeitschrift f r das gesamte Handelsrecht und Wirtschaftsrecht, go d . 144: 2 0 6 -2 3 1

R aiser T h o m a s (1 9 8 8 ): T h e T h e o ry o f E n terprise L aw in the Federal R ep u blic
o f G e rm a n y , The American Journal ofComarative Law, god. 3 6 :1 1 1 - 1 2 9
R alph Jam es (19 9 3 ): Northern Protest. Martin Luther King Jr., Chicago and The Civil
Rights Movement, L o n d o n i C a m b rid ge: H arvard U n ive rsity Press
R an dall John H erm an n Jr. (1 9 6 7 ): P lato o n th e G o o d Life an d Sp artan Id e al ,
Journal o f the History o f Ideas, g o d . 28 , br. 3: 3 0 7-3 2 4
Rapahel
D avid
D a ich e s
(1 9 6 7 ):
Political Theory and the Rights o f M an,
B lo o m in g to n itd.: In d ia n a U n iversity Press

R astin M ajkl (1 9 8 4 ): Z a k o n s k o pravo na rad , Treciprogram Radio Beograda, br.
61: 2 8 9 -3 16
R a v n ic A . (1 9 8 2 ): G aran cije p rava na rad , Pogledi, br. 1
R aw ls John (1 9 7 3 ) :^ Theory o f Justice, C a m b rid ge , O x fo rd , L o n d o n i N e w York:
O x fo rd U n iv e rsity Press
R aw ls John (1 9 7 7 ): Gerechtigkeit als Fairne, F reibu rg i M n ch en : V e rla g Karl
A lb e rt
Read C h ris to p h e r (1 9 9 6 ) : From Tsar to Soviets. The Russian People and their
Revolution, 1917-21, L o n d o n : U C L Press
R em elle K u rt (1 9 9 2 ): Ziviler Ungeorsam. Eine Untersuchung aus der Sicht christlicher
Sozialethik, M n ster: A s c h e n d o rf
R ep ort o n Red A rm y P o g ro m s w ith L e n in 's R eaction [17-18 . O c to b e r 1 9 2 0 ] "
( 1 9 9 6 ) , u: Pip es R ich ard (ur.): o p . cit.
"R e p o rt on P o gro m s, an d L e n in s R eaction [6. July 1 9 2 1 ] ( 1 9 9 6 ) , u: ibid.
R h in o w R en (19 8 4 ): Widerstandsrecht im Rechtsstaat?, Bern: V erla g Paul H au p t
R ich ter H orst-E berh ard (1 9 8 9 ): G e w a lt bei D e m o n s tra tio n e n ", u: B o ck
M arlen e, R eim itz M o n ik a , R ich ter H orst-E b erh a rd , T h iel W o lfg a n g i
W irth H ans-Jrgen: Zwischen Resignation und Gewalt. Jugendprotest in den
achtziger Jahren, O p la d e n : Leske + B udrich
R iesenberger D ieter (1 9 8 7 ): Z u r G esch ich te des P a zifism u s v o n 18 0 0 bis 1933 ,
u: R ajew sky C h ris tia n e i R iesen berger D ie te r (ur.): Wider den Krieg. Groe
Pazifisten von Immanuel Kant bis Heinrich Bll, M n ch en : V erla g C . H . Beck
R iz zi B ru n o (1983): Birokratski kolektivizam, Zagreb: G lo b u s
421
R oellecke G e rd (1 9 9 5 ) : V erfa ssu n g sg eb e n d e G e w a lt als Id e o lo g ie ( 1 9 9 2 ) , u:

Aufgeklrter Positivismus. Ausgewhlte Schriften zu den Voraussetzungen des
Verfassungsstaates, H eid elb erg: C . F. M ller Ju ristisch er V e rla g
R o m an V io rel ( 1 9 9 1 ): Rumninen im Spannungsfeld der Grossmchte 1944-1991.
Probleme eines Entwicklungslandes am Rande Europas, M ec k e n h e im -M e rl: D r.
D ie te r F alk V e rla g
R m er Peter (1 9 8 9 ): Im Namen des Grundgesetzes. Eine Streitschrift f r Demokratie,
H am b u rg: V S A -V e rla g
R o sen b au m
W o l f (1 9 7 2 ): Naturrecht und positives Recht. Rechtssoziologische
Untersuchungen zum Einflu der Naturrechtslehre a u f die Rechtspraxis in

Deutschland seit Beginn des
19. Jahrhunderts,
N e u w ie d
D arm sta d t:
L uch terh an d
R oth Karl H e in z (1 9 9 9 ): "V o n d e r alten z u r n euen T o ta lita rism u s th e o rie ', u:
K lo tz
Jo h an n es
(u r.). Schlimmer als die Nazis. "D as Schwarzbuch des
Kommunismus" und die neue Totalitarismusdebatte, K ln : P a p y R o ssa V erla g

R o th sc h ild W a lte r (19 0 3 ): D er Gedanke der geschriebenen Verfassung in der englis
chen Revolution, T b in g e n i L eip zig: V e rla g v o n J. C . B. M o h r (P a u l S ie b e ck )
R u ch t D ie te r (19 8 4 ): "R ech t a u f W id e rsta n d ? A k tu a lit t, L e g itim it t u n d
G re n ze n Z iv ilen U n g e h o rs a m s" ', u: G u g g e n b e rg e r B ern d i O ffe C la u s
(u r.): o p . cit.
R u m p f H e lm u t (19 8 1): D er internationale Schutz der Menschenrechte und das
Interventionsverbot, B ad en -B ad en : N o m o s V e rla g sg e sellsc h a ft
R u n h am B row n H . (193 0 ): D er Durchbruch. Studie ber Kriegsdienstverweigerung
und
die
Internationale
der Kriegsdienstgegner,
E n field :
W ar
R esisters
In tern a tio n al (In tern a tio n ale d er K rie g s d ie n stg e g n e r)

Russland. Offizieler Bericht der englischen Gewerkschafisdelegation nach Russland und
dem Kaukasus im November und Dezem ber 1924 (1 9 2 5 ), Berlin: N e u e r D e u t
sch e r V erla g
R u tlan d R o b e rt A llen (1 9 5 5 ): The Birth o f the B ill o f Rights 1776 -179 1, C h a p e l H ill:
C o llie r B o o ks
Saj A n d r s (1 9 9 7 ): "W as m a c h t d er W e s te n falsch bei d er U n te rs t tzu n g d er
R ech tsrefo rm en in O s te u ro p a ? , Kritische Justiz, g o d . 30 , br. 4: 4 9 5 -5 0 3
S a n d u G . i K uo kk an en M . (1 9 9 1 ): " O n S o c ia l R ig h ts , Ratio Juris, g o d . 3, br. 1
S a v ig n y F riedrich Carl v o n (1 8 4 0 ): System des heutigen Rmischen Rechts, kn j. 2,
B erlin
S carm a n Leslie (19 7 8 ): F u n d am e n ta l R ig h ts : T h e B ritish S cen e , Columbia Law
Review, go d . 78, br. 8 :1 5 7 5 - 1 5 8 6
S c h a e fg e n , C h risto p h (1 9 9 6 ):
Vergangenheitsbewltigung durch die Justiz. Die
Strafverfolgung von DDR-Regierungskriminalitt, R egen sbu rg: R oeder

S ch fers
Bernhard (198 0 ): Einfhrung in die Gruppensoziologie. Geschichte -
Theorien-Analysen, H eid elberg: U n i-T a s c h e n b c h e r
422
Schfers B ern hard (19 9 3 ): D ie so zia le G ru p p e , u: K rte H erm an n i Sch fers

Bernhard (u r.): Einfhrung in Hauptbegriffe der Soziologie, O p la d e n : Leske +
B udrich
Sch afrren orth G e rta (1 9 6 4 ): Rmer 13 in der Geschichte des politischen Denkens. Ein
Beitrag zur Klrung der politischen Traditionen in Deuschland seit dem 15.
Jahrhundert, H eid elb erg: D o k to r D iss.
S ch a u sc h itz, A ttila (1 9 9 8 ): "V e rg a n g e n h e itsb e w ltig u n g in U n g a rn , u: K n ig
H elm u t, K o h ls tru ck M ic h a e l i W ll, A n d rea s (u r.): op. c it
S ch eu n er U lrich
(19 7 3 ): Das Mehrheitsprinzip in der Demokratie, O p la d e n :
W e s td e u ts c h e r V erla g
S ch eu n er U lrich (1 9 7 6 ): "K o n s e n s u n d P lu ralism u s als v e rfassu n gsre ch tlich e s
P ro b le m , u: Jako bs G n th e r (ur.): Rechtsgeltung und Konsens, Berlin:
D u n ck e r & H u m b lo t
Sch eu n er U lric h (1 9 8 0 ): "B e g riff u n d rech tlich e T ra gw erte d er G ru n d re ch te im
b erga n g v o n d er A u fk l ru n g zu m 19. Jah rh u n d ert , u: Der Staat, B eih eft
4.: B c k en f rd e E r n s t-W o lfg a n g et al. (ur.): Von der stndischen Gesellschaft
zur brgerlichen Gleichheit, Berlin: D u n ck e r & H u m b lo t
S c h m itt C a rl (1 9 9 1 ): Glossarium - Aufzeichnungen der Jahre 1947-1951, Berlin:
D u n ck er & H u m b lo t
S c h m itth e n n er P aul (19 3 7): Politik und Kriegfhrung in der neueren Geschichte,
H am bu rg: H a n se a tisch e V e rla gsan stalt
S ch n eid er H an s-P eter (19 8 8 ): "G u s ta v R adbruch: R e c h tsp h ilo so p h zw isch e n
W is s e n s c h a ft u n d P o litik , u: Kritische Justiz (u r.): Streitbaren Juristen. Eine
andere Tradition, B ad en -B aden : N o m o s V e rla gsge sellsch aft
S ch n e id er R en (1 9 6 4 ): Das Widerstandsrecht in Staatsrecht und Staatstheorie der
Gegenwart, W in terth u r: V erla g P. G . K eller
S ch o lle r H ein rich (1 9 6 9 ): W id e rsta n d u n d V e rfa ss u n g , D er Staat, br. 1
Sch u lk e F ilip i O rtn e r M c P h ee P en elo p e (1 9 8 6 ): King Remembered, N e w Y o rk i
Lo n d o n : W . W . N o rto n & C o .
S c h u lze W in frie d (1 9 8 7 ): "S t n d isc h e G e s e llsc h a ft u n d In d ivid u a lre ch te , u:
B irtsch G n th e r (ur.): o p . cit.
S ch w e itze r, K atja (1 9 9 9 ): Vergangenheitsbewltigung nach der zweiten deutschen
Diktatur, M n ster: Lit V erlag
Sea gle W illia m (1 9 6 9 ): Weltgeschichte des Rechts. Eine Einfhrung in das Probleme
und Erscheinungsformen des Rechts, M n ch en : V e rla g C . H. B eck
Seid el W illi
(19 3 6 ): Fhrerprinzip in der Rechtspflege? A bri zum Stand der
Errterungen ber eine wichtige Frage der Justizreform und Versuch einerfrdernden
Kritik, Berlin: D e u tsc h er R ech ts-V erlag
S e ife rt Jrgen (19 8 4 ): "Z ivile r U n geh o rsa m als In s tru m e n t d er P o litik , u:
M eyer T h o m a s, M ille r S u ssa n e i S trasser Joh an o (u r.): o p . cit.
423
Serap him E rn st (1 9 2 5 ): Die Tragdie der Zarenfamilie, K n ig s b e rg : V e rla g der

K n ig s b e rg e r A llg e m e in e n Z e itu n g
Sh arpe L. J. (1 9 9 3 ): "T h e E urop ean M eso : A n A p p ra is a l , u: S h a rp e L. J. (u r.):
The Rise o f M eso Government in Europe, L o n d o n , N e w b u ry P ark i N e w D elh i:
Sage P u b lica tio n s
Siegel
A ch im
(1 9 9 8 ):
"In tro d u ctio n :
The
C h a n g in g
P o p u la rity
o f th e
T o ta lita ria n P a rad igm in C o m m u n is t S ta te s , u: S ie g el A c h im (u r.): o p . cit.

S im m el
G eo rg
(1 9 5 8 ):
Soziologie.
Untersuchungen
ber
die
Formen
der
Vergesellschaftung, u: Gesammelte Werke, knj. 2, Berlin: D u n c k e r & H u m b lo t

S in z h e im e r H u g o (1 9 7 6 ): Arbeitsrecht und Rzchtssoziologie. Gesammelte Aufstze
und Reden, kn j. 1-2, F ran k fu rt a.M . i K ln : E u ro p isch e V e rla g san stalt
S m ith A n th o n y (1 9 8 6 ): The Ethnie Origins o f Nations, O x fo rd : B. B lackw ell
S m ith H e lm u t W a ls e r (1 9 9 5 ): German Nationalism and Religious Conflict. Culture,
Ideology, Politics 1870-1914, P rinceton: P rin ceto n U n ive rsity Press
S o ls c h e n izy n A le x a n d e r (1 9 7 4 ): D er Archipel Gulag, kn j. 1-3, Bern: Sch e rz V erla g
S o m b a rt W ern e r (19 15 ): Hndler und Helden. Patriotischen Besinnungen, M n ch e n
i Leipzig: D u n ck e r & H u m b lo t
S p en d el G n te r (1 9 9 6 a ): "R e c h ts b e u g u n g u n d B G H -
ein e K ritik , Neue
Juristische Wochenschrift, g o d . 4 9 , br, 13: 8 0 9 -8 12

S p en d el
G n te r (1 9 9 6 b ):
D D R -U n re c h ts u rte ile
in
d e r n eu eren
BGH -
J u d ika tu r - ein e B ila n z , Juristische Rundschau, go d . 5 :1 7 7 - 1 8 5

S ta ljin J o s f (19 8 1): Pitanja lenjinizma, Z agreb: C D D S S O H
S tan k a R u d o lf (19 5 4 ): Menschenrechte - ihre Geschichte und ihre Problematik. Zwei
Vortrge, W ien : Sexl
Starck C h ris tia n (19 8 1): D ie G ru n d re c h te d es G ru n d g e s e tz e s , Juristische
Schulung, go d . 21: 2 3 7 -2 4 6
S ta rc k C h ris tia n (19 9 5 ): Der demokratsiche Verfassungsstaat: Gestalt, Grundlagen,
Gefhrdungen. T b in gen : J. C . B. M o h r (P a u l S ie b eck )
S te ig e r W . (19 5 5 ): "B etra ch tu n gen b e r d ie rech tlich en G ru n d la g e n d e r A k ti
en g e s e llsc h a ft, u: Rechtscjuellenprobleme im Schweizerischen Recht, Bern
S te in L o ren z von (197 1): Proletariat und Gesellschaft, M n ch en : W ilh e lm F in k
V erla g
S tra u ss Leo (197 1): Prirodno pravo storija, Sarajevo : V e selin M a slea
T o k v il A le k s is de (19 9 0 ): O demokratiji u Am erici, S re m sk i K arlovci i T ito grad :
Izd a v a k a knjiarnica Z o ra n a S to ja n o v i a i C I I D
T o k v il A le k s is de (19 9 4 ): Revolucija i stari reim. S re m sk i K arlovci i N o v i Sad:
Izd av ak a knjiarnica Z o ra n a S to ja n o v i a
T u c k R ich ard (1981): Natural Rights Theories. Their Origin and Development,
C a m b rid g e: Cam bridge U n iv e r sity P ress
424
V.ijic N . (1 9 9 1 ): "P rila g o d a va n je ju g o s lo v e n s k o g p ra v n o g p oretka u n iverza ln im

i e v ro p sk im k o n v en c ija m a o p ravim a co v ek a , Forum - covek ipravo, br. 3-4
V a s ilije v icV lad an (19 9 3 ): "L ju d s k a prava u v an re d n im p rilik a m a , AnaliPravnog
fakulteta u Beogradu, br. 1-2
"V elika p ovelja o slo b o d a m a E n g lesk e (1 2 15 ) , u: M rd en o v ic, D u s a n (prir.):
Temelji moderne demokratije. Izbor dekhracija 1 povelja 0 ljudskim pravima (121519 8 9 ), B eograd : I R O N o v a kn jiga
S te in b e rg I. (19 3 1): Gewalt und Tenor in der Revolution (Oktoberrevolution oder
Bolschewismus), B erlin E rn st R o w o h lt V erla g
S tein er J. (1 9 8 8 ): European Democracies, N e w Y o rk, L o n d o n
S tein m an n H o r s t (1 9 8 5 ): T h e E n terprise as a P o litica l S y s te m , u: H o p t K lau s
i
T e u b n e r G u n te r (u r.): Corporate Govemance and Directors Liahilities. Legal,
Economic and SociologicalAnalysis in Corporate SocialResponsihility, Berlin i N e w

Y ork: C a m p u s V e rla g
Stein w ed el U lrich (1 9 7 6 ): Spezifisches Verfassungsrecht'' und einfaches Recht". Der
Prfungsumfang des Bundesverfassungsgerichts hei Verfassungsbeschwerden gegen
Gerichtsentscheidungen, B ad en -B aden: N o m o s V erla g
Stern
F rank
(1 9 9 4 ):
W o lfs s c h a n z e
v e rsu s
A u sc h w itz .
W id e rsta n d
als
d e u tsch e s A lib i? , u: D as andere Deutschland, o p . cit.

S tern b erger D o lf ( 1 9 9 0 ): Verfassungspatriotismus, F ra n k fu rt am M a in
S tra sso ld o
R a im o n d o
(1 9 8 7 ):
G re n ze n
und
S yste m e.
S o zio lo g is c h e
G e d a n k e n ber M itte le u ro p a , u: S teger H a n s-A lb ert i M o rell R enate (ur.):

Ein Gespenst geht um...: Mitteleuropa. Dokumentation der internationalen Tagung
'Grenzen und Horizonte. Zur Problematik Mitteleuropas in Vergangenheit und
Gegenwart in Regensburg 19 8 6 , M n ch en
S trau ss Leo (1 9 7 1): Prirodno pravo i istorija, Sarajevo: V e s e lin M a slesa
S tr lin Karl (1 9 5 2 ): Verrter oder Patrioten. D er 20 . Juli und das Reckt a u f
Widerstand, S tu ttgart: F ried rich V o rw e rk V e rla g
S trze le w ic z W illy ( 9 6 8 ) : D er Kampfum die Menschenrechte. Von der amerikanischen
Unabhngigkeitserklrung bis zur Gegenwart, F ra n k fu rt am
M ain : V erla g
H ein rich S ch effler

S u n ste in C a ss (1 9 9 6 ): A g a in s t T ra d itio n , Social Philosophy&Policy, go d . 13, br..
1: 2 0 7 -2 2 8
S u tte r B. (1 9 8 7 ): " D e r S c h u tz der P ers n lish k eit in m ittela lterlich en R ech ten .
Z u r h isto risc h en G e n e s e d er m o d ern en G ru n d - u n d F reih eitsrech te , u:
B irtsch G . (ur.): o p . cit.
S z cze k a lla M ich ael (1 9 9 7 ): "H o b b e s: F eigh e it als e rste B rgerp flich t , Der
Staat, go d . 36, br. 2: 2 3 7 -2 5 1
S a b o F ed eriko (1 9 7 8 ): Italija (9 18 -194 8 ), Beograd: N o lit
425
T a m ir Y. (1 9 9 1 ): " T h e R ig h t to N a tio n al S e lf-D e te rm in a tio n " , Social Research,

god. 58, br. 3
T a ylo r C h arles (1 9 9 1 ): " D ie B e sch w ru n g d er C iv il S o c ie ty , u: M ich alsk i
K r z y s to f (u r.): Europa und die Civil Society. Castelgandolfo-Gesprche 19 8 9 ,
Stu ttgart: K le tt-C o tta
T ard u M . E. (1 9 8 9 ): H u m an R igh ts C o m p la in t P ro ced u re s o f th e U n ited
N a tio n s: A s s e s s m e n t an d P ro sp e c ts , u: Jekew itz Jrgen e t al. (u r.): o p . cit.
T h e A g re e m e n t o f th e P eo p le (O c to b e r 28 , 1 6 4 7 ) ( 1 9 7 9 a ) , u: R a w so n
G ard in er S a m u el (u r.): The Constitutional Documents o f the Puritan Revolution
1 62 5-16 60 , O x fo rd : C la re n d o n Press
T h e S eco n d A g re e m e n t o f th e P eo ple (D e ce m b e r 1 0 , 1 6 4 8 ) (19 3 8 ), u:
W o o d h o u s e A . S . P. (u r.): Puritanism and Liberty. Being the Army Debates
( 1 6 4 7 - 9 ) the Clarke Manuscripts with Supplementary Documents, L o n d o n : J.
M . D e n t an d S o n s Ltd.
T h om p son
M a rk (1 9 9 8 ):
"N e ith e r T o ta litarian
n o r A u th o rita ria n : P o st-
T o ta lita ria n ism in E astern E u ro p e", u: S ieg el A c h im (u r.): o p . cit.

T h o reau H e n ry D . (197 3 a): "R e sista n c e to C iv il G o v e rn m e n t ( 1 8 4 9 ) , u: The
Writings o f Henry D. Thoreau. Volume 3: Reform Papers, P rin ceto n , N e w Jersey:
P rin ceto n U n ive rsity Press
T h o reau H en ry D . (197 3 b ): "S la v e ry in M a s sa ch u s e tts ( 1 9 5 4 ) , u: ibid.
T h o reau H e n ry D . (19 73c): " A Plea for C a p ta in John B ro w n ( 1 8 5 9 ) , u: ibid.
T o lja ti P a lm iro (19 8 1): Predavanja 0faizmu, B eograd: B IG Z
T o ls to i Leo (1 9 0 1 ): ber Krieg und Staat, Berlin: H u g o S te in iz V erlag
T o p its c h
E rn st
(198 3):
"P lu ra lism u s
und
T o le ra n z ,
u:
Pluralismus.
Legitimationsprobleme im Interssenwandel, K ln : B a ch em
T o m b e rg Friedrich (1973): Polis und Nationalstaat. Eine vergleichende Uberbaua
nalyse im Anschlu an Aristoteles,
D a r m s ta d t
N eu w ie d :
H erm an n
L uch terh an d Verlag

T o rk e H an s-Joach im (2 0 0 0 ): " D ie N a ro d n ik i u n d Z a r A le x a n d e r II. (18 8 1.).
E in V o rsp ie l zu r R e v o lu tio n ", u: D e m a n d t A le x a n d e r (u r.): o p . cit.
T re p to w K u rt (1 9 9 6 )-.A History o f Romania, Iasi: C e n tru l d e S tu d ii R o m an esti
T re s c k o w H en n in g von (1 9 9 4 ): " D a s A tte n ta t m u erfo lgen , u m jed en Preis
(1 9 4 4 ) , u: Stein bach Peter i T u c h e i Jo h an n e s (u r.): o p . cit.
T u k id id (1 9 9 1 ): PovjestPeloponeskograta, B eo gra d : D e re ta
U lam A d a m (1 9 6 9 ): Lenin and the Bolsheviks, L o n d o n i G la sg o w : F o n tan a /
C o llin s
U la m A d a m (19 7 7 ): Stalin. Kolos der M acht, E s s lin g e n am N eckar: B ech tle V erla g
V e b e r M a k s (1 9 7 6 ): Privreda i drutvo, knj. 1-2 , B eo grad : Prosveta
426
V erziji Jan H e n d rik W ille m
(1 9 5 8 ): Human Rights in Historical Perspective,
H aarlem : E n s c h e d en Z o n e n
V in cen t R. J. (1 9 9 1 ): Human Rights and Internationa! Relations, C a m b rid g e , itd.:
C a m b rid g e U n iv e r s ity Pres
V o d in elic, V la d im ir (2 0 0 1 ) : Prolost kao izazov pravu. Srpska strana pravnog savla
davanja autoritarne prolosti, m an u sk rip t
V o le rstin Im a n u el (1 9 8 5 ): " K riz a ka o p rela zn o ra zd o b lje", u: A m in Sam ir,
G u n d e r F ra n k A n d re, A rig i o v a n i i V o lerstin Im anuel: Dinamika globalne
krize, B eograd : R a d n ik a ta m p a
V o lk m a n n -S c h lu c k K a rl-H e in z (1 9 7 7 ): Politika filozofija. Tukidid Kant Tocqueville, Z agreb: N a p rije d
V o lk o g o n o v D im itrij (1 9 9 7 ): Lenjin. Politiki portret, knj. 1, B eograd: S lu b e n i list
SRJ
V o lk o g o n o v D im itrij (1 9 9 8 ) : Lenjin. Politiki portret, kn j. 2 , B eo grad : S lu b e n i
lis t SRJ
V o velle M ich el (1 9 8 9 ): Revolucija protiv crkve, B eograd i Z agreb: Izd av aki cen tar
k o m u n is t i G ra fik i za v o d H rvatsk e
V o n d u n g K lau s (1 9 9 7 ): D ie A p o k a ly p se d es N a tio n a ls o z ia lis m u s , u: Ley
M ich ael i S c h o e p s Julius (ur.): D er Nationalsozialismus als politische Religion,
B o d en h eim bei M ein z : P h ilo V e rla gsgese llsch aft
W agner
H e in z
(1 9 7 7 ):
"P ro b lem e
der
R ech ts-,
in sb eso n d e re
der
V e rfa ss u n g s a u s le g u n g , u: A b e n d ro th W o lfg a n g e t al.: o p . cit.

W a lk er H o w e
D a n ie l
( 1 9 9 0 ):
Henry David Thoreau on the Duty o f Civil
Disobedience, O x fo rd : C la re n d o n Press
W a lle rste in Im m a n u el (1 9 8 6 ): Savremeni svjetski sistem, Z agreb: C e k a d e
W a lle rste in Im m a n u el (1 9 7 9 ): The Capitalist World-Economy, C a m b rid g e itd.:
C a m b rid g e U n iv e rsity Press
W a llerstein Im m a n u e l (1 9 8 7 a ): "Isto rijsk i ka p italiza m : p o litik a ak u m u lacije",
u: Piree D u a n i Jaki M io m ir (u r.): Svetski kapitalistiki sistem, Beograd:
E k o n o m ik a
W a llerstein
Im m a n u el
(1 9 8 7 b ):
W o rld -S y s te m
A n a ly s is " ,
u:
G id d e n s
A n th o n y & T u rn er Joh n ath an (ur.): Social Theory Today, C a m b rid ge: P o lity
Press
W a lzer M ichael (19 6 7 ): "T h e O b lig a tio n to D iso b e y", u: S p itz D avid (ur.): op. cit.
W a lz e r M ich ael (1 9 7 0 a ): "C iv il D is o b e d ie n ce and C o rp o ra te A u th o r ity " , u:
G reen P h ilip i L ev in so n S an ford (ur.): Power and Community. Dissenting
Essays in Political Science, N e w Y ork: P a n th eo n B o o ks
W a lz e r M ich ael (1 9 7 0 b ): "P olitical A lie n a tio n and M ilita ry S erv ice , u: R olan d
P en n o ckJ . i C h a p m a n John (ur.): o p . cit.
427
W a sserm a n n R u d o lf (1 9 8 5 ): Recht, Gewalt, Widerstand. Vortrge aud Aufstze,

Berlin: B erlin V e rla g A . S p itz
W a tle y W illia m (1 9 8 5 ): Roots o f Resistance. The Nonviolent Ethic o f M artin Luther
Kingjr., V a lle y F orge: Ju d so n Press
W e b er D a v id (1 9 7 8 ): "G e n e ra l I n tro d u c tio n , u: W e b e r D a v id (u r.): o p . cit.
W e b e r M a x (1 9 2 3 ): Wirtschaftsgeschichte, M n ch e n i L e ip zig : C . H . B e ck sehe
V e rla g sb u c h h a n d lu n g
W e e H erm an v a n d e r (1 9 8 4 ): Geschichte der Weltwirtschaftim 20 . Jahrhundert. Band
6: Dergehnhm ste Wohlstand. Wiederbau, Wachstum, Strukturwandel 194 5 -19 8 0 ,
M n ch en : D e u ts c h e r T a s ch e n b u c h V erla g
W e ig le
M arcia
B u tterfield
Jim
( 1 9 9 2 ):
"C iv il
S o c ie ty
in
R e fo rm in g
C o m m u n is t R e g im es. T h e L o g ic o f E m ergen ce', Comparative Politics, g o d .

2 5 , br. 1 :1 -2 3
W e il F rederick (1 9 8 9 ): "T h e S o u rces an d S tru ctu re o f L e g itim a tio n in W e s te rn
D em ocracies: A C o n so lid a te d M o d e l T e s te d W ith T im e -S e rie s D a ta in S ix
C o u n trie s S in c e W o rld W a r II", American Sociological Review, g o d . 54 ,
O cto b er: 6 8 2 - 7 0 6
W e il G o rd o n Lee (196 3 ): The European Convention on Human Rights. Background,
Development and Prospects, L eyd en : S y t h o ff
W e is s b ro d t D avid (1 9 9 1 ): " H u m a n R ig h ts: A n H isto rical P e rsp e ctive , u:
D av ie s Peter (ur.): Human Rights, L o n d o n i N e w Y ork: R o u tled g e
W e rth N ico la s (1 9 9 9 ): E in S ta a t g e g e n se in V o lk . G e w a lt, U n te rd r c k u n g u n d
T erro r in d er S o w je tu n io n ", u: C o u r to is S tp h a n e et al.: o p . cit.
W e s e l U w e (19 8 5 ): Frhformen des Rechts in vorstaatlichen Gesellschaften: Umrisse
einer Frhgeschichte des Rechts bei Sammlern und Jger, F ran k fu rt am M ain :
S u h rk am p
W e s e l U w e (1 9 9 6 ): D ie Hter der Verfassung. D as Bundesverfassungsgericht: seine
Geschichte, seine Leistungen und seine Krisen, F ra n k fu rt am M ain : E ich bo rn
W e s te r n B ruce (19 9 1): A C o m p a ra tiv e S t u d y o f C o rp o ra tis t D e v e lo p m e n t ,
American Sociological Review, g o d . 5 6 , br. 3: 2 8 3 -2 9 4
W e s tle
B ettin a
(19 9 2 ):
S tru k tu re n
n a tio n a le r
Id e n titt
in
O st-
und
W estd eu tsch la n d , Klner Zeitschrift f r Soziologie und Sozialpsychologie, g o d .

4 4 , br. 3: 4 6 1-4 8 8
W h itto m e C a n d y (19 8 9 ): P rig o v o r sa v jesti v o jn o j slu b i: S to je s lju d sk im
pravim a?, Pitanja, god. 2 0 , br.: 4 - 5 - 6 : 5-33
W ic h te ric h Richard (19 5 2 ): Benito M ussolini. Aufstieg - Grsse - Niedergang,
Stu ttgart: D eutsche V e rla g s -A n s ta lt
W ild h a b e r L u ziu s (19 7 2 ): "S o z ia le G r u n d r e c h te , u: Sa la d in Peter i W ild h a b e r
L u z iu s (ur.): op. cit.
428
W illem s H e lm u t (1 9 9 7 ): jugendunruhen und Protestbewegung. Eine Studie zur

Dynamik innergesellschaftlicher Konflikte in vier europischen Lndern, O p la d e n :
Leske + B u d rich
W in d sch eid
B ern hard
(18 8 7 ):
Lehrbuch
des Pandektenrechts.
Erster Band,
F rank fu rt am M a in
W ittfo gel K arl (1 9 8 8 ): Orijentalna despocija. Usporedno istraivanje totalne moi,
Zagreb: G lo b u s
W o lff E rik (19 6 3 ): Groe Rechtsdenker der deutschen Geistesgeschichte, T b in g en :
M ohr
W o lfsfeld G a d i et al. (1 9 9 4 ): "D im e n s io n s o f P o litica l A ctio n : A C ro s s -C u ltu ra l
A n a ly s is " , Social Science Quarterly, go d . 7 5 , br. 1: 9 8 -114
W o lk o g o n o w D im itri ( 1 9 9 0 ): Stalin. Triumph und Tragdie. Ein politisches Portrt,
D sse ld o rf: C la s s e n V erla g
W o lz e n d o r f
K u rt
(1 9 1 6 ):
Staatsrecht
und
Naturrecht
in
der Lehre
vom
Widerstandsrecht des Volkes gegen rechtswidrige Ausbung der Staatsgewalt.

Zugleich ein Beitrag zur Entwicklungsgeschichte des modernen Staatsgedankens,
Breslau: V erla g v o n M . & H . M arcus
W o o d G o r d o n (1 9 9 6 ): L a u n ch in g th e E x ten d ed R ep u b lic'. T h e F ed eralist
Era", u: H o ffm a n R o n ald i A lb e rt Peter (ur.): The Transforming Hand o f
Revolution. Reconsidering the American Revolution as a Social Movement,
C h a rlo tte s v ille i L o n d o n : U n iv ersity Press o f V irginia
Z ach er H an s (1 9 8 5 ): V errech tlich u n g im B ereich d es S o zia lrec h ts", u: K b ler
F ried rich (u r.): Verrechtlichung von Wirtschaft, Arbeit und sozialer Soldaritt.
Vergleichende Analysen, F ra n k fu rt am M ain : S u h rk am p
Z ach er H an s (19 8 8 ): "S o z ia lre ch t u n d so zia le G e re c h tig k e it", u: K a u fm an n
A rth u r, M estm ck e r E rnst-Joach im i Z a ch e r H an s (ur.): Rechtsstaat und
Menschenwrde. Festschrift f r Werner M aihofer zum 70 . Geburtstag, F ran k fu rt
am M ain : K lo sterm a n n
Z id a r A n d ra (2 0 0 1 ): Lustracija. Uklanjanje protivnika demokratije s javnih funkcija,
B eograd : B eo grad ski ce n tar za lju d sk a prava
Z in n H o w ard (1 9 6 8 ): Disobedience and Disorder. Nine Fallacies on Law and Order,
N e w Y ork: V in ta g e B o o ks
Z ip p e liu s R ein h o ld (1 9 8 7 ): Zur Rechtsfertigung der Mehrheitsprinzips in der Demo
kratie, S tu ttgart: S tein er
Z iv ile r U n g e h o rsa m . K o n tro verse zw is ch e n d em F rid en sfo rsch er W o lfg a n g
u n d B u n d e s ju s tizm in is te r H an s E n gelh ard (19 8 3 ), Gewaltfrei A ktion, god.
15. br. 57/58 : 4 0 -4 7
Z irar R ene ( 1 9 9 0 ): Nasilje i sveto, N o vi Sad: K n jievn a za jed n ica N o v o g Sada
429
REZIME
D em okratska u stavn a drava pojavljuje se prvi put u Evropi u m o

dernoj epohi, ali njeni koreni seu m n ogo dublje u istoriju. M o glo
bi se rei da je dem okratska ustavna drava, onakva kakva danas
postoji na tlu Z ap ad n e Evrope i A m erike, izgraena u tri faze: i)
ruenjem tiranija sa ciljem ob n o ve "starog ustava (o d 7. veka pre
n. e. do 16. veka n. e.), 2 ) ustavotvornim revolucijam a (od kraja 16.
veka d o kraja 18. veka) i 3) evolu tivnim procesom dem okratizaci
je (u 19. i 2,0. veku ). R ezu ltat prve faze bila su (ve rudim entarno
ustavnopravno ustrojena) p obu n jen ika udruenja, koja su sebi
postavljala nereiv zadatak da u spostave stari u sta v na drav
nom nivou (p o to ga je tiranija n avodno u klonila). U drugoj fazi
nastala je liberalna u stavn a drava, da bi tek na kraju tree faze bi
la u spostavljena dem okratska ustavna drava.
Kljuni ko n cept od ko g zapoinje priprem a tem elja za
izgradnju dem okratske ustavne drave jeste koncept tiranije. O n
se javlja u antikoj G rkoj u 7. veku pre n. e. i o dn osi se na neogra
nienu, to znai n ekontrolisanu i pravom neregulisanu vlast. T i
ranin je onaj ko u polisu odstranjuje sve druge organe vlasti (koji bi
m ogli da kontroliu n jegovu vladavin u) i ne zazire o d krenja pra
va (ako ga u p o tp u n o sti ne ukida). Pri tom , tiranin ne m ora biti
n u n o jedna linost, ili m ala grupa ljudi, ve to m o e biti i ceo
puk, okupljen u sku ptini i preputen na m ilo st i n em ilost strasti
ma koje raspaljuju d em agozi. Iako istoriju tiranije u glavn om ine
oblici tiranije m anjine, nita manje znaajni nisu ni oni oblici u
kojim a se ispoljava - tiranija veine.
Stari G rci su prvi razradili koncept tiranije, ali jo nisu
doli na ideju da u spo stave pravo puka na o tp or tiraniji. Svrgava
nje i u b istvo tirana u Grkoj je bilo m oralan in, koji je trebalo da
preduzm e svako ko m e se prui prilika. Z ato se najee dogaalo
da tiranina ubije neka njem u b liska linost, koja koristi privilegi
ju da se nae u njegovoj blizini.
N i jevrejska tradicija ne poznaje pravo na o tp or tirani
ji, iako iz drugih razloga. Za stare Jevreje, naim e, p ostoji jedino
verska d u n o s t svrgavanja vladara koji je p o sta o jeretik esto

podstakn u ta izriitom naredbom B ojom . R azradu prava na otpor
tiraniji zapoeli su Rim ljani, a nastavili je kan o n ski pravnici. P o
tonji su, nadovezuju i se delim in o na jevrejsku starozavetn u tra
diciju i u skladu sa clausula Petri, tiraninom proglaavali svako g
pojedinca koji im a svetovnu vlast ali je sprovodi na nain koji ne
odgovara b ib lijsk o m o pisu "vlasti . O v a koncepcija im ala je p o
tencijalno teokratski karakter, koji e se jasno ispoljiti u sukobu
oko investiture. Pretenzije papa da svoju du h o vn u vlast u zd ign u
izn ad svetovne vlasti im peratora dovee do p rodubljenja razrade
prava na o tp or tiraniji, ije p osledice e ubrzo prevazii okvire sp o
ra o ko investiture. O d li a n prim er za o vo prua teorija prava na
o tp or tiraniji d om in ikan ca T o m e A k vin sk o g , u kojoj se ve jasno
izraava potreba da svetovna vlast b ude vezana za k o n o m i p odeljena izm e u dva organa (kralja i sku p tin e - u z pravo glasa p u
ka). Taj pravac u teoriji prava na o tp o r tiraniji ojaae M arsilije Pa
dovanski, utirui p u t m o delu du aln e strukture vlasti, u kojem e
kralja kontrolisati staleka sku ptina. Taj m odel je svoje n ajzn a
ajnije ostvarenje d o b io u brab an tsko m Radosnom ulasku iz 1356,
na koji e se pozivati n izo zem ski revolucionari u 16. veku kada b u
du zbacivali tiransku vlast Filipa II.
A psolu tistike m onarhije, iji je u spon usledio p osle
slabljenja univerzalistikih p retenzija pape i imperatora, nisu sa
m e po sebi izazvale o tp or podanika. A p s o lu tn i monarsi pronali
su d o voljn o stabilan legitim acioni o sn o v (B oju m ilost, u z drav
ni rezon ) koji im je o m ogu avao da izb e gn u o p tu b e za tiraniju.
O tp o r n o s t to g legitim acio n o g o sn o v a bie toliko jaka da e je
u groziti tek religiozni spor zaet u n izu zapadn oevropskih ze m a
lja u 16. i 17. veku.
U protestantizm u, koji se u prvoj polovini 16. veka
o d v o jio od katolianstva, jo nije b ilo n ikakvih tragova ni liberali
zm a ni dem okratije. Pa ipak, ni liberalna ni dem okratska ustavna
drava verovatno ne bi bile za m isliv e da protestantizam nije iz
vrio snaan uticaj na politiku teoriju i praksu u Evropi. N o vin e
koje je protestantizam d o n eo bile su in divid u alizam , federalna te
o lo g ija i pobunjeniki savez.
Pokreta in d ivu d alizm a u p ro testan tizm u predstavlja
svakako insistiranje na "n ep o sred n o j vezi (praenoj n ep osred
432
nom o d g o v o rn o u ) izm eu pojedinca i Boga. M e u tim , politiki

m oda jo znaajnije p osledice je im alo shvatanje da pojedinac
ima pravo na sam ood ran je. O v o shvatanje se u poetku vrlo te
ko prihvatalo. N jeg o v u prvu form ulaciju nalazim o kod M artina
l.uthera, u drugoj fazi n jego vo g stvaralatva, kada se o slo b o d io pr
vo b itn o g n aeln og suprotstavljanja svakom otporu svetovnoj vla
sti.1 P o sle 1530. Luther form ulie veo m a radikalnu tezu prema ko
joj pojed in ac im a pravo da se odupre n osio cim a vlasti ako ugroa
vaju n je g o v opstan ak. U takvim sluajevim a, nosioci vlasti i nisu
"vlast stricto sensu nego su "krvoedni p si koji se m oraju svim
sredstvim a spreiti da uzim aju o n o to trae - a to je "krv . Lut
her je za stu p ao stanovite da je ljudski iv o t najvia vredn ost i da
se u im e njegove odbrane m o gu preduzeti sve potrebne mere pro
tiv b ilo k o g nosioca vlasti.
Najvei doprinos konceptu federalne teologije dao je
Jean C alvin . O n je iz starozavetne slike ugovora Boga i n jegovog
izabranog naroda izveo zakljuak da p osto ji odn os "obostrane
o b aveze (mutua obligatio ) izm eu ove dve ugovorne strane.2 Iz tog
ugovora proizlazi D ekalog, kao svojevrsni m in im aln i etiki ko
deks b e z k o g je n em o gu a organizacija ne sam o d u h o v n o g nego i
sve to vn o g ivota.3 Ista logika stoji i u tem elju drave, koja je za
C a lv in a Boja tvorevina i sam im tim povlai jednaku o bavezu na
p o slu n o st podanika/vernika. T im e su stvorene konture ustavne
drave; o n o to je preostalo da se uradi bilo je da se B o g nepovrat
no "p o tis n e u transcendenciju, da D e k a lo g preraste u u stav i da
u go vo r postane svetovan. T im putem e krenuti m onarhom asi. U
1 L u th e r nije p rizn avao "d u h o v n u v last, pa je s m atrao d a je p ap i n u n o p ru a

ti o tp o r ka o u zu rp ato ru (ili, u rad ikaln ijoj v erziji, k a o "A n tih ristu ).
2 Ipak, v a n o je nap om en uti da se C a lvin ov pojam "o b o stra n e o baveze , kao sadr
aja u go vo ra (fo ed u s) Boga i njegovog izabran og naroda, o d no si pre svega na
u n u tran je (m oralne) o baveze vernika i religio zn e sadraje i zato se ne sm e pom eati sa rim skopravnom tradicijom ugovora (pactum) izm e u dve au ton om n e
stran ke. Jer, Bog jed n ostavn o ne m oe biti d u n ik v e sam o poverilac, koji u g o
vo ro m priskrbljuje p o slu n o st vernika, d o k n jegovo obean je blagoslova i iv o
ta ne prati nikakva m og u n o st vernika da p rim ene k a zn u za njeno izostajanje.
3 Z a L u th era je D e k a lo g b io za p isa n o p riro d n o pravo, k o je v a i za sve d ra ve bez
o b z ira n a to o ko jo j je religiji u n jim a re. H ria n i im a ju sam o tu p re d n o st da
na o s n o v u jevanelja sp o zn a ju isp rav n o st n o rm i D e k a lo g a i da im se p o v in u ju sa d u b ljim uverenjem .
433
Optubama protiv tirana Philippe du P lessis-M o rn a y i H u bert Languet4 razlikuju u go vo r o ispravnoj veri (tj. u go vo r B o ga sa svojim
izabranim n arod om ) i ugovor o vlasti, ije su strane p u k i kralj i i
ji je cilj uspostavljan je d u a ln o g sistem a vlasti (sasta vlje n o g od kra
lja i staleke sk u p tin e).
L o g ik a udruivanja je protestante d o vela d o toga da
ponu da o sn ivaju p obunjenike saveze. U 16. v ek u plem ii su i
nili spiritus movens ovih saveza: Sm alkalden sko g saveza iz 1531. u
N em akoj, Zajed nike veze (U go vora) Lordova kongregacije iz
1557. u ko tsk oj, O rlea n sk o g saveza iz 15 6 2. u Francuskoj, Lige
(vieg) plem stva i Saveza (n ieg ) plem stva iz 15 6 2 . u N iz o z e m
skoj. N aredni vek ve pokazu je irenje socijalnog supstrata p o b u
njenikih ugovora na preostale stalee: k o ts k o g n acio n aln o g
ugovora iz 1638. i en gleske Sveane lige i ugovora iz 1643. Svi ovi
p obunjeniki savezi su im ali za cilj svrgavanje neke tiranije, ali su
paralelno regulisali i o dn ose izm eu sam ih pobu n jen ika, ureiva
li elem entarnu strukturu vlasti i definisali o sn o vn e vredn osti i ci
ljeve p oeljn o g p oliti k o g ureenja. T o isku stvo bie o d neprocenjive van o sti u epohi ustavotvornih revolucija.
Iz N izo ze m sk e revolucije nii e prva u stavn a drava na
tlu Evrope. N izo zem sk a republika, iako nesavrena i protivrena,
prva je u Evropi sruila stari reim, prola kroz revolucionarnu prom enu i uspostavila sistem rudim entarne podele vlasti izm eu O p tih stalea, provincijalnih stalea i tadholdera iz dinastije O ran skih. Zahvaljujui priznatim ljudskim pravima (m e u kojim a je za
ono vreme najznaajnije bilo pravo na slobodu savesti, priznato
U trehtskim sporazum om iz 1 5 7 9 . i zakonski do datn o potvreno
1614), n izozem ski graani m ogli su neom etano da se posvete
jaanju blagostanja i da iz O sa m d eseto go d in jeg rata izau kao
ekon om ski najmonija evropska sila. N aposletku, N izo ze m ci ne
sam o to e uspostaviti u stavnu dravu u svojoj zem lji nego e kra
jem 17. veka to isto uiniti i u E ngleskoj, dajui nezadovoljnim V igovcim a i Torijevcima odluujuu p om o u proterivanju D ejm sa
II i stvaranju novog aranm ana vlasti.
4 Iak o jo n ije razjanjeno au to rstv o nad s p iso m Optube protiv tirana, najverov a tn ije je d a on predstavlja re zu lta t sara d n je P h ilip p e du P le ssis-M o rn a y a i
H u b e rta Langueta.
434
N a b ritanskom ostrvu protestantizam je u 16. veku

uhvatio m n ogo jae korene nego u kontinentalnoj Evropi i stvorio
je preduslove za proces izgradnje liberalne ustavne drave. Ve su
britanski m onarhom asi poeli (m n ogo slobodnije i neposrednije
nego njihovi istom iljenici na kontinentu) da pojedincim a prizna
ju pravo na otpor tiraniji. K om plikovane politike prilike (naroito
u Engleskoj pod M arijom Tjudor) suoile su britanske m onarhomahe sa problem om otpora tiraninu koji je korumpirao sve druge
nosioce vlasti i nije im ao opoziciju ni m eu plem iima, ni u stalekoj skuptini, ni u vojsci. Britanski m onarhom asi smatrali su da u
ovom sluaju sami protestantski svetenici (nadahnuti "B ojom
reju) moraju preuzeti vod stvo otpora, ali da se pri tom moraju
osloniti na najire puanstvo, koje tako postaje izvrilac "B oje re
ci". T im e se pojam puka poeo istiti od stalekih konotacija, koje
je do tada imao, i vezivati za pojedince, koji e u 17. veku prerasti u
"racionalne ego iste. O s im toga, G eorge Buchanan je ve u 16. ve
ku poeo da pravi prve hipoteze o prelasku iz prirodnog u drutve
no stanje i da razmilja o razlozim a koji su necivilizovane divljake
pokrenuli da se udruuju i da grade politike institucije. Iako je i
sam morao da pribegne teoriji "b o a n sk o g nadahnua , Buchanan
je pokrenuo niz zanim ljivih pitanja, koja e reavati sledea genera
cija politikih m islilaca na britanskom ostrvu.
Najznaajnije m esto m eu tim m isliocim a pripada sva
kako T hom asu H obbesu . K ljuno m esto u H obbesovoj filozofiji
zauzim a problem prelaska "racionalnih ego ista iz prirodnog u
drutveno stanje. Puk za H obbesa m oe da p ostoji jedino kada ga
"racionalni ego isti stvore zakljuenjem dru tven og ugovora. Kao
to se iz H ob b eso vog diskursa gube staleke im plikacije puka tako
nestaju i sve (biblijske i common law ) tradicije, koje su se ranije
smatrale noseim u svakoj (engleskoj) dravi: "racionalni e g o isti
prilikom zakljuenja drutvenog ugovora (o dn osn o prilikom o d lu
ivanja o buduem ureenju drave) ne vod e rauna o tradicijama
nego razmiljaju u kategorijam a linih interesa i naklonosti. Isto je
i sa pravom na otpor suverenu: "racionalni ego isti stiu pravo na
otpor (koje ide do usm rivanja suverena kao o b in o g "neprijate
lja) o n o g trenutka kada on pone da ugroava n jihov opstanak.
R ezultat pruanja otpora jeste rat ili povratak u prirodno stanje.
Individualizam tem eljen na pravu na sam oodranje, ije tem elje je
435
postavio M artin Luther, kod H obbesa je radikalizovan i u p o tp u

nosti sekularizovan. T o predstavlja najrevolucionarniju ko m p o
nentu H o b b e so v e p olitike filozofije.
Ipak, H ob b es je u velikoj meri relativizovao svoja shvatanja razlikujui dravu koja nastaje in stitucijom i dravu koja na
staje osvajanjem . Z a stvaranje drave po H ob b esu bilo je dovoljno
da podanici suverena koji je poraen u ratu prihvate p obed nika kao
n ovo g suverena i da se o tom e saglase zakljuivanjem drutvenog
ugovora (koji tako postaje obina deklaracija b ez tein e koju ima
ustav drave nastao institucijom ). Zanim ljivo je da je ova sporna
H ob b esova teorija o dravi nastaloj osvajanjem najprihvatljivija u
objanjavanju dogaaja u Engleskoj 16 8 8 -16 8 9 , koji e se kasnije
nazvati "S lavn o m revolucijom . Jer, nakon progon a legitim n o g
kralja D ejm sa II i "osvajanja" Engleske, n izo zem ski tadholder
V iljem O ran ski postae novi engleski suveren, sa ijom vladavi
nom e se en gleski puk (predstavljen u K on ventu ) dobrovoljno saglasiti. I zaista, Deklaracija prava iz 168 9, koja V iljem a nije ni na
ta obavezivala, bila je neka vrsta "dru tven og ugovora" (u H ob besovom sm islu ) kojim su podanici svrgnutog D ejm sa legitim isali
prelazak vlasti na n o vo g osvajaa i izrazili svoju sprem n ost da joj
se pokore. M eutim , u stav nove drave uspostavio je "poredak slo
b o d e , u kom su se pojavile zn atn e novine u o dn osu na "stari
ustav . U novim p olitikim prilikam a Parlam entu e biti ostavlje
no dovoljn o prostora da toko m poslednje decenije ivota Viljem a
O ra n sk o g pone da se p rom ovie u suverena i da iz "lin osti kra
lja odstranjuje sve elem ente "lin osti drave.
E poha revolucija nastaje kao rezultat p rogresivnog g u
bljenja znaaja konstrukata "starog ustava, slobodarskih tradi
cija" i si. U 16. veku, pa ak i u veem delu 17. veka, o po zicija ap
solutnoj monarhiji najee je pribegavala prepariranju prolosti
kako bi u sadanjosti m o gla da ko nstatu je izopaenje starostavnih pravila i tradiranog poretka. R evolucionarni projekti raskrstili
su sa iluzijom da se alternativa ap solu tnoj m onarhijskoj vlasti
m o e traiti u prolosti i p oin ju da zagovaraju potrebu za novop o e tk o m . C ovek je proglaen za racionalno i slo bo dn o bie ko
je je u stanju da sam ostalno i u saradnji sa drugim ljudim a ko n stituie politiku zajednicu ab ovo. Z a to revolucija izvorno im a u s ta
votvorn i karakter: ona m ora da u klo n i stari reim i o m ogui z a
436
kljuenje o p te g d ru tv en o g ugovora o najboljem m o gu em dr

avn om ureenju.5
P aradigm atski prim er ustavotvorne revolucije bila je
Am erika revolucija. U njenoj prvoj fazi A m erikanci su sprem no
proglasili D o r d a III tiraninom , a sebe nezavisnim od n jegove ti
ranije, tj. od V elike Britanije. Prvobitni en tu zijazam iskorakom u
prirodno stanje i stvaranjem "m in im aln e savezne drave spla
snuo je vrlo brzo n akon okon anja rata sa Britancim a. Ureenje
Sjedinjenih A m erikih Drava, kao u biti p ob u n jen iko g saveza,
pokazalo se kao n ed o sta tn o im je p ob u n a okonana u sp eh om i
im se p ostavilo pitanje trajnog u stavn o g ureenja. Z ato je u dru
goj fazi A m erike revolucije usledila odluujua "bitka za U s ta v ,
koja je kulm inaciju d o stig la 17 8 7 (kada je p oseb n o izabrani K o n ven t u Filadelfiji u sp eo da p ostign e kom prom is o tekstu nacrta
U stava). R evolucija se zavrila 179 1. ratifikacijom prvih deset
am andm ana na U s ta v S A D . N a ovaj nain stvorena, prva liberalna
ustavna drava se u naredna dva veka postepeno dem okratizovala,
da bi n aposletku p ostala - dem okratska ustavna drava.
Kada je m oderna (dem okratska) ustavna drava u p ita
nju, m oe se rei da o n a pretpostavlja dualizam oblika postojanja
puka. U prirodnom stanju (ili, to se za dati problem svodi skoro
na isto, u dravi u kojoj vlada tiranija, tj. u kojoj suverenitet pripa
da n ekom drugom a ne puku ) p uk m o e da nastane (tj. da se p o
litiki "sam o o svesti) sam o kao suvereni puk. Pripadnici takvog
"sam o o sveten og su verenog puka m o gu da - privrem eno prevazi u stanje "rata svih protiv sviju , a da jo ne prerastu u naciju
p oto imaju sam o m o gu n o st in divid u aln og delanja. N a drugoj
strani, oni nisu obian narod, p oto ih ne odreuju ("p redestiniraju) etnike karakteristike nego ih pokree tenja da zajedn i
kim snagam a stvore naciju, a to znai da obrazuju konstitutivnu vlast
i pom o u nje dou do ustava i uspostave (dem okratsku ) ustavnu
5 Pored u stavo tvo rn e revolu cije m o g lo bi se g o vo riti i o ro tacio n o j revolu ciji. O

njoj je re u svim o n im slu ajev im a kad a revolucion arn i p o d u h v at p ren ap regne revolucion arn e sn age, p ro b u d i strah o d p riro d n o g stan ja ko d n ajirih d ru
tven ih slojeva i ojaa au to rita rn e sn age (p o pravilu "v o e revolu cije ), k o je re
v o lu ciju o kon avaju p o v ra tk o m n a p o litik u "vrste ru k e p ro tiv ko je je re v o lu
cija izv o rn o bila p o d ig n u ta . P o to revolucija m o e d va ili v ie p u ta n a in iti pom e n u ti krug, pojam ro ta cio n e revolucije m o e se p ro tegn u ti na sve ciklu se.
437
dravu. K ada je taj cilj p o stig n u t i insitucije (dem o k ratsk e) ustav

ne drave stavljene u dejstvo nastaje delatni puk.
D e la tn i p u k ovlaen je da ostvaruje konzervativn u i
inovativnu k o n stitu tiv n u vlast (tj. vlast zatite i regularne prom ene postojeeg ustava). Inovativna konstitu tivna v la s t (tj. prom ena
ustava na u sta vo m propisan nain) m oe se ostvarivati sam o u
okvirim a p o sto je ih institucija. Sa konzervativn om k o n stitu tiv
n om vlau (tj. za tito m ustava), koja se m o e ostvarivati kako
kroz institucije tako i izvan njih, nije tako. O stvariva n jem konzer
vativne k o n stitu tiv n e vlasti delatni p uk brani dem okratsku ustav
nu dravu i ne do zvoljava da se ona pretvori u tiraniju (kada bi p uk
b io prinuen da ostvarivanjem prava na o tp or tiraniji p o n o v o sti
e svoju suverenost). N a taj nain dem okratska ustavna drava
stie veom a bitan socijalno-din am iki inilac.
K o n stitu tiv n a vla st se, sve u svem u, m o e podeliti na
ustavotvornu, ko nzervativnu i inovativnu.
U stavotvorn a k o n stitu tivn a vlast obuhvata:
1) politiku d elatn o st pripadnika su verenog puka od
stvaranja volje za u sta v do izbora p oslan ika u sta vo
tvorne skuptine,
2 ) politiku d elatn o st poslan ika u stavotvorne sk u p ti
ne od trenutka izb ora d o trenutka do n oen ja predloga
ustava, kao i
3) ratifikaciju predloga ustava na referendumu.
O s im ustavotvorne ko n stitu tivn e vlasti, m o glo bi se govoriti i o

konzervativnoj ko nstitu tivno j vlasti, koja obuhvata:
1) pravosudnu d e la tn o st u sta vn o g suda (ili n eko g dru
g o g ustavom o vla e n o g uvara ustava"),
2 ) u javnosti artikulisanu politiku delatn o st prip adn i
ka puka u zatiti ustava, kao i
3) politiku (a p o potrebi i v o jn u ) delatn ost svih proustavnih snaga koje u van redn om stanju stvaraju uslove
za ponovno redovno uspostvavljan je ustavn og poretka.
N aposletku, inovativna k o n stitu tiv n a vlast stupala bi u dejstvo

kada se steknu uslovi za p ro m en u ustava i tada bi obuhvatala (k u
m ulativno):
438
1) p olitiku d e la tn o st subjekta ovlaenog da pokrene

in icijativu za p ro m en u ustava,
2 ) politiku d ela tn o st subjekata koji su n adleni da d o
nesu o d lu ku o p rom eni ustava i da sprovedu ustavnu
prom enu, kao i
3) ratifikaciju prom en e ustava na referendumu (ako je
ona predvidena sam im u stavom ).
N a kon to su graanske revolucije u spele da u spo stave ustave za

snovane na o sn o vn im pravim a oveka i m e u so b n o m ogranie
nju vlasti, to k o m 19. v ek a se pravo na o tp or tiraniji gu bi kako iz
pravne literature tako i iz prakse u stavn ih drava Evrope i S A D
(koje e u 2 0 . v eku
p osta ti i dem okratske). U m e sto
njega
u spostavljaju se sve razraeniji m eh an izm i ouvanja u stavo m

p ropisanih o sn o vn ih prava. Paralelno sa njim a nastaju prvi p o k u
aji uoblienja m o d ern o g ko n cepta graanske n ep oslu n o sti, k o
ji se m o g u nai kod am erikog p isca i filozofa H enryja D avida
Thoreaua. etiri g o d in e n akon n jegove sm rti, 18 6 2 , pojavie se
knjiga sa n jegovim spisim a, koja je nosila uredniki n aslov C ivil
Disobeience. Iako tu sin tag m u T ho reau n ikada nije upotrebio,

ona e postati popularn a i d o vo d iti se u v ezu sa njim i n jegovim
stavovim a. Ipak, najvei im petu s ko n cep t graanske n ep o slu
n o s t do b ie u 2 0 . veku , p o d u ticajem G an d h ijevo g n en asiln o g
pokreta otpora Britancim a i K in g o ve borbe za ljudska prava am e
rikih crnaca.
G raanska n ep o slu n o st javlja se veom a rano u evrop
skoj istoriji, z b o g ega je ne m o em o shvatati kao iskljuivo m o
dernu pojavu. V e kod starih G rka n alazim o prve primere za o tv o
reno i dem on strativn o ali n en asilno krenje p o zitiv n o g prava iz
v iih razloga ili iz razloga za koje se m islilo da su vii (kako p o k a
zuje D avid D au be u svojoj knjizi p od naslovom Graanska neposlu
nost u antici). M e u tim , fenom en graanske neposlun osti sa p o

zivanjem na "vie razloge , o d n o sn o pravdu, kroz istoriju kako
antike tako i srednjeg veka, pa ak i veeg dela n ovo g veka teko se
m o gao jasno i precizno razdvojiti od prava na otpor tiraniji (a, po
pravilu, i na tiranicid). Poistoveenje pravde i zakona, koje se ve
desilo u antici, prebacilo je teite zanim anja pravne i politike
m isli sa sluajeva su kob a pojedinaca sa zako nim a u im e pravde na
439
one m n ogo o zb iljn ije sluajeve kada se ceo narod b u n i p ro tiv o n o

ga ko ne p o tu je zakone, pa i sam u pravdu.
T a k va situacija se m enja p od u ticajem u sp o n a m oder
ne dem okratske ustavn e drave. U ovoj knjizi se u odreenju m o
dernog k o n cep ta graanske neposlu n osti p o lo o d teze Ralfa
Dreiera da je graanska n ep oslu n o st svojevrsno "pravo na jednu
posebn u vrstu i nain korienja o sn o vn ih prava o veka , koje je
usm ereno p ro tiv nepravde, o d n o sn o protiv o zb iljn o g neprava. Iz
ove, glavne teze izvodi se sledeih pet zakljuaka:
1) O graanskoj n ep oslu n osti m o e se govoriti sam o
kada vie graana (koji u jednom drutvu ine m an jin u) zajed n i
ki i organizovan o odbija da se pokori n ekom zakonu, pri tom se
pozivajui na pravdu. G raan ska n ep o slu n o st zasn o van a na savesti i graanska n ep oslu n o st zasn ovan a na politici - o kojim a je
pisao R on ald D w orkin - ne m o gu se prihvatiti kao valjani oblici
graanske n ep oslunosti.
2 ) G raani koji se p o ziva ju na pravdu i tim e iskazuju
graansku n e p o slu n o st m oraju biti p redstavn ici ko nzervativn e
k o n stitu tiv n e vlasti. P o d ko n zerva tiv n o m k o n s titu tiv n o m v la
u, na tragu E m m an u ela S ieyesa i E rn s t-W o lfg a n g a B o cken fo rdea, p odrazu m eva se k o n s titu tiv n a v la s t koja ne nestaje n akon
d o n o en ja ustava ve i dalje uva u stav. P redstavnici k o n zerva tiv
ne ko n stitu tivn e vlasti u jednoj dem o k ratsk o j u stavn o j dravi ni
su sa m o sudije u sta vn o g su d a n ego i svi drugi graani. K o n zer
va tivn a ko n stitu tivn a vla st stu p a u akciju d o trenutka d o n o en ja
ustava i gasi se u trenutku stvaranja in o vativn e k o n stitu tiv n e v la
sti (tj. vlasti koja ispu n java sve p ro p isan e u slove za p ro m en u
u stava). Pri tom je v eo m a v a n o n a p o m e n u ti da u m odernoj dr
avi konzervativna k o n stitu tiv n a v la s t ne titi sam o p osto jei
u sta v n ego i m eunarodn o o b i a jn o pravo i ratifikovane m e u
narodne ugovore, koji tak o e pred stavljaju k o n stitu tiv n e akte
jedne p olitike zajednice kao d ela m e u n a ro d n e zajednice. S tavie, m o g lo bi se tvrditi da u sav re m en o m svetu k o n stitu tiv n e v la
sti p o jed in ih drava k o n s titu i u n e sa m o so p stven e nacionalne
p o liti k e zajednice nego - z d ru e n im sn a gam a - i ceo m e u n a
rodni poredak.
3) Pravda kao cilj gra an ske neposlu n osti m o gla bi se
shvatiti u sm islu osn ovn ih prava o ve k a (koja su predviena bilo
440
ustavom , b ilo ratifikovanim m eunarodnim ugovorim a, bilo m e

unarodnim o b iajn im pravom ), kao i sve o ne procedure kojim a
se ova prava razrauju i tite. D o o v o g sadraja pravde do lo se
upotrebom tzv. R adbruchove form ule, ko jo m je postavljen temelj
za teoriju dem okratske ustavne drave i, ujedno, teoriju materijal
ne i proceduralne pravde. T a teorija pravde ini n epotrebnim rekurs na n atp o zitiv n o pravo kako bi se neki za ko n osporio kao ne
pravedan. U m e sto to ga m eunarodnopravno i u stavn o zagarantovana osn o vn a prava slu e kao pozitivirano prirodno pravo i ujed
no kao kriterijum za pravednost svih pravnih akata i politikih
odluka. O tu d a se kao sadraj pravde na koju se p oziva graanska
n ep oslu n o st ne bi m o glo javiti uklanjanje dem okratskog uree
nja, pravn og poretka ili traenje nekih prirodnih prava (koja nisu
pozitivirana m e u narodn im i u stavn im pravom ). S druge strane,
m anjina m o e da osporava jedan zakon, kao rezultat volje veine
predstavljene u legitim noj ustavotvornoj vlasti, ali ne i sam u legi
tim nu dem okratsku u stavnu dravu, ako svoje vien je pravde
uspe da form ulie kao apel za zatitu o sn o vn ih prava. Jer, kako ka
e Robert A lexy, o sn o vn a prava oveka u ustavu su p ozicije koje
su sa stan o vita u sta vn o g prava toliko van e da n jihova zatita ili
nezatita ne m o e b iti preputena obinoj parlam entarnoj vein i .
4)
G raanska n ep oslu n o st slui m anjini kako bi ona
protestovala protiv nepravde i svoje tum aenje o sn o vn ih prava o

veka usm erila na tri adresata: na pripadnike veine, na zako n o d av
nu vlast, a sam o u p oseb n im sluajevim a i na sudije ustavn og
suda. U posledn jem sluaju nastaje su kob dva predstavnika kon
zervativne ko n stitu tivn e vlasti, pri em u je p ozicija u stavn o g suda
neuporedivo jaa z b o g sam e njegove uko tvljen o sti u ceo in stituci
onalni sistem vlasti i uloge koju igra u aranm anu podele i m e u
sobn e kontrole vlasti - koja im a svoje prirodnopravno utem elje
nje. Prem a tom e, presuda u stavn o g suda p o pravilu bi trebalo da
okona graansku n ep oslu n o st (ije bi nastavljanje poprim ilo
o b lik stvaranja inovativne konstitu tivne vlasti). P ostoje odreeni
izuzeci od to g pravila. Prvo, u koliko ustavni sud uzurpira pravo
om eravanja o sn o vn ih prava oveka koje je ve prim enjeno u
ustavu, graansku n ep oslu n o st bie opravdano nastaviti. O s n o
vna prava oveka su, naime, prilino apstraktno odreena i jo
uvek nigde ne grade nikakav sistem koji bi om ogu avao da se iz-
441
begne kolizija p ojed in ih prava, a p ogo to vo ne celo vito i sveo b u

hvatno ostvarenje svih prava. Z ato se u m n o go b rojn im sluajevi
ma njihove p rim ene m ora pristupiti odm eravanju p ojed inih (m e
u sob n o kolidirajuih) prava, kako bi se m eu n jim a napravilo
poreenje i prim en ilo ono pravo koje im a najveu tein u. N ek e od
kriterijuma za poreenje prua u stav i u tim sluajevim a ustavni
sud nema ovlaenje da sam stvara kriterijum e i prim enjuje ih.
D rugo, graansku n ep o slu n o st bie opravdano n astaviti i ako je
u stavni sud svo jo m p resu d o m naruio "reflektivni ekvilibrijum ,
tj. ako sadan jost ne do zvoljava p uko deklam ovanje starih i ve
neprim erenih sadraja tradicije (su dske prakse) na koje se u stav
ni sud p oziva. O s n o v n a prava oveka nisu n igde - pa ni u an glo
sakso nskim sistem im a zam iljen a tako da b u du n aprosto "stvar
tradicije (o d n osn o su dske prakse) koju eksklu zivn o p ozn aju i
neguju sudije kao "eksperti" n ego da izlaze u susret potrebam a
zrelih i u m n ih individua, koje vo d e rauna o svojim o sn o vn im
pravima.
5) G raan ska n ep o slu n o st m anjine m ora u sebi da
objedinjava tri strategije delanja. Prvo, m anjina treba kod veine
da probudi saaljenje svo jo m sprem nou da na sebe primi drav
nu represiju. Drugo, m anjina treba kod veine da izazove strah od
produavanja svojevrsnog v an red n o g stanja u nedogled, i to sa
krajnje neizvesnim ish o dom . Tree, m anjina treba da preduzm e
sam o one p ostupke koji e vod iti pospeenju sprem nosti veine
da uje i razume sve njene argum ente. Istinski in graanske n e
p oslu n o sti nikada se ne m o e liiti racionalnih strategija u b eivan ja (kao to je tvrdio R on ald D w o rk in ) ve ih m oe u p o tp u n iti
stvaranjem svojevrsnog van re d n o g stanja u kojem e se glas m a
njine dovoljn o jasno uti.
442
SUMMARY
T h e dem ocratic co nstitutio nal state appears for the first tim e in
Europe in the m odern era, b u t its historical roots reach m uch fur
ther. It co u ld be said that the dem ocratic constitu tional state o f
the kind that exists in W estern Europe and Am erica to d a y has
developed in three phases: 1) through the overthrow ing o f tyran
nies w ith a v iew to re-establishin g the ancient co n stitu tio n
(from the 7 th century B .C . to the 16 th century A .D .), 2 ) through
co nstitu tio nal revolutions (from the end o f the 16th century to the
end o f the 18th century) and 3) throu gh the evolutionary process
o f dm ocratisation (in the 19 th and 2 0 th centuries). T h e result o f
the first phase were (the already co n stitu tio n ally established,
albeit in a rudim entary fash ion ) rebel associations settin g them
selves the im po ssib le task o f re-estab lishin g the ancient co n sti
tu tio n (w h ich had allegedly been annulled b y tyranny) in the
w h ole state. In the second phase, the liberal constitu tional state
w as created; the dem ocratic co nstitu tio nal state w as established
o n ly tow ards the end o f the third phase.
T h e key concept, w h ich laid the foundations for the
establish m en t o f the dem ocratic state, w as th at o f tyranny. It o rig
inated in the ancient Greece in the 7 th century B.C., d en o tin g
unrestricted, that is to say, u ncontrolled and n ot legally regulated
power. A tyrant elim inated ail the other organs o f pow er (w h ich
could endanger his power) w ith in a polis and w as qu ite ready to
break the law (unless he had th o ro u gh ly elim inated it in the first
place). A tyrant need n ot necessarily b e a single person or a small
group o f people; it could be the entire people as well, gathered
in side the assem bly and left at the m ercy o f passion s fanned by
d em agogu es. Even tho u gh the h istory o f tyrann y is m ain ly made
up o f various forms o f the tyranny o f the m inority, the form s in
w h ich the above-m entioned tyranny o f the m ajority has m an ifest
ed its e lf are no less important.
begne kolizija p ojed inih prava, a p ogo to vo ne celo vito i sve o b u

hvatno ostvarenje svih prava. Zato se u m n o go b ro jn im sluajevi
ma njihove p rim ene mora pristupiti odm eravanju p ojed in ih (m e
usob n o ko lidirajuih) prava, kako bi se m eu njim a napravilo
poreenje i p rim en ilo o n o pravo koje im a najveu tein u. N ek e od
kriterijuma za poreenje prua u stav i u tim sluajevim a ustavni
sud nema ovlaenje da sam stvara kriterijume i prim enjuje ih.
D rugo, graansku n ep o slu n o st bie opravdano n astaviti i ako je
ustavni sud svo jo m presu dom naruio "reflektivni ekvilibrijum ,
tj. ako sadan jost ne dozvoljava puko deklam ovanje starih i ve
neprim erenih sadraja tradicije (su dske prakse) na koje se u sta v
ni sud poziva. O sn o v n a prava oveka nisu n igde - pa ni u an glo
sakso nskim sistem im a - zam iljen a tako da b u du naprosto "stvar
tradicije (o d n osn o su d sk e prakse) koju eksklu zivn o p ozn a ju i
n eguju sudije kao "eksperti nego da izlaze u susret potrebam a
zrelih i u m n ih individua, koje vo d e rauna o svojim o sn o vn im
pravima.
5 ) G raanska n ep o slu n o st m anjine mora u sebi da
objedinjava tri strategije delanja. Prvo, m anjina treba kod veine
da probudi saaljenje svo jo m sprem n ou da na sebe primi drav
nu represiju. D rugo, m anjina treba kod veine da izazove strah od
produavanja svojevrsnog v an red n o g stanja u nedogled, i to sa
krajnje neizvesnim ish o dom . Tree, m anjina treba da preduzm e
sam o one p ostupke koji e v o d iti pospeenju sprem nosti veine
d a uje i razume sve njene argum ente. Istin ski in graanske n e
p oslu n o sti nikada se ne m o e liiti racionalnih strategija u be ivanja (kao to je tvrdio R on ald D w o rk in ) ve ih m oe u po tpu n iti
stvaranjem svojevrsnog v a n re d n o g stanja u kojem e se glas m a
njine dovoljno jasno uti.
SUMMARY
T h e dem ocratic co n stitu tio n al state appears for the first tim e in
Europe in the m odern era, b u t its historical roots reach m uch further. It co u ld be said that the dem ocratic constitu tional state o f
the kind that exists in W estern Europe and A m erica tod ay has
developed in three phases: 1) through the overthrow ing o f tyran
nies w ith a v iew to re-estab lishin g "th e ancient co n stitu tio n
(from the 7 th cen tury B .C . to the 16 th century A .D .), 2 ) through
co n stitu tio n al revolutions (from the end o f the i6 th cen tury to the
end o f the 18th century) and 3) throu gh the evolutionary process
o f dm ocratisation (in the 19th and 2 0 th centuries). T h e result o f
the first phase were (the already co n stitu tio n a lly established,
albeit in a rudim entary fashion) rebel associations settin g th em
selves the im po ssib le task o f re-estab lishin g "the ancient co n sti
tu tio n (w h ich had allegedly been annulled b y tyranny) in the
w h ole state. In the second phase, the liberal constitutional state
w as created; the dem ocratic co nstitu tio nal state w as established
o n ly tow ards the end o f the third phase.
T h e key concept, w h ich laid the foundation s for the
establish m en t o f the dem ocratic state, w as th at o f tyranny. It o rig
inated in the ancient Greece in the 7 th century B .C ., d e n o tin g
unrestricted, that is to say, u ncontrolled and n ot legally regulated
power. A tyrant elim inated all the oth er organs o f pow er (w hich
could endanger his power) w ithin a polis and was qu ite ready to
break the law (unless he had th o ro u gh ly elim in ated it in the first
place). A tyrant need not necessarily be a single person or a small
group o f people; it could be the entire people as well, gathered
in side the assem bly and left at the m ercy o f passion s fanned by
d em agogu es. Even thou gh the history o f tyranny is m ain ly made
up o f various form s o f the tyranny o f the m inority, the form s in
w h ich the above-m entioned tyranny o f the m ajority has m an ifest
ed itse lf are no less im portant.
It w a s the ancient G reeks w h o first d e ve lo p e d the co n

cept o f tyran n y, b u t th e y failed to com e up w ith the idea o f the
right o f the p eo p le to resist tyranny. T h e o ve rth ro w in g and the

k illin g o f tyran ts w as considered a moral act in an cien t G reece
and w as s u p p o s e d to be carried o u t b y an yo n e w h o had the
chance. T h a t is w h y it ten ded to happen th at a tyrant w as killed
b y som eon e w h o w as close to him , som eon e m ak in g use o f the
privilege o f b e in g near him .
T h e Jewish tradition does n ot recognise the right to
resist tyranny, albeit for different reasons. T h e ancient Jews recog
nised o n ly the religious d u ty o f overthrow ing a ruler w h o had
becom e a heretic - often stressed b y a specific order o f the Lord.
It w as the ancient R om ans w h o first elaborated upo n the right to
resist tyranny, and their w o rk w as bu ilt u p o n b y the canonical
lawyers. T h e latter, partly relying o n the Jewish tradition origin at
in g from the O ld T estam en t and in accordance w ith clausula Petri,
considered every individual p o sse ssin g secular pow er a tyrant i f he
executed his power in a m an n er w h ich did n ot correspond to the
biblical n otion o f power". T h is concept had a p oten tially th eo
cratic character, w h ich w as clearly m anifested in the con flict over
investiture. T h e aspirations o f the Popes to raise their spiritual
p ow er above the secular pow er o f em perors w ou ld lead to the elab
oration o f the right to resist tyranny; the consequences o f this
soon w e n t beyond the debate over investiture. A n excellent exam
ple o f this is the theory o f the rig h t to resist tyranny developed b y
S t T h o m as Aquinas, a D o m in ic a n , w h ich clearly stated the need
for b in d in g secular pow er th ro u g h law and sharing it betw een tw o
organs (the king and the a sse m b ly - in clu d in g the right to v o te on
th e part o f the people). T h is trend in the history o f the right to
resist tyranny will be further d evelo p ed b y M arsilius o f Padua,
thus p aving the w ay for the m o del o f dual pow er structure, where
the k in g w ould be under the co ntrol o f an assem bly m ade up o f
the estates o f the realm. T h e m o s t sign ifican t realisation o f this
m odel w as the Brabantic Blijde In k o m ste (Joyous Entry) o f 1356,
w h ich the D utch revolutionaries w o u ld refer to in the 16th cen tu
ry w h ile overthrowing the tyrann ical p ow er o f Philip II.
A bsolu tist m onarch ies, w h o s e rise was the result o f the
declin e o f the universalist asp ira tio n s o f the pope and emperors,
444
did not, as such, provoke the resistance o f their subjects. A bso lu te

monarchs fou nd stable en o u gh grou n ds for legitim acy ( G o d s
grace plus the reason o f the state), w h ich enabled them to avoid
accusations o f tyranny. T h ese groun ds o f legitim acy proved so
strong that they w ere seriously called into qu estion o n ly b y the
religious d isp u te o rigin atin g in a n um ber o f W estern European
countries in the 16 th and 17th centuries.
In P rotestan tism , w h ich separated from C ath o licism
in the first h a lf o f the 16 th century, there were still no traces o f
either liberalism or dem ocracy. H ow ever, neither the liberal nor
the dem ocratic co n stitu tio n al state w o u ld, in all likelihood, have
been conceivable if P rotestantism had n ot exerted a strong in flu
ence on political theory and practice in Europe. T h e new elem ents
that Protestan tism introduced were individualism , federal th eo lo
g y and rebel association.
T h e drivin g force o f in divid u alism in P rotestantism
was in sisten ce on a "direct conn ection (accom panied b y direct
responsibility) betw een the individual and G o d . But w h at w as
p o ssib ly even more im portan t in political terms w as the view that
the individual had the right to self-preservation. T h is v iew w as
in itially accepted very reluctantly. It w as first form ulated b y
M artin Luther in the second phase o f his work, w h en he had over
com e his initial principal reluctance to resist secular pow er o f any
k in d .1 A fter 1530, Luther form ulated a very radical thesis, claim in g
that the individual had the right to resist the bearers o f pow er if
they threatened his survival. In such cases, the bearers o f pow er
were n o t "pow er stricto sensu b u t b loo d th irsty d o g s w h o had to
be prevented b y all the m eans at o n e s d ispo sal from g ettin g w h at
they were after - "b lo o d . Luthers v iew w as that hum an life w as
the suprem e value and that any necessary m easures could be taken
in order to defend it against an y bearer o f power.
T h e greatest contribu tion to the concept o f federal the
o lo g y w as that o f Jean C alvin . R elyin g on the O ld T estam en t
im age o f a covenant between G o d and H is chosen people, he co n -
1 L u th er never recogn ised "sp iritu al p o w e r and co n sid ered th at th e p op e

sh o u ld n ecessa rily be o p p o sed as a u su rp er (o r, in a m ore radical v ersio n , as
A n tic h r is t).
445
eluded th at there existed a m utual o b lig a tio n ( mutua obligatio)

between the parties to the covenant.2 T h e D e ca lo gu e arose as a
result o f th is covenant, a m inim al code o f ethics o f sorts, w ith o u t
w h ich it w as n o t p ossib le to organise spiritual as w ell as secular
life.3 T h e sam e logic perm eates the fo u n d atio n s o f the state,
which, to C alvin , w as G o d s creation, eq u ally b in d in g the su b
ject/believer to obedience. T h at w as h o w the contours o f the co n
stitutional state were outlined: w h at rem ained to be do n e w as to
"oust" G o d irrevocably into transcendence, turn the D ecalo gu e
into a co n stitu tio n and m ake the covenant turn secular. T h a t was
the path taken b y m onarchom achs. In their Vindications against
Tyrants Ph ilip pe du P lessis-M o rn a y and H u bert Languet4 m ake a

d istin ction betw een a covenant o f rightful faith (th a t is, the
covenant betw een G o d and H is chosen p eop le) and a contract o f
power, the parties to w h ich are the people and the king, and w h ose
purpose is the estab lish m en t o f a dual system o f pow er (m ade up
o f the kin g and the assem b ly o f the estates).
T h e logic o f association led Protestants to form rebel
associations. In the 16 th century, the n o b ility were the spiritus
movens o f these associations: the Sch m alkald ic League, established

in
G erm an y
Co n gregatio n ,
in
1531,
the
established
C o ve n a n t
in
of
Scotlan d
in
the
Lords
15 57,
the
of
the
O rlans
A lliance, established in 15 6 2 in France, the League o f (H igher)
2 H ow ever, it is im p o rtan t to n o te th a t C a lv in s n o tio n o f "m u tu al o b lig a tio n ,

co n ta in e d in the co v en an t (foedus) b etw een G o d an d H is ch o se n p e o p le , p er
tain ed p rim arily to th e in tern al (m o ra l) o b lig a tio n s o f a believer, re ligio u s in
ch aracter, and w a s thus n o t to be co n fu s e d w ith th e R o m an L aw co n c e p t o f a
co n tract (pactum) betw een tw o a u to n o m o u s p erso n s, fo r G o d , q u ite sim p ly,
co u ld n o t be a d ebtor b u t o n ly a cre d ito r, o n e w h o p rescrib ed a b elievers o b e
d ien ce an d w h o se p rom ise o f a b le s s in g an d e tern al life d id n o t im p ly th a t a
b eliever co u ld punish H im i f H e failed to deliver.
3 T o Luther, the D ecalogue w a s w ritten natural la w o b lig ato ry for all states, irre
sp ectiv e o f the religion p ractised in th em . T h e o n ly advantage C h ristian s had
w a s th a t th ey were in a p o sitio n to k n o w , o n the basis o f the G o sp e ls, th at the
n o rm s o f the D ecalogue were righ t and th u s o b e y th em w ith deeper co n victio n .
4 A lth o u g h th e auth orsh ip o f Vindications against Tyrants has n o t been e s ta b
lis h e d conclusively, it is m o s t lik e ly th e resu lt o f co llab o ra tio n betw een
P h ilip p e d u P lessis-M o rn ay an d H u b e rt L a n gu et.
446
N o bility and the A sso c ia tio n o f (Low er) N o b ility, establish ed in

1562 in the N etherlands.
T h e n ext cen tu ry w as to brin g a spreading o f the social
substratum o f rebel covenants to the rem aining estates o f the
realm: the S co ttish N a tio n al C o ve n a n t o f 1638 and the English
Solem n League and C o v e n a n t o f 1643. A ll these rebel associations
were form ed for the purpose o f overthrow ing som e tyranny; at the
same tim e, the covenan ts regulated the internal relations am o n g
the rebels them selves and the basic structure o f power, and
defined the fun dam ental values and goals o f a desirable political
order. T h is experience w o u ld prove invaluable in the era o f co n sti
tutional revolutions.
T h e revolution in the N etherlands led to the creation o f
the first co n stitu tio n a l state on European soil. T h e D u tch repub
lic, althou gh im perfect and contradictory, w as the first in Europe
to overthrow the o ld regime, pass through revolutionary changes
and establish a rudim entary system o f divisio n o f pow er between
the general estates o f the realm, provincial estates and stadthold ers o f the O ra n ge dynasty. O w in g to the recognition o f hum an
rights ( o f w h ich the m o st im portant o ne at the tim e w as the right
to freedom o f consciou sn ess, recognised b y the treaty o f U trecht
o f 15 79 and confirm ed b y a law passed in 16 14 ) the citizen s o f the
Netherlands cou ld freely devote their energy to increasing their
welfare and em erged as the m o st powerful European state eco
nom ically after the E ighty-year W ar. Finally, the D u tch n ot only
established a co nstitu tio nal state in their co u n try b u t did it all
over again in E n glan d towards the end o f the 1 7 th century, help
in g the dissatisfied W h ig s and Tories to exile James II and create
a n ew constitu tional arrangem ent.
In Britain, Protestantism developed in the 16th cen tu
ry to a m uch greater extent than in the continental part o f Europe,
thus creating preconditions for the d evelo pm en t o f a liberal co n
stitutional
state.
British
m onarchom achs
had
already begun
(rather more freely and directly than their counterparts o n the

C o n tin en t) to recognise the right o f the individual to resist tyran
ny. T h e com plicated political situ ation in Britain (especially dur
ing the reign o f M ary Tudor) m ade British m onarchom achs face
the problem o f resisting a tyrant w h o had m an aged to corrupt all
447
the other bearers o f pow er and had no o p p o s itio n am o n g the

nobility, in the assem b ly o f the estates or in the army. British
m onarchom achs were o f the opin ion that in this case Protestant
priests th em selves (in sp ired b y the "w ord o f G o d ) had to lead the
rebellion, b u t that they had to rely on the people, w h o thus
becam e the execu tor o f the "w ord o f G o d . T h u s the n o tio n o f the
people b egan to shed the estates conn otation s it had carried up to
then and started b ein g conn ected to individuals, w h o w o u ld turn
into "rational e g o ists in the 17th century. In ad ditio n to this, in
the 16th cen tury G eo rge Buchanan had already produced the first
hypotheses abou t m o vin g from the natural to the social state and
begu n to ponder the reasons th a t had p ro m p ted un civilised sav
ages to form association s and start d evelo p in g political in stitu
tions. Even th o u gh he, too, had to resort to the theory o f divin e
in sp iration , Buchanan raised a n um ber o f in terestin g issues that
were to be resolved b y the n ext generation o f political thinkers in
Britain.
T h e m o st p ro m in en t o n e am o n g them w as certainly
T h o m as H ob b es. T h e k ey elem en t o f H o b b e s s p h ilo so p h y w as
the qu estion o f the shift o f "rational e g o is ts from the state o f
nature to the civil society. For H ob b es, the p eople can o n ly exist
w h en "rational e g o is ts create it b y co n clu d in g a social contract.
In H o b b e ss discourse, the estate im plication s o f the p eople d is
appeared, as did all th o se (biblical and co m m o n law ) traditions
that were considered to be the fo u n d ation o f an y (E n glish ) state:
w h en concludin g a social contract (th a t is, d ecid in g on the future
organisation o f the state), "rational ego ists" paid no atten tio n to
traditions but th o u gh t in term s o f personal interest and in clin a
tion s. T h e same applied to th e right o f resistance to the sovereign:
"rational ego ists gained the righ t to resist (to the extent o f killin g
the sovereign like a mere "e n e m y ) w h en the sovereign threatened
their survival. T he result o f resistan ce w as war, or a return to the
state o f nature. In dividu alism b ased o n the right to self-preservation, w h o se foundations had been laid b y M artin Luther, w as rad
icalised and com pletely secularised b y H ob b es. T h is w as the m o st
revolutionary element o f H o b b e s s p olitical philosophy.
However, H o b b e s g r e a tly relativised his view s b y m ak
in g a distinction betw een a s ta te c o m in g into b ein g through
448
in stitution an d a state c o m in g in to b e in g through co n q u est.

A ccordin g to H o b b e s, for a state to be created it w as su fficien t for
the subjects o f a sovereign w h o w as defeated in a war to accept the
winner as th e n ew sovereign and to agree to it b y co n clu d in g a
social contract (w h ich th u s b eco m es a mere declaration, lackin g
the w e ig h t o f the c o n stitu tio n o f a state that cam e in to b e in g
through in stitu tio n ). It is in terestin g to n ote that this q u e stio n
able H o b b e s s theory o f a state c o m in g in to b ein g through co n
q u e st is m o st acceptable w h en ap plied to the events o f 1 6 8 8 16 8 9 in E n glan d, w h ich later becam e kn ow n as T h e G lo rio u s
R evo lu tio n . For, after the exile o f the legitim ate K in g James II
and the c o n q u e st o f E n glan d, the D u tc h stadtholder W illia m o f
O ra n g e becam e the n ew E n glish sovereign, w h o se rule w o u ld be
volu n tarily
accepted b y the E n g lish peop le (represented in the
Parliam ent). Indeed, the D eclaration o f R igh ts o f 16 8 9 , w h ich

w as in no w a y b in d in g u p o n W illiam , w as a "social contract (in
H o b b esia n term s) throu gh w h ich the su bjects o f the deth ron ed
James m ade the c o m in g to pow er o f the n ew "conqueror legiti
m ate and expressed their w illin g n ess to o b e y him . H ow ever, the
c o n stitu tio n o f the n ew state estab lish ed an order o f liberty
w h ich, com pared to the ancient c o n s titu tio n contain ed a n u m
ber o f n ew elem ents. In the n ew political circum stances, the
Parliam ent w a s given en o u g h room to start p ro m o tin g its e lf as
the sovereign du rin g the last decade o f W illia m s life and to
rem ove all elem ents o f the "p erso n ality o f the state from the
personality" o f the King.
T h e era o f revolutions developed as a result o f the pro
gressive loss o f significance o f the ancient co n stitu tio n , the
go o d old traditions and the like. In the 16 th century, and even
throu gh ou t the major part o f the 17 th century, those op p osed to
the absolute m onarchy m ost often resorted to preserving the past,
w h ich enabled them to observe deviation from the old rules and
the traditional order in the present. T h e revolutionary projects
dispen sed w ith the illusion that the alternative to the absolute
m onarchy could be found in the p ast and started ad vocatin g the
need for a new b eg in n in g . M an w as proclaim ed to be a rational
and free being, able to establish a p olitical co m m u n ity a t ovo in di
vid u ally and in cooperation w ith others. T h a t is w h y revolution
449
originally has a co n stitu tio n a l character: it had to rem ove the old
regime and m ake p ossib le the conclusion o f a general social con
tract on the b e s t p o ssib le organisation o f the sta te .5
T h e A m erican R evolution w as a p aradigm atic exam ple
o f a co n stitu tio n a l revolution. In the first p hase o f the revolution,
Am ericans readily proclaim ed G eorge III a tyrant and them selves
in dependent o f his tyranny, that is, o f G reat Britain. T h e initial
enthusiasm over their step into the natural state and the estab
lishm ent o f a "m in im al federal state w as deflated soo n after
brin gin g the w ar w ith the British to a close. T h e Articles o f
C onfederation (178 1), b ein g essentially that o f a rebel alliance
proved u n sa tisfyin g as soon as the rebellion en ded in a success
and the issue o f a lastin g constitu tional set-u p w as raised. T h at
was w h y the second phase o f the Am erican R evolu tion w as char
acterised b y the decisive "battle for the C o n s titu tio n , cu lm in a t
in g in 1 7 8 7 (w h en a specially elected C o n v e n t in Philadelphia
m anaged
to
reach
com prom ise
on
the
proposal
of
the
C o n stitu tio n ), and en d in g in 1791, w h en the first ten am end

m ents to the U S C o n s titu tio n were ratified. In the course o f the
next tw o centuries, the first liberal co n stitu tio n a l state th u s creat
ed becam e gradually m ore dem ocratic and even tually becam e a
dem ocratic constitu tional state.
W e m ay say o f the m odern (dem ocratic) c o n stitu tio n
al state that it p resupposes a du alism concern in g the existen ce o f
the people. In the natural state (or in a state where tyrann y reigns,
that is, where the sovereign ty b elo n gs to som eon e other than the
people, w h ich alm ost boils d o w n to the sam e thin gs for our pur
poses), the people m ay co m e in to b e in g (th at is, beco m e p olitical
ly self-aware) only as a sovereign people. M em bers o f such a selfaware sovereign people m a y tem porarily - overcom e the state
5 A p a rt from the c o n stitu tio n a l rev o lu tio n , o n e co u ld sp eak o f th e ro tatio n al

rev olu tio n . W e speak o f it w h e n e v e r th e rev o lu tio n ary u n d e rta k in g o ve r
stretch es the revolutio n ary p o w e rs, a w a k en s fear o f th e state o f n atu re in the
gen eral p u b lic and stren g th e n s a u th o rita ria n p o w e rs (as a rule, th e "lead ers
o f th e revolu tio n "), w h ic h b rin g th e re v o lu tio n to a clo se b y re tu rn in g to the
"s tro n g -a rm politics w h ic h th e re v o lu tio n w a s ag a in st in itially. S in c e a rev
o lu tio n m a y go th ro u gh th a t cycle tw ic e o f ev e n m ore o ften , th e n o tio n o f
ro ta tio n al revolution m ay b e s tre tch e d to co v e r all th e cycles.
450
o f "war o f everyone aga in st everyone else w ith o u t yet b eco m in g a

nation because th ey have o n ly the p o ssib ility o f individual action
at their disposal. O n the oth er hand, th ey are n ot an ordinary p eo
ple because th ey are n ot determ ined ("predestined) by ethnic
characteristics b u t are m o tivated b y a w ish to create a nation
through jo in t efforts, th at is to say, to establish constitutive power
and through it achieve a co n stitu tio n and establish a (dem ocratic)
co nstitu tio nal state. W h e n this objective has been realised and the
in stitution s o f a (dem ocratic) co nstitutio nal state co m e into
being, an active people is created.
A n active p eople is em pow ered to exercise conservative
and innovative co n stitu tive pow er (th a t is, p rotecting and regular
ly am en d in g the ex istin g co n stitu tio n ). Innovative co n stitutive
pow er (that is, am e n d in g the co n stitu tio n in a co n stitu tio n a lly
determ ined m anner) m ay be achieved o n ly w ith in the fram ework
o f the ex istin g in stitu tio n s. T h is is n o t so w h en it com es to co n
servative co n stitu tive pow er (th at is, the protection o f the c o n sti
tution), w h ich m ay be realised b o th through in stitu tion s and o u t
side them . B y exercising conservative constitu tive power, an active
people defends a dem ocratic co n stitu tio n al state and prevents it
from turning into a tyranny (w h en the people w ou ld be forced to
regain its sovereign ty b y resistin g tyranny). In this way, a de m o c
ratic constitu tional state acquires a crucial socio -d yn am ic ele
m ent.
All in all, co n stitu tive pow er m ay be subdivid ed into
constitutional, conservative and innovative.
C o n stitu tio n a l co n stitu tive power com prises:
1) political activities o f m em bers o f the sovereign p eo
ple from creating a "w ill to co n stitu tio n to electin g
m em bers o f the co n stitu e n t assem bly;
2 ) political activities o f m embers o f the constituent
assem bly from the m o m en t o f being elected to the
m om ent o f p assing the proposal o f the constitution and
3) ratification o f the proposal o f the co n stitu tio n in a
referendum.
A p art from constitu tional co n stitu tive power, w e m ay speak o f

conservative co nstitutive pow er com prising:
45i
1) judicial activities o f the co n stitu tio n a l court (or

s o m e other co n stitu tio n ally authorised protector o f
th e co n s titu tio n );
2 ) p u b licly articulated political activities o f mem bers
o f the p eople for the purpose o f p ro tectin g the co n sti
tu tio n and
3) political (and m ilitary if need b e) activities o f all pro
co n stitu tio n a l forces, creating the co n d itio n s for re
estab lish in g a regular co nstitu tio nal order in a state o f
em ergency.
Finally, in novative co nstitu tio nal pow er is p u t in to action w h en

cond ition s w arran ting a chan ge o f the co n stitu tio n arise; in such
circum stances, it com prises:
1) political activities o f the subject authorised to in iti
ate a change o f the constitu tion;
2 ) political activities o f the su bject authorised to pass a
decision o n c h a n g in g the co n stitu tio n and im plem en t
a change o f the co n stitu tio n and
3) ratification o f a chan ge o f the co n stitu tio n in a refer
en du m ( if so stip u lated b y the co n stitu tio n ).
A fter bourgeois revolutions had m an aged to establish c o n stitu

tion s based on fundam ental hu m an rights and division and m u tu
al restrictions o f power, in the course o f the 19 th cen tury the right
to resist tyranny disappeared from legal literature and from the
practice o f constitu tional states o f E u rope and U S A (w h ich w o u ld
becom e dem ocratic in the 2 0 th century). Instead o f that, increas
in g ly sophisticated m ech an ism s for the preservation o f funda
m ental rights prescribed b y the c o n stitu tio n were established.
Parallel w ith them, there occurred the first attem p ts at form ulat
in g a m odern concept o f civil d isob edien ce: these can be found in
the w o rk o f the Am erican w riter an d p hiloso pher H e n iy D avid
Thoreau. Four years after his death in 18 6 2 , a b o ok o f his essays
bearin g the editor s title C ivil Disobedience w as published. Even
th o u g h Thoreau h im self never u sed th at phrase, it w ould becom e
p op u lar and be connected w ith h im and his views. H ow ever, the
co n ce p t o f civil disobedience w o u ld receive the greatest im petus
452
in the 2 0 th century, under the influence o f G a n d h i s n o n -vio len t

m ovem ent o f resistance to the British E m pire and M artin Luther
Kings stru ggle for the hum an rights o f A m erican blacks.
C iv il
d isob ed ien ce
appeared
relatively
early
in
European history, w h ich is w h y w e cann ot treat it as an exclusive

ly m odern p h en o m en o n . T h e ancient G reeks provided the first
exam ples o f o p en and "dem on strative b u t n o n -v io le n t violatio n
o f p ositive law for the sake o f higher reasons or for reasons co n
sidered to be high er (as sh o w n b y D a vid D a u b e in his b o o k Civil
Disobedience in A ntiquity). H ow ever, th rou gh ou t the h istory o f

antiquity and the M id d le A ges, and even throu gh m o st o f the
m odern era, it has been difficu lt to separate the p h en o m en on o f
civil disobedien ce, co u pled w ith appeals to higher reasons , that
is justice, q u ite clearly and precisely from the right to resist tyran
ny (and, as a rule, from tyrannicide). T h e iden tification o f justice
w ith law, w h ich had already occurred in antiquity, shifted the
focus o f interest o f legal and political th in k in g from the conflict
betw een the individ u al and the law in the nam e o f justice to those
m uch more serious cases w h en the entire p eople rises in rebellion
against those w h o d o n ot observe the law or even justice itself.
T his situation changed as a result o f the rise o f the m od
ern democratic constitutional state. In this book, w hen defining the
modern concept o f civil disobedience, we started from the thesis o f
R alf Dreier that civil disobedience is a kind o f right to a special type
and manner o f im plem enting the fundamental rights o f m an ,
aimed against injustice, that is, serious cases o f "u n -law (Unrecht).
The follow ing five conclusions can be derived from this main thesis:
1) W e m ay speak o f civil disobedien ce o n ly w h en a
num ber o f citizen s (fo rm in g a m in ority w ith in a society) jo in tly
and in an o rganised m anner refuse to o b ey a law, ap pealin g to jus
tice as they d o so.
2 ) C itize n s w h o appeal to justice, thus expressin g civil
disobedience, m u st be representatives o f conservative constitutive
power. B y conservative co nstitutive power, fo llo w in g Em m anuel
Sieyes and E rn st-W o lfg a n g Bockenforde, w e m ean constitutive
pow er that does n ot disappear after the p assin g o f the co n stitu
tion but continues to preserve the co n stitu tio n . T h e representa
tives o f conservative constitu tive pow er in a dem ocratic co n stitu -
453
rional court ju d ges b u t all other

stitutive p ow er is activated at the
=ed and expires at the m o m en t
rer com es in to b e in g (th a t is, the
en ts for ch a n g in g the co n stitu - that in a m odern state conservn ot o n ly the co n stitu tio n , but
i d ratified in ternational treaties,
acts o f a political co m m u n ity as
lity. M oreover, it m ay be argued
itiv e powers o f som e states co n -
.1 political co m m u n ities b u t also

-e international order,
o f civil d isob ed ien ce m ay be
m ental rights (en visaged either
nternational treaties or internaI the procedures d e ve lo p in g and
-rstan d in g o f justice w as arrived
ruch formula, w h ich establishes
dem ocratic co n stitu tio n a l state
su bstan tive and procedural ju s unnecessary to resort to supran t o q u estio n as un just. Instead,
international law and the conral law and, at the sam e tim e, as
n y legal act or p olitical decision
il disob edien ce m igh t appeal to
3. dem ocratic and legal order or

_not p ositivised b y intern ationoth er hand, a m in ority m ay call
sn ts the result o f the w ill o f the
g it im a t e co n stitu tio n al power,
co n stitu tio n a l state itself, if it
Jstice as an appeal for the pro
as Robert A le x y says, the funB titu tio n are so im portan t from
al law that their protection, or
n arliam entary m ajority".
4) C iv il disob edien ce is used b y a m in ority to protest

against injustice and address its interpretation o f fundam ental
hum an rights to three addressees: m em bers o f the m ajority, the
legislature and, in special circum stances only, judges o f the co n sti
tutional court. In the latter case, there occurs a conflict between
tw o representatives o f co n stitutive power; the constitutional court
is in an im m easurably stronger p ositio n here, bein g anchored in
the entire in stitu tion al system o f pow er and due to the role it plays
in the division o f pow er and its m utual control - w h ich has also its
basis in natural law. C o n seq u en tly, the decision o f the co n stitu
tional court, as a rule, shou ld brin g civil disobedience to a close ( if
it continued, it w o u ld assum e a form o f innovative constitutive
power). There exist certain exceptions to this rule. First o f all, i f the
constitutional court usurped the right to assess fundam ental
hum an rights w h ich has already been applied in the constitution,
the
contin uation
of
civil
disobedien ce
w ou ld
be
justified.
Fundam ental hum an rights are rather abstractly defined and still
do n ot form a coherent system that w o u ld preclude the p o ssibility
o f a conflict betw een som e hum an rights, let alone m ake possible
an all-encom passin g realisation o f these rights. T h a t is w h y in
m any cases o f their im plem en tation w e m ust assess som e (m u tu
ally conflicting) rights in order to ap p ly the o ne carrying the m o s t
w eigh t. Som e o f the criteria for assessm ent are provided b y the
constitution, and in such cases the constitutional court has no
authority to create n ew criteria and ap ply them. Secondly, the co n
tinuation o f civil disobedience will be justified i f the decision o f the
constitutional court disturbs the "reflexive equilibrium ", that is, if
the present situation does n ot allow a purely declam atory applica
tion o f old and already inappropriate elem ents o f judicial tradition
that the constitutional court has resorted to. Fundam ental hum an
rights are nowhere - not in A n g lo -S a x o n system s either - en vis
aged as a mere "m atter o f tradition" know n and applied exclusive
ly b y judges as "experts ; these rights fulfil the needs o f mature and
enlightened citizens takin g care o f their rights.
5) C ivil disobedien ce practised b y a m in ority has to
co m bin e three strategies o f action. Firstly, a m in ority shou ld stir
feelings o f sym path y in the m ajority for its readiness to bear the
repression o f the state. Secondly, a m in ority shou ld m ake the
455
tional state are n o t o n ly constitutional court ju d ges b u t all other

citizens as w ell. C o n servative constitutive pow er is activated at the
m om en t the c o n stitu tio n is passed and expires at the m o m en t
w hen in novative co n stitu tiv e power com es in to b e in g (th a t is, the
power fu lfillin g all the requirem ents for ch a n g in g the co n stitu
tion). It is im po rtan t to note here that in a m odern state conserv
ative co n stitu tive p ow er protects n ot o n ly the co n stitu tio n , but
also international co m m o n law and ratified in ternational treaties,
w h ich also represent co n stitu tive acts o f a p olitical co m m u n ity as
part o f the international co m m u n ity. M oreover, it m ay be argued
that in the m odern w orld co n stitu tive powers o f som e states co n
stitute n ot o n ly their o w n national political co m m u n ities b u t also
- through jo in t efforts - the entire international order.
3)
Justice as the aim o f civil d isob ed ien ce m ay be
understood in the sen se o f fundam ental rights (en visaged either

b y the co n stitu tio n or b y ratified international treaties or interna
tional co m m on law), as w ell as all the procedures d e ve lo p in g and
protectin g these rights. T h is u n derstan din g o f justice w a s arrived
at b y ap plyin g the so-called R adbruch formula, w h ich establishes
the foundation o f a theory o f the dem ocratic co n stitu tio n a l state
and, at the sam e tim e, a theory o f su bstan tive and procedural jus
tice. T h is theory o f justice m akes it u n necessary to resort to suprap ositive law in order to call a law into qu estio n as un just. Instead,
fundam ental rights guaranteed b y international law and the co n
s titu tion serve as p o sitivised natural law and, at the sam e tim e, as
a criterion for deciding h o w ju st an y legal act or political decision
is. T h a t is w h y the justice that civil d isob edien ce m igh t appeal to
cou ld n ot include the removal o f a dem ocratic and legal order or
dem ands for som e natural rights (n o t p ositivised b y in tern atio n
al and constitutional law ). O n the oth er hand, a m in ority m ay call
into qu estion a law, w h ich represents the result o f the w ill o f the
m ajority as represented b y th e legitim ate co nstitutio nal power,
b u t n ot the legitim ate dem ocratic co n stitu tio n a l state itself, i f it
m anages to formulate its v ie w o f justice as an appeal for the pro
tection o f fundam ental rights. For, as Robert A le x y says, the fun
dam ental hum an rights in the c o n stitu tio n are so im portan t from
the p o in t o f view o f co n stitu tio n a l law that their p rotection, or
lack o f it, cannot be left to a mere parliam entary m ajority .
454
4) C ivil disob edien ce is used b y a m inority to protest

against injustice and address its interpretation o f fundam ental
hum an rights to three addressees: m em bers o f the majority, the
legislature and, in special circum stances only, judges o f the co n sti
tutional court. In the latter case, there occurs a conflict between
two representatives o f co n stitu tive power; the constitutional court
is in an im m easurably stronger positio n here, bein g anchored in
the entire in stitutional system o f power and due to the role it plays
in the division o f power and its m utual control - w hich has also its
basis in natural law. C o n seq u en tly, the decision o f the co n stitu
tional court, as a rule, shou ld bring civil disobedience to a close (if
it continued, it w ou ld assum e a form o f innovative constitutive
power). There exist certain exceptions to this rule. First o f all, if the
constitutional court usurped the right to assess fundam ental
hum an rights w h ich has already been applied in the constitution,
the
contin uation
of
civil
disobedience
w o u ld
be
justified.
Fundam ental hum an rights are rather abstractly defined and still
do n ot form a coherent system that w o u ld preclude the p ossibility
o f a conflict between som e hum an rights, let alone m ake possible
an all-encom passin g realisation o f these rights. T h a t is w h y in
m an y cases o f their im plem en tation w e m ust assess som e (m u tu
ally conflicting) rights in order to apply the one carrying the m ost
w eigh t. Som e o f the criteria for assessm ent are provided b y the
constitution, and in such cases the constitutional court has no
authority to create new criteria and ap ply them. Secondly, the con
tinuation o f civil disobedience will be justified i f the decision o f the
constitutional court disturbs the "reflexive equ ilibrium , that is, if
the present situation does not allow a purely declam atory applica
tion o f old and already inappropriate elem ents o f judicial tradition
that the constitutional court has resorted to. Fundam ental hum an
rights are nowhere - n ot in A n g lo -S a x o n system s either - envis
aged as a mere "m atter o f tradition kn ow n and applied exclusive
ly b y judges as experts ; these rights fulfil the needs o f mature and
enlightened citizens takin g care o f their rights.
5) C ivil disobedien ce practised b y a m in ority has to
co m b in e three strategies o f action. Firstly, a m in ority should stir
feelings o f sym path y in the m ajority for its readiness to bear the
repression o f the state. Secondly, a m in ority should m ake the
455
m ajority fear the consequences o f p erpetuatin g a state o f em er

gen cy o f sorts that w o u ld be h igh ly unpredictable. T hirdly, a
m in ority sh o u ld resort o n ly to such actions th at w ill m ake the
m ajority m ore responsive to its argum ents. A n authentic act o f
civil disob edien ce can never dispense w ith rational strategies o f
argum en tation (as R onald D w orkin m aintained), b u t it can su p
p lem en t them b y creating a state o f em ergency o f sorts in w h ich
the voice o f the m in ority w ill be heard clearly en ough.
456
IMENSKI REGISTAR
A h a v (k n ji .) ( I ll) 5, 9 4 - 1 0 2 ,1 0 6
A b b o tt, W ilb u r C o rte z (E b o t,
V ilijam K o rte z ) (II) 1 1 0 ,1 1 4 ,
1 1 9 , 149-439
A h il (m ito l.) (I) 7 4 ,1 3 2

A h m a n , R o lf (A h m a n , K lau s) (III)
439 . 4 6 9
A b e n d ro th , W o lfg a n g (A b en d ro t,
V o lfa g a n g ) (IV ) 2 9 7 , 391
A ch terb erg, N o rb e rt (A h terb erg,
N o rb e rt) (I) 3 5 6 , 4 0 8
A illy , P etrus d e (A ili, Petrus d e ) (I)

192
A in sw o rth , H e n ry (E jn svort, H e n ri)
( 11)48
A cq u a viv a (A k va viva ), gen eral (I) 311
A k sa k o v , K o n s ta n tin (III) 191
A d a ir, D o u g la s (A d eir, D a g la s ) (II)
A lb a , v o jv o d a v id i p od A lva re z,
F erd in an d
4 10 , 439
A dair, John (A d eir, D z o n ) (II) 7 8 ,
439
A lb rech t, K lau s (A lb reh t, K la u s ) (III)
A d a m (b ib l.) (I) 2 9 9 , 3 0 4 (II) 6 6 -6 7 , 8 2 ,1 2 9 (IV ) 2 0 4
38 2, 38 4 , 4 6 9
A lb re h t, n a d b isk u p (I) 2 9 1
A d a m s, Jam es L u th er (A d a m s,
D z e m s L uter) (III) 3 2 5 ,3 9 5
A d a m s, John (A d a m s, D z o n ) - vidi
p o d S m ith A lexa n d er
A lb re h t, v o jv o d a (I) 2 0 0
A le k s a n d a r II (III) 1 8 8 - 1 8 9 ,1 9 8 ,
2 0 0 , 20 3, 2 0 9 (IV ) 92
A le k sa n d a r III (I I I) 19 8 -19 9 , 2 0 1,
A d a m s, John (A d a m s, D z o n ) (II)
2 9 7 , 3 6 2 ,3 6 4 ,3 6 6 , 4 2 2 , 4 2 9 ,
431-432
4 8 2 (IV ) 9 2
A le k s a n d a r M a k e d o n sk i (I) 6 7 ,1 2 8 1 2 9 ,1 4 0 , 2 4 2
A d a m s, John Q u in c y (A d a m s, D z o n
K v in si), (II) 4 2 2
A le k s a n d a r V ( I ) 16 7 -16 8
A le k sa n d ra (IV ) 9 6
A d a m s, S a m u el (A d a m s, S em ju el),
( I I ) 3 5 2 ,3 5 7 ,3 6 0 ,3 7 3 ( I I O 2 8 2
A d a m s, S tep h en (A d a m s, S tefen )
(III)
A lb o rn o z (I) 231
238, 395
A d a rio (k n jiz .) ( I ll) 10

A d o lf N a sa u s k i, (I) 20 3, 2 0 6
A d o rn o , T h e o d o r (A d o rn o , T eo d o r)
A lex y , R o b ert (A le k si, R o b ert) (IV )

1 8 3 -1 8 4 ,1 8 8 -1 8 9 ,1 9 7 , 2 8 9 , 2 9 0 ,
3 0 9 - 3 1 0 ,3 3 8 ,3 7 6 ,3 9 5 ,4 4 5
A lk ib ija d (I) 45
A lle g re t (A legre), o p a t (IV ) 371
A lle n , J. W . (A le n , D .V ) (I) 22 1,
2 94 . 337. 370 -371, 394 . 396 ,
(III) 7 8 , 2 6 6 , 481 (IV ) 1 4 ,1 6 ,
3 9 8 ,4 0 2 ,
16 2 , 2 0 8 , 2 15, 395, 4 12 ,
5 9 , 6 9 , 8 4 ,4 3 9
A h a v (b ib l.) (I) 14 8 ,3 7 3 (III) 95 ' 9 6 .

9 8 ,1 0 0
4 0 6 , 4 0 8 (II) 4 7 , 50 ,
A lle n , R egin a ld (A le n , R ed in a ld ) (I)

4 1 ,4 5 , 5 2 ,4 0 8
A nri II (I) 2 6 1 - 2 6 2 , 313, 391
A llen , T h o m a s (A le n , T o m a s ) (II)
363
A nri III (I) 311, 314, 317-318 , 333, 340
A llen , W illia m (A le n , V ilijam ), (II)
A n ri IV (N a v a rs k i) ( I ) 311, 3 1 6 ,3 2 4 ,
147, 439
340-341 (II) 23, 2 8 , 9 0
A lm an , C h ris tia n (A lem an ,
A n th o lz, H e in z (A n th o lc , H ajn c) (I)
K ristija n) (I ) 2 9 1 , 4 0 8
3 4 8 ,3 6 0 , 363-36 5 , 3 6 7 , 4 0 8 409
A ltgeld , W o lfg a n g (A ltge ld ,

V o lfg a n g ) (III) 2 8 0 , 4 6 9
A n tig o n a (k n jiz .) (I) 4 0 - 4 2 , 4 4 , 4 8,

5 0 -5 1, 8 0 , 157
A lth u siu s, Joh an (A ltu z iju s , Joh an )

(1) 7 ,2 6 ,3 3 8 ,3 4 7 ,3 4 9 ,3 5 1 - 3 6 7 ,
3 6 9 ,4 0 2 ,
4 0 8 - 4 0 9 ,4 1 4 - 4 1 6 ,
4 18 -4 2 0 , 431
A n tih ris t (b ib l.) ( I ) 17 0 , 2 6 9 - 2 7 1 ,

2 8 8 - 2 8 9 , 2 9 1 - 2 9 2 (II) 6 4 ,1 3 7 ,
2 19 , 2 9 6
A lth u sser, L o u is (A ltise, L uj) (IV )
A n tio h IV E p ifan (I) 150
55- 57.395
A n to n ic, S lo b o d a n (I) 10
A ltin g , M e n s o (A ltin g , M e n z o ) (I)
A n to n ije , M a rk o ( I ) 9 7 , 1 1 5 -1 1 7 .1 1 9 -
343- 344 . 414
1 2 0 ,1 2 9
A lvarez, F erd in an d (A lva rez,
A n to n o v -O v s e je n k o , A n to n (IV ) 125,
F erd in an d ) (I) 363, (II) 1 0 ,1 6 -
1 3 9 ,1 4 8 ,3 9 6
21, 2 7, 30 (III) 281

A p ija n iz A lek sa n d rije (I) 9 1 - 9 2 ,1 1 4 ,
A m b ro z ije (I) 164
117-119 , 4 0 9
A m en d o la , G io va n n i (A m en d o la ,
A p o lo s (I I ) 174
D o v a n i) (IV ) 6 6
A p p e lt, W illib a lt (A p e lt, V ilib a lt)

A m e n d t, G n te r (A m en t, G in te r)
(III)
3 6 9 , 37 9 , 383, 4 6 9
(IV) 375. 417

A ra t iz S ilo n a (I ) 155
A m e n h o te p IV (I) 145
A ra to , A n d re w (A rato , E n d rju ) (IV )
A m e s , F ish er (E jm s, Fiser) (II) 3 8 0
4 8 , 401
A m o n I (I) 145
A re n d t, H an n a h (A ren t, H a n a ) (III)
A m s d rff, N icolau s v o n (A m sd o rf,
2 0 , 4 5 8 , 4 6 9 (IV ) 6 , 1 4 , 1 7 , 21,
N ik o la u s fo n ) (I) 6, 2 78 , 283,
35-36, 43, 8 4 ,1 9 1 , 2 0 1 - 2 2 6 ,
2 9 0 - 2 9 6 , 332, 39 2, 4 0 8 , 4 21
2 2 8 - 2 3 2 ,2 6 4 , 354 -355 . 396 ,

3 9 8 ,4 0 1 ,4 0 9 ,4 1 3 ,4 1 5 ,4 1 7
A n a (III) 7 4
A n a s ta z ije (I) 165
A rg u s (II) 4 2 0
A n d e rs o n , S c o tt (A nd erson , S k o t)
A rh ilo h sa Paro sa (I) 32
(IV ) 26 3, 415
A r h ita (I ) 57
A n d in g , V o lk e r (A n d in g, F o lker) (IV )
328 , 3 9 6
A rio b a rz a n (I) 91
A r io v is t (I) 114
A n d re e v n a M erkalova, Lju d m ila (IV )
A r is tid (II) 338
81, 8 3 ,1 4 5 ,3 6 9
A r is to g ito n (I) 5, 34-38, 4 0 , 7 9 , 1 1 6 ,
A n jo u (A n z u j), vojvoda (II) 39, 4 5 2
318
458
A u b rey, John (O b ri, D z o n ) (II) 157,
A risto te l (I) 5 , 1 8 , 33, 35-36, 39, 4 2 ,
1 5 9 ,1 9 2 , 2 4 4 - 2 4 7 ,4 4 0
53 -54 , 6 6 - 7 8 , 9 6 , 1 0 0 , 1 0 6 , 1 7 2 ,
1 7 6 ,1 8 5 ,1 9 5 ,1 9 7 - 1 9 8 , 2 18 -2 19 ,
A u d is io , W a lte r (A u d izio , V alter)
2 2 6 - 2 2 7 , 4 0 2 , 4 0 9 , 4 17 , 430
(IV ) 101
(II) 4 8 , 1 7 0 , 1 7 9 , 1 9 0 , 2 0 7 , 439
A u er, Ig n a z (A uer, Ign jac) (III) 34 0
(III) 5 9 - 6 0 , 4 0 0 (TV) 2 0 2 ,
A u g u e t R o la n d ( O g i, R o la n ) (I) 128-
2 0 6 - 2 0 7 , 2 0 9 - 2 1 0 , 3 9 7 , 430
1 3 0 ,1 3 3 ,1 4 2 , 411
A rlin g to n (A rlin g to n ), lord (II) 157
A v e lin g , F. (A velin g , F .) (I) 172 , 4 0 9
A rm in ije (I) 2 7 0 (III) 2 8 2 , 2 8 7
A v g u s t - v id i p od O k ta v ija n
A rm ita g e , D a v id (A rm itid z, D ejv id )
A v g u s t H ese n sk i (I) 293
(II) 14 0 , 4 4 0 , 443 -445 . 453 . 472
A v g u s t S ig is m u n d (IV ) 138
A rn d t, E rn st M o ritz (A rn t, E rnst
M o ric ) (III) 2 9 1 , 4 7 5 , 4 7 7
A v g u s tin , A u relije (I) 1 3 9 ,1 6 4 ,1 7 2 ,

175, 2 2 0 , 4 2 1 (IV ) 2 0 3 -2 0 4 ,
A ro n , R a ym o n (A ron , R ejm o n ) (III)
226,
258, 46 9
368
A rsin o v , P etar (IV ) 123, 393
A vra m (b ib l.) (I) 152 , 2 9 9 (IV ) 116
A sc h a m , A n th o n y (A sa m , E n to n i)
A v s a lo m (I ) 147
(II)
16 4 , 2 4 2 -2 4 3 , 3 5 1-2 5 2 , 4 4 0
A yala , P ed ro d e (A jala, Pedro d e ) (I)
A sch e r, Sau l (A ser, S a u l) (III) 2 8 6 ,
383
469
A ylm e r, G . E. (Ilm er, D z. I.) (II) 9 2,
A sh c ra ft, R ich ard (A sk raft, R icard)
12 4 , 2 3 6 -2 3 7 , 4 4 0 , 4 6 9
(II) 1 0 3 ,1 9 2 , 2 4 4 , 2 51, 26 3 266,
A z o (I ) 18 5 -18 6
2 7 0 - 2 7 8 , 2 8 4 -2 8 5 , 2 8 7,
310, 3 2 5 , 328, 3 6 7 , 4 4 0 , 4 4 9 ,
4 6 3 ,4 6 5 , 4 6 8 ,4 7 5
A sh le y , M a u rice (E sli, M o ris ) (II)
B abeuf, G ra cch u s (B ab ef, G ra h u s)
88, 4 4 0
(III) 5 , 1 2 1 - 1 2 8 ,1 7 4 , 4 6 9 -4 7 0 ,
A s h to n , R o b ert (E sto n , R o bert) (II)
473
71, 4 4 0
B a b in g to n , A n th o n y (B a b in g to n ,
A ss a rin , Luca (A sarin, L uka) (II) 9,
E n to n i) ( O 3 9 7
242
B aco n , F rancis (B ek o n , F ren sis) (I)
A sto r , la d y (IV ) 139
209
A te n d o r (I) 155
B ad en , M a x v o n (B a d en , M a k s fo n )
( I I I ) 3 1 0 - 3 1 1 ,3 1 5 ,3 5 5 ,3 5 9 ,3 7 6 ,
A tik (I) 116
38 6, 4 8 3 -4 8 4 , 4 9 8
A to n ( I ) 14 5 -14 6
B a d o g lio , P ietro (B a d o ljo , Pjetro)
A tw o o d Jud so n , M argaret (E tvud
(IV )
D za d so n , M argaret) (II) 52,
10 0
B aillie, R o b ert (B ejl, R obert) (II) 348
440
B ailyn , B ernard (B ejlin , Bernard) (II)
A tw o o d , W illia m (E tvu d , V ilijam )
3 5 3 ,3 6 1 ,4 4 1
( 1 1 )3 2 3 ,3 2 5
459
Baker, K eith (B ejk er, K e jt) (III) 2 7,
B asm an o v, F jo d o r (IV ) 88, 9 0
39 . 470
B asserm an n , F rie d rich D a n ie l
B akun jin , M ih a il (I I I) 1 5 7 ,1 5 9 ,1 6 1 1 6 4 ,1 7 1 - 1 7 2 ,1 7 4 ,1 9 3 , 2 6 5 , 2 9 4 ,
4 7 0 ,4 8 7 - 4 8 8
(B a serm an , F rid rih D a n ie l) (III)

311-312, 2 15
Bassett, R ich ard (B e jze t, R icard ) (II)
B alfour, M ic h a el (B a lfu r, M ih a e l)
376
(IV ) 1 0 4 ,1 1 3 ,1 1 6 , 3 9 7
Basta, D a n ilo (IV ) 16 7 , 3 9 7
Ball, T eren ce (B o l, T e re n s ) (I ) 2 4 4 ,
Basta, L idija (I I ) 51, 4 4 1 (IV ) 2 8 6 ,
409
394
B allestrem , K arl (B a le stre m , K arl)
B attista, G io v a n n i (B a tista , D o v a n i)
(IV ) 11, 2 5 , 3 9 7
(II) 10, 2 4 2
B an n in g, Lance (B e n in g , L en s) (II)
Bauer, B ru n o (B a u er, B ru n o ) (III)
38 0 , 38 9 , 39 4 , 4 0 3 , 4 0 8 , 4 14 ,
291.477
4 18 , 4 2 2 , 4 2 5 , 441,
Barber, Sarah (B arber, S a ra) (I I ) 9 7 ,
Bauer, F ritz (B a u er, F ric) ( I ) 4 12-413,

4 2 5 ( 1 1 ) 3 7 0 ,4 4 1
. ,
113 150 441
Bauer, L eo n h ard (B a u er, L eo n h ard )
B arcello, P ed ro (B arcelo , P e d ro ) (I)
(I)
5 2 ,4 0 9
Barclay, W illia m (B a rkli, V ilija m ) (I)
2 2 6 , 2 5 0 , 4 0 9 (IV ) 6 9 , 3 9 7
Bauer, O t to (B a u er, O t o ) (IV ) 6 6

B aum er, F ra n k lin (B au m er,
3 0 9 -3 10 , 349
F ren k lin ) (III) 6 7 , 4 7 0
B arebon e, P ra ise -G o d (B e rb o u n ,
B a u m go ld , D . (B a u m g o ld ) (II) 19 9 ,
P re js-G a d ) (II) 137-138, 2 6 3 ,
441
30 2
B aren d t, Eric (Barent, E rik) (II) 338,
(IV ) 383, 3 9 7
Baxter, S te p h e n (B e k ste r, S te fe n )
( I O 3 1 7 , 441
388, 441
Bay, C h ris tia n (Bej, K ristija n ) (IV )
Barker, E rn est (Barker, E rn e st) (I)

1 6 7 , 4 0 9 (II) 2 9 7 , 441
351. 394.397
B a r-K o h b a, S im o n (I) 153
B ean ey, W illia m (B in i, V ilija m ) (II)

3 9 7, 4 2 8 , 4 6 0 (IV ) 4 8 8
Barn o uw , Jeffrey (Bernju, D z e fri)

(II) 19 0 , 441
B ea to n , D av id (B ito n , D e jv id ) (I)
B arrow , John (B erou, D z o n ) (I I I) 81,

83-85, 9 0 , 4 70
38 4
B eb el, A u g u s t (B eb el, A v g u s t) (III)
1 6 0 ,1 7 4 , 341-332, 334-335. 342-
B artels, D . (Bartels, D .) (I) 34 5 -3 4 6 ,
343. 476 - 477 . 4 8 8
409
B eck, L u d w ig (B ek , L u d v ig) (III)
Barth, T h e o d o r (Bart, T e o d o r) (III)
4 6 9 (IV ) 114 -11 5 ,11 8 , 3 9 7
3 6 7 . 374 -376 ,3 8 8 ,4 7 0 , 4 7 7
B ecker, C a rl (B ek er, K a rl) (II) 368,
B artol Sasoferatsk i (I) 6, 2 2 4 -2 3 2 ,
441
2 3 4 ,3 18 , 3 21,325
(III) 4 7 0
B eck er, G erh ard (B eker, G e rh ard )
B a skerv ille, Stephen (B askervil,
(III) 144, 4 7 0
S te fe n ) (II) 6 5 ,4 4 1
460
Becker, M a rvin (B ek er, M a rv in ) (IV )

4 8 ,3 8 0 ,3 9 7
B errigan, P h ilip (B erigan , F ilip ) (IV )

260
B ecker, N ic o la u s (B ek er, N ik o la u s )
Berry, Jeffrey (B eri, D e fri) (IV )
B eeckm an , Isac (B ek m a n , Isak ) (II)
B erth o ff, W ern e r (B erth o f, V ern er)
(III)2 9 1
2 6 0 - 2 6 1 ,3 9 8
297
(III)
B eh n en , M ich ael (B e n e n , M ih a e l) (I)

3 6 6 - 3 6 7 ,4 0 9
B en d ix, R ein h ard (B e n d ik s,
R a jn h a rd ) (I) 3 7 2 ,4 0 9
B e n e d ik t V ( I ) 179
B e n e d ik t XII (I) 2 2 4
B en e d ik t X III (I ) 1 8 4 ,1 8 6 ,1 9 0 ,1 9 3 ,
K arl F rid rih ) (I) 167 , 4 10 (II)

2 9 ,4 4 1 (III) 5 6 , 4 71
Beseler, C arl G e o rg (B eseler, Karl
G e o rg ) (III) 317
B eu tterich , Peter (B o jterih , Peter)
(II)
2 5 ,4 4 2
B euys, B arbara (B o js, B arbara) (IV )
1 9 5 -19 6
B en ert, R. R. (B en ert, R. R .) (I) 2 0 8 ,
2 7 6 , 2 7 9 ,3 3 3 ,3 3 7 ,3 5 9 ,4 0 9 4 10
115.398
Bevan, Bryan (B evan, B rajan) (II)
3 0 1 .3 1 7 .4 4 2
B en th am , Jerem y (B e n ta m , D ze re m i)
( II) 368 (III) 88 (IV ) 63
Berdajev, N ik o laj (IV ) 7 7 ,3 9 7
B ergam o l, G re g o r v o n (B e rg am o l,
G re g o r fo n ) (I ) 19 4
B ergstrsser, L u d w ig (B ergstreser,
L u d v ig) (IV ) 328, 374
Berija, Lavrentije (IV ) 154
B e rlaym o n t (B erlem o n ), baro n (II)
B eym e, K lau s v o n (B ajm e, K lau s

fo n ) (II) 4 2 6 ,4 4 2 (IV ) 8 3 ,1 2 8 1 2 9 .3 9 8
B ez, T h o d o re de (B eze, T e o d o r d e)
(I) 30 1, 32 7 , 329 - 333. 4 10 , 4 19 420, 427
B ib , Istvn (B ib o , Itv an ) (III) 4 2 0 ,
4 71
Biergan s, F ranz T h e o d o r (B irgan s,
Franc T e o d o r) (III) 2 8 6 ,4 7 1
14
B erm b ach , U d o (B ern b ah , U d o ) (IV )
3 6 4 ,3 9 8 ,4 1 1
Bernier, F ranois (B ern ije, Fransoa)
(IV )
9 4 , 471
B ertram , K arl F riedrich (B ertram ,
70
B ern s, W a lte r (B ern s, V alter) (II)

3 9 6 ,4 2 8 ,4 4 1
B ern stein , Eduard (B ern stajn ,
E d uard ) (III) 6 ,1 7 2 ,1 7 4 , 2 0 4 ,
B illin g to n , Jam es (B ilin g to n ,

D e jm s ) (III) 1 0 4 ,1 9 8 ,2 2 3 ,
2 7 3 .4 7 1 (IV ) 8 9 ,1 3 5 ,3 9 8
B irago, A v o g a d ro (B irad o , A v o g a d ro )
(II) 10 , 24 2
B irch , A . H . (B ir, E. H .) (II) 2 8 5 ,
339. 399.442 ( 111) 32,471

B ism arck, O t to v o n (B izm ark , O t o
2 1 3 ,2 6 7 ,3 3 1 - 3 4 9 ,3 6 6 - 2 6 8 ,
v o n ) (III) 164 , 2 8 8 , 2 9 7 ,3 1 9 ,
370 , 374- 376 ,3 7 8 ,3 8 6 ,3 8 8 ,
3 2 1 -3 2 4 ,3 3 4 ,3 4 0 ,3 5 3 , 3 5 7 ,3 8 6 ,
453 . 47 0 -471 . 476 , 479 - 4 8 0 ,
3 9 4 ,4 2 1 ,4 6 8 , 4 8 0 (IV ) 2 3 0 ,
4 8 6 ,4 9 0 ,4 9 8 - 4 9 9
B errigan, D an iel (B erigan , D an ijel)
(IV ) 2 6 0
28 5
B lackb o u rn e, R ich ard (B lekbu rn ,
Riard) (II) 158
B lacksto n e, W illia m (B le k sto u n ,
B o ccaccio, G io v a n n i (B o k a co ,
D o v a n i) (I I I) 10 8
V ilijam ) (I I ) 338
B o ccalin i, T ra ja n o ( B o k a lin i,
B lan d , R ich ard (B le n d , R icard ) (II)
T ra jan o ) (I ) 2 5 0
352
B cken f rd e, E rn s t-W o lfg a n g
B lanke, T h o m a s (B la n k e , T o rn as)
(IV )
(B e k en fe rd e, E rn s t-V o lfg a n g )
34 0 , 398
(III) 310 , 4 7 2 (IV ) 2 4 , 30, 313,
B lan ken b urg, E rhard (B lan k en b u rg,
375, 398 - 39 9 . 42 7 . 444
E rhard) (IV ) 2 9 7 , 39 4
B o d in , Jean (B o d e n , Z a n ), (I) 3 0 7 -
B lan qu i, A u g u s te (B la n k i, O g is t )
30 8 , 355, 363, 4 1 0 , 4 15 , 4 2 1, 358
(III)5 , u 8 , 127-130,153-155.
161-162,174,193.298,335.337.
(II)
39 , 4 5 . 5 9 (H D 185
Boetie, E tien n e d e la (B o e s i, E tjen de
471
la ) (I) 2 9
B latch ford , R o b ert (B lecfo rd ,
B o ffa, G iu s e p p e (B o fa , D u z e p e ) (III)
R o b ert) (IV ) 245
4 7 2 (IV ) 14 0 , 143, 3 9 9
B lau, Jo seph (B lau , Jo zef) (II) 381,
B oh ley, B rbel (B o le j, B erbel) (IV )
4 15 , 4 4 2
19 0
B leck m a n n , A lb e rt (B lek m an , A lb ert)
(IV )
B o h u n , E d m u n d (B o h u n , E d m u n d )
198 , 348, 398
B leicken , Jochen (B lajk en , Jo h en ) (I)
(II) 3 2 6
B o ld t, H a n s (B o lt, H a n s ) (IV ) 2 5 ,
8 2 - 8 3 ,1 0 9 . 1 2 2 >4 10
399
B leim etzried er, F ran z (B lajm ecrid er,
B o lin g b ro k e (B o lin g b ro u k ), lo rd (II)
F ranc) (I) 193, 4 10
4 9 -5 0 , 442
B ligh , W illia m (B laj, V ilija m ) (III)
8 3-86,
B o n ifa cije V III (I) 171, 1 8 0 ,1 8 3 ,1 9 4 ,
8 8 -9 0 , 9 2 , 4 72
2 0 3, 2 0 9 , 2 17
B litz, Jan (B lic, Jan) (II) 1 9 0 ,4 4 2
B o n ifa cije IX (I) 2 0 6 ,
B loch , E rn st (B lo h , E rn st) ( 1) 39 , 6 2 ,
4 10
(III) 7 9 , 4 72
12, 4 4 2
B loo m , A la n (B lu m , A la n ) (II) 2 0 8 ,
B o rk en a u , F ranz (B o rk e n a u , Franc)
4 4 2 (IV ) 398
(IV ) 83, 3 9 9
B lo u n t, C h arles (B lunt, C a rls) (II)
B o rm a n n , M a rtin (B o rm a n , M a rtin )
392
( I I O 4 4 7 , 481
B lch er, H ein rich (Bliher, H ajn rih )

(IV )
B o o n e, M arc (B o u n , M a rk ) (II) 11-
B o ro t, L uc (B o ro , L ik) (II) 2 4 8 -2 4 9 ,
2 0 1 - 2 0 2 , 39 6 , 398
442
B lu h m , W illia m (Blum , V ilijam ) (I)
B o rsch , H e rb ert v o n (B o rs, H erb ert
6 9 , 4 10 (IV ) 398
fo n ) (I) 2 8 7
B lu m , R o b e rt (B lum , R obert) (III)
B o s ch , H ie ro n y m u s (B o s,
318
H ije ro n im u s) (III) 73, 4 7 2
B lu m b e rg, R h od a C o is (B lu m b erg,
B o s co li (B o s k o li) (I) 2 38 -2 39
R o d a K o a) (IV) 254 , 398

B o s in g , W a lte r (B o s in g , V a lte r) (III)
B o b io (IV ) 2 8 7 , 394
73 . 472
462
B o sw o rth , R. J. B. (B o z v o rt, R. D z .
B.) (IV ) 6 8 ,3 9 9
B raun, Eva (B raun, E va) (IV ) 116

Brdar, M ila n (III) 2 3 9 , 2 4 8 , 2 6 9 ,
B o tw ell, Jam es H ep b u rn (B o tve l,
444 , 473 (IV ) 7 6 , 1 3 1 , 144- 145.

309
D ze jm s H ep b e rn ) (I) 3 8 7, 4 0 0
B oucher, Jean (B u ser, Z a n ) (I ) 3 0 9 -
Brech t, B e rto lt (B reh t, B erto lt) (III)

102
310 (II) 4 6 2
B o u ga in ville, L o u is -A n to in e de
B rech t, H a n s-T h e o (B re h t, H an sT e o ) (IV ) 375, 3 9 9
(B u g e n vil, L u j-A n to a n d e) (III)

8 1-8 2, 4 75
B red erod e, H en d rik (B red ero d e,

H en d rik ) (II) 14-15
B o u lan ger, G e o rg e s (B u la n ze , Z o rz )
B reile, G e m o t v o n (B ril, Z e rn o fo n )
( 111)351
(IV ) 3 2 9 ,3 9 9
B ow ler, G erry (B o u ler, G e ri) (I ) 373,
375. 377 . 379.410
Brem er, Francis (B rem er, F re n sis)

(I I )
B ow les, E d w ard (B o u ls, E d v ard ) (II)
K ristija n e ) (IV ) 1 9 3 ,3 9 6
B oxer, C . R. (B o k ser, C . R .) (II) 2 9 9 ,
B rezn jev, L eo n id (III) 2 7 5 (IV ) 82
442
B oylen, A n n e (B o le n , E n ) (I ) 382
B rian d , A ris tid e (B rijan , A ris tid ) (II)
412
B racco lin i, P o g g io (B ra k o lin i, P o d o )
B rick h o u se, T h o m a s (B rik h a u s,
0 )2 3 5
T o m a s ) (I) 4 5 , 4 2 9
B racher, K arl D ie trich (B rah er, K arl

D itrih ) (III) 381-382, 4 2 3 -4 2 4 ,
Brin sley, John (B rin zli, D z o n ) (II)

64, 442
4 2 6 , 4 2 9 , 433, 435, 4 5 0 , 4 5 2 ,
4 7 2 , 4 7 9 , 4 9 6 (IV ) 1 9 0 , 2 8 5 ,
B rion , M arcel (B rio n , M a rsel) (I)

2 3 9 , 4 10
399
Bracke, W ilh e lm (B rake, V ilh e lm )
(III)
2 9 6 , 346, 4 4 2 , 445
Brenner, C h ristia n n e (B ren er,
8 4, 4 4 2
B risso t, Jacquis-Pierre (B ris o , Z a kPjer) (III) 37, 4 5 , 54
174, 488
B racton , H en ry (B rekto n , H en ri) (I)
B rock, Peter (B ro k , P iter) (IV ) 2 5 0 ,

2 5 7 -2 5 8 , 37 2 , 4 0 0 , 2 4 8
204
B rad sh aw , John (B re d so u , D z o n )
B rock, W . R. (B rok , V . R .) (II) 432-
433. 442
(II) 117 -118 ,14 1

B ram hall, John (B re m h o l, D z o n ) (II)
Brocker, M an fred (B roker, M a n fred )

(II)
73, 177. 24 9 . 451 (IV ) 411

Bran dt, S eb astian (B ran t, S e b astia n )
B rockw ay, F en n er (B ro k vej, Fener)

(II)
(III) 7 2 -7 4
B ran son, R o y (B ren so n , R o j) (II)
9 2 - 9 3 ,9 7 ,1 0 4 ,1 0 7 ,1 5 3 ,4 4 3
113, 443
B rovlin , V la d im ir (III) 4 9 9 (IV ) 10 7 10 8 , 4 0 0 , 4 2 3 -4 2 4
4 0 6 , 442
B roo ks, C h ris to p h e r (B ru ks,

Braudel, Fern an d (B rod el, Fern an )
K risto fer) (I I ) 5 0 , 443
(II) 11, 36, 4 0 , 2 9 5 , 4 4 2 (III)
473 (IV ) 4 5, 399
B row n , C ed ric (B rau n , S ed rik ) (II)

130, 443
463
Brow n, F argo (B ra u n , F a rg o ) (II)
B u ckin gh a m (B a k in g e m ) , vojv o d a
(II) 2 6 2
137. 446
B row n, J. A . C . (B ra u n , D z . E. C .)
Buergen th al, T h o m a s (B u rge n ta l,
(IV ) 5 0 ,4 0 0
T o m a s ) (IV ) 315, 3 9 6
B row n, Judith (B r a u n , D z u d it) (IV )
B u g en h a gen , Jo h an n e s
248, 4 0 0
(B u g en h a g en , Jo h a n e s) (I) 6,
2 7 4 , 2 7 8 -2 8 3 , 2 8 5 - 2 8 7 , 2 8 9 ,
B row n, R u n h am (B ra u n , R a n h em )
2 9 1 -2 9 2 , 4 11, 4 1 7 , 432
(IV ) 371, 4 2 6
B uh arin, N ik o la j Iv a n o v ic (III) 2 6 1,
B row n eu, R o b ert (B ra u n i, R o b ert)
2 7 0 (IV ) 139
(II) 433
Biilau, F ried rich (B ila u , F rid rih ) (III)
Brck, G e o rg (B rik , G e o rg ) (I ) 2 6 5 ,
2 7 7 -2 7 8 , 2 8 0 , 2 8 5 , 4 10
3H
Bull, H ed le y (B u i, H e d li) (IV ) 382,
Brck, U lrich v o n (B rik , U lrih fo n )

(I)
4 10
400
Brunner, O t to (B run er, O t o ) (III)
B ullin ger, H e n ry (B u lin d ze r, H en ri)
4 8 4 (IV ) 3 9 9 , 418
( 1)391
Brut, Lucije Junije (I) 7 9 - 8 0 ,1 1 4 ,
B ullo ck , A la n (B a lo k , A la n ) (III)
1 1 6 ,2 4 8 ,3 3 4 (II) 391
4 2 6 , 4 2 8 , 4 5 7 , 473 (IV ) 7 4 ,1 4 7 ,
1 5 0 - 1 5 2 ,4 0 0
Brut, M a rko Junije (I) 1 1 3 -1 1 4 ,1 2 0 ,

1 2 3 ,1 2 5 -1 2 6 , 239 , 334, 4 2 5 (II)
B iilo w , D ietrich v o n (B ilo v, D itrih
3 8 8 ,( 1 1 1 ) 5 2 , 68
fo n ) (III) 375
Brut, S tefan Junije, K e lt - v id i p o d
B u o n a rro ti, P h ilip p e (B o u n a ro ti,
P lessisy-M o rn a y, P h ilip p e d u i
F ilip ) (III) 1 2 5 -12 6 , 473
Languet, H ubert
B u rban k, Jane (B a rb en k , D z e jn ) (III)
B rze zin sk i, Z b ig n e w (B z e z in s k i,
267,
Z b ig n je v) (III) 431, 4 7 8 (IV ) 6 7,
473
B urckh ard t, Jacob (B u rkh art, Jakob)
73, 7 9 ,1 2 8 , 4 0 7
(I)
B u b n er, R d iger (B u b n er, R id ig er)
273, 411 (IV ) 211, 4 0 0
B u rgess, G le n n (B a rzis, G le n ) (II)
(III) 15, 4 0 0
5 0 -5 1 , 194, 231, 443
Bucer, M artin (Bucer, M a rtin ) (I)

Burgh , Jam es (B arg, D z e jm s ) (II)
283, 2 9 1
366
B uch an an , G eo rge (B ju ken en ,
B u rgu n d (B u rg u n d ), v o jv o d a (I)
D z o r d z ) (I) 7 ,3 0 9 , 36 8 , 3 9 7,
1 9 8 -2 0 0
3 9 8 -4 0 7 , 411, 4 16 , 423 (II) 4 4 4 5 , 5 0 , 5 6 , 6 6 , 73, 4 4 7 (IV ) 439
B u rke, A a d e a n u s (B erk, E jd in u s)
(IV ) 2 78
B u ch h eim , H ans (B uh h ajm , H a n s)

(III) 4 5 9 , 473 (IV ) 4 2 0
B urke, E d m u n d (B erk, E d m u n d ) (II)

319
B u c h h o lz, Friedrich (B u h h o lc,

F rid rih ) (III) 2 8 6 , 473
B u rro u g h s, Jerem iah (B a ro u z,

D ze re m i) (II) 7 9 , 84
B ch n er, H erbert (B uhner, H e rb e rt)

(IV ) 8 0 , 4 0 0
(IV ) 5 ,1 0 - 1 4 , 2 2 2 8 3, 4 0 0
B u tler, Pierce (B atler, P irs) (II) 393
464
B u ttel, F red erick (B a tel, F red erik )

(IV )
Carr, E. H . (K ar, E. H .) ( I l l ) 193,

2 4 2 , 2 6 8 , 2 7 0 ,4 7 2
3 6 5 ,4 0 0
B u tterfield , H e rb ert (B a terfild ,
C arrere D 'E n c a u se, H elen e (K arer

D 'A n k o s , E len ) (III) 2 7 1 , 4 72
H erbert) (I) 6 4 (IV ) 4 0 0

B u zzard , Lynn (B iza rd , L in ) (IV )
C arriere, M o riz (K arijer, M o ric ) (I)
273 . 411
260, 401
B yron , G e o rg e G o r d o n N o e l (B a jro n ,
C a rste n , F. L. (K a rsten , F. L.) ( I ll)

2 9 9 - 3 0 1 ,4 7 2
D z o rd z G o rd o n N o e l) (III) 5,
6 8 , 8 1-8 2 , 8 7 -9 4 , 9 6 - 9 8 ,1 0 0 -
C arter, A p ril (K arter, E jp ril) (IV ) 371,
1 0 2 ,1 0 6 , 4 7 3 ,4 7 8 , 4 8 6 ,4 8 9
401
C a rtw rig h t, John (K artrajt, D o n )
(II) 366
C
C a lvin , je a n (K a lv in , Z a n ) (I ) 6,
C a sa s, B arth o lo m e d e las (K a za s,
B a rto lo m e d e las) (III) 28 1, 473
2 9 6 -3 0 6 ,3 1 0 ,3 2 3 - 3 3 0 , 337,
3 7 9 - 3 8 0 ,3 8 7 , 391. 4 11. 414 . 417 .
C a se M a rsh , C laren ce (K ejs M ar,
4 2 0 , 423 (II) 31, 4 5 , 9 3 ,1 9 0 ,

20 3 (III) 452-453 (IV ) 437
K lren s) (IV ) 2 3 4 ,3 2 4 ,3 6 8 ,4 0 1
C a sse se , A n to n io (K a seze , A n to n io )
C am bell, Blair (K em bel, Bier) (II) 443

C a m in e si, G e ra rd u s (K a m in e zi,
(IV )
G e ra rd u s) (I) 2 2 8
C a m in e si, R icard us (K a m in e zi,
2 9 7 , 4 5 4 (III) 6 7 , 1 2 0 , 4 8 2
C a stig lio n e , D a rio (K a stiljo n e,
R ik ard u s) ( 1) 22 8
C a m p an ella, T o m m a s o (K a m p a n e la,
D a rio ) (II) 5 0 , 443

C a va ign ac, L o u is-E u g e n (K a ven ja k,
T o m a z o ) (III) 7 1 ,1 3 4
C a m p b e ll, Paula (K em b el, Paula)
(IV )
L u j-E en ) (III) 1 3 0 ,1 5 6 - 1 5 8 ,1 8 1
C a vo u r, C a m illo B en so (K avur,
2 6 0 , 401
C a n o v an , M a rgaret (K a n ov an ,
K a m ilo B e n so ) (III) 182

C a ze n e v e M ich el (K a zn ev , M i e l) (I)
M a rg aret) (III) 2 0 1-2 0 3 , 4 0 1

C a n te rb u ry (K a n te rb eri), erl (II) 147
1 2 8 -1 3 0 ,1 3 3 ,1 4 2 , 411
C ea u sescu , N ic o la e (C a u e s k u ,
N ik o la je ) (IV ) 8 6 ,1 2 7 - 1 2 8
C a p p , B. S. (K e p , B. S .) (II) 13 7 ,4 4 3
C a p p o n i (K a p o n i) (I) 239
C e c il, W illia m (S esil, V ilije m ) (I)
375 . 391. 399 .4 0 0
C a rg ill T h o m p s o n , W . D . J. (K argil
T o m p s o n , V. D . D z .) (I) 2 6 7 ,
312, 39 7
C a ssirer, E rnst (K a sirer, E rn st) (II)
C e za r, G aj Julije (I ) 5, 2 9 , 9 4 , 9 7,
1 0 4 ,1 0 7 - 1 0 8 ,1 1 1 - 1 2 0 ,1 2 2 ,1 2 4 -
2 8 8 - 2 9 0 ,4 1 1
1 2 5 ,1 2 8 - 1 2 9 ,1 3 1 ,1 3 8 ,1 6 1 , 235-
C a rlyle, A . J. (K arlajl, E. D z .) (I) 194 ,
2 3 6 , 2 4 2 - 2 4 4 ,2 5 6 , 2 5 9 , 2 7 6 ,
19 8 , 2 0 0 , 2 2 5 , 2 2 7 , 411
3 2 1,3 3 5 (II) 1 4 2 ,1 4 4 - 1 4 5 .2 4 2 .
C a rlyle, R. W . (K arlajl, R. V .) (I) 197 198 , 2 0 0 , 2 2 5 , 2 2 7 , 411
C a rlyle, T h o m a s (K arlajl, T o m a s )
353 ( I I D 5 0 - 5 2 , 1 5 1 ,1 8 4 ,2 8 7
C e za rio n (I) 129
C h a b o d , Federico ( a b o , F red erik o)
(III) 6 7 -6 8
(III) 3 0 0 , 5 0 0 (IV ) 101, 430
465
C h ad w ick , O w e n (C e d v ik , O v e n ) (I)
273, 328 , 4 12
C laren d o n (K la re n d o n ), eri (II) 16 0 ,

17 0 , 2 4 0 - 2 4 1 , 2 5 0 - 2 5 1 , 443
C h alm ers, D o u g la s (K a lm er, D aglas)
C la rk S m ith , B a rbara (K la rk S m it,

Barbara) (II) 3 6 1 ,4 4 4
(IV ) 6 4 , 4 0 1
Clarke, M . V . (K la rk , M . V .) (I) 215,
C h am b erlain , H o u s to n S tew a rt
2 2 9 , 2 3 1 ,2 3 4 - 2 3 5 , 2 3 8 ,4 1 2
(C em b e rle n , H ju s to n Stju art)
C la u se w itz, K arl v o n (K la u ze v ic , Karl
(III) 4 5 4 , 473 (IV ) 3 8 9 , 4 0 1
fo n ) (III) 4 0 0
C h au d h a ri, K . K . (C a d h a ri, K. K .)
C lavreul, C o le tte (K la v re l, K o le t)
(IV ) 2 4 9 , 4 0 1
(III)
C h ew , H . M . ( C u , H . M .) (II) 4 4 -4 7 ,
443
33, 483
C la yd o n , T o n y (K le jd o n , T o n i) (II)
3 0 7, 314, 4 4 4
C h ild , C lifto n (C a jld , K lifto n ) (III)
C lifto n , R o b in (K lifto n , R o b in ) (II)
4 6 0 ,4 7 4
268,308, 444
C h in er, M a ria Jesus M o n to ro (C in er,

M arija H e z u s M o n to ro ) (FV) 42,
401
C o ad y, C . A . J. (K o d i, . E. D .) (II)
1 8 8 ,4 4 4
C o b b e tt, W illia m (K o b e t, V ilija m )
C h ristia n , F letch er (K ristija n , Flecer)
(III) 116
C o ffin , W illia m S lo a n e Jr. (K o fin ,
(III) 5, 8 3-86, 8 8 -93, 9 6 - 9 7 ,
V ilijam S lo u n Jr.) (IV ) 2 5 9
102
C o h en , C arl (K o e n , K a rl) (III) 4 5 2 ,
C h ristia n so n , Paul (K ristija n so n ,
474
P o l) (II) 5 0 , 443
C o h e n , Jean (K o e n , D in ) (IV ) 48,
C h ristie , G eo rg e (K risti, D z o rd z )
401
(IV ) 2 6 4 , 4 01
C o h n , N o rm a n (K o n , N o rm a n ) (III)
C h ristm a n n , C u rt (K ristm a n , K u rt)
(I)
457 .
2 9 1, 411
484
C o k e , E d w ard (K o u k , E d v ard ) (I)
C h u rch ill, W in s to n (C erc il, V in s to n )

(IID 4 4 9
2 0 9 (II) 5 0 -5 1 , 6 8 , 93, 9 5 - 9 6 ,
2 1 3 ,3 4 5 ,4 4 3 , 4 4 9 , 4 5 2 ,4 7 0
C o le , G e o rg e (K o l, D o r d ) (III)
C ia n o G a le a z z o C o n te d i (C a n o ,
116, 328
G ale aco K o n te d i) (III) 3 0 5

C icero n , M arko T ulije (I) 53, 78 , 88,
C o le m a n , F rank (K o lm a n , F ren k)
(II) 2 0 5 , 382, 4 12 , 4 4 4
9 7 - 1 0 1 ,1 0 5 - 1 0 8 ,1 1 0 -1 1 3 , 1151 1 7 ,1 1 9 - 1 2 3 ,1 9 8 , 2 4 5 , 4 0 1 - 4 0 2 ,
C o lig n y , G asp ard d e (K o lin ji,

G a s p a r d e ) (I) 3 0 5 -3 0 6 , 315,
4 0 4 , 4 11-4 12, 4 2 5 (II) 9 ,1 7 0 ,
3 2 8 ,4 1 1
353
(II) 18
C o llie r, C h ris to p h e r (K o lijer,
C in a , G aj H elvije (I) 118
K risto fer) (II) 4 0 5 , 438, 4 4 4

C in a , K o rn e lije (I) 118
C o llie r, Jerem y (K o lijer, D e re m i)
C in a , Lucije K ornelije (I) 135 (II)
(II)
144-145
329 -330 . 337
C o llie r, Lin co ln (K o lijer, L in k o ln )
C in c in a t, Lucije K vinkcije (I) 101
(II) 4 0 5 , 438, 4 4 4
466
C o llin s , R an dall (K o lin s , R en d al) (I)
C o rn s , T h o m a s (K o rn s , T o m a s ) (II)
130, 4 4 4
2 6 4 , 4 12
C o llin s o n , P a trick (K o lin s o n , P a trik )
(I)
C o rra rio , A n g e lo (K o ra rio , A n d e lo ) v id i p o d G rg u r XII
3 9 7, 412
C o llo fo n g , D ie trich (K o lfo n g ,

D itr ih ) (III) 30 , 6 4 , 4 7 4
C o tto n , John (K o to n , D z o n ) (II) 344

C o u rto is , S tp h a n e (K u rto a , S te fan )
(III)
C o llo n a , Sciarra (K o lo n a , Sk jara ) (I)

2 17
8 2 ,4 4 4
C o m b e , B run d e la (K o m b e , B run d e
la) (III) 31
C o w e ll, F. R. (K a u el, F. R .) (I ) 1 0 0 1 0 1 ,1 1 2 , 1 2 6 ,4 1 2
C o m te , A u g u s te (K o n t, O g is t ) (IV )
15
C ra n sto n , M au rice (K ra n sto n ,

M o ris ) (IV ) 3 0 5 , 398
C o n a c , G erard (K o n a k , Z erar) (III)

12, 474
C ro m w e ll, O liv e r (K ro m vel, O liv e r )

(II) 58, 8 6, 8 8 -9 1, 9 4 , 9 9 , l o i ,
C o n d e (K o n d e ), v o jv o d a (I) 312-315,
1 0 8 - 1 1 4 ,1 1 8 .1 2 1 ,1 2 4 ,1 2 6 - 1 2 7 ,
32 7 -3 2 8 . 333 O D 13.1 8
1 3 0 - 1 3 2 ,1 3 6 - 1 4 7 ,1 4 9 ,1 5 5 - 1 5 6 ,
C o n d o rce t, M a rie Jean A n to in e
1 5 8 ,1 6 0 - 1 6 2 ,1 6 8 ,1 7 3 , 20 3,
(K o n d o rse, M ari Z a n A n to a n )
(IV )
5 0 2 (III) 4 0 1 , 432
C o vey, C y c lo n e (K o v ej, S ik lo n ) (II)
236, 239 , 2 4 1 ,2 4 3 ,2 5 0 , 2 6 0 ,
2 14
27 1, 2 9 0 ,3 0 0 ,3 0 2 ,3 1 7 ,3 3 0 ,
C o n d re n , C o n a l (K o n d re n , K o n a l)
335- 336,3 3 9 ,3 7 5 ,4 4 0 ,4 4 7 , 4 5 0
(I) 2 2 0 , 4 12 (II) 2 8 2 , 4 4 4
C o n n iff, Jam es (K o n if, D z e jm s ) (II)
(III) 51, 6 2 - 6 3 ,3 2 8 , 4 5 4 (IV ) 137

C ro m w ell, R ichard (K ro v e l, R icard )
3 8 6 ,4 4 4
C o n n o lly , Jam es (K o n o li, D z e jm s )
(II)
(I) 19 2 , 412
C o n q u e s t, R obert (K o n k v est,
R o b ert) (IV ) 131, 1 3 3 ,1 4 5 ,1 4 7 ,
20 3, 2 3 6 -2 3 7 , 253, 2 6 0
C ro o k e , W illia m (K ru k , V ilija m ) (II)

2 4 4 -2 4 5 , 451
C ro w e , M ich ael Bertram (K ro u ,
M ajkl B ertram ) (I) 172 , 4 12
401
C o n z e , W e rn e r (K o n ce, V ern er) (III)
C ru ise, O B rien C o n o r (K ru z,
O 'B ra ja n K o n o r) (III) 5 0 -5 1 ,
38 7, 4 7 4 , 4 8 4 (IV ) 6 9 , 3 9 9 , 4 0 1,
474
418
C ru so e, R o b in so n (K ru so ,
C o o k , Jam es (K u k , D z e jm s ) (III) 83
C o o p e r, T h o m a s (K u p er, T o m a s )
R o b in so n ) (k n jiz .) ( I l l ) 75
C u m o n t, F ran z (K u m o n , F ranc) (I)
(II) 26 3, 371, 423

C o p le sto n , F rederick (K o p ls to n ,
126, 4 12
C u n n in g h a m , F ran k (K a n in g e m ,
F red erik) (I) 170 , 2 2 1 -2 2 2 , 421

C o rn e liu s, F riedrich (K o rn eliu s,
F renk) (IV ) 310 , 398

C u rrie, D av id (K a ri, D ejv id ) (II)
F rid rih ) (I) 36-37, 412

C o rn e ll, W illia m (K o rn el, V ilijam )
4 0 8 , 4 4 4 (IV ) 373, 4 0 2
C u rtis , L ionel (K u rtis, L io n el) (IV )
0 0 435.444
103
467
D a lto n , D e n n is ( D a lto n , D e n is ) (IV )

2 4 7 -2 4 8 , 2 5 0 ,4 0 2
C arls I (I) 371 (I I ) 5, 4 8 , 5 1-5 9 , 616 5 , 6 9 - 7 2 , 7 4 , 7 5 - 7 7 , 83, 8 9,
D aly, Jam es ( D e jli, D z e jm s ) (II) 3 2 6 ,
9 2 , 9 7 , 9 9 ,1 0 9 , 1 1 2 - 1 2 1 ,1 2 4 -
445
1 2 8 ,1 3 2 - 1 3 5 ,1 3 7 - 1 3 8 ,1 4 1 - 1 4 2 ,
D a m o k le (I ) 132, 4 0 0 (II) 231 (IV )
1 4 7 ,1 4 9 , 1 5 2 ,1 5 4 ,1 5 6 , 1 5 9 ,1 6 8 ,
300
1 7 0 -1 7 3 ,1 9 5 , 2 1 2 , 2 1 9 , 2 2 6 ,
2 31-232, 2 3 6 -2 3 9 , 243, 2 5 1 -2 5 2 ,
D a n ie ls o n , N ik o la j F rancevic (III)
20 8, 476
2 5 9 , 2 6 0 , 2 7 6 , 2 8 9 , 2 9 6 , 301,
D a n ie ls so n , B e n g t (D a n ie ls o n ,
3 4 1 - 3 4 2 ,3 4 5 ,3 5 3 ,3 6 6 ( 1 1 1 ) 4 6 -
B e n g t) (III) 8 4 -8 6 , 9 0 -9 1 , 4 7 4
4 9 . 51. 53-54 (IV ) 2 78
D a n ile v sk i, N ik o la j (III) 1 9 1 ,4 7 4
C arls II (II) 12 2 , 1 4 1 ,1 4 5 - 1 4 6 ,1 4 8 ,
1 5 8 - 1 6 0 ,1 6 3 ,1 6 5 ,1 6 8 ,1 7 1 - 1 7 3 ,
D a n ilo (b ib l.) (I ) 158 , 2 6 8 , 2 7 0 - 2 7 1 ,
175, ! 9 9 . 2 0 3 , 211, 2 1 6 , 235-
2 8 9 (II) 137
2 3 6 , 2 4 0 - 2 4 6 , 2 5 0 , 2 5 2 -2 5 3 ,
D a n te A lig h ie ri ( D a n te A lig ije ri) (I)
2 5 9 - 2 6 7 , 2 6 9 , 2 7 2 , 283, 2 8 9 -
424
2 9 0 , 2 9 2 - 2 9 4 , 3 0 2 -3 0 4 , 3 0 9 ,
318, 323, 3 2 6 , 335, 3 4 1 ,3 4 6 , 349,
D arije (I ) 38
D arw in , C h a rle s (D a rv in , C a rls ) (II)
353 (IV ) 236

C a v o sk i, K o sta , (I) 2 7, 34, 2 4 7 -2 4 8 ,
181
D a u b e, D a v id (D a u b , D e jv id ) ( I ) 39-
4 12 (II) 388, 4 4 4 (III) 2 5 8 , 4 7 4
4 0 , 4 12 (IV ) 439
(IV ) 2 8 5 , 4 0 2
D u b le r, W o lfg a n g (D o jb le r,
C e rk a so v , N . K . (IV ) 132
V o lfg a n g ) (IV ) 2 5 8 , 3 0 2 , 310,
C ern o v, V ik to r M ih a jlo vic (III) 236,
3 3 2 .3 9 8
2 4 0 , 2 4 6 (IV ) 117
D a v id (b ib l.) (I) 14 7 -14 8 , 2 9 2

D a v id , E d uard (D e jv id , E d u a rd ) (III)
344 -345 , 384-385
D 'A m a to , A n th o n y (D 'A m a to ,
D a v ie s, R. W . (D e jv is , R. V .) (IV ) 8 0,
E n to n i) (IV ) 189, 316, 4 0 2
398, 428
D Ivern o is, F rancois-H enri
D a v is , G e o rg e (D e jv is, D z o r d z ) (IV )
( D Ivernoa, F ranso a-A n ri) (III)
249
16, 4 9 6
D a w e s , R o b in (D e jv s, R o b in ) (IV )
D ah l, R o b ert (D al, R o bert) (IV ) 34,
355.398
3H . 358
D e La C o u rt, Johann ( D e La K ort,
D a h lh e im , W ern er (D alh ajm ,
Jo h a n ) (11)3 8
V ern er) (I) 3 3 ,1 1 6 ,4 1 2
D e L a C o u rt, Pieter (D e La K ort,
D a h lm a n n , Friedrich C h ris to p h
P ieter) (1 1)3 8 , 2 9 9
(D a lm a n , Fridrih K risto f) (III)

318
D e a k , F eren c (D e ak , Feren c) (IV )

320
D a h re n d o rf, R a lf (D aren d o rf, R alf)

(I ) 2 5 ,4 1 2 (III) 4 57, 4 7 4 , (IV )
D e fo e , D a n ie l (D e fo , D an ije l) (II)
4 8 ,5 7 , 402
318, 4 4 5 (III) 7 5 -7 6 , 7 8 , 9 4
468
D iels, R u d o lf (D ils , R u d o lf) (III)
D e g u ille v illes, G u illa u m e d e

(D e g iv ije , G ijo m d e) (III) 73
425
D e lb r ck , Jo st (D e lb r ik , Jo st) (IV )
D iesn er, H an s-Jo ach im (D izn e r,
344.398
H an s-Jo akim ) (I) 2 7 ,4 1 3
D e lfb s, L eo (D e lfo s , L e o ) (I ) 2 0 5 ,
2 1 3 ,4 1 3
D iesse lh o rst, M a k e (D ize lh o rs t,
(II) 2 6 ,4 4 5
M a lte ) (I) 2 8 6 , 413
D e llu m e a u , Jean (D e lim o , Z a n ) (I)
D ie tz , H e n ry (D ie , H en ri) (IV ) 4 19
237, 243, 2 5 1 ,3 1 4 , 413 (II) 2 19 ,
445
D ik e (m ito l.) (I) 41

D im itrije (IV ) 8 7, 88
D e lo lm e , Jean L o u is (D e lo lm , Zan
Luj) (III) 35
D im itrijevic, V o jin (III) 4 4 , 4 75 (IV )
399
D e m p f, A lo is (D e m f, A lo jz ) (I) 16 5 1 6 6 , 1 6 8 - 1 6 9 ,4 J3
D io k lec ija n (I) 1 4 1 ,1 5 9 (III) 28 5
D en ck ler, E rn st (D e n k le r, E rn st)
D io n (I) 55, 5 9 - 6 0 , 4 2 5
(IV ) 7 3 .3 9 9
D io n iz ije M lad i (I) 34, 55, 5 9 -6 1
D e n jik in , A n to n A n to n o v ic (IV ) 10 7
D io n iz ije S tariji (I) 31, 5 5 ,1 7 5
D en n ert, Jrgen (D e n e rt, Jirgen) (I)
D ittm a n n , W ilh e lm (D itm a n ,
3 0 9 ,3 2 4 ,3 4 1 ,4 1 0 ,4 1 3 ,4 1 8
V ilh e lm ) (III) 3 6 7
D e p en h eu er, O t to (D ep en h o jer,
D o b b le r, P h ilip p (D o b le r, F ilip ) (IV )
O t o ) (IV ) 2 9 ,3 9 9
329
D e p p e , F ran k (D e p e , F rank ) (IV )
301.399
D o d g e , D a v id (D o d z , D ejv id ) (IV )
365
D e sca rtes, R en e (D e k a rt, R ene) (II)

12 6 , 2 4 9 , 2 9 7 (III) 4 9 7 (IV ) 376
D o lg o ru k i, Jurij (IV ) 87
D e S e ze , R a ym o n d (D e s e z , R ejm o n )
D o m a ru s, M a x (D o m a ru s , M a k s)
(111)4 6
(III) 3 0 6 , 4 39 , 4 4 8 , 4 75
D e u tsc h , K arl (D o jc , K arl) (III) 4 74
D o m a s z e w s k i, A lfred v o n
(IV ) 83, 3 9 9
(D o m a s e v s k i, A lfred fo n ) (I)
D e u tsch er, Isac (D o jce r, Isak ) (III)
1 0 7 ,1 2 2 , 413
2 0 2 , 2 0 5 , 2 7 1-2 7 3 , 2 7 5 , 4 7 4
D o m icija n (II) 4 19
(IV ) 136-137, 393, 3 9 9 , 4 2 2 -4 2 3 .

D o n a ld s o n , Peter (D o n a ld s o n ,
428
Peter) (I ) 2 6 2 ,4 1 3
D e v e ta k S ilvo (IV ) 312, 39 9
D o ris la u s (II) 251
D ia m o n d , M a rtin (D a jm o n d ,
D o rse y, G ra y (D o rs i, G rej) (IV ) 342,
M a rtin ) (II) 3 8 5 ,3 9 5 ,4 1 2 ,4 4 5
399
D ick e , K lau s (D ik e , K la u s) (IV ) 2 7,
31.399
D o w , F. D . (D o u , F. D .) (II) 51, 5 9 ,
7 0 ,7 5 , 7 8 , 9 6 ,1 0 3 ,1 0 5 ,1 2 3 ,
D ic k in s o n , John (D ik in s o n , D z o n )
(II)
353.376,393
1 2 7 .445
D o w n ie , R .S. (D o n i, R .S ) (IV ) 30 6 ,
D id e ro t, D e n is (D id ro , D e n is ) (III)
399
15, 8 1 - 8 2 ,4 7 5
469
D racula, V la d (D ra k u la , V la d ) (III)
D w o rk in , R o n a ld (D v o rk in , R o n ald )
28 3-2 8 4
(IV )
D yzen h a u s, D a v id (D a jz e n h a u s ,
D reier, H o rst (D ra je r, H o r st) (IV )
D e jv id ) (IV ) 2 6 5 , 4 0 2
1 6 3 ,1 6 5 ,3 9 9
D reier, R a lf (D ra jer, R alf) (III) 4 75
(IV )
35-36 , 2 5 9 - 2 6 1 , 2 6 5 , 343,
3 4 6 -34 7. 4 0 1 - 4 0 2 , 4 12 , 4 4 1, 443
D ra k o n (I ) 35
D ze lz a in is , M a rtin ( D z e lz a in is ,
1 5 8 ,1 6 1 - 1 6 4 ,1 7 3 - 1 8 1 ,1 8 5 -
M a rtin ) ( I I ) 132, 4 4 5
1 8 7 ,1 9 4 - 1 9 5 , 2 3 0 , 2 6 1 , 26 3,
2 6 6 , 316 -317, 321, 3 27, 3 2 9 ,
330 - 334. 341. 348
eri, V la d im ir (IV ) 3 1 ,4 0 0
D ressen , W illi (D re s e n , V ili) (III)

4 58 , 483
D in d i, Z o ra n (III) 142, 4 7 5
D rew s, R o b ert (D ru z , R o b ert) (I) 32,
u ri , M ilo (I ) 4 0 , 4 14
4 14
D rexler, A n to n (D rek sler, A n to n )
(III) 370
D e jm s II (E n g le s k i) (II) 43, 4 9 , 63,
D ro ysen , Joh ann G u s ta v (D ro jze n ,
1 4 8 ,1 6 8 , 2 1 6 , 235, 2 5 9 - 2 6 2 ,
Johan G u s ta v ) (III) 318
2 6 7 -2 6 9 , 2 72 , 2 74 -2 7 5 , 2 8 9D ru z, M a rko Livije (I) 110
2 9 0 , 2 9 2 - 2 9 6 , 30 1, 30 4 -316 ,
D u b il, H e lm u t (D u b il, H e lm u t) (IV )
318-320 , 325 - 327 . 329 -332 , 334,
188, 4 0 0
341, 353 (III) 55 (IV ) 13, 2 7 4 ,
D u b o i, Jean-B ap tiste (D ib o a , Z a n -
435 . 437
B a tist) (III) 22
D e jm s IV k o ts k i (I) 383, 387, 392
D u b ro v in , A . I. (III) 255
D e jm s V k o ts k i (I) 383-384, 39 2
D u b y , G e o rg e s (D ib i, Z o rz) (IV )
D e jm s V I k o ts k i (I E n g le s k i) (I)
375 . 4 0 0
3 8 7. 397 . 4 0 0 - 4 0 1 , 4 0 7 (II) 4 4 -
D u d le y , John (D ad li, D z o n ) (I ) 372
4 8 , 5 0 -5 3 , 6 0 , 1 6 0 , 1 6 6 , 1 6 8 ,
D lffer, Jost (D ilfer, Jost) (III) 4 5 9 ,
213, 2 9 6
475
D e jm s F ren sis (II) 2 9 3 , 3 0 5 ,3 0 7 ,
D u ra n t, W ill (D jurant, V il) (I ) 81,
310
1 1 2 , 1 1 6 ,1 5 1 , 1 6 2 , 1 6 5 , 1 7 1 , 2 9 9 3 0 0 , 413
D o r d III (II) 34 0 , 34 2, 3 6 6 , 370 371, 38 6 (III) 6 6 , 83 (IV ) 438
D u ra z z , K arlo de (D u ra z, K a rlo d e)
(I) 233
D u ru y , V ic to r (D juri, V ik to r) (I ) 158E a k (m ito l.) (I ) 5 0
1 5 9 .4 1 4
D u s o , G iu se p p e (D u zo , D u z e p e ) (I)
36 4 , 4 0 9 , 4 1 4 ,4 2 0
Earle, Peter (E rl, P iter) (II) 2 6 8 , 445

E b ert, F ried rich (E b ert, F rid rih ) (III)
342 - 343. 355 . 359 -361. 3 6 7 . 371.
D w o re tz , S teven (D vorec, S tiv e n )
3 7 6 -3 7 8 , 3 8 1,3 8 6 , 4 0 8
(II) 3 6 7, 445
470
Ebert, T h e o d o r (E b e rt, T e o d o r) (IV )
E k berg, C arl (E k b erg, K a rl) (II) 303,
3 1 ,2 4 8 , 2 5 4 , 2 5 6 ,3 1 8 ,3 2 0 ,3 4 6 ,
3 4 9 .3 5 2 .3 6 0 .4 0 2
Eckert, H a n s-H erm a n n (E k ert,
445
E lazar (I) 151
E lben, W o lfg a n g (E lb en , V o lfg a n g )
H a n s-H e rm a n ) (IV ) 3 3 1,3 4 7 ,

350,
(III)
3 6 1 ,3 7 0 ,3 7 7 ,3 8 0 - 3 8 1 , 4 75
402
E liad e M ircea (E lijad e, M ira ) (I)
Eckhart, F ra n z (E k h art, F ran c) (III)
1 2 4 - 1 2 5 ,1 3 1 ,1 4 2 ,1 4 5 ,1 4 8 ,1 5 7 ,
314-315, 317, 4 75
Eder, K lau s (E d er, K la u s ) (IV ) 353,
4 14
Elias, N o rb ert (E lijas, N o rb e rt) (IV )
402
Edinger, E d w ard (E d in ger, E d vard)
57.402
E liza b e ta T ju d o r (I) 3 1 1 ,3 3 2 ,3 6 9 ,
(III) 9 9 , 4 7 5
374 - 375.3 8 6 ,3 9 1 - 3 9 3 .3 9 7 - 4 0 0
Edvard II (I) 18 2 , 2 0 4 - 2 0 6 , 2 0 9 -
(II) 1 5 ,1 9 , 36, 4 7 ,1 7 1 , 2 4 0 , 2 5 2 ,
2 1 0 , 2 1 2 ,3 7 1 , 377, 385 (II) 63,
2 9 4 (IV ) 136
1 1 2 ,1 1 7
E lkan, A lb e rt (E lk an , A lb e rt) ( I ) 3 0 9 ,
Edvard III (II) 2 9 4
Edvard V I (I) 2 6 2 , 368 , 372 -373.
3 1 8 ,3 2 2 ,3 2 9 ,3 3 3 ,4 1 4
E lkin , S tep h e n (E lk in , S te fe n ) (II)
375- 376 , 378 -378 , 38 2, 38 8-38 9 ,

393
4 0 6 , 445
E lle in stein , Jean (E le n tajn , Z a n )
E d zard II (I) 34 3 ,3 4 8
E gelh aaf, G o ttlo b (E g elh af, G o tlo b )
(I) 273, 2 7 5 , 414
(III) 2 5 0 ,4 7 5 (IV ) 1 3 0 ,4 0 3
E llio t, W illia m (E lio t, V ilija m ) (II)
227,
E g m o n t (E g m o n t) (II) 17
E g on (b ib l.) (II) 4 2 0
E h lers, Joachim (E lers, Jo ak im ) (I)
( r v ) 319. 336 , 403

E llw ein , T h o m a s (E vajn , T o m a s )
1 9 9 ,4 1 4
E h n a to n - v id i p od A m e n h o te p IV
( I I I ) 3 1 0 ,3 1 8 ,3 2 0 , 4 7 5
E lordu y, E leu terio (E lo rd i, E le u te rio )
E h ren b erg, H erbert (E ren b erg,

H erbert) (IV ) 3 0 2 ,4 0 1
(I)
403
E m erton , E p h raim (E m erto n ,
E ich h orn , E m il (A jh h o rn , E m il)

(III) 368
E fraim ) (III) 2 8 0 , 4 75
E m m iu s, U b b o (E m iju s , U b o ) (I)
E isen ach , E ld o n (A jzen ah , E ld o n )
2 6 , 344 - 349 , 3 6 9 .4 0 9 . 4 14 (U )
( II) 164, 2 2 4 ,4 4 5
E ise n ste in , Sergej (A jzen stajn ,
139, 4 14
E lster, Jon (E lster, D o n ) (IV ) 24 ,
E h ren b erg, John (E ren b erg, D z o n )

(IV ) 6 8 , 30 2, 4 0 2
4 4 5 447 . 471
E llsch eid , G n th e r (E lajd , G in te r)
441
Enej (m ito l.) (I) 98
S ergej) (IV ) 131

E n gelh ard , H an s (E n gelh ard , H a n s)
E isin g er, Peter (A jzin ger, Peter) (IV )
(IV )
332
3 5 8 .4 0 2
E n gelm a n n , B ern t (E n g elm a n ,
E isn er, Bertold (A jzn er, B erto ld )
B ern t) (III) 2 8 6 , 4 75
(IV ) 21, 4 0 2
471
D w o rk in , R o n a ld ( D v o r k in , R o n ald )
D racula, V la d (D ra k u la , V la d ) (III)
2 8 3-2 8 4
(IV ) 35-36, 2 5 9 - 2 6 1 , 2 6 5 , 343,

34 6 -34 7, 4 0 1 - 4 0 2 , 4 12 , 4 41, 443
D ra k o n (I) 35
D yze n h a u s, D a v id (D a jz e n h a u s ,
D reier, H o r s t (D ra je r, H o r s t) (IV )
D ejv id ) (IV ) 2 6 5 , 4 0 2
1 6 3 ,1 6 5 , 3 9 9
D ze lz a in is , M a rtin ( D z e lz a in is ,
D reier, R a lf (D ra jer, R alf) (III) 4 75

(IV ) 1 5 8 ,1 6 1 - 1 6 4 ,1 7 3 - 1 8 1 ,1 8 5 -
M a rtin ) (I I ) 132, 4 4 5
1 8 7 ,1 9 4 - 1 9 5 , 2 3 0 , 2 6 1 , 26 3,
2 6 6 , 316 -317, 321, 32 7 , 3 2 9 ,
330 -334. 341. 348
eri, V la d im ir (IV ) 31, 4 0 0
D ressen , W illi (D re s e n , V ili) (III)
458 ,4 8 3
in i, Z o ra n (I I I) 14 2 , 4 75
D rew s, R o b ert (D ru z , R o b ert) (I ) 32,
u ri, M ilo (I) 4 0 , 4 14
414
D rexler, A n to n (D re k sler, A n to n )
( 111)370
D e jm s II (E n g le s k i) (II) 4 3 ,4 9 , 63,
D ro ysen , Joh ann G u s ta v (D ro jze n ,
1 4 8 ,1 6 8 , 2 1 6 , 235, 2 5 9 - 2 6 2 ,
Johan G u s ta v ) (III) 318
2 6 7 -2 6 9 , 2 72 , 2 74 -2 7 5 , 2 8 9D ru z, M a rk o Livije (I) 110
2 9 0 , 2 9 2 - 2 9 6 ,3 0 1 ,3 0 4 - 3 1 6 ,
D u b il, H e lm u t (D u b il, H e lm u t) (IV )
318 -320 , 3 2 5 -3 2 7 ,3 2 9 -3 3 2 ,3 3 4 ,
188, 4 0 0
3 4 1,3 5 3 (III)
D u b o i, Jean-B ap tiste (D ib o a , Z a n -
55 (IV ) 13, 2 74 ,
435 . 437
B a tist) (III) 22
D e jm s TV k o ts k i ( I ) 383, 38 7, 39 2
D u b ro v in , A . I. ( I ll) 255
D e jm s V k o ts k i (I) 383-384, 39 2
D u b y , G eo rg es (D ib i, Z o rz ) (IV )
D e jm s V I k o ts k i (I E n g le s k i) (I)
375. 4 0 0
3 8 7 . 397 . 4 0 0 - 4 0 1 , 4 0 7 (II) 4 4 -
D u d le y , John (D ad li, D z o n ) (I ) 372
4 8 , 5 0 -5 3 , 6 0 , 1 6 0 , 1 6 6 , 1 6 8 ,
D lffe r, Jo st (D ilfer, Jost) (III) 4 5 9 ,
213, 2 9 6
475
D e jm s F ren sis (II) 2 9 3 , 3 0 5 ,3 0 7 ,
D u ra n t, W ill (D jurant, V il) (I ) 81,
310
1 1 2 , 1 1 6 ,1 5 1 , 1 6 2 , 1 6 5 , 1 7 1 , 2 9 9 3 0 0 , 413
D o r d III (II) 34 0 , 34 2, 3 6 6 , 3 7 0 371, 38 6 (III) 6 6 , 83 (IV ) 438
D u ra z z , K arlo de (D u ra z, K arlo de)

(D 2 3 3
D u ru y , V ic to r (D juri, V ik to r) (I ) 158E a k (m ito l.) (I) 5 0
159. 414
E arle, Peter (E rl, P iter) (II) 2 6 8 , 4 4 5
D u s o , G iu s e p p e (D u zo , D u z e p e ) (I)
3 6 4 ,4 0 9 ,4 1 4 ,4 2 0
E b ert, F ried rich (E b ert, F rid rih ) (III)

342-343, 355, 359 -361 , 3 6 7 . 371.
D w o re tz , S teven (D vorec, S tiv e n )
3 7 6 -3 7 8 , 381, 38 6, 4 0 8
(II) 3 6 7 , 445
470
E k berg, C arl (E k b erg, K a rl) (I I ) 303,
Ebert, T h e o d o r (E b e rt, T e o d o r) (IV )

31,
2 4 8 , 2 5 4 , 2 5 6 , 318, 3 2 0 , 3 4 6 ,
3 4 9 .3 5 2 .3 6 0 .4 0 2
Eckert, H a n s-H e rm a n n (E k ert,
445
E lazar (I) 151
E lben , W o lfg a n g (E lb en , V o lfg a n g )
H a n s-H erm a n ) (IV ) 3 3 1,3 4 7 ,
(III)
3 6 1 ,3 7 0 ,3 7 7 ,3 8 0 - 3 8 1 ,4 7 5
3 5 0 .4 0 2
Eliade M ircea (E lijad e, M ira ) (I)
Eckhart, F ra n z (E k h art, F ranc) (III)
1 2 4 - 1 2 5 ,1 3 1 ,1 4 2 ,1 4 5 ,1 4 8 ,1 5 7 ,
3 1 4 -3 1 5 , 317, 475
Eder, K lau s (E d er, K la u s ) (IV ) 353,
4 14
E lias, N o rb ert (E lijas, N o rb e rt) (IV )
402
E din ger, E d w ard (E d in ger, E d vard)
(III) 9 9 , 4 7 5
57, 402
E liza b e ta T ju d o r (I) 3 1 1 ,3 3 2 ,3 6 9 ,
374 - 375, 38 6, 391-393 , 3 9 7 -4 0 0
Edvard II (I) 182, 2 0 4 - 2 0 6 , 2 0 9 -
(II) 1 5 ,1 9 , 36, 4 7 ,1 7 1 , 2 4 0 , 2 5 2 ,
2 1 0 , 2 12 , 371, 3 7 7, 385 (II) 63,
2 9 4 (IV ) 136
112, 117
E lkan , A lb e rt (E lk an , A lb e rt) (I ) 3 0 9 ,
Edvard III (II) 2 9 4
Edvard V I (I) 2 6 2 , 368 , 372-373,
318, 3 2 2 ,3 2 9 ,3 3 3 ,4 1 4
E lk in , S te p h e n (E lk in , S te fe n ) (II)
375- 376 , 3 7 8 -3 7 8 ,3 8 2 ,3 8 8 -3 8 9 ,
393
4 0 6 ,4 4 5
E llein stein, Jean (E len tajn , a n )
E d zard II (I) 343, 348

E gelh aaf, G o ttlo b (E g elh af, G o tlo b )
(I) 273, 2 75 , 4 14
(III) 2 5 0 ,4 7 5 (IV ) 1 3 0 ,4 0 3
E llio t, W illia m (E lio t, V ilija m ) (II)
227,
E g m o n t (E g m o n t) (II) 17
E llsch eid , G n th e r (E lajd , G in te r)
E g o n (b ib l.) (II) 4 2 0
Ehlers, Joachim (E lers, Jo ak im ) (I)
(IV ) 319, 336, 403

E llw ein , T h o m a s (E vajn , T o m a s )
1 9 9 ,4 1 4
E h n a to n - v id i p od A m e n h o te p IV
( I I I ) 3 1 0 ,3 1 8 ,3 2 0 ,4 7 5
E lordu y, E leu terio (E lo rd i, E le u te rio )
E h ren b erg, H erbert (E ren b erg,

H erbert) (IV ) 3 0 2 , 4 0 1
(I )
403
Em erton , E p h raim (E m erto n ,
E ich h orn , E m il (A jh h o rn , E m il)

(III) 368
E fraim ) (III) 2 8 0 , 4 75
E m m iu s, U b b o (E m iju s, U b o ) (I)
E isen ach , E ld on (A jzen ah , E ld o n )
2 6 , 344- 349 . 3 6 9 , 4 0 9 , 4 H (H )
( I I ) 1 6 4 , 2 2 4 ,4 4 5
E ise n ste in , Sergej (A jzen stajn ,
139, 4 14
E lster, Jon (E lster, D o n ) (IV ) 2 4 ,
E h ren b erg, John (E ren b erg, D z o n )

(IV ) 6 8 ,3 0 2 ,4 0 2
445 447 , 471
441
Enej (m ito l.) (I) 98
S erg ej) (IV ) 131

E n gelh ard , H an s (E n gelh ard , H a n s)
E isin g er, Peter (A jzin ger, Peter) (IV )
(IV )
332
3 5 8 .4 0 2
E n gelm an n , B ern t (E n gelm a n ,
E isn er, Bertold (A jzn er, B erto ld )
B ern t) (III) 2 8 6 , 4 75
(IV ) 21, 4 0 2
471
En gels, F ried rich (E n g e ls , Frid rih )
Everard, W illia m (E verar, V ilijam )
(III) 6, 118, 131-13 2 ,13 5 -13 9 ,
011)453
142, 1 4 7 - 1 5 0 , 1 5 2 , 154.1 5 6 - 1 5 7 .
E vgen ije IV (I ) 38 4
16 1-16 5 , 1 6 7 - 1 6 8 ,1 7 0 - 1 7 5 ,1 7 9 ,
E w in , R. E. (E v in , R. E .) (II) 189,
1 9 5 -1 9 7 . 2 0 1 - 2 0 9 , 213, 2 16 ,
2 0 7 , 231, 4 4 6
2 2 8 , 2 6 0 , 2 6 3 - 2 6 7 , 2 73 , 2 7 7 ,
2 8 9 - 2 9 7 ,2 9 9 ,3 2 4 , 329-335,
337. 339 . 345 . 347 . 349 - 353, 418 ,

475 *477 . 4 8 6 , 4 8 8 , 5 0 0 (IV ) 45,
4 7, 5 5 , 6 1 -6 2
477
E n n ker, B e n n o (E n k er, B e n o ) (IV )
F abian, E k k eh art (F ab ijan , E keh art)
118, 403
( I ) 2 7 4 , 2 7 9 - 2 8 0 , 413, 415
E n o III (I ) 3 4 3 ,3 4 7 - 3 4 8 ,3 6 3 .3 6 6
F agel, G a s p a r (F a g e l, G a s p a r) (II)
303
E p ik tet (I ) 138
Fairfax, T h o m a s (F erfa ks, T o m a s)
E razm o R o te rd a m sk i (I) 2 6 7
Erbe, M ich ael (E rbe, M ih a e l) (II) 37,
39,
Falej, V la d im ir (IV ) 95
E rbkam , H . W . (E rbkam , H . V .) (I)
Falk, R ich ard (F alk , R icard ) (IV ) 312-
414
313, 317, 4 0 2
Ercole, F ran cesco (E rko le,
F argo B row n , L o u ise (F argo Braun,
F ra n cesk o ) (I) 2 2 7 - 2 2 8 , 230 ,
L u iz) (II) 137, 4 4 6
233-235, 414
Farr, Jam es (Far, D e jm s ) (II) 320 ,
E rhard, Jo h an n B en jam in (E rhard ,
331. 334, 4 4 6
Joh an B en ja m in ) (III) 5 9 , 2 8 6 ,
477
F arran d , M a x (F aran d , M a k s ) (II)
Erler, E d w ard (Erler, E d vard) (II)

409,
378 ,3 8 9 , 393. 446
446
F eder, E rn st (F eder, E rn st) (III) 4 7 7 ,
E rm aco ra, F e lix (Erm akora, F e lik s)
375
(IV ) 344, 403
F eder, G o ttfrie d (F eder, G o tfrid )
E sch e n b u rg, T h eo d o r (E sen b u rg,
(IID 4 5 6
T e o d o r) (I) 82, 415
F en n o , John (F en o, D o n ) (II) 4 16
Esler, G e o rg e (Isler, D z o rd z ) (IV ) m
F erg u so n , A d a m (F ergu so n , A d a m )
E telred II (I ) 2 0 5 (II) 118
(II) 4 0 6
E u ch n er, C h arles (O jh n er, C a rls )
F e rg u so n , R o b ert (F ergu so n , R obert)
( I V ) 355 . 358 , 4 2
(II) 2 6 4 - 2 6 7 , 2 71, 324, 4 4 6
E u ch n er, W a lte r (O jh n er, V alter) (II)

214,
(II) 8 8 ,1 1 3 , 4 4 9 , 4 6 4 , 4 6 9 (III)
453
446
273 .
F aatz, A rn d t (F ac, A rn t) (III) 389,
2 7 4 , 2 8 5 ,4 4 6
F ern an d ez, Juan (F ern an d ez, H u an )

( III) 7 5
E u k lid (II) 177
F ern e, H e n ry (Ferne, H en ri) (II) 73
E u z e b ije (I ) 15 3 ,16 1
F etsc h er, Irin g (Feer, Irin g) (III)

2 2 , 2 18 , 4 7 7
E va (b ib l.) (I ) 304
472
Ford, Lord G re y (F o rd , Lord G rej)
F euerherdt, E ck h a rd t (F o jerh ert,
(II) 2 6 4 - 2 6 6 , 2 6 8 , 4 4 6 (III)
E k h art) (I ) 3 5 0 , 354, 357. 415
478
F ichte, Joh ann G o ttlie b (F ih te , Johan

G o tlib ) (I I I) 2 8 7 , 4 7 7 0 V ) 175
F iebig, Paul (F ib ig , P a u l) (III) 431,
F o rm o zije (I ) 17 8 -17 9
F orster, Jones, (F o rster, D z o n s ) (II)
477
157. 447
F iges, O rla n d o (F a jd z is , O rla n d o )
F rster, Jrgen (F erster, Jirgen) (III)

4 4 6 -4 4 7 , 4 78
(III) 2 2 3 , 232-233, 2 5 5 , 4 78
(IV ) 1 0 5 ,1 0 9 - 1 1 0 ,1 3 2 ,4 0 3
F rster, W in frie d (F erster, V in ifrid )

(II) 1 6 9 , 4 4 7
F iggis, J. N . (F a jd z is , D z. N .) (I ) 191,
4 15
(II) 2 9 8 ,4 4 6
F o rsth o ff, E rn st (F o rsth o f, E rn st)

(III) 430 - 431. 478
F ilagrije (I ) 187
F orsyth , M u rray (F o rsajt, M ju ri) (II)
F ilip II (I) 213, 2 6 2 , 3 1 5 ,3 3 7 ,3 4 0 ,
157. 447 (III) 2 9 , 478
3 4 4 ,3 6 1 ,3 6 3 , 373-375 .3 8 1 (II)
5,10,12-19, 23-24, 26-27, 332,36-37,42,145, 296 (III) 281

(IV)433
F ilip IV (I) 180
F ilip A v g u s t (I) 171
F ilip O d v a z n i (I ) 274-275, 280
F ilip Lepi (I) 183, 217
F ilip S v ap sk i (I ) 171
F orsyth e, D a v id (F o rsajt D e jv id )
(IV ) 312, 403
F ortescue, G . K . (F o rtesk ju , G . K .)
(II)
(I)
Fin ch , D an iel (F in e, D an ije l) (II)
16 (II) 4 6 , 9 7 , 1 6 7 , 4 4 7 (III) 72
(IV ) 6 3 ,4 0 3
Fox, G e o rg e (F o k s, D z o r d z ) (III)
466,
328
4 7 8 (IV ) 194 , 231, 403
F raenkel, E rn st (F re n k el, E rn st) (III)
F in layson , M ich ael (F in le jso n ,
3 8 5 ,4 7 8 ( 1 x 0 2 9 9 ,4 0 3
M a jk l) (I I ) 2 1 9 , 4 4 6
F raenkel, H ein rich (F ren kel,
F in n is, John (F in is, D z o n ) (II) 186,
H ajn rih ) (IV ) 1 1 2 ,1 1 7 , 4 0 4
446
Franco, F ra ncisco (F ran k o,
F lak, Lu cije V alerije (I ) 9 0
F ra n cisk o ) (IV ) 8 0
Flake, O t to (F lake, O t o ) (III) 28 2 ,
Frank, H an s (F ra n k , H a n s) (III) 431
4 78
F ranklin, B en ja m in (F ren klin ,
F leisch, N ico lau s (F lajs, N ik o la u s)
B en jam in ) (I I ) 6 0 -6 1 , 7 0 -7 1 , 84,
(IV ) 233, 2 4 6 - 2 4 7 ,3 1 6 - 3 1 8 ,3 2 0 -
8 7 ,1 1 7 , 2 71, 2 7 9 , 2 8 2 , 2 8 5 -2 8 6 ,
3 2 2 ,3 3 0 -3 3 3 ,3 4 6 -3 4 7 ,3 4 9 ,4 0 3
325, 3 6 6 , 392-39 3, 4 4 4 , 4 4 7
Flor, G e sije (I) 150
F ranklin, Julian (F re n k lin , Julijan )

( 1 ) 3 0 7 ,3 1 8 , 3 2 0 , 3 2 3 ,3 6 2 ,4 1 5 ,
F lu m an n , C la u d ia (F lim a n , Klaudija)
(II)
371, 415
F o ucault, M ich el (F u k o , M is e l) (I)
F ilm er, R o b e rt (F ilm er, R o b ert) (II)
163,175. 273. 326, 445
6 1-6 2 , 4 4 7
F ortescue, John (F o rtesk ju , D z o n )
4 2 1(11)4 4 7
6 2 , 7 1, 238, 4 4 6
F o o t, M ich ae l (F u t, M a jk l) ( 111) 88,
F ra n so a I (I) 2 6 0 -2 6 1 ,3 1 3
478
F ransoa II (I) 313, 32 7 , 38 7, 39 1-39 2
473
F ranzen, A u g u s t (F ra n cen , A v g u s t)
(I)
Fuchs, A n k e (F u h s , A n k e ) (IV ) 30 2,
181-183, 1 8 9 ,1 9 7 , 415
4 01
Frazer, Jam es G e o r g e (F rejzer,
F uh rm an n, H o r s t (F u rm a n , H o rst)
D e jm s D o r d ) (I ) 1 2 6 -1 2 7 ,
(I) 1 7 8 ,4 1 6
1 4 0 ,1 4 2 , 415
Fukuda, A rih iro (F u k u d a , A rih iro )
F reden N e n n in g (F red en , N e n in g )
(II) 1 6 4 - 1 6 5 ,1 6 9 ,1 7 3 , 1 7 5 ,1 9 4 ,
447
(0 293
Freem an, M ich ael (F rim an , M a jk i)
Fller, T im o ty (F u le r, T im o ti) (II)
(IV ) 61, 4 0 4
384. 395 . 447
Freisler, R o lan d (F rajsler, R o la n d )
Furet, F ranois (F ire, F ra n so a) (III)
(IV ) 117
2 2 , 37-39, 4 2 , 4 4 , 4 9 - 5 0 ,1 8 1 ,
22 1, 2 6 2 , 2 7 0 - 2 7 1 , 4 7 0 , 4 7 8 -
F reneau, P h ilip (F re n o , F ilip ) (II)
4 7 9 (IV ) 6 6 - 6 7 , 7 . 7 8 ,1 4 3 ,4 0 4
4 16
Freud, S ig m u n d (F ro jd , Z ig m u n d )
(I) 14 5 -14 6 (III) 7 1, 4 7 8 (IV )
20, 404
G ab an yi, A n elli U te (G a b a n ji, A n e li

U te) (IV ) 1 2 6 , 4 0 4
F reund, Julian (F ro jn d , Julijan ) (II)

1 7 9 ,1 8 5 , 2 0 8 , 4 4 7
G ag ern , H ein rich v o n (G a g e rn ,

H ajn rih fo n ) (I I I) 315-316 , 318
F ridrih A u strijsk i (I) 18 9 , 2 1 7
G a lb a (II) 4 19
F ridrih II H oen co lern (III) 3 9 4 (IV )
378
G a le a z z o , B ern ab o (G a le a c o ,
B ern ab o ) (I ) 233
F ridrih II H o en tau fen (I) 1 7 1 ,1 8 0 ,

183, 2 0 3 , 214
G a le a z zo , G ia n (G a le a c o , D a n ) (I)
F rid rih M u d ri (I) 2 6 9 , 2 7 7 - 2 7 8 , 2 9 2
233
G a le a z z o , V is co n ti (G a le a c o ,
F ridrih P o b o n i (I) 319
V is k o n ti) (I) 233
F rid rih V ilh e lm II (III) 36, 319
G a lile i, G a lile o (G a lile j, G a lile o ) (II)
F rid rih V ilh e lm III (III) 2 8 7
297
Fried el, H an s (Fridel, H a n s) (I ) 37-
38 ,
G a lla tin , A lb e rt (G a la tin , A lb e rt) (II)
55 . 415
423
F ried elb au m , Stan ley H erm an
G a llu s , N ic o la u s (G a lu s , N ik o la u s )
(F rid elb au m , Stenli H erm an )
(0 293
(IV ) 2 8 2 , 403
G a m a lie l (b ib l.) (II) 8 0
F ried m an n , W o lfg a n g (F rid m an ,
G a n d h i, In d ira (G a n d i, In d ira ) (IV )
V o lfg a n g ) (IV ) 2 9 8 ,4 0 3
Fried rich , C arl Joachim (F rid rih , Karl
349
G a n d h i, M a h atm a (G a n d i,
Jo ak im ) (I) 2 2 ,3 5 4 ,3 5 6 ,4 1 0 ,
4 15 (III) 4 3 1,4 7 8 (IV ) 6 6 , 7 2 ,
M a h a tm a ) (IV ) 6 , 2 4 1-2 5 1, 253-
77 . 1 2 7 . 4 0 4
2 5 5 , 3 2 0 , 347, 3 5 0 , 4 0 4 , 4 4 0
Fryde, N a talie (Frid, N atali) (I ) 2 0 5 ,

210,
G a rd in e r, S te p h en (G a rd in e r,
S te fe n ) (I ) 2 6 2
415
474
G e rck en , H ein rich (G e rk en ,
G arin , E u g en io (G a r in , E u d e n io ) (I)
H a jn rih ) (I) 293
235
G erh ard (G erh a rd ), n a d b isk u p (I)
G arn e tt, G e o rg e (G a r n e t, D z o r d z )
2 0 2 -2 0 3
(1 ) 3 1 8 ,3 3 4 , 336, 4 16
G ern , C h ris tia n e (G e rn , K ristija n e )
G arraty, John (G a ra ti, D z o n ) (II)
430,447
(IV ) 3 5 6 -3 5 7 .4 1 9
G e rs o n , Jean C h arlier d e (G e rs o n ,
G a rriso n , Janine (G a r is o n , Z a n in )
( 1)338
an arlije d e) (I) 2 5 , 1 8 9 ,1 9 2 200,
G ath erer, W . A . (G ed erer, V . A .) (I)
18 0 , 448
G ath y , V era (G a ti, V era) (IV ) 4 8,
G e tu lik (I) 133
404
G e w irth , A la n (G e v irt, A la n ) ( I ) 182,
G a u n t, Peter (G o n t, Peter) (II) 9 0 ,
447
2 1 7 , 2 1 9 , 223, 4 16
G eyl, P. (G e jl, P.) (II) 2 2 , 448
G av re, M a rk (G e jv r, M a rk ) (II) 19 0 ,
447
G h o se , A u ro b in d o (G o s e ,
A u ro b in d o ) (IV ) 243
G av rilo (b ib l.) ( I ll) 8 7
G id d e n s , A n th o n y (G id e n s , E n to n i)
G a x o tte , Pierre (G a s e t, Pjer) (III) 39,
479
(IV ) 4 5 - 4 6 ,4 9 ,4 0 4 , 4 2 8
G ierk e, Julius v o n (G irk e , Julius fo n )
G eb erh a rd (I) 16 9
(IV ) 3 2 4 , 4 0 4
G e ig e r, M a x (G ajge r, M a k s ) (I ) 3 2 9 ,
4 16
G ie rk e, O t to v o n (G irk e , O t o fo n )
(I) 3 3 8 ,3 5 0 - 3 5 2 ,3 5 6 ,4 1 6 ( 1 1 )
G e is s , Im m an u el (G a js, Im a n u el)
(III)
19 6 , 4 4 8 (III) 389 (IV ) 21, 2 9 8 ,
2 7 9 , 324, 453, 4 7 9
404
G e la s ije I (I) 165
G ie se y , R alp h (G iz i, R alf) (I) 333,
G e ld e re n , M a rtin van (G eld e re n ,
337.
M a rtin v a n ) (II) 1 3 ,1 8 , 2 8 , 38-
39 -
448
416
G ig (I) 32
G ilb e rt, F elix (G ilb e rt, F elik s) (II) 9,
G e ln h a u se n , K o n rad v o n
448
(G e ln h a u ze n , K o n rad fo n ) (I)
184, 4 2 0
G ilb y , A n th o n y (G ilb i, E n to n i) (I)
379
G e m b e l, Em il Julius (G e m b e l, Em il
Ju lius) (III) 4 2 2 , 4 7 9
G illin g h a m , John (G ilin g e m , D o n )

(I)
G e n e t, E d m o n d C h arles (Z en e,
E d m o n d Sari) (II) 19 0 , 4 17
30 2 , 4 7 9 (IV ) 6 6 - 6 7
A le s a n d ro ) (II) 10, 2 4 2 -2 4 3
G ira rd , R en ( irar, R en e) (IV ) 12 2 ,
12 4 , 430
G e n tz , Friedrich v o n (G e n e , F ridrih
fo n ) (III) 309
3 7 0 , 4 16
G ira ffi, A llesa n d ro ( ira fi,
G e n tile , G io va n n i (D e n tile , D o v a n i)
(III)
4 16 (II) 73 -7 5 , 4 4 6 , 4 6 7
G ert, Bernard (G e rt, B ern ard ) (II)
4 0 5 ,4 1 1 ,4 1 6 ( 1 1 ) 4 5 ,4 4 7
G la esn er, G ert-Joach im (G le sn e r,

G ert-J oah im ) (IV ) 8 5 ,1 9 4 , 4 0 4
G e o rg B ran d en b u rsk o -A n zb ask i
475
G o rk i, M a k s im (I I I) 2 4 3 ,4 7 9 (IV )
1 1 8 .4 0 5
G o tt, S a m u el ( G o t, S e m ju e l) (III) 71
G o u ld , C a ro le (G u ld , K e ro l) (IV ) 63,
2 6 2 , 3 0 6 -3 0 7 , 310 , 332, 4 0 4
G rah, G aj (I ) 8 7 , 1 0 7 , 1 1 0 (III) 122
G ra h , T ib e rije (I ) 8 6 - 8 7 ,1 1 0 (III)
122
G ra m l, H erm a n n (G ra m l, H erm an )
(III) 4 4 3 ,4 7 9
G ra m sch i, A n t o n io (G ra m i,
A n to n io ) (IV ) 4 8
G ra n ge, P eregrin e d e la (G ra n ,
P eregrin d e la ) (II) 16
G ra n t, R uth (G ra n t, R u t) (II) 123,
277 .
449
G ra n velle, A n to in e P erron et de
(G ra n v e l, A n to a n Peron e d e) (I)
363 (II) 12-13
G ra u s, F ra n tie k (G ra u s, F ra n tiek)
(I )
2 0 7 , 4 17
G ray, C h a rles (G re j, a rls ) (II) 213,

265,
449
G ray, G le n n (G re j, G le n ) (IV ) 19 9 ,
2 2 5 .4 0 5
G re b in g , H elga (G re b in g , H e lg a )
(III)
347, 361, 363, 372 -373. 479
G reen e, Jack (G rin , D e k ) (II) 352,
449
G re e n fe ld Liah (G rin fe ld , Laja) (III)
17. 479
G re g o r, A . Jam es (G re g o r, A .
D e jm s ) (III) 2 9 8 , 30 5, 4 8 0
G ren v ille , John (G ren v ije, D o n ) (II)
237
G r g u r III (I ) 165
G r g u r V ( I ) 179
G r g u r V II (I ) 1 6 6 -1 6 7
G r g u r IX (I) 1 6 9 ,1 8 0
G r g u r X II (I ) 1 8 4 ,1 8 6 ,1 9 0
76
G rie w an k , K arl (G riv a n k , K a rl) (I)
G u is e ( G iz ) , v o jv o d a (I ) 3 0 6 , 3143 1 5 ,3 2 8 ,3 4 0 ,4 2 9
15, 2 7 1 ,4 1 7 (I I ) 9 ,4 4 9
G u rev ic, A ro n (I) 4 17
G riffith s, G o r d o n (G r ifits , G o rd o n )
(II) 11, 2 9 , 4 4 9
G u rk o w , A n d rej (G u rk o v , A n d re j)
(IV )
G rim m , D ie te r (G r im , D ite r ) (IV )

23,
2 8 1, 4 0 5
159 , 4 0 5
G u s ta fs s o n , B o (G u s ta fs o n , B o ) (III)
334-335, 4 8 0
G ro en er, W ilh e lm (G re n e r, V ilh e lm )

(III) 3 6 7, 380-381
G u sy , C h ris to p h (G u z i, K risto f) (IV )

32, 2 9 0 , 4 0 6
G ro e th u y sen , B ern ard (G re th ise n ,

B ern ard ) (III) 2 2 , 4 8 0
H
G ro h , D ie te r (G ro h , D ite r ) (III) 321-
H aase, H u g o (H a z e , H u g o ) (III)
3 2 3 ,3 2 5 ,3 4 3 ,3 7 2 , 4 8 0
3 4 4 ,3 6 2 ,3 6 7
G ro m o ll, B erhn ard (G ro m o l,
H berle, Peter (H eb erle, Peter) (III)
B ern ard ) (IV ) 310 , 4 0 4
4 6 8 , 4 8 0 (IV ) 2 8 4 -2 8 5 , 4 0 6
G ro rich ard , A la in (G ro risa r, A lan )
(IV) 69, 405
H aberm as, Jrgen (H ab erm a s,

Jirgen) (II) 2 0 5 , 2 0 7 - 2 0 8 , 2 2 4 ,
G ro s s , A n n em arie (G ro s , A n em a ri)
(II)
4 4 9 (III) 135, 4 8 0 (IV ) 17, 2 0 ,
4 6 , 5 9 , 6 1, 7 6 ,1 3 5 , 4 4 9
2 7 - 2 9 ,3 4 ,4 8 ,5 6 ,5 9 ,1 8 7 ,2 0 7 ,
G ro s s , R o b ert (G ro s , R o b ert) (II)
213 -2 14 , 2 6 3 - 2 6 6 , 2 8 4 , 334, 337,
377 , 449
40 1,
G ro o s S e u fftze n , C h ris tia n
4 0 6 , 415
H acker, F ried rich (H ak er, F ridrih )
L ieb fried t v o n (G ro s S o jfcen ,
(IV )
K ristija n L ibfrejt fo n ) (III) 28 1,
12 4 , 4 0 6
H ad rijan , (I) 133
480
H ad rijan II (I) 183
G ro tiu s , H u g o (G ro ciju s, H u g o ) (I)
H ad rijan V I (I ) 2 6 0
415 (II) 2 2 5 , 2 9 7 - 2 9 8 , 4 4 6 , 4 4 9
H aeften , W ern e r v o n (H efte n , V ern er
G r n in g er, Paul (G rin in g e r, Paul)

(IV )
fo n ) (IV ) 117
329-330
H afen , T h o m a s (H a fe n , T o m a s ) (III)
G u ed ev ille, N ico la s (Z ed evije,
28 ,
30 , 63, 4 8 0
N ik o la s ) (III) 9
H affn er, S eb astia n (H afn er,
G u rin , D an iel (G e re n , D a n ije l) (IV)
1 0 6 ,1 2 3 ,
S e b a stija n ) (III) 354-356 , 358,
405
371, 4 2 2 , 4 6 1 , 4 6 6 , 4 8 0 (IV )
G u gge n b erger, Bernd (G u ge n b erg er,
334, 378, 4 0 6 - 4 0 7
B ern d ) (III) 4 8 0 -4 8 2 , 4 9 4 , 5 0 0
H agen , C h ris tin e (H a g e n , K ristin e )
(IV ) 3 5 9 -3 6 0 , 4 0 5 - 4 0 7 , 4 21,
(I )
423
155, x57 , 1 6 7 .1 6 9 , 20 3, 301,
4 17 (II) 47 , 449 (H O 56 , 4 8 0
G u ccia rd in i, Francesco (G v ica rd in i,
(IV ) 2 4 5 , 321, 323, 4 0 7
F ra n cesko ) (I) 251 (II) 9
H germ an n , G u s ta v (H egerm an ,
G u s ta v ) (II) 355, 3 6 6 , 3 7 0 ,3 7 4 ,
G u in ig i, Francesco (G v in id i,
F ran cesko ) (I) 233
449
477
G lea so n , A b b o tt (G lis o n , A b o t) (III)

3 0 2 .4 7 9 (IV ) 6 5 - 6 6 ,4 0 5
G o d ch o t, Jacqu es (G o d s o , Z a k ) (III)
3 2 0 .4 7 9
2 5 2 , 2 6 0 - 2 6 1 , 4 16
G o erd eler, C a rl F ried rich (G erd eler,
Karl F rid rih ) (IV ) 1 1 4 ,3 9 4
G o erlich , H e lm u t (G e rlih , H e lm u t)
338, 3 4 2 , 4 0 5
G o h ler, G e rh ard (G e le r, G erh ard )

(III) 16 7 , 2 7 9 , 4 7 9
G o ld farb , Jeffrey (G o ld fa r b , D zefri)
(IV ) 83, 4 0 5
G o ld h a g e n , D a n ie l Jona
(G o ld h a g e n , D a n ijel Jona) (III)
458.479
2 6 2 , 3 0 6 - 3 0 7 ,3 1 0 , 332, 4 0 4
G ra h , G a j (I) 8 7 ,1 0 7 ,1 1 0 (III) 122
G rah, T ib erije (I) 8 6 - 8 7 ,110 (H I)
122
G ra m l, H erm an n (G ra m l, H erm an )
(III)
4 4 3 ,4 7 9
G ra m sch i, A n t o n io (G ra m i,
A n to n io ) (IV ) 48
G ra n ge, P eregrin e d e la (G ra n ,
P eregrin d e la ) (II) 16
G ra n t, R uth (G ra n t, R u t) (II) 123,
277 .
449
G ra n velle, A n to in e P erron et de
G o ld ie , M a rk (G o ld i, M a rk ) (II)
2 7 1 - 2 7 2 , 448
G o ld s m ith , M . M . (G o ld s m it, M .
M .) (II) 1 6 3 ,4 4 8
G o ld s to n e , Jack (G o ld s to u n , D z e k )
(II)
1 1 8 .4 0 5
G o tt, S a m u el ( G o t, S e m ju e l) (III) 71
G o u ld , C a ro le (G u ld , K e ro l) (IV ) 63,
G o d m a n , P eter (G a d m a n , P iter) (I)
(IV )
G o rk i, M a k s im (III) 2 4 3 ,4 7 9 (IV )
53- 54 . 448
G o ld w in , R o b ert (G o ld v in , R o bert)
( 1 1 ) 3 8 5 ,4 4 8
G o lo s c e k in , F ilip (IV ) 9 4 -9 5
G o o c h , G . P. ( G o i, G . P .) (I I ) 7 7 ,
2 9 5 - 2 9 6 ,4 4 8
G o o d m a n , C h is to p h e r (G u d m a n ,
K risto fer) (I) 379-383, 391, 4 0 6 ,
417
G o o d w in , John (G u d v in , D z o n ) (II)
8 0 -8 1, 8 3 -8 5 ,1 4 9 , 4 4 8 -4 4 9 ,
456
G o o d w in , T h o m a s (G u d v in , T o m a s )
(II) 7 9 , 4 4 9
G o rb a co v , M ih a il (IV ) 8 4 ,1 2 5
G o rin g , H erm an n (G e rin g , H erm an )
(III) 4 2 5 , 435
G o rin g , M a rtin (G erin g, M a rtin ) (I)
323, 325, 3 3 7 ,4 17 (IV ) 4 0 5
(G ra n ve l, A n to a n Peron e d e ) (I)
363 (II) 12-13
G ra u s, F ra n tiek (G ra u s, F ran tiek)
( 1 ) 2 0 7 ,4 1 7
G ray, C h a rles (G re j, a rls) (II) 213,
265,
449
G ra y, G le n n (G re j, G le n ) (IV ) 199 ,
2 2 5 .4 0 5
G re b in g , H elga (G re b in g , H e lg a )
(III)
347, 36 1, 363, 372-3 73, 479
G reen e, Jack (G rin , D e k ) (II) 352,
449
G re e n fe ld Liah (G rin fe ld , Laja) (III)
17.
479
G re g o r, A . Jam es (G re g o r, A .
D e jm s ) ( 111) 2 9 8 ,3 0 5 , 4 8 0
G re n v ille , John (G ren v ije, D o n ) (II)
237
G r g u r III (I) 165
G r g u r V ( I ) 179
G r g u r V II (I ) 1 6 6 -1 6 7
G r g u r IX (I) 1 6 9 ,1 8 0
G r g u r X l l (I ) 1 8 4 ,1 8 6 ,1 9 0
G u is e ( G iz ) , v o jv o d a (I ) 3 0 6 ,3 1 4 -
G rie w an k , K arl (G riv a n k , K arl) (I)
3 1 5 ,3 2 8 ,3 4 0 ,4 2 9
15, 2 7 1 , 4 17 (I I ) 9 , 449
G u rev ic, A ro n ( 1) 4 17
G riffith s, G o r d o n (G r ifits , G o rd o n )
(II) 11, 2 9 ,4 4 9
G u rk o w , A n d rej (G u rk o v , A nd rej)
(IV )
G rim m , D ie te r (G r im , D ite r ) (IV )

23,
28 1, 4 0 5
15 9 , 4 0 5
G u s ta fs s o n , B o (G u s ta fs o n , B o ) (III)
334- 335. 4 8
G ro en er, W ilh e lm (G re n e r, V ilh e lm )

(III) 3 6 7 ,3 8 0 -3 8 1
G u sy , C h ris to p h ( G u z i, K risto f) (IV )

32, 2 9 0 , 4 0 6
G ro e th u y se n , B ernard (G re th ise n ,
B ern ard ) (I I I) 2 2 , 4 8 0
H
G ro h , D ie te r (G r o h , D ite r ) (III) 321-
H aase, H u g o (H a z e , H u g o ) (III)
3 2 3 ,3 2 5 ,3 4 3 ,3 7 2 ,4 8 0
344,
G ro m o ll, B erhn ard (G ro m o l,
4 6 8 , 4 8 0 (IV ) 2 8 4 -2 8 5 , 4 0 6
G ro rich ard , A la in (G ro risa r, A la n )
H aberm as, Jrgen (H ab erm a s,
(IV ) 6 9 ,4 0 5
Jirgen) (II) 2 0 5 , 2 0 7 - 2 0 8 , 2 2 4 ,
G ro s s , A n n e m arie (G r o s , A n em a ri)
(II)
4 4 9 (III) 135, 4 8 0 (IV ) 17, 2 0 ,
4 6 , 59 . 61, 7 6 , 135. 449
2 7 - 2 9 , 34, 4 8 , 5 6 , 5 9 ,1 8 7 , 2 0 7 ,
G ro s s , R o b ert (G r o s , R o b ert) (II)
377-
362, 367
H b erle, Peter (H eb erle, Peter) (III)
B ern ard ) (IV ) 3 1 0 ,4 0 4
213 -2 14 , 2 6 3 - 2 6 6 , 2 8 4 ,3 3 4 ,3 3 7 ,
449
4 0 1,
G ro o s S e u fftze n , C h ris tia n
4 0 6 , 4 15
H acker, F ried rich (H ak er, F rid rih )
L ieb fried t v o n (G ro s S o jfcen ,
(IV )
K ristija n Libfrejt fo n ) (III) 28 1,
124, 4 0 6
H ad rijan , (I) 133
480
H ad rijan II (I) 183
G ro tiu s , H u g o (G ro ciju s, H u g o ) (I)
415 (II) 2 2 5 , 2 9 7 - 2 9 8 , 4 4 6 , 4 4 9
H aeften , W e rn e r v o n (H e fte n , V ern er
G r n in g e r, Paul (G rin in g e r, Paul)

(IV )
H ad rijan V I ( I ) 2 6 0
fo n ) (IV ) 117
329-330
H afen , T h o m a s (H a fe n , T o m a s ) (III)
G u e d e v ille , N ico la s (Z ed ev ije,
2 8 ,3 0 , 63, 4 8 0
N ik o la s ) (III) 9
H affn er, S eb astia n (H afn er,
G u rin , D a n ie l (G e re n , D an ije l) (IV)
1 0 6 ,1 2 3 ,
S e b a s tija n ) (I I I) 3 5 4 -3 5 6 ,3 5 8 ,
405
3 7 1 ,4 2 2 , 4 6 1 , 4 6 6 , 4 8 0 (IV )
G u g g e n b e rg e r, Bernd (G u gen b erg er,
334. 378 .4 0 6 - 4 0 7
B ern d ) (III) 4 8 0 -4 8 2 , 4 9 4 , 5 0 0
H agen , C h ris tin e (H a g e n , K ristin e )
(IV ) 3 5 9 -3 6 0 ,4 0 5 - 4 0 7 , 4 21,
( 0 155. ! 5 7 . 1 6 7 ,1 6 9 , 20 3, 30 1,
423
4 17 (II) 4 7 , 4 4 9 (III) 5 6 , 4 8 0
(IV ) 2 4 5 ,3 2 1 ,3 2 3 , 4 0 7
G u ccia rd in i, Francesco (G v ica rd in i,

F ra n cesko ) ( 1) 251 (II) 9
H germ a n n , G u s ta v (H egerm an ,
G u s ta v ) (II) 355, 3 6 6 ,3 7 0 ,3 7 4 ,
G u in ig i, Francesco (G v in id i,
449
F ra n cesko ) (I) 233
477
H ajdu, R o b ert (H e jd u , R o b ert) (IV )
H ard enberg, K arl A u g u s t F rst v o n
30 , 4 0 7
(H a rd e n b e rg , K a rl A u g u s t F irst
fo n ) (III) 6 7 , 3 9 0
H ajnrih IV (I ) 1 6 7 - 1 6 9 , 211
H ard in g, N e il (H a rd in g , N il) (III)
H ajnrih V (I) 1 6 9
H aley, K . H . D . (H e jli, K . H . D .) (II)
294,
246,
4 8 0 (IV ) 1 0 6 ,1 3 1 ,4 0 7
H ard m an , Jo h n (H a rd m a n , D z o n )
30 4 , 4 4 9
(III) 4 7 , 5 4 , 4 8 0
H alifax (H a lifa k s), m a rk iz (II) 301

H all, B asil (H o l, B e jzil) (I) 2 9 9 , 4 17
H aller, W illia m (H aler, V ilija m ) (II)
6 8 ,7 9 ,8 3 ,4 4 9
H allid ay, W illia m R egin ald (H o lid ej,
V ilijam R e d in a ld ) (I) 83, 4 17
H alm , H e in z (H a lm , H ajn c) (I) 168 ,
H ardy, T h o m a s (H a rd i, T o m a s ) (III)
116
H arem h ab (I) 145
H argreaves, M a ry (H arg re jvs, M eri)
(II) 2 4 6 , 4 5 7
H arlin e, C ra ig (H arlajn , K rejg) (I)
3 6 2 ,4 1 7
417
H alper, E d w ard (H alp er, E d vard) (I)
71. 417
4 2 2 , 431,450
H arm id (I) 45
V ilija m ) (III) 4 9 1 (IV ) 1 0 1 ,4 0 7
H arm o d ije (I) 35-38
H a m ilto n , A la ster (H a m ilto n ,
H arm s, K lau s (H a rm s, K la u s) (I)
A la ste r) (III) 3 0 5 ,4 8 0
2 7 8 , 417
H a m ilto n , A lexa n d er (H a m ilto n ,
H arries, K a rsten (H aris, K a rsten )
A le k s a n d e r) (II) 37 6 , 3 7 8 -3 79 ,
(IV ) 2 1 7 , 4 0 7
383, 38 6, 39 0 -39 1, 4 0 0 , 4 0 6 ,
4 14 -4 19 , 4 2 2 , 4 2 8 , 4 36, 4 6 2 ,
H arrin g to n , Jam es (H a rin g to n ,
(IV ) 2 7 8 , 4 0 7
D z e jm s ) (II) 1 4 2 -1 4 3 ,1 4 6 , 271,
2 7 4 , 4 4 7 , 4 5 0 (III) 71
H a m ilto n , P atrick (H am ilto n ,

P a trik ) (I) 384
H arris, T im (H aris, T im ) (II) 2 6 2 ,

2 6 6 ,4 5 0
H a m p to n , Jean (H em p to n , D in )
(II) 1 8 3 ,1 8 8 ,1 9 2 , 2 2 5 , 231, 4 5 0
(IV ) 2 6 , 4 0 7
H a rriso n , T h o m a s (H a riso n , T o m a s )
(II) 1 3 7 ,1 4 6
H an , N ic la s (H an , N ik las) (I) 29 3
H art, E d w ard (H art, E d vard) (IV )

232-233, 4 0 7
H a n ib a l (I) 12 6 , 254
H a rtm a n , M a rk (H artm an , M a rk )
H an n o ver, H einrich (H an ofer,
(II) 2 5 2 -2 5 3 , 4 5 0
H a jn rih ) (IV ) 371
H a rtm a n n , N ico lai (H artm an ,
H a n se n , K lau s (H ansen , K la u s) (IV )
N ik o la j) (IV ) 174
2 3 6 -2 3 7 , 239, 4 0 7
H a s b u la to v , R u sla n (IV ) 1 1 0 ,1 4 8 ,
H a n s e n , R eim er (H an sen, R ajm er)

(I )
V o ln i) (II) 34 8 -3 4 9 , 3 5 9 ,3 7 0 ,
377,
H alp erin , S. W illia m (H alp erin , S.
470
H arlow , R alph V o ln e y (H a rlo u , R a lf
407
311, 4 17
H a s la m , Jon athan (H asla m ,
H a ra la m b o s, M ichael (H ara la m b os,
D z o n a ta n ) (IV ) 145, 4 0 7
M a jk i) (IV ) 5 0 ,4 0 7
478
H au sh o fer, A lb re c h t (H a u sh o fer,
H en n eck e , H a n s Jrg (H en ek e, H an s
Jerg) (IV ) 18 7-18 8 , 4 0 7
A lb re h t) (I I I) 4 4 5 , 4 4 9
H au sh o fer, K arl (H a u s h o fe r, Karl
H en n is, W ilh e lm (H en is,V ilh e lm )

(III) 4 6 6 - 4 6 7 ,4 8 1 (IV ) 34, 2 6 6 ,
(H a u sh o fe r, K a rl) (III) 7, 437,
408
4 4 1-4 4 6 , 4 4 8 - 4 5 0 , 481
H aw g o o d , John (H o u g u d , D z o n )
(III) 3 0 9 , 315-316 , 318, 481
H enri V II (I) 3 9 2
H en ri V III (I) 223, 37 0 -3 7 4 , 382,
3 8 4 ,3 9 2 ( 1 1 ) 171
H eald, R o b in (H ild , R o b in ) (IV ) 5 0 ,

407
H en ri S tju a rt (I ) 38 7, 39 9 , 4 0 0
H earn sh aw , F. J. C . (H irn s o u , F. D z.
H en ry, P a trick (H en ri, P atrik ) (II)
C .) (I) 313>374 . 38 5, 4 0 8 - 4 0 9 ,
417, 4 19 (I I ) 4 5 , 4 3 9 . 441 . 443 .
450,
4 6 0 , 4 75
356 - 357 . 363. 373. 396

H erak lit (I) 39
H erbert, G a r y (H erbert, G e ri) (II)
H eath , Jam es (H it, D z e jm s ) (II) 239,
450
H eckei, Jo h an n es (H ek el, Joh an es)
(I)
1 8 1 ,1 8 7 , 2 18 , 4 5 0
H ercen, A leksan d ar Ivanovi (III) 197
H ritier, Louis (H eritije, Luj) (III) 335
2 8 8 ,4 1 7
H erku l (I) 130
H ed ley, T h o m a s (H e d li, T o rn as) (IV )

H e ro d o t (I ) 3 1 ,3 6 ,3 8 ,4 1 8
378
H eer, F ried rich (H er, F rid rih ) (III)
6 9 ,9 3 , 4 5 6 ,4 8 1
H e ro d o t (IV ) 2 0 9 ,4 0 8
H ersh ey, M a rjo rie R an don (H eri,
M a rd o ri R en d o n ) (IV ) 2 5 7 ,
H efele, C a rl Jo seph v o n (H efele^ K arl
408
J o ze f fo n ) (I ) 1 8 6 ,1 8 9 - 1 9 0 ,1 9 3 ,
H ertlin g, G r a f (H e rd in g , G ra f) (III)
417
355
H egel, G e o rg F ried rich W ilh e lm

(H e g e l, G e o rg F rid rih V ilh elm )
H erw arth , H a n s v o n (H ervart, H an s

fo n ) (III) 4 4 5
( I ) 2 4 (III) 1 3 2 ,1 3 4 -13 5 ,1 4 1 ,
1 4 6 - 1 4 7 ,1 5 0 , 2 8 9 , 321, 337, 481
H e , R u d o lf (H e s , R u d o lf) (III) 4 4 2 443, 4 4 5 , 448-449
(IV ) 174- 175. 249

H eid eg ger, M a rtin (H ajd eger,
H eu n , W e rn e r (H o jn , V ern er) (IV )

290, 407
M a rtin ) (IV ) 1 9 8 -2 0 0 , 2 0 4 ,
2 17. 393 - 398 , 4 0 7
H eyck , Ed. (H e jk , E d .) (II) 19, 24 ,
450
H ein tze le r, G erh ard (H ajn cler,

G e rh a rd ) (I) 5 9 , 4 17
H eylan d , C a rl (H e jla n d , K arl) (IV )

324 ,
H eld , D av id (H eld , D e jv id ) (IV ) 41,

48, 4 0 7
R u d o lf) (III) 362
H eller, H e n ry (H eler, H en ri) (I) 338,

418
H ill, C h ris to p h e r (H il, K risto fer) (II)

51,
H ellm er, Joach im (H elm er, Joakim )

(IV )
408
H ilferd in g , R u d o lf (H ilferd in g ,
H e n k in , L o u is (H en k in , L u is) (IV)
5 7 , 8 7, 9 2 ,1 1 8 ,1 3 8 , 2 19 ,
266,
3 4 ,4 0 7
319, 4 5 0 , 4 6 4
H ilto n , John (H ilto n , D o n ) (II)

1 6 9 ,4 6 6
283, 310, 34 0 , 343, 4 0 7
479
H im m ler, H e in ric h (H im ler,
1 9 7 ,1 9 9 - 2 0 7 , 2 0 9 -2 3 5 , 2 4 4 -
H ajn rih ) (I I I) 4 2 5 , 4 2 9
2 5 6 , 2 5 9 , 2 7 0 , 273, 2 7 6 - 2 7 8 ,
2 8 0 -2 8 4 , 2 8 6 , 2 9 1 , 2 9 7 - 2 9 8 ,
H in d en b u rg, Paul v o n (H in d e n b u rg ,
316, 3 2 0 , 3 2 6 -3 3 0 , 332-335, 337-
Paul fo n ) (I I I) 3 5 5, 357-358 ,
339, 341, 347 , 3 6 9 , 375 ,3 8 0 -3 8 3 ,
381-382, 3 8 5, 3 8 7, 4 0 8 , 4 2 5 -
387 , 394 - 395 , 397 , 4 0 9 . 411.
4 2 6 , 4 2 9 , 4 5 9 , 4 61
4 36 , 4 4 0 -4 4 8 , 4 51-4 5 3 . 4 6 2
H in n an t, C h a rles (H a jn en t, C a rls )
(II)
( 1 1 1 ) 1 8 , 2 0 , 2 7 , 2 9 , 4 9 , 5 7 ,5 9 -
2 4 6 , 4 51
6 2 , 9 8 ,1 0 1 , 148, 2 2 0 , 4 0 0 , 411,
H in rich s, E rn st (H in rih , E rn st) (III)
4 9 7 (IV ) 6 - 7 , 9 ,1 4 - 1 5 , 84, 2 1 4 -
2 3 ,4 8 1
218, 2 2 0 - 2 2 2 , 2 7 2 ,3 5 8 , 3 6 0 ,
374. 376 -379 . 38 1-38 7, 394 ,
H in rich s, C arl (H in rih s , K arl) (I)
4 0 8 , 4 36 -4 37
2 6 9 , 2 7 1 , 2 8 6 , 418
H o b sb a w m , Eric (H o b z b a u m , E rik)
H in sley, F. H . (H in s li, F. H .) (I)
(III) 11, 3 9 ,1 2 1 , 481
30 8 , 310, 418
H ch b erg, K arl (H e h b e rg , K a rl) (III)
H in tze , v o n (H in ce, fo n ) (III) 355
1 7 2 ,1 7 4 ,3 3 2 ,3 3 4
H io n (I) 55
H ffe, O tfrie d (H efe, O tfr id ) (II)

H ip arh (I) 35-36
1 8 5 ,1 8 9 , 212 -2 13 , 2 1 6 , 2 2 5 , 4 52
H ip ija 3 5 - 3 8 (IV ) 117
(IV ) 377, 4 0 8
H ip p el, E rn st v o n (H ip e l, E rn st fo n )
H o ffm a n n , C h ris ta (H o fm a n , K rista)
( 1 ) 3 8 ,4 1 8
(IV ) 1 8 8 ,1 9 0 - 1 9 2
H irsch m an , A lb ert (H irsm an ,
H o ffm a n , H a s s o (H o fm a n , H a s o ) (I)
A lb e rt) (IV ) 273, 4 0 7
418
H itfe ld t, A m b ro s iu s (H itfelt,
H o ffm a n , Peter (H o fm a n , Peter)
A m b r o z iju s ) (I) 293
(IV ) 117
H itler, A d o lf (H itler, A d o lf) (III)
H o h lw e g , A rm in (H o lve g , A r m in ) (I)
2 4 0 , 2 73 -2 7 4 , 2 7 7 , 2 9 7 , 3 0 5 -
2 5 ,4 1 1
3 0 6 ,3 5 7 ,3 6 8 ,3 7 0 - 3 7 1 ,3 8 5 ,
H o lb o rn , H ajo (H o lb o rn , H a jo ) (III)
38 7, 4 0 1, 4 0 6 , 418, 4 2 2 -4 3 6 ,
2 8 2 , 481
438 -4 4 1, 443, 4 4 5-4 53, 455 - 457 ,
H o ld s w o rth , W . S. (H o ld s v o rt, V. S .)
4 5 9 - 4 6 2 ,4 6 5 ,4 6 9 ,4 8 1 (IV ) 6 7 ,
(II)
7 2 -7 3 , 7 7 , 8 0-8 1, 8 5 ,1 0 2 ,1 0 4 ,
H o lla n d (H o la n d ), lord (III) 114
1 1 1 - 1 1 7 ,1 2 5 ,1 2 8 ,1 4 3 - 1 4 4 ,1 4 8 -
H o lle n ste in e r, Johannes
1 4 9 , 1 5 2 ,1 6 4 , 1 7 4 , 1 8 4 , 1 8 8 ,
(H o le n sta jn e r, Jo h an es) (I) 418
2 0 0 , 2 0 4 , 2 2 7 ,2 4 8 ,3 1 3 -3 1 4 ,
351, P B 3 9 1 ,3 9 3 ,4 0 8 ,4 1 5 ,4 1 7
H o lm e s, S tep h en (H o lm s, S te fe n )
(IV ) 13, 2 4 ,3 3 , 4 0 8
H itti, P h ilip (H iti, F ilip) (I) 16 8 , 4 18

H o a k , D ale (H o u k , D ejl) (II) 2 9 4 ,
H o lo re n sh a w , H en ry (H o lo re n so u ,
H e n ri) (II) 103, 452
4 5 1, 453, 4 6 5, 4 6 9
H o b b e s , T h o m a s (H o b z, T o m a s ) (I)
H ls ch e r, E m il Erich (H eiser, E m il
E rih ) (I) 173, 418
136, 2 5 9 , 2 6 4 ,2 6 6 ,3 3 6 ,3 3 9 ,
351, 423 (I 6, 99, 156 -15 7, 15 9 -
51, 4 52
H o lt, J. (H o lt, J.) (IV ) 2 7 0 , 4 0 7
480
H o u sto n , W illia m (H ju sto n ,
H olt, M a ck (H o lt, M a k ) (I) 3 1 5 ,4 1 8
V ilija m ) (II) 376
(IV ) 2 7 0
H o ltz , E b erh ard (H o le , E b erh ard ) (I)
409
2 0 7 , 418
H ow ard , L eo n (H auard , L io n ) (III)
H o m a n n , Karl (H o m a n , K arl) (IV )

262,
H ow ard , D . (H au ard , D .) (IV ) 2 7 7 ,
96, 482
408
H o w ard , R o b e rt (H au a rd , R o bert)
H o m ja k o v, A lek sej (III) 191
(IO 3 2 1
H on ecker, E rich (H o n ek e r, E rih )
H ow ard , S im e o n (H au ard , S a jm io n )
(IV ) 1 7 9 - 1 8 0 ,1 8 6
( 1 1 ) 3 5 8 ,4 5 2
H o o d , F. C . (H u d , F. C .) (II) 159,
H ow ell, Jam es (H au el, D z e jm s ) (II)
1 6 5 ,1 7 5 ,1 7 7 - 1 7 8 ,1 8 2 , 223, 4 52
2 4 2 -2 4 3
H o o k , S id n e y (H u k S id n i) (III) 150 H ow ell, R o ger Jr. (H au el, R o d ze r Jr.)
151, 481
(II)
1 3 6 ,1 3 8 , 452
H oo ker, T h o m a s (H u k e r, T o rn as)
H ru sco v , N ik ita (III) 4 7 2 (IV ) 144,
(II) 2 7 7 , 346
153, P B 3 9 1 ,3 9 6
H oo p er, John (H u p e r, D z o n ) (I) 372
H u b atsch , W a lth e r (H u b ac, V alter)
H p fl, H arro (H e p fl, H aro ) (I) 324,
(II)
418
H o p k in s , S te p h e n (H o p k in s , S tefen )
F rank ) (II) 26 3, 2 8 2 -2 8 3 , 4 52
OO352
H u g lin , T h o m a s (H ig lin , T o m a s ) (I)
H oracije (II) 2 4 7
44 , 53, 351, 356 - 357, 3 6 0 , 4 19

(II) 211, 4 52
H orkh eim er, M a x (H orkh ajm er,

M a k s ) (III) 7 8 , 2 6 6 , 4 8 1 (IV )
H u g o K a p e t (I) 4 2 6
211, 4 0 9
H u g u cc io (H u g u c o ) (I) 2 0 2
H orn (H o r n ) (II) 17
H u m b e rt (H u m b e rt) (I) 183
H o ro w itz , Irv in g L o uis (H orov ic,
H u m e, D av id (H ju m , D ejv id ) (II)
Irv in g L u is) (III) 181, 4 8 2
4 10 , 4 39 (III) 4 6
H orvat, M arjan (IV ) 21, 4 0 2
H u m p h rey, John T h o m a s Peter

(H e m fri, D z o n T o m a s Peter)
H o rw itz, H e n ry (H orvic, H en ri) (II)
(IV )
3 1 9 ,4 5 2
311, 4 0 8
H u n t, G a illa rd (H an t, G ija r) (II)
H , Irm gard (H es, Irm gard ) (I)
4 2 5 , 452
2 7 8 , 303, 326 , 328, 418
H u n t, R ich ard (H an t, R icard) (III)
H o tm a n , F ran o is (O tm a n , Fransoa)
(I)
135, 4 5 2
H u g elm an n , F ran k (H u g e lm a n ,
1 1 9 ,1 2 5 - 1 2 6 ,1 5 6 - 1 5 8 ,4 8 2
319 -328, 333- 334, 337, 34 ,
3 4 5 - 3 4 6 ,3 6 9 , 4 16 , 4 19 (II) 28
H u rw itz , L eo n (H u rv ic, L io n ) (IV )
(III) 22
344 - 345 , 4 0 9
H u s, Jan (H u s , Jan) (III) 28 2
H tze n d o rf, C o n rad von

(H e ce n d o rf, K o n rad fo n ) (III)
H u tc h in so n , A n n a (H a c in so n , A n a )
324
( 1 1 ) 3 4 6 ,4 4 2 ,4 5 2
481
H utten , U lrich v o n (H te n , U lrih
373-395 ( I I ) 4 5 , 6 4 - 6 5 , 8 1 ,9 3 ,
fo n ) (I) 2 7 0 (I I I ) 2 8 1-2 8 2
1 3 7 ,1 7 4 , 2 0 8 , 2 2 1 , 2 2 3 , 2 2 9 ,
344, 346 (I I I) 1 1 8 ,1 4 6 , 2 8 4 , 431
H tten berger, P eter (H ite n b e rg e r,
(IV ) 7 5 - 7 6 , 2 4 0 , 2 5 2 ,3 6 4
Peter) (III) 4 8 2 (IV ) 1 0 3 ,4 0 9
Istar (m ito l.) ( I ) 1 2 8 - 1 2 9 ,1 4 2
H ttner, M a rk u s (H u tn e r, M a rk u s )
(IV ) 4 0 9
Ivan III (III) 1 8 4 ,1 8 6
H u tto n , R. (H u to n , R .) (I I ) 2 6 1 ,4 5 2
Ivan IV G ro z n i (I I I) 18 6 , 2 6 5 ,2 7 3
(IV ) 8 7, 8 8 -9 1,13 1-1 3 3 ,1 3 5 -1 3 8 ,
1 5 6 ,4 0 9
Ivan ov (III) 193
Icilije, Lucije (I ) 8 4 -8 5
Ign atow , A ss e n (Ib n ja to v , A s e n ) (IV )
Izab ela (b ib l.) (I) 373
1 5 9 ,4 0 8
Iliescu, Ion (Ilije s k u , Jon) (IV ) 12 7
Ilija (b ib l.) (I) 148 (III) 95
Jackson, A n d re w ( D z e k s o n , Hndrju)
(II) 4 31-4 32, 4 4 6 ,
Ilija (k n jiz .) (III) 95
458, 4 6 1,
4 7 0 , 4 7 4 (III) 13
Ujf, I. (III) 103, 4 8 2
Jackson, Jesse (D z e k s o n , D z e s i) (IV )
Iljin, Ivan A le k sa n d ro v ic (IV ) 388,
253
409
Jacob, E. F. (D z e jk o b , E. F .) ( I ) 170 ,
In ocen tije III (I ) 1 7 0 - 1 7 1 ,1 8 0 , 2 0 2

(IV )
4 19
271
Jacobs, M a n fred (Jakobs, M a n fred )
In ocen tije IV (I) 1 6 9 ,1 8 0
(III) 2 8 1, 4 8 2
Ipsen , K n u t (Ip sen , K n u t) (IV ) 185,
Jaco bsen , H a n s - A d o lf (Jakobsen ,
408
H a n s -A d o lf) (III) 4 4 5 , 4 7 2 , 4 8 2
Ireton , H en ry (A jreton , H e n ri) (II)
Jacoby, H en ry (D z e jk o b i, H en ri)
8 8 - 8 9 ,1 0 1 - 1 0 4 ,1 0 7 - 1 0 9
(III) 2 5 0 , 4 8 2
Irinej (I) 1 6 4 ,1 8 5
Jaenicke, D o u g la s (Jenike, D a g la s )
Isago ra (I) 37
(II) 4 16 -4 1 7 , 4 2 4 , 453
Isen see, J o s e f (Isen ze, JozeO (III)
Jafet (b ib l.) (II) 323
4 6 7 , 4 8 2 (IV ) 22, 28 , 2 8 4 , 323,

Jahve (b ib l.) (I) 14 5 -14 9 (II) 2 2 0
330, 348, 4 0 9
(H I) 95
Isid o r S ev iljsk i (I) 162
Jakovljev, V a silije (IV ) 9 4

Israel, Jo n athan (Izrael, D z o n a ta n )
(II) 2 0 , 2 9 3 ,2 9 7 ,3 0 0 ,3 0 3 ,
Janca, D e ja n (IV ) 3 1 5 ,4 0 9
305, 307,309,313,318-319,
Jan sen , N ils (Jansen, N ils ) (IV ) 340 ,

4 10
452 -453 , 4 62
Isu s H ris t (b ib l.) (I) 1 4 0 ,1 4 2 ,1 5 1 ,
Jasch ke, H a n s -G e rd (Jaske, H an s-
1 5 3 - 1 5 5 ,1 6 0 - 1 6 1 ,1 6 5 ,1 6 7 , 171,
G e rd ) (IV ) 2 3 1 ,4 1 0
18 1-18 2, 1 8 6 ,1 8 8 ,1 9 3 - 1 9 5 , 2 0 0 ,
2 0 9 , 2 1 6 , 271, 2 9 9 , 30 1, 316 ,
Jasp ers, K arl (Jaspers, K arl) (IV )

1 9 8 - 2 0 0 , 2 0 2 , 2 0 5 ,2 2 1 ,3 9 3
4 82
Jasso, G u ille rm in a (H a s o ,
Jo h n so n , C h alm ers (D o n s o n ,
K a lm ers) (II) 2 9 1, 453
G u lje rm in a ) (IV ) 3 5 6 , 4 10
Jaurs, Jean (Z o re s , Z a n ) (III) 18 0
Jo h n so n , Lyn d o n (D o n s o n ,
L in d o n ) (IV ) 253
Jay, John (D e j, D o n ) (II) 3 9 1, 4 0 6 ,
415
Jo h n so n , Paul (D o n s o n , P o l) (II)
1 8 0 ,4 4 4 ,4 5 3
Jay, M a rtin (D e j, M a rtin ) (IV ) 2 1 7 ,

4 10
Jo h n so n , S a m u el (D o n s o n ,
Sem ju e l) (II) 2 7 1 ,3 2 3
Jefferson, T h o m a s (D e fe rs o n ,
T o m a s ) (II) 3 6 0 , 3 6 6 -3 6 8 , 371,
Jonas, Ju stu s (Jonas, J u stu s) (I) 2 8 0
373-374. 3 7 9 . 3 8 6 , 3 9 2 ,4 0 0 ,
Jones, J. R. (D o n s , D . R .) (II) 30 2 ,
3 4 . 453
4 0 6 , 4 15 -4 18 , 4 2 3 -4 2 7 , 4 2 9 ,
432 , 435 . 453 . 455 . 458-459
Jones, Richard ( D o n s , R iard ) (I)
(III) 12 (IV ) 1 0 ,1 3 , 2 1 9 , 2 4 0
2 1 0 , 3 7 0 ,4 1 9
Jeljcin, B o ris (III) 2 2 2 (IV ) 373
Jones, R. T u d u r (D o n s , R. T ju d u r)
Jellinek, G e o rg (Jelinek, G e o rg ) (I)
( 1 ) 3 8 6 ,4 1 9 (II) 14, 1 6 ,4 5 3
2 9 8 ,3 2 4 , 351, 4 19 (II) 8 0 , 82,
Jordan, D av id (D o rd a n , D e jv id )
34 6 -34 7, 357, 4 0 3 . 453 (IV ) 2 9 8 ,
(III)
4 6 - 4 7 ,5 2 , 5 4 , 4 8 2
34 0 , 4 10
Jordan, W ilh e lm
Jelsm a, A n k e (Ilsm a, A n k e ) (II) 2 2 ,
(Jo rd a n ,
V ilh e lm )
(III) 317
453
Jork (Jork), v o jv o d a (II) 2 6 0 , 2 6 5 ,
Jenks, E d w ard (D e n k s , E d vard) (II)
287
338 , 453
Josif, F lavije (I ) 133,151
Jensen, M errill (Jensen, M e ril) (II)

Josip (b ib l.) (II) 126
3 6 0 ,3 6 2 ,3 6 4 , 453
J o v (b ib l.) ( I ll) 9 9 - 1 0 0
Jerem ija (b ib l.) ( I ll) 6 9
Jovan V III (I) 178
Jesse, Eckhard (Jese, E k h a rd ) (III)
Jovan IX (I) 178
4 9 6 (IV ) 19 2 , 4 10
Jeov, N ik o laj (IV ) 13 2 -13 3 ,14 8
Jovan XI (I) 179
Jhering, R u d o lp h v o n (Jerin g, R u d o lf
Jovan XII (I) 179

Jovan XVI (I) 177, 179
fo n ) (IV ) 174, 4 01
Jovan XXII (I) 1 8 2 -1 8 3 ,19 3 , 2 1 7 -2 18 ,
Jodi, F ried rich (Jodi, F rid rih ) (I) 48,
224
4 19
Joh an F ridrih (I) 2 6 8 , 2 7 8 , 2 9 1
Jovan XXIII (I) 1 8 7 ,1 8 9 ,1 9 5 (II) 7 4
Johan O d v a n i (I) 2 7 7 -2 7 8
Jovan, a p o sto l (I) 2 8 9 , 379 (II) 137,

2 19
Johan P o sto jan i (I) 2 6 8 , 2 7 4 , 2 7 9 -
Jovan B ez Z em lje (I) 171, 2 0 4 (II)
28 1, 28 4 , 2 8 6
117
Johlen , H eribert (Jolen, H erib ert)
(I V )2 9 - 2 7 0 , 2 7 1 - 2 7 2 , 2 7 4
Jovan iz G ia le (I) 151-152
(IV ) 371, 4 10
Jovan N eu straiv i (I) 1 9 8 -19 9
Jo h n so n , A n d rew (D o n s o n , E ndrju)
(1 11 )3 2 9
Jovan S o lsb e rijsk i (I ) 170
483
Jovan Z a n d e n s k i ( I ) 2 17
K anulej, G aj (I) 8 6
Jovan ovic, S lo b o d a n (IV ) 7 5 , 4 10
K aplan , Fani E fim o v n a (TV) 1 1 6 ,1 1 8
Joyce, G e o rg e ( D z o js , D z o r d z ) (II)
K app, W o lfg a n g (K a p , V o lfg a n g )
173
(III)
Juda Isk a rio tsk i (I ) 2 3 6
3 7 0 , 4 2 1 - 4 2 2 , 438 (IV ) 325
K app en , O . M o o rm a n v an (K a p en ,
O . M u rm a n v a n ) (I) 34 9 , 4 19
Jugurta (II) 353
(II) 31,4 54
Julijan A p o s ta t (I) 16 2 (IV ) 364
Karl IV (I) 2 2 4
Julije I (I) 164

Jung, R u d o lf (Jung, R u d o lf) (III) 443
Karl V (I) 2 6 0 - 2 6 2 , 2 7 4 - 2 7 7 , 2 8 0 ,
313
Jnger, E rn st (Jinger, E rn st) (III)
K arlo elavi (I ) 2 0 2 -2 0 3
10 8 , 432, 4 8 2 (IV ) 387, 4 10
K a rlo M a rtel (I ) 165
Ju n iu s, F ra no is (Junius, F ran so a)
K a rlo V e lik i (I ) 1 6 5 ,1 7 1 , 3 4 6 -3 4 7
(II) 13
K a rlso n , N ils (K a rlso n , N ils ) (IV )
Ju p iter (m ito l.) (I) 130 (III) 74
355,410
Jurjev, A . M . (III) 2 5 2 -2 5 3
Karr, C la rk (K ar, K la rk ) (TV) 4 9 , 4 10
Jurovski, Jakov (IV ) 94 , 9 6 , 10 0

Ju stin ijan (I) 5 4 ,1 8 5 , 2 1 6 , 2 2 4 -2 2 5 ,
K asije, D io n (I) 116 (II) 388

K asije, G a j L o n gin (I) 113 -1 15 ,1 17 -
3 1 9 ,4 2 9
1 2 0 , 2 3 5 - 2 3 6 ,2 3 9 (III) 6 8
K ata lin a , Lucije Serg ije (I) 9 7 , 9 9 ,
1 0 1 - 1 0 2 ,1 1 1
K a h n , V ic to ria (K an , V ik to rija ) (II)
K a ta rin a A ra g o n s k a (I) 382
6 6 , 7 0 ,1 3 0 ,1 4 9 , 2 19 , 453
K a teb , G e o rg e (K e jte b , D o r d ) (IV )
K a h r (K a r) (III) 4 2 2
K ain, P h ilip (K ain , F ilip) (II) 233, 453
2 1 5 - 2 1 6 ,3 8 4 - 3 8 5 ,4 1 0
K a tk o v , G e o rg e (K e tk o u , D o r d )
K a lig u la (I ) 2 9 ,1 2 5 ,1 3 0 ,1 3 3 ,1 3 5 -
(I I I) 2 4 0 , 4 8 2
136 (IV ) 117
K a to n , M a rk o Porcije (I) 1 0 4 ,1 3 8
K a lik st II (I) 169
( I I ) 3 0 2 ,3 8 2 ( I I I ) i 2 i
K a lim a h (I ) 38
K a u fm a n n , A rth u r (K a u fm a n , A rtu r)
K lin , W a lte r (K elin , V alter) (IV )
(III)
333, 335 -336 , 339-340 , 4io
5 0 2 (IV ) 36-37, 187, 230 ,
2 6 4 , 3 2 6 -3 2 7 , 348, 35 0 , 411
K a m e n jev , Lev (III) 242-243
K a u lb a ch , F ried rich (K a u lb a h ,
F rid rih ) (IV ) 15, 411
K a n d a u le s (I) 32
K a u ts k y , K arl (K a u ck i, K arl) (III)
K a n t, Im m a n u e l (K ant, Im an u el)
(I I ) 4 7 0 (III) 5 9 , 6 7, 2 8 9 (IV )
2 4 9 ,257 , 331, 341-342 , 347 , 349 ,
15, 5 8 ,1 7 5 , 224 , 28 5, 3 0 2 , 4 10
3 6 3 - 3 6 5 ,3 8 6 ,4 8 2 (IV ) 7 0
K a n to ro w ic z , E rnst (K an to ro vic,
K a v k a , G re g o ry (K ejvka, G re g o ri)
E rn s t) (I) 1 6 7 -1 6 8 ,1 9 4 , 2 0 8 -
(I I )
2 0 9 , 4 19
181, 2 17, 4 54 (IV ) 2 6 , 411
K ea n e, John (K in , D o n ) (IV ) 4 8 , 411
48 4
K efas ( m ito l.) (II) 174
K jelln , R u d o lf (K jelen , R u d o lf) (III)

4 4 0 ,4 8 3
Keil (K a jl) (III) 372

Kelley, D o n a ld (K e li, D o n a ld ) (I)
2 9 7 ,3 1 2 ,3 1 4 ,3 1 7 - 3 1 8 , 328, 34 0 ,
K ilo n (I) 35
K im m in ic h , O t t o (K im in ih , O t o )
( I I I ) 3 0 8 ,4 8 3 (IV ) 2 6 7 , 411
4 19 (II) 3 0 ,4 5 4
K e llo g g , F rank B illin g s (K e lo g ,
K in g , M a rtin L u th er Jr. (K in g ,
M a rtin L uter Jr.) (IV ) 6 , 2 4 8 -
F rank B ilin g s ) (III) 412-4 13
254 . 347 . 412, 440
K elsen, H an s (K e lze n , H a n s ) (I ) 31,

4 19 (IV ) 1 6 4 ,1 7 5
K in g d o n , R o b ert (K in g d o n , R obert)
(I) 2 9 2 , 3 0 0 , 316 -317, 319, 323-
K em p , T o m (K e m p , T o m ) (III) 121,
3 2 4 ,3 2 6 -3 2 8 ,
18 8 -18 9 , 42
331.333.364. 376 ,
4 1 9 - 4 2 0 (II) 9, 31, 4 54
K en d a ll, W illm o o r e (K e n d a l,
V ilm o r) (I I ) 2 8 9 , 4 5 4
K en n ed y, E llen (K e n e d i, E len ) (IV )
K ip rijan (IV ) 36 4
K irch h eim er, O t to (K irh h ajm er,
O t o ) (III) 218 (IV ) 37, 4 12
2 6 4 , 411
K en n ed y, Paul (K en ed i, P o l) (II) 41,
454
K irov, Sergej (IV ) 1 3 3 ,1 4 3 ,1 4 5
K e n yo n , John (K e n jo n , D z o n ) (II)
237,
K irjevski, Ivan (III) 191
K ish la n sk y , M a rk (K is la n s k i, M a rk )
(II) 9 8 , 4 5 4
328 , 443, 4 5 4
K eren sk i, A le k sa n d a r (III) 2 2 0 , 22 8 ,
K lan d erm an s, B ert (K lan d e rm an s,

B ert) (IV ) 355, 4 18 -4 19
2 3 0 -2 3 2 , 2 34 -238 , 2 4 0 -2 4 1 ,
2 4 4 , 354, 3 6 9 , 483 (IV ) 9 2 -9 3 ,
9 6 , 411
K lau d ije (I) 1 2 5 ,1 3 6

K laud ije, A p ije (I ) 84-85
K ern, F ritz (K e rn , F ric) (I) 16 7 , 2 0 1-
K lautke, J rgen -B u rkh ard (K lau tke,
2 0 2 , 2 11-2 12 , 223, 4 19
Jirg en -B u rkh a rd ) (I) 3 5 ,1 5 7 ,
K ersh aw , Ian (K erso u , Jan) (III) 443,

483
161, 2 7 7 , 2 9 6 , 3 0 5 ,3 1 7 , 341,
(IV ) 73, 83, 411
3 6 4 -3 6 5 , 4 2 0 (II) 2 8 , 4 5 4 (III)
184,
K e rstin g, W o lfg a n g (K e rstin g,

V o lfg a n g ) (I) 2 9 8 ,3 0 9 ,3 3 0 ,
}34-335. 4 i 9 ( n ) i 85 , 191-192.
452 . 454
K esler, C h arles (K esler, C a rls ) (II)
K lee, E rn st (K le , E rn s t) (III) 4 58 ,
483
K leger, H e in z (K le g e r, H ajn c) (I) 31,
3 6 9 .3 9 1 .4 5 4
K eler, H ein z (K esler, H ajn c) (IV )
157, 2 7 2 , 4 2 0 (IV ) 3 5 9 -3 6 1 ,4 1 2
K leiber, G n th e r (K lajb er, G in te r)
180
K etch am , R alph (K ecam , R alf) (II)
381.454
K ib e le (m ito l.) (I) 1 2 6 ,1 2 8
(IV )
1 8 0 ,1 8 3
K le in , A n s g o r (K la jn , A n s g o r) (III)
16 7 ,
279, 479
K lein feld , G era rd (K lajn fe ld , G era rd )
K ie lm an seg g , Peter (K ilm an seg,

Peter) (IV ) 2 5 ,4 1 1
483
K learh (I) 55
(IV ) 158 , 411

K le m e n t II (I) 177
485
K lem en t III (I ) 1 6 7
K h ler, G re g o r (K e le r, G e o rg ) (III)
2 8 6 , 483
K lem e n t VI (I) 2 2 4 , 231
K o h n , H an s (K o n , H a n s ) (II) 9 0 ,
K le m en t VII (I ) 184, 2 6 0 - 2 6 2 , 2 7 4
4 5 5 (III) 58 , 2 7 8 , 2 9 0 , 4 8 3 -4 8 4
K lem p a, W illia m (K le m p a , V ilija m )

(I)
(IV )
30 4 , 4 2 0
4 3 , 6 9 , 7 6 , 412
K o h n , Jerom e (K o n , D e ro m ) (IV )
K leom en (I) 2 4 0
2 2 1, 412
K leop atra ( 1) 129

K o la k o w s k i, L e s z e k ( K o la k o v s k i,
K liste n (I) 35
L eek ) (I I I) 1 4 0 ,1 7 7 , 213
K lu ck h o h n , Paul (K la k h o n , P o l) (III)
K o la tin , Lucije T a rk v in ije (I) 7 9
6 7 ,4 8 3
K o lb , R o b ert (K o lb , R o b e rt) (I) 2 7 8 ,
K lu xen , K u rt (K lu k s e n , K u rt) (II)
2 9 2 - 2 9 3 , 4 21
2 9 i >455
K o lak , A le k s a n d a r V a silje vi (IV )
K n auer, Jam es (K n a u er, D z e jm s )
10 8
(IV ) 4 12
K o m o d , A u relije ( I ) 130
K n eer, A u g u s t (K n er, A v g u s t) (I)

K n ig , H e lm u t (IV ) 16 2 , 191, 411
185, 4 2 0
K o n je v , Ivan (IV ) 153
K n orre, S u sa n n e (K n o r, S u z a n e )
K o n ra d M o n tfe ra tsk i (I) 168
(III) 384, 483
K o n sta n cije (I) 16 2
K n o x, John (N o k s , D z o n ) (I ) 38 43 9 6 , 398 , 4 0 5 - 4 0 6 , 4 2 0 - 4 2 2 ,
K o n s ta n tin (I ) 1 3 0 ,1 4 1 -1 4 2 , 157,
4 2 4 , 4 2 8 (II) 4 5, 54
1 5 9 - 1 6 2 ,1 6 4 (II) 44 (IV ) 8 9
K n o x, H en ry (N o k s , H en ri) (I I ) 435
411
K n u d sen , Borre (K n u d se n , B o re)

(IV ) 329
K o rio th , S tefa n (K o rio t, S te fa n ) (III)

3 10 , 4 8 4
K o c h , A d o lf (K o h , A d o l 0 (IV ) 10 ,
412
K o rja k o v, Lju d m ila (IV ) 9 6
K o c h , A d rie n n e (K o h , A d rije n ) (II)
K o rn ilo v , Lavr G eo rg ije v i (I I I) 2 36 ,
3 7 9 , 4 19 , 4 2 3-4 2 4 , 4 2 7 , 431, 4 5 5
E rih ) (III) 393
K o s e lle c k , R ein h art (K o ze le k ,
K o ch a n , L ion el (K o h an , L io n el) (III)
R ajn h art) (II) 2 0 6 , 2 4 4 , PB

4 4 6 , 4 5 4 , 4 5 5 (III) 5 6 , 4 8 4 (IV )
230 , 483
3 9 6 ,3 9 8 ,4 1 5
K o d a lle, K lau s-M . (K o d alj, K la u s -
K o s s m a n , E. H . (K o sm a n , E. H .) (II)
M .) (II) 1 9 6 ,2 2 9 ,4 4 6 - 4 4 7 ,
452,455
238 , 2 4 0 - 2 4 2 , 354, 3 6 9 , 438,

490
K o c h -W e se r, Erich (K o h -V eser,
227,
K o rsc h , Karl (K o r, K arl) (IV ) 30 1,
(IV ) 3 6 0 ,3 9 5 ,4 0 8
1 0 , 1 6 , 2 1 -2 2 , 2 7 ,3 5 - 3 7 , 4 39,
4 4 2 , 444 -44 6 , 455 . 4 6 5 , 471 ,
K o ellreu tter, O t to (K olrojter, O t o )
473
(I I I ) 4 30 , 483
K o tu n ic a , V o jisla v (IV ) 3 0 6 , 4 12
K o e n e n , G erd (Kenen, G e rd ) (III)
K ra gt, A lp h o n s van de (K ra gt, A lfo n s
275 . 483
v an d e ) (IV ) 399
486
K ra m m , M o n ik a (K ra m , M o n ik a )
(III)
347 . 479
La R en au d i, Jean d u B arry (La
K raur, R ich ard (K rau r, R icard ) (I) 51,

421
(III) 4 8 4
R en o d i, Z a n d u B ari) (I) 3 0 5 ,
327
Laband , Paul (Laband , P a u l) (IV ) 281
K rayn ak , R o b e rt (K ra jn e k , R o b e rt)
( I I ) 2 1 1 ,4 5 5
L ab o u laye, Eduard (L a b u le, E d u ar)

(III) 16 7
K re n z, E g o n (K ren c, E g o n ) (TV) 180 ,

183
Lad em ach er, H o r st (L ad em ah er,

H o r st) (II) 35-36, 4 5 5
K re o n t (k n jiz .) (I) 4 0 -4 1 (IV ) 2 3 6
Lafargue, Laura (Lafarg, Laura) (III)
Kress, Kenn (K res, K en) (IV ) 2 6 0 , 412
3 5 1 ,4 7 6 - 4 7 7
K re z (III) 352
L a h on tan , B aron d e (L a o n te n , Baron
K riele, M a rtin (K rile, M a rtin ) (I) 13-
d e ) (III) 9 -10
1 4 ,1 9 , 4 2 1 (II) 2 1 6 , 2 18 , 4 30 ,
L ah u sen , C h ristia n (L a izen ,
4 5 5 ( 1 1 1 ) 3 2 ,3 6 , 41, 4 4 , 4 6 7 ,
K ristija n ) (IV ) 35 5-35 6, 413
4 8 4 (IV ) 2 5 , 7 8 , 412-4 13
K ristija n R u d o lf (I) 3 6 7
Lake, Peter (Lejk, P iter) (II) 7 8 , 4 55
K ristin a S v ed sk a (II) 130
Laker, T h o m a s (Laker, T o m a s ) (IV )

245,
K r is t o fe r ( I ) 179
2 4 7 , 2 5 6 -2 5 7 ,3 1 6 -3 1 8 ,
3 22-323, 330-331, 338, 347, 413

K ritija (I) 4 4
L am bert, John (Lam bert, D z o n ) (II)
K ro c k o w , C h ris tia n G r a f v o n
136-138, 236
(K ro k o v , K ristija n G r a f fo n )
(III)
Lam prech t, S te rlin g (Lam preh t,
39 8 , 4 0 3 , 4 8 4
S te rlin g ) (II) 1 5 8 ,1 8 0 , 455
K r lls, A lb e rt (K rels, A lb e rt) (IV)
Lan ge, Peter (L a n ge, Piter) (IV ) 4 9 ,
3 7 0 -3 7 1, 413
413
K ro n o s (I) 35
L a n gfeld , C . (L a n gfeld , K .) (IV ) 315

K ro p o tk in , P etar (IV ) 122-123
L a n gu et, H u b ert (L ange, Iber) (I) 7,
K s e n o fo n t (I) 2 7 , 33-34, 4 5 , 421
3 0 6 , 318, 325, 334-339, 3 4 7, 350,
K se rk s (I ) 37 (IV ) 2 10
3 6 9 , 4 0 2 , 4 0 6 , 432 (II) 2 8 , 30,
K u g e lm a n n , L u d w ig (K u g elm an ,
32 ,
L u d v ig ) (III) 1 6 9 , 330, 488
L a o u st, H en ri (Lau, H e n ri) ( I ) 168 ,
K n z li, A rn o ld (K in cli, A rn o ld ) (III)
421
81, 4 8 4
Lple (L ep le ) (IV ) 347-348
K u o k k a n e , M . (K u o k a n e n , M .) (IV)
308,
6 6 (IV ) 3 8 0 ,4 3 5
L a slet, Peter (L eslet, Piter) (II) 2 7 2
422
L assale, F erd in an d (L asal, F erd in an )
K u rb sk i, A n d rej M ih a ilo v ic (IV ) 89,
(III) 1 5 7 ,1 6 0 , 322
91
L atey, M au rice (Lejti, M o ris ) (II)
K u s to v a (III) 108
1 3 7 ,1 4 7 , 4 5 6 (III) 7 0 ,1 1 7 ,3 0 3 ,
K u tu zo v , M ih a il Ilario n o v ic (III) 273
484
L av I (I) 164
K vijet, Lucije (I) 133
487
(IV ) 132, 413
Lav III (I ) 16 5 , 346
L eo p old (III) 36
L a v V (I) 179
Lepid, M a rk o E m ilije ( I ) 9 7 ,1 1 9 - 1 2 0
L aw so n , G e o rg e (L o u s o n , D z o r d z )
Lever, E velyn e (L ever, E v lin ) (III)

4 8 , 485
( I I ) 2 8 2 ,4 4 4
Levin, M ic h a el (L ev in , M a jk l) (III)
L a za ri-P aw lo w sk a, Ija (L a za ri-
146, 485
Pavlovska, Ilja ) (IV ) 34 9 , 413
Levy, A aro n (L ev i, A ro n ) (I I ) 193,
Le C h ap elier, Isac R en G u y (Le
4 46, 456 , 4 6 1, 4 70 , 4 74
Sap elije, Is a k R en e G i) (III) 4 0
L ew is, D a v id L. (L iva js, D e jv id ) (I)
Le V a n B aum er, F ra n k lin (L e V an
30 8 (IV ) 2 4 9 , 4 14
B aum er, F ren k lin ) (I) 371-3 72 ,

4 21
(II) 4 6 , 4 5 6
L ew is, ]. U . (L iva js, D z . J) ( I ) 4 2 1
Leader, S. (Lider, S .) (IV ) S. 4 12
Ley, M ich ael (Lej, M ih a e l) (I I I) 4 9 5
Lee M iller, W illia m (Li M iler,
Leyd en , W . v o n (L ajd en , V fo n ) (II)
V ilija m ) (II) 3 7 3 ,3 8 4 . 4 5 6
28 6, 28 9, 456
Lee, R ich ard H e n ry (Li, Ricard
l H p ital, M ich el de ( l O p ita l, M ise l
H en ri) (II) 3 5 7 ,3 6 0 ,3 7 3 , 4 2 9
d e) (I) 323
L eg gett, G e o rg e (L eget, D z o r d z )
(III)
Liard, John (Lajard, D z o n ) (II) 191,
237, 2 5 4 , 2 5 8 ,4 8 4
456
L ehner, D e tle f (Lehner, D etle f) (III)
L ib an ije (I) 16 2
38 2, 38 8 -38 9 , 4 8 4 -4 8 5
L ich th eim , G e o rg e (L ih th ajm ,
L e h n in g , A rth u r (L en in g, A rtu r) (III)
127. 485
G e o rg ) (III) 1 1 8 ,1 2 2 ,4 8 5
L icin ije, G aj (III) 113
L eib h o lz, G erh ard (Lajbh olc,
L ie b k n e ch t, K arl (L ib k n e h t, K arl)
G e rh a rd ) (IV ) 2 8 6 , 30 5, 4 12
(III) 34 2, 3 6 2 , 3 6 5 , 377-3 78 (IV )
L eicester (L ek ester), g r o f (II) 35-36,
5 9 . 413
453
L ie b k n e ch t, W ilh e lm (L ib k n e h t,
Leide n, C a rl (Lajden, K arl) (II) 351,
V ilh e lm ) (III)
4 5 6 , 4 6 7 , 471
174, 4 88
L iep m a n , H e in z (L ip m an , H ajn c)
Leifer, F ra n z (Lajfer, Franc) (I) 81-
(IV ) 371, 4 14
8 2 ,1 0 5 ,1 2 2 , 421
L ijp h art, A re n d (L iph art, A re n d ) (IV )
L en n o x , M a th e w (Len oks, M e tju ) (I)

400
4 0 , 4 14
L ik o fro n (I ) 6 9
L e o k o rije (I ) 36
L ik u rg (I ) 31, 34, 73, 9 5, 2 3 9 -2 4 0
L eo n S a la m in ja n in (I) 43
L ilb u rn e , John (L ilbern , D z o n ) (II)
L eo n ard o , D a n ie l (Leonard, D an ijel)
5 9 , 9 2 , 9 4 -9 7 , 9 9 - 1 0 0 ,1 0 2 ,
(1 1 )3 5 8 -3 5 9
10 4 , 1 0 6 ,1 1 3 ,1 2 4 - 1 2 5 ,1 2 8 , 143,
1 4 7 ,1 4 9 , 1 5 3 ,1 9 2 , 2 9 6 , 4 4 9 ,
L eo n h ard , W o lfg a n g (Leonhard,
4 5 6 - 4 5 7 , 463
V o lfg a n g ) (III) 4 4 5 ,4 8 5 ,4 9 4
L e o n id a (I) 55
488
Lincoln , A b ra h a m (L in k o ln ,
L ub an , D a v id (L u b an , D e jv id ) (IV )
A b ra h a m ) (I I ) 4 0 5 , 438, 4 4 4 ,
447
2 1 6 ,4 1 4
(III) 3 2 9
L b be, H e rm an n (L ibe, H erm an )
Link, C h ris to p h (L in k , K risto f) (IV )
(IV )
273.413
Lucke, D o ris (L u k e, D o ris ) (IV ) 33,
Lin z, Juan (L ine, H u a n ) (IV ) 6 6 , 71,
341, 414
83, 3 2 6 , 4 14
L u d en d o rff, E rich (L u d en d o rf, Erih)
L ip siu s, Ju stus (L ip s iu s , J u stu s) (I)

111
(IV ) 111
L u d v ig B avarski (I ) 183, 2 17 -2 18 ,
L ip so n , L eslie (L ip s o n , L esli) (II)
279 .
431. 457
Livije, T it (I) 7 9 - 8 0 , 8 5 -8 6 , 8 8 -8 9 ,
9 7 - 9 8 ,1 0 2 - 1 0 3 ,1 1 0 - 1 1 1 ,4 2 1
224
L u d v ig P o b o n i (I) 2 0 2
L u d v ig I G erm a n sk i (I) 20 3
L u d w ig, R o la n d (L u d v ig, R o la n d ) (I)
L ivin g sto n , R o b ert (L iv in g sto n ,

R o bert) (II) 36 6
4 14 , 4 17 (II) 8 6 , 9 2 , 4 5 7
L u h m an n , N ik la s (L u m a n , N ik la s)
L bbe, Paul (L eb e, P a u l) (III) 341,

486
(IV ) 2 9 6 , 4 14
Luj B u rb o n sk i - v id i p o d C o n d e ,
Locke, John (L o k , D z o n ) (I) 4 15 (III)

148 (IV ) 13, 2 6 2
v o jv o d a
Luj N a p o le o n B o n ap arta - v id i pod
L o ew en stein , Karl (L ev en sta jn , Karl)

(IV )
38 6, 4 14
23, 4 14
L o n go , L u igi (L o n g o , L u id i) (IV )
10 0
N a p o le o n III B on aparta
Luj XI (I) 320
Luj XTV (I) 341 (II) 4 2 , 5 4 ,1 7 2 , 2 6 0 2 6 1 ,2 6 3 , 2 6 9 ,3 0 2 - 3 0 3 ,3 0 5 ,
L o ren zen (L o re n ce n ) (IV ) 175
3 0 8 - 3 1 0 ,3 1 8 ,3 2 8 , 331,333-335
L o ssen , M a x (L o sen , M a k s ) (I) 156,
(1 1 1 )2 8 5
198 ,
2 0 0 , 4 21
Luj XVI (II) 2 5 8 (III) 5 , 2 5 , 3 4 ,3 6 -
L ossky, A n d re w (L o sk i, E n d rju ) (II)
37 . 39 . 43- 54 .2 0 4 , 2 2 2 (IV ) 93-
317, 4 5 7 , 4 6 6
94.197
L o s s o w ( L o s o v ) (III) 4 2 2
Luj X VIII (II) 2 5 8 (III) 14, 4 2 , 6 4
L o su rd o , D o m e n ik o (L o su rd o ,
Luj F ilip (II) 2 5 8 (III) 14, 6 4 ,1 2 8 ,
D o m e n ik o ) (III) 4 15 , 4 8 6
313
Lotar (I) 2 0 2
Luj O rle a n s k i (I ) 1 9 8 -19 9
L o u is, Paul (L u is, P o l) (II) 4 2 , 445
Lukcs, G e o rg (L u k a, e r ) (III)
1 7 7 , 4 8 6 (IV ) 53
Lovett, W illia m (L avit, V ilija m ) (III)

116
Low , K o n ra d (Lev, K o n ra d ) (IV ) 371,
4 0 6 , 4 1 0 ,4 1 2 , 4 1 4
L w ith , Karl (L evit, K arl) (III) 145,
Lukrecija (I) 7 9
L u k u as (I ) 153
L u n a (m ito l.) (I ) 130
Luna, P ed ro d e (L u n a , P ed ro de) -
18 0 , 4 8 6
v id i p od B en ed ik t XIII
489
9 ,1 2 4 - 1 2 5 ,1 4 1 - 1 4 4 ,1 6 9 , 2 5 4 ,
Luther, M a rtin (L u te r, M a rtin ) (I) 6,

15,
3 8 4 ,4 6 2 (III) 1 5 ,1 7 - 1 8 ,1 2 0 ,
263, 2 6 5 - 2 6 9 , 2 7 1 , 2 7 4 ,
1 2 6 ,2 5 7 - 2 5 8 ,4 8 6
276, 278, 2 8 0 , 2 8 4 -2 9 2 , 29 4 2 9 9 ,3 0 1 ,3 0 5 - 3 0 6 ,3 3 9 ,3 7 9 ,
M a ck en zie, W a lla ce D o n a ld
4 1 1 ,4 1 3 ,4 1 7 - 4 1 8 , 4 2 1 - 4 2 3 ,4 2 8
(M e k e n z i, V a la s D o n a ld ) (III)
(II) 14 9 , 2 8 6 (I I I) 10 1, 2 8 2 ,
19 0 , 4 8 6
3 0 8 , 4 5 2 ,4 7 4 , 4 8 6 (IV ) 365,
M ack in n o n , Jam es (M e k k in o n ,
3 8 0 ,4 3 4 , 437
D z e jm s ) (I ) 3 8 6 ,4 2 2
L tw itz, W a lth e r (L itv ic, V a lte r) (III)

3 6 9 -3 7 0
M aclean , F itz ro y (M e k lin , F ic ro j) ( 1)

383-384, 3 8 7, 4 2 2
Lu tz, D o n a ld (L u c, D o n a ld ) (II)
M a cp h erson , C . B. (M e k fe rs o n , C.
3 6 6 -3 6 7 , 4 5 2 ,4 5 6 - 4 5 7 ,4 6 8 ,
B.) (II) 9 2 , 9 4 ,1 0 3 , 1 0 6 ,1 9 3 ,
474
2 78 , 320 , 4 58
L u xem bu rg, R o sa (L u k sem b u rg ,
M a d iso n , Jam es (M e d is o n , D z e jm s )
R o za ) (III) 2 4 9 , 2 6 7 , 341-3 42,
(II) 379 -387 ,3 9 0 - 4 0 2 , 4 0 4 -
365 , 377-378
422,
L yn d , S ta u g h to n (L in d , S ta to n ) (II)
4 2 4 -4 3 0 , 433- 437 , 439 ,
4 4 1-4 4 2 , 4 4 4 -4 4 5 . 4 5 2 - 4 6 1 (III)
366, 457
2 9 ,1 0 1 (IV ) 2 7 , 39 , 2 7 9 ,3 6 9 ,
4 0 9 , 415
M a h n o , N e s to r (IV ) 123
M a b ly, G a b riel B o n n o t d e (M a b li,
M a id m e n t, R ich ard (M e jd m e n t,
G ab rijel B o n o de) (III) 2 2
R icard ) (II) 453, 4 7 5 (IV ) 343,
M a cC a llu m , G era ld Jr. (M e k K a la m ,
415
D ze ra ld Jr.) (IV ) 321, 34 2, 347,
M a ih o fer, W ern er (M a jn h o fe r,
4 14
V ern er) (IV ) 2 8 6 , 4 14
M a cD o n a ld , H u g h t (M ek d o n a ld ,
M a illan e, D u ra n d d e (M e la n , D ira n
H ju ) (II) 2 4 6 , 4 5 7
d e) (III) 31
M a cD o n a ld , W ig fie ld (M e k D o n a ld ,
M a ir, John (M ejr, D z o n ) ( I ) 398
V ig fild )
M a istre, Joseph M arie d e (M e str,
M acau lay, C a th erin e (M ek o li,
Z o z e f M ari d e ) (III) 146
K e trin ) (II) 366
M a itla n d , W illia m (M ejtla n d ,
M acau lay, T h o m a s (M ek o li, T o m a s )

(II)
V ilija m ) ( O 3 9 2 , 3 9 4 -3 9 6
292
M ajer, D ie tm u t (M ajer, D itm u t)
M acer, G aj Licinije (I) 94
(IV )
M a cfarlan e, Leslie (M ekferlejn, L esli)

(IV )
3 5 1 ,4 1 4
7 2 ,4 1 5
M a la p a rte, C u rz io (M a la p a rte,
K u rcio ) (III) 30 5
M a ch ia velli, N icco l (M akijaveli,
M a lc o lm , N o el (M a lk o lm , N o e l) (II)
N ik o lo ) (I) 6 ,2 9 ,2 2 3 , 236,
247
2 3 8 - 2 5 0 ,2 5 2 - 2 6 2 ,2 7 5 ,3 0 7 ,
M a len ica, A n tu n (I) 10 9 , 430
3 1 7 -3 18 ,3 2 1,3 3 6 , 3 4 1,3 6 7 , 4 0 9 M a lin o v s k i, R o m an (III) 237
4 10 , 4 1 3 ,4 1 6 ,4 2 2 ,4 2 4 ,4 3 2 (II)
49
M a ljen ko v , G e o rg ij (IV ) 153
M a rija O ra n s k a (II) 2 6 2 ,2 6 7 , 2 9 4 ,
3 0 7 , 3 1 0 , 3 1 2 -3 13 . 3 1 5 . 3 2 5 . 3 2 7 -
M a n d t, H e lla (M a n t, H eia) (I) 7 6 ,
33 . 336
4 1 2 , 4 1 4 ,4 1 7 ,4 2 2 ,4 2 7 (IV ) 6 8,
M a rija S tju art (I) 3 6 8 -3 6 9 , 3 8 6 -38 7,
415
3 9 0 - 3 9 1 ,3 9 4 ,3 9 6 - 4 0 0 ( 1 1 )
M a n e g o ld , L au ten b aski (I) 16 9
2 6 2 ,3 9 2 , 4 0 4 -4 0 5 , 4 0 7
M a n h e im , Karl (M a n h a jm , K arl)
(IV )
16, 4 14
M a rija T ju d o r (I ) 311, 3 6 8 -3 6 9 , 37337 5. 3 7 8 -3 79 . 38 1-38 2, 385, 388,
M a n n , G o lo (M a n , G o lo ) (III) 316,
320,
3 9 0 -3 9 4 (IV ) 436
486
M a n n , M ich ael (M a n , M ih a e l) (IV )
M arije, G aj (I) 2 9 , 8 8 - 9 1 ,1 2 8 , 2 4 2
(I I ) 144-145
78,415
M a n n in g , Peter (M a n in g , P iter) (III)
M arin er, W illia m (M arin er, V ilija m )
(HI) 91
91, 4 8 6
M a n n in g , R oberta (M a n in g ,
R o b erta) (IV ) 143, 415
M a rk o A u relije (I) 13 0 ,13 8 , 4 2 2

M a rn ix , P h ilip van (M a rn ik s, F ilip
v a n ) (II) 13, 2 6
M a n sfie ld , H arvey (M a n sfild , H arvi)

(II) 2 0 9 , 4 6 0 (III) 5 9 , 4 8 6
M a n to u x , Paul (M a n tu , P o l) (III)
M a ro zija (I) 179

M a rrio tt, John (M a rio , D o n ) (I)
9 0 ,1 1 5 , 4 2 2
114 -115, 4 8 6
M a n vell, R o ger (M a n vel, R o d zer)
(IV )
M a rsh all, John (M aral, D o n ) (II)

265,
1 1 2 ,1 1 7 , 4 0 4
M arat, Jean Paul (M ara, Z a n P ol)

(III) 52
2 7 2 , 2 7 6 , 4 2 6 -4 3 0 , 4 51,
4 6 0 (111)3 1
M a rsh all, W illia m (M a ral, V ilije m )
(IV ) 2 7 1 , 4 72
M a rcello , V irg ilio A d rian i (M a rcelo,

V irg iljo A d rijan i) (I) 113, 238
M a rsilije P a d o v an sk i (I) 6 ,1 8 1 - 1 8 2 ,
185, 2 1 6 -2 2 4 , 318 (IV ) 433
M arek, L u m ey d e la (M a rk, Lum i de

la) (II) 2 0 -2 1
M a rte n , H en ry (M a rten , A n r i) (II)
97 . 4 6 7
M a rcu s, M aeva (M a rk u s, M ev a) (II)

427, 460
M a rtin , A lfred v o n (M a rtin , A lfred

fo n ) (I) 233-236
M a rcu se , H erbert (M a rk u ze,

H erb ert) (III) 212 , 4 8 6
M a rtin , J. W . (M a rtin , D . V .) (I)
374
M a rgareta Parm ska (II) 1 2 ,1 4 - 1 6

M a rgare ta T ju d o r (I) 316, 392
M a ria n a , Juan de (M arijana, H uan
M a rtin , N eil (M a rtin , N il) (III) 2 0 7 ,

2 9 5, 486
M a rtin , R ex (M a rtin , R e k s) (II) 188 ,
d e ) (I) 310-311
M a rija o d G u is e a (M arija o d G iza )
2 0 5 , 2 2 8 , 231, 4 6 0
M a rtin ich , A . P. (M a rtin i, E. P .) (II)
(1 ) 3 1 1 .3 1 3 .3 6 8 - 3 6 9 ,3 8 4 - 3 8 6 ,
1 5 7 .1 6 3 , 2 9 8 , 4 6 0
3 8 8 -3 8 9 ,3 9 1-3 9 4
M a rto v , Julije O s ip o v i C ed erb a u m

M a rija o d M o d en e (M a rija o d
(I I I )2 1 5
M o d e n e ) (II) 2 9 4
491
M arx, Karl (M a rk s , K a rl) (II) 2 2 0 ,
M a tth e w s, R ich ard (M e tju s , R icard)

3 7 9 -3 8 1 ,3 8 4 . 3 9 2 , 394 .3 9 6 ,
4 7 4 (III) 5 - 6 ,1 1 8 ,1 3 1 - 1 7 9 ,1 8 2 -
(II)
1 8 3 ,1 9 6 - 1 9 7 , 2 0 1 - 2 0 8 ,2 1 0 ,
4 0 5 , 434 - 437 . 4 6 0
2 1 2 - 2 1 4 ,2 1 6 - 2 1 7 , 2 2 6 , 2 4 7 ,
M a tth ias E rich (M a tija s , E rih ) (III)
2 5 0 , 2 5 2 , 2 5 5 , 2 5 9 - 2 6 0 , 26 3 -
4 2 6 -4 2 7 , 4 8 9
267, 277, 2 8 9 -2 9 4 , 2 9 6 -2 9 7,
M atu lovic, M io m ir (IV ) 2 8 2 , 4 14
2 9 9 .3 2 4 - 3 3 2 , 334- 337- 339 -34 .

345 . 347, 349 - 351. 353- 3 6 2 -3 6 4 ,
4 2 9 ,4 8 9
378, 4 36 , 4 4 5 , 4 7 0 , 4 8 6 -4 8 8
(IV ) 4 4 -4 5 , 4 7 , 5 0 , 52 -5 3 , 5 7 ,
M a u ro is, A n d r (M o ro a , A n d re ) (III)
12, 2 5 , 4 8 9
6 0 - 6 2 , 7 0 ,1 1 8 ,1 3 6 ,1 3 9 ,1 5 3 1 5 6 ,4 1 4
M a u s, In g e b o rg (M a u s , In g e b o rg )
M aser, W e rn e r (M a s e r, V e rn e r) (III)
434 -435. 4 8 8 (IV ) 1 4 9 -1 5 0 , 415
337. 415
(IV )
M a u th n er, F ritz (M a u tn e r, F ric) (II)

12, 4 6 0
M a so n , A lp h eu s T h o m a s (M ejsn ,
A lfe u s T o m a s ) (II) 9 7 , 4 2 8 , 4 6 0
(III) 4 8 8 (IV ) 34 0 , 415
M ay, T h o m a s (M e j, T o m a s ) (II)
2 3 8 -2 4 0 , 4 6 0
M a so n , G e o rg e (M e js n , D o r d ) (II)
159 , 36 6 , 384, 4 0 2
M ayer, T . F. (M a je r, T . F .) ( I ) 372,
4 2 2 (III) 321
M a son , R o ger (M ejsn , R o d er) (I)
M ayer, U d o (M a u e r, U d o ) (III) 463,
392 , 394 - 395 . 4 0 6 ,4 2 2
489
M a ssie, R o b ert (M a s i, R o b ert) (IV )
M a yer-T a sch , Peter C o rn e liu s
9 6 - 9 8 ,4 1 5
(M a jer-T a s, Peter K o rn e liju s) (I)

19, 3 7 0 , 423 (II) 4 6 ,1 1 8 , 2 2 8 -
M a ssin , Jean (M a se n , a n ) (III) 5 0 ,

5 2,
M au, H erm an n (M a u , H e rm a n ) (III)
229,
6 2 , 488
M a sso n , D a v id (M a s o n , D e jv id ) (II)
460
M a yh ew , Jo n athan (M e jh ju ,
D z o n a ta n ) (II) 353-354, 4 6 0
1 5 9 ,4 6 0
M a z z e o , Jo seph A n th o n y (M a ce o ,
M a s so n , Papire (M a so n , P apire) (I)
D z o z e f E n to n i) ( I ) 2 5 0 , 2 5 4 ,
325
423
M a k in N . A . (I) 88, 4 2 2
M a tern R ain er (M atern , R ajner) (III)
4 4 1, 4 4 4 , 4 8 9
M a th arel, A n to in e (M atarel, A n to a n )
M a z z in i, G iu s e p p e (M a cin i,
D u z e p e ) (III) 182
M c A d a m , D o u g (M e k A d a m , D a g )
(IV )
2 5 8 , 415
325
M c C o y , D re w (M e k K o j, D rju ) (II)
M a th io t, Jean (M a tio , an) (II) 179 ,
425, 460
460
M c C rie , T h o m a s (M e k K ri, T o m a s )
M a tija (b ib l.) (I) 15 1,19 3 , 2 91
( I ) 3 8 8 - 3 8 9 ,3 9 6 ,4 2 3
M arija, n ad vo jvo d a (II) 24
M c D o n a ld , N e il (M e k D o n a ld , N il)
M a tija , sv e te n ik (I) 151
(I I )
M a tis , H erb ert (M a tis, H erbert) (I)
4 4 5 ,P B 4 4 6 ,4 4 7 ,4 7 1
M c E lr o y , R o b ert (M e k E lro j, R o b ert)
2 2 6 , 2 5 0 ,4 0 9 (IV) 68
(I I ) 4 6 0
492
M eisel, Jam es (M a jzel, D z e jm s ) (II)
M cF arlan e, Ian D alry m p le
2 3 7 ,4 6 1
(M e k F erlejn , Jan D e jlrim p l) (I)

3 9 8 -4 0 3 , 4 0 5 , 423
M eissn er, B oris (M ajsn er, B o ris)

(III) 2 7 3 ,4 8 9
M c G a n n , Jerom e (M e k G a n ,
D z e ro m ) (III) 91, 4 8 9
M elam e d , S a m u el M a x (M e la m e d ,
Z a m u el M a k s ) (IV ) 3 6 4 ,4 1 6
M c G le w , Jam es ( M e k G lu , D z e jm s )
(I) 52.423
M e lan ch to n , P h ilip p (M e la n h to n ,
F ilip ) (I) 2 6 8 , 2 78 , 2 8 0 , 2 8 7,
M c K e n zie , L ion el (M e k K e n z i,
2 9 1 -2 9 2
L io n el) (III) 1 6 ,4 8 9
M elik o v , Loris (III) 2 0 0
M cL a ch la n , H u g h (M ek L a h la n , H ju )
(IV )
6 1, 415
M ellin k , A . F. (M elin k , A . F .) (II) 10,

16,
M c N a ll, B u rn s E d w ard (M e k N a l,
4 3 7 ,4 6 1
M elu cci, A lb e rto (M elu ci, A lb e rto )
M cN ally, D av id (M e k n e li, D ejv id )
(IV ) 3 5 3 ,4 1 6
(II) 2 7 5 ,4 6 1
M elville, A n d re w (M elvil, E n d rju )
M c N e il, John (M e k N il, D z o n ) (I)
( II) 4 5
2 8 8 ,3 0 3 , 423
M elville , H erm an (M e lv il, H erm an )

(III)
M e a d w e ll, H u d s o n (M id v el,
M e d ici, C a th erin e (M e d ic i, K a ta rin a)
M en d le, M ich ael (M e n d l, M a jk l) (II)

6 8 -7 0 , 4 6 1
(I) 2 6 1 -2 6 2 , 315, 317-318, 321,
331. 430
M erey, P o ltro t d e (M ere, P o ltro d e)
M e d ici, C o s m o (M ed ic i, K o z m o ) (I)
(I) 331
215
M e rz K a i-U w e (M erc, K a j-U v e) (III)

363, 434, 4 5 5 -4 5 6 , 4 8 9
M e d ici, G iu lio (M ed ic i, D u lio ) v id i p od K le m e n tV II
M esserschm id t, M anfred (M esersm it,

M anfred) (III) 4 4 6 ,4 8 9
M e d ici, L o ren zo (M ed ici, L o ren co)

( 0 2 37-23 8 , 2 6 0 ,3 1 7
M ettern ic h -W in n eb u rg , K lem en s
W e n z e l N e p o m u k Lothar v o n
M ed ici, Piero (M ed ici, Pjero) (I ) 237
(M etern ih -V in e b u rg , K lem en s
M e d ici, Sa lv estro (M ed ici, S a lv e stro )
V e n cel N e p o m u k L o tar fo n )
(I) 233
(III) 309
M e d ic k , H an s (M ed ik , H an s) (II)
M eyer, A lfred (m ejer, A lfred ) (IV )
2 7 8 ,4 6 1
157,415
M ed ved ev, Roj (III) 218, 2 2 5 - 2 2 6 ,

228,
5, 9 4 - 1 0 2 ,1 0 6 - 1 0 7 , 471,
4 7 5 ,4 8 2 ,4 8 9
H a d s o n ) (IV ) 4 9 ,4 1 3
274,
2 1 - 2 2 ,2 7 ,3 5 - 3 7 , 4 39 , 4 4 2 ,
4 4 4 -4 4 6 , 4 55 , 4 .6 5 ,4 7 1, 473
Barn s E d vard) (II) 4 2 4 , 433,
233, 243, 2 4 5 ,4 8 9 (IV )
M eyer, D a v id (M a jer, D ejv id ) (III)

320
1 3 3 ,1 4 7 ,4 1 6
(IV ) 353, 4 16
M eyer, Eduard (M ajer, E d uard ) (I)
M e fis to (k n jiz .) ( I ll) 105 (IV ) 342
1 0 7 ,1 1 5 ,1 2 0 , 423
M e in e ck e , Friedrich (M ajn eke,
M eyers, M arvin (M eje rs, M a rvin )
F rid rih ) (I ) i l l , 2 5 5 ,3 1 7 , 423
(II) 436 , 4 61
(III) 38 0 (IV ) 416
493
M in o j (m ito l.) ( I ) 5 0
M ich elet, Jules (M is le , Z il) (III) 52,

5 4 ,4 8 9
M in tz, Sam u el (M in e , S e m ju e l) (II)
M ich els, R o b ert (M ih e ls , R o b ert) (I)

18,
423 (III) 3 4 2 , 4 8 9
M ick, G n te r (M ik , G in te r) (III)
(M irab o , O n o r e G a b rie l R iketi)
315-316, 4 8 9
(III) 33, 4 8 , 68
M ih ailo v, A . D . ( I l l ) 198
M issn er, M a rsh all (M is n e r, M arsal)

(II) 2 0 8 ,4 6 1
M ih a ilo vic, Sergej (III) 251
M itch ell, T h o m a s (M ic e l, T o rn a s) (I)
M ih a ilo v ic (IV ) 95
119 ,4 2 3
M ik oja n , A n a s ta s (IV ) 153
M itrid a t (I) 9 0 -9 1
M iles, E d w in (M a jls , E d v in ) (II)

14 6 ,
M itsch erlich , A le k s a n d e r (M ice rlih ,
388, 4 6 1
A le k san d er) (IV ) 1 6 0 , 4 16
M ilju k o v, Pavel (III) 2 2 0 , 223, 2 2 9 ,

234, 2 3 6 , 2 4 0 -2 4 1 , 2 4 4 , 2 4 8 ,
M itterm eier, Karl Jo sep h A n to n
490
(M iterm ajer, K arl J o z e f A n to n )

(I I D 3 1 2
M iliu k o w (III) 18 6 -18 8 , 223, 2 2 9 230 , 233-234, 2 3 6 , 24 1, 243,
M o h l, R obert (M o l, R o b e rt) (III)
2 4 8 -2 4 9 , 4 9 0 (IV ) 9 2 ,1 1 0 , 4 16
313-314,318
M ill, John S tu a rt (M il, D z o n S tju art)

(III)
2 2 4 (IV ) 9
M h le , V o lk e r (M e ie , F o lker) (IV )
371, 4 16
M illar, John (M ilar, D z o n ) (II) 4 0 6 ,
M o jsije (b ib l.) (I) 1 4 4 - 1 4 8 ,1 5 2 ,1 9 7 ,
446
2 5 2 -2 5 3 , 2 5 6 , 2 5 9 , 2 6 5 , 2 8 8 ,
M iller, D avid (M iler, D ejv id ) (IV )
415 (III) 142 (IV ) 135
310.415
M o lesw o rth , W illia m (M o ls v o rt,
M iller, Perry (M iler, Peri) (II) 349,
V ilija m ) (II) 2 4 5
4 61
M o ll, M arc-P ierre (M e l, M ark-P jer)
M iller, S u sa n n e (M iler, S u z e n ) (III)
345 .
157, 4 6 1
M irabeau, H o n o r G a b rie l R iq u eti
(IV ) 8 0 , 4 16
490
M lle r O k in , S u sa n ( M o le r O k in ,
M iln er, A n d re w (M iln er, E n d rju )
S ju z a n ) (II) 2 1 4 -2 1 6 , 4 6 2
(II) 91, 4 6 1
M o ln a r, A le k s a n d a r ( I ) 3 ,1 0 - 1 1 ,1 7 ,
M ilo sev ic, S lo b o d a n (IV ) 85
2 5 , 273, 4 23, 434-435 (II) 3.
M iltija d (I) 38 (IV ) 2 10
2 5 8 , 3 4 0 ,3 4 2 , 4 6 2 , 4 7 8 -4 7 9
M ilto n , John (M ilto n , D z o n ) (I) 137,
(III) 14, 58 , 6 4 , 6 9 ,1 1 1 , 2 8 0 ,
3 8 4 ,4 2 3 (II) 1 2 7 - 1 3 5 ,1 4 2 ,1 4 4 ,
4 4 6 , 4 9 0 (IV ) 1 6 , 1 8 ,2 1 , 4 3-44,
2 4 0 , 2 4 9 ,4 1 4 ,4 1 6 - 4 1 7 ,4 2 2 ,
6 3 -6 4 , 7 6 , 1 2 2 , 2 6 4 , 4 15 -4 16
4 4 0 , 4 4 3-44 5 , 448 -449 . 453 ,
M o lo to v , V jacesla v M ih a ilo v ic (III)
4 6 0 - 4 6 1 ,4 6 6 , 4 7 2 ,4 7 5 (IV ) 9
439 .
M im ica, A ljo sa (I) 1 0 ,13 , 74 , 423
4 4 8 (IV ) 14 9 -15 0
M o ltk e , H e lm u t v o n (M o ltk e ,
(III) 1 6 7 ,4 9 0
H e lm u t fo n ) (III) 324 (IV ) 10 2 -
M in , Y o u n g O k (M in , Jang O k ) (IV )
103
3 2 5 .4 1 6
494
M o ro zo v , P a v lik (IV ) 133
M o m m s e n , H a n s (M o m z e n , H a n s )
(III) 3 1 5 - 3 1 6 ,3 4 7 ,3 6 8 ,3 8 6 ,4 9 0
M o rrill, John (M o ril, D z o n ) (II) 6 0 ,

6 2 - 6 4 ,1 1 4 , 3 1 6 ,3 1 9 , 4 6 2
M o m m s e n , T h e o d o r (M o m z e n ,
T e o d o r) (I) 8 7 ,1 5 2 - 1 5 3 , 4 2 4
M o rris, G o u v e rn e u r (M o ris,
G o v e rn o r) (II) 391, 393, 37 9 ,
M o m m s e n , W o lfg a n g (M o m z e n ,
39 5, 4 0 2 , 4 2 6
T e o d o r) (II) 4 5 5 (H I) 4 0 9 (IV )
3 8 6 .4 1 7
M o rris, R ich ard (M o ris , R icard ) (II)

3 7 3 ,3 7 6 ,3 8 8 ,3 9 0 ,3 9 6 ,4 6 2
M o n ck , G e o rg e (M o n k , D z o r d z ) (II)
2 3 6 - 2 3 7 ,3 0 0
M o rris, W illia m (M o ris, V ilija m )

(IV ) 24 2
M o n m o u th (M o n m a u t), v o jv o d a (II)
2 6 7 - 2 6 8 ,4 4 4 - 4 4 6 , 449,457
M o sse , G e o rg e (M o s , D z o r d z ) (III)
423, 4 5 7 , 4 9 1
M o n n er, B a siliu s (M o n e r, B a ziliju s )

(III)
M o u lin , Peter d u (M u le n , P eter d u )
2 8 4 -2 8 5 , 4 9 8
(II)
M o n ro e, Jam es (M o n ro , D z e jm s )
M rd e n o v ic, D u sa n (II) 4 71 (IV ) 4 2 6
( 111)414
M u h a m ed (III) 283
M o n ta n u s , E u seb iu s (M o n ta n u s ,
E u z eb iju s) (II) 17
M ller, R o lf-D ie te r (M ile r, R olfD ite r) (III) 4 4 7 , 4 9 1
M o n tesq u ieu , C h arles d e

(M o n te s k je , Sari d e) (I ) 30 , 81,
M u lo t, R. (M ilo , R .) (I) 3 8 8 ,3 9 1 ,
26 3, 4 2 4 (II) 2 8 3 ,3 8 6 - 3 8 8 ,4 6 2
424
(III) 35 (IV ) 38, 6 8 , 6 9 , 8 6 ,1 5 0 ,
M u n ck, Ed uard (M u n k , E d u ard )
2 7 3 .4 1 7
(IV )
M o o re, B a rrin gto n Jr. (M o r,
H erfrid ) (I) 17 2 , 2 4 4 -2 4 6 , 2 5 0 -
(III) 5 8 ,1 1 1 , 4 9 0
2 5 2 , 2 5 9 ,2 6 7 ,3 1 7 ,3 6 5 ,3 7 2 ,
4 2 4 (II) 3 8 ,1 7 8 ,1 8 0 ,1 8 5 - 1 8 7 ,
M o ravia, S erg io (M o ra vija , S erd o )

(III)
329
M n kler, H erfried (M in k le r,
B a rin gto n Jr.) (II) 4 4 0 , 4 5 4 ,

468
30 3-30 4
2 0 9 , 30 5, 4 6 2 (III) 2 7 8 , 4 9 1
10, 81, 4 9 0
(IV )
M o ra y (M o re j), regen t (I) 3 8 7, 3 9 7-
9 ,1 9 7 , 361, 4 17
M u n ste r, S eb a stia n (M u n ste r,
398 , 4 0 0
S e b a s tia n ) (III) 2 8 3 ,4 9 1
M o re, T h o m a s (M o r, T o m a s ) (III)
71.134
M n sterer, S eb ald (M in ste re r,

Z e b a ld ) (I) 2 8 0
M o re lly (M o re li) (III) 10 , 4 9 0
M n tze r, T h o m a s (M in ce r, T o m a s )
M o rga n , E d m u n d (M o rga n ,
(I) 2 6 8 - 2 7 2 , 2 8 9 , 4 1 8 ,4 2 4 (III)
E d m u n d ) (II) 349, 4 6 2
1 1 8 - 1 2 0 ,1 2 2 , 258
M o rga n , R obert (M o rga n , R o b ert)
(II)
M urh ard , F ried rich (M u rh a rd ,
3 6 7 ,4 0 8 , 4 21, 434, 4 6 2
F rid rih ) (III) 313

M o ric H esen sk i (I) 293
M u rp h i, W a lte r (M a rfi, V alte r) (IV )
M o rin , E d ga r (M o ren , E d ga r) (III)

2 2 1 ,4 9 1
(IV ) 7 2 ,4 1 7
339, 417
M urray, F o rsyth (M ju rej, F orsajt)
M o ris O ra n s k i (I) 36 2 (II) 38-39
(II) 4 4 7, 4 6 2
495
M u sso lin i, B en ito (M u s o lin i,
N ed h am , M a rc h a m o n t (N e d h a m ,
B en ito ) (III) 18 1-18 2 , 2 4 0 , 2 7 7 ,

2 9 8 -3 0 7 , 3 9 7, 4 10 , 4 15 , 423,
M a rca m o n t) (I I ) 1 4 4 - 1 4 5 ,1 6 4 ,
463
433. 4 5 6 , 491 (IV ) 6 5 - 6 7 , 7 2 -7 3 ,

7 7 , 8 0 , 8 6, 9 9 - 1 0 2 ,1 1 5 , 39 6 ,
N elso n , H o ratio (N e lz o n , H oracio)

(III) 85
407, 417
N en n er, H o w ard (N e n e r, H au a rd )
(II)
337, 4 63
N
N ero n (I) 2 9 ,1 0 3 ,1 3 6 - 1 3 7 (II) 211,
N a b u k o d o n o s o r (I ) 2 6 8 (II) 137
4 19
N adel, R. (N a d el, R .) (I) 147-14 8 ,
N erva (I) 9 8 ,1 3 0 (I I ) 4 19
430
N esu s (IV ) 114
N f, Beat (N ef, B eat) (IV ) 2 2 7 , 4 17
N eu bau er, H e lm u t (N o jb au e r,
N f, W e rn e r (N e f, V e rn er) (IV ) 2 2 7 ,
4 16
H elm u t) (III) 18 6 , 4 9 1
N eu h a (k n jiz .) ( I l l ) 9 1 -9 2 , 9 4
N a gel, R o b ert (N a g e l, R o b ert), (II)
403, 4 6 2 (IV ) 341-342.417
N e u m a n n -D u e s b e rg , H o rst
(N o jm a n -D iz b e rg , H o r st) (IV )
N agler, M ich ael (N ejgler, M a jk l)
3 1 0 ,4 1 7
(IV ) 3 2 4 ,4 1 8
N eu m a n , F ried rich (N o jm a n ,
N a n n i, T o rq u a to (N a n i, T o rk v ato )
F rid rih ) (IV ) 2 8 5 , 30 1, 303, 418
(IID 3 0 2
(IV ) 2 8 5 , 30 1, 303, 418

N a o ro ji, D ab ab h a i (N a o ro d zi,
N e u m a n n , E rich (N o jm a n , E rih ) (I)
D a b a b h a j) (IV ) 243
1 4 2 ,4 2 4
N a p o leo n I B on aparta (I) 322 (II)
4 2 , 2 5 8 , 432 (III) 14, 30 , 4 2 , 63-
(II)
6 4, 6 7 -6 8 , 85, 87, 2 8 5 -2 8 7 ,
308,
4 0 , 463
N e u m a n n , S ig m u n d (N o jm a n
3 2 6 , 351, 3 9 0 (IV ) 7 0
Z ig m u n d ) (IV ) 7 4 , 8 2 ,4 1 8
N a p o le o n III Bonaparta (II) 258
N e u m a n n , V ic to r (N o jm a n , V ik to r)
(III) 1 4 ,3 8 , 6 4 - 6 5 ,1 3 1 ,1 9 0 ,
2 0 1,
N e u m a n n , F ra n z (N o jm a n , Franc)
3 2 1 -3 2 2 ,3 2 5 ,3 5 1 (IV ) 7 0
N a ris k in , N a talija (IV ) 87
( l V ) i 2 5 , 4 18
N e u m a n n , U lric h (N o jm a n , U lrih )
(IV ) 1 9 1 ,4 1 8
N a ta n s o n , M . A . (III) 19 7 -19 8
N e v s k i, A le k s a n d a r (III) 273
N a u m a n n , F riedrich (N aum an ,
F rid rih ) (III) 374-375, 4 0 6 ,
N e w to n , Isac (N ju tn , A jza k ) ( I I ) 368
4 0 8 , 491
N ic o ls o n , H aro ld (N ik o lso n ,
N a vu tej (I ) 148
H e ro ld ) (II) 345, 3 5 0 ,4 6 3
N eal, P a trick (N il, Patrik) (II) 2 0 5 ,
N ie ro p , H e n k v a n (N iro p , H en kv an )
463
(I I ) 23, 463
N ecker, Jacques (N eker, Z a k) (III)
N ie tz s c h e , F ried rich (N ic e , F rid rih )
2 5 ,4 0
(I I I) 1 0 7 , 4 8 6 , 4 9 2
N ecajev, Sergej G en adijevic (III)
N ifo , A g o s t in o (N ifo , A g o s tin o ) (I)
12 6 , 1 9 3 -19 4 ,1 9 8 -1 9 9 , 2 6 4 , 4 9 1
496
261
N ig g , W a lter (N ig , V a lter) (I) 2 7 1,

424
N o s k e , G u s ta v (N o s k e , G u s ta v ) (III)
(III) 119 , 2 8 3 ,4 9 2
358 , 3 6 9 -3 7 0
N igrin , A v id ije (I ) 133
N o ttin g h a m (N o tin g e m ), eri (II)

328
N ik ifo ro v , V . N . ( I l l ) 19 7 , 4 9 2
N o z ic k , R o b ert (N o z ik , R o b e rt) (IV )
N ik o la I (I ) 163
2 6 2 , 2 8 2 ,4 1 9
N ik o la I R o m a n o v (III) 1 9 0
N ye, P h ilip (N ej, F ilip ) (II) 7 9
N ik o la II R o m a n o v (I I I) 2 2 2 -2 2 3 ,
2 3 0 -2 3 2 , 2 6 5 (I V )8 6 , 9 1, 9 2 ,
93 , 94 , 95 . 9 6 , 9 7 , 9 8 .139
O a k le y , F rancis ( O u k li, F ra n sis) (II)
N iko lajev, L eo n id (IV ) 145
2 7 7 ,4 6 3
N im ro d (II) 355
O a te s , T itu s (E jts, T itu s ) (I I ) 2 6 2
N ip p erd a y, H an s (N ip e rd e j, H an s)
(IV )
O d is e j (m ito l.) ( I l l ) 7 8 - 7 9 , 8 9
283, 4 17
O e g a m a , D irk (O h a m a , D irk ) (IV )
N itti, Saverio (N iti, S a v erio ) (III)
355 , 4 i8
30 2
O e rtz e n , Peter (E rcen , Peter) (III)
N iu w e n h u is, F erd in an d D o m e li
362, 492
(N ejv en h o js, F erd in an d D o m e li)

(H I) 141
O e stre ich , G . (E strajh , G .) (I) 2 9 8 ,

336, 4 2 4 (IV ) 2 6 7 , 4 19
N o b e l, A lfp h o n s (N o b e l, A lfo n s ) (I)

1 6 8 ,1 7 7 - 1 7 8 ,1 8 0 ,4 2 4 (II) 9 0 ,
O ffe , C la u s (O fe , K la u s ) (I) 1 9 -2 0 ,
463
425
(III) 2 4 , 4 9 2 (IV ) 1 9 6 -1 9 7 ,
2 9 0 , 348, 4 0 5 - 4 0 6 , 4 19
N o je (b ib l.) (I ) 4 0 9 (II) 134, 323
O g g , F red erick ( O g , F red erik ) (II)
N o lte, E rnst (N o lte , E rn st) (III) 114,

144, 2 6 8 , 2 7 7 , 2 9 8 - 2 9 9 , 30 1-
376 , 463
3 0 2 ,3 0 5 -3 0 7 , 352, 363, 3 6 9 ,
O k lo p d ija , M irjan a (III) 4 9 2 (IV )
377, A M , 434 -437 , 4 4 6 , 4 5 0 4 5 2 , 4 5 6 -457 , 492 (IV ) 6 5 , 6 7,
155,419
O k ta v ija n , G a j (A v g u s t) (I ) 9 7 -9 8 ,
9 1 ,1 4 9 ,1 5 1 - 1 5 2 ,1 8 7 , 418
1 0 7 ,1 1 8 - 1 2 5 ,1 2 7 ,1 3 0 - 1 3 1
N o lte , G e o rg e (N o lte , G e o r g ) (III)
O k ta v ije (I ) 8 6
4 6 6 , 4 78 (IV ) 1 5 8 ,1 9 4 , 4 0 3 , 418
O lb ric h t, F ried rich (O lb rih t, F ridrih )
N o n n e n m a ch er, G u n th e r
(IV ) 117
(N o n em a h e r, G in te r) (II) 2 0 7 ,
O ls o n , M a n cu r ( O ls o n , M a n k u r)
2 1 6 , 463
(IV )
N o rd h o lt, Jan W ille m S ch u lte
(II)
2 0 5 , 425
2 9 7 ,4 6 3
N o rfo lk (N o rfo lk ), v o jv o d a (I ) 399

(II) 137
O n ip k o , F ed or M ih a ilo v i (IV ) 115

O p p , K a rl-D ieter ( O p , K a rl-D ite r)
N o rth c liff (N o rtk lif), lord (III) 181

N o rth u m b e rlan d (N o rta m b erla n d ),
353-354 , 356 , 419
O m a n C h arles ( O m a n , C a rls) (I)
(N o rd h o lt, Jan V ilh e lm S u ite )
(IV )
3 5 6 -3 57, 4 19
O ra a, Jaim e (O ra , a im e ) (IV ) 314,

4 19
vojv o d a (I) 372-373
497
O rb ell, John (O r b e l, D z o n ) (IV ) 3 9 9
374-376 , 4 0 1 , 4 6 4 (III) 12, 34-
O rig e n (I) 1 5 7 ,1 6 1 (IV ) 36 4
3 5 ,4 1 ,6 4 , 4 9 2
Pandora (I) 165 (I I ) 2 3 4 ,4 0 7 (III)
O rle a n (O rle a n ), v o jv o d a (I ) 19 8 -
10 0
19 9 , 2 6 1 (II) 7 2
Papcke, Sven (P a p k e, S v e n ) (III)
O rlo v a (III) 108
399.493
O rm a n , R ay (O rm a n , R ej) (II) 37 6 ,
Papen, F ranz v o n (P a p e n , F ranc fo n )
463
(III) 4 2 6 , 4 6 1
O rta g o ra (I) 7 7
O rtm an n , U rsu la (O rtm a n , U rsu la )
Paquet, A lfo n s (P a k e, A lfo n s ) (IV )

65
(I) 1 19 -12 0 , 4 2 5
Pares, Bernard (P ers, B ern ard ) (III)
O rtn e r M cP h ee, P e n e lo p e (O r tn e r
M ek fi, P en elo p e ) (IV ) 2 5 0 -2 5 3 ,
2 2 4 , 4 93 (IV ) 136, 4 2 0
P arin gto n , M a rtin (P a rin g to n ,
424
M a rtin ) (IV ) 310 , 4 19
O rw in , C . (O rv in , C .) (II) 211, 463

O se r, F ritz ( O z e r , F ric) (IV ) 17, 4 2 0
O s ip o v a , T a isa (IV ) 1 0 8 - 1 1 0 ,4 2 0
Parker, H en ry (P arker, H e n ri) ( I I ) 5,

6 6 -7 1 , 75 , 78 , 8 2 -8 4 , 9 3 -9 4 ,
149, 4 6 1, 4 6 4
O tis , Jam es ( O t is , D ze jm s ) (II) 3543 5 5 .3 8 2 .3 8 6 .4 6 3
Parker, H ersh el (Parker, H e rse l) (III)
94.493
O t o (III) (I) 179
Parks, H en ry (P arks, H e n ri) ( I I ) 365,

402,
O t o n IV (I) 171
O trep jev , G rig o rije (IV ) 87
4 10 , 4 2 2 , 431, 4 6 4
Parrow , K ath leen (P a ro u , K e tlin ) (I)

2 8 2 ,3 1 5 ,4 2 5
O v e rto n , R ichard (O v erto n , R icard )

(II) 9 2 , 9 6 - 9 7 ,1 0 4 - 1 0 6 ,1 2 3 -
Patel, S a rd ar V alla b h b h ai (P atel,
1 2 4 ,1 4 6 ,1 9 2 , 4 6 3 -4 6 4
S a rd ar V alab h a j) (IV ) 2 4 6 , 4 2 0
O w e n , R o b ert (O v e n , R obert) (III)
P atem an , C a ro le (P ejtm en , K e ro l)
115 -116, 4 9 2
(IV ) 2 8 8 , 4 19
O z o u f, M o n a (O z u f, M o n a) (III) 4 5,
47 , 47 , 478 , 492
P a tsch (P ec) (IV ) 3 28 -32 9

P a tterso n , A n n a b e l (P aterso n ,
A n a b e l) (II) 9 5 ,1 4 3 , 322, 4 6 4
Pau ker, K arl V ik to ro v ic (IV ) 148
Pace, R ich ard (Pejs, Ricard) (I) 2 6 7
P a u lsen , S ta n le y L. (P o lse n , S te n li)

(IV )
Pain e, T h o m a s (Pejn , T o m as) (I) 2 0
1 6 4 -1 6 5 , 4 0 1
( 1 1 ) 2 9 7 ,2 9 9 ,3 3 9 ,3 6 4 - 3 6 7 ,
P a u n ovic, M ila n (IV ) 31, 4 0 0
373. 377 .3 8 6 .4 6 4 (III) 116 -117
P avle (b ib l.) (I) 1 5 5 ,1 6 4 ,1 9 4 , 2 6 8 ,
(IV ) 5 ,1 0 - 1 3 , 277
2 7 9 - 2 8 0 , 283, 3 0 0 , 4 0 6 (II)
Pal, B ip in C h a n d ra (Pal, Bipin
174
C a n d ra ) (IV ) 243
Pavle V (I ) 311
Palm er, R. R. (Palm er, R. R.) (II)
P a v lju se n k o v , Sergej (IV ) 1 0 4 -10 5 ,
3 3 8 ,3 4 9 -3 5 0 , 3 5 2 ,3 6 3 ,3 6 5 ,
4 19
498
P etrov, E. ( I l l ) 103, 4 8 2
Payn e, R o b ert (P ajn e, R o b ert) (IV )

1 4 4 ,1 5 3 , 4 2 0
P etrovskij, G rigo rij (IV ) 119
P eabo dy, E lisab eth (P ib o d i,
P etru n k o vic, Iva n (III) 18 9
E liza b e t) (IV ) 235
P ettegree, A n d re w (P etegri, E n d rju )
Pease, T h eo d o re C a lv in (P is, T e o d o r
(I)
34 2, 4 2 5 (II) 14-15, 4 6 5
K a lv in ) (II) 8 0 , 9 2 - 9 5 , 9 8 ,1 0 0 ,
Petty, M a x im ilia n (Peti,
1 0 5 ,1 0 8 ,1 1 1 , 4 6 4
M a k s im ilija n ) (II) 1 0 2 ,1 9 2
Peel, R o b ert (P il, R o b ert) (III) 114,
P feifer, H an s (Fajfer, H a n s) (I) 2 6 9
328
P feifer K . (IV ) 2 6 , 4 2 0
P en elo p a (m ito l.) (IV ) 2 2 4
Pickn ey, C h arles (P ik n i, C a rls) (II)
P en n , W illia m (P en , V ilija m ) (III)
379
68
P ierso n , C h risto p h e r (P irso n ,
P e n n in g to n , D o n a ld (P e n in g to n ,
K risto fe r) (IV ) 310, 4 2 0
D o n a ld ) (II) 6 0 ,4 6 4
P ilat, P o n cije (I) 38 4 (III) 146
P en ru d d o ck , John (P en ru d o k , D z o n )
P ip es, R ich ard (P ajps, R icard ) (III)
(II) 146
18 5 -18 8 , 2 0 0 , 2 0 9 -2 1 0 , 2 14,
P eresvetk ov, Ivan (IV ) 88
2 2 8 -2 2 9 , 231-232, 234 -235,
P erikle (I) 52 (IV ) 2 0 8 , 2 2 7
238 , 2 4 0 -2 4 1 , 2 4 5 , 2 4 7 , 2 5 1-
P ero vic, L atin k a (III) 193, 4 8 2 , 4 9 1,
2 5 4 , 2 5 6 , 258 , 2 6 1, 2 7 0 , 2 9 8 ,
493, 5 0 0 , 503
3 0 2 -3 0 4 , 4 37, 4 5 5 , 4 8 2 , 4 8 5 ,
P esch , L u d w ig (P es, L u d v ig) (III)
4 93 (IV ) 6 7 ,7 7 - 7 8 , 9 3 ,1 0 4 ,1 1 0 ,
1 1 6 - 1 2 0 ,1 2 4 ,1 3 5 ,1 4 1 , 4 2 0 -4 2 1
6 9 , 493
P e stel, Pavel Ivan ovic (III) 192
P ip in , k n e z (I) 2 0 2
Petacci, C la retta (P etaci, K lareta)
P ir (I ) 18 0 , 2 4 5 , 2 5 4 (II) 237
(IV ) 10 0
P itago ra ( 1 ) 3 9
P etar (b ib l.) (I) 1 5 6 ,1 6 4 ,1 7 1 , 178-
P itija (I) 36
1 7 9 ,1 9 3 , 2 6 7 , 2 7 9 - 2 8 0 , 379,
P itk in , H . (II) 2 0 6 , 4 6 5
406
P iz is tra t (I) 2 7 , 35-36
Petar iz K a n d ije (I) 186
P iz o n , K a lp u rn ije (I) 137
Petar V elik i (III) 19 7 , 2 6 2 , 2 6 4 -2 6 5
P lack , A rn o (P lak , A m o ) (III) 4 5 5 ,
(IV ) 87
493
P etersen , T h o m a s (Petersen , T o m a s)
(III) 2 8 9 , 493
P lam en atz, John (P lam en ac, D z o n )

(III)
P etit, Jean (P eti, Z a n ) (I) 1 9 9 -2 0 0 ,

3 1 4 ,3 1 6 ( 1 1 ) 72
1 6 6 ,1 6 8 , 2 2 6 ,4 9 3
P lass, H erm an n G o ttlo b (Plas,

H erm an G o tlo b ) (I) 31, 425
P e tk o (k n jiz .) ( I ll) 78
P lato n (I) 5, 24 , 4 1-4 4 , 4 6 -4 8 , 50 ,
Petrarca, Francesco (Petrarka,
5 2 - 6 7 , 7 0 , 7 2 , 7 4 , 7 6 -7 8 , 9 6 ,
F ra n cesko ) (I) 233
1 0 0 ,1 0 6 , 1 2 8 , 2 4 6 , 2 5 6 , 4 17,
P e tro n ije N iger, T it (I) 103
425
P etro n ije A rb iter (I) 103, 4 2 5
499
Platon (II) 273, 3 8 1 ,3 9 4 (III) 142

(IV )
Popper-Lynkeus, J o s e f (P o p er-
2 1 ,1 9 8 - 2 0 0 , 2 1 7 , 2 2 4 ,
2 2 6 -2 2 7, 375, 4 2 i
Pow er, Paul (P auer, P o l) (IV ) 321,
Plehan ov, G e o rg ije V a le n tin o v ic (III)

1 9 1 ,1 9 8 , 2 0 8 , 2 14 , 2 2 8 , 243,
421
Prak, M aarten (P rak, M a rte n ) (I I ) 11,
354. 4 7 7 . 4 9 3 (IV ) 131
442
P le ssis-M o rn a y, P h ilip p e d u (P lesi-
Prem erstein, A n to n v o n
M orn ej, F ilip d i) (I ) 7 ,3 0 6 , 318,

325, 328, 334 -339 . 341. 347 . 350,
3 6 9 , 398 , 4 0 2 , 411, 4 14 -4 16 (II)
(P rem erstajn , A n to n fo n ) (I)

13 3 ,4 2 6
PreuK, H u go (P ro js, H u g o ) ( I ) 2 9 7 ,
9, 23, 28 , 30 , 32, 4 6 5 (IV ) 38 0,
426
435
(III) 6 , 376 - 377 . 379 -383 ,
38 8 -39 6, 4 0 7 - 4 0 8 , 4 6 8 , 4 7 7 ,
Plessner, H elm u th (P lesn er,
4 8 4 -4 8 5 , 4 9 4
H elm u t) (III) 30 8 , 4 2 1, 493
Preul?, U lrich (P ro js, U lrih ) (I) 19-
P lu ck n e tt T h e o d o re (P lakn et,
2 0 , 4 2 5 (III) 2 4 , 4 9 2 , 4 9 4 (IV )
T eo d o r) (II) 51, 338, 4 6 5 (IV )

2 7 1,
Linkeus, Jo zef) (IV ) 3 7 9 ,3 8 1 ,4 2 1
3 5 ,1 9 6 - 1 9 7 , 2 6 4 , 3 6 0 , 4 0 1 , 4 2 0
421
P ride, T h o m a s (Prajd, T o m a s ) (II)
Plutarh (I) 3 4 ,1 1 5 - 1 1 6 ,1 2 0 , 4 2 5
Pocock, John G re v ille A g a rd (P o k o k ,
7 9 , 8 5 ,1 1 4 ,1 2 2 , 141, 2 3 6 , 2 4 1
D z o n G rev il A g ard ) (II) 5 0 , 9 6 ,
P rim orac, Igo r (IV ) 2 9 1 , 4 2 0
159 , 2 7 1, 3 2 2 , 328, 337, 368,
Prince, T h o m a s (P rin s, T o m a s ) (II)
372, 4 6 5
124
P ole, R egin ald (P o u l, R ed zin a ld ) (I)
P rinz, O t to (P rinc, O t o ) (I) 2 5 , 411
262
P risk, H elvid ije (I) 9 8 (II) 4 18 -4 19
P o len z, G o ttlo b v o n (P o len c, G o tlo b

fo n ) (I) 2 9 4 , 3 15 ,3 4 1, 3 9 2 , 4 2 6
P ristley, Joseph (P ristli, Jo zef) (II)

423
P o lib ije (I) 53, 9 5 - 9 6 ,1 0 6 , 2 4 0 ,
P ro u d h o n , Pierre Joseph (P ru d o n ,
2 4 4 ,4 2 6
Pjer Z o z e f) (III) 1 6 4 -16 7 , 4 8 0 -
P o lin ik (I) 4 0
4 8 7 , 4 9 4 (IV ) 2 9 8
Pollard , A F. (P olar, A . F .) (II) 388,
Prynn e, W illia m (Prin, V ilija m ) (I)
465
1 9 2 (II) 8 0-83, 8 5 ,1 1 7 ,1 3 5 , 4 6 5
P o m p ej, G n e j (I) 9 7 - 9 8 ,1 0 4 ,1 0 7 ,
( 10 )4 54
1 1 2 -1 13 ,12 1 ,1 3 8
P to lo m ej (I) 9 1 ,1 2 9
P o m p en , Fr. A u reliu s (P o m p en , Fr.
P u b lije V alerije (I) 8 0 (II) 388, 39 1,
A u re liu s ) (III) 7 2 ,4 9 3
4 17 -4 18
Po n et, John (P o n e, D zo n ) (I) 7 , 373,
P u fen d o rf, Sam u el (P u fen d o rf,
3 7 5-3 78 . 38 0, 382-383, 39 6 ,
S a m ju e l) (IV ) 13
406, 426
Pont, V ico t du (Pont, V iko di) (II) 423
Pu risk evic, V . M . ( I ll) 2 55

P u ttm a n n , A n d rea s (P itm an ,
P o p p er, K arl (P o per, Karl) (I) 4 4,
A n d re a s ) (I) 156 , 2 9 8 , 4 2 6
5 6 - 5 7 , 6 4 , 6 6 (IV) 5, 5 7 -6 2 , 6 4,
P ym , Jo h n (Pirn, D z o n ) (II) 6 2 -6 3
1 7 5 .4 2 1
500
R an ke, L eo p o ld v o n (R an ke, L eo p old

fo n ) (I) 2 73 , 2 8 5 , 2 9 1, 4 2 6
Q u a ritsc h , H e lm u t (K varic, H e lm u t)
(IV )
1 5 9 ,1 9 3 . 4 2 0
R a p a czy n sk i, A n d rzej (R a p a cin ski,

A d z e j) (II) 188, 4 6 6
Q u irn h e im , A lb re c h t M e z z von
(K v im h a jm , A lb re h t M ec fo n )
(IV )
R aspail, F ranois V in c e n t (R aspaj,

F ra n so a V e n sa n ) (III) 127
117
Q u ir o s , F ern an d ez d e (K v iro s,
R a stin e, M ich ael (R a stin M a jk l) (IV )

3 0 7 .4 2 1
F ern an d ez d e) (III) 81
R aum er, K u rt v o n (R aum er, K urt

fo n ) (III) 16, 4 9 5
Rabe, C h ris tia n (R abe, K ristijan )
(IV )
R availlac, F rano is (R avejak,

F ra n so a) (I) 311
371, 415
R ach u m , Ila n (R a h u m , A jla n ) (II)
R a w ls, John (R o is, D z o n ) (II) 2 0 8 ,

4 4 2 (IV ) 6, 2 5 8 -2 6 2 , 352, 394,
1 0 ,2 4 3 , 2 5 1 - 2 5 2 ,4 6 5
4 21
R a d am an t (m ito l.) (I) 50
R a w so n , G a rd in e r Sam u el (R o u s o n ,
R ad bru ch , G u s ta v (R ad bruh ,
G a rd in er S em ju e l) (II) 55, 8 9,
G u s ta v ) (I) 10 (IV ) 5 - 6 ,1 6 2 -
4 6 6 , 4 71
178, 1 8 1 - 1 8 3 ,1 8 6 -1 8 7 ,1 9 4 -1 9 5 ,
2 6 6 - 2 6 7 , 3 9 9 -4 0 0 , 4 10 , 4 21,
R ead , C h ris to p h e r (R id , K risto fe r)

(III) 2 3 5 ,2 4 8 , 2 5 8 ,4 9 5 (IV )
423 , 441
1 2 8 .4 2 1
R ad ek, K arl (R a d ek , K arl) (III) 4 4 4
R ead, G e o rg e (R id , D z o rd z ), (II) 3 7 6
R a d sin sk i, E dvard (III) 2 19 , 4 9 4

(IV )
9 5 , 421
R aeith el, G e rt (R etel, G ert) (II) 3443 4 5 ,3 4 8 ,3 5 1 - 3 5 2 ,4 3 2 ,4 6 6

R aiser, T h o m a s (R ajzer, T o m a s) (IV )
R ead, Jam es (R id , D ze jm s ), (II) 4 2 6 ,

466
R eb m a n n , G e o rg (R eb m a n , G e o rg )
(III)
4 8 , 4 21
R ajm u n d II (I ) 168
177. 495
R eich e, R eim u t (R ajh e, R ajm u t) (III)
R a k o vsk i, H ristijan G eo rgijev ic (III)

270
177, 495
R eid , John P h illip (R id , D z o n F ilip )
R a k o w sk a -H a rm sto n e, T eresa
(R a k o vsk a -H arm sto u n , T ereza)
286, 495
R eich , W ilh e lm (R ajh , V ilh e lm ) (III)
(II)
347 -348 , 4 6 6
R ein ald II (I) 212
(III) 2 7 5 , 4 9 4
R ein alter, H e lm u t (R ajnalter,
R alp h , Jam es (R alf, D ze jm s ) (IV)
2 5 3 -2 5 4 , 421
H e lm u t) (III) 2 8 6 , 4 9 5
R ein h a rd , W o lfg a n g (R ajnhard,
R an d all, John H erm ann Jr. (R andal,

D z o n H erm an Jr.) (I) 6 3 ,4 1 2 ,
4 2 6 (IV ) 421
V o lfg a n g ) (III) 30 8, 4 9 5
R eiss, H . S. (R ajs, H . S .) ( I ll) 2 8 9 ,
495
R a n d o lp h , E d m u n d (R andolf,
E d m u n d ) (II) 3 7 6 ,3 8 9 , 4 2 5
R em elle, K u rt (R em ele, K u rt) (I)
157,426
501
RendtorfF, T ru tz (R e n d o rf, T ru e)
(III)
R oberts, C la y to n (R o b e rts , K le jto n )
69, 495, 498
( 1 1 ) 3 2 0 ,3 3 1 ,3 3 4 ,4 4 6
R epgow , E ike v o n (R e g o v , A jk e fo n )
(I) 2 0 2
R obespierre, M a x im illie n
(R o b esp jer, M a k s im ilije n ) (I)
R esnick, D av id (R e s n ik , D e jv id ) (II)
342 (II) 2 5 8 (III) 2 0 , 36 , 4 1, 5 0 51, 6 1-6 3, 6 7 , 1 2 2 , 1 2 6 , 1 4 5 , 1 5 1 ,
334. 4 6 6
1 6 2 ,1 7 4 , 2 18 , 2 2 1 (IV ) 7 5 , 2 0 2 ,
R eyn old s J. N . (R e jn o ld s , D z . N .)
280
(II) 16 9 , 4 6 6 (I I I) 94
R o b in so n , H en ry (R o b in s o n , H en ri)
R h in o w , Ren (R in o v , R en e) (IV )
(II)
33 1,4 2 1
R ich ard son, R. C . (R ic a rd s o n , R. C .)
8 0 -8 1, 4 6 6
R o b in so n , John (R o b in s o n , D z o n )
(II) 8 0
(II) 238, 4 6 6
R ock, M artin (R o k , M a rtin ) (I) 149,
R ichelieu, A rm a n d Jean d u P lessis
426
(R iselje, A rm a n Z a n di P lesi)
(III) 50
R od ell, Fred (R o d e l, F red ) (II) 378,
R ichet, D en is (R ise, D n i) (III) 37-
3 9 0 ,3 9 8 , 4 2 6 , 4 6 6
39 . 479
R ogers, P. H . (R o d ze rs, P. H .) (II)
R ichter, H o rst-E b erh a rd (R ih ter,
137, 4 6 6
H o rst-E b erh a rd ) (IV ) 348, 4 21
R o gers, John (R o d ze rs , D z o n ) (II)
R icard I (II) 63
126, 2 5 0 , 4 6 6
R icard II (I) 2 0 5 - 2 0 7 ,2 0 9 - 2 1 0 , 212 ,
369 . 371.377 ( I l ) n 2 , 117
R o gin , M ich ael Paul (R o d zin , M ajkl

Po l) (III) 9 9 - 1 0 0 , 4 9 5
R icard III (I ) 372
R o h an , H e n ry d e (R o e n , H en ri d e)
Ricard N o rm a n d ijsk i (I) 2 0 5
(I) 251
R idley, N ic h o la s (R id li, N ik o la s ) (I)
R h m , E rn st (R em , E rn st) (III) 4 18 ,
372
4 2 9 , 438, 4 5 0 (IV ) 143
R id o lfi (R id o lf) (I) 39 9
R o m an , V io rel (R o m an , V io re l) (IV )
1 2 5 -12 6 , 4 2 2
Riedl, Joach im (R id l, Joah im ) (III)
457,495
R o m an o v, A le k sa n d ra (IV ) 95
Riem er, N ea l (Rajm er, N il) (II) 4 15 -
R o m an o v, M ih a ilo (IV ) 95
417, 4 2 4 , 437, 4 6 6
R m er, Peter (R em e r, Peter) (IV )
R iesen berger, D ie ter (R ajzen berger,
336 , 339.422
D ite r ) (IV ) 36 6 , 421

R o m u l (m ito l.) (I ) 8 0 , 1 0 9 ,1 1 4 ,1 2 4 ,
R ilke, R ain er M a ria (R ilke, R ajn er
130, 2 4 6 , 2 5 6 , 2 5 9 , 3 3 0 ,3 3 6
M a rija ) (III) 71 (IV) 2 17
R o o sev e lt, D e la n o (R o zv elt, D e la n o )
R in ck, H an s-Justus (R ink, H an s-
(IV )
J u stu s) (IV ) 2 8 6
R itter, G erh ard (R iter, G erh ard ) (III)
2 9 7 , 341
R o o se v elt, T h e o d o re (R u zv e lt
T e o d o r) (IV ) 301
2 8 1 -2 8 2 , 4 9 5
R o o ts, Iva n (R u ts, A jva n ) (II) 30 0 ,
R iz zi, B ru n o (R ici, B runo) (IV ) 7 0 -
449. 466
7 1, 4 2 2
502
R osa, P eter d e (R o s a , P eter d e ) (I)
R u ck, M ich ael (R u k , M ih a e l) ( 111)

4 5 0 ,4 9 6
17 9 , ^ 7 , 4 2 6
Rose, G u illau m e (R o z, G ijo m ) (I) 310
R de G eo rg e (R id e, Z o rz ) (III) 4 0 ,
496
R o se n b au m , W o lf (R o ze n b a u m ,
V o lf) (IV ) 2 8 0 , 4 2 2
Rueger, Z o fia (R uger, Z o fija ) ( I I ) 73-
75 , 4 6 7
R o sen b erg, A rth u r (R o ze n b e rg ,

A rtu r) (I I I) 2 1 5 -2 1 6 , 2 6 9 , 357,
R u ffm an n , K a rl-H e in z (R u fm an ,
3 6 0 - 3 6 3 ,3 6 5 - 3 6 6 ,3 7 0 , 37 9 ,
387 , 435. 459.495
K arl-H ajn c) (III) 1 8 5 ,1 8 7 , 4 9 6

R h e, G n th e r (R ih e , G in te r) (I) 8 6,
R o sen b lu m , B ruce (R o ze n b lu m ,
B ru s) (IV ) 30
1 5 4 ,1 5 7 ,1 6 4 , 4 2 7
R u m p f, H e lm u t (R u m p f, H e lm u t)
R o se n b lu m , N a n c y (R o ze n b lu m ,
N e n s i) (III) 6 7 , 4 9 6
(IV ) 4 2 2
R u n h am , B row n H . (R a n h a m , Braun
R o sen tal, Lucas (R o ze n ta l, L u k as)
(0 293
R u p p rech t (R u p reh t), p rin c (III) 46 1
R o ss, D o n a ld Jr. (R o s, D o n a ld Jr.)

(IV )
H .) (IV ) 3 6 7, 4 2 2
R u sh w o rth , Jo h n (R a svo rt, D z o n )
235
R o stislavic, F jo d o r (IV ) 89
R o sto vcev, M ih a il (I) 6 4 , 8 9 , 9 2 ,
(II)
R u ssell, B ertran d (R a sel, B ertran d)
1 3 3 ,14 0 -14 1, 4 2 6 (III) 113, 2 2 0 ,
496
239 , 4 6 7
R uskin, John (R askin, D zo n ) (IV ) 242
(IV )
2 5 5 -2 5 6 , 318
R u stin , Bayard (R isten , Bajar) (IV )
R o th , D an iel (R o t, D e n ije l) (I ) 2 7,
249
35, 37, 39,149, 158, 426

R utherford, S a m u el (R ad erford ,
R o th sch ild , W a lte r (R o tsild , V alter)
S e m ju e l) (II) 5, 7 0 - 7 6 ,1 4 9 , 4 6 7
(I) 2 12 , 4 2 6 (II) 8 8 ,1 0 5 , 4 6 6
(IV )
38 0 , 4 2 2
R u tla n d R o b ert A llen (R atlen d ,

R o b ert A le n ) (IV ) 2 7 9 , 4 2 2
R o u sseau , Jean Jacques (R u so , Zan

Z a k) (I) 356 (II) 2 2 6 , 2 7 8 , 463
R utter, O w e n (R ater, O u v e n ) (III)
7 9 , 83, 496
( I I I ) 5 , i o , 1 5 - 2 5 , 3 5 , 3 9 ,4 1 , 4 6 ,
60,
7 0 , 8 2, 2 18 , 4 0 0 , 4 0 4 -4 0 5 , R uyter, M ich ael de (R ajter, M ise l d e)
477 , 4 9 6 (IV ) 7 5 , 2 8 0
(II) 303
R o w en , H erbert (R o u v en, H erbert)

( 1 ) 3 6 1 , 4 2 7 ( 1 1 ) 1 2 ,2 4 , 3 4 ,3 9 ,
4 1 ,4 6 6
S
Sa age, Richard (Z a g e , R ih a rd ) (I)
R o w se , A . L. (R o u z, E. L.) (II) 159,
3 0 9 -3 10 , 4 2 7 (II) 2 9 , 35, 5 9 , 61,
1 7 2 ,1 9 2 ,4 6 7
8 2, 94 , 9 9 ,1 2 0 , 1 9 0 , 20 3, 4 6 7
(III) 9 -10 , 4 9 6
R o zk o v , N . A . ( I ll) 2 4 7
R u bel, M a xim illien (R ib el,
Saaler, M ary (Zaler, M eri) (I) 2 10 ,
4-27
M a lsim ilijen ) (III) 2 2 8 , 4 9 6

R u ch t, D ie ter (R u h t, D ite r) (IV ) 258 ,
S a b in e, G eo rge (S a b in , Z o rz ) (II)
297, 467
3 4 7 ,3 5 8 ,4 1 4 , 4 2 2
503
Sain t-Just, L o u is -A n to in e (S e n -Z is t,
L u j-A n to an ) (I I I ) 4 9 - 5 2 , 6 0 ,
G in te r) (IV ) 1 8 0 ,1 8 3
6 2 -6 3 , 8 0 ,1 2 2 , 151
Schachner, N a th a n (S a h n e r, N a tan )
Sain t-P ierre, Jacques H en ri
(II) 38 0, 4 23, 4 6 7
Bernardin d e (S en -P jer, Z a k
Sch aefgen C h ris to p h (S e fg e n
A n ri B ern ard en d e) (III) 16 , 4 9 6

Saj <5 A nd r a (S a jo A n d r a s ) (IV ) 185,
422
K risto f) (IV ) 1 8 9 -1 9 0 , 19 2 , 4 2 2
Sch fers, B ern ard ( e fe rs, B ern ard )
(IV )
S a la zar, A n to n io d e O liv e ira
18, 423
S ch afte sb u ry (S e fts b e ri), eri (II)
(S a la zar, A n to n io d e O liv e ira )
2 6 3 -2 6 6 , 2 7 1 - 2 7 2 , 2 7 4 - 2 7 6 ,
(IV ) 80
2 8 7 - 2 8 9 ,3 0 2 , 3 0 4 , 323
S a lm asiu s, C la u d iu s (S a lm aciju s,
Sch all, Jam es ( a l, D e jm s ) ( I ) 32,
K la u d iu s) (II) 2 5 0
427
S a lm o n , J. H . M . (S a lm o n , D z . H .
S ch ap iro , Leonard (S a p iro , L ion a rd )
M .) (I) 338, 355, 39 8 , 4 0 2 -4 0 3 ,

406, 427
(III) 234, 2 4 0 , 4 9 6
S c h arffen o rth , G e rta (S a fe n o rt,
Salt, H . S. (S a lt, H . S .) (IV ) 2 4 2
G e rta ) (I) 16 8 , 2 8 6 (IV ) 365
S a lu stije K risp , G a j (I ) 9 7 - 9 9 ,1 0 1 ,
Sch atz, K lau s (ac, K la u s) (I) 182,
110 ( 1 1 ) 1 2 5 ,1 4 3 ,3 5 3
1 8 4 - 1 8 8 ,1 9 1 ,1 9 7 , 2 9 6 , 4 2 7
S a lu tati, C o lu c c io (S a lu ta ti, K o lu c io )
(I)
S ch ab o w sk i, G n th e r ( a b o v s k i,
25, 2 32-236 , 243, 2 5 2 , 3 2 0 ,
4 14 , 4 2 2 , 4 2 7
S c h a u s c h itz A ttila (S a u ic, A tila )

(IV ) 1 6 2 ,1 9 3 , 423
S c h eid em a n n , P h ilip p (S a jd e m a n ,
S a m a rin , Juraj (III) 191
F ilip ) (III) 2 9 9 , 34 6 , 355, 377
S a m u ilo (b ib l.) (I) 2 7 9 , 30 5, 3 2 9
Sch eler, M a x ( ele r, M a k s ) (IV ) 174
Sa n d u G . (S a n d u G .) (IV ) 30 8, 4 2 2
S ch eller, F. E. (eler, F. E.) (III) 318
S a n so n , C h arles H enri (S a n so n , Sari

S ch elv en , A . A . v o n ( e le ve n , A . A .
A n r i) ( 111) 53-54
fo n ) (I) 3 2 9 , 4 2 7
S a sso , G e n n a ro (S a so , D e n aro ) (I)
S ch e n d ell, W e rn e r ( e n d e l, V e rn e r)
2 5 8 -2 5 9 , 4 27
( 1 1 ) 2 6 ,3 1 , 4 6 7
S a ta n a (b ib l.) (I) 1 6 0 ,3 0 0 ,3 9 0
S ch erger, G e o rg e (erger, D o r d (I)
S a tu rn in , Lucije A p u lej (I) 110
309,
Sau l (b ib l.) (I) 353 (II) 67
4 2 7 (II) 8 6 , 4 6 7
S c h e u n e rU lric h ( o jn er, U lrih ) (IV )
S a v ig n y , F ried rich C a rl v o n (S a vin ji,
2 7 2 , 2 9 0 -2 9 1 , 423
F rid rih Karl fo n ) (IV) 2 6 , 4 2 2
S c h illin g , H e in z ( ilin g , H ajn c) (II)
Sa vo n a ro la , G iro la m o (Savon arola,
1 1 ,2 9 ,3 3 - 3 4 ,3 6 , 3 8 ,4 0 -4 2 ,
D ir o la m o ) (I) 237-238, 244,
2 9 5 ,4 6 7
2 5 2 -2 5 3 , 263
Sc h la b re n d o rff, F abian v o n ( la b re n -
S a w er, R o b e rt (Sojer, R obert) (II)
d o rf, F ab ijan fo n ) (IV ) 111
321
S c h la n g e -S c h n in g e n , H ein rich
S carm a n , L eslie (Skarm an, L asli)
( la n g e - o n in g e n , H ajn rih ) ( I )
(IV ) 343, 4 2 2
3 2 , 3 7 ,4 2 7
504
S ch legel, F ried rich (S ieg e l, F rid rih )
S ch ram , C a rl A u g u s t (S ra m , Karl
( I I I ) 3 2 1 ,4 9 6
A v g u s t) (III) 1 7 2 ,1 7 4 ,3 3 2 ,3 3 4
Sch leicher, K u rt v o n (S lajh er, K urt
S ch ram , S tu a rt (S ra m , S tju art) (III)
fo n ) (III) 4 2 6 , 4 6 1
S c h l tte r-S ch in d le r, G a b rie le (S lite r-
27 i> 473
S ch r d er, H a n s C h ris to p h (Sred er,
H a n s K risto f) (II) 4 6 7 , 4 7 4 (III)
S in d ler, G a b rie le ) (I) 2 7 4 , 4 2 7
344.498
S ch m id , C a rlo ( m id , K a rlo ) (III)

464.
S c h d d e k o p f, O tto -E rn s t (S id e k o p f,
475
O t o - E r n s t) (III) 30 7, 4 9 8
S ch m id t, H an s G e o r g (S m it, H an s
S c h u len b u rg , W e rn e r F ried rich v o n
G e o rg ) (I) 33, 5 5 ,1 4 9 , 1 7 2 , 414,
d er (S u le n b u rg , V ern er F ridirh
427
fo n d er) (III) 445
S c h m itt, C arl ( m it, K arl) (I) 2 4 6

(II) 4 7 , 2 4 9 , 351, 4 5 6 , 4 6 7 (III)
Sch ler, G o ttlie b C h ris tia n (Siler,

G o tlib K ristija n ) (III) 317
6 ,1 8 2 ,3 2 3 ,3 9 7 - 4 1 8 ,4 3 1 - 4 3 3 ,
4 7 5 , 4 9 6 - 4 9 7 (IV ) 37, 2 6 4 -2 6 5 ,
327.
S ch u lk e, F ilip (S u lk e , F ilip ) (IV )

2 5 0 -2 5 3 , 423
423
S ch m itth e n n er, Paul (S m ith en er,
Sch u ller, W o lfg a n g (S u ler, V o lfg a n g )
P a u l) (IV ) 3 7 5 ,4 2 3
(I)
Sch n eid er, C a rl ( n a jd er, K arl) (I)
(I) 2 7 2 , 4 2 8
155, 4 2 7
S ch n eid er, H an s-P ete r (n ajd er,
S c h u lze W n frie d (S u lce, V in frid )
H an s-P eter) (IV ) 1 6 5 ,4 2 3

Sch n eid er, R en ( n a jd er, R en e) (IV )
2 4 5 ,3 2 4 ,
(IV )
Jo zef) (I) 18, 4 28

Sch rer, E m il (S irer, E m il) (I) 151,
2 0 5 -2 0 7, 428
S ch o ch e t, G o rd o n ( o k e , G o rd o n )
1 5 3 .4 2 8
S ch rp f, H ie ro n y m u s (S irp f,
H ije ro n im u s) (I) 2 8 0
(II) 1 5 9 ,1 6 3 , 2 0 1, 2 7 5 , 4 5 6 ,
463, 4 6 5 , 4 6 8
S ch w a b , Joh an B a p tist (Svab , Johan,
S ch o e n b a u m , D av id ( o n e n b au m ,
D e jv id ) (III) 4 3 6 ,4 9 7
B a p tis t) (I ) 1 9 8 -19 9 , 4 28
S c h w eitzer, K atja (Svajcer, K atja)
(IV )
S c h n ste d t, Friedrich ( o n te t,
F rid rih ) (I) 1 9 9 , 2 0 1 ,4 2 8
2 7 2 , 423
Sch u m p eter. Jo seph (S u m p eter,
423
S ch n ith , K arl ( n it, K arl) (I) 20 3,
PB 3 9 0 ,4 2 3
Sch w o erer, L o is (Sverer, L u iz) (II)

309,
S c h o e p s , Julius ( e p s, Julius) (III)
312, 3 14 -3 15 ,3 2 1, 323-324,
4 35, P B 4 4 6 ,4 6 3 , 4 6 5 ,4 6 8
495
S c h o ll, A n to n ( o l, A n to n ) (III) 315,
498
S c ip io n A frik a n a c (I) 128

S c o tt, D read (S k o t, D red ), (IV ) 2 4 0
Sch o lle r, H ein rich ( oler, H ajnrih)

(IV )
5 2 ,4 2 8
S c h u lze, W in frie d (S u lce, V in frid )
S c o tt, Jam es (S k o t, D ze jm s ) - v id i
2 7 5 , 423
S c h n la n k , B run o ( en lan k , B run o)
M o n m o u th , vo jv o d a
S c o tt, Jo n athan (S k o t, D zo n a ta n )
( III)341
(I I ) 142, 17 0 , 4 6 8
505
Sergije III (I) 1 7 9
Sco tt, M ich ael (S k o t , M a jk i) (IV )
2-55
Setzer, H an s (S ece r, H a n s ) (III) 111,

49 8
Seaberg, R. B. (S ib e rg , R . B .) (II) 9 6 ,
4 68
Sever, S ep tim ije (I ) 141, 2 4 5
Seagle, W illia m (S ig i, V ilija m ) (II)

3 3 8 ,4 6 8
Sexby, E d w ard (S e k s b i, E d vard) (II)
(IV ) 2 7 5 ,4 2 3
147
S ealts, M erto n Jr. (S ilts , M e rto n Jr.)

( I ll)
Sharp, A n d re w (S a rp , E n d rju ) (II)
9 9, 498
9 2 ,4 6 8
S ea to n -W atso n , R . W . (S ito n -
Sharp, G ra n ville (S a rp , G ra n v il) (IV )
V o tso n , R. V .) ( I I D 2 8 4 , 4 9 8
366
Seeb oh m , H a n s -C h ris to p h (Z eb o m ,
Sh arpe, K evin (S a rp , K e v in ) (II) 53,
H a n s-K risto f) (IV ) 323
59,
Seidel, W illi (S a jd el, V ili) (IV ) 73, 423

Seifert, Jiirgen (Z ajfert, Jirgen) (IV )
69, 498
Seigel, Jerrold (S ig i, D e ro ld ) (I)
S h a w , Bernard (S o , B ern ard ) (III)
24 4 , 4 28
328,
S eisser (S a jzer) (III) 4 2 2
498
Sh ays, D a n ie l (S ejs, D a n ije l) (II)
Sek elj, Laslo (III) 1 6 4 ,1 7 1 , 4 7 0 , 4 8 6 ,
(IV) 393
376 - 377 . 4 0 9 . 434 - 435 . 449

Sh eed y, A n n a (S e d i, A n a ) (I) 2 2 4 ,
Sek stije, Lucije (III) 113
227,
Selcerck, A lexa n d e r (Selkerk,
2 30 -231, 4 2 8
S h ep h ard , A m a n d a (S e p ard ,
A lek sa n d er) (III) 75
A m a n d a ) (I) 39 1, 4 2 8
Seid en , John (S eid en , D o n ) (II) 5 0 ,
443 .
Sharpe, L. J. (S a rp , L. D z .) 4 1, 4 2 4
Sh aull, R ichard (S a u l, R ih a rd ) (III)
35 . 424
498
4 6 8 , 2 19
467
S h erlo ck , W illia m (S e rlo k , V ilija m )
(1 1)329
S ele u k (I) 91
S h erm a n , R o ger (S e rm a n , R o d zer)

(II) 3 6 6 , 4 10
Seliger, M a rtin (S eliger, M a rtin ) (II)

285, 288, 468
S h e rw o o d , R o y (S e rv u d , R o j) (II)
138,
S e lin u m R egiu m (S e lin u m , R egiu m )

- v id i p o d M o n n er, B asilius
468
S h k lar, Jud ith N . (S k lar, D z u d it)

(III) 16 -17 , 4 9 8
Sell, F ried rich (S ei, Fridrih) (III)

3 1 9 ,3 2 2 ,4 9 8
S h o en b erg er, C y n th ia G ra n t
S ellin , V o lk e r (S elin , Folker) (I) 30 8,
(S en b erg er, S in tija G re n t) (I)

2 8 7 - 2 8 8 ,4 2 8
428
S h u te , D a n ie l (S u te , D a n ije l) (II)
S en ek a, Lucije A nej (I) 1 3 6 -13 9 ,17 0 ,

233, 4 2 8 (II) 4 19
357 -358 . 4 6 8
S ep p elt, F ran z X avier (Sep elt, Franc
S ic k in g e n , F ra n z v o n (Z ik in g e n ,
K sa vije r) (I) 178 -179 , 4 28
F ra nc fo n ) (I) 271
S era p h im , E rn st (Serafim , E rnst)
S id n e y , A lg e rn o n (S id n i, A ld ze rn o n )
(H I) 231, 4 9 8 (IV) 92, 4 24
(I )
506
3 0 ,4 2 8 (II) 1 4 4 - 1 4 5 ,2 7 2 ,
2 7 7 . 3
3 2 , 3 2 2 , 3 5 3 , 3 *5 6 ,
S lau gh ter, T h o m a s (S lo te r, T o m a s )
(I I )3 1 2 ,3 2 7 ,4 6 9
4 6 1, 4 6 8 (III) 334
S id n e y W o lf, C e c il (S id n i, V o lf S e s il)
S lo a n e C o ffin W illia m Jr. (S lo u n ,

K o fin V ilijam Jr.) (IV ) 2 5 6
(I) 2 2 4 - 2 2 6 , 4 2 8
S iegel, A ch im (Z ig e l, A h im ) (IV ) 83,
3 94, 4 2 4
Sm iley, G len n (Sm ajli, G le n ) (IV ) 2 4 9

S m ith , A d a m (S m it, A d a m ) (I I ) 4 0 6
(III)
Sieyes, E m m an u el Jo sep h (S jejes,

E m anu e l Z o z e f) (III) 5, 2 2 -2 3 ,
25 -35, 38 -39 , 6 3 -6 4 , 6 7 , 4 0 1 4 0 2 , 4 7 0 , 4 7 4 , 4 9 9 (IV ) 11, 23,
(III) 87
S m ith , A n th o n y (S m it, E n to n i) (IV )
2 9 , 440
Silverije (I) 177
43 , 424
S m ith , D av id (S m it, D e jv id ) (II)
S ilvester (I) 164

Sim m el, G e o rg (Z im e l, G e o rg ) (IV )
17,
12 2 , 2 3 6 , 4 6 9
S m ith , H e lm u t W a lse r (S m it,
4 24
S im m o n s, John (S im o n s , D z o n ) (II)
H e lm u t V o ls e r) (IV ) 3 2 0 , 4 2 4
S m ith , N ic h o la s (S m it, N ik o la s ), (I)
2 78 , 4 6 9
S im m o n s, R a n d y (S im o n s , R en d i)
45 , 429
S m ith , N o rm a n (S m it, N o rm a n ) (II)
(IV ) 398
S im p so n , Sid rach (S im p s o n , S id rah )
435 , 444
S o b o u l, A lb e rt (S o b u l, A lb ert) (III)
4 0 -4 1 , 4 9 9
(II) 79
S in d erco m b e, M iles (S in d e rk o m b ,
112, 4 9 9
S m ith , A lexa n d er (S m it, A le k san d e r)
S o d erin i, Piero (S o d erin i, P jetro ) (I)
M a jls) (II) 146
238,
2 52
S in e v u lf (I) 2 0 5
S o fo k le (I) 41 (IV ) 236
S in zh eim er, H u g o (Z in ch ajm er,
S o k o lo v , B oris (III) 2 2 5 , 233
H u g o ) (III) 3 8 2 ,3 8 4 , 4 6 9 , 483,
4 9 9 (IV ) 63, 2 9 8 - 2 9 9 , 4 2 4
S o k o lo v , N ik o laj (IV ) 9 7
S o k ra t (I) 4 1-5 2 , 54, 57 , 6 2 , 2 4 6 (II)
S iricije (I) 164

S k erpan , E lzab eth (Sk erpan ,
E liza b e t) (II) 8 2 ,1 1 4 ,1 1 7 -1 1 8 ,
469
381, 39 4 (IV ) 1 9 8 -2 0 0 , 2 2 4 -2 2 5
S o lo m o n (II) 2 4 2
S o lo n (I ) 35, 73 -7 4 , 84, 239 (II) 6 7,
391
S k in n er, Q u e n tin (S k in er, K v e n tin )
(I)
S o lz e n jicin , A le k sa n d a r (III) 2 7 4
218, 2 2 6 , 2 4 0 , 2 4 4 -2 4 6 ,
(IV ) 1 0 1 ,1 2 2 ,1 4 2 ,1 5 1 - 1 5 2 , 4 2 4
2 7 5 , 28 1, 2 8 8 , 2 9 1, 2 9 9 , 301,
3 0 3 ,3 0 5 ,3 2 2 ,3 2 5 ,3 2 8 ,3 3 0 ,
S o m b art, W ern e r (Z o m b a rt, V ern er)

(III) 4 53-4 54 , 4 9 9 (IV ) 385-
3 3 6 ,3 6 9 ,3 7 7 ,3 8 0 - 3 8 2 ,3 9 1 ,
3 8 6 ,4 2 4
4 0 3 , 4 0 6 , 4 2 9 (II) 17, 2 6 , 30,

4 6 , 6 9 , 9 6 ,1 4 4 ,1 5 7 - 1 5 8 ,1 6 2 ,
S o m e rse t (S o m e rse t), v o jv o d a (I)
16 5 -16 7 , 2 10 -2 11, 2 16 , 2 8 6 , 330,
334, 4 4 0 , 443 - 445 , 453, 4 6 9
372-373
S o m m erw ille, Joh an n (Z o m ervil,
Joh an ) (II) 4 6 9
S k u ratov, M elju ta (IV ) 88, 132
507
Sorel, G eo rge s (S o re l, Z o r z ) (III) 6,
2 7 7 ,2 9 0 ,3 0 5 , 3 0 7 , 4 2 8 ,4 3 7 -
176 -18 3, 2 4 7 , 2 9 8 , 3 9 7 , 4 8 2 ,
440,
499
4 7 2 , 4 9 9 (IV ) 5. 6 1, 6 7 , 73, 7 6 7 7 , 8 0 -8 1, 83, 9 7 - 9 8 , 1 0 4 ,1 1 0 ,
S o zo m e n (I) 16 2 -16 3
Sp alatin , G e o rg (S p a la tin , G e o rg ) ( 1)
2 7 8 , 418
267,
29 3, 3 0 0 , 4 6 9
97
191, 4 2 4
Starck, C h ristia n (S ta rk , K ristija n )
S p en gler, Lazarus (S p e n g le r,
( I ) 1 9 , 2 1 , 4 2 9 ( 1 1 ) 347, 4 7 0
L azaru s) (I) 2 7 7 , 4 2 9
(III) 31, 4 9 9 (IV ) 2 7 , 6 5 ,1 6 0 ,
S p in d e lb c k , J o s e f (S p in d elb ek ,
336, 4 2 4
Jo zef) (I) 157, 1 6 3 ,1 6 8 ,1 7 0 ,
S ta ro b in sk i, Jean (S ta ro b in s k i, Z a n )
311, 4 2 9
(III) 17, 4 9 9
S p in o za , B aruch de (S p in o za , Baruh
d e ) (II) 38, 2 5 4 , 2 9 7 - 2 9 8 , 333,
469
424
Starb u ck (S ta rb a k ) (k n j .) (III) 9 5 -
S p en d el, G n te r (S p e n d e r, G in te r
202,
1 2 0 ,1 2 4 ,1 2 7 - 1 5 6 ,1 8 4 ,1 8 8 - 1 8 9 ,
248, 424
S tan k a R u d o lf (S ta n k a R u d o lf) (IV )
Sp eck , W illia m (S p e k , V ilija m ) (II)
(IV )
4 4 5 , 4 4 7 -4 4 8 , 4 6 0 , 4 6 2 ,
State, S tep h e n (S te jt, S te fe n ) (II)
157. 470
(III) 15, 4 9 9
S tu b er, T ra u g o tt (S tu b er, T ra u g o t)
S p irid o n o v , M a rija (III) 2 4 6 (IV )
( I I ) 2 1 1 ,4 7 0
1 0 5 ,1 0 8
S p rl, Jo h an n es (Sp erl, Jo h an es) (I)
1 5 6 ,1 6 7 , 170 , 4 2 9
S tau ffen b erg, C la u s S c h e n ck v o n

(S ta u fe n b e rg , K lau s S e n k fo n )
(III)
S p rig g e , Jo shu a (S p rid z, D z o s u a )
4 4 5 (IV ) 112, 1 1 4 ,1 1 7
S tead m an , John (S te d m a n , D o n )
(II) 238, 4 6 9
(II) 1 6 6 , 2 4 8 , 4 7 0
S p rin g b o rg , Patricia (S p rin gb o rg,
S tee le C o m m a g er, H e n ry (S til
P atrisa) (II) 248
K o m id e r, H en ri) (II) 3 7 6 , 382,
Sp u rije, M e lije (I) 87
432 , 470
S p u rr, John (S p u r, D z o n ) (II) 78 ,
S te fa n V I (I) 178
469
S te fa n m u e n ik (I ) 334
S tad tler, E d uard (Statler, E d uard)
S te ger, M a n fred (S teger, M a n fre d )
(I I I) 3 7 0
(III) 335. 339 . 341. 346 - 347 . 349 ,

S ta g g , J. C . A . (S te g , D z. E. K .) (II)
3 7 0 , 3 74, 4 9 9
393 . 470
S te ig e r W . (Stajger, V .) (IV ) 2 7 , 4 2 4
S ta g g e n b o rg , S u zan n e (S tagen b o rg,
S te in , K arl Freiherr v o m u n d zu m
S u z a n ) (IV ) 353,4 15
(S ta jn , Karl Frajher fom und

S ta h l, M ic h a el (S tal, M ihael) (I) 3233,
cu m ) (III) 6 7 ,3 9 0 (IV ) 2 8 6 , 4 2 4
4 2 4 , 4 2 8 -4 2 9
S te in L o ren z v o n (S tajn Lorenc F o n )
S ta ljin , J o s ifV is a rio n o v ic (III) 21,
(I V ) 2 8 6 , 4 2 4
1 0 7 -1 0 9 , 162 , 2 0 9 , 218, 221,
S te in b e rg , I. (tajn b erg , I.) (III) 10 8 ,
2 5 2 , 2 5 7 , 2 6 2 , 26 5, 2 6 9 -2 7 5 ,
4 9 9 (IV ) 118 -121, 425
508
S te in b erg , Jules (S ta jn b e rg , Z il) (II)
S trasser, O t t o (Straser, O t o ) (III)
1 6 0 ,1 6 4 ,1 6 8 ,1 8 6 , 2 2 8 ,4 7 0
S tein er, (IV ) J. 2 8 9 , 3 9 1 ,4 2 5
437
S tra sso ld o , R a im o n d o (S tra so ld o ,
R a jm o n d o ) (IV ) 4 1 ,4 2 5
S te in m a n n , H o r s t (S ta jn m a n ,
H o r st) (IV ) 6 3 ,4 2 5
S tra u ss, L eo (S tra u s , L eo ) ( I ) 6 7 ,

4 2 1, 4 2 9 (II) 2 0 9 , 4 7 0 (IV )
S te in w e d e l, U lrich (S ra jn ved el,
272,
U lrih ) (IV ) 34 2, 4 2 5
S tem esed er, H e in rich (S te m ese d e r,
H ajn rih ) (I I I) 4 11, 5 0 0
S tre le tz, F ritz (S trelec, F ric) (IV ) 18 0

Strieker, G n te r (S triker, G in te r) (I)
33,
S te n g el, Joh an es (S te n g e l, Joh an es)
(I) 293
S trijk er, H e rm an n (S treker,

H e rm a n ) (II) 16
S tro h ek e r, K arl-F ried rich (S tro h ek er,
S tern , F ran k (S te rn , F ra n k ) (IV ) 104,

112, 4 2 5
K a rl-F rid rih ) (I ) 4 2 9

S tr lin , Karl (S tre lin , K arl) (IV ) 112,
S tern b erger, D o lf (S tern b erger,

D o l 0 (IV ) 2 9 ,4 2 5
S te rn stein , W o lfg a n g (S tern sta jn ,
425
Stru v e, G u s ta v (I I I) 315
S trze le w ic z, W illy (Strelevic, V ili)
V o lfg a n g ), (IV ) W o lfg a n g 332

S te v e n so n , D a v id (S tiv e n s o n ,
(IV )
A n to n ) (I ) 33, 4 1 , 1 5 7 ,4 2 9
S tu y v e sa n t (S ta jv esa n ), guvern er
(III) 91
S tillm a n , R o b ert (S tilm a n , R obert)
(IV )
1 4 9 -1 5 0 , 2 9 1
232-233
S u a rez, F ra n cisco (S u a rez,
(I I ) 231, 4 7 0
Stirn er, M a x (S tirn er, M a k s ) (III)
3 6 ,4 2 5
St rrier, J o s e f A n to n (S title r, J o z e f
D e jv id ) (II) 54 , 4 7 0
Stew art, G e o rg e (S tju art, D z o rd z )
17 0 , 2 1 2 , 2 4 7 ,3 0 3 , 3 0 9 , 323,
330, 336, 4 2 9 (III) 5 6 , 5 0 0
S te p e n , A lfre d (S te fe n , A lfre d ) (IV )
83
2 8 2 , 3 7 9 , 4 2 4 -4 2 5
F ra n c is k o ) (I ) 311
S u b o tic , M ila n (III) 2 6 2 ,5 0 0
Su la, Lucije K o rn elije (I) 8 9 -9 4 , 9 6 -
S to n er, Jam es, Jr. (S to u n er, D ze jm s
9 7 , 10 2 , n o , 1 1 2 -1 1 3 ,1 1 8 ,1 2 1 ,
Jr.) (II) 2 0 5 , 213, 28 1, 2 8 4 , 361,
1 2 8 ,1 3 5 (II) 1 2 5 ,1 4 2 - 1 4 5 ,1 8 0
3 7 0 ,4 1 0 , 4 2 7 ,4 7 0
(III)
S to r o s t, U lrich (S to ro s t, U lrih ) (III)

4 6 7-4 6 8 , 50 0
S u lp ic ije R uf, P u b lije (I) 9 0 -9 1

S u n d erla n d (S a n d erla n d ), erl (II)
S to rti S to rch i, C la u d ia (S to rti Storci,

K la u d ija ) (I) 2 2 7 ,4 2 9
301
S u n s te in , C a s s (S a n s tin , K a s) (IV )
S to u t, H arry (S to u t, H ari) (I ) 223,

429
341.4 2 5
S u th erla n d , N . M , (Saterlan d , N .
M .) (I) 3 3 2 ,4 2 9
S traffo rd (S tra fo rd ), erl (I I ) 71, 86,

1 4 3 ,1 4 7 ,1 5 9 ,1 7 2 , 2 4 0
S trasser, G e o rg (S traser, G e o rg )
68
S u tte r B. (S u te r, B .) (IV ) 2 6 8 , 4 2 5
S u v o ro v , A le k s a n d a r V asilje vic (III)
(III) 437
273
509
Tarkvin ije K o la tin , Lucije, (I) 2 9 , 7 9 -
S vejn (I) 2 0 5
8 0 ,1 1 6
Sverdlov, Jakov M ih a ilo v i (I I I) 251

(IV ) 9 6
Tarkvinije, S ek st, (I ) 7 9
T arkvin ije S u p erb , Lucije, (I) 7 9 ,1 1 3 ,
Sw art, K. W . (S v o rt, K . V .) (II) 18,

20,
16 9 , 235, 2 4 2 , (II) 145, 353
2 2 , 2 4 , 2 7 , 33-34, 4 7 0
T a rlton , C h arles (T a rlto n , C a rls ) (II)
S yd en h a m , M . J. (S a jd e n h e m , M .
324,
D .) (III) 2 3 ,2 5 ,3 3 ,3 5 ,3 7 - 3 9 ,
50 0
330, 471
T a w n ey, R. H . (T o n i, R. H .) (I) 3 0 0 ,
430
Szczek alla, M ich ael (S ceka la,

M ih a el) (IV ) 3 7 9 , 4 2 5
T eb a ld esch i (T a b a ld e s) ( I ) 183
T elesin , P o n cije (II) 180
T ellka m p f, Joh ann L u d w ig (T e lk a m f,
ajko vi, R ad m ila (II) 2 9 8 , 4 7 0
Johan L u d v ig) (III) 317-318
a p u r ll (I) 162
T e m is (m ito l.) (I) 41
arki, Sr an 10 9 , 4 2 9 -4 3 0
T em isto k le (IV ) 2 0 9
ari VI, (I) 1 9 8 -2 0 0
T em p le, W illia m (T e m p i, V ilija m )

O D 295
ari IX, (I) 3 1 5 ,3 17 -3 18 ,3 2 0 ,3 3 3

ari O rle a n sk i, (I) 199
T e o d o sije (I) 164
au l (I) 147
T e o p o m p (I) 34, 6 4 , 7 2 , 4 0 4
T ertu lija n , K v in t S e p tim ije F lo ren s
(IV )
320
T esa l (I) 36
T a cit, K o rn elije (I) 9 8 ,1 0 3 ,1 0 8 - 1 1 1 ,

1 2 3 ,1 3 2 ,1 3 5 - 1 3 6 ,1 5 3 ,3 2 0 - 3 2 1 ,
T ester, K eith (T ester, K it) (II) 2 1 6 ,
4 3 0 (II) 1 6 2 ,1 6 9 , 353, 4 19 , 4 4 7 ,
451. 471
471
T e ta l (I) 35-36
T a d e, Pepoli (T ad e, P ep oli) (I) 231
T eu tleb e n , C a sp a r (T o jtle b e n ,
T a d m o r, H . (T e d m o n , H .) (I) 147-
K a sp a r) (I) 2 8 0
148 , 430
T h lm a n n , E rn est (T e lm a n , E rn e st)
T a lm o n , J. L. (T a lm on , D . L.) (I) 4 5
(III) 23, 58, 6 4 ,7 0 ,3 2 0 , 5 0 0
(III) 4 2 7
T h ie rs , L o u is A d o lp h e (T jer, Luj
T a m ir, Y. (T am ir, J.) (IV) 4 2 5
A d o lf) (III) 181
T a n n er, J. R. (T aner, D . R .) (II) 53,
T h o m a s , W illia m (T o m as, V ilija m )
58 , 7 7 -7 8 , 8 7, 9 0 ,1 2 2 , 148,
(I)
2 5 9 . 312.471
262
T h o m p s o n , E ric (T o m p so n , E rik)
T a ylo r, C h arles (Tejlor, arls), (IV )
(HI) 117
38.397
T h o m p s o n , E. P. (T o m p so n , E. P .),
Ta ylo r, P eter (T ejlor, Peter), (IV ) 361,

396
( I ll)
117, 5 0 0
T h o m p s o n , Jam es W estfall
T a rd u , M . E. (Tard u, M. E.) (IV )
(T o m s p o n , D ze jm s V estfa l), (I)
344 -345 . 4 2 6
312, 430
510
T o p itc h E. (T o p ic, E.) (IV ) 2 9 1
T h o m p s o n , M a rk (T o m p s o n , M a rk),
(IV )
83, 4 2 6
T o rk e , H an s-Joach im (T o rke, H an sJo ak im ) (III) 18 9 , 5 0 1 (IV ) 4 2 6
T h o m p s o n , M a rty n (T o m p s o n ,
M a rtin ), (II) 1 5 2 ,1 7 5 , 2 73 , 2 7 8 ,
T o rm in , W a lte r (T o rm in , Valter)
3 2 2 -3 2 4 , 330, 337, 4 72
( I I I ) 3 6 2 , 3 6 9 , 3 7 7 , 379 , 419 ,
501
T h o m s o n , A la n (T o m so n , A la n ), (I)
268,
430
T o rq u il (T o rk v il) (k n jiz .) ( I ll) 9 0 -
93 , 1 0 6
Th oreau , H en ry D avid (T oro, Henri

D e jv id ) (IV ) 6 ,1 0 ,2 3 3 - 2 4 2 ,2 4 4 ,
T o w n s h e d (T a u n se d ) (II) 361
2 4 7, 2 4 9 , 2 5 2 -2 5 3 , 4 2 6 , 439
T o yn b e e, A rn o ld (T o jn b i, A rn o ld ) (I)
T h o rn er, D a n ie l (T o rn er, D a n ije l)

(III)
12 7
20 6 , 50 0
T rajan , M a rk o U lp ije (I) 2 9 5 (II) 85,
T h o rp e (T o rp ) (I) 2 0 4
419
T h re n e m an n , B a rth o lo m eao
T ra n k v il, G aj S v eto n ije (I) 116 ,1 3 4 -
(T re n em an , B a rto lo m e o ) (III)
135,430
285, 50 0
T reib er, H u b e rt (Trajber, H u b ert)
Tib erije (I) 8 0 , 8 6 - 8 7 ,1 2 3 , 130, 132
(IV )
T ie rn e y , B rian (T jern i, B rajan) (I)

1 8 5 - 1 8 6 ,1 9 2 ,1 9 5 - 1 9 6 ,4 3 0
T re p to w , K u rt (T rep to v, K urt) (III)
T ilak , B a n G a n d a h a r (T ilak, Ban
283, 5 0 1 (IV ) 12 6 , 4 2 6
G a n d a h a r) (IV ) 243
T re u m a n n , R u d o lf (T rojm an ,
T illy , C h arles (T ili, C a rls) (II) 11,
R u d o lf) (I) 3 0 9 , 323, 430
2 5 7 -2 5 8 , 4 72
T revelyan G e o rg e M aca u la y
T it, Flavije S a b in V esp a zija n (II) 124,
(T revelja n , D z o r d z M a k o li) (I)
142, 4 19 (III) Livije 1 5 ,1 1 2 , 4 8 6
373,
T itu s , S iliu s (T itu s, S iliju s ) (II) 147
H ju ) (II) 127, 4 72
A le k s is d e) (I) 2 6 4 , 4 30 (II)
434 (H I)
T rib o n ija n (I) 319
13-15,131 (IV ) 293
T rim a lh io n (k n jiz .) (I) 103
T o g lia tti, P a lm iro (T o lja ti, P alm iro )

(III)
T rim p i, H elen (T rim p i, H elen ) (III)
303, 5 0 0 (IV ) 6 5, 4 2 6
95,501
T o ls to j, L av (IV ) 2 4 1 - 2 4 2 ,3 6 6 ,4 2 6
T rip to le m (m ito l.) (I) 5 0
T o m a , A k v in s k i (I) 5 ,1 7 1 - 1 7 6 ,1 9 7 ,
T ro ck i, Lav (III) 182, 215, 2 19 , 234,
3 2 5 ,3 8 0 ,4 3 0
2 7 1 (IV ) 7 0 , 93, 9 5 , 9 8 - 9 9 ,1 1 5 ,
T om berg, Friedrich (Tom berg, Fridrih)

(I)
4 3 (II) 2 9 2 -2 9 3 , 4 72
T rev o r-R o p er, H u g h (T revor-R oper,
T o cq u e v ille , A le x is de (T o k v il,
339-
297
T relat (T rela) (III) 127
1 2 9 ,1 3 1 ,1 4 0 ,1 4 3 , 4 0 9
68, 430 (IV) 2 0 6 , 4 26
T ro eltsch , E rn st (Trelc, E rnst) (I)
T n n ie s , F erd in an d (T en ies,
333, 352 , 430
F e rd in an d ) (II) 1 5 7 ,1 5 9 - 1 6 1 ,
T u c k , R ich ard (T a k , R icard) (II) 157,
1 9 2 ,1 9 6 , 2 0 4 -2 0 5 , 2 4 5 -2 4 6 ,
1 6 2 ,1 6 4 ,1 6 9 , 2 9 7 - 2 9 8 , 4 7 2
472
(IV ) 2 7 2 , 4 2 5
511
U rban II, (I) 168
T u cker, R obert (T a k e r, R o b e rt) (III)

141, 24 1, 50 1
U rban V I, ( 1 ) 1 8 4
T u h a cev sk i, M ih a ilo N ik o la je v ic (IV )
U rd an g, E llio t (U rd a n g , E lio t) (II)
10 5 -10 6
2 7 7 , 463
T u k id id (I) 36, 53, 6 4 , 2 4 4 , 2 4 6 , 430

(II)
U re, P. N . Our, P. N .) (I) 32, 53, 431
17 0 (IV ) 2 0 8 , 4 2 6 - 4 2 7
T u lije, Servije (I ) 10 9
T u rg o t, A n n e R o b e rt Jacques (T irg o ,
V ajic, N . (IV ) 315, 4 2 5
A n R o b ert Z a k ) (III) 11, 2 6
V al (b ib l.) (III) 9 5 , 1 0 0
T u ttle , E lizab eth (T a ti, E liza b e t) (II)
V alen tijan III (I) 164
9 3 ,1 3 0 , 4 72
V alen tin , W e it (V alte n tin , V a jt) (III)
T yn d alle, W illia m (T in d e jl, V ilija m )

(I)
3 1 1 -3 1 2 ,3 1 4 -3 1 7 ,3 1 9 ,5 0 1
37
V an Kley, D ale (V an K lej, D e jl) (III)
Tyrrell, Jam es (T irel, D z e jm s ) (II)
K le y 2 4 , 50 1
323
V an e, H en ry (V ejn, H e n ri) (II) 143,
473
V an n , R ichard (V an , R icard ) (I I ) 9 6 ,
U la m , A d a m (U la m , A d a m ) (III)
2 1 3 ,2 2 3 , 2 2 5 , 2 7 3 ,3 2 7 ,3 3 5 , 50 1
473
(IV ) 1 1 1 ,1 1 6 ,1 3 9 ,1 4 1 ,1 4 5 ,1 4 7 ,
V asilijev ic, V lad an (IV ) 314, 398
426
V a sq u e z , F ern an d o (V ask ez,
U lja n ov, V la d im ir Ilic Lenjin (III) 21,
F ern ad n o ) (I) 352
145, 1 6 2 - 1 6 3 ,1 6 9 ,1 7 5 , 1 8 1 ,1 9 3 ,
V en cel I V ( I ) 2 0 6 - 2 0 7 , 2 7 5 - 2 7 7
19 5 , 2 0 9 -2 1 9 , 2 2 1, 2 2 5 - 2 2 6 ,
V en era (m ito l.) (I) 129
2 3 6 -2 4 1, 2 4 3 -2 4 7, 2 4 9 - 2 5 0 ,
V ergin ije, Lucije (I) 84-8 5
2 5 2 -2 5 3 , 2 5 5 -2 5 6 , 258 , 2 6 1,
V erm ig li, Peter M a rtyr (V erm in g li,
2 6 5 , 2 6 8 - 2 7 0 , 2 9 8 -3 0 0 , 30 4 ,
P eter M a rtir) (I) 375
348, 354, 36 4 , 376, 437-438,

4 4 0 , 4 4 5 , 4 5 2 , 4 72 , 4 8 5 (IV )
V erzijl, J. (V erh il, J) (IV ) 312, 4 2 7
129
V e s p a zija n (I) 152 (II) 4 19
U lja n o v , D im itij Ilic (III) 20 1
V ilh a r, A lb in (I) 25
U lja n ova, M . I. (IV ) 141
V ilh e lm II H oen co lern (III) 36 , 348,
U llm a n n , W a lte r (U lm an , V alter) (I)
355 - 356 , 385 . 390 . 447.461
1 6 9 , 2 0 4 , 2 1 0 , 431
V ilje m O k a m s k i (I) 182
U lm e n , G e o rg e (A lm en, D z o rd z )
(III)
V ilje m I O ra n s k i, kralj (II) 5 ,1 2 - 1 3 ,
406
1 7 -2 4 ,3 1 -3 6 ,3 8 -3 9
U lp ija n , D o m ic ije (II) 2 0 9
V ilje m I O ra n s k i, stad h old er ( I ) 315,
U lrih (I ) 34 6
328 , 351
V ilje m II O ra n s k i (II) 4 1 ,1 2 1 ,1 4 5 ,
U n d e rd o w n , D av id (A nderdaun,
301
D e jv id ) (II) 109 -110 , 237, 473
512
V o n d u n g , K lau s (F o n d u n g , K lau s)
V iljem III O ra n s k i (II) 1 3 5 ,14 5 -1 4 6 ,
(IV )
1 5 4 - 1 5 5 ,1 6 8 , 2 6 0 , 2 6 2 , 271,
283, 2 9 2 - 2 9 5 ,3 0 1 ,3 0 3 - 3 0 9 ,
3 1 2 - 3 2 0 ,3 2 2 - 3 2 6 ,3 2 9 - 3 3 4 ,3 3 6 -
Paul d e) (I) 189, 431
3 3 8 ,3 4 1 ,3 4 7 ,3 7 5 (III) 14. 6 2 ,
2 8 1 ,4 6 8
7 6 ,4 2 7
V o o g h t, D o m Paul d e (V o g t, D o m
(IV ) 13, 2 7 5 - 2 7 6 ,4 3 6
V o s le n s k i, M . (IV ) 133
V o velle, M ich el (V ovel, M is e !) (IV )
V ilje m V O ra n s k i (II) 41-4 2
75.427
V ilje m O s v a ja c (I ) 2 0 4 (II) 4 6 ,1 6 6 ,
V ra n ck, F rancis (R en k, F re n sis) (II)
168 , 1 9 9 , 316, 330, 341 (IV ) 13
37 - 38 . 473
V illa n i, G io v a n n i (V ilan i, D o v a n i)
V ra n gel, F erd in an d Petrovic (IV ) 123
(I I ) 9
V u ja cic, Ilija (I ) 3 5 0 ,3 5 6 , 431
V illan i, M a te o (V ilan i, M a teo ) (II) 9

V in b e rg , F jo d o r V ik to ro v ic (III) 4 55
V in c e n t, R. (V in se n t, R .) (IV ) R. 312,
W a ch e n h eim , H e d w ig (V ah en h ajm ,
427
H e d v ig ) (III) 340 -341, 50 1
V is co n ti, G a le a z o (V isk o n ti,
W ch te r, F. (V ah ter, F .) (I) 343, 3 6 7,
G a le a c o ) (I ) 233
431
V is in s k i, A n d rej (III) 2 5 7
W ck erl, H ilm ar (V ekerl, H ilm ar)
V ite lije , A u lo (I) 134-136 (II) 4 19
( III)4 3 5
V itto rio , F ran cesco (V itorio,
W a g n e r, H e in z (V agner, H ajn c) (IV )
F ra n c e sk o ) (I) 4 2 5 , 431
3 3 6 , 427
V lad II (III) 283
W a g s ta ff, Joseph (V ag staf, Jo zef) (II)

V la d im ir (IV ) 88
146
V la so v , A n d rej A n d rejevic (IV ) 151-
W a lk er, C le m e n t (V o ker, K le m en s)
152
(II) 2 4 1-2 4 2 , 473
V o d in e lic , V la d im ir (IV ) 161, 4 2 7
W a lk er, H o w e (V o k er H ou v, D a n ije l)
V o e g e lin , Erich (V egelin , E rih ) (I) 31,
(IV )
431
V o g t, J o sep h (V o g t, Jo zef) (I) 98,
W a lk er, R o y (V o ker, R o j) (IV ) 2 5 4
110 , 431
W a lle rste in , Im m a n u el (V o lerstin ,
V o lk m a n n -S c h lu c k , K a rl-H ein z
Im a n u el) (II) 36, 4 0 -4 1, 473
(F o lk m a n -S lu k , K arl-H ajn c)
( IV )
234 -235, 2 3 8 -2 4 0 , 2 4 2 ,
261, 427
(IV ) 51-54 , 6 9 , 4 2 7
302, 427
W a lte r, G rard (V alter, Z erar) (I)
V o lk o g o n o v , D im itrij, V o ln ey,
115 -116, 431
C o n s ta n tin F ranois (V o ln i,
W a lth e r, R u d o lf (V alter, R u d o lf)
K o n s ta n tin Fransoa) (III) 2 4 0 ,
(III) 336, 374 . 5 0 2
24 3, 2 6 9 , 348, 5 0 1 (IV ) 1 1 0 ,1 1 5 -
W a lw y n , W illia m (V alvin , V ilijam )
1 1 6 ,1 2 9 ,1 4 2 ,1 5 1 , 4 2 7
(I I )
V o lta ire , F ra n o is-M arie A ro u et de
81, 9 2 , 9 6 - 9 7 ,1 2 4 , 473
W a lze r, M ich ael (V olcer, M a jk l) (IV )
(V o lter, F ransoa-M ari A ru e d e)
3 1 9 .3 2 1 .3 6 3 .4 2 7
(III) 17, 4 9 6 , 501
513
W a r r e n d e r , H o w a r d (V a r e n d e r ,
W e is , O t t o ( V e ls , O t o ) ( I I I ) 4 2 5
H au ard ) (II) 19 8 -1 9 9 , 2 2 6 , 328 ,
473
V i lh e lm ) ( I I I ) 5 6 , 5 0 2
W a s h i n g t o n , G e o r g e ( V a s in g t o n ,
W e r t h , N ic o la s ( V e r t , N i k o la s ) ( I I I )
D z o r d z ) ( I I ) 3 6 2 , 3 7 5 , 3 7 8 ,3 8 9 ,
402,
W e r te n b u c h , W ilh e lm (V e rte n b u h ,
4 0 6 ,4 1 7 - 4 1 8 , 4 2 2 -4 2 3 ,
435 011)36, 68
2 19 , 24 1, 2 5 5 , 5 0 2 (IV ) 10 5,
1 0 7 -1 0 8 , 1 2 0 - 1 2 1 ,1 4 1 ,1 4 5 - 1 4 6 ,
428
W a ss e rm a n n , R u d o lf (V aserm an ,
W e s e l, U w e ( V e z e l, U v e ) ( I I ) 18 1,
R u d o lQ ( I V ) 3 2 5 - 3 2 6 , 3 3 0 , 3 4 8 ,
474
(IV ) 338, 4 2 8
428
W e s e n d o n c k , H u g o (V e se n d o n k ,
W a tle y , W i lli a m ( V o t li, V i lija m ) ( I V )
250,
H u g o ) ( I I I ) 3 17
252, 428
W e s t , S a m u e l ( V e s t , S e m ju e l ) ( I I )
W e b b , B e a tr ic e ( V e b , B e a tr is ) (I I I )
3 6 5 .4 7 4
334
W e s t T h o m a s (V e st, T o m a s ) (II)
W e b e r , D a v id (V e b e r , D e jv i d ) ( I I I )
3 8 6 .4 7 4
6 8 , 3 8 0 , 4 0 6 - 4 0 9 , 4 1 9 ,4 5 3 W e s t e r n , B ru c e ( V e s t e r n , B r u s ) ( I V )
4 5 4 , 4 7 0 , 5 0 2 ( I V ) 2 3 3 ,3 5 4 ,
63 , 4 2 8
427
W e s t le , B e t t in a ( V e s t l, B e t in a ) ( I V )
W e b e r , M a x (V e b e r , M a k s ) ( I ) 13 0 -
428
1 3 2 ,1 4 6 ,1 4 8 - 1 4 9 ,1 5 3 ,1 6 0 - 1 6 1 ,
W h i t a c k e r , M . (V it a k e r , M . ) ( I I ) 2 1 9 ,
2 6 4 ,4 3 1 ( I V ) 1 9 - 2 0 , 4 6 , 4 2 8
474
W e d g w o o d , C , V . ( V e d z v u d , C . V .)
(I I ) 1 1 2 ,1 1 4 ,1 1 8 - 1 1 9 ,4 7 4
W h it e , M o r t o n ( V a jt, M o r t o n ) ( I I )
W e e , H e r m a n (V e , H e r m a n ) ( I V ) 4 8 ,
428
273,
3 6 8 -3 6 9 , 4 7 4
W h i t t in g h a m , W i lli a m ( V it in g h e m ,
V i lija m ) ( I ) 3 7 9
W e il, F r e d e r ic k (V a jl, F r e d e r ik ) ( I V )
33, 428
W h i t t o m e , C a n d y ( V a jt o m , K e n d i)
(IV )
W e i l, K u r t (V a jl, K u r t) ( I I I ) 1 0 2 ,
502
388, 42 8
W i c h t e r ic h , R ic h a r d ( V ih t e r ih ,
R ih a r d ) ( I V ) 9 9 , 4 2 8
W e il, R.J. (V e jl, R . J.) (I V ) 314
W i c k l e r , W o lf g a n g ( V ik le r , V o lf g a n g )
W e in b e r g e r , J e rry (V a jn b e rg e r,
( I I ) 18 1, 4 7 4
D z e r i) (II) 384, 4 7 4
W i c k s , J o h a n n ( V ik s , J o h a n ) ( I ) 2 7 6 ,
W e ir , D a v id (V e jr, D e jv id ) ( I ) 2 9 8 ,
431
431
W i e la n d , G e o r g ( V ila n d , G e o r g ) ( I I )
W e i s s b r o d t , D a v id (V a js b r o t,
2 1 6 , P B 4 4 6 ,4 7 4
D e jv i d ) ( I V ) 3 1 2 ,4 2 8
W i e n e r , J o n a t h a n (V in e r , D z o n a t a n )
W e i t lin g , W i lh e l m (V a jtlin g ,
(II) 16 5, 4 4 8 , 4 74
V i lh e l m ) ( I I I ) 1 1 8 -1 19 , 5 0 2
W i g a r d , F r a n z (V ig a r , F r a n c ) ( I I I )
W e lc k e r , K a rl T h e o d o r (V e lk e r, K a rl
3 17 -3 18 , 3 2 0 , 5 0 2
T e o d o r ) ( I I I ) 3 13 ,3 15 , 318
W i ld h a b e r , L u z i u s ( V ild h a b e r ,
W e l d o n , J a m e s (V e ld o n , D z e j m s )
L u c iu s ) ( I V ) 3 0 6 , 4 2 8
(II) 2 4 6
514
W i ld m a n , J o h n ( V a jld m a n , D z o n )
(II)
W i s h a r t , G e o r g e (V is a r t, D z o r d z ) ( I )
1 0 7 ,1 4 7 , 2 7 4
W i le s , P e te r ( V a jls , P e t e r ) ( I I I ) 1 9 7 ,
38 4, 388
W i t t , J an d e ( V it , J an d e ) ( I I ) 3 8 , 1 4 5 ,
502
2 9 8 ,3 0 3 -3 0 5
W i lk e s , T h o m a s ( I I ) 3 7 -3 8 , 3 6 6
W i t t f o g e l, K a r l (V it f o g e l, K a r l) ( I )
14 1 , 43 1 ( I I I ) 2 5 0 , 4 4 3 , 5 0 2 (I V )
W i lk in s o n , P a u l ( V ilk in s o n , P o l) ( I )
6 9 -7 0 , 87, 4 2 9
1 6 8 , 43 1
W i lle , A m b r o s e ( V ile , A m b r o z ) ( I I )
W o lf , E r ik ( V o lf, E r ik ) ( I ) 4 2 , 5 4 ,
6 0 , 431 (IV ) 2 9 8 , 4 2 9
16
W o lf , E r n s t v o n ( V o lf, E r n s t f o n ) ( I )
W i lle m s , H e lm u t ( V ile m s , H e lm u t )
(IV )
3 0 5 .4 3 1
335. 4 2 9
W o lf s f e l d , G a d i ( V o lf s fe ld , G a d i )
W i lli a m s , J o h n ( V ilija m s , D z o n ) ( I I )
(IV) 3 5 7 . 4 2 9
53
W o lg a s t , E ik e ( V o lg a s t , A jk e ) ( I )
W i lli a m s , R o g e r ( V ilija m s , R o d z e r )
( I I ) 8 0 , 8 2 , 3 4 5 - 3 4 6 , 3 4 8 -3 4 9 .
2 7 8 , 2 8 0 , 2 8 5 , 2 9 2 , 2 9 4 ,3 3 2 ,
4 6 1-4 6 2 , 4 74
432
W i llm a n , R o b e r t ( V ilm a n , R o b e r t )
(I I )
W o ll h e im , R ic h a r d ( V o lh a jm ,
157, 4 7 4
R ih a r d ) ( I ) 5 2 , 4 3 2
W i llm s , B e r n a r d ( V ilm s , B e r n a r d )
W o lt e r s d o r f f , J o a c h im ( V o lt e r s d o r f,
(II) 18 0 , 4 7 4
J o a k im ) ( I ) 2 9 3
W i llm s , J o h a n n e s ( V ilm s , J o h a n e s )
W o lz e n d o r f f , K u r t ( V o lc e n d o r f ,
(I I I ) 3 1 9 ,5 0 2
K u rt) (I) 2 0 3 , 2 11-2 12 , 2 9 6 ,

3 0 3 ,3 1 0 ,3 3 3 ,3 3 9 ,3 7 8 ( 1 1 ) 2 6 ,
W i llo w e it , D e ie t m a r ( V ilo v a jt ,
3 1 ,1 3 3 ,3 1 1 ,3 6 6 ,3 7 0
D a jt m a r ) ( I I I ) 3 0 8 , 5 0 2
W i lls o n , T h i m o t y ( V ils o n , T im o t i )
W o o d , G o rd o n (V u d , G o r d o n ) (II)
351. 3 6 9 . 3 7 4 . 4 2 6, 432, 4 74 -
(II) 329
4 7 5 (IV ) 19 7 , 4 2 9
W i ls o n , J a m e s ( V ils o n , D z e j m s ) ( I I )
378 2 7 8
W o o d , N e a l (V u d , N i l) ( I ) 2 4 4 , 4 3 2
(II) 2 7 4 , 475
W i ls o n , W o o d r o w ( V ils o n , V u d r o )
(III) 3 5 5 -3 5 7 . 3 7 6
W o o d , S . W . (V u d , S . V .) (I I ) 19 8 ,
475
W i n c k e , v o n ( V in k e , f o n ) ( I I I ) 3 17
W i n d s c h e i d , B e r n h a r d (V in d s a jd ,
W o o d h o u s e , A . S. P. (V u d h a u s, E . S.
P .) ( I I ) 7 8 , 1 0 3 , 1 1 0 , 1 6 7 , 4 5 7 ,
B ern h a rd ) (IV ) 2 7 , 4 2 9
4 7 1-4 7 2 , 4 75
W in k le r , H e in r ic h A u g u s t (V in k le r ,
H a jn r ih A u g u s t ) (I I I ) 3 8 5 , 4 7 5 ,
W o o d w a r d , E . L. (V u d v o r d , I. L .) ( I I )
18 1, 4 7 5
50 2
W i n s t a n le y , G e r r a r d (V in s te n li,
W o o lr y c h , A u s t in (V u lr ih , O s t i n )
(II) 4 7 5
Z e ra r) ( I I ) 1 2 5 - 1 2 6 , 4 7 4 ( I I I ) 453
W i n t e r s P e te r J o c h e n ( V in te r s , P e te r,
W o o t t o n , D a v id ( V u t o n , D e jv i d ) ( I I )
2 7 5 .4 7 5
J o h e n ) (I ) 3 4 9 . 35 1 . 3 5 4 -3 5 5 .
3 5 8 ,3 6 4 ,4 3 1
515
W o rce ste r, N o a h ( V o r s e s te r , N o e )
Z a s la v s k i, V i k t o r ( I I I ) 2 7 2 , 2 7 5 , 5 0 3
(I V ) 3 6 5
Z a s u li , V e r a ( I I I ) 2 0 5 , 4 8 8
W r t te m b e r g , C h r i s t o p h v o n
Z e n o n ( I ) 13 9 , 15 5
(V ir te n b e r g , K r i s t o f f o n ) ( I ) 2 9 7
Z e r b , P e te r ( C e r b , P e t e r ) ( I I ) 1 7 6 ,
W rte n b e rg e r, T h o m a s
18 2, 4 7 5
(V ir te n b e r g e r , T o m a s ) ( I ) 2 8 ,
Z e u s ( m it o l.) ( I ) 4 1
99. 310 . 432 (II) 175, 475 (HI)
Z id a r , A n d r a ( I V ) 1 6 1 , 4 2 9
313.503
Z ig b e r t , h r o n i a r ( I ) 3 2 5
W y a t t , T h o m a s (V a ja t , T o m a s ) ( I )
374
Z ig b e r t , k ralj ( I ) 2 0 5 ( I I ) 118
W y d i f f , J o h n ( V ik lif , D z o n ) ( I ) 1 8 7
Z ig i s m u n d ( I ) 1 8 7 - 1 9 0 , 1 9 3
Z im m e r m a n n , A . ( C im e r m a n , A .)
( I V ) 3 15 , 4 1 2
Y o u in g s , J o y c e (J u in g s , D z o j s ) ( I )
Z im m e r m a n n , G u n t e r ( C im e r m a n ,
G u n t e r ) ( I ) 1 9 2 , 3 18 , 3 3 8 , 4 3 2
374.432
( 1 1 ) 3 6 6 ,4 7 5
Z in n , H o w a r d ( Z i n , H a u a r d ) ( I V )
32 1, 4 2 9
Z a b a r e lla ( Z a b a r e la ) ( I ) 18 6
Z in o v je v , G r ig o r i j ( I I I ) 2 4 2 - 2 4 3 ( I V )
Z a c h a r i , K a rl S a lo m o n (Z a h a r ije ,
9 5 - 9 6 ,1 1 9 ,1 4 8
K a r l S a l o m o n ) ( 111) 313
Z io lk o w s k i, T h e o d o r e ( Z i o lk o v s k i,
Z a c h e r , H a n s ( Z a h e r , H a n s ) (F V )
T e o d o r) (III) 6 7 , 50 3
3 0 9 -310 , 4 2 9
Z ip p e l iu s , R e i n h o ld ( C i p e l i u s ,
Z a g o r in , P e r e z ( Z a g o r in , P e r e z ) ( I )
R a jn h o ld ) ( I V ) 2 9 0 , 4 2 9
2 7 2 ,3 1 4 - 3 1 5 ,3 4 0 ,4 3 2 ( 1 1 ) 1 1 ,
3 9 ,1 2 7 ,1 2 9 ,1 5 9 , 4 4 9 , 4 6 5 , 4 7 5
Z it e lm a n n , R a in e r ( C it e l m a n ,
R a jn e r ) ( I I I ) 4 4 7 , 5 0 3
(III) 2 8 1, 503
Z a i n je v s k i, P e ta r G r ig o r je v i ( I I I )
Z u b a to v , S ergej (III) 2 0 0
1 9 9 -2 0 0 , 503
Z v e s p e r, Jo h n (Z v e s p e r, D o n ) (II)
Z a k a i, A v i h u (Z a k a j, A v i h u ) ( I I ) 3 4 8 ,
425,
475
453, 4 7 5 (IV ) 414
Z w i c k a u , J o a c h im ( C v ik a u , J o a k im )
Z a lle r , R o b e r t (C a le r , R o b e r t ) ( I I )
( I I O 2 8 4 , 503
147. 475
Z a m ja t in , J e v g e n ij (I I I ) 5 , 1 0 1 , 1 0 4 10 6 , 503
e lja b o v , A . I. ( I I I ) 1 9 8
516
Aleksandar M oln ar
RASPRAVA O DEMOKRATSKOJ
USTAVNOJ DRAVI
4. G raanska n ep o slu n o st
Izdava
B92
Edicija R E
Knjiga 10
U redn ik
Dejan Hi
Lektura i korektura
Iidija Kusovac
G ra fi k o o b lik o v a n je
Olivera Bataji
Kom pjuterska obrada
Radovan Galona
tam pa
Standardi 2, Beograd 2002
ISBN 86-7^65*143-5
O bjavljivan je ove knjige p om o gao je

Fon d za otvoreno drutvo

Aleksandar Molnar - Ustavna I Demokratska Država IV PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Aleksandar Molnar - Ustavna I Demokratska Država IV PDF

Uploaded by

Copyright:

D em ok ratska ustavna drava

1. Spor Edmunda Burkea i Thomasa Painea

2. Delatne drutvene grupe

3. Suvereni puk i delatni puk

4. Konzervativna konstitutivna vlast

5. Vanredno stanje i pravo na otpor tiraniji

7. Problem klasa i klasnih odnosa

8. Popperov koncept graanskog drutva

3. Totalitarna partija kao izvrilac

4. Otpor totalitarnom tiraninu

1. Problemski kompleks pravnogsavladavanja

2. Gustav Radbruch i njegova formula

3. Problem pravnog savladavanja prolosti

5. M ogunosti unapreenja pravnog

savladavanja totalitarne prolosti

1. Teorijsko osamljenje politika praksa

2. A n tiki polis kao ideal istinske politike

5. Kolektivizam zdravog razuma protiv

1. Neposlunost prema vlastima zbog religiozne

2. Neposlunost prema vlastima zbog rasne

3. Neposlunost prema vlastima zbog rasne

diskrimnacije (I): D avid Thoreau

diskriminacije (II): M ahatm a Gandhi

4. Neposlunost prema vlastima zbog rasne

5. Antiratniprotesti nakon Drugog svetskog

diskriminacije (III): M artin Luther King Jr.

6. Teorijski doprinosi Johna Rawlsa

1. M agna Carta Libertatum

2. Istorijsko uoblienje osnovnih prava oveka

3. Demokratija i osnovna prava oveka

Ekskurs o osnovnim socijalnim pravima

1. Opravdanje graanske neposlunosti

2. C ilj graanske neposlunosti

3. Neposluni graani i ustavni sud

4. Strategije delanja neposlunih graana

5. Odreenje graanske neposlunosti

6. Protest kao socijalna forma graanske

1. Istorija odbijanja vojne obaveze pod orujem

2. Osnovno pravo na odbijanje vojne obaveze

pod orujem u Nemakoj

3. Hobbesovo shvatanje prava

5. Strah, odbijanje da se upotrebi oruje

u modemom graanskom drutvu

1 Savremeni spor izmeu kontraktualista (liberala) i komunitarista takoe

1 Savremeni spor izmeu kontraktualista (liberala) i komunitarista takoe

" d r u t v e n im u g o v o r o m r e a liz u ju s e o d r e e n i c ilje v i k o ji

l Savremeni spor izmeu kontraktualista (liberala) i komunitarista takoe

i t u ) i p r v im k o r a c im a k a n je n o j d e m o k r a t iz a c iji. D e lo v a n je p r o s v e tite ljs k i n a d a h n u te

k o s m p o lit iz a c iji. O v a j i d r u g i o b lic i lib e r a liz a c ije a m e r i k o g p r o t e

1. Spor Edmunda Burkea i Thomasa Painea

s p o r n e : p o s t o ja n je n a c ije u p r ir o d n o m s ta n ju , m o g u n o s t ( c iv iliz o v a n e ) n a c ije d a s e v r a t i u p r ir o d n o s ta n je ( tj. d a u p o t p u n o s t i

2 Potrebno je pomenuti i to da je Burke bio jedan od retkih otvorenih i bezrezer

miljanjima 0 revoluciji u Francuskoj i z 1 7 9 0 , i z a z v a l i s u n a j o t r i j e r e

p o p r a v ilu , r e v o lu c ijo m - u s p o s t a v lje n a ) . " N i k a d a n ije b i

3 Burke je po svemu sudei oseao ovaj nedostatak kada je u pitanju njegovo

2. Delatne drutvene grupe

ziv a o i n a D eklara ciju prava iz 16 8 9 , ka o u g o v o r izm e u V iljem a III O ra n s k o g

u s lu b i o s a m o s t a lje n e v la s ti) i H a r ib d u d is k o n tin u ir a n o g

filo z o fije n o s i u s e b i n e iz d ife r e n c ir a n u t e o r e t s k u i

p r a k t i n u s v e s t : m u d r o s t je u a n t i c i j o u v e k i refleksija i samo nepo-

sredovano voenje pravilnog ivota u ljudskoj zajednici ( A d o r n o , 1 9 8 6 :

lju d s k o g d e la n ja p o s t a v lja u p o je d in c a s a m o g ( tj. u n je g o v a k t v o

fo r m u la c iju " p r a k t i k o g u m a i iz g r a d n ju je d n e m o d e r n e in d iv id u a l is t i k e ( n o m i n a li s t i k e ) t e o r ije d e la n ja .

5 P o jam isto riz m a ovd e je u p o tre b lje n u n e to u e m - n e o k a n to v sk o m - z n a e

o d r e e n o m k r ite r iju m u ( k a o to s u n p r. p o tr o a i, d v a d e s e to g o d i n ja c i, p u a i, it d .) . D r u g o , d r u tv e n e g r u p e m o g u b it i id e n tit e t s k e , t j. p o i v a t i n a s p o z n a j i p o j e d i n a c a o f a k t i k o j u d r u e n o s t i