Donatan H.

Tarner
Kalifornijski univerzitet, Riversajd

SOCIOLOGIJA

Preveli s engleskog:
Tijana Bajovi i Duan Pavlovi

MEDI
TERRAN
PUBLISHING
Centar za demokratiju

Novi Sad/Beograd
2009.

SADRAJ

Prolog:
Pogled iz ugla razvoja ljudskog drutva

19

PRVI DEO
SOCIOLOKA IMAGINACIJA

27

GLAVA 1
Poreklo

i priroda sociologije

29

Ogist Kont (1798-1857)

30

Harijet Martino (1802-1876)

33

Sociologija i prosvetiteljstvo

34

Herbert Spenser(1820-1903)

36

Emil Dirkem (1858-1917)

37

Karl Marks (1818-1883)

39

MaksVeber (1864-1920)

40

Rana amerika tradicija

42

Dord Herbert Mid (1863-1931)

43

ikaka socioloka kola i njeni rivali

44

Rani akcenat na sociolokoj praksi i znaaj socioloke prakse

45

Savremena socioloka istraivanja

46

Saetak

51

Kljuni pojmovi

53

GLAVA 2
Sociologija i nauni metod

Priroda nauke
Socioloki metod
Da li nauka umanjuje humanost?
Nauna sociologija i drutvena praksa
Saetak
Kljuni pojmovi

55

56
60
64
66
67
67

GLAVA 3
Teorijske perspektive u sociologiji

69

Problemi u razvoju naunih teorija

Teorijske orijentacije u sociologiji
Funkcionalistika teorija
Evolucione teorije
Ekoloke teorije
Teorije konflikta
Kritike teorije
Postmoderne teorije
Interakcionistike teorije
Utilitaristike teorije
Status teorije u sociologiji
Saetak
Kljuni pojmovi

69
70
70
71
72
73
74
75
76
77
78
78
79

DRUGI DEO
OSNOVNI ELEMENTI DRUTVENE ORGANIZACIJE

81

GLAVA 4
Biologija

Prirodna selekcija kao pokretaka sila

Evolucija primata
Bioloki parametri drutvene organizacije
Posledice dominacije ula vida
Posledice veeg mozga
Posledice bipedalnosti

83

84
85
88
88
90
93

Ljudska priroda
Ljudski bioloki kapaciteti
Ljudska biologija i bihevioralne sklonosti
Priroda ili odgoj
Saetak
Kljuni pojmovi

94
94
96
99
100
101

GLAVA 5
K ultu
102

ra

Svet simbola
Simboli i drutvo
Sistemi simbola
Jezik
Tehnologija
Vrednosti
Uverenja
Norme
Zalihe znanja
Kulturne varijacije
Kulturni sukob
Potkulture
Kulturne kontradikcije
Etnocentrizam
Kultura i mediji
Saetak

102
103
104
104
105
105
108
109
111
114
114
115
116
117
117
119

Kljuni pojmovi
GLAVA 6

120

D rutvena struktura

121

Osnovni elementi drutvene strukture

Poloaji
Uloge
Statusni skupovi
Skupovi uloga
Sukob uloga i napregnue uzrokovano ulogom
Mree poloaja
Dimenzije strukture

122
122
123
123
125
126
127
127

Tipovi drutvenih struktura

Korporativne jedinice
Kategorijalne strukture
Stratifikacioni sistemi
Institucionalni sistemi
Drutvo
Meudrutveni sistemi
Nivoi drutvene strukture
Mo drutvene strukture
Saetak
Kljuni pojmovi

129
129
131
132
133
133
135
135
138
142
143

GLAVA 7
Drutvena interakcija

145

Simbolika interakcija
Dramaturko predstavljanje sopstva
Implicitna primena narodnih metoda
Interakcija posredstvom uloga
Interakcija posredstvom referentnih grupa
Interakcija i drutveni poredak
Saetak
Kljuni pojmovi

145
148
150
151
152
154
155
155

GLAVA 8
Socijalizacija

157

Socijalizacija i drutvo
Proces socijalizacije
Faze socijalizacije linosti
Rana socijalizacija
Socijalizacija u zrelom dobu
Agensi socijalizacije
Pojedinci
Grupe
Organizacije
Kategorije
Zajednica
Mediji
Institucionalne sfere

159
162
167
167
172
176
176
177
177
178
178
179
179

Stabilnost i promena u drutvenom poretku

Saetak
Kljuni pojmovi

180
182
182

GLAVA 9
Drutvena kontrola

184

Problem drutvenog reda

Snage nereda
Makrosile drutvene kontrole: drava i trita
Sile drutvene kontrole na mikroplanu
Snage drutvene kontrole na srednjem planu
Devijantnost
Funkcionalistika teorija strukturalnog naprezanja
Pogled teorije konflikta na devijantnost
Interakcionistiki pristupi devijantnosti
Utilitarne teorije devijantnosti
Saetak
Kljuni pojmovi

184
185
186
188
190
192
192
193
193
195
197
198

TREI DEO
TIPOVI DRUTVENIH STRUKTURA:
KORPORATIVNE JEDINICE

199

GLAVA 10
Susreti

201

Usmereni susreti
Rituali
Oblici govora
Okviri
Kategorizacija
Govor tela
Emocije
Uloge
Sopstvo i identitet
Oprema
Demografija i ekologija
Linost, kultura i drutvena struktura

202
202
203
205
205
207
208
209
210
210
211
211

Neusmereni susreti
Saetak
Kljuni pojmovi

212
214
215

GLAVA 11
Drutvene grupe

216

Mo grupa
Primarne i sekundarne grupe
Uticaj veliine grupe
Veliina i menjanje strukture grupe
Mo primarnih i sekundarnih grupa
Grupna dinamika
Vodstvo
Donoenje odluka
Koherentnost i solidarnost
Hvatanje krivina
Formacija klika (podgrupa)
Oekivanja
Upuivanje i referentne grupe
Virtuelne grupe
Uska grla
Saetak
Kljuni pojmovi

216
219
219
220
220
221
221
222
223
223
224
225
226
228
228
229
230

GLAVA 12
Organizacije

232

Veberov idealni tip formalne organizacije

Oblici formalne organizacije
Ekologija organizacija
Unutranja dinamika organizacija
Neformalni sistem
Vlast
Organizaciona kultura
Problemi sa osobljem
Promene u strukturi formalnih organizacija
Tehnoloki pritisci
Pritisci globalizacije

233
234
236
238
238
239
240
241
242
243
243

Hiperracionalnost
Saetak
Kljuni pojmovi

245
245
246

GLAVA 13
Zajednice

248

Urbanizacija
Poljoprivreda i urbanizacija
Industrijalizacija i urbanizacija
Rane studije gradskog ivota
Suburbanizacija
Nastanak predgraa
Studije ivota u predgrau
Eksurbije
Metropolitanske oblasti
Novi gradski trendovi
Ponovno naseljavanje gradskog jezgra
Megagradovi i svetski gradovi
Saetak
Kljuni pojmovi

249
249
251
254
255
255
256
257
258
260
260
260
261
262

ETVRTI DEO
TIPOVI DRUTVENIH STRUKTURA:
STRATIFIKACIJA KATEGORIJALNIH JEDINICA

263

GLAVA 14
Klasna stratifikacija

265

Stratifikacija
ta je klasna stratifikacija?
Analiziranje raslojavanja
Klasni sistemi
Burdijeova analiza distinkcije
Klasni sistem i javno ponaanje
Klasna stratifikacija u Americi
Nejednakost u raspodeli resursa
Formiranje klasa
Siromatvo u Americi

266
266
267
271
275
278
279
279
284
286

Saetak
Kljuni pojmovi

289
290

GLAVA 15
Etnika stratifikacija

292

Rasa i etnicitet
Rasa kao drutvena konstrukcija
Predrasude i diskriminacija
Dinamika etnike stratifikacije
Sredstva etnikih populacija
Prepoznatljivost etnike populacije
Stepen i oblici diskriminacije
Stepen pretnje koju predstavlja etnika populacija
Uverenja zasnovana na predrasudama i etnike grupe
Model etnikog antagonizma
Etnika diskriminacija u Americi
Indijanci
Afroamerikanci
Amerikanci latinoamerikog porekla
Amerikanci poreklom iz Azije
Beli Amerikanci
Sjedinjene Drave kao multietniko drutvo
Saetak
Kljuni pojmovi

293
293
293
295
296
296
297
298
299
300
302
303
305
306
308
310
310
311
312

GLAVA 16
Rodna stratifikacija

313

Pol i rod
Tumaenja rodne stratifikacije
Sociobioloke teorije
Funkcionalistike teorije
Teorije konflikta
Interakcionistike teorije
Opti model rodne stratifikacije
Rodna stratifikacija u Americi
Ciklusi sistema rodne stratifikacije
Feministiki pokret

313
315
315
315
316
317
318
320
320
323

Saetak
Kljuni pojmovi

325
325

PETI DEO
INSTITUCIONALNI SISTEMI

327

GLAVA 17
Privreda

329

Osnovni elementi svih privrednih sistema

Tehnologija
Rad
Kapital
Preduzetnitvo
Tipovi privrednih sistema
Ekonomija lova i skupljanja
Privreda uzgajanja biljaka
Agrarna privreda
Industrijska privreda
Postindustrijska privreda
Tendencije u postindustrijskim privrednim sistemima
Reorganizacija proizvodnje
Proizvodnja usluga
irenje trita
Hiperdiferencijacija
Hiperracionalnost
Postindustrijske privrede: kratak pregled
Amerika privreda
Oligopol
Multinacionalizacija korporacija
Opadanje procenta lanstva u sindikatima
Profesionalizacija
Sistem vladavine i privreda
Rastua nejednakost
Porast rizika za radnike
Saetak
Kljuni pojmovi

329
330
330
330
330
331
331
331
332
333
333
335
335
336
337
339
339
340
341
342
342
343
344
345
345
346
347
348

GLAVA 18
Sistem vladavine

349

Nastanak politikog poretka

Osnovni elementi svih politikih poredaka
Osnove moi
Nastanak drave
Tendencije u organizaciji vlasti
Veliina vlade
Birokratizacija vlasti
Centralizacija vlasti
Znaaj zakona
Sve vei znaaj materijalnih podsticaja
Smanjenje prinudne represije
Demokratizacija
Ameriki sistem vladavine
Struktura amerikog sistema vladavine
Rast vlade
Vlada i poreska politika
Problemi i nedoumice amerike vlasti
Saetak
Kljuni pojmovi

349
350
350
352
354
354
355
355
356
356
357
357
358
359
359
360
361
368
369

GLAVA 19
Srodstvo i porodica

Tumaenja srodstva
Sociobioloka tumaenja
Funkcionalistika tumaenja
Osnovni elementi srodstva
Pravila braka
Pravila porekla
Pravila prebivalita
Pravila veliine i sastava porodice
Pravila podele poslova
Pravila okonanja braka
Istorijski trendovi u okviru strukture srodstva
Od relativne jednakosti
Ka rastuoj nejednakosti i patrijarhatu

370

370
370
370
372
372
372
372
373
373
374
374
374
375

Shvatanja porodice iz ugla teorije konflikta

Srodstvo u Americi
Osnovna struktura
Romantina ljubav i brak
Razvod i raspad amerike porodice
Domainstva sa samohranim roditeljem
Nasilje u porodici
Sindrom praznog gnezda?
Novi alternativni oblici porodica
Saetak
Kljuni pojmovi

376
377
377
377
379
380
381
381
382
383
384

GLAVA 20
Religija

386

Osnovni elementi religije

Sveto i profano
Verovanja i vrednosti
Rituali
Strukture kulta
Razvoj religije
Religija u prostim drutvima lovaca i skupljaa
Sloenost religije
Tendencija ka uproavanju religija
Pogled teorije konflikta na religiju
Religija u Americi
Istorija religije u Americi
Ekologija religije u Americi
Religijski sukob u Americi
Religioznost u Americi
Drutvene odlike religijske pripadnosti
Rasa, etnicitet i religija
Saetak
Kljuni pojmovi

387
387
388
388
388
388
388
390
390
391
392
392
393
395
395
396
397
397
398

GLAVA 21
Obrazovanje

399

Nastanak formalnog obrazovanja

399

Tumaenje dinamike obrazovanja

Funkcionalistiko tumaenje
Teorije konflikta i njihova dopuna funkcionalistike analize
Interakcionistika dopunateorije konflikta
Struktura obrazovnih sistema
Obrazovanje u Americi
Struktura nieg amerikog obrazovanja
Visoko obrazovanje u Americi
Stalni problemi i dileme nieg obrazovanja
Stalni problemi u visokom obrazovanju
Saetak
Kljuni pojmovi

400
400
402
405
404
406
406
409
410
413
415
416

ESTI DEO
DRUTVENA PROMENA I TRANSFORMACIJA

417

GLAVA 22
Drutveni pokreti

419

Preduslovi za nastanak drutvenih pokreta

Uslovi koji dovode do nastanka drutvenih pokreta
Uslovi koji podstiu uee u drutvenim pokretima
Porast nezadovoljstva
Drutvene mree i pridobijanje novih pristalica
Opravdavanje uea u pokretu: uverenja i formulacije
Resursi i organizacije drutvenih pokreta
Kolektivno ponaanje
Teorijski pristupi ponaanju mase
Tipovi masa
Kontekst ponaanja mase
Drutveni pokreti i promene
Posledice nezadovoljstva
Saetak
Kljuni pojmovi

420
421
422
422
422
423
423
424
424
425
426
427
428
429
430

GLAVA 23
Revolucija, rat i terorizam

432

Kolektivno nasilje u drutvima

432

Revolucije
Graanski ratovi
Rat
Kratka istorija ratovanja
Moderno ratovanje
Ishod masovnog nasilja
Posledice masovnog nasilja
Uticaj rata i spremnosti za rat
Terorizam
Da li se terorizam iri?
Tumaenje terorizma
Dinamika svetskog sistema i terorizam
Saetak
Kljuni pojmovi

434
436
438
438
440
441
441
442
444
444
445
446
447
448

GLAVA 24

Globalizacija

449

Sile globalizacije
Tehnoloke inovacije
Ratovanje i drava
Trita
Posledice globalizacije
Jeftina radna snaga i gubitak radnih mesta
Zaustavljeni razvoj
Zagaivanje ivotne sredine
Nejednakost u svetu
Beda na svetskom nivou
Utvrivanje stepena nejednakosti u svetu
Trendovi nejednakosti
Problemi koje uzrokuje nejednakost u svetu
Tumaenje globalne nejednakosti
Faktori koji podstiu ili usporavaju privredni rast
Saetak
Kljuni pojmovi

449
449
450
450
451
451
451
452
453
453
454
455
455
458
461
462
463

GLAVA 25
Populacija i ekologija

465

Populacija i demografija
Veliina i rast populacije
Demografska tranzicija
Karakteristike populacije
Kretanje populacije
Ekologija i okruenje
Procesi ekosistema - procesi u ekosistemu
Naruavanje ekosistema
Stanovnitvo, zagaenje i drutveno-kulturna organizacija
Saetak
Kljuni pojmovi
Bibliografija
Indeks

466
466
467
470
472
473
473
474
475
478
478
481
505

PROLOG

POGLED IZ UGLA RAZVOJA

LJUDSKOG DRUTVA
Kada bi se istorija ivota na Zemlji mogla saeti u jedan dan, ljudi bi se
pojavili tek trenutak pre ponoi. Za manje od jedne milisekunde nakon toga
pojavilo bi se drutvo kakvo mi danas poznajemo. Ljudi su se tek nedavno
pojavili na Zemlji - pre oko 150.000 godina ljudi su se, kao posebna vrsta,
pojavili u Africi. Red kome ljudi pripadaju - nazivamo ga redom primata na Zemlji postoji nekih 60 miliona godina, ali su ti nai daleki roaci vie
nalikovali dananjim hrcima nego ljudima. Tokom najveeg dela evolucije
primata, vrste majmuna (monkey) i ovekolikih majmuna (ape) nastanjivale
su podruja obrasla umom u dananjoj Aziji i Africi. Ljudi potiu od ove
kolikih majmuna, koji su, ma koliko to nama danas izgledalo poraavajue,
izgubili bitku sa majmunima i zbog toga bili potisnuti na obode umovitih
stanita. Majmuni su iveli u predelima prekrivenim bujnim rastinjem, a
obrazovali su vee i dobro organizovane grupe. Pre nekih 16 miliona godina
ume u Africi su poele da se povlae i ovekoliki majmuni su bili prisiljeni
da izau na istine afrikih savana. Budui da su iveli po obodima ovih u
movitih predela, a nisu bili naroito dobro organizovani i prilagoeni ivo
tu na istini, gde je bilo mnogo grabljivaca, ovekoliki majmuni su poeli da
izumiru. Opstao je tek mali broj dananjih ovekolikih majmuna, koji sada
ive na drveu ili blizu drvea, a danas je njihov opstanak doveden u pitanje
usled brojnosti njihovih bliskih srodnika - ljudi. Nai daleki majmunoliki
preci, meutim, uspeli su da preive opasnosti afrikih savana tako to su
se bolje organizovali.
Pre oko pet miliona godina razdvojile su se linije dananjih primata kao to su impanze sa kojima delimo 99% gena - i neposrednih predaka
ljudi, koje nazivamo hominidima. Tokom tih pet miliona godina hominidi
su uspevali da pronau nain da opstanu na otvorenom prostoru savane.
Za to vreme hominidi su postali skupljai i, naposletku - lovci, a i nekako
su uspeli da se bolje organizuju nego ovekoliki majmuni pre njih. iveli su
jednostavno, u malim grupama koje su lutale naokolo skupljajui biljke i

22

Sociologija

lovei ivotinje. Tokom prva tri miliona godina nakon razdvajanja mozgovi
homnida nisu bili mnogo vei od mozgova impanzi. Iako je njihov mozak
poeo da se uveava pre otprilike dva miliona godina, proporcije ljudskog
mozga dostigao je tek pre nekoliko stotina hiljada godina. Mozak neander
talca bio je u proseku vei od mozga dananjeg oveka. Vei mozak kod ho
mnida omoguio je pojavu jezika i kulture. Iako se ne moe sa sigurnou
znati kada se odigrao ovaj dramatini evolutivni skok, mogue je da su pre
otprilike dva miliona godina neki hominidi razvili nekakav oblik jezika i
zaetke kulture.
Iako su imali velike mozgove i sposobnost da razviju jezik i kulturu, prvi
ljudi su ostali lovci-skupljai koji su se kretali u malim grupama u potrazi za
hranom. Zapravo, tek pre nekoliko hiljada godina ljudi su potpuno napustili
lov i skupljanje kao osnovni metod za preivljavanje i otvorili potpuno novo
poglavlje u svom razvoju. Bioloku evoluciju sve je vie zamenjivao razvoj
kulture i drutvene strukture, to je vodilo nastanku i razvoju drutvene
organizacije kakvu mi danas poznajemo. Tipovi drutva koje sociolozi na
elno istrauju - velika, industrijska, urbana i sloena drutva - stara su tek
nekoliko stotina godina.
Sociologija se pojavila zato to su ljudi sve vie pokuavali da nau odgo
vor na pitanje ta se deava sa drutvom koje nastaje kao posledica dinami
ke gustine. Od grupica koje lutaju savanama, ljudi su poeli da se okupljaju
u gradovima i industrijskim zonama. Sociolozi su poeli da istrauju pojave
nastale kao posledica tih promena u drutvenoj organizaciji. Drugo vano
pitanje je bilo ovo: kako industrijalizacija menja na nain ivota? Velike
promene podstakle su interes naunika, koji su smatrali da treba objasniti
kako te promene utiu na promene u drutvenoj organizaciji. Velike prome
ne odigravale su se veoma brzo, to je predstavljalo novo iskustvo u ljudskoj
evoluciji i primoralo ljude da razmiljaju o drutvu i nainu menjanja dru
tvene organizacije. Taj interes i dalje pokree socioloku misao. Ni danas
nije mnogo drugaije: sociologija je i dalje interesantna i znaajna zbog toga
to drutvo u kome ivimo ponovo prolazi kroz velike i brze promene koje
je omoguila globalizacija.
Pre nego to preemo na pitanje nastanka sociologije i sline teme, treba
lo bi da zastanemo na trenutak kako bismo nainili iri pregled naina ivo
ta ljudi tokom poslednjih 150.000 do 200.000 godina. To e nam omoguiti
da uvidimo kako su moderna drutva veoma razliita od onog drutva
u kome smo se razvili kao vrsta. Glavna razlika izmeu dananjeg drutva
i onog u kome su se pojavili prvi ljudi sastoji se u tome to su danas ljudi
sposobni da koriste kulturu na kreativan nain. Ljudi danas ive u drutve
nim uslovima koji se mnogo razlikuju od onih u kojima smo se razvili kao
vrsta.
Danas dostupni podaci o lovakim i skupljakim grupicama predstav
ljaju svojevrsno udaljeno ogledalo. U njemu moemo da vidimo kako su

Prolog: Pogled iz ugla razvoja ljudskog drutva

23

ljudi iveli u najveem vremenskom rasponu otkako se nalaze na Zemlji.

Lovci i skupljai iveli su u relativno malim grupama od 50 do 60 ljudi. Te
grupe su bile sastavljene od nukleusa porodica, koje su ukljuivale rodite
lje i decu - to veoma lii na porodicu iz dananjih industrijskih drutava.
Grupice su se kretale po teritoriji u potrazi za hranom, zauzimajui stanite
na nekoliko dana ili nedelja. Kada bi sve zalihe hrane bile iscrpljene, kre
tali bi u dalju potragu za hranom. ene su prikupljale biljke, to je iznosilo
skoro 80% hrane koju je grupa konzumirala, dok su mukarci lovili, i to
esto neuspeno. Niko nije radio previe - moda 10-15 sati nedeljno. Deca
su posmatrala ta rade odrasli i igrala se, uei tako vetine koje e im biti
potrebne kada odrastu. Sukobi su verovatno bili veoma retki, iako bi grupa
koja bi zala na teritoriju druge grupe, bez sumnje, mogla da izazove sukob.
Ukoliko je sukob nastao unutar grupe, njeni lanovi bi se obino razili,
pa su se sukobljene strane razdvajale, kako bi svaka od njih oformila novu
grupu ili se pridruila nekoj drugoj grupi. Lovci-skupljai nisu imali mnogo
toga: posedovali su jednostavno orue i linu odeu, kao i predmete koje
bi sa sobom nosili. Ali, s druge strane, oni nisu morali puno da rade. Jedan
poznati antropolog1 smatrao je da su skupljai i lovci iveli u prvobitnom
drutvu blagostanja (affluent society). Meutim, to bogatstvo se sastoji iz
niskog nivoa stresa i malo rada u poreenju sa naim bogatim drutvima,
koje karakterie visok nivo stresa i mnogo rada. Mi, kao vrsta, nismo predo
dreeni da radimo naporno i vodimo stresan ivot, ali je nekako na ivot u
savremenom svetu postao upravo takav.
Ljudi su napustili lov i skupljanje kada su prestali da se kreu i trajno
se nastanili na jednom stanitu. To im je verovatno izgledalo kao logian
korak poto su ustanovili da im boravak blizu reka, jezera i okeana donosi
obilje ribe kojom mogu da se hrane. Ipak, taj veliki korak nainjen je tek pre
nekih 12.000 godina, ili moda pre oko 8.000 godina. Kada su se ljudi traj
no nastanili njihova populacija je poela da raste, usled ega je ivotinjska
populacija iz okruenja uskoro bila gotovo istrebljena, dok je biljni svet bio
skoro sasvim iscrpljen. Kada se u jednom trenutku populacija toliko uve
ala, i kada su iscrpljene zalihe hrane i biljaka u stanitu, grupe, ili barem
njihov najvei deo, vie nisu mogle da se vrate lutanju, lovu i skupljanju.
Neke grupe su bile u stanju da se presele na nova stanita ili da se vrate lovu
i skupljanju, ali je u jednom trenutku morao da se pojavi potpuno nov nain
opstanka: hortikultura. Hortikultura predstavlja uzgajanje biljaka ljudskom
rukom; ukoliko ste ikada imali batu, onda znate da je uzgajanje biljaka
jedan vrlo mukotrpan posao. Mukarci bi esto prekopavali zemlju tapovi
ma, koji su bili svojevrsna zamena za motiku, ali obino su ene bile te koje
su obraivale zemlju i zasaivale bilje. Obraivanjem zemlje moe da se
1 Autor misli na poznatog amerikog antropologa - Marala Salinsa, koji je u knjizi Stone Age Econom
ics izneo tezu da su, nasuprot uvreenom miljenju, lovci i skupljai iveli u jednom istinski srenom
drutvu, u kome su ljudi imali praktino sve to poele, dok su elje savremenih ljudi velike, a retko koja
od njih biva ispunjena (prim. prev.).

24

Sociologija

dobije mnogo vie hrane nego skupljanjem biljaka. Kada su ljudi to shvatili,
populacija je i dalje rasla, nastavljajui da obrauje zemlju. Kada se popu
lacija toliko uveala i poela da ispunjava stanite, vie nije bilo povratka
na lov i skupljanje. Ljudi su uskoro nauili kako da gaje ivotinje tamo gde
je to bilo mogue (to je bio sluaj u Evroaziji, dok u podsaharskoj Africi
ivotinje nisu mogle da se pripitome za uvanje u stadima). Na dananjim
prostorima Evrope i Azije ljudi su, umesto lova, kao primarni izvor mesa za
ishranu koristili pripitomljena stada ivotinja.
Hortikultura je promenila ljudsko drutvo u sutinskom smislu. Prvo,
pojavile su se zajednice kao posebni oblici drutvene strukture. Tokom naj
veeg dela povesti ljudi su iveli u grupama, na primer u okviru porodice ili
ire srodnike grupe. Meutim, s pojavom hortikulture, ljudi su poeli da
obitavaju u stalnim naseljima, koja su ponekad brojala po nekoliko stotina,
pa i hiljada ljudi. Drugo, nukleusi porodica, koji su se sastojali od majke,
oca i dece, udruivali su se i uskoro obrazovali organizacije vee od grupe,
odnosno strukture kao to su loze (lineages) i klanovi, koje su meu ljudima
uspostavljale hijerarhiju i autoritet. Struktura koja je poivala na principu
loze nije bila birokratija u modernom smislu te rei, ve je predstavljala
funkcionalni ekvivalent savremene birokratije, budui da je povezivala po
jedince u jedinstven sistem koji je mogao da obavlja sloene zadatke. Tree,
sa vlau, koja je poivala na principu loze, pojavila se i nejednakost. Oni
koji su imali vlast imali su i mo da naloe drugima ta da rade. Lovci-skupljai se nikada ne bi usudili na tako neto. Oni koji imaju mo da izdaju
nareenja mogu da prikupe vee bogatstvo i presti za sebe i svoje najblie,
i tako unaprede svoje blagostanje. Ne samo da je vlast omoguila koncen
traciju bogatstva i prestia, ve se i sve vie definisala s obzirom na rod:
mukarci su imali vlast nad enama, to je bilo nezamislivo u periodu kada
su ljudi iveli u grupama lovaca-skupljaa. Muki stareina je sada mogao
da komanduje i rasporeuje resurse svojih srodnika i ljudi koji su iveli s
njim u istom selu, iako je naelno imao obavezu da uvek vrati ono to je
oduzeo, ime bi sticao priznanje i ugled zbog svoje velikodunosti. Tako je
srodnika vlast evoluirala u politiku vlast, koja se koristila da bi se stvori
le nejednakosti ne samo u pogledu moi nego i materijalnog blagostanja i
prestia. S rastom populacije, sela su se udruivala u ire politike jedinice,
a pojavio se i stalan sukob izmeu ovih seoskih saveza. S ratom je dolo do
jo vee konsolidacije moi, ime je bilo mogue izvesti koordinaciju ljudi
i resursa u cilju nastavka ratovanja. U ratu su ljudi ginuli, bili zarobljavani
i potinjavani, neto ree su bili rtvovani, a jo rede su bivali i pojedeni. I
unutar srodnikih jedinica i zajednica esto su izbijali krvavi obrauni, jer
ljudi nisu priznavali autoritet voa. U hortikulturnom drutvu pojavila se i
religija. Neke grupe lovaca i skupljaa takoe su poznavale religiju, ali tek u
hortikulturnom drutvu dolazi do pojave panteona i kultova natprirodnih
sila i bia kojima su ljudi pripisivali mo upravljanja ivotom i sudbinom,

Prolog: Pogled iz ugla razvoja ljudskog drutva

25

to je dovelo do pojave religijskih strunjaka kao to su amani i vraevi.

Kod veih populacija ovi vraevi bi postajali svetenici velikih hramova po
sveenih izvoenju rituala u ast natprirodnih bia. Pre oko 6.000 godina,
kada je hortikulturno drutvo ve bilo u potpunosti razvijeno, u drutvu
su mogle da se primete mnoge pojave koje su nam poznate danas: stabilne
zajednice, nejednakost i stratifikacija, ropstvo i rtvovanje ljudi, politike i
religijske elite koje imaju mo da naloe drugima ta da rade, neprekidno
ratno stanje i sukobi, kao i naporan rad, posebno za ene. Da su ljudi mogli
da biraju oblik organizacije verovatno ne bi izabrali hortikulturu. Pre bi se
moglo rei da im je ona bila nametnuta dok su oajniki pokuavali da se
organizuju, budui da vee populacije iziskuju nove oblike organizacije.
Agrarna drutva su nastala pre oko 5.000 do 8.000 godina, kada su ljudi
nauili da koriste snagu ivotinja za pokretanje orua kao to je plug. Tako
su mogli da obrade vie zemlje uz manje rada, a usled poveanja zaliha hra
ne populacija je mogla znatno da se uvea. Tokom agrarnog doba razvile su
se osnove sloenih drutava u kakvim ivimo danas. Zajednice su postale
vee, neke su brojale i po nekoliko stotina hiljada pripadnika. Drava se kao
oblik politike kontrole sve vie zasnivala na prikupljanju poreza, policiji,
sudovima, zakonima koji su ili u korist elitama i zatvorima za izgrednike.
Pored toga, drava je organizovala velike vojske u cilju osvajanja tuih te
ritorija, to je esto vodilo nastanku velikih imperija povezanih putevima,
kao i novih oblika transporta, gde su se koristile upregnute ivotinje za vuu
koija i kola. Uestala pomorska putovanja i ratovi omoguili su da ljudi
i razliita roba preu velike razdaljine. Poto je trebalo nahraniti sve vei
broj ljudi, nastala su trita kao mehanizmi za raspodelu dobara i usluga. Sa
irenjem trita uestala je i upotreba novca i kredita, to je dovelo do rasta
trine aktivnosti. Nastali su novi oblici specijalizacije u privredi, ime je
omoguen nastanak sve veeg broja dobara. Pojavile su se nove usluge kao
to su bankarstvo, osiguranje i raunovodstvo. Njihov nastanak omoguila
je pojava pisma, koje ne samo da je znatno proirilo privrednu aktivnost
ve je i uslovilo kodifikaciju religijskih naela u kanone, politikih dogmi
u sisteme pravnih kodova, kodifikaciju muzike notacije, kao i eksploziju
kulture uopte, to je omoguilo kvalitetniji ivot. Meutim, budui da su
elite prigrabile gotovo sve materijalno bogatstvo i svu mo, ostavljajui osi
romaene seljake da, obraujui zemljine posede, jedva sastavljaju kraj s
krajem - nejednakost i stratifikacija dosegle su vrhunac za vreme agrarnog
drutva. Ipak, tokom agrarnog doba, uveale su se nove klase trgovaca, pro
davaa, zanatlija, radnika, prodavaa na veliko i malo i bankara, a tokom
industrijskog perioda oni su nasledili ostatke starog feudalnog sistema koji
se raspao dolaskom industrijalizacije.
Naelno govorei, u agrarnom drutvu drastino su se izmenili obim i
sloenost drutvene strukture. Ipak, najvei broj ljudi iveo je ruralnim
sredinama, pa su zajednice bile relativno male. Pismenost je bila ograniena

26

Sociologija

na elite i usluno osoblje. Dakle, sloenost novog drutvenog poretka nije

pogaala seljake sve dok taj poredak nije poeo da se raspada. Bez obzira
na to, iako mnogi nisu bili svesni ta se deava, dramatine promene su bile
na putu. U privredi je uprezanje domaih ivotinja za vuu orua postavilo
temelje upotrebe izvora energije koji se pri pokretanju maina ne zasnivaju
na ljudskoj ili ivotinjskoj snazi, to je omoguilo nastanak fabrikog siste
ma Osim toga, irenje trita i sve vea upotreba novca i kredita obezbedili
su finansijsku infrastrukturu za raspodelu novih dobara koja e se ubrzo
proizvoditi u industrijskim privrednim sistemima. Pored ovih znaajnih
novina, uoavamo nove oblike transporta, koji su olakali kretanje robe,
ljudi i usluga, ime je podstaknuto irenje privrede. U politikoj sferi, biro
kratska drava je zamenila srodnike sisteme, jer se pokazala efikasnijom
u organizovanju drutvene kontrole i vojske. Ova promena je bila od pre
sudne vanosti za sposobnost regulisanja industrijske privrede. Pojavilo se i
pravo kao sistem kodifikovanih pravila, lokalnih i regionalnih sudova i tela
za primenu zakona, ime je postavljen primarni mehanizam koordinacije i
kontrole u modernim drutvima. U agrarnom drutvu se po prvi put javlja
formalno obrazovanje. Sinovi i keri pripadnika elita krenuli su u kole, a
potomstvo buroazije poelo je da ui itati, pisati i raunati. U sferi reli
gije razvio se jedan veliki i dobro finansijski podran sistem crkava, koji je
sluio za sistemsku kontrolu ispovedanja vere. Budui da je religija takoe
postala birokratizovana, stvoren je jo jedan ablon za organizovanje pri
vrednih i upravljakih aktivnosti u budunosti. Potpuno nov niz institucio
nalnih sistema koji e ubrzo preovladati - nauka, medicina i, kako je ranije
napomenuto, obrazovanje - prvi put se pojavio u agrarnom drutvu.
Za najvei broj ljudi, koji su iveli u ruralnim oblastima, ivot je bio re
lativno jednostavan. Meutim, u gradskim krajevima agrarnog sveta na
stajala je nova sloenost - velike nejednakosti koje su dovele do stvaranja
zasebnih drutvenih klasa, ogromne gradske zajednice, zasebni instituci
onalni sistemi (privreda, srodstvo, politiki sistem, religija, pravo, obrazo
vanje, nauka i medicina), birokratske organizacije kao to su drava, crkva,
velika privredna preduzea, te novi kulturni oblici - od knjiga do muzike,
iji je nastanak omoguila pojava pisma. Pojavile su se sloene infrastruk
ture trita, puteva, luka, kanala, a izvoeni su i drugi javni radovi. Ova slo
enost je isprva imala uticaj na relativno mali broj ljudi, ali kako je sve vei
broj njih migrirao u gradove, obim i veliina drutva praktino su poeli da
gutaju pojedince kao nikad ranije u ljudskoj povesti. Mogue da je dru
tvo jednostavno progutalo te ljude koji su u njega ulazili, a moda je nain
ivota u njemu bio prepun uzbuenja. Moda je u pitanju bila kombinacija
te dve stvari. Bilo kako bilo, s nastankom agrarnih drutava ivot se za ljude
potpuno i nepovratno izmenio.
U periodu kasnog agrarnog doba i rane industrijalizacije sloenost dru
tva i kulture poela je da pretie vrstu koja se, prisetimo se toga, razvila kao

Prolog: Pogled iz ugla razvoja ljudskog drutva

27

vrsta prostih lovaca i skupljaa. Te promene su izrodile sociologiju kao na

uku. Naravno, ljudi su oduvek razmiljali o drutvu, ali tokom 18. i 19. veka
razmiljanje o uslovima ljudskog ivota postalo je sistematinije, posebno
pod uticajem nauke koja je mnogima ulila nadu da se uslovi mogu pobolja
ti ukoliko se proire znanja o drutvu. Sa industrijalizacijom i revolucijom,
u koju nas je uveo taj novi oblik privredne aktivnosti, sociologija je dobila
svoj predmet: istraivanje ljudskog drutva i kulture i njihovog uticaja na
ivot pojedinca.
Nije potrebno posebno isticati da u industrijskom dobu najvei broj lju
di obavlja nepoljoprivredne poslove u fabrikama, dok u postindustrijskom
dobu, dobu u kome mi ivimo, najvei broj ljudi obavlja uslune delatnosti.
U tom svetu mi ivimo. Siguran sam da s vremena na vreme svako od nas
oseti brzinu i sloenost postindustrijskog drutva. Ako vam se ivot pone
kad uini prebrzim, ili previe optereujuim, to je verovatno zbog toga
to je vaa genetska sr i dalje sr primata koji je postao lovac-skuplja i
koji je potom morao da se prilagodi sloenom drutvenom svetu. Razume
se, zahvaljujui ogromnim tritima, veliki broj ljudi u postindustrijskim
drutvima moe da uiva u razliitim blagodetima i prednostima velikog
broja potroakih dobara. Meutim, drugi ljudi su izopteni i lieni ovih
prednosti jer nejednakost opstaje na vie razliitih nivoa - uzmimo za primer klasne, regionalne, nacionalne, rodne, starosne i etnike nejednakosti
- stvarajui tako nove linije podele u stratifikacionom sistemu. Rat je trajna
odlika sveta u kome ivimo. Osim toga, on je smrtonosniji nego ikad pre.
Na ivot se vie ne odvija u najveoj meri unutar grupa, ve pre u okvi
ru birokratskih organizacija. Zajednice su sve vee i, u nekim sluajevima,
sve manje line. Zrelo doba se odlae jer je potrebno sve vie obrazovanja.
Nauka moe da nam spase ivot, ali isto tako moe i da nam ga oduzme.
Religija je i dalje poprite estokih sukoba i modernog terora, nezamislivog
u agrarnom drutvu. Obilje i dostupnost hrane, od ega je velik deo pre
pun masti i eera od kojih bi lovcima-skupljaima bilo muka, sada izaziva
bolesti kao to je dijabetes, koji ljudi u prolosti nisu mogli ni da zamisle.
Degradacija ivotne sredine danas je prisutna svuda u svetu. Atmosfera se
zagreva, ume se nemilice seku, a hemikalije prodiru u ekosistem i ljudska
tela. Pandemije, bez obzira na to da li su posledica planiranog teroristikog
ina ili nenamerna posledica prenaseljenosti, postaju sve izvesnije, budui
da se bacili kreu velikom brzinom. Prema tome, trebalo bi da dananji pri
mati s velikim mozgovima, kao to smo vi i ja, budu duboko zabrinuti zbog
mnogo razloga.
Nai veliki mozgovi su nam omoguili da stvorimo kulturu, zahvaljujui
kojoj smo izgradili sloena drutva, u kojima svi ponekad moemo da ui
vamo. Ali ista ta drutva prouzrokovala su mnoge probleme koji nas danas
zabrinjavaju. Sada kada imamo razvijene i velike mozgove verovatno bri
nemo vie nego nai ovekoliki preci, koji su imali manje mozgove, ili nai

28

Sociologija

podjednako pametni preci - lovci-skupljai, koji su iveli jednostavno. Ta

briga je omoguila nastanak sociologije. Naposletku, cilj sociologije jeste da
razume drutvene snage koje omoguavaju funkcionisanje drutva i koje
sistematino stvaraju tako mnogo problema. Najvei broj dananjih proble
ma vezuje se za oblike ljudske organizacije, pa su ovi problemi socioloke
prirode. Lovcima-skupljaima nije bila potrebna sociologija, ona je neop
hodna individuama u postindustrijskom drutvu. U uvodnom delu emo
izloiti vienje sociologa o svetu u kome vi i ja ivimo.

PRVI DEO
SOCIOLOKA IMAGINACIJA
Sociologija se kao zasebna disciplina pojavila u prvoj treini devetna
estog veka. Preobraaj drutva i prelazak iz agrarnog u industrijsko doba
naveli su naunike da pokuaju da otkriju u emu se sastoje te promene i
da izue njihov uticaj na pojedince i drutvo u celini. Od samog poetka,
istraivanje drutvene sfere obeleila je debata o ulozi nauke u sociolo
kom istraivanju. Osnivai discipline su esto zagovarali primenu naunog
metoda i potragu za optim zakonima drutvene organizacije. Meutim,
taj rani optimizam kritikovali su neki drugi rodonaelnici sociologije, koji
su smatrali da je priroda drutva umnogome razliita od prirode fizikog
sveta. Ovi naunici su zagovarali druga reenja umesto isto naunog sta
novita. Neki su smatrali da sociologija treba da tei objektivnosti, koristei
prednosti naunog metoda, ak i ako ne bi bilo mogue utvrditi opte za
kone ljudske organizacije. Drugi su se zalagali za sociologiju otvorenu za
ideologije, koja bi kritikovala obrasce nejednakosti i ugnjetavanja, istovre
meno pruajui reenja koja mogu da dovedu do osloboenja. Ove teme su
i dalje u sreditu rasprave o naunim izgledima sociologije. Usled sumnji u
naunu perspektivu sociologije, domaaj sociolokih teorija je irok - poev
od teorija koje nastoje da otkriju zakone ljudske organizacije, preko onih
koje pruaju pojmovne okvire za tumaenje drutvenog sveta, do onih koje
naglaavaju kritiku drutvenih uslova. Ipak, sve te teorije predstavljaju neku
vrstu soiva ili naoara, te emo, u zavisnosti od naoara koje stavimo, imati
drugaiji pogled na drutveni svet.

Glava i

POREKLO I PRIRODA SOCIOLOGIJE

Evropa ranih tridesetih godina 19. veka ga je pozdravljala. Dvadeset go
dina kasnije, tog Francuza su ismevali i nazivali ludom. ta se jo moe rei
o oveku koji se proglasio velikim svetenikom oveanstva' za gomilu
radnika i treerazrednih intelektualaca. Kao osniva nove univerzalne reli
gije slao je poruke svojim sledbenicima, slino kao papa katolicima; zapra
vo, ak je i samom papi slao pisma. Poslednji tom njegovih uvenih spisa,
koji su ga proslavili 1830. godine, nije zavredio ni jedan jedini pregled u
francuskoj tampi 1842. godine. Plaao je cenu jer je bio arogantan, grub i
neprijatan. U odbrambenom stavu je ostao do kraja, ak je izjavio da e se
podvrgnuti mentalnoj higijeni i da nee itati dela ljudi koje je smatrao
intelektualno inferiornijim od sebe. Ko je bio ovaj nesreni ovek? Bio je to
zvanini osniva sociologije - Ogist Kont.
Kont je, pak, radije upotrebljavao termin drutvena fizika da bi oznaio
sociologiju, jer se u ranom 19. veku termin fizika koristio za oznaavanje
prouavanja prirode pojava. Time to je rei fizika pridodao odreenje
drutvena Kont je izrazio svoju nameru da prouava prirodu drutvenog
univerzuma. Naalost, ovu frazu su ve upotrebljavali belgijski statistiari,
pa je Kont morao da napravi grko-latinsku kovanicu - sociologija. On je
oevidno mrzeo termin sociologija, ali je bio prinuen da ga koristi.
ta moemo kazati o mahnitom oveku, osnivau discipline to nosi na
ziv koji je on sam smislio i nerado koristio? U mladosti, Ogist Kont je bio
sjajan naunik, ali su ga emocionalni problemi savladali u poznijim godina
ma. Jo kao vrlo mlad napravio je veliki prodor propagiranjem uenja koje
je nazvao pozitivizam, tj. nauno prouavanje drutva. Kont je smatrao da je
dolo vreme da se pojavi poslednja, a za njega i najvea, nauka: sociologija.
On je izloio svoju zamisao naune sociologije i dao racionalno obrazloe
nje sociologije u jednom neprijateljskom intelektualnom okruenju i vre
menu. U daljem tekstu videemo ta je jo mladi Kont tvrdio.
1 Ogist Kont je svoje radove, poev od 1844. godine, potpisivao reima: Osniva univerzalne religije,
veliki svetenik oveanstva (prim. red.).

Sociologija

32

Ogist Kont (1798-1857)

Kurs pozitivne filozofije, Kontovo petotomno delo, objavljivano je tokom
dvanaest godina, od 1830. do 1842. godine. U ovim tomovima Kont je po
stavio zakon tri faze. Prva faza je teoloka, u kojoj u vienju sveta domini
raju razmiljanja o natprirodnom, religiji i bogu. Druga faza je metafizika,
i u njoj razmiljanje o natprirodnom biva zamenjeno filozofskom milju o
sutini stvari, kao i razvojem matematike, logike i drugih neutralnih siste
ma miljenja. U treoj, pozitivistikoj fazi, nauka, tj. paljivo posmatranje
iskustvenih injenica i sistematsko proveravanje teorija (tj. zahtev da se one
uvek mogu potkrepiti injenicama), postaje dominantan model za priku
pljanje znanja.
Kont je zagovarao sprovoenje naunog metoda, koji emo detaljnije
ispitati u drugoj glavi. eleo je da sociologija bude poput drugih nauka,
naroito fizike njegovog vremena, kada je Njutnov zakon gravitacije sluio
kao osnovni teorijski model. Sociologija bi po ovom uzoru mogla da razvije
zakone svojstvene drutvenom univerzumu. Ove zakone je trebalo proveriti, a Kont je smatrao da postoji vie osnovnih metoda ispitivanja kojima
sociolozi mogu da se slue kako bi prikupili injenice i potkrepili teorije.
Jedan metod je ukljuivao posmatranje drutvenog sveta, ali takvo posma
tranje je moralo da se zasniva na teoriji, jer bi bez teorije koja bi usmeravala
istraivaa teko moglo da se razlui koje elemente drutvenog ivota treba
traiti i prouavati. Drugi metod je eksperimentisanje, pri emu se patoloke
pojave u drutvenom telu2 (devijantnost, kriminal, nasilje itd.) koriste da
bi se bolje razumelo ta su normalne, odnosno zdrave pojave u drutvu.
Kao to biolog moe da naui neto o normalnom funkcionisanju ljudskog
tela prouavanjem bolesti, sociolozi mogu da razumeju normalnu drutve
nu dinamiku tako to e se pozabaviti drutvenim patologijama. Jo jedan
metod je poreenje, koji ukljuuje poreenje drutvenih procesa i struktura.
Kont je imao vrlo iroko vienje uporednog metoda, jer je, pored poreenja
ljudskih drutava, zagovarao i poreenje ljudskih drutava sa ivotinjskim
zajednicama, drutvima iz prolosti i sa jednostavnijim ili sloenijim dru
tvima dananjice. Poslednji metod je istorijski, koji je na neki nain varijaci
ja komparativnog metoda jer se zasniva na analizi drutava iz prolosti kako
bi se videlo ta ona sociolozima mogu da otkriju o drutvima dananjice.
Ovim metodima, samo u neto usavrenijoj formi, sociolozi se i dalje slue.
Moda je Kontov najvei doprinos sociologiji bilo njegovo zagovaranje
nove nauke o drutvu. Kont je bio izriit, a esto i nepristojan i arogantan
u zahtevu da se sociologija prizna kao valjan nain istraivanja. On je u to
vreme morao da se suoi sa neprijateljskim okruenjem, i stoga je razvio dve
2 Patologija je izvorno nauka o bolestima, a kada se odnosi na drutvenu sferu obuhvata sve vrste od
stupanja od normalnih funkcija i struktura u drutvu. Slino tome, termin drutveno telo upotrebljava
se po analogiji sa fizikim telom u biologiji (prim. prev.),

Poreklo i priroda sociologije

33

linije argumenata, ime je ukazivao na to da nastupa vreme sociologije.

Jedan argument se zasniva na Kontovom uverenju da miljenje u razlii
toj meri u svakoj veoj oblasti drutvenog univerzuma prolazi kroz tri faze
- teoloku, metafiziku i pozitivnu (naunu). Kroz ove faze prvo prolaze
astronomija i fizika, potom hernija i biologija, a na kraju se javlja sociologija
kao poslednji oblik miljenja na ulasku u pozitivnu fazu. Dakle, astronomija
prva ulazi u fazu naunog miljenja budui da je ta vrsta naune materije
najlaka za razumevanje (to je bio sluaj u Kontovo vreme); potom sledi
hernija, koja prouava strukturu osnovnih elemenata koji ine fiziki i bio
loki svet. Sa stupanjem hemije i fizike u pozitivnu fazu stvoreni su preduslovi da se rodi nauka o oblicima ivota, odnosno - biologija, koja i sama
ulazi u naunu fazu. I kad biologija zauzme svoje mesto, moe da nastane
najsloenija nauka: sociologija, tj. prouavanje odnosa izmeu oblika ivota.
Prema Kontovom shvatanju, disciplina koja se bavi analizom drutva bila
je spremna da zauzme mesto u korpusu nauka. Ta tvrdnja je osporavana u
Kontovo vreme, kao i danas.
Kont je izriito tvrdio da nauka mora da se koristi kako bi poboljala
ivot ljudi. Nauka ne moe da bude odvojena od problema u svetu, ve pred
stavlja osnovno orue za njihovo ublaavanje i reavanje. Stoga je, poto
su uoeni zakoni ljudskog organizovanja, Kont (1851-1854) smatrao da ih
treba iskoristiti za poboljanje ljudskog poloaja, to je podjednako sporna
tema danas kao i u Kontovo vreme.
Druga taktika koja bi dovela do zvaninog prihvatanja sociologije kao
nauke ukljuivala je Kontovo vienje da postoji hijerarhija, odnosno po
redak nauka. U ovoj hijerarhiji nauka one se rangiraju po kriterijumima
sloenosti i stupanja u pozitivnu fazu. Na dnu hijerarhijske lestvice bila je
matematika - jezik svih nauka vieg ranga u hijerarhiji - a na vrhu je bila
sociologija koja je proizala iz biologije. Zaista, u trenutku prevelike zanesenosti, Kont je proglasio sociologiju kraljicom meu naukama,jer je ona
stajala iznad svih nauka. Poto je sociologija bila poslednja nauka koja se
pojavila i najnaprednija u pogledu materije kojom se bavila, ona je morala
biti legitiman nain istraivanja - tako je bar Kont mislio.
Kont je u svom obrazloenju naina na koje sociologija moe da postane
nauka naglaavao da disciplina treba da potrai opte zakone koji, kao u
fizici njegovog doba, mogu da objasne funkcionisanje drutvenog univerzu
ma. Ove zakone je trebalo testirati primenom sistematskih metoda; ukoliko
bi zakon izdrao sve provere trebalo bi ga prihvatiti kao ispravno saznanje
o funkcionisanju drutvenog univerzuma. Dakle, Kont je video sociologiju
kao tvrdu nauku3 poput bilo koje druge nauke. Kao tvrda nauka, sociolo
gija je mogla da ima inenjersku primenu, to jest socioloki zakoni su mogli
da se koriste za ponovnu izgradnju drutva.
3 Tvrda nauka (eng. hard science) - izraz kojim se oznaavaju prirodne nauke, odnosno one nauke koje
se zasnivaju na eksperimentalnom i empirijskom metodu, za koje se veruje da predstavljaju objektivno
znanje (prim. prev.).

34

Sociologija

Kako emo videti u drugoj glavi, svi nabrojani elementi Kontove misli
predmet su kritike i intenzivne debate, ali bez njegove snane odbrane i
zagovaranja sociologije ta disciplina moda ne bi nastala ve poetkom
19. veka. Sociologija je naila na neprijateljski prijem od strane ve uteme
ljenih disciplina kao to su pravo, filozofija, etika i teologija, koje su smatrale
da je izjanjavanje o drutvenim okolnostima iskljuivo njihov zadatak. U
najmanju ruku, tradicionalne naunike su ljutile tvrdnje da je roena kra
ljica meu naukama, nauka koja e uvesti naunu strogost i preciznost u
prouavanje drutvenog sveta. Kont je dodatno ljutio tradicionalne nauni
ke tvrdei da oni jo borave u mranom dobu teolokog miljenja.
Neko je morao prvi da dovede u pitanje uspostavljeni sistem, a Kontu
je osionost bar u prvo vreme ila naruku. Ipak, bilo je teko due vreme
podnositi njegov grub karakter, to je na kraju dovelo do toga da Kont izgu
bi veinu svojih prijatelja. I kada je kasnije pokuao da preobrazi nauku u
novu vrstu sekularne religije, napustile su ga i njegove poslednje pristalice iz
zvaninih naunih krugova. Ipak, njegova nezgodna narav mu je omoguila
da potvrdi ono u ta su mnogi drugi verovali: da je dolo vreme da se dru
tveni svet prouava sistematinije.
Kont je smatrao da je njegov zakon tri faze jako slian Njutnovom za
konu gravitacije, poto je ukazivao na kretanje kulturnih ideja i osnovnih
struktura drutva u odreenom pravcu. Ovu pretpostavku niko nije shvatao ozbiljno, ali je svejedno u Kontovoj sociologiji bilo drugih, zanimljivijih
ideja.
Kont je za osnovni predmet socioloke analize uzeo prouavanje sloe
nosti (Turner, Beeghley & Powers, 2002: 26-28). Pod sloenou je podrazumevao pojavu po kojoj se svojim razvojem drutva sve vie diferencira
ju, obuhvataju vie vrsta grupa, organizacija, zajednica, drutvenih klasa,
potkultura i, uopte, bivaju izloena mnogim novim podelama. Sloena i
diferencirana drutva moraju da se integriu, odnosno - neophodno je
da postoje sile koje dre na okupu sve delove drutva. Slino kao u dejoj
pesmici o Hamptiju Damptiju4, koji se razbio na mnogo razliitih delova,
mora da postoji drutveni ekvivalent svih kraljevih ljudi da bi se obezbedilo usaglaavanje svih razliitih delova sloenih drutava. Kada ovi delovi
drutva ne bi bili objedinjeni, rairili bi se patoloki oblici ponaanja, poput
kriminala, nasilja, klasnih sukoba, devijantnosti i drugih oblika koje je Kont
smatrao nenormalnim. Kako, onda, drutvo moe da se integrie? On je
smatrao da za to postoje tri osnovna mehanizma. Prvi mehanizam je uzaja
mna meuzavisnost, pod kojom podrazumeva da razliiti delovi drutva u
pogledu obezbeivanja resursa zavise jedni od drugih, te je usled ove me
uzavisnosti mogue postii usklaenost razliitih drutvenih elemenata.
Hampti Dampti (Humpty Dumpty) je lik iz dejih pesama, predstavljen u obliku jajeta. U pesmici,
Hampti Dampti se razbio na parie, tako da ak ni svi kraljevi ljudi nisu mogli da ga sastave. Tarner pod
izrazom drutveni ekvivalent svih kraljevih ljudi podrazumeva najvanije inioce u drutvu (prim,
prev.).
4

Poreklo i priroda sociologije

35

Drugi mehanizam koji moe da slui koordinaciji delova drutva obuhvata

centralizaciju i koncentraciju vlasti u rukama vlade. Poto se vladi da mo
da regulie i kontrolie, usledie integracija drutva. I, na kraju, razvitak
zajednike, opte kulture takoe moe da dri na okupu razliite lanove
i delove drutva, jer oni imaju zajednika ubeenja i poglede na svet. Kont
nije razradio te ideje, ali su one nezaobilazne u razumevanju mogunosti
ostvarenja odreenog stepena drutvenog reda u modernim i sloenim
drutvima.

Harijet Martino (1802-1876)

Harijet Martino je godinama bila poznata u savremenoj sociologiji po sa
etom prevodu Kontovog obimnog dela Kurs pozitivne filozofije na engleski
jezik, 1853. godine - u vreme kada je Kontova slava ve bila izbledela. Uprkos imenu francuskog prizvuka, ona je bila Engleskinja koja je uinila mno
go vie od pukog prevoenja Kontovog dela; ona je i sama postala znaajna
intelektualna figura tog doba. Zapravo, ona je bila jedan od najitanijih mi
slilaca tog vremena. Verovatno bi postala profesor ili sociolog da naunim
i akademskim krugovima u to vreme nisu dominirali mukarci. Ukoliko bi
neka ena poelela da ostvari karijeru morala je da se bavi knjievnou,
novinarstvom i drugim oblastima koje su mukarci neto manje kontrolisali. Zato mi nikada neemo saznati koliko bi njena misao bila sistematizovana da se posvetila samo sociologiji, ali se moe rei da je ona uinila vie od
Konta i gotovo bilo kog drugog sociologa pretprolog veka - s izuzetkom
Herberta Spensera - da socioloko vienje dovede u sredite interesovanja
ire javnosti (Madoo-Lengerman & Niebrugge-Brantly, 1998).
Ukoliko njenu terminologiju pribliimo savremenom jeziku, moe se rei
da je ona smatrala kako je drutveni svet sainjen od kulturnih vrednosti,
uverenja i pravila (to je ona oznaavala terminom moral), koja postavljaju
ogranienja i usmeravaju ponaanje, te daju smernice za saradnju meu po
jedincima (to je nazivala manirima). Drugi faktori (npr. geografija, materi
jalni resursi, gustina naseljenosti, povest drutva, etniki sastav i odnosi sa
drugim drutvima) zajedno utiu na kulturu i strukturu odnosa u drutvu
(Martineau, 1838a; 1838b). Kultura jedne populacije nikad nije u potpu
nosti odgovorna za ljudsko ponaanje, jer uvek postoji odreeni raskorak
izmeu onoga to lan drutva treba da uradi i onoga to on zaista radi. Kao
rezultat tog raskoraka ljudi nalaze nove naine da stvaraju kulturu, a uporedo se menjaju i drutvene strukture. A kako se struktura drutvenih odnosa
menja, tako se menja i kultura budui da se mora uklopiti u nove struktural
ne realnosti (Madoo-Lengerman & Niebrugge-Brantly, 1998: 40-43).
Socioloki radovi Harijet Martino pojavljivali su se u mnogim popular
nim publikacijama, a spomenute ideje su bile sutina njenih radova. Poput

Sociologija

36

Konta, Harijet Martino je zagovarala nauku o drutvu. Prilikom proua

vanja drutvu treba da se prie kao predmetu, tj. kao i bilo kojoj drugoj
stvari na svetu. Kada se prema drutvu odnosimo kao prema stvari onda je
mogue upustiti se u nauno istraivanje. Francuski filozof arl Monteskje
je slian argument izneo sto godina ranije, ali je Harijet Martino bila prva
koja je ovu ideju predstavila iroj javnosti. Verovala je da sociologija kao
nauka treba da bude objektivna. Ali, ba kao i Kont, zalagala se za opravda
nu kritiku nepravde u drutvu i iskorenjivanje nepravednih uslova ivota.
Nauka, dakle, treba da slui poboljanju i napretku drutva.

Sociologija i prosvetiteljstvo
Zato su se ideje poput ovih u delu Ogista Konta i Harijet Martino uopte
pojavile, i da li je to bio iznenadan prodor u teorijskoj misli? Kontova teorija
predstavlja vrhunac miljenja koje se formiralo u Francuskoj i Engleskoj to
kom vie od sto godina. Poto je Evropa izala iz mranog doba, a renesan
sa procvetala u 16. veku, ideal o nauci, preuzet sa Bliskog istoka i od antikih
grkih i rimskih filozofa, polako je dobijao polet, a ve u kasnim godinama
16. i ranog 17. veka raala se jasna zamisao nauke - naime, sve tvrdnje i
objanjenja naina na koji svet funkcionie treba podvrgnuti sumnji i ne
prestano suoavati s injenicama koje su sistematski prikupljene. Njutnov
zakon gravitacije je sluio kao primer onoga to nauka moe da uradi: da
empirijske zakonitosti koje su prethodne generacije astronoma posmatrale
uoblii u nauni zakon.
Ipak, primena nauke na drutveni univerzum nije odmah usledila. Mno
go iri intelektualni pokret, pod nazivom prosvetiteljstvo, bio je na pomolu
ve od samih poetaka renesanse, iako je vrhunac doiveo u kasnom 18. i
ranom 19. veku. Nastanak prosvetiteljstva su pokrenule dramatine promene u evropskim drutvima u osamnaestom i devetnaestom veku. Stari feu
dalni poredak je ukinut, usledilo je razvijanje trinih odnosa, urbanizacija
se ubrzavala, sumnja u religijska tumaenja sveta osporavala je crkvene do
gme, medicina se oformila kao profesija, istraivanja su otvorila nove vidike
i izvore bogatstva i moi, i, najvanije, industrijalizacija je krajem 19. veka
sve ove promene ubrzala.
Prosvetiteljstvo u Francuskoj olieno je u delima autora koji se esto na
zivaju enciklopedistima5, a koji su eleli da oveku vrate njegova prirodna
prava koja su mu oduzeli represivni politiki reimi. Vei deo Deklaracije o
nezavisnosti i neki delovi Ustava Sjedinjenih Drava proizali su direktno
iz ideja francuskih enciklopedista kao to su Monteskje, Kondorse, Volter i
ove autore nazivamo enciklopedistima, dok se u francuskom i engleskom jeziku upotrebljava
termin philosophe (prim. prev.).

5 Mi

Poreklo i priroda sociologije

37

Ruso.6 Svi oni su verovali u napredak oveanstva i da e, sa porastom zna

nja prikupljenog naunim metodama, drutva postati bolja mesta za ivot.
Idealizam enciklopedista je u velikoj meri pripremio Francusku buroasku
revoluciju (1789), ali, na njihovo zaprepaenje, revolucija nije donela bolji
ivot obinom narodu. Sve od doba revolucije, i njenih zverstava i haosa,
francuska drutvena misao se zasnivala na pitanju koje je muilo Konta: ta
je osnov drutvenog reda? Francuski odgovor bi uvek na to pitanje ukljui
vao naglaavanje zajednike kulture, odnosno miljenje da su za odravanje
drutvenog reda neophodne opte vrednosti, uverenja i ideologije.
U Engleskoj se prosvetiteljstvo ponekad naziva dobom razuma. Engleski
uenjaci su isprva, poput svojih istomiljenika meu francuskim enciklope
distima, poeli da razmatraju prirodna prava svih ljudskih bia. Ipak, poto
Engleska nije preivela tako nasilnu revoluciju kao Francuska, nauno mi
ljenje je krenulo u drugom pravcu. Sredinom 18. veka Adam Smit7 je prvi
postavio pitanje koje je kasnije inspirisalo Konta u Francuskoj, kao i nared
ne generacije mislilaca: poto se drutva sve vie uslonjavaju, ljudi ive u
razliitim svetovima i uestvuju u razliitim aktivnostima, ta e ih drati
na okupu? Smit je svoj najpoznatiji odgovor ponudio u poznom 18. veku,
rekavi da e trita zasnovana na zakonima ponude i potranje stvoriti
veze koje e ljude drati na okupu pomou nevidljive ruke reda. Meutim,
njegovo preanje reenje poklapalo se sa odgovorom francuske teorije: za
jednika kultura takoe moe da odri sistem moralnih oseaja, koji bi
omoguio ljudima da sarauju budui da dele vrednosti i imaju zajedniki
pogled na svet.
Svi naunici koji pripadaju generaciji pre Konta verovali su u ideju na
pretka. Uz pomo racionalne misli i posveivanja panje neotuivim pra
vima oveka bilo bi mogue stvoriti bolja drutva. Transformacije koje je
uvela industrijalizacija - trita, urbanizacija i otvaranje fabrika - predstav
ljale bi jo jedno orue koje bi moglo da se koristi u rekonstrukciji drutva.
Kontov uitelj, Anri Sen-Simon, zagovarao je upotrebu nauke u svrhe stva
ranja boljeg sveta, te tako Kontova objava da je nauka o drutvu sada mogu
a u novom, pozitivnom dobu (Turner, Beeghley & Powers, 2002) nije bila
dotad neviena ideja. Gotovo svi mislioci posle Konta takoe su se drali
vizije prosvetiteljstva - da drutvo napreduje ka boljem stanju. Nisu svi bili
saglasni u vienju da je nauka orue kojim e se sagraditi novi i bolji svet,
ali je ideja napretka dominirala u misli sve do 20. veka. Dva svetska rata,
uspon staljinizma i drugih diktatorskih reima podrili su veru sociologa da
sociologija moe doprineti stvaranju boljeg sveta.
6 Ovo, zapravo, nije u potpunosti tano. Talas emancipacije od samovolje monarha zapoeo je jo sa
Slavnom revolucijom u Engleskoj (1688), koja je dalje ideologijom uticala na misao francuskih prosvetitelja, a potom i na idejne voe amerike revolucije (prim. prev.).
7 Adam Smit se smatra ocem politike ekonomije; on je autor uvene studije Istraivanje prirode i

uzroka bogatstva naroda (prim. prev.).

Sociologija

38

Herbert Spenser (1820-1903)

Herbert Spenser je bio jedan od najitanijih sociologa 19. veka. Njegove
knjige su se prodavale u tiraima od nekoliko stotina i hiljada primeraka, ali
se Spenser tek u poznom delu svoje karijere, sedamdesetih godina 19. veka,
okrenuo sociologiji. Spenser je imao grandioznu viziju (moda previe gran
dioznu za to vreme). Svako podruje univerzuma, kako je smatrao Spenser,
moe se objasniti preko zajednikog korpusa prvih principa, koje je on u
grubim crtama preuzeo iz fizike tog vremena (Spencer, 1862). Ova podruja
univerzuma obuhvatala su etiku, fiziku, biologiju, psihologiju i, naposletku,
sociologiju. Prema njegovom shvatanju, sve oblasti je bilo mogue objasniti
primenom nekih optih principa. Ovu grandioznu viziju je nazvao Objedi
njena filozofija (Synthetic philosophy). Spenser je proveo gotovo 50 godina
piui vietomne rasprave iz oblasti psihologije, biologije, sociologije i etike.
Sem toga, objedinio je jednu od najveih kolekcija istorijske i etnografske
grae na svetu u komplet od 16 tomova, kome je dao naslov Deskriptivna
sociologija, a koji je objavljivan od sedamdesetih godina 19. veka i dugo po
sle njegove smrti - do tridesetih godina 20. veka (u oporuci je ostavio novac
za nastavljanje prikupljanja grae).
Poput Konta, Spenser je verovao da ljudsko grupisanje moe da se pro
uava nauno (Spencer, 1873), i u svom monumentalnom trotomnom delu
Osnovi sociologije (1874-1896) razvio je teoriju o drutvenoj organizaciji,
koju je potkrepio obimnom istorijskom i etnografskom graom iz Deskrip
tivne sociologije. Kao to smo ve pomenuli, sve dimenzije univerzuma - fi
zika, bioloka i drutvena - razvijaju se na osnovu slinih principa (Spen
cer, 1862). Zadatak sociologije jeste da primeni ove principe na ono to je
on nazvao superorganska oblast, odnosno prouavanje obrazaca odnosa
meu organizmima.
Glavno pitanje koje je okupiralo Spensera bilo je ono kojim su se bavili
Ogist Kont i pre njega Adam Smit: ta dri na okupu drutvo koje postaje
sve vee, heterogenije, sloenije i sve diferenciranije? Spenserov odgovor je
u osnovi bio isti kao Kontov, ali je Spenser teoriju uobliio znatno umenije.
Teorija je veoma prosta: Velika, sloena drutva razvijaju (a) veze zavisno
sti izmeu svojih specijalizovanih delova i (b) koncentraciju moi, kako bi
kontrolisale i usaglaavale aktivnosti u meuzavisnim jedinicama drutva.
Za Spensera, drutvena evolucija obuhvata rast i sloenost koje se dre pod
kontrolom posredstvom mree meuzavisnosti i koncentracije moi. Uko
liko obrasci meuzavisnosti i koncentracije moi u drutvu ne uspeju da se
oforme, ili nisu na visini zadatka, dolazi do razlaganja - drutvo se jedno
stavno raspada.
Da bi odgovorio na Kontovo glavno pitanje, Spenser je postavljao ana
logije sa biolokim organizmima, tvrdei da drutva, poput biolokih orga
nizama, moraju da vre odreene kljune funkcije ukoliko ele da opstanu:

Poreklo i priroda sociologije

39

moraju da se reprodukuju, da proizvode dovoljno hrane i ostale robe da bi

izdravala lanove, tu robu moraju da razdele lanovima drutva i moraju
da usmeravaju i usklauju aktivnosti lanova. Kako drutva rastu i uslonjavaju se, stvarajui mnoge podele i oblike specijalizacije, te kljune funkcije
se mogu podeliti du tri glavne vrste:
(a) operativna (reprodukcija i proizvodnja);
(b) distributivna (protok materijala i informacija); i
(c) regulatorna funkcija (koncentracija moi radi kontrole i koordinaci
je).
Spenser je najpoznatiji po osnivanju pravca u sociologiji koji se naziva
funkcionalizam (J. Turner, 1985b). Taj pristup naglaava da prilikom ana
lize specifinih kulturnih i drutvenih elemenata u drutvu treba da se raz
motri kako ti elementi doprinose opstanku drutva - odnosno, koje funkcije
u drutvu obavljaju. Funkcionalnu sociologiju zanima sledee: ta kulturne
ili drutvene pojave ine za odravanje drutva i drutvenu integraciju?
Spenser se danas retko ita jer se njegovo ime povezuje sa teorijskom
kolom poznatijom kao socijaldarvinizam. Poznatu frazu - najsposobniji
opstaju - zapravo je skovao Spenser (Spencer, 1850), gotovo deceniju pre
nego to je arls Darvin objavio svoje veliko delo O porekla vrsta (Darwin,
1859). Spenser se drao politike filozofije koja je smatrala da u sukobu i
konkurenciji pobeuju najsposobniji, to e drutvo uiniti boljim. Ovom
teorijskom postavkom uglavnom se sluio u analizi istorije ratovanja. Bo
lje organizovano drutvo uglavnom dobija rat protiv manje organizovanog
drutva, a posle niza uzastopnih ratova, tokom dugog perioda ljudske pove
sti, nivo sloenosti i organizacije drutava raste. Ipak, Spenser je mislio da s
pojavom industrijskog sveta rat vie nije neophodan za drutvenu revolu
ciju. On se protivio engleskom kolonijalizmu i ratovima. U novoj eri, koja
je otpoela krajem 19. veka, Spenser je zagovarao pravac miljenja koji je
sledio Adama Smita: trita e postati znatno bolji nain da se stvori kon
kurencija koja e voditi ka boljem drutvu.

Emil Dirkem (1858-1917)

Prvi veliki francuski sociolog, Emil Dirkem, usvojio je vei deo Spenserovog analitikog metoda, ali je Spenserove postavke izmenio tako da se
uklapaju u dugu francusku tradiciju (J. Turner, 1984b). Poput Konta i Spensera, Dirkem (Durkheim, 1895) je smatrao da se treba posvetiti otkrivanju
sociolokih zakona, time odraavajui sutinu Monteskjeovog, Kontovog,
Spenserovog gledita i polazita Harijet Martino da je drutvo mogue pro
uavati kao predmet. Sem toga, Dirkem je, poput Konta i ostalih francu-

40

Sociologija

skih mislilaca, smatrao da sociologija moe da se upotrebi kako bi se izgra

dilo bolje drutvo.
Dirkem je glavni predmet sociologije video u sledeem pitanju - kako se
moe objasniti celovitost drutva uprkos njegovom irenju i uslonjavanju
(Durkheim, 1893). Meutim, za razliku od Spensera, Dirkem je ostao veran
francuskom nasleu i naglaavao je vanost zajednikih ideja kao glavnog
faktora drutvene integracije (Durkheim, 1891). Dirkem je usvojio funkcionalistiki pristup, tvrdei da socioloka objanjenja moraju nastojati da
otkriju kako neki element drutvenog sveta ispunjava odreenu drutvenu
potrebu (Durkheim, 1895). Ali, za razliku od Spensera, on je naglaavao
samo jednu potrebu - potrebu da se lanovi drutva poveu u skladnu celinu.
Ono to je znaajno u Dirkemovom doprinosu sociologiji jeste priznanje
da su sistemi kulturnih simbola (npr. vrednosti, uverenja, religijske dogme,
jezik, ideologije itd.) vana osnova drutvene integracije (J. Turner, 1981).
Kako drutva postaju sloenija i heterogenija menja se priroda kulturnih
simbola ili ono to je Dirkem nazvao kolektivna svest (Durkheim, 1893).
U prostim drutvima svi pojedinci imaju zajedniku svest koja regulie nji
hova mnjenja i akcije, dok u sloenijim drutvima i sama drutvena svest
mora da se menja ukoliko drutvo eli da ostane ujedinjeno. Drutvo na
jednom nivou mora da postane optije i apstraktnije kako bi ponudilo
neke zajednike simbole meu ljudima koji se bave specijalizovanim i za
sebnim aktivnostima, dok na drugom nivou mora da postane konkretnije,
kako bi obezbedilo da odnosi izmeu specijalizovanih poloaja i organi
zacija, i unutar njih, u sloenim drutvima budu organizovani i regulisani.
Dakle, drutveni red u velikim, sloenim drutvima je mogu kada postoje
vrednosti i uverenja koja su zajednika svim lanovima drutva, upotpu
njena specifinim pravilima koja usmeravaju ljude u konkretnim odnosima
sa drugima (J. Turner, 1990). Ukoliko ova ravnotea izmeu apstraktnih i
specifinih aspekata kolektivne svesti nije uspostavljena onda se u drutvu
javljaju razliite patoloke pojave (Durkheim, 1893; 1897).
Dirkem je kasnije prouavao drutvo na meuljudskom nivou, pokuavi
da razume kako se stvara kolektivna svest (Durkheim, 1912). U radu o religi
ji australijskih Aboridina (Spencer & Gillian, 1899) Dirkem se manje bavio
samom religijom a vie meuljudskim odnosima koji proizvode kolektivnu
svest. Otkrio je da interakcija za vreme povremenih okupljanja meu Aboridinima stvara oseaj da postoji nekakva natprirodna sila iznad njih.
Oseajui da se mo ovih sila javlja i uzdie iz energije interakcije Aboridini su napravili toteme i posvetili rituale natprirodnim silama, simboliki
prikazanim u tim totemima. Dirkem je iz toga zakljuio da je potovanje
bogova i natprirodnih sila zapravo potovanje drutva i meuljudskih od
nosa. Dakle, odnosi meu pojedincima, koji, u sutini, odaju potu drutvu,
predstavljaju lepak koji spaja delove u celovito drutvo. Tom teorijom Dir
kem je usmerio sociologiju u novom pravcu, ka ispitivanju aktivnosti na

Poreklo i priroda sociologije

41

mikronivou, odnosno ka izuavanju meuljudskih odnosa. Tokom veeg

dela 19. veka drutvo se izuavalo na makronivou, a naglasak je bio na celovitoj slici koja je obuhvatala evoluciju, dravu, privredu, crkvu, klasni sistem
i druge strukture, dok su aktivnosti stvarnih ljudi bile zanemarene. Dirkem
je prvi zagrebao ispod povrine, prouavajui kako su ljudi uopte stvorili i
odrali te velike strukture.

Karl Marks (1818-1883)

Karl Marks je bio Nemac, ali je morao da se preseli u London jer je uvredio neke zvaninike u nekoliko zemalja kontinentalne Evrope. U Londonu
je napisao vei deo svojih radova, esto u saradnji sa Fridrihom Engelsom,
koji mu je bio i pokrovitelj. Za razliku od Konta i Spensera, Marks je bio
sumnjiav prema bilo kakvim nastojanjima sociologije da otkrije veite za
kone poput onih u prirodnim naukama. Umesto toga, on je smatrao da je
svaka istorijska epoha sazdana na odreenom tipu privredne proizvodnje,
organizacije rada i kontrole vlasnitva, to dovodi do toga da svako doba
ima jedinstvenu dinamiku. Dakle, dinamika feudalizma se razlikuje od
dinaminih procesa kapitalizma, kojima se Marks najvie i bavio (Marx,
1867).
Koji su to procesi? Prema Marksovom shvatanju, organizacija drutva u
odreenom vremenu zavisi od sredstava za proizvodnju, ili prirode pri
vrednog sistema i organizacije rada. Organizacija privrede predstavlja ma
terijalnu osnovu, odnosno, u njegovim terminima - bazu, koja ograniava
i usmerava nadgradnju, sainjenu od kulture, politike i drugih drutvenih
aspekata. Funkcionisanje ljudskog drutva se, dakle, moe objasniti preko
ekonomske baze (Marx & Engels, 1846). Marks smatra da u organizaciji
ove ekonomske baze uvek postoje protivrenosti (Marx, 1867). Na primer,
on je smatrao da u kapitalizmu kolektivna organizacija proizvodnje (u fa
brikama), koja obuhvata pojedince udruene radi proizvodnje robe, stoji
nasuprot privatnom vlasnitvu i nastojanju kapitalista da ostvare profit na
raun napora kolektivno organizovanih radnika. Bez obzira na vrednost
ovog argumenta, Marks je inspirisao socioloki pristup poznatiji kao te
orija konflikta ili sociologija konflikta. Prema ovom pristupu, svi oblici
drutvenog organizovanja ukljuuju nejednakosti koje raaju konflikt. U
tom stanju nejednakosti oni koji poseduju ili kontroliu resurse mogu da
uvrste mo i razviju ideologije kako bi zadrali svoje privilegije, sve dok
se oni koji ne poseduju resurse konano ne upuste u sukob sa privilegovanim slojevima (Marx 8c Engels, 1848). U najblaem sluaju, uvek postoji bar
pritajena tenzija koja tinja izmeu nadreenih i podreenih u drutvenim
sistemima. Ovaj sukob interesa, kako ga je formulisao Marks, periodino
prerasta u otvoren sukob i drutvenu promenu.

Sociologija

42

Socioloka analiza, stoga, mora da se bavi prouavanjem oblika nejed

nakosti i tenzija izmeu monih, privilegovanih i imunih, s jedne strane, i
manje monih, manje privilegovanih i siromanijih, s druge strane. Marks i
naredne generacije zagovornika teorije konflikta smatrali su da se upravo tu
odigrava najznaajniji deo drutvenih aktivnosti.
Postoji jo jedno znaajno gledite u Marksovom radu i ono se tie ak
tivne uloge sociologa. Cilj analize jeste da razotkrije nejednakost i izrablji
vanje u drutvenim institucijama, pri emu bi sociologija odigrala aktivnu
ulogu u eliminisanju tih uslova. Sociolozi ne treba samo da stoje sa strane i
posmatraju, ve moraju da rade na tome da promene drutveni svet kako bi
se umanjile nejednakosti i nadmo jednog dela drutva nad drugim. Marks
je, naravno, eleo da uestvuje u ruenju kapitalistikog sistema, ali je glavni
deo njegovog programa - pronalaenje nejednakosti, njihovo razotkrivanje
i rad na njihovom uklanjanju - i dalje izvor inspiracije za mnoge sociologe
- koji se danas esto nazivaju kritikim teoretiarima - i koji ele da se
umeaju u drutvo kao aktivisti.
Kao mnogi rani sociolozi, Marks je bio nastavlja prosvetiteljske tradicije
jer je verovao da se oveanstvo kree ka boljem ureenju - komunizmu.
Poto svaka istorijska epoha ispolji svoje protivrenosti, revolucionarni su
kob uvodi drutvo u novo doba. Marks je mislio da je dolo vreme za poslednju fazu istorije. Kapitalizam je stvorio nove tehnologije koje e, posle
revolucije, dozvoliti ljudima da eliminiu nejednakosti, jer je sada proizvod
nja mogla da zadovolji potrebe svih. Ipak, uprkos svom turobnom vienju
kapitalizma, Marks je moda bio najoptimistiniji mislilac 19. veka - bio je
predstavnik optimizma proizalog iz prosvetiteljstva.

Maks Veber (1864-1920)

Kae se da je Maks Veber vodio tihi dijalog sa svojim nemakim istomi
ljenikom - Karlom Marksom. Veber je pokuao da ispravi preterane tvrd
nje u Marksovom vienju nejednakosti, moi i drutvene promene (Bendix,
1968). Poput Marksa, Veber (1904) je bio sumnjiav prema tvrdnjama da
sociologija moe da, poput prirodnih nauka, formulie univerzalne i vene
zakone drutvene organizacije. Meutim, za razliku od Marksa, Veber je
smatrao da sociologija ne treba da bude voena uverenjima i vrednostima,
ve treba da bude objektivna i vrednosno neutralna kada se bavi moral
nim pitanjima (Weber, 1904). Cilj sociologije jeste da razume i opie kako
nastaju i funkcioniu drutveni odnosi. Za Vebera, objektivna analiza je bila
vanija od moralisanja.
Veber je smatrao da sociologija uvek mora nastojati da razume drutve
ne pojave na nivou znaenja koja im pridaju drutveni uesnici, odnosno
da razume ta sami uesnici u odreenim drutvenim okolnostima vide i

Poreklo i priroda sociologije

43

oseaju (Weber, 1922). Ipak, ti uvidi nisu dovoljni, pa je, takoe, neophodno
ispitati iru kulturnu i strukturnu sliku koja se stvara kad mnogo uesnika
stupa u sloene mree odnosa. Socioloka analiza, stoga, mora da poe od
iskustva pojedinaca, a zatim da se okrene veim, irim kulturnim i drutve
nim obrascima koji odreuju ljudski ivot.
Kao to emo vie puta videti u narednim poglavljima, glavne teze Veberove sociologije i dalje imaju uticaja na sociologiju. U svom tihom dijalogu
s Karlom Marksom, na primer, Veber je smatrao da je kontrola sredstava za
privrednu proizvodnju samo jedan od nekoliko osnova nejednakosti, a da
ostale osnove ine status, slava i presti, mo i politika (Weber, 1922). Stoga
nejednakost nije samo pitanje imanja ili nemanja kontrole nad sredstvi
ma za proizvodnju, ve je u pitanju viedimenzionalni proces u kome se
nejednakosti meu ljudima pruaju du nekoliko dimenzija, a to su, u naj
prostijem sluaju: klasa (ekonomska), statusna grupa (presti, slava) i par
tija (mo). Za Marksa, status i mo jednostavno proizlaze iz klase, dok za
Vebera to ne mora uvek da bude sluaj.
Jo jedna tiha debata izmeu Vebera i Marksa tie se konflikta i promene.
Za Marksa, nejednakost neizostavno izaziva sukobe izmeu nadreenih i
podreenih i, potom, drutvenu promenu. Za Vebera, meutim, nejednakost
poveava verovatnou izbijanja konflikta, ali odreene okolnosti u datoj si
tuaciji mogu da potpomognu ili spree pojavu harizmatskih voa, koje
mogu da mobiliu pristalice koje bi uestvovale u sukobu (Weber, 1922).
Dakle, konflikt nije neizbean i neumitan, ve je pre verovatan u uslovima
drutvene nejednakosti. Konflikt moe, ali i ne mora da nastane, to je stvar
sluajnosti i spoja drugih jedinstvenih faktora.
Trea tiha debata koju je Veber vodio s Marksom tie se uticaja ideja
ili sistema simbola na izazivanje drutvene promene. Prema Marksovom
shvatanju, kulturne ideje - vrednosti, verovanja, religijske dogme, politi
ke doktrine i slino - jesu nadgradnja, koja proistie iz materijalne baze,
zasnovane na sredstvima za proizvodnju. Za njega je baza (odnosno sred
stva za proizvodnju) ta koja vodi drutvenu promenu, dok za Vebera i ideje
mogu da izazovu drutvene promene i da promene nain proizvodnje. Na
primer, Veber je u svom uvenom delu Protestantska etika i duh kapitaliz
ma (1904-1905) tvrdio da su uverenja ranih protestantskih religijskih sekti
(ubeenja koja zagovaraju tedljivost, napredak i vredan rad) - zaslunija
za pojavu industrijskog kapitalizma u Evropi od materijalnih snaga u samoj
privredi, to je tvrdio Marks.
Naredna Veberova tiha debata sa Marksom, i zapravo svim misliocima
prosvetiteljstva, odnosi se na vienje da drutva neprestano napreduju. Za
Vebera, pitanje napretka je vrednosni sud koji nema naunu osnovu. Sem
toga, u njegovoj analizi modernog sveta, uspon birokratije i velikih drava,
spojen sa racionalizacijom veeg dela ljudske aktivnosti, iznedrio je raaranost i ogranienja koja se ne mogu lako prevazii. Da li je moderno

44

Sociologija

drutvo stvorilo bolji svet? Veber nije bio tako siguran u to, i verovao je da je
ovaj moderni svet zasnovan na birokratskom autoritetu - gvozdeni kavez
koji ima mo da upravlja ljudima i ograniava njihove mogunosti.
Veber i dalje nastavlja da utie na sociologiju zbog svog interesa za izdva
janje i tumaenje osnovnih snaga u modernim drutvima, meu kojima su
najznaajnije: nastanak i funkcionisanje kapitalizma, dominacija birokratije
u drutvenom ivotu, rastua mo drave, viedimenzionalne osnove raslo
javanja, znaaj zakona u modernim drutvenim odnosima, urbanizacija i
uticaj kulturnih ideja. Veber je pokuavao da proui istorijske uzroke mo
dernog stanja (ili makar onoga to je bilo moderno u njegovo vreme), kako
bi razvio objektivne metode opisivanja sutine ovog modernog stanja i kako
bi razumeo ta ono predstavlja za ljude koji ive u njemu. Njegova zapaa
nja, kao i priroda njegovog pristupa prikupljanju ove grae, i dalje inspiriu
mnoge savremene sociologe (J. Turner, 1993b).

Rana amerika tradicija

Sociologija je zasnovana kao nauna disciplina najpre na odseku jednog
amerikog univerziteta, to je tek kasnije polo za rukom Dirkemu u Fran
cuskoj i Veberu u Nemakoj, pa ipak je rana amerika sociologija bila pod
velikim uticajem evropske misli. U poetku, amerika misao se zasnivala na
Kontovim i Spenserovim postavkama, ali kako je 20. vek odmicao Kont i
Spenser su zaboravljeni, dok je interes za Dirkema, Vebera i, u manjoj meri,
Marksa rastao iz decenije u deceniju. Marksove, Veberove i Dirkemove po
stavke imaju veliki uticaj na savremenu sociologiju.
Rana amerika sociologija je u velikoj meri bila usmerena ka amelioraciji, odnosno pomaganju nemonim lanovima drutva. Tek mali broj ranih
amerikih sociologa imao je nauno obrazovanje, veina je dola iz drugih
profesija kao to su novinarstvo i religija, gajei saoseanje sa ljudima koji su
se zatekli u nepovoljnom poloaju. Ipak, amerika sociologija je nastojala da
dobije vei nauni karakter, ali je, za razliku od Evrope, u SAD naglasak bio
na kvantifikaciji prikupljene grae. U prvim decenijama dvadesetog veka
akcenat je bio na sistematski ureenoj grai i statistikim analizama, iako je
bilo mogue naii i na kvalitativne i istorijske radove na vodeim odsecima
za socioloka istraivanja. Jedan od prvih velikih pokrovitelja sociologije u
prvoj polovini dvadesetog veka bio je Don D. Rokfeler Stariji. On je pri
eljkivao disciplinu koja bi mogla da prikuplja podatke koji bi mu posluili
u praktine svrhe (Turner & Turner, 1990). Rokfeler se ubrzo razoarao
ishodima sociolokih istraivanja, te im je na kraju uskratio podrku. Ipak,
nastavilo se s prikupljanjem grae o ivotu u zajednicama i sa statistikom
analizom prikupljenih podataka, a sa irenjem kompjuterskih tehnologija

Poreklo i priroda sociologije

45

tokom ezdesetih godina prolog veka sociologija je mogla jo vie da se

posveti kvantifikativnoj analizi.
Doprinos amerike misli sociologiji na prelazu u 20. vek sastojao se u
istraivanju procesa interakcije licem u lice, to je bila tema koju su evropski
krugovi miljenja potcenili i zapostavili. Vodea figura ovog pravca bio je
Dord Herbert Mid.

Dord Herbert Mid (1863-1931)

Dord Herbert Mid je bio filozof na Univerzitetu u ikagu, na kome je
1892. godine osnovan prvi odsek za sociologiju na svetu. Mid je inspira
ciju dobijao od sociologa sa Univerziteta u Miigenu, gde se Mid prvi put
zaposlio - arlsa Hortona Kulija, zatim od Vilijama Dejmsa, psihologa sa
Harvarda, kao i od filozofske tradicije koja je smatrala da osnovu ivota ini
prilagoavanje, to je pravac poznatiji kao pragmatizam. Mid je uvideo da
ljudi, poto se raaju u drutvu, moraju da se prilagode postojeim obli
cima drutvene organizacije. Mladi, dakle, moraju da razviju sposobnosti
koje im olakavaju saradnju s drugim lanovima drutva. Jo kao vrlo mala,
deca mogu da preive samo ako se prilagode onome ko o njima vodi rau
na; kako ljudi odrastaju moraju nauiti da sarauju s drugima u razliitim
organizovanim grupacijama. Dakle, bihevioralni kapaciteti koji olakavaju
prilagoavanje i saradnju s drugim uesnicima u drutvenim organizacija
ma postae deo bihevioralnog repertoara mladih, dok e oni obrasci koji ne
olakavaju saradnju i prilagoavanje vremenom nestati.
Mid je smatrao da procesi interakcije predstavljaju uzajamno signaliziranje, tj. razmenu gestova (kao to su rei i govor tela), koji prenose konven
cionalno znaenje. Dakle, pojedinci prvo moraju nauiti da komuniciraju
putem konvencionalnih simbola, to poveava njihovu sposobnost da sara
uju s drugim lanovima drutva. ovek je u stanju da ita gestove drugih
ljudi, to olakava saradnju, jer se on na taj nain moe postaviti na mesto
sagovornika, odnosno preuzeti njegovu ulogu. ovek moe da predvidi nje
gove odgovore i reakcije, i poto ova sposobnost da se preuzme uloga dopri
nosi uspostavljanju saradnje ona se zadrava u repertoaru ponaanja poje
dinca. Preuzimanjem tuih uloga pojedinac moe da sazna ta drugi misle o
njemu. U isto vreme, on stvara sliku o sebi (self-image) na osnovu toga kako
ga drugi vide. Konano, ta mogunost da sebe posmatramo sa take gledita
drugih razvija se kroz vebu i bioloko sazrevanje, da bi prerasla u sposob
nost da sebe vidimo iz ugla uoptenog drugog (generalized other), tj. onoga
to Mid naziva paletom ponaanja (community of attitudes). Radi olakava
nja saradnje, zauzimanje ovog optijeg vienja grupe takoe postaje osnova
za samoprocenu i ponaanje. Imajui u vidu uoptenog drugog Mid iznosi
misao vrlo slinu Dirkemovom konceptu kolektivne svesti. Ali, za razliku od
Dirkema, koji veruje da rituali izazivaju posveenost kulturi i drutvu, Mid

Sociologija

46

smatra da ulogu regulatora ljudskog ponaanja preuzima sposobnost da se

zauzme taka gledita apstraktnijeg, uoptenijeg drugog.
U sedmoj glavi emo se jo detaljnije pozabaviti Midovom sociolokom
teorijom. Iako je Mid bio filozof, njegova filozofija nije iscrpljena i zavre
na sa predavanjima koje je drao. Posle njegove smrti, na mestu predava
a nasledio ga je njegov nekadanji student, Herbert Blumer, koji je preko
50 godina (Blumer, 1969) bio zagovornik Midove sociologije. Dakle, iako
Mid sebe nije smatrao sociologom, on je nesumnjivo bio najvei ameriki
sociolog prve polovine dvadesetog veka. Teorijska kola miljenja, kojoj je
Blumer dao naziv simboliki interakcionizam, nastala je iz osnovnih Midovih postavki.

ikaka socioloka kola i njeni rivali

Univerzitet u ikagu, na kome je osnovan prvi smer za sociologiju u sve
tu, bio je centar amerike sociologije nekoliko decenija, iako su se do dvade
setih godina 20. veka otvorila konkurentska odeljenja i u drugim delovima
zemlje. Prva generacija sociologa u ikagu osnovala je ikaku socioloku
kolu. Ta kola zapravo nije bila ni izbliza koherentna, kao to se to esto
pretpostavlja u raznim osvrtima na prve dekade prolog veka. Ona je kori
stila ikago kao svojevrsnu laboratoriju za prouavanje dinamike imigra
cije, stvaranja i kulture gradskih etvrti, devijantnih aktivnosti i ugnjetava
nih delova stanovnitva. lanovi te kole su koristili razne metode, poev
od popisa stanovnitva do zabeleki o razliitim nainima ivota. Neki so
ciolozi u ikagu su se posvetili prouavanju ire slike, ispitujui strukturu
gradskih naselja u kojima se razne grupe bore za teritoriju, dok su se drugi
vie bavili praktinim ljudskim pitanjima.
Za razliku od evropske sociologije, koja se okrenula izuavanju velikih
tema, tema na makronivou, ameriki sociolozi u ikagu su se bavili temama
na mikronivou, ispitujui ponaanje i kulturu razliitih grupa. Meutim,
sociologija se nije razvijala samo u ikagu (Turner & Turner, 1990). Na
Kolumbijskom univerzitetu su drugi osnivai discipline, kao to je Frenklin
Gidings, uveli kvantifikaciju, merenje podataka, kako bi graa mogla da se
analizira sistematski statistikim metodama - to je pristup koji se dosta
razlikuje od pristupa ikake kole. Zapravo, kako je odmicao 20. vek, so
ciologija se sve vie okretala kvantifikaciji i upotrebi statistikih metoda.
ak su i sociolozi sa Univerziteta u ikagu tridesetih godina poeli da se
oslanjaju na kvantifikaciju, mada je etnografsko prikupljanje kvalitativne
grae ostalo vaan istraivaki metod u ikagu i ostalim delovima zemlje u
koje su odlazili svreni studenti ikakog univerziteta. Na Jejlu su Vilijam
Grejam Samner i Albert Galovej Keler (Keller, 1927) vodili obiman program
koji je dosta nalikovao evropskim programima, sluei se idejama Herberta
Spensera u prouavanju drutvene evolucije od prostih ka sloenim dru-

Poreklo i priroda sociologije

47

tvenim oblicima. Slino, na univerzitetima Harvard i Braun, bio je primetan

Kontov i Spenserov uticaj na rad Pitirima Sorokina (Sorokin, 1937) i Lestera F. Vorda (Ward, 1883).

Rani akcenat na sociolokoj praksi i znaaj socioloke prakse

Od samog institucionalnog osnivanja amerika sociologija se bavila onim
to danas nazivamo praksom, ili primenom sociolokih zamisli i teorija u
cilju rekonstrukcije drutvenih ureenja. Mnogi pripadnici generacije osni
vaa sociologije bili su deca nekadanjih boraca za ukidanje ropstva, pa je
tako amerika sociologija uvek brinula za one koji su oteeni u postojeim
drutvenim ureenjima.
Dejn Adams (1860-1935) i Hal Haus. U kasnom devetnaestom veku i
tokom prvih ezdesetak godina prolog veka (a ponekad ak i u dananje
vreme) bila je prisutna marginalizacija ena. enama je bio otean ulazak u
naune ustanove i ostvarenje karijere, pa su esto bile prinuene da karijeru
izgrade van univerzitetskih krugova - kao to smo videli na primeru Harijet
Martino u Engleskoj. Ameliorativna socioloka praksa je esto preputana
enama, jer se briga o nesrenima smatrala vrstom enskog posla za one
ene koje su bile naklonjene nauci. Dejn Adams iz ikaga primer je ene
koja je karijeru ostvarila u oblasti primenjene sociologije. Dejn Adams
je postala jedna od najpoznatijih ena u Americi i svetu, i za svoje zasluge
dobila je Nobelovu nagradu za mir, a sve to je postigla zahvaljujui velikom
naporu koji je, zajedno sa svojim kolegama, uloila u poboljanje ivotnih
uslova imigranata i drugih kojima je pomo bila potrebna. Sem toga, ona je
bila veliki zagovornik mira i estoko se borila protiv rata, a po svojim do
stignuima i delu moe se svrstati u feministkinje budui da je podravala
ukljuivanje ena u politiku i druge institucionalne oblasti u kojima su do
minirali mukarci (Madoo-Lengerman & Niebrugge-Brantly, 1998).
Adamsova je radila izvan Univerziteta u ikagu, ali je odravala kontakt
sa Dordom Herbertom Midom i drugim profesorima. Sem toga, mnogi
svreni studenti u ikagu esto su uestvovali u aktivnostima u Hal Hausu. Hal Haus je osnovan kao institucija za pruanje podrke siromanima i
emigrantima, a vremenom se proirio na celu gradsku etvrt i tako postao
prihvatilite za nemone, u kome su sociolozi posmatrali i prouavali njihov
nain ivota. Za Adamsovu, prouavanje stvarnog iskustva pravih ljudi bilo
je vanije od apstraktnih teorija koje su drutvu pristupale na makronivou.
Smatrala je, poput svojih kolega, pripadnika ikake kole, da su lokalna
mesta - komiluk, naselja, kole, udruenja, fabrike, odbori politikih par
tija, prodavnice, kue, klubovi i slino - mesta na kojima se najjasnije ogle
da uticaj drutva na pojedinca (Madoo-Lengerman & Niebrugge-Brantly,
1998: 74-81). Verovala je da razumevanje drutva i linosti moe da proiste-

Sociologija

48

kne jedino iz poznavanja naina organizacije ovih lokalnih mesta, njihove

meusobne povezanosti i naina na koji one ograniavaju pojedince. Ako
je cilj da se pomogne onima u nevolji, ta praksa mora da bude potkrepljena
poznavanjem sloene mree odnosa lokalnih mesta i njihovog uticaja na
ivot ljudi. Iako su zaposleni u Hal Hausu sastavljali mape oblasti kvanti
tativnog karaktera, najvredniji deo njihovog sociolokog istraivanja bio je
kvalitativnog tipa. Cilj istraivaa i praktiara je bio da otkriju kakvo znae
nje svet ima za ljude koji uestvuju u aktivnostima u lokalnim mestima. Da
bi se ljudima pomoglo neophodno je da znamo kako oni vide svet i kako se
prilagoavaju realnim ivotnim situacijama.
Vilijam E. B. du Bojs (1868-1963). Tokom est decenija dvadesetog veka
Vilijam du Bojs je stvarao afroameriku sociologiju. Du Bojs je doktorirao
na Harvardu, a dalja istraivanja je sprovodio s Maksom Veberom na Ber
linskom univerzitetu. On je bio i jedan od osnivaa Nacionalne asocijacije
za unapreenje poloaja obojenih ljudi8. U radovima je uglavnom, poput
Dejn Adams, isticao da je neophodno da se nain ivota Afroamerikanaca
tumai na nivou znaenja, odnosno da se razume kako oni sami vide svet i
kako se njihovo vienje razlikuje od vienja belaca. Njegovi radovi su po
mogli belcima u Americi da uoe rasnu podelu u drutvu i duplu svest9
crnih graana, koji moraju da prevaziu predstave o sebi kao inferiorni
jim lanovima drutva i pokuaju da uestvuju u glavnim tokovima drutva
uprkos diskriminaciji od strane belaca. U mladosti je Du Bojs bio optimista
i smatrao je da se rasna podela moe prevazii, ali je kasnije izgubio nadu.
Sa 93 godine je bio toliko ogoren da je napustio Ameriku, preselio se u
Afriku, gde je i umro dve godine kasnije. Ipak, on je ustanovio granu socio
logije koja se usmerila na prouavanje oblika diskriminacije i ugnjetavanja,
ne samo u pogledu Afroamerikanaca ve i svih etnikih grupa koje su bile
predmet predrasuda i diskriminacije. Ta pitanja su do dananjeg dana ostala
u sreditu mnogih sociolokih istraivanja.

Savremena socioloka istraivanja

Sociologija je danas vrlo iroka disciplina. Ona prouava praktino sve
aspekte drutvenog ivota i obuhvata iroku lepezu teorija, metoda i pro
grama. Zapravo, neko bi rekao da je sociologija previe iroka, jer se sami
sociolozi esto razilaze u pogledu zadatka discipline. Da li bi sociolokim
8 Odnosno, Afroamerikanaca. Na engleskom: National Association for the Advancement of Colored
People (NAACP) (prim. prev.).

svest (double consciousness) je termin pod kojim Du Bojs podrazumeva da Afroamerikanac

svoje ponaanje sve vreme mora da oblikuje prema oekivanjima drugih, te da je njegov identitet uvek
rascepljen izmeu pripadnosti amerikoj naciji i pripadnosti crnoj rasi (prim. prev.).
9 Dupla

Poreklo i priroda sociologije

49

istraivanjem trebalo da upravlja teorija, kao to su mislili Kont, Spenser

i Dirkem? Da li sociologija treba da uini svet boljim, kao to su smatrali
Harijet Martino, Dejn Adams i Du Bojs? Da li istraivaki metodi treba
da budu kvalitativnog i interpretativnog tipa, kao to su smatrali mnogi
pripadnici ikake kole? Ili, da li bi trebalo prikupljati podatke imajui
u vidu kvantifikaciju i statistiku analizu grae? Da li sociologija treba da
prilazi drutvu na makronivou i da se bavi velikim strukturama - kao to
su ekonomija, drava, nacija - i njihovim razvojem; ili istraivanje treba da
se fokusira na pojedince u situacijama iz stvarnog ivota; ili moda neto
izmeu? Dakle, razlike i podele u sociologiji bile su prisutne jo od njenih
poetaka.
Meutim, kao to emo videti u narednim poglavljima, ipak postoji ne
kakav konsenzus, slaganje oko predmeta prouavanja sociologije. U svakom
poglavlju, i u pojedinim odeljcima, predstaviemo po jedan vaan predmet
sociolokog istraivanja. Meu sociolozima postoje neslaganja u pogledu
toga kako predmete treba izuavati, kao i oko toga do koje vrste znanja treba
doi, te kako to znanje treba iskoristiti. Ipak, postoji makar naelno slaganje
oko toga ta je glavni predmet sociologije.
Sociologija je, dakle, prouavanje drutva, poev od (a) najkraih epi
zoda ponaanja i interakcije licem u lice, preko (b) svih struktura koje su
ljudi izgradili da bi organizovali ponaanje i interakciju u drutvu, do (c)
obrazaca odnosa meu drutvima. Sociologija se, dakle, preklapa sa svim
drugim drutvenim naukama, kao to je, na primer, istorija. Sociologija nije
Kontova kraljica meu naukama, vrhunska nauka, ali jeste iroka. Ona je
neureena disciplina, ali zato prua mogunost da se ljudi u okviru nje bave
razliitim vrstama aktivnosti.

Sociologija

50

Okvir 1.1. Sociologija i druge naune discipline

Sociologija i ekonomija
Ekonomija prouava proizvodnju i distribuciju robe i usluga u drutvu.
U ekonomiji se istie razvoj matematikih modela privrednih procesa, te je
ona postala naglaeno tehnika drutvena nauka. U kvantitativnom pristu
pu problemu ekonomija ne uzima uvek u obzir uticaj drugih neprivrednih
procesa u drutvu. Sociolozi procese proizvodnje i raspodele roba i usluga
posmatraju u irem kulturnom i drutvenom kontekstu. Privredni sistem
je samo jedna grupa drutvenih odnosa u okviru ire drutvene celine koju
sociologija prouava. Sociolozi pokuavaju da shvate kako dogaaji u ovom
irem kontekstu utiu na privredne procese. Meutim, ak i kada se sociolo
zi fokusiraju na odreenu privrednu jedinicu (npr. korporaciju), ili ceo pri
vredni sektor (radnu snagu ili investitore, na primer), oni analiziraju kako
iri drutveni pejza utie na odnose meu ovim privrednim elementima.
Konkretno, oni pokuavaju da naue kako privredni i neprivredni drutve
ni odnosi utiu na privredni ishod. Ovakvom analizom se moda gubi na
tehnikoj eleganciji jednog ekonomiste, ali se zato privredni elementi uvr
tavaju u iri kontekst.
Sociologija i politika nauka
Istraivanja ova dva nauna polja susreu se u jednom optem pitanju,
a to je: kako se mo, ili mogunost kontrole, koristi i distribuira u drutvu.
Politikolozi prouavaju strukture vlasti i meunarodne odnose. Za razliku
od njih, sociolozi retko prouavaju meunarodne odnose, ve se uglavnom
interesuju za optije teme vezane za birokratiju. Takoe, sociolozi ve due
vreme prouavaju teme koje su tek nedavno privukle politikologe: politike
stavove, drutvenu prolost politikih voa, drutvenu klasu i druge faktore
koji utiu na politiko ponaanje. Sociolozi sada prouavaju meudrutvene odnose, a politikolozi irok spektar faktora koji utiu na politiko pona
anje, stavove i organizovanje. U budunosti, predmeti istraivanja e verovatno u velikoj meri biti zajedniki obema naukama.
Sociologija i psihologija
Psihologija prouava ponaanje. Definicija ponaanja u psihologiji je do
sta iroka, i obuhvata miljenje, uenje, opaanje, oseanja, motive, a sve
vie i fizioloke (organske) i drutvene uzroke ovih procesa. Sociologija i
psihologija se preklapaju u oblasti koju nazivamo socijalna psihologija.
Socijalna psihologija se bavi prouavanjem drutvenih faktora koji utiu
na ljudsko ponaanje - razmiljanja, oseanja, stavova, odluka i delovanja.
Psiholozi se uglavnom usredsreuju na razumevanje stvarnog ponaanja,
dok se sociolozi vie bave prouavanjem drutvenih situacija i okolnosti
koje vode pojavi odreenih ponaanja. Moda se ove dve nauke najprisnije

Poreklo i priroda sociologije

51

prepliu u prouavanju linosti, tj. ljudskih osobina i ponaanja. Psiholozi,

ipak, uglavnom prouavaju samu strukturu i razvoj linosti, dok sociologe
vie zanima kako tipovi drutvenih odnosa proizvode odreene karakteri
stike linosti - i kako te karakteristike utiu na drutvene odnose i obrasce
ljudske organizacije.
Sociologija i antropologija
Antropologija i sociologija imaju zajednike intelektualne korene. Antro
pologija se deli na nekoliko grana, a to su: kulturna i socijalna antropologija,
lingvistika antropologija, arheologija i bioloka antropologija. Sociologija
i antropologija se susreu na polju izuavanja kulturne i drutvene organi
zacije, mada se sociolozi vie dre biolokih ili fizikih aspekata ljudskog
ponaanja. Razlika izmeu ovih dveju disciplina ogleda se u vrsti druta
va koje svaka od njih prouava. Antropologe uglavnom zanimaju prosta ili
tradicionalna drutva, a sociolozi se usredsreuju na izuavanje moderni
jih i sloenih drutava. Meutim, u novije vreme dolazi do obrta - kako
sociolozi poinju da se okreu prouavanju tradicionalnih drutava, tako
se antropolozi posveuju prouavanju modernijih ureenja. U narednim
poglavljima videemo koliko zajednikog imaju ove dve discipline.
Sociologija i istorija
Istorija prouava dogaaje iz prolosti. Istoriari pokuavaju da zabelee
i sauvaju od zaborava prole dogaaje i da naznae moguu uzrono-posledinu vezu izmeu dogaaja. Neki od prvih sociologa su se bavili istorijskom analizom, ali je razlika izmeu istoriara i sociologa opstala do danas.
Sociolozi pokuavaju da izvuku opte zakljuke iz istorijskih dogaaja, a
istoriari se koncentriu na jedinstvene osobine svakog pojedinanog do
gaaja. Istoriar moe, na primer, da nam prui detaljan pregled dogaaja
koji su vodili ka Francuskoj revoluciji da bi pokazao kako je ova revolucija
bila kulminacija niza specifinih dogaaja u francuskom drutvu. Sociolozi
e, pak, na Francusku revoluciju gledati kao na jedan od primera revolu
cije uopte i pokuae da razumeju kako ovi dogaaji, koji su vodili suko
bu, upotpunjeni podacima o drugim revolucijama u razliitim vremenima
i mestima, mogu da se uzmu za primere optih uslova koji izazivaju sve
revolucije. U veini sluajeva, istoriari se bave pojedinanim dogaajima,
dok sociolozi pokuavaju da otkriju opte uslove koje ti posebni dogaaji
ilustruju. Meu istoriarima danas, pak, postoji tendencija ka uoptavanju,
odnosno postoje pokuaji da se zakljuci izdignu van pojedinanih slua
jeva i ka poveanoj upotrebi sociolokih metoda. Dakle, iako su ove dve
discipline esto sumnjiave jedna prema drugoj, sociolozi i istoriari imaju
donekle zajednike interese i metode istraivanja.

52

Sociologija

Sociologija i socijalni rad

Ljudi esto smatraju da su ova dva termina sinonimi, to nije tano. Soci
jalni rad je profesija koja se odnosi na pruanje pomoi ljudima. Kao takav,
on se oslanja na znanja iz oblasti svih drutvenih nauka, kao i na intuiciju
svakog pojedinanog socijalnog radnika i na njegovo ivotno iskustvo. Na
ravno, mnogi socijalni radnici su proli kroz socioloku obuku, jer je soci
ologija izuzetno znaajna za njihov rad. Meutim, sociolozi se razlikuju po
tome to nastoje da razumeju zato se javljaju odreene pojave (npr. kri
minal i siromatvo). Oni retko pokuavaju da se umeaju u drutveni svet
i poprave neto, i pre pokuavaju da obezbede znanje, tj. teorijsku osnovu
onima koji ele da zauzmu aktivniju ulogu u drutvu. Ipak, meu samim
sociolozima postoje neslaganja oko njihove uloge i dunosti. Da li treba da
budu odvojeni od aktivnosti u drutvu koje posmatraju ili treba da budu
aktivisti i pokuaju da utiu na ljudske odnose? Odgovor se razlikuje od
sociologa do sociologa.
Ovi uporedni prikazi sociologije i drugih nauka pokazuju da je sociolo
gija vrlo iroka disciplina, koja pokriva gotovo sve aspekte ljudskih odnosa
koji utiu na modele organizovanih drutvenih odnosa, i koji se istovreme
no nalaze pod uticajem tih modela. Socioloka istraivanja se prepliu sa
istraivanjima drugih drutvenih nauka i nadovezuju se na njih. Znanja iz
drugih oblasti za sociologiju su znaajna u onoj meri u kojoj se te oblasti
bave drutvenim odnosima.
Glavna osobina po kojoj se sociologija razlikuje od ostalih disciplina jeste
potraga za optim oblicima drutvenih odnosa. Zadatak sociologa jeste da
otkrije na koje naine drutveni odnosi obezbeuju red, saglasnost i oeki
vanu promenu (ak i kada ta promena ukljuuje nasilje i promenljiv ishod).
Postoji jedna osnova organizacije svih ljudskih delatnosti - onih sadanjih
i onih prolih, onih koji ukljuuju privredne procese, onih koji se zasnivaju
na moi i politici, te onih koji se odnose na ljudsku linost. Svaka drutvena
nauka sagledava tek deo drutvene realnosti, ali samo sociologija i (povre
meno) antropologija pokuavaju da ove delie sastave. Dakle, postoji jedna
socioloka dimenzija u osnovi svih drutvenih nauka koje se bave pitanjima
drutvenih odnosa i ljudske organizacije. I obratno, svi osnovni zakljuci
ostalih drutvenih nauka postaju deo sociologije kada se bave nainima
stvaranja ljudskih odnosa i organizacije.

Poreklo i priroda sociologije

53

Saetak
1. Sociologija je nauka koja prouava ljudsko ponaanje, interakciju i
drutveno organizovanje.
2. Sociologija je znaajna za na svakodnevni ivot jer prua osnov za
razumevanje inilaca koji ograniavaju nae misli, opaanja i akcije.
3. Sociologija je nastala u uslovima koji se vezuju za promene na nekoli
ko nivoa, a to su:
(a) raspad feudalizma, razvoj trinih odnosa, razvoj industrije i ur
banizacija;
(b) intelektualni pokret, poznatiji kao prosvetiteljstvo, koji je ohrabri
vao razvoj nauke i sekularna razmiljanja o fizikom, biolokom i
drutvenom svetu; i
(c) ok izazvan nasiljem i iznenadnim promenama koje se vezuju za
Francusku revoluciju 1789. godine.
4. Naziv sociologija predloio je francuski mislilac Ogist Kont, koji je
smatrao da nauka o drutvu moe da se sprovede po ugledu na pri
rodne nauke. Kont je takoe mislio da otkrivanje zakona drutvenog
organizovanja moe da se upotrebi kako bi se drutvo iznova sagradilo
na humanijim osnovama.
5. Harijet Martino je prevela Kontovo poznato delo i sociologiju predsta
vila iroj javnosti. Smatrala je da sociologija treba da se bavi problemi
ma stvarnog sveta.
6. Herbert Spenser je u Engleskoj tvrdio da je mogue razviti zakone koji
bi ukazivali na pravilnosti u nainu ljudskog organizovanja. Ovi zako
ni bi se usredsredili na rast i uslonjavanje drutava budui da te sile
dovode do:
(a) poveane razmene i zavisnosti meu ljudima i organizacijama tog
drutva; i
(b) poveanja upotrebe moi za regulaciju, kontrolu i usaglaavanje
aktivnosti ljudi i organizacionih jedinica.
Spenser je osnovao novi pristup, u sociologiji poznatiji kao funkcionalizam, koji prouava uticaje drutvenih elemenata na opstanak i
odravanje drutva.
7. Emil Dirkem je pozajmljivao ideje od Spensera, ali je, u duhu kontovske i francuske misli, naglaavao vanost kulturnih ideja za integraciju
drutva. Poput Spensera, i on je bio funkcionalista, i smatrao je da je
mogue otkriti zakone drutvene organizacije, ali je proirio Spenserov pristup, dodavi da je neophodno otkriti uzroke i funkcije kultur
nih simbola u drutvenoj integraciji.
8. Karl Marks, Nemac koji je proteran iz svoje domovine i naposletku se
naselio u Engleskoj, naglaavao je konfliktnu prirodu drutva. On je
osnovao pristup poznat kao teorija konflikta ili sociologija konflikta.

54

Sociologija
Prema Marksovom shvatanju, nejednakosti u raspodeli resursa pred
stavljaju pokretaa drutvene promene, poto se oni koji ne poseduju
resurse organizuju i sukobljavaju sa onima koji kontroliu proizvod
nju, imaju mo i manipuliu kulturnim simbolima kako bi ozakonili
svoje prednosti i privilegije. Za razliku od Konta, Spensera i Dirkema,
Marks nije smatrao da postoje zakoni ljudskog organizovanja koji vae
za sve epohe.
9. Maks Veber, drugi veliki nemaki osniva sociologije, upustio se u dug,
ali tih dijalog sa Marksom, tvrdei da je nejednakost viedimenzionalnog karaktera i da nije utemeljena iskljuivo u privrednoj sferi, da
konflikt zavisi od istorijskih uslova i da nije neizbean ishod nejedna
kosti, te da promena moe da bude uzrokovana idejama, kao i materi
jalnom i ekonomskom bazom drutva. Takoe je naglaavao da soci
ologija mora da posmatra drutvo na irem nivou, ali i znaenja koja
pojedinci pridodaju ovim drutvenim silama to deluju na tom irem
nivou. Poput Marksa, on nije verovao da postoje opti zakoni ljudskog
organizovanja, ali je, za razliku od njega, mislio da je neophodno biti
nepristrastan i objektivan prilikom opisivanja i analize drutvenih po
java.
10. Na polju prouavanja tema vezanih za urbanizaciju i industrijalizaci
ju, rana amerika sociologija je usvojila zakljuke evropske sociologije,
ali je i sama zapoela dva vana istraivaka smera:
(a) iroku upotrebu kvantitativnih, statistikih metoda; i
(b) interakcionizam, odnosno teorijski pristup koji se bavi izuava
njem procesa u kome pojedinci u interakciji licem u lice odravaju
i menjaju drutvo.
11. U ranoj amerikoj sociologiji postojali su i pokuaji da se pomogne
nemonim lanovima drutva. Ovaj pristup je naroito isticao prak
su i primenjenu sociologiju, tj. pokuaj da se socioloko istraivanje
iskoristi kako bi se ponovo izgradile ili popravile problematine dru
tvene strukture.
12. Sociologija je danas iroko polje koje analizira sve aspekte ljudske
kulture, drutvene strukture, ponaanja i interakcije, kao i drutvene
promene.

Poreklo i priroda sociologije

55

Kljuni pojmovi
Baza: termin kojim Karl Marks oznaava materijalnu, ekonomsku osno
vu, koja utie na sve ostale aspekte drutva.
Diferencijacija: proces u kome pojedinci i ljudske organizacije poinju
da se razlikuju meusobno po kulturi, ciljevima i strukturi.
Doba razuma: intelektualni pokret osamnaestog i devetnaestog veka u
Velikoj Britaniji, inspirisan prosvetiteljstvom, koji je naglaavao neop
hodnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava i koji je izuavao priro
du drutvenog organizovanja.
Enciklopedisti: grupa drutvenih mislilaca u Francuskoj osamnaestog
veka koji su slavili ideju individualne slobode pojedinca od samovolje
politikog autoriteta. Na tragu njihove tradicije, Ogist Kont, osniva
sociologije, crpio je mnoge ideje.
Funkcionalizam: pristup koji prouava kako drutvene pojave dopri
nose ispunjavanju potreba ire drutvene celine. Prvi ga je upotrebio
Herbert Spenser.
Hijerarhija (poredak) nauka: vienje Ogista Konta po kojem nauke
mogu da budu ureene u hijerarhiju, po kriterijumima vremena na
stanka i sloenosti predmeta istraivanja. Sociologija je bila na vrhu
poretka, odmah iznad biologije.
Integracija/integrisan: procesi i mehanizmi kojima se diferencirane
drutvene jedinice organizuju u celinu, ureuju i kontroliu.
Kolektivna svest: termin koji je uveo Emil Dirkem da bi oznaio sisteme
kulturnih simbola koje ljudi u odreenom drutvu dele i koriste kako
bi uredili meusobne odnose.
Kritiki teoretiari / kritika teorija: pristup koji pokuava da izloi
oblike nejednakosti i dominacije, istovremeno predlaui naine na
koje bi se oni mogli ukloniti.
Nadgradnja: termin kojim Karl Marks oznaava one strukture i kulturne
sisteme koji su odreeni i uslovljeni ekonomskom bazom drutva.
Praksa: upotreba socioloke grae, teorija i objanjenja u praktine svrhe
u cilju uticanja na drutvene odnose i strukture.
Preuzimanje uloga drugih: proces u kojem pojedinac tumai gestove
drugih ljudi kako bi razumeo njihovo vienje situacije i pretpostavio
verovatan dalji tok deavanja.
Prosvetiteljstvo: veliki intelektualni pokret koji je vrhunac doiveo u 18.
i 19. veku i koji je ohrabrivao sekularno razmiljanje o svetu.
Simboliki interakcionizam: simboliki interakcionizam je pristup
analizi drutvenih pojava inspirisan ranom amerikom filozofijom i
sociologijom, koji naglaava vanost razumevanja dinamike kontakta
licem u lice i interakcije meu pojedincima.

56

Sociologija

Slika o sebi: nain na koji pojedinac izgrauje miljenje o sebi, a na osno

vu tumaenja reakcija drugih ljudi.
Socijalna psihologija: grana sociologije i psihologije koja pokuava da
razume uticaj kulture i drutvenih struktura na ponaanje i drutvenu
interakciju.
Sociologija: sistematsko prouavanje ljudskog ponaanja, interakcije i
organizacije.
Sociologija konflikta i teorija konflikta: stanovite da su tenzije i sukobi
oko nejednake raspodele resursa glavni pokreta drutvenih odnosa i
oblika drutvene organizacije.
Sredstva za proizvodnju: termin kojim Karl Marks oznaava prirodu i
organizaciju privrede u drutvu.
Sukob interesa: termin koji Karl Marks upotrebljava za oznaavanje
osnovne tenzije i neslaganja ciljeva izmeu onih koji kontroliu resur
se i onih koji ih ne poseduju.
Superorganski: nain na koji je Herbert Spenser video predmet sociolo
gije - kao organizaciju ivih organizama.
Uopteni drugi ( generalized other ): uopteno ponaanje drutvenih
grupacija, kome ljudi prilagoavaju svoje ponaanje i reakcije.
Vrednosna neutralnost: termin kojim Maks Veber naglaava da socio
logija treba da se kloni pristrasnosti i moralnih evaluacija ukoliko eli
da sprovede objektivnu analizu drutvenih pojava.
Zakon tri faze: stanovite Ogista Konta da ideje, kao i drutvo u celini,
prolaze kroz tri faze:
(a) teoloku, u kojoj primat ima religijsko miljenje;
(b) metafiziku, koja naglaava sistematsko miljenje; i
(c) pozitivnu fazu, u kojoj dominira nauka.

Glava 2

SOCIOLOGIJA I NAUNI METOD

U junu 1616. godine Galileo Galilej je, slab i izmuen, izaao pred in
kviziciju, poto je proveo nekoliko meseci u tamnici zato to je zagovarao
Kopernikovo gledite da Zemlja nije centar univerzuma, ve da se okree
oko Sunca. Godinama je na sebe skretao panju inkvizitora zbog svojih gle
dita, i doao je trenutak da plati glavom. Kako bi izbegao kaznu, morao je
javno da porekne sve u ta je verovao i da zamoli za pomilovanje tako to
e potvrditi crkvenu doktrinu da je Zemlja centar univerzuma. Iako je bio
osloboen zatvora, drugi deo ivota proveo je u nekoj vrsti kunog pritvora,
u drutvu svoje erke, asne sestre. Ipak, on je nastavio da istrauje i pra
vi razliite instrumente - od teleskopa do asovnika koji radi na principu
klatna - ali je i dalje bio izrod u vremenu u kome je religija dominirala. Dve
decenije kasnije, pri kraju svog ivota, ovek koji je otkriem teleskopa na
pravio revoluciju u astronomiji, izgubio je vid, to je moda bila vea kazna
od ponienja koje je doiveo pred inkvizicijom. Dakle, pre neto manje od
etiristo godina, nauka se nalazila u jako nepovoljnom poloaju.
U savremenom svetu nauka je postala osnovni nain tumaenja univer
zuma. Smisao svetu, sem nauke, daju i religija, ideologija, filozofija i lina
intuicija. Dakle, nauka ima konkurenciju, koja je u nekim oblastima jaa, a
u nekim slabija. Za razliku od vremena inkvizicije, danas tek neznatan broj
ljudi koji se ne bavi naukom dovodi u pitanje fizika, hemijska i biohemijska
tumaenja fizikog sveta, iako se religijsko zastupanje kreacionizma esto
sukobljava sa biolokim istraivanjima zasnovanim na evolucionizmu. Reli
gija i nauka mogu da se sukobe, ak i na poetku 21. veka.
Meutim, u drutvenoj areni, nauka nije suveren vladar, a glavni krivac za
to nije religija ve intelektualno nepoverenje u ostvarivost nauke o drutvu.
Mnogi smatraju da je nauni metod nepodesan za izuavanje ljudi i njiho
vih tvorevina - drutva i kulture. I tako, 175 godina posle Ogista Konta, koji
je verovao da sociologija moe da bude poput prirodnih nauka, sociolozi i
dalje nisu saglasni oko toga kako treba ili moe da izgleda nauna sociolo
gija. Kao to su Karl Marks i Maks Veber dovodili u pitanje mogunost ute
meljenja naune sociologije, to rade i mnogi savremeni sociolozi (Denzin,

Sociologija

58

1970; Halfpenny, 1982). Ipak, na trenutak emo pretpostaviti da ovaj spor u

pogledu naunog statusa sociologije ne postoji, kako bismo razumeli u kom
pravcu bi se razvijala nauna sociologija.

Priroda nauke
Cilj nauke jeste da razume kako svet u celosti funkcionie. Osnov ta
kvog razumevanja je teorija. Naune teorije nastoje da objasne zato po
jave postoje i na koji nain deluju ( J. Turner, 1991). Re teoretisanje se
u svakodnevnom ivotu esto izjednaava sa nagaanjem i iznoenjem
nedokazanih ili nedokazivih zamisli. Ova konotacija rei teorija je nez
godna budui da podrazumeva samu suprotnost onoga to nauna teorija
pokuava da ostvari. Cilj naune teorije jeste da izloi koncepcije o nainu
funkcionisanja sveta, sa preciznou koja e omoguiti da se podvrgne rigoroznim proverama. Naune teorije imaju naroite odlike koje ih razdvajaju
od drugih vrsta objanjenja, kao to su ona sadrana u religiji, politikoj
dogmi i linom stavu (J. Turner, 1985a).
Jedna od tih naroitih osobina naunih teorija jeste apstraktnost. Teorije
se izraavaju u apstraktnom obliku kako bi se objasnile pojave u svim vre
menima i mestima. Naune teorije se ne bave jedinstvenim i pojedinanim
pojavama, ve se okreu procesima koji deluju univerzalno. Na primer, u
vena Ajntajnova formula E = mc2 ne govori nita o odreenom emitovanju
energije (E), ili masi tela (m), ili brzini svetlosti (c) u odreenom kontek
stu - ve nam saoptava da su energija, masa i brzina svetlosti sutinski
povezane u svim vremenima i na svim mestima. Socioloke teorije takoe
mogu da dostignu ovaj stepen apstrakcije. Na primer, kako je pomenuto u
prvoj glavi, Herbert Spenser je primetio da se populacija s porastom deli na
jo vie fragmenata, koji se na okupu dre putem odnosa meuzavisnosti
i koncentracije moi. Ova teorija je takoe apstraktna jer se ne odnosi na
posebnu, odreenu populaciju u odreenom vremenu, ve se odnosi na sve
populacije u svim vremenima i mestima.
Druga jedinstvena osobina naunih teorija sastoji se u tome to su one,
kao to je ranije pomenuto, podlone proveri. Neki ak smatraju da su na
une teorije osmiljene tako da se stalno testiraju (Popper, 1959; 1969), jer
je cilj da se teorije neprestano proveravaju, sve dok ne steknemo utisak da je
teorija najverovatnije ispravna. Ukoliko niz testiranja zasnovanih na empi
rijskim injenicama nije uspeo da obori teoriju, smatra se da je ona trenut
no najbolje objanjenje sveta (Popper, 1969). Dakle, nasuprot laikom shvatanju teorija kao obinih spekulacija, cilj naune teorije jeste da sprovede
provere koje e ukloniti bilo kakvu sumnju u njenu ispravnost.
Na ovaj nain funkcioniu sve nauke. To nije efikasan proces, ali obezbeuje da teorije odgovaraju realnim dogaajima. Mi u teorije neprestano

Sociologija i nauni metod

59

sumnjamo i suoavamo ih sa injenicama. Pokuajmo uporediti ovaj pristup

sa alternativnim pokuajem da se svet razume. U religijskim tumaenjima
se smatra da boje moi i natprirodne sile kontroliu tok dogaaja. Ukoliko
ovo vienje ne odgovara realnom toku dogaaja osoba ne odbacuje veru u
mo bogova i ispravnost stavova, dok bi nauka odbacila teoriju koja ne od
govara stvarnosti. Slino tome, linih predrasuda se ne odriemo ak i kada
su u suprotnosti sa injenicama; zaista, mi se drimo svojih predrasuda i
stavova jer nam pruaju oseaj sigurnosti i jer smo navikli na njih. Politike
ideologije imaju istu osobinu - ljudi se dre svojih politikih ubeenja ak i
kada ih iznevere u praksi. Nasuprot tome, naune teorije se zauvek odbacu
ju ili menjaju ukoliko ne odgovaraju empirijskim injenicama.

Okvir 2.1. Zato je nauka jedinstvena?

1. Nauka ne pokuava da proceni ta bi trebalo (ili ne bi trebalo) da
postoji, ili da se desi.
2. Nauka samo pokuava da razume zato se neka pojava javlja i kako
funkcionie.
3. Radi toga nauka razvija apstraktne teorije (a ne procene), koje
objanjavaju kako i zato se javljaju neke pojave.
4. Nauka zatim ove teorije podvrgava empirijskoj proveri, odbacujui ih
ili modifikujui ukoliko ih injenice ne potkrepljuju.
5. Nauka koristi metode prikupljanja grae koje drugi istraivai mogu
da ponove kako bi se uverili da podaci koji su korieni u proveri
teorija nisu pristrasni.
6. Nauka proiruje svoja saznanja kada teorije uspeju da izdre empirijske
testove, i kada se odbacuju ili dopunjavaju one teorije koje nisu uspele
da prou proveru.

Iako se naunici u istraivanje uputaju voeni intuitivnim oseajem da

teorija odgovara stvarnosti, teorije se ne proveravaju povrno. Teorija mora
da prati neku odreenu optu proceduru, koja se esto naziva nauni me
tod, i da se izloi na sistematski nain. Nauni metod slui da bi se razvile
objektivne procedure za prikupljanje grae i potom se jasno naveli koraci
preduzeti pri njenom prikupljanju. Na ovaj nain drugi istraivai mogu
da provere nau teoriju i tvrdnje i da ispitaju da li smo nainili nekakve
banalne greke ili smo moda istraivanju prili s predrasudama. Kada se
graa ne bi paljivo i sistematski prikupljala mi ne bismo znali da li imamo
pouzdane zapise o dogaajima i da li empirijske injenice zaista potvruju
teoriju koju proveravamo.

60

Sociologija

Nauka nastoji da bude objektivna, tj. da prikupljanju grae pristupi bez

predrasuda i da potom dopusti da injenice govore same za sebe, potvr
ujui ili opovrgavajui teoriju. Na due staze, nauka ima sposobnost samoispravljanja, ali na kratke staze gledano u istraivanja se esto umeaju
predrasude. Prvo, naunici uglavnom imaju teoriju koju bi voleli da mogu
da potvrde, pa se esto dugo dre starih tumaenja iako bi ih trebalo odba
citi ili izmeniti. Drugo, nauka je skupa. Onaj ko plaa raune odluuje do
kakve vrste znanja istraivanje treba da doe. Ukoliko, na primer, vojska
finansira istraivanje, onda je jasno da se vojni elnici interesuju za oruje,
to e svakako uticati na nauno istraivanje; ukoliko neka farmaceutska
kua plaa istraivanje, ona je zainteresovana za pronalaenje leka za neku
bolest, to takoe utie na istraivanje, odreuje njegov tok, i tako dalje.
Tree, politiki programi i ideologije esto odreuju koji tip istraivanja je
poeljno sprovoditi, naroito kada se radi o posebnim oblastima istraiva
nja koje finansira vlada. Ukoliko ministarstvo poljoprivrede eli pesticide,
istraivanje e biti usmereno vie ka otkrivanju odgovarajue formule nego
ka otkrivanju drugih oblika kontrole biljnih tetoina; ili, ukoliko vlada eli
da ukine socijalnu zatitu, finansirae projekte koji e joj to omoguiti. Sem
toga, ukoliko vlada iz politikih (i religijskih) razloga eli da zabrani izua
vanje matinih elija, ona ima mo da to uini, to i jeste inila poslednjih
nekoliko godina. Dakle, nauka se razvija u nekom institucionalnom okru
enju koje znatno utie na razvoj i proveru teorija.
Cilj nauke jeste da, uprkos ovim uticajima iz okruenja, bude, kako je
Maks Veber govorio, vrednosno neutralna. Meutim, taj ideal je uvek
teko dostii. Vremenom, nauka e formirati relativno pouzdano znanje o
svetu. Ukoliko nauku uporedimo s alternativnim sistemima uverenja, videemo da je nauka najobjektivnija. Mogu nain poreenja nauke i njenih
alternativa prikazan je tabelom 2.1. U tabeli se postavljaju dva pitanja;
(a) da li je sistem verovanja evaluativnog karaktera, odnosno - da li procenjuje i predvia ta treba i mora da se desi; i
(b) da li je sistem uverenja empirijskog karaktera, odnosno usmeren na
injenice koje se tiu stvarnog sveta.
Ukoliko odgovor na oba pitanja glasi da, onda je sistem uverenja jedna
vrsta ideologije koja odreuje ta treba da se desi u empirijskom svetu. Uko
liko je na oba pitanja odgovor ne, onda je u pitanju neki logiki sistem, npr.
matematika ili kompjuterski jezik. Ukoliko je odgovor na prvo pitanje da
(evaluativan), ali ne na drugo pitanje (to se odnosi na empirijski karakter),
onda je primer ovakve vrste sistema ubeenja religijska zamisao nebeskog
carstva naseljenog boanstvima. I, na kraju, ako je sistem uverenja neevaluativnog karaktera (ili to nastoji da bude) i usmeren je ka empirijskom svetu,
onda je nauka glavni sistem uverenja koji bi pripao ovom polju.
Prisetimo se Kontove hijerarhije nauka, sa matematikom na dnu (kao
osnovnim jezikom svih nauka). Nauka se koristi logikom kako bi formuli-

Sociologija i nauni metod

61

sala i irila ideje, ali, na kraju, ona ipak mora da ih proveri u empirijskom
svetu. Dakle, granice izmeu nauke i logike nisu tako stabilne budui da je
zadatak logike da pomogne naunicima u reavanju problema. Isto tako, i
granica izmeu ideologije i nauke esto je nejasna, jer ideoloki programi,
naroito kad su povezani s finansiranjem projekata, esto odreuju predmet
naune analize. U okviru drutvenih nauka je prilikom istraivanja naroito
teko ostaviti ideologiju po strani, jer svi mi zastupamo odreena stanovita
u pogledu toga ta treba i moe da se desi u drutvu. to se tie granice iz
meu nauke i religije, ona je uvek bila problematina. U industrijskim dru
tvima nauka je zamenila religiju, postavi glavni sistem ubeenja. Meutim,
religija nije u potpunosti prihvatila ovu sudbinu, niti se veina ljudi odrekla
religijskog tumaenja sveta.
U okviru same sociologije postoje mnogi naunici koji jednostavno ne
veruju da ona moe ili treba da bude nauka. Za neke druge, cilj sociologije
je ideoloko zalaganje, naroito u ime siromanih i potinjenih. Dakle, u
okviru same discipline ne postoji saglasnost oko toga da li i u kojoj meri
sociologija treba da bude naunog karaktera. Poput Konta, i ja smatram da
sociologija treba da nastoji da postane nauka o drutvu, ali ovo miljenje ne
dele svi.
Tabela 2.1. Vrste sistema uverenja
Da li je empirijskog karaktera?

Da

Ne

Da

Ideologija

Religija

Ne

Nauka

Logika

Da li je evaluativnog karaktera?

Sociologija

62

Socioloki metod
U nauci, grau (tj. podatke) o stvarnom svetu treba prikupiti sistematski i
paljivo, tako da tu proceduru moe da ponovi bilo ko. Ukoliko bismo samo
naveli neke podatke, ne objanjavajui kako i zato su prikupljeni, niko ne
bi mogao da proveri da li su nae injenice zaista istinite. Stoga nauno
istraivanje, tj. prikupljanje i analiza grae, mora da se zasniva na optem
standardizovanom planskom pristupu, odnosno - naunom metodu.
Obino se pretpostavlja da se nauni metod sastoji od odreenih faza
ili stupnjeva, ali ovde ne smemo previe da se zanesemo i da pomislimo da
nauka predstavlja skup tano odreenih koraka ka istini i znanju. Zapravo,
koliko e istraivanje biti paljivo sprovedeno, jednostavno zavisi od panje
koju istraiva bude posvetio svakoj fazi (Babbie, 1992).
Jedna od ovih faza obuhvata odreivanje predmeta istraivanja, odno
sno onoga to naunik pokuava da istrai. Moda vam izgleda da se ovo
samo po sebi podrazumeva, meutim, taj korak je neophodan, jer se polje
istraivanja mora ograniiti. Ukoliko to ne uinimo, prikupljaemo grau
bez jasno odreenog cilja. U nauci predmet istraivanja esto odreuje te
orija, odnosno elja da se proveri verodostojnost teorije. Ipak, u sociologiji,
kao i u drugim razvijenijim naukama, istraivanje moe da se sprovodi i
iz drugih razloga, dakle, ne mora nuno da bude vezano za proveru teori
je. Jedan od razloga jednostavno moe da bude radoznalost istraivaa, tj.
zainteresovanost za neku pojavu. Drugi razlog za sprovoenje istraivanja
moe da bude klijent (npr. vladina organizacija, preduzee ili dobrotvorna
ustanova), koji eli da dobije informacije o odreenoj temi. Sprovoenje
istraivanja moe da bude posledica prethodnog istraivanja, koje je osta
vilo nedoreenosti ili je, pak, stimulisalo pojavu novih pitanja. Iako, prema
idealnom shvatanju nauke, svako istraivanje mora da bude voeno teori
jom, realnost je drugaija. Postoje mnogi drugi razlozi za sprovoenje istra
ivanja, kojima se nauni metod moe lako prilagoditi.
Jo jedna znaajna faza u sprovoenju istraivanja jeste postavljanje hi
poteze, odnosno pretpostavke o oekivanim rezultatima istraivanja. Hipo
teza moe, ali i ne mora da bude preuzeta iz teorije. Na ovaj nain istraivai
postavljaju kriterijume po kojima e meriti vanost svojih otkria. Bez hi
poteze koja rukovodi prikupljanjem i analizom grae, ili makar bez labave
predstave o oekivanom ishodu istraivanja, bilo bi teko usmeriti napore
ka jednom cilju. Zapravo, tako bismo prikupili informacije koje uglavnom
nisu od znaaja za nae istraivanje.
Konano, poto smo odredili predmet istraivanja i postavili hipotezu,
treba napraviti plan ili nacrt istraivanja (research design). Nacrt obuhva
ta niz postupaka kojima e se prikupljati graa znaajna za predmet istra
ivanja. Postoji mnogo osnovnih vrsta istraivakih programa, ali svi oni
pokuavaju da odrede kako treba prikupljati informacije. Izbor plana zavisi

Sociologija i nauni metod

63

od razliitih faktora - od prirode problema, koliine novca koji e biti utro

en, te sklonosti samog istraivaa. U sociologiji postoje etiri osnovna tipa
istraivakih programa:
(a) eksperimenti;
(b) ankete;
(c) posmatranje (opservacija); i
(d) istorija.
Svaki od ovih pojmova emo ukratko objasniti.
Eksperimenti. Istraiva eksperimentom pokuava da ispita uticaj neke
pojave na odreeni aspekt drutvenog ivota i obino proverava ljudsku
reakciju na odreene podsticaje. Kljuna odlika eksperimenta je kontrola
spoljanjih uticaja koji mogu ometati istraivaa u oceni uticaja podsticaja
na ispitanike u odreenoj situaciji. U klasinom eksperimentalnom nacrtu
ovo se postie time to se oforme dve grupe ispitanika:
(a) eksperimentalna grupa koja prima podsticaj ili je izloena odree
noj situaciji od znaaja za predmet istraivanja; i
(b) kontrolna grupa, koja ne prima podsticaj i nije izloena uslovima od
znaaja za istraivanje.
Razlika izmeu te dve grupe omoguava istraivau da odredi da li i u
kojoj meri neki podsticaj ili situacija utiu na pojedince. Uzmimo za primer
kontrolisani eksperiment u kome farmaceutska kompanija sprovodi istrai
vanje kako bi ispitala delovanje nekog leka. Eksperimentalna grupa e pri
miti dozu leka, dok e se kontrolnoj grupi dati bezopasni placebo. Ova vrsta
eksperimenata esto podrazumeva da ni ispitivai ni ispitanici ne znaju ko
dobija eksperimentalni lek a ko placebo. Na taj nain istraivai se, poreenjem rezultata dobijenih iz eksperimentalne i kontrolne grupe, osiguravaju
da rezultati prikazuju stvarno dejstvo leka.
Ankete. Najei nacrt istraivanja u sociologiji odnosi se na anketu, u
kojoj ljudi odgovaraju na pitanja o odreenoj temi od znaaja za istraiva
nje (Rossi, Wright & Anderson, 1985). Ova pitanja moe da postavlja ispi
tiva ili, to je ei sluaj, sam ispitanik ispunjava upitnik. Idealna anketa
bi bila ona koja ima sledee karakteristike. Prvo, ispitanici obuhvaeni an
ketom predstavljaju celu populaciju koja je od znaaja za istraivanje ili,
ee, reprezentativni uzorak ove populacije. Drugo, svi ispitanici pristaju
da odgovore na pitanja. Tree, svi ispitanici odgovaraju na ista pitanja. Ipak,
u praksi je teko ispuniti ove uslove. Najee je teko ispitati celu popula
ciju - ili ima mnogo lanova ili je neke nemogue ukljuiti u istraivanje.
Moe se desiti da ih je teko navesti da odgovaraju na pitanja, jer su zauzeti,
nezainteresovani, zaboravni ili ak doivljavaju anketu kao zadiranje u pri
vatnost. Ponekad se dogodi da ispitanici tumae pitanja na razliite naine,
ili da ispitiva postavlja pitanja drugaijim tonom, ili se pak drugaije po-

64

Sociologija

stavlja prema razliitim ispitanicima. Ukoliko je uzorak dovoljno obiman,

mnogi od ovih problema se prevazilaze ili se meusobno potiru. No, preterana upotreba upitnika ukljuuje druge probleme (Cicourel, 1964): oni
pokazuju samo ono to ljudi kau, ne ono to moda zaista misle i ine; oni
odreuju strukturu odgovora, umesto da dopuste da ih ispitanici na svoj
nain formuliu; esto su izloeni pogrenim tumaenjima i davanju lanih
odgovora; i teko izlaze nakraj s pojavama koje ne mogu da se formuliu u
obliku pitanja. U svakom sluaju, sociolozi ih koriste jer se lako sprovode,
lako se kontroliu i pogodni su za primenu statistike analize (Collins, 1984;
Lieberson, 1985; 1992). Sem toga, sociologe esto zanima ta ljudi misle,
opaaju i u ta veruju, a upitnik je relativno lak nain da se dobije uvid u
povrnija miljenja, zapaanja, oseaje i emocije.
Posmatranje (opservacija). Ponekad je najbolje napustiti laboratoriju, od
baciti upitnik, umeati se meu ljude i posmatrati ta rade u razliitim situ
acijama. Posmatrako istraivanje upravo to i ini (Whyte, 1989; Whyte &
Whyte, 1984): ono smeta istraivae u prirodno okruenje, u kome mogu
da posmatraju i belee svoja zapaanja. Na ovaj nain lake se uoavaju ni
janse, kontekst, interakcije, prolost i tok dogaaja. Jedna vrsta istraivanja
je posmatranje i uestvovanje (uesniko posmatranje), u kojoj ispitiva
postaje deo grupe, organizacije ili zajednice koju prouava. On e se na taj
nain povezati s predmetom istraivanja i moi e da iskusi svet na isti nain
kao oni koje posmatra. Drugi oblik posmatrakog istraivanja je nenamet
ljivo posmatranje (neuesniko ili prikriveno posmatranje), kada ispitiva
ne uestvuje u aktivnostima zajednice kao lan, ve stoji sa strane i belei
ta se dogaa. U toj vrsti istraivanja gubi se prisnost sa zajednicom i razumevanje iznutra, to je mogue ostvariti kod posmatranja i uestvovanja,
ali se zato umanjuje verovatnoa da e postupci istraivaa uticati na tok
dogaaja i na rezultate istraivanja. Posmatrake studije su esto pripremni
korak u daljim analizama, jer omoguavaju istraivaima da formuliu pi
tanja tako da ih ispitanici razumeju na pravi nain. Velika prednost posmatrakih istraivanja sastoji se u tome to istraiva ispituje stvaran svet, a ne
vetaeku konstrukciju eksperimentalnog nacrta ili anketnih listia (Whyte,
1989). Veliki nedostatak je, pak, to to razliiti ispitivai mogu da, u skladu
s linim uverenjima i predispozicijama, uoe razliite pojave. Sem toga, po
smatrake studije je teko ponoviti - kako bi se videlo da li istraiva zaista
navodi stvarne dogaaje - jer grupa moda vie ne postoji, ili jednostavno
zato to razliiti ispitivai primeuju razliite stvari ili uspevaju da izazovu
razliite odgovore subjekata.
Istorija. Ponekad poelimo da znamo ta se deavalo u prolosti. Narav
no, moemo da zamolimo ljude da nam priaju o svojoj prolosti, ali esto
elimo da idemo jo dalje u povest. Upravo u toj elji da se zae dublje, u
daleku povest, susreu se istorija i sociologija. Mnogi od ranih osnivaa so
ciologije - naroito Kont, Spenser, Marks i Veber - koristili su istoriju kako

Sociologija i nauni metod

65

bi razvili ili ilustrovali svoje zamisli i ideje. Poslednjih decenija zabeleeno

je dramatino obnavljanje primene istorijskog istraivanja, kako bi se proverile ili potkrepile teorije ili se, pak, opisao razvoj i tok dogaaja. Ponekad
se istorijsko istraivanje zasniva na prethodnim istraivanjima arheologa
ili istoriara koji su prouavali arhivsku grau, a u drugim sluajevima soci
olozi bi sami obilazili arhive ili arheoloke iskopine. Glavna razlika izmeu
istorije i istorijske sociologije sastoji se u tome to se sociolozi istorijom
uglavnom slue da bi potkrepili neku optu teoriju, dok istoriari poku
avaju da opiu dogaaje u nekom odreenom razdoblju. Ova razlika nije
precizno definisana, ali donekle uspeva da oslika razliku izmeu istorije i
sociologije. Veliki problem kod upotrebe istorijskih dokumenata je to to su
oni uvek nepotpuni i podloni razliitim tumaenjima (to zapravo i stvara
potrebu za istoriarima), te, kao posledica toga, istorija retko kad moe da
predstavlja pouzdanu potvrdu neke teorijske misli.
Grau, poto se prikupi putem jednog od navedenih istraivakih nacr
ta, treba podvrgnuti analizi. Vrsta analize zavisi od istraivakog nacrta i
prirode grae, ali, u svakom sluaju, cilj je da se analiza sprovede paljivo,
sistematino i nepristrasno. Iz analize e proistei nai zakljuci, i zato je
bolje da budemo paljivi, jer e ih drugi istraivai proveravati.
Poslednja faza naunog metoda sastoji se u proceni uverljivosti hipoteze.
Ukoliko hipoteza nije postavljena, u ovoj fazi bi trebalo da se naznai ta
smo saznali o predmetu istraivanja na osnovu prikupljene grae.
Faze, ili koraci naune analize grafiki su predstavljeni na slici 2.1. Iako
nam se moe uiniti da se ovi postupci podrazumevaju, neophodno ih je
istai, jer nas oni primoravaju da predmetu istraivanja pristupimo siste
matski, da ostanemo nepristrasni (ili makar ograniimo meanje linog
stava u istraivaki proces) i omoguavaju drugima da saznaju ta smo mi
otkrili i kako smo to otkrili. Bez naunog metoda ne bismo mogli da imamo
poverenja u tue zakljuke i ne bismo znali kako da ih proverimo ili po
tvrdimo. Znanje bi u tom sluaju bilo nepouzdano i esto neispravno, pa bi
prikupljanje pouzdanog znanja o svetu koji nas okruuje bilo nemogue.
Slika 2.1. Elementi naunog metoda

66

Sociologija

Da li nauka umanjuje humanost?

Moje kolege sociolozi esto govore da je sociologija vrsta umetnosti. To
znai da veruju kako sociolozi treba da prestanu sa deljenjem bezlinih
upitnika i da, umesto toga, dou u dodir sa stvarnim oblicima ponaanja
i miljenja ljudi u svakodnevnom ivotu. Sem toga, pored intelekta, treba
da koristimo i intuiciju, kako bismo dobili informacije o drutvenom svetu.
Tvrdi se da sociologija i dalje treba da koristi opte konceptualne zamisli,
ali jedino ukoliko one imaju potporu u stvarnim dogaajima u kojima smo
uestvovali. Ukoliko iz prve ruke spoznamo brige, nedoumice i probleme
lanova nekog drutva, tek u tom sluaju moemo da iskoristimo svoje te
orijsko znanje kako bismo im pomogli i uinili njihove ivote boljim. So
ciolozi koji pripadaju ovoj struji smatraju da je njihov zadatak da proue
napetosti koje proistiu iz drutvene organizacije i da potom ponude mo
gua reenja.
Mnogi profesionalni sociolozi su prvi kontakt sa ovom disciplinom
ostvarili iz humanih pobuda. Smatrali su da su neke drutvene pojave - kao
to su etnika i polna diskriminacija, privilegije koje bogati imaju nasuprot
siromanima, nezadovoljstvo, otuenje i druge drutvene bolesti - nepra
vedne i eleli su da preduzmu neto povodom toga. Zapravo, ta elja da
se pomogne ljudima motivisala je rane sociologe, kao to su Karl Marks,
Harijet Martino i Dejn Adams, a privukla je i mnoge savremene sociologe
ovoj disciplini. eleli su da pomognu ljudima i uine svet boljim. Ukoliko
ovo dublje razmotrimo, naii emo na humane ciljeve meu veinom soci
ologa, ak i meu najnepopustljivijim metodolozima i sjajnim teoretiari
ma. Naravno, to znai da u pozadini rada svakog sociologa postoji nekakva
prikrivena ideologija. Ponekad se ova ideologija glasno zagovara, pa mnogi
sociolozi izjavljuju koje drutvene pojave smatraju pogrenim i izraavaju
opte zamisli o moguim reenjima problema. Istina, u isto vreme, socio
lozi su realni i znaju da je nemogue oblikovati drutvo po vlastitoj elji i
ukusu. Sem toga, sociolozi su svesni da se moraju osloboditi linih uverenja
kad se bave naukom. Ipak, kroz kolovanje, njihova humana motivacija i
ideoloka revnost se povlae i skrivaju pod slojem tehnikih vetina i nau
nog profesionalizma. Oni sociolozi koji ipak otvoreno zadre humanistiko
i ideoloko opredeljenje esto su skloni tome da eksperimente, statistiku,
bezline naune metode i apstraktne teorije ocene kao neprijatelja koji
stoji na putu ostvarenja njihovih praktinih ciljeva. Oni obino smatraju da
teorija i nauni metod nipodatavaju intuitivan pristup razumevanju dru
tvene realnosti i njihovu elju da se ljudima pomogne.
Ovaj naizgled nepremostiv jaz izmeu intuicije i istraivanja zapravo je
nepotreban. Nae razumne slutnje, oseanja i intuicije su sjajan izvor socio
loke grae. Iako se metodoloki problemi prouzrokovani linim stavovima
naroito istiu kad ljudi prouavaju ljude, treba priznati da drutvene nauke

Sociologija i nauni metod

67

imaju veliku prednost nad prirodnim upravo zahvaljujui uplitanju intuicije

i linih stavova. Poto su ljudi ti koji prouavaju druge ljude i naine njiho
vog organizovanja, oni u prikupljanju grae mogu da se poslue intuicijom.
Zato su sociolozi esto blisko povezani s predmetom istraivanja na takav
nain na koji to jedan geolog ili fiziar nikad ne mogu da budu. Ukratko, in
tuicija i oseanja mogu da predstavljaju svojevrsnu prednost. Ipak, ne treba
ni preterivati u upotrebi intuicije, kao to mnogi sociolozi ine.
Naa intuicija moe i da bude pogrena, pristrasna ili samo delimino
ispravna. Ukoliko pokuamo da primenimo projekat ili plan zasnovan na
pogrenim informacijama ili na ideolokim osnovama (na onome to mi
slimo da bi trebalo da se desi), kako bismo ispravili nepravdu u drutvu,
moemo priiniti vie tete nego koristi. Zaista, tako moemo da naudimo ljudima, pa ak i da stvorimo nepovoljnije drutveno okruenje za one
kojima smo pokuali da pomognemo (J. Turner, 2001). Stoga je potrebno
da malo ublaimo oduevljenje intuicijom i graom koju smo prikupili na
osnovu linog iskustva u odreenim drutvenim okolnostima. Tu intuitiv
nu prednost ne treba da odbacimo ili potisnemo, kao to to ne treba da
uinimo ni sa svojom eljom da pomognemo ljudima i stvorimo neki bolji
svet, ve ove motivacije treba da nadopunimo naunim istraivanjem. Uko
liko elimo da ostvarimo svoje humane ciljeve - a oni su veinu nas i naveli
na prouavanje sociologije - onda treba da budemo umeni u prikupljanju i
tumaenju okolnosti koje elimo da izmenimo, te razumevanju ljudi kojima
elimo da pomognemo. A teorija nam je potrebna da bismo razumeli zato
i kako okolnosti funkcioniu. Pored toga, trebalo bi da budemo sposobni
da predvidimo posledice svake promene koju iniciramo u drutvu i da pa
ljivo prikupljamo tane podatke o njima. Ne moemo se osloniti samo na
intuiciju i linu ideologiju. Potrebna nam je teorija koja uspeva da izdri
provere, koja e nam pokazati kako i zato stvari funkcioniu, i koja e nam
sugerisati koje korake treba preduzeti kako bi se situacija popravila. Sem
toga, moramo prikupiti pouzdane podatke i paljivo ih analizirati kako bi
smo shvatili kakve posledice po drutvenu organizaciju mogu da imaju naa
dela voena teorijom.
Ukoliko nemamo teoriju nemamo ni polazite za razumevanje i tuma
enje drutvenog sveta. Bez teorije mi ne znamo ta inimo, niti ta treba
da oekujemo. Ukoliko nemamo metode ne moemo biti sigurni u svoje
teorije, jer one nisu proverene, a, sem toga, ne moemo da znamo ni koje
drutvene okolnosti treba izmeniti. Mi se, naravno, moemo prilikom stva
ranja relevantnih teorija i razvijanja sistematskih naina prikupljanja grae
osloniti na svoju upoznatost sa situacijom i na kreativnu intuiciju. Meutim,
naa intuicija ne moe da nadomesti teoriju, paljivo osmiljene metode i
detaljnu analizu. Zato je nauka vaan instrument u pristupu drutvenim
problemima.

68

Sociologija

Nauna sociologija i drutvena praksa

Kao to je pomenuto u prvoj glavi, zvanini osniva sociologije, Ogist
Kont, smatrao je da nauka o drutvu moe da se upotrebi kako bi se stvo
rilo bolje drutvo. Verovao je da je mogue dostii nivo znanja o ljudskoj
organizaciji, koji bi olakao stvaranje novih drutvenih oblika, ukoliko so
ciologija bude mogla da razvije i potvrdi teorijske zakone poput onih u fi
zici i biologiji. Dakle, Kont je video nauku i humanizam kao snage koje se
nadopunjuju: poto budemo razumeli kako i zato funkcionie drutveni
svet, to znanje emo moi da iskoristimo za stvaranje boljeg sveta. U pot
puno drugaijim uslovima i prilikama Karl Marks i Emil Dirkem su mislili
isto kao on. eleli su da svoje teorijsko razumevanje sveta iskoriste kako bi
konstruisali bolje drutvo.
Re konstruisati asocira na drutveni inenjering i kontrolu, orvelovski
svet Velikog brata, i na mrano i tmurno tehnokratsko drutvo. Inenjering
je, mnogi bi se sloili, prihvatljiv sve dok se odnosi na izgradnju mostova i
puteva. Ali nezauzdan inenjering teorijskog znanja raa stvari kao to su
nuklearne bombe i drugi potencijalno opasni i tetni ureaji. Takvi stra
hovi su, naravno, osnovani. Ipak, postavlja se pitanje da li su pogrene primene inenjeringa moda rezultat drutvene organizacije koja ohrabruje i
podstie pogrenu upotrebu inenjeringa. Ukoliko bismo bolje poznavali
drutveni univerzum moda bismo lake mogli da ograniimo zloupotrebu
znanja. S druge strane, to znanje o drutvenim organizacijama mogli bismo
da upotrebimo kako bismo stvorili jo stravinije stvari (J. Turner, 2001).
Ovaj problem je sporan na neki nain. Razvoj teorije i primene istrai
vakih metoda vodie proirenju znanja o funkcionisanju drutvenog sveta.
Ovo znanje e se, ak i u trenutnom grubom obliku, koristiti za drutveni
inenjering (Hunt, 1985), iako se drutveni inenjering u sociologiji esto
naziva drugim imenom, na primer socioloka praksa, a ponekad i klinika
sociologija i primenjena sociologija. Ipak, treha znati da se ovi, unekoliko
blai, termini odnose na pokuaje da se, prema rezultatima istraivanja i
teorijskim uvidima, konstruiu izvesni modeli drutvenih odnosa. Naravno,
ovo znanje moe biti upotrebljeno i u dobre i u loe svrhe - a ta je loe
i dobro, stvar je ljudskog vrednovanja. Dakle, ne treba videti naunu so
ciologiju kao nekakvu ezoterinu aktivnost, jer se ona primenjuje kako bi
se izmenio na svakodnevni ivot, a u budunosti e se verovatno koristiti
sve vie.

Sociologija i nauni metod

69

Saetak
1. Nauka je sistematski napor da se svet razume putem teorijskih zamisli
koje su plod paljivo sprovedenog istraivanja.
2. Teorija je osnov za razumevanje univerzuma jer ukljuuje dve jasne
odlike: (a) apstraktnost i optost i (b) proverljivost. Znanje se akumu
lira kada se apstraktne teorije neprestano proveravaju.
3. Empirijska graa se prikuplja sistematski, u skladu s postavkama na
unog metoda. Ove postavke ukljuuju:
(a) definisanje predmeta istraivanja;
(b) postavljanje hipoteze;
(c) prikupljanje grae, to se u sociologiji obavlja putem eksperimena
ta, upitnika, posmatranja (opservacije) ili istorije;
(d) analizu grae; i
(e) donoenje zakljuaka, imajui u vidu pouzdanost teorije, prethod
na istraivanja ili potrebe klijenta.
4. Iako se lina uverenja ispoljavaju kada ljudi prouavaju druge ljude,
injenica je da u oblasti drutvenih nauka istraivai poseduju stvarno
iskustvo i intuitivnu bliskost sa predmetom istraivanja, to moe biti
prednost. Oni ne prouavaju nekakav svet odvojen od njihovog isku
stva, ve na neki nain prouavaju svet iji su i sami deo.
5. Znanje o drutvu e se sve vie upotrebljavati za konstruisanje i rekonstruisanje drutvenih odnosa. Takvi pokuaji ne moraju biti nuno
nehumani, ve mogu biti uinjeni u ime humanizma. Stoga nauka i
humanizam ne moraju da budu suprotstavljeni pojmovi.

Kljuni pojmovi
Analiza: faza naunog metoda u kojoj se prikupljena graa sistematski
ispituje u cilju izvoenja konanih zakljuaka.
Anketa (upitnik): vrsta istraivanja u kome uzorak ispitanika odgovara
na odreena pitanja.
Eksperiment / eksperimentalni nacrt: vrsta istraivanja u kome se
spoljni uticaji kontroliu kako bi se izolovao uticaj nekog odreenog
faktora.
Eksperimentalna grupa: grupa koja je podvrgnuta eksperimentu i izlo
ena podsticaju od znaaja za istraivanje.
Graa: podaci o empirijskom svetu.
Hipoteza: pretpostavka o oekivanom ishodu projekta. Hipoteza pred
stavlja pretpostavku izvedenu iz primene opte teorije na pojedinaan
sluaj.

70

Sociologija
Istorija / istorijsko istraivanje: vrsta istraivanja u kome se podaci o
prolosti prikupljaju na sistematski nain.
Istraivaki nacrt: praenje izriitih procedura prilikom prikupljanja
empirijske grae.
Klinika sociologija: pristup u sociologiji koji koristi socioloko znanje
kako bi izvrio procenu situacije po nalogu klijenta i razvio reenje
problema.
Kontrolna grupa: grupa uesnika u eksperimentu koji nisu izloeni delovanju podsticaja. Rezultati dobijeni analizom ove grupe koriste se
radi poreenja sa rezultatima eksperimentalne grupe.
Nauni metod: procedure kojih se treba drati prilikom prikupljanja
grae. Ove procedure su namenjene proveri teorija i predstavljaju
osnov za prikupljanje grae na objektivan nain, tako da se to kasnije
moe ponoviti.
Nauka: proces u kome se teorijska objanjenja odreenih pojava siste
matski proveravaju pomou empirijske grae.
Neupadljivo posmatranje: vrsta posmatranja u kojoj ispitiva pokuava
da ostane izvan toka dogaaja koje prouava.
Opservacija - nacrt posmatrakog istraivanja: beleenje aktivnosti
pojedinaca u njihovom prirodnom okruenju.
Praksa (primena): socioloki rad usmeren na praktine rezultate, odno
sno izmenu drutvene situacije.
Predmet istraivanja: prvi korak naune metode, koji se odnosi na odre
ivanje vrste grae koju emo prikupljati tokom istraivanja.
Primenjena sociologija: pokuaj da se socioloko znanje upotrebi za reavanje konkretnih problema.
Teorije: apstraktne postavke koje objanjavaju kako i zato funkcioniu
pojave u univerzumu. Teorija je osnov naunog znanja.
Testiranje/provera: paljivo prikupljanje empirijske grae u cilju procene validnosti teorije ili hipoteze izvedene iz teorije.
Uestvovanje i posmatranje: vrsta posmatrakog istraivanja u kojoj
istraiva aktivno uestvuje u drutvenoj realnosti onih koje ispituje.

Glava 3

TEORIJSKE PERSPEKTIVE U SOCIOLOGIJI

Problemi u razvoju naunih teorija
Teorije nam objanjavaju kako svet funkcionie. Najizvrsnije teorije su
izraene u vrlo preciznim terminima, to ih ini lako proverljivim. U so
ciologiji postoji dosta takvih teorija, ali one nisu tako brojne kao u nekim
zrelijim naukama. Naime, mnogi sociolozi misle da nauni metod, opisan
u drugoj glavi, nije pogodan za drutvene nauke, pa je to jedan od razloga
to sociologiji nedostaje korpus prihvaenih teorija. Za razliku od fizikog i
biolokog sveta, u drutvenom svetu ne postoje veni zakoni kojima podleu ljudsko ponaanje, interakcija i organizacija. Ljudi su kreativni, nepredvidivi i u stanju su da preoblikuju osnovnu prirodu svog drutvenog sveta.
Stoga je nemogue ustanoviti vene zakone drutvene dinamike (Giddens,
1993). Pored ovih kritika naune sociologije postoje i druge koje, bez obzira
na zahteve naune teorije, misle da sociologija treba da bude izriito ideo
loke prirode. Sociologija bi, prema njihovom shvatanju, trebalo da stane
na stranu obinog oveka, naroito na stranu onih koje zloupotrebljavaju
elite to poseduju novac i mo.
Jo jedan faktor, koji ne doprinosi upotrebi naunog metoda u sociologiji,
jeste obiaj pojedinih autora da svoje zamisli izraavaju u tako nepreciznim
terminima da istraivai gotovo uopte nisu zainteresovani za proveru nji
hovih teorija. Sem toga, mnogi istraivai koji paljivo prate sve korake na
unog metoda, a koje smo naveli u prethodnom poglavlju, jednostavno nisu
zainteresovani za testiranje teorija. Njih vie zanima prikupljanje podataka
na odreenu temu (Turner & Turner, 1990). Dakle, tano je, naalost, da
teoretiari i istraivai esto idu odvojenim putevima. I, ukoliko tome pri
dodamo injenicu da neki sociolozi misle kako nauna teorija nije mogua
ni poeljna, ili kako sociologija mora da bude vie ideolokog nego naunog
karaktera, onda je jasno zato su teorije u sociologiji manje razvijene nego
one u tvrdim naukama.
U sociologiji ima dosta prilino razvijenih teorija, ali su one esto ne
poznate sociolozima van uskih naunih krugova, a, sem toga, ne prihvata-

Sociologija

72

ju ih ni mnogi sociolozi koji zastupaju nenauno stanovite. Uz to, veina

sociologa radi u okviru jedne ili vie optih teorijskih perspektiva. To nisu
precizne teorije, ve one predstavljaju vrstu pojmovnih naoara za pogled
na drutveni svet. Neki sociolozi veinom daju precizne teorijske formu
lacije, drugi se pridravaju neodreenih pojmovnih okvira, dok neki, pak,
i dalje zadravaju ideoloka stanovita. U ovom poglavlju emo ukratko
objasniti neka od najvanijih teorijskih stanovita u sociologiji. Sa nekima
od njih smo se ve susreli u kratkom osvrtu na nastanak sociologije u prvoj
glavi. Ovde u posvetiti vie panje savremenim sociolokih pristupima (J.
Turner, 2003). Kako se budemo dublje unosili u socioloku materiju, moi
emo detaljnije ispitati ova teorijska polazita.

Teorijske orijentacije u sociologiji

Funkcionalistika teorija
Funkcionalistiku teoriju je formulisao Herbert Spenser, a Emil Dirkem ju je preneo u 20. vek. Pedesetih godina prolog veka ova vrsta teorije
preovlaivala je u sociologiji, a sada predstavlja samo jedan od moguih
pristupa. Sve funkcionalistike teorije drutveni univerzum posmatraju kao
sistem meupovezanih delova (Turner & Maryanski, 1979). Delovi se po
tom analiziraju na osnovu rezultata do kojih dovode, ili na osnovu funkcija,
ukoliko posmatramo vei sistem. Na primer, porodica moe da se posmatra
kao osnovna drutvena institucija koja pomae da se odri ire drutvo tako
to regulie seksualne odnose i reprodukciju meu odraslima, i pomae u
socijalizaciji mladih kako bi oni postali kompetentni lanovi drutva. Pored
toga, svaka struktura (npr. fakultet ili univerzitet) moe se analizirati me
todom funkcionalistike teorije. Potrebno je samo postaviti jedno pitanje:
kako neki deo fakulteta (npr. studentska organizacija, bratstva i sestrinstva,
studentska vlada, nastavni kadar, osoblje, administracija itd.) doprinose
funkcionisanju celog sistema?
Najvei deo funkcionalistikih teorija istie potrebe (needs, requisites) si
stema. Dakle, svaki element se ispituje u odnosu na to kako ispunjava odre
enu potrebu. Na primer, u mnogim drutvenim sistemima postoji potreba
za donoenjem odluka, koordinacijom ljudi i raspodelom resursa. Ukoliko
su ovo osnovne potrebe sistema treba postaviti pitanje: koji delovi sistema
ispunjavaju ove potrebe? Potom se objanjava kako odreeni deo sistema
(npr. vlada ukoliko se bavimo drutvom) funkcionie da bi ispunio osnovne
potrebe.
Funkcionalistike teorije imaju brojne nedostatke. Jedan od najznaaj
nijih je to to one drutvo posmatraju kao isuvie dobro povezanu i organizovanu celinu (Dahrendorf, 1958; 1959). Kad bi svaki deo sistema imao

Teorijske perspektive u sociologiji

73

svoju funkciju i ispunjavao odreenu potrebu drutva bi podseala na do

bro podmazane maine koje funkcioniu besprekorno. No, naravno, svi mi
znamo da to nije tako, jer su u drutvu prisutni i brojni konflikti i drugi disfunkcionalni procesi. Ipak, funkcionalni pristup je i dalje interesantan, jer
nam omoguava da vidimo drutveni univerzum (ili bilo koji njegov deo)
kao sistemsku celinu na koju se odraava funkcionisanje njenih sastavnih
delova.

Evolucione teorije
Evolucione teorije u sociologiji obuhvataju dve vrste pristupa: jedan se
usredsreuje na razvoj ljudskih drutava od prostih ka sloenim oblicima,
dok se drugi bavi uticajem prirodne selekcije na ljudske gene, budui da
geni utiu na nae ponaanje. Fazni modeli evolucionih teorija zasnivaju
se na pretpostavci da drutva u svom razvoju prolaze kroz odreene faze
ili nivoe. Neki rani sociolozi, kao to su Ogist Kont, Herbert Markuze, Karl
Marks i Emil Dirkem, smatrali su da se drutva, prolazei kroz zasebne faze,
razvijaju iz prostih ka sloenijim oblicima. Veina funkcionalistikih teo
rija istie evoluciju kao proces u kom se poveava diferencijacija, odnosno
razlaganje drutva na jo specifinije strukture i sisteme kulturnih simbola.
Dakle, funkcionalisti smatraju da je evolucija proces uslonjavanja ljudskog
drutva (Durkheim, 1893; Luhmann, 1982; Parsons, 1966; Spencer, 18731894), pri emu svaka faza drutvenog razvoja ukljuuje odreeni nivo slo
enosti (videti, na primer, prolog u kome su saeto iznete najznaajnije faze
evolucije).
Neke savremenije fazne teorije belee prelazak sa lova i skupljanja plo
dova na hortikulturu (uzgajanje biljaka koje se zasniva jedino na upotrebi
ljudske snage), potom na poljoprivredu (uzgajanje koje se oslanja na ivo
tinjsku snagu, energiju vetra i vode), sve do industrijskih i postindustrijskih
drutava dananjice (Nolan & Lenski, 2004; J. Turner, 2003). Ove teorije
naglaavaju znaaj tehnologije (upotreba znanja u svrhe upravljanja oko
linom) i privrede za transformaciju drutava, iako neki istiu i uticaj rata
i nastanka drave na evolutivni razvoj drutava od prostijih ka sloenijim
oblicima.
Evolucione teorije koje naglaavaju uticaj prirodne selekcije pomeraju
teite istraivanja od evolucije drutava ka genima ljudskog genoma. Ovi
naunici smatraju da su mnogi oblici ponaanja uslovljeni genima. Dakle,
osnovnu strukturu drutva stvaraju geni, jer su oni ti koji oblikuju ljudsko
ponaanje. Sociobiologija je nauni pristup koji organizme vidi kao mai
ne namenjene opstanku gena u genskom fondu1 (Lopreato, 1989; Van den
Berghe, 1981; 1991). Ljudsko ponaanje i drutvene strukture se posmatraju
kao strategije koje geni preduzimaju kako bi opstali u genskom fondu.
1 Na engleskom gene pool - obino se prevodi kao genski pul, genetski bazen, genski fond ili genofond i
odnosi se na sveukupnost gena jedne populacije (prim. prev.).

Sociologija

74

Naime, geni navode ljude na ispoljavanje oblika ponaanja i stvaranje dru

tvenih struktura koje e omoguiti nosiocu tih gena da preivi i reprodukuje se. Na primer, nastanak i razvoj porodice zapravo je strategija koja osigu
rava da e se pojedinci koji imaju zajednike gene tititi meusobno, ime
obezbeuju da njihovi geni ostanu u opticaju u genskom fondu. to vei
procenat zajednikih gena jedinke imaju, to e njihovo zatitniko ponaa
nje biti intenzivnije (stoga se roditelji, koji sa decom imaju 50% zajednikih
gena, postavljaju izuzetno zatitniki prema njima, na ta ih zapravo navode
geni, kako bi obezbedili da genetski materijal ostane u genskom fondu).
Jo jedna novija varijanta sociobiologije jeste evoluciona psihologija, koja
tvrdi da prirodna selekcija, budui da utie na gene koji reguliu funkcionisanje ljudskog mozga, zapravo stvara module ili procedure u mozgu koje
upravljaju ljudskim ponaanjem (Tobby & Cosmides, 1989). Geni, dakle,
uspevaju da preive zato to je prirodna selekcija uticala na mozak da kod
jedinke razvija one oblike ponaanja koji e obezbediti opstanak gena u
genofondu.
U sociologiji ova vrsta bioloki usmerenih evolucionih teorija nije iroko
prihvaena. Sociolozi su oduvek odbijali da prihvate gledite da geni usmeravaju ljudska bia i njihove tvorevine - vrlo sloenu kulturu i drutvenu
strukturu. Ipak, jedno je neosporno: ljudska bia su ivotinje i razvijaju se poput drugih ivotinja - kroz proces prirodne selekcije. Veliina i sloenost
ljudske kulture i drutva mogu da nas navedu da izgubimo iz vida prostu
injenicu da smo i mi ivotinje i da stoga neki aspekti ljudskog ponaanja
verovatno imaju bioloku osnovu. Problem je u sledeem: kako da se, usled
uticaja socijalizacije, razlui koji oblici ponaanja imaju bioloku osnovu.
Za sada, te bioloke teorije ostaju na marginama sociologije, ali se esto
koriste u biologiji i, neto manje, psihologiji.

Ekoloke teorije
Druga vrsta teorija inspirisanih biolokim pristupom istie ekoloke as
pekte evolucione teorije. Sve drutvene strukture postoje u nekom okrue
nju koje sadri resurse neophodne za opstanak zajednice. Svaka struktur
mora da obezbedi resurse odreene vrste kako bi ispunila odreene ciljeve,
a ti resursi predstavljaju niu2 ili domen te drutvene strukture. Ukoliko je
prisutna vea gustina ili zbijenost unutar ovih polja (npr. mnogo organi
zacija u okviru jednog domena), konkurencija e biti velika pa e opstati
samo one strukture koje,mogu na efikasniji nain da obezbede resurse, dok
e manje prilagoene strukture propasti ili e promeniti domen. Ekoloke
teorije, dakle, preuzimaju pojam prirodne selekcije iz Darvinove teorije i
primenjuju ga na populaciji drutvenih struktura koje pokuavaju da op
stanu u nekom domenu resursa. Uzmimo za primer odreenu vrstu orga2 Termin nia (niche) preuzet je iz ekologije i odnosi se na ulogu koju neka vrsta ima u eko-sistemu. U
daljem tekstu, u zavisnosti od konteksta, koristie se termini nia, domen, oblast i polje (prim. red.).

Teorijske perspektive u sociologiji

75

nizacije, recimo maloprodajne lance, na primer Wal-Mart i Sears, koji se

meusobno takmie za resurse u okviru odreene oblasti koju ine kupci u
potrazi za najpovoljnijom ponudom. Oni prilagodljiviji uspevaju da opsta
nu na tritu (Wal-Mart i Sears), dok oni koji ne uspeju da se dovoljno brzo
prilagode zahtevima trita - propadaju (Montgomery Wards) ili prelaze u
drugu oblast (JC Penny koji je nekada izgledao kao Sears). Drugi primer
su, recimo, razliite porodice koje se nadmeu za stambeni prostor u odre
enim krajevima ili gradovima u kojima je ponuda nekretnina (domen)
ograniena. Oni koji budu imali novca da plate viu cenu kvadrata moi e
da izbace iz konkurencije porodice slabije platene moi, koje e morati da
se nasele u nekom delu grada gde su nekretnine jeftinije.
Navedena stanovita sada su deo teorijske kole nazvane humana ekolo
gija, ije zaetke nalazimo u funkcionalistikim teorijama Herberta Spensera i Emila Dirkema. Meutim, te teorije su dugo bile izostavljene iz funkcionalistikih tumaenja. ikaka kola je bila prva socioloka kola koja je
uspela da primeni Spenserove i Dirkemove zamisli kako bi razumela na koji
se nain formiraju stambene oblasti i kako se pojedinci, grupe i organizacije
nadmeu za stambeni prostor. Danas sve ekoloke teorije prouavaju kako
se drutvene strukture meusobno nadmeu za resurse iz okruenja. Iako
su rane ekoloke teorije naglaavale nadmetanje oko korienja zemljita
u gradskim sredinama, novije studije istiu ekologiju organizacija koje se
bore za resurse.

Teorije konflikta
Karl Marks i Maks Veber su intelektualni rodonaelnici teorija konflikta,
iako su i neki drugi rani sociolozi tumaili drutveni svet u svetlu konflikta.
Za razliku od funkcionalistikih teorija, koje naglaavaju doprinos delova
iroj celini, konfliktne teorije svaku drutvenu strukturu vide kao strukturu
ispunjenu tenzijom i moguim konfliktom. Iako postoji mnogo razliitih
teorija konflikta, sve se slau u jednom: nejednakost je pokretaka snaga
konflikta, a konflikt je glavni pokreta ljudskih odnosa. Tenzije i konflikti
koji proizlaze iz nejednakosti zaista su oigledni. Na primer, na asu socio
logije postoji sutinska nejednakost izmeu profesora i studenta u pogledu
posedovanja osnovnog resursa - ocene. Profesor odreuje ocenu, to znai
da ima odreenu mo nad studentom. U takvoj situaciji, kada je prisutna
izraena nejednakost, ispod povrine tinja pritajena tenzija. Ukoliko stu
dent nije zadovoljan ocenom moe da se razbesni, a, ukoliko ima mogu
nosti, moe i da preduzme neto povodom toga. Ista takva sila prisutna je
u osnovi svih drutvenih odnosa izmeu razliitih drutvenih aktera - in
dividua, etnikih grupa, zaposlenih u nekom preduzeu, drutvenih slojeva
ili izmeu nacija.
Ukoliko se osvrnemo na stanje u naem drutvu, svugde moemo uoiti
posledice nejednakosti. U preduzeima je esta netrpeljivost izmeu slu-

76

Sociologija

benika i rukovodstva, siromani su kivni na bogate ljude, ene su ozlojeene

to mukarci imaju via primanja i veu mo u drutvu, etnike manjine su
nezadovoljne podreenim poloajem u drutvu, i tako dalje. Sve ove tenzije
izviru iz nejednake raspodele oskudnih resursa, kao to su novac, mo, pre
sti, posao, smetaj, zdravstveni sistem, ivotne anse i mogu da prerastu u
razliite oblike konflikta - nasilje, kriminal, nerede, proteste, demonstracije,
trajkove i drutvene pokrete. Dakle, drutveni konflikt je uvek mogu; mo
gunost za njegovo izbijanje je svuda primetna, poev od meuljudskih od
nosa izmeu mukaraca i ena, preko esto napete interakcije sa osobama
druge nacionalnosti, do ozlojeenosti na roditelje, nastavnike i efove.

Kritike teorije
Kritike teorije se u osnovnim stvarima slau sa teorijom konflikta, ali
idu i korak dalje i preuzimaju Marksovo vienje da teoriju treba iskoristiti
da bi se ljudi oslobodili ugnjetavanja. Kao to sam naziv nagovetava, cilj
kritike teorije jeste da skrene panju na nejednakosti, da analizira i kritikuje procese koje ih uzrokuju i predloi naine za uklanjanje nejednakosti
i obrazaca dominacije u drutvu. Uopte uzev, kritiki teoretiari smatraju
da svetom vladaju oni koji poseduju mo - bilo politiku, ekonomsku ili
religijsku. Njihov cilj jeste da razotkriju ovu nesrazmernu premo i poka
u kako se ona koristi da bi se drugi ugnjetavali tako to im se ograniava
pristup resursima ili se ograniavaju njihove mogunosti u ivotu. Kritika
teorija je svesna svoje ideoloke prirode i zalae se za drutveni svet u kome
e biti malo ili nimalo nejednakosti, gde e ljudi biti istinski slobodni da
rade ta poele i mogu, i u kome nee biti dominacije centara ekonomske,
politike ili religijske moi. Zaista, mnoge kritike teorije vide nauku kao
oblik dominacije budui da se njome slue ekonomske i vojne elite kako
bi sagradile svet u kome mogu da ugnjetavaju druge (Habermas, 1969). Na
primer, pomou naunih znanja konstruiu se maine kako bi se ugnjetavali
radnici ili se stvara raaran svet u kome vladaju tehnokratija i birokratija,
a koje zapravo unitavaju bogatstvo kulture.
Mnoge kritike teorije se bave odreenom drutvenom kategorijom kao to su pol, drutvena klasa, etnika pripadnost - pri emu pokuavaju
da obrazloe mehanizme posredstvom kojih monici iskoriavaju ili kontroliu lanove ovih kategorija. Feministike kritike teorije nastoje da ra
zotkriju patrijarhalno ureenje i prue smernice za oslobaanje od muke
dominacije. Klasne teorije pokuavaju da skrenu panju na podreen polo
aj radnika i pronau nain da im se obezbede sredstva i rad u primerenijim
uslovima. Etnike i rasne teorije pokuavaju da pokau kako diskriminacija
ugnjetava odreenu manjinu (npr. Afroamerikance) i kako treba izmeniti
kulturu i drutvenu strukturu da bi se dostigla jednakost sa dominantnom
etnikom grupom - belcima amerikog i evropskog porekla.

Teorijske perspektive u sociologiji

77

Upravo problemi koje istie kritika teorija privlae dobar deo sociologa.
Mnogi studenti su se opredelili za sociologiju upravo zato to su eleli da
ovladaju znanjem koje e im omoguiti da iskorene uzroke nejednakosti i
nepravde. Tokom kolovanja, esto usvajaju nauno gledite da problemi
koje su istakli kritiki teoretiari moraju da se posmatraju na nepristrastan
nain. Meutim, oni se mahom zadre na kritikoj otrini s poetka kolo
vanja i nikad ne postanu pravi, zreli kritiki teoretiari.

Postmoderne teorije
Sve postmoderne teorije tvrde da je dostignuta potpuno nova faza ljudske
evolucije, te u tom smislu one nalikuju faznom modelu evolucionih teorija.
Meutim, u drugom smislu, one su sline kritikoj teoriji jer ukljuuju i kri
tiku nove postmoderne faze u ljudskoj evoluciji. Postmodernisti smatraju
da naglo irenje i razvoj medijskih tehnologija i globalizacija kapitalizma
menjaju samu prirodu ljudskih bia i njihovih drutava. U postmodernoj
teoriji postoje dve donekle odvojene struje (Allan & Turner, 2000). Jedna
struja naglaava uticaj medija i komunikacionih tehnologija na rastui zna
aj kulture, ali i na raskidanje veza izmeu lokalnih kultura i drutvenih
struktura i pojedinca. Mediji uvlae pojedinca u svet koji obiluje kulturnim
simbolima, ime slabe uticaj lokalnih i tradicionalnih simbola na ljudsko
ponaanje i oslobaaju pojedinca. Meutim, cena tog oslobaanja je pre
visoka, jer je bez smernica pojedinac izgubljen a svet se pretvara u gomilu
nejasnih simbola koji ne znae nita. Pojedinac luta simbolikim svetom,
odvojenim od stvarnih drutvenih struktura koje imaju prolost i tradici
ju. Video-igrice, reklame koje nam obeavaju da e nas preobratiti u nove
osobe, ublaeni medijski prikazi rata i drugih uasa, kao i mnoge druge
medijske prezentacije, vie nisu povezane sa sutinom koja pojedincu moe
da prui potporu. Kultura je, stoga, postala jo monija u postmodernim
drutvima, ali, za razliku od kulture prolosti, ona ne moe da kontrolie i
usmerava pojedince kao to je to nekad inila, jer vie nije vezana za lokalne
strukture. Kultura je izgubila sutinu i sada pluta u virtuelnim svetovima i
medijima. A bez povezanosti sa lokalnim grupama i zajednicama kultura
vie ne moe da usmerava pojedinca, pa pojedinac teko uspeva da razvije
stabilan identitet koji bi odreivao njegovo ponaanje i pruio mu oseaj
psihike ravnotee i blagostanja.
Druga grana postmodernizma obuhvata ekonomski pristup (Harvey,
1898; Jameson, 1984; Lash & Urry, 1994). Ove teorije nastoje da pokau na
koji nain transportne i komunikacione tehnologije uspevaju da sabiju vreme i prostor. Danas je mogue trenutno uspostavljanje komunikacije sa bilo
kojim delom sveta, a i vreme putovanja je relativno kratko. Dakle, vreme i
prostor su sabijeni, kompresovani, usled ega se ceo svet i drutveni ivot
ubrzavaju na nezdrav nain. Sem toga, tok kapitala, koji pokree proizvod
nju i potronju, moe da se preusmeri bukvalno u deliu sekunde, zahva-

78

Sociologija

ljujui novim kompjuterskim tehnologijama. Svakodnevno se razmenjuju

ogromne svote novca, ime se stvaraju industrije u praktino svim delovima
sveta, to dovodi do toga da korporacije postaju istinski globalne, pa se sele
u mesta gde je radna snaga jeftina, ili su trita nerazvijena, nemajui obzira
za naciju kojoj su se prikljuili, kao ni za radnike u svojoj domovini. Ovaj
oblik privrednog postmodernizma obino prerasta u novu vrstu marksiz
ma: kako se kapitalizam bude razvijao njegove protivrenosti e sve vie
dolaziti do izraaja, to e navesti radnike da uvide kako se njihovi interesi
suprotstavljaju interesima globalnih kapitalista, a to e dovesti do revoluci
je i sloma globalnog kapitalizma. Bez obzira na to da li slede marksistiki
program ili ne, ekonomski postmodernisti ispituju uticaj koji globalizacija
privrede ima na ljude, zajednice i drutva u kojima oni ive.

Interakcionistike teorije
Ne bave se sve teorije velikim temama kao one o kojima je dosad bilo
rei. U krajnjoj liniji, drutveni univerzum ine pojedinani ljudi, koji deluju jedan na drugog. Neke teorije nastoje da razumeju ovaj mikrouniverzum
i kontakt licem u lice. Interakcionistike teorije su inspirisane radovima
Dorda Herberta Mida, s kojim smo se susreli u prvoj glavi, a spomenuemo ga i u narednim glavama. Ova interakcionistika osnova se iri, a sada
emo skicirati interakcionistiki pristup.
Ljudi komuniciraju putem simbola - rei, izraza lica, poloaja tela ili bilo
kog znaka koji nama i drugima znai neto. Posredstvom simbolikih gestova (pokreta) mi izraavamo svoje raspoloenje, namere i najavljujemo
dalji tok radnje; i obratno, tumaei gestove drugih ljudi uspevamo da razumemo ta drugi misle i kako e se ponaati. Tuu reakciju moemo da
predvidimo ak i kada ta druga osoba nije fiziki prisutna - na primer, kada
razmiljamo da li da pozajmimo novac od roditelja, alimo se na ocenu ili
pozovemo nekoga na pie. Tada sa tom osobom razmenjujemo gestove u
mislima. Dakle, mi svet doivljavamo posredstvom simbola i gestova, koji
ma se sluimo da bismo se prilagodili jedni drugima, stvorili sliku o sebi i
pretpostavili ta bi moglo ili trebalo da se desi u nekoj situaciji.
Interakcionisti smatraju da se drutvena stvarnost moe objasniti ukoli
ko se paljivo ispita mikrosvet sainjen od pojedinanih ljudi koji razme
njuju gestove, stvaraju predstave o sebi i tumae situacije na odreen nain
(Blumer, 1969). Makrostrukture, ili velike strukture u drutvu, kao to su
drava, privreda, stratifikacija i sl., sainjene su od niza mikrointerakcija
(Collins, 1981; 1986). Interakcionisti veruju da je nemogue razumeti dru
tvenu strukturu ukoliko se ne ispitaju inioci koji deluju na mikronivou.
Zamislite da ulazite u uionicu: vi ste zapravo okrueni neprestanom razmenom gestova; da biste doli do svog sedita nekog ete moda morati da
zakaite u prolazu, a drugi e morati da istrpe i vae prianje pre (a esto
i za vreme) predavanja. Dakle, strukturirana uionica je nerazdvojna od

Teorijske perspektive u sociologiji

79

gestova, tumaenja i odreenja razliitih situacija. Interakcionisti smatraju

da mi nismo pele radilice koje marljivo slede obrasce ponaanja u ui
onici (iako je i ovo bitno), ve neprestano aljemo, primamo i tumaimo
gestove i situacije kako bismo se prilagodili, a ponekad i stvorili nove oblike
interakcije. Interakcionizam stoga osuuje svaki pokuaj da se struktura i
kultura protumae kao tvorevine odvojene od nas, koje nam se nameu kao
robotima.

Utilitaristike teorije
Poslednja grupa teorija kojom emo se pozabaviti preuzima osnov
ne pretpostavke o ljudskoj prirodi i organizaciji od moderne ekonomije,
koja je, pak, svoje ideje preuzela od kotskih filozofa kao to je Adam Smit
(1776) iz doba prosveenosti (Camic, 1979). Utilitaristi smatraju da su lju
di racionalni u pogledu postavljanja ciljeva, obrauna trokova razliitih
alternativnih puteva koji vode njihovom ostvarenju, te da, na kraju, biraju
alternativu koja maksimalno uveava (maksimira) njihovu dobit (ili ono to
ekonomija naziva koristima Utilities) i minimalizuje trokove. Dakle, ljudi
su bia koja pokuavaju da ostvare to veu dobit u odreenoj situaciji, a
da trokove umanje to je mogue vie (Coleman, 1991; Hechter, 1987). Na
primer, moete izraunati koliko truda ste spremni da uloite (va troak)
da biste dobili odreenu ocenu (vaa dobit), ili da biste proirili znanje koje
ete koristiti itavog ivota - to je na due staze mnogo vea dobit. Dakle,
svaka situacija ukljuuje razmenu sredstava: odriete se nekih sredstava
(va troak) da biste dobili neto vrednije (vaa korist ili dobit).
Utilitaristi smatraju da se svi drutveni odnosi svode na razmenu, pri
emu uesnici interakcije preraunavaju odnos trokova i dobiti i izlau
se troku kako bi jedan od drugog ostvarili dobit. Va profesor se izlae
troku (ulaganje energije i vremena za pripremu predavanja, konsultacije,
pregledanje testova i sl.) da bi primio platu (od univerziteta), ili, moda,
trajnu privrenost i divljenje studenata. Slino tome, vi, kao student, poha
ate predavanja, itate, razmiljate i pripremate se za ispit (vai trokovi) da
biste dobili ocenu, znanje, ili moda novanu nagradu od roditelja (korist
ili dobit). No, mi nismo nuno svesni tih prorauna; zapravo ee ih nismo
svesni nego to jesmo, jer se oni prosto podrazumevaju. Postajemo ih svesni
samo onda kada nismo sigurni ta bi trebalo da uradimo. Konano, utilita
risti tvrde da mi troimo vreme, energiju i novac na kolovanje zarad ocena,
diploma i znanja, jer ga vrednujemo vie nego druge stvari u koje bismo
takoe mogli da uloimo vreme, energiju i novac.
Zastupnici teorije racionalnog izbora i teorije razmene smatraju da inte
rakcija, drutvo i kultura postoje kako bi omoguili racionalnim individu
ama da ostvare dobit. Te dobiti su retko kad novane, iako mogu da budu
takve, a ee obuhvataju manje opipljivu robu - oseanja, ljubav, ponos,
ugled, mo, kontrolu i druge meke valute. To se jasno vidi kada se razbe-

80

Sociologija

snimo ili kada nas neko uvredi, to znai da je izostala oekivana nagra
da (obino nematerijalna), odnosno da je dobit manja od naih trokova i
ulaganja, to zaista moe da ukae na to da ispod povrine naih oseanja
poivaju preutni prorauni trokova i dobiti.

Status teorije u sociologiji

Postoji mnogo vrsta ovih irokih teorijskih stanovita. Sa mnogima od
njih emo se susresti kasnije, kad budemo bolje upoznali materiju. Sa sta
novita nauke bilo bi dobro imati odreenije i preciznije teorije koje se si
stematski proveravaju i koje bi bile ukljuene u ovom uvodu u sociologiju.
Meutim, kao to sam ve naglasio, mnogi sociolozi misle da ne bi trebalo
razvijati naune teorije (Seidman & Wagner, 1992), tako da savremene soci
oloke teorije mogu samo da nam pomognu u tumaenju odreenih aspekata drutvenog ivota, te, zasad, nae teorije nimalo ne nalikuju teorijama
u tvrdim naukama (Giddens, 1971; 1976; 1984; 1993).
Sociologija sadri mnoge elemente teorije, uglavnom inspirisane radovi
ma ranih osnivaa discipline, ali veina njih nije sistematski proverena ni
prihvaena kao najprimerenije objanjenje drutvenog sveta. Neki smatraju
da je tenja sociologije da postane nauna iluzorna, te da je Kontova zami
sao nauke o drutvu samo matarenje. Za neke druge, nauna sociologija
bi bila komar. A za one preostale, sociologija jo nije sazrela kao nauka,
ali potencijala ima u razliitim teorijskim pristupima: funkcionalnom, evolucionom, ekolokom, konfliktnom, kritikom, postmodernom, interakcionistikom i utilitaristikom pristupu. Sem toga, kako emo videti, postoji
mnogo manje grandioznih teorija koje nam pomau da razumemo mno
ge drutvene procese.

Saetak
1. Nauka je sistematski napor da se svet razume uz pomo teorijskih za
misli potvrenih u paljivo sprovedenim istraivanjima.
2. Teorija je osnov za razumevanje univerzuma, a znanje se akumulira
kada se apstraktne teorije neprestano proveravaju.
3. Teorija u sociologiji nije tako razvijena kao u prirodnim naukama.
Meu optim teorijskim pristupima koji se koriste u sociologiji nalaze
se:
(a) funkcionalno stanovite koje pokuava da objasni na koji nain
funkcioniu drutvene pojave da bi ispunile potrebe ire drutvene
celine;

Teorijske perspektive u sociologiji

81

(b) fazni model evolucione teorije koji nastoji da pokae faze u razvoju
drutava od prostijih ka sloenijim, a koje kao pokretae drutvene
evolucije uglavnom vide tehnologiju, privredu i politiku;
(c) evolucione teorije, inspirisane biologijom, koje istiu da su ljudsko
ponaanje, drutvena struktura i kultura u odreenoj meri uslovljeni genetskim predispozicijama, na ije je razvijanje uticala prirodna
selekcija;
(d) ekoloke teorije koje smatraju da je drutveni svet podeljen na ra
zliite oblasti resursa u kojima drutvene strukture pokuavaju da
se prilagode i preive, to na kraju dovodi do toga da samo najprilagoenije strukture uspevaju da opstanu, dok one koje su se slabije
prilagodile - nestaju ili se premetaju u drugi domen;
(e) teorije konflikta, koje prouavaju drutvene nejednakosti kao
uzronike konflikta;
(f) kritike teorije, koje smatraju da se nejednakost uvek zasniva na
prevlasti onih koji poseduju mo, a cilj kritike teorije jeste da pro
ui oblike dominacije i predloi reenje za njihovo uklanjanje;
(g) postmoderne teorije - kulturne i ekonomske - koje podvlae uticaj
komunikacionih i transportnih tehnologija i irenja globalnog kapi
talizma na ivot pojedinaca, zajednica i drutava;
(h) interakcionistike teorije, koje naglaavaju upotrebu gestikulacije
u komunikaciji licem u lice i meusobno prilagoavanje pojedina
ca; i
(i) utilitarne teorije koje se usredsreuju na proraune odnosa troko
va i dobiti prilikom odreivanja ciljeva.

Kljuni pojmovi
Ekoloka teorija: teorija koja drutveni svet vidi kao univerzum sastav
ljen od razliitih oblasti resursa u kojima se nadmeu mnogobrojni
drutveni uesnici, to vodi do opstanka onih aktera koji su prilagodljiviji, dok se ostali premetaju u drugu oblast resursa, ili nestaju.
Evoluciona psihologija: pristup koji naglaava uticaj prirodne selekcije
na ljudsko ponaanje, budui da je ona uticala na stvaranje struktura
u ljudskom mozgu koje izazivaju oblike ponaanja to vode opstanku
gena pojedinca u genskom fondu.
Evoluciona teorija: teorija koja istrauje faze drutvene evolucije ili pro
uava uticaj prirodne selekcije na ljudsku vrstu.
Fazni model evolucione teorije: teorije koje pokuavaju da objasne ra
zvoj ljudskih drutava od jednostavnih ka sloenijim oblicima, prema
kriterijumima koji se odnose na nivo tehnologije, privredne proizvod
nje i mobilizacije politike moi.

82

Sociologija
Funkcionalistika teorija: teorija koja prouava na koji nain odreeni
drutveno-kulturni procesi ili strukture ispunjavaju potrebe drutve
nih sistema.
Interakcionistika teorija: teorija koja prouava kako komunikacija li
cem u lice, koja se odvija putem razmene simbola, omoguava ljudima
da sarauju i potvrde svoje predstave o sebi samima.
Kritika teorija: teorija koja smatra da sociolog treba da bude kritiar
nejednakosti koje omoguavaju jednoj grupi da dominira drugom i
da treba da zagovara uspostavljanje alternativnih obrazaca drutvene
organizacije kojima bi se umanjili nejednakost i ugnjetavanje.
Nauni metod: procedure kojih se treba drati prilikom prikupljanja
grae. Ove procedure su namenjene proveri teorija i predstavljaju
osnov za prikupljanje grae na objektivan nain, tako da se kasnije to
moe ponoviti.
Nauka: proces u kome se teorijska objanjenja odreenih pojava siste
matski proveravaju pomou empirijske grae.
Postmoderna teorija: teorija koja naglaava uticaj promena u komuni
kacionim i saobraajnim tehnologijama na organizaciju ljudi u savremenim drutvima. Kulturni postmodernizam naglaava uticaj medija i
marketinga, koji razdvajaju simbole od grupa i drutvenih struktura u
kojima su nastali, dok ekonomski postmodernizam istie uticaje novih
tehnologija na sabijanje vremena i prostora, kao i na ubrzano kretanje
ljudi, kapitala i robe irom sveta.
Sociobiologija: pristup koji ljude i drutvo vidi kao maine koje slue za
preivljavanje gena. Ove teorije naglaavaju znaaj prirodne selekcije
budui da ona utie na stvaranje obrazaca ponaanja i organizacije ko
jima se poveava prilagodljivost organizma, odnosno kapacitet gena
da ostanu u genskom fondu.
Teorija konflikta: teorija koja smatra da nejednakost, kao uzronik ten
zija, utie na sve aspekte drutvenog ivota i sistematski stvara konflikt
izmeu onih koji imaju resurse i onih koji ih nemaju.
Utilitarna teorija: teorija koja istie racionalne proraune trokova i ko
risti od odreenih postupaka. Ova teorija drutveni ivot razume kao
stalnu razmenu sredstava izmeu uesnika, koji u odnosima s drugi
ma pokuavaju da ostvare profit (razlika izmeu dobiti i trokova).

DRUGI DEO
OSNOVNI ELEMENTI
DRUTVENE ORGANIZACIJE
Ljudsko ponaanje, interakcija i obrasci drutvene organizacije sastoje
se iz odreenih kljunih elemenata. Ovi elementi su omoguili postojanje
drutvenog sveta danas i u prolosti. Jedan od njih je bioloki element, koji
sociolozi esto zapostavljaju u istraivanjima. Ljudi su usavrene ivotinje.
Iz tog njihovog razvoja proistekle su bioloke sposobnosti koje su omoguile
ljudima da deluju, komuniciraju i organizuju se. Meutim, bioloki element
ostaje u senci kulture koja nam prua informacije i kodove neophodne za
drutveni ivot. Zahvaljujui razvijenom mozgu i jezikoj sposobnosti ljudi
mogu da stvore sisteme simbola ili kulturu, koju potom koriste za manipulisanje okruenjem, usmeravanje ponaanja, organizaciju meuljudskih
odnosa i regulisanje sloenih obrazaca drutvene organizacije. Ljudsko
ponaanje i interakcija su ogranieni ne samo kulturnim kodovima ve i
drutvenim strukturama. Drutvene strukture smetaju ljude na odreene
poloaje, gde se od njih iziskuje da igraju razliite uloge. Te strukture mogu
da budu relativno proste, ali mogu da postanu i veoma velike i sloene. Vei
deo predmeta sociologije zasniva se na analizi razliitih tipova drutvenih
struktura. Naposletku, kulturu i drutvo proizvode, menjaju i odravaju lju
di koji se uputaju u interakciju licem u lice. Dakle, i interakcija je jedan od
osnovnih elemenata drutvene organizacije, ba kao to su to i biologija,
kultura i drutvena struktura. Poseban vid interakcije oznaavamo izrazom
socijalizacija. Socijalizacija je proces u kome pojedinac ui da komunicira,
poziva se na kulturu i igra uloge na odreenim poloajima u drutvenim
strukturama. Konano, sav drutveni ivot je proces drutvene kontrole, pri
emu se sile devijantnosti, nemira i nereda sueljavaju sa snagama reda i
kontrole.

Glava 4

BIOLOGIJA
U periodu kada je najvei broj dinosaurusa nestao sa lica Zemlje posebna
vrsta sisara, nalik na glodare, uspela se na povrinu i poela da se adaptira
na umovite predele novog stanita. Vi i ja smo potomci ove prilino neu
gledne ivotinje. Posle miliona godina evolucije i prirodne selekcije poja
vili su se polumajmuni (Prosimii), a nakon njih pravi majmuni (monkeys)
i ovekoliki majmuni (apes). Zapravo, impanze, kojih danas ima u Africi,
i ljudi imaju 99% identinih aktivnih gena. Mi smo daleki roaci gorila i
orangutana, a jo dalji srodnici gibona i sijamanga. Treba napomenuti da
je na svetu preostalo samo devet vrsta ovekolikih majmuna. Zapravo, o
vekoliki majmuni predstavljaju jedan od najveih evolucionih neuspeha u
poslednjih nekoliko miliona godina, pogotovo u poreenju s majmunima,
kojih danas ima oko 130 vrsta.
Ovde naglaavam nae primatsko poreklo zato to se esto zaboravlja da
su ljudi ivotinje koje su evoluirale kao i sve druge ivotinje. U klasifikacionim sistemima ljudi se svrstavaju u poseban rod u okviru porodice primata.
Meutim, sve ee nailazimo na tvrdnje da ljudi i impanze pripadaju istom
rodu, Homo, budui da su impanze, genetski gledano, daleko blie ljudima
nego planinskim i nizijskim gorilama. Ova slinost sa impanzama omo
guava nam da pogledamo u udaljeno ogledalo, pomou koga moemo
da zavirimo u prolost i vidimo kakvi su nai preci najverovatnije bili. Pre
nekih pet miliona godina loza naih predaka - hominidi - odvojila se od
predaka dananjih impanzi. Iako su dananje impanze evoluirale, njiho
ve bioloke karakteristike, ponaanje i obrasci drutvene organizacije ipak
mogu da nam prue uvid u nae bioloko naslee. ak i nauno usmereni
pokuaji da se utvrde bihevioralne karakteristike ukljuuju odreeni nivo
spekulacije, jer je veoma teko razdvojiti ono to se naui od onoga to je
zapisano u genima. Prirodna selekcija uveala je mozak naih hominidnih
prethodnika u poslednja dva miliona godina, tako da su postali sposobni da
koriste kulturu za organizovanje aktivnosti. Poto kultura usmerava najve
i deo drutvenog ponaanja, veoma je teko razdvojiti prirodu od odgoja.
Ipak, izuavanje impanzi nudi barem neke tragove i podatke o tome ta bi

Sociologija

86

mogla biti - podvlaim, mogla biti - bioloka osnova ljudskog ponaanja i

obrazaca drutvene organizacije. Ne elimo da se zanosimo ovom idejom,
ali ini nam se da o njoj treba barem promisliti pre nego to preemo na
analizu drutvenih struktura, iji je nastanak omoguen kulturom i velikim
mozgom.

Prirodna selekcija kao pokretaka sila

Ukoliko elimo da odgovorimo na pitanje o biolokoj osnovi ljudskog
ponaanja i organizacije, najpre moramo da razumemo kako funkcionie
evolucija. Strukturu svih ivotnih oblika ine genetski kodovi, odnosno
genotip datog oblika ivota. Izraz tog genotipa jeste fenotip ili konkretna
struktura oblika ivota. esto se pogreno misli da je fenotip pod velikim
uticajem genotipa. Zapravo, ivotno okruenje igra znaajnu ulogu u tome
kako e se genotip izraziti u fenotipu. Geni sadre potenciju (mogunost), a
ona podrazumeva znatnu indeterminisanu (slobodnu, neuslovljenu) oblast
koja e uticati na ivotni oblik to e nastati. Zbog te iroke neuslovljenosti, stvarno izraavanje gena bie pod uticajem inilaca ivotnog okruenja.
ak i struktura veoma sloenih sistema, kao to je ljudski mozak, moe biti
pod uticajem inilaca okruenja kao to su socijalizacija, ishrana i razliito
iskustvo. Ovaj proces interakcije gena i okruenja, koji vodi do uobliavanja
biolokih struktura, ponekad nazivamo epigeneza.
Prema tome, kada razmatramo biologiju ljudskih bia kao neto to je
izraeno u naim genotipima i nastajuim fenotipima, neophodno je da
odbacimo bilo kakvo gledite rigidnog genetskog determinizma. Uvek po
stoji uticaj okruenja na to kako e se potencijal sadran u genima izraziti
u konkretnoj strukturi ljudskog bia. Postoji jo jedna vana injenica koja
proizlazi iz prethodne napomene. Ljudsko ponaanje je pod uticajem siste
ma u telu, a ne zasebnih gena. Malo je verovatno da postoji gen za odreeno
ponaanje, budui da se oblici ljudskog ponaanja vezuju za sloene sisteme
kao to su hormonalni sistem, emocionalni sistem, sistem neurotransmitera,
sistem neuropeptida, miino-skeletni sistem, imuni sistem itd. Ti sistemi,
kao i genotip koji ih stvara, takoe su podloni uticaju okoline, pogotovo
socijalizaciji i iskustvu. A poto su u pitanju sistemi, uticaj okoline na jedan
element sistema, recimo emocionalni sistem, ima uticaj i na druge sisteme,
kao to je, na primer, imuni sistem. Vano je sledee: kada analiziramo bio
logiju ljudskog ponaanja ne smemo da se zanosimo priama na koje esto
nailazimo u tampi, a koje tvrde da postoji poseban gen za ovo ili ono pona
anje, ili da je ponaanje strogo determinisano naim genetskim sastavom.
Ljudski genom, iji je genetski kod tek nedavno deifrovan, proizvod je
miliona godina evolucije, odnosno delovanja mehanizama prirodne selek
cije. Prirodna selekcija (odabir) predstavlja proces pri kome uslovi u okru

Biologija

87

enju diktiraju odabir one varijacije fenotipa (i odgovarajuih genotipa)

koja olakava opstanak i reprodukciju ivotnih oblika. Ako jedna varijanta
organizma moe da se prilagodi svom okruenju, ona e se najverovatnije
reprodukovati, prenosei time svoje gene na sledeu generaciju. Ako dru
ga varijanta iste te vrste ne moe da se adaptira, te izumre pre nego to se
reprodukuje, onda njen gen nestaje iz genofonda. Usled injenice da ini
oci okruenja, kao to su kultura i drutvene strukture, dominiraju naim
ivotima, ponekad se lako zaboravlja da smo mi rezultat uticaja prirodne
selekcije na nae pretke. Mi predstavljamo samo jo jednu vrstu ivotinja
koja se razvila kao i sve druge ivotinje, ali smo jedinstveni po tome to je
prirodna selekcija proizvela ivotinju sposobnu da najvei deo svog pona
anja strukturira posredstvom kulturnih, a ne genetskih kodova. Ipak, iako
kultura i iskustvo utiu na nae ponaanje, i dalje se postavlja isto pitanje: da
li su neki oblici ljudskog ponaanja i dalje pod uticajem biolokih sistema
koji ine nae telo? Odgovor je oigledno potvrdan budui da bioloki si
stem uslovljava govor, kretanje, gestove, vikanje, plakanje, disanje, znojenje i
mnoge druge oblike ponaanja. Meutim, nas ovo pitanje zanima u jednom
dubljem smislu: da li je sklonost ka odreenim oblicima ponaanja odreena
naim biolokim sistemima? Da bismo odgovorili na to pitanje neophodno
je da damo kratak pregled istorije procesa ljudske evolucije, polazei od toga
da je prirodni odabir od ljudi stvorio jednu veoma posebnu vrstu primata.

Evolucija primata
Pre oko 34 miliona godina vrste iz kojih su se na kraju izdvojili majmuni
i ovekoliki majmuni mogle su da se razlikuju od polumajmuna, ali se nisu
jasno razlikovale jedne od drugih (Maryanski & Turner, 1991). Majmuni i
ovekoliki majmuni izgledali su i ponaali se na gotovo isti nain. Pre ot
prilike 30 miliona godina majmuni su poeli da se odvajaju od ovekolikih
majmuna. Majmuni su, kako se na kraju ispostavilo, bili vrsta sposobnija da
se prilagodi promenama, budui da su razvili specijalizaciju ishrane, to im
je omoguilo da pre ovekolikih majmuna dou do hrane i zauzmu kronje
bogate plodovima. ovekoliki majmuni su bili potisnuti na obode (vrhove
ili podnoje) kronji i primorani da se prilagode opasnijim delovima stani
ta s oskudnijim zalihama hrane. Majmuni su zagospodarili centralnim de
lovima kronji, u kojima se nalazila najbolja hrana i koji su mogli da prime
i ishrane velike grupe jedinki.
Mogue je da e nam biti malo neprijatno kada shvatimo da potiemo od
predaka koji su iz nadmetanja s majmunima izali kao gubitnici, ali upravo
se to desilo. Potisnuti na ivice uma, ovekoliki majmuni su proli kroz evo
luciju koja ih je na nekoliko naina sve vie razdvajala od majmuna. Prvo,
nai preci su postali pametniji od majmuna jer su morali da ive u opasnim

88

Sociologija

delovima ume, to je iziskivalo inteligenciju koja bi spreila svaki pogrean

korak to je mogao da vodi u smrt. Drugo, ovekoliki majmuni su razvili
fizike osobine i sposobnosti koje su im omoguile da brzo skau sa grane
na granu. Jedna od njih je i sposobnost da rukom prave krugove iznad glave,
to umeju samo ovekoliki majmuni i ljudi, za razliku od obinih majmuna
i svih ostalih ivih bia. Ta sposobnost im je omoguila da skau s grane
na granu, ba kao to to danas rade deca u igri. Sledea osobina, koja se
vremenom razvila, bilo je ulo dodira koje se razvilo na jagodicama prstiju,
omoguavajui ovekolikim majmunima da osete oblik, izdrljivost i druge
osobine grane. Sem toga, razvili su se i jai zglobovi i ruke zajedno sa spret
nim prstima, to je ovekolikim majmunima omoguilo da brzo prelaze s
grane na granu. Uz sve te specijalizovane sposobnosti i osobine, ovekoliki
majmuni su, kao i svi primati, zadrali strukturu skeleta koja ukljuuje ve
liki trup i etiri uda, kao i optu strukturu zuba koja im je omoguila da se
hrane razliitim vrstama biljaka i ivotinja.
ovekoliki majmuni su bili primorani da ive u delovima kronji gde
nije bilo dovoljno hrane za ishranu velikih grupacija jedinki. Za razliku od
njih, majmuni su uspevali da odre velike grupe jer su zauzeli i kontrolisali
centralne oblasti uma, u kojima je bilo hrane u izobilju. Grupna organiza
cija majmuna poivala je na dva principa. Prvi princip je hijerarhija muke
dominacije. Mujaci su se borili za dominaciju unutar grupe, a najdominantniji mujak je imao ekskluzivan pristup enkama i kontrolu nad njima,
mada su enke i drugi mujaci esto imali tajne sastanke kada dominantni
mujak nije bio na oprezu ili je bio odsutan. Drugu osovinu drutvenog
poretka majmuna inio je skup povezanih enki ili matrijarhat. ensko po
tomstvo bi ostajalo sa svojim majkama celog ivota. Grupe majmuna preivele su zahvaljujui enkama, koje su se drale zajedno, pazile jedna drugu
i na druge naine odravale kontinuitet grupe, dok su dominantni mujaci
dolazili i odlazili. Muki potomci su naputali grupu u periodu puberteta i
odlazili u druge grupe. Mujaci koji su dolazili izvana borili su se za domi
naciju, iako neki od njih nisu ni pokuali da dominiraju ve su pronalazili
druge naine da bi zadovoljili seksualni nagon. Budui da su enke ostajale
u grupi, u najveem broju grupa majmuna mogue je nai nekoliko gene
racija enki.
Grupna organizacija ovekolikih majmuna bila je potpuno razliita od
grupne organizacije majmuna. Unutar grupa ovekolikih majmuna postoja
la je relativno slabo razvijena potreba za takmienjem i dominacijom. Osim
toga, u poreenju sa onim to se moglo primetiti kod majmuna, hijerarhija
dominacije bila je prilino slaba, a kod pojedinih vrsta nije ni postojala. Jo
dramatinija razlika sastojala se u odsustvu matrijarhata meu ovekolikim
majmunima. Za razliku od majmuna, kod ovekolikih majmuna enke su
u pubertetu uvek naputale zajednicu i prelazile u drugu zajednicu. Sem
kod impanzi, mujaci ovekolikih majmuna su takoe naputali grupe u

Biologija

89

kojima su roeni, iako bi ostajali u irim zajednicama koje su ponekad zau

zimale teritoriju i do 25 kvadratnih kilometara.
Ovo odsustvo jakih drutvenih veza i grupnih struktura predstavlja
adaptaciju na nain ivota u stanitima u kojima nije mogao da se odri ve
liki broj jedinki. Tako je prirodna selekcija primorala ovekolike majmune
na veu individualnost u poreenju s majmunima i na veu pokretljivost iz
grupe u grupu. Neki ovekoliki majmuni, kao na primer orangutani, prak
tino su samotnjaci, budui da stalno ive sami, sem u vreme parenja. impanze su drutvenije, jer iako enke odlaze mujaci ponekad ostaju u blizini
svojih majki i brae.
Podaci kojima danas raspolaemo o ovekolikim majmunima, a pogoto
vo o impanzama, mogu nam doarati kako je prirodna selekcija pre nekih
pet miliona godina izmenila prirodu naih dalekih ovekolikih prethodni
ka. Kao i kod ostalih primata, i kod naih predaka ulo vida je bilo domi
nantno, to ima ogroman znaaj za ljude, o emu u ubrzo rei neto vie.
Na predak je imao veliki mozak u poreenju sa veinom ostalih sisara.
Osim toga, imao je skelet sa etiri uda i po pet prstiju na rukama i nogama.
Zglobovi i ruke su mu bili snani, a imao je i sposobnost da rukom opisuje
krugove iznad glave. Konano, u njegovom ponaanju nailazimo na intere
santne oblike ponaanja i obrasce drutvene strukture. Naime, najvei broj
veza izmeu odraslih ovekolikih majmuna bio je prilino slab; enke su
skoro uvek naputale grupu u kojoj su roene, kao i iru zajednicu, traei
utoite u drugim zajednicama. Mogue je da su i mujaci naputali grupe,
ali ako se prilikom prouavanja ponaanja naih davnih predaka posluimo
primerom impanzi, mogue je da su mujaci ostajali u grupama u kojima
su se rodili, a da su uvek ostajali u irim zajednicama i branili granice teri
torije od mujaka iz drugih zajednica.
Pre otprilike 16 miliona godina ume u Africi su poele da se povlae,
to je nateralo mnoge vrste primata da izau na otvoren prostor, u savanu,
gde je bilo puno grabljivaca. Za majmune koji su morali da ponu da ive
na otvorenom prostoru savane prilagoavanje na ovu neophodnu promenu stanita proteklo je lake zato to su bili bolje organizovani. Dananji
majmuni, kao to su, na primer, neke vrste babuna, mariraju kroz savanu
organizovani u jednu formaciju nalik na vojnu etu. Najvei mujaci se na
laze na elu, zaelju i bokovima, dok se enke i potomstvo nalaze u sredi
ni. Najvei broj grabljivaca okleva da napadne ovako dobro pripremljenu
vojnu maineriju. Za razliku od njih, ovekoliki majmuni nisu pokazivali
naroite sklonosti ka hijerarhijskom organizovanju koje bi im omoguilo da
se odbrane dok se kreu po istini. Umesto toga, nai preci su bili vrlo in
dividualne jedinke, koje su najee nastupale samostalno, a im bi ih neko
napao oni bi se odmah ratrkali, to ih je inilo lakim plenom. Kako su
se, onda, ovekoliki majmuni organizovali? Mnogim naim precima je bilo
jako teko da se organizuju. Zbog toga je najvei broj vrsta ovekolikih maj-

Sociologija

90

muna izumro u poslednjih 16 miliona godina. Jedini ovekoliki majmuni

koji su, osim naih predaka, preiveli bili su oni koji su iveli u umama ili
na obodima uma. Svi ostali ovekoliki majmuni koji su bili primorani da
se presele u savanu, osim ljudi, pre ili kasnije su nestali.
Kako su hominidi uspeli da preive na otvorenom? To nikada neemo
moi da znamo sa sigurnou, ali je mogue da odgovor lei u tome to su
nai majmunoliki preci ipak nekako uspeli da se bolje organizuju. Pored
odsustva vrstih drutvenih struktura ovekoliki majmuni su, kao i drugi
primati, imali jo nedostataka koji su im predstavljali potekou kada su
izali u savanu. Meu njima je bilo slabo razvijeno ulo mirisa, kao posledica adaptacije na prethodno stanite, odnosno poumljene predele. Miris
je najbolji nain da se otkrije grabljivac, a sa slabo razvijenim njuhom o
vekoliki majmuni su bili u krajnje nepovoljnoj poziciji budui da su morali
ili da vide ili da uju opasnost pre nego to bi mogli da preduzmu neto (a
tada je ve moglo biti prekasno). Jo jedan nedostatak sastojao se u tome
to su ovekoliki majmuni bili sporiji od najveeg broja sisara koji su iveli
u savani. ovekoliki majmuni su graeni za brzo penjanje po drveu a ne
za kretanje po zemlji, to ih je nainilo lakim plenom za grabljivce. Otuda
je jo nejasnije kako su nai preci uspeli da preive na otvorenom prostoru.
Jedan mogui odgovor na ovo pitanje morao bi da se pozabavi nainom na
koji je prirodna selekcija preinaila anatomiju i bihevioralne obrasce ovekolikog majmuna da bi proizvela vrstu koja je nekako uspela da preivi u
afrikim savanama. Time bismo moda stekli uvid u neke zanimljive na
znake u pogledu biolokih inilaca koji utiu na ponaanje ljudi i njihovu
organizaciju.

Bioloki parametri drutvene organizacije

Posledice dominacije ula vida
Kako je ve napomenuto, jedna od karakteristika koja primate ini je
dinstvenima jeste dominantno ulo vida. Vid dominira nad ostalim ulima,
kao to su ulo sluha, dodira i mirisa. Moe nam se uiniti da je to sasvim
oigledno i da nije vredno pomena, ali je u biti veoma vano. Kod najveeg
broja sisara ulo mirisa je dominantno. Oni njukaju unaokolo, to znai da
su ulo dodira i vida podreeni ulu mirisa. Neke ivotinje, kao to su slepi
mievi, imaju veoma razvijeno ulo sluha. ta podrazumevamo pod domi
nantnim ulom? To znai da mozak mora da bude umreen tako da ula
mogu da usklade podsticaje koji dolaze iz okruenja. Ukoliko bi va mozak
poeo da prima protivrene informacije od ula mirisa, dodira, sluha i vida,
vi biste se ubrzo zbunili. Recimo, kada ljudi osete vrtoglavicu oni postanu
dezorijentisani zbog toga to je u tom trenutku njihovo ulo dodira (ono

Biologija

91

koje slui za odravanje ravnotee) dolo u sukob sa ulom vida. Mozgo

vi svih sisara su umreeni tako da su sva ula povezana, a meu njima se
uvek izdvaja jedno koje je dominantno. Prema tome, kada neto ujete, vi se
smesta okreete da vidite ta je to; ako neto omiriete, vi pogledate da biste
videli ta je u pitanju; ako neto osetite, odmah usmeravate pogled u pravcu
onoga to ste prethodno osetili ulom dodira.
Kod naih primatskih predaka ulo vida je postalo dominantno jer su
morali da se prilagode stanitu i okolnostima, kada je valjalo videti za ta
se hvataju i na ta skau. Kad biste morali da osetite prostor oko drveta
(dominacija ula dodira), kretali biste se veoma sporo i sa oklevanjem. Kad
biste morali da omiriete prostor oko drveta, verovatno biste ubrzo pali s
njega. Teko je uopte i zamisliti kako bi to izgledalo kada biste morali da
oslunete prostor oko drveta. Stoga je prirodna selekcija uticala na to da
se mozak i vizuelni korteks, optiki nervi i pokretanje oiju usklade kako
bi majmuni i ovekoliki majmuni mogli da vide svet u boji i stereoskopski
(trodimenzionalno).
Ljudi su proizvod takve selekcije. Iako vie ne ivimo na drveu, ulo
vida je i dalje nae dominantno ulo. Iako to danas izgleda prilino oigled
no, dobar vid je od sutinskog znaaja za samu prirodu oveka. Uz pomo
ula vida moemo da postignemo udesne stvari kao to su itanje, pisanje,
vonja automobila, korienje alata, raspoznavanje malih brojeva na mobil
nim telefonima, sposobnost reavanja sloenih i komplikovanih zadataka,
kao i mnoge druge stvari koje veina ivotinja nikad ne bi mogla da izvede.
Osim toga, mi komuniciramo pomou ula vida. Istina je da razgovaramo
jedni sa drugima, te da ulo sluha takoe igra veliku ulogu u ljudskoj in
terakciji, ali se ipak u velikoj meri oslanjamo na govor tela drugih ljudi
- izraz njihovog lica, usana ili cirkulaciju lica (kad se zacrvene). Sledstveno
tome, drutvena interakcija, koja na ivot ini smislenim, nije mogua bez
razvijenog ula vida.
Umreavanje mozga za ulo vida omoguilo je jo jednu stvar: osposo
bilo je mozak za korienje jezika (Geschwind, 1965a; 1965b; Geschwind
& Damasio, 1984). Ta sposobnost predstavlja nusproizvod stvaranja asoci
jativnih podruja modane kore, koja su povezala druga ula i podvela ih
pod vrhovnu zapovest ula vida. Delovanjem prirodne selekcije mozak je
uvean i proiren tako da bi omoguio hominidima da stvore jezik i kultu
ru. Ona je omoguila mehanizmu prirodne selekcije da utie na druga ula,
koja su bila pod dominacijom ula vida, kada je odabir poeo da uveava
mozak kako bi hominidi mogli da upotrebljavaju jezik i kulturu. Da se ovo
preusmeravanje u mozgu na dominaciju ula vida nije desilo, jezik i kultura
- inioci koje ine ljudsko drutvo moguim - nikada se ne bi razvili.
Ako istraimo upotrebu jezika meu velikim ovekolikim majmunima impanzama, gorilama i orangutanima - moi emo da zamislimo kakva je
bila ta sposobnost za upotrebu jezika kod naih najranijih predaka. U svom

Sociologija

92

prirodnom stanitu ove ivotinje ne koriste jezik kao vi i ja. Oni komunici
raju na suptilnije naine: putem kontakta oima, dodirom i dozivanjem. Ali,
ako ih izloimo ljudskom govoru, oni takoe mogu da naue osnove naeg
jezika, i to otprilike na nivou trogodinjeg deteta. Prva istraivanja o sticanju
jezikih sposobnosti kod primata sprovedena su nad impanzama. U ekspe
rimentu je korien jezik gluvonemih. Kasnije su korieni piktogrami na
tablama povezanim sa raunarom. Kada bi impanza udarcem oznaila niz
simbola, raunar bi taj udarac preveo u verbalni izraz. ovekoliki majmuni
ne mogu da govore prosto zato to ne poseduju fizike karakteristike koje bi
im omoguile fino glasovno izraavanje, ali oni mogu da priaju s nama
koristei znakove rukama ili piktograme povezane sa raunarom.
Najneverovatniji sluaj upotrebe jezika kod ovekolikih majmuna zabeleen je prilikom eksperimenta s majmunom Kanzijem, vrstom bonobo
impanze (ponekad se koristi termin pigmejska impanza). Istraivai
su, u stvari, pokuavali da naue njegovu majku, odraslu impanzu, kako
da koristi piktograme za sastavljanje reenica. Meutim, poto je bila ve
odrasla, njoj to ba i nije ilo (kao to bi i vama u poznom dobu bilo teko
da nauite novi jezik). Kanzi se jednostavno pentrao po laboratoriji dok su
istraivai pokuavali da naue njegovu majku da komunicira. Niko nije
obraao panju na njega, jer su svi bili zainteresovani za komunikaciju s nje
govom majkom. Jednoga dana, Kanzi je spontano poeo da koristi tablu za
prenoenje poruka istraivaima. On je, oigledno, nauio jezik kao to ga
i ljudska deca naue, jednostavno zahvaljujui tome to se nalazio u okru
enju u kome se jezik koristi i iz radoznalosti posmatrao ta se oko njega
dogaa. Ubrzo je Kanzi mogao da sastavi itave reenice i izrazi komplikovane zahteve. Osim toga, za razliku od ranijih studija u kojima se koristio
jezik znakova, Kanzi je mogao da razume engleski jezik. Vi biste rekli neto
Kanziju, a on bi odgovarao pritiskajui piktograme po posebnom redosledu
(Savage-Rumbaugh et al., 1985; 1986a; 1986b). To znai da ljudi nisu pot
puno jedinstveni po sposobnosti upotrebe jezika. Mi ga samo koristimo na
sloeniji nain nego impanze, iji je mozak duplo manji od naeg. Mozak
impanze je umreen, to znai da je takav bio i meu naim ovekolikim
precima, iekujui mehanizam prirodne selekcije koji je uticao na mozak u
pravcu razvijanja sposobnosti govora.

Posledice veeg mozga

Ljudi imaju veoma veliki mozak u odnosu na veliinu tela (veliina mozga
i veliina tela meu sisarima uglavnom stoje u uzajamnoj vezi). ovekoliki
majmuni takoe imaju veliki mozak u odnosu na ostale sisare, to je rezultat
adaptacije na umovita stanita. Kao to sam ve ranije objasnio, ivotinje
koje moraju da se kreu u trodimenzionalnom svetu treba da budu inteli
gentnije kako bi mogle da se seaju puteva kojima su proli, da pod prstima
osete i naslute vrstinu grane, procene rizik i uopte budu svesne okruenja

Biologija

93

dok se bacaju s grane na granu. Da ponovimo, veliki mozak ljudi predstavlja

ishod prilagoavanja naih predaka na ivotno okruenje. Ipak, u poreenju
sa ljudima, hominidi koji su pokuavali da preive u afrikoj savani imali
su male mozgove, otprilike kao dananje impanze (oko 400 kubnih centi
metara, u poreenju sa dananjim ljudskim mozgom ija se veliina kree
izmeu 1.000 i 1.200 kubnih centimetara), a njihov mozak se nije znaajno
uveao sledeih nekoliko miliona godina. Otprilike pre dva miliona godina
mehanizam prirodnog odabira uticao je na mozak, uveavi ga i uinivi
ga sloenijim u odnosu na veliinu tela nego kod bilo koje druge ivotinje
ikada. Zbog ega je to tako?
Vei mozak ini ivotinju pametnijom, omoguava joj da smisli kako da
nadmudri grabljivca, ali i plen. Druga posledica veeg mozga jeste ljudska
sposobnost da simboliki predstavi svet i samog sebe ili, drugim recima da proizvede i koristi kulturu kako bi regulisao ponaanje i organizovao
aktivnosti. Ali mozak Homo erectusa, koji se pojavio pre oko dva miliona
godina, imao je veliinu od samo 750 kubnih centimetara. Otuda moe
mo da se zapitamo: da li je mozak zapremine 750 kubnih centimetara do
voljno velik da omogui ivotinji da koristi jezik i kulturu u priblino istoj
meri kao ovek? Nema jasnog odgovora na ovo pitanje, ali je mogue da je
mozak bio dovoljno velik da omogui naim precima jednu kompleksniju
komunikaciju i sposobnost razvijanja pravila za regulisanje ponaanja. To
je omoguilo nastanak zaetaka jezika i kulture, to je olakalo opstanak i
reprodukciju. Ova rudimentarna sposobnost za stvaranje i korienje kultu
re bila je pod neprekidnim uticajem prirodne selekcije kako bi se kulturne
sposobnosti hominida uveale.
Postoji jo jedna manje oigledna posledica veeg mozga. Modana kora
se najvie pominje u okviru diskusije o ljudskom mozgu. Zaista, korteks je
znatno vei u odnosu na veliinu tela nego kod bilo koje druge ivotinje na
planeti. Meutim, postoje starije oblasti mozga koje se nalaze ispod moda
ne kore, a koje nazivamo supkortikalnim oblastima. U tim oblastima sn>eteni su mnogi osnovni sistemi koji usmeravaju i reguliu nae ponaanje.
Neurotransmiteri, neuropeptidi, autonomne reakcije, hormoni, kratkorona
memorija i, to je najvanije, emocije - sve ovo nalazi se u supkortikalnim
sistemima i van domaaja svesti. Kada premerimo i uporedimo mozak ovekolikog majmuna i oveka, pokazuje se da je neokorteks, kako se moe i
oekivati, upadljivo vei kod ljudi nego kod ovekolikog majmuna (imajui
u vidu veliinu tela, koja se, kao to je objanjeno ranije, nalazi u korelaciji s
veliinom mozga). Pored toga, i centri koji slue za stvaranje emocija takoe
su vei kod ljudi nego kod ovekolikih majmuna. Kako se mozak uveavao,
centri za emocije su se takoe irili (Stephen, 1983; Stephen 8c Andy, 1969;
J. Turner, 2000). Zato se centar za emocije uveao?
Jedan mogui odgovor jeste da sa razvojem emocija ivotinje postaju
racionalnije. Postoji jedna uvreena zabluda da su emocionalnost i racio

94

Sociologija

nalnost dva suprotna i suprotstavljena kraja jednog kontinuuma. Meutim,

racionalnost nije mogua bez emocija. Da bismo mogli da donesemo neku
racionalnu odluku mi moramo da budemo u stanju da procenimo od ega
emo imati veu korist, a jedini nain da procenimo isplativost neke radnje
jeste da toj radnji pripiemo pozitivne ili negativne emocije. Damasio je
istraivao ta se deava kada se ispitanicima poremete nervne mree koje
povezuju cerebralni ili neokortikalni deo mozga sa supkortikalnim centri
ma za emocije (Damasio, 1994; 1997). Pokazalo se da ti pojedinci teko do
nose odluke, a kada konano uspeju da se odlue njihove odluke su obino
pogrene i teko da bi se mogle smatrati racionalnim. Bez kapaciteta mozga
da pripie emocionalnu vrednost iz supkortikalnog dela mozga svesnom
razmiljanju o alternativama u neokorteksu ljudi nisu u stanju da se po
naaju racionalno. Prema tome, irenje centara za emociju je od sutinske
vanosti za racionalnost koja ivotinji uveava anse za preivljavanje.
Jo jedan odgovor na pitanje zbog ega se centri za emocije uveava
ju sastoji se u tome da posredstvom emocija ivotinje mogu da uspostave
snanije veze. Prisetimo se da, u poreenju sa majmunima, ovekoliki maj
muni nisu uspostavljali veoma vrste meusobne veze (Maryanski, 1997;
Maryanski & Turner, 1992). Vea emocionalnost omoguila je tokom evo
lucije ovekolikom majmunu da stvori snanije emocionalne veze koje su
mogle da prevaziu slabu drutvenost prethodnih generacija. Uveavanje
delova mozga zaduenih za emocije dovelo je do uveanja emocionalnosti,
ali je i omoguilo ivotinjama da stvore sloeniji niz emocija, kompleksnijih od primarnih emocija (njih poseduju svi inteligentni sisari), kao to su
agresija, strah, zadovoljstvo i tuga. U jednom trenutku stvorili su se uslovi
za pojavu emocija kao to su ponos, krivica i stid - emocije nune za odr
avanje drutvenog poretka - ime bi se drutvenom poretku obezbedio
moralni kompas (J. Turner, 2000). Osim toga, kako je emocionalni repertoar
rastao, meu hominidima se pojavio jedan suptilniji emocionalni odnos.
Te sloenije i suptilnije emocije - ljubav, razoaranje, optimistinost, stra
hopotovanje, nostalgija, potovanje, udnja, nada, uenje i tome slino mogle su da se koriste za utemeljenje solidarnih odnosa kod ivotinja iji
meusobni odnosi inae nisu bili naroito snani. To im je omoguilo da
prevaziu tenju ka prevelikoj individualnosti i mobilnosti kod njihovih
ovekolikih roaka, te da stvore jae i stabilnije veze koje bi uveale njihove
anse za opstanak (videti tabelu 8.1. za spisak nekih ljudskih emocija).
Prema tome, vidimo da veliki mozak, pored toga to omoguuje veu
inteligenciju, kod ivotinja iri i emocionalne horizonte. Uz emocije se uve
ava i racionalnost, a nastaju i nove vrste solidarnih odnosa, zasnovanih na
meusobnom prenoenju emocija. Budui da emocije veinom mogu da se
itaju vizuelno - u pokretima lica i tela - primatima je razvijen vid sluio
za tumaenje tuih emocionalnih reakcija i prilagoavanje ponaanja nji
hovom emocionalnom raspoloenju. Mi moemo da vidimo kako se neko

Biologija

95

osea: samo ga pogledamo i, na osnovu izraza lica, poloaja i reakcija tela,

odmah znamo kako je raspoloen. Pored vizuelnih znakova, pri izraavanju
i tumaenju emocija sluimo se i zvunim signalima kao to su pla i smeh.
Meutim, lice nam moe rei mnogo vie, a postoji i dobar evolucioni ra
zlog za to to se uglavnom oslanjamo na vizuelne signale prilikom procene
oseanja drugih ljudi i prilagoavanja odgovora na njihovo ponaanje. Bez
veeg mozga, a naroito bez razvijenih centara za emocije, i bez razvijenog
ula vida ovaj oblik fino podeene emocionalne interakcije nikada ne bi
nastao. Prema tome, u naoj prirodi je da se preteno sluimo ulom vida u
proceni emocija koje aktivira supkortikalni deo velikog ljudskog mozga.

Posledice bipedalnosti
ovekoliki majmuni lako mogu da se usprave i hodaju na dve noge (tu
karakteristiku nazivamo bipedalnost). Iz arheoloke grae danas saznaje
mo da su hominidi hodali na dve noge pre nego to su postali inteligentni
(mereno veliinom mozga). Prva adaptacija ovekolikih majmuna na novo
stanite - savanu - odnosila se upravo na pokuaj uspravljanja kako bi mo
gli da hodaju i tre na dve noge. To nije bila dramatina promena budui
da ovekoliki majmuni i danas mogu da se isprave, ali ne tako efikasno kao
hominidi pre pet miliona godina. Zbog ega je prva adaptacija tako izgleda
la? Jedan odgovor jeste da je bipedalnost predstavljala najlaku anatomsku
promenu u sklopu mehanizma prirodnog odabira. Za ivotinje koje nisu
mogle da namiriu grabljivca u visokom rastinju bilo je mudro popeti se na
zadnje noge i koristiti ulo vida da bi se videlo ta vreba u travi ili iza grma.
Pored toga, hodanje na dve noge oslobaa ruke i ake. Dvononi oveko
liki majmun moe da hvata stvari (poto ima razvijeno ulo dodira, kao i
pokretljive prste i zglobove), a moe i da ih baca, zahvaljujui sposobnosti
pravljenja krunih pokreta rukom, pa ak i da zagreje malo predmet koji
baca, poto koristi prste i zglobove da bi ga hitnuo. Zahvaljujui sposobnosti
da hvata predmete i prenosi ih, ovekoliki majmun moe da sakupi ostat
ke hrane za grabljivcima ili da sopstveni plen odnese na bezbednije mesto.
Poto moe da baca predmete, kao to su kamenje ili grane, on moe i da
se brani. Osim toga, kada su prsti postali veti a ruke dovoljno snane da
daleko dobace predmete hominidi su mogli da prave orua. Poto impanze
mogu da prave orua, prirodna selekcija je svakako uveala tu sposobnost, a
sa razvijenom bipedalnou (poto su ruke osloboene) ta orua su mogla
da se nose i koriste po potrebi, ime su uveane anse hominida da preive.
Uspravan hod ima jo vei uticaj: omoguava nam da se izloimo jedni
drugima celim telom. To znai da moemo da vidimo lica, ali i ostatak tela
drugih ljudi. Ta uzajamna izloenost u velikoj meri uveava interakciju za
snovanu na ulu vida. Hominidi su gestikulirali rukama, ba kao vi i ja pri
razgovoru. Mogli su da itaju stvaran govor tela kako bi protumaili emo
cije. Razume se, mogli su i da sa lica i iz oiju dodatno proitaju emocije.

Sociologija

96

Kada bismo morali da komuniciramo stojei na sva etiri uda bilo bi teko
itati sve gestove i znake. Kada bi ljudi bili poput pasa i imali razvijen njuh,
interakcija na sve etiri ne bi bila teka - tada bismo jednostavno zabili
noseve u oblasti u kojima su smetene lezde kako bismo proitali emocije.
Meutim, mi imamo razvijeno ulo vida i stojei uspravno imamo mnogo
bolju sposobnost da itamo emocije sa tela drugih ljudi. Tako je bipedalnost
uveala sposobnost hominida da koriste emocije za osnivanje vrstih dru
tvenih veza.

Ljudska priroda
Ako znamo iz kakvog biolokog materijala smo se razvili, i uopte po
znajemo mehanizam selekcije koja je uticala na strukturu tog materijala,
onda moda moemo da nagaamo u kojoj meri biologija utie na nae
ponaanje. Drugim reima, ta je ljudska priroda? Treba se podsetiti na to
da geni ne diktiraju ponaanje. Njihov uticaj je samo indirektan zato to oni
unutar irokih parametara diktiraju stvaranje biolokih sistema, a ti sistemi,
pak, imaju uticaj na ponaanje. Prisetimo se epigeneze - procesa u kom
okruenje odreuje kako e se genotip izraziti u fenotipu organizma. to su
organizam i sistem koji upravlja njegovim ponaanjem sloeniji, to je vie
epigeneze na delu.
Sociologija prouava oblike ponaanja koji omoguavaju ljudima da ko
municiraju i grade obrasce drutvene organizacije. Koje bioloke karakteri
stike ljudi olakavaju ove procese? Mogua su dva odgovora. Prvi se odnosi
na bioloke kapacitete, koji omoguavaju ljudima da komuniciraju i osni
vaju drutvene veze. Drugi obuhvata bioloke nagone, koji navode ljude da
se ponaaju na odreeni nain. Prvo objanjenje je manje kontroverzno, pa
emo se najpre zadrati na njemu.

Ljudski bioloki kapaciteti

Veliki mozak i kultura. Ljudi se od ostalih ivotinja najvie izdvajaju
zbog velikog mozga. On nam omoguava da koristimo simbole za pred
stavljanje razliitih aspekata sveta, kao i za komunikaciju putem jezika. Te
sposobnosti, koje postoje zahvaljujui velikom mozgu, omoguuju ljudima
da stvore kulturu ili sistem simbola koji slui za usmeravanje i regulisanje
ljudskog ponaanja (videti petu glavu). Za najvei broj sociologa ta sposob
nost stvaranja i upotrebe kulture potire biologiju i bioloki uticaj na nae
ponaanje. Veliki mozak, koji se vremenom razvio kod ljudi, doveo je do
stvaranja alternativnog niza kulturnih kodova koji reguliu ponaanje, to
je pitanje o uticaju biologije na ljudsko ponaanje uinilo suvinim. Poto
su ljudi mogli da stvore kulturu stekli su sposobnost da izgrade niz razli-

Biologija

97

itih sistema informacija za kontrolisanje ponaanja, interakcije i obrazaca

drutvene organizacije, koji po svom znaaju uveliko nadmauju bilo kakav
direktan uticaj biolokih karakteristika na ponaanje. Zaista, velike razlike u
kulturama i drutvenim strukturama irom sveta, pomou kojih ljudi organizuju drutveni ivot, potvruju mo kulture da nadmai uticaj biologije.
Da li je ovaj oblik argumentacije ispravan? Sociobioloko stanovite, s kojim
smo se upoznali u treoj glavi, pokualo bi da ospori ovu tvrdnju koju bra
ni najvei broj sociologa, ali bi moda otilo predaleko u jednom drugom
pravcu, tvrdei da se preveliki deo ljudskog ponaanja nalazi pod uticajem
biolokih sistema ija je uloga ouvanje gena u genofondu. Za sada emo
jednostavno zakljuiti da su ljudi jedinstveni po tome to koriste kulturu za
regulisanje ponaanja i drutvene organizacije.
Mozak i emocije. Ljudska sposobnost stvaranja kulture veinom je smetena u neokorteksu. Meutim, kao to sam ve napomenuo, i supkortikalni
delovi mozga su nesrazmerno rasli tokom evolucije hominida. Sledstveno
tome, ljudi su sposobni da iskuse, iskau i protumae itav niz emocija, to
ne bi bilo mogue bez proirenog skupa centara za emocije, koje ponekad
nazivamo limbikim sistemima, a koji su povezani sa velikim neokorteksom. Ta sposobnost za doivljavanje emocija verovatno je podjednako va
na za regulisanje naina ljudske interakcije kao i kultura. Pored toga, mo
ralni kodovi kulture, koji ljude upuuju na pravilno ponaanje, ne bi imali
snagu kada ne bi bili utemeljeni u emocijama. Ako ne bismo oseali krivicu
ili stid kad pogreimo, ili ako se ljudi ne bi ljutili kad drugi prekre norme,
kultura ne bi imala nikakav uticaj. U tom sluaju kultura bi vie liila na
kakav prirunik za sastavljanje ili upotrebu predmeta i ne bi bila u stanju da
zae dublje, bukvalno u supkortikalni centar naih mozgova, niti bi uspela
da nas privoli da se ponaamo na odreeni nain.
Mozak i vid. Ono to vidimo dok posmatramo svet predstavlja rezultat
rada sistema u mozgu. Tzv. senzorski input, odnosno nadraaj, pronalazi
na optiki nerv, a onda se premeta do supkortikalnih delova mozga, koji
potom alju signale centrima za emocije u mozgu, a zatim ka potiljanom
delu, u deo gde se stvara doivljaj vida. Zbog naeg primatskog naslea mo
zak je organizovan tako da funkcionie na osnovu dominacije ula vida.
Sva ostala ula su podreena ulu vida. Tako umreen mozak omoguava
ljudima da na vrlo istanan nain tumae gestove drugih ljudi, pogotovo
one emocionalne. Poto se drugima prilagoavamo uglavnom koristei
ulo vida, upravo zahvaljujui njemu moemo da usmerimo svoje delovanje. Takoe, poto se prilikom tumaenja emocija mahom sluimo ulom
vida, koje je uglavnom usmereno na itanje izraza lica, vid postaje glavno
sredstvo za uvrivanje drutvenih veza i uzajamne privrenosti. Mi ne
njukamo jedni drugi, a iako govor i dodir svakako obogauju emocionalno
iskustvo, ipak je najvei deo interakcije zasnovan na vizuelnom kontaktu
licem u lice.

98

Sociologija

Mozak i jezik. Mozak ini stvaranje jezika moguim zahvaljujui sistemu

neurona koji pretvaraju miljenje u rei (Brokina oblast) i koji prevode ono
to ujete na nain na koji mozak obrauje informacije (Vernikeova oblast).
Oigledno je da govor olakava interakciju, jer omoguava ljudima da pre
cizno izraze misli. Osim toga, jezik omoguava nastanak kulture zato to je
sistem jezikih simbola - izgovorene i napisane rei, matematika, kompju
terski kodovi i drugi jezici - neto na osnovu ega se kultura gradi i to
ljudi koriste za organizaciju drutvenog ivota. Takoe bi trebalo da dodam
da je govor posledica uticaja prirodne selekcije, koja je uticala na glasne
ice, grkljan, jezik, usne i miie koji ih sve opsluuju. Iako se ti organi ne
nalaze u mozgu, sistemi u mozgu ih pokreu. Kao to sam naglasio ranije,
jezik je mogu jedino kao rezultat umreavanja mozga ovekolikog majmu
na u cilju obezbeivanja prevlasti ula vida.
Telo i kultura. Uspravan hod, kojim se oslobaaju ruke, predstavlja ve
oma vanu sposobnost, pogotovo kada postoji i mozak koji je u stanju da
stvara jezik i kulturu. Pored toga, vetina zglobova naih ruku i aka, kao i
osetljivo ulo dodira, omoguavaju ljudima da prave orua, koja im slue za
pravljenje zaklona i fizikih pomagala. Recimo, zmija ne moe da napravi
zaklon zato to nema ruke i noge, a ima i mali mozak. Oslobaanje ruku
omoguava pravljenje orua, to je vrlo znaajno za ljudska drutva, ali i
daje ljudima sposobnost da stupaju u interakciju na jedan sloeniji i suptil
niji nain, jer im omoguava da vide itava tela drugih ljudi. Zahvaljujui
tome moemo da itamo govor tela, tj. gestove koji prenose znaenja i da
se putem uzajamnih reakcija prilagodimo jedni drugima.

Ljudska biologija i bihevioralne sklonosti

Sada dolazimo do kontroverznije tvrdnje da su bihevioralne sklonosti
moda uslovljene uticajem ljudskog genotipa na fenotipske sisteme - npr.
nervni, hormonski, miini, skeletni, cirkulatorni, autonomni sistem - koji
pokreu ljudske bihevioralne reakcije. Najvei broj sociologa bi, ponovimo
to jo jednom, odbacio neke argumente navedene u ovom odeljku, ali oni
ipak zasluuju da o njima ukratko neto kaemo.
Pol i ponaanje. Bioloki gledano, ljudi mogu biti mukog ili enskog
pola, uz retke izuzetke kad ljudi poseduju organe oba pola ili organe koji ne
odgovaraju njihovom genotipu. Kontroverza nije sadrana u pitanju da li se
polovi razlikuju na neki oigledan bioloki nain, ve da li te bioloke ra
zlike usmeravaju mukarce i ene ka nekim posebnim, razliitim sklonosti
ma u ponaanju. Najvei broj sociobiolokih argumenata tvrdi da kod ene
postoji specifina potreba, uslovljena mehanizmom prirodne selekcije, da
obezbedi da se jedan mali broj jajnih elija, koje njen organizam proizvede
tokom ivota, oplodi spermom zdravih mukaraca. ena se time osigurava
da e se njena deca pravilno razviti i da e u odrasloj dobi i sama da se reprodukuju (ime se njena polovina u genotipu deteta odrava u genskom

Biologija

99

fondu). to se mukaraca tie, sociobioloki argumenti tvrde da mukarci

imaju uroenu potrebu da njihova obilna sperma pronae put do jajnih
elija koje e oploditi, omoguujui time dalju reprodukciju. Najvei broj
sociologa prigovara ovakvoj vrsti argumenata, jer se oni koriste da bi se
objasnilo sve - poev od nastanka porodice, pa do mukog promiskuite
ta. Umesto toga, sociolozi podvlae da je pol kulturno razraen u rodnim
ulogama i da su drutvene strukture proizvodi kulturno indukovanih, a ne
genetskih kodova.
Ljudska drutvenost. esto se kae da su ljudi po prirodi drutveni.
Ipak, nai majmunoliki roaci nisu tako drutveni, pogotovo ako ih poredimo s majmunima. enke naputaju svoje grupe i zajednice, a to esto ine
i mujaci. Izuzev stabilnih veza izmeu majke i mladunca (to je karak
teristino za sve sisare), relativno je malo vrstih odnosa. Uistinu, velika
prepreka opstanku ovekolikih majmuna u savani bio je nedostatak vr
stih veza u grupi i relativno slabo razvijen poredak dominacije. Prirodna
selekcija je mogla da izmeni ljudski genom kako bi od naih hominidnih
predaka nainila drutvenija bia zahvaljujui tome to su postojali delovi
mozga koji su mogli da se razviju i podese za unapreenje drutvenosti. to
se tie razvitka emocija, mehanizam prirodne selekcije je mogao da posred
no utie na oblikovanje jaih drutvenih veza i solidarnosti, nainivi ljude
osetljivim na druge ljude (J. Turner, 2000). Ipak, ljudi moda nisu toliko
drutveni kao to to tvrde socijalni filozofi, kao i najvei broj sociologa. Jo
je kontroverznija polemika o tome da li su ljudi po prirodi kolektivisti ili
individualisti. Zastupnici stava da su ljudi veoma drutvena bia smatraju
da postoje bioloki nagoni za stvaranjem kolektiva, te da ljudi u grupi tee
solidarnosti sa drugim ljudima i rado pristaju da borave u grupama koje
oblikuju i usmeravaju njihovo ponaanje. Naunici koji smatraju da su ljudi
sliniji svojim majmunolikim precima tvrde da je kolektivizam vie obliko
van i usmeren kulturom nego to je genetski predodreen. Oni veruju da
ljudi poseduju bihevioralne sklonosti ka slobodi, izboru, individualnosti i
mobilnosti.
Reciprocitet. Postoje indirektni dokazi o postojanju sistema u mozgu koji
se staraju za to da odnosi meu ljudima poivaju na uzajamnosti, odnosno
reciprocitetu (Cosmides, 1989; Cosmides & Tooby, 1989). Prema ovoj tvrd
nji, ljudi vode rauna o tome da li im drugi uzvraaju usluge. Sociolozi su
dugo tvrdili da je pravilo reciprociteta univerzalno (Mauss, 1925), ali su
ostavili otvorenim pitanje da li je to pravilo kulturna manifestacija dubljih
biolokih predispozicija. Istraivanja obrazaca razmene - sluajeva kada
ljudi uzimaju predmete od drugih, istovremeno im dajui neke druge stvari
- pokazuju da se ljudi ljute zbog poinjene nepravde ukoliko ne dobiju oe
kivana sredstva od drugih, to znai da ipak vode zapisnik o pruenim i
primljenim sredstvima. Sem toga, istraivanja su pokazala da ljudi razumeju i prihvataju odloeni reciprocitet. Drugim recima, usluga ne mora odmah

100

Sociologija

da se uzvrati. Poto ljudi imaju velike mozgove u stanju su da se sete ko im

je uzvratio uslugu a ko nije. Sociobiolozi i evolucioni psiholozi bi rekli daje
mozak umreen za procenu i nadgledanje reciprociteta, jer ukoliko recipro
citet ini sutinu drutvene organizacije i dugoronih drutvenih odnosa
onda bi prirodna selekcija podstakla mozak da stvori modul (proceduru)
ili modani sistem koji bi motivisao ljude na reciprono ponaanje i voe
nje rauna o tome da li su usluge uzvraene.
Usmerenost na lice. Mogue je da fraza lica se nikad ne zaboravljaju
ima bioloku osnovu. Interakcije, a naroito one zasnovane na emocijama i
one koje dovode do stvaranja drutvenih veza, vizuelno su utemeljene. Neki
zbog toga tvrde da se ljudi raaju sa sklonou da obraaju panju na lica
drugih budui da se na licu emocije najvie oitavaju. Na primer, novoro
ene moe da se usredsredi na lice osobe koja se o njemu brine bre nego
na bilo koji drugi predmet u okruenju (Ekman, 1982), a u veoma kratkom
vremenskom periodu ono je u stanju da primeti i uzvrati osmeh, ime se
veza sa starateljem uvruje i unapreuje. Druga istraivanja ponaanja
dece i odraslih otkrila su da ljudi bolje pamte lica nego druge objekte. Otu
da moemo zakljuiti da ljudi imaju bioloku sklonost da primeuju lica,
usredsreuju se na njih i pamte ih, ba zato to se prilikom interakcije licem
u lice ispoljavaju emocije koje su vane za stvaranje i unapreenje solidar
nosti.
Usmerenost na emocije. Novoroenad su u stanju da itaju oseanja
svojih staratelja ve nekoliko dana po roenju (Ekman, 1982; 1992a; 1992b)
i, kao to je ve primeeno ranije, mogu veoma rano da na njih odgovore
emocijama, na primer osmehom. Mnogo pre nego to progovore deca su
u stanju da ispoljavanjem emocija komuniciraju sa drugima (to svaki ro
ditelj moe da posvedoi). Poto su emocije glavni inilac koji omoguava
stvaranje drutvenih veza mogue je da je prirodna selekcija, pored toga
to je uveala ljudske oseajne sposobnosti (time to je proirila i umreila
supkortikalne zone mozga) takoe je dovela do razvoja sklonosti kod ljudi
da primeuju i tumae emocije kod drugih kako bi se razumeli i zasnovali
uzajamne odnose ili barem uskladili ponaanje.
Racionalnost. U treoj glavi sam pomenuo da sve utilitaristike teorije
tvrde kako su ljudi racionalni u tom smislu da uvek nastoje da pribave vie
dobara nego utroenih sredstava. Neke varijante tog pristupa istiu da ljudi
donose racionalne odluke kako bi maksimalno uveali dobit, odnosno uz
to manji utroak dobili to veu nagradu (Coleman, 1990; Hechter, 1987).
Kao to sam pomenuo ranije, racionalnost je mogua samo uz emocije (Damasio, 1994), poto pomou njih dobrima pridajemo vrednost i odreuje
mo ta se podrazumeva pod trokom. Mogue je da je u procesu umrea
vanja ljudskog mozga i pripremanju za veu emocionalnost poveana raci
onalnost predstavljala samo nusproizvod. Proireni emocionalni kapaciteti
doneli bi ljudima veu racionalnost zato to je uz iru lepezu emocija lake

Biologija

101

proceniti dobit u odnosu na trokove. Oigledno je da ljudi implicitno i

eksplicitno prave raunicu o isplativosti svakog ulaganja. Veliki mozak kod
ljudi omoguava da se razvije racionalnost, ali kljuno pitanje jeste da li
racionalnost uvek podstie i usmerava ljudsko ponaanje.

Priroda ili odgoj

Rasprava o tome ta je u naem ponaanju bioloki utemeljeno, a ta re
zultat socijalizacije i kulture, bez sumnje e se nastaviti. Najvei broj soci
ologa se ak ni ne uputa u raspravu, ve jednostavno odbija argumente o
biolokoj zasnovanosti ponaanja i opredeljuje se za suvereni uticaj socija
lizacije na ponaanje. Veliki broj podataka istraivanja sprovedenih na dru
gim ivotinjama pokazuje da genotip moe indirektno da utie na uenje
posredstvom neega to se naziva pristrasno uenje1 (Machalek & Martin,
2004), pri emu organizam ima genetski uslovljenu sklonost (posredstvom
sistema u mozgu) ka uenju odreenih vrsta informacija. Sadrina onoga
to se ui nije genetski uslovljena ni na koji odreeni nain, ali sklonost ka
uenju odreene vrste informacija jeste. Na primer, moda je sklonost oveka da se usredsredi na lice i proui emocije zapravo pristrasnost ili sklonost
koja proistie iz uticaja umreenih gena. Ili, moda nekakav sistem u mozgu
navodi ljude da ue pravila reciprociteta u odreenoj kulturi.
Bez obzira na valjanost navedenih argumenata sociolozi bi trebalo po
novo da razmotre svoje predrasude prema biologiji. Najvei broj naunika
koji se bavi biolokom perspektivom ljudskog ponaanja prihvata da uenje
i iskustvo utiu na to kako e se genotipi izraziti u fenotipima, kao i da isku
stvo i okolina u velikoj meri odreuju razvoj i sazrevanje fenotipa. Pored
toga, najvei broj biologa smatra da najvei deo ljudskog ponaanja treba
razmatrati u svetlu moi kulture i drutvene strukture da odrede ta e ljudi
opaziti, nauiti i u ta e verovati, kao i to kako e se ponaati. U isto vreme,
treba prihvatiti injenicu da su ljudi ivotinje koje su se razvijale tokom
poslednjih 60 miliona godina i koje moda imaju bioloki utemeljene sklo
nosti ka uenju odreenih informacija i pojedinih oblika ponaanja. Biolozi
su jako zainteresovani za ovo pitanje, pa e sociolozi, dopalo se to njima ili
ne, morati da sasluaju ta biologija ima da kae na tu temu.

1 U originalu: biased learning (prim. prev.).

102

Sociologija

Saetak
1. Ljudi su ivotinje za kojima je istorija duga 60 miliona godina. Oni su
lanovi reda primata i srodni su ovekolikim majmunima, naroito
impanzama.
2. Ukoliko ispitamo odlike primata, a posebno impanzi, moi emo da
vidimo kakav je bio ovekov dalji predak kojim je zapoela linija hominida.
3. Kao primati, ljudi nose naslee prvobitne adaptacije ivotinja koje su
ivele u umovitim predelima, kao i naslee ovekolikih majmuna koji
su potisnuti ka obodima sa kronjama siromanim hranom. Ovo na
slee se odnosi na dominaciju ula vida, razvijenu inteligenciju, sna
ne ruke i prste osetljive na dodir, zglobove i ake, mogunost pravlje
nja krunih pokreta rukom iznad glave, skelet uopte i strukturu vilice,
kao i neodreene i labave obrasce drutvene organizacije, to ukljuuje
enke koje naputaju grupu i zajednicu u pubertetu, dok se mujaci
uglavnom sele iz grupe u grupu.
4. ovekoliki majmuni su veinom izumrli, ne uspevi da se prilagode
ivotu u savanama Afrike, ali su ljudski preci nekako pronali nain da
se bolje organizuju i preive.
5. Bioloki kapaciteti ljudi su rezultat prvobitne adaptacije na umovito
stanite, kao i potonjeg prilagoavanja na otvoren prostor afrikih sa
vana.
6. Poto su morali da se prilagode uslovima ivota u ova dva stanita
ljudi su razvili velike mozgove, to im je omoguilo da koriste jezik za
stvaranje kulture, da podeavaju komunikaciju posredstvom vizuelnog
itanja i tumaenja znakova emocija na licu i telu, kao i da postave
moralne imperative posredstvom ispoljavanja emocija kao to su bes,
krivica, stid i ponos.
7. Neke kontroverzne spekulacije o biolokoj uslovljenosti ljudskog po
naanja obuhvataju tvrdnje o razliitim bihevioralnim predispozicija
ma kod mukaraca i ena, potom tvrdnje o drutvenosti oveka, reci
procitetu i usmerenju na lice i emocije.
8. Iako je veina sociologa sumnjiava prema svakom obliku tumaenja
koje se poziva na biologiju, sociolozi e morati da uzmu u obzir i bi
oloke teorije jer biolozi ele da objasne drutvene procese u svetlu
biolokih zamisli.

Biologija

103

Kljuni pojmovi
Epigeneza: proces interakcije okoline i genotipa u proizvodnji fenotipa.
Fenotip: konkretan izraz genotipa u strukturama organizma.
Genotip: informacije sadrane u genima jedinke.
Hominidi: preci ili srodnici ljudi.
Kultura: sistemi simbola koje ljudi stvaraju i koriste za usmeravanje po
naanja, interakcija i obrazaca drutvene organizacije.
Limbiki sistem: supkortikalne zone ljudskog mozga odgovorne za stva
ranje emocija.
Matrijarhat: generacije enki u srodstvu, koje ostaju zajedno tokom celog ivota u okviru grupe ili zajednice primata.
Prirodna selekcija (odabir): proces u kome okruenje odreuje koje od
like fenotipa nekog organizma treba razviti kako bi se olakao opsta
nak i obezbedila reprodukcija.
Pristrasno uenje: sklonost ka uenju odreenih oblika informacija,
uslovljena genotipom organizma koji oblikuje strukturu fenotipa.
Sociobiologija: stanovite koje ljude i drutva vidi kao maine koje omo
guavaju genima da opstanu i koje istie proces prirodne selekcije u
odreivanju bihevioralnih i organizacionih sklonosti kako bi se pove
ala prilagodljivost organizma i sposobnost njegovih gena da ostanu
u genskom fondu.
Utilitaristika teorija: stanovite koje naglaava racionalan proraun
trokova i dobiti koje pojedinac ima prilikom preduzimanja odree
nih postupaka, i koje drutveni ivot vidi kao neprestanu razmenu do
bara izmeu uesnika koji nastoje da profitiraju iz tog odnosa.

Glava 5

KULTURA
Svet simbola
Ljudi, a u manjem stepenu i jedan deo ivotinja, mogu da urade zapanju
jue stvari: sposobni su da posredstvom sistema znakova predstave razliite
aspekte ivota, svoja iskustva i praktino celokupno svoje okruenje. Kada
ljudi postignu saglasnost oko znaenja znakova, te znakove nazivamo sim
bolima. Recimo, rei koje sada itate predstavljaju znakove (crne oznake na
belom papiru) oko ijeg znaenja se slaemo. Svaka re predstavlja jedan
simbol. Te rei su organizovane u reenice, pasuse i poglavlja. Svi oni su deo
organizovanog sistema simbola.
Ono to vai za jezik vai za skoro sve to moemo da zamislimo. Zasta
ve, krstovi, stisnuta pesnica, uzdignut srednji prst, namrteno lice, knjige,
Biblija, raunarski programi - sve su to znaci koji u sebi nose usaglaeno
znaenje. Oni pripadaju sistemima simbola jer nas upuuju na druge sim
bole i znaenja. Zahvaljujui ovakvim sistemima simbola mi moemo da
se seamo prolosti, budemo svesni sadanjosti i predvidimo budunost.
Bez zadivljujue sposobnosti da stvaramo simbole na svet bi se sastojao od
pukih utisaka - bili bismo zarobljeni u sadanjem trenutku i na ovom mestu. Umetnost, muzika, matematika, ala, psovanje, itanje, vera u bogove i
mnoge druge stvari koje danas uzimamo zdravo za gotovo - ne bi postojale.
ivot bi nam bio dosadan, siv, ispunjen rutinom. Ali to ne bismo znali, jer
to ne bismo bili sposobni da izrazimo, odnosno simboliki predstavimo.
Posmatranjem mrava i drugih drutvenih insekata, kao to su termi
ti i pele, mogue je stei uvid u znaaj simbolikih sistema. Nazivamo ih
drutvenim zato to su organizovani. Meutim, oni su organizovani po
sredstvom sistema informacija koji se dosta razlikuje od naih simbolikih
sistema. Informacije koje usmeravaju ponaanje ovih insekata ugraene su
u biologiju insekata, pa su njihovo mesto i uloga u drutvu insekata vei
nom predodreeni, iako e i uslovi okruenja uticati na to kako e se bio
loke sklonosti upisati u biologiju insekata.

Kultura

105

Ljudski sistemi simbola nisu bioloki programirani, osim u tom smislu

da veliki mozak omoguava razvoj i upotrebu simbola. Ljudi na kreativan
nain stvaraju, koriste i menjaju sisteme simbola, ulazei u interakciju jedni
s drugima, kao i sa okolinom. Sistemi simbola predstavljaju funkcionalni
ekvivalent bioloki utemeljenih kodova kod drutvenih insekata, zato to
oblikuju drutveno ponaanje i, to je najvanije, obrasce drutvene organi
zacije. Ukupan zbir ljudskih sistema simbola jeste ono to sociolozi naelno
nazivaju kultura (Kroeber & Kluckhohn, 1973; Parsons, 1951). U svakod
nevnom govoru esto koristimo pojam kultura na razliite naine. Nekad
pod kulturom podrazumevamo kvalitetno vino, dobar kotski viski, lepu
haljinu ili pivo vrhunskog kvaliteta. Ali to nije kultura po sebi, ve su u pita
nju materijalni proizvodi aktivnosti voenih kulturom. Navedene stvari su
materijalni predmeti stvoreni upotrebom simbola u organizaciji ljudi, a u
cilju proizvodnje razliitih stvari. Ipak, oni mogu da predstavljaju kulturne
simbole ukoliko drugima saoptavaju neto o nama. Prema tome, kada vas
u gostima, umesto kotskim viskijem poslue brljom, u pitanju je jedan kul
turni iskaz koji utie na prirodu vaeg odnosa s drugima, a isto se dogaa
kada vozite mercedes bene, leksus ili be-em-ve. Kulturni proizvodi - a
oni nastaju iz kulturnih simbola kojima se organizuje proizvodnja - i sami
mogu postati simboli i uticati na ponaanje, interakciju i organizaciju meu
ljudima.
Ovde treba dodati jedno malo upozorenje: shvatanje kulture kao siste
ma simbola nije univerzalno prihvaeno. Postoji mnogo razliitih definicija
kulture (Kroeber & Kluckhohn, 1973). Neke od njih vide kulturu kao zbir
svih ljudskih tvorevina (Singer, 1968) - simbola, materijalnih predmeta i
naina organizovanja. Kada se upotrebljava ova ira definicija ponekad se
pravi razlika izmeu materijalne kulture (fizikih predmeta) i nemateri
jalne kulture (sistema simbola i drutvenih praksi). Ovde koristimo jednu
uu definiciju. Vano je imati u vidu da u drutvenim naukama nema opteprihvaene definicije kulture (Gilmore, 1992).
Na svet je sastavljen od simbola i posredovan njima. Praktino sve to
iskusimo, radimo, elimo i vidimo, vezano je za simbole. Da bismo razumeli
sebe i drutvo u kome ivimo neophodno je da dobro poznajemo kulturu.
Simboli sainjavaju strukturu naeg sveta, iako ne u onom obimu kao kod
genetski programiranih mrava, pela i termita.

Simboli i drutvo
Na jednom nivou, kultura i kulturni proizvodi predstavljaju jednostavne
resurse koji omoguavaju ljudima da obave razliite zadatke. Kad jezik ne bi
postojao naa komunikacija bi bila ograniena. Da nije tehnologije (znanja
o tome kako se upravlja okolinom) ne bismo mogli da jedemo, a ne bismo

106

Sociologija

imali ni gde da stanujemo. Prema tome, simboli su posrednici naeg prilagoavanja na okruenje, nae interakcije sa drugim ljudima, naeg doivlja
ja i tumaenja razliitih iskustava, kao i naeg organizovanja u grupe.
Meutim, simboli predstavljaju malo vie od pogodnog posrednika. Oni
nam takoe nalau ta da uradimo, kako da mislimo i opaamo. Kultura ne
moe da nas sputa kao to to genetske informacije ine mravima, pelama
i termitima, ali nam ipak donekle ograniava slobodan izbor. ak i jedan
naizgled neutralan simboliki resurs, kao to je jezik, u sebi nosi skrivenu
poruku (Hall, 1959). Na primer, jezik indijanskog plemena Hopi razlikuje se
od engleskog po nainu izraavanja vremena (Carrol, 1956). Na engleskom
vreme je imenica, to znai da moe da se izmeni - skrati, utedi, utroi,
izgubi, protrai. Na primer, moda vam se uini da je itanje ovih redo
va traenje vremena. Ali, za Hopije vreme je glagol i ne moe da se menja
na isti nain kao imenica. Vreme jednostavno tee a ljudi mu se pokorava
ju. (Jedan Hopi bi se verovatno manje alio na sadraj ove knjige.) Dakle,
zbog jezikih razlika dolazi i do razlika u opaanju, ponaanju i obrascima
drutvene organizacije kod ljudi koji govore hopi jezik i onih koji se slue
engleskim. Time dolazimo do zakljuka da se kultura retko kad koristi kao
neutralan resurs - ona predstavlja jedno ogranienje, a upravo taj ogrania
vajui aspekt kulture interesuje sociologe.
Sociologija istrauje kulturu tako to ispituje kako simboliki sistemi
ograniavaju ljudsku interakciju i organizaciju, kao i to kako obrasci dru
tvene organizacije funkcioniu da bi stvorili, odrali i izmenili kulturu (Kroeber & Parsons, 1958). Nas ne interesuju svi simboliki sistemi, ve samo
oni simboli koji utiu na to kako ljudi vide svet oko sebe, kako se ponaaju
u drutvu, ulaze u interakciju sa drugima i kako usaglaavaju i organizuju
svoje delanje i ponaanje.

Sistemi simbola
Simboli su organizovani u sisteme koji im omoguavaju da postanu veo
ma sloeni. Iako postoji ogroman niz razliitih sistema simbola, oni mogu
da se svrstaju u nekoliko osnovnih grupa.

Jezik
Jednu grupu simbolikih sistema ini sistem jezikih kodova. On moe da
se odnosi na govorni jezik, pisani jezik, pa i na sloene matematike izraze
i raunarske algoritme. Osnovna vrsta jezikih kodova kojima se ljudi slue
u velikoj meri e uticati na njihovu organizaciju. Na primer, ako je kod neke
populacije prisutan samo govorni jezik obrasci drutvene organizacije bie
ogranieni. Ukoliko bi takva populacija razvila pisani jezik mogla bi da sa

Kultura

107

uva vie informacija, te da preispita i razvije postojee obrasce drutvene

organizacije. Ukoliko se razviju novi jezici - matematika, logika, raunarski
algoritmi i drugi simboliki kodovi - uveae se raspon moguih reenja
koje populacija moe da primeni kao odgovor na promene u okruenju,
a priroda drutvenih odnosa meu njenim lanovima, kao i priroda obra
zaca drutvene organizacije, znatno e se izmeniti. Samo razmislite ta su
kompjuterski jezici uinili za brzinu i obim odnosa u savremenom svetu i
odmah ete uvideti kakvu mo jezik ima u preobraavanju sveta.

Tehnologija
Drugi osnovni kulturni sistem jeste tehnologija, odnosno organizacija
znanja i iskustva o tome kako se ovekovo okruenje kontrolie i kako se
njime upravlja. Ako skupljanje plodova i lov predstavljaju osnovno iskustvo
neke drutvene grupe - to je bio sluaj tokom 150 do 200 hiljada godina
postojanja ljudske vrste - drutvena organizacija i adaptacija na okolinu
bie veoma ograniene. Uporedo s razvojem tehnologije iri se i obim dru
tva - uz razvijenu tehnologiju mogue je poveati proizvodnju i ishrani
ti vee i sloenije organizovane populacije. Dakle, tehnologija je jedan od
osnovnih pokretaa ljudske organizacije. Kada se dovoljno razvije i ukrsti s
naukom i tehnikom tehnologija postaje nesavladiva kulturna sila koja transformie nae ivote, meusobne odnose i organizaciju (Lenski, 1966; Lenski, Lenski & Nolan, 1991). Zaista, skoro svaki aspekt naeg svakodnevnog
ivota - odea, prevoz, stanovanje, zapaanje, tenje i nain komunikacije
- ogranieni su proizvodima koji nastaju zahvaljujui tehnolokom znanju.
Vie ne moemo ni da zamislimo ivot bez telefona, televizije, automobila,
stana, DVD plejera, kompjuterskih igara i jo mnogo drugih novotarija. Ne
bi trebalo da nas iznenadi ako se lini odnosi jednog dana zagube u tom
tehnolokom haosu.

Vrednosti
Ljudi su oduvek imali nekakvo shvatanje o tome ta je dobro a ta loe,
prikladno ili neprikladno, bitno ili nebitno. To su vrednosti. Kada se vred
nosti organizuju u sistem standarda ili kriterijuma za procenu moralnog
znaaja i prikladnog ponaanja, one sainjavaju vrednosni sistem (Rokeach,
1973; 1979; Williams, 1970).
Vrednosti imaju jednu posebnu osobinu: one su apstraktne, to znai
da su toliko uoptene da se mogu primeniti na mnoge razliite situacije
(Kluckhohn, 1951). Bez tog apstraktnog kvaliteta, koji nam omoguuje da
vrednosti podesimo za primenu na posebne situacije, ljudima bi bilo teko
da se razumeju i usaglase, jer ne bi imali zajedniki moralni standard za
procenu svojih i tuih postupaka. Zamislite razgovor dve osobe priklonjene
potpuno razliitom nizu vrednosti. One ne bi mogle da se sloe oko toga
ta bi trebalo preduzeti, ta bi bilo poteno, ili kakvo bi ponaanje bilo pri

108

Sociologija

kladno. Interesantno je to to ljudi postiu makar osnovnu saglasnost oko

vrednosti. Ta saglasnost je retko kad potpuna, budui da je jedna od naj
interesantnijih i najnestalnijih pokretakih snaga u drutvu upravo stalan
sukob oko vrednosti. Ali, u drutvu u kome ne postoji makar minimalna
saglasnost oko vrednosti postojali bi veliki sukobi i tenzije. Prosto je neverovatno da u ogromnim drutvima - poput amerikog - koja zauzimaju
ogroman geografski prostor i u kojima je prisutna velika razliitost, ipak
postoji odreena saglasnost u pogledu toga ta je dobro, loe, odgovarajue i
neodgovarajue. Taj opti konsenzus Ameriku ini Amerikom i omoguava
pojedincima da se u novim situacijama snau bez velikog pritiska i optere
enja. Kada ljudi dele osnovne vrednosti u stanju su da ulaze u interakciju
bez obzira na to to se povodom mnogih pitanja ne slau.
Koje su neke od optih vrednosti (Williams, 1970)? U tabeli 5.1. nave
dene su neke od najprihvaenijih vrednosti u Sjedinjenim Dravama. U
Americi se svi slau da su meu najvanijim vrednostima: postignue (biti
uspean, ostvariti svoje ivotne ciljeve), aktivizam (nastojanje da se ovlada
i upravlja situacijom), sloboda (nesputanost u pokuaju ostvarenja ivotnih
ciljeva),progres (unapreivanje svoje linosti i sveta oko nas), materijalizam
(sticanje materijalnih objekata, s merom, naravno) i efikasnost (delanje na
racionalan i praktian nain). Amerikanci se uglavnom slau oko ovih vred
nosti i koriste ih kao moralne kriterijume (standarde) za procenu svojih i
tuih postupaka u konkretnim situacijama.
Ne slaemo se svi oko svih navedenih vrednosti; zapravo, neki ljudi ih
odbacuju sve skupa, ali oko njih ipak postoji visok stepen saglasnosti. Iako
bismo vi i ja, na primer, razliitim vrednostima pripisali razliitu vanost,
verovatno se slaemo oko toga da su sve one u naelu vane. Zato se naa
interakcija odvija uz mnogo manje napora.
Podjednako je vano da vrednosti reguliu drutveno ponaanje u sva
kom tipu drutvene strukture - susretu, grupi, organizaciji, zajednici, insti
tucionalnom kompleksu i drutvu kao celini. Pomislite, na primer, na obra
zovanje kao na jedan institucionalni sistem. Vrednosti kao to su postignue
(imati uspeha i postizati dobre ocene), individualizam (samostalno posti
zati uspeh), progres (uspon na lestvici obrazovnog poretka) i materijalizam
(zavriti studije i dobiti diplomu kako biste se mogli zaposliti i zaraditi vie
novca) ine strukturu organizacije kolstva u celini, od obdanita do uni
verziteta. Vrednosti utiu ne samo na drutvene strukture, ve i na to kako
ljudi razmiljaju i delaju. Na primer, student koji ita ovu knjigu nalazi se
pod uticajem osnovnih amerikih vrednosti, meu kojima su: aktivizam
(nauiu sve to pie u ovoj knjizi), postignue (poloiu ispit koji spremam
iz ove knjige), progres i materijalizam (moram da dobijem diplomu koja e
mi omoguiti da dobijem dobar posao) i efikasnost (itau paljivo tako da
ne gubim vreme na ponovno itanje). Te vrednosti upravljaju naim pona
anjem u obrazovnom sistemu ija organizacija poiva na ovim moralnim

Kultura

109

premisama. Samim ulaskom u obrazovni sistem vi ste implicitno prihvatili

te vrednosti i izrazili spremnost da svojim ueem odravate sistem koji je
organizovan i utemeljen na vrednostima aktivizma, individualizma, posti
gnua i materijalizma. Ono to vai za obrazovanje, vai i za mnoge druge
situacije: vrednosti oblikuju nau percepciju stvarnosti i reguliu ponaanje
pojedinaca.
Tabela 5.1. Spisak amerikih vrednosti
Vrednosti su apstraktan i opti standard kojim se odreuje ta je ispravno i pogreno
u svim situacijama. Nabrojaemo istaknule vrednosti u amerikoj kulturi (Williams,
1970).
1. Postignue i uspeh: od svakog pojedinca se oekuje da stremi uspehu u svim situa
cijama. to vie ovek postigne u ivotu, to vie vredi.
2. Aktivnost: poeljno je kontrolisati svoje okruenje uz naporan rad. Uvek treba da
budemo aktivni gospodari situacije.
3. Individualizam: pojedinac je taj koji uvek treba da bude aktivan i da stremi uspehu.
Uspeh je individualan, a ne kolektivan.
4. Progres: neophodno je vremenom unaprediti svoj poloaj. Svi treba da se trudimo
da u budunosti budemo bolji nego to smo danas.
5. Materijalizam: trebalo bi da ljudi koji su aktivni, uspeni i koji se usavravaju imaju
vie materijalnih sredstava nego manje aktivni i manje ostvareni pojedinci.
6. Jednake mogunosti: poeljno je da svi imamo jednake anse da budemo aktivni,
uspeni, ostvareni i da uivamo u materijalnom blagostanju. Jednakost ansi, me
utim, ne podrazumeva jednak ishod - ve samo to da pojedincima treba da budu
pruene jednake mogunosti i uslovi za ostvarenje ivotnih ciljeva.
7. Efikasnost i racionalnost: treba se sluiti najboljim (odgovarajuim) sredstvima pri
ostvarenju ciljeva i uvek bili praktian.
8. Konformizam: normalno je da se ljudi pokoravaju pravilima i da nastoje da se sla
u, ak i kada pokuavaju da ispolje svoju individualnost. Ukoliko elimo da napre
dujemo moramo se prilagoavati drugima i slagati se s njima.
9. Moralnost:.svaku ivotnu situaciju treba proceniti na osnovu njene vrednosti.
10. Humanost: poeljno je pomoi manje uspenima od nas, naravno ukoliko oni nisu
krivi za svoj nepovoljan poloaj, odnosno dokle god zasluuju pomo.

Napomena: Ove vrednosti su veoma uoptene - one nam ne kazuju kako tano treba
ostvariti svoje ivotne ciljeve, biti aktivan, biti individualista, uspeti u ivotu i slino. Ove
vrednosti su primenljive na sve situacije, a detalji o tome kako treba da ostvarimo sve te
vrednosti definisani su ideologijom i normama.

Funkcionalistika teorijska perspektiva istie da su vrednosti vrlo vane

za regulisanje ljudskog delovanja i motivaciju pojedinaca da uestvuju u
drutvu. Ako celu stvar sagledamo kroz Dirkemov koncept kolektivne svesti
i njene integrativne funkcije za drutvo videemo da je vrednosni konsen
zus od sutinske vanosti za drutvo. Ove integrativne funkcije vrednosti
zasluuju dublju analizu, to je Dirkem jo davno uvideo. Meutim, ne treba

110

Sociologija

zaboraviti da vrednosti mogu da budu izvor dezintegracije drutva. Kada

delovi populacije prihvataju razliite vrednosti ili razliita uverenja (o emu
e biti rei neto kasnije), stvoreni su uslovi za sukob. Ljudi e se sukobljava
ti oko moralnih kriterijuma, a, poto su im oni jako vani, nee lako odusta
ti. Teorija konflikta naglaava upravo ovu stranu drutvenog ivota. Pored
toga, ove teorije istiu kako vrednosti esto postaju orue privilegovanih
slojeva koji mogu da definiu kojih vrednosti se treba drati. Ovoj temi emo
se vratiti neto kasnije.

Uverenja
Uverenja predstavljaju jo jednu vrstu sistema simbola. Uverenja se od
nose na ljudska razmiljanja i predstave o posebnim vrstama situacija - obra
zovanju, radu, porodici, prijateljstvu, politici, religiji, susedstvu, sportu, re
kreaciji i drugim osnovnim vrstama drutvenih situacija (Turner & Starnes,
1976). U bilo kojoj situaciji se nali, svi mi imamo nekakvu zamisao o tome
ta bi trebalo da usledi, kao i o tome ta se zapravo deava. Neka uverenja
predstavljaju primenu osnovnih vrednosti na pojedinane situacije. Njih bi
smo mogli da odredimo kao evaluativna uverenja ili ideologije. Ideologije
nam ukazuju na ono to bi trebalo da se deava. One predstavljaju primenu
kljunih vrednosti na jedan specifian kontekst. Na univerzitetu, na primer,
dominantna je ideologija po kojoj se od studenta oekuje da dobija dobre
ocene (postignue), radi naporno (aktivizam, efikasnost), napreduje kroz
sistem i sve vie toga zna (progres). Gotovo sve situacije - rad, igra, zabave,
prijateljstvo, sport i slino - ukljuuju uverenja koja proizlaze iz primene
navedenih i drugih optih vrednosti. ak i kada se radi o linim odnosima
esto se pitamo kako nam ide (postignue), da li na odnos napreduje (pro
gres) i ta treba uiniti da bi se odnos poboljao (aktivizam). U zavisnosti od
vrste odnosa - te da li je u pitanju odnos izmeu ljubavnika, dece i roditelja,
poznanika ili bliskih prijatelja - primenjuju se donekle razliita uverenja, ali
su sva zasnovana na istim vrednostima. Uverenja nas usmeravaju i uvru
ju u uverenju da smo na pravom putu.
Druga uverenja su vie injeninog karaktera. To su nae predstave o
tome ta jeste i ta se deava u svakoj situaciji. Njih emo odrediti kao
empirijska uverenja. Kada znamo ta se dogaa u nekoj situaciji oseamo
se sigurno i bez bojazni se uputamo u odnos. Pored toga, mi imamo uve
renja i u pogledu situacija u kojima se nikada nismo nali, kroz koje emo
tek proi ili koje nikada neemo iskusiti - kao to su posao, brak, starost,
siromatvo i slino. Pomou tih uverenja lanovi populacije su prosto uvu
eni, ili ukljueni u drutvene svetove drugih ljudi. Kada imamo uverenja
o drugim drutvenim sferama i kontekstima mi zapravo posedujemo vrstu
zamenskog ili posrednog znanja, to nam omoguava da delamo u tim sfe
rama. Zato nam nove situacije nisu potpuno nepoznate. Nauili smo opte
vrednosti, ideologije i empirijska uverenja, a ona nas usmeravaju u novim
situacijama.

Kultura

111

Naa injenina ili empirijska uverenja ne moraju uvek biti ispravna.

Na njih u velikoj meri utiu vrednosti i ideologije koje nam govore ta bi
trebalo da se desi u odreenoj situaciji. Meutim, poto smo ubeeni da
zaista poznajemo druge drutvene svetove, oseamo posrednu bliskost i po
vezanost s njihovim lanovima, odnosno - verujemo da bismo mogli da
funkcioniemo u drugim drutvenim svetovima. Na primer, najvei broj
Amerikanaca veruje da posao moe da nae svako ko to zaista eli, a da su
ljudi koji primaju socijalnu pomo mahom lenjivci (Klugel & Smith, 1986;
Smith, 1985). Ovo uverenje predstavlja posledicu uticaja vrednosti kao to
su aktivizam, postignue, progres i efikasnost, kojih se drimo kada dono
simo sud o tome ta se deava u svetu rada i blagostanja. Ono sadri i neke
navodno neutralne injenice - da ima dovoljno posla, ali i mnogo ljudi koji
su previe lenji da bi ga prihvatili. Osim toga, ovo uverenje u sebi sadri
i sledeu pretpostavku: kada bih ja bio nezaposlen i siromaan, prihvatio
bih bilo koji posao i time sauvao svoje dostojanstvo. U skladu s tim, naj
vei broj ljudi smatra da poseduje dovoljno znanja o svetu iji deo, realno
gledano, verovatno nikad nee biti. Meutim, injenica sadrana u tim
uverenjima esto moe biti potpuno pogrena: naime, najvei broj korisnika
socijalne pomoi u stvari ne moe da radi - oni su ili prestari, ili hendike
pirani, ili previe bolesni; najmanje polovina njih radi puno radno vreme,
ili je otputena ( J. Turner, 1993b ). Dakle, pokazuje se da u privredi nema
dovoljno radnih mesta za sve, a da plate esto nisu dovoljno visoke da bi se
obezbedilo da zaposleni ne budu siromani (Beeghly, 1983; Ropers, 1981).
Prema tome, naa uverenja o tome ta zaista postoji i ta se oko nas deava
mogu biti pristrasna usled uticaja vrednosti i evaluativnih uverenja. To nije
nuno loe, ve je pre neizbeno u ljudskim odnosima.
U modernom drutvu nastala je itava industrija koja pokuava da ispita
stavove i miljenja javnosti - koji su, u sutini, izraz uverenja. Industrija
istraivanja javnog mnjenja prevazilazi predizborna i opta istraivanja jav
nog mnjenja, kakva sprovode agencije Galup (Gallup) i Haris (Harris), pa
se istraivanja javnog mnjenja primenjuju u oblasti istraivanja trita i od
nosa sa javnou. Saznanje da na ljudsko ponaanje - poev od glasanja na
izborima, do kupovine nekog proizvoda - utiu njihovi stavovi, koji zavise
od optih vrednosti i uverenja, znatno je izmenilo organizaciju politikih
kampanja i poslovanje dananjih preduzea.

Norme
Vrednosti i uverenja su suvie uopteni da bi regulisali ponaanje na je
dan precizan nain; oni nam pruaju opti pogled i stanovite i navode nas
da se ponaamo na jedan opti nain (Blake & Davis, 1974), ali nam ne
kazuju ta tano treba da uradimo. Norme nadoknauju ovaj nedostatak u
drugim simbolikim sistemima time to nam govore ta se od nas oekuje
i kako se treba ponaati u odreenoj situaciji. Zamislite da ste doli na pre

112

Sociologija

davanje a da pri tom ne poznajete pravila ponaanja i ne znate ta se od vas

oekuje. Trebalo bi da budete uspeni, aktivni i da intelektualno napreduje
te, ali je problem to ne znate ta treba da radite - gde da sednete, kako da
se ponaate, postavite, govorite, na ta treba da pazite. Moda vam je teko
da zamislite to, poto vi ve dobro poznajete osnovna pravila ponaanja u
obrazovnoj ustanovi. Ipak, ukoliko nikada niste bili u velikom amfiteatru,
ako nikad niste kupili knjigu iz koje ete spremati ispit, i ako nikada niste
bili na predavanjima, moda ete se osetiti neprijatno. Moda ete sve vreme pokuavati da se udobno smestite i hvatate beleke. Prema tome, ovek
uglavnom poznaje opte norme primenljive na osnovne tipove situacija - to
je ono to neki sociolozi odreuju kao institucionalne norme - ali svaki
pojedinac mora da naui dodatne norme kako bi se prilagodio pojedina
nom okruenju.
Sa interakcionistike take gledita, ovaj proces otkrivanja normi je ve
oma sloen i suptilan. Ako ne poznajemo relevantne aspekte kulture koji
se mogu primeniti na odreenu situaciju mi usmeravamo pojaanu panju
na postupke i gestove drugih ljudi. itamo njihove gestove, nastojei da se
uivimo u njihova mentalna stanja i nauimo kako se treba ponaati. Naj
ee ve posedujemo relevantne vrednosti, uverenja i norme, ali ne znamo
koje od njih valja primeniti. Razume se, ponekad se naemo u situaciji kad
uopte ne poznajemo znaajne norme i uverenja. U takvim situacijama nae
greke e nas odati i ubrzo emo shvatiti da okolina ne odobrava nae po
naanje i da na neki nain eli da nas kazni. Zato emo pokuati da se pona
amo po uzoru na druge. Moda emo uvideti koliko je nae neznanje pre
nego to napravimo greku, pa emo oklevati da bilo ta uradimo pre nego
to obratimo panju na pokrete, rei i gestove drugih. Kada shvatimo koji
su to relevantni kulturni simboli oni e se odravati i uvrivati u procesu
interakcije. Svako od nas e poeti da se ponaa na adekvatan nain, a ta
kvo ponaanje uvruje vrednosti, uverenja i norme. to su oni snaniji, to
imaju veu mo da ograniavaju nae ponaanje. Devijantni postupci preki
daju taj krug jaanja vrednosti, uverenja i normi, pa mi obino nastojimo da
zauzdamo devijantnost i nastavimo krug uvrenja normi. Na taj se nain
kultura odrava putem mikrointerpersonalnog delovanja pojedinaca.
Norme se razlikuju po svojoj optosti. S jedne strane, postoje iroke in
stitucionalne norme koje predstavljaju opte instrukcije o tome kako se tre
ba ponaati u glavnim drutvenim sferama (posao, kola, prijateljstvo, dom
itd.). S druge strane, postoje odreenije norme koje nam objanjavaju kako
se tano funkcionie u konkretnom okruenju. Svi mi posedujemo znanje
o osnovnim institucionalnim normama, pa tako moemo da uemo u nove
situacije sa nekakvim predznanjem i smernicama. Kada se naemo u takvim
situacijama, posredstvom tumaenja gestova drugih uesnika, moemo da
nauimo dodatne norme. Pored toga, u interakciji sa drugima treba da na
uimo kako se stvaraju nove norme, to moe biti veoma teko, naroito

Kultura

113

ukoliko ljudi imaju razliita uverenja i norme. Na primer, kada ljudi stupe
u brak esto je neophodno da utvrde nova pravila i nove norme ponaanja,
poto uloge mukarca i ene u braku vie nisu vrsto definisane kao nekad i
zato to vienja (norme) suprunika o podeli poslova i zaduenjima mogu
dosta da se razlikuju. Zato ne iznenauje podatak da veliki broj brakova
poinje da se raspada ve tokom prve godine braka, poto suprunici imaju
razliito vrednosno i normativno razumevanje o tome ta treba da rade i
kako treba da se ophode prema supruniku. Veina parova ima veoma ro
mantina uverenja, a pored toga i odreeno znanje o optim institucional
nim normama o braku, a znaju i kako izgledaju brakovi njihovih roditelja ili
prijatelja, pa ta vrsta znanja utie na njihova oekivanja od braka. Meutim,
esto je potrebno uloiti mnogo napora da bi se oekivanja i zahtevi (norme
i uverenja) suprunika usaglasili - inae e brak propasti.
Prema tome, neke situacije u savremenim drutvima zahtevaju od nas da
improvizujemo i razvijamo normativne pogodbe u hodu. Druge situacije,
kao to je rad u fabrici, jasno ograniavaju nae ponaanje, ali ak i tada
ljudi razvijaju normativne dogovore o ponaanju na radnom mestu. Najvei
deo naeg drutvenog ivota sastoji se od uenja, prilagoavanja, stvaranja
normi i neprekidnog pregovaranja o njima. To je naroito vidljivo u sa
vremenim drutvima budui da nas neprekidne promene primoravaju da
stalno ulazimo u nove situacije.

Zalihe znanja
Pored jezika, tehnologije, vrednosti, uverenja i normativnih sistema, ljudi
poseduju i manje ili vie labav i implicitan katalog informacija. Nemaki so
ciolog Alfred ic (1932) skovao je frazu zalihe znanja (stocks of knowled
ge), koje su nam uvek pri ruci. Time je eleo da opie kolekcije relevantnih
informacija, koje pojedinci mogu da upotrebe kada ele da se prilagode
novim situacijama. ic je bio kljuna figura unutar teorijske i filozofske
tradicije poznate pod imenom fenomenologija. Ova teorijska perspektiva
nastoji da razume kako ljudi razvijaju znanje o svetu. Na primer, brucoi
imaju odreene zalihe korisnog znanja o fakultetu, uionicama, razlikama u
ocenjivanju, o situacijama koje zahtevaju formalno ili neformalno ponaa
nje, predavanjima, odgovarajuem dranju, govoru i ponaanju. Ova znanja
upuuju studente kako treba da se ponaaju prilikom prvih susreta i pre
davanja, dok se ne naue preciznije norme koje odgovaraju pojedinanim
okolnostima.
Prema tome, svako od nas poseduje mnogo zaliha znanja koje su pro
istekle iz iskustva. Njima se sluimo da bismo se snali u razliitim situa
cijama, a kada ljudi koriste sline zalihe informacija oni onda na isti nain
protumae datu situaciju. To je mogue ak i kada ne govorimo isti jezik,
o emu moe da posvedoi svako ko je ikada bio u inostranstvu. Koristei
neverbalne gestove, kao to je upiranje prstom, u stanju smo da navedemo

114

Sociologija

stranca da iz svojih zaliha znanja izdvoji informacije koje se mogu upotrebiti u slinim situacijama. Sposobnost da koristimo implicitne sisteme
simbola daje nam mo velike prilagodljivosti novim situacijama.
Dakle, jedan deo kulture ini neupadljivo sveznanje, ili upuenost
(knowledgeability), na koju se neprestano pozivamo, na primer kada se prilagoavamo drugim ljudima, normama i novoj situaciji uopte. Kada bismo
jedino mogli da napravimo katalog vrednosti, uverenja i normi, bili bismo
utogljeni i nalik robotima; ako bi se pojavilo neto novo, van naeg isprogramiranog kataloga, ne bismo znali kako treba da postupimo. Meutim,
mi smo u stanju da se prilagodimo finesama situacije zato to svi u sebi
nosimo ogromna skladita, odnosno zalihe znanja na koje moemo da se
pozovemo. Zaista, jedan od problema pri konstruisanju maina sa vetakom inteligencijom sastoji se upravo u injenici da je teko programirati
zalihe znanja i kapacitet koji e da ih upotrebi na licu mesta. Zato nam esto
izgleda daje maina priglupa ili, u najmanju ruku, otkaena.
Dakle, kulturni simboli u velikoj meri olakavaju organizaciju ljudskog
drutva. Kulturni simboli se stvaraju, odravaju i menjaju u procesu ljudske
interakcije. U stvari, kako tvrde funkcionalni teoretiari (Alexander, 1985;
Parsons, 1951), integracija drutva ne moe da se postigne bez opteprihvaenih sistema simbola. Prema tome, kultura zadovoljava osnovnu po
trebu drutva. Kako tvrde interakcionisti, ti sistemi simbola se odravaju u
procesu tumaenja gestova drugih ljudi. Najvaniji simboli za razumevanje
naih postupaka i obrazaca drutvene organizacije ukljuuju sisteme jezi
ka, tehnologije, uverenja, vrednosti, normi i zaliha znanja. Oni predstavljaju
funkcionalne ekvivalente genetskih kodova kod drutvenih insekata, ali uz
jednu veliku razliku. Naime, oni mogu da se promene i iskoriste za stvaranje
novih drutvenih oblika. Kada niko od nas ne bi uestvovao u zajednikoj
kulturi neprestano bismo se sudarali, vreali svoje prijatelje i neprekidno
pravili greke. Meutim, mi nismo insekti i, budui da na vrednosni sistem
nije genetski kodiran, postoji ogroman prostor za dezinformaciju, neodgo
varajuu informaciju, konfliktnu informaciju i stalno promenljivu informa
ciju. Drutvo nikada nee biti nalik dobro ureenoj konici ili mravinjaku
zbog toga to se mi organizujemo na osnovu kulturnih a ne genetskih kodo
va. A u kulturnim simbolima sadran je veliki potencijal za dvosmislenost,
neslaganje, sukob i, to je glavno, inovaciju i promenu.
Kulturu moemo da zamislimo kao labav hijerarhijski sistem koji nepre
stano prodire u strukture drutva. Na vrhu tog sistema nalazi se jezik koji
se koristi u svakom drutvenom kontekstu. Pri samom vrhu smetena je i
tehnologija ili opta baza znanja nekog drutva, koja se odnosi na naine
manipulacije okruenjem. I jezik i tehnologija postaju sve specijalizovaniji
u procesu prilagoavanja razliitim drutvenim kontekstima. Visoko u hi
jerarhiji nalaze se vrednosti koje na nivou celog drutva predstavljaju siste
me zamisli (predstava) o tome ta je ispravno, a ta pogreno. Vrednosti su

Kultura

115

prilagoene mnogo konkretnijim i specifinijim situacijama budui da se

izraavaju kroz evaluativna uverenja ili ideologije, kao i empirijska uverenja. Ispod vrednosti i ideologija nalaze se ire institucionalne norme kojima
se propisuje odgovarajue ponaanje unutar osnovnih drutvenih institu
cija (kao to su porodica, privreda, vlada, pravo, religija, medicina, sport i
obrazovanje). Za njima slede jo preciznije norme, vaee u strukturama
koje funkcioniu unutar neke institucionalne sfere, kao to su vaa poro
dica, kola, studijska grupa i drugi jedinstveni konteksti. Na slici 5.1. pred
stavljena je ova hijerarhijska struktura kulture. Nju, meutim, ne bi trebalo
posmatrati kao jedan preterano krut sistem. Vano je razumeti da je kultura
koja okruuje pojedinca u bilo kojoj situaciji dobro organizovana: poznaje
mo jezik, naelno razumemo tehnologiju, svesni smo relevantnih vrednosti,
imamo ideologiju koja nam govori ta bi trebalo da se desi, u nekom smislu
znamo ta se deava, poznajemo institucionalne norme, imamo preutno
razumevanje sadrano u naim zalihama znanja i znamo, ili emo uskoro
nauiti, jo preciznije norme koje usmeravaju nae ponaanje.
Ovom ilustracijom elimo da zabeleimo mo kulture. Kao Atlas koji je
morao da ponese svet na svojim pleima, tako i mi, kao to je prikazano na
slici 5.2, nosimo kulturu na ramenima. Meutim, ona ne predstavlja teret,
osim ukoliko se ne suprotstavimo vrednostima, ideologijama i normama.
Kada vam je neprijatno, kada ste postieni, besni,' oseate krivicu ili bilo
koju snanu negativnu emociju, moete biti sigurni da ste vi (ili neko drugi)
prekrili kulturni kod. Dakle, svet kulture uglavnom je lagan, poloen na
naa ramena, ali ako nismo u stanju da ispratimo naloge kulture odjednom
emo osetiti svu njegovu teinu. Prema tome, ne moramo sve vreme da sto
jimo pogrbljeni od tereta kao to je Atlas morao - mi moemo da se uspra
vimo, ali im prekrimo neku vrednost, institucionalnu normu, ideologiju
ili neku precizniju normu praktino emo se slomiti pod teretom kulture
dok nas drugi budu udno posmatrali, ili dok sami sebe budemo prekoravali zbog nesmotrenog ponaanja.

Sociologija

116

Slika 5.2. Teret kulture za pojedinca

Kada u ivotu sve ide po planu kultura je poput male gumene

lopte: laka je i jedva primetna. Ali ako nastane problem, ili ako
pojedinac nije siguran koje aspekte kulture treba da primeni u
konkretnoj situaciji, gumena loptica se iznenada pretvara u teret
zemaljske kugle.

Kulturne varijacije
Ljudi stvaraju sisteme kulturnih simbola zato to su im oni neophodni.
Kako tvrde funkcionalisti, sistemi simbola se razvijaju da bi olakali inte
rakciju i organizaciju. Budui da ljudi ive i funkcioniu u razliitim okru
enjima kulture e se razlikovati. Kako tvrde zagovornici teorije konflikta,
kulturne varijacije predstavljaju izvor neprekidne tenzije i sukoba u jednom
drutvu. Ba kao to se jezici razlikuju, tako se razlikuju i drugi kulturni si
stemi, kao to su tehnologija, vrednosti, ideologije i uverenja, norme i zalihe
znanja, to ima velike posledice. U narednom delu emo razmotriti neke od
njih.

Kulturni sukob
Kulturni sistemi, kao to su vrednosti i verovanja, lie na obojenu prizmu
kroz koju posmatramo svet. Naa zapaanja su pristrasna, a ta pristrasnost

Kultura

117

proistie iz kulture. Zbog toga neke stvari primeujemo, a drugih nismo

svesni. Zato je nastala nauka kao svestan pokuaj da se umanji pristrasnost
sadrana u injenici da moramo imati kulturu kako bismo mogli da organizujemo svakodnevni ivot. Nauka takoe predstavlja jedan oblik sistema
uverenja. Kao i drugi aspekti kulture, ona je nastala iz potrebe da se prona
u reenja za razliite ljudske probleme. U sluaju nauke, elja da se prikupe
tani podaci a predstave provere u praksi, vodila je do stvaranja uverenja
da je znanje posledica teorija koje se neprekidno proveravaju uz pomo pa
ljivo i sistematski prikupljene grae. Isprva su mnogi uverenja o nauci, a
kasnije i razvoj kriterijuma istraivanja, doekali s negodovanjem. Neki i
dalje gledaju na nauku s velikom antipatijom. Meu pojedincima koji imaju
razliita uverenja, kao i meu suprotstavljenim grupama, takva antipatija
moe da uzrokuje manje ili vee sukobe. Religijski fundamentalisti ospora
vaju nauku svaki put kad njeni zakljuci dovode u pitanje osnove religijskih
dogmi. Sem toga, i ideolozi, bilo marksistike ili desniarske struje, esto
odbijaju da prihvate nauno znanje. ak i u Sjedinjenim Dravama, gde
nauka predstavlja dominantno kulturno uverenje, ovaj sukob izbija na po
vrinu prilikom rasprava oko osetljivih tema, kao to je pitanje da li deca u
koli treba da ue o darvinistikoj evoluciji ili o kreacionizmu.
Kada razlike u kulturnim uverenjima postanu osnova politike organi
zacije i delovanja kulturni sukobi se rasplamsavaju. Na primer, postojei
sukob oko prava na abortus ukljuuje razlike u uverenjima u pogledu maj
instva, ivota i zaea, ali i stvarnu borbu izmeu organizovanih grupaci
ja (Luker, 1984). Takvi sukobi se teko reavaju zbog toga to su uverenja
suprotstavljenih strana veoma razliita, i od njih se teko odustaje. Slini
sukobi se neprekidno ponavljaju u Sjedinjenim Dravama, kao i u svim
ostalim sloenim drutvima gde je potpuna saglasnost u pogledu simbola
jednostavno nemogua.

Potkulture
Razliite potpopulacije unutar ireg drutva, kao to je ameriko, esto
imaju razliita uverenja, a ponekad ak i razliite vrednosti. Kako tvrde interakcionisti, ti razliiti kulturni svetovi se grade i odravaju putem interak
cije licem u lice. Potkulture nastaju zbog toga to uesnici tokom uestalih
interakcija razvijaju zajedniki simboliki sistem kako bi svojim postupci
ma dali smisao. Dakle, putem interakcije pripadnici razliitih potkultura
razvijaju donekle razliita uverenja, normativna oekivanja, obrasce govora
i izraavanje putem telesnih pokreta. Na primer, fiziki radnik ivi u jed
nom razliitom kulturnom svetu nego slubenik. Slino je i meu crncima i
belcima, ljudima engleskog i latinoamerikog porekla, bogatima i siroma
nima, direktorima i zaposlenima, profesorima i studentima. Te potpopu
lacije nazivamo potkulturama poto njihovi lanovi posmatraju svet kroz
donekle razliite simbolike naoari i zato se ponaaju drugaije. Te razlike

118

Sociologija

esto uzrokuju sukob, pogotovo kada su prisutne i razlike u moi, dohot

ku, bogatstvu i drugim vrednim resursima u drutvu. Meutim, mi ipak
uspevamo da se sloimo zato to delimo bar deo iste kulture. Nai odnosi
su esto napeti zato to primeujemo razlike i pokuavamo da ih zaobie
mo pomou stilizovanih i ritualizovanih interakcija. Naravno, ponekad te
razlike u verovanjima i normama prerastu u otvoren sukob, a tada nikakav
napor ne moe da zaustavi sukob razliitosti.
Prema miljenju Karla Marksa i veine teoretiara konflikta, pripadnici
nekih potkultura imaju vie moi i materijalnih dobara od pripadnika dru
gih potkultura. Bogati, oni koji su na vlasti i vlasnici velikih korporacija,
na primer, imaju veu mo od ostalih da nametnu svoja uverenja i definiu
norme za one potkulture koje nemaju bogatstvo, politiku ili ekonomsku
mo (Mills, 1959). Predmet velike rasprave je pitanje dokle dopire njihova
mo (Alford & Friedland, 1985), ali nema sumnje da su osnovne vrednosti
i kljuna uverenja u drutvu zapravo vrednosti i uverenja bogatih i monih
(Bourdieu, 1984).
Ponekad manje uticajni uspevaju da se odupru tom nesrazmernom uticaju, to dovodi do sukoba. Na primer, ene, Afroamerikanci, homoseksual
ci, kao i pripadnici drugih potkultura u amerikom drutvu, pokuavaju da
se izbore za redefinisanje uverenja i normi koje se odnose na rodne uloge,
belu anglosaksonsku kulturu i seksualnost.

Kulturne kontradikcije
Ne samo da potpopulacije mogu imati razliita uverenja i druge simbole,
ve elementi kulture mogu i sami biti nedosledni i kontradiktorni. Mi se
esto drimo neodrivih vrednosti, uverenja i normi. Na sreu, ljudi imaju
velike mozgove koji im omoguavaju da poveu i pomire veliki deo tih protivrenosti. Tako se biolozi koji se dre darvinistike teorije evolucije mogu
baviti biologijom, a istovremeno verovati u biblijska objanjenja o stvaranju
sveta; belci mogu verovati u jednakost i slobodu, drei se u isto vreme
diskriminiuih stereotipa o crncima; studenti mogu da veruju u vrednost
uenja i obrazovanja, a ipak prepisivati na ispitima; mnogi profesori e rei
da su privreni neprekidnom traganju za istinom, a da istovremeno omalo
vaavaju sve istraivae sa suprotstavljenim naunim gleditima. Meutim,
ova mentalna gimnastika ima granice. Previe nedoslednosti moe da stvori
problem pojedincu. Ukoliko je prevelik broj pojedinaca u drutvu suoen
sa kulturnim kontradikcijama mogu da se raire line patologije. Kulturne
kontradikcije mogu da dovedu do drutvenih promena, to se dogodilo u
periodu pre amerikog graanskog rata, kada su se abolicionisti borili pro
tiv uverenja ljudi koji su govorili da su svi ljudi jednaki (pretpostaviemo
da su mislili i na ene), istovremeno smatrajui da je ropstvo prihvatljivo.
Dakle, velike kontradikcije u vrednostima, uverenjima i normama obino
izazivaju lini i drutveni nemir, zbog ega ine materijal, odnosno osnovu
promene i reorganizacije u drutvu.

Kultura

119

Etnocentrizam
Konano, svi kulturni sistemi ine ljude u nekom drutvu etnocentrinima, to znai da su pojedinci skloni da svoj sistem vrednosti, uverenja i nor
mi smatraju ispravnijim od drugih sistema. Etnocentrizam vodi ka netole
ranciji, a netolerancija ka napetostima i sukobima. Tako ameriko uverenje
u vlastitu moralnu superiornost moe da dovede do toga da se Sjedinjene
Drave umeaju u politike prilike u drugim dravama koje su, sa stanovita
etnocentrizma, moralno inferiorne. Meutim, to su oduvek inila i mnoga
druga drutva. Etnocentrizam funkcionie i unutar drutva. Naime, lanovi
pojedinih potkultura mogu da veruju kako su druge potkulture inferiorne,
to takoe moe da dovede do sukoba.
Etnocentrizam emo uoiti ako posmatramo praktino bilo koji univer
zitet u Americi. Pokuaj da se proiri kulturni, klasni i etniki sastav stude
nata uveo je u iste uionice pojedince sa razliitim uverenjima i normativ
nim oekivanjima o drutvenom ponaanju. Pripadnici razliitih potkultu
ra - Afroamerikanci, Hispanoamerikanci, Angloamerikanci i anglicizirani
beli Amerikanci, azijski Amerikanci, studenti iz radnikih porodica i drugi
- mogli bi da gledaju jedni na druge ispod oka, primenjujui kriterijume
svoje potkulture pri proceni drugih. Naravno, ovakav etnocentrizam je uve
an usled dominacije anglosaksonskih vrednosti, uverenja i normi, kao i
vrednosti bele srednje klase na najveem broju amerikih univerziteta. la
novi drugih potkultura moraju neprekidno da se suoavaju sa dominacijom
mnogih kulturnih simbola koji se razlikuju od njihovih simbola.

Kultura i mediji
Dva trenda menjaju dinamiku kulture. Prvi se odnosi na ekspanziju me
dija. Danas je praktino svako ljudsko bie na Zemlji potencijalno izloeno
drugoj kulturi. Drugi trend ukljuuje globalizaciju, odnosno povezivanje
privreda irom sveta. Kako tvrde postmodernisti, spajanje i sadejstvo ta
dva trenda menjaju prirodu kulture. Simboli neke populacije mogu da se
izdignu iz lokalnog konteksta i predstave drugima koji se fiziki nalaze hi
ljadama kilometara daleko. Globalizacija kapitalizma stvara podsticaj za
profitiranje od prodaje kulturnih simbola lokalnih populacija.
Postmodernisti tvrde da simboli bilo koje lokalne grupe mogu da se modifikuju, tj. pretvore u dobra koja se prodaju na tritu. U jednom trenutku,
na primer, simboli druine motociklista Aneli pakla (Hells Angels) vezi
vali su se za jednu malu grupu koja je nastala u San Bernandinu (Kalifornija). Meutim, sada se imitacije njihovih simbola, kao to su koni prsluci sa
razliitim oznakama na leima, mogu kupiti kod bilo kog prodavca moto
cikala, pa ak i u bolje opremljenim prodavnicama. Ovi simboli postali su
poznati celom svetu zahvaljujui medijima (reklame i filmovi), tako da se
danas mogu kupiti i u Japanu i u Evropi, ali i na svakom parkiralitu u bilo
kom gradu u Americi. Ovi simboli su izdignuti iz svoje lokalne kulture zato

120

Sociologija

to otvaraju mogunost velike zarade korporacijama koje danas posluju na

globalnom nivou. Posredstvom reklamiranja u svim vrstama medija - od
televizije, preko tampanih medija, pa do kompjuterskih igara - stvara se
potranja za prodajom ovakvih simbola.
Mada postmodernisti verovatno preuveliavaju stvari, iz njihove argu
mentacije proizlazi da svi simboli mogu da se izdignu iz svog lokalnog
konteksta, u kojem nose specifino znaenje, i da se predstave na global
nom tritu. Kada doe do ovakvog oblika masovnog marketinga simboli
kulture slobodno lutaju jer vie nisu vezani za lokalni kontekst u kome su
nastali i davali smisao svakodnevici pojedinaca. Prilikom plasmana simbola
jedne grupe na tritu druge grupe ili populacije simboli se trivijalizuju, s
obzirom na to da se iz neega to ima vano znaenje i smisao pretvaraju u
robu koja se kupuje i prodaje ba kao zubna pasta ili automobil. Tako se u
prodavnicama moe kupiti odea sa natpisima bandi, namenjena mladima
iz srednje klase, dok se majice sa znakovima amerikih sportskih klubova
prodaju irom sveta, iako ti ljudi koji ih kupuju moda i ne znaju ko su Kobi
Brajant, ekil ONil i Lejkersi.
Ne moe se sa sigurnou znati da li modifikovani kulturni simboli gube
smisao i znaenje i vezanost za lokalne populacije. Ba prole nedelje, pored
mene je projurila kolona Anela pakla. Izgledali su opasno kao i uvek, i
niko ne bi pomislio da su u pitanju doktori i lekari koji se vikendom preo
buku i uzjau svoje motore marke harli dejvidson. Prema tome, ak i ako
se simboli prodaju na tritu oni ipak mogu da zadre originalno znaenje
za grupe koje su ih izmislile i koje ih jo koriste. ak i ako se sloimo da
postmodernisti preteruju, njihova glavna argumentacija ipak ima smisla:
mediji i globalizacija dramatino poveavaju protok kulturnih simbola.
Zato su u modernom svetu ljudi izloeni mnogo veem kulturnom uticaju
nego to je to bilo mogue pre pojave masovnih medija i pre nego to je
profit mogao da se stekne prodajom kulture. Nije najjasnije da li ovo irenje
kulture umanjuje njenu mo, ali, bez obzira na to, izvesno je da se nalazimo
usred prave kulturne revolucije.

Kultura

121

Saetak
1. Znanje koje usmerava veliki deo ljudskog ponaanja vie je simbo
likog nego genetskog karaktera. Za razliku od drutvenih insekata,
ljudi stvaraju kodove koji usmeravaju njihovo ponaanje, interakciju i
obrasce drutvene organizacije.
2. Kultura je sistem simbola koji populacija stvara i upotrebljava za orga
nizaciju aktivnosti, olakavanje interakcije i regulisanje ponaanja.
3. U svakoj populaciji postoji mnogo simbolikih sistema, a meu naj
vanijima su:
(a) jeziki sistemi koje ljudi koriste u komunikaciji;
(b) tehnoloki sistemi koji ukljuuju znanje o tome kako se upravlja
okruenjem;
(c) vrednosni sistemi koji nam kazuju ta je dobro i loe, pravilno i
nepravilno;
(d) sistem uverenja koji organizuje ljudske predstave o tome ta treba
da postoji i ta zaista postoji u odreenoj situaciji ili oblasti;
(e) normativni sistemi koji pruaju opta i posebna oekivanja (pravi
la) o ponaanju ljudi u razliitim situacijama; i
(f) zalihe znanja koje sadre preutno znanje i na koje se ljudi nesvesno pozivaju da bi razumeli situaciju i snali se u njoj.
4. Kultura se razlikuje unutar jednog drutva, ali i izmeu razliitih dru
tava, to esto dovodi do izbijanja sukoba meu stranama koje ima
ju razliita uverenja, vrednosti, norme ili zalihe znanja. Neki sukobi
postoje samo na simbolikom nivou, mada esto prerastu u otvoren
sukob izmeu strana s razliitim ideologijama.
5. Potkulture nastaju i opstaju u sloenim drutvima, a svaka od njih ra
zvija neke specifine (distinktivne) simbole. Ponekad se moe uoiti
sukob izmeu razliitih supkultura, naroito u sluajevima kada jedna
potkultura ima mo da nametne simbole drugima.
6. Simboliki sistemi esto ukljuuju kontradikcije i nedoslednosti, to
moe da izazove nemir kod pojedinaca, a u nekim sluajevima i da
dovede do sukoba meu razliitim grupama.
7. Etnocentrizam je neizbean nusproizvod kulturnih varijacija, a odnosi
se na pojedince koji tue kulturne simbole vide kao inferiorne u odno
su na sopstvene simbole. Ovakav oblik etnocentrizma stvara predrasu
de koje esto prerastaju u sukob.
8. Bujanje masovnih medija i globalizacije privrede stvorili su (i stvaraju)
uslove za poveanje protoka kulturnih simbola. Simboli jedne popula
cije mogu da se izdvoje i izdignu iz lokalnog konteksta, predstave po
sredstvom medija i prodaju drugim populacijama. I dalje ostaje neja
sno kakav uticaj i znaaj imaju ove dramatine promene i mogunost
plasiranja simbola na trite.

122

Sociologija

Kljuni pojmovi
Empirijska uverenja: ljudske predstave o tome ta se zaista deava u ne
koj situaciji.
Etnocentrizam: vienje po kojem je sopstvena kultura superiornija od
kulture drugih naroda ili drutava.
Ideologija: evaluativna uverenja koja kazuju ta treba da se dogodi u
odreenim situacijama.
Institucionalne norme: sistemi simbola organizovani u veoma uoptena
oekivanja o ponaanju u osnovnim tipovima situacija u drutvu.
Jezik: sistemi simbola koji se koriste u komunikaciji.
Kultura: sistemi simbola koje ljudi stvaraju i koriste da bi usmerili pona
anje, interakciju i obrasce drutvene organizacije.
Kulturna kontradikcija: nedoslednosti u razliitim sistemima simbola
koji ine kulturu jednog drutva.
Kulturni sukob: razlike u kulturnim uverenjima koje ire razdor meu
ljudima, zbog ega mogu da dovedu do sukoba.
Materijalna kultura: termin kojim neki analitiari oznaavaju predmete
koje su stvorili ljudi.
Norme: sistemi simbola kojima se pojedincima saoptava kako treba da
se ponaaju i komuniciraju u odreenim situacijama.
Postmodernisti: teorijska kola, iji pojedini pripadnici naglaavaju uticaj medija i globalnog kapitalizma na modifikaciju simbolikih siste
ma.
Potkultura: potpopulacija pojedinaca u nekom drutvu koja poseduje
neke jedinstvene simbole, svojstvene samo njoj, a koji su ponekad su
protstavljeni iroj kulturi drutva.
Tehnologija: sistemi simbola organizovani u znanje o nainima uprav
ljanja okruenjem.
Uverenja: sistemi simbola organizovani u predstave o tome ta bi treba
lo da se desi i ta se zaista deava u odreenim tipovima drutvenih
situacija.
Vrednosti: sistemi simbola organizovani u apstraktne moralne ideje o
tome ta je dobro i loe, odgovarajue i neodgovarajue, pravilno i
nepravilno. Vrednosti su primenljive na razliite situacije zato to su
uoptene i apstraktne.
Zalihe znanja: implicitne zalihe znanja na koje se pojedinci pozivaju pri
likom interakcije i koje usmeravaju njihovo ponaanje.

Glava 6

DRUTVENA STRUKTURA
Ako izaete na ulicu i posmatrate ta se deava oko vas videete ljude
kako se kreu i nekako uspevaju da izbegnu jedni druge, ljude kako ulaze
u zgrade i izlaze iz njih, ljude kako sede na klupama, ljude koji voze kola,
ljude u grupama, i uopte - primetiete itav lavirint aktivnosti pojedinaca
koji se kreu u fizikom prostoru. Kada ovako posmatramo drutveni ivot
u njemu opaamo nekakvu nestalnost. Meutim, istovremeno se opaa i
red, barem u najveem broju sluajeva. Ljudi se kreu, razgovaraju, voze,
ulaze u zgrade i naputaju ih, sede s nekakvim ciljem, ne nasumino; dok
se kreu i stupaju u kontakt svi imaju nekakvu nameru i odredite. Ipak, tu
postoji i neto vie od smisla i namere - u onome to vidite dok posmatrate
plimu i oseku ljudske aktivnosti postoji jedna struktura. Deo te strukture
mogue je zapaziti ve u ravni organizacije simbola u kulturi i nainu na
koji ona usmerava i upuuje pojedince da se ponaaju na odreeni nain.
Ali da bi kultura zaista bila uspena u regulaciji drutvenog ponaanja, ona
mora da bude sastavni deo neega to ureuje drutveni ivot. To neto
je drutvena struktura. Drutvena struktura ograniava poloaj pojedin
ca, njegove postupke i odnos sa drugima. Ona je podjednako stvarna kao i
zgrade u kojima ljudi ive. Zaista, drutvenu strukturu je mogue posmatrati kao nekakvu fiziku graevinu - recimo kuu. U kui postoje ulaz i
izlaz, koji odreuju gde moe da se ue i kako se kua naputa (osim ako
ne pokuate da uete kroz prozor). Postoje zasebne prostorije i zidovi koji
ograuju unutranji prostor. Postoje hodnici koji vas usmeravaju, vrata koja
vam omoguavaju da uete u sobe ili da ih napustite, a postoje i prostori
je s razliitim funkcijama i namenama (na primer: spavaa soba, kupatilo,
trpezarija). Kao pojedinac, moete da birate kada ete ui u kuu ili izai
iz nje, kada ete proi hodnikom, kada ete boraviti u kojoj sobi i slino. U
sutini, vi ste gazda u kui. Meutim, vi ipak ne moete da prolazite kroz
zidove, niti da uete u prostoriju ako ne proete kroz vrata i hodnik, osim
ako niste Supermen. Dakle, iako se ini da imamo potpunu slobodu u kui,
njena struktura ipak ograniava na izbor u sutinskom smislu. I drutvene
strukture funkcioniu po istom principu - one nam daju slobodu izbora,

124

Sociologija

ali samo u odreenoj meri. Ali ako biste pokuali da, poput Supermena,
proete kroz skrivene zidove drutvene strukture, uskoro biste uvideli da
niste slobodni onoliko koliko ste mislili da jeste. Naleteli biste na realnost
koja je vrsta poput kue, iako je manje vidljiva. Mi implicitno priznajemo
mo drutvene strukture, budui da u naelu potujemo kulturna pravila i
radimo ono to se od nas oekuje. Meutim, ponekad se gubi iz vida mo
drutvene strukture da odredi nae miljenje, delanje i ponaanje.
Najvei deo naih svakodnevnih aktivnosti odvija se unutar drutvenih
struktura. Pokuajte da zamislite sledeu situaciju: u vaoj blizini nema lju
di, ne postoje nikakva oekivanja ni zabrane. ak i kada smo sami, esto
smo deo neke ire strukture ije prisustvo oseamo. Na primer, moda ovu
knjigu itate u svojoj sobi, biblioteci ili kafiu, ali ipak niste sami, ve ste
deo jedne strukture - kue, kafia ili biblioteke - u kojoj drugi ljudi i nji
hova oekivanja nisu toliko udaljeni od vas. Osim toga, sama injenica da
itate stranicu ove knjige ukazuje na to da ste deo univerziteta, koji takoe
predstavlja jednu strukturu, namee vam odreena oekivanja i ogranie
nja. ak i ako u ovom trenutku pomiljate da uradite neto interesantnije,
va izbor je najverovatnije ogranien na druge drutvene strukture.
Kao to smo videli, drutveni ivot je organizovan unutar struktura i zato
nam je potreban poseban renik ukoliko elimo da govorimo o struktu
ri. Zapoeemo ovu glavu osnovnim elementima karakteristinim za sve
strukture, a onda emo videti kako se oni kombinuju da bi proizveli vee i
sveobuhvatnije strukture koje ograniavaju nae delanje.

Osnovni elementi drutvene strukture

Poloaji
Drutvene strukture se sastoje od statusnih poloaja, odnosno mesta
koja zauzimamo u sistemu meusobno povezanih poloaja (Nadel, 1957;
Parsons, 1951). Na primer, vi trenutno zauzimate statusni poloaj studen
ta. Ta injenica vas smeta unutar jednog ireg sistema poloaja, koji ine
kolege studenti, asistenti, profesori, osoblje fakulteta, administracija i ostali
poloaji na univerzitetu.
Poto poznajemo svoj poloaj, mi znamo gde se nalazimo i ta se od nas
oekuje. Prema tome, poloaji imaju smisla samo u odnosu na druge statu
sne poloaje, to je tema kojom emo se uskoro detaljnije pozabaviti. Zasad,
dovoljno je da se naglasi samo jedna stvar: poloaji su neodvojivi od kultur
nog sadraja. Uz svaki poloaj idu oekivanja ili norme koje definiu nae
ponaanje (Linton, 1936). Ta normativna oekivanja ispunjena su vrednostima, uverenjima, zalihama znanja, jezikom, pa ak i tehnologijom. Poloaj
studenta nosi odreene jasne dunosti i norme - morate dolaziti na pre
davanja, uiti, polagati ispite, potovati profesore, paziti na predavanju, po-

Drutvena struktura

125

stavljati pitanja, uestvovati u diskusijama i slino. Ove norme odraavaju,

odnosno ukljuuju aspekte drugih kulturnih sistema: pozivaju se na odre
ene vrednosti, upuuju na primenu odreenih uverenja, korienje zaliha
znanja i tehnologije. Prema tome, za svaki pojedinani poloaj vezano je
opseno kulturno kodiranje. S jedne strane, to moe izgledati kao teret, ali, s
druge strane, prisustvo tako opsenog znanja pojedincu omoguava da bira
kojim e se kodovima posluiti i kako e ih upotrebiti. Dakle, za svaki statu
sni poloaj i kulturne sisteme sadrane u njemu vezuje se jedan dinamiki
kvalitet. To znai da svako aktivno, razumno i potencijalno kreativno ljud
sko bie na kraju mora da zauzme neki poloaj i odlui koje kulturne sile
e na odreenom poloaju usmeravati ponaanje i na koji nain. Mi nismo
poput pela radilica i mrava: ljudi imaju sposobnost da budu delotvorni,
odnosno da donekle samostalno usmeravaju ponaanje (Giddens, 1984).

Uloge
Kada se ponaamo u skladu s poloajem, mi uzimamo u obzir norme
i druge sisteme simbola. Potom ponaanje oblikujemo prema potrebama
svoje linosti, kao i prema specifinostima situacije. Ta bihevioralna aktiv
nost, koja se vezuje za statusni poloaj, naziva se ulogom. Uloga predstavlja
dinamiki aspekt statusnog poloaja i pokazuje kako kulturni sistemi ispu
njavaju sadraj tih poloaja (Biddle, 1992; Heiss, 1981; Linton, 1936). Da
biste, na primer, zauzeli poloaj studenta, neophodno je da vodite rauna o
predvienom obliku ponaanja, izvedenom iz odreenog kulturnog koda,
a da istovremeno usaglasite oekivano ponaanje sa (a) linim potrebama
i (b) oekivanjima drugih koji zauzimaju isti ili razliit poloaj u datoj si
tuaciji (R. Turner, 1978). Uloge, prema tome, predstavljaju sloene aktiv
nosti zbog toga to ukljuuju uzajamno dejstvo mnogih faktora - kulture,
linosti, drugih ljudi i poloaja. U narednom odeljku rei emo neto o toj
sloenosti, uz uvoenje nekih novih pojmova.

Statusni skupovi
Svi mi zauzimamo mnogo razliitih statusnih poloaja, smetenih u ra
zliitim strukturama. Na primer, svako od nas zauzima neki poloaj u po
rodici (dete, otac ili majka). Mnogi od nas idu u crkvu (vernik), pripadnici
su razliitih organizacija (student, radnik, slubenik, lan bratstva ili sestrinstva), grupa (prijatelji, grupe kolega s kojima uimo, kolege sa posla sa
kojima idemo na ruak), zajednica (stanovnik, komija), politikih partija
(glasa ili lan stranke), drutva (graanin) itd. Taj skup poloaja koje svako
od nas zauzima nazivamo statusni skup (Merton, 1957).
Statusni skup oznaava strukture kojima pripadamo i kulturne sisteme
s kojima smo povezani. Na slici 6.1. predstavljen je jedan statusni skup. Na
osnovu statusnog skupa neke osobe moemo zakljuiti mnogo toga, poto
moemo da vidimo koji kulturni sistemi i pratea oekivanja usmeravaju

126

Sociologija

njeno ponaanje. Na primer, lako je uoiti razliite tipove studenata - po

stoje studenti koji vole da idu na urke i izlaze nou, treberi, perfekcionisti,
koji ne izlaze na ispit ako nisu savreno savladali svaki deo gradiva, studenti
koji se plae da neto pitaju na predavanjima, studenti koji stalno neto za
pitkuju, studenti koji misle da su mekeri kad se ale sa profesorom, studen
ti koji studiraju vie od dve decenije itd. Razlike meu tim studentima su
posledica razliitih mrea pripadnosti, odnosno povezanosti s drutvenim
strukturama. Za svaki poloaj unutar odreene konfiguracije primenjuju
se donekle razliiti kulturni sistemi za oblikovanje predstava i usmeravanje
ponaanja. Ako bismo nabrojali sve poloaje koje svako od nas zauzima, a
onda procenili kulturu i strukture u kojima su ti poloaji smeteni, to bi
nam omoguilo da dobijemo jednu grubu sliku o tome ko smo mi u socio
lokom smislu.

Slika 6.1. Hipotetiki statusni skup

Svaki poloaj u statusnom skupu ove osobe vezuje se za donekle
razliite kulturne nacrte, sainjene od uverenja i normi koje odra
avaju vrednosti i druge kulturne sisteme kao to je, na primer, teh
nologija. Ukoliko bi svako od nas nacrtao za sebe slian dijagram,
mogli bismo mnogo toga nauiti o sebi i simbolikim kodovima
koji oblikuju nae opaanje, predstave, usmerenja i postupke

Drutvena struktura

127

Skupovi uloga
Svakoj statusnoj poziciji pripada odreen skup oblika ponaanja. Zbir tih
oblika ponaanja ini skup uloga (Merton, 1957). Na primer, kao to se vidi
na slici 6.2, skup uloga jednog studenta (statusni poloaji) moe da podrazumeva odlazak na predavanje, druenje sa kolegama, pozajmljivanje knjiga
iz biblioteke, poseivanje raunarskog centra, pripremu za ispit, polaganje
ispita, uee u aktivnostima bratstva ili sestrinstva, odlazak na posao sa
skraenim radnim vremenom i bavljenje sportom.

Slika 6.2. Skupovi uloga

Na slici su prikazani skupovi uloga za poloaj studenta. Svi mi ima
mo mnogo ovakvih skupova uloga, od koji su neki u meusobnom
sukobu. Retko ko od nas moe da ispuni sve ove zahteve i da ipak
nae vremena za jelo i spavanje. Na primer, ukoliko se samo bavite
uenjem, a u pauzama se druite, opet moe da doe do sukoba
uloga. Ovakvi sukobi su neizbeni, budui da mnogi statusni polo
aji ukljuuju niz razliitih oblika ponaanja.

Na osnovu zauzimanja jednog glavnog (master) poloaja1 - studenta moe se govoriti o itavom nizu relevantnih uloga. Neke od njih smetaju
pojedinca na nov statusni poloaj - na primer poloaj najpopularnijeg sportiste u nekom timu, ili poloaj zaposlenog koji radi skraeno radno vreme.
Meutim, nas ovde interesuje konfiguracija (sklop) oblika ponaanja pove1 Glavni poloaj (master status) oznaava jedan poloaj koji nadilazi ostale poloaje iz statusnog skupa,
i koji obino ima najvei uticaj na razvitak linosti. Termin je skovao ameriki sociolog Everet Hjuz

(prim. prev.).

128

Sociologija

zanih sa odreenim poloajem. Neki statusni poloaji su sloeni i iziskuju

mnogo razliitih oblika ponaanja, dok su drugi jednostavni i ne zahtevaju
previe razliitih oblika ponaanja. Ukoliko uporedimo poloaje majke i
studenta s jedne strane, te prodavca i kupca s druge strane, uvideemo da postoje velike razlike u pogledu obima i vrste ponaanja povezanih s
ovim ulogama. Otuda se i skupovi uloga znatno razlikuju.

Sukob uloga i napregnue uzrokovano ulogom

Uee u drutvenim strukturama obiluje sukobima i napregnuima
(strain). Sukob uloga nastaje kada zauzimamo statusne poloaje koji su
uzajamno suprotstavljeni ili nespojivi. Majka troje dece (to predstavlja je
dan statusni poloaj), koja studira (drugi poloaj), verovatno e osetiti ta
znai sukob uloga dok bude pokuavala da usaglasi razliite zahteve koje te
uloge nose. Na primer, ena iji je statusni skup predstavljen na slici 6.1. ve
rovatno e iskusiti sukob uloga i pritisak izazvan ulogom. Isto tako, student
koji radi honorarno, ili jo gore - puno radno vreme, takoe e se suoiti sa
sukobom uloga. Sukob uloga je neizbean u sloenim drutvima, u kojima
svako od nas zauzima vie razliitih poloaja unutar razliitih struktura,
od kojih svaka ima posebne i esto nespojive zahteve. Sukob uloga obino
moe da se ublai razdvajanjem uloga u razliitim poloajima u prosto
ru i vremenu. Ako bi majka-student mogla da zavri sve svoje obaveze na
fakultetu, a onda ode kui i preuzme poloaj majke, sukob bi mogao da se
ublai. Ali majka-student esto mora da priprema ispite kod kue, to moe
da pojaa sukobe.
Jedan od uzroka napregnua izazvanog ulogama lei u tome to je po
naanje povezano s poloajima previe zahtevno; ono esto iziskuje previe
razliitih ili ak nespojivih oblika ponaanja. U takvim sluajevima nastaje
fenomen napregnua izazvanog ulogom2 (Goode, 1960). Redovan student,
koji je drutveno aktivan, u pokuaju da se ukljui u to vei broj aktivnosti
vrlo brzo e se suoiti sa tenzijom i optereenjem koje su izazvale uloge.
Kod studenata prve godine esto se javlja napregnue izazvano ulogom,
poto se istovremeno ukljuuju u prevelik broj drutvenih aktivnosti, to
moe da vodi do iscrpljenosti, fizike bolesti, pa ak i emocionalnog stresa.
Dakle, u zavisnosti od broja, raznolikosti i intenziteta ponaanja vezanog za
poloaje menja se nivo zahtevnosti uloga, kao i stepen napregnua koji one
izazivaju.
Prema tome, izvori napetosti, napregnua i konflikta sadrani su u sta
tusnim skupovima i skupovima uloga. Ti problemi su ceh koji moramo da
platimo za ivot u sloenim drutvima. Svako od nas mora nauiti da uprav
lja ovim uzrocima napegnua i sukoba, inae e trpeti posledice.
2

Radi se o izrazu role-strain, koji nije mogue spretno prevesti na srpski jezik (prim. prev.).

Drutvena struktura

129

Mree poloaja
Dosad nisam nita rekao o samoj strukturi, ve sam samo pominjao ele
mente strukture. Sada u prei direktno na stvar: drutvene strukture su sa
injene od:
(a) mrea statusnih poloaja;
(b) uloga vezanih za te pojedinane poloaje; i
(c) kulturnih sistema povezanih sa svim poloajima unutar te mree.
Struktura se moe uoiti kada su poloaji meusobno povezani tako da
nae uloge na jednom poloaju imaju uticaj na uloge na drugom poloa
ju, i obrnuto, kao i kada kultura usmerava nain povezivanja tih poloaja i
igranje uloga. Na primer, porodica predstavlja jednu strukturu koju ine tri
osnovna poloaja - majka, otac, deca. Ali ono to porodicu ini drutvenom
strukturom jesu odnosi ili mree odnosa meu tim poloajima, kulturni
kodovi (odnosno kulturne norme) koji se vezuju za njih, kao i uzajamne
uloge koje igra svako od pojedinaca na poloaju koji zauzima.
Neko e moda pomisliti da je sve ovo oigledno i da na to ne bi trebalo
troiti rei. Meutim, kada drutvene strukture postanu velike i sloene mi
moramo na neki nain pristupiti tom problemu i protumaiti ga. Ako zami
slimo drutvene strukture kao mree statusnih poloaja na kojima pojedin
ci igraju uloge regulisane kulturom imaemo na raspolaganju elementarna
orua za analizu irih struktura (Wellman & Berkowitz, 1988; Burt, 1980;
Marsden & Lin, 1980). Da bismo u izuavanju drutvenih struktura mogli
upotrebiti koncept mree neophodno je da u raspravu uvedemo neke jed
nostavne koncepte (Maryanski & Turner, 1991: 540-557).

Dimenzije strukture
Koji su ti jednostavni koncepti? Jedan od njih je veoma oigledan: broj
razliitih tipova poloaja unutar jedne mree. Strukture sa dva ili tri polo
aja dosta su razliite od onih u kojima postoji mnogo poloaja, to se jasno
vidi ukoliko uporedimo dve strukture - na primer vau porodicu i va fa
kultet. Jedna druga dimenzija je takoe oigledna: broj ljudi na poloajima
odreenog tipa. Mrea sainjena od hiljadu pojedinaca na odreenom po
loaju (na primer poloaj studenta) i komparativno manjeg broja pojedina
ca na drugoj vrsti poloaja (na primer osoblje fakulteta) bie dosta razliita
od mree u kojoj je raspored ljudi na razliitim poloajima ujednaeniji (na
primer, mrea prijatelja koji zajedno ruaju, ili bratstvo).
Jo jedan vaan pojam koji nam pomae da razumemo sloenost struk
ture jeste priroda veze izmeu poloaja. Da li se radi o labavoj vezi kao, na
primer, u sluaju obinih poznanika? Da li je veza privremena kao to je
esto sluaj sa studentima koji zajedno sluaju predavanje? Pristalice utilitaristike teorije razmene (Coleman, 1991) zapitale bi se da li postoje va-

Sociologija

130

ni resursi - npr. novac, ljubav, ast, napredak u slubi - koji su vezani za

poloaje i, ukoliko postoje, koji su to resursi? Pobornici teorije konflikta
(Collins, 1975) zapitali bi se da li postoje razlike u stepenu moi vezane za
poloaje i, ukoliko postoje, kolike su te razlike? Konano, u kojoj meri je
svaki poloaj unutar neke mree povezan sa svakim drugim poloajem (ovo
se esto naziva gustinom mree)?
Razmatranjem tih razliitih dimenzija mrea izmeu poloaja moemo
opisati razliite vrste struktura. Porodica je jedna jednostavna struktura:
ona se sastoji iz nekoliko poloaja i relativno jasnih kulturnih smernica ko
jima se regulie nain ponaanja koji ide uz svaki poloaj; ti poloaji su
tesno povezani (tj. njegovi lanovi su direktno povezani); tek po nekoliko
lanova zauzima odreeni poloaj; veze su obino veoma prisne; one su
retko kad privremene; resursi koji se vezuju za te poloaje se dosta cene
(ljubav, podrka, saoseanje i, naravno, novac); a razlike u moi (odnos iz
meu roditelja i dece ili moda izmeu majke i oca) imaju veliki uticaj na to
kako se uloge igraju. Ukoliko uporedimo ovu vrstu strukture sa onom koja
postoji na univerzitetskom predavanju, u bratstvu ili sestrinstvu, sportskom
timu ili na radnom mestu, zakljuiemo sledee: priroda i tipovi poloaja,
broj ljudi na poloajima, gustina i trajnost veza, resursi koji se koriste, kao i
odnosi moi - razliiti su od onih koji postoje u jednoj porodici. Zbog svega
toga i struktura koju istraujemo bie drugaija.

Okvir 6.1. Poreenj e drutvenih struktura

1. Drutvene strukture se sastoje od mrea koje povezuju statusne
poloaje, kulturne simbole vezane za te poloaje i uloge uslovljene
kulturnim kodovima, linim potrebama i oekivanjima drugih.
2. Te mree poloaja mogu da se opiu pomou nekih osnovnih
dimenzija, a to su:
a) broj razliitih tipova poloaja;
b) broj ljudi na svakom tipu poloaja;
c) priroda veze izmeu poloaja, to ukljuuje:
l.labavost veza;
2. trajnost veza;
3. resurse koji se razmenjuju u tim vezama;
4. varijacije u moi izmeu poloaja;
5. gustinu veza.
3. Ukoliko bilo koju strukturu - poev od nae porodice, preko radnog
mesta, pa sve do celog privrednog sistema - ispitamo pomou
navedenih dimenzija moi emo uporediti i razgraniiti drutvene
strukture. Za ispitivanje drutvenih struktura u kojima uestvujete
pozovite se na taku 2. kao svojevrstan podsetnik.

Drutvena struktura

131

Tipovi drutvenih struktura

Kada govorimo o osnovnim oblicima drutvene strukture razlikujemo
tek nekoliko tipova. Naravno, ako ukljuimo i kulturni sadraj, stepen su
tinske posebnosti svakog pojedinanog tipa strukture raste, ali osnovna
struktura tog tipa ostaje ista. Zamislimo, na primer, malu grupu ljudi u kojoj
postoji tek nekoliko poloaja. Ova grupa ini osnovnu strukturnu formu.
Sadraj grupe - porodica, igra, posao, rekreacija i slino - moe znatno va
rirati u pogledu kulturnih simbola koji usmeravaju njeno funkcionisanje.
Koji su osnovni oblici drutvene strukture? Pokuaj odgovora na ovo pi
tanje ini veliki deo predmeta sociologije, to emo razjasniti u narednim
poglavljima. Zasad emo ukratko navesti neke od osnovnih tipova struktu
re, ostavljajui detaljniju analizu za naredna poglavlja.

Korporativne jedinice
Korporativne jedinice su drutvene strukture koje ukljuuju podelu rada.
U njima pojedinci igraju zasebne uloge na osnovu svog poloaja unutar
sistema podele rada. Ponekad je podela rada samo implicitna, kao u sluaju
dvojice prijatelja koji se pozdravljaju, ali ona i tada postoji. U sluaju dvo
jice prijatelja koji zastanu da bi se pozdravili svaki od njih zauzima poloaj
prijatelja i igra ulogu prijatelja prilikom kratkog susreta. Korporativne jedi
nice mogu da ukljue i formalnu podelu rada, kao, na primer, kada student
igra zasebnu ulogu u odnosu na profesore ili asistente na fakultetu. Prema
tome, korporativne jedinice nastaju sa ciljem da se neki zadatak obavi, i
ponekad nastaju vrlo brzo, kao u sluaju prijatelja koji se ovla pozdravljaju.
Univerzitet pokuava da prui obrazovanje; drutvena zajednica nastoji da
organizuje kole, stanovanje, poslove i prevoz; male grupe se esto okupljaju
da bi obavile neto, makar se to odnosilo na dobar provod; ak se i prilikom
susreta organizuje razmena lepih rei i gestova, ime se stvara oseaj soli
darnosti. U narednom delu emo navesti nekoliko osnovnih oblika korpo
rativnih jedinica.
Susreti. Susret ( encounter ) najosnovniji je oblik drutvene strukture. On
ukljuuje dvoje ili vie ljudi koji su svesni prisustva drugih uesnika i koji
prilagoavaju svoje ponaanje kako bi olakali komunikaciju ili, obrnuto,
izbegli jedni druge. Postoje dva osnovna oblika susreta. Usmereni (fokusirani) susreti se odnose na situaciju u kojoj dvoje ili vie ljudi obrazuje
ekoloku skupinu3, stoji licem u lice i uputa se u direktnu komunikaciju.
Svaki uesnik u susretu priznaje i poznaje poloaj drugih uesnika, odgo
varajue uloge, kao i relevantne norme koje vae u zajednikoj komunika
ciji (Goffman, 1961). Fokusirani susreti retko kad traju dugo - obino traju
3 Odnosno vremenski i prostorno omeenu grupu u kojoj svaki uesnik moe da posmatra i tumai
predstave, ideje i ponaanje drugih uesnika. Pojam ekoloke skupine (ecological huddle) uveo je Erving
Gofman (prim.prev).

132

Sociologija

od nekoliko sekundi, kao kada pojedinci zastanu da se pozdrave, a onda

produe svojim putem, pa do moda nekoliko sati, kao, na primer, kada se
ljudi zanesu razgovorom ili kada zajedno moraju da obave neto. Neusmereni (nefokusirani) susreti predstavljaju suprotnost fokusiranim susretima
jer ukljuuju pojedince koji su svesni jedni drugih, ali ipak pokuavaju da
izbegnu direktnu komunikaciju (Goffman, 1963). Kada se pojedinci kreu
u javnom prostoru oni implicitno posmatraju pokrete drugih, iako se ne
usredsreuju direktno na njih, odnosno ne zure u njih, a potom, na osnovu
procene tih pokreta, prilagoavaju svoje ponaanje i uloge. Upravo zahva
ljujui neusmerenim susretima ljudi uspevaju da ne nalete na druge u hodu
ili da ih ne ugroze. Cilj je da se izbegne kontakt licem u lice. Zato su nefoku
sirani susreti uvek kratki. Oni traju onoliko koliko je ljudima neophodno da
postanu svesni prisustva drugog u prostoru, dodele poloaj jedni drugima,
primene odgovarajue kulturne norme i odigraju ulogu, pri emu izbegavaju da se direktno usredsrede jedan na drugog. Susretima, kao najosnovnijim
oblicima drutvene strukture, iz kojih se izvode sve ostale drutvene struk
ture, baviemo se detaljnije u desetoj glavi.
Grupe. Grupe su relativno male drutvene strukture sastavljene od jed
nog ili nekoliko tipova statusnih poloaja, malog broja pojedinaca koji ih
zauzimaju, gustih veza meu nekima od tih poloaja, kao i jasnih kulturnih
oekivanja u pogledu toga ta uesnici treba da rade. Grupe se razlikuju
po svojoj postojanosti, pa tako mogu da se odnose na privremeno sastaja
nje prijatelja za vreme ruka ili na postojane veze izmeu bliskih lanova
porodice. Nije uvek lako razgraniiti susrete od grupa, jer se i pojedinci u
grupama mogu veoma kratko zadrati u interakciji. Prema tome, ruak sa
prijateljem je susret, ali ako je istovremeno deo ire mree prijatelja koji se
esto viaju on lako moe da preraste u grupu koja se sastaje s vremena na
vreme. Dakle, to je poloaj koji povezuje pojedince postojaniji verovatnije
je da e taj skup odnosa oformiti grupu. Kada se grupa sastane, taj kontakt
licem u lice takoe predstavlja jedan susret, ali je i vie od susreta zbog toga
to se ponavlja i predstavlja deo jedne opsenije grupne strukture. Kako vi
dimo, grupe su u krajnjoj instanci sainjene od susreta, ali susreti prerastaju
u grupe ukoliko se ponavljaju i ukljuuju iste pojedince, koji zauzimaju po
sebne statusne poloaje, igraju uloge i pozivaju se na zajedniku kulturu.
Grupe se razlikuju po veliini, to ima uticaja na neke vane dimenzije
njihove strukture. Ponekad se ta razlika moe opisati kao razlika izmeu
primarne i sekundarne grupe. Primarne grupe su male, usko povezane i in
timne, dok su sekundarne grupe vee i bezlinije (Cooley, 1909). Razlika
izmeu malog seminara (gde se brzo razvijaju line veze meu lanovima)
i predavanja u amfiteatru pred velikim brojem studenata (gde su line veze
meu svim lanovima nemogue) ilustruje sutinsku razliku izmeu pri
marnih i sekundarnih grupa.

Drutvena struktura

133

Najvei deo naeg uea u drutvenoj strukturi zapoinje poloajem u

nekoj grupi koja ima svoje mesto unutar ire strukture, na primer organiza
cije. Recimo, predavanja koja sluate, prijateljstva i druge grupne aktivnosti
na fakultetu predstavljaju deo jedne ire organizacione strukture fakulteta
ili univerziteta. Susreti unutar grupa vezuju nas za ire strukture, zbog ega
su presudni za razumevanje sopstva, ali i ireg drutva. Svaki put kad se gru
pa sastane taj susret smeta svakog pojedinca na jedan poloaj, poziva se na
odreene aspekte kulture i strukturno ureuje uloge. Grupama, njihovim
osobinama i dinamikom baviemo se detaljnije u jedanaestoj glavi.
Organizacije. Organizacije su ire i formalnije strukture koje se sastoje
od itavog niza statusnih poloaja. One ukljuuju razlike u autoritetu, a, na
niim nivoima, obuhvataju vei broj uesnika na svakom poloaju (Weber,
1922). Organizacije se formiraju da bi se izvrio neki zadatak - zaradio no
vac, obrazovali studenti, dobio rat, proizvela neka dobra ili neke usluge itd. U
njima postoji tendencija ka razvoju posebnih kulturnih sistema zasnovanih
na odreenim ciljevima i strukturi. Mi obino razmiljamo o organizacija
ma kao birokratskim strukturama, iako je najbolje da ih definiemo kao
sloene organizacije zbog negativne konotacije pojma birokratski i zbog
toga to je unutar strukture svake organizacije prisutna velika raznolikost.
Kao to emo videti u dvanaestoj glavi, sloene organizacije predstavljaju
osnovne integrativne strukture modernih sloenih drutava jer ljude u gru
pama povezuju sa irim silama u drutvu.
Zajednice. Ljudi borave i kreu se u fizikom prostoru, a kada u takvom
prostoru postoji organizacija - putevi, kole, crkve, vlada, radno mesto i
druge strukture - to mesto moemo nazvati zajednicom. Prema tome, za
jednice su drutvene strukture koje organizuju boravak i aktivnosti ljudi u
fizikom ili geografskom prostoru (Hawley, 1981). Kao to je moda oi
gledno, ali ipak veoma znaajno, zajednice mogu da se razlikuju po veliini:
od malih ruralnih naselja do ogromnih megalopolisa. U trinaestoj glavi pokuaemo da objasnimo kako veliina zajednice menja na nain ivota.

Kategorijalne strukture
Ljudi razvrstavaju druge ljude imajui u vidu njihove istaknute karakteri
stike, te u skladu s tim klasifikacijama reaguju jedni na druge. Svrstavanjem
u neku drutvenu kategoriju osobi se dodeljuje poloaj koji ukljuuje kul
turnu procenu i niz normativnih oekivanja u pogledu igranja uloga u datoj
kategoriji. Jedine univerzalne kategorije su starosno doba i pol, to znai da
su ljudi oduvek razvrstavali druge na osnovu pola i starosti, te na osnovu
ovih naroitih obeleja (distinkcija) reaguju i oekuju odreenu vrstu po
naanja. Na primer, mi na razliit nain procenjujemo mukarce, ene, kao i
bebe, mlade, starije ljude, osobe srednjih godina, i u skladu s tim procenama
oekujemo da se razliito ponaaju. Na osnovu ovih razliitih procena i oe
kivanja ljudi smeteni u istu kategoriju ponaaju se na slian nain, ime se

134

Sociologija

utvruju pretpostavke o karakteristikama ljudi iz te kategorije. Prema tome,

kategorijalne jedinice se stvaraju i odravaju posredstvom razliitog opho
enja sa ljudima koji se na osnovu prepoznatljivih karakteristika smetaju u
odreene kategorije (Hawley, 1986).
Kako populacija raste, a drutva se uslonjavaju, nastaju nove vrste kategorijalnih jedinica: etnike kategorije, drutvene klase, religijske kategorije,
profesionalne kategorije, regionalne i obrazovne kategorije. Meu ovim do
datnim kategorijama najvanije su etnike grupe i drutvene klase zato to
njihovi lanovi obino imaju razliit udeo u raspodeli vrednih resursa (npr.
novac, mo, presti, zdravlje, ivotne prilike), to proizlazi iz razliitog tre
tmana. Kako tvrde pristalice teorije konflikta, kategorije esto postaju uzrok
estokih sukoba unutar drutva. Budui da su ove kategorijalne strukture
jako vane za razumevanje drutva, pogotovo drutvenih tenzija i sukoba,
ponekad ih nazivamo posebnim vrstama struktura, odnosno stratifikacionim sistemom.

Stratifikacioni sistemi
Stratifikacioni sistem postoji u nekom drutvu kada su vredni resur
si nejednako raspodeljeni, pa je ljude mogue svrstati (kategorizovati) na
osnovu njihovog vlasnitva nad resursima i raspoznati na osnovu poseb
nih obeleja nastalih kao posledica kategorizacije (J. Turner, 1984a). Postoji
vie osnova za stratifikaciju kategorija ljudi: pol, starosno doba, dohodak,
etnika pripadnost i religija. Kada se govori o stratifikaciji od sutinskog je
znaaja da lanovi razliitih kategorija imaju razliit pristup vrednim resur
sima. Na primer, ako se tamna boja koe koristi kao osnov za ekonomsku,
politiku i obrazovnu diskriminaciju onda e svi ljudi sa tamnom koom
imati ogranien pristup novcu, moi i prestiu. Tako nastaje sistem etnike
stratifikacije. Ako koristimo pol kao osnov za razliit tretman mukaraca i
ena u drutvu, to dovodi do toga da mukarci dobijaju bolje poslove, vii
dohodak, vei ugled, kao i vie moi od ena, onda se moe rei da postoji
sistem polne stratifikacije. Ili, evo jo jedne ilustracije - ako postoji uzaja
mna veza izmeu dohotka ljudi, njihovog obrazovanja ili radnog mesta, te
ako se na osnovu te injenice moe napraviti razlika izmeu pojedinaca,
onda postoji klasna stratifikacija (recimo, izmeu siromanih fizikih rad
nika, slubenika s malim primanjima, obrazovanih intelektualnih radnika s
visokim prihodom i bogatih pojedinaca). U etrnaestoj, petnaestoj i esnae
stoj glavi ispitaemo kako stratifikacione strukture nastaju iz kategorijalnih
distinkcija. Videemo da su ovi oblici kategorijalnih jedinica meu najnestabilnijim iniocima u svakom drutvu poto se stvaraju i odravaju da bi
se pripadnicima razliitih kategorijalnih jedinica obezbedio razliit stepen
pristupa vrednim resursima u drutvu. A oni koji u toj raspodeli izvuku de
blji kraj retko kad bespogovorno prihvataju svoj nezavidan poloaj.

Drutvena struktura

135

Institucionalni sistemi
Ponekad se grupe i organizacije organizuju da bi se pronala reenja za
kljune nepredvidive dogaaje u biolokom i drutvenom ivotu. Na primer,
da bi bioloki opstali ljudi moraju da jedu i reprodukuju se. Otuda nastaju
odgovarajue drutvene strukture - privreda i srodniki sistemi - koje su
stvorene radi reavanja problema ishrane i reprodukcije. Ili, da bi i dalje bili
uspeno organizovani, pri emu naroito treba imati u vidu da se populaci
ja neprekidno uveava, bie neophodno razviti politike strukture pomou
kojih je mogue regulisati i kontrolisati sve veu populaciju. Strukture koje
su stvorene radi reavanja osnovnih drutvenih i organizacionih problema
nazivamo institucijama (J. Turner, 1972; 1997; 2003). Kako se problemi organizovanja populacije uslonjavaju, tako se i broj osnovnih institucional
nih struktura poveava. Na primer, u jednostavnim drutvima postoji tek
nekoliko osnovnih struktura - porodica, privreda i religija - ali, kako se to
drutvo razvija, nastaju nove institucije - vlada, pravo, obrazovanje, nauka,
sport i medicina. Njihov cilj jeste da ree nove organizacione probleme i
zadovolje novonastale ljudske potrebe.
Drutvene institucije se u krajnjoj instanci grade odozdo nagore, putem
susreta, grupa, organizacija, zajednica i kategorijalnih jedinica. Na primer,
industrijska privreda se sastoji od sloenih organizacija koje se bave pro
izvodnjom i raspodelom dobara i usluga, kao i kategorijalnih distinkcija
(radnik, upravnik, preduzetnik), koje se esto pridodaju ljudima ukljuenim
u privredne aktivnosti. Organizacije se sastoje od grupa, a grupe su sainje
ne od susreta. Prema tome, kreui se od nieg ka viem institucionalnom
nivou drutvene organizacije moemo da kaemo sledee: grupe su sainje
ne od susreta koji se tokom vremena ponavljaju; organizacije i kategorijalne
jedinice se sastoje od susreta i grupa budui da one odravaju podelu rada u
organizaciji i uvruju kategorijalne distinkcije meu pojedincima; dok su
institucije izgraene od organizacionih i kategorijalnih jedinica, a smetene
su unutar zajednice.

Drutvo
Kada je populacija sa posebnim i prepoznatljivim sistemima kulturnih
simbola organizovana na odreenoj teritoriji posredstvom politikih insti
tucija moemo je nazvati drutvom. Drutvene strukture mogu biti veoma
proste i male, sainjene od svega nekoliko ljudi. Meutim, vea drutva su
poela da gutaju, unitavaju i istiskuju manja drutva, zbog ega drutvene
strukture obuhvataju sve vee populacije, iako se ponekad moe desiti da se
vee populacije raspadnu na nekoliko manjih, kao to je bio sluaj sa Sovjet
skim Savezom, ehoslovakom ili Jugoslavijom.
U povesti ljudskog roda postojalo je tek nekoliko osnovnih tipova drutva
(Lenski, 1966; Lenski, Lenski & Nolan, 1991; J. Turner, 1972; 2003; Maryanski & Turner, 1992). Prvi tip su drutva lovaca i skupljaa. Ona su postoja

136

Sociologija

la do pre svega nekoliko hiljada godina. Sastojala su se od malih lutajuih

grupa koje su brojale od 30 do 80 ljudi. Bila su organizovana u porodice,
a u njima su se primenjivale samo osnovne distinkcije - polna i starosna
distinkcija. Nejednakosti je bilo malo; mukarci su lovili, ali su se i dosta
odmarali. ene su skupljale biljke i pripremale hranu. Niko nije naporno
radio, moda najvie 15 sati nedeljno. Sukobi su bili retki, a ukoliko je bio
posredi neki nereiv sukob grupa bi se raspala na dva dela i svako bi nasta
vio svojim putem. U naoj prirodi nije da radimo naporno ili da ivimo u
tekim okovima struktura (Maryanski & Turner, 1992). Danas moemo da
vidimo koliko su nai ivoti udaljeni od drutvene organizacije u kojoj su se
nae bioloke sklonosti prvi put iskazale.
Potom.su pre oko 18.000 do 15.000 godina ljudi poeli da se trajno na
seljavaju na jednom prostoru. Taj drugi tip drutva nazivamo hortikulturna
drutva. Ljudi su iveli u malim selima sastavljenim iz grupa. Grupe su bile
srodnikog tipa, inili su ih pojedinci povezani krvnim i branim vezama,
a zasnivale su se na politikim sponama i autoritetu. Ove srodnike grupe
su se pod upravom poglavara bavile uzgajanjem biljaka. ene su obavlja
le najvei deo ovog dosadnog posla. Mukarci bi im povremeno pomagali,
ali su uglavnom bili obuzeti novom aktivnou - ratom. U hortikulturnim
drutvima esti su bili sukobi sa susednim grupama. Tako je otvoreno novo
poglavlje u ljudskoj povesti.
Agrarna drutva predstavljaju trei osnovni tip drutva. Ona su izgrae
na zahvaljujui upotrebi ivotinjske snage i energije vetra i vode, jer je uz
pomo neljudske snage bilo mogue obraditi velike zemljine povrine koje
bi donele bogate prinose. Proizvodni viak je omoguio izgradnju puteva i
gradova, dok su nejednakosti izmeu plemstva i seljaka istrajavale. Veliina
drutva se promenila s dolaskom agrarnog doba - drutva su postala vea,
sloenija, usmerena na daleke osvajake pohode, a ukljuivala su i veu ne
jednakost, urbanizaciju i politiku centralizaciju.
Potom, pre nekoliko stotina godina pojavila su se industrijska drutva
koja su bila zasnovana na upotrebi fosilnog goriva. Nastale su nove drutve
ne tvorevine - fabrike, velike birokratije, ogromni urbani centri, otvorena
trita, politika demokratija, sloene transportne i komunikacione infra
strukture, masovno obrazovanje i sve osnovne strukture koje su nam danas
poznate.
Mi danas ivimo u jednom novom obliku drutva - postindustrijskom
drutvu - u kome najvei broj ljudi, po prvi put u istoriji, obavlja nemanuelne poslove, odnosno prua usluge, i gde novi oblici transporta i komuni
kacije smanjuju fiziku udaljenost ak i meu ljudima u najveem drutvu,
pa i u elom svetu. (Za detaljniji pregled tipova drutava videti prolog na
poetku knjige.)
Ipak, bez obzira na to koliko su drutva velika, ona su, u krajnjoj meri, sa
stavljena od svih onih poloaja ureenih u razliite tipove drutvenih struk-

Drutvena struktura

137

tura, o emu je bilo rei neto ranije u ovoj glavi. Najvei broj sociolokih
istraivanja ispituje kulturu i strukturu unutar nekog odreenog drutva,
ali se sve vie uoava i sklonost ka ispitivanju meudrutvenih struktura,
iz prostog razloga to su kontakt i komunikacija meu drutvima znatno
napredovali.

Meudrutveni sistemi
Trgovina, migracije, ratovi, politiki i ekonomski savezi oduvek su obeleavali odnose meu drutvima (Chase-Dunn & Hali, 1997). Kada bi po
litiki organizovane populacije naletele jedna na drugu bilo je neophodno
uspostaviti neku vrstu odnosa, odnosno meudrutveni sistem. Rat je bio
najuobiajenija reakcija, potom slede trgovina i razmena. Politiki i eko
nomski savezi izmeu drava kojima je pretila opasnost predstavljali su
trei vid reakcije, dok su migracije iz jednog drutva u drugo esto primo
ravale ta drutva da stupe u neku vrstu odnosa.
Ako bolje razmislimo o tekuim velikim problemima amerikog drutva
- posledicama raspada sovjetske imperije, sve broj izgradnji evropske za
jednice, trgovinskoj praksi s Japanom i drugim drutvima, izgledima za iz
bijanje rata, legalnoj i ilegalnoj imigraciji, uticaju globalizacije, te svetu pre
punom terorizma - postaje jasno zato je vano protumaiti sloenu mreu
meudrutvenih odnosa. Jer, ono to se deava unutar jednog drutva pod
velikim je uticajem onoga to se deava izmeu drutava. Na primer, niko
ne bi mogao da porekne injenicu da sukobi, koji su izbili u Izraelu, Iraku,
Iranu, Avganistanu ili negde drugde u svetu, pogaaju unutranje strukture
i dinamiku amerikog drutva. Zaista, mi danas ivimo u svetskom sistemu,
sainjenom od trgovine i politikih mrea, kao i estokih sukoba koji utiu
na mnoge aspekte naeg svakodnevnog ivota (Wallerstein, 1974).

Nivoi drutvene strukture

Drutvenu strukturu moemo posmatrati u zavisnosti od nivoa struktu
re, odnosno u zavisnosti od toga da li je u pitanju mikronivo, srednji nivo
(mezonivo) ili makronivo drutvene strukture, to je prikazano na slici 6.3.
Ova trodelna ema je samo priblina, ali uspeva da nam predoi obim i
sveobuhvatnost strukture. Na makronivou drutvene stvarnosti nailazimo
na meudrutvene sisteme, drutva, institucionalne sisteme i stratifikacione
sisteme. Oni spadaju u makrostrukture zato to proimaju celo drutvo, a
esto i prevazilaze njegove granice. Na primer, kada je neko drutvo deo
meudrutvenog sistema njegova struktura se prua preko granica drutva,
odnosno dopire do drugih drutava. Osim toga, i makrostrukture unutar
jednog drutva esto dopiru i van njegovih granica. Na primer, multinaci-

138

Sociologija

onalna korporacija je deo institucije privrede unutar jednog drutva, ali je

takoe i deo svetske privrede. Slino tome, hrianstvo ili islam su deo insti
tucije religije u mnogim drutvima, ali su istovremeno i svetske religije koje
proimaju mnoga drutva. Vojne institucije u jednom drutvu, kao to je
ameriko, dopiru daleko izvan granica te drave posredstvom vojnih saveza,
kao to je NATO, ili putem preduzimanja vojnih pohoda, kao to je sluaj
sa ratom u Iraku. ak i stratifikacioni sistemi prevazilaze granice jednog
drutva. To se deava kada siromani ljudi u jednoj zemlji emigriraju, legalno ili ilegalno, u drugu zemlju (drugo drutvo), menjajui tako demografski
sastav drutva u koje se useljavaju, njegov sistem stratifikacije, a moda ak
i karakter nekih institucionalnih sistema u tom drutvu, kao to su privreda,
obrazovanje i religija.
Na srednjem nivou nalaze se korporativne i kategorijalne jedinice. Njih
nazivamo strukturama srednjeg nivoa jer se nalaze izmeu jedinica mikronivoa i makronivoa. One su sastavljene od mikrojedinica, odnosno jedinica
koje lee u osnovi institucionalnih i stratifikacionih sistema. Korporativne
jedinice ukljuuju podelu rada, kojom se usmeravaju aktivnosti pojedinaca,
dok kategorijalne jedinice oznaavaju vane distinkcije na koje se ljudi osla
njaju pri ophoenju s drugim ljudima. Korporativne jedinice na srednjem
nivou obuhvataju zajednice i organizacije. Kategorijalne jedinice srednjeg
nivoa uglavnom se zasnivaju na kategorijama pola i roda, starosne dobi,
etnike pripadnosti, rase i razliitih kategorijalnih distinkcija koje proizla
ze iz podele rada u korporativnim jedinicama (to je sluaj sa poloajem
studenta, radnika, gradonaelnika, politiara, majke, oca, kao i sa drugim
statusnim poloajima unutar zajednica i organizacija).
Na mikronivou, odnosno u situacijama kada ljudi dolaze u direktan kon
takt i reaguju jedni na druge u epizodama interakcije, nalazimo dva osnovna
oblika korporativnih jedinica: susrete i grupe. Tokom susreta i uestvovanja
u grupama ljudi direktno reaguju jedni na druge, a, u krajnjoj instanci, sve
druge korporativne jedinice - organizacije i zajednice - kao i sve katego
rijalne distinkcije - starost, rod, klasa, etnika pripadnost - sastavljene su
od epizoda interakcije u grupama i susretima. U skladu s tim, strukture
srednjeg nivoa sainjene su od dinamike grupa i susreta, dok su strukture
koje nalazimo na makronivou drutvenog univerzuma sastavljene od kor
porativnih i kategorijalnih jedinica.

Drutvena struktura

139

Makro

Mezo

Slika 6.3. Nivoi i tipovi drutvenih struktura

Uokvirena polja predstavljaju grub nacrt onoga to nazivamo makronivo, srednji nivo (mezonivo) i mikronivo drutvene realnosti.
Unutar tih polja smetene su razliite vrste drutvenih struktura
koje sociolozi prouavaju. Korporativne jedinice ukljuuju podelu rada i unutranju organizaciju, a ponekad mogu trajati jako
kratko, kao to je sluaj sa mnogim susretima. Neke korporativne
strukture nalazimo na mikronivou zbog toga to u njima preovlauje direktna interakcija izmeu pojedinaca, dok druge nalazimo
na srednjem nivou zato to zdruivanje grupa i susreta dovodi do
stvaranja irih drutvenih struktura. Kategorijalne jedinice pred
stavljaju drutvene kategorije koje odreuju nain ophoenja sa
drugim ljudima. Bilo koja odlika (posebnost) moe postati kategorijalna jedinica. Najee su to starosno doba, pol i rod, drutvena
klasa, etnika pripadnost i rasa, iako i druge kategorijalne distink
cije proizlaze iz uea pojedinaca u korporativnim jedinicama
(student, radnik, majka, otac i drugi poloaji unutar sistema podele
rada koji se transformiu u kategorijalne distinkcije). Kategorijalne
jedinice esto predstavljaju osnov stratifikacionog sistema, u kom
se vredni resursi nejednako raspodeljuju meu drutvenim kate-

Sociologija

140

gorijama. Stratifikacioni sistemi uglavnom predstavljaju pojave

na makronivou budui da proimaju itavo drutvo. Korporativ
ne jedinice su esto deo sistema stratifikacije, poto predstavljaju
svojevrsnu pozornicu na kojoj se odvija diskriminacija lanova
kategorijalnih jedinica i ograniava im se pristup vrednim resur
sima. Osim stratifikacionog sistema, na makronivou drutvene or
ganizacije nalazimo i institucionalne sisteme - privredu, porodicu,
religiju, pravo, politiki sistem, zdravstvo, sport, obrazovanje - koji
su sainjeni od korporativnih i kategorijalnih jedinica i koji utiu
na stratifikaciju (raslojavanje) lanova pojedinih jedinica. Drutvo
je sastavljeno od institucionalnih i stratifikacionih sistema na ma
kronivou, korporativnih jedinica na srednjem nivou i makronivou,
kao i od kategorijalnih jedinica koje se nalaze na srednjem nivou.

Mo drutvene strukture
Svako od nas je samo raf u ogromnoj mrei strukturnih oblika. Istina,
mi imamo velike mozgove i moemo da budemo kreativni, ali na svakod
nevni ivot je znatno ogranien strukturom, kao i kulturnim simbolima koji
se vezuju za strukture. Mo drutvene strukture i kulturu koja je prati mo
emo predstaviti kao proces uzastopnog ugraivanja (embedding) manjih
struktura unutar irih struktura. Na slici 6.4. prikazano je kako drutve
ne strukture nameu ogranienja svakom pojedincu. Zapoeemo od vrha
slike, odnosno od sistema meudrutvenih odnosa. Drutva su ugraena
(uglavljena, uklopljena, smetena) u takve sisteme, a na osnovu tog ugra
ivanja struktura i kultura itavog drutva su u odreenoj meri pod uticajem deavanja u sistemu meudrutvenih odnosa. Kultura je, takoe, pod
uticajem tog sistema zbog toga to vrednosti, uverenja, tehnologije i drugi
elementi kulture potpadaju pod uticaj deavanja u svetskom sistemu.

Drutvena struktura

141

Potom prelazimo na drutvo u celini. Drutvo se sastoji od institucija

- privrede, srodstva, politikog sistema ili vlade, religije, zdravstva, spor
ta, prava, obrazovanja itd. Svaki institucionalni domen pretvara (translate)
drutvene vrednosti, uverenja, ideologije i tehnologije u skup institucio
nalnih normi koje reguliu ponaanje u institucionalnoj sferi. Prema tome,
uverenja, vrednosti i norme koje nalazimo u srodnikom sistemu razlikuju
se od onih koje susreemo u privredi ili obrazovanju. Svaka institucija je
sainjena iz organizacija i zajednica. Organizacije se uglavnom specijalizuju
u okviru odreene institucionalne oblasti - preduzee za privredni sistem,
kola za sistem obrazovanja, bolnica za zdravstvo, sud za pravo, organiza
cije za vlast, timovi za instituciju sporta itd. - to vai za sve organizacije
koje sainjavaju neku instituciju. Organizacije moraju da postoje u fizikom
prostoru, Otuda se institucije sastoje i od zajednica gde su smetene orga
nizacije koje ih sainjavaju. Institucije se sastoje i iz kategorijalnih jedinica.
Ponekad te kategorijalne jedinice proizlaze iz distinkcija u okviru podele rada u sloenim organizacijama, kao u sluaju kada student (fakultet),
doktor (zdravstvo), radnik (privreda), majka (porodica), sportista (sport) i
sl. u isto vreme predstavljaju nekakav poloaj i ulogu u nekoj organizaciji,
ali i kategorijalnu jedinicu koja definie osobu i namee oekivanja koja
prevazilaze norme organizacije. Tako se od studenta ne oekuje samo da se
ponaa na odreen nain na fakultetu, ve postoje i neke optije procene i
oekivanja za svakoga ko se svrstava u kategoriju studenta. Organizacije i
kategorijalne jedinice se sastoje iz grupa koje organizuju delatnost unutar
sloene organizacije i koje pojaavaju i utvruju kategorijalne distinkcije.
Grupe su sainjene od susreta i interakcije licem u lice.
Ovo ugraivanje drutvenih struktura (odnosno struktura unutar jo ve
ih struktura, na ijem vrhu stoji svetski sistem) moe da se sagleda i iz dru
gog ugla. Susreti su esto ugraeni u grupu, a gotovo uvek u kategorijalnu
jedinicu. Kada se, na primer, sretnu dve ene, dinamika tog susreta e biti
drugaija od dinamike susreta ene i mukarca, to nam pokazuje da e se
dinamika susreta razlikovati u zavisnosti od toga u koje kategorijalne jedi
nice je ugraen. Isprva moe biti teko zamisliti da je susret uklopljen u rod,
starosno doba, klasu, etniku pripadnost i druge drutvene kategorije, ali,
ukoliko bolje razmislimo, shvatiemo da su svi susreti na taj nain ugraeni.
Tok dogaaja prilikom susreta menjae se u zavisnosti od toga koje kate
gorije pojedinaca su prisutne. I grupe su, poput susreta, uvek ugraene u
kategorijalne jedinice, a deavanja u grupama e se razlikovati u zavisnosti
od starosnog doba, etnike pripadnosti, roda, drutvene klase i drugih kate
gorijalnih distinkcija. Najvei broj grupa je ugraen u sloene organizacije s
podelom rada i posebnom kulturom. Sloene organizacije su ugraene u za
jednice. Organizacije, zajednice i kategorijalne jedinice su uglavljene unutar
institucionalnih sfera sa posebnom kulturom i normama, dok su institucije
ugraene u drutvo, koje je esto deo meudrutvenog sistema.

142

Sociologija

Mo drutvene strukture lei upravo u toj njenoj slojevitosti (layering).

Zamislite da uestvujete u nekom susretu. Najvei broj susreta je smeten
unutar neke grupe, a ta grupa se nalazi unutar sloene organizacije i niza
kategorijalnih jedinica u okviru neke zajednice. Ta zajednica je smetena
unutar institucionalnog sistema koji je deo nekog drutva, a drutvo je esto
povezano sa sistemom drutava. Kultura i struktura ovih opsenijih struk
tura nameu susretu ogranienja. Uzmimo za primer neki susret na vaem
fakultetu. Taj susret se odvija unutar svetskog sistema, koji utie na koliinu
resursa dostupnu vaem fakultetu, kao i na sastav studentske populacije,
ukoliko na njemu ima studenata iz inostranstva. Fakultet je deo institucije
obrazovanja, koja ima zasebnu kulturu, budui da prevodi drutvene vrednosti i koristi druge kulturne elemente, kao to su znanje i tehnologija, kako
bi organizovao podelu rada. Meutim, fakultet je smeten i unutar odree
ne zajednice s posebnom kulturom, koja takoe moe da utie na susret. Su
sret moe da bude ugraen unutar nekoliko kategorijalnih jedinica (strani
studenti, rod, klasa i starosna dob) ili moe biti deo neke postojanije grupe,
kao to je mrea prijatelja koji ruaju zajedno. Svaki od ovih slojeva struk
ture i kulture utie na ono to se deava na nivou susreta. Najblia struktura
ima najvie uticaja - recimo grupa koja podstie susrete meu pojedin
cima. Nakon toga dolazi uticaj organizacija u koju je grupa ugraena - u
ovom sluaju fakultet - kao i razliite kategorijalne jedinice (klasa, student,
etnika pripadnost, rod). Sledi uticaj institucionalnog sistema - obrazova
nja - u koji su ugraene kategorijalne jedinice i organizacije. Potom dolaze
ira drutvena struktura i njena kultura, te naposletku - svetski sistem. Kao
pojedinac, vi se nalazite na dnu ovog poretka struktura. Vi ste deo susreta
koji, kao to emo videti u desetoj glavi, ima sopstvenu dinamiku koja ogra
niava vae delovanje. Taj susret je deo itavog skupa slojevitih struktura i
njihovih kultura.
Naravno, mi retko kad oseamo pritisak i teinu strukture i kulture, ali
ak i kada ne moemo da vidimo sloenu mreu veza izmeu tih ukloplje
nih struktura one funkcioniu kao zidovi u kui. Dokle god prolazite hodni
kom i ulazite na vrata jedva da ete primetiti da postoji nekakva struktura.
Ali, ako naletite na zid, mo drutvenih struktura istog asa postaje oigled
na. Na primer, pretpostavimo da pripadate radnikoj klasi (vai roditelji su
fiziki radnici) i da ste pripadnik neke etnike manjine. Skoro svaki susret
u kome ete uestvovati bie ugraen u va klasni poloaj i vau etniku
pripadnost. Pretpostavimo da ste mukarac koji je uklopljen u barem tri ka
tegorijalne distinkcije kao to su rod, klasa, etnika pripadnost, a da ne pominjemo drutvene kategorije koje razdvajaju druge uesnike u susretu. Vi
pokuavate da postignete uspeh na fakultetu, to znai da je vaa motivacija
verovatno proizvod optih kulturnih vrednosti amerikog drutva o uspehu
i vanosti uspona uz organizacionu i stratifikacionu lestvicu. Vi ste izabrali
da studirate, pa vam kultura i struktura fakultetskog sistema nameu oba-

Drutvena struktura

143

vezu da uite kako biste ispunili oekivanja profesora i dobili dobre ocene.
Pored toga, vi imate razliite grupe prijatelja - na primer, bavite se sportom
i imate nekoliko bliskih prijatelja u timu. Sve te strukture, kao i kultura koja
se vezuje za svaku od njih, imaju mo nad vama.
Drutvena struktura i kultura imaju mo nad nama - one nam nameu
odreene oblike ponaanja i aktivnosti. Na primer, u ovom trenutku vi ita
te ovu knjigu zato to ste deo grupe na fakultetu, odnosno deo univerzitet
skog sistema, koji vas, budimo otvoreni, primorava da radite ono to on eli.
Siguran sam da bi najvei broj vas u ovom trenutku eleo da bude na nekom
drugom mestu. Meutim, vi ipak paljivo itate ove redove upravo zato to
se nad vama uzdie jedna sila koja je van vae kontrole - sistem odnosa
koji odreuje vae postupke. Tako se stvari odvijaju u drutvenom ivotu
oveka od dana roenja pa do trenutka smrti. Na ivot je neprekidno kre
tanje unutar drutvenih struktura - porodice, mree prijatelja, kole, radnog
mesta, zajednice i drugih drutvenih grupacija. Ono to mi predstavljamo
kao pojedinci proizvod je tih strukturnih pripadnosti, odnosno lanstva
u strukturama. Zaista, ceo drutveni ivot predstavlja mreu meusobno
povezanih drutvenih struktura, a mi smo ponekad samo rafovi ili pioni
unutar njih.
Istina, mnoge strukture nam omoguavaju da biramo da li emo i kada
ui u njih, odnosno iz njih istupiti. esto moemo da izaberemo strukture
koje e nas usmeravati ili koje e ograniavati nae postupke. Ali mi mora
mo da budemo ukljueni u drutvene strukture, osim ukoliko, pomirivi se
sa usamljenou, ne naemo neki pust planinski proplanak za drutvenu
kontemplaciju. Svaki tip strukture ima sopstvenu dinamiku, a cilj sociologi
je jeste da tu dinamiku razume.
Sociologija je u odreenom smislu zasnovana na prouavanju osnovnih
tipova drutvenih struktura. Sociolozi su uglavnom usmereni ka izuavanju
odreenog tipa strukture. Drutveni ivot moe da se posmatra kao skup
aktivnosti zasnovanih na susretima, grupama, organizacijama, zajednicama,
drutvenim kategorijama (drutvenim klasama, rodnim, starosnim, etni
kim i rasnim kategorijama), razliitim drutvenim institucijama (ekonom
skim, politikim, srodnikim, obrazovnim i religijskim), kao i drutvenim
i meudrutvenim sistemima. Poto je svet organizovan na ovakav nain
takvo e biti i usmerenje sociologije koja taj svet prouava. Svi mi vei deo
vremena provodimo uklopljeni u ove osnovne drutvene strukture i zato
drutvena struktura ima ogromnu mo uticaja na nae misli, opaanja, emo
cije, postupke i interakciju. Upravo je ova mo drutvene strukture da utie
na nae ivote ono to sociologiju ini vanom naunom disciplinom.

144

Sociologija

Okvir 6.2. U emu je razlika izmeu sociologije i

psihologije?
Mi esto doivljavamo svet posredstvom psiholokih kategorija - oseanja,
raspoloenja, motivacije i slino. Sa socioloke take gledita, ta psiholoka
stanja odraavaju nae doivljaje u drutvenim strukturama, a upravo ova
perspektiva je ono to razdvaja sociologiju od psihologije. Psihologija se
uglavnom bavi linou, razumevanjem, ponaanjem i drugim dimenzijama
linosti po sebi, dok se sociologija bavi istraivanjem kulture i drutvenih
struktura, budui da one utiu na interakciju, ponaanje i linost. Ove dve
discipline se prepliu i esto sukobljavaju u oblasti socijalne psihologije. Ali
ak i kada im se predmet istraivanja preklapa, razlike su oigledne. Psiholog
e isticati uticaj drutvenih situacija na funkcionisanje osnovnih psiholokih
procesa - opaanje, razumevanje, emocije i slino - dok e sociolog isticati
nain na koji kultura i drutvena struktura ograniavaju ponaanje i interakciju
pojedinaca u datom drutvenom kontekstu, a potom e pokazati kako ti
ogranieni obrasci ponaanja i interakcija podravaju ili menjaju kulturu i
drutvenu strukturu. Prema tome, dok je psihologija usmerena na osobine i
dinamiku linosti, sociologija je takoe usredsreena na osobine i dinamiku
linosti, ali i na ponaanje, interakciju, drutvenu strukturu i kulturu, kao i
njihov meusobni uticaj.

Saetak
1. Praktino svaki aspekt naeg bia - misli, opaanja, oseanja i pona
anje - nalazi se pod uticajem injenice da uestvujemo u drutvenim
strukturama.
2. Drutvene strukture su sainjene iz statusnih poloaja, uloga i mrea
poloaja. Svaka osoba ima neki statusni skup, a moda i neki glavni
poloaj. Svakom statusnom poloaju pripada odgovarajui skup uloga.
Pritisak izazvan ulogom i sukob uloga nastaju usled previsokih zahteva vezanih za jednu ulogu, odnosno usled sukoba dunosti koje
proistiu iz razliitih poloaja.
3. Mree poloaja koje obuhvataju drutvene strukture razlikuju se na
osnovu nekoliko glavnih faktora: broja poloaja, broja ljudi na sva
kom od tih poloaja, kao i prirode veza meu poloajima. Te veze se
razlikuju po duini trajanja, mogu da budu labave ili vrste, mogu da
ukljue mo ili poredak, te omogue pristup razliitim resursima.
4. Osnovne drutvene strukture koje organizuju ljudsku populaciju obu
hvataju:
a) susrete ili epizode linih kontakata;

Drutvena struktura

145

b) grupe sainjene iz relativno malih mrea ljudi koji stupaju u direk

tan kontakt;
c) organizacije koje privlae vei broj pojedinaca i grupa i svrstavaju
ih u poredak prema autoritetu;
d) zajednice koje organizuju pojedince, grupe i organizacije u geograf
skom prostoru;
e) institucionalne strukture sastavljene iz sloenih grupa i organiza
cija posveenih reavanju osnovnih problema ljudske egzistencije i
drutvene organizacije;
f) kategorijalne strukture u kojima uoljive karakteristike ljudi postaju
osnova za razliito ophoenje prema njima;
g) stratifikacione strukture u kojima razliite kategorije ljudi imaju ra
zliit pristup vrednim resursima;
h) drutvene sisteme koji u prostoru i vremenu organizuju sve to je
pomenuto pod stavkama a) do g); kao i
i) meudrutvene strukture koje povezuju drutvene sisteme.
5. Drutvene strukture mogu da se zamisle kao mehanizmi koji funkcioniu na razliitim nivoima stvarnosti. Na makronivou se nalaze meudrutveni sistemi, drutva kao celine, institucionalni sistemi i stratifikacioni sistemi. Na srednjem nivou se nalaze korporativne jedinice
(organizacije i zajednice) i kategorijalne jedinice (klasa, starosna dob,
rod, etnika pripadnost). Grupe i susreti se nalaze na mikronivou.
6. Poto je svaka osoba uklopljena u matricu drutvenih struktura - poev od grupa, pa sve do meudrutvenih sistema - ljudske misli, pred
stave, oseanja i interakcija su u velikoj meri ogranieni.

Kljuni pojmovi
Drutvene kategorije, kategorijalne jedinice: strukture koje nastaju
kada se definiu tipovi pojedinaca, to dovodi do razliitog drutvenog
tretmana ljudi u zavisnosti od zapaenih atributa i osobina.
Drutvo: strukture koje obuhvataju sve ostale strukture (grupe, organi
zacije, ustanove, kategorije i stratifikaciju) i koje organizuju populaciju
i obezbeuju politiko ureenje za sve te strukture u geografskom pro
storu i u odnosu na druga drutva.
Grupe: male drutvene strukture sainjene od svega nekoliko razliitih
statusnih poloaja, malog broja lanova, relativno gustih mrea meu
poloajima, kao i jasnih kulturnih oekivanja u pogledu uloga i pona
anja.
Institucije: strukture na nivou drutva koje organizuju grupe, organiza
cije, drutvene kategorije i zajednice u cilju reavanja odreenih pro
blema.

146

Sociologija

Meudrutveni sistemi: procesi stvaranja odnosa meu drutvima, to

se odnosi na trgovinu, rat, migracije i politike ili privredne saveze.
Mree (statusnih poloaja): mree i veze koje povezuju statusne poloa
je, ime se formira drutvena struktura.
Organizacije: ciljno usmerene drutvene strukture koje ukljuuju podelu rada i hijerarhiju poloaja, povezanih vlau i jasnim normama.
Pritisak izazvan ulogom: situacije u kojima postoji previe oekivanja
vezanih za neki skup uloga ili statusni poloaj ili su ta oekivanja su
protstavljena, to dovodi do nastanka tenzije i napregnua, poto poje
dinac nastoji da ispuni sva oekivanja.
Skup uloga: oekivani skup ponaanja vezan za odreeni statusni polo
aj.
Statusni poloaj: mesto pojedinca unutar mree poloaja; osnovni ele
ment svih drutvenih struktura.
Statusni skup: niz poloaja koje pojedinac moe da zauzima.
Stratifikacioni sistem: strukture koje ukljuuju:
(a) nejednaku raspodelu vrednih resursa meu lanovima drutva; i
(b) distinktivne kategorije, koje nastaju usled te nejednake raspodele
resursa.
Sukob uloga: sukob koji nastaje u situaciji kada su uloge, povezane sa
razliitim statusnim poloajima nekog pojedinca, nespojive.
Susreti, fokusirani (usmereni): epizode direktne interakcije, zasnovane
na ekolokoj skupini, kontaktu licem u lice, fokusiranom razgovoru i
solidarnosti.
Susreti, nefokusirani (neusmereni): epizode uzajamnog nadgledanja
kretanja drugih ljudi, bez direktnog usmeravanja panje na njih.
Uloga: ponaanje pojedinaca unutar statusnih poloaja, pri emu poje
dinci uzimaju u obzir jedan drugog, norme i druge kulturne simbole.
Zajednica: drutvene strukture koje organizuju boravak i aktivnosti ljudi
u fizikom prostoru.

Glava 7

DRUTVENA INTERAKCIJA
ekspir je napisao: Ceo svet je pozornica, a svi mukarci i ene na njoj
glumci samo: ponekad na sceni, nekada ne; a svako u ivotu igra u mnogo
komada. Dobar deo ljudskog ivota odvija se na pozornici, ali, za razliku od
pozorinog ivota, nau pozornicu ine kulturni simboli i drutvena struk
tura. Mi igramo uloge na pozornici, pred publikom. Jedan deo te publike
je neposredno prisutan; drugi deo samo zamiljamo. I ba kao to glumci
nastoje da impresioniraju publiku i dobiju aplauz za svoju izvedbu pojedin
ci u drutvu pokuavaju da impresioniraju publiku kako bi zauzvrat dobili
odobravanje. Konano, ljudska drutva nastaju i odravaju se zahvaljujui
tome to individue uestvuju u dramaturkim izvedbama, poto drutvene
strukture i kultura bez interakcije ne bi mogle da opstanu. Prema tome, in
terakcija je osnovni element drutvene organizacije.

Simbolika interakcija
Poetkom 20. veka drutveni naunici nisu razumevali kljunu dinami
ku drutvene interakcije. Svi su se slagali oko toga da je interakcija meu
ljudima glavni proces koji lei u osnovi drutva. Ali pitanje je kako ona
funkcionie. O kakvim se specifinim mehanizmima i procesima radi? Kao
to je pomenuto u prvoj glavi, Dord Herbert Mid je pokuao da razrei
misteriju ovog procesa (Mead, 1934). Mid nije iznaao nikakvo originalno i
impresivno reenje, ve je sakupio parie iz radova drugih naunika i slo
io ih u jednu smislenu celinu.
Sutinu interakcije, tvrdio je Mid, predstavlja slanje (emission) znakova
i gestova. Svaki organizam mora da deluje unutar svog okruenja, pri emu
odailje znakove i gestove koji obeleavaju tok radnje, odnosno njegovih
postupaka. Prema Midovom shvatanju, interakcija nastaje kada:
(a) neki organizam odailje znake kreui se kroz okruenje;
(b) drugi organizam opaa te znake i, kao odgovor na njih, menja svoje
delovanje, pri tom aljui sopstvene znake;

148

Sociologija

(c) prvi organizam postaje svestan znakova koje alje drugi organizam i
menja svoje delovanje u skladu s primljenim znakovima.
Evo jednog prostog primera iz ivotinjskog sveta. Zamislimo psa i ma
ku. Pas trai mesto gde bi mogao da se olaka (pri emu alje odgovarajue
znake). Maka, koja lekari u blizini, primeti da joj se pas pribliava, pa se
uspanii i pone da bei (to su gestovi koje ona alje). Pas vidi maku i pri
lagodi svoje delovanje, te pojuri za makom, zaboravivi na svoje potrebe.
Kada se te tri faze odigraju kaemo da je dolo do interakcije. Vano je
primetiti da znakovi ili gestovi predstavljaju glavni pogon interakcije, ali i
da ti znakovi ne moraju nuno biti simboliki u kulturnom smislu. Drugim
recima, maka ne mora biti sposobna da tumai i razume gestove psa, niti
pas nuno mora da razume strah make. Ali njihova konverzacija gestovima, kako je to Mid formulisao, svakako predstavlja jedan vid interakcije.
Meutim, Mid je smatrao da ljudi ulaze u interakciju na jedan jedinstven
i poseban nain. Znakovi koje ljudi odailju, tumae, primaju i na koje reaguju simbolikog su karaktera budui da nose isto znaenje za onoga ko ih
alje i onoga ko ih prima. Drugim recima, oni su kulturnog karaktera. Rei
na ovoj stranici uglavnom znae isto za sve nas. Kao rezultat toga, interak
cija je posebna, budui da je posredovana znakovima kojima su pripojene
kulturne definicije. Zaista, nai veliki mozgovi nam omoguuju da prak
tino svakom pokretu - govoru, gestovima lica, pokretima i poloaju tela,
odevanju, frizuri i gotovo bilo kom znaku ili gestu koji nainimo - pridamo opteprihvaeno, usaglaeno znaenje. Otuda se ponekad pred drugima
oseamo kao na sceni, jer oseamo da drugi tumae sve nae gestove i
tumae i ocenjuju na uinak. Iako su neke ivotinje sposobne za stupanje
u simboliku interakciju one to ipak ne mogu da postignu u meri u kojoj to
mogu ljudi (Aitchison, 1978; Maryanski & Turner, 1992; Seboek, 1968).
Mid je zakljuio da sposobnost itanja simbolikih gestova omoguuje
ljudima da preuzmu ulogu (role-take) ili preuzmu ulogu drugog. To znai da
posredstvom tumaenja gestova drugih ljudi moemo da zamislimo sebe na
njihovom mestu, zauzmemo njihovu taku gledita i predvidimo ta bi oni
mogli da urade. Ako vam neko prilazi stisnute pesnice, nazivajui vas pri
tom pogrdnim imenima, vi moete da zamislite sebe na njegovom poloaju
i, u skladu s tim, prilagodite svoju reakciju. Svi mi u svim situacijama preu
zimamo uloge, ali obino nismo svesni tog procesa, sve dok se ne naemo u
nekoj neprijatnoj situaciji kada smo bukvalno prinueni da vodimo rauna
o svakoj rei i svakom gestu drugih ljudi. Zamislite da ste prvi put izali na
pie sa nekim ko vam se svia, da idete na urku gde ne poznajete nikoga,
da prvi put idete na fakultet ili ulazite u studentski dom. Zapravo, zamislite
bilo kakvu novu situaciju u kojoj moete da se oslonite samo na smernice
optih institucionalnih normi. Pokuaete da se prilagodite, odnosno - nauiete naroite norme koje odgovaraju datoj situaciji tako to ete preuzeti
odreene uloge ili sagledati stanovite drugih ljudi i potom iskoristiti sve

Drutvena interakcija

149

to ste zapazili kako biste reagovali na odgovarajui nain. To je simbolika

interakcija. Ona predstavlja sredstvo pomou koga se ukljuujemo u kultu
ru i njene vrednosti, uverenja i norme. Odnosno, ako smo svesni kulturnih
simbola, moi emo da preuzmemo uloge i sloimo se sa drugima na razli
itim poloajima odreene drutvene strukture. Pristalice funkcionalistike
teorije bi moda tvrdile da se funkcija preuzimanja uloga sastoji u povezi
vanju ljudi s drugim ljudima, kao i sa irom kulturom, ime se olakava nji
hova saradnja i, na kraju, drutvena integracija. Prema tome, kad ne bismo
bili sposobni da koristimo kulturne simbole i preuzimamo uloge interakcija
bi bila veoma nelagodna i nespretna, a drutvo bi propalo.
Mid se takoe bavio i drugim procesima koji predstavljaju sastavni deo
drutvene interakcije. Jedan od tih procesa nazvao je svest (mind). Za Mida,
svest nije nikakav predmet ili entitet, ve predstavlja itav niz procesa. Svest
je skriven proces, proces koji se odvija iza kulisa, koji ukljuuje anticipiranje posledica razliitih moguih postupaka, na osnovu ega se potom bira
odreeno delovanje. Svest je zatvoren proces, ono to se deava iz scene;
to je proces u kome se prvi put anticipiraju posledice razliitih moguih
tokova delanja, a onda se na osnovu te procene odabira odreeno delanje.
Mid je smatrao da je svest proces zamiljenog uvebavanja (imaginative
rehearsal), poto mi, kao svi dobri glumci koji moraju da stupe na scenu, na
razliite naine uvebavamo svoju ulogu i procenjujemo reakciju publike na
svaku od moguih izvedbi. Takvi svesni procesi predstavljaju intimni deo
ljudske interakcije, jer dok preuzimamo svoje uloge istovremeno procenju
jemo i pretpostavljamo stanovita drugih ljudi, a poto uviamo znaajna
uverenja i norme oni postaju deo naeg mentalnog prosuivanja. Potom
zamiljamo kako bi drugi reagovali na nae postupke i na osnovu toga za
kljuujemo da li postupamo ispravno u pogledu vaeih kulturnih normi.
Pristalice utilitaristike teorije bi tom Midovom objanjenju dodale sledee: dok u glavi isprobavamo mogue alternative ponaanja mi istovremeno
obraunavamo trokove i dobiti, pri emu nastojimo da izaberemo opciju
od koje emo imati najvie dobiti.
Poto smo vrlo vesti u zamiljenom uvebavanju esto nismo svesni da
ono uopte postoji. No, pokuajte ponovo da se setite neke situacije u kojoj
ste se osetili neugodno ili nesigurno. Prisetite se kako ste uvebavali ono
to ete rei i pretpostavljali kakva bi mogla da bude reakcija drugih ljudi.
Naravno, ne moete uvek biti uvebani, to bi bilo previe iscrpljujue. Ipak,
mi smo uvek ukljueni u procese tumaenja gestova, preuzimanja uloga i
potajnog zamiljanja ishoda alternativnih reakcija. Kada ljudi ne bi mogli
da budu deo takvog procesa interakcija ne bi bila fleksibilna, to znai da u
njoj ne bi moglo da uestvuje vie od nekoliko ljudi.
Drugi proces koji predstavlja vaan deo interakcije Mid naziva sopstvo
(self). U svim situacijama svako od nas sebe vidi kao objekat, ba kao to
posmatramo i druge objekte, kao to su ljudi, automobili, stolice ili kue.

150

Sociologija

Kada komuniciramo s nekim mi tumaimo gestove, zahvaljujui emu mo

emo da vidimo kako nas drugi zamiljaju. U skladu s tim, gestovi drugih
ljudi postaju ogledalo (looking glass), kako to kae arls Horton Kuli (1909),
savremenik Dorda Herberta Mida. U odreenom smislu svi se mi obra
amo ogledalu recima: ogledalce, ogledalce moje, samo to nae ogledalo
nije na zidu ve se nalazi u gestovima drugih ljudi. Mi primamo sliku o sebi
u svakoj situaciji, ali, pored toga, u situaciju unosimo i jednu stabilniju i po
stojaniju zamisao o sebi, odnosno samopoimanje (self-conception) ili pred
stavu o sebi kao odreenoj vrsti objekta ili osobe. Svi mi imamo nekakvu
predstavu o sebi, a gestove i postupke drugih ljudi nastojimo da protumai
mo tako da budu u saglasnosti s njom, dok ponaanje prilagoavamo kako
ne bismo naruili kontinuitet samopoimanja. Prema tome, nai postupci su
u veini sluajeva dosledni jer nastojimo da odrimo predstavu o sebi kao
o odreenom tipu linosti. Nae ponaanje je predvidljivo, a upravo zbog
te doslednosti drugi mogu da usaglase svoje reakcije sa naim ponaanjem.
Isto tako, i mi prilagoavamo svoje ponaanje drugima, koji takoe ispoljavaju tipian meuljudski nain ophoenja.
Kada kaete: Izvinite, ne znam ta mi je danas, vi zapravo shvatate da vas
drugi ljudi nee doiveti na uobiajen nain poto se ponaate u suprotnosti
sa predstavom koju imate o sebi. Ili, kada kaete: Ne razumem ta hoe,
vi, u stvari, kaete dve stvari: da niste uspeli da preuzmete njegovu ulogu,
odnosno da se zamislite na njegovom mestu, te da ne moete da uoite doslednost u njegovom ponaanju, ponaanje koje bi bilo u skladu s njegovom
predstavom o sebi. Zato niste sigurni kako bi trebalo da reagujete.
Dakle, Dord Herbert Mid je interakciju tumaio kao proces slanja i pri
manja gestova, to kod ljudi podrazumeva slanje kulturno definisanih sim
bola koji nose opteprihvaena znaenja. Tim gestovima se sluimo kako
bismo preuzeli odreene uloge, razumeli oekivanja drugih ljudi i predvideli njihove postupke. Zahvaljujui kognitivnim sposobnostima koje nam
obezbeuje svest mi moemo provebati i isprobati alternative, predvideti
njihov uticaj, spreiti neodgovarajue reakcije, te odabrati nain ponaanja
koji e olakati interakciju, ili, kako bi utilitaristi rekli - maksimirati do
bit i korist. Osim toga, mi moemo posmatrati sebe kao objekte u datim
situacijama i u svaku interakciju uneti stabilnu predstavu o sebi koja nam
slui kao kompas za usmeravanje postupaka. Tako je Mid tumaio prirodu
simbolike interakcije. Njegovo shvatanje tog osnovnog procesa predstav
lja polaznu taku za dalja istraivanja.

Dramaturko predstavljanje sopstva

Budui da se nalazimo na pozornici svi smo mi glumci koji usaglaavaju odailjanje gestova kako bismo se predstavili u odreenom svetlu - kao

Drutvena interakcija

151

odreena vrsta linosti ili kao pojedinac koji zavreuje odreenu reakciju
drugih ljudi. Razume se, neki od nas bolje glume, ali svi smo mi glumci
koji sraunato upravljaju odailjanjem gestova. Ovaj pogled na interakciju
poznat je pod nazivom dramaturgija, a pojam je popularizovao sociolog
Erving Gofman (Goffman, 1959; 1967).
Gofman se posluio analogijom sa pozoritem i pozornicom, pri emu
je napravio razliku izmeu oblasti interakcije na bini i u svlaionici, odno
sno iza kulisa (Goffman, 1959). Na bini (frontstage) ljudi svesno upravljaju
gestovima i usaglaavaju ih kako bi izmamili eljene reakcije drugih ljudi,
odnosno reakcije koje potvruju njihovo samopoimanje i koje su u skladu
sa normativnim zahtevima u odreenoj situaciji. Iza kulisa, u svlaionici
(backstage) ljudi se oputaju i donekle skidaju maske. Svlaionica obezbeuje odreen stepen privatnosti i blizak odnos sa drugovima koji razumeju
koliko je naporno i zahtevno igranje na sceni. Za Gofmana, najvei deo
interakcije podrazumeva kretanje izmeu svlaionice i bine. Ako sumnjate
u to, prouite paljivije svoju dnevnu rutinu. Kada se spremate da krenete
na fakultet, kada perete zube, tuirate se, sreujete frizuru, stavljate minku,
dezodorans ili sprej za kosu - vi se nalazite u svlaionici. Za razliku od toga,
kada sedite u uionici, puite cigaretu u pauzi izmeu predavanja ili kada
flertujete s nekim - nalazite se na bini. Mi smo oputeniji i manje vodimo
rauna o ponaanju kada se nalazimo u svlaionici, dok na bini vodimo vie
rauna o svojim postupcima.
Kada ne bi bilo svlaionice ivot bi bio preterano stresan, pa ipak, bez
bine, drutveni poredak bi bio problematian. Kako tvrde funkcionalisti, da
bi drutvo funkcionisalo delanje pojedinaca mora da bude usklaeno kako
bi se obavili odreeni zadaci, to zahteva da ljudi izvravaju svoje zadatke
i da se povinuju pravilima. Mi potujemo pravila, govorimo ono to se od
nas oekuje i ponaamo se na odgovarajue naine. Ako bi ljudi odbili da se
ponaaju na ovakav nain drutvena realnost bi bila zbrkana i zamrena.
Postoji jo jedan aspekt dramaturgije koji je Gofman (Goffman, 1959)
nazvao upravljanje utiscima (impression-management), to podrazume
va usaglaavanje utisaka kako bi se predstavilo odreeno lice (front). Sve
ovo inimo kako bismo publici predstavili, odnosno pokazali odreeno lice
i od nje izmamili odreenu reakciju. Prema tome, im stupimo na scenu
poinjemo da upravljamo svojim postupcima. Takvo upravljanje utiscima
obezbeuje doslednost u ponaanju pojedinca i olakava podeavanje i usa
glaavanje ponaanja, to doprinosi odravanju opteg drutvenog poretka.
Naravno, Gofman je isticao da lice moe da zavara, kao u sluaju kad nam
prevarant pokae lice koje mu slui da prikrije, odnosno zamaskira svoje
prave namere. Svako od nas, s vremena na vreme, drugima predstavlja lice
koje nije sasvim iskreno.

Sociologija

152
Implicitna primena narodnih metoda

Podela sveta na pozornicu i primena kulturnih scenarija nisu dovoljne da

bi se oseaj poretka odrao tokom interakcije. Svako od nas je sreo nekoga
ko naizgled postupa ispravno, a ipak smo se u njegovom prisustvu oseali
neprijatno. Neto tu nedostaje - nismo sasvim sigurni ta je to - ali neto
jeste pogreno u njegovom govoru, gestikulaciji i ponaanju. Jedan od ra
zloga za taj oseaj nelagodnosti moe da bude nemo pojedinca da primeni
odreene preutne, ali ipak osnovne tehnike interakcije. Kada se te tehnike
ne primenjuju na oseaj kontinuiteta i ureenosti biva naruen (Handel,
1982; Mehan & Wood, 1975). Prema tome, interakcija zavisi od nekih do
punskih procesa, koje je Harold Garfinkel (Garfinkel, 1967) nazvao etnometode ili jednostavno narodne metode. U procesu interakcije sa drugi
ma svako od nas se slui nizom interpersonalnih metoda ili tehnika da bi
stvorio i odrao oseaj ureenosti (sense of orderliness), te da bi obezbedio
kontinuitet interakcije. Ove narodne metode se primenjuju nesvesno, tako
da ih postajemo svesni samo kada ih neko ne upotrebljava ili ih primenjuje
na pogrean nain.
Sluei se jednim od Garfinkelovih primera (Garfinkel, 1967), pokuajte
da zamislite kako biste reagovali u sledeoj interakciji:
Uesnik: Pukla mi je guma.
Eksperimentator. Kako to misli - pukla ti je guma?
Uesnik: ta ti znai to kako to misli? Buna guma je prosto buna

guma, samo sam to hteo da kaem. Kako glupo pitanje!

U ovoj interakciji se oito gube kontinuitet i oseaj poretka, ali zbog ega?
Zato to je eksperimentator naruio implicitne i opteprihvaene tehnike
svake interakcije: preutno pravilo da nikada ne dovodimo u pitanje ono to
je oigledno, kao i da obavezno treba pretpostaviti da svi imamo odreen
stepen zajednikog iskustva. Etnometodolozi, naunici koji ispituju narod
ne metode, nazvali su ovaj specifian metod princip et cetera, poto mi
putem gestova aljemo preutnu poruku ili nalog da se odreene stvari ne
smeju dovoditi u pitanje. Da bih objasnio ta imam na umu, izloiu jedan
moj razgovor sa studentom. Pokuajte da zamislite sebe u toj situaciji.
Student: Znate, imam dosta nedoumica u vezi s ispitnim gradivom.
Ja: Ne, ne znam.
Student: Pa, znate, literatura je prilino apstraktna.
Ja: Ne, ne znam.
Student: Pa dobro... doi u neki drugi put.

Drutvena interakcija

153

Ljudi u razgovoru esto koriste frazu znate. Kada se ova kratka fraza
upotrebi zapravo je primenjen princip et cetera. U sutini, osoba koja go
vori eli da se uveri da mi prihvatamo njegovo izjanjenje, ak i ukoliko
ne znamo ta zapravo hoe da kae. Ako klimamo glavom, ili kaemo: da,
znam, javlja se oseaj da dvoje ljudi pripada istom svetu i da je taj svet
ureen.
Jo jedna implicitna metoda odnosi se na dolazak na red (turn-taking)
prilikom razgovora. Etnometodolozi su veoma detaljno istraivali ovaj pro
ces, ali ovde emo izloiti samo mali deo njihovih nalaza. Kada jedna osoba
govori postoje gestovi - neki oblik signala za dozvolu (clearence cues) - ko
jima se drugima signalizira da sada oni mogu da govore. Na primer, ljudi
e moda poeti da govore tie, klimae glavom, pogledae direktno u vas,
ili e pribei nekim drugim gestovima kako bi drugima dali do znanja da
sada mogu da govore. Slino tome, postoje razliiti vokalni izrazi kao to je
ovaj ili znai, kojima se sluimo kada ne moemo da naemo odgova
rajui izraz i kojima se drugima saoptava da govornik jo nije zavrio izla
ganje. Ove metode dolaska na red su od sutinskog znaaja za odravanje
ritma komunikacije. Kada se njima ne pribegava, ili se na njih ne odgovara,
razgovor nee biti usklaen a implicitni oseaj ureenosti, neophodan za
nesmetanu interakciju, postaje sporan.
Prema tome, postoje neki implicitni narodni metodi kojima se ljudi slue
da bi stvorili oseaj poretka. Kada se oni ne koriste, ili kada drugi ne reaguju
na odgovarajui nain, sama realnost se ini prolaznom.

Interakcija posredstvom uloga

Ulogu moemo odrediti kao sklop ponaanja, odnosno gestova koje lju
di alju a drugi ljudi prihvataju kao simbole kojima se oznaavaju pose
ban oblik i tok delovanja. Kao to smo videli u estoj glavi, mnoge uloge su
uslovljene normama i zavise od naeg poloaja unutar drutvene strukture
(Parsons, 1951). Na primer, dok igrate ulogu studenta - oblaite se i go
vorite na odreen nain, hvatate beleke, sluate predavanja i slino - va
sklop ponaanja ukljuuje doslednost i stil, pa e vas gotovo svi doiveti
kao studenta. Ta karakteristina uloga je veim delom uslovljena kulturnim
normama i poloajem u fakultetskoj ili univerzitetskoj strukturi.
Kulturni kodovi i neiji poloaj unutar drutvene strukture se u najbo
ljem sluaju smatraju samo optim okvirom drutvene interakcije (R. Tur
ner, 1962). Nijedna uloga ne podrazumeva samo jedan jedinstven skup po
naanja. Svako od nas, birajui jednu ulogu, moe da izabere razliite naine
kako e je obavljati. Na primer, moete da se predstavite kao student koji se
bavi sportom, studentkinja koja sate provodi pred ogledalom, lan nekog
studentskog udruenja, intelektualac, otkaeni student, nona ptica i slino.
Erving Gofman je to definisao kao upravljanje utiscima.

154

Sociologija

Okvir 7.1. Sprovoenje eksperimenta prekida

Jedan nain da otkrijemo suptilan svet narodnih metoda sastoji se u
sprovodenju sopstvenog eksperimenta prekida (breaching experiment). Njih
je veoma lako sprovesti zbog toga to bilo koja komunikacija licem u lice
podrazumeva primenu narodnih metoda. Evo nekoliko preporuka: sledei
put kada neko upotrebi frazu znate" odgovorite mu da ne znate, ili izvucite
najjasniju izjavu te osobe - Zakasniu na predavanje - i upitajte ga ta time
eli da kae: Kako to misli - zakasnie?. Ili, jo bolje - dok razgovarate s
nekim izgledajte ravnoduno, nemojte nita govoriti, i pokuajte da se uzdrite
od bilo kakvih facijalnih i telesnih pokreta. Ukoliko se budete drali ovih
uputstava, interakcija e se jednostavno uruiti pred vaim oima.
Pokuajte da se ponaate kao gost u kui vaih roditelja. Upitajte ih da li
smete u kupatilo, da li moete da uzmete neto za jelo iz friidera, ili da li im
smeta ako odete na spavanje i, uopte, ponaajte se kao gost. Vai roditelji e se
pitati ta nije u redu i pokuae da ponovo uspostave opti oseaj poretka.
Deo ovog upravljanja utiscima podrazumeva usaglaavanje gestova kako
bismo potvrdili koju ulogu emo igrati. Zaista, drugi ekaju da protuma
e nae gestove kako bi otkrili koju ulogu igramo. Svako od nas poseduje
uoptene predstave o razliitim ulogama - o ulozi studenta, majke, oca, lju
bavnika, radnika, lepotice, frajera, sportiste, komiara, udvaraa, profesora,
trebera, budale, prijatelja, poznanika i slino. Te predstave su sadrane u
fondu znanja (Schutz, 1932). Mi najverovatnije imamo mnogo predstava o
oblicima ponaanja koji odgovaraju odreenoj ulozi. Interakciju u velikoj
meri olakava sposobnost da pohranimo, odnosno memoriemo fondove
uloga, a potom se pozovemo na njih kako bismo ustanovili koju ulogu igra
ju drugi ljudi. Poto odredimo neiju ulogu donekle moemo da predvi
dimo kako e ta osoba reagovati na nae postupke. ivot je manje stresan
kada smo u stanju da nekome dodelimo odreenu ulogu, poto na taj nain
moemo da se zamislimo na njegovom mestu i u odreenom smislu pu
stimo da daljom interakcijom upravlja automatski pilot. Kada nismo u
stanju da prepoznamo ulogu nekog pojedinca onda se moramo potruditi da
bi interakcija uspela. Gestove moramo tumaiti spretnije, uloge preuzima
ti s poveanim oprezom, u sopstvo u ogledalu (looking-glass self) gledati
pomnije, biti paljiviji i preduzimati prilino zahtevne mentalne zahvate.
ivot je daleko laki kada ljudi usaglaavaju gestove kako bi jedni drugima
saoptili koju ulogu igraju.

Drutvena interakcija

155

Interakcija posredstvom referentnih grupa

Henri Dejvid Toro je primetio vaan dinamiki aspekt drutvene inte
rakcije, rekavi sledee: Ako pojedinac ne ide u korak sa svojim drugarima,
to je moda zato to on uje nekog drugog doboara. Pustite ga da se kree
u ritmu muzike koju uje, kakav god on bio i ma koliko udaljen bio. Ni u
jednoj interakciji mi se ne bavimo samo onim to je neposredno prisutno,
ve imamo posla i sa mnogim udaljenim doboarima (distant drummers).
Mi moemo stupiti u interakciju sa ljudima koji se nalaze u naoj blizini, ali
istovremeno i sa onima koji nisu prisutni. Ovo se najjasnije ogleda kod male
dece koja se u igri pozivaju na svoje roditelje recima:moj tata kae...;ta
e tvoja mama da kae na to? i slino. Svi mi stupamo u interakciju s dru
gim odsutnim ljudima koji su nam vani - sa suprunikom, ljubavnikom,
roditeljima, filozofom ili bilo kim koga smatramo vanim. esto je reakcija
koju pripisujemo ovim udaljenim drugima (remote others) daleko vanija
od reakcije onih koji su trenutno prisutni. Svi ljudi, naroito Amerikanci,
vole da misle o sebi kao o okorelim individualistima, zbog ega esto odbi
jaju da prihvate injenicu da preuzimanje uloga udaljenih drugih u velikoj
meri upravlja naim ponaanjem.
Ti udaljeni drugi esto odraavaju kulturne vrednosti i uverenja, a preu
zimanje njihovih uloga nas smeta u optu kulturu ili neku odreenu potkulturu (Kelley, 1958). Pored toga, mi esto zauzimamo stanovite ire grupe
pojedinaca, pri emu ne izdvajamo, a moda ak i ne poznajemo, nijednog
odreenog pojedinca koji predstavlja to stanovite (Shibutani, 1955). Umesto toga, mi posedujemo opti oseaj ili svest o tome ta te referentne grupe
oekuju, te u skladu s tim podeavamo svoje ponaanje. Dord Herbert
Mid je ovaj proces nazvao preuzimanjem uloge uoptenog drugog.
Poto interakcija esto ukljuuje preuzimanje uloga udaljenih drugih i re
ferentnih grupa to moe da stvori tenzije i sukobe sa onima koji nisu svesni
postojanja ovih udaljenih doboara. Oni mogu da pomisle da taj neko nije
video signal na koji treba da reaguje, ili, pak, da kri norme koje odgovaraju
datoj situaciji. Mi obino uspevamo da usaglasimo ponaanje i sa onima
koji se nalaze u naoj neposrednoj blizini, kao i sa onima koji su daleko.
Ali povremeno nailazimo na prepreke i zato ponekad kaemo ili uradimo
neku glupost, makar sa take gledita ljudi koji nas okruuju. U drugim
sluajevima, svesni smo da se kreemo u ritmu muzike razliitih doboara,
pa zato pribegavamo ritualizaciji interakcije. Na primer, sportisti i intelek
tualci, crnci i belci, Amerikanci engleskog i latinoamerikog porekla, mladi
i stari, bogati i siromani, obrazovani i neobrazovani - svi se slue ritualizacijom prilikom svojih prvih meusobnih susreta kako bi izbegli tenziju
i nelagodnost prouzrokovanu preuzimanjem uloge nepoznatih referentnih
grupa i udaljenih drugih (Merton & Rossi, 1968).

156

Sociologija

Interakcija i drutveni poredak

Kao to emo videti u desetoj glavi, interakcija licem u lice ukljuuje jed
nu mikrostrukturu koju je Erving Gofman nazvao susretom. Procesi koje
smo istraivali u ovoj glavi predstavljaju sr susreta, ali, kao to emo videti,
susreti se nadograuju na te osnovne procese interakcije.
Drutvo opstaje zahvaljujui tome to ljudi odravaju kontakt licem u
lice. Taj kontakt obino je utemeljen u najmanjoj drutvenoj jedinici - su
sretu. Razume se, pojedinci stvaraju sistem kulturnih simbola i irih struk
tura koje ograniavaju nae postupke kad se susretnemo s drugima i a
ljemo i primamo gestove. Zapravo, sistemi simbola i drutvene strukture
imaju sopstveni ivot koji pokree dinamika esto jaa od pojedinaca. Pa
ipak, ljudi su ti koji zauzimaju poloaje u drutvenoj strukturi, igraju uloge,
u svojoj svesti uvaju simbole, te odravaju kulturu i strukturu drutva. Da
kle, proces interakcije podupire zadivljujue graevine drutvene strukture
i kulturne konstrukcije drutva..
esto je teko napraviti i povezati interakciju na mikronivou, kao i struk
ture i kulturne sisteme na makronivou. Mi znamo da ta veza postoji, ali
je meusobni uticaj ova dva nivoa prilino teko razaznati i ispitati. Ovaj
problem se esto oznaava kao problem spoja (linkage) ili jaza (gap) izme
u mikronivoa i makronivoa (Alexander et al., 1986; J. Turner, 1983). Ipak,
nama je dovoljno da razumemo da procesi obraeni u ovoj glavi odravaju
strukture i simbole drutvenog sveta, kao i da je interakcija, kako je napo
menuto u petoj i estoj glavi, smetena (ugraena) unutar korporativnih i
kategorijalnih jedinica, njihovih kultura i opsenih institucionalnih sfera.
Prema tome, svaka interakcija je ograniena strukturom u koju je ugrae
na, ali kultura i strukture koje funkcioniu na srednjem nivou i makroni
vou nisu odrive bez ljudi koji aktivno ulaze u direktnu interakciju. Ljud
ska interakcija predstavlja gorivo koje pokree i odrava stvaranje kulture i
drutva. Kada ljudi ne bi mogli da se slue gestovima, da preuzimaju uloge,
predstavljaju se, upravljaju utiscima, prikazuju odreena lica, predstavljaju
jedni druge, pribegavaju ritualima, upoljavaju udaljene druge i referentne
grupe kao referentni okvir - strukture drutva i simboliki sistemi kulture
ne bi postojali. Ipak, ponoviemo da nikada ne treba izgubiti iz vida inje
nicu da ove strukture i simboliki sistemi ograniavaju i usmeravaju tok
interakcije.

Drutvena interakcija

157

Saetak
1. Interakcija podrazumeva uzajamno signaliziranje i tumaenje gestova, kao i prilagoavanje naih reakcija gestovima drugih. Za Dorda
Herberta Mida ljudska interakcija je simbolina, to znai da gestovi
imaju isto znaenje za one koji ih alju i za one koji ih primaju. Mid
je takoe smatrao da ljudska interakcija nije mogua bez svesti - koja
se odnosi na miljenje, promiljanje i preutno isprobavanje alternati
va - i sopstva, odnosno sposobnosti pojedinca da sebe posmatra kao
objekat.
2. Prema Ervingu Gofmanu, interakcija se uvek odvija na pozornici koja
ima dva dela: binu i svlaionicu. Svaki pojedinac izgrauje linu fasa
du kao deo jednog optijeg procesa upravljanja utiscima.
3. Etnometodolozi smatraju da se oseaj poretka kod ljudi velikim delom
odrava putem narodnih metoda, kojima se pojedinci preutno slue
kako bi odrali pretpostavku po kojoj drutveno okruenje doivljava
ju na slian nain.
4. Interakcija se odvija unutar drutvenih struktura, gde uvaavanje
uloga postaje bitno. Ljudi upravljaju slanjem gestova kako bi stvorili
ulogu za sebe, dok istovremeno aktivno tumae gestove drugih ljudi
kako bi razumeli koje uloge drugi igraju. Ovaj proces je mogu zbog
toga to pojedinci u zalihama znanja skladite fondove uloga, odnosno
predstave o ulogama, na koje se pozivaju kako bi definisali svoju ulogu
i protumaili ponaanje drugih ljudi.
5. Interakcija podrazumeva svest o postojanju drugih, kao i prilagoa
vanje oekivanjima drugih. Ti drugi - bilo pojedinci, bilo grupe - ne
moraju uvek biti fiziki prisutni u datoj situaciji. Referentne grupe i
udaljeni drugi esto oblikuju i usmeravaju nae ponaanje i reakcije.
6. Interakcija, drutvena struktura i kultura meusobno su povezane i ne
bi mogle da postoje zasebno.
7. Najvei broj interakcija odvija se tokom susreta, koji predstavljaju naj
manje jedinice drutva.

Kljuni pojmovi
Bina: pojam kojim Gofman oznaava situaciju u kojoj pojedinac svesno
manipulie gestovima kako bi od drugih izmamio eljene reakcije, po
gotovo one reakcije koje se slau sa njegovim samopoimanjem.
Etnometode: pojam koji je u sociologiju uveo Harold Garfinkel da bi
oznaio implicitne interpersonalne signale kojima se pojedinci slue
kako bi stvorili i odrali pretpostavku da uesnici u interakciji imaju
isti pogled na stvarnost.

158

Sociologija

Interakcija: proces u kome pojedinci alju gestove, tumae ih i prilagoavaju svoje reakcije na osnovu gestova drugih.
Lice: termin kojim Erving Gofman oznaava upotrebu gestova kako bi se
pojedinac predstavio na odreen i prepoznatljiv nain.
Preuzimanje uloga: koncept koji je uveo Dord Herbert Mid da bi ozna
io sposobnost tumaenja gestova drugih, zahvaljujui kojoj moemo
da naslutimo ta e drugi uraditi, i to na osnovu njihovih sklonosti u
igranju uloge i kulturnih simbola relevantnih u datim okolnostima.
Referentna grupa: stanovite grupa - kako onih u kojima uestvujemo,
tako i onih koje su udaljene - koje se koristi kao referentni okvir za
samoprocenu i usmeravanje ponaanja.
Sopstvo/samopoimanje: sposobnost da sebe zamislimo kao objekat
u datoj situaciji i da imamo miljenje, oseanja i procene o sebi kao
odreenoj vrsti linosti koja zavreuje odreen oblik reakcije.
Susret: niz interakcija licem u lice, pri emu pojedinci predstavljaju svoja
lica i igraju uloge.
Svest: koncept kojim je Dord Herbert Mid oznaio proces u kome po
jedinci potajno uvebavaju razliite oblike ponaanja, pretpostavljaju
ili zamiljaju posledice svakog od njih, i biraju ponaanje koje e im
najverovatnije olakati saradnju sa drugima.
Svlaionica: mesto gde proces svesne manipulacije gestovima moe da
popusti, a pojedinac da se opusti.
Upravljanje utiscima: koncept kojim Erving Gofman oznaava namernu manipulaciju gestovima i rekvizitima kako bi se drugima prenela
odreena slika o sebi.

Glava 8

SOCIJALIZACIJA
Godine 1920. svetenik A. L. Sing je uo priu o duhu koji pohodi jedno
selo u Indiji (Brown, 1972). Duha su viali u oporu vukova, ija je jazbina
oigledno bila smetena u naputenom mravinjaku u blizini sela. Zaintrigiran priom, Sing je postavio osmatranicu kako bi zajedno sa metanima mogao da posmatra ta se deava u okolini. Video je neto neverovatno
- vuica je sa mladuncima esto naputala jazbinu, ali dva mladuneta su
liila na decu. Deca su puzila na sva etiri uda, bila su upava, i u svemu
su liila na vukove i ponaala se poput njih. Sing i metani su odluili da
prekopaju mravinjak kako bi dospeli do vuje jazbine. Vuica je izala iz
jazbine da bi odbranila svoje mlade. Morali su da je ubiju, a u jazbini su nali
etiri mala stvorenja pripijena jedno uz drugo - dva vuia i dve devojice.
Kamala je imala oko osam godina, a Amala samo jednu i po. Izgledale su i
ponaale se u potpunosti kao vukovi: na kolenima i dlanovima su od bau
ljanja imale tvrde uljeve, a jele su i pile tako to bi zagnjurile glavu u hranu.
Kada su ih doveli u civilizaciju - nou bi se unjale po kui, a ponekad bi i
zavijale. Vie su volele da budu u drutvu maaka i pasa nego dece. Spavale
su zajedno, sklupane na podu.
Kamalin i Amalin sluaj pokazuje da se ljudi raaju kao vrlo jednostavna
stvorenja. Toliko toga to nas ini ljudima ui se kroz interakciju sa drugima
unutar drutvenih struktura uslovljenih kulturom. Ako te odgaja vuk, postae vuk; ako te odgaja ovek, nadajmo se, postae ovek. Filozof Don
Lok je primetio da su ljudi po roenju poput praznog lista hartije, na kojoj
iskustvo ispisuje priu, pa se tako stvara osoba sa sopstvenom linou. Lok
je preterivao, jer je jasno da svi mi po izlasku iz materice posedujemo neke
uroene bioloke sklonosti i potencijale.
Ipak, mnoge od ovih biolokih programa mora da pokrene neki doivljaj,
odnosno iskustvo. Ispitivanja ponaanja druge dece odrasle u divljini po
kazuju ta se deava kada se ljudski potencijal u naem biolokom sistemu
ne aktivira. Ana je bila vanbrano dete, to je navelo njenu babu da je dri
zakljuanu na tavanu, gde je Ana provela prve godine ivota (Davis, 1940;
1947). O njoj su se brinuli tek koliko je bilo dovoljno da preivi. Kada su

160

Sociologija

socijalni radnici najzad saznali za ovaj sluaj bilo je jasno da Ana nije imala
nikakav kontakt s ljudima - nije umela da hoda i govori, inilo se da je retar
dirana, gluva i slepa. Na ljudsko bie nalikovala je samo graom. Meutim,
tokom obuke se pokazalo da nije ni gluva, ni slepa, ni zaostala. Ostvarila je
znaajan napredak u komunikaciji. Umrla je jo kao dete, tako da se nikada
nee znati da li bi se u potpunosti razvila kao ljudsko bie i funkcionisala
kao normalna osoba u drutvu. U ispitivanju slinih sluajeva, kada je dete
bilo izolovano na due vreme i doivelo ranu zrelost, pokazalo se da takva
deca uvek imaju probleme da komuniciraju, ue i ponaaju se kao normalna
ljudska bia.
Ovi tragini sluajevi pokazuju da postoji velika mogunost da se naue
mnoge osnovne vetine i oblici ponaanja koji nas ine ljudima i omogua
vaju nam da preuzmemo drutvene uloge; ukoliko se propusti ova prilika,
koja traje od roenja do desete ili jedanaeste godine, zauvek je izgubljena.
Ljudski potencijali sadrani u naem nervnom sistemu moraju da se aktivi
raju u odreenom vremenskom okviru. Ukoliko se u tom roku ne aktiviraju
bie teko razviti osnovne ljudske sposobnosti koje nam omoguavaju da
uestvujemo u drutvu. Drugi sluaj izolovanog deteta, Izabele, pokazuje da
se, ukoliko izolacija nije bila potpuna, nedostaci mogu prevazii intenziv
nom obukom. Izabela je takoe bila vanbrano dete. Odgajila1 ju je njena
gluvonema majka. Ona nije nauila da se slui konvencionalnim jezikom,
ali je, za razliku od Ane, nauila da komunicira. Poto su centri u mozgu
zadueni za komunikaciju bili aktivirani, Izabela je uz pomo obuke uspela
da se razvije gotovo kao svako normalno ljudsko bie.
Ovde dolazimo do zakljuka da se najosnovnije ljudske sposobnosti kao to su razlikovanje glasova, vid i upotreba neverbalnih gestova, hod,
govor i interakcija sa drugima - u najveoj meri ue. Nae genetske pre
dispozicije nam omoguavaju da sve ove vetine nauimo, ili nas moda
ak i navode da ih nauimo, ali nam ne garantuju da e se ove sposobnosti
pojaviti i razviti. Ljudska bia postajemo tek u interakciji s drugima. Te in
terakcije se odvijaju u razliitim kontekstima kulture i drutvene strukture.
Interakciju koja utie na razvoj sposobnosti neophodnih za uestvovanje u
drutvu nazivamo socijalizacija. Raamo se sa odreenim genetskim nasleem - ljudskom psihologijom, kognitivnim sposobnostima, emocionalnim
sklonostima i moda nekim osnovnim potrebama za hranom, druenjem, a
potom i seksom - ali nain na koji se to genetsko naslee ispoljava uslovljen
je interakcijom sa drugima u kulturnom i drutvenom kontekstu. Cilj ove
1 Ovde Tarner navodi delimino netaan podatak. Naime, on kae da je Izabelu izolovala njena majka.
Zapravo, Izabelu i njenu majku je u kunom pritvoru drao Izabelin deda. Majka je uspela da pobegne
iz kue i povela je sa sobom Izabelu, zahvaljujui emu je ceo sluaj otkriven. Ovde je vrlo vano da su
majka i erka uspele da razviju poseban jezik znakova, to upuuje na znaaj uspostavljanja prisnih
drutvenih i emocionalnih veza sa drugim ljudskim biima za razvitak jezika. Inae, na Izabelin zastoj
u razvoju uticalo je i fiziko okruenje u kome je odrastala; poto je bila neuhranjena, nije bila izloe
na prirodnom svetlu i sveem vazduhu, ona nije mogla da razvije odreene lokomotorne sposobnosti
(prim. prev.).

Socijalizacija

161

glave jeste da nam pomogne da razumemo dinamiku ovog kljunog oblika

drutvene interakcije.

Socijalizacija i drutvo
Svakog od nas socijalizacija je uinila jedinstvenim kroz razliite oblike
interakcije sa drugima u kulturnom i drutvenom kontekstu. Upravo je to
ono to nas moda najvie interesuje kada govorimo o socijalizaciji. Svi mi
elimo da znamo ta nas je uinilo ovakvim kakvi jesmo. Ono to je sa so
cioloke take gledita znatno vanije jeste iskustvo socijalizacije populacija
u celini. ta je to to je zajedniko svim ljudima u pogledu socijalizacije?
Drutvo je odrivo samo ako njegovi novi lanovi imaju sposobnosti koje
im omoguavaju da uestvuju u drutvu. Kako funkcionalistike teorije isti
u, nae jedinstvene osobine i sposobnosti manje su vane od onih koje su
nam zajednike - kao to je sposobnost da funkcioniemo u istom drutvu
(Parsons, 1951).
Koje su to sposobnosti (J. Turner, 1985c: 100-104)? Jedna vrlo vana
sposobnost jeste sticanje motiva koji nas usmeravaju da zauzmemo odre
ene poloaje i igramo kljune uloge. Ukoliko elimo da se drutvo odri
moramo imati podsticaj da igramo uloge radnika, oca, prijatelja, majke ili
graanina. Otuivanje, nemar i nezadovoljstvo su, naravno, esti u velikim i
sloenim drutvima. Ako je vei broj ljudi sklon otuenju i nezadovoljstvu,
te ne uspe da odigra osnovne uloge, drutvo e poeti da propada ili, u naj
boljem sluaju, da se menja.
Druga sposobnost je kulturnog karaktera (Parsons, 1951). Svi mi u nekoj
meri moramo da delimo privrenost postojeim, tj. optim vrednostima,
uverenjima i institucionalnim normama, ili se moramo sloiti da se ne sla
emo i razdvojiti se u razliite potkulture. Ali u drutvu sainjenom od pre
velikog broja znatno razliitih potkultura lake e doi do izbijanja sukoba
i tenzije. U takvim drutvima lake dolazi do sukoba jer se ljudi razilaze u
pogledu toga ta je ispravno a ta nije, ta bi trebalo a ta ne bi trebalo initi,
ta je prikladno a ta ne. Zato je neophodno da zajedniki kulturni simboli
usmeravaju svakog od nas u odreenoj meri. Te simbole nazivamo kultur
nim smernicama (cultural directives). Jedino tako naa interakcija moe da
poiva na temelju slinih moralnih pretpostavki, opteprihvaenih uverenja
i zajednikih normi.
Prema interakcionistikom shvatanju, jo jedna kljuna ljudska sposob
nost odnosi se na nau mo da sebe posmatramo kao objekat, odnosno vi
dimo kao odreeni tip osobe (James, 1894; Mead, 1934). Ako nam nedostaje
to samopoimanje nae ponaanje nee biti dosledno, te otuda neemo ima
ti jasnu referentnu taku ili objekat koji bismo mogli da procenimo po
sredstvom kulturnih simbola (Bandura, 1977; Epstein, 1980; Gecas, 1982;

162

Sociologija

1985; Rosenberg, 1979). Ljudi bez izgraenog stabilnog oseaja samopotovanja deluju, ak i kad se dre optih normi, povrno i udno. Oni nemaju
unutranji kompas koji bi usmeravao njihove postupke (Gecas & Schwalbe,
1983). Osim stabilne slike o sebi, mi posedujemo i oseaj sopstva prilagoen
datoj situaciji (Goffman, 1959) ili identitet (Burke, 1991; McCall & Simons,
1978; Stryker, 1980). Iako sebe doivljavamo unekoliko drugaije u razlii
tim situacijama, mi ipak nismo kameleoni. Naa stabilnija predstava o sebi
odreuje kako emo sebe doiveti u razliitim ivotnim situacijama. Pored
toga, odravanje te opte slike o sebi i identiteta, koji dolaze do izraaja u ra
zliitim situacijama, predstavlja monu pokretaku snagu u ljudskoj komu
nikaciji budui da usmerava nae ponaanje kako bi interakcija sa drugima
tekla glatko (Gecas, 1986; 1989; 1991; Miyamoto, 1970; J. Turner, 1987).
Kako naglaavaju interakcionisti, jo jedna vana sposobnost u ivotu
svakog pojedinca jeste vetina igranja niza razliitih uloga. Svi mi mora
mo imati sposobnost tumaenja gestikulacije i postupaka drugih ljudi, kao i
preuzimanja uloga u interakciji s njima. Na taj nain moemo da preuzme
mo neiji nain razmiljanja, pa ak i ire kulturne smernice koje upravljaju
situacijom. Ako imamo potekoa sa preuzimanjem uloga bie nam teko
da usaglasimo svoje postupke sa drugim ljudima. Pored toga, svako od nas
mora da bude u stanju da osmisli sopstvenu ulogu i, posredstvom usaglaavanja gestova i postupaka, potvrdi svoju ulogu, kako bi drugi mogli da pret
postave kako emo se ubudue ponaati (R. Turner, 1962). Za osmiljavanje
uloge u odreenoj situaciji uvek je potrebna odreena vetina - ukoliko
ne uskladimo svoje gestove drugi e nas smatrati sirovim i neartikulisanim
osobama, i zbog toga izbegavati. Dakle, zahvaljujui tome to imamo spo
sobnost da razumemo uloge koje drugi ljudi preuzimaju, dok u isto vreme i
sami aljemo odreene signale, odnosno gestove, kako bismo drugima nagovestili kakvu ulogu elimo da oblikujemo i preuzmemo u datoj situaciji
- mi smo u stanju da saraujemo sa drugima.
Naredna vana lina sposobnost vezana je za emocije. Mnoga istraivanja
su se bavila ispitivanjem osnovnih ili primarnih emocija, odnosno emocija
koje su nam uroene (Ekman, 1982; Kemper, 1987; Plutchik, 1962; Plutchik
& Kellerman, 1980). Iako o ovom pitanju ne postoji opta saglasnost, smatra
se da su oseanja (ili oseaji) samopotvrde i besa, zadovoljstva i sree, razo
aranja i tuge, kao i averzije i straha - uroena (J. Turner, 2003). Meutim,
interesantno je to da se te osnovne emocije mogu razviti u veliki broj dru
gih, sloenijih emocija. U sutini, izgleda da ljudski mozak mea primarne
emocije kako bi razvio sloenije i suptilnije emocije, to se vidi iz tabele 8.1.
(J. Turner 1999; 2000). Iako se takva emocionalna stanja ue, ipak je graa
mozga ta koja omoguava nastanak ovako raznolikih emocija. Korienjem
sposobnosti mozga da proizvede razliite emocije ljudi su u stanju da po
stignu niz sloenih emocionalnih stanja putem socijalizacije. Postojanje tog
sloenog niza emocija olakava fino podeavanje interakcije (J. Turner,

164

Sociologija

2000; 2002; Turner & Molnar, 1993). Ukoliko umemo da ispoljimo i pre
poznamo mnogo razliitih emocija, biemo u stanju da nagovestimo svoja
raspoloenja i namere, a drugi e moi da reaguju na prikladan nain. Za
mislite svet u kome moemo prepoznati samo primarna oseanja - strah,
ljutnju, sreu i tugu. Takvom svetu bi nedostajalo bogatstvo emocija naeg
svakodnevnog ivota. to je jo vanije, bilo bi veoma teko izgraditi i odr
ati sloene, nesmetane i snane interakcije, drutvene strukture i kulturne
simbole koji ureuju ljudsko drutvo.
Sa socioloke take gledita, sticanje ovakvih sposobnosti kroz interakci
ju omoguava nam da budemo deo tokova drutvene organizacije. Svako od
nas poseduje jedinstven sklop motiva, kulturnih smernica, samopoimanja,
vetinu igranja uloga i sposobnosti da pokae oseanja. Ipak, da bi drutvo
moglo da postoji svako od nas mora imati ove osnovne sposobnosti barem
u minimalnoj meri. To je ono to je bitno sa socioloke take gledita, jer
sociolozi treba da razumeju ta ini moguim drutvene odnose i drutvenu
organizaciju. Dinamika socijalizacije kao procesa koji dovodi do sticanja
ovih osnovnih sposobnosti od presudnog je znaaja za razumevanje ljudi
kao pojedinaca, ali i naina na koji drutvo funkcionie.

Proces socijalizacije
Raamo se kao narcisoidna stvorenja. Dok smo bili bebe eleli smo sve
i to odmah. Ukoliko to ne bismo dobili, plakali bismo i vritali. Meutim,
odmah po roenju, socijalizacija poinje da zauzdava i kroti egoizam deteta,
poto novoroene postaje deo drutvene strukture - bolnice, doma, poro
dice - gde mora da komunicira i usaglasi svoje postupke sa drugima - me
dicinskom sestrom, majkom, ocem, braom, sestrama i drugima. Tako otpo
inje proces interakcije koji traje celog ivota i odvija se unutar najrazliitijih konteksta. Iz takve interakcije razvijaju se nai motivi, sistem kulturnih
simbola (jezik, vrednosti, uverenja i norme), predstava o sebi, prepoznatljiv
i jedinstven nain igranja uloga, kao i itav niz emocionalnih sposobnosti.
Nekoliko oiglednih, ali svakako sutinski vanih principa odvija se to
kom procesa socijalizacije. Prvo, novoroenad poseduju niz uroenih bio
lokih sklonosti i sposobnosti. Na samom poetku ivota, u najmanju ruku,
novoroenad imaju neke bioloke potrebe i nagone, sloene nervne mree,
brojne lezde koje lue hormone, repertoar primarnih emocija, minimalne
potrebe za pripadanjem i mnogo latentnih biolokih sklonosti koje e doi
do izraaja kasnije u ivotu (videti sliku 8.1). Drugo, rana socijalizacija ima
vie uticaja na aktiviranje tih biolokih predispozicija nego kasnija socija
lizacija. Nadalje, rana socijalizacija ima vie uticaja na formiranje linosti
pojedinca. Sva novoroenad ue da komuniciraju, tumae gestove drugih,
a njihove reakcije koriste kao ogledalo, te na osnovu odraza u njemu for

Socijalizacija

165

miraju svoje prve predstave o sebi (Cooley, 1909). Novoroenad i deca u

najmlaem uzrastu poinju da oseaju oekivanja drugih i uspostavljaju
prvi kontakt sa kulturnim normama; zatim poinju da razvijaju osoben na
in gestikulacije i igranja uloga kako bi se sloili sa drugima; usmeravaju
energiju prema drugima, to se na kraju razvija u stabilnu motivaciju; te
proiruju svoje emocionalne horizonte. Poto novoroene nikada ranije
nije imalo drutveni kontakt ono ne zna kako treba da igra ulogu, nema
predstavu o sebi, motive, kulturu ili emocije. Otuda rana interakcija sa dru
gima ima nesrazmerno velik uticaj na vrste osnovnih sklonosti koje e oso
ba kasnije razviti.
Trei princip socijalizacije sastoji se u tome to interakcija sa znaajnim
drugima (significant others) - ljudima za koje smo emotivno vezani - ima
znatno vei uticaj u socijalizaciji pojedinca nego interakcija sa ljudima koji
nam nisu naroito vani (Sullivan, 1953). Najznaajniji drugi su nam, razu
me se, roditelji i roaci. Deca ue da preuzimaju i stvaraju uloge, pri emu
procenjuju sebe u ogledalu sainjenom od gestova drugih, preuzimaju
njihova stanovita, ali i kulturne norme koje oni oliavaju. Pored toga, deca
preuzimaju stil igranja uloga. Kada se predstavljaju tako da se njihovi po
stupci slau sa normama znaajnih drugih, oni usmeravaju nau motivacionu energiju na nain koji im omoguava da ispune oekivanja drugih
ljudi, drutvenih struktura i drutvenih normi. I tako deca polako ue da
upravljaju ispoljavanjem emocija. Kasnije u ivotu svi irimo krug znaaj
nih drugih, pa tu spadaju vrnjaci, uitelji, ljubavnici, suprunici, sopstvena
deca, poslodavci, pa ak i medijske linosti - ali oni nikada nemaju toliki
uticaj kao oni znaajni drugi s kojima smo uspostavili interakciju u ranom
detinjstvu.

166

Sociologija

etvrti princip socijalizacije se odnosi na injenicu da interakcija u pri

marnim grupama, gde su odnosi prisniji i emotivniji, ima vie uticaja na
formiranje linosti nego kontakt sa drugima u sekundarnim grupama, gde
su odnosi formalniji i manje neposredni (Cooley, 1909). Ovim ne elimo
da tvrdimo kako sekundarne grupe nemaju uticaja na ponaanje pojedina
ca, njihovo igranje uloga, samopoimanje, tumaenje kulturnih kodova, na
in na koji e oni kanalisati i usmeravati motivacionu energiju i ispoljavati
emocije. Stvar je u tome da uticaj sekundarnih grupa nikad nije tako velik
i jak kao uticaj porodice, bliskih prijatelja i drugih grupa u kojima ljudi
ostvaruju direktne i prisne kontakte.
Naredni princip obuhvata injenicu da dugotrajni odnosi sa drugima
imaju vie uticaja na linost nego kratkotrajne interakcije. Istina, moe se
desiti da pojedinci koji nakratko postanu deo naeg ivota ipak uspeju da
izvre veliki uticaj na nas. Ipak, samopoimanje, privrenost kulturnim nor
mama, nain igranja uloga i usmeravanje emocija i motivacione energije
obino su oblikovani uticajem dugotrajnih veza, veza koje opstaju godina
ma.
Prema tome, rane, dugotrajne interakcije sa znaajnim drugima u pri
marnim grupama imaju najvie uticaja na razvoj linosti. Sve ovo moe delovati oigledno, ali svakako nije beznaajno. Ovi principi vae za sve nas i
ine nas ovakvima kakvi jesmo.
Proces razvoja naih osnovnih sposobnosti za uee u drutvu ne traje
kratko. tavie, taj proces se nikad ne zavrava. Meutim, do perioda adoles
cencije mnoge osnovne sposobnosti su ve poele da se kristaliu. Individua
u tom periodu ve jasno pokazuje stabilnu predstavu o sebi, niz identite
ta, odreeni nain igranja uloga, sklop prihvaenih vrednosti, privrenost
odreenim uverenjima, poznavanje osnovnih normi, niz motivacionih sila,
kao i sklonost ka emocionalnom reagovanju na predvidljiv nain.
Meutim, sve te sposobnosti ne smemo da shvatimo kao utvrene ili sa
svim oformljene zato to u periodu posle adolescencije svi susreemo nove
znaajne druge u razliitim drutvenim strukturama. Nova prijateljstva e
se tek roditi; postaemo lanovi novih grupa; stupiemo u nove organiza
cije; biemo deo novih zajednica. Ipak, u odreenoj meri, znaajni drugi na
koje naiemo kasnije u ivotu, kao i nove drutvene strukture sa osobenim
strukturama, moraju da nas prihvate onakve kakvi jesmo. Pojedinac vie
nije grudva koja se moe svojevoljno oblikovati. Otuda je malo verovatno
da e se nai motivi, kulturne norme, slika o sebi, emocionalne sklonosti i
nain igranja uloga radikalno promeniti ulaskom u nove drutvene struk
ture. Promena e verovatno biti postepena, a katkad i neprimetna. Zato nam
se moe uiniti, kada sretnemo nekog koga dugo nismo videli - da deluje
potpuno isto kao nekad.
O
ljudima kao drutvenim biima moemo nauiti mnogo toga ukoliko
ispitamo pokuaje da se razliitim uticajima ljudi promene, kao i sluajeve

Socijalizacija

167

radikalnih promena kod ljudi. Naravno, postoji ogromna industrija - kli

nika psihologija, psihoterapija, psihoanaliza, grupna terapija, kao i stotine
primenjenih zamisli u ovim poljima - koja je pre svega posveena menjanju
ljudi. Ponekad takve terapije urode plodom i izazovu promenu kod ljudi.
Do znatnog broja promena moe da doe u pogledu kulturnih vrednosti i
uverenja, a ljudi mogu postati svesniji normi od sutinskog znaaja. Takoe je mogue izmeniti emocionalne sklonosti i nain igranja uloga putem
dramaturke obuke ili uvebavanja. Dakle, uz svestan napor, ljudi donekle
mogu da se izmene. Mogu da postanu bolji u igranju i stvaranju uloga, mogu
da izmene svoja uverenja i sposobnost prihvatanja normi, ili mogu uspenije da kontroliu i usmere odreene emocije. Ukoliko elimo da izazovemo
ovaj vid promene od pomoi nam mogu biti razliiti programi. Meutim,
ukoliko ljudi ele da promene svoju predstavu o sebi i svoje motive, onda
je pred njima dalek i naporan put. Duboko ukorenjene predstave o sebi ne
mogu se ukloniti kratkim treningom, niti je mogue odjednom izmeniti
motivaciju od, na primer, jake potrebe za pripadanjem ka potrebi za moi
ili uspehom, ve e promena tei sporo i, u najveem broju sluajeva, nee
biti naroito velika.
Meutim, u ivotu se ponekad deavaju sutinske promene. Na primer,
bivi alkoholiar posle tretmana moe da se promeni i na kraju tretmana
bude potpuno drugaiji od osobe koja je prethodno izgubila posao, porodi
cu, prijatelje i samopotovanje. Ukoliko stvari posmatramo iz tog ugla primetiemo da je rehabilitacija zaista u stanju da takvom pojedincu pomogne
da stvori novu predstavu o sebi i novu motivaciju. Meutim, mali broj ljudi
je spreman da se svojevoljno do te mere ogoli. Zato nae staro samopoimanje i stari motivi odolevaju preobraaju. Oni nas ograniavaju u pogledu
onoga to bismo mogli od sebe da nainimo.
Ovakve okolnosti nam pojanjavaju proces socijalizacije odraslih. Kako
prolazimo kroz razne ivotne faze - kao to je novi posao, porodica, radno
mesto, zajednica, klubovi i organizacije - od svih elemenata linosti najlak
e e se izmeniti nain igranja uloga, kao i kulturne smernice. Naravno, i
nae samopoimanje e se unekoliko izmeniti, u zavisnosti od naih uspona
i padova, kao i od toga koliko smo zadovoljni reakcijom drugih ljudi, ali ta
izmena nee biti istog obima kao promena naina igranja uloga i kulturnih
smernica. Nai motivi i emocionalne sklonosti e se moda unekoliko izme
niti tokom ivota, ali ne tako radikalno. Motivi poinju da se menjaju samo
sa istinskim fizikim slabljenjem, ali ak i tada stare elje i strasti mogu da
odole promenama.
Sa stanovita neophodnosti odravanja drutvenog poretka verovatno je
najbolje da linost ne bude potpuno nepostojana. Znaajno je i da se vetina
igranja uloga i razumevanje kulturnih normi najlake i najbre menjaju.
Kad bi ljudi mogli brzo i Jako da promene svoju predstavu o sebi i svojim
motivima drugima bi bilo teko da im odgovore na pravi nain. Njihovi

168

Sociologija

postupci ne bi bili dosledni pa drugi ne bi mogli da im se prilagode. Ali

ako ljudi mogu da izmene, pa ak i poboljaju svoju vetinu igranja uloga,
interakcija i saradnja e biti znatno olakane. A ukoliko mogu i da steknu i
prihvate nove kulturne smernice interakcija sa drugima e biti jo laka, kao
i integracija u postojei drutveni poredak. Ako, pored svega ovoga, budu
usavrili ispoljavanje i kontrolu emocija to e jo vie produbiti saradnju i
adaptaciju.
Meutim, promene kulturnih smernica i vetine igranja uloga ne dopri
nose uvek drutvenom poretku. esto se deava upravo suprotno, pa se ljudi
koji su nekad prihvatali drutveni poredak odjednom pobune protiv njega,
ili stopa devijantnosti pone da raste. Veoma je vano istai da su nae spo
sobnosti koje su podlonije izmenama istovremeno i najznaajnije sposob
nosti u procesu prilagoavanja drutvenim situacijama. To znai da ljudi
mogu da budu fleksibilni u odnosima sa drugim pojedincima i prilikom
kolektivnih poduhvata, dok oni elementi koji su manje fleksibilni - sopstvo
i motivi - pruaju pojedincu i njegovoj okolini oseaj postojanosti i konti
nuiteta, ak i kada je potrebno napraviti izmene radi prilagoavanja novo
nastalim okolnostima. Prema tome, u odreenom smislu, mi moemo da se
drimo glavnog cilja a da u isto vreme menjamo puteve kojima ka njemu
napredujemo. Bez te dvostruke sposobnosti drutvena promena bi bila jo
neugodnija i traumatinija nego to ve jeste.

Socijalizacija

169

Okvir 8.1. Resocijalizacija putem ispiranja mozga

U ratnim vremenima zarobljenici bi esto bili podvrgavani ispiranju
mozga. Kako sama re kae, trebalo je isprati zatvorenikov mozak od svih
sadraja. injenica da se ispiranje mozga nije pokazalo veoma uspenim u
uvoenju trajne promene kod velike veine zatvorenika potvruje stabilnost
linosti. ak i u sluajevima kada je ispiranje mozga bilo uspeno, bilo je
neophodno sprovesti vrlo surove mere, to takoe ukazuje na jak otpor prema
promeni linosti. Ukratko emo opisati ove tehnike, kako bismo videli koju
meru surovosti treba primeniti da bi postupak uspeo.
Kao prvo, da bi ispiranje mozga bilo uspeno zatvorenik mora biti
doveden u stanje ekstremne fizike nelagodnosti. Neophodno je zatvorenika
liiti hrane i vode, muiti ga, i najvanije - ne dati mu da spava. Na primer,
zatvoreniku mogu da budu uskraene hrana i voda nekoliko dana, a u budnom
stanju e ga odravati nedeljama.
Drugo, zatvorenik mora biti drutveno izolovan od ostalih zatvorenika.
Dokle god zatvorenik ima podrku drugih zatvorenika bie veoma teko
slomiti ga.
Tree, ispitivai moraju na zatvorenika preneti oseaj paranoje, i to tako
to e tvrditi da su ga njegova zemlja i ostali zatvorenici napustili. Ovakvi
pokuaji e uroditi plodom samo ukoliko je zatvorenik fiziki i emocionalno
oslabljen usled nedostatka sna i drutvene izolacije.
etvrto, u trenutku kada se ini da zatvorenik posustaje i gubi oseaj
za stvarnost ispitivai e preuzeti saoseajniju ulogu. Pretvarae se da su mu
prijatelji, nudie mu pomo, hranu, vodu i, naravno, novu politiku ideologiju.
Tokom ovog procesa stvaraju se nove predstave o sebi, usvajaju se nove
vrednosti i uverenja, a menjaju se i motivi i nain igranja uloga. Jednom rei,
nastaje nova linost.
Ipak, ovako drastina promena linosti je retka. ee se deava da
se stavovi, vrednosti i uverenja menjaju privremeno, sve dok se zatvorenik
ponovo ne integrie u svoje prvobitno drutvo. Prema tome, est neuspeh
metoda ispiranja mozga svedoi o jaini i postojanosti ljudske linosti.

Faze socijalizacije linosti

Rana socijalizacija
Socijalizacija je dugotrajan proces. Najpre moramo nauiti da komuni
ciramo sa drugima. Kad naui da komunicira, dete moe da stupa u inte
rakciju sa drugima kako bi se ukljuilo u iru kulturu. Ti likovi su sve ee
medijske linosti ili junaci kompjuterskih igara. Uz neto vebe i izlaganja
razliitim tipovima statusnih poloaja i uloga u raznim drutvenim struk-

170

Sociologija

turama dete poinje da razvija sopstveni nain igranja uloge - ui kulturne

norme, uverenja i vrednosti, a sebe doivljava kao odreen tip osobe. Kada
pojedinac ue u pubertet njegova linost je u velikoj meri ve oblikovana.
Njegovo bioloko naslee je gotovo potpuno razvijeno, spremno za dugo
trajno propadanje koje neprimetno poinje oko dvadesete godine ivota.
Njegovi motivi - ili sfere na koje je spreman da utroi energiju - jasno se
uoavaju, razjanjava se njegova predstava o sebi kao odreenoj vrsti osobe,
koja zasluuje reakcije drugih ljudi, a kultura koju je usvojio dovoljna je za
nastanak osnovne moralnosti. Poinju da se izdvajaju prepoznatljivi, osobeni obrasci igranja uloga i reakcije na druge ljude, a njegovi emocionalni
odgovori u razliitim situacijama postaju sve predvidljiviji. U tabeli 8.2. na
vedene su najoitije faze socijalizacije od roenja do ranog zrelog doba.
Od roenja do tree godine dolazi do strahovitog razvoja nervnog siste
ma i miia. Zbog veliine ljudskog mozga novoroenad moraju da budu
vrlo nezrela i nerazvijena kada napuste majinu utrobu. Zbog te nerazvije
nosti deca su bespomona i potpuno zavisna od staratelja, koji komunicira
sa bebom i obuava je kako treba da odgovori. Oito je da su ljudi progra
mirani da naue jezik bez preteranog truda. Sa navrene tri godine dete
je sposobno da preuzima uloge i uestvuje u interakciji sa drugima: ima
izgraen renik od oko 1.000 rei, tumai emocije drugih ljudi i predstavlja
se na odreen nain. Pored toga, u tom uzrastu deca su ve iskusila pojam
moralnosti i mo kulture da odredi ta je dobro a ta loe, odnosno - doli
no i nedolino. Usled svega toga, u najveem broju situacija trogodinje dete
je nauilo da uzima u obzir norme, vrednosti i uverenja. Deca su nauila i da
emocije treba regulisati, te da e pojedini oblici ispoljavanja emocija dovesti
do kazne, dok e neki drugi doneti nagradu. Ona razumeju dobar deo emo
cija koje su navedene u tabeli 8.1. i, to je naroito vano, osetie stid zbog
nedolinog ponaanja, kao i krivicu za ponaanje koje kri moralne norme.
Deca takoe poinju da vide svoj odraz u neemu to je arls Horton Kuli
nazvao ogledalom (looking glass), koje je sainjeno od reakcije drugih lju
di na postupke deteta, usled ega kod deteta poinje da se javlja predstava o
sebi kao odreenoj vrsti osobe.
Od etvrte do sedme godine nastavlja se razvoj nervnog sistema i miia,
to omoguava deci da razviju jo vie kognitivnih vetina i vei stepen mi
ine koordinacije. Sem toga, hormoni poinju da utiu na ponaanje, iako
prava hormonska bura nastaje tek u adolescenciji. Kod deteta se izdvajaju
poseban stil i vetina igranja uloga, a u zavisnosti od prirode i broja kon
teksta (situacija) u kojima bude moglo da komunicira dete e pokazati ve
liku vetinu u komunikaciji ili e se initi nezrelim ili nesposobnim da lako
komunicira sa drugima. Pored toga, deca ue da kontroliu izlive emocija i,
to je jo vanije, da kontroliu i pravilno usmeravaju ispoljavanje emocija.
Detetova predstava o sebi sve je jasnije oblikovana budui da mu iskustvo i
kontakt sa drugima pokazuju kakva je osoba. Konano, motivaciona stanja

Socijalizacija

171

dobijaju na znaaju i intenzitetu, i poinju da usmeravaju interesovanja i

nain igranja uloga kod dece do sedam godina.
Pun neuroloki i bioloki razvoj, s jasnim hormonskim diferenciranjem
pola, bie vidljiv izmeu osme i esnaeste godine. Osoba govori teno, uo
avaju se obrasci govora i drugi bihevioralni obrasci u igranju uloga, a ovi
obrasci e najverovatnije ostati prisutni kod adolescenta sve do rane zrelosti.
Do doba rane adolescencije dobro je razvijena sposobnost da se uloge preu
zimaju u interakciji sa drugima. Zapravo, esto naizgled kompulzivno avr
ljanje i druenje adolescenata moe da se tumai kao pokuaj da se usavre
i fino podese vetine preuzimanja i igranja uloga. Sposobnost tumaenja
tuih emocija, kontrole sopstvenih emocionalnih odgovora, kao i usaglaavanja emocionalnog ponaanja, znatno se uveala, mada bura hormona u
periodu adolescencije esto oteava kontrolu ispoljavanja oseanja. Motivi
su sada oformljeni, pa odreuju vrste interesovanja i aktivnosti na koje e
adolescent usmeriti svoju energiju. Do tada je adolescent stekao znaajan
nivo poznavanja kulture i upuenosti (knowledgeability) na nju. Sem toga,
dolazi do internalizacije, usvajanja osnovnih moralnih naela, i do povea
nog razumevanja mnogih kljunih normi vaeih u itavom nizu situacija
i okolnosti. Moda je najvea potekoa za adolescenta izgradnja stabilne
slike o sebi. Krize identiteta su prilino este u periodu rane adolescenci
je. Dok pojedinac igra uloge tumai reakcije drugih u ogledalu, procenjuje
sebe i poinje da razvija stabilnije shvatanje o sebi.
U tradicionalnim drutvima prolosti osoba bi se sa navrenih 16 godi
na smatrala gotovo potpuno zrelom. Meutim, usled potrebe da se steknu
odreene profesionalne vetine putem obrazovanja u modernim drutvi
ma zrelost se odlae. Kada mladi napune 18 ili 19 godina oni su biolo
ki potpuno razvijeni. Njihove osnovne saznajne sposobnosti su se razvile,
miino-skeletni sistem je u potpunosti oformljen, a hormonska ravnotea
postignuta. U ranim dvadesetim godinama otpoinje dug period slabljenja
organizma i starosti, koji je gotovo neprimetan bar prvih desetak godina, a
koji se zavrava smru. Do osamnaeste godine razvijena je predstava o sebi
a, iako e se mnogi identiteti koji odgovaraju razliitim situacijama tek ra
zviti, oseaj vrednosti i prikladnosti kod pojedinca razvie se u potpunosti
do dvadesete godine ivota. Nesigurnosti u pogledu identiteta e se prevazii do kraja perioda adolescencije, iako e mnoge naknadne nove uloge koje
e pojedinac igrati uticati na manje izmene predstave o sebi. Do dvadesete
godine ivota oigledan je nain igranja uloge pojedinca, iako e se i on
podeavati tokom godina vebe u novim drutvenim okolnostima. Do tada
e se razviti i kulturne smernice, naroito osnovna moralna naela poje
dinca i njegova spremnost da se prikloni normama, mada svaka osoba iri
svoje poznavanje kulturnih smernica tokom celog ivota, ili makar sve do
starosti. Uobiajen nain na koji pojedinac emocionalno odgovara i koristi
emocije prilikom igranja uloga razvie se do dvadesete godine ivota, mada

174

Sociologija

se emocionalne sklonosti donekle menjaju tokom zrelog doba i, u mnogim

sluajevima, menjaju se s ulaskom u fazu starosti.

Socijalizacija u zrelom dobu

Ljudi ue tokom celog ivota, pa ak i oni koji nam izgledaju pritupo
i ogranieno. Iako rane faze socijalizacije imaju vie uticaja na izgradnju
linosti nego kasnije faze, ipak treba imati u vidu da se ovek menja s go
dinama. Slabljenje organizma je sad uoljivije i u mnogim sluajevima
ograniava vrste uloga koje se mogu igrati. Pored toga, ljudsko iskustvo u
novim drutvenim okolnostima i sredinama - kao to su posao, porodica,
obrazovanje, zajednica i susedstvo, religija, rekreacija i mnoge zasebne sfe
re aktivnosti u modernim drutvima - moe donekle da izmeni osnovne
elemente linosti. Pojedinac e izmeniti svoj nain igranja uloga; njegove
emocionalne reakcije u razliitim situacijama verovatno e se izmeniti; doi
e do modifikacije i podeavanja njegovih motiva (s obzirom na dotada
nje uspone i padove); stei e nova znanja o kulturnim smernicama, pa e
ak i samopoimanje doiveti odreene izmene usled biolokog slabljenja i
iskustva steenog uestvovanjem u razliitim strukturama i igranjem ra
znih uloga.
U tabeli 8.3. izloeni su podaci i gledita niza teorija kako bismo razumeli
tok ivota u zreloj dobi. Ukoliko tek izlazite iz faza navedenih u tabeli 8.2,
podaci iz tabele 8.3. e vam naznaiti ta vas tek eka. Naravno, ako ste stari
ji od prosenog studenta ve ste iskusili neke uticaje socijalizacije u zrelom
dobu. Ovu tabelu sam uprostio time to sam posebno naglasio tri osnovne
faze zrelog doba u modernim drutvima. Prva faza obuhvata ranu zrelost,
od dvadesete do tridesete godine ivota. Tokom ove faze pojedinci stvaraju
svoje porodice, obijaju decu, kupuju kue u novim susedstvima, zapolja
vaju se, dostiu odreeni dohodak, te uopte uestvuju u punom nizu insti
tucionalnih sistema, grupa, organizacija i zajednica prisutnih u datom dru
tvu. Pored toga, oni e biti svrstani na osnovu glavnih drutvenih kategorija
- starosti, pola i roda, drutvene klase i etnike pripadnosti - budui da ove
kategorije odreuju kako e drugi reagovati na njihove postupke. Za vreme
rane faze zrelog doba samopoimanje pojedinca se unekoliko menja, u zavisnosti od toga kako on procenjuje svoj uspeh ili neuspeh u igranju kljunih
uloga kao to su uloga oca, majke ili zaposlenog. Razvijaju se vetine igranja
uloga, dok e nain igranja uloga biti podeen prema izmenama samopoimanja i identiteta, nastalim kao posledica uspeha ili neuspeha u razliitim
grupama i organizacijama. Kulturne smernice su istananije, a poznavanje
normi je produbljenije, dok se osnovna moralna naela najverovatnije vie
nee znatno menjati. Motivi e biti prilagoeni iskustvu, a oblasti na koje je

Socijalizacija

175

pojedinac spreman da uloi svoj trud verovatno se nee naroito izmeniti,

osim ako nije uspeo da zauzme eljene poloaje ili da uspeno odigra ulo
ge u odreenim tipovima drutvenih struktura. Emocije se uglavnom lake
kontroliu i usmeravaju, a izraavanje emocija se drastino menja, osim u
sluaju velikih emocionalnih problema u ivotu.
Od kasnih tridesetih do kasnih ezdesetih nastupa period zrelog odra
slog doba. U ovom periodu pojedinac doivljava znaajne promene u vezi
sa poloajima koje zauzima i ulogama koje igra. A na polju porodinog i
vota - deca sazrevaju i odlaze od kue, ponekad ak dolazi i do razdvajanja
pojedinca od suprunika. Preuzimaju se nove uloge kao to su uloge bake
ili deke. to se tie posla, moda e pojedinac u ovom periodu promeniti
nekoliko poslova ili e moda imati neka jo loija iskustva u karijeri, kao
to su otkaz ili dugotrajno odsustvo s posla. Pojedinac zauzima konaan
poloaj u drutvenoj klasi. Zdravstveni problemi mogu da budu sve ei. A
u trenutku kada ovek navri 65 godina starost postaje neizbena injenica.
U odreenom smislu, pojedinac je dostigao vrhunac u sferama u kojima
je eleo da se ostvari i poinje da shvata da sledi period opadanja. Ovakve
promene esto utiu na menjanje linosti, i to esto u velikoj meri.
Bioloko propadanje za veinu ljudi postaje neizbeno krajem zrelog
odraslog doba. Poto pojedinac ne moe da se ukljui u odreene vrste ak
tivnosti, ili, pak, ima zdravstvenih problema, prinuen je da novom stanju
prilagodi makar neke elemente samopoimanja, naina igranja uloga i emo
cionalnih reakcija. Tokom veeg dela ovog perioda identiteti i predstave o
sebi su dosta stabilne, pa ipak se mogu donekle izmeniti kada pojedinac iz
gubi uloge u porodici i na poslu. U skladu s tim, njegov nain igranja uloga
se moe izmeniti kako se bude prihvatao novih uloga i kako starost bude
sve oitija. Nove kulturne smernice mogu dobiti na znaaju, mada se osnov
na moralna naela verovatno nee izmeniti. Krajem ovog perioda mogu se
unekoliko izmeniti motivi koji su bili stabilni tokom celog perioda zrelosti,
uporedo sa izmenama uloga u porodici i na poslu. U ovoj fazi odrasle dobi,
prema reima psihoanalitiara Erika Eriksona, postavljen je najvei izazov
(Erikson, 1950). Naime, pojedinac moe prihvatiti naelo plodotvornosti
- odnosno, on moe da se posveti drugima i s njima deli sve to je stekao
- ili moe da se prikloni naelu samoapsorpcije i stagnacije2 - odnosno,
odbijanja da deli sa drugima.
Naredna faza socijalizacije u zrelom dobu nastupa sa svrstavanjem osobe
u kategoriju starih osoba. U periodu od 66. do 80. godine ivota vie nije
lako izbei takvu kategorizaciju. Drugi reaguju na pojedinca kao na staru
osobu, to ga primorava da napravi izmene slike o sebi. Pored toga, za vreme
kasnijih faza ovog perioda bioloko slabljenje je ubrzano, to takoe primo2 Erikson koristi izraz generitivity, koji se odnosi na brigu o drugima i injenje dobra drutvu. Re je
prevedena kao plodotvornost. Na drugom kraju ove opozicije nalazi se samoapsorpcija (self-apsorbtion)
ili posveenost iskljuivo sebi. odnosno stagnacija (zastoj) (prim. prev.).

178

Sociologija

rava ljude da se prilagode novim okolnostima. Pojedinac je, osim u malom

broju sluajeva, izgubio stare uloge na poslu i u porodici, to ga je navelo da
napravi dalje izmene naina igranja uloga, emocionalnih reakcija,
motiva, a moda ak i predstave o sebi. Te neophodne izmene mogu da
budu jo tee, kao u sluaju kada osoba boluje od hronine bolesti ili izgubi
suprunika. Kada osoba navri 80 godina ona je prela prag prosenog ljud
skog veka u modernim drutvima, te stoga mora da se suoi sa injenicom
da joj se smrt pribliava.
Veoma stare osobe u ovu poslednju fazu stupaju sa razliitim usmerenjima. Oni koji su uspeli u ivotu, koji imaju jaku i pozitivnu predstavu o sebi,
i koji su bili u stanju da zauzmu poloaje i odigraju uloge to donose visok
dohodak i presti, uglavnom e se prema smrti odnositi pozitivno. Oni e
razumeti da je smrt neizbena, i bie zahvalni na dobrom ivotu. Za razliku
od njih, neuspeni ljudi, koji nikad nisu imali stabilnu i pozitivnu predsta
vu o sebi, i koji nisu igrali prestine i zadovoljavajue uloge, uglavnom e
u ovoj fazi biti ogoreni i ozlojeeni, a smrt e posmatrati kao jo jedan u
nizu uasa s kojim su prinueni da se suoe. Erik Erikson je duboku starost
video kao borbu integriteta (ispunjenosti) protiv oaja, u zavisnosti od toga
da li ljudi svoj dotadanji ivot tumae kao niz pozitivnih dogaaja, te da li
smatraju da su uspeli u ivotu, ili, s druge strane, imaju u vidu sve ono to
nisu ostvarili i zato nastavljaju da budu samoapsorbovani.

Agensi socijalizacije
Pojedinci
Prvi agensi (posrednici) u ivotu deteta su roditelji, a naroito majka.
Roditelji nisu samo ljudi koji se brinu o detetu, ve su i predstavnici kultu
re. Posredstvom poruka koje upuuju detetu roditelji mu prenose kulturnu
tradiciju drutva - poev od jezika, pa sve do sutinskih vrednosti i uverenja. Pored toga, oni predstavljaju i primarne izvore emocionalne podrke
detetu, pa e tako razmena pozitivnih i negativnih emocija izmeu roditelja
i dece uticati na praktino svaki aspekt linosti deteta. Ukoliko dete od ro
ditelja prima pozitivne emocije najverovatnije e razviti oseaj poverenja u
druge ljude, njegova procena sopstva e biti pozitivna, to dovodi do stva
ranja stabilne predstave o sebi, prihvatie vrednosti i uverenja date kulture,
bie spremno da igra uloge prema okvirima normi, i bie u stanju da alje
pozitivne emocije drugim ljudima. Kada roditelji nisu dosledni u ispoljavanju emocija, naroito kada se razbesne, verovatno je da e formiranje svih
elemenata linosti deteta biti problematino.
Roditelji nisu jedini individualni agensi koji utiu na razvoj linosti dete
ta. Drugi lanovi porodice - braa i sestre, babe i dede, tetke, strievi i drugi

Socijalizacija

179

roaci - takoe e uticati na razvoj linosti deteta ukoliko su u stalnom

kontaktu s njim. Vremenom, poto dete odraste, vena se, zasnuje porodicu,
suprunik i deca pojedinca postaju novi agensi socijalizacije. Zaista, retko
koji roditelj moe da opovrgne injenicu da je socijalizovan posredstvom
uticaja suprunika i dece.
U bilo kom trenutku ivota odreeni pojedinci u grupama, organizacija
ma i zajednicama mogu da izvre znatan uticaj na osobu. Nastavnik, kolega,
prijatelj, ili ak medijska linost, mogu da utiu na bilo koji aspekt linosti
pojedinca, iako je stepen ovakvog uticaja znatno manji od uticaja direktnog
kontakta u okviru porodice ili grupe vrnjaka u ranoj mladosti.

Grupe
Grupe poseduju mo, pogotovo primarne grupe u kojima su direktni kon
takti esti a emocionalne veze vrste. Kada se naemo u grupi preuzimamo
uloge u interakciji s drugima i nastojimo da se sloimo. Poto uglavnom
elimo da se uklopimo, norme date grupe i reakcije drugih u grupi imaju
mo da oblikuju nae igranje uloga, samoprocenu, motivaciju i iskazivanje
emocija. Porodica je najverovatnije najvanija grupa, budui da predstavlja
neposredno okruenje deteta od roenja, ukljuuje druge lanove, ije se
miljenje ceni i opstaje i u najvanijim godinama u razvoju linosti deteta.
Pored porodice, znatan uticaj na oblikovanje detetove linosti imae i prve
grupe vrnjaka u kojima dete uestvuje i prvi put igra drutvene uloge i
stie predstave o sebi koje nisu vezane za porodicu, pri emu se primenjuju nove norme, uverenja, vrednosti, nain govora i druge kulturne smernice, i gde se doivljavaju i izraavaju mnogobrojne nove emocije. Kasnije u
ivotu, grupe oformljene na poslu, grupe vezane za rekreaciju i aktivnosti
zajednice, te druge sfere drutvenog ivota, u odreenoj meri e uticati, ako
ni na ta drugo, a ono na nain igranja uloga, emocionalno izraavanje, kao
i privrenost kulturnim smernicama. Ovakve grupe najverovatnije nee izmeniti motivaciju i samopoimanje, osim ukoliko pojedinac ne postane jako
zavisan od grupe.

Organizacije
Prva formalna organizacija za veinu dece je kola, a ponekad i predkol
ska ustanova. Tu dete upoznaje svet formalnih pravila, nadgledanja poto
vanja pravila i kanjavanja neeljenog ponaanja, kao i bezlinost dobrog
dela drutvenog ivota u modernom svetu. U odreenom smislu, socija
lizacija u koli ui dete kako da igra uloge, iskazuje i kontrolie emocije,
definie samo sebe, usmeri motivaciju, pa ak i da se fiziki predstavi kako
to zahtevaju birokratske organizacije. Dakle, potajni kolski program se sa
stoji u tome da se deca kroz period adolescencije, a esto i tokom jednog
dela zrelosti, socijalizuju, odnosno ukljue u nain funkcionisanja organi
zacija. to je neka organizacija vanija za pojedinca, i to se on vie oslanja

180

Sociologija

na nju da bi dobavio vredne resurse, kao to su novac, presti, mo i znanje

- to je vea mo organizacije da utie na oblikovanje linosti ili, u sluaju
odraslih ljudi, na njeno ponovno oblikovanje. Najvei deo ove moi imaju
grupe koje su deo organizacija, mada one uglavnom kanaliu i usmeravaju
kulturu organizacije s obzirom na to da reguliu ponaanje. Prema tome,
pojedinac e nauiti da usmerava energiju, odnosno motive, na nain do
stupan i uslovljen strukturom organizacije, da odredi i definie sebe prema
kulturnim standardima organizacije i onih koji imaju mo, da igra uloge
kako to nalau kultura i struktura organizacije, da prihvata kulturne smernice koje nameu organizacije, kao i da emocije izraava kako to nameu
organizacije.
Meutim, ljudi nisu roboti, pa je mo kulture nad linou retko kad
potpuna. Zaista, grupe u organizacijama se esto bune, bilo tiho, bilo glasno,
protiv zahteva organizacije. Ipak, poto veina ljudi u modernim drutvima
provodi najmanje 40 sati nedeljno u nekakvoj organizaciji, velike su anse
da e takva dugotrajna i intenzivna izloenost kulturi i strukturi organiza
cije uticati na linost.

Kategorije
Na prvi pogled moe se uiniti da nije mnogo verovatno da e pripad
nost nekoj drutvenoj kategoriji uticati na socijalizaciju linosti. Biti mlad
ili star, biti pripadnik neke etnike grupe, zauzimati odreen klasni poloaj,
nije isto to i biti lan neke grupe ili organizacije. Ipak, kada se osoba smesti
u odreenu kategoriju, drugi se prema njoj ophode u skladu sa oekivanji
ma i predstavama vezanim za tu kategoriju. Na primer, mukarac i ena e
svugde biti tretirani kao pripadnici odvojenih polnih kategorija. Ljudi pre
ko svih agensa socijalizacije stiu znanje o relativnoj vrednosti i vanosti,
ali i o onome to se oekuje od pripadnika odreene kategorije. Kada se
ovakvo znanje usvoji, svaki put kada pripadnost pojedinca nekoj kategorijalnoj jedinici postane vidljivo, nain na koji se on predstavlja, igra uloge,
usmerava motivacionu energiju, izraava emocije, povezuje se s kulturom,
pa i nain na koji se fiziki predstavlja - bie pod uticajem pripadnosti datoj kategoriji. One drutvene kategorije koje traju celog ivota, kao to su
etnika pripadnost i pol, izvrie vie uticaja na oblikovanje linosti budui
da e pojedinac neprestano morati da se nosi s oekivanjima vezanim za
pripadnost datoj kategoriji.

Zajednica
Zajednice organizuju aktivnosti u fizikom prostoru. Mesto gde pojedi
nac ivi posredno utie na njegovu linost time to odreuje i ograniava
grupe i organizacije u kojima on moe da uestvuje. Pored toga, zajednice
organizuju kategorije ljudi prema drutvenoj klasi i etnikoj pripadnosti,
poveavajui ili umanjujui uestalost interakcije izmeu lanova ovih ka-

Socijalizacija

181

tegorija, ime takoe poveavaju ili umanjuju uticaj oekivanja vezanih za

kategorije na linost pojedinca. Dakle, ljudi koji ive u getu, ili u kraju nase
ljenom lanovima odreene drutvene klase, komunicirae u okvirima kul
ture, meuljudskih odnosa, emocionalnog izraavanja, motiva i identiteta
odgovarajuih tom getu ili drutvenoj klasi.
Pored toga, zajednice mogu direktno da utiu na linost kada ukljuuju
odreenu kulturu i strukturu to ograniavaju uloge koje ljudi mogu da
igraju, identitete koje mogu da predstave, emocije koje mogu da iskau i
motive koje mogu da mobiliu. Uporedite, na primer, ogromne razlike u
kulturi i strukturi siromane seoske zajednice, luksuznog predgraa ili veli
kog grada. Strukture i kultura ovih zajednica podvrgnue svaki element li
nosti socijalizaciji, pa e pojedinci, roeni i odrasli u ovim dosta razliitim
zajednicama, razviti linosti koje se znatno razlikuju.

Mediji
O uticaju medija na proces socijalizacije dosta se raspravlja, ali nema
sumnje da je najvei broj ljudi u modernim drutvima izloen medijima
po nekoliko sati dnevno. A ukoliko televiziji, radiju, dnevnim novinama,
asopisima i filmovima dodamo raunarske igrice i internet, izloenost me
dijima kod mnogih pojedinaca moe i da premai direktnu interakciju sa
stvarnim ljudima. Jasno je da izloenost medijima moe da uvrsti posto
jee sklonosti u ponaanju, ali nije jasno da li mediji mogu da stvore te
sklonosti. Dakle, nasilne slike i scene u medijima mogu da uvrste i pojaaju
nasilan nain igranja uloga nekih pojedinaca, ali se postavlja pitanje da li
nasilje u medijima moe da izazove nasilne naine igranja uloga, odnosno
da posreduje u socijalizaciji ili usvajanju ovakvih vidova ponaanja. Posto
je odreeni dokazi koji govore u prilog tome da mediji mogu da izazovu
nasilno ponaanje ukoliko su medijski prizori dovoljno ivopisni i ubedljivi, ali, opet, postoje i injenice koje dokazuju suprotno. U svakom sluaju,
mediji su vaan agens socijalizacije jer prikazuju kako ljudi treba da igraju
uloge, izraavaju emocije, predstavljaju se, vide same sebe, te kako treba da
usmeravaju i ulau motivacionu energiju, dok u isto vreme prenose odre
ene vrednosti, uverenja i norme. Mediji mogu da utiu ak i na bioloke
procese, kao to je skoranje istraivanje uticaja raunarskih igrica pokazalo
da se koordinacija miia oka i ruke poveava s vremenom koje pojedinac
posveuje kompjuterskim igrama.

Institucionalne sfere
Institucije socijalizuju pojedince najveim delom posredstvom grupa,
organizacija i drutvenih kategorija iz kojih su sastavljene. Mi odrastamo u
porodici, koja je deo institucije srodstva; zaposleni smo u preduzeu, koje
je deo institucije privrede; molimo se u crkvi, koja je jedan element insti
tucije religije; idemo u odreenu kolu, koja je deo institucije obrazovanja.

182

Sociologija

Kultura institucija se, dakle, prenosi posredstvom grupa i organizacija, kao

i kategorijalnih jedinica, koje sainjavaju jednu institucionalnu oblast. Me
utim, institucije mogu i direktno da socijalizuju pojedince, nezavisno od
grupa, kategorija i organizacija iz kojih su sainjene. Na primer, najvei deo
vae predstave o uspehu i o sebi, vaih motiva, naina igranja uloga i emo
cija, trenutno je vezan za instituciju obrazovanja. Mogue je da su odreeni
pojedinci iz grupa u okviru kole znatno uticali na ove delove vae linosti,
ali pored toga postoji i jedan opti uticaj obrazovanja kao institucionalnog
sistema na vau linost. Vai motivi, predstava o sebi, igranje uloge studen
ta, emocionalna posveenost obrazovnoj ustanovi, kao i vaa reakcija na
testove i ocene nalaze se pod uticajem ire institucije obrazovanja, nezavi
sno od bilo koje odreene sluaonice, fakulteta ili univerziteta. Zapravo, sve
to radite - uite, odreujete sebe prema kriterijumima uspeha na fakulte
tu, prilagoavate se rasporedu i ulogama kako biste postigli dobar uspeh,
ulaete energiju u uenje, procenjujete ta je dobro a ta loe, doivljavate
emocije - inite pozivajui se na uoptene predstave o obrazovanju koje ste
stekli. U odreenom smislu, vi se socijalizujete dok upoznajete obrazovanje
kao celinu i koristite opte vrednosti, uverenja, norme i druge karakteristike
sistema u izgradnji strukture svoje linosti. Ono to vai za obrazovanje
moe da vai u oblasti privrede, porodice, religije, politike, nauke, prava i
u svakoj drugoj institucionalnoj oblasti koju koristite kao referentni okvir
za ureenje svog ponaanja i predstava o sebi kao odreenoj vrsti osobe,
motivisanoj da ostvari odreene ciljeve.

Stabilnost i promena u drutvenom poretku

Elementi linosti su relativno stabilni zato to se, odmah po nastanku,
integriu, odnosno vezuju jedni za druge. Nae samopoimanje je rezultat
procene sopstva u svetlu kulturnih normi; na nain igranja uloga i preu
zimanje uloga pod velikim je uticajem, kako predstave koju imamo o sebi
tako i kulturnih normi; kulturne norme i emocije usmeravaju nae motive, a
motivi utiu na nae tumaenje ovih normi i emocionalnih stanja; na kraju,
motivi i emocije u velikoj meri utiu na na nain igranja uloga zato to
paljivo biramo koje emo uloge preuzeti i odigrati kako bismo zadovoljili
svoje potrebe. Prema tome, ovi elementi linosti sainjavaju jedan sistem,
koji zbog povezanosti elemenata uspeva da odoli radikalnim promenama.
Svima nama ova integracija je neophodna, poto bi bez nje na emo
cionalni ivot bio veoma buran. Kod mnogih ljudi postoji neusklaenost
odreenih elemenata linosti, to vodi izraenoj nestabilnosti, pa zato nisu
zadovoljni svojim ivotom. Na primer, njihovoj sposobnosti da igraju uloge
i procenjuju sebe mogu da nedostaju kulturne smernice. Ili, stvaranje uloga
moe biti neusklaeno s predstavom koju imaju o sebi. Ili, njihova motiva-

Socijalizacija

183

ciona energija moda ne odgovara kulturnim oekivanjima pred kojima su

se nali, pa zato moraju da se izbore sa negativnim emocijama kao to su
frustracija, bes, povreenost i stid. Svi poznajemo ljude koji su bili u takvim
situacijama, a i mi sami u odreenoj meri pokazujemo ovakav oblik neu
sklaenosti i nedoslednosti.
Nedoslednost i neusklaenost u pogledu osnovnih ljudskih sposobnosti
mogu da se podnose do odreene mere, ali ukoliko je nedoslednost preve
lika najverovatnije e doi do promene linosti ili e uslediti emocionalni
problemi. Drugim recima, relativna doslednost u pogledu ovih sposobnosti
predstavlja silu koja se odupire promeni. Ako se sopstvo, kulturne smernice, motivi, emocije i igranje uloga nalaze u ravnotei mala je verovatnoa
da emo se promeniti, osim ukoliko se budemo zadesili u potpuno novim
okolnostima pa je promena neophodna. Mi obino nastojimo da komuni
ciramo u okolnostima u kojima se oseamo prijatno i gde moemo da isku
simo pozitivne emocije. Pokuavamo da uinimo samo ono u emu mo
emo da uspemo. Selektivno uklanjamo poruke od drugih ljudi koje nisu
u saglasnosti sa naom predstavom o sebi, a izbegavamo okolnosti kojima
ne odgovaraju nae kulturne norme. Zato biramo drutvene sfere (nie) u
kojima e nam biti prijatno, pa nai ivoti postaju predvidljivi, a moda ak
i pomalo dosadni. Zato su ljudima privlana mesta za odmor kao to su
Atlantik Siti i Las Vegas, poto tamo moete, barem nakratko, da izaete
iz koloteine. Meutim, celo drutvo zavisi od takve koloteine, odnosno
navika, budui da ivot postaje predvidljiv poto ljudi trae oblasti koje od
govaraju njihovoj linosti. Predvidljivost, rutina, a moda i dosada, glavno
su vezivno tkivo drutvenog reda (J. Turner, 1988).
Ova usklaenost izmeu drutvenih oblasti (nia) u kojima uestvujemo
i nae linosti postaje jo jedna sila koja nastoji da odri doslednost i sta
bilnost linosti, poto je ta stabilnost neophodna za odranje drutvenog
poretka. U drutvima u kojima ljudi imaju utisak da ne pripadaju oblastima
(niama) u kojima uestvuju, oni oseaju pritisak da izmene svoju linost,
ili, to takoe moe biti sluaj, da izmene sistem kako bi on odgovarao
njihovim potrebama, tenjama, sposobnostima i predstavama koje imaju
0 sebi. Na primer, revolucije esto izbijaju kada posle perioda poveanih
oekivanja - tj. kulturnih uverenja da su uslovi ivota sve bolji i da tako
treba da bude i u budunosti - nastupi pogoranje ili stagnacija drutvenih
1 ekonomskih uslova (Davies, 1969; Philips, 2001). U takvim sluajevima
neusklaenost izmeu kulturnih normi i oseanja samopotovanja kod po
jedinaca, njihovih motivacionih potreba i vetina igranja uloga dovoljan je
uslov koji moe da ih navede na naruavanje drutvenog reda. Kad ovakav
jaz izmeu linosti i drutvenih uslova pogaa veliki broj ljudi verovatna
je promena drutvenih struktura, a mogue su i izmene linosti. Izbijanje
pobuna, protesta i drutvenih potreba iziskuje postojanje velikog broja ljudi
koji ne mogu da nau drutvene oblasti saobrazne svojim sposobnostima
(Smelser, 1963; Turner & Killian, 1978). Ba kao to doslednost i usklade-

184

Sociologija

nost naih osobina i ravnotea izmeu tih osobina i drutvenih uslova pred
stavljaju osnovu drutvenog reda, nedoslednost i neuravnoteenost podstiu drutvenu promenu.

Saetak
1. Socijalizacija je poseban vid interakcije - interakcije koja oblikuje pri
rodu linosti oveka, ljudsko ponaanje, interakciju i uee u drutvu.
Bez socijalizacije ne bi postojali ljudi, a ni drutvo.
2. Uopteno reeno, osnovne komponente ili sposobnosti linosti zna
ajne za razumevanje ljudskog ponaanja u drutvu predstavljaju:
(a) motivi;
(b) nain i vetina igranja uloga;
(c) kulturne smernice;
(d) samopoimanje i identiteti; i
(e) emocije.
3. Po pravilu, interakcija koja je zapoeta u ranom dobu, dugo traje i od
vija se u okviru primarnih grupa i sa znaajnim drugima, imae najve
i uticaj na razvoj elemenata linosti.
4. Socijalizacija se odvija tokom vremena i u odreenoj meri obuhvata
faze koje obeleavaju sticanje ili izmenu elemenata linosti. U ra
noj socijalizaciji faze 1-3,4-7, 8-14 i 15-20 godina ivota obeleava
ju znaajne promene linosti. Faze socijalizacije u odraslom dobu u
postindustrijskim drutvima su neodreenije, ali se u grubim crtama
odnose na periode 21-37, 38-65, 66-80 i 81 godina ivota pa sve do
smrti. U svakoj fazi socijalizacije linost se donekle menja, poto se
menjaju i njeni elementi.
5. Linost do odreene mere tei stabilizaciji, to svakoj osobi prua
odreenu staloenost, ali istovremeno odrava i red u drutvu.

Kljuni pojmovi
Emocije: stanja ili raspoloenja osobe koja su utemeljena u primarnim
stanjima kao to su bes, strah, tuga, srea i iznenaenost.
Identitet: predstava koju ljudi imaju o sebi u odreenom drutvenom
kontekstu i ulozi.
Kulturna usmerenja: sklop vrednosti, uverenja, normi i drugih simbo
likih sistema koji usmeravaju ponaanje pojedinaca i interakciju.
Motivi/motivacija: mera i priroda energije koju pojedinac ulae da bi
zauzeo odreene poloaje i igrao uloge u drutvu.

Socijalizacija

185

Plodotvornost nasuprot posveenosti sebi ili stagnaciji: sedma faza po

razvojnoj shemi Erika Eriksona, koja traje tokom zrelog odraslog doba
i u kojoj uspeh na planu porodice, posla i zajednice kod pojedinca
izaziva oseaj da treba da se posveti drugima, ili ga, u sluaju neuspeha
- navodi na posveenost sebi i stagnaciju.
Samopoimanje: predstava koju pojedinac ima o sebi kao odreenoj vrsti
osobe sa odreenim osobinama, koja prema tome zavreuje odreene
oblike reakcije drugih ljudi.
Socijalizacija: interakcije koje se usauju u osnovne elemente linosti, a
koje su neophodne za njegovo uee u drutvu.
Vetina igranja uloga: sposobnost pojedinca da stvori i preuzme ulogu
u interakciji s drugima.

Glava 9

DRUTVENA KONTROLA
Problem drutvenog reda
Drutveni ivot ukljuuje stalnu nesaglasnost izmeu onih snaga koje
nastoje da odre drutveni red i onih koje stvaraju devijacije, razdor, nered
i drutvenu promenu. Mi doslovno ivimo usred neprestane borbe koja se
odvija izmeu mehanizama drutvene kontrole i drutvenih tendencija ka
devijantnosti, konfliktu i razdoru. U toj drutvenoj borbi ne postoje dobra
i loa strana: snage kontrole ne moraju uvek biti dobronamerne, niti su sile
nereda i razdora uvek usmerene ka loim ciljevima. Dakle, pravinost ili
nepravinost tih dveju strana drutvene dinamike nije toliko vana, koli
ko je vana neophodnost njihovog postojanja. Bitka je beskonana i iz nje
proishodi osnovno socioloko pitanje: kako postii odreeni stepen reda
u drutvu. Zaista, osnivai sociologije koje smo spominjali u prvoj glavi Kont, Spenser, Marks, Dirkem i Veber - eleli su da odgovore na ovo pitanje.
Za njih, kao i za nas danas, drutveni svet je ispunjen tenzijom i konfliktom,
promenom i transformacijom. ak i oni koji ne zagovaraju status quo vide
da su drutva koja ne mogu da ponude makar uslovne i privremene odgo
vore na ova pitanja ispunjena konstantnim previranjima i promenama. Iako
promena i konflikt esto mogu da dovedu do poboljanja optih uslova ne
ophodna je i prisutnost saradnje i saglasnosti meu ljudima, jer bi bez njih
drutvo propalo ili bi postalo poprite neprestanih prevrata.
Problem poretka se, stoga, zasniva na pitanju drutvene kontrole. Ili, kako
bi se neki zagovornik funkcionalistike teorije mogao zapitati: kako se ljudi
navode da igraju uloge na nain koji im omoguava da meusobno sarauju? Kako ljudi postiu saglasnost o tome ta je pravilno, a ta pogreno, ta je
podesno, a ta ne? Kako se reavaju sporovi i neslaganja? U nekim se dru
tvima do odgovora na ova pitanja dolazi lako, bez velikog razmatranja i raz
miljanja. U drugim drutvima kontrola je stalan problem. Ljudi su otueni,
odstupaju od prihvaenih normi, razilaze se u pogledu sutinskih vrednosti
i shvatanja, sukobljavaju se kako bi ostvarili svoje interese i, uopte, odbijaju
da se usaglase. Upravo ovim temama se bavi teorija konflikta. Ovakvi pro-

Drutvena kontrola

187

blemi u drutvenoj kontroli najee se sreu u velikim, sloenim, raslojenim drutvima. Pozabaviemo se neto detaljnije ovim problemima.

Snage nereda
Veliina populacije. Veliina populacije je jedan od inilaca koji utiu
na pitanje reda u drutvu. Uvek je tee organizovati velike populacije nego
male, jer, s poveanjem broja stanovnika, pojedinani kontakti postaju sve
problematiniji i tada pojedinac nema dovoljno vremena da upozna druge
ljude, da s njima razgovara. Sem toga, kvalitet interakcije - jaina emocija,
privrenosti i meusobnog poverenja - opada. Dakle, kada ljudi ne mogu
da stupe u direktan kontakt sa svim lanovima drutva, i kada ne mogu
da stvore oseaj meusobne solidarnosti, tada je oslabljena jedna veoma
snana sila drutvene kontrole. Pored toga, oni koji jesu u kontaktu esto
formiraju potpopulacije i razvijaju sopstvenu potkulturu i nain ivota koji
se razlikuju od kulture i obrazaca ponaanja veine lanova drutva. Ovakav
oblik komunikacije prua lanovima oseaj solidarnosti, ali i ini da lano
vi potpopulacije postanu prepoznatljivi i razliiti od ostalih. Kada se pot
populacije u drutvu meusobno ponaaju kao stranci, onda se pojaavaju
konflikti i neslaganja, iz ega naposletku proizlaze problemi kontrole meu
razliitim potpopulacijama.
Sem toga, mnogo je tee distribuirati resurse i uskladiti aktivnosti u veim
populacijama. Budui da ljudi ni u privatnim razgovorima ne mogu uvek da
se usaglase oko nekih pitanja, kako se onda moe postii dogovor izmeu
lanova drutva koji su praktino jedni drugima stranci, i kako odluiti ta
je iji posao i kome e ta pripasti? Trina privreda, koja podrazumeva
da ljudi kupuju i prodaju robu i usluge, jedan je od moguih odgovora, ali
nepotpun. Drugi odgovor je konsolidacija vlasti, odnosno stvaranje poli
tike sile koja e upravljati usklaivanjem aktivnosti, distribucijom resursa
i regulacijom potencijalnih sukoba na tritu.
Diferencijacija. Drutvena diferencijacija je jo jedan faktor koji utie
na problem drutvenog reda. Diferencijacija je proces stvaranja razlika u
okviru kulture, profesija, prihoda, porodine strukture, tipova privrednih
sporazuma i svih ostalih aktivnosti kojima se ljudi bave. to je prisutniji
vei broj razlika, to je populacija izdiferenciranija. Diferencijacija proizlazi
iz porasta populacije, jer su u velikim populacijama ljudi odvojeni jedni
od drugih i razvijaju sopstvene potkulture i naine ivota. Sem toga, po
trebno je pronai nova, sloenija privredna reenja, u kojima e ljudi imati
specijalizovane uloge i biti organizovani tako da mogu proizvesti dovolj
nu koliinu robe i usluga, neophodnu za odranje velike populacije. Stepen
diferencijacije zavisi od mnogo faktora, ali u svakom sluaju - ona raste s
porastom populacije. Iz ovakvih razlika uvek proistiu problemi drutvene
kontrole: kako organizovati ljude koji pripadaju razliitim potkulturama,
radnim organizacijama, imaju razliite uloge u privredi, ive u razliitim

188

Sociologija

zajednicama; ko e spreiti njihov sukob; ko e regulisati trine aktivnosti.

Kao odgovor na ova pitanja, regulatorne aktivnosti vlasti se proiruju, to
stvara jo jedan izvor drutvene diferencijacije.
Nejednakost. Rast populacije i drutvena diferencijacija povezani su tre
im faktorom koji ugroava drutveni red, a to je nejednakost. Kako po
pulacija raste i ljudi se bave razliitim stvarima neizbeno je da neki pri
bave vie novca, moi i ugleda nego drugi. Potpuna drutvena jednakost
je mogua samo u vrlo malim populacijama, gde razlike u aktivnostima i
nainu ivota lanova zajednice nisu velike. Meutim, uz porast populacije i
diferencijacije poveava se i nejednakost, koja predstavlja vrlo promenljivu
snagu u osnovi sukoba i tenzije u drutvima. Nejednakosti ponekad stvaraju
drutvene revolucije koje obuhvataju celo drutvo, a esto izazivaju i manje
sukobe izmeu onih koji poseduju i onih koji ne poseduju odreene resur
se. Kako kritike teorije primeuju, najzanimljiviji dogaaji u drutvu - kao
to su trajkovi radnika, zahtevi za ravnopravnost ena i etnike tenzije nastaju usled nejednakosti izmeu lanova razliitih drutvenih kategorija.
Svi pokreti za drutvenu promenu - kao to su radniki pokret, pokret abo
licionista1, pokret za davanje prava glasa enama, savremeni enski pokret
i pokret za ljudska prava - nastali su kao odgovor na nejednakosti (videti
dvadeset drugu glavu). Sukobi i nasilje esto su deo ovih pokreta, poto se
sukobljavaju sile koje iziskuju promenu i sile drutvene kontrole. Do izmi
renja ovih sila dolazi kada reaguje vlada, na primer u obliku novih zakona,
novih institucija za sprovoenje zakona i novih procedura koje e uticati na
smanjenje nejednakosti.

Makrosile drutvene kontrole: drava i trita

Drutveni ivot u velikim, diferenciranim drutvima, u kojima je prisut
na nejednakost, ispunjen je moguim neslaganjima, razdorom i neredima.
Britanski socijalni filozof sedamnaestog veka, Tomas Hobs, u delu Levija
tan, doao je do zakljuka da je jedino reenje za te probleme da svi odlue
da se priklone politikom autoritetu - dravi (Hobbes, 1651). Za razliku od
Hobsa, ekonomski filozof 18. veka, Adam Smit, zastupao je utilitaristiko
gledite (Smith, 1776). On je smatrao da je na slobodnim, neregulisanim
tritima prisutna nevidljiva ruka reda (invisible hand of order), koja ne
prestano izjednaava ponudu i potranju i stvara mreu zavisnosti izmeu
ljudi i drutvenih struktura koje organizuju njihove aktivnosti.2
Iako nam se moe uiniti da rasprave ovih starih socijalnih filozofa danas
nisu znaajne, u amerikom drutvu jasno se uoava neka vrsta kompromi
sa izmeu njihovih suprotstavljenih ideja.
1
Pokret za ukidanje trgovine robljem i drugih praksi kojima se ugroavaju osnovna ljudska prava
(prim. prev.).

2
Tanije, slobodno trite uspeva da zadovolji potrebe svih uesnika. Iako uesnike u privredi motivie lini interes, nevidljiva ruka uspeva da usmeri te interese ka podsticanju opte privredne dobiti. Jer,
kako pojedinac uveava svoj profit uveava se i profit cele zajednice (prim.prev.).

Drutvena kontrola

189

Mi ivimo u drutvu u kome drutvene vrednosti istiu slobodu i in

dividualnost; dominantni sistem naih ekonomskih uverenja podvlai tr
inu privredu zasnovanu na principu laissez-faire (fr. pusti stvari takve
kakve jesu; ne meaj se) i ekonomskoj konkurenciji meu pojedincima;
naa drutvena ubeenja naglaavaju izreku gledaj svoja posla, budi svoj,
dri se svojih ubeenja i ne poputaj pod pritiscima. Mnoga naa poli
tika uverenja ukljuuju nepoverenje u veliku vladu i ubeenje da je svaka
vlast neefikasna. Nai junaci su grubi osobenjaci, koji rade ono to ele a ne
ono to im se kae. Dakle, jasno je da se naa kulturna ubeenja vie uklapa
ju u Smitovo nego Hobsovo vienje. Ali, kao to sam ve napomenuo, kako
se veliina, diferencijacija i nejednakost poveavaju, stvaranje velike vlade
je neizbeno. Otuda mnoga naa osnovna kulturna ubeenja i ideologija
ne odgovaraju realnosti drutvenog ivota u velikim, sloenim drutvima.
Zamislimo da naim drutvom upravljaju samo zakoni ponude i potranje.
Kako bismo kontrolisali pohlepu? Ko bi nas zatitio od prevara? I kako bi se
obezbedile osnovne usluge, poput izgradnje puteva, kola i policije? Dakle,
politiki autoritet, koji ukljuuje zakone, policiju, sudstvo i zatvore, mora da
postoji u drutvu kako bi se odrao red, svidelo se to nama ili ne. Sem toga,
drava je ta koja finansira usluge kao to su vatrogasne slube, obrazovanje,
zdravstvena zatita, socijalna zatita, socijalno osiguranje i drugi progra
mi. Kako se ire funkcije drave Smitova nevidljiva ruka trita postaje vrlo
uoljiva.
Drutvo koje nema iroku dravnu kontrolu ne moe da odgovori na
sledea pitanja: ko e graditi puteve, ko e kontrolisati zagaenje, ko e za
tititi potroae, ko e osigurati na novac u bankama, ko e se brinuti o
siromanim, nesrenim i starim osobama, ko e spreiti trini monopol, ko
e se boriti protiv kriminala, ko e spreavati sukobe, ko e odravati kole,
ko e osnivati fakultete i univerzitete, ko e finansirati kontrolu bolesti, ko
e odravati rekreacione povrine i zelenilo. Ove i druge zadatke ne mogu
sprovoditi privatne korporacije, koje se nadmeu za profit na slobodnom
tritu. Kada bi neko privatnim kompanijama prepustio izvravanje ovih
zadataka - drutvo bi propalo. Problemi drutvene kontrole bi jednostavno
prevagnuli i mi bismo ostali da ivimo u jednom prilino hladnom svetu.
Tano je da imamo pravo da se alimo na mnogo tota, ali bez drave - ne
bismo imali ak ni taj luksuz da gunamo.
Ipak, Hobs je verovatno preterao u svom zalaganju za dravnu vlast bu
dui da vlast sama po sebi ne moe da odri red. Upotreba moi raa nego
dovanje onih koji su joj podreeni. Zapravo, mo ne slui samo za kontrolu,
ve i za prikupljanje bogatstva i drugih vrednih sredstava. Kao rezultat toga,
kao to su oduvek naglaavali zagovornici kritike teorije, mo postaje izvor
nejednakosti i potencijalnih sukoba. Nemogue je upravljati drutvom koje
neprestano mora da se osvaja, to se videlo na primerima biveg Sovjetskog
Saveza (1990) i sukoba na Bliskom istoku.

190

Sociologija

Dakle, drutveni red se ne moe odrati na due vreme ni pomou Smitove nevidljive ruke, niti pomou Hobsovog Levijatana. Za sprovoenje
drutvene kontrole u sloenim drutvima neophodno je postojanje trita
i drave. Meutim, oba ova faktora zasebno naruavaju red u drutvu. Sem
toga, sile kontrole koje deluju na makronivou nisu efikasne ukoliko nisu
podrane svakodnevnom interakcijom i rutinama na meuljudskom, od
nosno mikronivou.

Sile drutvene kontrole na mikroplanu

Interakcionistika teorija zastupa gledite da je drutveni red veim delom uslovljen neformalnim meuljudskim procesima. Dok se odvija ra
sprava oko toga da li trite ili drava treba da odrava drutveni red, ljudi
uspevaju da postignu saglasnost, povinuju se pravilima i zadovolje se svo
jim svakodnevnim susretima sa grupama, organizacijama i zajednicama.
Naravno, nije uvek sve tako idealno, ali je injenica da se problem reda u
velikoj meri ublaava posredstvom procesa interakcije.
Socijalizacija. Socijalizacija je jedan od glavnih procesa interakcije. Da
bismo reili problem drutvenog reda posveujemo se upoznavanju opte
kulture i simbolikog repertoara kroz interakciju sa drugima. Kada izmeu
ljudi ne bi postojao nikakav nivo saglasnosti oko vrednosti, uverenja i nor
mi, ne bismo znali ta moemo da oekujemo u nekoj situaciji, ne bismo
imali standarde prema kojima bismo procenjivali svoje i tue ponaanje,
a ne bismo imali ni smernice za ponaanje. Dakle, ipak bismo morali da
stvorimo vrednosti i uverenja, pa bi naa interakcija bila neprijatna, stresna,
a moda i konfliktna, sve dok se ne bismo dogovorili oko optih znaenja.
Otuda je jedan od osnovnih procesa drutvene kontrole socijalizacija, koja
nas uvodi u svet zajednikih simbolikih repertoara i sistema, to su takoe
isticali funkcionalisti (Parsons, 1951). Kada jednom preutno prihvatimo
vanost ovakvih zajednikih simbola mi se socijalizujemo i tragamo za od
govarajuim normama, uverenjima i vrednostima u razliitim situacijama.
Kada se ovek zadesi u novoj situaciji, i kada nije siguran koje su norme
prihvaene, on postane osetljiviji i oprezniji, te pokuava da naui kulturne
kodove. A elja i spremnost da dopustimo da nas ti kodovi usmeravaju i
vode deo su monog mehanizma drutvene kontrole.
Ova potreba da se naue kulturni kodovi, kao i sticanje samih kodova,
mahom su rezultat socijalizacije. Uz to to imamo potrebu da nauimo kul
turne norme, vaee u odreenim situacijama, kroz socijalizaciju stiemo
i motive koji nas pokreu i navode da zauzimamo poloaje u drutvu i da
igramo odreene drutvene uloge. Kada bismo bili apatini i otueni ne
bismo eleli da igramo uloge i ne bismo mogli da se oslonimo na druge.
Drutvo ne bi moglo da nas kontrolie, jer nas jednostavno ne bi bilo bri
ga. Dakle, bez motivacije koju stiemo kroz proces socijalizacije ne bismo
se obavezivali na odravanje drutvenog reda, niti bismo bili spremni da

Drutvena kontrola

191

se povinujemo kulturnom autoritetu. I ma koliko eleli da ostanemo verni kodovima kulture - da bismo funkcionisali u drutvu, moramo da posedujemo odreene vetine kao to su preuzimanje uloga, stvaranje uloga
i upravljanje emocijama. Ovim vetinama nas ui socijalizacija. Bez njih
ne bismo mogli da se prilagodimo i podeavamo svoje reakcije. Konano,
predstava koju imamo o sebi predstavlja svojevrstan kompas prema kome
podeavamo svoje ponaanje i predviamo reakcije drugih ljudi. Kada ne
bismo imali sopstvo, i kada ne bismo neprestano procenjivali svoju linost,
drugi ne bi mogli na odgovarajui nain da odgovore, niti bi mogli da nas
kontroliu. Potvrda sopstva nam omoguava da uestvujemo u interakciji to drugima daje mo da nas kontroliu - u granicama normale, naravno.
Sankcionisanje. Uzajamno sankcionisanje je takoe sastavni deo svih
oblika interakcije, i kljuno je za sprovoenje drutvene kontrole. Uporedo s naim preuzimanjem uloga u drutvu, tumaenjem gestova i smiljanjem odgovarajueg odgovora, odvija se sankcionisanje naih postupaka.
Na osnovu gestova drugih ljudi mi procenjujemo da li se ponaamo kako
to situacija nalae; ukoliko smo u neemu pogreili, to vidimo iz njihovih
reakcija - mrtenja, uvreenog izraza lica - pa menjamo ponaanje. Ukoli
ko gestovima ne bismo mogli da pripiemo simboliko znaenje, i ukoliko
ne bismo mogli da preuzimamo uloge i zamiljamo sebe na mestu drugih
osoba, drutvena kontrola bi izgubila na suptilnosti. Onda bismo morali
batinom da teramo ljude na pokornost. Naravno, i dalje se povremeno ko
risti ovaj metod primoravanja na pokornost, ali je od njega mnogo vanija
i efikasnija suptilna i ponekad nesvesna orkestracija gestova, zahvaljujui
kojoj znamo da li smo postupili dobro ili ne.
Rituali. Mnoge situacije iziskuju stereotipno ponaanje, tj. rituale. Rituali
predstavljaju jo jedan nain za kontrolisanje naih reakcija i odravanje
drutvenog reda, jer nam pomau da procenimo jedni druge, ocenimo si
tuaciju, razumemo znaajne kulturne norme, uverenja i vrednosti i pred
vidimo reakcije drugih ljudi. Na primer, prilikom kupovine se uputamo u
odreene rituale zahvaljujui kojima interakcija tee glatko - dobar dan,
kako ste, odlino, hvala na pitanju, divan dan danas, da, zaista jeste,
prijatan dan, hvala, takoe. Drugim recima, rituali kontroliu i reguliu
interakciju, a mi smo istovremeno zadovoljni jer nam rituali omoguavaju
da se ne zbliavamo sa strancima vie nego to je potrebno. Dakle, svi rituali
kontroliu i usmeravaju tok interakcije. Nama se govori ta treba da radimo,
a mi znamo kako da odgovorimo drugima.
Segregacija (razdvajanje) aktivnosti. Jo jedan oblik drutvene kontrole
je prostorno i vremensko razdvajanje nekompatibilnih aktivnosti, odnosno
aktivnosti u kojima se koriste razliiti drutveni simboli, obrasci interakcije
i rituali. Drutvene strukture obavljaju veinu ovih razgraniavanja umesto
nas, to znai da ovaj oblik kontrole potie od spoljnih srednjih (mezo) i
makrostruktura. Ipak, kako prelazimo s jednog nivoa aktivnosti na drugi mi

192

Sociologija

preutno priznajemo vanost ove vrste odvajanja aktivnosti. Na primer, po

rodine aktivnosti u sloenim drutvima su razdvojene od poslovnih aktiv
nosti, jer se zahtevi koji se postavljaju lanu porodice razlikuju od obaveza
radnika. Zato ljudi, kad odu na posao, ostave kune probleme kod kue, i na
taj nain razdvajaju suprotstavljene norme i uloge. Ukoliko lanovi porodi
ce donesu poslovne probleme kui, obino unesu tenziju u domainstvo; ili,
ukoliko ljudi rade kod kue, ili vode porodian posao, onda je to veliki te
ret za sve lanove porodice. U sloenim drutvima neophodno je razdvojiti
nekompatibilne aktivnosti kako bi se izbegle tenzije koje nastaju iz potrebe
da se izmire razliita kulturna oekivanja i dramaturki zahtevi. Na primer,
ukoliko osoba eli da plati za seksualni odnos ili kupi drogu, skoro uvek
moe da nae ulicu crvenih fenjera ili mesto gde moe da kupi drogu od
dilera, te se na taj nain ova vrsta aktivnosti razdvaja od ostalih aktivnosti.

Snage drutvene kontrole na srednjem planu

Organizacije. Izmeu interakcija prilikom susreta i u grupnoj interakciji
(mikroplan), s jedne strane, i dravnih i zakonskih struktura (makroplan),
s druge strane, postoji itav niz struktura kontrole na srednjem ili mezoplanu. Ove strukture uglavnom obuhvataju najrazliitije organizacije. Jedan
oblik organizacije za kontrolu devijantnosti esto se naziva totalna institu
cija, u kojoj su ljudi zatvoreni dok ne prestanu da se ponaaju na devijantan
nain. Tipini primeri ovakvih organizacija su: zatvori, mentalne ustanove,
domovi za maloletne delinkvente, pritvor, izolovani zatvori za osumnjiene
teroriste, te druge sloene organizacije koje izgrednike i druge koji se sma
traju opasnim, odvajaju od ostatka drutva.
Drugu vrstu organizacija na srednjem nivou ine strukture za reintegra
ciju, u kojima se rehabilituju devijantne osobe, kako bi jednom mogle da
postanu deo normalnog drutvenog ivota. Mnoge totalne institucije su u
isto vreme i strukture za reintegraciju, ali je u njima stepen rehabilitacije
uglavnom vrlo ogranien. Druge organizacije, poput ustanova za leenje
zavisnika od alkohola i narkotika, uglavnom imaju aktivniju ulogu u menjanju devijantne osobe.
Jo jednu vrstu strukture kontrole na srednjem planu ine organizacije
koje imaju ulogu drutvenog sigurnosnog ventila (safety valve). Ove struk
ture su obino odvojene od glavnog toka normalnog drutvenog ivota i
predviene su za pruanje oduka devijantnim oblicima ponaanja, koji e
se u svakom sluaju ispoljavati, bez obzira na to koliko se ira javnost pro
tivi. Javne kue, opijumske jazbine, gej barovi i druge strukture daju oduka
devijantnim porivima, istovremeno uspevajui da ih odvoje od normalnog
drutvenog ivota. Neke ovakve strukture, poput kockarskih kazina, postale
su uobiajene, deo normalnog toka drutvenog ivota sa irenjem indijan
skih kockarnica ili sa izgradnjom destinacija nalik na Diznilend, kao to je
Las Vegas. Dakle, ono to se nekad smatralo devijantnim danas je optepri-

Drutvena kontrola

193

hvaeno. Neto slino se dogaa i sa ostalim tipovima devijantnosti, kao to

je sluaj sa gej barovima, koji postaju sve prihvaeniji u iroj javnosti.
Ostavljajui po strani pomenute organizacije za kontrolu devijantnosti,
ne treba zaboraviti da regularne drutvene organizacije funkcioniu kao
mehanizmi drutvene kontrole. Posao, kola, rekreacija, crkva, prodavnice
i mnoge druge organizacije u koje stupamo reguliu nae ponaanje. One
imaju pravila za ulazak, jer kada uemo u njih mi znamo kako treba da se
ponaamo (Luhmann, 1982), a kada naputamo organizaciju naputamo i
njena pravila, a im stupimo u drugu organizaciju prilagoavamo ponaa
nje novim pravilima. Poto veliki deo ivota provodimo prelazei iz jedne
organizacije u drugu, ta pravila funkcioniu kao efikasan mehanizam kon
trole.
Zajednice. Treba imati u vidu da su organizacije deo zajednica, koje
takoe funkcioniu kao mehanizam drutvene kontrole. Vei deo veoma
vidljive ruke reda ine lokalni organi vlasti - policija, kontrola saobraaja,
optinski sudovi - i organizacija prostora, to se odnosi na puteve, naselja,
oping zone, poslovne centre i druge strukture koje ureuju drutveni ivot.
Pri samom pogledu na kretanje ljudi i vozila u prostoru jasno je da je ovo
kretanje ureeno, jer veina ljudi koristi infrastrukturu zajednice da bi se
ukljuili u neke organizacije i iz njih izali, to znai da zajednice i organi
zacije kontroliu veliki deo naih svakodnevnih aktivnosti.
Jednom rei, drutvena kontrola je sloen sklop procesa i struktura koje
uspevaju da zadre devijantnosti izvan kulturnih normi i da kontroliu ne
slaganja u drutvu koja mogu da vode u drutvene nemire. Drutvena kon
trola nikad nije potpuno uspena. Ipak, bez mehanizama drutvene kontro
le, koji operiu na mikro, makro i srednjem planu drutvene organizacije,
ne bi bilo mogue odrati drutveni red. Kako se drutva uveavaju i uslonjavaju, dravne i pravne institucije (makronivo) i strukture na srednjem
nivou koje kanjavaju i reintegriu pojedince koji predstavljaju pretnju za
drutvo moraju sve vie da podravaju i nadopunjavaju organizacije dru
tvene kontrole koje funkcioniu na mikroplanu.
Drutvene organizacije sistematski generiu devijantnost i razdor. Ove
pojave su neizbene i neiskorenjive, i bie ih sve vie s porastom drutva.
Za sada emo se pozabaviti devijantnou, a temu razdora i kolektivnog
ponaanja koje moe da promeni strukturu i kulturu drutava ostaviemo
za jedno od poslednjih poglavlja (dvadeset trea glava), poto prouimo
strukture ljudskih drutava. Pregledom razliitih teorijskih tradicija koje
su razvile objanjenja devijantnosti razumeemo kako i zato sama priroda
ljudskog drutva stvara devijacije.

194

Sociologija

Devijantnost
Devijantnost je ponaanje koje naruava iroko prihvaene norme. Kako
se drutva uveavaju, uslonjavaju i postaju podeljena iznutra, stepen devijantnosti raste, poto su obe vrste snaga - formalne i neformalne - dru
tvene kontrole postale neodgovarajue i nedovoljne. Emil Dirkem, jedan
od osnivaa sociologije, moda je bio prvi koji je primetio da je cena koju
plaaju velika sloena drutva - porast svih vidova devijacije (Durkheim,
1893; 1897). Dakle, stepen devijantnosti e neizbeno rasti, bez obzira na
moralne prigovore i apele javnih linosti. U velikim drutvima neophodno
je uspostaviti nove mehanizme drutvene kontrole, ali oni nikad ne mogu
biti uspeni kao direktni mehanizmi (licem u lice), koji su karakteristini za
manja, tradicionalna drutva. Kako istraivanja pokazuju, ovi novi meha
nizmi drutvene kontrole, naroito oni koji operiu na makroplanu i sred
njem planu, zapravo mogu da doprinesu stvaranju devijacija.

Funkcionalistika teorija strukturalnog naprezanja

Funkcionalni teoretiar Robert K. Merton (1968) je, kako bi objasnio
devijantnost, predloio teoriju strukturalnog naprezanja (cultural strain),
odnosno teoriju anomije (anomic theory). U svakom drutvu, smatra Mer
ton, postoje kulturno definisani ciljevi koji se odnose na uspeh i nekoliko
legitimnih naina da se oni postignu. Visoka stopa devijantnosti se javlja
kada su legitimni naini za postizanje tih ciljeva ogranieni, to meu oni
ma koji nemaju pristup legitimnim resursima za ostvarenje ciljeva stvara
raskorak izmeu ciljeva i sredstava za njihovo ostvarenje. U drutvu kao
to je ameriko, na primer, naglasak je na materijalnom i profesionalnom
uspehu, ali su sredstva za postizanje ovih ciljeva ograniena. Kada se kori
stimo legitimnim sredstvima za postizanje uspeha, prema Mertonu, mi smo
konformisti, jer prihvatamo ciljeve kao legitimne (tenja ka materijalnom
uspehu) i koristimo legitimna sredstva da bismo ih dostigli (sem ukoliko ne
varamo na ispitima).
Kod drugih ljudi, pak, javlja se oseaj razdora izmeu legitimnih sredsta
va i ciljeva, to ih navodi na razliite oblike devijacije. Jedan oblik devijacije
jeste ono to Merton naziva inovacijom, a odnosi se na prihvatanje ciljeva
uspeha, ali i na odbijanje legitimnih naina za njihovo ostvarenje, odnosno
- kriminal. Kriminalci ele isto to i drugi ljudi - materijalni uspeh - ali se
koriste nelegitimnim sredstvima da do njega dou. Druga vrsta adaptacije
na strukturalno naprezanje je ritualizam - kada se ciljevi uspeha zaborave
ili odbace u korist ropske predanosti legitimnim sredstvima. Predani biro
krata, koji sve uvek radi strogo prema pravilima, primer je takvog ritualiste.
Povlaenje je jo jedan oblik adaptacije na neslaganje sredstava i ciljeva, i
odnosi se na odbacivanje i ciljeva uspeha i sredstava za njihovo ostvarenje.
U ovu kategoriju spadaju ljudi izopteni iz normalnog drutvenog ivota

Drutvena kontrola

195

- narkomani, lanovi devijantnih grupa i slini. Poslednji vid adaptacije je

pobuna - kojom emo se detaljnije pozabaviti u dvadeset treoj glavi. Po

buna ima posledice na celu kulturu i drutvenu strukturu gde buntovnici

postavljaju nove ciljeve i nova sredstva.
U Mertonovoj teoriji, dakle, irok spektar ponaanja se tumai u svetlu
raskoraka izmeu dostupnosti legitimnih sredstava i primamljivosti ciljeva
uspeha. U drutvu kao to je ameriko, koje ukljuuje znaajan stepen ne
jednakosti (videti etrnaestu glavu) i slavi prednosti materijalnog uspeha,
stope devijantnosti bi trebalo da budu visoke, to i jesu. Stopa kriminala
je visoka, prisutne su podgrupe koje odbijaju postojea legitimna sredstva
i ciljeve. Iako pobuna na nivou celog drutva nije verovatna, prisutne su
pobunjenike podgrupe.

Pogled teorije konflikta na devijantnost

Mertonova teorija strukturalnog naprezanja naglaava da zakonita sred
stva nisu dostupna svima u jednakoj meri, to je upravo predmet istraiva
nja konfliktne teorije. Pripadnici nie klase, ene i mnoge etnike manjine
nemaju jednak pristup sredstvima potrebnim za uspeh kao imuniji beli
mukarci. Pristup legitimnim sredstvima, stoga, predstavlja vredan resurs
oko koga nastaje konflikt. Teorija konflikta takoe podvlai i to da su oni
koji imaju mo u stanju da definiu ciljeve uspeha, kao i legitimna ili nelegi
timna sredstva da se do njih doe, a sve to na nain koji im odgovara.
Iako su teorije konflikta esto formulisane na radikalan nain (Quinney,
1970; 1979; 1980), glavni argument je vredan analize. Teoretiari konflikta
smatraju da normama koje odreuju ta su devijacije upravljaju monici. Za
koni i njihovo sprovoenje naglaavaju nezakonitost aktivnosti koje vreaju
moral privilegovanih klasa i koje ugroavaju njihovo vlasnitvo i bogatstvo
(Turk, 1969). Blae reeno, na zakone i njihovo sprovoenje u velikoj meri
utie distribucija moi i privilegija. Siromani ljudi, koji su skloniji krai,
upotrebi droga i noenju oruja, moraju da se suoe sa otrijim zakonima
i kaznenim merama nego imuniji ljudi, koji ee odgovaraju za privred
na krivina dela kao to su pronevera, industrijsko zagaenje, ugroavanje
zdravlja i bezbednosti, prevara potroaa, izborne prevare, prljavi politiki
trikovi, manipulisanje akcijama i slino. Sem toga, oni moniji uglavnom
mogu da raunaju na podrku srednje klase. Zaista, kad se napori zakona i
njihovog sprovoenja usmere na kanjavanje krivinih dela koja ine siro
mani manje energije ostaje za bavljenje zloinima bogatih i monijih ljudi,
ime se bogatima omoguava da se izvuku.

lnterakcionistiki pristupi devijantnosti

Interakcionisti smatraju da nae ponaanje oblikuju reakcije (odgovori)
drugih ljudi. A kada drugi obelee, ili oznae postupke neke osobe kao devijantne, ta osoba esto biva prinuena da preuzme ulogu devijantne osobe.

Drutvena kontrola

195

- narkomani, lanovi devijantnih grupa i slini. Poslednji vid adaptacije je

pobuna - kojom emo se detaljnije pozabaviti u dvadeset treoj glavi. Po

buna ima posledice na celu kulturu i drutvenu strukturu gde buntovnici

postavljaju nove ciljeve i nova sredstva.
U Mertonovoj teoriji, dakle, irok spektar ponaanja se tumai u svetlu
raskoraka izmeu dostupnosti legitimnih sredstava i primamljivosti ciljeva
uspeha. U drutvu kao to je ameriko, koje ukljuuje znaajan stepen ne
jednakosti (videti etrnaestu glavu) i slavi prednosti materijalnog uspeha,
stope devijantnosti bi trebalo da budu visoke, to i jesu. Stopa kriminala
je visoka, prisutne su podgrupe koje odbijaju postojea legitimna sredstva
i ciljeve. Iako pobuna na nivou celog drutva nije verovatna, prisutne su
pobunjenike podgrupe.

Pogled teorije konflikta na devijantnost

Mertonova teorija strukturalnog naprezanja naglaava da zakonita sred
stva nisu dostupna svima u jednakoj meri, to je upravo predmet istraiva
nja konfliktne teorije. Pripadnici nie klase, ene i mnoge etnike manjine
nemaju jednak pristup sredstvima potrebnim za uspeh kao imuniji beli
mukarci. Pristup legitimnim sredstvima, stoga, predstavlja vredan resurs
oko koga nastaje konflikt. Teorija konflikta takoe podvlai i to da su oni
koji imaju mo u stanju da definiu ciljeve uspeha, kao i legitimna ili nelegi
timna sredstva da se do njih doe, a sve to na nain koji im odgovara.
Iako su teorije konflikta esto formulisane na radikalan nain (Quinney,
1970; 1979; 1980), glavni argument je vredan analize. Teoretiari konflikta
smatraju da normama koje odreuju ta su devijacije upravljaju monici. Za
koni i njihovo sprovoenje naglaavaju nezakonitost aktivnosti koje vreaju
moral privilegovanih klasa i koje ugroavaju njihovo vlasnitvo i bogatstvo
(Turk, 1969). Blae reeno, na zakone i njihovo sprovoenje u velikoj meri
utie distribucija moi i privilegija. Siromani ljudi, koji su skloniji krai,
upotrebi droga i noenju oruja, moraju da se suoe sa otrijim zakonima
i kaznenim merama nego imuniji ljudi, koji ee odgovaraju za privred
na krivina dela kao to su pronevera, industrijsko zagaenje, ugroavanje
zdravlja i bezbednosti, prevara potroaa, izborne prevare, prljavi politiki
trikovi, manipulisanje akcijama i slino. Sem toga, oni moniji uglavnom
mogu da raunaju na podrku srednje klase. Zaista, kad se napori zakona i
njihovog sprovoenja usmere na kanjavanje krivinih dela koja ine siro
mani manje energije ostaje za bavljenje zloinima bogatih i monijih ljudi,
ime se bogatima omoguava da se izvuku.

Interakcionistiki pristupi devijantnosti

Interakcionisti smatraju da nae ponaanje oblikuju reakcije (odgovori)
drugih ljudi. A kada drugi obelee, ili oznae postupke neke osobe kao devijantne, ta osoba esto biva prinuena da preuzme ulogu devijantne osobe.

196

Sociologija

Kako je to mogue?
Teorija etiketiranja (obeleavanja, oznaavanja - labeling theory) tvrdi
da su oznake, ili etikete, koje ljudi pridodaju nekom obliku ponaanja klju
ne za nastanak i odravanje devijacije (Lemert, 1951; 1967; Scheff, 1966).
Kada ljude oznaimo kao devijantne - kriminalce, delinkvente, luake, nar
komane, alkoholiare - oni esto na ove oznake reaguju tako to ispunjavaju
oekivanja sadrana u njima. I mi sami donekle poznajemo uloge devijantnih osoba; ukoliko bi nas neko neprestano oznaavao - kako bismo odgo
vorili? Moda bismo bili prinueni da se ponaamo na osnovu te oznake.
Ali, proces etiketiranja je znatno sloeniji (Liska, 1981). Kada neku osobu
oznaimo kao izgrednika - na primer, kao alkoholiara, kriminalca, delin
kventa, prostitutku ili mentalnog bolesnika - ta osoba obino ima neku vr
stu dokumenta koji potkrepljuje tu oznaku, npr. dosje u policiji,rupe u bi
ografiji ili karton u bolnici. Na taj nain oznaka postaje ozvaniena, formalizovana i institucionalizovana, to dovodi do toga da se poslodavci, gazde,
potencijalni prijatelji, socijalne ustanove i drugi ponaaju kao da je osoba
devijantna. Ovakve etikete oduzimaju ljudima ansu da pobegnu od devi
jantnosti i prisiljavaju ih da ponovo prihvate devijantne uloge. Takvu vrstu
pritiska prati i nemogunost da se ostvare novi, nedevijantni meuljudski
odnosi, jer ko bi poeleo da bude u kontaktu sa prostitutkom, beskunikom,
delinkventom, mentalnim bolesnikom ili alkoholiarem? Vremenom, poto
im je prilepljena etiketa, ljudi poinju da vide sebe kao devijantne osobe i
ponaaju se u skladu s tom predstavom, ime potvruju da im etiketa pri
staje.
Etiketiranje je, bez sumnje, deo biografije svake devijantne osobe. Pone
kad su etikete nezvanine, a ponekad se uvaju u obliku zvaninog dosjea.
Ali, u svakom sluaju, etiketa esto stvara interpersonalne i institucionalne
reakcije koje spreavaju ljude da ih se oslobode, i koje im predoavaju ta
drugi o njima misle i od njih oekuju. Stoga, bez obzira na to ta je uzroko
valo devijantnost, etikete su mone sile koje je podupiru.
Druga vrsta interakcionistikih teorija devijantnosti naglaava preno
enje (transmisiju) devijantnosti kroz interakciju i socijalizaciju. Moda je
najpoznatija od njih teorija diferencijalne asocijacije (Sutherland, 1939;
Sutherland & Cressey, 1986). Prema toj teoriji, u drutvenim okolnostima
u kojima je devijantnost dozvoljena osobe prihvataju vei broj devijantnih
nego nedevijantnih oblika ponaanja. Takve osobe e biti sklonije razvoju
devijantnih oblika ponaanja, naroito ukoliko se sa takvim ponaanjem
susretnu u ranom ivotu i u dugotrajnim odnosima sa ljudima kojima se
dive i do kojih im je stalo. Stoga, ukoliko ljudi moraju da ive u okruenju
u kojem postoji mnogo primera i uzora devijantnosti oni e verovatno jo
od ranog uzrasta ostvariti bliske i trajne odnose sa drugim osobama usmerenim ka devijaciji. Kao rezultat toga, ovi obrasci diferencijalne asocijacije
e njihove definicije odgovarajueg ponaanja, predstave o sebi, i njihovu

Drutvena kontrola

197

percepciju mogunosti uspeha izobliiti na nain koji ohrabruje devijantnost. Kad jednom budu obeleeni kao devijantne osobe za njih e biti veo
ma teko da pobede ove devijantne definicije koje ih usmeravaju i oblikuju
njihovo vienje odgovarajueg ponaanja i predstavu o sebi.

Utilitarne teorije devijantnosti

Teorija kontrole mea razliite aspekte pomenutih teorija i sjedinjuje ih
u stanovite racionalnog izbora (Hirschi, 1969). Glavno pitanje jeste: ta
je to to osobe spreava da budu devijantne, s obzirom na to da devijantnost
donosi brojne dobiti. Odgovor bi bio da bi osobu previe kotalo da postane
devijantna, jer bi morala da se odrekne drutvenih veza sa drugim nedevijantnim osobama i grupama, vremena uloenog u obavljanje nedevijantnih
aktivnosti i usvojenih ubeenja i normi. I obratno - za devijantne osobe
cena nije tako visoka.
Devijantne osobe nisu ostvarile snanu povezanost sa drugim ljudima
koji ne odobravaju devijantnost. Sa take gledita teorije kontrole, karijera
bilo koje devijantne osobe uslovljena je nedostatkom privrenosti prema
drugim ljudima ili slabim vezama sa drugima (Hirschi, 1969; Kornhauser,
1978; Liska, 1981), ak i onima koji su umeani u devijantne aktivnosti.
Ukoliko nema privrenosti koju bismo rizikovali manje gubimo ako se pri
klonimo devijantnom ponaanju, a poto od devijantnosti uglavnom ima
velike koristi ona se vie ispoljava kod onih koji imaju slabe veze s drugim
ljudima. Sem pitanja privrenosti, postoji i pitanje ulaganja, ili investiranja
u nedevijantne karijere. to vie godina uloimo u obrazovanje, karijeru,
dom, porodine veze, automobil i druge odnose i materijalna dobra, rizik je
vei. Mogli bismo izgubiti ove investicije, pa zato smatramo da devijantnost
kota mnogo. Ali za one koji nemaju ovakve investicije trokovi devijantno
sti su znatno nii. Znaajno je i pitanje angaovanja, odnosno vremena i
energije koje smo utroili na potovanje postojeih normi. Vreme i energija
su ogranieni, i ukoliko nai odnosi sa drugim ljudima i naa ulaganja utiu
na to da se pridravamo prihvaenih normi, manje vremena i energije osta
je za devijantnost. Na kraju, postoje ubeenja i drugi kulturni simboli koji
nam kazuju kako ljudi treba da se ponaaju; ukoliko smo internalizovali,
odnosno prihvatili ona ubeenja koja istiu predanost prihvaenim norma
ma izloili bismo se prevelikom emocionalnom i psiholokom troku ako
bismo ta uverenja naruili. Kada kaemo da neko ima savest, to znai da bi
ga previe kotalo da se odrekne pravila i vrednosti koje odreuju ta treba
a ta ne treba initi.
Stoga, sa take gledita teorije kontrole, devijantne osobe imaju slabe
veze s drugima, malo ulaganja u nedevijantne delatnosti, manje vremena
i energije posveuju potovanju pravila i imaju manje ubeenja koja istiu
potrebu da se zadovolje opteprihvaena pravila. Kao posledica toga, tro
kovi devijantnosti su za ove pojedince nii, a poto devijantnost moe da

198

Sociologija

donese visoke nagrade oni e verovatno racionalno procenjivati da je dobit od devijantnog ponaanja vea od trokova. Za neke druge ljude vai
obrnuto: veze, investicije, angaovanja i ubeenja ine troak previsokim da
bi se postalo devijantna osoba.
Ovi teorijski pristupi mogu da nam prue pregled devijantnosti u Ame
rici danas. Prisutno je ogromno strukturalno odstupanje koje izvire iz ne
jednakosti, a mediji nas bombarduju porukama o materijalnom uspehu u
drutvu koje mnogima ograniava mogunost da taj uspeh dostignu. Sem
toga, prisutna je znaajna nejednakost u nainu na koji se devijantna dela
kanjavaju zakonom, a ova nejednakost favorizuje bogate. Kada se poini
devijantno delo, policija, sudstvo, bolnice i drugi organi stigmatizuju devijantne osobe i pomau im da nastave sa devijantnim ponaanjem - obeleavajui prestupnike - to naroito kodi siromanim osobama koje nemaju
drugih sredstava da se bore protiv ovih etiketa. U Americi se jasno mogu
uoiti lokacije i regioni u kojima su definicije koje podravaju devijantnost
istaknutije od onih koji je spreavaju, ime prisiljavaju ljude koji ive u ovim
oblastima da prihvate definicije, tehnike, ubeenja i norme koje favorizuju
devijantnu karijeru. Pored toga, devijantno ponaanje moe da donese i na
gradu - u vidu brzog novca od prodaje droge, lokalne slave zbog poinjenog
nasilja, lakog prihoda od pljake, brze nagrade za poinjena ubistva i napa
de i slino. Pri tome, ove nagrade nisu praene visokim trokovima u obliku
privrenosti, ulaganja, angaovanosti i ubeenja.
Stoga treba oekivati visoku stopu devijantnosti u Sjedinjenim Drava
ma, i moda je mudrije da ne dopustimo da nas to iznenadi ili zaprepasti
s moralne strane. Umesto toga, trebalo bi da se, u svetlu ovih teorija, poza
bavimo pitanjem ta treba initi. Otrije kazne i prinuda nee pomoi da
se kriminal i drugi devijantni inovi zaustave, ve bi trebalo da se policija
usmeri na smanjivanje razdora izmeu ciljeva uspeha i dostupnih sredstava
za njihovo postizanje, na ispravljanje nejednakosti u nainu ophoenja pre
ma siromanim i bogatim prestupnicima, na ublaavanje etiketiranja, te na
poveanje ljudskih trokova devijantnosti, time to e se jaati privrenost,
ulaganja i angaovanost u glavnim strukturama u drutvu.

Drutvena kontrola

199

Saetak
1. Drutvo se uvek nalazi u procepu izmeu snaga koje promoviu red i
onih koje uzrokuju devijantnost, razdor, konflikt i nered.
2. Jedan broj meusobno povezanih sila neizbeno stvara uslove za na
stanak nereda, a to su:
(a) porast veliine populacije;
(b) porast diferencijacije; i
(c) poveana nejednakost.
3. Na makronivou drutva drutvenu kontrolu sprovode:
(a) dravna regulacija; i
(b) trina razmena.
4. Na mikronivou drutvene organizacije drutvenu kontrolu promovi
u:
(a) socijalizacija linosti;
(b) meusobno sankcionisanje;
(c) rituali; i
(d) podela uloga.
5. Na srednjem nivou drutvene organizacije drutvenu kontrolu spro
vode pravila koja upravljaju ponaanjima u organizacijama, kao i
strukture u zajednici koje ureuju lokaciju i kretanje ljudi u prostoru.
Organizacije mogu da budu u obliku:
(a) organizacija koje slue kao sigurnosni ventil;
(b) struktura za reintegraciju; i
(c) totalnih institucija.
6. Sve glavne teorijske perspektive nude teoriju o uzronicima devijantnosti. Funkcionalistika teorija podvlai strukturalno naprezanje, ili
nesaglasnost izmeu kulturnih ciljeva i raspodele sredstava za njihovo
ispunjenje. Teorije konflikta smatraju da su kazne i zakoni usmereni
protiv siromanih, a da su blagonakloni prema bogatima. Interakcionistike teorije podvlae proces socijalizacije i etiketiranje koje se
pridodaje ljudima. Utilitaristike teorije istiu proraune trokova,
ulaganja, angaovanja i ubeenja prilikom ispoljavanja devijantnih ili
konformistikih oblika ponaanja.

200

Sociologija

Kljuni pojmovi
Devijantnost: ponaanje kojim se naruavaju prihvaene norme.
Strukturalno naprezanje: teorija anomije Roberta Mertona, koja uka
zuje na razdor koji postoji izmeu ciljeva i sredstava za njihovo po
stizanje.
Teorija diferencijalne asocijacije: teorija koja smatra da devijacija na
staje kada u prolosti neke osobe postoji viak kriminalnih odreenja
nad onim nekriminalnim definicijama odgovarajueg ponaanja.
Teorija etiketiranja: teorija koja tvrdi da etikete, koje se pridodaju poje
dincima, postaju samoostvarujua proroanstva, uzrokujui da se oso
ba ponaa prema obrascima devijantnosti koji su joj pridodati.
Teorija kontrole: utilitaristika teorija o devijantnosti, koja podvlai
proraune trokova i investicija, jer oni odreuju da li e se osoba pri
kloniti devijantnom ponaanju ili ne.

TREI DEO
TIPOVI DRUTVENIH STRUKTURA:
KORPORATIVNE JEDINICE

Ljudsko ponaanje i interakcija se organizuju posredstvom kulture i

drutvenih struktura. Korporativne jedinice, kao to je pomenuto u estoj
glavi, ukljuuju podelu rada i obino imaju nekakav cilj ili svrhu, makar
prolaznog karaktera. One stoje nasuprot kategorijalnim jedinicama koje na
staju kada ljudi svrstavaju (kategoriu) druge i na osnovu te kategorizacije
razliito ih procenjuju i reaguju na njih - o emu e biti rei u etvrtom delu
knjige. U ovom delu pozabaviemo se osnovnim tipovima korporativnih je
dinica koje organizuju ljudsko ponaanje i interakciju. Na najmanjem nivou
drutvene strukture smeteni su susreti usmerene i neusmerene interakcije,
koji organizuju reakcije ljudi na druge uesnike u interakciji. Sve drutvene
strukture su, u krajnjoj meri, sainjene od susreta. Grupe se esto poduda
raju sa susretima - one organizuju niz susreta tokom odreenog perioda.
Organizacije su formalne strukture koje ureuju susrete i grupe u hijerarhi
ji autoriteta u cilju postizanja odreenog cilja. Susreti, grupe i organizacije
postoje u okviru zajednice koja u fizikom prostoru organizuje institucio
nalne aktivnosti - privredne, politike, religijske, obrazovne, zdravstvene,
porodine i slino. Sve drutvene strukture postoje u odreenom prostoru
- osim moda nekolicine njih koje, ini se, postoje u virtuelnoj realnosti - a
taj prostor je organizovan u zajednicu, osnovni oblik drutvene strukture.

G lava 10

SUSRETI
Pretpostavimo da se zamiljeni etate studentskim parkom. Odjednom
primetite da vam se neko pribliava. Mrano je i ne moete da vidite ko je
u pitanju, ali postajete uznemireni jer vam je ta osoba sve blia. Skreete
pogled i izbegavate da je pogledate direktno, ali u isto vreme nadgledate
njene pokrete, dranje i govor tela. Procenjujete pol te osobe, njenu etniku
pripadnost, a moda ak i oblaenje i ponaanje, kako biste utvrdili kojoj
drutvenoj klasi pripada. Iznenada, laknulo vam je poto ste shvatili da je to
va kolega s fakulteta. Kada i on vas prepozna, menjate i podeavate svoje
pokrete, zastajete, pozdravljate se, razmenjujete nekoliko lepih rei, oprata
te se i svako nastavlja svojim putem.
Ovakav niz dogaaja Erving Gofman je nazvao susretom (encounter)
(Goffman, 1961; 1963; 1967; 1971). Susret je najosnovnija i najkratkotrajnija drutvena struktura. On obuhvata pojedince koji postaju svesni prisustva
drugog na odreenom mestu, posmatraju ponaanje tog drugog i prema
njemu prilagoavaju svoje ponaanje. Gofman je razlikovao dva osnovna
tipa susreta, a to su:
(a) usmereni (fokusirani); i
(b) neusmereni (nefokusirani) susreti.
U navedenom primeru, kada ste ugledali svog kolegu iz daljine susret
je bio neusmeren; bili ste spremni da se drite na odreenoj udaljenosti
od njega, moda ga pozdravite u prolazu i potom nastavite svojim putem.
Meutim, kada ste prepoznali jedan drugog upustili ste se u kratkotrajnu,
ali usmerenu interakciju, razmenili ste pozdrave, upitali kolegu kako je, i
potom nastavili svojim putem. U krajnjoj instanci, drutvo je sainjeno od
ta dva oblika susreta. Njihovo tumaenje i razumevanje predstavlja stoga
dobru polaznu taku za analizu strukture i kulture ljudskih drutava.

Sociologija

204

Usmereni susreti
Usmereni susret, kako samo ime kae, ukljuuje pojedince koji su usme
reni, odnosno usredsreeni jedni na druge. Oni su otvoreni za verbalnu
komunikaciju, a pokrete tela prilagoavaju jedni drugima, oblikujui jedan
oblik ekoloke skupine (ecological huddle) kako bi olakali kontakt licem u
lice. Oni obraaju punu panju na rei koje im drugi upuuju, njihove izraze
lica i poloaj tela. Kako interakcija odmie postepeno se stvara oseaj zajed
nitva - mi - koji zapravo slui da razdvoji susret od guve i halabuke to
dopire iz prostora izvan privremene ekoloke skupine.
ak je i susret dva poznanika u mranom prolazu od sutinskog znaaja
za drutveni red. Drutveni poredak je u krajnjoj meri sainjen od ovakvih
susreta koji se ponavljaju i niu tokom vremena. Poto su usmereni susreti
tako znaajni za drutveni red oni ukljuuju sloenu i monu dinamiku.
Ponekad mogu delovati kao oputeni ili ak nevani susreti, ali kada tokom
susreta neto krene naopako uzrujanost uesnika sugerie da je u pitanju
neto mnogo vanije. Zamislite ta bi usledilo kada bi neka osoba rekla ne
to pogreno i time interakciju izbacila iz koloseka. Drugi bi uutali, osoba
koja je pogreila zacrvenela bi se, ostali bi zastali, pruajui joj priliku da
se ispravi, a kada bi se ona ispravila svi bi osetili olakanje jer znaju da vie
nije potrebno ulagati emocionalni napor kako bi se premostio prekid inte
rakcije.
Tokom praktino svakog susreta ulog je moralni red u drutvu. Poto su
struktura i kultura u osnovi sainjeni od usmerenih susreta, ne udi to svi
oseaju znaaj tog uloga. Kada se susret ne odvija prema planu pojedinci
postaju uznemireni jer je njihova pretpostavka daljeg toka dogaaja narue
na. Naravno, iako neuspean susret nee dovesti do propasti civilizacije, svi
ipak preutno priznaju da drutveni red zavisi od nesmetanog toka interak
cije. Ukoliko dovodite u pitanje ovu generalizaciju, pokuajte da zamislite
naizgled nevane situacije koje ipak mogu da uznemire uesnike: recimo,
neljubaznog prodavca u supermarketu, kolegu s fakulteta koji vam ne uz
vraa pozdrave, osobu koja iz grupe odlazi bez pozdrava, i mnoge druge
sitne gestove koji se ine obinima, ali njihov izostanak ipak moe da uzne
miri ljude. Zato bi se neko naljutio na neljubaznog prodavca, zato bi nas
bilo briga to nam neki poznanik nije uzvratio pozdrav? Odgovor bi glasio
da je prilikom svakog susreta drutveni ulog veoma veliki.
Pored toga to je ulog visok, i dinamika susreta je iznenaujue sloena.
Tokom susreta se aktivira itav niz elemenata, pa bi zato trebalo izdvojiti
one koji su kljuni za njegovu dinamiku.

Rituali
Svi susreti otpoinju i zavravaju se ritualima, odnosno abloniziranom,
utvrenom serijom postupaka. Susret poinje i zavrava se rukovanjem,

Susreti

205

osmehom i pozdravima. Neko se moe zapitati zato je to neophodno. Zato

ljudi moraju da se pozdravljaju i uputaju u niz utvrenih oblika ponaanja?
Ukoliko ne verujete da su ovakvi meuljudski rituali neophodni, zamislite
ta bi se dogodilo kada bi odgovarajui ritual izostao. Na primer, va sagovornik ode bez uobiajenog pozdrava u nekom ritualnom obliku - dakle, ne
kae vam videemo se, ili drago mi je to sam te video. Takav postupak
bi vas uznemirio, ali je jo vanije pitanje kako ete se oseati prilikom sledeeg susreta. Atmosfera bi tada bila dosta napeta zbog toga to prethodni
susret nije zakljuen odgovarajuim ritualom.
Pored toga to otpoinju i zakljuuju jedan susret, rituali odreuju i
usmeravaju tok interakcije. Kada osoba eli da promeni temu razgovora ona
to obino ini posredstvom kratkog rituala, poput da te pitam neto...,a
ta misli o tome da... ili hajde da priamo o neemu drugom i slino.
Bez upotrebe ovih ritualnih fraza iznenadne promene teme bi nam delovale
udno i esto bi prekidale tok komunikacije, te bi uesnici bili prinueni da
potrae nain da je vrate na kolosek.
Sem toga, rituali reavaju probleme nastale u komunikaciji. Kada neko
kae neto pogreno ostali ga obino prekinu pitanjima: kako to misli?,
jesi li siguran?, kako moe to da kae? i slino. Upotreba rituala do
nekle ublaava negativnu sankciju, ali i prua mogunost osobi da ponudi
odgovarajue izvinjenje, i to najee u naglaeno ritualnom obliku, poput
izvini, ne znam zato sam to rekao, u pravu si, to je bilo glupo i drugim
posebno stilizovanim reenicama. Drugi izvinjenje prihvataju takoe na ri
tualan nain: ,,u redu je, svi ponekad pogreimo i slino. Bez primene
rituala negativne emocije, poput ljutnje drugih uesnika, ili straha i uznemirenosti osobe koja je pogreila, mogle bi da izbace komunikaciju iz kolo
seka. Rituali reguliu proces ukazivanja na greke, pruaju ljudima priliku
da ih isprave i omoguavaju drugima da prihvate izvinjenje. Svi mi oseamo
tu emocionalnu dinamiku i svi smo nekad uestvovali u susretima kada je
situacija iznenada izmakla kontroli poto su emocije uesnika bile toliko
uzburkane da vie nisu mogli da ih kontroliu. Budui da znamo koliko je
napora potrebno uloiti da bi se takav susret ponovo vratio na svoj kolosek
svi mi implicitno razumemo neophodnost rituala za neometan tok susreta.
Erving Gofman je bio prvi sociolog koji je razumeo da su svakodnevni
rituali verovatno vaniji za odravanje drutvenog reda nego veliki rituali,
poput religijskih i branih ceremonija ili proslava mature, u okviru insti
tucionalnih oblasti kao to su religija, obrazovanje i porodica (Goffman,
1967). Rituali otvaraju, zakljuuju i organizuju svaku interakciju. Kada se ne
primenjuju pravilno susret se ubrzo pretvara u neprijatan i napet prizor.

Oblici govora
Gofman je takoe naglaavao da se oblici govora (forms of talk) razlikuju
od susreta do susreta. U sutini, postoje pravila o tome kako treba govoriti

206

Sociologija

tokom susreta. Ukoliko se ta pravila narue komunikacija se prekida ili, u

najmanju ruku, postaje naporna. Uesnici e morati posredstvom rituala da
sprovedu svojevrsnu kaznu nad onima koji su prekrili red, ime ih vraaju
u normalan tok komunikacije. Na nain govora tokom susreta zavisi od
toga ko je sve prisutan, od prestia, moi i mesta uesnika u iroj drutvenoj
strukturi u okviru koje se susret odvija. Na primer, profesorima se ne obra
amo kao to se obraamo prijateljima, radnik ne razgovara sa efom kao sa
kolegom, na predavanjima se pitanja ne postavljaju na isti nain kao tokom
veere s prijateljima. Ukoliko sumnjate u mo ovih pravila pokuajte da
govorite na nain koji ne odgovara kulturnim pravilima susreta - sa profe
sorom razgovarajte kao sa drugim studentima, roditeljima se obraajte kao
da ste njihov gost, ili na neki drugi nain naruite prikladan nain govora.
Takoe, postoje i pravila o drugim aspektima govora prilikom susreta.
Jedan skup pravila odnosi se na uzvike koje je Gofman nazvao naznakama
reakcije (response cues), kao to su ,,au, ,,opa, fuj, hej i drugi verbalni
izrazi koji se ne mogu smatrati reima ali ukazuju na to da postoji reak
cija kod slualaca, ime odravaju tok komunikacije. Pored toga, postoje i
pravila o primeni verbalnih dopuna (verbal fillers), kao to su ovaj, ,,aaa,
iii i slino. Oni slue za odravanje konverzacije, poto sugeriu drugima
da govornik nije zavrio sa izlaganjem i da ne treba da ga prekidamo. Ipak,
ljudi kre kulturne norme ukoliko se previe slue ovim dopunama i govore
predugo. Sem toga, postoje i norme o primeni naznaka zavretka izlaganja
(iclearance cues), koje nam pokazuju da je osoba zavrila s priom i da pre
puta re drugima. Te naznake mogu ukljuiti nekakav pokret, poput klimanja glavom, ali se esto iskazuju reima - ,,i, to je to,ta misli o tome?
- ili odreenim promenama u jaini glasa, kao kada osoba pri kraju iskaza
pone da govori tie. Neophodno je da ljudi signaliziraju drugima kada su
zavrili s iskazom, kako bi drugi mogli da uzmu re. Ukoliko ovakva vrsta
signala izostane interakcija postaje napeta, jer drugi nisu sigurni kada mogu
da preuzmu re, pa moe da se desi da prekinu govornika.
Uspena interakcija uvek ukljuuje usklaivanje ritma govora i drugih
gestova (Collins, 2004). Neko kae neto, neko drugi odgovori, a prva osoba
razmotri njegovu reakciju i ponudi odgovor. Prema tome, prisutan je ne
kakav ritam govora - upuivanje i primanje rei - koji, kada je usklaen,
lii na ritmian tok ili razmenu pokreta tela i izraza lica meu uesnicima.
Kada usklaivanje ritma govora izostane, odmah shvatamo da neto nije
u redu. Na primer, vi kaete neto, a va sagovornik samo gleda u vas; vi
ponovo neto kaete, reakcije i dalje nema. Na kraju, interakcija e postati
tako neprijatna da ete poeleti da je prekinete. Svi mi poznajemo ljude kod
kojih ovakva sinhronizacija u komunikaciji s drugima uvek izostaje. Moda
su stidljivi, bojaljivi, ili jednostavno udni, ali svi znamo da je komunika
cija s takvim ljudima napeta. Dakle, tokom svakog susreta postoji tenja ka
uspostavljanju ritma govora, pruanja i primanja gestova, to obezbeuje
prijatan tok rei i drugih gestova.

Susreti

207

Okviri
Prilikom istraivanja susreta Erving Gofman je uveo i pojam okvira i
uokvirivanja (Goffman, 1974). Osnovna zamisao, koju ovde elim da pro
irim, odnosi se na to da pojedinci prilikom susreta postavljaju implicitna
ogranienja u pogledu toga ta jeste a ta nije sastavni deo jedne interakcije.
Ta ogranienja su kao ram za sliku: njima se odreuje ta moe da ue u taj
okvir, odnosno koje su teme razgovora prihvatljive. Rituali se esto koriste
za postavljanje okvira (to key the frame), odnosno za utvrivanje okvira.
Na primer, ukoliko susret otpone rezervisanim pozdravom zdravo i klimanjem glave u znak pozdrava, jasno je da line teme, kao to je va sek
sualni ivot, izlaze iz okvira tog susreta. Nasuprot tome, strastveni zagrljaj i
poljubac u usta najavljuju da se prilikom tog susreta moe priati i o takvim
linim temama. esto strukture nekih irih okolnosti postavljaju okvir ko
munikacije, to se deava, na primer, kada uete u uionicu, stignete na po
sao, u studentski dom, kuu svojih roditelja i slino. Te strukture poivaju
na kulturi ili nizu pravila izvedenih iz zaliha znanja. One nam kazuju koje
su teme prikladne u datim okolnostima, a koje ne. Proces uokvirivanja je
neverovatno sloen, pa pojedinac ne zna kako da se ponaa ako okviri nisu
postavljeni. Kada biste se nali u okolnostima iji okvir vam je nepoznat
verovatno biste nastojali da iz ritualnih reakcija drugih ljudi odredite okvir
situacije.
Pored toga, rituali slue i za menjanje ili pomeranje okvira (re-key). Na
primer, kada vas sagovornik upita da li bi vam zasmetalo ukoliko vam po
stavi pitanje line prirode. Ta ritualna fraza slui za proirenje okvira, tj. pre
lazak na liniji, a moda i intimniji razgovor. Isto tako, ukoliko neko kae:
Ne elim da priam o tome, on time suava okvire i iskljuuje odreene
teme iz razgovora. Dakle, svaki put kad neko eli da promeni okvir raz
govora on obino pribegava naglaeno stilizovanim ili ritualnim formama.
Ukoliko okvir razgovora pomerimo bez primene odreenih rituala moe
da doe do prekida komunikacije. Zapravo, ljudi za koje kaemo da su ne
pristojni obino ne obraaju panju na okvire ili ih naruavaju bez primene
odreenih rituala.

Kategorizacija
Svaki susret obuhvata proces kategorizacije na osnovu nekoliko razlii
tih faktora. Jedan od njih je sama situacija (okolnosti). Gofman je mislio da
postoje tri osnovna tipa situacije:
(1) radno-praktine - susret se odnosi na obavljanje odreenog zadatka;
(2) ceremonijalne - susret koji ukljuuje primenu rituala i namenjen je
obeleavanju nekog dogaaja, kao to su sklapanje braka, diplomiranje,
unapreenje, penzionisanje ili razliiti oblici inicijacije; i
(3) drutvene - kada se ljudi okupljaju prvenstveno radi druenja (Goff
man, 1967).

208

Sociologija

Retke su situacije koje se mogu svrstati samo u jedan od ovih tipova,

ali zato jedan od njih uvek preovladuje. Tako su situacije na poslu esto
drutvenog, a ponekad i ceremonijalnog karaktera, ali e radno-praktino
usmerenje uvek preovladavati. ak i tokom okupljanja u cilju druenja ljudi
esto razgovaraju o poslu, ili fakultetu, i drugim radno-praktinim temama.
Ceremonije takoe mogu biti drutvenog i radno-praktinog karaktera.
Drugi faktor kategorizacije odnosi se na nivo prisnosti izmeu uesnika
u susretu. Okviri pomau da se uspostavi prisan odnos, a obino znamo koji
je stepen prisnosti prihvatljiv. Jedan nivo ukljuuje pojedince koji za nas
predstavljaju samo drutvene kategorije. Na primer, kasira u supermarketu
doivljavate kao kategoriju (kasir), tako da moete da ukljuite automat
skog pilota da upravlja interakcijom. Profesori koji predaju velikim grupa
ma studenata obino se prema studentima ophode kao prema kategorijama
(isto tako se i studenti ophode prema njima), osim u sluajevima kada stu
paju u kontakt i van predavanja. Drugi nivo prisnosti obuhvata ljude koje
doivljavamo kao neke osobe, o kojima znamo poneto ali s njima nismo
naroito bliski. U tu grupu spadaju ljudi prema kojima se ponaamo kao
prema osobama o kojima znamo neto naroito ali s njima nismo bliski.
Ovde spadaju, na primer, poznanici, prodava s kojim svaki put razmenite
nekoliko rei, profesor kod koga ste bili na konsultacijama i slino. Trei
nivo predstavlja realnu prisnost, koja se razvija izmeu ljudi koji znaju line
detalje iz ivota onog drugog. Prema tome, prilikom susreta, mi brzo i uopteno procenimo adekvatan nivo prisnosti, pa na osnovu te kategorizacije
prilagoavamo svoje reakcije.
Trea dimenzija kategorizacije zasniva se na neemu to smo u estoj
glavi odredili kao kategorijalne jedinice. Ljudi uvek pripadaju odreenim
drutvenim kategorijama, na primer polnim, etnikim i klasnim. Svoje po
naanje oblikujemo u zavisnosti od toga kako procenjujemo kategorije ue
snika u susretu. Na primer, susret koji ukljuuje samo mukarce izgledae
razliito od susreta ena. Susret izmeu belaca i crnaca odvijae se druga
ije od susreta koji obuhvata pripadnike jedne etnike grupe. Interakcija
izmeu pripadnika vie i nie drutvene klase razlikovae se od interakcije
izmeu pripadnika iste klase. Svaki susret je ugraen (embedded) u kate
gorijalne jedinice. Mi imamo razliita oekivanja u pogledu ponaanja pri
padnika razliitih kategorijalnih jedinica, i u skladu s tim oekivanjima se i
ponaamo. Vremenom, kad se ljudi bolje upoznaju, ova oekivanja mogu da
se izmene, a pripadnost date osobe odreenoj kategorijalnoj jedinici moe
postati manje vana, ali to se deava samo kada se zbliimo s njom. Me
utim, ak i u sluajevima ovakvog zbliavanja pripadnost kategorijalnim
jedinicama moe ostati vrlo vana. Na primer, mu nikad ne zaboravlja da
je njegova supruga enskog pola, a ukoliko zaboravi to ini na sopstvenu
odgovornost.
Prema tome, prilikom svakog susreta mi na brzinu procenjujemo priro
du datih okolnosti, prihvatljiv stepen prisnosti, kao i oekivanja vezana za

Susreti

209

nau i tuu pripadnost kategorijalnim jedinicama. Neverovatno je kako lju

di ovakve kategorizacije uglavnom prave s lakoom, bez preteranog razmi
ljanja i preispitivanja. Jedino u sluajevima kada nismo sigurni kako treba
da ocenimo i svrstamo odreenu situaciju shvatamo koliko se zapravo osla
njamo na proces kategorizacije. Ukoliko osoba ne zna da odredi prihvatljiv
nivo radno-praktinog, ceremonijalnog ili drutvenog sadraja prilikom
datog susreta, ukoliko ne moe da utvrdi prihvatljiv nivo prisnosti, ili uko
liko nikad ranije nije imala dodira s pripadnicima odreene kategorije, bie
joj neprijatno sve dok ne bude uspela da naini odgovarajuu kategorizaciju
situacije i drugih uesnika.

Govor tela
Veliki deo komunikacije unutar susreta odvija se neverbalno, posred
stvom govora tela. Izrazi lica, dranje, pokreti ruku i aka, kao i mnogi drugi
pokreti koji nose prihvaena znaenja od sutinskog su znaaja za norma
lan tok komunikacije. Odmah emo uoiti ukoliko pokreti tela neke osobe
ne prate njen govor. Na primer, ukoliko neko kae da nije ljut, ali se po nje
govom licu vidi da jeste, pre emo se osloniti na ono to nam govori njegov
izraz lica nego na njegove rei. Zapravo, gotovo uvek se oseamo neprijatno
u prisustvu osoba koje malo toga govore svojim pokretima i izrazom lica,
poto ne moemo da razumemo kako se oseaju, niti da predvidimo kako
bi mogli da reaguju na nae postupke. Znaaj govora tela moemo proveriti
jednostavnim eksperimentom prekida - pokuajte da razgovarate sa pri
jateljem, nastojei da pokretima i izrazom lica nita ne pokazujete, budite
poput robota i jednostavno se oslonite na govor, uz nenaglaenu intonaciju.
Prijatelj e vas odmah upitati ta nije u redu.
Dakle, da bi neki susret protekao normalno i da bi uesnici oseali da su
meusobno usaglaeni neverbalni gestovi su jako znaajni. To mogu biti
osmesi, klimanje glavom, dodir rukom, ivopisno mahanje rukama, nagi
njanje prema sagovorniku, kao i mnogi drugi telesni gestovi koji nose opteprihvaeno znaenje. Zapravo, ti neverbalni gestovi su verovatno vaniji
od govora za stvaranje oseaja ritminog toka komunikacije i solidarnosti
izmeu uesnika u susretu.
Govor tela je od sutinskog znaaja za saoptavanje emocija i naklonosti.
Rei koje nisu praene neverbalnim gestovima jednostavno ne mogu da
prenesu pun spektar emocija. Ukoliko neko kae: Volim te" uz skamenjen
izraz lica i bez odgovarajuih pokreta, pomislili bismo da eli da kae upra
vo suprotno: Ne volim te. Ljudi se prilikom tumaenja svih emocionalnih
reakcija oslanjaju na govor tela kako bi razumeli oseanja drugih ljudi, od
nosno - koriste govor tela da bi saoptili svoja oseanja drugima. Zapravo,
kada su neverbalni gestovi usklaeni rei mogu biti izline, a katkad i smet
nja glatkom toku komunikacije.

210

Sociologija

Emocije
U svakom susretu vae odreena pravila o prikladnom ispoljavanju vrste
i jaine emocija. Na primer, na sahranama i urkama se oekuje ispoljavanje
razliitih vrsta emocija. Postavljanje okvira i kategorizacija bitno umanjuju
napor koji treba uloiti da bi se razumelo koje su emocije vane i prikladne
u odreenoj situaciji: poto pojedinac svrsta i odredi ire okolnosti i susrete
koji e uslediti on u sutini razume pravila koja usmeravaju komunikaciju,
a tiu se prihvatljivih emocija i njihovog ispoljavanja (Hochschild, 1979).
Pravila vezana za prikladnost oseanja (feeling rules) odreuju ta pojedi
nac treba da osea u odreenim okolnostima - recimo, tugu na pogrebu, ili
naglaenu radost na urci. Pravila o ispoljavanju oseanja (display rules)
odreuju na koji nain osoba treba da ispoljava svoje emocije. Kada osoba
ne osea odgovarajue oseanje ona najee mora da uloi dosta emocio
nalnog rada (emotion work) kako bi postigla odreeno emocionalno ras
poloenje ili iskazala emociju koju u stvarnosti ne osea. Recimo, ukoliko
ste sreni to je neko umro, vi moete da se uivite u situaciju i pokuate
da izazovete oseaj tuge, ili, ukoliko vam to ne poe za rukom, moete da
glumite i ponaate se kao da ste tuni.
Ulaganje znatnog emocionalnog napora esto je neophodno u sloenim
drutvima. Ljudi se esto zatiu u situacijama u kojima se od njih zahteva
da ispoljavaju odreene emocije koje ne oseaju. Na primer, Arli Hohsajld
je prouavala kako stjuardese uspevaju da budu ljubazne ak i kada su put
nici grubi i neprijatni (Hochschild, 1979). Taj oblik emocionalnog napora
je vrlo zahtevan. Slino tome, pravila o ispoljavanju oseanja na predava
nju, radnom mestu, u javnosti i u mnogim drugim okolnostima esto se
sukobljavaju sa realnim emocionalnim stanjima pojedinca. Studenti se na
predavanju esto trude da obuzdaju zevanje - naroito u malim grupama
studenata kada profesor moe lako da uoi njihovo ponaanje - poto pra
vila nalau da studenti treba da budu paljivi i aktivni na predavanju, a ne
da se dosauju.
Pored toga, emocije su jako vane i za odravanje toka komunikacije. Svi
mi moramo da ispoljavamo odreene emocije na odreen nain kako bi
drugi osetili da izmeu njih i nas postoji nekakva povezanost. Na primer,
komunikacija sa ljudima koji nisu skloni izraavanju naklonosti esto je vrlo
teka, jer se ljudi oslanjaju na odreen nivo i vrstu oseanja kao znak da ko
munikacija tee glatko. Prema tome, emocije su vrlo vane poto predstav
ljaju naznaku unutranjih sklonosti. Kada ljudi ne ele ili ne mogu da izraze
svoje emocije komunikacija postaje zategnuta. Norme su te koje odreuju
poeljan nivo izraajnosti tokom odreenog susreta. Ukoliko pojedinac ne
izrazi prikladne emocije ili, jo gore, ukoliko izrazi neodgovarajuu emo
ciju, doi e do prekida komunikacije, ritualizovanog negativnog sankcionisanja pojedinca koji se pogreno izrazio, njegovog verovatnog izvinjenja,
kao i ritualizovanog prihvatanja korigovanog ponaanja.

Susreti

211

Uloge
Pojedinac nastoji da u svim okolnostima stvori ulogu za sebe. Svaki
pojedinac ispoljava neki oblik ponaanja kako bi se predstavio kao odreen
tip linosti koja se ponaa na prepoznatljiv nain. Uloge su esto vezane
za poloaj pojedinca unutar ire drutvene strukture, kao u sluaju susreta
studenta i profesora, pri emu svaki od njih igra svoju ulogu. Kada dru
tvena struktura ne odreuje ulogu koju pojedinci treba da igraju pojedinci
sami moraju da osmisle svoje uloge. Ponekad to ine nesvesno, a ponekad
svesno manipuliu gestovima i ponaanjem kako bi drugima saoptili koju
igru igraju. Na primer, ukoliko mukarac eli da impresionira enu i pred
stavi sebe kao sjajnog ljubavnika on e svoje ponaanje prilagoditi toj ulozi.
Uloge mogu dosta da se razlikuju, pa e neko nastojati da se predstavi kao
intelektualac, frajer ili oseajna osoba. Dakle, ljudi obino imaju odree
nu slobodu u nainu na koji e odigrati ulogu, ak i u unapred odreenim
okolnostima situacija. Na primer, iako postoje opta i dobro poznata oe
kivanja vezana za ulogu profesora, sama uloga se moe igrati na razliite
naine, pa profesor moe da se predstavlja kao prijateljski nastrojen prema
studentima, ili pakostan i strog, ili neto izmeu.
Svaki ovek u svojoj svesti nosi predstave o razliitim vrstama uloga.
Kada posmatra gestove drugih ljudi pojedinac te gestove tumai i pretrauje
svoju svest kako bi ustanovio koju ulogu te osobe ele da ostvare u tom su
sretu. Svi mi implicitno pretpostavljamo da drugi stvaraju svoje uloge, zbog
ega traimo sindrome, odnosno niz pokazatelja vrste uloge koju neko igra.
Kada prepoznamo ulogu koju neko igra bolje smo pripremljeni za komu
nikaciju s njim. Suprotno tome, kada se signali koje sagovornik odailje ne
slau ni sa jednom nama poznatom ulogom oseaemo se nelagodno. Bie
nam teko da razumemo sagovornika, zbog ega emo se oseati neprijatno
sve dok ne budemo razumeli kakvu ulogu on eli da stvori za sebe.
Dakle, ljudi se slue narodnim pretpostavkama (folk assumption) da drugi
ele da naznae svoju ulogu, zbog ega posmatraju i tumae gestove i pona
anje kako bi razumeli njihovu ulogu. Sem toga, ljudi nastoje da preuzmu ili
stvore ulogu za sebe u datim okolnostima, a najzanimljiviji i najdinaminiji
deo susreta se zasniva upravo na pokuaju pojedinca da stvori svoju ulogu i
na nastojanju drugih da tu njegovu ulogu prepoznaju. U nekim sluajevima
drugi nee dozvoliti pojedincu da ostvari svoju ulogu time to e oceniti
njegovo ponaanje kao neprikladno. Mnoge ritualne fraze, poput ovih: ne
budi glup, koga pokuava da pree, spusti se na zemlju i malo sutra
esto predstavljaju znak da osoba nije uspela da ostvari odgovarajuu ili
prihvatljivu ulogu. Ljudi uglavnom razumeju granice doputenog u datim
okolnostima zato to su svesni vanih normi, okvira, rituala, oblika govora
i kategorija. Naravno, neki ljudi su jednostavno neotesani i nepaljivi, pa
neprestano pokuavaju da ostvare uloge koje je tek nekolicina ljudi spre
mna da prihvati. Ipak, veina ljudi ne moe da podnese negativne sankcije

212

Sociologija

koje slede za neprimereno ponaanje, pa svoje ponaanje ubrzo prilagoava

datoj situaciji.

Sopstvo i identitet
Kada stvaraju ulogu za sebe pojedinci moraju da uloe ozbiljan napor da
bi se predstavili kao odreena vrsta linosti, ili sopstva, nekog ko zavreuje
potovanje i odgovarajue reakcije drugih (J. Turner, 2002). Samopoimanje
pojedinca funkcionie na dva nivoa. Jedan nivo predstavlja identitet uloge
(role identity), to se odnosi na predstavu o sebi kao odreenoj vrsti osobe
koja igra odreenu ulogu. Student, profesor, majka, otac ili radnik nasto
je da dobiju potvrdu od drugih za svoj identitet uloge kao odreenog tipa
studenta, profesora, majke ili oca. Ukoliko drugi prihvate i potvrde njihov
identitet oni e biti sreni i zadovoljni. Drugi nivo nadilazi pojedinane si
tuacije i ukljuuje predstavu o sebi kao odreenoj osobi. Svi mi nastojimo
da drugima predstavimo tu stabilniju i iru predstavu o sebi, a ako drugi
ocene da je nae predstavljanje prihvatljivo osetiemo zadovoljstvo, pa ak
i uivanje.
Zanimljiviji je sluaj kada predstavljanje sopstva nije uspeno, odnosno
kada drugi ne prihvataju ili na identitet uloge ili nau iru predstavu o
sebi. Kada drugi odbijaju da prihvate na identitet uloge pokuaemo da
ubedimo druge da je on prikladan, a ukoliko ne budemo uspeli u tome onda
emo predstaviti neki drugi identitet uloge. Kada drugi ljudi ne ele da pri
hvate iru predstavu koju imamo o sebi negativne emocije mogu da budu
veoma izraene. Ljudi su besni, posramljeni, ponieni i uplaeni kada drugi
ne prihvataju predstavu koju imaju o sebi. U najveem broju sluajeva ljudi
izbegavaju da odbiju neiji identitet, poto negativne emocije velikog in
tenziteta mogu da narue tok komunikacije. Meutim, ljudi povremeno ne
mogu ili ne ele da prihvate neije predstavljanje sopstva, zbog ega moe
doi do emocionalnih tenzija.

Oprema
Prilikom svakog susreta koristi se neka fizika oprema, odnosno fiziki
rekviziti (props). Na nain oblaenja predstavlja jednu vrstu scenske opre
me, to jest pomagala kojima se sluimo da bismo drugima predstavili svoju
ulogu i sopstvo. Kada osoba farba kosu u roze i nosi crnu odeu ona nam
time saoptava neto o sebi, dok nam neko drugi, ko se oblai konzervativno
i ima vojniku frizuru, alje potpuno drugaiju sliku o sebi od prve osobe.
Svi smo svesni da se telo, oblaenje i minkanje mogu koristiti kao scenska
oprema i da mogu slati razliite poruke okruenju, ali se tokom susreta slu
imo i drugim fizikim pomagalima. Na primer, nain na koji osoba sedi
na stolici, za stolom, ili se telom postavlja prema drugima, predstavlja jedan
oblik scenske vetine. Na primer, profesorka koja se tokom celog predavanja
ne odmie od katedre ostavlja drugaiji utisak na studente od profesora koji

Susreti

213

neprekidno seta po uionici, i to zbog toga to oboje, prenosei studentima

svoju ulogu i identitet, koriste fiziku opremu na razliit nain. Dakle, poje
dinci se uvek slue rekvizitima dostupnim u odreenoj situaciji. Ti rekviziti
i nain njihove upotrebe mogu bitno uticati na tok komunikacije.

Demografija i ekologija
Svaki susret ukljuuje odreenu demografiju, odnosno broj prisutnih
ljudi, njihove karakteristike, kao to su starost, pol, etnika pripadnost, po
loaj i mo, te nain na koji se oni prikljuuju susretu ili ga naputaju. Pored ,
demografije, postoji i ekoloka dimenzija susreta, koja ukljuuje razmetaj
uesnika u prostoru i nain na koji rekviziti i ostala oprema ograniavaju
njihovu pokretljivost, fiziki poloaj, ali i mogunost da stupe u direktan
kontakt sa ostalima. Demografske i ekoloke odlike susreta na predavanju
u velikom amfiteatru i u maloj uionici dosta e se razlikovati. Ili, kao to
je svakom profesoru poznato, ako studenti ulaze u uionicu ili izlaze iz nje
tokom celog predavanja priroda predavanja se menja, kao i miljenje profe
sora o studentima. U zavisnosti od demografskih i ekolokih karakteristika
postavljaju se razliiti zahtevi ponaanja. Na primer, tokom predavanja u
amfiteatru moi ete tiho razgovarati s kolegama, dok ete u manjoj uioni
ci lake biti primeeni i opomenuti. Ili, ukoliko u susretu uestvuju veoma
stari i veoma mladi ljudi interakcija e biti bitno razliita nego prilikom
susreta u kojima su svi uesnici priblino iste starosti. Dakle, mi se uvek prilagoavamo demografskim i ekolokim karakteristikama susreta, odnosno
prisutnim ljudima, njihovoj brojnosti, kao i njihovom poloaju u prosto
ru, odreenom poloajem opreme i drugih fizikih karakteristika u datim
okolnostima.

Linost, kultura i drutvena struktura

Susret je mesto gde se mi kao linosti ukrtamo sa kulturom i drutve
nom strukturom. Dok odgovaramo drugima i tumaimo njihove gestove
svi mi oseamo pritisak tuih oekivanja u pogledu naeg ponaanja. Sem
toga, svesni smo i ire kulture i naeg poloaja u drutvenoj strukturi. Susret
je znaajan za sociologiju upravo zbog ovog preplitanja makronivoa, sred
njeg nivoa i mikronivoa stvarnosti. Svako od nas se trudi da odigra ulogu
i potvrdi se, ali to treba initi na nain prihvatljiv za druge, nain koji je u
skladu s kulturnim normama i koji odgovara naem poloaju i poloaju
drugih uesnika. Dakle, u igri nije samo nae lino blagostanje ve se i kul
tura i struktura drutvenog sveta podravaju, dovode u pitanje ili menjaju
postupcima pojedinaca koji stupaju u direktan kontakt prilikom usmerenih
(fokusiranih) susreta. Retko kad pojedinac moe da izmeni neto znaajno
tokom nekog susreta. Zapravo, veina susreta uvruje kulturna pravila i
poloaj pojedinaca. Meutim, kada ljudi veinu susreta u kojima uestvuju
ocene kao neugodne i neispunjavajue javljaju se negativne emocije i ljudi

214

Sociologija

trae promenu. Ukoliko se dovoljan broj uesnika osea slino drutvena

promena e na kraju neminovno uslediti. Ipak, kultura i drutvena struk
tura se ne menjaju tako lako zato to imaju odreenu mo i teinu koja
ograniava nae mogunosti u gotovo svakom usmerenom susretu u kome
uestvujemo. Sociologija se bavi upravo odlikama i dinamikom struktura
koje ograniavaju susret, a smetene su na srednjem nivou i makronivou.
Svaki susret je ugraen u kulturu i strukturu korporativnih i kategorijalnih
jedinica, koje su i same ugraene u kulturu i strukturu irih institucional
nih sistema. Zbog udruene moi ovih srednjih i makrostruktura mala je
verovatnoa da postupci pojedinaca u susretima na mikronivou mogu da
izazovu velike promene, to, naravno, ne znai da je to nemogue budui
da se drutveni svet neprestano menja. Kultura i drutvena struktura imaju
veliinu i mo, ali se moraju neprestano suoavati sa pokuajima pojedinca
da zadri dostojanstvo, potvrdi se, ostvari odrive uloge i iskusi pozitivne
emocije. U tom ukrtanju monih drutvenih sila uvek postoji mogunost
za izbijanje tenzije.

Neusmereni susreti
Tokom veeg dela istorije ljudske vrste najvei deo susreta inili su usmereni (fokusirani) susreti. Meutim, uporedo s poveanjem opsega i sloe
nosti drutva uveao se i broj neusmerenih susreta. Mi se, ba kao osoba
koju smo opisali na poetku ove glave, esto kreemo po javnom prostoru,
prilagoavamo svoje kretanje da se ne bismo sudarali s drugim ljudima i,
to je najvanije, bivamo svesni prisustva drugih iako se ne usredsreujemo,
odnosno ne fokusiramo direktno na tu osobu. U velikim gradskim sredi
nama uvek je prisutno kretanje i razmetanje ljudi u javnom prostoru. Svi
mi idemo trotoarom, prelazimo ulice, sedimo na klupama i stolicama, pri
emu uspevamo da upravljamo sloenom drutvenom mreom. Retko kad
se sudaramo s drugim ljudima - obino nam je jasno kuda moemo da se
kreemo, gde moemo da stojimo ili sedimo i kakvu vrstu kontakta moe
mo da uspostavimo sa strancem. Sve nabrojano podrazumeva neusmerene
susrete, u kojima uzimamo u obzir ljude oko nas, ali ne usmeravamo panju
direktno na njih.
Kao i u sluaju usmerenih susreta, i neusmerenim susretima upravlja
ju kulturna pravila. Ukoliko ne verujete, pokuajte sledei put da na ulici
uspostavite kontakt oima sa strancem koji vam ide u susret. Gledajte ne
tremice u njega i pokuajte da ga navedete da vas pogleda. Videete da e
se stranac osetiti veoma nelagodno, skrenue pogled i pomerie se dalje od
vas, a moe se desiti i da se razljuti i postavi se agresivno prema vama jer
ste naruili pravila ponaanja na javnom mestu. Ili, pokuajte da u parku
sednete vrlo blizu nekog stranca iako ima dovoljno mesta na klupi. Stranac

Susreti

215

e se ubrzo pomeriti, ili e vas bar ljutito pogledati. Ili, probajte da se u liftu
pribijete uz nepoznatu osobu umesto da se drite na pristojnoj udaljenosti.
Ili, pokuajte da u studentskoj menzi sklonite neiji ranac sa stolice, smestite
se i saekajte da se taj neko vrati sa hranom. U svim ovim sluajevima vi
ste prekrili mona ali prilino neprimetna i nenametljiva kulturna pravila
prikladnog ponaanja.
Erving Gofman je ponudio mnoge znaajne uvide u dinamiku neusmerenih susreta (Goffman, 1963; 1971). Neusmereni susreti zapoinju pretra
gom i pregledom (skeniranjem) okruenja, primeivanjem prisutnih ljudi
i njihovog pravca kretanja. Mi primeujemo drutvene kategorije kojima
drugi pripadaju, brzinu i usmerenost njihovih pokreta, njihovu odlunost
i druge karakteristike ponaanja. Sve to inimo ne usmeravajui panju na
njih i ne uspostavljajui direktan kontakt oima, jer bi u suprotnom neu
smereni susreti prerasli u usmerene susrete. Dok se kreu u javnom prostoru
ljudi alju signale drugima, nagovetavajui da se ponaaju na prepoznatljiv
i prikladan nain, te da nee ugroziti lini prostor drugih ljudi. Od najvee
vanosti je potovanje linog prostora (territory of self) drugih ljudi. Svaka
kultura propisuje pravila o linom prostoru. Jedan element linog prostora
odnosi se na prikladnu razdaljinu izmeu vas i drugih ljudi, u zavisnosti
od slobodnog prostora. Drugi elementi ukljuuju fiksiranu opremu (fixed
equipment) koja moe da se zauzme na odreeno vreme, kao to su klupe i
razliita mesta za stajanje; objekte koji okruuju pojedinca, poput ivotinja
i dejih kolica; kao i konverzacijske oblasti (conversational preserves) koje
ograniavaju uspostavljanje kontakta meu pojedincima.
Kada neko ugrozi lini prostor pojedinca obino usledi kazna - neprija
teljski pogled ili verbalni ukor. A kada je osoba prinuena da narui neiji
lini prostor ona to obino najavi upotrebom rituala. Na primer, kada elite
nekog da upitate koliko je sati ili gde se nalazi neka ulica to obino ini
te pomou ritualnih fraza. Primenom ritualnih fraza kao to su: Izvinete,
moete li mi rei koliko je sati?, ili Oprostite to vas uznemiravam, ali ne
mogu da naem ulicu..., drugima signalizirate da ste normalna osoba koja
samo privremeno naruava njihov lini prostor. Kada nehotice naruimo
neiji lini prostor, kao kada nekog nagazimo, odmah pribegavamo ritual
nom izvinjenju i objanjenju, na primer: Oprostite, bilo je sluajno.
injenica da naruavanje linog prostora iziskuje primenu rituala uka
zuje na vanost linog prostora u odravanju drutvene organizacije. Veliki
deo drutvene organizacije u modernim sloenim drutvima podrazumeva
kretanje velikog broja ljudi u javnom prostoru, pa drutveni red zavisi od
toga da li e se ovo kretanje odvijati uz najmanje mogue smetnje. Zato
nastaju norme koje reguliu kontakt i omoguavaju ljudima da se kreu bez
usmeravanja panje na druge ljude. Ljudi se dre na odreenoj udaljenosti,
prenaglaavaju svoje namere kako bi uverili druge da su normalni i da se
pristojno ponaaju, izvinjavaju se ritualnim frazama za naruavanje pravi-

216

Sociologija

la javnog prostora i na druge naine naglaavaju svoj poloaj u prostoru i

potuju tu lini prostor. Zaista je neverovatno to vrsta koja je zapoela
ivot u malim grupama lovaca i skupljaa moe da se okupi u tolikom broju
i da se kree nesmetano. Sa problemima se susreemo tek kada se naemo
u znatno razliitoj kulturi, gde se pravila ponaanja u javnosti dosta razli
kuju.

Saetak
1. Susret je najosnovnija drutvena struktura. Susreti mogu biti usmereni, pri emu pojedinci stvaraju vrstu ekoloke skupine i uputaju se
u direktnu komunikaciju, ili neusmereni - kada pojedinci nadgleda
ju kretanje drugih uesnika u prostoru, ne gledajui ih direktno i ne
usmeravajui panju na njih.
2. Usmereni susreti se zasnivaju na svim kljunim procesima interak
cija: ritualima, oblicima govora, postavljanju i pomeranju okvira, ka
tegorizaciji ljudi i okolnosti, ispoljavanju prikladnih emocija, uzaja
mnom ukazivanju na uloge koje igramo, odgovarajuoj upotrebi scen
ske opreme, te proceni demografskih i ekolokih karakteristika datih
okolnosti.
3. Usmereni susreti predstavljaju vezu izmeu pojedinaca i irih drutve
nih struktura i kulturnih sistema. Srednje strukture kao to su grupe,
organizacije, zajednice, drutvene kategorije poput klase, pola, etnike
pripadnosti i starosti, kao i vee drutvene institucije koje sainjavaju
drutvo, utiu na dinamiku susreta. Sem toga, poto je susret ugraen
u drutvene strukture, dolazi do aktiviranja kulture svake strukture
ponaosob i daljih ogranienja u pogledu toga ta se moe desiti to
kom susreta. Posredstvom delovanja u susretima ljudi mogu da izmene drutvene strukture, ali ova promena nikad nije laka zbog teine i
moi kulture i drutvene strukture.
4. Neusmereni susreti su od sutinske vanosti za odravanje drutvenog
reda jer omoguavaju ljudima da se kreu u javnom prostoru bez na
ruavanja pravila ponaanja na javnom mestu. Neusmereni susreti se
odvijaju prema pravilima linog prostora, upotrebe fiksirane opreme,
objekata kojima je mogue posluiti se, kao i konverzacijskim oblastima koje okruuju pojedinca.
5. Kada se ta pravila ponaanja na javnom mestu prekre, i susret postane
usmeren, pribegava se ritualima kako bi se prenelo izvinjenje i saoptilo da osoba ne predstavlja javnu pretnju, a kada se ti rituali uspeno
izvedu susret se okonava ili ponovo postaje neusmeren.

Susreti

217

Kljuni pojmovi
Demografija: broj prisutnih ljudi, drutvene kategorije kojima pripadaju,
kao i njihovo ukljuivanje u susret ili iskljuivanje iz njega.
Ekologija: priroda prostora, podela prostora, oprema i rekviziti u pro
storu, te razmetaj ljudi u prostoru tokom komunikacije u okviru su
sreta.
Emocionalni rad: ulaganje napora da se iskau emocije prikladne u datoj situaciji, ak i kada ih pojedinac ne osea.
Kategorizacija: proces razvrstavanja drugih u odgovarajue kategorijalne jedinice, odreivanja prikladnog stepena ispoljavanja prisnosti ili
formalnosti, te odreivanja odgovarajueg nivoa drutvenog, radnopraktinog i ceremonijalnog sadraja tokom susreta.
Lini prostor: prostor na koji ljudi mogu da polau pravo u javnosti, a
drugi ne smeju da ga narue.
Neusmereni susreti: epizode nadgledanja pokreta drugih ljudi bez di
rektnog usmeravanja panje na njih.
Oblici govora: upotreba odgovarajueg oblika govora prilikom susreta,
to se odnosi na odgovarajui ton, visinu glasa, formalnost ili neformalnost, ritualno obraanje, kao i druge aspekte govora koji ine nje
govu formu.
Okviri: granice na koje se ukazuje gestovima kojima signaliziramo dru
gima ta se moe ukljuiti u interakciju a ta e biti izuzeto iz nje.
Postavljanje i menjanje okvira: obino ritualizovani gestovi kojima se
odreuje ili menja okvir koji usmerava komunikaciju.
Pravila ispoljavanja emocija: normativni sporazumi o vrsti emocija koje
valja ispoljiti u odreenim okolnostima.
Pravila vezana za prikladnost oseanja: normativni sporazumi o tome
ta treba oseati u odreenim okolnostima.
Rituali: stereotipna serija postupaka kojom se otvara, okonava i ureuje
tok meuljudskog ponaanja.
Sopstvo: ira predstava koju pojedinac ima o sebi i njegov identitet uloge,
koje nastoji da potvrdi u interakciji s drugima.
Uloge: ponaanje pojedinaca koji zauzimaju odreene pozicije, kao i
oblik ponaanja koji ti pojedinci izraavaju.
Usmereni susreti: epizode komunikacije licem u lice, koje se zasnivaju
na ekolokom okupljanju, usmerenom govoru i solidarnosti.

G l a v a 11

DRUTVENE GRUPE
Mo grupa
Leao je na kauu u velikoj kui na plai u Santa Moniki u Kaliforniji
1963. godine. utke je leao, dok su mu drugi prilazili govorei: Samo priekaj tu i Uskoro e te primiti. Taj ovek je upravo doao. Nekoliko puta
je ve pokuavao da ue, ali bi mu svaki put rekli da doe neki drugi put.
Najzad, posle nekoliko nedelja pomnog ispitivanja, dozvoljeno mu je da ue
u kuu, gde bi trebalo da se odvikne od dugogodinje zavisnosti od heroina.
Meutim, za razliku od veine zavisnika, koji bi preivljavali teku krizu u
procesu odvikavanja, ovaj ovek je samo leao. Pitao sam ga kako se osea.
Odgovorio je: Ne naroito loe. I zaista - nije se tresao, znojio, nije stenjao.
I, uopte, nije se ponaao kao zavisnici koje sam ranije viao u pritvoru
okrunog zatvora. Kako je onda ovaj ovek tako smiren? Naime, on je bora
vio u Sinanonu (Sinanon House), utoitu koje je davno zatvoreno, i ije je
ime donekle osramoeno kad je njegova misija preokrenuta, nakon ega je
usledio skandal. Sinanon je predstavljao utoite za zavisnike od narkotika,
koji su tu dobijali ansu za oporavak. Ovaj ovek je bio smiren jer je imao
podrku drugih iz Sinanona, onih koji su i sami proli kroz proces odvi
kavanja. Niz sastanaka u Sinanonu, kojima bi zavisnik prisustvovao, imao
je mo da umanji, pa ak i da bukvalno ukloni dobar deo bola u procesu
odvikavanja. Ono to je ovaj ovek na biolokom nivou oseao izmenilo se
zahvaljujui podrci ljudi koji su znali kako izgleda biti zavisan od heroina.
Sve grupe imaju tu vrstu moi. Mo grupa oblikuje i regulie tok komu
nikacije u susretima. Ona utie na nae ponaanje, nae predstave o stvari
ma, naa oseanja, ono to govorimo i mnoge druge aspekte naih ivota.
Zamislite da ste se prijavili za eksperiment koji ima za cilj da ispita vau
percepciju. Nalazite se u sobi sa jo nekoliko studenata koje ne poznajete i
imate zadatak da meu linijama nacrtanim na listu papira izaberete najdu
u liniju (Asch, 1952). Prilino je oigledno da je linija A najdua. Svi ostali
lanovi grupe se slau s tim. Meutim, u sledeem delu eksperimenta, gde
je zadatak isti, drugi lanovi grupe sada izaberu liniju B koja je zapravo

Drutvene grupe

219

kraa od linije A. Kada doete na red, koju biste vi liniju izabrali? Otprilike
jedna treina ispitanika se sloila s pogrenim izborom ostalih. Naravno,
vi u ovom sluaju niste mogli da znate da je ostalima reeno da izaberu
pogrenu liniju. Ovde ste, zapravo, vi bili predmet ispitivanja iji je cilj bio
da otkrije da li ete osetiti pritisak grupe i sloiti se s ostalima. ak i ova
kva grupa nepoznatih ljudi moe da ima mo nad vaim postupcima. ak
i ukoliko biste izabrali najduu liniju, ipak biste osetili pritisak grupe, ak
i u ovakvom, isplaniranom eksperimentu. Grupe u kojima je ulog mnogo
vei - na identitet, prihod, presti ili oseaj pripadnosti - imaju nad nama
jo veu mo.
Mnogo je primera koji ukazuju na mo grupa. Na primer, ratni heroji,
ljudi koji su bili uspeni u ratu, esto nisu izuzetne osobe u normalnim
okolnostima. Meutim, vrsto povezane grupe u kojima svi zavise jedni od
drugih navode ljude da rizikuju svoj ivot da bi spasli drugara. Policija
e esto pokuati da zaobie zakon da bi uhapsila vanog prestupnika, ili
zatitila policajce od dalje istrage. Posao policajca je opasan i obino potcenjen u iroj javnosti. Usled toga se esto javljaju mona kulturna uverenja i
pravila koja, ironino, navode policajce da zaobiu pravila, pa ak i prekre
zakon. Dakle, mo potkulture policajaca i grupe moe da navede policajce
da prekre zakon umesto da ga tite. Tokom jednog klasinog istraivanja,
koje je izazvalo dosta reakcije u svoje vreme, sve policijske slubenike u
jednom gradu na srednjem zapadu Sjedinjenih Drava upitali su da li bi
prijavili partnera ako bi videli da je ukrao novac od pijanog uhapenog lica
i da li bi svedoili protiv njega na sudu. Gotovo svi policajci su odgovorili
da ne bi prijavili prekraj. Samo je jedan slubenik rekao da bi prijavio par
tnera, a to je bio policajac koji je tek poeo da radi (Westley, 1956). Policajci
jednostavno moraju da se dre zajedno, pa zato ne iznenauje to su razvili
potkulturu kako bi se osigurali da nee biti predmet javne istrage.
Ponekad i ono to vidimo moe biti posledica uticaja pripadnosti grupi.
U jednom interesantnom istraivanju, sprovedenom davno pre nego to je
fudbal postao popularan u Americi, mladima iz Meksika i Sjedinjenih Dr
ava na ekranu su na trenutak naporedo prikazivane dve slike - na jednoj su
prikazani ljudi koji igraju fudbal, a na drugoj bejzbol. Deca meksikog po
rekla su uglavnom primeivala samo sliku na kojoj je prikazana fudbalska
utakmica, dok su amerika deca videla utakmicu bejzbola (Bagby, 1957).
Iako ovo moe delovati kao oigledan i nevaan ishod, pomislite na celoivotnu pripadnost grupama, koje posredstvom susreta u okviru date kulture
oblikuju nau percepciju. Nae predstave - ono to vidimo, nain na koji
doivljavamo svet - nalaze se pod uticajem iskustva steenog tokom tih
susreta. Svet koji vidimo ne predstavlja objektivnu stvarnost koji mi samo
opaamo. Zapravo - on je dobrim delom proizvod nae percepcije, na koju
u velikoj meri utie naa pripadnost drutvenim grupama.
Moda su najpoznatiji eksperiment koji dokumentuje mo uloga u gru-

220

Sociologija

pama sproveli Filip Zimbardo i njegove kolege (Zimbardo, 1972). Treba do

dati da danas takav eksperiment ne bi bio zakonit, zbog zakona o zatiti
ljudskih uesnika u eksperimentu, i da nikad ne bi dobio odobrenje komi
sija uspostavljenih na svim univerzitetima, koje procenjuju mogu tetan
uticaj ogleda na ispitanike. U eksperimentu su uestvovali normalni i obini
studenti s fakulteta. Na osnovu paljive procene emocionalne zrelosti, sklo
nosti potovanju zakona, i zdravlja, studenti su podeljeni u dve grupe: na
zatvorenike i uvare. Sve je liilo na pravi zatvor. uvari su nosili uniforme,
pendreke, lisice, pitaljke i naoare sa tamnim staklima. Zatvorenici su mo
rali da zaborave na svoju prolost i bili su duni da slede nareenja uvara.
Ve posle nekoliko dana uvari su poeli da zloupotrebljavaju svoju mo i
maltretiraju zatvorenike. Zatvorenici su, kao rezultat toga, poeli da ispoljavaju ozbiljne znake emocionalnog rastrojstva. Ubrzo je eksperiment morao
biti prekinut, jer su se uvari oteli kontroli i poeli da fiziki i psihiki mue
zatvorenike. Kako su deca iz srednje klase mogla da tako odjednom postanu
nasilna? Uloga zatvorskog uvara je dobro poznata, kao i uloga zatvorenika.
Zato je bilo lako odigrati ulogu kad vam neki autoritet, kao to je profesor
fakulteta, kae da je to prihvatljivo. Kada su uvari preuzeli uloge u novoj
grupi jednostavno su preovladala normativna oekivanja i uloge vezane za
tu grupu, izbrisavi na jedno vreme uticaj lanstva u prethodnim grupama
gde takvo ponaanje ne bi bilo prihvatljivo.
Prema tome, svaki deo vaeg bia - opaanje, oseanja, identitet i pona
anje - uslovljen je grupama kojima pripadate. Mnogi susreti su deo irih
drutvenih struktura. Kada sretnete drugove na fakultetu, oni mogu biti
prijatelji iz grupa koji su deo bratstva ili sestrinstva; bratstvo i sestrinstvo
su ukljueni u neku organizaciju - fakultet ili univerzitet, dok je univerzi
tet deo ireg institucionalnog sistema obrazovanja organizovanog na nivou
celog drutva. Na svakom nivou drutvene strukture kultura i struktura tog
nivoa - vai drugovi, bratstvo, univerzitet i institucija obrazovanja - name
u vam svoja pravila.
Meutim, najdirektniji uticaj je ujedno i najvei. Dok tokom susreta igra
te uloge razmiljate o oekivanjima drugih, o tome kako treba odigrati ulo
gu, uviate kako vas drugi procenjuju, utapate se u kulturu grupe - vae
misli, predstave, oseanja, ponaanje i identitet nalaze se pod uticajem tih
pojedinaca i grupa koje su neposredno prisutne. Zato su studenti iz navede
nog primera mogli tako iznenada da postanu nasilni - jer su bili izolovani
od svojih uobiajenih susreta i pretvoreni u uvare zatvora. Ukoliko se po
jedinac usudi da se suprotstavi oekivanjima, on mora da se suoi sa bolnim
kaznama koje kod njega izazivaju negativna oseanja, poput stida. Dakle,
ljudi se uglavnom meusobno slau kako ne bi prekinuli interakciju. Ukoli
ko sumnjate u mo neke grupe, iji ste trenutno lan, pokuajte da namerno
prekinete interakciju time to ete prekriti neko pravilo, govoriti na nepri
hvatljiv nain, postavljati pogrena pitanja i uopte biti neprijatni. Ukoliko

Drutvene grupe

221

se usteete da izazovete takav prekid komunikacije, to je dokaz moi koju

grupe imaju nad pojedincima.
Grupe moemo odrediti kao relativno postojane mree statusnih polo
aja, regulisane normama koje odreuju kako pojedinci na odreenim po
loajima treba da se ponaaju u skladu s odgovarajuom ulogom. Najzad,
grupe su sastavljene od susreta koji se ponavljaju tokom vremena izmeu
istih ljudi. Grupe su uglavnom smetene unutar irih drutvenih struktura,
kao to su organizacije, kategorijalne jedinice, zajednice i institucionalni si
stemi. Prema tome, grupe predstavljaju kanale kojima se uticaj kulture irih
drutvenih struktura prenosi na susrete i interakciju licem u lice.

Primarne i sekundarne grupe

Uticaj veliine grupe
Kada su grupe male njihov uticaj se obino poklapa sa uticajem susreta.
Svi su usredsreeni na sline teme, svako moe da reaguje na postupke dru
gih, a grupa se ponaa kao koherentna celina. Meutim, kada se povea broj
lanova dinamika grupe se menja. Na primer, ukoliko ste nekad doli na
urku meu prvima primetili ste da ste se svi uglavnom drali jedne teme.
Ali, kako pone da dolazi sve vie i vie ljudi, grupa (urka) se pretvara u
odvojene zasebne susrete, a ljudi ponu da prelaze iz jednog susreta u drugi.
Svaki profesor koji predaje i malim i velikim grupama studenata svestan je
uticaja veliine grupe. Kada predajem Uvod u sociologiju grupa studenata
je velika i itava dinamika grupe se menja. esto moram da opominjem stu
dente koji ne prate predavanje i diu galamu, ili, to je jo gore, da negodu
jem u sebi kada ujem da studentu zvoni mobilni (a on se jo i javi i nastavi
razgovor). Kako onda, zapravo, veliina utie na deavanja unutar grupe?
Kljuna dinamika se sastoji u sledeem: kako se veliina grupe povea
va mogunost da se odri neposredna komunikacija ubrzo se gubi. Jedno
stavno ima previe ljudi, pa je nemogue sa svakim ponaosob ostvariti ne
posrednu komunikaciju. Sa ovim demografskim problemom povezana je i
injenica da sa poveanjem broja ljudi u grupi raste i broj moguih odnosa
meu njima. U grupi od dvoje ljudi mogu je samo jedan odnos; u grupi od
troje ljudi mogua su tri odnosa; u grupi od etvoro - est odnosa; u grupi
od petoro - deset odnosa; u grupi od estoro - petnaest odnosa; u grupi
od sedmoro, to je jo uvek prilino mala grupa, mogue je ostvariti 21 ne
posredan odnos izmeu dve osobe. Oigledno je da broj moguih odnosa
eksponencijalno raste. Ako svaki od tih odnosa zahteva punu panju poje
dinca, budui da on mora da preuzima i stvara uloge, ubrzo postaje teko
ouvati prisnost svojstvenu neposrednoj komunikaciji.

222

Sociologija

Veliina i menjanje strukture grupe

Grupe najee delimo na primarne i sekundarne. Ta podela povezana
je sa uticajem porasta broja lanova neke grupe (Hare, 1992). to vie ljudi
uestvuje u susretu to je tee upoznati svakog ponaosob ili stupiti u direk
tan kontakt s njim. Zato su sekundarne grupe manje koherentne, a odnosi
meu njihovim lanovima manje prisni. One su formalnijeg karaktera, sa
jasnim pravilima, i teko ih je odravati due vreme. (Na primer, zamislite
da sluate predavanje iz sociologije celog dana.) Sekundarne grupe nasta
ju kako bi se brzo obavio neki zadatak, kao to je sluanje predavanja ili
odlazak na koncert. Nasuprot sekundarnim grupama, primarne grupe su
manje, pa postoji vea mogunost za ostvarenje vieg stepena prisnosti i
celovitosti budui da njihovi lanovi mogu da stupe u direktan kontakt i
da se upoznaju. Meutim, postojanje prisnosti nije nuno, naroito ukoliko
lanovi neke male grupe ne provode puno vremena zajedno. Prema tome,
primarna grupa nastaje kada se vremenom razviju posebna komunikacija i
oseaj bliskosti meu njenim lanovima. To je najee sluaj sa porodicom
ili grupom bliskih prijatelja.
Mnoge grupe se nalaze negde izmeu primarnih i sekundarnih - na
primer radne grupe, cimeri u domu i bratstvu ili male grupe studenata na
predavanjima. To su relativno male grupe u kojima se pomak ka primarnoj
grupi obino jae osea. Ali, jednako esto, taj pomak ne mora da bude pot
pun, obino zato to susreti ne traju dovoljno dugo ili se zbliavanju lanova
ispree aktivnosti grupe - na primer, nadmetanje radi unapreenja, ocena,
popularnosti i slino - to esto istiu teorije konflikta. Za ove meugrupe
ne postoji poseban naziv, njih jednostavno oznaavamo kao grupe. Meu
tim, ako raste broj lanova grupe mogunost za razvijanje prisnih odnosa
je sve manja. ak i kada veliina grupe ne predstavlja problem priroda vee
organizacije, iji je grupa deo, moe da omete razvoj prisnih odnosa, blisko
sti i celovitosti grupe. U tabeli 11.1. prikazane su neke od kljunih razlika
izmeu primarnih i sekundarnih grupa.

Mo primarnih i sekundarnih grupa

to je grupa blia primarnom obrascu utoliko je vea njena mo da utie
na ponaanje, i to u okviru nekoliko linija uticaja. Jedna linija uticaja se
odnosi na nae samopoimanje, jer se mi ogledamo u gestovima ljudi koji
su nam vani. Druga linija ukljuuje nae vrednosti i naa uverenja, po
to smo skloni preuzimanju kulturnih simbola grupa u kojima su utisnute
nae predstave o sebi i nai identiteti. Naredna linija uticaja se odnosi na
nae ponaanje u nekoj ulozi i nau motivaciju, poto mi potujemo norme
primarnih grupa i preuzimamo njihove vrednosti i njihova uverenja, usled
ega menjamo nain igranja uloga i svoje ponaanje. Na kraju, moe se go
voriti o uticaju grupa na naa oseanja, poto se naa emocionalna stanja
menjaju u zavisnosti od iskustva koje steknemo u interakciji sa ljudima koji
su nam vani.

Drutvene grupe

223

Tabela 11.1. Razlike izmeu primarnih i sekundarnih grupa

Osnovne odlike grupe

Primarne grupe

Sekundarne grupe

Veliina

Male (2-12 ljudi)

Velike (do nekoliko stotina ljudi)

Koherentnost

Visok nivo

Nii nivo

Formalnost pravila

Neformalna i implicitna

Vie formalna i eksplicitna

Lino uestvovanje u grupi

Visok nivo

Nii nivo

Prisnost odnosa

Umerena do visoka

Niska do umerena

Trajnost

Dugotrajne

Kratkotrajne

Svrhovitost

Umerena do niska

Umerena do visoka

Formiranje podgrupa

Nisko do umereno

Umereno do visoko

Mnoge moe uznemiriti injenica da grupe imaju toliku mo, pogoto

vo u drutvu u kojem kulturne vrednosti istiu oslanjanje na samog sebe,
samoopredeljenje, ogoljeni individualizam i autonomiju linosti. Ali, ako
smo iskreni prema sebi, zakljuak je oigledan: samopoimanje, uverenja i
vrednosti, raspoloenja i emocije, motivi, ponaanje i nain igranja uloga nalaze se pod velikim uticajem grupa kojima pripadamo. Uzmite za primer
bilo koju grupu sa ijim lanovima ste u nekom smislu prisni, i pokuajte da
razmislite o predstavi koju imate o sebi, emocionalnim stanjima, vladanju,
uverenjima, pobudama i vrednostima. Njih u velikoj meri oblikuje vae ue
e u toj grupi, iako i vae preanje uee u nekim grupama - na primer
u porodici ili grupi prijatelja - ima znatnu mo nad vama. Prema tome, mi
nismo kameleoni u sferi meuljudskih odnosa. Mi ne menjamo svaki deo
svog bia kad postanemo deo neke nove grupe, zato to bi u tom sluaju
nae trenutno uee u novoj grupi moralo da nadvlada ukupan uticaj na
eg preanjeg uea u grupama. U najveem broju sluajeva - uticaj novih
i preanjih grupa e se izmeati.

Grupna dinamika
Vostvo
Kako tvrdi Robert Bejls, unutar grupa oformljenih zarad ispunjenja ne
kog cilja, esto se javljaju dva tipa voe - voa zadatka (task leader) i socioemocionalne voe (Bales, 1950). Dolazak voe zadatka na taj poloaj pone
kad moe biti posledica delovanja nekog ireg organizacionog sistema (na
primer, asistent koji dri vebe iz sociologije i usmerava diskusiju). Voe
zadatka usmeravaju druge u grupi i nastoje da usaglase njihove aktivnosti

224

Sociologija

radi postizanja cilja grupe. Meutim, voe zadatka ponekad izazivaju na

petost. Da bi se takav problem reio pojavljuju se socioemocionalne voe,
ljudi koji imaju zadatak da smire situaciju dosetkom, alom ili recima utehe.
U nekim sluajevima, obe uloge moe da igra jedan, naroito vet voa. On
moe da bude voa zadatka i da u isto vreme bude sposoban da ublai na
petost i dri emocije pod kontrolom. Taj proces formiranja vodstva je oi
gledan, samo ga treba potraiti. Posmatrajte ta se deava u grupi studenata,
na savetu stanara, poslovnom sastanku ili u bilo kojoj drugoj situaciji gde
grupa ima za cilj da ispuni neki zadatak. Podela na voe zadatka i socioe
mocionalne voe uglavnom je veoma upeatljiva.

Donoenje odluka
Moda e neko pomisliti da su voe u stanju da donesu smelije odluke
nego grupa u celini. Meutim, kolektivne odluke uglavnom su odlunije i
presudnije od odluka koje donosi pojedinac (Janis, 1972; Kogan & VVallach, 1964) i za to postoje dva razloga. Prvo, kada pojedinac odluuje sam
strah od greke je vei, pa on svoje odluke paljivije razmatra. U grupi se
odgovornost deli na vie lanova, pa se donose smelije odluke. Drugo, u ko
herentnim grupama lanovi se esto uzdravaju od kritikovanja drugih, pa
su zato obino manje kritini prema smelijim odlukama, zbog ega je lake
izai sa smelijim predlozima, to omoguava grupi da postupa odlunije.
Naravno, taj proces esto vodi ka grupnom miljenju (groupthink) (Ja
nis, 1972; 1982). Grupno miljenje nastaje kada pojedinci u toj meri podra
vaju jedni druge da gube dodir sa stvarnou i postaju suludo hrabri i smeli.
Na primer, pretpostavljam da mnoge greke Adolfa Hitlera tokom Drugog
svetskog rata mogu da se razumeju kao posledica grupnog miljenja, jer
su njegovi bliski savetnici podravali odluke jedni drugih, to je dovelo do
donoenja strateki loih odluka. Amerika vojna intervencija u Vijetnamu
je, bez sumnje, bila posledica grupnog miljenja u redovima visokih vojnih
zvaninika i savetnika predsednika, koji su u jednom trenutku jednostav
no izgubili dodir sa stvarnou i vie nisu bili u stanju da procene snagu
vijetnamske vojske. Sem toga, veliki broj kobnih ekonomskih odluka ne
kih amerikih korporacija sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka
predstavljao je posledicu grupnog miljenja i zanemarivanja realnih uslova
svetskog privrednog sistema zasnovanog na konkurentnosti. Isto tako, opti
mistina zamisao da e Irak pod pritiskom odmah prihvatiti sistem ameri
ke demokratije proizaao je iz grupnog miljenja najviih slojeva amerike
vlade.
Donoenje odluka - bilo smelih bilo bojaljivih - odvija se po odree
nom redosledu, u nekoliko faza. Prvo se prikupljaju podaci, pa sledi procena, potom se javlja napetost poto se lanovi grupe priklanjaju razliitim
stranama, nakon ega se donosi odluka. Na kraju, socioemocionalne voe
nastoje da ouvaju slogu. Ako ste ikada bili deo grupe koja o neemu odlu

Drutvene grupe

225

uje verovatno ste primetili oseaj euforije, zbijanje ala i druge mehanizme
kojima se otklanja napetost nastala na kraju sastanka grupe - po donoenju
odluke. Socioemocionalne voe uspevaju da ublae napetost i stvore prijat
nu atmosferu, to je posebno vano u sluajevima kad grupa mora ponovo
da se sastane.

Koherentnost i solidarnost
Grupe se razlikuju u zavisnosti od toga koliko su njihovi lanovi meu
sobno prisni i koliko su vezani za grupu u celini. U koherentnim grupama,
gde ljudi oseaju solidarnost, lanovi su sigurniji i mnogo se lake podreu
ju normama grupe. ta dovodi do ovakvog ishoda (Kellerman, 1982; Shotola, 1992)? Jedan uslov svakako jeste mala veliina grupe, jer solidarnost
nastaje u grupama u kojima postoji neposredna komunikacija meu lano
vima (Collins, 1975). Drugi uslov je oseaj spoljne pretnje; ljudi se zbliava
ju kada oseaju da su ugroeni (Simmel, 1956). Jo jedan uslov jeste slina
prolost lanova grupe. Naime, mnogo je lake zbliiti se s ljudima koji su
nam slini i koji pripadaju istoj kategorijalnoj jedinici kao i mi. Poslednji
uslov koji doprinosi stvaranju solidarnosti odnosi se na visok nivo pozi
tivnog sankcionisanja, odnosno nagraivanja lanova za potovanje pravila
grupe. Ako ljudi dobiju nagradu zato to potuju pravila grupe kod njih se
javljaju pozitivne emocije, to dovodi do toga da razvijaju emotivnu vezanost za one koji su im dali ta priznanja (Coleman, 1991).
Pomislite na bilo koju grupu u kojoj ste osetili solidarnost i bie vam
jasno da taj oseaj proizlazi iz sklopa navedenih faktora. Sportski tim, brat
stvo, sestrinstvo, uzak krug prijatelja i porodica najee ukljuuju makar
neke od pomenutih faktora, zbog ega dolazi do pojave koherentnosti i soli
darnosti. Takve grupe imaju najvie uticaja na nas jer nam lanstvo u njima
mnogo vredi.

Hvatanje krivina
Kada grupa mora da obavi odreeni zadatak njeni lanovi moraju da
usaglase svoje akcije da bi postigli cilj. Ako uspeno obave zadatak - oni do
stiu zadovoljstvo. Meutim, zajedniko izvravanje zadatka moe da stvo
ri problem hvatanja krivina1. Mogue je da jedan ili vie lanova izbegnu
obaveze koje namee grupa, ali da na kraju, kada se zadatak uspeno obavi,
zajedno sa ostalim pripadnicima uivaju u nagradama uspeno obavljenog
zadatka. Naravno, ako svi hvataju krivine - zadatak nee biti izvren. Ljudi
uvek posmatraju ta rade drugi lanovi grupe i vrednuju da li i drugi daju
poten doprinos zajednikom cilju. Grupa e moda ponekad dopustiti da
1 Hvatanje krivina je kolokvijalan prevod engleske fraze free-riding. Frazu je takoe mogue prevesti
kao fenomen slepog putnika ili vercovanje. Iako je prevod kolokvijalizam (emu se u akademskom
engleskom jeziku esto pribegava), smatramo da preciznije odgovara onome to konceptom eli da se
opie (prim. prev.).

226

Sociologija

neko hvata krivine, ali ako ta praksa ode predaleko pojavie se negativne
emocije kao to su bes ili ljutnja. Oni koji ispunjavaju obaveze pokuae da
kazne one koji hvataju krivine i vrate ih na pravi put. U drutvenim gru
pama u kojima je cilj grupe zabava problem hvatanja krivina je manji, ali i
u takvim sluajevima mogu postojati pojedinci koji nisu spremni da uloe
istu koliinu energije da bi cela grupa osetila blagodeti zabave. Ako ode
predaleko, hvatanje krivina moe da rasturi grupu. Ljudi su veoma obazrivi
kada je u pitanju doprinos drugih zajednikom cilju.
Za teorije racionalnog izbora problem hvatanja krivina predstavlja cen
tralni problem drutvenih odnosa. Uvek je racionalno pustiti druge da
urade posao, a onda uivati u blagodetima njihovog rada. Ali, kako e se
odrati drutvo ako svi ponu da hvataju krivine? Kada se hvatanje krivina
otme kontroli racionalno je stvoriti norme koje usmeravaju ponaanje dru
gih, a onda nadzirati i forsirati podvrgavanje tim normama. Kada se hva
tanje krivina rairi do te mere da pone ugroavati kolektivnu aktivnost
- drutveni poredak se stvara isto racionalnim putem.
Hvatanje krivina se lako sankcionie u malim grupama. U veim grupa
ma, ili grupama koje imaju sloeniju strukturu, to je daleko tee. Recimo,
u socijalistikoj Jugoslaviji ljudi su mogli da gledaju dravnu televiziju, ali
da ne plaaju TV pretplatu. (U poslednje dve decenije pred raspad ljudi su
to zaista masovno radili.) Postoje dve strategije kojima je mogue suzbiti
sklonost ka hvatanju krivina u takvim sluajevima: moralno ubeivanje i
nagraivanje onih koji nazovu odmah da bi uplatili odreen iznos. Veliki
drutveni problemi - kao to su javna briga za ivotnu sredinu - mogu se
takoe sagledati kroz prizmu hvatanja krivina. Za bilo kog pojedinca ra
cionalno je izbegavati trokove koje mu namee obaveza zatite ivotne
sredine, ali ako svi hvataju krivine sredina e biti potpuno zagaena. Zato
je neophodno doneti zakone koji motiviu ljude da se ponaaju ekoloki
odgovorno. U mnogim drutvima tu ulogu obavljaju drutveni pokreti koji
se zalau za uvanje ivotne sredine. Oni identifikuju zagaivae kao osobe
sumnjivog morala.

Formacija klika (podgrupa)

Grupe se esto dele na vie podgrupa ili, izraeno terminologijom teorije
mrea - klika (videti okvir 11.2, gde je objanjeno kako se unutar grupe
stvaraju klike). Podgrupe su i dalje deo ire grupe, mada njihovi lanovi
vie komuniciraju jedni sa drugima nego sa lanovima drugih klika. Pod
grupe se najee javljaju s porastom veliine grupe jer je sve tee upoznati
sve njene lanove i obratiti panju na svakog od njih. Meutim, podgrupe
mogu da izazovu napetost u grupi, poto se deava da lanovi jedne pod
grupe gledaju na lanove drugih klika sa sumnjom i podozrenjem. Ukoliko
se meu lanovima klike razvije ono to teorija mree naziva vrlo prisnim
odnosima, gde lanovi podgrupe meusobno komuniciraju, pri emu isklju-

Drutvene grupe

227

uju odnose sa drugim ljudima, solidarnost i jedinstvo unutar ire grupe

mogu da budu narueni, a esto dolazi i do raspada grupe na nekoliko za
sebnih grupa.

Oekivanja
Kada neki lan grupe igra svoju ulogu na odreeni nain ostali lanovi
grupe oekuju da e i ostale uloge biti odigrane na isti nain (Berger, Conner
& Fisek, 1974). Ta oekivanja drugih ljudi moemo prepoznati po njihovim
pogledima ili razoaranju ukoliko nismo ispunili njihova oekivanja. Ovaj
pritisak nas nagoni da budemo dosledni u izvoenju i predstavlja jedan od
najveih centara moi grupa.
Meutim, pored toga to se zbog naih postupaka i komunikacije javljaju
oekivanja unutar grupe u pogledu naeg ponaanja, mi u grupu uvek uno
simo i neke osobine iz spoljanjeg sveta (Berger, Fisek, Norman & Zelditch,
1977; Berger, Rosenholtz & Zelditch, 1980; J. Turner, 2002; Webster & Foschi, 1988). Te odlike esto dovode do pojave oekivanja u pogledu toga ta
osoba moe da uradi unutar grupe, a ta ne, ili koliko ugleda i uticaja treba
da ima u grupi (Berger & Zelditch, 1985; Berger, Wagner & Zelditsch, 1989).
Ponekad te odlike nazivamo difuznim statusnim karakteristikama. One
obuhvataju razliite karakteristike, kao to su starost, pol, rasa i etnika pri
padnost, nivo obrazovanja, izgled, inteligencija i druge vidljive i prepoznat
ljive karakteristike kojima se lanovi grupe rukovode prilikom ispoljavanja
reakcija. Pripadnost nekoj kategorijalnoj jedinici, o emu je bilo rei u estoj
glavi, predstavlja difuznu statusnu karakteristiku. Dakle, kada se grupa sme
sti u kategorijalne jedinice - na osnovu tih difuznih statusnih karakteristika
javljaju se oekivanja i procene postupaka drugih lanova. Na primer, od
mukaraca i ena oekujemo razliite oblike ponaanja. Slino je i sa stari
jim ljudima, manjinama i drugim kategorijama koje jasno razlikujemo od
pripadnika veine. Ukoliko sumnjate u to, uzmite za primer grupu koja je
deo kategorijalne jedinice unutar koje pojedinci imaju razliite difuzne sta
tusne odlike i zapitajte se kako biste reagovali kada bi ene poele da igraju
uloge mukaraca, i obratno, ili kada bi bilo koji pojedinac poeo da ispoljava
ponaanje koje nije u skladu s njegovim likom. Vaa reakcija bi potvrdila da
postoje oekivanja u pogledu ponaanja tih pojedinaca. Dakle, ukoliko ne
verujete u vanost uklapanja u kategorijalne jedinice pokuajte da prekinete
susret time to ete se ponaati kao osoba suprotnog pola, odnosno, ukoli
ko ste ena - zauzmite muki stav, govorite kao mukarac, koristite izraze
svojstvene mukarcima; ili, to moe biti neto tee, ukoliko ste mukarac ponaajte se na nain uobiajen za ene i posmatrajte kako drugi reaguju na
vae ponaanje. injenica da je teko na takav nain obrnuti uloge svedoi
o moi difuznih statusnih karakteristika, budui da one proizlaze iz pripad
nosti kategorijalnim jedinicama.

Sociologija

228

Okvir 11.1. Izrada sociograma

Na narednoj slici je prikazan hipotetiki postavljen sociogram, izraen na sledei nain:
(a) svakoj osobi je reeno da po redu napie imena dve osobe koje joj se najvie
dopadaju;
(b) izvetaj je sastavljen na osnovu njihovih iskaza;
(c) razvrstavanjem je sainjena mrea prvog i drugog izbora drugova, tako da
ona predstavlja podgrupe prijatelja u okviru ire grupe.

Ova ilustracija je pojednostavljena i predstavlja samo mreu prvog izbora pri

jatelja.
Ovakav sociogram nam govori dosta toga. Prvo, grupa je podeljena na muko i
ensko drutvo (kliku), pri emu Marko i Jana predstavljaju kljunu vezu izmeu
mukog i enskog drutva. Milan je voa muke podgrupe, a verovatno i cele
grupe, dok je Marija glavna u enskom drutvu. Zoran, Milo, Stefan, Ana i Ivana
nalaze se na obodu grupe. Gotovo svaka grupa moe se predstaviti dijagramom
na ovaj nain. Struktura bi bila mnogo sloenija da je uveden drugi izbor prija
telja, jer bi to ukljuilo mnogo vie veza meu lanovima grupe, ali ipak ne bi
promenilo logiku sociograma: naime, on vizuelno predstavlja mreu privreno
sti u grupi. On nam prua znaajne podatke o vostvu, saobraavanju normama,
obrascima interakcije, donoenju odluka i drugim elementima grupe.

Upuivanje i referentne grupe

Kao to smo ve pominjali u estoj glavi, grupe nam slue kao referentni
okvir ili referentna grupa, to znai da nam pruaju osnov za usmeravanje

Drutvene grupe

229

misli i postupaka. Taj proces se ne odvija samo unutar grupe u kojoj trenut
no uestvujemo, ve vai i za grupe sa ijim lanovima trenutno nismo u
interakciji, pa ak i za grupe iji lanovi nikad nismo ni bili. Naime, mi se u
nekim okolnostima uglavnom u isto vreme pozivamo na norme, vrednosti,
uverenja i druge kulturne simbole nekoliko razliitih grupa. Na primer, mi
smo svesni normi i drugih oekivanja grupe u kojoj se trenutno nalazimo,
ali u isto vreme moemo da se pozivamo na simbole drugih grupa, kao to
su naa porodica, bliski prijatelji ili grupe iji lanovi bismo eleli da bude
mo.
Da bismo razumeli svoje ponaanje neophodno je da poznajemo sklop
referentnih grupa, grupa na koje se pozivamo (Keller, 1958; Merton & Rossi,
1957). Na mozak i njegove odgovarajue kognitivne funkcije (Piaget, 1948)
omoguavaju nam da preuzmemo ulogu drugih koji nisu trenutno s nama,
pri emu koristimo svoju privrenost njima kao smernicu za dalje pona
anje (Mead, 1934; Shibutani, 1955). Dakle, proces pozivanja na referentne
grupe u velikoj meri razvija i iri prirodu uestvovanja u grupi, kao i pro
cese posredstvom kojih grupe utiu na nae ponaanje. Ako zamislite bilo
koju situaciju u grupi, i zapitate se koje referentne grupe u tim okolnostima
slue kao referentni okvir, mislim da ete biti zaprepaeni injenicom da
ulogu referentnog okvira esto igra neka odsutna, odnosno udaljena grupa.
Mo udaljenih referentnih grupa je uvek prisutna i suptilno utie na nae
razmiljanje i ponaanje.
Sa grupama koje koristimo kao referentni okvir ili vodi ponaanja mo
emo da budemo povezani na razliite naine. Pre svega, moemo da bu
demo lan te grupe. Meutim, ak i tom sluaju, odnosi u grupi mogu biti
zamreni. Ukoliko smatrate da je lanstvo u nekoj grupi ispod vaeg nivoa
na to obino ukazujete svojim ponaanjem. Umesto da prihvatite pravila
grupe vi ete igrati ulogu koja vas prikazuje udaljenim od grupe, a ponaa
njem i recima ete naglasiti da niste bliski grupi. Druga vrsta vezanosti za
referentnu grupu je negativna - osoba nije lan neke grupe, ali se bori protiv
njenih vrednosti, uverenja i pravila. Na primer, ljudi koji su protiv prava na
abortus i oni koji se zalau za ovo pravo ne samo da su priklonjeni ideologiji
i normama svojih grupa i organizacija ve i iskazuju negativan stav prema
suprotnom taboru. Ponaanje lanova neke grupe ne moe se u potpunosti
razumeti bez razmatranja njihovog negativnog odnoenja prema ideologiji
neprijatelja . Jo jedan mogu nain odnoenja prema referentnoj grupi
ukljuuje tenju ka lanstvu u toj grupi, pri emu ideologija, norme, poloaji
i uloge te grupe deluju kao referentni okvir koji usmerava ponaanje poje
dinca. Na primer, ponaanje saradnika u nastavi delimino moemo tuma
iti u svetlu njegovog usmerenja, odnosno tenje da postane deo nastavnog
osoblja fakulteta. Kao referentni okvir moe nam posluiti i grupa kojoj ne
pripadamo, a sa ijim pravilima, ideologijom i normama se identifikujemo.
Za vreme studentskih protesta ezdesetih godina prolog veka mnogi stu-

Sociologija

230

denti su oblaili radna odela, poput onih koja nose zemljoradnici, iako je
retko ko od njih ikad obavljao neki slian fiziki posao, brinuo o usevima
ili kosio travu. Slino tome, mladi se danas mahom oblae kao pripadnici
grupa iji lanovi zapravo nikad nee biti. Na primer, mnogi studenti se
oblae, a delimino i dre kao lanovi nekih bandi, iako nikad nisu pripadali
nikakvoj bandi (a i kada bi zaista postali lanovi neke bande - realnost bi ih
preplaila). Sem toga, mladi se esto oblae i ponaaju kao igrai popularnih
sportskih timova.
Zbog velikih kognitivnih mogunosti mozga ljudi su u stanju da razmi
ljaju o drugim ljudima, grupama i njihovim kulturama, koji nisu trenutno
prisutni, pri emu koriste elemente ovih drugih grupa kao okvir koji usmerava njihove misli i postupke. U stvari, referentna grupa uopte ne mora biti
grupa, ve moe da bude nekakva sloena organizacija. Ona ak moe biti i
zamiljena. To je est sluaj sa izofreniarima, koji kao referentni okvir za
svoje razgovore koriste grupe i ljude koji ne postoje van njihove svesti.

Virtuelne grupe
U poslednje dve decenije internet je doveo do nastanka potpuno novog
oblika grupa - virtuelnih grupa. irom sveta, ljudi etuju, bloguju, igraju
igrice i upranjavaju druge aktivnosti sa ljudima koje verovatno nikada
nee sresti uivo. Ipak, uee u ovakvim virtuelnim grupama moe znat
no uticati na pojedinca. Takva grupa esto moe postati glavna referentna
grupa koja izdaleka usmerava ponaanje pojedinca. Jednom prilikom sam
upitao moju studentkinju gotiarku kada se prvi put susrela sa takvim
nainom oblaenja i ponaanja. Oekivao sam da e rei da je na to uticala
serija Porodica Adams. Meutim, odgovorila mi je da je sve u vezi sa izgle
dom i ponaanjem gotiara pronala na internetu i da joj virtuelni drugari
slue kao uzor za oblaenje, ali i za mnogo vanije teme kao to su vrednosti
i uverenja. Rekla mi je da je odrasla u gradiu u junoj Kaliforniji, gde nije
bilo gotiara, ali da je ona ipak imala potrebu da se izrazi na drugaiji
nain. Zato je pronala na internetu nove referentne grupe. Kasnije je na
fakultetu upoznala jo gotiara, s kojima je ovog puta mogla neposredno
da komunicira.
Virtuelni svet uvodi potpuno novu sferu grupnih aktivnosti, pri emu
potencijalno proiruje razliitost i opseg uticaja grupa na pojedinca. Taj uticaj raste kada je pojedinac u mogunosti da potvrdi stanovita virtuelne
grupe u direktnoj komunikaciji sa drugima koji dele slian pogled na svet.

Uska grla
Grupe organizuju vei deo ovekovih aktivnosti, ali do odreene grani
ce. Tokom veeg dela ljudske povesti ljudi su obavljali dnevne aktivnosti u
relativno malim grupama, koje odgovaraju primarnim grupama. Ukoliko
je grupa bila vea ljudi su iveli u grupama nalik na sekundarne grupe, u

Drutvene grupe

231

kojima su postojale manje klike ili podgrupe. Meutim, kako se broj stanov
nika i aktivnosti koje treba sprovesti uveavao prosto umnoavanje grupa
vie nije bilo dovoljno. Delovanje grupe je u nekoliko pravaca ogranieno, s
obzirom na to da one izazivaju neto to je nemaki sociolog Niklas Luman
(Luhmann, 1982) nazvao uskim grlima. Ta uska grla proizlaze iz injenice
da se u grupi u kojoj postoji neposredan kontakt moe priati samo o jed
noj temi, i da samo jedna osoba mo_e imati re. Ukoliko ne verujete, samo
posmatrajte ta se dogaa u grupi kada nekoliko ljudi eli u isto vreme da
kae neto, pri emu svako uvodi novu temu u razgovor. Tada obino na
stane haos, sve dok neko ne ovlada situacijom, odredi temu razgovora i da
re jednom uesniku. Neophodnost postojanja ureene interakcije u malim
grupama ukazuje na to da postoje velika ogranienja u pogledu toga ta
neka grupa moe da postigne i kojom brzinom moe da obavi zadatak.
Kada su zadaci jednostavni - grupa je dovoljna za organizaciju ljudi. Me
utim, kako grupa moe da prevazie ogranienja kada se opseg zadataka
i aktivnosti proiri? Tada grupe treba nekako povezati, pri emu bi svaka
grupa obavljala ogranien broj aktivnosti, koje su usklaene s aktivnostima
drugih grupa. Odatle nastaju sloene organizacije, koje su tema dvanaeste
glave. Zato su grupe esto uklopljene u organizacije, pri emu provode i
prenose ideologiju, pravila i druge kulturne elemente organizacije. Koordi
nacija grupa se postie tako to se u njima uspostavljaju zajednika kultura i
spoljanji autoritet. Na taj nain mogue je ostvariti vie ciljeve, to ipak ima
svoju cenu - aktivnosti grupe su ograniene zahtevima organizacije. Pone
kad smo svesni tih ogranienja koja namee organizacija, kao, na primer,
kada spremate prezentaciju za predavanje (jedna grupa), ili radite s drugim
ljudima (druga grupa) u fabrici.

Saetak
1. Vei deo ponaanja i interakcije odvija se u okviru drutvene strukture
ili organizovane mree poloaja, normi i uloga.
2. Zavisno od veliine, grupe mogu biti primarne i sekundarne. Primar
ne grupe su koherentnije i prisnije, i podrazumevaju vii stepen poto
vanja pravila grupe.
3. Grupe imaju mo nad ljudima. One svojim lanovima nameu i ogra
niavaju predstave, samopoimanje, vrednosti i uverenja, oseanja, po
bude i nain igranja uloga.
4. Grupe su veoma dinamine strukture, koje ukljuuju niz osnovnih
procesa:
(a) vodstvo, koje pripada voama zadatka i socioemocionalnim vo
ama;

232

Sociologija

(b) donoenje odluka, postizanje saglasnosti i razvoj grupnog milje

nja;
(c) koherentnost i solidarnost, koje proizlaze iz este komunikacije,
sline prolosti lanova i oseaja spoljne pretnje;
(d) problem hvatanja krivina (fenomen slepog putnika);
(e) oekivanja ili upotrebu spoljnih odlika lanova ili njihovih preanjih izvedbi, kako bi se predvidelo njihovo ponaanje u grupi;
(f) stvaranje klika, odnosno podgrupa; i
(g) pozivanje na spoljanje grupe, koje slue kao referentni okvir za
usmeravanje misli i reakcija u odreenim okolnostima.
5. Grupe su, meutim, ipak ograniene u pogledu toga koliko aktivnosti
mogu da organizuju. Kada se problemi uslonjavaju, a broj ljudi koje
valja organizovati raste, u svim grupama nastaju problemi uskog grla.
6. Kada se iri opseg drutva, a zadaci uslonjavaju, grupe se povezuju u
organizacije, koje, kako emo videti u dvanaestoj glavi, ukljuuju for
malne uloge, jasnu podelu rada, poredak autoriteta, kontrolu emocija,
tehniku kompetenciju slubenika, organizacionu kontrolu ustanove i
napredovanje u hijerarhiji.

Kljuni pojmovi
Difuzne statusne karakteristike: pripadnost kategorijalnoj jedinici, koja
dovodi do procene i oekivanja u pogledu ponaanja njenih lanova.
Ljudi ovakva oekivanja unose u sve grupe u koje stupaju i zato se te
odlike nazivaju difuzne statusne karakteristike.
Grupa: mala drutvena struktura sainjena od samo nekoliko razliitih
statusnih poloaja, relativno malog broja lanova, relativno vrstih
veza izmeu poloaja i jasnih kulturnih oekivanja u pogledu ponaa
nja vezanih za odgovarajue grupe.
Grupno miljenje: proces donoenja odluka u grupi, pri emu pojedinci
podravaju jedni druge do te mere da doneta odluka nema mnogo
veze sa stvarnom situacijom.
Hvatanje krivina: tendencija odreenih lanova grupe da izbegavaju da
rade i daju doprinos postizanju cilja, a da istovremeno uivaju u zaslu
gama drugih lanova i pogodnostima sprovedenih aktivnosti.
Klike: podela lanova grupa na vie podgrupa u kojima postoje prisni
odnosi meu lanovima.
Primarna grupa: mala grupa sa neposrednim meusobnim kontaktima,
gde ljudi oseaju da su bliski i sloni.
Referentna grupa: predstave preuzete od grupa, kako onih u kojima ue
stvujemo, tako i onih koje su udaljene, a koje koristimo kao referentni
okvir za samoprocenu i usmeravanje ponaanja.

Drutvene grupe

233

Sekundarne grupe: vee grupe, u kojima nisu mogui neposredni kon

takti meu lanovima, to dovodi do smanjenja stepena prisnosti,
slonosti i trajanja.
Socioemocionalni voa: voa koji smiruje napetost koja nastaje kada
lanovi grupe nastoje da ostvare grupni cilj.
Voa zadatka: voa koji usmerava i usklauje aktivnosti ostalih lanova
grupe u cilju reavanja zadatka.

G lava 12

ORGANIZACIJE
Organizacija ranih ljudskih populacija bila je veoma jednostavna: ne
koliko porodica (sastavljenih od majki, oeva i dece) selilo se u grupama,
lovei i skupljajui plodove. Veinu aktivnosti u ovim prostim drutvima,
tokom veeg dela ljudske povesti (Maryanski & Turner, 1992; Nolan & Lenski, 2004; J. Turner, 2003), sprovodili su sami pojedinci ili porodine zajed
nice. Poto su ljudi poeli trajno da se naseljavaju na jednom prostoru, u
periodu od pre 8.000 do 12.000 godina, njihova brojnost se znatno uveala.
Male grupe, koje su ivele u malim zajednicama, vie nisu bile dovoljne da
organizuju povean broj ljudi, pa su se tako srodnike grupe spajale u vee
rodbinske jedinice, koje su se potom povezale u jo vee sisteme - rodove
(videti devetnaestu glavu, gde se opisuju detalji procesa). Potom, kako se
obim drutva poveavao, loze su se povezivale u klanove, koji su, ukoliko je
bilo potrebno, mogli da se poveu u polovine1 (niz povezanih klanova).
Dakle, ljudi su za temelj sloenijih obrazaca drutvene organizacije uzeli
osnovnu jedinicu grupe - nuklearnu porodicu, koju ine roditelji i njihova
deca. Posredstvom krvnih i branih veza, drutvo moe organizovati ak i
nekoliko miliona ljudi, mada su zajednice uglavnom brojale po nekoliko
hiljada lanova. Ipak, pre najvie 5.000 godina, organizacija ljudi na osnovu
krvnog srodstva i branih veza dostigla je granicu. Srodnike grupe vie nisu
bile dovoljne, jer je jednostavno bilo previe ljudi i previe aktivnosti koje je
trebalo organizovati, te je bilo potrebno osmisliti nov oblik drutvene orga
nizacije kako bi drutva mogla da rastu i razvijaju se. Tako su polako poeli
da se pojavljuju formalni ili sloeni oblici organizacije, isprva na Bliskom
istoku i u Aziji, a potom i u Evropi i delovima severne Afrike. Formalna ili
sloena organizacija okuplja pojedince koji nisu povezani na osnovu mesta
koje zauzimaju u srodnikom sistemu, ve na osnovu specijalizovanih sta
tusnih poloaja, koji podrazumevaju odreene vetine i obaveze. Ti statusni
poloaji su povezani u hijerarhijski sistem autoriteta. Formalne organiza
cije uglavnom nazivamo birokratijom, obino s dozom podsmeha. Kada
1 Pleme je sainjeno iz dve ovakve jedinice. Otuda naziv polovina. Autor inae ovde upotrebljava en
glesku re moiety. Na tu re ponovo nailazimo u esnaestoj glavi (prim. prev.).

Organizacije

235

su ljudi pronali nain za uspostavljanje birokratije ljudska drutva su se iz

korena promenila. Poto su uspostavljene formalne ili sloene organizacije
na scenu su stupile velike vojske i politiki sistemi sposobni za upravljanje
velikim teritorijama; izvoeni su veliki javni radovi, poput izgradnje puteva,
pristanita, kanala i razliitih graevina; gradili su se ogromni i raskoni
religijski hramovi i tako dalje.

Veberov idealni tip formalne organizacije

Nemaki sociolog Maks Veber, jedan od osnivaa moderne sociologije,
osmislio je idealnotipski model racionalne birokratije (Weber, 1922). Ra
zume se, on je znao da je taj idealni tip vrsta teorijske fikcije, ali da je ipak
mogao da poslui kao zajedniko merilo za procenu razliitih tipova ra
cionalnih birokratija. Prvo, sve birokratije ukljuuju jasnu podelu rada, u
kojoj svaki slubeni poloaj nosi sa sobom poseban niz odgovornosti. Dru
go, norme koje propisuju odgovarajue vladanje za svaki poloaj i odnose
meu poloajima eksplicitne su, jasne i kodifikovane u pismenom obliku.
Tree, razliiti poloaji ureeni su hijerarhijski, s tim da slubeni poloaji
koji su na viim stupnjevima autoriteta nadgledaju one koji su ispod njih.
etvrto, slubenici obavljaju posao u skladu sa svojim poloajem, emocio
nalno neutralno i nepristrasno, potiskujui oseanja i strasti. Peto, ljudima
se dodeljuju poloaji na osnovu tehnike strunosti, a ne na osnovu linih
sklonosti i obzira. esto, slubene poloaje ne poseduju slubenici, nego
vee korporacije. I sedmo, tokom karijere ljudi se, na osnovu zasluga i staa,
penju na hijerarhijskoj lestvici.
Ovaj koncept birokratije izgleda nam pomalo hladno i bezlino. Zapravo,
i Veber je bio zabrinut zbog uticaja ovog aspekta birokratije na drutveni
ivot u modernim drutvima u kojima je birokratizacija jasna tenja. Veber
je verovatno previe brinuo, jer ljudi obino nau neki nain da uine ivot
podnoljivijim i prijatnijim u okviru birokratskih struktura (Maryanski &
Turner, 1992). No, ipak, zato su ljudi uopte stvorili birokratske strukture,
imajui u vidu njihovu formalnost i bezlinost? Zato nekoga zarobiti, da
upotrebimo Veberovu metaforu, u ovaj svet hijerarhije, ogranienja i bezlinosti?
Funkcionalistike teorije moda daju najbolji odgovor na ovo pitanje.
Kao to je ranije primeeno, kada se populacije poveaju i poinju d se
prihvataju sloenijih zadataka, kao to su javni radovi, vojna odbrana ili
osvajanja i unutranja politika uprava i kontrola, javlja se potreba da se
uspostave sloenije organizacione strukture. Kako su drevni Egipani mogli
da sagrade velike piramide? Kako su rimske legije mogle da osvoje vei deo
Evrope i severne Afrike i veliki deo Bliskog istoka? Kako je mogue organizovati hiljade radnika u korporacijama? Rat je moda bio glavni podstrek

Sociologija

236

za stvaranje birokratije, poto je trebalo mobilisati veliku vojsku, ali su, sem
rata, od velikog znaaja bili i veliki javni radovi, upravljanje prostranim teritorijama i velika populacija. Za sprovoenje velikih i sloenih aktivnosti
bile su potrebne nove strukture koje bi nadilazile grupu. Meutim, tokom
veeg dela ljudske povesti drutvene aktivnosti su se odvijale u relativno
malim zajednicama. ak i kada je poelo osnivanje veih drutvenih zajed
nica zasnovanih na srodstvu, ipak je bilo ogranienja u pogledu toga koliko
velika i zahtevna kolektivna akcija moe da bude. Sa razvojem hortikulture
i poljoprivrede (videti prolog) zakorailo se u potpuno novu vrstu drutve
nog organizovanja, to ne bi bilo mogue bez dve kljune inovacije.
Te dve inovacije su ukljuivale:
(a) razvoj novca; i
(b) irenje trita.
Jednom poto su radnici bili isplaivani u vrstoj valuti, poto su mo
gli da prodaju svoj rad na tritu i koriste prihode za kupovinu robe koju
nisu mogli da proizvedu za sebe, pripremljeno je tlo za nastanak birokra
tije - ukoliko je postojala potreba za upoljavanjem velikog broja ljudi na
razliitim zadacima (Weber, 1922). Posredstvom novca i trita bilo je mo
gue oformiti nove nesrodnike strukture kako bi se proirio domen ljudske
aktivnosti. Talkot Parsons, istaknuti predstavnik funkcionalistike teorije
prolog veka, u svojim kasnijim radovima tvrdi da su drutvena evolucija i
razvoj zavisili od stvaranja birokratskih struktura (Parsons, 1966; 1971). U
poetku, te strukture nisu liile na Veberov idealni tip birokratije, jer su se
izbor i unapreivanje pojedinaca uglavnom zasnivali na porodinim veza
ma i linim nahoenjima, umesto na strunosti pojedinaca. Sve dok se ova
prepreka na putu ka racionalnosti ne prevazie potpuna modernizacija
nije mogua. Zaista, mnoge kritine aspekte Veberove tipologije danas je
nemogue realizovati u veem delu sveta, to ima za posledicu da drutva
ostaju zarobljena u predmodernoj fazi.

Oblici formalne organizacije

Amitaj Ecioni je jednom prilikom predloio korisnu podelu formalnih
organizacija u modernim drutvima (Etzioni, 1961; 1964). Jednu vrstu
ine dobrovoljne ili volonterske organizacije, u koje lanovi mogu
slobodno da se ukljuuju i da iz njih istupaju. lanovi takvih organizacija
nisu plaeni, ali kada se organizacija dovoljno proiri ona angauje i
profesionalno plaeno osoblje koje je organizovano birokratski. U Americi
su dobrovoljne organizacije vrlo zapaene i mogu da postoje radi ispunjenja

Organizacije

237

razliitih ciljeva: predstavljaju nain da se slobodno vreme ispuni korisnim

aktivnostima; preduzimaju drutvene ili politike akcije; uspostavljaju
posebne interesne grupe (npr. Nacionalno udruenje vlasnika oruja i
Sijera klab2); funkcioniu kao dopuna nekoj drugoj organizaciji (kao npr.
Nacionalno udruenje roditelja i nastavnika3, koje je svojevrsna dopuna
kolskoj organizaciji); mogu da slue da bi se olakala komunikacija i
moda ekonomska i politika akcija meu onima u odreenoj drutvenoj
kategoriji (npr. Nacionalno udruenje za unapreenje poloaja obojenih
ljudi ili Nacionalna organizacija ena4); esto predstavljaju nain da se
prikupe dobrovoljni prilozi (Junajted vej5, misija Skid row za pomaganje
stanovnicima sirotinjskih etvrti); te radi ispunjenja i zadovoljenja mnogih
drugih potreba, aktivnosti i ciljeva.
Drugu vrstu organizacija u modernim drutvima ine prinudne orga
nizacije, koje razdvajaju lanove od ostatka drutva i ograniavaju njihove
aktivnosti pod stalno prisutnom pretnjom fizikom prinudom. Zatvorenici,
pacijenti u mentalnim ustanovama, ili vojni regruti, deo su prinudnih or
ganizacija ije je profesionalno osoblje birokratski organizovano. Ureenja
ovakvih organizacija obino su naglaeno hijerarhijskog karaktera, sa ja
snim odreenjem autoriteta za sprovoenje i regulisanje aktivnosti i, ukoli
ko je potrebno, za primenu prinude.
Trei veliki tip organizacije su utilitarne organizacije, u koje ljudi stupa
ju iz odreenih praktinih razloga, poto su, reeno u maniru teorije racio
nalnog izbora, preraunali trokove ulaska i dobit od stupanja u njih. Neki
od primera ove vrste organizacija obuhvataju privatne korporacije, univer
zitete, sindikate i vladine organizacije. U postindustrijskom drutvu ovakve
organizacije gospodare naim ivotima.
Podela organizacija na tri vrste - dobrovoljne, prinudne i utilitarne orga
nizacije - i sama predstavlja vrstu idealnotipske podele. U jednoj organiza
ciji esto se susreu elementi dva druga tipa. Na primer, osnovno i srednje
obrazovanje su prinudnog tipa u smislu da se od uenika zakonom zahteva
da prisustvuju nastavi, ali su ove organizacije i utilitarnog karaktera, jer,
kako pojedinci stiu vie znanja, istovremeno zaraunavaju koliku dobit
imaju od vieg obrazovanja. Ili, da uzmemo drugi primer, dobrovoljne or
ganizacije (npr. religijska sekta) mogu da postanu naglaeno prinudnog ka
raktera poto neko postane njihov lan. U prinudnim organizacijama moe
da postoji i neki element dobrovoljnih i utilitarnih organizacija, kao to je u
sluaju kad se neko sam prijavi u vojnu slubu ili se, pak, prijavi u mentalnu
2 National Rifle Association - Nacionalno udruenje vlasnika oruja; Sierra Club - najstarija amerika
organizacija za zatitu ivotne sredine (prim. prev.).
3 National Parent Teacher Association (PTA) (prim. prev.).

4 National Organization for Women (NOW) (prim. prev.).

5

United Way - udruenje dobrotvornih organizacija; Skid row mission - misija za pomaganje be

skunicima (prim. prev.).

238

Sociologija

ustanovu. Ecionijeva podela nam daje grubu skicu varijacija u tipovima bi

rokratskih organizacija, pomou kojih se ljudi organizuju. Sada se moemo
zapitati: zbog ega dolazi do preovlaivanja nekog tipa ili razliitih oblika
tog tipa? Odgovor na to pitanje ponudie nam ekologija organizacija.

Ekologija organizacija
Sve ekoloke teorije smatraju da se drutveni uesnici nadmeu za resur
se u okviru razliitih domena sredstava (videti treu glavu). Stoga, sa eko
loke take gledita, organizacije zauzimaju domene ili oblasti resursa koje
se sastoje od lanova, potroaa, klijenata, vladinih subvencija ili bilo kog
sredstva neophodnog za opstanak organizacije. Organizacije moemo podeliti na osnovu resursa koji su im neophodni za opstanak. Na primer, sve
kole zauzimaju oblast (niu) koja se izdrava od prihoda od poreza i, pone
kad, kolarine; svi sindikati zauzimaju oblast (niu) koja obuhvata radnike
u profitnim preduzeima ili vladinim organizacijama; sve novine zauzimaju
oblast (niu) pretplatnika i oglaivaa; svi maloprodajni objekti zauzimaju
oblast koja obuhvata kupce, kao i specijalne oblasti (nie) koje se odnose na
odreen tip kupaca, kao to su kupci automobila, odee, sportske opreme
itd. Retko kad postoji samo jedna organizacija u okviru jedne oblasti re
sursa - obino ih ima vie i one se ubrzo uputaju u borbu za resurse u toj
oblasti. Deava se da se itave populacije organizacija, poput biolokih vrsta,
nadmeu za sredstva u okviru neke oblasti. Ipak, kako populacija organiza
cija raste i oblast resursa je previe iskoriena, neke organizacije odumiru
ili se bar njihov broj smanjuje (Hannah & Freeman, 1977; 1984; 1986; 1987;
1988; 1989). Na primer, broj sindikata i njihovih lanova je rastao kada su se
radnici u Americi suprotstavljali zloupotrebama mnogih kompanija (fond
nezadovoljnih radnika koji sainjavaju oblast resursa sindikata), ali kako
su sukobi izmeu radnika i rukovodstva postali manje napeti, i kako se
privreda orijentisala ka inovnikim poslovima, oblast resursa sindikata se
smanjila, to je dovelo do dramatinog smanjenja broja sindikata u Americi
i njihovih lanova. Jedno vreme je na tritu bilo mnogo amerikih proizvo
aa automobila - sada ih na domaem i meunarodnom tritu ima samo
dva ili tri. U oblasti maloprodaje robe iroke potronje nekad je postojalo
mnogo velikih kompanija - mnoge od njih su nestale usled jake konku
rencije, npr. Montgomery Ward, White Front, Gemco, Fedco, Grants (ukoliko
niste uli za ove maloprodajne lance, to znai da su zaista mrtvi). Sada po
stoji Wal-Mart, koji lii na gorilu od 300 kilograma koji oteava opstanak
jo nekolicini prodavnica ove vrste koje i dalje postoje - prodavnicama kao
to su Sears i Kmart (koji je, ironino, izbacio iz konkurencije mnoge druge
supermarkete, da bi ga posle Wal-Mart teko ranio, koristei istu formulu
kao Kmart, samo bolje sprovedenu). Sada su Sears i Kmart morali da se

Organizacije

239

udrue kako ih Wal-Mart ne bi izbacio s trita. S ekoloke take gledita, na

iste primere nailazimo u svim vrstama organizacija - kolama, bolnicama,
klinikama, novinskim redakcijama, supermarketima, koledima i slino.
Vaan deo ekoloke analize je pojam gustine nie (niche density), koji se
odnosi na ukupan broj organizacija u oblasti koje se slue njenim resursima.
Kada je gustina velika - odnosno kada ima vie organizacija koje pokuava
ju da se domognu resursa odreene vrste - konkurencija u toj oblasti raste,
pa neke organizacije odumiru ili ih preuzimaju one uspenije. Na primer,
u Americi je u jednom trenutku postojalo jako mnogo razliitih radnikih
sindikata koji su se meusobno tako intenzivno nadmetali da su se na kraju
neki od njih ugasili, a veina ih se pridruila savezima sindikata kao to
su AFL i CIO ili drugim velikim sindikatima kao to je Teamsters. Ponovo
emo uzeti za primer supermarkete u SAD. Dakle, konkurencija izmeu
velikih lanaca je jaka, to dovodi do toga da se mnogi povlae sa trita ili se
sele u novu oblast resursa. Lanci supermarketa JCPenney nekad su prodava
li praktino sve, od kosilica, nametaja i alata, do donjeg rublja i odee, ali
su vlasnici otkrili da ne mogu da se nadmeu sa hipermarketima i lancima
kao to su Sears, Kmart i Wal-Mart. Zato su se premestili u drugu oblast
resursa, ostavivi prodaju robe iroke namene i opredelivi se za prodaju
odee i kunih potreptina.
Dakle, konkurencija raste s gustinom nie. U tom nadmetanju neke orga
nizacije opstaju, a druge nestaju ili su prinuene da potrae resurse u drugim
oblastima. Taj proces se ne odvija samo na primerima supermarketa ve i u
drugim vrstama organizacija. Na primer, za dobrovoljne organizacije oblast
resursa predstavljaju potencijalni lanovi; kako njihova gustina raste, i kako
sve vie organizacija bude trailo lanove sa odreenim prihodima, obra
zovanjem i drugim osobinama, neke organizacije e morati da se presele u
novu oblast koja obuhvata lanove sa razliitim prihodima, stepenom obra
zovanja i drugim karakteristikama (McPherson, 1981; 1983; 1988; 1990).
Na primer, udruenja koja se u SAD bave drutvenokorisnim aktivnostima,
kao to su Lions, Rotary i Optimist, morala su da se premeste u novu oblast i
potrae novu vrstu lanova, koji 50 godina ranije gotovo ne bi imali ansi da
postanu lanovi ovih klubova. Pritisak konkurencije utie ak i na vladine
slube, kojima su potrebna sredstva od dravnih prihoda, poreza u prvom
redu: ukoliko se previe slubi nadmee za sredstva iste vrste (npr. sredstva
za zdravstvo) neke e propasti ili e ih druge slube preuzeti.
Ukupan nivo (ili koliina) resursa u nii takoe je vaan. Ukoliko se sred
stva (resursi) poveavaju konkurencija se smanjuje sve dok jo vie organi
zacija ne stupi u istu oblast i ne povea njenu gustinu. Ukoliko se sredstva
smanjuju konkurencija e ojaati i neke organizacije e nestati ili e se premestiti u novu oblast. Dobar primer je industrija odbrane u Americi posle
raspada Sovjetskog Saveza ranih devedesetih godina prolog veka. Jedno
vreme, sve do skorog poveanja rashoda namenjenih vojsci kao posledi-

240

Sociologija

ca dogaaja od 11. septembra, ukupan nivo sredstava izdvajanih za vojnu

opremu stalno je opadao, zbog ega su mnoge kompanije bankrotirale, dok
su se ostale premestile u druge domene (proizvodnja opreme za nevojnu
upotrebu) ili su se pridruile uspenijim kompanijama.
Dakle, ekoloka analiza vidi drutvo i svetski privredni sistem kao niz
oblasti resursa, koje se sastoje od novca, lanova, klijenata, kupaca ili bilo
kojih drugih resursa koji obezbeuju opstanak neke organizacije. Visok
nivo resursa u ovim oblastima omoguava pojavu novih organizacija sve
dok njihova gustina ne povea konkurenciju, uzrokujui da se neke organi
zacije ugase ili potrae nove domene. Raspodela tipova organizacija u dru
tvu ogledalo je broja oblasti resursa, njihove gustine, nivoa konkurencije
za sredstva u odreenoj oblasti i stope propadanja organizacija. Ukoliko,
na primer, postoji dosta vladinih organizacija, to znai da se prihodi od
visokih poreza ulau u javne radove i dobrobit (kao to je sluaj s Francu
skom); ukoliko ima dosta novina i asopisa znai da postoji iroka itala
ka publika i niz kompanija koje zakupljuju oglasni prostor; ukoliko postoji
puno butika u kojima se prodaje odea za tinejdere to znai da ima dosta
tinejdera s dovoljno novca u depu; ukoliko postoje velike knjiare znai
da ljudi dosta itaju (ili pak vole da provode vreme u ogromnim knjiarama
i piju kafu6) i tako dalje. Dakle, broj i vrsta formalnih organizacija u drutvu
umnogome zavise od koliine resursa u oblastima koje one zauzimaju, kao
i konkurencije izmeu organizacija u tim oblastima.

Unutranja dinamika organizacija

Ekoloke analize nam razjanjavaju zato nastaju razliiti tipovi organi
zacija, ali ne objanjavaju detaljno ta se deava unutar organizacija. Opsta
nak organizacija u velikoj meri zavisi od naina njihovog funkcionisanja.
Stoga bi trebalo da preispitamo neke od unutranjih snaga organizacija.

Neformalni sistem
Prema teoriji simbolike interakcije, ljudi grade socijalne odnose ak i
kada postoje teke birokratske prepreke njihovom ostvarenju. Ljudi nisu
roboti ili delovi hladne, bezline birokratske mainerije - oni sve vreme
stvaraju prijateljstva, i to esto uprkos formalnoj strukturi birokratije. Pro
ces stvaranja niza linih i neformalnih odnosa esto se naziva neformalnim
sistemom (Roethlisberger & Dickson, 1939).
Ponekad neformalni sistemi rade u korist organizacije, kao u sluaju kada
radnici ne potuju kruta pravila koja ometaju efikasnost u obavljanju posla.
U drugim sluajevima, neformalni sistemi rade protiv organizacionih cilje6 U Americi postoje tzv, big-box bookstores, ogromne knjiare nalik na hipermarkete, u ijem sastavu
postoje kafii (prim. red.).

Organizacije

241

va tako to stvaraju mree neformalnih veza koje ometaju ljude u obavljanju

posla. Na primer, svi smo se susretali sa zaposlenima koji su previe zauzeti
askanjem ili ogovaranjem s kolegama da bi obratili panju na svoj posao,
ali smo jednako esto nailazili i na zaposlene koji koriste svoje neformalne
mree u organizaciji da bi nam pomogli da izaemo na kraj sa sloenom
birokratskom procedurom.
Dakle, struktura organizacije je mnogo vie od poloaja i linija autoriteta
na organizacionoj mapi. Toj formalnoj strukturi pridodati su neformalni
odnosi koji dopunjavaju, a ponekad i podrivaju formalni sistem poloaja,
normi i autoriteta. Da bismo razumeli strukturu i funkcionisanje organiza
cija moramo razmotriti njihove formalne i neformalne sisteme.

Vlast
Vlast i konflikt. Sve teorije konflikta istiu uticaj nejednakosti na stva
ranje tenzija i sukoba (Collins, 1975). Poto organizacije predstavljaju hije
rarhije vlasti, to bi znailo da je, usled nejednake raspodele moi, konflikt
neprestano prisutan. Zapravo, srdba ljudi koji zauzimaju nie poloaje
u hijerarhiji prema onima koji imaju vlast esto je pokreta neformalnih
sistema (Dahrendorf, 1959). U odreenom smislu, neformalni sistemi po
staju nain da se ouva lino dostojanstvo osobe (i predstava o sebi), dok
istovremeno omoguavaju radniku da se tiho opire, ili osveti ljudima na
viim poloajima.
Razlike u vlasti takoe stvaraju sukobe u trci za istaknut poloaj u or
ganizaciji. Oni koji imaju odreena ovlaenja, dunosti i vlast trude se da
ih ne prepuste onima koji bi mogli da im preuzmu poloaj. I zaista, veliki
broj sukoba u organizacijama izbija kada zaposleni i razliita odeljenja u
okviru organizacije polau pravo na vrenje vlasti, da bi se na kraju sukobili
s drugima koji imaju sline zahteve. Svako od nas se sigurno zatekao usred
takvog sukoba, kad razliiti ljudi zahtevaju svoje pravo da se pozabave
naim problemima, ili smo moda naili na osobu koja je bez ovlaenja
obavljala tu posao i bila strogo prekorena zbog toga. U ovakvim situacija
ma jasno se osea napetost, to nam pokazuje da jasno definisani poloaji i
formalna pravila ne uspevaju uvek da eliminiu sukobe, ve esto doprinose
njihovom rasplamsavanju. Dakle, u prirodi hijerarhije vlasti jeste da zapo
sleni u organizaciji ulau znatnu koliinu vremena i emocionalne energije
u konflikt.
Dunosti i vlast. Vrste zadataka (dunosti) organizacije, i tehnologi
je koju ona koristi, u znatnoj meri utiu na prirodu strukture, naroito na
nivoe hijerarhije (Perrow, 1967; 1986). Po pravilu, kada obavljanje zadata
ka ukljuuje maine i radnike, hijerarhija se poveava jer radnici i maine
moraju da se usklade. Ipak, prevelik stepen nadzora moe izazvati neza
dovoljstvo radnika i pobunu protiv nadreenih, kao to je to bio sluaj s
automobilskom industrijom u Americi sve dok nije nainjen vei napor -

242

Sociologija

kao u fabrikama automobila Honda i Saturn - da se smanji nivo nadzora

i da se bolje usklade maine i radnici. I obratno, to zadatak zahteva veu
koordinaciju strunih radnika kako bi se proizveo unikatni komad (kao to
je jahta izraena po narudbini) - za razliku od masovne proizvodnje (kao
to je mali porodian automobil) - koordinacija radnika je sve neformalnija
i sve je manje potrebe za nadgledanjem. Velika prednost ovakvog oblika
proizvodnje lei u motivaciji meu radnicima koji su neformalno povezani
i koji rade bez strogog nadzora poslovoe.
Kada se organizacija bavi pruanjem usluga, hijerarhija je smanjena jer je
strog nadzor manje potreban. Umesto toga, nadzor ukljuuje izvetaje koji
se podnose poto je usluga pruena, kako bi se proverilo da je sve dobro
uraeno. Kao rezultat toga, hijerarhija vlasti je donekle ublaena.
Kontrola i autoritet. Vrsta organizacije (dobrovoljna, utilitarna ili pri
nudna) u velikoj meri odreuje kako se odvija kontrola njenih lanova (Collins, 1975). Ukoliko je organizacija utilitarnog tipa, i koristi samo dnevnice
i plate da bi motivisala zaposlene, onda je neophodan stroi nadzor kako
bi se osiguralo da zaposleni obavljaju svoj posao. Ipak, ukoliko iz oseaja profesionalizma proizlazi posveenost zaposlenih nadzor nije u toj meri
potreban, jer je ponositost u radu dobra zamena za vlast i nadzor. Dobro
voljne organizacije, kao i organizacije koje ukljuuju visok stepen strunosti
i uvebanosti (medicina, pravo, predavanje na fakultetu itd.), obino mogu
da budu izuzete od pojaanog nadzora, zbog posveenosti zaposlenih svom
poslu. Pokuaji da se kod zaposlenih koji obavljaju nestrune poslove ra
zvije oseaj profesionalizma i posveenost normama organizacije nisu uvek
urodili plodom, to nam ilustruju borbe u amerikoj automobilskoj indu
striji poslednjih decenija. No, ukoliko je ovo mogue izvesti, neophodno je
ublaiti nadzor i hijerarhiju.
U prinudnim organizacijama, pak, uvek je neophodan visok stepen hi
jerarhije i nadzora, kako bi se obezbedilo da ljudi valjano obavljaju ono
to se od njih oekuje, jer u ovakvim organizacijama - kao to su zatvori i
mentalne ustanove - prihvatanje normi mora da bude iznueno pretnjom
prinude. Ovakve organizacije nikad nisu naroito efikasne, iako, recimo,
vojske mogu da postanu efikasne borbene maine. No, u sluaju efikasne
vojske, neformalno potovanje pravila i ponos vojnika (a ne hijerarhija vla
sti ili pretnja vojnim sudom) glavni su inioci koji vojsku ine uspenom na
bojnom polju.

Organizaciona kultura
Priroda dunosti, vlasti i kontrole u velikoj meri utie na kulturu odree
ne organizacije, tj. na njene sisteme simbola (vrednosti, uverenja i norme)
koji uslovljavaju ponaanje (Pondy, 1983; Smircich, 1983). Ukoliko radni
ci ne vole rukovodstvo, i motivisani su pre svega platom, onda se kultura
te organizacije svodi na prosto odraivanje posla, bez predanosti poslu ili

Organizacije

243

ulaganja emocija u njegovo obavljanje. Nasuprot tome, ukoliko predanost

ciljevima organizacije motivie radnike, onda e organizaciona kultura isti
cati uinak radnika koji prevazilazi njegov opis posla. Ili, ukoliko lanovi
organizacije jednostavno pokuavaju da izbegnu prinudu od strane vlasti
verovatno je da e se izgraditi dve kulture. Jedna e biti autoritativnog ka
raktera i obuhvatae napore nadzornika, koji pokuavaju da privole radnike
da postupaju po njihovim nareenjima, dok e druga biti subverzivnog ka
raktera i ispoljavae se u ponaanju radnika koji rade tek onoliko koliko je
dovoljno da izbegnu prinudu i kaznu od strane vlasti, a privatno e se u ve
likoj meri suprotstavljati naporima i ciljevima organizacije. Zatvori su do
bar primer ovog tipa kulture, jer u njima uvari i upravnici imaju potpuno
drugaiju kulturu nego zatvorenici, koji imaju obiman sistem neformalnih
praksi, normi i ubeenja suprotstavljenih vlasti.
Kultura organizacije je postala istaknuto pitanje zbog strane konkuren
cije amerikim korporacijama. Industrijska preduzea u SAD, na primer,
imaju dugu istoriju suprotstavljenih odnosa sa radnicima, to je potpomo
glo razvoj kulture organizacije tipa prosto odraivanje svog posla meu
radnicima koji imaju malo veza sa organizacijom i koji zbog toga traljavo
odrauju posao. Amerike kompanije moraju da izmene ovu kulturu ukoli
ko ele da opstanu, ali ovakvo menjanje ide teko. Ipak, umesto da promene
nain poslovanja i upravljanja korporacije esto sele poslove van zemlje, u
strane fabrike, jer su tamo radnici posluniji. Za razliku od takvih industrij
skih preduzea, strukture amerikih korporacija u oblasti visoke tehnolo
gije su najefikasnije, jer kod zaposlenih stvaraju oseaj predanosti ciljevima
kompanije, pa se na taj nain obezbeuje visokokvalitetan rad i dodatno
ulaganje napora, a istovremeno se umanjuje potreba za nadgledanjem i ve
likim brojem nivoa vlasti.

Problemi sa osobljem
Parkinsonov zakon. Radnici uvek pokuavaju da izgledaju zauzeto kako
bi opravdali svoj posao, ak i kad njihove aktivnosti predstavljaju puko gu
bljenje vremena (Parkinson, 1957), to je izvor ogromne neefikasnosti za
organizacije, koje esto plaaju zaposlene za obavljanje nepotrebnog posla.
No, stalno je prisutna dilema - kako odrediti ta je neophodno, a ta ne,
naroito kada radnici na sve naine pokuavaju da opravdaju svoje aktiv
nosti. Dakle, Parkinsonov zakon kae da se rad iri kako bi ispunio vreme
predvieno za njegovo obavljanje. Postavlja se pitanje: kako odluiti koliko
vremena je potrebno za izvravanje odreenih zadataka. Delovanje Parkinsonovog zakona esto je primenljivo na velike birokratije - bilo vladine ili
privredne - tako glomazne, neefikasne i nepotrebne, ali, ipak, uvek je teko
razluiti koji su to nepotrebni poloaji i radna mesta. Ova nedoumica je
osnov dobrog dela politike retorike o eliminaciji gubitka, ali uvek je tee

244

Sociologija

dati odgovor gde i kako to treba uraditi nego to obeanja politiara i uprav
nika kompanija nagovetavaju.
Piterov princip . Jo jedan izvor neefikasnosti u organizacijama lei u
obiaju organizacija da unapreuju zaposlene sve dok ne dostignu vlastiti
nivo nesposobnosti (Peter & Huli, 1969). Ukoliko radnik dobro obavlja po
sao na jednom nivou obino biva unapreen i dobija poloaj na kome se od
njega zahteva vie (i koji se, naravno, bolje plaa). U jednom trenutku - rad
nici zauzimaju poloaje koji nadilaze njihove sposobnosti. Ipak, retko se ove
nestrune osobe vraaju na manje zahtevan posao koji odgovara njihovoj
sposobnosti. Ukoliko se ovaj proces neprestano ponavlja s velikim brojem
radnika, organizacija moe da postane prepuna nedovoljno kompetentnih
radnika. Ovo samo po sebi stvara neefikasnost, ali, sem toga, organizacije
esto moraju da angauju novo osoblje da se nae pri ruci ili asistira
nekvalifikovanom radniku - ime se jo vie poveava neefikasnost kom
panije.
Ritualizam. Poto formalne organizacije imaju izriita pravila koja
usmeravaju aktivnosti radnika one obino podstiu strogo ispunjavanje tih
pravila, ak i kada se takav oblik povinovanja normama sukobljava sa ci
ljevima organizacije. Takvi ritualisti su uglavnom stariji radnici, koji su
due vreme svakodnevno radili svoj posao na isti nain, te su usled toga
postali u toj meri naviknuti na svoje rutine da su izgubili iz vida ciljeve svoje
organizacije i slepo se povinovali pravilima (Merton, 1968). Oni sve rade
strogo prema pravilima, izraavajui tako uvebanu nesposobnost za prilagoavanje i inovaciju. Ukoliko u neformalnom sistemu u nekoj organiza
ciji preovladavaju takvi ritualisti onda organizacija postaje neproduktivna
i neefikasna, a ukoliko imate dodira s njom - za vas e ona biti iritirajua i
frustrirajua.
Otuenje. Mnogi poslovi su dosadni, zasnivaju se na ponavljanju odre
enih radnji i ne iziskuju nau kreativnost ili inovaciju. Posao obavljamo
veinom zbog novca. Takav rad ima otuujui karakter, a birokratske or
ganizacije su, po svojoj prirodi, strukture u kojima se mora uraditi veliki
deo rutinskog posla koji se ponavlja - bilo da je u pitanju sreivanje doku
mentacije ili sedenje ispred raunara. Posao je najee teko uiniti manje
otuujuim, i stoga je za sve velike i sloene organizacije problem kako da
spree da se previe ljudi otui, bude nezadovoljno i pone da ulae tek
minimalan napor u obavljanje svog posla.

Promene u strukturi formalnih organizacija

Organizacije se u modernom dobu menjaju na dramatian nain. Jedan
od razloga za ovu promenu jeste pokuaj da se izbegnu problemi sa oso
bljem. Sem toga, daleko znaajnije promene u strukturi povezane su sa upo
trebom tehnologija i maina i sa globalizacijom privredne aktivnosti.

Organizacije

245

Tehnoloki pritisci
Kao odgovor na nie dnevnice u drugim delovima sveta tehnologija je
stvorila industrijske robote koji sada u proizvodnji mogu da obavljaju vei
deo dosadnog posla koji se ponavlja. Kao rezultat toga, organizacije mogu
da ponude fizikim radnicima potencijalno zanimljivije poslove, iako e i
dalje veliki deo posla biti dosadan i ponavljajueg karaktera, ili e, kako
je to esto sluaj, organizacije jednostavno eliminisati radna mesta. Tokom
poslednjih dvadeset godina, nov nain upotrebe tehnolokog znanja stvorio
je nove vrste poslova, koji se zasnivaju na informacijama i pruanju uslu
ga. Zbog toga veliki deo radne snage radi za kompjuterom ili odgovara na
telefonske pozive. Ovi poslovi su, pak, esto jednako dosadni kao i indu
strijski poslovi u fabrikama, koje su zamenili. U Americi, takvi poslovi su
obino plaeni manje od starijih proizvodnih poslova. Sem toga, poto je
manje radnika potrebno u proizvodnji, poslovi vezani za prodaju i usluge
su poveani, ali je njihova organizacija esto nepodesna. Osoba zaposlena u
prodavnici ili radnik u restoranu brze hrane verovatno obavljaju posao koji
je podjednako vezan za rutinu kao i mnogi poslovi u fabrikama, samo to
imaju manja primanja i manje beneficija.
Dakle, nejasno je da li su tehnoloke promene stvorile organizacije koje
su dramatino manje birokratskog karaktera nego to su nekad bile. U
oblasti visoke tehnologije (npr. kompjutersko programiranje, inenjering,
privredna istraivanja i razvoj, medicina i biotehnologija, univerzitetsko
obrazovanje i istraivanja itd.) organizacije oigledno nude zanimljivije i
izazovnije poslove, i to do te mere da najnoviji prodajni i usluni poslovi
dozvoljavaju radnicima da pokrenu inicijativu i pokau svoju kreativnost.
No, iako je jaka globalna konkurencija podstakla razvoj tehnologije, a teh
nologija je glavni pokreta promena u strukturi organizacije, priroda rada
za veliku veinu ljudi jo nije izmenjena.
Pored tehnologije, vaan izvor promene u organizacijama su pokuaji u
konkurentnoj svetskoj privredi da se organizacije restrukturiraju - i pri
vredne i dravne. Kako bi se kvalitetnija roba i usluge brzo dostavili, i uz
niske trokove, neophodno je da se rad reorganizuje tako da se kod radnika
stvori oseaj posveenosti poslu i organizaciji, uz istovremeno smanjiva
nje suvinih nivoa vlasti i problema koje oni izazivaju - poput otuenja,
ritualizma i sukoba. Dakle, organizacije e u budunosti pokuati da stvore
jedinstvenu kulturu koja se zasniva na predanosti poslu, kako bi se umanjio
direktan nadzor i ohrabrile inovacija i inicijativa. Da li e se ove promene
odvijati na irem nivou ili ne, teko je rei, ali postoje granice do kojih mogu
da idu, jer e ljudi i dalje morati da rade uz pomo maina i da se bave pru
anjem usluga.

Pritisci globalizacije
Jo jedna velika promena u organizacijama nastaje kao posledica uticaja

246

Sociologija

globalizacije. Vlasnici i rukovodioci kompanija uvek pokuavaju da umanje

trokove, naroito kada imaju konkurenciju. Jedan mogui nain za sma
njenje trokova jeste upotreba tehnologije u obavljanju odreenih poslova
umesto unajmljivanja ljudi. Drugi nain jeste da se poslovi presele u zemlje
u kojima je rad jeftiniji. Od osamdesetih godina 20. veka, na primer, fabri
ki poslovi u oblasti proizvodnje cipela, elektronike, odee, aparata i drugih
proizvoda prebacivani su u zemlje gde su trokovi rada znatno nii. Zato
su ovi isplativi fiziki poslovi postali nedostupni amerikim radnicima. U
skorije vreme, u zemlje u kojima su profesionalci manje plaeni poeli su
da se izvoze i profesionalni poslovi i usluge inovnikog sektora. Na primer,
ukoliko imate problema sa raunarom i pozovete servisera najverovatnije
ete razgovarati sa radnikom iz Indije; ukoliko osiguravajuoj kompaniji
treba da podnesete zahtev za isplatu tete - verovatno e i on biti obraen
u inostranstvu; ukoliko vam je potreban radiolog, koji e pogledati snimak
magnetnom rezonancom ili rendgenski snimak, to moe da bude neko iz
Indij.e ili sa Filipina; ukoliko su vam potrebni nekakvi nacrti, ili neki dru
gi grafiki radovi, u susret e vam moda izai neko iz Budimpete u Ma
arskoj; vau poresku prijavu e verovatno obraditi filijala velike inostrane
raunovodstvene kompanije; ukoliko vam je potreban graevinski inenje
ring - to se moe obaviti u Indiji; a slino je i sa velikim brojem poslova koji
su nekad spadali u profesionalne poslove i poslove za srednju klasu. Tokom
veeg dela druge polovine prolog veka radnika klasa je morala da se suo
ava sa uticajem tehnologije i izvozom poslova. Ali sada, po prvi put, moda
emo se suoiti sa izvozom irokog spektra poslova - poslova koji su nekad
bili siguran nain da se zaradi za ivot.
Uopteno gledajui, konkurencija meu organizacijama na globalnom
nivou dramatino menja strukturu organizacija - i uslunih i proizvodnih
preduzea. Konkurencija primorava organizacije da to vie smanje troko
ve kako bi se poveao profit, a to je mogue ostvariti na dva naina - upo
trebom tehnologije koja eliminie trokove rada (dnevnice, plate, penzije
i zdravstvene beneficije) i izvozom nekih delatnosti ili celih proizvodnih
pogona u zemlje s jeftinijom radnom snagom. Selei poslove i proizvodnju
irom planete, u potrazi za jeftinijom radnom snagom, organizacije postaju
istinski globalne. Samo oni domai poslovi koje je nemogue na lak nain
izvoziti, i oni na koje se tehnologija jo ne primenjuje, moi e, u ne tako
dalekoj budunosti, da ostanu u Sjedinjenim Dravama. Ovih poslova ima
u organizacijama kojima su potrebni slabije plaeni usluni radnici (npr.
restorani brze hrane i prodavnice), u sluajevima kada je previe sloeno
obavljati proizvodnju u inostranstvu (visoka tehnologija ili glomazni proi
zvodi kao to su automobili, koji mogu da se proizvedu masovno na doma
em terenu), u proizvodnji i trgovini koja se odvija na licu mesta (npr. gra
evina i poljoprivreda), te u oblasti javnih radova koje organizuje dravna
birokratija.

Organizacije

247

Iako organizacije sve vie dobijaju globalni karakter i oslanjaju se na informacione tehnologije one nisu nuno manje birokratske. U razbacanim
filijalama irom sveta moe se tolerisati odreeni nivo autonomije, ali se
aktivnosti i delatnosti irom sveta moraju uskladiti, a kompjuteri ne mogu
sami da obave sav posao. Stoga je neophodno uspostaviti hijerarhije vlasti,
koje e uskladiti i kontrolisati aktivnosti. Dokle god su prisutne ove potrebe,
dotle e postojati i formalne birokratske organizacije.

Hiperracionalnost
Poto organizacije, naroito multinacionalne korporacije, postanu glo
balne, one obino standardizuju svoje proizvode i uputaju se u masovnu
proizvodnju robe na isti nain irom sveta. Dord Ricer je ovu pojavu na
zvao mekdonaldizacija", po Mekdonaldsu, proizvoau brze hrane, koji
u elom svetu slui isti proizvod, na isti nain. Ova vrsta standardizacije
omoguava organizacijama da racionalizuju proizvodnju jer je proizvod
ni proces isti uprkos razliitim kulturama u kojima se ova roba prodaje.
Ovaj oblik racionalnosti uspeva da povee ratrkane organizacije u jedan
sistem koji funkcionie na predvidiv nain i time podstie efikasnost (i stva
ranje profita). Standardizacija je upravo takva: ona iskorenjuje razliitost i
jedinstvenost. Restorani brze hrane, kao to je Mekdonalds, esto unitavaju
manje porodine restorane. Dakle, kako organizacije na globalnom nivou
nastoje da uspostave to vii stepen racionalnosti i efikasnosti one obino
rade na tetu lokalnih preduzea koja nude jedinstvene proizvode, a koji su
olienje odreene kulture.
Kako Wal-Mart stupa na globalno trite, malim porodinim poslovi
ma u stranim zemljama prireuje isto to i manjim preduzeima u Ameri
ci - unitava ih time to nudi standardizovanu robu po niskoj ceni. Zbog
toga prodavci koji nude jedinstvenu robu bivaju istisnuti iz konkurencije od
strane Wal-Marta i njegovog vrlo racionalnog sistema distribucije standardizovane robe po niskim cenama.

Saetak
1. Kako se drutvo iri, a njegove delatnosti uslonjavaju, grupe se po
vezuju kako bi oformile sloene organizacije koje ukljuuju formalna
pravila, jasnu podelu rada, hijerarhiju vlasti, kontrolu emocija, tehni
ku strunost slubenika, kontrolu organizacije slubenih poloaja i
unapreenja, odnosno napredovanje u hijerarhiji.
2. Postoji vie vrsta organizacije:
(a) dobrovoljne organizacije, u koje ljudi svojevoljno stupaju kako bi
ostvarili odreene ciljeve i interese;

248

Sociologija

(b) prinudne organizacije ili organizacije u kojima su pojedinci fiziki

prisiljeni da budu izdvojeni od ostatka populacije; i
(c) utilitarne organizacije u kojima lanovi racionalno preraunavaju
trokove i dobiti koje imaju od uea u organizaciji.
3. Jedna od kljunih dimenzija organizacije je ekoloka dimenzija: or
ganizacija postoji u okruenju punom sredstava (resursa), oko kojih
esto mora da se nadmee sa ostalim organizacijama, to vodi jaanju
nekih vrsta organizacije i slabljenju drugih.
4. Druga znaajna dimenzija je unutranjeg karaktera, i ukljuuje niz
procesa:
(a) razvoj neformalnih veza u okviru formalne hijerarhije;
(b) konflikte, koji izviru iz nejednake raspodele moi;
(c) kontrolu i vlast, koji se zasnivaju na spoljnoj kontroli, nadzoru i
posveenosti radnika;
(d) kulturne procese, u kojima vrednosti, ubeenja i norme stvaraju
svojevrstan etos u nainu obavljanja posla;
(e) probleme meu osobljem, koji proizlaze iz Parkinsonovog zako
na , tj. proirenja rada kako bi se ispunilo vreme predvieno za nje
govo obavljanje,Piterovog principa ili unapreenja radnika sve do
nivoa njihove nestrunosti, ritualizma ili obavljanja posla prilikom
koga se gube iz vida ciljevi organizacije, te otuenja koje proizlazi iz
dosadnih i rutinskih zadataka.
5. Priroda organizacija se tokom poslednjih decenija znatno izmenila
pod uticajem tehnologije i svetske ekonomske konkurencije, to je
uzrokovalo gubitak mnogih proizvodnih poslova i porast broja slabo
plaenih poslova u oblastima prodaje roba i usluga.
6. Kako korporacije postaju globalne istovremeno postaju i hiperracionalne, koristei iste naine proizvodnje i distribucije u veoma razlii
tim kulturama, ime potkopavaju lokalno poslovanje i smanjuju proi
zvodnju i distribuciju jedinstvenih roba i usluga.

Kljuni pojmovi
Dobrovoljne organizacije: birokratske strukture u koje ljudi mogu slo
bodno da uu i iz njih da istupe kad god poele.
Formalne organizacije / birokratija: drutvene strukture usmerene na
odreene ciljeve. Zasnivaju se na hijerarhijama poloaja, povezane su
vlau i jasnim pravilima, s tim da nii nivoi u hijerarhiji ukljuuju
vei broj slubenika.
Gustina oblasti: u ekologiji organizacija - ukupan broj organizacija
odreene vrste koje se nadmeu za isti ili slian oblik resursa.

Organizacije

249

Neformalni sistemi: sistemi odnosa koje ljudi razvijaju u formalnim

strukturama neke organizacije; takvi odnosi esto naruavaju, ali i do
punjavaju formalne linije vlasti.
Prinudne organizacije: birokratske strukture u kojima su lanovi pri
morani da budu izolovani od ostatka drutva.
Utilitarne organizacije: birokratske strukture u koje ljudi ulaze na osno
vu prorauna trokova i dobiti koje imaju od ulaska u organizaciju.

G lava 13

ZAJEDNICE
Pre nekih 8.000 do 12.000 godina dogodio se niz vrlo znaajnih dogaaja.
Ljudi, koji su se bavili lovom i skupljanjem plodova nekih 150.000 godina,
poeli su trajno da nastanjuju jedno mesto. Naseljavali su se u blizini reka
i nastavljali da love i skupljaju plodove. Poto su se opredelili za sedelaki
nain ivota, u krajevima gde je bila dostupna dovoljna koliina hrane, po
pulacije su poele da rastu, te im je u jednom trenutku ponestalo hrane za
skupljanje. Bili su prinueni da pribegnu uzgajanju biljaka kako bi dopunili
svoje obroke od ribe i mesa ubijenih ivotinja. Poto su istrebili skoro svu
divlja u okolini, poeli su pripitomljavati ivotinje. Kako su se ovi dogaaji
redali, u poetku sporo, tako su ljudi stvarali nov drutveni oblik - zajedni
cu. Zajednica je fiziki prostor na kome se ljudi nastanjuju i gde se odvijaju
osnovne institucionalne aktivnosti - privredne, porodine, religijske, poli
tike, pravne, medicinske i zabavne. Pre nego to su se ljudi nastanili na jed
nom mestu iveli su kao grupe lutajuih lovaca i skupljaa plodova, koji su
se neprestano selili u potrazi za ivotinjama koje bi lovili i biljkama koje bi
skupljali. Lovci-skupljai su shvatali da biljka raste iz semena i znali su kako
da pripitome ivotinje, ali su izbegavali uzgajanje biljaka i pripitomljavanje
ivotinja iz jednog prostog razloga - to je bio vrlo zahtevan posao. Kada su
upitali nekoliko preostalih lovaca-skupljaa, koji su preiveli sve do dvade
setog veka - zato se ne bave uzgajanjem biljaka, mahom su odgovorili da
ne ele da naporno rade.
Dakle, da bi brojnija populacija u zajednici mogla da se odri posao koji
su lanovi zajednice morali da obavljaju drastino se poveao. to su za
jednice bile vee aktivnosti pojedinaca su bile sve specijalizovanije, a samo
neki su se aktivno bavili proizvodnjom hrane, dok se veina bavila trgo
vinom, uslugama i zanatima. Danas, mi ivimo u jo veim zajednicama
i moramo neprestano da radimo kako bismo opstali, za razliku od naih
predaka koji su radili najvie petnaest sati nedeljno. Istina, lovci-skupljai
nisu imali kue, stereo ureaje, automobile i mnoga obeleja urbanog ivo
ta, ali nisu morali ni da brinu kako e da otplate i sauvaju sve materijalne
predmete koje ljudi u gradskim centrima danas poseduju. Naravno, ljudi u

Zajednice

251

mnogim gradskim sredinama u svetu, ukljuujui i SAD, esto ive u veli

kom siromatvu i moraju se potruditi da obezbede stalan krov nad glavom i
da preive, o emu su lovci-skupljai retko kad morali razmiljati.

Urbanizacija
Urbanizacija je proces preseljenja sve veeg dela populacije u gradove.
Sve do dvadesetog veka veina ljudi je ivela u malim zajednicama u se
oskim oblastima, ali krajem 20. i poetkom 21. veka ogromna veina sta
novnitva u razvijenom svetu ivi u gradskim sredinama koje obuhvataju
centar grada i prigradska naselja.

Poljoprivreda i urbanizacija
Urbanizacija ne moe da se odvija bez kapaciteta za proizvodnju dovolj
nih koliina hrane za sve one koji se ne bave obradom zemlje. Neki gradovi
u Aziji su postali prilino veliki koristei se iskljuivo ljudskom snagom pri
obradi zemlje, a slino se dogodilo i u Srednjoj i Junoj Americi. Ipak, gra
dovi koji broje po nekoliko stotina hiljada stanovnika ne mogu da nastanu
ukoliko se ne pree sa hortikulture na potpuno razvijenu poljoprivredu u
kojoj se koriste plug i neljudski izvori energije, kao to su snaga ivotinja,
energija vetra i vode. Ovakve zajednice, zasnovane na poljoprivredi, najpre su nastale na podruju dananjeg Iraka i potom se proirile i na Bliski
istok. Po dananjim merilima, to svakako nisu bili veliki gradovi (Chandler,
1987), to se moe videti iz tabele 13.1, u kojoj je naveden broj stanovnika
najveih gradova oko 100. godine nove ere. Vavilon je, na primer, bio neto
manji od osam kvadratnih kilometara. Rim je na vrhuncu vladavine imao
oko 340.000 stanovnika. Peking, na vrhuncu Mongolskog carstva - najve
eg carstva koje se protezalo na neprekinutoj kopnenoj povrini - nije bio
naroito veliki. I irom Evrope, posle pada Rimskog carstva, samo mali broj
gradova imao je vie od 50.000 stanovnika.
I dalje se vode rasprave oko toga ta je dovelo do nastajanja velikih gra
dova. Oigledno je da su neki gradovi, kao to su oni u Srednjoj i Junoj
Americi, osmiljeni kao mesta religijskog poklonjenja, neki su prvenstve
no bili trgovaki centri, dok su neki bili sedita dravne moi, a veina je
ipak predstavljala kombinaciju trgovake, religijske i upravljake delatnosti.
Dakle, stvaranje religijskih, trgovakih i upravljakih centara podstaklo je
razvoj privrede, jer je trebalo obezbediti hranu za hiljade ljudi u ovim gra
dovima, dok je, s druge strane, razvoj privrede omoguio izgradnju jo veih
gradova. Veliki gradovi, pa ak i oni relativno skromne veliine u prolosti,
zavise od unapreenja privredne proizvodnje. Bilo je na hiljade ljudi koji
nisu obraivali zemlju, ali su morali da jedu i izdravaju svoje porodice, pa

Sociologija

252

zato urbanizacija ne bi bila mogua bez agrarne proizvodnje koja u velikoj

meri premauje potrebe samih zemljoradnika. Urbanizacija je bila mogua
samo u drutvima koja su mogla da proizvedu ekonomski viak, kako bi
izdravala religijske i politike zvaninike, trgovce, zanatlije, radnike, umetnike, kao i mnoge druge specijalizovane aktivnosti prisutne u gradovima.

Tabela 13.1. Priblina naseljenost najveih gradova oko 100. godine nove ere
Grad

Broj stanovnika

Rim

450.000

Luojang (Henan), Kina

420.000

Seleukija na Tigru, Irak

250.000

Aleksandrija, Egipat

250.000

Antiohija, Turska

150.000

Anuradapura, ri Lanka

130.000

Peavar, Pakistan

120.000

Kartagina, Tunis

100.000

Izvor: Chandler (1987).

Ipak, za urbanizaciju je potrebno vie od puke proizvodnje dovoljne ko

liine hrane. Urbanizacija podstie nove vrste privredne aktivnosti koje
nisu direktno povezane sa proizvodnjom hrane. Neko mora da gradi kue,
brodove, ulice, luke, kanale i zgrade; trgovina stvara nova radna mesta u
privredi, od trgovaca preko bankara i raunovoa, pa do radnika osigura
vajuih kompanija; zanatstvo izlazi u susret rastuoj potrebi za robom kao
to je grnarija, srebrnina, stolovi i stolice, metalni predmeti, proizvodi od
koe, odea, obua i doslovno hiljade drugih zanata koji ispunjavaju potrebe
gradskog stanovnitva; zanatlije postaju nerazdvojiv deo gradskog ivota, a
situacija je slina i sa mnogim novim oblicima specijalizovanih privrednih
uloga. Dakle, urbanizacija omoguava privredi da se razvija, budui da se
proizvode nove vrste roba i usluga koje su potrebne stanovnitvu u grado
vima. A kako se privreda razvija, sve vie ljudi dolazi u gradove u potrazi za
poslom i boljim uslovima za ivot.
Glavna karakteristika koja lei u osnovi ekonomske ekspanzije i urbani
zacije jeste pojava novca i trita (Braudel, 1977; 1982; Weber, 1922). Tokom
veeg dela ljudske povesti novac nije postojao; tek sa dostizanjem odree
nog stepena urbanizacije novac je dobio kljunu ulogu u privrednoj razmeni. Novac je omoguio neto revolucionarno: njime se mogu kupiti roba
i usluge svake vrste. Ta osobina novca je tako oigledna i samorazumljiva
da esto zaboravljamo kakvu je revoluciju u ljudskim poslovima predstav-

Zajednice

253

ljala stabilna valuta. Tokom veeg dela istorije ljudi su proizvodili za sebe,
delili i razmenjivali robu (npr. razmena ivotinjskog mesa za tkanine), dok
pomou novca osoba moe da kupi eljeni proizvod ak i ako nema robu
koju bi iskoristila za razmenu. Sem toga, s pojavom novca trita se dra
matino ire, pa ljudi u sve veem broju dolaze da ive u gradovima i tamo
prodaju svoju robu i usluge. Kako sve vie ljudi dolazi u gradove, tamonja
trita moraju da se proire kako bi zadovoljila njihove potrebe. Dakle, no
vae poinje da deluje na urbanizaciju kao kompresor: trita privlae ljude
u gradske centre radi razmene roba i usluga; trita omoguavaju pojavu
najamnih radnika, koji koriste svoje plate kako bi na tritu stvorili veu
potranju za potroakom robom; trita stvaraju potrebe za novim usluga
ma kao to su bankarstvo i poslovi osiguranja; trita podstiu proizvodnju
novih vrsta roba i usluga, to, pak, privlai vie ljudi u gradove. Trita su,
dakle, vrlo dinamina pogonska snaga urbanizacije.
Iako su se privreda i urbanizacija meusobno stimulisale, vei deo srednjovekovnih gradova i dalje je bio pod prevlau religioznih i politikih
struktura smetenih u centru grada. Poslovni centar se razvijao oko ovih
neprivrednih delatnosti srednjovekovnog grada. Zapravo, centri antikih
gradova, koji su opstali do naih dana u Aziji, na Bliskom istoku i Evropi,
i dalje su smeteni oko velikih sredita religijskog poklonjenja i dravnih
zgrada. Industrijalizacija e ipak promeniti izgled i strukturu gradskih za
jednica.

Industrijalizacija i urbanizacija
Industrijalizacija dramatino ubrzava uticaj trita na urbanizaciju. In
dustrijska proizvodnja koristi neljudske izvore energije1 i fosilna goriva za
pokretanje maina na kojima radi veliki broj radnika, ime se omoguava
proizvodnja veih koliina robe. U poljoprivrednom sektoru maine ima
ju drugaiju primenu: vie nema potrebe za prevelikim radom zarad pro
izvodnje hrane. Kako vie nije potrebno toliko radnika u oblasti poljopri
vrede oni naputaju sela u potrazi za industrijskim poslovima, doprinosei
irenju trita rada. Ovi radnici moraju da kupuju robu i usluge, pa tako do
prinose irenju trita odee, obue, hrane, nekretnina i drugih potreptina,
jer, poto se trita proire, industrijska roba iz fabrika moe da se prodaje
u jo veim koliinama i u vie varijeteta. Kako raste sveukupna privredna
aktivnost, raste i potreba za bankarskim uslugama, uslugama osiguranja,
marketinga, raunovodstva i slino, pa sve vei broj ljudi odlazi u gradove,
u kojima, opet, kupuju robu i usluge, ime utiu na jo vei rast trita. In
dustrijski grad tako postaje maina rasta koja iri trite za rastuu popu
laciju, u isto vreme otvarajui nova radna mesta, koja privlae jo vie ljudi
u gradske centre. Ova proces je predstavljen na slici 13.1.
1 Na engleskom nonanimate energy i inanimate energy - sve vrste energije koje se ne dobijaju radom
ljudske ili ivotinjske snage (npr. energija vode, vetra i sl.) (prim. prev.).

Sociologija

254

Grad je na taj nain izvrio ogroman uticaj na strukturu ljudskih druta

va i podstakao nastanak sociologije kao novog oblika naunog istraivanja.
Oko stotinu godina posle industrijske revolucije sociologija je poela da se
ukljuuje u obrazovne ustanove kao zasebna disciplina. Imajui u vidu mo
grada da privue ljude sa sela i da drastino izmeni nain ivota ljudi, ne
iznenauje to su meu prvim temama sociolokog istraivanja bile priroda
gradskog ivota i dinamika gradskih oblasti, naroito u SAD, gde je proces
urbanizacije tekao vrlo dramatino i bio praen neprekidnim pristizanjem
imigranata tokom poslednje polovine devetnaestog veka i prve dve decenije
dvadesetog veka.

Slika 13.1. Industrijalizacija i urbanizacija

Zajednice

255

Okvir 13.1. Tri rana modela

urbanog rasta
Ova tri modela predstavljaju razliite
pokuaje da se razumeju obrasci urbanog
rasta i iskoriavanja zemljita. Model 1
gradove tumai kao niz koncentrinih
zona koje obuhvataju odreene
aktivnosti i obrasce stanovanja. Te zone
su rezultat privrednog nadmetanja oko
naina upotrebe zemljita. Model 2 vidi
urbani rast i iskoriavanje zemljita
kao zaokrueni proces u kome se
stvaraju koridori razliitih aktivnosti. Ti
koridori su rezultat razvoja transportnih Model 1: Hipoteza koncentrinih zona
1. Centralna poslovna zona
sistema - pruga, autoputeva i vodenih
2. Tranziciona zona
puteva. Model 3 istie da gradovi
3. Zona radnikih stanova
razvijaju razliita jezgra, odnosno
4. Rezidencijalna zona
centre specijalizovanih aktivnosti. Kako 5. Presedaka zona
se gradovi razvijaju, njihove razliite
oblasti postaju jo specijalizovanije oko Izvor: prilagoeno iz: Burgess, 1925.
odreenih oblika aktivnosti.
Izvor, prilagoeno iz: Harris & Ullman,

1945.

Model 2: Sektorski model

Model 3: Model vie jezgara

1. Centralna poslovna zona

2. Trgovina, laka industrija
3. Stambene zone nie klase
4. Stambene zone srednje klase
5. Stambene zone vie klase

1. Centralna poslovna zona

2. Trgovina, laka industrija
3. Stambene zone nie klase
4. Stambene zone srednje klase
5. Stambene zone vie klase
6. Teka industrija
7. Sporedna poslovna zona
8. Rezidencijalno predgrae
9. Industrijsko predgrae

Izvor. Hoyt, 1939; 1943; Harris & Ullman,

1945.

Izvor, prilagoeno iz: Harris & Ullman,

1945.

256

Sociologija

Rane studije gradskog ivota

ikaska kola i urbana ekologija. Brz razvoj gradova u SAD inspirisao je prvu generaciju amerikih sociologa na Univerzitetu u ikagu. Kao
grad koji se brzo razvijao ikago je navodio sociologe da prouavaju promene koje su ih okruivale. Ovi rani sociolozi i njihovi studenti zapoeli
su istraivanja prouavanjem obrazaca urbanog iskoriavanja zemljita u
ikagu. Prvi model iskoriavanja zemljita razvili su 1925. godine Robert
Park, Ernest Berdes i Roderik Makenzi, koji su postavili model iskoria
vanja zemljita u obliku koncentrinih zona oko centralne poslovne zone
(videti model 1 u okviru 13.1). Kad se uvidelo da je ovaj model previe
uproen predstavljeni su alternativni modeli (videti model 2 i model 3 u
okviru 13.1). Ovi modeli su bili izdanci ekoloke teorije, jer su zemljite posmatrali kao oblast (niu) resursa koja stimulie konkurentnost izmeu ra
zliitih segmenata drutva - poslova, etnikih zajednica, industrija i drave.
Novije studije urbanog iskoriavanja zemljita i dalje se slue elementima
ovog ekolokog stanovita, ali se naglasak pomerio ka analizi interesa i moi
razliitih segmenata populacije. Danas je struktura jedne gradske zajedni
ce izraz sloene igre izmeu poslovnih interesa, vladinih ciljeva, pritiska
okoline i lokalne policije, kao i irih interesa graana za policiju, saobraaj,
parkove, smanjenje zagaenja i zdravstvene usluge. Igra e se odvijati na ra
zliite naine u razliitim zajednicama, te se stoga moe rei da rani modeli
ikake kole predstavljaju samo ogranien pogled na drutveni pejza. U
stvarnoj praksi, dinamika gradova je mnogo nepostojanija i sloenija nego
to je to prikazano u radovima ikake kole.
Izuavanje gradskog ivota. Od samog poetka, sociolozi su bili fas
cinirani nainima i obrascima ivota u gradovima. U veini ranih rado
va evropskih i amerikih sociologa o gradskom ivotu predrasude su bile
oigledne: ivot u gradu se poredio sa romantizovanom slikom ivota na
selu, gde su ljudi, kako se smatralo, bili u stalnom kontaktu, a meu njima
je postojao oseaj solidarnosti. Nasuprot ovom vienju seoskog ivota bila
je postavljena navodna bezlinost grada. Rana ikaka kola je bila talac
ovakvih predrasuda, jer je stanovnika grada videla kao nekog ko rtvuje po
rodine, prijateljske i religijske veze, dok su individue posmatrane kao izolovane, usamljene i otuene. Evropljanin Georg Zimel dodao je da gradski
stanovnici razvijaju sofisticiran meuljudski stil kako bi izdrali podstreke,
buku i sloenost gradskog ivota. U svom poznatom lanku Urbanizam
kao nain ivota, Amerikanac Luis Virt ponavlja ove predrasude, istiui
kako se zajednice dele u okruge i naselja, i kako ljudi svakog dana ive u
razliitim formalnim organizacijama kao to su posao i kola, a drutvene
veze slabe, to dovodi do toga da stvaranje oseaja solidarnosti u zajednici
postaje nemogue (Wirth, 1938). ak su i lokalne male grupe u kojima lju
di uestvuju izgubile na bliskosti i vie nemaju mo da reguliu drutveni
ivot, pa se oslonac pomera na formalne izvore kontrole kao to je policija.

Zajednice

257

Sem toga, tradicionalne institucije, kao to su posao, kola i crkva, sada mo

raju da se nadmeu za vreme i energiju ljudi, to ljudima jo vie oteava da
vreme posvete porodicama. Da li je ova slika veran prikaz gradskog ivota?
Kasnije studije su pokazale da te predrasude nisu uvek tane. Na primer,
stanovnici grada se esto namerno iskljue, tj. ignoriu buku i zbrku u
okolini, ulazei u stanje selektivne nepanje. To je neophodno jer je ivot u
gradu pretrpan dogaajima koje prosean ovek, koji je - setite se - navi
kao da ivi veoma jednostavnim ivotom - teko podnosi. Sem toga, studije
sprovedene kasnije u 20. veku pokazale su da stanovnici grada gaje snane
porodine i prijateljske odnose i odnose sa pripadnicima svoje nacionalno
sti i religijske organizacije, kao i oseaj solidarnosti sa zajednicom i naseljem
(Fischer, 1982; 1976; Gans, 1962a; Greer, 1956). Kako ovi podaci pokazuju,
ljudi uvek nau nain da stvore snane drutvene veze i oseaj zajednitva.

Suburbanizacija
Nastanak predgraa
U mnogim delovima sveta, naroito u SAD, urbanizacija se preokrenula
u proces suburbanizacije, u kome veliki centralni deo grada poinju da
okruuju manji gradovi sastavljeni od prostranih placeva i stambenih pro
stora, malih poslovnih centara i maloprodajnih objekata, velikih regional
nih trnih centara, kao i odreenog broja malih trnih centara. Suburbani
zacija je rezultat dvaju principa - principa guranja i principa povlaenja.2
Naveemo neke faktore koji odvlae ljude iz grada:
(a) visoki porezi namenjeni izdravanju velike i sloene gradske infra
strukture (ulice, zdravstvena nega, policija, vatrogasci, javni prevoz i
gradska uprava);
(b) visoka stopa kriminala;
(c) propadanje susedstva i suavanje poslovnog centra, do koga dolazi
usled masovnog odlaska stanovnika grada;
(d) buka i guva;
(e) opadanje kvaliteta gradskih usluga; i
(f) zagaenje ivotne sredine.
Uprkos ovim negativnim faktorima koji ljude odvlae iz gradova, su
burbanizacija se ne odvija bez promena u gradskoj infrastrukturi. Jedna
promena je vezana za transportni sistem: ljudima mora da se omogui da
2 Push and pull strategy - termin preuzet iz stratekog marketinga, ali se on moe primeniti i na dru
tvene odnose. Ukoliko se proizvoa odlui za strategiju guranja proizvoda (push), znai da eli po
gurati proizvod ka kupcu kroz sistem kanala distribucije. Ukoliko se opredeli za strategiju privlaenja

(pult), cilj je da kupce privue na prodajna mesta (prim. prev.).

258

Sociologija

putuju u predgrae i da se normalno kreu od posla do kue ukoliko im je

radno mesto u centru grada. Dakle, bez eleznice i puteva suburbanizacija
ne bi bila mogua. Drugo, uslune delatnosti i supermarketi takoe moraju
da se presele u predgraa. U poetnoj fazi suburbanizacije poslovi su se
sporo i teko selili, a sada se poslovi sele u predgraa i pre nego to su u
njima izgraena stambena naselja, pa se esto deava da trni centri podstaknu razvoj naselja. U jednoj fazi procesa suburbanizacije poslovi mora
ju da se premeste iz centralnog dela grada. Suburbanizacija sama po sebi
stvara poslove u delatnostima koje slue potrebama stanovnika predgraa,
ali postoje i drugi privredni faktori koji podstiu proces suburbanizacije.
Prvi faktor je dostupnost relativno jeftinog zemljita za izgradnju fabrika i
industrijskih pogona. Drugi faktor ine nii porezi, koji privlae preduzea,
naroito ukoliko lokalna uprava nudi poreske olakice preduzeima koja
e obezbediti radna mesta lanovima zajednice. Jo jedan znaajan faktor
koji olakava tok suburbanizacije jeste velika graevinska industrija spo
sobna da izgradi blokove relativno jeftinih kua. Poslednji faktor obuhvata
pomeranje predstavnitava kompanija ili regionalnih centara iz gradova u
poslovne parkove u predgraima, ime se van centra grada otvaraju nova
radna mesta za slubenike.
Ovakva infrastruktura po uspostavljanju deluje kao faktor koji povlai
ljude ka predgraima. Faktori povlaenja podrazumevaju:
(a) dostupnost veih kua sa dvoritima;
(b) mogunost da se stigne do glavnog grada na posao;
(c) premetanje industrijskih i uslunih poslova u predgraa;
(d) niu stopu kriminala;
(e) nie poreske stope (bar u poetku); i
(f) manju buku, guvu i zagaenje.
Poput urbanizacije, koja je stvorila veliki grad, suburbanizacija je promenila nain ivota mnogih ljudi, naroito Amerikanaca. Do sredine prolog
veka pojavio se potpuno nov oblik zajednice, i sociolozi su eleli da ga prou
e. Ipak, poput njihovih prethodnika, koji su poredili grad sa idealizovanom
slikom seoskog ivota, u ranim studijama stanovnika prigradskih naselja
ivotu u predgraima suprotstavljala se romantizovana slika gradskog i
vota.

Studije ivota u predgrau

Rane studije ivota u predgrau. Studije predgraa koja su se formirala
oko ikaga (Whyte, 1957; Spectorsky, 1955) predoavaju nam pogled na
stanovnike predgraa kao na karijeriste koji svakodnevno putuju u grad
i koji, kao povrni konformisti, jedino nastoje da ne zaostaju za svetom.
Spoljanjost je previe vana, ogovaranje preterano, a ivot se sastojao u na-

Zajednice

259

stojanju da se sauva poloaj. Porodini ivot je naruen, a vanbrane afere

su glavna preokupacija stanovnika predgraa. Da li je ovaj portret bio veran
prikaz stanovnika prigradskih naselja?
Kasnije studije ivota u predgrau. Ovaj rani prikaz stanovnika prigrad
skih naselja oigledno je bio pristrastan.jer ih je poredio sa sofisticiranim i
svetskim stanovnicima grada ili sa prikazom seoskog ivota koji nikad nije
odgovarao stvarnosti. Sama injenica da ljudi ele da ive u prigradskim
naseljima prvi je znak da nain ivota u predgrau ne moe biti tako plitak.
Zapravo, kasnije studije su pokazale da ne postoji znaajnija razlika u pona
anju stanovnika grada i prigradskih naselja (Bell, 1958; Berger, 1960; Farley,
1964; Gans, 1962a; 1962b; 1967), jer su, naime, porodine i prijateljske veze
svuda podjednako jake; odnosi sa susedima su vani; uee u gradskim i
kolskim aktivnostima podjednako je istaknuto kao u gradovima, ako ne
i istaknutije; i uopte je bilo jasno da su ljudi sreni i zadovoljni nainom
ivota u predgrau. Ono to je vailo polovinom prolog veka - vai i da
lje, iako se ivot u predgraima znatno izmenio usled dramatinog porasta
uea ena u radnoj snazi. Ipak, porodica, susedstvo i zajednica su i dalje
vani, a porodini ivot je osnova svih drugih aktivnosti.
Dakle, uprkos tome to su rani sociolozi i drutveni kritiari, mahom vo
eni predrasudama, na negativan nain ocenjivali prigradska naselja, ljudi
ma se oigledno svia ivot u predgraima, zbog ega su se ona poslednjih
godina znatno proirila, naroito irom Amerike. No, ipak, kako se sve vie
ljudi seli u predgraa, deava se da se problemi koji su ih naterali da napuste
gradsko jezgro ponavljaju i u starijim predgraima. Buka, guva, zague
nje saobraaja, zagaenje, porast kriminalnih aktivnosti, vii porezi, slabe
gradske usluge, propadanje susedstva i drugi faktori, koji su naveli ljude
da napuste grad, sada su sve primetniji i u starijim prigradskim naseljima.
Kako se problemi iz gradova ponavljaju u predgraima, nastaju eksurbije,
odnosno zajednice smetene na odreenoj udaljenosti od grada.

Eksurbije
Neki ljudi nastavljaju da se sele iz gradskog jezgra, ali prilikom selid
be jednostavno preskau predgraa, pa se naseljavaju u mestima koja su
dosta udaljena od prigradskih zajednica. Ovo kretanje u odreenoj meri
omoguavaju tzv. gradovi na obodu (edge cities), sainjeni od poslovnih
parkova ili industrijskih preduzea koja se sele u krajeve gde su dostupne
velike povrine zemljita, to ljude iz grada i predgraa privlai mestima
dosta udaljenim od samog centralnog dela grada (te je, stoga, neprakti
no svakodnevno odlaziti na posao do centra). Ove zajednice nastaju irom
Sjedinjenih Drava, Engleske, te u nekim delovima Evrope, i nude sve po
godnosti koje su pruala rana predgraa. Na primer, japanska automobilska
industrija postavila je proizvodne pogone na jugu Amerike, koji su obi
no smeteni u seoskim sredinama, gde je zemljite jeftino, postoje pore-

260

Sociologija

ske olakice, radnici nisu lanovi sindikata, prisutna je infrastruktura koju

finansira vlada, kao i druge pogodnosti. Naravno, poto se ova mesta ire
i privlae sve vie fabrikih pogona, eksurbije poinju da nalikuju velikim
gradovima.

Metropolitanske oblasti
Kako se centralno jezgro grada, njegova prigradska naselja i eksurbije
ire, eksurbije i predgraa koji pripadaju razliitim gradovima poinju da se
spajaju i formiraju vee gradske oblasti. Ove velike metropolitanske oblasti
poznate su pod nazivom konurbane oblasti. Na primer, metropolitanska re
gija u Kaliforniji oko zaliva San Franciska sastoji se od velike metropolitan
ske oblasti sa tri glavna grada - to su Oukland, San Hoze i San Francisko - i
veeg broja prigradskih naselja. Ova oblast se sve vie iri ka oblastima koje
su nekad bile seoske ispostave, kao to je Salinas. U podruju Los Anelesa
sada se spaja nekoliko metropolitanskih regija: jedna se prua od Los Ane
lesa do Riversajda - San Bernardina i iri se ka oblasti Palm Springsa; druga
oblast se prostire od Riversajda - San Bernardina do San Dijega i obuhvata
niz eksurbija; trea oblast se prua od Los Anelesa - Long Bia ka eksurbijama okruga Orand, pa do San Dijega; dok se etvrta oblast prostire od
Los Anelesa preko Venture, do Santa Barbare. Poto je prostor du ovih
nekoliko stotina kilometara ispunjen susednim prigradskim zajednicama,
konurbana oblast regija prerasta u megalopolis, jer se metropolitanske zone
spajaju.
Tabela 13.2. Najvee metropolitanske oblasti u SAD, 2000.
Oblast

Broj stanovnika
(u milionima)

Podruje Njujorka, ukljuujui Long Ajlend, severni Nju Dersi i

Konektikat

21,2

Podruje Los Anelesa, ukljuujui Riversajd, Long Bi i okrug

Orand

16,1

Podruje ikaga,
Viskonsina

junog

9,1

Merilendu,

7,6

Zalivska oblast San Franciska, ukljuujui Oukland, San Hoze i

druge gradove koji se proteu oko zaliva

7,1

Filadelfija, Vilmington - Atlantik Siti, ukljuujui delove Pensilvanije,

Merilenda, Nju Dersija i Delavera

6,2

Podruje Bostona, ukljuujui okolne oblasti u Masausetsu, Nju

Hempiru, Mejnu i Konektikatu

5,8

ukljuujui

delove

Vaington - Baltimor, ukljuujui

Virdiniji i Zapadnoj Virdiniji

severne

oblinje

Indijane

oblasti

Podruje Detroita, ukljuujui En Arbor i Flint u Miigenu

5,4

Dalas - Fort Vort i oblinji gradovi

5,2

Izvor: U. S. Burreau of the Census, 2003.

Zajednice

261

Du istone obale Amerike formira se jedan jo vei megalopolis, koji se

prua od Bostona preko Njujorka i Filadelfije do Vaingtona i Baltimora.
U tabeli 13.2. prikazane su najvee metropolitanske oblasti u Sjedinjenim
Dravama.
Ovaj trend je najprimetniji u SAD, a metropolitanske oblasti svugde iza
zivaju niz problema:
(a) kada postoji tako mnogo gradskih i okrunih uprava vladina regula
cija se teko sprovodi u celoj regiji, pa u nekim sluajevima dravna uprava
mora da obavlja koordinaciju aktivnosti;
(b) ulaganje u infrastrukturu koju koriste sve regije postaje veoma te
ko;
(c) odravanje javnih servisa je naroito teko kada se oblast prostire na
vie pokrajinskih nadlenosti, pa tako nastaju problemi zatite ivotne sre
dine, zdravlja i bezbednosti, policije, vatrogasnih slubi, saobraaja, socijal
ne zatite i drugih javnih servisa.
Sem ovih problema, tu su i problemi rezidencijalne segregacije meu et
nikim grupama, iji su najsiromaniji lanovi zarobljeni u propadajuim
krajevima jezgra grada, a najbogatiji ive u prigradskim naseljima (izuzev
malog broja vrlo imunih ljudi koji imaju kue u veim gradovima metro
politanskih oblasti). Nivo segregacije nekih etnikih populacija od strane
pripadnika nehispanske bele veine prikazan je u tabeli 13.3.
Tabela 13.3. Rezidencijalna segregacija meu etnikim populacijama u SAD
Segregacija od strane nehispanske
bele veine

Stepen disimilacije
Gradovi

Metropolitanske oblasti

Afroamerikanci

45

59

Azijati

32

45

Latinoamerikanci

35

43

Indijanci

39

59

Izvor. Frey & Myers (2003); U. S. Burreau of the Census.

Stepen disimilacije varira od nule, to znai da segregacija etnike ma

njine od strane belaca ne postoji, pa do 100, to oznaava potpunu segrega
ciju. Brojevi ujedno prikazuju procenat belaca koji bi morali da se presele
u krajeve naseljene manjinama da bi stepen disimilacije dostigao nulu. Ovi
brojevi predstavljaju prosean stepen disimilacije u svim gradovima sa pre
ko 25.000 stanovnika. U pojedinim gradovima stepen disimilacije moe biti
mnogo vii ili nii. Na primer, stepen disimilacije izmeu naselja u kojima
ive crnci i belci iznosi 87 u ikagu, 85 u Njujorku, 81 u Filadelfiji i 76 u
Bostonu.

262

Sociologija

Novi gradski trendovi

Ponovno naseljavanje gradskog jezgra
Gradsko jezgro velike metropolitanske oblasti vremenom obino propa
da, poto se kvalifikovana radna snaga, preduzea i poreski obveznici sele u
prigradska naselja i eksurbije, ostavljajui za sobom siromane graane, od
ije8 poreza treba isplatiti javne usluge gradskih vlasti. Naravno, nije sudbi
na svih gradova ovakva (San Francisko, Njujork i Boston), a ponekad razvoj
prigradskih oblasti moe da pospei rast velikog gradskog jezgra, to je bio
sluaj sa gradovima kao to su Atlanta, arlot, Grinsboro, San Dijego, Dalas,
Hjuston, San Hoze i drugi centralni gradovi ija su predgraa podstakla
nove projekte za razvoj u centralnom delu grada. Ipak, mnoga nekadanja
dinamina i prosperitetna gradska jezgra, poput Detroita i Klivlenda, sada
imaju teke ekonomske probleme.
Gradske vlasti cesto ohrabruju ponovno naseljavanje gradskih jezgara na
razliite naine, meu kojima su: pretvaranje prostora koje su nekad za
uzimale starije kuce i proizvodni pogoni u atraktivne stambene blokove;
davanje olakica preduzeima koja bi svoja-sedita ponovo prenela u grad
sko jezgro (cime se otvaraju nova radna mesta, to privlai ljude natrag u
gradsko jezgro); kvalitetnija kulturna deavanja i mesta za rekreaciju; po
boljanje infrastrukture; napori da se smanje kriminal, zagaenje i buka.
Kao rezultat toga, vitalnost gradskog ivota ponovo navodi mnoge mlade
i imune ljude da se vrate u gradsko jezgro. Neki gradovi su vrlo uspeno
sproveli ovu strategiju, pa su cene nekretnina sada tako visoke da mnogi ne
mogu priutiti sebi da se vrate u gradske centre, dok su u ovakvim projek
tima neki gradovi, poput Los Anelesa, Baltimora i Vaingtona, imali tek
neto malo uspeha.

Megagradovi i svetski gradovi

Drugi obrazac urbanizacije ukljuuje stvaranje ogromnih gradova ili
svetskih gradova ogromne veliine, koji su okrueni prigradskim naseljima
ili ogromnim kartonskim naseljima (u manje razvijenim delovima sveta),
u kojima zive veoma siromasni ljudi. U tabeli 13.4. navedeni su najvei gra
dovi sveta. Svetski gradovi u bogatim zemljama sainjeni su (slino ameri
kom obrascu) od gradskog jezgra okruenog relativno bogatim predgrai
ma. U manje razvijenim zemljama veliki grad je okruen vrlo siromanim
ljudima koji ive u udericama, bez vodovoda, kanalizacije i drugih uslova
neophodnih za ivot. Ovi gradovi, okrueni divljim naseljima, umnogome
lie na srednjovekovne gradove to su privlaili siromane ljude koji su eleli da pobegnu od tekih uslova na selu, ali nisu uspeli da se zaposle u gradu
ili da na neki drugi nain poboljaju uslove ivota, pa su ostajali da ive
ispred gradskih kapija. Svetski gradovi se, poput njihovih srednjovekovnih
parnjaka, suoavaju sa ozbiljnim problemima nemira i nereda, izazvanih
nezadovoljstvom siromanih.

262

Sociologija

Novi gradski trendovi

Ponovno naseljavanje gradskog jezgra
Gradsko jezgro velike metropolitanske oblasti vremenom obino propa
da, poto se kvalifikovana radna snaga, preduzea i poreski obveznici sele u
prigradska naselja i eksurbije, ostavljajui za sobom siromane graane, od
ijeg poreza treba isplatiti javne usluge gradskih vlasti. Naravno, nije sudbi
na svih gradova ovakva (San Francisko, Njujork i Boston), a ponekad razvoj
prigradskih oblasti moe da pospei rast velikog gradskog jezgra, to je bio
sluaj sa gradovima kao to su Atlanta, arlot, Grinsboro, San Dijego, Dalas,
Hjuston, San Hoze i drugi centralni gradovi ija su predgraa podstakla
nove projekte za razvoj u centralnom delu grada. Ipak, mnoga nekadanja
dinamina i prosperitetna gradska jezgra, poput Detroita i Klivlenda, sada
imaju teke ekonomske probleme.
Gradske vlasti esto ohrabruju ponovno naseljavanje gradskih jezgara na
razliite naine, meu kojima su: pretvaranje prostora koje su nekad za
uzimale starije kue i proizvodni pogoni u atraktivne stambene blokove;
davanje olakica preduzeima koja bi svoja-sedita ponovo prenela u grad
sko jezgro (ime se otvaraju nova radna mesta, to privlai ljude natrag u
gradsko jezgro); kvalitetnija kulturna deavanja i mesta za rekreaciju; po
boljanje infrastrukture; napori da se smanje kriminal, zagaenje i buka.
Kao rezultat toga, vitalnost gradskog ivota ponovo navodi mnoge mlade
i imune ljude da se vrate u gradsko jezgro. Neki gradovi su vrlo uspeno
sproveli ovu strategiju, pa su cene nekretnina sada tako visoke da mnogi ne
mogu priutiti sebi da se vrate u gradske centre, dok su u ovakvim projek
tima neki gradovi, poput Los Anelesa, Baltimora i Vaingtona, imali tek
neto malo uspeha.

Megagradovi i svetski gradovi

Drugi obrazac urbanizacije ukljuuje stvaranje ogromnih gradova ili
svetskih gradova ogromne veliine, koji su okrueni prigradskim naseljima
ili ogromnim kartonskim naseljima (u manje razvijenim delovima sveta),
u kojima ive veoma siromani ljudi. U tabeli 13.4. navedeni su najvei gra
dovi sveta. Svetski gradovi u bogatim zemljama sainjeni su (slino ameri
kom obrascu) od gradskog jezgra okruenog relativno bogatim predgrai
ma. U manje razvijenim zemljama veliki grad je okruen vrlo siromanim
ljudima koji ive u udericama, bez vodovoda, kanalizacije i drugih uslova
neophodnih za ivot. Ovi gradovi, okrueni divljim naseljima, umnogome
lie na srednjovekovne gradove to su privlaili siromane ljude koji su eleli da pobegnu od tekih uslova na selu, ali nisu uspeli da se zaposle u gradu
ili da na neki drugi nain poboljaju uslove ivota, pa su ostajali da ive
ispred gradskih kapija. Svetski gradovi se, poput njihovih srednjovekovnih
parnjaka, suoavaju sa ozbiljnim problemima nemira i nereda, izazvanih
nezadovoljstvom siromanih.

Zajednice

263
Tabela 13.4. Najvei gradovi sveta, 2003.

Grad

Broj stanovnika
(u milionima)

Mumbaj, Indija

11,9

Buenos Ajres, Argentina

11,5

Seul, Juna Koreja

11,3

Karai, Pakistan

11,3

Manila, Filipini

10,1

Sao Paolo, Brazil

10,1

Nju Delhi, Indija

10,0

Istanbul, Turska

9,2

angaj, Kina

8,9

Dakarta, Indonezija

8,7

Meksiko, Meksiko

8,6

Daka, Banglade

8,6

Moskva, Rusija

8,4

Tokio, Japan

8,2

Njujork, SAD

8,1

Izvor: WorldAtlas.com (2004).

Megagradovi sveta se sve vie meusobno povezuju (Castells, 1998). Kor

poracije smetene u jednoj zemlji obino imaju predstavnitva u drugim
velikim gradovima, povezuju se i novac i berze velikih gradova, a kapital
tee velikom brzinom izmeu banaka, osiguravajuih kompanija, holding
kompanija i drugih mehanizama za gomilanje novca. ak se i rad seli iz
jednog grada u drugi u potrazi za novim poslovnim prilikama. Dakle, oi
gledne meupovezanosti u privredi u modernom svetskom sistemu (videti
dvadeset petu glavu) zasnivaju se na mrei privrednih odnosa izmeu kor
poracija, predstavnika vlasti i ljudi koji ive u megagradovima.

Saetak
1. Tokom veeg dela ljudske povesti zajednice nisu postojale. Pre izmeu
osam i dvanaest hiljada godina ljudi su poeli da se trajno naseljavaju,
stvarajui prve zajednice. Zajednice su strukture koje organizuju ak
tivnosti u odreenom prostoru.
2. Urbanizacija je proces pri kojem sve vei procenat populacije ivi u sve
veim zajednicama. Velike gradske zajednice nisu mogle da nastanu
bez razvijene hortikulturne i agrarne proizvodnje, a vei gradovi poi
nju da se pojavljuju sa industrijalizacijom.

264

Sociologija

3. Suburbanizacija je stvaranje zajednica oko velikog gradskog jezgra,

ime nastaje metropolitanska oblast.
4. Rane studije gradova i prigradskih naselja bile su obojene predrasuda
ma - gradski ivot se poredio sa idealizovanom slikom tradicionalnih
drutava. Novije studije pokazuju da ljudi u gradovima i prigradskim
naseljima aktivno uestvuju u aktivnostima vezanim za susedstvo i
celu zajednicu, a prisutne su i jake prijateljske veze i bliski porodini
odnosi.
5. Kako prigradska naselja sazrevaju, ljudi poinju da se sele jo dalje
od gradskih jezgara u eksurbije, a poto prigradska naselja i eksurbije
poinju da se spajaju - nastaje konurbana oblast ili metropola.
6. Pored stvaranja konurbanih zajednica, novi gradski trendovi ukljuu
ju ponovno naseljavanje velikih gradskih jezgara u mnogim metro
politanskim oblastima, stvaranje svetskih gradova irom planete, te
proirivanje mree povezanosti izmeu svetskih gradova u procesu
globalizacije.

Kljuni pojmovi
Eksurbija: oblasti gradskih naselja koja se nalaze iza predgraa, jo dalje
od gradskih centara.
Gradovi: zajednice u kojima ivi i radi relativno velika i koncentrisana
populacija.
Konurbacija, megalopjolis. spajanje prigradskih naselja i eksurbija da bi
se stvorila neprekidna gradska oblast izmeu dvaju ili vie centralnih
gradova.
Metropolitanska oblast: gradska oblast koja se sastoji od gradskog jez
gra i prigradskih naselja koja ga okruuju.
Suburbanizacija: selidba ljudi iz grada ili zabaenih oblasti u zajednice
koje okruuju glavni grad.
Svetski gradovi: veoma veliki gradovi okrueni prigradskim naseljima
ili divljim naseljima. U njima se odvija veliki deo svetske privredne
aktivnosti.
Urbanizacija: proces u kojem sve vei procenat stanovnitva ivi u gra
dovima i prigradskim naseljima.
Zajednica: organizacija prostora, kako bi se sprovele osnovne instituci
onalne aktivnosti.

ETVRTI DEO
TIPOVI DRUTVENIH STRUKTURA:
STRATIFIKACIJA KATEGORIJALNIH JEDINICA
Kada druge ljude vidimo kao razliite, po neemu osobene, i kada ih
procenjujemo, te se na osnovu te procene prema njima ponaamo na ra
zliite naine, mi zapravo stvaramo ke jedinice1. Poto se lanovi drutvene
kategorije mogu procenjivati na vie razliitih naina, ova diferencijalna
evaluacija (procena) esto vodi diskriminaciji, pri emu se lanovima neke
kategorijalne jedinice dodeljuje manje vrednih resursa nego lanovima
drugih kategorija. Dakle, kategorijalne j,edinice esto predstavljaju kljunu
dimenziju po kojoj se drutvo raslojava, jer dovode do toga da pripadnici
neke kategorijalne jedinice dobijaju vie resursa koje ljudi cene, na primer
- prihoda, ugleda, moi, zdravstvene nege, obrazovanja, bolji stan - nego
lanovi manje cenjenih ke jedinica. Postoji potencijalno mnogo dimenzija
raslojavanja, onoliko koliko i kategorijalnih jedinica, ali, u stvarnosti, ljud
ska drutva se raslojavaju samo du nekoliko ovakvih dimenzija. U etvr
tom delu emo istraivati tri drutvene kategorije koje u najveoj meri utiu
na raslojavanje stanovnitva. Klasno raslojavanje podrazumeva odvajanje
ljudi u razliite klase na osnovu njihovih primanja, bogatstva, moi i ugleda.
Poto se ljudi jednom klasifikuju, uglavnom i ostaju u okviru te klase. Do
etnikog raslojavanja dolazi kada se ljudi definiu kao razliiti na osnovu
njihove nacionalnosti, tj. pripadnosti odreenoj etnikoj kategoriji, pa e
sto bivaju podvrgnuti predrasudama i diskriminaciji. Rodno raslojavanje
se javlja kada lanovi jedne rodne kategorije diskriminiu lanove druge
rodne kategorije.
Poto se raslojavanje zasniva na proizvodnji i neprekidnom odravanju
nejednakosti, ono je jedna od najnepostojanijih sila u ljudskom drutvu.
Ljudi se retko mire sa injenicom da im pripada manje nego drugima, na
roito kada primete da su izloeni diskriminaciji.
1 Kategorijalna jedinica (engl. categoric unit) odnosi se na kategorije u koje svrstavamo (kategoriemo)
druge ljude, i to na osnovu klasnih, rodnih, etnikih i drugih razlika (prim. prev.).

G lava 14

KLASNA STRATIFIKACIJA
Pre nekoliko meseci, na ulici u Riversajdu (Kalifornija), bio sam svedok
sledee situacije: jedna starija beskunica gurala je svoja kolica iz supermarketa1, puna razliitih stvari, poev od konzervi i plastinih kesa, do neega
nalik na vreu za spavanje. Ila je ulicom koja vodi ka mom univerzitetu.
Celog dana je padala kia i, dok se starica kretala jednom stranom ulice,
projurio je veliki crni ,,be-em-ve i, preletevi preko barice, zapljusnuo stari
kaput koji je ova nesrena osoba nosila. Ovo ponienje je verovatno samo
jedna od silnih uvreda koje je jadna ena morala da istrpi u ivotu, ali to to
ju je blatom zapljusnula osoba u skupim kolima istie jednu vanu injenicu
drutvenog ivota: nejednakost. Neke kategorije ljudi neprestano dobijaju
vie onoga to je na ceni nego druge kategorije. Vredni resursi - mo, mate
rijalno bogatstvo, ugled i slava, zdravlje, obrazovanje, smetaj i drugi resursi
- retko su jednako raspodeljeni meu ljudima. Neki imaju vie nego drugi i
njihove znaajne zalihe resursa pomau im da odre svoju prepoznatljivost
i vidljivost kao lanova klasne kategorije u drutvu. Ova beskunica pripada
klasi siromanih jer ne poseduje resurse. Zapravo, ona ima tako malo sred
stava - kolica iz prodavnice, odeu koja je sada prljava i nekoliko drugih
stvari - odnosno, za nju ne postoji lak put za izlazak iz siromatva. Ona
je zarobljena u njemu i mora da podnese da je imuni zapljuskuju blatom
- kao da joj to to je siromana u jednom bogatom drutvu nije dovoljno
teko.
Poloaj ove starice samo je jedan dramatian pokazatelj nejednakosti
koja proima skoro svaki aspekt drutvenog ivota u sloenim drutvima.
Na osnovu pripadnosti kategorijama (npr. kategorijama pola, etnike pri
padnosti, drutvene klase i starosne dobi) ljudi dobijaju razliite koliine
sredstava, a njihove zalihe resursa doprinose beskonanom ponavljanju i
odravanju i opaenih i realnih razlika izmeu lanova razliitih katego
rija. Na primer, mukarci i ene su razliiti ne samo u pogledu biolokih
razlika (koje se esto preuveliavaju) ve i pogledu njihovih razliitih zaliha
1 esta slika na amerikim ulicama: beskunici ono malo linih stvari Sto imaju, kao i stvari koje pri
kupe iz kontejnera, uvaju u kolicima iz supermarketa (prim. prev,).

268

Sociologija

resursa, koje mogu da intenzifikuju, ili bar potvrde, uoljive bioloke razlike.
Etnike grupacije se razlikuju ne samo po svojoj kulturnoj tradiciji ve i
zbog toga to se razlikuje koliina sredstava koju dobijaju. Fiziki, nekvalifikovani radnici razlikuju se od kvalifikovanih slubenika ne samo zbog
prirode posla ve i zato to raspolau razliitim koliinama vanih resursa.
Siromani ljudi izgledaju siromano samo zato to nemaju dovoljno sred
stava da izgledaju drugaije - kao starica koja je ila niz ulicu u Riversajdu.
Naravno, vi ste vrlo svesni ovih podela u drutvu. Svesni ste frustracije i
besa onih etnikih zajednica koje ne poseduju mnogo toga, pa izbegavate
mesta na kojima ete upadati u oi. Ukoliko ste ensko, moda ete oseati
pritajeni bes zbog prednosti koje mukarci imaju na tritu rada i u cen
trima moi, a da ne pominjemo susrete na mikroplanu izmeu mukaraca
i ena, kada mukarci pokuavaju da dominiraju u razgovoru. Ukoliko ste
muko, svesni ste da dolazi do promene u raspodeli resursa i da ete sa
enama morati da delite poslove, prihode, ugled i autoritet na ujednaenije
delove. A kada se susretnete sa pripadnikom druge drutvene klase, ispod
ala i zadirkivanja tinja pritajena tenzija, koja proizlazi iz injenice da neki
od vas raspolau sa vie sredstava. Ili, ukoliko vidite beskunika, esto se
deava da skrenete pogled kako biste izbegli susret sa realnou. Nejedna
kosti su, dakle, vaan dinamiki faktor u svim drutvima, i stoga su vredne
detaljnije analize. U ovom poglavlju emo prouavati drutvenu klasu kao
kategorijalnu jedinicu i prirodu klasnog raslojavanja u drutvima. U nared
nim poglavljima videemo kako etnike i polne kategorije takoe vode ka
raslojavanju.

Stratifikacija
ta je klasna stratifikacija?
Stratifikacija (raslojavanje) je opti termin kojim se opisuje drutvo koje
prihode, mo, presti, ugled i druge vredne resurse raspodeljuje svojim la
novima na nejednake delove, ime se stvaraju zasebne klase koje se razli
kuju na osnovu kulture, ponaanja i naina organizacije (J. Turner, 1984a).
Stepen raslojavanja zavisi od toga koliko su nejednako raspodeljeni resursi,
u kojoj meri se razlikuju zasebne drutvene klase i koliko su te klase trajne
(odnosno, koliko je stabilna klasna podela). Kastinski sistem, poput onog u
Indiji, ukljuuje visok stepen stratifikacije, poto ljudima roenim u razlii
tim kastama pripadaju znatno razliite koliine sredstava, i zato to je teko,
ako ne i nemogue, istupiti iz klase kojoj osoba roenjem pripada i prei u
drugu. Sistem otvorenih klasa, kao to je onaj u zapadnim demokratskim
ureenjima, sistem je u kome su granice nejasne i promenljive, i u kome
postoji odreena mogunost prelaska, pokretljivosti iz jedne klase u dru-

Klasna stratifikacija

269

gu. Zapravo, kao lan drutva sa otvorenijim klasnim sistemom vi upravo

radite na poboljanju klasnog poloaja koji ste zauzeli po roenju ili, pak,
pokuavate da ga zadrite. Uite naporno jer znate da e vae diplome i
svedoanstva umnogome odrediti va posao, prihod, ugled i mo u ameri
kom drutvu. Ulog je veliki i zato su fakulteti, ispod maske neozbiljnosti i
bezbrinosti, ozbiljna mesta puna napetosti.

Analiziranje raslojavanja
Raslojavanje je, kao sredinja sila u ljudskim drutvima, bilo predmet te
orijskih razmatranja od samih poetaka sociologije. U narednom delu videemo kako su sociolozi pokuavali da koncipiraju raslojavanje, poev od
teorija konflikta Karla Marksa i Maksa Vebera.
Karl Marks o stratifikaciji. Marks je predstavio jednostavnu, a moda
ak i previe jednostavnu, konfliktnu teoriju raslojavanja (Marx & Engels,
1848). Prema Marksovom vienju, lanovi drutva koji poseduju sredstva
za proizvodnju (npr. resurse i kapital koji se koristi za proizvodnju robe i
materijala) u mogunosti su da kontroliu centre moi, kulturne simbole,
radne aktivnosti i ivotni stil drugih ljudi. U svim drutvima prisutna je
osnovna tenzija izmeu vlasnika i podreenih - bilo da je u pitanju odnos
seljaka i gospodara, ili kapitaliste i radnika. Poto oni koji kontroliu sred
stva proizvodnje imaju mo u stanju su da manipuliu kulturnim simbo
lima, ime stvaraju ideologije kojima se opravdavaju njihove privilegije i
mo, a odbija se polaganje prava drugih ljudi na mo i vlasnitvo. Ukoliko
je potrebno, oni mogu da upotrebe i fiziku prinudu i tako suzbiju napore
onih koji dovode u pitanje njihovu premo. Marks je smatrao da osnovni
sukob interesa izmeu onih koji poseduju i onih koji ne poseduju vlasni
tvo i mo neizbeno dovodi do toga da oni koji imaju malo kontrole nad
svojim radnim aktivnostima, zanemarivu svojinu i praktino nimalo moi,
pokrenu revoluciju.
Na koji nain sukob interesa prerasta u otvoren sukob koji bi doveo do
preraspodele moi i izmenio prirodu klasnog sistema (a u Marksovoj na
ivnoj utopiji i ukinuo sve klasne razlike)? Marks je smatrao da je odgovor
u sledeem: oni koji poseduju i kontroliu sredstva za proizvodnju seju
seme sopstvenog unitenja time to stvaraju uslove koji omoguavaju da
oni manje privilegovani, pre svega, postanu svesni sopstvenih interesa u
preraspodeli vlasnitva i moi, i drugo - da se politiki angauju u promeni sistema (Marx & Engels, 1848). Na primer, u svojoj analizi kapitalizma
Marks (1867) je smatrao da e ponaanje vlasnika sredstava za proizvodnju
(buroazija), koji su voeni meusobnom konkurencijom u trci za profi
tom, dovesti do podizanja svesti kod njihovih radnika (proletarijat), tako
da e radnici konano jasno uvideti svoje interese. Podizanjem ideolokog
vela koji propagiraju kapitalisti proletarijat e uvideti svoje prave intere
se i mobilisae se da bi ih drutvenom promenom i ostvario. Na primer,

270

Sociologija

buroaziju je konkurencija navela da proletarijat koncentrie u gradovima

i fabrikama, da ih naini otuenim produecima maina, da otputanjem
poremeti njihov uobiajeni ivot, i da ih natera da ive u bedi i prljavtini
time to im isplauje minimalne nadnice (Marx & Engels, 1848). U ovakvim
uslovima, radnici su mogli da meusobno podele svoje nezadovoljstvo i pobede buroasku ideologiju (zapravo, Karl Marks je mislio da je Komunistiki
manifest konana demistifikacija, razotkrivanje buroaske ideologije). Kada
radnici budu postali svesni svojih pravih interesa moi e da se organizuju
i preuzmu vlast od kapitalista.
Stvari se zapravo nikad nisu odvijale prema Marksovoj zamisli, ali ne
treba zbog toga odbaciti sve njegove ideje, jer je u nekim pojedinostima bio
u pravu. Marks je smatrao da raslojavanje treba tumaiti iz ugla privredne
organizacije, a naroito odnosa ljudi prema sredstvima za proizvodnju. Oni
koji poseduju i kontroliu imovinu, naroito sredstva za proizvodnju, imaju
mo da upravljaju ivotima pripadnika nepovlaenih klasa, jer mogu da
iskoriste svoj novac za kupovinu moi i upravljanje ideologijom koja bi doprinela ouvanju njihovih privilegovanih poloaja.
Ipak, iako elite moi mogu da kontroliu pozornicu na kojoj se ljudi nad
meu za sredstva, klasna podela neizostavno stvara sukobe interesa, koji
esto izazivaju konflikte usmerene na preraspodelu novca i svojine. Velika
proleterska revolucija, koju je Marks predvideo, nije uspela da proisti in
dustrijski svet, a tamo gde se revolucija i jeste odigrala uglavnom je bila
pokrenuta od strane seljaka a ne gradskog proletarijata. Oigledno, klasni
sukobi nisu uspostavili besklasno drutvo, ije je stvaranje Marks predvideo
kao posledicu revolucije. Ipak, u Marksovoj analizi ima mnogo korisnih za
kljuaka koje ne smemo zanemariti.
Maks Veber o stratifikaciji. Veber je bio doivotni kritiar Marksa, iako
je i on sam izloio konfliktnu teoriju stratifikacije (Weber, 1922). Glavna
razlika izmeu njihovih teorija sastoji se u tome to je Veber tumaio stra
tifikaciju kao viedimenzionalnu pojavu. Nejednakost se zasniva na tri di
menzije, a to su: klase, statusne grupe i partije. Klase proizlaze iz odnosa
ljudi prema tritima, vezanih za poslove i prihod, kupovinu potroake
robe i za stvaranje odreenog stepena materijalnog blagostanja. Taj pogled
je identian Marksovom shvatanju da klasu odreuje odnos njenih lano
va prema sredstvima za proizvodnju, ali se razlikuje po tome to priznaje
da moe postojati mnogo razliitih klasa i da je svojina samo jedan uslov
njihovog nastanka. Dakle, ljudi u drutvu nisu nuno podeljeni na one koji
imaju i one koji nemaju, ve drutvo moe da se zasniva na suptilnijem
klasnom sistemu. Partije su organizacije moi, ali, za razliku od Marksovog
vienja, kod Vebera one nemaju direktnu vezu sa vlasnitvom i sredstvima
za proizvodnju. lanovi drutva mogu da imaju mo a da nemaju veliki
posed, i obratno, a mo se esto koristi za ispunjenje ciljeva koji nemaju
direktne veze s klasom (npr. vojska i njeni elitni pripadnici retko kad po-

Klasna stratifikacija

271

seduju sredstva za proizvodnju ili veliko vlasnitvo, to je est sluaj i sa

uticajnim politiarima). Statusne grupe su mree veza izmeu ljudi koji
dele sline kulturne simbole, ukus, gledita i nain ivota, i koji, kao rezultat
toga, mogu da raspolau odreenim stepenom ugleda, slave i prestia, iako
ne poseduju sredstva za proizvodnju. Iako statusne grupe mogu da budu
pokazatelj vlasnitva ili moi njenih lanova, one su nezavisna osnova raslo
javanja (npr. profesori elitnog fakulteta esto sarauju sa monim i bogatim
ljudima, ali retko kad i sami imaju znaajnu svojinu ili mo). Dakle, prema
Veberovom shvatanju, stratifikacija podrazumeva vie od klasne hijerarhije
koja proizlazi iz privrednog poretka i esto se zasniva na hijerarhiji moi i
lanstvu u statusnim grupama.
Ipak, u analizi konflikta Veberova teorija nalikuje Marksovoj (J. Turner,
1991; 1993b). U drutvu mogu da budu prisutni stalni sukobi unutar razli
itih klasa, partija i statusnih grupa i izmeu njih, ali kada sukobi izbiju na
nivou drutva oni su rezultat:
(a) velike povezanosti lanstva u klasama, partijama i statusnim grupama
(npr. elite u jednoj grupi su elite i u druge dve grupe):
(b) velike razlike u koliini sredstava koju poseduju oni na vrhu i oni na
dnu hijerarhije; i
(c) male mogunosti pokretljivosti na vii poloaj u okviru ove tri hije
rarhije.
Kada se steknu svi ovi uslovi moe da se pojavi harizmatski voa, koji
e artikulisati revolucionarnu ideologiju i pokrenuti ugnjetavane slojeve da
izazovu sukobe koji vode ka preraspodeli vlasnitva, moi i ugleda. Ovde
Veberova teorija veoma nalikuje Marksovom gleditu, ali ipak ukljuuje i
neke vane razlike u odnosu na Marksov stav. Prvo, prema Veberovom shva
tanju, velika povezanost lanstva u klasama, statusnim grupama i partijama
nije neizbena, kako je to verovao Marks, niti su uvek prisutne velike razli
ke u zalihama resursa ili nizak stepen pokretljivosti. Drugo, ak i kada se
steknu svi uslovi (npr. velika povezanost lanstva, velika razlika u zalihama
resursa i niska pokretljivost), revolucija ne mora nuno da usledi. Stvar je
sluajnosti da li e se pojaviti harizmatski voa i hoe li biti uspean.
Funkcionalistika teorija stratifikacije. Marks i Veber su smatrali da
raslojavanje stvara tenziju i, makar potencijalno, dovodi do sukoba izmeu
onih koji raspolau razliitim zalihama resursa. Ipak, na raslojavanje moe
da se gleda i na drugi nain - kao na integrativnu snagu u drutvu. Za Kingslija Dejvisa i Vilbera Mura (Davi & Moore, 1945), kao i za druge funkcionaliste (Parsons, 1953), nejednakosti mogu da se poveu sa osnovnim
funkcionalnim potrebama u drutvu.
U uvenoj i esto kritikovanoj Dejvis-Murovoj hipotezi izlae se sledea ideja: ukoliko je poloaj u drutvu funkcionalno vaan i teko ga je

272

Sociologija

popuniti jer zahteva visok stepen strunosti, utoliko tom poloaju sleduje
vie resursa - novca, moi, uticaja i ugleda - od onog poloaja koji nije
funkcionalno vaan ili teak za popunjavanje (Davis & Moore, 1945). Oba
uslova - funkcionalni znaaj i potekoe u pronalaenju osobe koja e za
dovoljiti uslove za tu poziciju - moraju da budu ispunjena. Na primer, po
loaj ubretara je funkcionalno vaan (zamislite samo kakav bi bio svet bez
radnika gradske istoe), ali nije zahtevan u pogledu vetine i lako je nai
kandidate koji ispunjavaju uslove; dakle, oni nee primiti veliku koliinu
sredstava. Meutim, poloaj doktora je i funkcionalno vaan i zahteva veli
ku strunost, te, prema Dejvis-Murovoj hipotezi, on mora da bude vredno
nagraen. Nejednakost je, prema tome, nain za motivaciju sposobnih ljudi
da se obrazuju i rtvuju kako bi obavljali funkcionalno vaan i struan po
sao u drutvu.
Funkcionalistike teorije su odluno kritikovane zbog oigledne po
greke: naime, prema ovom gleditu, ini se da su postojee nejednakosti
u drutvu ispravne i legitimne, kao da odreeni ljudi poseduju resurse zato
to su ih zasluili svojom vetinom i vrlo funkcionalnom ulogom u drutvu.
Zapravo, kako tvrde kritiari ove teorije, ljudi stiu sredstva sluajno, zlou
potrebom moi, korupcijom, tradicijom, nasledstvom i na druge naine koji
nemaju mnogo veze sa funkcionalnim znaajem ili talentom (Tumin, 1953;
1967). Mnogim kritiarima funkcionalistika teorija lii na ideologiju koju
propagiraju moni i bogati kako bi opravdali svoju premo.
Evolucione teorije stratifikacije. Neke skorije teorije pokuale su da tu
mae raslojavanje u okviru dugorone istorijske perspektive, vraajui se
u prolost, sve do vremena lovaca i skupljaa, pa se, potom, kreui ka slo
enijim drutvima. U teoriji Gerharda Lenskog tvrdi se da je raslojavanje
posledica porasta privredne proizvodnje koja stvara viak bogatstva, dakle
vie od onoga to je potrebno za ivot (Lenski, 1966). Kako se viak povea
va, raste i sposobnost drutva da izdrava neproduktivne pojedince, a neki
dobijaju ansu da mobiliu mo i prisvoje ovaj viak za sebe. Dakle, privile
gije i mo su povezani: imuni mogu da mobiliu mo kako bi uveali svoje
bogatstvo. S druge strane, oni koji imaju mo mogu da je iskoriste kako bi
dobavili bogatstvo i presti. Ali, sa pojavom industrijalizacije ovaj dugoro
ni istorijski proces se, makar delimino, preokrenuo. Oni koji nemaju pri
vilegije u industrijskim drutvima poinju da se angauju i suprotstavljaju
zloupotrebi moi i prisvajanju privrednog vika od strane monih (slino
kao to je Marks predvideo), i najee bez velike revolucije prisiljavaju
organizacije moi da se demokratizuju (neto to Marks nije predvideo).
Sve ovo vodi ka odreenoj preraspodeli bogatstva kroz progresivni sistem
oporezivanja, koji vie poreze namee bogatima (ili makar tome tei, poto
imuni uvek pokuavaju da zaobiu ove zakone). Ovi budetski prihodi se
potom koriste da bi se obezbedili obrazovanje, zdravstvena nega, socijalna
zatita i nove mogunosti zaposlenja za manje privilegovane lanove dru-

Klasna stratifikacija

273

tva. Ipak, ovi procesi dospevaju samo dotle, jer se ljudi bune protiv poreza,
a javnim mnjenjem se manipulie tako to se manje privilegovani uveravaju
da visoki porezi nisu u njihovom najboljem interesu.

Klasni sistemi
Iz nejednakosti u raspodeli vrednih resursa stvara se niz drutvenih kla
sa. Neki porede drutvene klase sa slojevima torte na kojoj jasni slojevi fila
razdvajaju i oznaavaju svaku pojedinanu drutvenu klasu od najvieg ka
najniem sloju. Za neka drutva prolosti, pa ak i za neka moderna drutva,
ova slika nije daleko od istine, ali u industrijskim i postindustrijskim dru
tvima klase u klasnom sistemu nisu posve odvojene kao slojevi torte, i to iz
nekoliko razloga. Prvo, dimenzije du kojih se moe odvijati raslojavanje
nisu uvek povezane meusobno, to je Maks Veber naglaavao. Neija zara
da, ugled i mo, koji dolaze od poloaja na poslu, mogu da se razlikuju u ve
likoj meri. Na primer, automehaniar esto zarauje vie novca od uitelja,
pa ak i od profesora univerziteta, ali automehaniar spada u fizike radnike
a uitelj u slubenike2, odnosno - uitelji e biti ugledniji od automehania
ra. Koji od njih dvojice onda vie pripada srednjoj klasi? Slino tome, jedan
general nee imati visoke prihode ako ih poredimo s primanjima drugih
profesionalaca, ali e imati ugled koji nadmauje ugled mnogih s visokim
primanjima. Drugo, ukoliko se smatra da porodice zauzimaju odreenu
klasnu poziciju, kako emo svrstati porodicu koju ini slabo plaen mu
karac koji obavlja posao to mu obezbeuje tek neto malo ugleda i moi, a
koji je oenjen bolje plaenom i uglednom doktorkom? Ukupni porodini
prihodi mogu da budu jedan od naina da se odredi pozicija u drutvenoj
klasi, ali u ovom primeru neznatan ugled mukarca predstavlja problem pri
svrstavanju porodice na klasnoj lestvici.
Dakle, uvek e biti problema pri odreivanju klasne pozicije nekog po
jedinca ili porodice, a naroito je teko odrediti granicu izmeu vrlo imu
nih i vrlo siromanih u srednjoj klasi. Samo bogatstvo donosi ugled i njime
moe da se kupi mo, ili moe da se gomila posredstvom mree veza izme
u bogatih i monih (za ta je Veber smatrao da je est sluaj sa ljudima iz
odreene statusne grupe). Na drugom kraju spektra nalaze se siromani koji
nemaju bogatstvo, mo ni ugled, to ih nedvosmisleno smeta na odreenu
poziciju na lestvici. Za sve ove klase izmeu samog dna i vrha vrlo je te
ko odrediti istinski poloaj koji zauzimaju pojedinci ili porodice u sistemu.
Meutim, klase ipak postoje, ak i ako ne moemo da ih poredamo sa ap
solutnom sigurnou, jer resursi koje ljudi poseduju utiu na njihovo pona
anje, razmiljanje, govor, oblaenje, razonodu i troenje novca. Stoga, ne
kog moemo da ocenimo kao pripadnika radnike klase i srednje klase na
2 Na engleskom termin blue-collar (plavi okovratnik) se koristi da bi se oznaili fiziki poslovi, a whi
te-collar (beli okovratnik) slui za oznaavanje slubenikih, odnosno intelektualnih poslova (prim,

prev.).

274

Sociologija

osnovu naina ivota, ponaanja i drugih karakteristika, a ne samo prihoda.

Zapravo, mi ljude procenjujemo sve vreme, prilikom susreta i razgovora;
posmatramo njihovo ponaanje, nain oblaenja i govora, zube, lice (npr.
da bismo videli koliko su bili izloeni suncu), urednost, auto, i uopte sve
to moe da nam bude nekakav signal. Na osnovu ovih naznaka mi, esto
preutno, razvrstavamo druge u klasne kategorije. I onda, na osnovu ovih
klasifikacija, nastavljamo da razgovaramo s njima na odreen nain. Dakle,
iako je moda teko iscrtati jasne granice izmeu klasa, realnost klase je
uvek prisutna dok posmatramo druge i s njima komuniciramo.
Stari prikaz jasno omeenih i poredanih klasa od vrha do dna vie ne
odgovara u potpunosti realnosti. Osobu ili porodicu moemo svrstati na
osnovu jedne dimenzije, i to bilo koje, kao to je, na primer, ukupan doho
dak porodice, ugled koji dobijaju od poslova koje obavljaju, ili mo koju
poseduju, odnosno koju mogu da mobiliu preko ovlaenih organizacija
kao to su sindikati ili profesionalna udruenja. Ali, ovakvo rangiranje ne
zahvata sutinu same klase: naime, ljudi iz razliitih drutvenih klasa esto
ive u donekle razliitim svetovima. Oni vide svet drugaije, troe novac na
razliite stvari, ponaaju se i govore razliito, esto ive u razliitim kraje
vima, zabavljaju se drugaije, poseduju razliita dobra i uivaju u razliitim
stvarima.

Slika 14.1. Resursi, nain ivota, interakcija i pripadnost klasi

Jedan od moguih naina formiranja klasa predstavljen je na slici 14.1.

Na samom poetku, ljudi obezbeuju resurse kao to su prihodi i ugled od
posla i obrazovanja, a moda i odreena mo. Potom, na osnovu koliine i
odreenih vrsta sredstava koje uspevaju da obezbede, ljudi izgrauju nain
ivota, koji sainjavaju njihova interesovanja, stavovi, obrasci potronje, po
naanja i drugi naini na koje koriste svoja sredstva. Generalno gledajui,
ljudi lake komuniciraju i sarauju sa onima koji ive slinim nainom i
vota, pa stara poslovica da svaka ptica svome jatu leti nije daleko od istine.
Kako stopa interakcije sa slinim ljudima raste, stvara se distinktivna, po
sebna kultura, koja se sastoji od ubeenja, normi, naina govora, oblaenja

Klasna stratifikacija

275

i drugih simbola koji usmeravaju naa razmiljanja i delovanje. Zajednika

kultura uvruje njihovu interakciju i njihove ivotne stilove, to samo do
prinosi zbliavanju ljudi slinih interesovanja. Poto se mladi socijalizuju u
okviru ove kulture tokom godina uviaju da ih sve vie privlai interakcija
s ljudima s kojima dele ovu kulturu, interesovanja i slian nain ivota, to
na kraju dovodi do toga da za brak biraju partnere koji prihvataju kultu
ru i nain ivota tipian za odreenu drutvenu klasu. Kada se uklope svi
ovi elementi - nain ivota, stepen interakcije (to ukljuuje socijalizaciju i
brak) i pripadajua kultura - ljudi postaju razliiti, prepoznatljivi po nainu
ponaanja i organizovanja aktivnosti, to dovodi do toga da ih je mogue
svrstati u odreenu drutvenu klasu. Poto postanu lanovi neke drutvene
klase koja je odreena interakcijom i kulturom, ljudi pokuavaju da obezbede sredstva koja e im omoguiti da zadre svoj ivotni stil, ili - ukoliko
su mladi - da ga izgrade kad odrastu.
Da bi se izalo iz ovog kruga obino je potreban veliki napor. Ukoliko
pojedinac eli da se popne na vii stepenik u hijerarhiji obino mora da na
pusti ljude, nain ivota i kulturu drutvene klase kojoj po poreklu pripada i
da pone usvajati kulturu drutvene klase kojoj tei, i to ak esto i pre nego
to obezbedi sredstva da pree u ovu novu, viu drutvenu klasu. Imajui
u vidu mo socijalizacije, interakcije i kulture da upravljaju ljudskim gle
ditima i ponaanjem, ne iznenauje to mnogi ljudi ostaju u klasi u kojoj
su roeni. Drutvena pokretljivost3 uvek podrazumeva odreene trokove,
koji se ogledaju makar u tome to e pojedinac morati da ivi u dva sveta,
sainjena od drutvene klase u kojoj je roen i odrastao, i druge u koju je
preao.
Teko je ak i ukoliko se neko ne premeta u viu ili niu klasu, ve u bilo
koju novu drutvenu klasu. Ljudi ipak moraju da menjaju svoj ivotni stil,
da steknu nove prijatelje i usvoje novu kulturu, ak i ako odlue da odre
veze sa ljudima u drugoj drutvenoj klasi, na primer sa lanovima porodice
koji se nisu premestili u novu klasu. Za one meu vama koji su odrastali
u srednjoj, vioj srednjoj i elitnoj klasi prilagoavanje na fakultetski ivot
je relativno lako, jer su kultura i struktura vieg obrazovanja ve uveliko
deo naina ivota ljudi u vaoj drutvenoj klasi. Vi umete da se orijentiete,
ponaate, govorite i da se na sve druge naine uklopite u sistem. Ukoliko
ste, pak, prva osoba iz porodice koja se upisala na fakultet, kao to je sluaj
sa mnogim studentima na fakultetu na kome ja predajem, mnogo je tee
prilagoditi se jer morate da usvojite novu kulturu, nove obrasce interakcije,
nove oblike govora, te uopte da se na druge naine ukljuite u uenje nove
kulture.
Na slici 14.2. prikazan je opti profil klasnog sistema u postindustrijskim
drutvima. Isprekidana linija oznaava da granice koje odvajaju klase nisu
vrste, dok puna linija pokazuje da je granice tee prei, bez obzira na to da
3 Odnosno mobilnost, mogunost prelaska iz jedne klase u drugu (prim. prev.).

276

Sociologija

li neko pokuava da napusti drutvenu klasu ili da stupi u drugu. Vertikalna

dimenzija navedenih klasa ukazuje na to da postoji implicitno rangiranje,
s tim to je klasa na dnu najmanje poeljna, dok je na vrhu najpoeljni
ja klasa. Ljudi smeteni pri vrhu lestvice imae vee prihode, obrazovanje,
mo i ugled, a oni pri dnu e imati malo sredstava uopte. Oni u srednjim
klasama imae razliite nivoe prihoda, obrazovanja, ugleda i moi. Niz ovih
klasa koje zauzimaju manje-vie iste pozicije na lestvici (npr. via radnika
klasa i srednja slubenika, ili nia slubenika i nia radnika klasa) raspo
lau uglavnom jednakom ukupnom koliinom sredstava - prihoda, obra
zovanja, ugleda, moi - ali je ovaj ukupan iznos rezultat razliite raspodele
sredstava. Tako e, na primer, uitelj imati vie ugleda ali manje prihoda od
stolara, to e dovesti do toga da obojica zauzimaju otprilike isto mesto na
klasnoj lestvici. Meutim, oni ive u razliitim klasama jer se njihov ivotni
stil, prijatelji i kultura verovatno umnogome razlikuju. Slino tome, uspean univerzitetski profesor imae veoma visok ugled, ali nia primanja od
uspene poslovne osobe, zbog ega e oni zauzimati otprilike isto mesto u
vertikalnoj dimenziji klasa (via srednja klasa). Meutim, i pored toga, oni
najverovatnije ive u razliitim svetovima, razliitih su interesovanja, ukusa,
ponaanja, kulture, neguju razliite vrste prijateljskih odnosa.

Klasna stratifikacija

277

Dakle, oni pri samom dnu i vrhu klasnog sistema obino su jasno rangira
ni; oni u sredini neto nejasnije, ali visoki prihodi obino pomeraju poloaj
pojedinca na lestvici navie, bez obzira na izvor prihoda (naravno, ukoliko
nije steen nelegalnim putem). Dakle, u industrijskim i postindustrijskim
drutvima uglavnom se vie potuju pojedinci koji zarauju vie novca od
drugih. U postindustrijskim drutvima prihodi su obino povezani sa obra
zovanjem, jer diploma fakulteta poveava mogunost da osoba zaradi novac. Naravno, nije uvek tako, ali, uopteno gledajui, veliki procenat osoba
s visokim primanjima ine visokoobrazovani profesionalci. Njihov prihod
ih sam po sebi svrstava visoko na lestvici i daje im ugled, ali im i njihovo
obrazovanje donosi dodatan ugled i, naposletku, ono je razlog njihovih vi
sokih prihoda. Uspena poslovna osoba moe ali i ne mora da ima mnogo
obrazovanja i ugleda koji uz obrazovanje ide, ali ukoliko je osoba bogata
- to bogatstvo samo po sebi podie njen poloaj na lestvici navie, naravno
ukoliko je osoba pristojnih manira. Dakle, vie srednje klase, koje se nalaze
tik ispod nacionalnih elita, obino sainjavaju najvie rangirani pojedinci u
lokalnoj zajednici, naroito ukoliko pripadaju lokalnim elitnim drutvenim,
privrednim i politikim krugovima. Ispod vie srednje klase nalazi se ne
koliko srednjih radnikih i slubenikih klasa. Fiziki rad se obino manje
ceni nego intelektualni rad, ali prihodi od ove dve vrste rada mogu da se
razlikuju u velikoj meri. Mnogi slubeniki poslovi se loe plaaju, ak i ako
zahtevaju obrazovanje koje se dosta ceni, dok su mnogi fiziki radnici bolje
plaeni. Dakle, jako je nezahvalno rangirati ljude ukoliko blie ne odredimo
na osnovu kojih elemenata emo sprovesti rangiranje - na osnovu novca,
obrazovanja i ugleda, ili moi. Uopteno gledajui, pripadnici razliitih kla
sa e ispoljiti znatne razlike u ponaanju, interesovanjima i nainu ivota, ali
jedna klasa ne stoji uvek jasno iznad druge u sveukupnom sistemu rangi
ranja, iako je sigurno e intelektualni radnici biti obino neto iznad fizikih
radnika sa jednakim primanjima, jer je slubenik verovatno obrazovaniji
(to mu donosi vei ugled).

Burdijeova analiza distinkcije

Pjer Burdije, francuski sociolog, razvio je interesantan pristup analizi
klasa (Bourdieu, 1984). On je smatrao da lanovi razliitih drutvenih klasa
poseduju razliite koliine razliitih oblika kapitala. Postoje etiri osnovne
vrste kapitala: prvi je ekonomski kapital, koji se u osnovi svodi na novac
koji moe da se koristi za kupovinu robe i usluga. Druga vrsta je kulturni
kapital, koji se sastoji od obrazovanja, meuljudskih vetina, navika, mani
ra, govornog stila i ukusa. Trei oblik je socijalni kapital, koji se zasniva na
poloaju u grupama i drutvenim mreama. Poslednji oblik je simboliki
kapital, koji se odnosi na ideologije kojima moe da se opravda posedovanje ostala tri oblika kapitala. Pripadnici razliitih drutvenih klasa nose
razliite spojeve i kombinacije ove etiri vrste kapitala. Na osnovu specifi-

278

Sociologija

ne konfiguracije kapitala oni e imati razliite poglede na svet/ponaanje,

ukus, gledita, nain govora i razmiljanja.
Burdijeova analiza postaje naroito provokativna u delu koji govori o podeli klasnog sistema na tri osnovna nivoa:
(a) vladajuu klasu;
(b) srednju klasu; i
(c) niu klasu,
koji su odreeni ukupnim nivoom etiri vrste kapitala. Dakle, vladajua
klasa poseduje vie ekonomskog, kulturnog, socijalnog i simbolikog kapi
tala nego srednja klasa, koja, pak, raspolae s vie kapitala nego nie klase.
On zatim dodaje jedan zanimljiv obrt: u okviru svake od ovih klasa (vladajue, srednje i nie) postoje tri klasne grupe (frakcije): vladajua gru
pa, sredinja (prelazna) grupa i dominirana grupa. U tabeli 14.1. ukratko je
predstavljena njegova osnovna tvrdnja. Uzmimo za primer vladajuu klasu
koja ima tri frakcije: vladajua grupa ove klase ima dosta ekonomskog ka
pitala, koji moe da upotrebi za kupovinu drugih vrsta kapitala, kao to su
kulturni i socijalni kapital. Srednja frakcija ima manje ekonomskog kapitala
od vladajue, ali ima i srednji nivo kulturnog, drutvenog i simbolikog ka
pitala. Dominirana frakcija ima mnogo manje ekonomskog kapitala, ali vii
nivo kulturnog i simbolikog kapitala. Ovaj obrazac se ponavlja u srednjoj
i nioj klasi. Vladajua frakcija ima najvie ekonomskog kapitala i moe
da kupi makar neke druge oblike kapitala, srednja frakcija ima manje eko
nomskog kapitala, ali i srednji nivo (za ovu klasu) drugih oblika kapitala, a
dominirana klasa uglavnom ima vie kulturnog i simbolikog kapitala nego
drugih vrsta kapitala.
Tabela 14.1. Klase i klasne grupe u industrijskim drutvima

Vladajua klasa: najbogatija svim oblicima kapitala

Vladajua grupa:

Najbogatija ekonomskim kapitalom, koji moe koristiti za

kupovinu drugih vidova kapitala. Ovu grupu pre svega ine
oni koji poseduju sredstva za proizvodnju (npr. klasina
buroazija).

Sredinja grupa:

Neto ekonomskog kapitala, umeren nivo socijalnog,

kulturnog i simbolikog kapitala. Ovu grupu
visokoobrazovani profesionalci.

Dominirana grupa:

sainjavaju

Malo ekonomskog kapitala, ali visok nivo kulturnog i

simbolikog kapitala. Ovu grupu ine intelektualci, umetnici,
pisci, te drugi koji poseduju kulturne resurse cenjene u
drutvu.

278

Sociologija

ne konfiguracije kapitala oni e imati razliite poglede na svet, ponaanje,

ukus, gledita, nain govora i razmiljanja.
Burdijeova analiza postaje naroito provokativna u delu koji govori o podeli klasnog sistema na tri osnovna nivoa:
(a) vladajuu klasu;
(b) srednju klasu; i
(c) niu klasu,
koji su odreeni ukupnim nivoom etiri vrste kapitala. Dakle, vladajua
klasa poseduje vie ekonomskog, kulturnog, socijalnog i simbolikog kapi
tala nego srednja klasa, koja, pak, raspolae s vie kapitala nego nie klase.
On zatim dodaje jedan zanimljiv obrt: u okviru svake od ovih klasa (vladajue, srednje i nie) postoje tri klasne grupe (frakcije): vladajua gru
pa, sredinja (prelazna) grupa i dominirana grupa. U tabeli 14.1. ukratko je
predstavljena njegova osnovna tvrdnja. Uzmimo za primer vladajuu klasu
koja ima tri frakcije: vladajua grupa ove klase ima dosta ekonomskog ka
pitala, koji moe da upotrebi za kupovinu drugih vrsta kapitala, kao to su
kulturni i socijalni kapital. Srednja frakcija ima manje ekonomskog kapitala
od vladajue, ali ima i srednji nivo kulturnog, drutvenog i simbolikog ka
pitala. Dominirana frakcija ima mnogo manje ekonomskog kapitala, ali vii
nivo kulturnog i simbolikog kapitala. Ovaj obrazac se ponavlja u srednjoj
i nioj klasi. Vladajua frakcija ima najvie ekonomskog kapitala i moe
da kupi makar neke druge oblike kapitala, srednja frakcija ima manje eko
nomskog kapitala, ali i srednji nivo (za ovu klasu) drugih oblika kapitala, a
dominirana klasa uglavnom ima vie kulturnog i simbolikog kapitala nego
drugih vrsta kapitala.
Tabela 14.1. Klase i klasne grupe u industrijskim drutvima

Vladajua klasa: najbogatija svim oblicima kapitala

Vladajua grupa:

Najbogatija ekonomskim kapitalom, koji moe koristiti za

kupovinu drugih vidova kapitala. Ovu grupu pre svega ine
oni koji poseduju sredstva za proizvodnju (npr. klasina
buroazija).

Sredinja grupa:

Neto ekonomskog kapitala, umeren nivo socijalnog,

kulturnog i simbolikog kapitala. Ovu grupu
visokoobrazovani profesionalci.

Dominirana grupa:

sainjavaju

Malo ekonomskog kapitala, ali visok nivo kulturnog i

simbolikog kapitala. Ovu grupu ine intelektualci, umetnici,
pisci, te drugi koji poseduju kulturne resurse cenjene u
drutvu.

Klasna stratifikacija

279

Srednja klasa: srednji nivo poseda nad svim vrstama kapitala

Vladajua grupa:

Pojedinci u okviru ove klase poseduju najvie ekonomskog

kapitala, ali znatno manje nego vladajue grupe vladajue
klase. Ova grupa je sainjena od pripadnika sitne buroazije
(sitni preduzetnici).

Sredinja grupa:

Neto ekonomskog, socijalnog, kulturnog i simbolikog

kapitala, ali znatno manje u poreenju sa sredinjom grupom
vladajue klase. Grupu ine kvalifikovani kancelarijski
slubenici.

Dominirana grupa:

Malo ili nimalo ekonomskog kapitala, i komparativno visok

nivo socijalnog, kulturnog i simbolikog kapitala. Ovu
grupu ine prosvetni radnici i drugi profesionalci s niim
primanjima, ukljueni u kulturnu proizvodnju.

Nia klasa: nizak nivo posedovanja svih oblika kapitala

Vladajua grupa:

Najvii nivo ekonomskog kapitala

sainjavaju kvalifikovani fiziki radnici.

ovoj

klasi.

Grupu

Sredinja grupa:

Nii nivo ekonomskog kapitala i drugih oblika

Grupu ine polukvalifikovani radnici bez diplome.

Dominirana grupa:

Vrlo nizak nivo ekonomskog kapitala. Neto simbolikog

kapitala u vidu neobrazovanih ideologa i intelektualaca meu
siromanim ljudima i radnicima.

kapitala.

Sledei interesantan obrt sastoji se u tome da pripadnici istih frakcija u

okviru triju klasa (npr. vladajua, srednja i nia) meusobno esto imaju
vie zajednikog nego sa pripadnicima sopstvene drutvene klase. Na primer, dominiranu frakciju vladajue klase u drutvu esto sainjavaju in
telektualci, umetnici i pisci, koji poseduju znaajan kulturni i simboliki
kapital, ali mnogo manje ekonomskog kapitala nego one frakcije iznad njih.
Poto poseduju vee koliine kulturnog i simbolikog kapitala, njihov po
gled na svet se umnogome razlikuje od onog koji imaju pripadnici viih
frakcija u okviru iste klase. Njihovi pogledi na svet se razlikuju od gledita
industrijalaca ili uspenih poslovnih ljudi, pa vie zajednikog imaju sa dominiranim frakcijama niih drutvenih klasa, a koje takoe imaju slian
nivo kulturnog i simbolikog kapitala. Na primer, uspean fakultetski profe
sor pripada dominiranoj grupi vladajue drutvene klase, ali e imati dosta
toga zajednikog sa uiteljima iz dominirane frakcije srednje klase, ili ak sa
ulinim intelektualcima iz dominirane grupe nie klase. Slino tome, sitan
biznismen iz dominirane frakcije srednje klase poseduje odreen ekonom
ski kapital, ali e imati vie zajednikog sa Bilom Gejtsom iz dominantne
frakcije vie klase nego sa kancelarijskim radnicima i uiteljima u srednjoj
frakciji i dominiranoj frakciji sopstvene klase.
Dakle, u Burdijeovoj analizi, drutvene klase i grupe unutar tih klasa na
staju na osnovu razliitih nivoa etiri osnovna oblika kapitala - ekonom
skog (novac), kulturnog, socijalnog i simbolikog kapitala. U zavisnosti od

280

Sociologija

kombinacije ovih oblika kapitala ljudi mogu da imaju neto zajedniko ak

i ukoliko zauzimaju poloaje u razliitim drutvenim klasama, i obratno
- mogu da imaju vrlo malo toga zajednikog iako pripadaju istoj klasi. Na
primer, esto moram da provodim vreme u drutvu uspene poslovne elite,
makar na lokalnom nivou (zbog beskrajnih napora mog univerziteta da pri
kupi sredstva). Iako pripadamo istoj drutvenoj klasi, ja pripadam potpuno
razliitoj grupi te klase (dominiranoj grupi), to se jasno vidi po mojim
pokuajima da dobijem donacije od dominantnijih grupa moje drutvene
klase. Meutim, nije u pitanju samo novac - ja jednostavno nemam mnogo
toga zajednikog sa tim lanovima moje drutvene klase, sem toga to svi
elimo da poboljamo uslove rada na univerzitetu. Mi prosto ivimo u razli
itim drutvenim svetovima, imamo razliite prijatelje, ukus, nain govora,
ponaanje, i na toliko mnogo naina se razlikujemo jedni od drugih. Uvek
mi je prijatnije da razgovaram sa uiteljima i drugim pripadnicima dominirane grupe unutar srednje klase.
Moda je ovo isticanje frakcija razliitih klasa previe naglaeno, ali done
kle uspeva da prikae realnost. Sredstva koja posedujemo, ili - Burdijeovim
jezikom reeno - vrste kapitala koje posedujemo, oblikuju naa razmiljanja
i nain delovanja. U zavisnosti od odreene kombinacije kapitala koju po
sedujemo - koliko novca, obrazovanja i kulture, drutvenih veza, te koliko i
kakvih simbola posedujemo - razlikovae se i na pogled na svet, opaanje,
ukus, preferencije, ciljevi, potrebe, oblaenje, govor i ponaanje.

Klasni sistem i javno ponaanje

Nekada su javno ponaanje i klasni poloaj bili tesno povezani. Prolaznici
su uticajne pojedince pozdravljali podizanjem eira i proputali ih na ulici.
Razlog za ovu vrstu ponaanja lei u injenici da je pre industrijalizacije, pa
ak i za vreme svih faza industrijalizacije, postojao linijski poredak ljudi od
siromanih ka pripadnicima elita, s tim da su pojedinci zauzimali poloaj u
hijerarhiji na osnovu prihoda i ugleda. Ovaj obrazac - umnogome nalik na
slojeve torte - mogao se primetiti pre manje od stotinu godina u Evropi i, u
neto manjoj meri, u Sjedinjenim Dravama. Ljudi na visokom poloaju su
upravljali javnom sferom, a osobe nieg ranga su im ukazivale potovanje.
Ponaanje na mikroplanu drutvene organizacije (npr. prilikom susreta na
javnom mestu) samo je odraavalo i reprodukovalo strukturu stvarnosti na
makronivou - koji predstavlja hijerarhijski klasni sistem.
Ovaj odnos izmeu klasnog sistema na makroplanu i susreta na mikro
planu u postindustrijskim drutvima je prekinut. Zapravo, nie drutvene
klase esto dominiraju javnom sferom svojim agresivnim ponaanjem, a
nii slojevi vie ne ukazuju potovanje eliti kao nekad. Dajde, kako klasni
poredak postaje neodreeniji i manje linijski njegova mo da upravlja jav
nim ponaanjem opada.

Klasna stratifikacija

281

U nezvaninim susretima u javnosti sada dominiraju oni koje bismo ina

e svrstali u nie statusne klase - mladi, nezaposleni, beskunici i lanovi
manjina u nepovoljnom poloaju. Samo zamislite bilo koje javno mesto na
kome se mogu okupljati lanovi svih drutvenih klasa i odmah vam je jasno
da e u javnom prostoru preovladavati glasna muzika, govor i ponaanje,
vonja skejta i agresivan nain hoda i govora. Elite i vie srednje klase mo
raju da popuste - to je bilo nezamislivo pre stotinu godina. Dakle, prilikom
susreta u javnosti drutveni klasni sistem se razlae i, u mnogim sluajevi
ma, izvre na udan nain (Collins, 2001).

Klasna stratifikacija u Americi

Prisetimo se definicije stratifikacije: raslojavanje je nejednaka raspodela
vrednih resursa i stvaranje drutvenih klasa ili kategorija ljudi, koji u zavisnosti od zaliha tih resursa usvajaju razliite kulturne simbole, ponaanje,
ukus i nain ivota. Prisetimo se i da postoje nivoi raslojavanja u pogledu
stepena nejednakosti raspodele resursa, jasnih granica izmeu kategorija i
dozvoljene pokretljivosti (mobilnosti) iz jedne klase u drugu. Imajui ove
napomene u vidu, moi emo napraviti kratak pregled stratifikacije u Ame
rici.

Nejednakost u raspodeli resursa

Iako se kae da novac nije sve u ivotu, cinik bi moda dodao da sve to
nije u novcu - njime obino moe da se kupi. Iako lanstvo u statusnim
grupama i mobilizacija moi mogu donekle da se odvijaju nezavisno od
novca, grub pokazatelj stepena nejednakosti u drutvu jeste raspodela bo
gatstva meu njegovim lanovima. U SAD, distribucija se, u osnovi, rauna
na sledei nain:
(a) uzimaju se u obzir svi ljudi sa novcem ili vlasnitvom koje se moe
razmeniti za novac;
(b) ljudi se rangiraju, poev od onih sa najvie do onih sa najmanje svo
jine;
(c) rang lista se deli na statistike kategorije jednake veliine, i to obino
na sledee kategorije: najbogatijih 20%, pa drugih 20%, zatim treih
20%, onda etvrtih 20% i, konano, poslednjih, odnosno najsiroma
nijih 20%; i
(d) potom se izrauna kojim procentom ukupnog bogatstva u drutvu
raspolae svaka od ovih kategorija (ili, kako se ee nazivaju - petine
bogatstva - wealth fifths).

282

Sociologija

Ovaj proraun je dosta sloen, ali njegov rezultat esto okira Ameri
kance. Kao to se u tabeli 14.2. pokazuje, najbogatijih 20% ljudi dri veinu
bogatstva u drutvu - gotovinu, akcije, obveznice, kue, automobile, nakit
i sve ostalo to se moe razmeniti za novac; narednih 20%, ili druga petina
po redu najbogatijih, ima neto bogatstva; trea petina neto manje, etvrta
petina ima vrlo malo; a poslednja petina gotovo da nema nita. Dakle, 20%
Amerikanaca poseduje vei deo bogatstva; ostatak ima neto bogatstva moda u najboljem sluaju kuu (pod hipotekom) ili penzijsko osiguranje.
Kako pokazuje skoranji vladin izvetaj o raspodeli novca (Federal Reserve
System 2003), jedan procenat najbogatijih ljudi ima mreu koja vredi vie
nego bogatstvo 90% populacije ukupno. Dobar deo nas poseduje odreene
stvari koje bi mogle da se uraunaju u bogatstvo - automobile, stereo urea
je, telefone, televizore, a moda i sopstvenu kuu. No, u stvarnosti, najmanje
polovina svih Amerikanaca poseduje jako mali deo bogatstva - oni mogu
da se zadue da bi obezbedili komfor, ali uglavnom nemaju izgleda za pri
kupljanje vee koliine bogatstva.

Tabela 14.2. Raspodela bogatstva u Americi

Procenat ukupnog bogatstva u rukama:

Donjih 80%

Narednih 19%

Prvih 1%

16,6%

45,3%

38,1%

Godina
1998.a

83,4%1
1989.b

15,4%

47,6%

1983.b

18,7%

47,6%

1962.c

24,0%

38,9%
33,6%
76,0%2

Izvori:

Errucci & Wysong (2003: 13);

(1995,1996,2002);
c Turner & Starnes (1976).
a

b Wolff

Napomene:
1 Zbirno za narednih 19% i prvih 1% (1998).
2 Zbirno za narednih 19% i prvih 1% (1962).
Noviji podaci nisu dostupni, jer federalna vlada ne objavljuje odjednom
pun izvetaj o raspodeli bogatstva. Stoga esto treba saekati drugi deo ana
lize grae.

Klasna stratifikacija

283

Raspodela prihoda je donekle ujednaenija, kao to se vidi u tabeli 14.3.

Prvih 20% kontrolie skoro polovinu ukupnog prihoda date godine (koji
se potom, godinu za godinom, koristi za nagomilavanje bogatstva). Druga
petina po prihodima prima otprilike jednu etvrtinu ukupnog prihoda, dok
ostatak prihoda dobija preostalih 60% populacije u razmeri koja je prika
zana u tabeli 14.3. Ovi podaci se lake prikupljaju (iz poreskih obrazaca) i
stoga se svake godine obrauju (U. S. Bureau of the Census, 2003). Tokom
prole decenije udeo prve petine u raspodeli primanja dostigao je najvie
razmere otkad vlada priprema ovakve izvetaje, to se vidi iz tabele 14.3.
Dakle, nejednakost je u Americi porasla tokom osamdesetih i devedesetih
godina dvadesetog veka do dananjih razmera.

Tabela 14.3. Raspodela dohotka u Sjedinjenim Dravama

Procenat ukupnog dohotka u rukama:
etvrtih Treih 20% Drugih 20% Prvih 20%

Godina Poslednjih
20%

20%

2002.

3,5%

8,0%

14,8%

23,3%

1999.

4,2%

9,7%

14,7%

21,3%

50,0%

49,7%

1997.

4,2%

9,9%

15,7%

23,0%

47,2%

1990.

4,6%

10,8%

16,6%

23,8%

44,3%

1977.

5,7%

11,5%

16,4%

22,8%

44,2%

1973.

5,5%

11,9%

17,5%

24,0%

41,1%

1961.

4,8%

11,7%

17,4%

23,6%

42,6%

Napomena: Udeo prvih 20% u dohotku rastao je u poslednjih 30 godina, dok

je udeo preostalih 80% opadao. Prema tome, nejednakost u raspodeli prihoda se
uveava.
Izvor: U. S. Census Bureau, Current Population Reports Federal Reserve,

Survey of Consumer Finances.

Ugled je takoe vredan resurs i raspodeljen je na nejednake delove. U
tabeli 14.4. navodi se nivo ugleda razliitih zanimanja u Sjedinjenim Dra
vama. Oigledno je da su najprestinija zanimanja ona koja donose visoke
prihode i zahtevaju visok stepen obrazovanja. Stoga pojedinci na takvim
poloajima mogu da oekuju ugled i potovanje od strane drugih.

Sociologija

284
Tabela 14.4. Ugled pojedinih profesija u Sjedinjenim Dravama
Zvanje
Doktor
Advokat
Fakultetski profesor
Hemijski inenjer
Stomatolog
Svetenik
Farmaceut
Srednjokolski nastavnik
Via medicinska sestra
Raunovoa
Sportista
Uitelj
Policajac, detektiv
Urednik, novinar
Finansijski menader
Glumac
Bibliotekar
Socijalni radnik
Elektriar
Pogrebni radnik
Potar
Sekretar
Agent osiguranja
Bankarski slubenik
Vlasnik poljoprivrednog dobra
Automehaniar
Upravnik restorana
Prodava
Kuvar
Konobar
Radnik gradske istoe
Domar
Radnik na parkiralitu
Pera automobila
Prodava novina

Ocena uglednosti3
86
75
74
73
72
69
68
66
66
65
65
64
60
60
59
58
54
52
51
49
47
46
45
43
40
40
39
34
31
28
28
22
21
19
19

Izvor: On revising prestige scores for all occupations, National Opinion

Research Center: General Social Surveys.
Najvia ocena iznosi 90 poena, a najnia 10.

Mo je jo jedan vredan resurs, jer nam daje odreenu mogunost da

kontroliemo postupke drugih ljudi ili barem da na njih utiemo. Ipak, mo
je jako teko izmeriti, jer oni koji je upotrebljavaju to obino ine na suptilan
i pritajen nain. Sem toga, mo je esto koncentrisana u organizacijama kao
to su sindikati, korporacije i interesne grupe, pa je stoga stvarna mo koju

Klasna stratifikacija

285

pojedinac ima nejasna i posredna. Dakle, mi ne moemo da napravimo ta

belu koja bi dala prikaz raspodele moi, kao to je to mogue sa bogatstvom,
prihodima i ugledom. Mo je tee izmeriti i o ovom pitanju se u sociologiji
esto raspravljalo (Alford & Friedland, 1985). Neki smatraju da postoji eli
ta moi koja kontrolie veliki deo moi (Domhoff, 1967; 1978; 2002; Mills,
1956) i koristi svoju zakulisnu mo da bi uticala na vane odluke. Drugi su
za vie pluralistiki pristup i smatraju da je mo raspodeljena izmeu mno
go razliitih pojedinaca i organizacija (Dahl, 1961). Ovakve rasprave su i
danas aktuelne jer je, da ponovimo, mo esto skrivena ili raspodeljena tako
da je teko odrediti ko koliko moi ima. Ali, uopteno se moe rei da oni
koji imaju bogatstvo kontroliu velike organizacije i ine njihov znaajan
deo, tako da imaju i mo (Turner & Musick, 1985; Turner & Starnes, 1976).
U tabeli 14.5. dat je opis faktora koji uveavaju mo lanova neke kla
se. U levoj koloni navode se promenljive koje odreuju koliinu moi koju
siromani, pripadnici srednje klase i bogati mogu da mobiliu. Na dnu je
navedena ukupna mo svake klase ponaosob. Siromani imaju vrlo malo
moi, uglavnom jer ne glasaju (ime se potire znaaj njihove velike brojno
sti), imaju malo organizacija, gotovo da nemaju fmansijskih sredstava, ne
maju tradiciju lobiranja i imaju malo uticajnih kanala. Stoga ne iznenauje
to politiari ne obraaju panju na siromane, osim za vreme povremenih
epizoda kolektivne krivice. Bogati imaju veliku mo, iako su malobrojni,
jer imaju sredstva, organizacije, razvijeno lobiranje i uticajne kanale. Sred
nja klasa je brojna (poto veliki deo glasa) i ima dosta razliitih sindikata i
profesionalnih organizacija koje zastupaju njene interese, poseduje odree
na finansijska sredstva i ima tradiciju lobiranja i uticajne kanale. Politiari
moraju da povlauju srednjoj klasi ukoliko ele da pobede na izborima, ali
srednja klasa nema mo u onoj meri u kojoj je imaju bogati, koji prikriveno
utiu na politike odluke, i to esto dalje od oiju javnosti i medija.

Tabela 14.5. Raspodela moi u Sjedinjenim Dravama

Promenljive koje
utiu na mo
(1) Veliina

Siromani (petina
s najniim
dohotkom)

Imuni (petina
s umerenim
dohotkom)

Bogati (petina
s najviim
dohotkom)

Velika

Prilino velika

Relativno mala

Razmetaj po
selima i gradovima,
veliki deo u
gradskim jezgrima

Razmetaj po
gradovima,
ogroman deo
u prigradskim
naseljima velikih
gradova

Razmetaj po
selima i gradovima,
relativno visok
stepen rasejanja

populacije
(2) Razmetaj

populacije

Sociologija

286
Promenljive koje
utiu na mo

Siromani (petina
s najniim
dohotkom)

Imuni (petina
s umerenim
dohotkom)

Bogati (petina
s najviim
dohotkom)

(3) Nivo
organizacije

Nizak nivo,
poeljenost

Visok nivo:
sindikati,
profesionalna
udruenja,
korporacije
i trgovinska
udruenja

Visok nivo:
korporacije i
udruenja trgovaca

(4) Oblik
organizacije

Fragmentirani,
decentralizovani
nacionalni
savezi sa slabom
koordinacijom

Vrlo centralizovani
nacionalni
savezi sa tesnom
koordinacijom

Vrlo centralizovani,
javni i prikriveni
savezi

(5) Finansijska
sredstva

Oskudna

Velika

Ogromna

(6) Podstiui
stavovi

Humanost
e podstai
blagostanje

Aktivizam i
postignue

Postignue,
praeno ugledom
od steenog
bogatstva

(7) Osujeujua

Niz nepovoljnih
stereotipa o
siromanima

Nema

Blagi konflikti sa
radnom etikom
i vrednostima
aktivizma,
postignua i
slobode

(8) Tradicija
lobiranja

Kratka

Duga

Duga

(9) Uspostavljeni
kanali uticaja

Retki

Mnogi

Mnogi

Ukupna mo

Vrlo mala

Srednja

Velika

uverenja

Formiranje klasa
Koliko klasa postoji u Americi? Koliko su jasne njihove granice? Da li
je mogu prelazak iz jedne klase u drugu tokom ivotnog veka, ili izmeu
generacija? Koliko su stabilne klase? Na neka od ovih pitanja je lake odgo
voriti. Krenimo redom.
Koliko klasa postoji? Odgovor zavisi od toga koliko precizni elimo da
budemo. Gruba procena bi podrazumevala podelu na:
elitu (bogati, moni, cenjeni);
vrlo imune (akumulirano bogatstvo i ugled od profesija s visokim
prihodima ili od poslovanja);
viu srednju klasu, koju ine intelektualni radnici (profesionalci sa vi-

Klasna stratifikacija

287

sokim primanjima ili uspeni poslovni ljudi koji su prikupili odreeno

bogatstvo)
jaku srednju klasu, koju ine slubenici (pristojni prihodi, odreeno
bogatstvo u vidu penzijskog osiguranja i nekretnina);
niu klasu slubenika (skromni prihodi, neto malo imovine, moda
posedovanje neke nekretnine)
viu klasu fizikih radnika (pristojni prihodi, odreeno bogatstvo u
vidu penzijskog osiguranja i nekretnina);
srednju klasu fizikih radnika (skromni prihodi, neto malo imovi
ne);
niu klasu uslunih radnika (niska primanja i presti, bez znaajne
imovine), te siromane ljude (niski prihodi, nezaposleni, bez imovi
ne).

Treba napomenuti da je ova poslednja klasa siromanih najbrojnija u postindustrijskom drutvu i broji 35 do 50 miliona ljudi i obuhvata 12% do
16% amerike populacije (Ropers, 1991; Sherraden, 1991; J. Turner, 1993a;
U. S. Bureau of Census, 2003).
Razlika meu ovim klasama se zasniva na nekoliko faktora: jedan se od
nosi na to da li neko obavlja fizike poslove (plavi okovratnici) ili obavlja
intelektualne, odnosno inovnike poslove (beli okovratnici). Ovaj faktor je
veoma vaan, a razlike u ponaanju, nainu ivota i drugim karakteristika
ma izmeu ove dve grupe radnika vrlo su uoljive. Drugi faktor obuhvata
nivo prihoda i sposobnost pojedinca da od primanja akumulira bogatstvo.
Ljudi koji imaju odreenu imovinu ponaaju se i razmiljaju drugaije od
onih koji je nemaju. A to manje novca ovek poseduje vea je razlika izme
u njega i onih sa odreenom svojinom. Poslednji faktor podele odnosi se
na nivo ugleda i moi koje neko poseduje kao rezultat prihoda, obrazovanja
i posla koji obavlja. Ugledni i moni ljudi se ponaaju i razmiljaju druga
ije.
Granice koje razdvajaju klase su nejasne, to znai da ne postoji jasna podela izmeu njih. Ovo je ujedno i odgovor na drugo pitanje postavljeno na
poetku odeljka i vodi nas do odgovora na tree pitanje: postoji odreena
pokretljivost izmeu ovih klasa, ali su retki veliki skokovi navie na lestvici.
Statistiki gledano, najvea je verovatnoa da se osoba premesti u jednu
klasu navie ili nanie, ukoliko ta pokretljivost uopte postoji. Ukoliko neko
zapone u nioj srednjoj klasi, moe se oekivati da e dogurati do jake
srednje klase, ili da e dobiti neki bolji fiziki posao. Pripadnik radnike kla
se moe da pree u srednju slubeniku klasu ukoliko stekne odgovarajuu
diplomu. Ali, ukoliko je privreda u krizi, i vlada pokree neke programe,
onda e osoba verovatno ostati tamo gde se zadesila ili ak pasti neki stepenik nie na klasnoj lestvici. Veina Amerikanaca ostaje u jednoj drutvenoj
klasi celog ivota, a ukoliko su pokretljivi ne dospevaju naroito daleko uprkos svim priama o onima koji su se iz bede uzdigli do bogatstva.

288

Sociologija

Odgovor na poslednje pitanje postavljeno na poetku odeljka glasio bi da

klase u Americi nisu u potpunosti postojane, usled irih promena u privred
nom sistemu koje dovode do toga da je dostupno sve manje proizvodnih, a
sve vie uslunih poslova. Dakle, broj zaposlenih u oblasti fizikih poslova
je opao, dok procenat ljudi koji obavljaju slubenike i intelektualne poslo
ve raste. Sem toga, broj slabo plaenih uslunih poslova znatno je porastao
(npr. poslovi u restoranima brze hrane). Elitne klase ostaju dosta postojane,
a prisutne su odreene izmene u sastavu klase vrlo imunih ljudi i vie sred
nje klase. Dok itate ove redove verovatno i sami pokuavate da ostanete u
nekoj od ove dve klase ili da dospete do njih. Ukoliko ste nedavno poeli
onda imate ansu (ukoliko imate prave diplome, i to nekoliko njih). Ali,
promene u privredi, koje dovode do poveavanja broja niskoplaenih uslu
nih i kancelarijskih poslova i istovremenog smanjenja broja visokoplaenih
strunih i polukvalifikovanih fizikih poslova - vama ne idu na ruku, jer
dobar deo intelektualnih poslova ne zahteva veliku strunost, a i slabo se
plaa. Zato je prelazak u viu klasu teak, a konkurencija je velika. Sem toga,
sada se mnogi visokoplaeni i profesionalni intelektualni poslovi izvoze u
inostranstvo i dodeljuju profesionalcima u siromanim zemljama, koji su
voljni da rade za manje novca. Na primer, sada radiolog u Indiji tumai ren
dgenske snimke i ,,ce-te snimke4 mnogo jeftinije nego ameriki doktori;
arhitekte u Maarskoj prave nacrte za mnogo manje novca nego njihove
kolege u Americi; graevinski inenjeri u Ukrajini rade analizu po mnogo
nioj ceni nego inenjeri u SAD; raunovoe u inostranim uredima velikih
kompanija rade za polovinu plate njihovih kolega u Sjedinjenim Dravama,
a to je sluaj i sa sve veim brojem poslova koji su nekad bili pouzdani vi
sokoplaeni poslovi. Dakle, moe se rei da e se veliina vie srednje klase
u budunosti smanjiti.

Siromatvo u Americi
Stopa siromatva u poslednjih etrdeset godina prikazana je u tabeli 14.6.
Prema ovim zvaninim statistikama, oko 12% Amerikanaca trenutno ivi
u siromatvu. Meutim, ovaj procenat je dosta nizak jer ne prikazuje real
ne trokove ivota. No, ipak, ak i ukoliko je taan, ovaj broj pokazuje da
33 miliona ljudi ivi ispod prihvatljivog standarda u SAD (za detaljan pre
gled o ekonomiji siromatva pogledati u: Schiller, 2004). Ovi ljudi i porodice
nemaju odgovarajue prihode, zdravstvenu zatitu, smetaj, odeu, ishranu
i druga osnovna sredstva za ivot. Ovako visok stepen siromatva pridoda
je znaajnu tenziju klasnom raslojavanju. Svi mi oseamo da su siromani
ljudi potencijalno opasni jer su esto besni zbog sopstvene nesree, a ako
ovom besu dodamo i druge patoloke pojave, poput narkomanije i krimi
nala, zaista imamo dobar razlog za strah. Drutvena kategorija siromatva
preklapa se sa drugim drutvenim kategorijama - kategorijama mladih, kao
4 CT (CAT) - kompjuterska tomografija (prim. prev.).

Klasna stratifikacija

289

i razliitih etnikih manjina, to se za neke etnike populacije vidi u tabeli

14.7. Najvei procenat siromanih ine majke sa decom, a odrastanje u si
romatvu moe da zapeati sudbinu pojedinca: roeni u siromanim poro
dicama e verovatno i sami biti siromani kad odrastu. U Americi - to je
neija boja koe tamnija, to je vea verovatnoa da je siromaan, to tenziji
izazvanoj klasnom podelom dodaje i etniku dimenziju. Kada meu najni
im slojevima klasnog sistema ima previe lanova manjinskih kategorija
bes se udvostruuje, pa su ljudi besni zbog diskriminacije, ali i zbog njene
posledice - siromatva.
Tabela 14.6. Stopa siromatva
Procenat siromanih

Godina

12,5
12,1
11,3
12,3
12,0
12,6
11,5
10,9
15,8

2003.
2002.
2000.
1995.
1990.
1985.
1980.
1975.
1965.

Izvor: U. S. Bureau of the Census, 2004.

Tabela 14.7. Stopa siromatva meu etnikim grupama
Etnika kategorija
Belci koji nisu latinoamerikog porekla
Latinoamerikanci
Afroamerikanci
Amerikanci poreklom iz Azije i Okeanije
Indijanci

Procenat siromatva u 2003.

8,2
22,5
24,4
11,8
20,0

Siromatvo uvek stvara dinamine tenzije. Tokom poslednjih decenija u

Sjedinjenim Dravama je vrlo malo uinjeno na ublaavanju ovih napetosti.
Reformom sistema socijalne zatite 1996. godine socijalna pomo koju po
jedinac moe da prima tokom celog ivota ograniena je na pet godina, ime
su siromani ostavljeni bez izbora. Za vreme privrednog rasta 1996. godine
na tritu rada je bilo dostupnih poslova, ali se u prvoj deceniji novog veka
broj niskokvalifikovanih poslova smanjuje, to siromanima ostavlja rela
tivno malo izbora. Oajni ljudi preduzimaju oajnike mere - pridruuju
se nasilnim bandama, koriste droge, ine zloine i nasilje, i na druge naine
predstavljaju opasnost po lanove drutva.

290

Sociologija

Nezaposlenost ili povremena nezaposlenost jedan je od uzroka siroma

tva. Siromani nemaju dovoljno poslovnih vetina, ili imaju drugih proble
ma kao to je zavisnost od droge. Mnogi poslovi za nekvalifikovane radnike
su slabo plaeni, pa se deava da i osoba koja radi puno radno vreme ne
zaradi dovoljno, tako da nema novca ak ni za osnovne ivotne potrebe.
Minimalna nadnica iznosi manje od sedam amerikih dolara po satu, pa
tako - ukoliko osoba radi 40 sati nedeljno, nedeljno e zaraditi 280 dolara, a
meseno 1.120 dolara. Oduzmimo od toga dnevne trokove, kao i trokove
hrane, stanarine, prevoza, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, i videemo
da to nije dovoljno novca da se ivi u gradskoj sredini. A trokovi lekova
i leenja nisu ak ni uraunati u ovaj budet. Dakle, sve dok nadnice ne
mogu da odre ljude iznad linije siromatva veliko siromatvo u Americi je
neizbeno.
ta sve spada u siromatvo i previe nizak dohodak? Zato su neki ljudi
siromani, a neki iskoriste svaku ansu kako bi ili napred? Na ovo pitanje
se ne moe dati konaan odgovor. Jedno vreme u teoriji je bio zastupljen
argument kulture siromatva (Lewis, 1965). Kada se ljudi rode i ive u
siromatvu oni se prilagoavaju situaciji i razvijaju kulturna ubeenja da ne
postoji jednakost ansi, te da je svaki pokuaj da se izae iz siromatva samo
gubljenje vremena. Potom gotovo neprimetno prenose svoj oaj na decu,
koja usauju slina ubeenja svojoj deci, pa se iz tog kruga teko izlazi.
Argument kulture siromatva nije u potpunosti netaan, ali jeste ne
potpun, poto zapostavlja mnoge vane faktore. Prvo, broj poetnikih i nekvalifikovanih poslova u Americi opada, ime se ljudima uskrauje ansa za
prvo zaposlenje koje bi im posluilo kao odskona daska za bolje plaene
poslove. Drugo, uslovi u kolama u seoskim oblastima i siromanim delovima grada nisu odgovarajui - nedostaje im sredstava, pretrpane su i nisu
adekvatno opremljene, to ih ini neprijatnim i stranim mestima. Tree, lo
kalne uline kulture mnogih siromanih krajeva grada ne ohrabruju aka
demsko obrazovanje i nude druga iskuenja: distribuciju ilegalnih droga,
lanstvo u bandama i kriminal. etvrto, siromane porodice su esto rastu
rene i o deci se brine samohrani roditelj, pa su takva deca ee ostavljena
bez nadzora ukoliko roditelj mora da radi, ili im nedostaje discipline, jer je
roditelj izmoren i razoaran uslovima ivota. Sem toga, siromane porodice
imaju lanove koji su loi uzori, zbog lokalnog nasilja, kriminalnih aktivno
sti i upotrebe droga.
Jedna posledica krajnjeg siromatva je beskunitvo. Niko ne zna koliko
beskunika postoji u Americi, ali njihov broj verovatno premauje milion.
Kad jednom postanu beskunici, kasnije im je jako teko da nau posao, idu
u kolu ili rade bilo ta normalno, jer nemaju istu odeu, nemaju gde da
se okupaju, nemaju novca da kupe sredstva za higijenu, i nemaju naina da
se adekvatno pripreme za razgovor za posao ili kolu. Ukoliko su prisutni
i drugi problemi, kao to su korienje droge ili zavisnost od alkohola, du-

Klasna stratifikacija

291

plo je tee nai nain za povratak u normalne tokove ivota. Poto se broj
itavih porodica bez doma sve vie poveava, mladi u ovim porodicama
imae potekoe u sticanju obrazovanja koje im je potrebno za izlazak iz
siromatva.
Na temu siromatva se vode brojne rasprave, ali socioloka perspektiva
nas navodi da pogledamo dalje od ljudskih motiva i tenji, ka drutvenim
i kulturnim silama koje oblikuju ljudsko ponaanje i pruaju mogunosti
ili ih ograniavaju. ta e u budunosti biti sa drutvom u kome ima toliko
siromanih, ostaje da se vidi. Ipak, Amerikanci treba da oekuju probleme
kad vie od 30 miliona ljudi ne moe da obezbedi osnovna sredstva za ivot
i ima malo izgleda za izlazak iz siromatva. Neki ljudi su samo nakratko
siromani, drugi su povremeno siromani, to zavisi od njihove sposobnosti
da nau niskokvalifikovane poslove, a trei su hronino siromani i imaju
jako malo izgleda da izau iz bede. Ali, kako se nakuplja njihovo nezado
voljstvo i bes, svi ovi ljudi predstavljaju potencijalnu opasnost za ameriko
drutvo. Visok nivo nejednakosti uvek stvara probleme u drutvu, pa ni Sje
dinjene Drave nisu izuzetak.

Saetak
1. Nejednakost u drutvu zasniva se na razlici u raspodeli vrednih resur
sa razliitim kategorijama pojedinaca - klasa, etnika pripadnost i pol
su tri najvanije kategorije.
2. Klasna podela postoji kada su prihodi, mo, ugled i drugi vredni re
sursi raspodeljeni nejednako meu lanovima drutva i kada, na osno
vu te nejednakosti, nekoliko podgrupa unutar populacije pone da se
izdvaja po kulturi, ponaanju i organizaciji.
3. Stepen raslojavanja je povezan s mogunou prelaska iz jedne klase u
drugu i stabilnou klasnih granica.
4. Postoji nekoliko pristupa prouavanju raslojavanja:
(a) marksistiki pristup, koji naglaava da je vlasnitvo nad sredstvima
za proizvodnju uzrok klasnog raslojavanja i konflikta koji vodi promeni obrazaca raslojavanja;
(b) veberovska perspektiva, koja istie viedimenzionalnu prirodu
stratifikacije (koja se ovde ne zasniva samo na klasi, ve i na statu
snim grupama i partijama);
(c) funkcionalni pristup, prema kojem nejednakost funkcionie kao
sistem koji ohrabruje ljude da zauzmu funkcionalno vane poloaje
i poloaje koje je teko popuniti; i
(d) evolucioni argument, u kojem se istie da je dugoroni trend ka
porastu nejednakosti jo od perioda posle lova i skupljanja u neku
ruku izmenjen u modernim drutvima.

292

Sociologija

5. Rangiranje drutvenih klasa od viih ka niim je sloeno, jer srednje

klase poseduju razliite kombinacije resursa. Srednja radnika i sred
nja inovnika klasa se razlikuju, jer njihovi pripadnici imaju razliite
naine ivota, ukus i ponaanje. Pjer Burdije je u analizi klasnih grupa
istakao razlike izmeu ljudi u vioj, srednjoj i nioj klasi. Sem toga,
lanovi slino pozicioniranih grupa razliitih klasa mogu da imaju
meusobno vie zajednikih osobina nego to imaju sa lanovima
sopstvene drutvene klase.
6. Rastakanje jasnog linijskog poretka klasa (ako izuzmemo one na sa
mom vrhu i na samom dnu lestvice) vidi se u promenama u javnoj
sferi, prilikom susreta u kojima su nie klase obino dominantnije.
7. Raslojavanje u Americi prati visok nivo nejednakosti u pogledu mate
rijalnog blagostanja i ugleda. Nejednakost u raspodeli moi je najtee
odrediti. U Americi su nejasne granice izmeu susednih klasa. Pokret
ljivost je uestala, ali veina ljudi nikad ne pree u drugu klasu.
8. Naroit problem u amerikom drutvu predstavlja visok procenat si
romanih, koji zapravo ive u vrlo imunom drutvu.

Kljuni pojmovi
Buroazija: u analizi Karla Marksa, oni koji poseduju i kontroliu sred
stva za proizvodnju u kapitalistikim drutvima.
Distribucija (raspodela) bogatstva: procenat ukupnog bogatstva u posedu razliitih procenata populacije, to se obino izraava u obliku
petina bogatstva.
Distribucija (raspodela) prihoda: procenat ukupnih prihoda koje pri
maju razliiti delovi populacije, to se obino izraava u visini prima
nja koju poseduje odreena petina stanovnitva.
Ekonomski kapital: koliina novca dobijena od proizvodnih i privred
nih aktivnosti, koju pojedinac poseduje.
Harizmatski voa: termin Maksa Vebera za pojedince koji, posredstvom
linih kvaliteta, mogu da povedu potlaene slojeve u sistemu nejedna
kosti u sukob s nadreenima.
Kapital: termin kojim Pjer Burdije oznaava vrste resursa koje posedu
ju pojedinci u razliitim drutvenim klasama i grupama u okviru tih
klasa.
Kastinski sistem: stratifikacioni sistem s jasno odeljenim klasama u ko
jima se ljudi raaju i imaju jako malo mogunosti da preu u drugu
klasu.
Klase: za Maksa Vebera - oni koji dele isti nivo ivotnih mogunosti i
prilika na tritu; za Marksa - klase predstavljaju podeljenost u dru
tvu, koja proizlazi iz vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju; a u i-

Klasna stratifikacija

293

roj analizi klase se odnose na razlike izmeu potpopulacija, koje su

zasnovane na njihovim zalihama vrednih resursa.
Klasna grupa (frakcija): grane koje postoje u okviru svake klase, a dele
se na vladajui, srednji i dominirani sektor. lanovi slinih grupa u
razliitim klasama esto imaju vie zajednikog nego sa lanovima
sopstvene klase.
Klasni sistem otvorenog tipa: stratifikacioni sistem u kome klase nisu
tako strogo odreene i gde postoji mogunost pokretljivosti izmeu
klasa.
Kulturni kapital: nivo obrazovanja, znanja, vetina, ukusa, manira i jezikog izraavanja koje pojedinac poseduje.
Partije: za Maksa Vebera partije su organizacije moi koje predstavljaju
posebnu osnovu nejednakosti i stratifikacije pojedinaca koji uestvuju
u razliitim zajednicama i deo su organizacija koje imaju ili ele mo.
Proletarijat: termin kojim Karl Marks oznaava one koji ne poseduju
sredstva za proizvodnju u kapitalistikom drutvu i koji zato moraju
da rade za vlasnike tih sredstava.
Simboliki kapital: simboli ili ideologije koje pojedinci mogu da iskori
ste kako bi legitimisali svoj posed ekonomskog, socijalnog i kulturnog
kapitala.
Socijalni kapital: priroda i prostiranje mree drutvenih odnosa koje je
pojedinac ostvario.
Statusne grupe: termin kojim Veber imenuje grupe pojedinaca koji dele
slian ivotni stil, koji ostvaruju veze zbog zajednike kulture, ukusa
i pogleda na svet i koji, zahvaljujui svemu ovome zajedno, poseduju
odreenu koliinu ugleda i potovanja.
Stratifikacija (raslojavanje): strukture koje se zasnivaju na:
(a) nejednakoj raspodeli vrednih resursa meu lanovima drutva; i
(b) posebnim kategorijama stvorenim na osnovu zaliha resursa koje
poseduju razliite grupe u drutvu.
Sukob interesa: termin kojim Karl Marks oznaava osnovnu napetost i
nesaglasnost ciljeva onih koji kontroliu resurse i onih koji ih ne kontroliu.

G lava 15

ETNIKA STRATIFIKACIJA
Kud god se okrenemo, razliite etnike grupe irom sveta pokuavaju da
se meusobno poubijaju. Bombardovanja, masovna ubistva koja se granie
s genocidom, dravni udari koje organizuju voe jedne etnike grupe da bi
zbacili sa vlasti pripadnike druge, etniki homogene vojske koje se spremaju
za boj i, kao to su Amerikanci videli 11. septembra 2001. godine, teroristi
ki napadi koji mogu da usmrte hiljade ljudi u samo nekoliko minuta. Sve
je to danas mogue i, ini se, predstavlja normalnu pojavu. Etnicitet je da
nas jedna od najnepredvidljivijih snaga drutvenog univerzuma: ljudi mrze
jedni druge sa strau koju je esto teko razumeti. Na primer, zbog ega
je Hitler hteo da pobije milione Jevreja? Zato je etniko ienje postalo
dravni projekat u bivoj Jugoslaviji? Zbog ega irski katolici i irski pro
testanti jedni drugima podmeu bombe ispod kola? Zbog ega tako veliki
broj Arapa mrzi Jevreje koji ive u Izraelu? Zbog ega su Tutsi pobili skoro
milion Hutua u Ruandi i Burundiju? U skoro svakom delu sveta moemo
nai poneki takav primer. Najsurovije nasilje u razliitim oblicima moemo
uoiti svuda, a veliki deo tog nasilja ukorenjen je u etnicitetu. Zbog ega je
etnicitet tako mona sila u drutvenim odnosima?
Odgovor na to pitanje poiva u obrascima nejednakosti. Sistemi klasne
stratifikacije esto sadre etniku komponentu, poto su lanovi pojedina
nih etnikih grupa previe ili premalo zastupljeni u odreenim klasama.
Kada se u niim drutvenim klasama nalazi nesrazmerno veliki broj pri
padnika jedne etnike grupe klasne tenzije se transformiu u etniki sukob.
Etnicitet deluje kao pojaiva nejednakosti, poto sukobe oko novca i moi
pretvara u sukob oko ljudskih identiteta, naslea i kulture.
Etnika nejednakost i etnike tenzije, pa ak i otvoreni sukob, proima
ju se sa klasnom stratifikacijom. To moete da osetite svakodnevno dok se
kreete ulicom i sreete pripadnike razliitih etnikih grupa. Moda mislite
da ste tolerantna i pravedna osoba, ali svaki put kada stupite u kontakt sa
nekim ko ne pripada vaoj etnikoj grupi verovatno osetite blagu tenziju
meu vama. Ta tenzija nije samo posledica kulturnih razlika (na primer, u
jeziku i uverenjima), varijacija u ponaanju (nain i stil govora, dranje) i

Etnika stratifikacija

295

organizacionih razlika (razliiti obrasci uestvovanja u grupama). Ona je i

rezultat razlika u novcu, moi i ugledu, koje se vezuju za te kulturne, bihevioralne i organizacione razlike. Ako zbog svog etnikog porekla imate malo
tih resursa (novac, mo, ugled) moda ste pomalo neprijateljski nastrojeni,
ili duboko uvreeni zbog svog poloaja. Ukoliko imate vie ovih sredstava
vi ete naslutiti taj neprijateljski stav prema vama, a moda ete biti i po
malo uplaeni. Budui da svakodnevno ulazimo u odnose sa pripadnicima
drugih etnikih grupa, i da je veliki deo sukoba u naem drutvu prou
zrokovan etnikim sukobima i etnikim odnosima, trebalo bi da nauimo
neto vie o ovom fenomenu.

Rasa i etnicitet
Rasa kao drutvena konstrukcija
Pojam rasa koristimo za oznaavanje opaenih biolokih razlika, kao to
su boja koe ili oblik lica. Ali pod tim pojmom podrazumevamo i vie od
pukih biolokih karakteristika. Kada to ne bi bilo tako, pravili bismo rasne
razlike izmeu visokih i niskih rasa, rasa sa smeim i plavim oima. Zapra
vo, verovatno nikad ne bi trebalo da koristimo pojam rasna grupa, poto
takav iskaz nema nauno utemeljenje. Na primer, gde je bioloka linija raz
granienja izmeu crnog ili belog, azijskog i kavkaskog?
Kada koristimo pojam rase mi zapravo mislimo na etnicitet. Etnici
tet ukljuuje one bihevioralne, kulturne i organizacione razlike koje nam
omoguavaju da kategorizujemo lanove populacije kao zasebne i drugaije
(Aguirre & Turner, 2004). Ipak, kada etnike razlike (distinkcije) poveemo
sa nevanim biolokim odlikama, kao to su boja koe ili oblik oiju, one
postaju pogodni obeleivai etniciteta i esto osnov za eskalaciju predra
suda i diskriminacije, to, s druge strane, uveava etniku stratifikaciju,
odnosno nejednaku rasporeenost etnikih grupa unutar odreenih dru
tvenih klasa.

Predrasude i diskriminacija
Predrasude su uverenja da pripadnici neke etnike grupe imaju nekakve
nepoeljne odlike (Allport, 1954; 1979). Na uverenja utemeljena u predra
sudama najbolje ukazuju etniki epiteti kao to su: iptarina, tarip, uptar,
muslimanina, bosaneros, balija, beki konjuar, ciga, ganci, garagan, jea,
crnuga, abar itd. Uverenja utemeljena na predrasudama su, kako vidimo,
veoma vaan deo svake kulture i svakog drutava.
Diskriminacija podrazumeva razliit tretman drugih zbog njihovog
etniciteta. Diskriminacija takoe moe da podrazumeva nejednak pristup
etnikih grupa vrednim resursima u drutvu, kao to su stanovanje, obrazo

296

Sociologija

vanje, posao, dohodak, mo i ugled. Predrasude esto predstavljaju pogon

sko gorivo diskriminacije, a diskriminacija se esto pravda predrasudama.
Ipak, odnos predrasuda i diskriminacije nije lako razabrati. Na primer, u
jednoj klasinoj studiji, koja je pokuala da zabelei predrasude prema Azijatima kada su one u Americi bile na vrhuncu - tokom Drugog svetskog
rata (La Piere, 1934), istraivai su pitali vlasnike hotela i motela da li bi
izdali sobu nekom Azijatu. Ogroman broj vlasnika odgovorio je da ne bi,
iako su u stvarnosti mnogi od njih to inili. Ta vrsta nesaglasnosti izmeu
predrasuda i diskriminacije navela je Roberta Mertona da napravi razliku
izmeu nekoliko tipova ljudi:
(a) neogranienog liberala, koji nema predrasuda i ne diskriminie;
(b) nevoljnog liberala, koji nema predrasuda, ali pod drutvenim priti
skom pribegava diskriminaciji;
(c) bojaljivog fanatika, koji, poput vlasnika motela i hotela, ima pre
drasuda, ali, uprkos drutvenom pritisku, ne diskriminie; i
(d) fanatika u svim prilikama",1 koji ima predrasude i diskriminie
(Merton, 1949).
U Americi je tokom poslednjih etrdeset godina uoljiv pad udela fana
tika u svim prilikama u korist neogranienog liberala, ali nevoljni libe
rali i bojaljivi fanatici verovatno i dalje ine najvei deo populacije.
Moete da se zapitate: u koju grupu spadam ja? Odgovor je verovatno
sloeniji od Mertonove podele. Mogue je da imate neke predrasude, ali
da ipak nastojite da ne diskriminiete ljude. Ipak, mogue je i da nehotice
diskriminiete nekog iako nemate predrasude, ili imate predrasude kojih
niste svesni.
Ljudske predrasude i ponaanje su, naravno, mnogo sloeniji i suptilniji
od klasifikacije koja se moe nai u Mertonovoj studiji. Pojedinci moda
imaju stavove za koje veruju da nisu zasnovani na predrasudama i da nikad
ne diskriminiu. S druge strane, neki ljudi mogu da diskriminiu nenamerno, ne zato to imaju predrasude, ve zato to malo toga znaju o pripadnici
ma neke etnike kategorije. Ljudske predstave, oseanja, stavovi i ponaanje
povezani su na sloen nain, to je naroito uoljivo kada se govori o odno
sima izmeu razliitih etnikih zajednica. Za mnoge ljude u multietnikim
drutvima postoji izvesna tenzija u pogledu njihovih uverenja, emocija i
sklonosti u ponaanju prema lanovima drugih etnikih kategorija.
Iako pojedinane predrasude i pojedinani sluajevi diskriminacije pred
stavljaju interesantnu temu za posmatranje i prouavanje, naroito imajui
u vidu sopstvene misli i ponaanje, za sociologiju je mnogo interesantniji
1 U originalu: all-weather liberal, reluctant liberal, timid bigot i all-weather bigot. U originalu se upotre
bljava re bigot koja moe jo da se prevede i kao verski/rasni/politiki fanatik, slepi pristalica, zatucani
fanatik, praznoveran ili ogranien ovek U svakom sluaju, radi se o osobi koja svoje miljenje o veri/
rasi/politici zasniva na predrasudama (prim. prev.).

Etnika stratifikacija

297

fenomen institucionalizovane diskriminacije. Ona ukljuuje neprekidan

i sveobuhvatan obrazac diskriminacije, koji se legitimie posredstvom kul
turnih uverenja i predrasuda i ugraen je u strukturu drutva. Ponekad institucionalizovana diskriminacija moe biti eksplicitna i oita, kao to je
bio sluaj sa Afrikancima koji su u Ameriku dovedeni da bi sluili kao robo
vi. Amerikim graanima afrikog porekla su, sasvim izriito i jasno, uskra
ivana mnoga graanska prava, kao to su glasanje, zaposlenje, obrazovanje,
zdravstvena zatita i smetaj, to je opravdavano uverenjima koja poivaju
na ogromnim predrasudama. Pokret za graanska prava i Akt o graanskim
pravima iz ezdesetih godina prolog veka predstavljali su vrhunac napora
da se srui sistem institucionalizovane diskriminacije u Americi. Ipak, takvi
obrasci danas postoje u manje oiglednom obliku. Drugim recima, institucionalizovana diskriminacija je danas suptilnija i sloenija. Na primer, ivot
amerikih crnaca danas je veoma teak - oni ive u getima u kojima vladaju
kriminal i droga. To je posledica prolosti u kojoj su bili diskriminisani, a
sada ih i mnogi belci krive jer ne uspevaju da izbegnu takav nain ivota, to
oigledno predstavlja predrasudu. Osim toga, belci smatraju da crnci imaju
prednost prilikom zapoljavanja, to je dovelo do pritisaka za redukovanje
afirmativne akcije i drugih programa namenjenih pomaganju manjinama,
naroito Afroamerikancima. Zbog svega toga, mnogi crnci ostaju siroma
ni, ali i dalje predstavljaju predmet predrasuda belaca o tome kako su lenji
i kako iskoriavaju dravu i poreske obveznike, te kako ne zasluuju nika
kvu pomo. Takve predrasude se koriste da bi se opravdalo smanjenje nov
ane pomoi i ohrabrila neformalna diskriminacija. Mogue je da i vi imate
ovakve suptilnije i sloenije predrasude, ali bi svakako trebalo da budete
svesni da su ipak u pitanju predrasude. Prema tome, institucionalizovana
diskriminacija je danas sloenija i proima ameriko drutvo u celini, ali i
sva drutva u kojima ive razliite etnike grupe.

Dinamika etnike stratifikacije

Kako vidimo, sutinu dinamike etnike stratifikacije predstavlja diskri
minacija jedne etnike grupe ili vie njih nad odreenim etnikim grupa
ma. Meutim, iz ove tvrdnje proizlaze vana pitanja. Kako jedna etnika
grupa zadobija mo da vri diskriminaciju? Zbog ega pripadnici te grupe
ele da vre diskriminaciju? Potreba da se nau odgovori na ta pitanja na
vodi nas da preispitamo odnose izmeu nekoliko vanih inilaca ( J. Turner,
1986b; Turner & Aguirre, 2004), a to su:
(a) posedovanje resursa meu etnikim grupama;
(b) prepoznatljivost etnikih grupa kao predmeta diskriminacije;
(c) stepen i oblik diskriminacije;
(d) intenzitet uverenja zasnovanih na predrasudama; i

298

Sociologija

(e) stepen pretnje koju jedna etnika grupa predstavlja za drugu grupu.
Sada emo razmotriti svaki od tih inilaca.

Sredstva etnikih populacija

Etnike grupe poseduju razliite koliine resursa - novca, moi, ugleda,
radnih vetina i obrazovanja. Te razlike su, naravno, esto rezultat diskri
minacije u prolosti, to je sluaj sa najveim brojem Afroamerikanaca i
Indijanaca u Americi. Sem toga, razlike u nivou resursa posledica su i nekih
drugih faktora, na primer prolosti etnike grupe koja je prethodno ivela
u nekom drugom drutvu i demografskog profila njenih pripadnika koji su
se preselili u drugo drutvo.
Naelno govorei, to vie resursa jedna etika grupa ima, to je bolje
opremljena da se odbrani od diskriminacije dominantnije grupe. Kada su
Afrikanci dovedeni u Ameriku kao robovi, oni praktino nisu imali nikakva
sredstva kojima bi mogli da spree vievekovno ropstvo. Za razliku od njih,
mnogi doseljenici iz Azije danas dolaze u Ameriku sa novcem, preduzetnikim sposobnostima, itavim porodicama i porodinim poslom, kredit
nim udruenjima koja sainjavaju pripadnici iste etnike grupe, te obrazo
vanjem, koje upotrebljavaju da bi stekli pristup vrednim resursima uprkos
diskriminaciji sa kojom se neprekidno suoavaju. Poto mogu da obezbede
pristup resursima - recimo, zaposlenju u struci ili uspenom porodinom
biznisu - ti imigranti imaju ansu da steknu pristup i drugim resursima,
kao to su stanovanje u integrisanom susedstvu, tj. kraju u kome ive ra
zliite etnike populacije, ili politika mo u zajednici (Turner & Bonacich,
1980). Za razliku od njih, oni koji imaju malo finansijskih, obrazovnih ili
politikih resursa imaju manje ansi da uveaju svoja sredstva. Veliki broj
Afroamerikanaca i Indijanaca u Sjedinjenim Dravama nalazi se u takvom,
nezavidnom poloaju. Naime, oni nemaju poetne zalihe sredstava koje bi
im omoguile da prevaziu naslee ranije diskriminacije i istrajavanje sup
tilnih, neformalnih oblika diskriminacije kakvih ima danas (Turner, Singleton & Musick, 1984).

Prepoznatljivost etnike populacije

Da biste bili predmet diskriminacije neophodno je da na neki nain bu
dete upadljivi i prepoznatljivi (distinktivni). Ukoliko pripadnici etnike po
pulacije deluju drugaije na osnovu povrinskih biolokih odlika, kao to
su, recimo, boja koe ili oblik oiju, utoliko e biti laka meta diskriminacije.
Zato je lake diskriminisati tamnopute ljude i ljude azijskog porekla nego
druge etnike grupe. Nasuprot tome, Amerikanci evropskog porekla imali
su veliku prednost nad ostalim etnikim grupama zbog toga to brzo mogu
da naue engleski i da se ve u roku od jedne ili dve generacije integriu u
ameriko drutvo.

Etnika stratifikacija

299

Kulturne karakteristike, kao to su jezik ili religijska uverenja, dranje i

organizovanje u posebne grupe, takoe mogu predstavljati osnovu diskri
minacije, naroito ako se sve to moe povezati sa fizikim posebnostima.
Tako, na primer, Amerikanci poreklom iz Meksika na jugozapadu Ameri
ke, Portorikanci na severoistoku drave i, u neto manjoj meri, Kubanci na
Floridi - mogu da postanu predmet diskriminacije zbog jezika, a moda i
zbog latinoamerike kulture ili dranja, kao i na osnovu prepoznatljivosti
boje koe.
Jednom kada osoba postane rtva diskriminacije bioloka prepoznatlji
vost odrava se usled sklapanja brakova i reprodukcije unutar etnike za
jednice. Osim toga, posebni kulturni, bihevioralni i organizacioni obrasci
odravaju se putem visokih stopa unutaretnikih interakcija i getoizacije,
odnosno ograniavanja na posebna naselja, kao i putem odbrambenog sta
va naspram drutva u kome se imigranti ne oseaju dobrodolima. Ironina
posledica svega toga je, razume se, da etnike grupe koje se ovako ponaaju
postaju lako uoljive i, prema tome, nastavljaju da budu predmet dalje dis
kriminacije. Ovakav nain ponaanja moe da ih uvede u zaarani krug,
to naroito vai za neke etnike grupe koje gotovo da nemaju nikakvih
sredstava kojima bi mogli da ponite uticaj diskriminacije. Zato ne bi tre
balo da iznenauje to e one etnike grupe u Americi koje lako mogu da
se prepoznaju kao drugaije, koje su izgubile najvei deo svojih finansijskih
sredstava (ili ih nikad nisu ni imale), koje su izgubile svoje kulturno naslee,
i koje poseduju tek neznatan broj organizacionih struktura koje bi mogle da
ih zatite - najverovatnije ostati u ovom zaaranom krugu.

Stepen i oblici diskriminacije

Tokom razliitih perioda istorije ljudskih drutava stepen diskriminacije
se dosta menjao. Jedan od najekstremnijih tipova diskriminacije jeste geno
cid, koji se odnosi na ubijanje pripadnika neke etnike grupe na odreenoj
teritoriji do njenog istrebljenja. Kada ti ekstremni oblici diskriminacije nisu
bili mogui, onda se pribegavalo segregacijama, odnosno odvajanju u geto,
gde bi pripadnici diskriminisane grupe imali ograniene slobode, prava i
mogunosti za zaposlenje. Jevreji u Nemakoj i Indijanci u Americi doiveli
su pokuaje genocida. Ali daleko uobiajeniji oblici diskriminacije su fizi
ka segregacija i privredna izolacija neke potpopulacije. To je mogue samo
ukoliko pripadnici populacije imaju neke posebne karakteristike na osnovu
kojih ih je mogue lako prepoznati i razlikovati od drugih.
Jedan oblik etnike manjine ukljuuje niu klasu. Nesrazmerno veliki deo
etnike grupe je izolovan u getu, gde ivi u neljudskim uslovima i obavlja
bedno plaene poslove. Poloaj Afroamerikanaca je bio takav u Sjedinjenim
Dravama. Meutim, u poslednjih nekoliko decenija veliki broj Afroame
rikanaca je uspeo da pobegne iz siromatva i napreduje na drutvenoj lestvici ka srednjim klasama. Jo jedan oblik etnike manjine koji je stvoren

300

Sociologija

diskriminacijom predstavlja manjina srednje klase (middleman minority).

U takvim okolnostima pripadnici manjina su razdvojeni od veine, ali im
je omogueno da zauzmu deo preduzetnikih i profesionalnih poloaja u
privredi, koji im donose odreen stepen bogatstva. Na primer, Jevreji u fe
udalnoj i ranoj modernoj Evropi esto su zauzimali veliki broj poloaja u
oblasti bankarstva i finansija. Slino je i sa mnogim azijskim doseljenicima
u Americi koji su poeli da se bave malim biznisom kao to je dranje razli
itih manjih prodavnica.
ta odreuje u kakav e se tip manjine pretvoriti etnika populacija? Je
dan vaan uslov predstavljaju resursi - novac, preduzetniko znanje, obra
zovne kvalifikacije - koje etnika grupa moe da mobilie. Kada etnike
grupe imaju neto sredstava one bre mogu da se premeste na poloaj ma
njine srednje klase i napreduju ka ivotnom stilu srednje klase. Meutim,
resursi nisu jedini inilac. Jo jedan vaan inilac predstavlja apsolutna ve
liina etnike populacije. Mala manjina sa resursima moe bre od velike
da pronae svoju niu u manjini srednje klase. To se deava prosto zato to
za veliku populaciju nema dovoljno poloaja u oblasti malog biznisa. Veli
ka etnika populacija e, prema tome, biti potisnuta prema niim klasama,
pogotovo ukoliko su njeni resursi ogranieni, pa je i njena sposobnost da
se odbrani od diskriminacije manja. Afroamerikanci su proli tako, poto
je njihova populacija bila prevelika da bi popunila srednje poloaje i zbog
toga to nisu imali dovoljno resursa da prevaziu diskriminaciju (Turner &
Bonacich, 1980). Neki pripadnici manjina s velikim brojem pripadnika spo
sobni su da mobiliu neke vrste resursa (recimo, obrazovne), to im omogu
uje da se premeste na poloaje srednje klase, pri emu za sobom ostavljaju
druge pripadnike svoje etnike grupe. Na primer, mnogi crnci u Americi
uspeli su da se u periodu nakon pokreta za zatitu ljudskih prava tokom
ezdesetih godina 20. veka pomere navie ka ,srednjoj klasi, ali se sudbina
ogromne veine crnaca koji su ostali na niim poloajima nije promenila
ili se pogorala u poslednjih 35 godina. Tako smo doli u situaciju da je i
unutar same populacije Afroamerikanaca dolo do velike podele izazvane
ogromnim klasnim razlikama (Wilson, 1987).

Stepen pretnje koju predstavlja etnika populacija

Bez obzira na to da li je velika ili mala, zbog ega bi uopte neka etnika
grupa elela da diskriminie pripadnike druge grupe? Da li su ljudi zaista
tako svirepi i ne vole druge ljude koji izgledaju i ponaaju se drugaije?
Jedan deo odgovora na to drugo pitanje moe da bude potvrdan. Drugi
deo kae da se diskriminacija raspaljuje strahovima, koji ponekad mogu biti
realni a ponekad izmiljeni. Ukoliko neka etnika populacija smatra da je
postojanje neke druge grupe ugroava ona e pribei diskriminaciji, jer joj
diskriminacija moe izgledati kao efikasno sredstvo za odbranu. Osnov za
javljanje oseaja ugroenosti moe biti razliit: gubitak posla ili smanjenje

Etnika stratifikacija

301

plate, zbog toga to su pripadnici manjina spremni da rade za ma nje nov

ca, gubitak kulturne tradicije, gubitak politike moi, nemogunost da se
nae mesto za stanovanje itd. Kada se jedna populacija osea ekonomski,
drutveno i politiki ugroeno ona pribegava diskriminaciji. to je oseaj
ugroenosti vei, to e diskriminacija biti intenzivnija i ozbiljnija.
Velika etnika grupa, koju je lako identifikovati, po pravilu predstavlja
veu pretnju od male, jer moe da preuzme radna mesta, kole, politike
poloaje i mesta za stanovanje. Afroamerikanci verovatno nisu tako dugo
sluili kao robovi samo zbog ekonomske odrivosti i isplativosti sistema
plantaa, ve i zbog toga to se njihov broj gotovo izjednaio s brojem belaca na krajnjem jugu Sjedinjenih Drava (Singleton & Turner, 1975). Zato
su se beli fiziki radnici i poljoprivrednici plaili za svoja radna mesta, po
litiari za svoju mo i za svoj junjaki nain ivota. U kasnom 19. veku i
poetkom 20. veka svaki novi talas belih imigranata koji je doao u Ameri
ku pretio je prethodnom talasu, iji su se pripadnici poeli oseati sigurno.
Tako su Nemci diskriminisali Irce, Irci Italijane, Italijani Poljake, a potom su
sve bele etnike grupe diskriminisale crnce, koji su poeli da se sele ka severoistoku u prvim decenijama dvadesetog veka. Slino tome, doseljenici iz
Meksika izazivaju slinu bojazan kod belih Amerikanaca, jer njihov broj sve
bre raste. Ovaj oblik strahova i uverenja o uticaju koji neka etnika grupa
moe da ima na drugu grupu moda jesu, a moda i nisu ispravni. Strahovi
obino nisu osnovani, a esto ih potpaljuju politike voe, i to sa odreenim
namerama. Tako je inio Hitler sa Jevrejima u Nemakoj, a slino ine i neki
ameriki politiari sa Amerikancima afrikog i latinoamerikog porekla.

Uverenja zasnovana na predrasudama i etnike grupe

Kada su uplaeni ljudi stvaraju negativne stereotipe o onima koji za njih
predstavljaju pretnju ili, to je ei sluaj, koje doivljavaju kao pretnju (Feagin, 1991). to je vei strah, to su stereotipi negativniji. Afroamerikanci su,
na primer, bili predmet neverovatno zlobnih stereotipa, koji su ih opisiva
li kao nia bia, nezrela, budalasta, seksualno agresivna stvorenja, varalice
koje od drave uspevaju da iskame socijalnu pomo itd. U neto manjoj
meri, svaki talas doseljenika iz Evrope doivljavao je istu sudbinu i morao je
da izae na kraj sa slinim negativnim stereotipima - glupavi Poljaci, prljavi
i nepoteni Italijani, korumpirani i pijani Irci itd. Ipak, sve te etnike grupe
imale su jednu prednost nad crncima, a to je injenica da su bile bele. Tako
su ih ostali belci prepoznavali kao barem delimino svoje, odnosno ljude
koji ipak pripadaju evropskoj kulturi.
Negativni stereotipi uveavaju strahove, koji, potom, opravdavaju inten
zivniju diskriminaciju. Kulturna uverenja predstavljaju vaan dinamiki
faktor zbog toga to kodifikuju oseaj ugroenosti kod neke potpopulacije,
pri emu ga i pojaavaju, a diskriminaciju opravdavaju. Naravno, druga uve
renja mogu da funkcioniu kao kontratea ovim uverenjima zasnovanim na

302

Sociologija

predrasudama, to je bio sluaj u Americi kada je vera u jednakost ansi

poela da izaziva uverenja zasnovana na predrasudama i negativne stereo
tipe o etnikim grupama.

Model etnikog antagonizma

Sada moemo sve navedene elemente etnikog sukoba integrisati ujedan
optiji model dinamike etnike diskriminacije. Na slici 15.1. predstavljeni
su elementi jednog modela. Zapoeemo levim delom crtea. Procesi pri
kazani modelom dovode do stvaranja sistema drutvenih klasa, pri emu
lanovi monije etnike grupe posredstvom diskriminacije potiskuju la
nove odreenih etnikih potpopulacija ka niim drutvenim klasama, to
nuno dovodi do izbijanja napetosti u drutvu. Te napetosti esto prerastaju
u nasilje izmeu diskriminatora i rtava diskriminacije.

Slika 15.1. Dinamika etnikog antagonizma

Kljuni dinamiki aspekt u ovom modelu predstavlja diskriminacija, a

sve strelice koje vidimo na slici 15.1. uviru u nju, ili iz nje izviru. Svaki oblik
diskriminacije pokrenut je strahom. Ljudi pribegavaju diskriminisanju kada
se oseaju ugroenima. Pretnja dolazi iz dva izvora:
(a) veliine populacije; i
(b) resursa koje ta populacija poseduje.
Ukoliko je ciljana etnika populacija velika, ljudi se esto plae da e nje
ni lanovi preuzeti drutvo, radna mesta, politiku vlast, zauzeti mesta za
stanovanje i, uopte, promeniti celokupnu kulturu. Najintenzivnija diskri
minacija obino se usmerava prema pripadnicima velikih etnikih grupa
zbog toga to veliina pojaava oseaj ugroenosti. Prema tome, mala etni
ka manjina predstavlja manju pretnju, iako u pojedinim drutvima i njeni

Etnika stratifikacija

303

lanovi mogu da izazovu zabrinutost i oseaj ugroenosti. Resursi koje jedna

populacija donosi sa sobom, ili koje u meuvremenu stekne, takoe mogu
da uveaju stepen pretnje. Ukoliko etnika populacija ima novac, obrazovne
kvalifikacije, kapital i druge resurse, ona moe predstavljati pretnju za one
koji ta sredstva nemaju. Naelno govorei, etnike grupe koje su bogate re
sursima male su po veliini u odnosu na glavnu etniku grupu, ali mogu da
izazovu oseaj ugroenosti kod lanova odreenih zanimanja i pojedinih
zajednica u kojima su previe zastupljene.
Kada su ugroeni ljudi razvijaju predrasude i negativne stereotipe o
odreenoj populaciji. Naravno, tako negativni stereotipi samo pojaavaju
oseaj ugroenosti, a time i verovatnou za pojaavanje diskriminacije. to
su stereotipi negativniji, to su grupe koje diskriminiu uverenije da je dis
kriminacija protiv nepoeljnih etnikih grupa opravdanija i ispravnija.
Budui da stereotipi pokreu oseaj ugroenosti i diskriminaciju, oni
istovremeno odravaju prepoznatljivost ciljane populacije. Kada su pri
padnici neke etnike grupe ogranieni na odreenu drutvenu klasu oni
usvajaju osobine karakteristine za njene pripadnike, poto komuniciraju
samo s njenim lanovima (na slici 15.1. prikazano je kako ovi klasni pro
cesi funkcioniu). Meutim, to nije sve. Naime, pripadnici etnike grupe na
udaru diskriminacije obino se grupiu u odreenim krajevima, poto je
prisutna diskriminacija u pogledu moguih mesta za stanovanje; poseduju
isti nivo ekonomskih sredstava zbog diskriminacije na radnom mestu; ima
ju isti nivo moi i odnosa sa policijom, jer postoji diskriminacija vezana za
ove dve sfere; i obino ive jedni blizu drugih, stupaju u meusobne odnose,
venavaju se sa pripadnicima iste etnike grupe. Iz toga proizlazi sledee:
ukoliko postoje bioloke odlike koje obeleavaju neku etniku grupu, npr.
boja koe ili oblik oiju, te odlike e se prenositi sa jedne generacije na
drugu. Ali je jo vanije da e se sa jedne generacije na drugu prenositi kul
tura, dranje, ukusi, preferencije, jezik, obrasci govora i druge karakteristike
etnike grupe, upravo zato to pripadnici te etnike grupe ive zajedno i ne
meaju se sa pripadnicima ostalih etnikih grupa. Oni e se zadrati unutar
jedne etnike grupe poto njeni pripadnici ostaju da ive zajedno, komuni
ciraju samo jedni sa drugima, a njihovi mladi se socijalizuju unutar etnike
enklave sa zasebnom i prepoznatljivom kulturom. Zato e, ak i ukoliko ne
postoje jasne bioloke posebnosti koje mogu da poslue diskriminatorima
kao osnov, uvek postojati drutveno-kulturne posebnosti na osnovu kojih
e nastajati negativni stereotipi, a stereotipi e posluiti kao osnov za dis
kriminaciju.
Ukoliko etnike grupe odravaju svoju prepoznatljivost one zapravo po
tvruju negativne stereotipe o sebi, potpaljuju oseaj ugroenosti kod svo
jih protivnika i ostaju lake mete diskriminacije. Zato lanovi neke etnike
grupe mogu biti previe zastupljeni u odreenoj drutvenoj klasi u sistemu
klasne stratifikacije.

304

Sociologija

Kljuna karakteristika modela predstavljenog na slici 15.1. sastoji se u

tome to praktino sve strelice koje povezuju inioce imaju pozitivnu vrednost. Drugim reima, one uveavaju vrednosti drugih inilaca. Pretnja iza
ziva negativne stereotipe i diskriminaciju, a diskriminacija pojaava predra
sude. Diskriminacija odrava prepoznatljivost, a prepoznatljivost pripadni
ke etnikih grupa ini lakim metama diskriminacije. Klasni poloaj u siste
mu etnike stratifikacije odrava prepoznatljivost i, stoga, diskriminaciju, i
obratno, to vai redom za sve inioce predstavljene na slici. Upravo zbog te
cikline i samoodravajue prirode etnike diskriminacije nju je jako teko
prekinuti. Pored toga to se sama odrava i nastavlja, ovaj krug moe dra
stino da se proiri poto proizvod svakog elementa pojaava druge inioce,
sve do take kad ljudi odluuju da poine istinski uasno nasilje nad ne
kom populacijom. rtve esto uzvraaju udarac, to jo vie uveava oseaj
ugroenosti kod diskriminatora i vodi sve surovijem nasilju. Naposletku, taj
krug nasilja i ugroenosti moe dovesti do toga da monija etnika grupa
poini genocid. Etnika stratifikacija je jako nestabilne prirode upravo zbog
mogunosti eskalacije inilaca prikazanih na slici 15.1.

Etnika diskriminacija u Americi

Sada imamo pojmovni alat za analizu etnike stratifikacije u Sjedinjenim
Dravama. Etnike grupe koje su u najnezavidnijem poloaju - odnosno,
najvie su zastupljene u niim i siromanim klasama - bioloki su najvie
prepoznatljive, imaju najmanje osnovnih resursa, rtve su najintenzivnije
diskriminacije, predstavljaju najveu pretnju jer imaju mnogo pripadnika i
predmet su najnegativnijih stereotipa i predrasuda. One etnike grupe koje
su uspele da se ukljue u glavne drutvene tokove bioloki su manje prepo
znatljive, poseduju neto resursa, nemaju mnogo pripadnika, predstavljaju
manju pretnju i zato su predmet manje zlobnih stereotipa.
Kada postoji uzajamna veza izmeu pripadanja nekoj klasi i zasebnoj
etnikoj zajednici potencijal za izbijanje etnikih sukoba raste. Pripadnici
etnikih grupa koje nemaju resurse razoarani su i ogoreni, dok se etnike
grupe koje poseduju izvesne resurse plae onih koji im zameraju na pred
nosti. Ukoliko siromani iz niih klasa imaju mogunost da preu u vie
klase i imaju nadu u bolju budunost intenzitet nezadovoljstva e donekle
biti ublaen. Prisetimo se tabele 14.7, u kojoj su prikazane stope siroma
tva pojedinih etnikih kategorija. Meu belcima koji nisu latinoamerikog
porekla ima oko 8% siromanih, meu Afroamerikancima preko 24%, Indi
jancima 20%, a meu doseljenicima iz Azije i Okeanije oko 12% siromanih.
Broj siromanih u navedenim kategorijama je nesrazmeran, etnike manji
ne su previe zastupljene u siromanim klasama, to znai da nemaju isti
pristup resursima kao belci koji nisu latinoamerikog porekla. Prema tome,

Etnika stratifikacija

305

u Americi postoji sistem etnike stratifikacije, sistem koji uzrokuje tenzije

izmeu razliitih etnikih populacija.
Uzmite za primer bilo koju etniku populaciju u Americi - Poljake, Jevreje, Afroamerikance, Amerikance meksikog porekla, Kubance, Indijance,
Vijetnamce, Korejce, Japance, Kineze - i svaku od njih prouite iz ugla fak
tora prepoznatljivosti, resursa, pretnji, predrasuda i diskriminacije. Tada e
vam biti jasno zato stojite ba na odreenom mestu u klasnom sistemu u
Sjedinjenim Dravama. Ovu komparativnu studiju treba izvesti jer su po
sle raspada Sovjetskog Saveza Sjedinjene Drave postale drutvo s najviim
stepenom etnike raznovrsnosti na svetu. Prema tome, va ivot je dobrim
delom upleten u ovaj sistem dinamike etnike diskriminacije, kao i sistem
etnike stratifikacije koji iz svega toga proizlazi.
U tabeli 15.1. u procentima je izraen odnos izmeu veliina razliitih et
nikih potpopulacija u Americi danas, kao i procene budueg stanja. Jasno
je da su drastine promene u toku. Neke od tih promena mogu da predstav
ljaju pretnju po belu veinu, iji broj sve vie opada, to e jo vie rasplam
sati diskriminaciju. Najveu promenu brojnosti doivee populacija latino
amerikog porekla, koja e do polovine ovog veka sainjavati 23% ukupne
populacije u Sjedinjenim Dravama. Veliina populacije Afroamerikanaca
ostae otprilike ista - oko 13% ukupnog stanovnitva. Amerikanci poreklom iz Azije sainjavae neto manje od 9%. Meutim, ovde je upadljiv pad
brojnosti belaca evropskog porekla od 71% na tek neto malo preko 54%
populacije, odnosno na malu veinu. Indijanaca e i dalje biti jako malo i
sainjavae manje od 1% populacije. Ukoliko etnike populacije, iji broj
neprestano raste, budu i dalje previe zastupljene u najsiromanijim klasa
ma, etnika tenzija u Americi e se poveati.
Tabela 15.1. Promenljivost etnikog sastava u SAD (u procentima)
Godina
Etnike potpopulacije

2001.

2025.

2045.

Belci koji nisu latinoamerikog porekla

71,0

62,0

54,5

Afroamerikanci

12,2

12,9

13,2

Amerikanci poreklom iz Azije i

Okeanije

4,0

6,2

8,4

Latinoamerikanci

12,1

18,2

23,1

Indijanci

0,7

0,8

0,8

Izvor: Aguirre & Turner (2004: 56).

Indijanci
Moemo da slavimo Kristifora Kolumba to je otkrio Ameriku, pa ak da
deo zasluga damo i Lajfu Eriksonu, ali oni koji su zaista otkrili Ameriku bili

306

Sociologija

su doseljenici koji su preli most od leda izmeu Azije i Severne Amerike

ili su koristili primitivne amce da bi preli hladne vode koje razdvajaju ova
dva kontinenta. Ovi doseljenici su se naselili hiljadama godina pre nego to
su Evropljani zauzeli oba amerika kontinenta i zato se, s pravom, nazivaju
starosedeocima Amerike (Native Americans). Ono to su uinili doseljenici
iz Evrope moe se nazvati samo genocidom nad starosedeocima. Teko je
proceniti veliinu populacije uroenika u Severnoj Americi u vreme kad
su Evropljani poeli da naseljavaju ovaj kontinent, ali se pretpostavlja da ih
je bilo izmeu 2,5 i 5 miliona. Do 1850. godine veliina populacije je spala
na oko 200.000 starosedelaca. Do smanjenja broja Indijanaca dolo je usled
masakra i rata, ali i zato to su Evropljani doneli bolesti na koje domoro
ci nisu bili otporni. Meutim, tokom poslednjih 150 godina, populacija se
polako oporavlja i dostie nekadanju brojnost, iako ovaj porast delimino
moe da bude posledica toga to se neki ljudi jednostavno izjanjavaju kao
Indijanci.
Mnogi od preivelih Indijanaca smeteni su u rezervate, a njihovim ivo
tom do danas upravlja Biro za pitanja Indijanaca. Sistem rezervata omogu
io je belcima da dobiju pristup najboljem zemljitu i resursima na zemlji i
pod zemljom, ime su, zapravo, uskratili rezervatima mogunost ekonom
skog samoupravljanja. Posledice zavisnosti od vlade bile su ogromne. Do
nedavno, ova populacija je bila najsiromanija, najmanje obrazovana, imala
je najmanje mogunosti da obavlja neki upravni ili struni posao, imala je
najgori smetaj, a ivotni vek Indijanaca je, uz ivotni vek Afroamerikanaca,
bio najkrai. Dakle, Indijanci su bili lieni gotovo svih vrednih sredstava i
zauzimali su najnie pozicije u klasnom sistemu.
Ovu diskriminaciju opravdavali su negativni stereotipi, pa su Indijanci
prikazivani kao divlji crvenokoci, spremni da ubiju bele doseljenike (a
obino je sluaj bio obrnut), ili, kako je prikazano u mnogim kaubojskim
filmovima, kao verni saputnici belog junaka, ili kao bogati kapitalisti koji
novac zarauju od eksploatacije rudnika ili zahvaljujui kockarnicama u
rezervatima. Ovi stereotipi se odravaju i osnauju se posredstvom korienja indijanskih imena i simbola kao maskota sportskih timova, ime se
Indijanci dodatno poniavaju. Mnogi belci, ini se, uopte ne razumeju zna
enje takvog ponaanja.
Ovi stereotipi i diskriminacija koju su oni opravdavali bili su odgovor na
opaenu pretnju koju su starosedeoci predstavljali po belce. Ta pretnja, tj.
ugroenost, uveala se da bi opravdala otimanje zemlje od Indijanaca i nji
hovo ubijanje. Iako su Indijanci uzvraali napade, i time kod belaca pojaali
oseaj ugroenosti, pravu pretnju predstavljala je mo belaca da kontroliu
ceo kontinent. Oni koji su eleli kontrolu nad zemljitem i resursima hteli
su da se obezbede time to e se starosedelaka populacija doivljavati kao
opasnost.

Etnika stratifikacija

307

Usledila je naglaeno institucionalizovana diskriminacija. Posredstvom

Biroa za pitanja Indijanaca i restriktivnih zakona federalna vlada je kontrolisala osvojene nacije; kole u rezervatima i van njih nastojale su da iskorene kulturu domorodaca i amerikanizuju Indijance; ekonomska sredstva,
koja bi mogla da omogue Indijancima napredak, oduzeta su od plemena
zajedno sa otimanjem zemlje; dok je smetanje u rezervate izolovalo Indi
jance od glavnih drutvenih tokova, ali im nije dalo mogunosti da napre
duju u okviru rezervata, a oni to su napustili rezervat bili su izloeni nasilju
i diskriminaciji na radnom mestu od strane belaca.
Oito je da sada makar neki beli Amerikanci oseaju krivicu zbog sudbi
ne Indijanaca. Iako subvencije za otvaranje kockarnica ulivaju nadu nekim
Indijancima, mnogi drugi, koji su udaljeni od gradskih oblasti, moraju da
ive u siromatvu. etiristo godina diskriminacije ne moe se nadoknaditi
u nekoliko generacija, pa e, prema tome, potomci starosedelaca Amerike
morati da trpe i u blioj budunosti.

Afroamerikanci
Uz Indijance, Afroamerikanci su najsiromaniji, imaju najnii dohodak
i najkrai ivotni vek (Aguirre & Turner, 2004). Nekakav napredak se belei u oblasti obrazovanja i zaposlenja, pa mnogi Afroamerikanci mogu da
obezbede dovoljno obrazovanja kako bi dobili poslove rezervisane za pri
padnike srednje i vie srednje klase. Ipak, ogroman postotak siromanih
ostavljen je u siromanim i oronulim krajevima, gde smetaj, obrazovanje,
javna bezbednost i druge povlastice nisu na nivou. Sem toga, ak i imuni
Afroamerikanci moraju da se suoe sa mogunou da ih neko moda nee
tretirati kao sebi jednake, da e ih neko gledati sumnjiavo, ili im uputiti
rasistike primedbe. Nedavna studija je potvrdila da se prema Afroamerikancima belci i dalje ophode uvredljivo i da im upuuju rasistike zamerke
(Feagin, 1991). Pored toga, u drugom istraivanju (Van Ausdale & Feagin,
2001) zabeleeno je da su neka deca predkolskog uzrasta upuivala rasi
stike komentare crncima, ime su potvrdila da uz itanje, pisanje i rau
nanje esto ide i rasizam. Veina ljudi koji nisu crni ne moe ni da zamisli
kako je to kad nikad ne mogu zasigurno znati da li e ih neko procenjivati
na osnovu boje koe.
Tokom razliitih perioda istorije Afroamerikanci su uvek predstavljali
pretnju po bele Amerikance. Ogromna populacija robova na plantanom
sistemu na Jugu predstavljala je veliku pretnju za Amerikance iz nekoliko
razloga: belci iz radnike klase su se pribojavali da bi osloboeni robovi
mogli da im preuzmu poslove; plaili su se da e crnci eleti belkinje; izazi
vali su strahove da e, ukoliko im se da pravo glasa, to oslabiti mo belaca;
te da e osloboeni robovi podivljati i svetiti se za vekovno ropstvo. Ti stra
hovi prerasli su u masovnu diskriminaciju. Ropstvo je, razume se, oigledan
oblik diskriminacije, ali kada je rekonstrukcija okonana posle graanskog

308

Sociologija

rata Afroamerikancima je uskraeno praktino svako mogue pravo: bili su

odvojeni u posebne kole, nisu smeli da glasaju iz straha od belaca, mogli
su da se zaposle samo kao posluga, morali su da podnose uvrede i nasilje
belaca, esto su bili ubijani ili linovani, a morali su i da pokazuju poniznost
u prisustvu belaca.
Kada su u periodu oko Drugog svetskog rata Afroamerikanci poeli da
se sele s Juga izazvali su bojazan kod belih doseljenika, koji su upravo tada
poeli da ostvaruju finansijske dobitke i pokuavali da se udrue. Zaista,
industrijalci sa Severa su unajmljivali oajne crnce kao trajkolomce, to je
kod belaca dodatno pojaalo strahove (Bonacich, 1976). Zato su belci napa
dali crnce, odvojili ih u loije krajeve za ivljenje, zasebne kole, postavljali
prepreke glasanju crnaca, kako bi umanjili glasaku mo onih koji su ipak
obezbedili pravo glasa, i ostavljali su im najgore poslove kada bi pristupili
sindikatu. Sve do ezdesetih godina prolog veka Afroamerikanci su morali
da trpe diskriminaciju u oblasti stanovanja, zaposlenja, zakona, obrazovanja
i politike. Ameriki zakoni o graanskim pravima i pravu glasa iz ezdesetih
godina sruili su najvei deo prepreka koje su stajale na putu crncima koji
su traili smetaj u krajevima naseljenim belcima, crncima koji su eleli da
glasaju, traili zaposlenje, dostojno obrazovanje i politike poloaje. Meu
tim, neformalna diskriminacija istrajava, pa Afroamerikanci, verovatno vie
nego bilo koja druga etnika grupa u Americi, i dalje moraju da trpe suptil
nu i neformalnu diskriminaciju.
Diskriminacija se opravdava, tj. legitimie, posredstvom uverenja, a crni
Amerikanci su oduvek bili predmet najzlobnijih stereotipa. Smatrali su ih
neljudima, ivotinjama, detinjastim biima, seksualno agresivnim, ne
kulturnim, zavisnim od socijalne pomoi, nasilnim lanovima bandi, a u
skorije vreme ih vide i kao ljude koji imaju dobiti od pozitivne diskrimi
nacije putem afirmativne akcije, uperene protiv belaca (Turner & Payne,
2002; Turner & Singleton, 1978; Turner, Singleton & Musick, 1984). Ova
uverenja se mogu koristiti za diskriminaciju, a, ak i danas, kada se jav
nost pobuni protiv afirmativne akcije zapravo se napada jedina prilika koja
moe omoguiti Afroamerikancima da preu u srednje klase. Okolnosti su
se promenile za mnoge Afroamerikance tokom poslednjih etrdeset godina
u pogledu dohotka, zaposlenja, poloaja u vladi, obrazovnih mogunosti i
stanovanja (Turner & Payne, 2002). Ipak, veliki deo afroamerike populacije
i dalje ivi u sirotinjskim etvrtima u enklavama sa malo mogunosti.

Amerikanci latinoamerikog porekla

Amerikanci latinoamerikog porekla sainjavaju populaciju koja najbre
raste. Najbrojniji su Amerikanci meksikog porekla, a zatim slede Portorikanci, Kubanci i drugi narodi iz Centralne i June Amerike i sa Kariba
(Aguirre & Turner, 2004: 19). Mada su se neki Meksikanci jednostavno
zatekli na teritoriji koju su Sjedinjene Drave dobile u ratu sa Meksikom,

Etnika stratifikacija

309

veina dananjih Amerikanaca latinoamerikog porekla sama se doselila u

Ameriku. Amerikanci meksikog porekla su tokom veeg dela prolog veka
radili na poljima. Kubanci su se doselili ezdesetih godina prolog veka, po
sle revolucije pod vostvom Fidela Kastra, a osamdesetih godina doselili
su se i tamnoputi Kubanci poreklom iz Afrike. Portorikanci su se masovno
doseljavali pedesetih godina prolog veka, pa je do sredine sedamdesetih
godina polovina ostrvske populacije emigrirala u Sjedinjene Drave. Ostale
grupe iz Centralne i June Amerike, kao i Latinoamerikanci afrikog pore
kla sa Kariba i drugih ostrva, doselili su se uglavnom tokom poslednje tri
decenije, usled politikih nemira i ekonomskih problema u tim regionima.
Amerikanci poreklom iz Meksika. Doseljenici iz Meksika oduvek su bili
predmet diskriminacije. Njima su u poetku, slino kao i Afroamerikancima,
uskraivani dravljanstvo i glasaka prava putem raznih testova pismenosti
i pretnji, na razliite naine se pokuavalo da im se oduzme lokalna politi
ka mo ak i u krajevima gde ih je bilo mnogo, bili su prinueni da poha
aju zasebne kole sa loim kvalitetom nastave, a granine patrole i policija
neprestano su ih uznemiravale. Poslednjih decenija doselio se ogroman broj
Meksikanaca, to je dodatno pojaalo oseaj ugroenosti u Sjedinjenim Dr
avama i rasplamsalo diskriminaciju. Graani meksikog porekla predmet
su predrasuda i stereotipa, pa su esto prikazivani kao prosti seljani koji ne
mogu da uestvuju u glavnim tokovima amerikog drutva ili kao banditi,
neasni ljudi i varalice, pa i kao gradske horde koje preuzimaju poslove
belcima (i crncima) i optereuju sistem socijalne zatite, zdravstvenih i dru
gih javnih usluga. Svi ovi prikazi graana meksikog porekla opravdava
ju diskriminaciju i nepravedan tretman meksikih imigranata i amerikih
graana. Poto su Amerikanci poreklom iz Meksika prepoznatljivi po jeziku
i kulturi, oni predstavljaju relativno lake mete za policiju i druge autoritete
kao to su granine patrole, koje ih esto maltretiraju. Uz to, esto se meaju oni koji borave u Americi legalno ili ilegalno sa amerikim graanima,
pa nastojanja da se imigracija umanji esto dovode do toga da se ameriki
graani tretiraju kao da su imigranti bez papira. Poto najvei deo propisa
nije uspeo da zaustavi talas imigranata, pojaao se oseaj ugroenosti, na
roito na jugozapadu, gde e oni u budunosti sainjavati polovinu popula
cije, poto belci i druge manjine prisustvuju latinizaciji svojih zajednica.
Naravno, neki ljudi ovakvu promenu prihvataju kao neminovnu, dok drugi,
koji su bojaljivi i manje ekonomski obezbeeni, sainjavaju trupe koje po
dravaju diskriminaciju.
Portorikanci. Izmeu 1950. i 1975. godine ogroman broj Portorikanaca doselio se u Njujork i druge vee gradove na severoistoku. Ova nagla i
koncentrisana imigracija izazvala je strah u mnogim zajednicama. Poto
su Portorikanci graani Komonvelta, najvei broj njih se doselio legalno,
to je ograniilo upotrebu policije i imigracionih slubi za diskriminaci
ju nad Portorikancima. Portorikanci su izazvali strah kod stanovnitva

310

Sociologija

jer su preplavili trite rada, radili su za vrlo niske nadnice, to je uticalo

na smanjenje zarada belaca, preopteretili su sistem socijalnih beneficija i
istroili sistem socijalne pomoi. Diskriminacija je prvenstveno ukljuivala
stanovanje i kolovanje u zasebnim krajevima i kolama i razliit tretman
na tritu rada. Zato se krajevi naseljeni Portorikancima obino nalaze uz
afroamerika geta, a pokuavalo se na sve naine i da se umanji njihova
politika mo. Posledica toga jeste da su Portorikanci previe zastupljeni
u oblasti niskoplaenih poslova, a premalo zastupljeni u oblasti politike
moi i visokog obrazovanja.
Amerikanci kubanskog porekla. Za razliku od ostalih doseljenika la
tinoamerikog porekla, kubanski doseljenici su doivljavani kao begunci
od opresivnog komunistikog reima. Zato su uivali posebne povlastice i
zatitu Kongresa i drugih vladinih tela, kao to je Biro za mali biznis, koji
je davao kredite s niskom kamatom izbeglima od komunistikog reima.
Kubanci su se mahom naselili na jugu Floride, a poto su veinom bili obra
zovani profesionalci i poslovni ljudi mogli su da se ukljue u poslovne i
politike zajednice a da ne izazovu oseaj ugroenosti kod stanovnitva u
onoj meri u kojoj je to bio sluaj sa ostalim doseljenicima iz June Amerike,
gde su vrlo negativni stereotipi i predrasude preovladali. Sem toga, i ku
banska deca, budui da su mahom dolazila iz obrazovanih porodica, mogla
su da budu uspena u koli i da obezbede sebi bolje plaene poslove nego
ostali doseljenici latinoamerikog porekla. Crni Kubanci, koji su dolazili u
amcima tokom osamdesetih godina, izmenili su dinamiku june Floride.
Predsednik Kastro je oigledno dopustio da mnogi zatvorenici i mentalni
bolesnici napuste Kubu. Kada su Kubanci afrikog porekla i iz niih dru
tvenih i ekonomskih klasa, sa mentalnim problemima, sklonostima ka kri
minalu i upotrebi droga, doli na Floridu, doekani su mnogo gore nego
njihovi prethodnici. Mnogi su za poetak smetani u posebna utvrenja, a
prilikom traenja smetaja i posla u zajednici bili su izloeni istoj diskrimi
naciji kao drugi Afroamerikanci. Ipak, Amerikanci kubanskog porekla su i
dalje previe zastupljeni u srednjoj klasi u poreenju sa ostalim doseljenici
ma latinoamerikog porekla.

Amerikanci poreklom iz Azije

Doseljenici iz Azije su poeli da pristiu u Sjedinjene Drave krajem
pretprolog veka. U tabeli 15.2. prikazana je brojnost veih azijskih potpopulacija u Sjedinjenim Dravama. Najpre su se doselili Filipinci, Kinezi
i Japanci, dok je vei broj imigranata koji su usledili za njima dolazio iz
Kine, Koreje, Indije, Laosa i Vijetnama. Iako je i dalje malobrojna, azijska
populacija neprestano raste, a ukoliko bismo ubrojali i ilegalne imigrante
populacija raste mnogo bre nego to to belei statistika. Ipak, predvia se
da e azijska populacija sainjavati tek 8% ukupne populacije u Sjedinjenim
Dravama do polovine ovog veka. Rani doseljenici su trpeli diskriminaciju

Etnika stratifikacija

311

na radnom mestu, u obrazovanju, bili su osueni na boravak u azijskim

getima, a bili su proganjani ukoliko se nisu priklanjali hrianskim uverenjima. injenica da su tokom Drugog svetskog rata Amerikanci poreklom
iz Japana bili zatvarani u koncentracione logore, dok Amerikanci poreklom
iz Nemake nisu, pokazuje s koliko lakoe belci mogu da diskriminiu Azijce. Dobar deo diskriminacije potpaljivan je zbog novinskih lanaka koji su
pisali o utoj opasnosti, pa su tokom prve polovine dvadesetog veka Azijci
bili izloeni ogromnoj diskriminaciji, kao Latinoamerikanci danas. Mnogi
od njih su deportovani, dok pripadnicima drugih etnikih grupa, koji su bili
graani Sjedinjenih Drava, nije bilo doputeno da dovedu i svoje supruge
i decu.
Rani stereotipi, koji su opravdavali diskriminaciju, ukljuivali su tvrdnje
da se Azijci dre u klanovima i da ih nije briga za Ameriku, da oni ne ele
da prihvate ameriki nain ivota i da nisu odani Americi. Neki od ovih
stereotipa su istrajali do danas, ali su u sluaju Japanaca gotovo potpuno
nestali. to se tie Filipinaca i Kineza stereotipi nisu iezli zbog novih tala
sa imigranata iz ovih zemalja. Korejci su doli kao manjina srednje klase, sa
sredstvima dovoljnim da osnuju mala preduzea, ali su doiveli sudbinu ve
ine manjina srednje klase i rivali su ih okarakterisali kao agresivne i nasil
ne, zatim ljude koji ostavljaju belce bez posla i iskoriavaju ljude u ma
njinskim zajednicama i, uopte,koji se ne uklapaju u ameriki nain ivota.
Izbegli iz Vijetnama i zemalja u okruenju doiveli su slinu sudbinu kao
Korejci - doivljavali su ih kao grupe privrene svom klanu, agresivne
i grupe koje ne ele da se uklope. Meutim, poput Kubanaca, Vijetnamci
i drugi doseljenici iz june Azije esto su imali odreene preduzetnike i
profesionalne vetine, pa su decu navodili da se trude u koli, pa zato i ne
treba da udi to Azijati ak imaju viu prosenu zaradu nego belci. Ipak,
na Azijce se i dalje gleda sa sumnjom, kao na ljude privrene svom klanu,
i obino su izloeni neformalnoj diskriminaciji na radnom mestu, u oblasti
stanovanja, pa ak i obrazovanja.
Tabela 15.2. Brojnost azijskih etnikih potpopulacija u SAD, 2000.
Potpopulacija

Broj (u milionima)

Kinezi

2,3

Filipinci

1,9

Japanci

0,8

Indijci

1,7

Korejci

1,1

Vijetnamci

1,1

Izvor: U. S. Bureau of the Census (2002).

312

Sociologija

Beli Amerikanci
Uzastopni talasi belih doseljenika u periodu od 1840. do Prvog svetskog
rata bili su, bez izuzetka, izloeni diskriminaciji i zlonamernim stereotipi
ma. Oni koji su se ve smestili plaili su se promena koje e izazvati milioni novih doseljenika u njihovim zajednicama i zemlji uopte. Prvobitni
doseljenici engleskog i nemakog porekla pribojavali su se prvog talasa
evropskih imigranata i doljake su prikazivali vrlo negativno, a ti prikazi su
opravdavali smetanje doseljenika u sirotinjske krajeve i to to su obavljali
niskoplaene poslove. Ipak, poto je uspostavljen javni obrazovni sistem u
Americi kako bi se doljaci amerikanizovali, na prelazu iz devetnaestog u
dvadeseti vek, deca doseljenika su mogla da se obrazuju i tako obezbede po
kretljivost u vie klase. Uobiajen obrazac je izgledao ovako: oni doseljenici
koji su se upravo poeli penjati na lestvici klasnog sistema pribojavali su se
novih talasa doseljenika, diskriminisali su ih, a diskriminaciju opravdavali
vrlo negativnim stereotipima. Na primer, jedna politika karikatura prika
zivala je katolikog irskog imigranta kao prelaz izmeu majmuna i oveka.
Protestantski kotski i irski doseljenici diskriminisali su katolike Irce, koji
su doli kasnije; katoliki Irci su se pribojavali Italijana i diskriminisali ih;
Italijani su slino priredili glupim Poljacima; a svi zajedno su diskrimini
sali Afroamerikance kada su oni poeli da se sele na sever, tokom prve dve
decenije dvadesetog veka. Jevreji, koji su mahom dolazili iz Rusije i, kasnije,
iz Nemake, bili su izloeni diskriminaciji i stereotipima, okarakterisani su
kao ubice Hristove - ime se, zapravo, prigodno izostavlja injenica da
je Isus bio Jevrejin i da su ga razapeli Rimljani a ne Jevreji - kao privre
ni svom klanu, prepredeni trgovci i grupe koje su kontrolisale prevelik
deo monetarnih aktivnosti. Ipak, poto su tokom istorije dugo bili izlaga
ni diskriminaciji, Amerikanci jevrejskog porekla umeli su da se prilagode.
Zbog svojih preduzetnikih sposobnosti i insistiranju na obrazovanju Ame
rikanci jevrejskog porekla su previe zastupljeni u viim srednjim klasama
u odnosu na druge etnike manjine, ali su i dalje izloeni diskriminaciji u
pogledu smetaja, lanstva u privatnim klubovima, univerzitetskim udrue
njima, pa i na samom univerzitetu, ali i u nekim privrednim sektorima. Ova
diskriminacija je suptilna i neformalna, to je ini jo uvredljivijom i teom
za prevazilaenje.

Sjedinjene Drave kao multietniko drutvo

Etnika dinamika je uvek nepredvidljiva i potencijalno eksplozivna jer
jedna etnika grupa drugu esto vidi kao pretnju po sopstveno blagosta
nje. Sjedinjene Drave su sada jedno od drutava sa najveom etnikom
raznovrsnou na svetu, a vei deo vitalnosti i energije drutva potie od
imigranata eljnih da rade i izgrade bolji ivot. Nikada doseljavanje novih
etnikih grupa u Sjedinjene Drave nije proteklo u miru, ali bi ipak, posle
dueg vremena, dolo do odreene asimilacije i integracije meu etnikim

Etnika stratifikacija

313

grupama. Meutim, ak i kada su tenzije izmeu belih doseljenika popustile

i dalje ostaje dilema kako prevazii uticaj etiristo godina crnakog ropstva
i pune institucionalne diskriminacije nad Afroamerikancima. U trenutnom
aritu rasprava nalazi se afirmativna akcija, ali u pozadini lei problem to
uslovi igre ne mogu biti jednaki za sve uesnike sve dok je ogroman broj
Afroamerikanaca primoran da odrasta u sirotinjskim etvrtima i pohaa
loije kole. Uticaj genocida i sistema rezervata na mogunost Indijanaca da
obezbede bolje uslove za ivot nije iezao, mada je otvaranje kockarnica u
rezervatima nekima ipak pruilo ansu da poboljaju uslove ivota. Prema
tome, Amerikanci e morati da se suoe sa trajnim posledicama diskrimi
nacije u prolosti.
Ako ovim dugoronim problemima dodamo demografske promene do
kojih dolazi usled doseljavanja grupa iz Azije i June Amerike, kao i visoke
stope nataliteta Amerikanaca latinoamerikog porekla, etnika meavina e
u budunosti predstavljati lonac pod pritiskom. Svaki put kada se u drutvu
naglo promeni odnos razliitih etnikih grupa, oni koji gube bitku - belci,
Afroamerikanci i Indijanci - oseae da ih ugroavaju grupe ija se brojnost
poveava - Amerikanci latinoamerikog porekla i Azijci. Da li e se ovaj
oseaj ugroenosti pretvoriti u zlobne stereotipe, koji opravdavaju diskrimi
naciju, ostaje da se vidi, ali, dokle god su etnike podele i podele u klasnom
sistemu povezane, tenzija u drutvu je neizbena.

Saetak
1. Nejednakost u drutvu zasniva se na nejednakoj raspodeli vrednih
resursa kao to su zaposlenje, dohodak, smetaj i obrazovanje meu
razliitim kategorijama pojedinaca, to ukljuuje kategorije zasnovane
na etnikoj razliitosti.
2. Etnicitet je identifikovanje neke potpopulacije kao razliite, distinktivne, u pogledu povrnih biolokih odlika, sredstava, ponaanja, kulture
i obrazaca organizacije. Etnika stratifikacija je prisutna kada pojedine
etnike potpopulacije neprestano dobijaju vie vrednih resursa u dru
tvu nego druge potpopulacije.
3. Etniku stratifikaciju stvara i odrava diskriminacija, koja se oprav
dava uverenjima zasnovanim na predrasudama. Diskriminaciju i pre
drasude pokree (ekonomska, politika, drutvena) opasnost, koju,
smatra se, ciljana etnika grupa predstavlja po drutvo. Diskriminacija
se nastavlja zahvaljujui meusobnom uticaju faktora koji se zasniva
ju na prepoznatljivosti etnike grupe, oseaju pretnje koji ona izaziva,
predrasudama i diskriminaciji.
4. Sjedinjene Drave su jedno od drutava sa najveom etnikom razno
vrsnou. Svaka etnika grupa koja se doselila u Ameriku uestvovala

314

Sociologija

je, bilo kao rtva, bilo kao diskriminator, u stvaranju dinamike diskri
minacije i odravanju sistema etnike stratifikacije.
5. Beli imigranti su bili u mogunosti da prevaziu ovu dinamiku nakon
nekoliko generacija. Afroamerikanci i Indijanci nisu uspeli da pobede
diskriminaciju jer su lako prepoznatljivi, ali i zbog dugotrajne i ekstre
mne diskriminacije kojoj su bili izloeni. Amerikanci latinoamerikog
i azijskog porekla su takoe bili izloeni intenzivnoj diskriminaciji, ali
su Azijci uspeli da pronau oblasti u kojima bi mogli da napreduju,
dok su neki Amerikanci latinoamerikog porekla uspeli da se uspnu
na lestvici klasnog sistema. Ipak, poto se mnogo Latinoamerikanaca
doseljava svake godine, mnogi od njih tek poinju da trae izlaz iz
siromatva, koji e trajati generacijama.
6. Demografski sklop u Sjedinjenim Dravama se menja. Latinoameri
kanaca i Azijaca ima sve vie u odnosu na graane evropskog porekla,
Afroamerikance i Indijance, iji broj opada. Ove promene u odnosu
brojnosti razliitih etnikih potpopulacija uveae oseaj pretnje i
ugroenosti - pogonsko gorivo diskriminacije i etnike stratifikacije.

Kljuni pojmovi
Diskriminacija: razliit tretman drugih, naroito pripadnika odreene
etnike ili rodne kategorije, usled ega oni primaju manje vrednih re
sursa.
Etnicitet: bihevioralne, kulturne i organizacione odlike na osnovu kojih
se razlikuju potpopulacije u drutvu.
Etnika stratifikacija: situacija u kojoj su lanovi odreenih etnikih
grupa previe ili premalo zastupljeni u odreenim drutvenim klasa
ma.
Genocid: sistematsko ubijanje velikog broja lanova neke etnike potpo
pulacije.
Institucionalizovana diskriminacija: obrasci sistematske diskrimina
cije nad pripadnicima neke etnike potpopulacije, to se opravdava
kulturnim simbolima, koji se prenose formalno i neformalno i koji su
ugraeni u strukture drutva.
Predrasuda: uverenje o nepoeljnim kvalitetima drugih, naroito pri
padnika druge etnike grupe.
Rasa: uoljiva bioloka razliitost izmeu pojedinih kategorija indivi
dua.

Glava 16

RODNA STRATIFIKACIJA
Pol i rod
Ljudi su ili mukog ili enskog pola, iako nekolicina ljudi ima i muke i
enske polne organe. Polovi su nastali uticajem prirodne selekcije da bi se
poveala genetska razliitost, i to tako to bi se meali geni dva razliita or
ganizma, ime bi se ograniio uticaj tetnih gena. Prema tome, pol se odnosi
na bioloke razlike izmeu mukaraca i ena, a kod veine vrsta bioloki
utemeljena polna diferencijacija usmerava ponaanje mujaka i enki. Lju
di su dugo mislili da su uloge mukaraca i ena u drutvu predodreene i
uslovljene biologijom mukaraca i ena, odnosno njihovim polom. ak su
i lovci i skupljai, u ijem je drutvu postojala najvea jednakost izmeu
polova ikad zabeleena u istoriji ljudskog drutva, verovatno mislili da je
prirodno da ene skupljaju plodove a da mukarci love ivotinje. Meu
tim, iako su napravili podelu rada na muke i enske poslove, lovci i sku
pljai nisu smatrali da je deo posla jednog pola vaniji i znaajniji. Stvari
su se promenile tek kada su se ljudi trajno naselili i razvili hortikulturnu, a
kasnije i agrarnu tehnologiju (pogledati prolog na poetku knjige). Ubrzo je
jednakost, koja je vladala u drutvu lovaca i skupljaa, zamenjena nejednakou izmeu mukaraca i ena: mukarci su imali vie moi, materijalnog
bogatstva i ugleda od ena. Zato je do ovoga dolo? I zato je trebalo da
proe nekoliko hiljada godina, sve do prolog veka, da bi se ozbiljno dovelo
u pitanje neto to moe da se opie samo kao polna nejednakost, gde mu
karci dobijaju vie vrednih resursa u drutvu nego ene.
Zasad ne postoji jasan odgovor na pitanje zato se poveala nejednakost
izmeu polova kada su ljudi prestali da se bave samo lovom i skupljanjem.
Odgovor delimino poiva u injenici da ljudi oito kategorizuju jedni dru
ge na osnovu pola - kao mukarca ili enu - te u tome da ta kategorizacija
unosi jo jednu podelu: kulturna odreenja o razliitosti polova i o tome
kako te razlike odreuju odgovarajue uloge, poredak i identitete meu po
lovima. to vie polne razlike (one uoljive karakteristike koje se odnose
iskljuivo na bioloke razlike izmeu mukaraca i ena) postaju predmet

316

Sociologija

kulturnih definicija, to one vie postaju sastavni deo rodne diferencijacije.

Poto nejednakost u raspodeli resursa potie od poloaja koje ljudi zauzi
maju u drutvu, uloga koje igraju, identiteta koje stvaraju tokom socijali
zacije i drutvenih struktura kojima pripadaju, razlike izmeu polova se
putem kulturnih definicija transformiu u rodne razlike. A kada jedan rod
dobija vie vrednih resursa u drutvu rodne razlike se organizuju i kodifikuju u sistem rodne stratifikacije.
Prema tome, rodna stratifikacija se odnosi na situaciju kada lanovi jed
ne rodne kategorije neprestano dobijaju vie vrednih resursa nego lanovi
druge rodne kategorije. Najuoljivije rodne kategorije su mukarci i ene, ali
tu ubrajamo i mnoge druge kategorije, kao to su gej i lezbijske kategorije,
kategorije transvestita ili hermafrodita (ljudi roenih sa elementima polnih
organa oba pola). U ovom poglavlju emo se usredsrediti na stratifikaciju
koja se zasniva na razlikama (distinkcijama) izmeu mukaraca i ena.
Obian ovek ne pravi uvek razliku izmeu pola i roda, zato to je dobar
deo onoga to populacija smatra prirodnim biolokim osobinama polova
zapravo kulturno definisano i sankcionisano razliitim oblicima drutvenih
normi. Jedine jasne bioloke razlike izmeu mukaraca i ena jesu genetski
zasnovane razlike u luenju hormona i njihovom uticaju na razvoj polnih
organa i drugih anatomskih odlika - veliine skeleta, procenta telesne ma
sti, maljavosti i muskulature. Mogue je da postoje i neke druge genetski
zasnovane razlike, ali za to nema nedvosmislenih dokaza. Kulturne norme
i uverenja, zajedno sa drutvenim ulogama i praksama u okviru drutvenih
struktura, u tolikoj meri determiniu i proiruju znaenje najnedvosmislenijih razlika izmeu mukaraca i ena da razlika izmeu pola i roda postaje
sve manje jasna.
Drutveno konstruisana osnova pola jasno se uoava na primerima oso
ba iji je pol nemogue odrediti. Na primer, jedna studija je pokazala da
su deca roena sa organima oba pola (hermafroditi) usvojila odlike pola
- stavove, dranje i seksualne sklonosti - koje su im roditelji dodelili u pro
cesu socijalizacije, odgajajui ih kao mukarca ili enu (Ellis, 1945; Money &
Ehrhardt, 1972). U drugom sluaju, glas naizgled normalne devojice, koja
je spolja imala enske polne organe i koja je odgajana kao ensko, mutirao
je u pubertetu. Ispitivanja su pokazala da je, hromozomski gledano, ona za
pravo mukarac. im je to saznala, otila je kui, skinula ensku odeu,
postala deak i odmah poela da se ponaa kao i ostali deaci (Reynolds,
1976: 125).
Sa socioloke take gledita, dakle, trebalo bi da se usredsredimo na rod
kao drutveni proces, zasnovan na kulturnim i drutvenim silama, koji utie
na poloaje i uloge mukaraca i ena. Ja u se usredsrediti na rod jer on stva
ra sistem stratifikacije, a to je tema koja direktno utie na nae ivote.

Rodna stratifikacija

317

Tumaenja rodne stratifikacije

Sociobioloke teorije
Sociobioloke teorije istiu da geni nastoje da preive u genofondu. Dru

tvene strukture i oblici ponaanja, koji omoguavaju genima da se prenesu

na naredne generacije, poveavaju prilagodljivost jedinke, odakle proistie
velika verovatnoa da e se zadrati. Sa te take gledita, mogue je izvesti
razliite vrste argumenata o bihevioralnim razlikama izmeu mukaraca i
ena, kao i strukturalnim posledicama ovih biolokih sklonosti, mada su sve
one spekulativnog karaktera. Osnova ovih argumenata je sledea: prirodna
selekcija je favorizovala bihevioralne sklonosti i ureenja drutvene struk
ture koji omoguuju roditeljima i njihovom potomstvu da preive i tako
prenesu svoje gene. Nastanak polne podele rada u nuklearnim porodicama,
povezanim i organizovanim u grupe lovaca i skupljaa, kao i kulturno definisanje polnih uloga i rodnih distinkcija o prirodi mukaraca i ena, pred
stavljali su uspenu strategiju za poveavanje prilagodljivosti jedinke. Polna
podela rada, nuklearna porodica i grupa ( band ) predstavljaju maine za
preivljavanje gena. Ova adaptacija se pokazala veoma uspenom za ljude
i njihove pretke sve do pre nekoliko hiljada godina.
Za drutvo lovaca i skupljaa ova vrsta argumenta ima nekog smisla, ali
ipak ne razjanjava kako je podela rada izmeu polova prerasla u esto re
presivan sistem rodne stratifikacije. U drutvu lovaca i skupljaa nije bilo
stratifikacije, pa kako bi onda stratifikacija mogla da se tumai kao efikasna
maina za preivljavanje kad izaziva toliko napetosti i sukoba? Jasno je da
geni ne nagone na stratifikaciju, pa, kad napustimo teren drutva lovaca
i skupljaa, sociobioloke teorije vie ne mogu da valjano objasne opseg i
istrajnost rodne stratifikacije u ljudskim drutvima.

Funkcionalistike teorije
Funkcionalistike teorije uglavnom nude argument vrlo slian onom koji
bi izneli sociobiolozi. Funkcionalistike teorije naglaavaju da je podela rada
izmeu polova pruala bolje reenje za osnovne potrebe i preivljavanje ra
nih ljudskih populacija. Sa stanovita prostog drutva, mnogo je korisnije
da ene vode brigu o domu i deci, dok mukarci love ili ratuju. ene moraju
da podiu i doje decu, pa se ini da briga o domainstvu nekako prirodno
proistie iz ove bioloke injenice ljudskog ivota. Nasuprot tome, mu
karci ne mogu da doje decu. Osim toga, poto su 15 do 20 posto krupniji od
ena, prirodnije je da oni naputaju logore kako bi lovili i obavljali druge
zadatke koje ene nisu mogle budui da su morale da brinu o deci. Kada je
dolo do ove podele rada, ona se razradila i proirila, to je na kraju dovelo
do nejednakosti izmeu polova kada su se ljudi trajno naselili.
I u ovoj vrsti argumenta ima nekog smisla, ali takoe i mnogo propusta.
Prvo, ene u mnogim tradicionalnim drutvima obavljaju vei deo tekog

318

Sociologija

posla i podiu decu (Nolan & Lenski, 2004). Kada je naputen nomadski
nain ivota, koji se sastojao u lovu i skupljanju plodova, i kada su se ljudi
trajno naselili, nije bilo razloga da mukarci ne postupe isto kao ene i isko
riste svoj talenat da bi odgajali decu i obavljali poslove u domainstvu. Dru
go, ukoliko je uloga ena funkcionalno tako vana, zato onda ene imaju
manje ugleda, moi i bogatstva u periodu koji je nastupio posle raspada
drutva lovaca i skupljaa? Dakle, da bismo razumeli zato rodna stratifika
cija istrajava, odgovore emo morati da potraimo negde drugde.

Teorije konflikta
Jedan mogu odgovor nudi nam teorija konflikta, koja naglaava mo
(Collins, 1975; Collins & Coltrane, 1991). Poto su mukarci neto krupniji
i jai od ena, makar u proeku, oni su putem prinude stvorili i odrali stra
tifikaciju zasnovanu na rodnoj pripadnosti. Mukarci i ene su se oduvek
nadmetali za vredne resurse, ali su mukarci ti koji, zahvaljujui mogunosti
prinude, imaju zadnju re.
Druga teorija, slina ovoj, tvrdi da je odravanje sistema rodne stratifi
kacije proizvod moi prinude koju mukarci imaju nad enama (Chafetz,
1990; 1984). Koji faktori utiu na uveanje prinudne moi mukaraca nad
enama, pored razlika u snazi i grai izmeu polova? Mo prinude, koju
mukarci imaju, uveava se u sledeim sluajevima:
1. kada je podela rada u drutvu na osnovu roda ve izvrena, tj. ene
obavljaju jednu vrstu poslova, a mukarci drugu:
2. kada su ene ograniene na obavljanje odreenih poslova koji potvr
uju rodne stereotipe, kao to je sluaj sa enama koje obavljaju poslove ve
zane za brigu o ljudima - briga o bolesnicima, socijalni rad i poduavanje;
3. kada podela poslova na osnovu rodne pripadnosti mukarcima donosi
vii dohodak nego enama, to im omoguuje da potvrde svoju superior
nost;
4. kada mukarci kontroliu elitne poloaje privredne i politike moi,
koji odreuju politiku putanju u privredi i politiko-pravnoj sferi;
5. kada lanovi drutva, ukljuujui ene, prihvate opaene razlike izme
u mukaraca i ena, i kada se ove razlike naglaavaju u ideologijama ili
uverenjima o:
(a) razlikama izmeu mukaraca i ena;
(b) normama o primerenom ponaanju mukaraca i ena; i
(c) stvarnom uinku u susretima licem u lice;
6. kada i same ene prihvataju povlaen poloaj mukaraca, tako to prihvataju:
(a) podelu rada u porodici, zasnovanu na rodu;
(b) uzore za decu postavljene s obzirom na rod deteta; i
(c) socijalizaciju zasnovanu na rodu.

Rodna stratifikacija

319

Druga vrsta teorija konflikta naglaava kontrolu ena nad ekonomskim

resursima (Blumberg, 1984). Kada ene mogu da kontroliu ekonomska
sredstva one stiu mo i mogu da ogranie stepen rodne stratifikacije, i
obratno - kada ne mogu da kontroliu ekonomska sredstva one gube mo i
mogu da budu potinjene fiziki, politiki i ideoloki. Prema tome, ekonom
ska mo koju ene imaju odluuje o tome da li rodna stratifikacija postoji
ili ne. ene koje mogu da uestvuju u privrednoj aktivnosti u drutvu, koje
mogu da obavljaju neophodne i vane poslove, koje mogu da upravljaju
sopstvenim prihodima, i koje imaju pravo na privatno vlasnitvo, imaju
mogunost da se odupru diskriminaciji i time podriju sistem rodne stratifi
kacije. Tokom istorije, ene su esto bile zaposlene, ali nisu mogle da imaju
kontrolu nad svojom zaradom, to ih je inilo zavisnim od mukaraca. Nije
sluajno to je dananji enski pokret protiv rodne stratifikacije zapoeo
onda kada su ene poele da sainjavaju vei deo radne snage, te su mo
gle da upravljaju svojim prihodima i vlasnitvom. Pod ovim uslovima ene
mogu da se udrue i lobiraju protiv nasilja u porodici, okrenu se onima koji
imaju sluha za njihove interese i promene rodne ideologije.
Ovim teorijama konflikta zajedniko je gledite da mukarci imaju mo
kada ene nemaju ekonomskih sredstava koja bi im pomogla da podre
rodne definicije koje zagovaraju jednakost. Dokle god mukarci kontroliu:
(a) politiku sferu;
(b) najvie poloaje u privredi; i
(c) medije i izvore kulturnih ideologija o mukarcima i enama,
ene e biti u podreenom poloaju. One nee moi da obezbede zapo
slenje, kontrolu sopstvenih prihoda, moi i simbola koji bi im omoguili da
se izbore za jednakost.
ene su, bez sumnje, potajno besne zbog svog podreenog poloaja to
kom istorije, ali su nedostatak ekonomskih, politikih i ideolokih sredsta
va, te socijalizacija i sile drutvene kontrole (npr. ismevanje i prinuda) esto
uspevali da ene uine slepim za ogromne nejednakosti izmeu polova ili
da ih spree da se previe bune. Zapravo, kulturna maska je skinuta tek u
skorijoj prolosti, kada su ene postale deo radne snage i dobile kontrolu
nad ekonomskim resursima, to je u dobrom delu industrijskog sveta vo
dilo irenju drutvenog pokreta u cilju iskorenjivanja nejednakosti izmeu
mukaraca i ena.

Interakcionistike teorije
Sve interakcionistike teorije naglaavaju vanost interakcije licem u lice,
a naroito uticaja ljudskog samopoimanja i identiteta. Prema interakcionistima, individue putem interakcije sa drugima ue kulturna odreenja pri
hvatljivog ponaanja za deake i devojice, odnosno, kasnije, za mukarce i
ene. Dok ue ova ira kulturna odreenja posredstvom roditelja, prijatelja

320

Sociologija

i medija, oni istovremeno razvijaju predstavu o sebi, zasnovanu na polnom

identitetu. Taj polni identitet se zasniva na irim odreenjima usvojenim iz
okruenja, a koja se tiu prirode mukaraca i ena i njihovog prikladnog po
naanja. Zato e mladi igrati rodne uloge, da bi potvrdili svoje rodne iden
titete, i potraie poloaje u drutvenim strukturama, koji e im omoguiti
da svoje uloge uspeno odigraju. Oni e pronai privlane rodne uloge, koje
e im omoguiti da potvrde svoje rodne identitete. Kasnije u ivotu, ene e
moda shvatiti kako su njihovi identiteti oblikovani kako bi podrali rodnu
stratifikaciju, i morae da se bore sa rodnim identitetom i kulturnim pravi
lima vezanim za njega. Interakcionisti istiu da se rod ui i da postaje deo
samopoimanja osobe, te da se u svakoj interakciji ljudi ponaaju u skladu sa
svojim identitetima i pravilima ponaanja mukaraca i ena. Zato je esto
teko slomiti uticaj kulture i identiteta koji implicitno podravaju sistem
rodne stratifikacije.

Opti model rodne stratifikacije

Sada moemo poblie ispitati dinamiku rodne stratifikacije. Teorije koje
smo upravo spomenuli daju nam neke naznake, ali ih treba dosta razradi
ti da bismo dobili optu sliku koja poiva na ovim teorijama. Moemo da
zaponemo milju da rodna stratifikacija ima neto zajedniko sa drugim
oblicima stratifikacije: odreene kategorije ljudi su rtve diskriminacije
zbog svoje prepoznatljivosti. Polje oigledan, a kada se polne razlike razra
de u kulturna odreenja prirode mukaraca i ena - ene jo vie iskau:
po oblaenju, frizuri, ponaanju, i u svakom smislu po onome to ih ini
enstvenim. Ali, zato bi mukarci, a ponekad i ene, pribegavali diskri
minaciji? Kao u sluaju sa etnikom stratifikacijom, jedna strana, ovde su
to ene, predstavlja pretnju po drugu stranu, odnosno po poslove muka
raca, njihovu dominaciju, njihove privilegije, politiku mo i njihov vei
ugled. A poto, uz sve nabrojano, ene ine veinu najveeg broja popula
cija, pretnja koju predstavljaju po mukarce jo je vea. Kada su ugroeni,
ljudi pribegavaju diskriminaciji. Diskriminacija se opravdava i legitimie
kulturnim uverenjima. Za razliku od esto zlobnih stereotipa o lanovima
etnikih grupa, stereotipi o enama su naizgled dobroudniji, ali su svakako
i dalje veoma moni. Tako je u prirodi ena da budu oseajnije, paljivije,
usmerenije na porodicu i dom, i manje agresivne od mukaraca. Zbog svih
ovih razloga ene bi trebalo da igraju uloge oslonca porodice i, ukoliko ve
moraju da rade, bolje je da potrae enske poslove (pink-collar jobs), od
nosno poslove namenjene pruanje podrke mukarcima (npr. sekretarica)
ili poslove vezane za brigu o ljudima - kao to su poslovi uiteljice, biblio
tekarke i socijalne radnice - a to su zanimanja koja donose manje prihoda,
ugleda i moi. Sem toga, poto ene moraju da podiu decu, i podrazumeva

Rodna stratifikacija

321

se da su naklonjenije deci od mukaraca, esto se pretpostavlja da su ene,

vie nego mukarci, sklone da prekinu poslovnu karijeru kada bioloki sat
pone da otkucava. To esto utie na poslodavce da ene smatraju manje
orijentisanim na karijeru, ali i na same ene, koje se esto libe da se prihvate
upravljakih poslova. Dakle, kao i u sluaju etnike stratifikacije, i ovde:
(a) strahovi mukaraca, ali i ena koje prihvataju tradicionalne rodne
ideologije, vode ka
(b) uverenjima koja stigmatizuju ene i ograniavaju njihovu sposobnost
da se nadmeu sa mukarcima u ekonomskoj i politikoj areni, to,
pak,
(c) opravdava diskriminaciju u zaposlenju i politici.
Udruene, ove snage stvaraju sistem rodne stratifikacije. ene je lako pre
poznati i, poto im se pridruuju uloge vezane za domainstvo ili poslove
namenjene enama, one potvruju uverenja o rodu, to opravdava diskri
minaciju. Zbog svega toga, ene dobijaju poslove koji donose niu zaradu,
manje moi i ugleda nego poslovi koje dobijaju mukarci.
Meutim, postoje neke vane razlike izmeu rodne i etnike stratifika
cije. Jedna se odnosi na to da ene, za razliku od neke etnike manjine ili
odreene drutvene klase, ne mogu biti gurnute u geta i zaboravljene, ve
moraju svakodnevno iveti rame uz rame sa mukarcima i zato se moraju
neprestano prilagoavati mukoj dominaciji. Zaista, svaki trenutak interak
cije u domainstvu ponovo uspostavlja rodni sistem. Drugo, ene ne mogu
lako da se okupe oko zajednikih interesa jer su izolovane kao pojedinci
u svojim porodicama, gde obaveze u domainstvu ograniavaju njihovu
sposobnost da jedne kod drugih podignu svest o nejednakostima u siste
mu rodne stratifikacije. Tree, ene se socijalizuju u rodne identitete, igraju
rodne uloge i ue rodna odreenja od ranog detinjstva. Zato je esto teko
izmeniti i napustiti identitete i ulaganja u uloge koje su od roenja bile deo
njihovog ivota. etvrto, ak i ako su zaposlene ene imaju vee obaveze u
domainstvu nego mukarci. Tako se i od zaposlenih ena oekuje da ku
puju, iste, kuvaju, peru, odgajaju decu i uopte obavljaju sve kune poslove
mnogo vie nego mukarci. Mnoge studije pokazuju da ena, po povratku
sa posla, mora da odradi tzv. drugu smenu, odnosno sve poslove u doma
instvu (Hochschild & Machung, 1989). Ovaj dupli teret - vezan za radno
mesto i domainstvo - esto obeshrabruje ene i odgovara ih od uea
u radnoj snazi, ime se uverenja koja opravdavaju njihovu diskriminaciju
dodatno uveavaju.
Na slici 16.1. grafiki su prikazani navedeni elementi. Kao i u sluaju et
nike diskriminacije, sve predstavljene sile su pozitivno povezane jedna sa
drugom: jedna podie vrednost drugih, i obratno, u nizu ciklusa koji kulmi
niraju sistemom rodne stratifikacije.

Sociologija

322

Pogledajmo model kako bismo mogli prouiti rodnu stratifikaciju u Sje

dinjenim Dravama.

Slika 16.1. Dinamika rodne stratifikacije

Rodna stratifikacija u Americi

Ciklusi sistema rodne stratifikacije
Brojnost populacije ena uvek predstavlja opasnost ukoliko ene u mu
ke sfere prodru u velikom broju. Mukarci se oseaju ugroenima, to na
kulturnom nivou vodi stvaranju uverenja protiv ena, koja naglaavaju nji
hovu prirodu usmerenu ka domainstvu i brizi o drugima (J. Turner, 1977).
Takva uverenja prerastaju u normativna oekivanja u pogledu prikladnih
poloaja (domainstvo), uloga i ponaanja (pasivnost, brinost, podrka)
za ene. Ovakvi kulturni simboli opstaju jer se mladi socijalizuju u okviru
porodice, kole, grupe svojih drugova, te medija, koji im te simbole usauju.
Kada se beba rodi, roditelji odmah ele da znaju kog je pola jer to odreuje
kako e se postaviti prema detetu i ta e od njega oekivati. Devojice se
usmeravaju ka nenijem, a deaci ka otrijem i agresivnijem vidu po
naanja. Devojice e ohrabrivati da u igri uvebavaju svoje enske uloge
(majke, medicinske sestre i domaice), dok se deaci ohrabruju da usvoje
muevne uloge (zamislite ta bi se desilo kada bi deak poeleo da se igra
lutkama ili da naui da ije). Posredstvom ovakvog usmeravanja u igri pre
nose se definicije muevnog i enstvenog.

Rodna stratifikacija

323

Ove, ne tako suptilne poruke o muevnosti i enstvenosti utvruju se u

interakciji s drugovima i u koli. Interakcija u okviru grupe drugara i mediji
(knjige i televizija) podravaju socijalizaciju unutar porodice i kole. Krajnji
ishod je, kako bi to naglasile interakcionistike teorije, da deaci i devojice
(a kasnije mukarci i ene) poinju da se samodefiniu u skladu sa vienjem
muevnog i enstvenog, a potom u drutvenim strukturama trae i zauzi
maju poloaje koji potvruju te definicije. Ovakve pokuaje podrava ira
institucionalna struktura (privreda, sistem vladavine, religija) u Americi, ali
i u celom industrijskom svetu.
Kada ene usvoje kulturna uverenja o rodu i razviju rodni identitet, s jed
ne strane upadaju u procep izmeu uloga u domainstvu (podizanje dece,
kuvanje, kupovina itd.) i, moda, elje da u privredi igraju iste uloge kao i
mukarci. ak i kada su zaposlene od njih se oekuje da preuzmu i drugu
smenu i obavljaju poslove u domainstvu. U proeku, zaposlene udate ene
provode 13,2 sata u radu u domainstvu, a mukarci 8,2 sata (Stapinski,
1998). Prema tome, jasno je da ene mnogo vie vremena posveuju doma
instvu, zbog ega su u stalnom rascepu izmeu kue i posla, to ih esto do
te mere iscrpljuje da odustaju od zaposlenja.
Ipak, uee ena u radnoj snazi je sve vee, to se vidi iz tabele 16.1. Sada
radi oko 60% ena, a one koje imaju porodice moraju kod kue da odrauju
i drugu smenu (Hochschild & Machung, 1990).
Tabela 16.1. Uee ena u radnoj snazi

Godina

Procenat zaposlenih ena ili ena u

potrazi za poslom (%)

2002.
2001.
1990.
1980.
1970.
1960.
1950.
1940.
1930.
1920.
1910.
1900.

59,8
60,1
57,5
51,5
43,3
37,7
33,9
25,4
22,0
21,4
21,5
18,8

Izvor: U. S. Department of Labor (2003).

Meutim, kako sve vie ena ulazi u radnu snagu one postaju previe
zastupljene u poslovima koji donose nie prihode, ugled i mo, kao to su
posao sekretarice, telefonskog operatera, bolniarke, socijalne radnice, ui
teljice, zubnog tehniara, vaspitaice, recepcionerke, kune pomonice i ste-

324

Sociologija

nografkinje. Prema tome, postoji neto to se esto naziva podeljeno trite

rada za mukarce i ene. Ova podela je vidljiva u tome to veliki procenat
ena obavlja odreene enske poslove, a, uporedno, mali broj obavlja po
slove koji su tradicionalno vezani za mukarce, kao to su poslovi izvrnih
direktora velikih korporacija, inenjerstvo i visokoplaeni fiziki poslovi
(stolar, vodoinstalater, elektriar). Ovakva geta u oblasti zaposlenja za
ene postoje u praktino svim drutvima, ali su u zapanjujuoj meri pri
sutna i u drutvima kao to su Sjedinjene Drave, gde uverenja podravaju
rodnu jednakost (za uporedni prikaz pogledati: Charles & Grosky, 2004).
Ova podela na amerikom tritu rada dovodi do toga da ene primaju
tek oko 75% zarade koju imaju mukarci, to se vidi iz tabele 16.2. Sem
toga, ak i kada se ene bave istim poslovima kao i mukarci ovaj proce
nat se ne menja znaajno. Kako bi zagovornici teorije konflikta predvideli,
ovaj nedostatak ekonomske jednakosti sa mukarcima ide na tetu ena u
mikropolitici domainstva, gde mukarac i dalje moe tvrditi da je glavni
finansijski oslonac porodice, to ene navodi da putem neplaenog, a esto
i necenjenog, rada u domainstvu nadoknade razliku izmeu svojih prima
nja i primanja svog supruga. Meutim, treba istai da se jaz izmeu zarada
mukaraca i ena polako smanjuje i da ene sve vie zadiru u sferu poslo
va koji su tradicionalno namenjeni mukarcima. Dakle, promena je u toku.
Moda e u budunosti ene biti ekonomski jednake sa mukarcima, to e
im dati mo da redefiniu svoje obaveze u domainstvu.
Tabela 16.2. Zarada ena izraena kao procenat zarade mukaraca

Godina
2002.
2000.
1990.
1980.
1970.
1960.
1951.

Zarada ena izraena kao procenat zarade

mukaraca (%)
76,0
73,0
71,6
60,2
59,4
60,7
63,9

Izvor: U. S. Womens Bureau and the National Committee on Pay Equity

(2003).

ene su, unutar drutvenih struktura, i dalje premalo zastupljene na sva

kom nivou - kao dravni zakonodavci, lanovi amerikog Kongresa, na po
loajima u kabinetu u izvrnoj grani vlasti, te na mestu sudija u federalnim
sudovima. Ova nedovoljna zastupljenost na makronivou moi utie na mo
ena na mikronivou, interpersonalnom nivou budui da je kultura politi
kog donoenja odluka i dalje pod velikim uticajem mukih predrasuda. Na

Rodna stratifikacija

325

primer, enska reproduktivna prava, zatita od nasilja mukaraca, pravo na

porodiljsko odsustvo, polna diskriminacija na poslu i mnogi drugi proble
mi sa kojima se ene svakodnevno susreu - pod velikim su uticajem poli
tikih odluka na makronivou, gde se glas ena ne uje dovoljno, odnosno
u srazmeri sa delom stanovnitva koji ene ine. Ipak, promena je u toku.
Tokom poslednje tri decenije zabeleeno je znatno poveanje uea ena
na poloajima na makronivou moi.
Ipak, udeo ena u vlasnitvu nad resursima manji je od udela mukara
ca, a one su i nesrazmerno ograniene na radnu snagu u oblasti enskih
poslova, to samo odrava prepoznatljivost ena kao enskog pola. Sem
toga, neprestani pritisak na ene - poev od socijalizacije u rodne identitete
i usvajanja rodnih stereotipa, kao i mukih i drutvenih oekivanja - primo
rava ene da igraju rodne uloge u domainstvu, to ih esto ini neodlunim
u pogledu uloga na poslu. Treba li da ulau u karijeru i da ne raaju decu?
Da li da ostanu kod kue? Kada bi trebalo da prekinu karijeru? Mukarci
retko kad moraju sebi postavljati ovakva pitanja, to dovodi do toga da ene
ee nego mukarci rtvuju ili ugroavaju karijeru da bi podizale decu - a
sve nabrojano odrava njihov enski identitet, koji potvruje rodne stereo
tipe i opravdava i otvorenu i suptilnu diskriminaciju na radnom mestu.

Feministiki pokret
Nastanak feministikog pokreta kasnih ezdesetih i sedamdesetih godi
na prolog veka poklapa se sa porastom uea ena u radnoj snazi, jer su
se ene sve vie borile protiv tradicionalnog rodnog stereotipa o eni kao
domaici". Kako je ekonomska mo ena rasla pojavili su se ideoloki gla
snogovornici da bi definisali i izrazili alternativnu ideologiju koja se suprot
stavljala tradicionalnom vienju enskih uloga. Ova ideologija je, naravno,
predstavljala pretnju za mukarce, kao i za ene koje su prihvatile tradicio
nalnu kulturu da je mesto ene, kao podrke suprugu, u kui. Ovaj pokret je
bio veoma uspean u menjanju kulturnih uverenja i zakona o diskriminaci
ji. Ipak, jo nije dostignut cilj - jednakost izmeu mukaraca i ena u eko
nomskoj i politikoj areni, te sferi domainstva. injenica da amandman
o jednakim pravima nije mogao da dobije potrebnu veinu od dve treine
dravnih zakonodavaca ukazuje na to da je mo na makronivou i dalje uje
dinjena protiv feministikih programa, iji su glavni elementi navedeni u
tabeli 16.3. Feminizam predstavlja pretnju po status quo i sistem rodne stra
tifikacije, to znai da e mu se i u blioj budunosti pruati otpor.

Sociologija

326
Tabela 16.3. Elementi feminizma
Postoji nekoliko vrsta feminizma, ali bi se sve feministkinje sloile u sledeem:
(1) trenutni sistem uloga podeljenih na rodove mora se izmeniti;

(2) kulturna ideologija, koja odreuje kakvi bi trebalo da budu mukarci i ene i
ta bi trebalo da ine, mora se izmeniti;
(3) sistem rodne podele rada mora se promeniti, enama treba dati iste
mogunosti i izbor kao mukarcima u pogledu uloga vezanih za kuu, posao,
politiku i zajednicu;
(4) nasilje mukaraca nad enama mora se okonali, jer ne samo da je pogreno
samo po sebi ve i podrava muku dominaciju nad enama;
(5) ene treba da imaju autonomnu kontrolu nad sopstvenim seksualnim
ponaanjem i reprodukcijom;
(6) ene i mukarci treba da imaju vie izbora u pogledu svojih seksualnih
aklivnosli, karijera i kunih aktivnosti.

Rodna stratifikacija

327

Saetak
1. Nejednakost u drutvu zasniva se na nejednakoj raspodeli vrednih re
sursa razliitim kategorijama pojedinaca, meu kojima su najvanije
klasne, etnike i rodne kategorije.
2. Rodna dimenzija stratifikacije odrava se posredstvom uzajamnog
uticaja socijalizacije, rodnog identiteta i uverenja vezanih za rod, to
postaje osnova diskriminacije i uverenja zasnovanih na predrasuda
ma, koje pokree oseaj ugroenosti kod mukaraca.
3. Uprkos znaajnom napretku u poslednje tri decenije, ene su i dalje
nedovoljno zastupljene na poloajima koji donose prihode i mo, pri
emu su pritisnute poslovima u domainstvu, ak i kada su zaposlene.
Sem toga, dohodak ena iznosi, u proeku, tek oko 75% dohotka mu
karaca.
4. Odnosi izmeu rodova u Americi se menjaju, jer se meusobni uticaj
i uzajamno podravanje i ojaavanje elemenata sistema rodne strati
fikacije lome usled uea ena na tritu rada i u sferi politike, kao i
usled napada na rodna uverenja koja ene smetaju u podreen polo
aj.

Kljuni pojmovi
Pol / polna diferencijacija: bioloke razlike izmeu mukaraca i ena.
Rodna stratifikacija: pojava da poloaji koje obino zauzimaju mukarci
i oni koje mahom zauzimaju ene dobijaju razliitu koliinu vrednih
resursa.
Rod / rodna diferencijacija: proces kulturnog definisanja odgovarajuih
poloaja, uloga i ponaanja ena i mukaraca.
Stratifikacija: strukture koje se zasnivaju na nejednakoj raspodeli vred
nih resursa lanovima drutva, to vodi stvaranju i naglaavanju za
sebnih kategorija, iji lanovi imaju slinu vrstu i koliinu resursa.

PETI DEO
INSTITUCIONALNI SISTEMI
Sa uslonjavanjem drutava pojavljuju se razliiti institucionalni sistemi.
Njih u krajnjoj meri ine susreti na mikroplanu i strukture na srednjem
(mezo) planu - na primer, grupe, organizacije i zajednice - kao i razlike
izmeu drutvenih kategorija. Meutim, po uspostavljanju, ove strukture
poinju da ograniavaju procese u strukturama na srednjem nivou od kojih
su sazdane. Institucije tee da razviju sopstvenu kulturu, pa zato propisuju
i usmeravaju odreene vidove susreta, grupa, organizacija, zajednica i kategorijalnih jedinica. Stoga prvo moramo prouiti institucionalne sisteme
da bismo razumeli kako drutvo funkcionie. Institucije su makrostrukture
jer proimaju celo drutvo, a institucionalni sistemi su ti koji stvaraju vezu
izmeu dva drutva, kao to je sluaj sa privrednim sistemima na svetskom
tritu ili upravom u razliitim politikim savezima. Sem toga, skoro svaki
susret licem u lice uklopljen je u neki institucionalni sistem, a kultura ovog
sistema utie na to kakvu vrstu odnosa ljudi izmeu sebe ostvaruju. U ovom
delu ispitivaemo samo neke od kljunih institucija u ljudskim drutvima
- privredni sistem, dravno ureenje ili vlast, srodstvo i porodicu, religiju
i obrazovanje. Postoje i drugi institucionalni sistemi, kao to su, na primer,
nauka, medicina i zdravstvo, te sport, kojima se ovde neu baviti. Kao i sve
ostale drutvene strukture, svaki institucionalni sistem predstavlja posebno
polje istraivanja u okviru sociologije.

Glava 17

PRIVREDA
Ukoliko ljudi ne jedu - umree, a drutvo umire s njima. Dakle, osnovni
problem jeste obezbeivanje sredstava za ivot, odnosno crpljenje resursa iz
okruenja, njihovo pretvaranje u upotrebljiva dobra i, na kraju, distribucija
dobara lanovima drutva. Sa funkcionalne take gledita, privreda reava
itav niz problema s kojima se ljudi susreu: obezbeuje resurse, njihovo
pretvaranje u robu i raspodelu te robe lanovima drutva kako bi svi mogli
da opstanu. Poto je institucija privrede tako vana za ivot ljudi ne udi
to njena struktura i dinamika u velikoj meri utiu na sve ostale institucije.
Bez raspodele hrane - nema nieg drugog. Susreti ne mogu da se organizuju, grupe ne mogu da se oforme, organizacije ne mogu da se uspostave,
zajednice ne mogu da funkcioniu, kao ni druge institucije - poev od srod
stva, pa sve do religije. Ono to vai za hranu, vai i za sve druge materijalne
resurse koje ljudi crpe iz okruenja i distribuiraju meusobno. Bez ovih
resursa drutvo ne moe da postoji.
Zbog toga su mnogi sociolozi tvrdili da je privreda primarni drutveni
pokreta. Priroda privrednog sistema determinie mogue tipove grupa, or
ganizacija, zajednica, klasa, drutvenih kategorija i drugih institucionalnih
sistema, kao i njihove strukture i kulture. Ovo vienje privrednog sistema
kao primarnog pokretaa moda jeste preuveliano, ali neemo preterati
ako priznamo da privreda oblikuje gotovo sve aspekte ljudskih drutava.

Osnovni elementi svih privrednih sistema

Svi privredni sistemi funkcioniu na osnovu nekih osnovnih elemenata
(J. Turner, 1972; 1997; 2003): tehnologije, rada, kapitala i preduzetnitva.
Poto se privreda sastoji od ovih inilaca, pokuaemo da ih ukratko ana
liziramo.

332

Sociologija

Tehnologija
Tehnologija je znanje o upravljanju okruenjem. Pod tehnologijom
obino podrazumevamo proizvod ovog znanja, ali je bolje tumaiti je kao
jednostavno znanje koje moe da se koristi za kontrolu nekog aspekta
okruenja. Dakle, tehnologija je simbolikog karaktera, i deo je kulture, a
nivo tehnolokog razvoja uticae na sadraj vrednosti, ubeenja, ideologija
i normi koje usmeravaju ponaanje i drutveno organizovanje. Sem toga,
tehnologija odreuje pristup resursima koji neka populacija moe da ima,
nain na koji se ti resursi proizvodnjom pretvaraju u robu, koja se potom
raspodeljuje.

Rad
Rad je, prostim jezikom reeno, ljudska delatnost, ali je priroda te delatnosti raznolika i moe da se odnosi na itav niz aktivnosti - od zabadanja
tapa u zemlju do pritiska tastera na kompjuteru. Tehnologija odreuje ko
liko e vetine i energije ljudi uneti da bi sakupili sredstva iz prirode i od
njih proizveli dobra koja e, na kraju, raspodeliti izmeu sebe. Sem toga,
rad moe da se analizira iz nekoliko uglova, na primer u zavisnosti od toga
koliko je brojna radna snaga, koliko je obuena, koja je prosena starost
radnika, koji je procenat udela oba pola u radnoj snazi itd. Ponekad se rad
oznaava terminom ljudski kapital. Po zavretku ovih analiza, rad - ba
poput novca i svih drugih oblika kapitala - moe da se izmeri u odnosu na
druge faktore, kao to su obrazovanje i strunost.

Kapital
Kapital je termin kojim se oznaavaju alati ili instrumenti koje ljude ko
riste prilikom skupljanja resursa, proizvodnje i distribucije robe. Kao to je
to sluaj sa radom, tehnologija utie i na prirodu kapitala. Ljudi sa slabo ra
zvijenom tehnologijom imae jednostavne oblike kapitala, npr. luk i strele,
koplja, tap za kopanje zemlje ili moda mlinski kamen i upove za kuvanje.
Pomou ovih alata oni pronalaze resurse u okruenju i obrauju ih kako bi
bili upotrebljivi i mogli da se distribuiraju. Narodi sa razvijenijom tehnolo
gijom imae irok spektar alata, kao to su maine, fabrike, kamioni, putevi,
amci, avioni i mnoge druge sprave pomou kojih se resursi crpe iz prirode,
obrauju i distribuiraju. Sem toga, likvidni kapital,1 odnosno novac i kredit,
takoe se javlja u drutvima sa razvijenom tehnologijom. U tom sluaju, ka
pital je potencijal koji se moe iskoristiti za kupovinu maina, alata i usluga
potrebnih za prikupljanje resursa, proizvodnju i distribuciju robe.

Preduzetnitvo
Preduzetnitvo je nain organizacije ostalih elemenata privrednog siste1 Likvidni kapital - oblik imovine koji se relativno lako moe pretvoriti u sredstvo razmene u privredi
(novac) (prim.prev.).

Privreda

333

ma, odnosno nain na koji su tehnologija, rad i kapital meusobno poveza

ni u procesu prikupljanja resursa, proizvodnje i distribucije robe. Kako se
poveava obim neke privrede eskalacija organizacionih problema je neizbena, to vodi stvaranju novih vrsta mehanizama i struktura za organizaci
ju tehnologije, rada i kapitala. U poetnoj fazi ljudske povesti preduzetnitvom su se bavile male porodice u sastavu malih grupa lovaca i skupljaa.
Meutim, danas trita, pravni sistemi, fabrike, sloene birokratije, dravna
regulatorna tela, korporacije i mnoge druge strukture funkcioniu kao preduzetniki mehanizmi, usklaujui tehnologiju, rad i kapital na jo sloenije
naine.

Tipovi privrednih sistema

Ekonomija lova i skupljanja
Tokom veeg dela ljudske povesti, koja traje ve 150.000 do 200.000 go
dina, ljudska delatnost se odvijala u okviru ekonomije lova i skupljanja. U
ovakvom privrednom ureenju grupice od 30 do 50 ljudi lutale su okolinom,
prikupljajui samonikle biljke i lovei divlja. Tehnologija je bila jednostav
na - ljudi su znali poneto o biljkama i ivotinjama; kapital se sastojao od
koplja i moda luka i strele; rad je bio podeljen po polu, pri emu su se ene
bavile ubiranjem plodova, dok su mukarci lovili. Preduzetnike funkcije su
obavljale porodice u okviru grupe ili sami pojedinci. U ovakvim privrednim
sistemima nije se proizvodilo mnogo, ali ni ljudi nisu mnogo radili - moda
15 sati dnevno. Kao to je spomenuto u prologu, antropolog Maral Salins
(1972) jednom prilikom je nazvao drutvo lovaca i skupljaa prvobitnim
drutvom obilja, jer je u njemu ivot bio lagodan, malo se radilo, a vie
vremena je ostajalo za dokolicu.
Poznato je da su lovci i skupljai poznavali proces rasta biljaka, budui da
su esto bacali seme na prostoru stanita pre nego to bi krenuli dalje, jer su
se nadali da e kasnije, kad se za nekoliko meseci vrate na to mesto, moi da
ubiru plodove. Meutim, tokom veeg dela nae povesti ljudi su izbegavali
da se skrase na jednom mestu. Zato? Mislim da je odgovor jasan: ko bi
eleo da iz godine u godinu obrauje zemlju, seje, okopava bate, anje i da
pokuava sauvati ta moe (Maryanski & Turner, 1992)?

Privreda uzgajanja biljaka

Negde pre izmeu 8.000 i 12.000 godina neki ljudi su se odluili na na
poran rad. Pojavila se hortikultura, koja se sastojala od znanja o semenju,
biljkama i uzgajanju biljaka (tehnologija), tapova za prekopavanje zemlje,
mlinskog kamenja i drugog runog alata (kapital), batovanstva i etve,
to su uglavnom obavljale ene (rad), te srodnikih i seoskih organizacija

334

Sociologija

(preduzetnitvo). Hortikultura se razlikuje od poljoprivrede po tome to ne

ukljuuje upotrebu rala i drugih oblika energije koji se ne oslanjaju na ljud
sku snagu, npr. uprezanje stoke za vuu, upotrebu energije vetra i vode. Ne
moe se sa sigurnou rei zato su ljudi preli na ovako intenzivan rad, ali
u pokuati da ponudim nekoliko odgovora (Maryanski & Turner, 1992).
Ljudi su se najpre trajno naselili blizu reka jer je tu bilo dosta ribe i buj
nog rastinja. Zato se seliti kad u okolini ima dovoljno hrane koju treba
samo pokupiti? Uz viak hrane i sedelaki nain ivota, populacija je poela
da raste; ljudi su poeli da iscrpljuju lokalnu vegetaciju i da istrebljuju divlje
ivotinje jer se nisu selili, pa resursi nisu mogli da se obnove. Konano, ove
populacije su postale previe velike da bi se selile kao nekad, pa su poele da
se bave hortikulturom, ime su nainile presudan korak, iako se sa pojavom
sedelakog naina ivota priroda drutva drastino menja. Kada populacija
raste neophodne su nove strukture kako bi se upravljalo aktivnostima razvijeno srodstvo i politiki autoritet, a, sem toga, sada i teritorije moraju
da se brane, zbog ega se javlja potreba za politikim autoritetom koji e
upravljati vojskom. Tako je iniciran poetak kraja prvobitnog drutva obi
lja. Za nekoliko hiljada godina lov i skupljanje zauvek e nestati.
Postoje razliiti oblici drutava zasnovanih na hortikulturi, kao to su
drutva u kojima se ljudi bave uzgajanjem stoke. Postoje i ribarska drutva,
u kojima se celo selo i srodnike zajednice ukljuuju u pecanje. Ova drutva
su slina po tome to se oslanjaju veinom na ljudsku snagu i mogunosti, a
organizovana su po principu srodstva i malih seoskih zajednica.

Agrarna privreda
Agrarni privredni sistemi su predstavljali znaajan tehnoloki pomak od
hortikulture, jer ukljuuju znanje o tome kako se mogu iskoristiti snaga
ivotinja i energija vode i vetra u osnovnim proizvodnim procesima. Ovaj
pomak je podstakao dalji tehnoloki razvoj, a metalurgija i livenje metala
su meu najvanijim otkriima. Kao rezultat toga, akumulacija kapitala u
naprednijoj privredi znatno se uveala. Otpoelo se sa irokom upotrebom
novca, a uobiajeni su postali i metalni alati, prodavnice, vodenice, dru
movi, kanali, kola sa tokovima i jo sijaset raznog orua. Rad se jo vie
specijalizovao, a stvorene su i nove vrste privrednih poloaja i uloga - trgo
vac, vlasnik prodavnice, zanatlija, bankar i druge ue specijalnosti. Predu
zetnitvo se znaajno izmenilo poto velike populacije vie nisu mogle da se
organizuju samo u seoske i srodnike strukture, pa su uspeno zamenjene
tritima, feudalnim politikim strukturama, trgovinama, esnafima, zako
nom i ugovorima, veim organizacionim jedinicama, koje su poele da lie
na moderne korporacije, kao i veim gradskim zajednicama na ijem su se
tritu mogle razmenjivati dobra i usluge.

Privreda

335

Industrijska privreda
Industrijalizacija je proces upotrebe fosilnih goriva za rad maina u fa
brikama. Ovaj proces je zapoet tek pre dve stotine godina, ali je u potpu
nosti izmenio svet. Industrijski privredni sistemi poseduju vrlo razvijenu
tehnologiju za upravljanje okruenjem i njegovu kontrolu (zapravo, mogu
i da ga unite), a nova znanja se neprestano razvijaju. Stvaranje kapitala
ukljuuje novac i brojne nove naine za akumulaciju novca (npr. akcije ili
obveznice) radi kupovine alata za proizvodnju, a broj i raznovrsnost alata
i orua su, kao to znamo, zapanjujui. Rad postaje usko specijalizovan i
sve vie zahteva strunost, a prodaje se na tritu kao i sva druga dobra ili
usluge. Preduzetnitvo podrazumeva niz vrlo sloenih mera i elemenata:
dravu i zakone, sloene trine sisteme velikog obima, birokratije, fabrike
i korporacije, koji slue za objedinjavanje kapitala, rada i tehnologije u po
trazi za profitom.
Ova transformacija privrede esto se tumai u svetlu industrijske revolu
cije, budui da je ona iz osnove izmenila organizaciju privrede, ali i drugih
drutvenih struktura i kulturnih sadraja. Revolucija je otpoela u Engle
skoj kada je Dejms Vat konstruisao parnu mainu koja je imala nekoliko
stotina puta veu snagu od ljudi i ivotinja. Zahvaljujui tom novom izvoru
energije bilo je mogue pokretati maine. Fabrike zasnovane na radu mai
na privlaile su radnike, koji su dolazili u gradske zajednice da bi na tritu
rada prodali svoju radnu snagu za novac (ali malo novca). S pojavom fabri
ka, maina i dovoljnom radnom snagom mogla je da otpone masovna pro
izvodnja razliitih vrsta robe i usluga, ime je stvoreno tako veliko bogat
stvo (ali i siromatvo za radnike) da su nekadanji zemljoposednici izgubili
na uticaju. Vlast se usmerila ka vie demokratskom profilu, naroito poto
je nova klasa, sainjena od trgovaca i industrijskih radnika, zahtevala vei
uticaj na politike odluke. Usled vee proizvodnje i distribucije javila se po
treba za vie usluga, to je uticalo na razvoj i irenje obrazovanja. Kako su se
pojavljivale najrazliitije vrste privrednih aktivnosti, specijalizacija je rasla
poto su se radnici zapoljavali u sve uim sektorima, odnosno oblastima.
A sa veim bogatstvom, potrebom za obrazovanjem, demokratijom i veom
sloenosti dravno ureenje se irilo, pa su se vremenom oformile nove in
stitucije, kao to su nauka i prosveta, a druge su se, poput religije, izmenile.
Sve ove dramatine promene odigrale su se u poslednjih 250 godina, pa
stoga ne iznenauje to to se industrijalizacija doivljavala kao revolucija.
Prevazilaenje industrijalizacije je teklo mirnije, mada ni ono nije bilo nita
manje revolucionarno u pogledu uticaja na ivote ljudi. Ova mirnija revo
lucija esto se naziva postindustrijalizacija.

Postindustrijska privreda
Postindustrijski privredni sistemi, kao to je ovaj iji smo mi deo, pred
stavljaju pomak u prirodi rada. Kako se tehnologija, na primer robotika,

Sociologija

336

razvija i koristi za izgradnju novih oblika kapitala, radna snaga se sve vie
angauje oko tehnolokog napretka, usluga, trinih aktivnosti, a sve manje
oko fizikog rada. Dakle, kada su intelektualni poslovi postali brojniji od
fizikih, stvoreno je postindustrijsko drutvo. Sa postindustrijalizacijom
novac i trita postaju dinaminiji i nepostojaniji, usled ega se promet robe
i usluga na svetskom nivou vrtoglavo ubrzava. Proces urbanizacije i suburbanizacije se intenzivira poto organizaciju rada preuzimaju birokratske
strukture koje privlae radnike, pri emu se stvaraju nova trita za organi
zaciju usluga, koja okupljaju jo vie radnika u gradskim sredinama. Drava
i vlasti proiruju funkcije radi kontrole i regulisanja sloene privrede. Bu
dui da su potrebne profesionalne i tehnike diplome za nova radna mesta
u oblasti uslune delatnosti - razvija se i obrazovanje. Ovaj pomak u prirodi
rada vidi se na slici 17.1, na kojoj je procentualno prikazan odnos rada u
oblastima poljoprivrede, fizikih i slubenikih poslova u prolom veku. Na
slici 17.2. prikazan je pad u oblasti proizvodnih delatnosti u poslednjih ne
koliko decenija.

Izvor: Statistical Abstracts (1999: Table 677), (2003: Table 579).

Slika 12.1. Relativan procenat radne snage u oblastima poljoprivrede, fi
zikih i slubenikih poslova u SAD

Neki smatraju da se trenutno odvija druga revolucija - informaciona

revolucija - iji je nastanak omoguen pojavom kompjutera i tehnologija

Privreda

337

koje mogu da skladite informacije, alju povratne informacije i ureuju

ih neverovatnom brzinom. Ipak, s neke druge take gledita, informacione tehnologije samo ubrzavaju zapoljavanje ljudi u oblasti nemanuelnih i
profesionalnih inovnikih profesija, tako da se mogu smatrati delom postindustrijalizma. Naravno, za pedeset godina, kad mene vie ne bude bilo, a
vi budete ostareli, ljudi e moda otkrie kompjutera smatrati mnogo revo
lucionarnijim nego mi danas.
Postindustrijalizaciju moemo posmatrati i iz ugla izmene u koliini ka
pitala i radne snage uloenih u:

primarni sektor, koji se zasniva na iskoriavanju resursa i sirovina

iz okruenja;
sekundarni sektor, koji se bavi obradom sirovina; i
tercijarni sektor, koji se odnosi na pruanje usluga lanovima dru
tva.

U odreenom smislu, evolucija privrede tee od primarnog, preko se

kundarnog, pa sve do tercijarnog sektora. Od velikog je znaaja podatak da
postindustrijalizacija podrazumeva da se sve vie radne snage upoljava u
tercijarnom sektoru.

Tendencije u postindustrijskim privrednim sistemima

Reorganizacija proizvodnje
Fabriki sistem u kome su maine i rad objedinjeni da bi se proizvela
roba bio je obeleje industrijske privrede. Fabrike u doba postindustrijalizacije i dalje postoje, ali sada, usled upotrebe kompjutera i robotike, ukljuuju
vei stepen automatizacije. Takvim fabrikama je potrebno manje radnika,
to je jedan od razloga smanjenja broja fizikih poslova. Ovo smanjenje nosi
vane posledice po klasno raslojavanje, jer ovi dobro plaeni fiziki poslovi
ne mogu da budu polazna taka za sve ljude koji ele da se popnu navie na
klasnoj lestvici - jednostavno nema dovoljno posla za sve. Sem toga, kako
trokovi rada u postindustrijskim drutvima rastu, sa poveanjem poreza i
stepena dravne regulacije, fabriki rad se esto izvozi u siromane zemlje,
u kojima je radna snaga posluna i spremna na gotovo sve, i gde su vlade
voljne da toleriu zloupotrebe na radnom mestu i zagaenje ivotne sredi
ne. Kao rezultat toga, za radnike u postindustrijskim drutvima ostaje jo
manje visokoplaenih poslova u fabrikama.

Sociologija

338

godina

Izvor: Department of Labor Statistics (2003).

Slika 17.2. Smanjivanje broja proizvodnih poslova u Sjedinjenim Drava
ma, 1979-2003.

Fabrike sve ee postaju mesta u kojima se sklapaju delovi napravljeni

u drugim fabrikama. Na primer, sve ee se deava da prilikom proizvod
nje automobila suizvoa radova pravi platforme, metalne panele, sedita
i kontrolne table, elektrinu strukturu i druge delove, koji se zatim alju u
veu fabriku, gde se sklapaju pomou maina kojima upravljaju ljudi preko
kompjutera. Sem toga, iako i dalje postoje ogromne fabrike za proizvodnju
velikih i sloenih proizvoda, kao to je automobil, sve vei broj fabrika je
male veliine i koristi visoku tehnologiju, bilo da pravi delove za vee fabri
ke ili proizvode za relativno male sektore, kao to su valjani elik, elektron
ski materijali, nametaj i drugi specijalni proizvodi ija proizvodnja u veim
fabrikama ne bi bila isplativa.

Proizvodnja usluga
Postindustrijska privreda se ne odlikuje samo promenama u industrij
skom sistemu ve i poveanom proizvodnjom usluga, kao to su obrazo
vanje, administracija, bankarstvo, berzansko posredovanje, osiguranje, ra
unovodstvo, reklamiranje, menadment, popravke, selidbe, distribucija,
veleprodaja i mnoge druge usluge. Ove usluge:
(a) omoguavaju radnicima da ovladaju potrebnim vetinama;
(b) omoguavaju da kompjuteri, maine i ljudi rade zajedno;
(c) olakavaju organizaciju drugih proizvodnih aktivnosti;
(d) omoguavaju prodaju i distribuciju proizvoda;
(e) stvaraju nove tehnologije; i
(f) pruaju mnoge druge usluge potrebne za iskoriavanje i preradu re
sursa, te prodaju robe na tritu.

Privreda

339

U postindustrijskim privrednim sistemima vlada upoljava vei broj lju

di, poto je u sloenim drutvima neophodno sprovoenje kontrole i koor
dinacije aktivnosti posredstvom policije, zakona, sudova i veeg broja regulatornih tela, a, sem toga, treba uspostaviti i javni sistem obrazovanja. Kao
rezultat svih ovih procesa, procenat zaposlenih u uslunom sektoru dravne
uprave raste.
Birokratizacija aktivnosti u drugim institucionalnim sistemima takoe
utie na poveanje proizvodnje usluga, a time i na broj slubenikih poslo
va. Na primer, obrazovnim ustanovama - od osnovne kole do univerziteta
- potrebno je nastavno i upravno osoblje. to su vee organizacije koje su
namenjene pruanju odreene vrste usluga - npr. medicina, nauka, sport i
religija - potrebno je angaovati vie radnog i upravnog osoblja kako bi se
organizovale proizvodnja i distribucija.
Slobodno vreme, rekreacija i sport razvijaju se kao oblici privrednih ak
tivnosti u postindustrijskim drutvima. Svi ovi proizvodi (aktivnosti) tesno
su vezani za razliite uslune delatnosti. Ako im pridodamo i industriju za
bave - poev od filmova i kompjuterskih igara, pa do televizije i predstava
na Brodveju - videemo da u velikom drutvu, kao to je ameriko, proi
zvodnja usluga ukljuuje milione radnika.
Sloena privredna aktivnost dramatino poveava stepen profesionaliza
cije. Obrazovanje postaje unosan posao, a diplome su namenjene buduim
kljunim igraima u razliitim institucionalnim sferama - u oblasti prava
to e biti advokati i sudije, doktori i sestre u medicini, istraivai u nauci,
nastavnici u kolama, svetenici u religiji, a slino vai za gotovo sve vrste
aktivnosti koje ukljuuju proizvodnju i distribuciju usluga. Dakle, proizvod
nja usluga poveava stopu profesionalizacije, koja, s druge strane, poveava
proizvodnju usluga.
Ponekad se ini da ljudi vie ne prave nita, ve samo da pruaju usluge
u veim organizacijama koje proizvode druge usluge ili proizvode robu u
fabrikama, a radom u tim fabrikama upravljaju maine i kompjuteri. Ipak,
fabrikama su i dalje potrebni radnici: mnogi poslovi se moraju uraditi ru
no - od odravanja domainstva i popravki do primanja porudbina i pri
preme hrane u restoranima brze hrane. Meutim, u postindustrijskim dru
tvima manuelni rad se plaa vrlo malo, ime se jo vie pogorava poloaj
ljudi koji su prinueni da se bave ovim fizikim poslovima.

irenje trita
Mi smo u toj meri navikli na novac i kredite da obino zaboravljamo ka
kav znaaj oni imaju. Trita su stara tek nekoliko hiljada godina i u poetku
su se zasnivala na razmeni robe. Meutim, tokom poslednjih 3.000 godina
novac i krediti su postali deo trita, to je ljudima omoguilo da ispune
svoje potrebe posredstvom novca - kojim se mogu kupiti bilo koja roba ili
usluga, naravno ukoliko ga osoba ima dovoljno. Kredit je polako krio put

340

Sociologija

ka trinim transakcijama, omoguivi ljudima da kupuju i kada nemaju

ceo potreban iznos pri ruci. A danas, kako ljudi zalau svoja budua prima
nja kupujui na kredit, privredu vode kreditne kartice ili plastika.
Poto je ekonomija osloboena ogranienja koja namee prosta trampa,
gde se jedna roba (npr. piletina) moe razmeniti za drugu (npr. svecu), ire
nje privrede se moe ubrzati. Da bi do razmene moglo da doe neko mora
da nae proizvoaa (svee) kojem je potrebna druga roba (pile), ali ovo
pronalaenje ljudi ije se potrebe i mogunosti uklapaju predstavlja veliko
ogranienje. Meutim, pojavom novca i kredita ovaj nedostatak je uklonjen.
Sada ljudi mogu da izraze bilo koju elju; ta elja potom stvara potranju;
potranji se prilagoavaju proizvoai koji trae nove oblasti poslovanja
gde mogu da prodaju svoju robu. Kao rezultat ovih procesa, ne samo da
obim proizvedene robe raste ve je i raznolikost robe sve vea. Potranja
na tritu, koja podstie proizvodnju vee koliine dobara i razliitih vrsta
robe, odrava se u postindustrijskim drutvima posredstvom reklamiranja,
tako da ljudske potrebe za robom nikad ne nestaju. Stoga ljudi poinju da
ele sve vie i vie, poto reklame stimuliu njihove apetite, to dovodi do
toga da se ti novi apetiti pretvaraju u potranju, koja, potom, dovodi do
porasta proizvodnje.
Sa postindustrijalizmom trita poprimaju globalni karakter. Trgovina
meu zemljama je postojala otkad postoje i zemlje, ali priroda globalnih
trita je izmenjena novim transportnim i komunikacionim tehnologijama.
Sada je mogue trenutno preneti novac na finansijska trita u bilo kom
delu sveta. Velike koliine robe mogu za nekoliko sati da se otpreme u kon
tejnerima i istovare pomou maina kojima upravljaju kompjuteri. Upravo
kontejnerski prevoz ini uvoz robe iz Kine i od drugih jeftinih proizvoaa
tako unosnim, jer kontejner moe da se ukrca na brod, preplovi okean, a na
kopno se istovari dizalicom povezanom sa kompjuterom, i sve to u roku od
samo nekoliko dana. Ljudi danas mogu da oblete planetu za nekoliko sati,
a ne kao nekad - za nekoliko meseci, i da prodaju, kupuju i pruaju usluge.
Sem toga, kompjuterske mree ine da se sve faze posla - od raunovodstva,
skladitenja i popisa robe, preko reklame, prodaje i kupovine, pa do dizajna
i finansiranja - odvijaju gotovo trenutno na globalnom nivou.
Sada praktino sve moe da postane roba, kako istiu postmodernisti.
Svaka stvar, osoba, fiziki objekat, informacija ili simbol mogu da se iznesu
na trite i prodaju. Jednom rei, nita nije sveto: ukoliko dovoljan broj ljudi
sa novcem ili kreditom to eli - sve moe da se iskoristi, upakuje, iznese na
trite i proda. Odnosno, pred naim oima se odvija komodifikacija2 sveta.
Mi danas moemo da kupimo simbole drugih kultura - npr. svete teksto
ve ili narodnu nonju; moemo da kupimo bilo ta u bilo kom delu sveta,
poev od plutonijuma, pa do motocikala marke harli dejvison; moemo
da kupimo bilo koju uslugu - od prostitucije do servisiranja kompjutera;
2 Tj. pretvaranje svega u robu (prim. prev.).

Privreda

341

moemo da kupujemo ljude, da usvajamo decu s drugih kontinenata ili da

kupujemo brane partnere; a gotovo svugde moemo da kupujemo i in
formacije. Teko je proceniti koliko daleko e ove tendencije odmai, ali je
injenica da su za samo 50 godina globalna trita i komodifikacija uspeli
da transformiu drutva sveta.

Hiperdiferencijacija
Oigledno je da privredne aktivnosti, kao i aktivnosti u drugim oblastima, postaju sve specijalizovanije. Mi zauzimamo specijalizovane poloaje u
specijalizovanim organizacijama u okviru specijalizovane oblasti u privredi.
Postmodernisti bi rekli da ovo razlaganje drutvenog ivota ima kontraintuitivan ishod; dediferencijaciju. Kako hiperdiferencijacija moe da stvori
svoju suprotnost? Argument sledi, a vama u prepustiti da odluite da li se
on poklapa sa vaim iskustvom. Dakle, to je svet vie razjedinjen i podeljen
granice izmeu specijalizovanih aktivnosti su slabije. U prostijim drutvima
diferencijacija esto namee neprobojne granice - zemljoradnik nije mogao
da postane zemljoposednik, mason, svetenik, ili neki zanatlija da postane
kova, zato to su ove podele imale veliki znaaj a granice su bile dobro u
vane. Meutim, u dananje vreme svako sebe moe da proglasi religijskim
voom i da stekne pristalice; ljudi dobijaju diplome preko obrazovnih in
stitucija na internetu; pojedinci prelaze iz jedne drutvene klase u drugu, a,
zapravo, cilj pojedinca u ivotu jeste da pobolja svoj klasni poloaj. Slino
vai i za sve oslabljene delove sloenog, postindustrijskog drutva.

Hiperracionalnost
Obeleje birokratije je racionalnost: organizacija aktivnosti obezbeuje
da se na efikasan nain obavljaju razliiti poslovi, od pobede u ratu do pro
izvodnje robe. Prisetimo se Veberovog idealnog tipa birokratije, koji smo
pomenuli u jedanaestoj glavi. Ovaj oblik racionalnosti prodro je u skoro sve
aktivnosti u postindustrijskim drutvima. Naglasak je na brzini, efikasnosti,
trokovima i dobiti, te profitu - esto i po cenu drugih vrednosti kao to su
moral, ljudsko dostojanstvo ili zajednitvo. Sem toga, hiperracionalizacija
depersonalizuje svet3 i vodi onome to je Dord Ricer nazvao proizvodnja
niega, pod ime podrazumeva standardizovanu, centralno kontrolisanu
i masovno proizvedenu robu lienu jedinstvenosti i prepoznatljivosti. Na
suprot tome, proizvodnja neega obuhvata lokalno proizvedenu robu, koja
je jedinstvena. Brza hrana je moda najbolji primer proizvodnje niega, jer
se obroci pripremaju na isti nain irom sveta, ali, sem toga, kud god da
pogledamo, moemo uoiti racionalizaciju dovedenu do neverovatnih razmera, tako da jedinstveni i prepoznatljivi proizvodi i lokalni proizvoai
praktino bivaju zbrisani sa trita. Na primer, Wal-Mart je ameriki lanac
supermarketa koji svugde izgledaju isto i u kojima se prodaje masovno pro3

Odnosno, liava ga osobenosti (prim. prev.).

342

Sociologija

izvedena roba, a uprkos tome to na ulazu stoji osoba koja vas pozdrav
lja4, a zaposleni vas uvek pitaju da li vam mogu pomoi, Wal-Mart prodaje
robu na bezlian nain (ali i po niskoj ceni). Zapravo, Wal-Mart je moda
jedna od najracionalnijih kompanija na svetu - sa sofisticiranim sistemi
ma popisa robe, efikasnim5 skladitenjem, brzim distributivnim sistemom,
u kome roba ulazi na jednoj strani magacina, a izlazi na drugoj, i sa jo
mnogo inovativnih metoda. Njegovo poslovanje dovodi lokalno poslovanje
i maloprodajne objekte do bankrota. Kada je roba koju kupujemo ovako
obezliena, ljudi postaju - kako tvrde mnogi postmodernisti - zombiji koji
idu u hipermarkete i kupuju istu robu na isti nain. injenica da ljudima
odgovara ovakav nain kupovine, u zavisnosti od take gledita, moe se
okarakterisati kao loa ili kao dobra.
Meutim, ironija hiperracionalizacije lei u tome to je ona esto iraci
onalna, odnosno - efikasnost moe da bude naruena. Na primer, restoran
brze hrane je osmiljen da bi se brzo pruila usluga, te da bi usluena mute
rija iz njega brzo izala. Meutim, ovakvi restorani teko da se mogu nazvati
brzim i efikasnim tokom pauze za ruak, kada se esto naprave dugaki re
dovi. Kupovina subotom u Wal-Martu, kada je supermarket prepun kupaca,
uopte nije zabavna. Dakle, pokuaj da se organizacije uine superefikasnim
esto vodi ka neefikasnosti, jer organizacija poznaje samo jedan nain funkcionisanja i ne moe da bude dovoljno fleksibilna kada se uslovi promene.

Postindustrijske privrede: kratak pregled

ta moemo da oekujemo u nastavku procesa postindustrijalizacije? Pre
svega, poto e skupljanje resursa, proizvodnja i distribucija robe i usluga
ukljuivati odnose meu zemljama globalizacija e se nastaviti. Drugo, pro
izvodnja usluga e nastaviti da se ubrzava, a proizvodnja robe e se seliti van
zemlje, u potrazi za jeftinom radnom snagom. Tree, proizvodnja usluga
e se takoe seliti iz razvijenijih i bogatijih zemalja ka zemljama u razvoju,
kao to su zemlje istone Evrope, Kina, Indija i drugi delovi june Azije.
etvrto, masovni marketing i maloprodajne mree i dalje e dovoditi do
propadanja malih preduzea, ali e u isto vreme stvoriti nove oblasti (nie)
za poslove koji mogu zadovoljiti ljudsku potrebu za jedinstvenim dobrima
i uslugama. Peto, hijerarhije tradicionalnih birokratija mogu da se razdvoje
na horizontalne strukture koje e obuhvatati profesionalce kojima je po
trebna fleksibilnost da bi ispunili ciljeve organizacije. Hijerarhija e opstati,
i u fabrikom radu e biti dopunjena mainama kojima e upravljati kom
pjuteri. esto, velike korporacije e nastaviti da posluju globalno i sve vie
4 Pozdravlja (engl.greeter) je neka vrsta maskote koja na ulazu u supermarket uz osmeh eli kupci
ma dobrodolicu, sasluava njihove sugestije i molbe, a neretko daje i savete za kupovinu (prim. prev.).
5 Princip tano na vreme (engl. just-in-time) odnosi se na visokoefikasan oblik poslovanja iji je cilj
da se uspostavi idealan protok proizvoda i materijala i da se reaguje na zahteve potroaa, ime su tro
kovi svedeni na minimum a dobit maksimirana. Kada se razmatra u pogledu skladitenja robe ovakav
vid poslovanja podrazumeva smanjivanje zaliha, a time i trokova (prim. prev.).

Privreda

343

izlaziti iz dometa vladine kontrole i regulacije zemlje u kojoj su smetene.

Sedmo, nastavie se ubrzan protok rada i kapitala irom sveta. Kapital e biti
u potrazi za niskoplaenim radom, dok e rad nastojati da migrira tamo gde
se kapital investira u sisteme proizvodnih pogodnosti. Stoga e se legalna i
ilegalna migracija ubrzati. Osmo, radna snaga e biti sve otrije podeljena
na visokoobrazovan, visokokvalifikovan i bolje plaen sektor, s jedne strane,
i na manje obrazovane, niskokvalifikovane i slabije plaene fizike radnike,
s druge strane, usled ega e nejednakost u postindustrijskim zemljama po
rasti. I, konano, usled sistema povezanosti u okviru svetske privrede, opa
snost od globalnog privrednog raspada u proizvodnji naterae korporacije i
vlasti da pronau nove oblike privrednog upravljanja tritima, korporaci
jama i vladama na svetskom nivou.

Amerika privreda
Amerika privreda je postindustrijska, dakle njena radna snaga je sve
vie nemanuelnog karaktera. I, kao to ve znate, trenutno se odvija trka za
diplomama - zapravo, inflacija diploma - meu pojedincima kao to ste vi,
koji pokuavaju da dobiju potvrdu o strunoj osposobljenosti za odreene
vrste nemanuelnih poslova (Collins, 1979). U sutini, studenti se spremaju
da se izloe i prodaju na vrlo konkurentnom tritu rada. Teorije konflikta
bi naglasile da ovakve okolnosti izazivaju znatnu tenziju izmeu ljudi koji
se bore i nadmeu za diplome i poslove u kompanijama, dok kompanije
pokuavaju da pronau ljude koji e raditi za to manju platu.
Takvi poslovi su dostupni u okviru profitnih i neprofitnih kompanija,
kao i vladinih organizacija, koje su u razliitoj meri organizovane kao bi
rokratske strukture. Relativno mali broj vas e nastaviti porodini posao,
ili e raditi samostalno, jer ete verovatno biti ukljueni u grupe u okviru
sloenih organizacija odreene vrste. Korporacije u Americi su privatne,
poseduju ih porodice ili, jo ee, deoniari, i nepoverljivi zajmodavci. Oni
se nadmeu jedni s drugima u okviru lokalnih, regionalnih, nacionalnih i,
sve ee, svetskih trita. Sudbina pojedinca u kompaniji - bilo daje fiziki
radnik ili slubenik - zavisie od toga kako korporacije na ovim triti
ma posluju. Sa dramatinim irenjem svetske privredne aktivnosti i selid
be kompanija irom sveta privredni ivot e za veinu ljudi biti nestabilan
usled velike konkurencije. Ukoliko neko radi u vladi, ili moda kao plaeni
profesionalac u dobrovoljnoj organizaciji, njegova sigurnost zavisie od poreskih prihoda ili od priloga, a oba faktora su vezana za uspeh korporacija
na domaim i inostranim tritima, kao i za oporezivi prihod radnika u
tim korporacijama. Poto potreba za vladinim uslugama neprestano raste,
uprkos ideolokim zalaganjima za poveanje efikasnosti vladine birokratije,
znaajan deo radne snage je angaovan u pruanju vladinih usluga. Ipak, u

344

Sociologija

skorijoj budunosti, vei deo amerike radne snage verovatno nee biti za
poslen u velikim korporacijama ili u vladi, ve u malim preduzeima, koja
su naroito osetljiva na domau i svetsku konkurenciju i privredne cikluse.
U ovoj meavini organizacionih struktura jasno se mogu uoiti odreene
tendencije (Turner & Musick, 1985).

Oligopol
Jednu od ovih tendencija predstavlja oligopol, u kome relativno mali
broj korporacija proizvodi odreenu vrstu robe ili usluga i kontrolie njiho
vo trite. Korporacije nastoje da kontroliu svoje okruenje kako im ne bi
naudila konkurencija koja bi dovela do pada cena i smanjenja profita. Karl
Marks je predvideo da e doi do opadanja profita usled meusobne kon
kurencije kompanija, sve do take kada one vie ne budu mogle da stvaraju
profit, ime e dovesti kapitalistiku privredu do kolapsa, a kolaps e voditi
u revoluciju. Korporacije esto izbegavaju ovaj problem time to otkupljuju,
odnosno preuzimaju konkurentna preduzea, ili tako to se udruuju, ime
stiu kontrolu nad velikim segmentima trita i mogunost da propisuju
cene kako bi to vie poveali profit. Na primer, relativno mali broj korpo
racija kontrolie trite u velikim industrijskim sektorima kao to su indu
strija aluminijuma, automobila, hemije i elika, raunovodstvo, reklamno
trite, trite akcija i obveznica, radija i televizije, zabave i masovne proda
je. Kako se korporacije u okviru kljunih trita budu irile ta tendencija e
se verovatno nastaviti.

Multinacionalizacija korporacija
Korporacije sve vie postaju multinacionalne, traei naine da maksimiraju profit korienjem kapitala i rada stranih zemalja, te prodajom robe
i usluga u njima. I obratno, strane korporacije prodaju robu i usluge u Sje
dinjenim Dravama, a neke industrije, kao to je automobilska, otvorile su
i svoje fabrike u Sjedinjenim Dravama. Iako ovakve fabrike obezbeuju
plate radnicima, profit se vraa natrag u zemlju porekla i nije u opticaju u
domaoj privredi. Sem toga, strane kompanije koje otvaraju fabrike u Sjedi
njenim Dravama u boljem su poloaju nego domae kompanije, jer uglav
nom unajmljuju radnike koji nisu lanovi sindikata.
ak i kada strane kompanije ne bi gradile fabrike u Sjedinjenim Dra
vama u mnogim segmentima domaeg trita dominirale bi strane kom
panije. Na primer, na tritu potroake elektronike (izuzev raunara), koja
obuhvata robu kao to su televizori, kamere, video-oprema i video-igre, u
velikoj meri dominiraju strane kompanije. Kao rezultat toga, domae kom
panije teko ulaze na trite, to primorava radnike koji bi mogli da se zapo
sle u njima da potrae posao negde drugde.

Privreda

345

Tabela 17.1. Procenjeni broj visokostrunih poslova koji se sele iz SAD

Vrsta privredne aktivnosti

Broj poslova
2005.

2006.

3.700

37.000

Umetnost, dizajn

6.000

30.000

Pravo/zakon

14.000

75.000

Prodaja

29.000

227.000

Arhitektura

32.000

184.000

Menadment

37.000

288.000

Poslovanje

61.000

348.000

Kompjuteri

109.000

473.000

Slube za podrku

295.000

1.700.000

Ukupan gubitak radnih

mesta

588.000

3.300.000

Nauke o

aU

ivotu1

Indiju, Meksiko, Kinu, na Tajvan i Filipine.

Izvor: Business Week, August 24,2003,38.

Iako amerike kompanije veliki deo poslovanja obavljaju u inostranstvu,

prisutna je tendencija ka izvozu mnogih usluga, vezanih za administraciju,
inenjering i marketing, u zemlje u kojima je rad jeftiniji. Rezultat toga jeste
da se mnogi slubeniki i profesionalni poslovi izvoze. Sem toga, korpora
cije koje se bave proizvodnjom razliitih vrsta robe - od obue i odee do
veine elektronike - sada koriste jeftinu stranu radnu snagu da bi proizve
le usluge koje se u Sjedinjenim Dravama reklamiraju kao amerike robne
marke. Dakle, izvoze se poslovi vezani za proizvodnju upravo one robe koju
domai radnici moraju da kupuju.

Opadanje procenta lanstva u sindikatima

Kako se poveava broj radnika u sektoru slubenikih poslova, broj fi
zikih radnika koji su lanovi sindikata opada. Ova dramatina tendenci
ja, prikazana na slici 17.3, nije samo rezultat zaokreta u postindustrijskoj
privredi od fizikih ka uslunim poslovima, ve takoe predstavlja ishod
ranije navedenih trendova. Strane kompanije esto pokuavaju da izbegnu
unajmljivanje lanova sindikata. Domae kompanije izvoze poslove u druge
zemlje. Sem toga, korporacije mogu da zaprete izvozom poslova u druge
zemlje, to je nain da se sindikati oslabe ili prosto jeftina smicalica da se
iznude ustupci u pogledu politike plata. Kombinacija svih ovih elemena-

Sociologija

346

ta dovela je do toga da kompanije i sami radnici esto odbijaju lanstvo u

sindikatima, to dovodi do smanjenja plata i povlastica lanova sindikata,
izuzev u nekoliko odreenih industrija.

godina

Izvor: U. S. Department of Labor, Handbook of Labor Statistics (Was

hington, DC: U. S. Government Printing Office, 1983), p. 137. Statistical
Abstracts (2003: Table 630).
Slika 17.3. lanstvo u sindikatima od 1930. do 2000. godine

Profesionalizacija
U postindustrijskoj amerikoj privredi dolo je i profesionalizacije
mnogih poslova, koji sada zahtevaju odreeni nivo obrazovanja i svedoanstva o osposobljenosti za obavljanje odreenih vrsta delatnosti. Me
utim, profesionalni rad u velikim kompanijama se sve vie birokratizuje,
to dovodi do toga da profesionalci nekad moraju da pogaze svoj profesi
onalizam zarad interesa korporacije. Na primer, organizacije za ouvanje
zdravlja (Health Maintenance Organization) izmenile su nain rada doktora
i bolnica. Kada neka od ovih organizacija poseduje kliniku ili bolnicu, one
funkcioniu kao preduzea, pravei kalkulaciju da li pruanje zdravstvene
zatite moe da naknadi sve trokove. ak i kada su ove organizacije zadu
ene samo za zdravstveno osiguranje obezbedie jedva dovoljno novca za
proceduru, ime iznuuju pravljenje kompromisa u zdravstvu. Skandali u
raunovodstvu tokom poslednjih decenija - meu kojima su najpoznatije

Privreda

347

afere Enron i Vorldkom - rezultat su postupaka velikih raunovodstvenih

firmi koje su rtvovale profesionalizam zarad profita. Sada ak i univerziteti
moraju da se nadmeu za donacije kompanija, ime se ishod istraivanja i
njihova prosvetna misija esto dovode u pitanje. Dakle, profesionalizacija
e se nastaviti, ali profesionalci nee biti u mogunosti da svoju strunost
iskoriste u pravoj meri poto e sve vie njih biti zaposleno u velikim kor
poracijama usmerenim na profit.

Sistem vladavine i privreda

Uprkos monim ideologijama koje zagovaraju slobodna i neregulisana
trita, vlast e uvek biti ukljuena u regulaciju mnogih aspekata privrede.
Kapitalistika privreda je usmerena ka profitu, pa kompanije ne bi vodile
rauna o kontroli zagaenja ivotne sredine, bezbednosti i zdravlju radnika
i drugim trokovima, ukoliko ne bi postojala vladina regulacija. Sem toga,
problemi raunovodstvene prakse, prevara, nestabilnih berza, lanog pred
stavljanja, poveavanja cena zbog oligopola, te druge neizostavne posledice
slobodnog trita, moraju se na neki nain regulisati. Slino tome, potrebno
je regulisati ponudu novca i kredita kako bi se kontrolisale inflacija i deflaci
ja. Stoga je u velikim i sloenim privrednim sistemima neophodna dravna
regulacija, pa je to jedan od glavnih razloga irenja vladinih regulativnih
aktivnosti u postindustrijskim privrednim sistemima.
Kako se vlast iri, neophodno je da se pojedinci i korporacije oporezuju
da bi se zaposlenima u vladi obezbedio dohodak. Oporezivanje je uvek osetljivo pitanje u drutvu, naroito u amerikom, pa privredni subjekti gotovo
uvek podravaju zakone koji ih oslobaaju nekih poreza i koji uskrauju
podrku vladinim telima koja reguliu poreze. Rezultat je jedan ciklus koji
zapoinje suzbijanjem regulacije, ime se problemi i zloupotrebe nanovo
javljaju i dovode do ponovnog uspostavljanja regulacije. Ova vrsta cikline
dijalektike izmeu aktera u vladi i privredi neizbena je.

Rastua nejednakost
Kao to smo videli u etrnaestoj glavi, nejednakost u prihodima je po
rasla tokom prole decenije. Vei deo ove nejednakosti rezultat je podele
radne snage na vei, slabije plaen sektor i na bolje plaen sektor fizikih i
slubenikih poslova. Imajui u vidu veliki broj siromanih lanova drutva,
jaz izmeu bogatih i manje bogatih sve vie se iri, to dovodi do toga da
veoma visok procenat amerike populacije mora da radi za nie nadnice i
bez beneficija kao to su zdravstveno i penzijsko osiguranje. Ovaj segment
radne snage predstavljae sve vei problem u budunosti, jer e radnici zahtevati dohodak i medicinsku negu u starijoj dobi. Ovaj problem je naroito
izraen u Sjedinjenim Dravama zbog:

Sociologija

348

relativno niskog oporezivanja korporacija i pojedinaca (u poreenju

sa drugim industrijskim i postindustrijskim drutvima);
sve manjeg broja lanova sindikata, u kojima bi radnici imali vie
plate i vie povlastica;
izvoza poslova, koji su nekad bili dobro plaeni i nudili velike bene
ficije, ka oblastima sa jeftinijom radnom snagom; i
opteg nedostatka saoseanja bogatih sa siromanima.

Porast rizika za radnike

Jo jedan oigledan trend u amerikoj privredi jeste porast rizika koji
radnici preuzimaju. Usled konkurencije na tritu korporacije su prinuene
da umanje trokove, pa nastoje da se oslobode preuzimanja obaveze obezbeivanja penzionog i zdravstvenog osiguranja za svoje radnike. Penzioni
sistem utvrenih beneficija, koji radnicima garantuje odreen iznos penzije
i zdravstvenih beneficija na osnovu njihovog poloaja na poslu i radnog sta
a, ubrzano nestaje. A i one retke industrije koje su zadrale beneficije - na
primer avionske agencije starog kova, automobilske kompanije i neke indu
strije elika - trae naine da ih umanje. Trokovi ovih programa sada ugro
avaju opstanak mnogih kompanija na tritu, jer njihovi konkurenti ne
moraju da plaaju utvrene penzione doprinose. Zapravo, neke kompanije
su smiljeno bankrotirale da bi se oslobodile obaveze uplate zdravstvenog i
penzionog osiguranja svojim radnicima. Na primer, 1979. godine blizu 40%
radnika uplaivalo je neku vrstu utvrenih penzionih doprinosa, a 2001.
godine to je inilo 20% radnika, to nam govori da radnici sve vie rizikuju
svoju buduu penziju i zdravstveno osiguranje. Mnoge kompanije jedno
stavno prebacuju poslove u druge kompanije koje ne daju ni penzione ni
zdravstvene beneficije, izuzev socijalnog osiguranja (koje e i samo propasti
u roku od nekih etrdeset godina); druge kompanije otvaraju penzijske ra
une na koje i poslodavci i zaposleni uplauju deo novca, dok je upravljanje
tim raunom preputeno radniku, a ne kompaniji. Ukoliko radnici za vreme
radnog veka ne utede dovoljno novca imae dosta problema u starosti, a
ukoliko program javne zdravstvene zatite bude predstavljao prevelik izda
tak za vladu penzioneri moda nee imati odgovarajuu zdravstvenu negu.
Uz ovaj povean rizik koji preuzimaju radnici prisutno je i smanjenje
realne osnovice zarada mnogih radnika. Minimalna plata, izraena u kon
stantnoj (stalnoj) valuti6, iznosila je 7,78 amerikih dolara po satu (izraeno
u realnoj kupovnoj moi) 1978. godine, dok danas iznosi 5,15 dolara po
satu. Skoro svi ovi radnici, ukoliko uopte uplauju penzione doprinose,
to ine preko sistema socijalnog osiguranja (mnogi rade na crno i stoga
ne uplauju nikakve doprinose socijalnom osiguranju). Sa 5,15 dolara po
satu nemogue je utedeti za uplatu zdravstvenog osiguranja, pa tako svi
6 Izraz konstantni dolari (engl. constant dollars) odnosi se na fiksirane cene (vrednosti valute) iz bazne
godine, tj. godine u odnosu na koju se vri poreenje cena i vrednosti (prim. prev.).

Privreda

349

ovi radnici preuzimaju mnogo vee rizike, koji e se jo uveati u trenutku

njihovog penzionisanja.
Poslednjih godina prisutan je politiki pritisak za privatizaciju jednog
dela sistema socijalnog osiguranja u Americi, ime bi se radnicima omo
guilo da sami upravljaju delom doprinosa. Meutim, imajui u vidu da
su finansijske investicije za prosenog Amerikanca relativna nepoznanica,
privatizacija bi mogla da dovede do veih finansijskih posledica. ak i kada
se privatizacija opisuje vrlo zvunim frazama, kao to je drutvo vlasni
ka, ona ipak podrazumeva da vlada veliki deo rizika prenosi na pojedinca.
Kako vlada i industrija budu prebacivale rizik na pojedince, budunost ovih
ljudi bie sve nesigurnija jer e preuzimati vei rizik. Poto globalna kon
kurencija primorava preduzea u svim drutvima da smanje trokove kako
bi ostala konkurentna, i vlada i industrija e verovatno morati da nastave
prenos rizika na radnike.

Saetak
1. Drutvene institucije predstavljaju mree mnotva poloaja i drutve
nih struktura koje nastoje da ree osnovne probleme ljudi, poto ljudi
uvek moraju da se oslone na kulturu i drutvenu strukturu kako bi
opstali u okruenju. Usled njihove vanosti, mnoge opte norme, koje
usmeravaju ponaanje u institucionalnim strukturama, ljudima su po
znate i oni ih usvajaju kao vrednosti i ubeenja.
2. Privreda je institucija koja organizuje tehnologiju, rad i materijalni ka
pital zarad skupljanja resursa iz okruenja, njihovog pretvaranja pro
izvodnjom u upotrebljivu robu i distribucije dobijene robe lanovima
drutva. Lov i skupljanje, hortikultura, poljoprivreda, industrijalizam i
postindustrijalizam predstavljaju osnovne oblike organizacije ljudske
vrste tokom istorije. Distribucija rada se pomerala od primarnog sek
tora (skupljanje), do sekundarnog sektora (proizvodnja) i, na kraju, do
tercijarnog sektora (usluna delatnost) privrede.
3. Za vreme postindustrijalizacije proizvodnja se reorganizuje i ukljuu
je nove vrste fabrika koje koriste kompjutere i maine u proizvodnji
robe; usluge postaju sve znaajniji proizvod; trita se ire; poveavaju
se raznolikost proizvoda i obim distribucije; raste hiperracionalnost,
tj. voenje rauna o efikasnosti i maksimiranju profita; dolazi do ubr
zanja hiperdiferencijacije, tj. podele aktivnosti na jo ue specijalnosti;
a raste i komodifikacija, odnosno pretvaranje sve vie vrsta objekata u
robu za prodaju.
4. Amerika privreda je duboko zagazila u postindustrijalizam, to uklju
uje niz tendencija: formiranje oligopola, u kojima nekoliko korpora-

Sociologija

350

cija dominira tritem; rast multinacionalnih korporacija, koje se ire

na druge kontinente, kao i poveanje broja stranih korporacija koje
posluju u Americi; vladinu regulaciju privrede u kljunim oblastima;
porast nejednakosti u dohotku razliitih sektora radne snage; te pove
anje rizika koji radnici preuzimaju.

Kljuni pojmovi
Hiperdiferencijacija: porast specijalizacije svih aktivnosti u neto jed
nostavnije grupe aktivnosti.
Hiperracionalizacija: sve vee naglaavanje efikasnosti, brzine, te prin
cipa trokova i dobiti.
Industrijalizacija: iskoriavanje fosilnih goriva za pokretanje maina
pomou kojih se prikupljaju resursi i pretvaraju u robu, koja se, zatim,
distribuira lanovima drutva.
Kapital: instrumenti privredne proizvodnje i novac koji se koristi za nji
hovu kupovinu.
Komodifikacija: proces pretvaranja bilo kog objekta, osobe ili simbola u
robu koja se moe kupiti i prodati na tritu.
Ljudski kapital: jo jedan nain da se rad oznai kao element privrede.
Multinacionalne kompanije: kompanije koje su smetene u jednoj ze
mlji, a posluju u drugim zemljama.
Oligopol: mali broj kompanija koje dominiraju u odreenom sektoru
trita.
Postindustrijalizacija: faza u industrijskoj privredi u kojoj je vei deo
radne snage zaposlen u uslunom sektoru, za razliku od industrijske
faze, u kojoj je veina radne snage uposlena u proizvodnji robe.
Preduzetnitvo: oblici organizacije i sposobnost upravljanja tehnologi
jom, kapitalom i radom.
Primarni sektor: deo privrede koji se odnosi na prikupljanje prirodnih
resursa.
Privredni sistem: organizacija tehnologije, kapitala i rada u strukture
koje slue za skupljanje prirodnih resursa, proizvodnju robe i usluga,
te njihovu raspodelu lanovima drutva.
Rad: obavljanje privrednih aktivnosti.
Sekundarni sektor: deo privrede koji se odnosi na pretvaranje sirovina u
robu i proizvode (proizvodnja).
Tehnologija: sistem simbola organizovanih u znanje o tehnikama mani
pulacije okolinom.
Tercijarni sektor: deo privrede koji se odnosi na pruanje usluga.

Glava 18

SISTEM VLADAVINE
Nastanak politikog poretka1
Tokom veeg dela ljudske povesti skupine lovaca i skupljaa lutale su
zemljom bez potrebe za voom koji bi govorio drugima ta da rade. Po
vremeno bi se, moda, pojavio neki voa, ukoliko bi dolo do sukoba sa
drugim plemenom ili usled nekih drugih problema koji zahtevaju doslednu
organizaciju ljudi. Nekoliko skupina lovaca i skupljaa, koje su preivele sve
do prolog veka, odbijalo je da bilo kome poveri preveliku vlast. Nekome bi
moda dodelili ugled, ali ne i mo da im nalae ta treba da rade. Zapravo,
ljudi bi ismevali svakog ko je mislio da je bolji od ostalih. Nekoliko popula
cija lovaca i skupljaa, kao to su australijski Aboridini, imalo je politike
voe i ulazilo je u sukobe sa grupama na susednim teritorijama. Sukob stva
ra potrebu za voama koje mogu da organizuju ljude i usmeravaju borbu,
iako neki smatraju da su se Aboridini nekad bavili hortikulturom i da su,
prilikom migracije preko velike ravnice koja je nekad povezivala Novu Gvi
neju i Australiju, sa sobom doneli sukobe i tradiciju postojanja voa. Ipak,
sa izuzetkom Aboridina u Australiji, vei deo lovaca i skupljaa, izgleda,
nije ni imao zaetke vlasti. Dakle, tokom veeg dela ljudske povesti vlast ili
dravno ureenje nisu postojali.
Postavlja se pitanje zato bi se ljudi podredili voama? Odgovor je jedno
stavan: poto je broj stanovnika rastao, nisu imali mnogo izbora. Drutveni
ivot nije vie mogao da se zasniva na neformalnim organizacijama ili na
srodnikim vezama u malim grupama. Bile su neophodne voe koje bi go
vorile drugima ta da rade i koje bi usmeravale i organizovale zajednike
aktivnosti i, ukoliko je potrebno, kontrolisale devijantnosti i sukobe. Poto
je nainjen ovaj korak, roena je dravna uprava i vie nije bilo povratka na
odnose mahom neprinudnog karaktera izmeu lovaca i skupljaa (Carneiro, 1970; Fried, 1967; Lenski, 1966; Lenski, Lenski & Nolan, 1991; Maryanski
& Turner, 1992; J. Turner, 1972; 1997; 2003).
1 Autor koristi englesku re polity, koja oznaava politiki reim ili poredak. Ne bi bilo pogreno da je
umesto toga upotrebljena i fraza politiki sistem (prim. prev.).

352

Sociologija

Osnovni elementi svih politikih poredaka

Svi politiki sistemi zasnivaju se na konsolidaciji i upotrebi moi, tj. na
kapacitetu (sposobnosti) jedne grupe aktera da utie na ponaanje drugih.
Mo lei u rukama voa, koje donose obavezujue odluke za lanove dru
tva i koje usmeravaju drutvenu aktivnost. Voe se nalaze na elu admi
nistrativne strukture, koja prenosi njihove odluke i nadgleda sprovoenje
nareenja. Dakle, u samoj sutini, sistem vladavine se sastoji od moi voa
koje upravljaju aktivnostima u drutvu preko administrativnih struktura.

Osnove moi
Postoje etiri osnove moi (J. Turner, 1995; 2003):
(a) upotreba prisile ili fizike sile;
(b) upotreba simbola i ideologija;
(c) organizacija administrativne kontrole; i
(d) manipulacija materijalnim podsticajima.
Razmotriemo svaku od ovih osnova.
1. Prinudna osnova moi. Politike voe uvek nastoje da steknu mo
prinude, tj. da fiziki prisile druge da rade po njihovoj volji. Prava prinuda je
najee nepotrebna, jer je sama pretnja fizikom silom obino dovoljna da
navede ljude da postupaju prema nareenjima. Prinuda kao osnova vlasti
kratkorono moe da bude vrlo efikasna, ali ako se voe previe oslanjaju
na prinudu nezadovoljstvo se nagomilava i ljudi konano ponu da pruaju
otpor. Sem toga, poto prinuda postane primarna osnova moi, potrebno je
mnogo ulaganja u njeno stalno sprovoenje, jer ljude treba neprestano nad
gledati, a potrebno je i odravati stajau vojsku odanu voama. Uz to, treba
razviti i administrativne strukture koje bi vodile rauna o tome ko ta radi i
nalagale zatvorske ili smrtne kazne za one koji se ne pokoravaju nareenji
ma. Ipak, Josif Staljin je bio odgovoran za smrt oko 20 miliona ljudi u Rusiji
tokom nekoliko decenija, a vea opasnost od pobune nije ni postojala. Za
svrgavanje irakog voe Sadama Huseina, koji je vei deo svoje vladavine
zasnovao na prinudi, bilo je potrebno da Sjedinjene Drave interveniu u
Iraku. Dakle, mo zasnovana na prinudi moe postojati decenijama.
2. Simbolika osnova moi. Simboli organizovani u ideologije mogu da
pokrenu ljude. Kada se koristi simbolika osnova vlasti voe se pozivaju
na kulturnu tradiciju, religiozna ubeenja, istoriju, zakone, ustav, razliito
znamenje (npr. zastave) i na praktino svaki simbol koji ima mo da po
krene ljude. Obino se voe koje se uspeno slue simbolima smatraju ka
rizmatskim voama, jer umeju da utiu na narod posredstvom ideologija.
Na primer, u Iranu je, posle revolucije 1979. godine, svetenstvo uspeno
iskoristilo religijske simbole da bi ozakonilo svoju vlast, koja je, kako se ini,
tek nedavno poela da slabi. Slino tome, bez prisustva amerikih snaga
u Iraku, svetenstvo bi verovatno pribeglo religijskim simbolima kako bi
preuzelo vlast.

Sistem vladavine

353

Ipak, simbolika osnova moi ne mora da bude deo prevratnikog scena

rija. Politikim voama se daje legitimnost posredstvom simbola koji potvr
uju da oni imaju pravo donoenja obavezujuih odluka za ostale lanove
drutva. Ovi simboli legitimiteta - kao u sluaju kada se ustavom i zakonom
voama da pravo da reguliu ponaanje ostalih lanova drutva - mogu da
imaju dosta slabiji uticaj od religijskog sistema uverenja. Da bi vlast voe
potrajala on mora da razvija simboliku mo kako bi postigao da ga ljudi
vide kao osobu koja ima puno pravo da vlada.
3. Administrativna osnova moi. Kontrola moe da se odvija posred
stvom administrativnih struktura. Kada voe osnuju strukture koje e pre
nositi njihova nareenja i nadgledati njihovo izvravanje njihova mo se
znatno uveava. Oni lino ne moraju da koriste mo, ve to umesto njih
ine funkcioneri u administrativnom sistemu, a poto se uspostavi iroka
administrativna struktura mo da se vlada drutvom dramatino se iri.
Tada je mogue sprovoenje velikih projekata: prikuplja se porez, policija i
vojska se organizuju, oformljuju se tela za sprovoenje posebnih aktivnosti
i sl.
Ne samo da administrativna struktura postaje koristan instrument, po
mou koga voe sprovode svoje odluke, ve i sama struktura, odmah po
uspostavljanju, postaje izvor moi. Rukovodioci (administratori) postaju
moni jer su deo strukture koja moe da izdaje nareenja drugima i da nad
gleda njihovo sprovoenje, esto i bez znanja pretpostavljenih. Ova vlast se
moe zloupotrebiti, ali administrativni sistem esto predstavlja jedini izvor
politike stabilnosti u drutvima koja prolaze kroz periodine revolucije,
kao to je bio sluaj u Francuskoj u osamnaestom i devetnaestom veku, ili za
vreme haotinog perioda koji je usledio nakon raspada Sovjetskog Saveza.
4. Mo zasnovana na materijalnim podsticajima. Ljude je posredstvom
materijalnih podsticaja mogue navesti da rade ono to voe ele. Ukoli
ko se nareenja potuju - sledi materijalna nagrada; ukoliko se ogluuje o
nareenja - materijalna sredstva se uskrauju. Sve voe jednom ponu da
nameu poreze, uzimajui viak sredstava, koji potom selektivno vraaju,
odnosno rasporeuju, kako bi obezbedili ispunjenje svojih nareenja. Na
ravno, veliki deo se koristi na odravanje privilegija elite, a voe e gotovo
uvek nastojati da pruaju ili uskrauju materijalne pogodnosti kako bi kontrolisale lanove populacije.
U savremenim drutvima materijalni podsticaji esto se nude u obliku
subvencija i poreskih olakica kako bi se podstakle odreene vrste aktiv
nosti. Sem toga, vlada esto kupuje robu odreenih proizvoaa, ime subvencionie njihove aktivnosti - kao u sluaju kada vlada odabere jednog
proizvoaa od koga dobavlja vojnu opremu. Dakle, vlada se sve vie osla
nja na podsticaje, pomou kojih navodi ljude da ispunjavaju njene zamisli
i ciljeve.

354

Sociologija

Svaka vlada na svoj nain koristi ove etiri osnove moi. Na primer, pri
nudnu osnovu moi esto dopunjuje administrativna birokratija koja organizuje prinudnu silu, nadgleda potovanje direktiva i kanjava one koji
se ne pokoravaju volji vlasti. Totalitarizam se, na primer, u velikoj meri
zasniva na prinudnoj i administrativnoj osnovi vlasti. Neko demokratsko
dravno ureenje i dalje e koristiti prinudnu silu i veliku administrativ
nu strukturu, ali e se mnogo vie oslanjati na simbole legitimiteta (poput
onih zabeleenih u zakonu i ustavu) ili na materijalne podsticaje (poreske
olakice i subvencije), kako bi navelo ljude i organizacije da na dobrovoljnoj
osnovi odlue da rade ono to vlada eli.

Nastanak drave
Sistem vladavine se vremenom irio i postajao birokratski organizovan.
Nakon pojave birokratije moe se govoriti o dravi (Weber, 1922). Drava
je, dakle, najuoljivije ispoljavanje administrativne osnove vlasti. Birokra
tija je isprva bila povezana sa srodstvom, ali poto je postojala potreba za
sposobnijim i spretnijim rukovodiocima (administratorima), makar samo
za prikupljanje poreza, kao i potreba za efikasnom policijom i vojskom radi
odranja reda i odbrane teritorije, javile su se birokratske strukture koje
nalikuju Veberovim idealnim tipovima opisanim u dvanaestoj glavi.
Poto je oformljena velika, birokratska drava, sposobna da se izdrava,
javljaju se vee mogunosti - mogu da se izvode javni radovi, vode ratovi sa
udaljenim narodima i da se upravlja prostranijim teritorijama. Usled svega
toga obim vladine aktivnosti raste, a ograniavaju je dva faktora: kapacitet
privrede da izdri taj rast i spremnost stanovnitva da ga prihvati. Drave su
tokom istorije nebrojeno puta propadale jer su pruale finansijsku podrku
elitama i povlaile rizine vojne poteze (Goldstone, 1990; Skocpol, 1979),
to je slabilo dravu i uinilo je ranjivom na napade drugih, monijih dra
va i na pobune nezadovoljnog naroda.
Drava zapoinje birokratsku organizaciju donoenja odluka. Najpre je
na elu dravnog aparata, sainjenog od poreznika, rukovodilaca, vojske i
policije, bio monarh, iji je poloaj bio nasledan i iju je vlast uglavnom legitimisala (potvrivala) religija. Taj oblik drave nije racionalna birokratija
u Veberovom smislu, jer su u njoj i dalje zastupljene rodbinske veze i pokro
viteljstvo. Taj oblik moi karakteristian je za agrarna drutva.
Moderna, birokratska drava pojavljuje se sa industrijalizacijom, njeni
lanovi se biraju na osnovu vetine i kompetencije, a kljuni lanovi, koji
donose odluke, sve ee se biraju demokratskim putem. Religija prestaje
da bude glavni simbol legitimiteta, zamenjuju je zakoni i ustav kao glavne
osnove simbolike vlasti.

Sistem vladavine

355

Razlike meu modernim dravama mogu se videti na osnovu nekoliko

elemenata. Jedan od njih je stepen racionalnosti dravne birokratije, koji
pokazuje u kojoj su meri poloaji dodeljeni na osnovu strunosti i sposob
nosti slubenika. Drugi element je stepen centralizacije moi i donoenja
odluka. U nekim dravama donoenje odluka i mo su koncentrisani, dok
su u drugima vie decentralizovani. Naredni element pokazuje u kojoj se
meri drava uplie u drutveni ivot (dravna intervencija). Neke drave se
meaju u vei deo drutvenog i privrednog ivota, to je bio sluaj sa starim
komunistikim drutvima iz prolog veka, u kojima je drava kontrolisala
vei deo vlasnitva i odreivala proizvodne kvote, kao i cenu robe i uslu
ga. Za razliku od njih, druge drave dozvoljavaju drutvenim i privrednim
akterima znaajnu autonomiju, kao to je sluaj u Sjedinjenim Dravama.
Postoje i drave koje spadaju u grupu izmeu ova dva ekstrema - amerikog
i starog sovjetskog modela - u kojima vlasti reguliu dobar deo drutvenog
ivota, a privredni ivot u znatno manjoj meri.
Stepen demokratinosti je glavni kriterijum po kome se moderne drave
razlikuju. Demokratija je uslovljena merom u kojoj se na redovnim i slo
bodnim izborima odluuje ko e zauzeti kljune poloaje u dravnoj upravi
i koliko dugo e na njima ostati. U nekim drutvima - to je bio sluaj sa
zemljama biveg komunistikog bloka, a za neke od njih to i danas vai demokratija je tek u povoju. Za razliku od njih, stepen demokratije je u
nekim zapadnoevropskim zemljama i u Sjedinjenim Dravama tako visok
da je prisutna glasaka apatija (naroito meu mlaim glasaima).
Jo jedan faktor koji je povezan sa stepenom demokratije jeste podela
vlasti. U svim modernim dravama sudska, izvrna i zakonodavna vlast su
odvojene, ali se autonomija koju ove grane vlasti imaju u donoenju obavezujuih odluka razlikuje od drave do drave. U nekim dravama na sudsku
i zakonodavnu vlast u velikoj meri utiu elnici izvrne vlasti, esto i vie
nego to je uobiajeno. U drugim dravama prisutna je vea autonomija, jer
izabrana zakonodavna tela i sudije (sudska vlast) imaju nezavisnu mo da
proveravaju i dovode u red izvrnu vlast, kao i da se meusobno kontroliu.
Naredni kriterijum po kome se razlikuju dravna ureenja predstavlja
stepen legitimiteta i potrebe za sprovoenjem prinude. Ta dva inioca su
uglavnom povezana: dravni sistemi sa niskim stepenom legitimiteta ili sa
slabom osnovom simbolike vlasti moraju da se oslone na prinudnu silu
ili na pretnju silom, dok sistemi sa visokim stepenom legitimiteta obino,
mada ne i uvek, saglasnost postiu pozivanjem na simbole i posredstvom
materijalnih podsticaja. Meutim, sila je esto neophodna, ak i u drav
nim sistemima visokog legitimiteta, kada odreeni segmenti populacije ne
prihvataju odluke vlasti - kao to je bivao sluaj u Americi oko problema
vezanih za integraciju u kolstvu, javni prevoz, abortus i druga pitanja oko
kojih je javno mnjenje podeljeno. Dakle, drave se razlikuju po stepenu

356

Sociologija

uoptenog ili difuznog legitimiteta, koji podrazumeva da se osnovna struk

tura i funkcionisanje drave smatraju odgovarajuim ak i kada je prisutno
neslaganje populacije sa odreenim odlukama vlasti.

Tendencije u organizaciji vlasti

Poto su ljudi stvorili sistem vladavine vie nije bilo povratka na pret
hodne oblike organizacije. Negativne strane vlade su kontrola i regulacija
koje ona namee. Sem toga, kako tvrde sve teorije konflikta, mo najee
upotrebljava manjina koja eli da od veine oduzme resurse. Kako se tokom
razvoja ljudskih drutava vlast uvrivala - poveavala se i nejednakost,
makar sve do industrijske i postindustrijske ere (Lenski, 1966). S pozitivne
strane gledano, vlada omoguava drutvu da obavlja vie stvari, to esto
utie na poveanje ivotnog standarda. Kako se sistem vlasti irio tako se
irio i njegov kapacitet da podstie nove vrste privredne proizvodnje, gradi
kole i iri obrazovanje, finansira zdravstvo, gradi transportne i komunika
cione infrastrukture, prua socijalnu pomo, daje subvencije za stanovanje
(socijalno stanovanje) i organizuje jo mnogo aktivnosti koje bez vlade ne
bi bilo lako obaviti.
Poto se sistem vladavine irio sa industrijalizacijom i postindustrijalizacijom mogue je uoiti neke tendencije u njegovoj organizaciji. One nisu
univerzalne ili neizbene, ali, ukoliko uporedimo razliite oblike dravne
uprave irom sveta, uoiemo zajednike procese u organizaciji etiri osno
ve vlasti, a to su:
(a) proirenje administrativne osnove;
(b) birokratizacija administrativne baze na osnovu racionalno-legalnog
autoriteta;
(c) centralizacija etiri osnove vlasti;
(d) primena zakona kao simbolike osnove vlasti;
(e) pojaana upotreba materijalnih podsticaja;
(f) neto manja primena prinude; i
(g) demokratizacija.
Razmotriemo ukratko svaku od ovih tendencija, uz ponovnu napome
nu da je re samo o tendencijama, a ne o neminovnosti.

Veliina vlade
Uz porast stanovnitva, privrede i teritorije drutva - uveava se i vla
da. Postoji vie aktivnosti koje treba regulisati, kontrolisati i uskladiti, pa je
neizbeno da obim vlasti raste. Iako se ljudi esto protive irenju dravne
uprave, a naroito plaanju poreza (iz koga se dravnim zvaninicima ispla
uje dohodak), ipak ne postoji drugo reenje osim da vlada bude velika.

Sistem vladavine

357

Jednostavno, postoji previe problema kojima se treba pozabaviti, a za koje

jedino vlada moe da ponudi reenja. Naveemo neke probleme koji zahtevaju vladinu intervenciju i regulaciju: kriminal i devijantnost; izgradnja puteva, luka i aerodroma; finansiranje obrazovanja; nadgledanje profesionalne
etike u profesijama kao to su medicina i pravo; pruanje socijalne pomoi; izgradnja dravne odbrane; obezbeenje primene ugovora; regulisanje
moguih zloupotreba na tritu, u oblasti radnih odnosa, rada u fabrikama
i zdravstva; nadgledanje i kontrola degradacije ivotne sredine; a lista bi
mogla jo da se nastavi. Za reenja ove skraene liste problema ne postoji
adekvatna alternativa vlasti. Svidelo se to nama ili ne, vlada e nastaviti da
raste.

Birokratizacija vlasti
Birokratije su nastale kako bi se organizovale aktivnosti velikog obima, a
prve birokratije su se pojavile u oblasti dravne uprave (iako je i religija dala
doprinos stvaranju birokratije). Voenje ratova, prikupljanje poreza, izvo
enje javnih radova, policija, razvijanje sudskog sistema, kao i mnoge druge
aktivnosti, jednostavno iziskuju organizaciju veeg broja ljudi koji e sve
nadgledati i upravljati raspodelom zadataka i aktivnosti. Veberovo vienje
birokratije kao konanog oblika racionalno-legalne vlasti nije daleko od
realnosti, jer se vladine aktivnosti sve vie organizuju u strukture u kojima
su jasno naznaene linije vlasti, koje imaju specijalizovane funkcije i organe
sa jasnom podelom rada, koje podnose detaljne izvetaje, imaju formalna
pravila, zahtevaju tehniku kompetenciju, i u kojima zaposleni u vladi grade
karijeru. Istina, u nekim se drutvima porodine veze ili religiozna ubeenja meaju u poslove racionalno-legalne vlasti, a pol, klasna i etnika pri
padnost takoe mogu umanjiti racionalnost, kao to i politika ili ideoloka
opredeljenja mogu da budu uslov za stupanje u administrativnu birokratiju.
Ipak, kako dunosti i zadaci vlasti postaju sve iri i sloeniji, sve vie se
upoljavaju i unapreuju ljudi koji su to zavredili svojim obrazovanjem i
talentom, a ne na osnovu porodinog porekla, klase, pola, etnike i religij
ske pripadnosti i slino. ak i u krajnje totalitarnim drutvima, u kojima su
neracionalni elementi znaajni za izbor vrha birokratije, racionalni kriterijumi (vetina, obrazovanje i strunost) odluuju u sprovoenju strategija i
odabiru osoblja za veinu poloaja u dravnoj birokratiji.

Centralizacija vlasti
Iako vlast svoj uticaj proiruje na sve vie razliitih aktivnosti jasno je da
postoji tenja ka centralizaciji vlasti. Izvrna grana vlasti sve vie upravlja
aktivnostima u industrijskim i postindustrijskim drutvima, ak i u onim
poput Sjedinjenih Drava, u ijem se ustavu navodi princip podele vlasti
i u ijem je federalnom sistemu vei deo vlasti decentralizovan na drave,
okruge i optine. Do centralizacije dolazi jer neke zadatke jednostavno mo-

358

Sociologija

raju kontrolisati vrhovni nivoi administrativne osnove vlasti, a meu njima

su vojna odbrana, finansiranje infrastruktura, donoenje privrednih mera,
finansiranje kolstva, socijalne pomoi, zdravstva i druge aktivnosti. Narav
no, u represivnim reimima, u kojima je vlast dugo bila centralizovana, kao
u Kini i Rusiji na primer, zapravo moe doi do manje centralizacije vlasti.
Ipak, ak i kada mo totalitarnih reima bude slabila, birokratije e ostati
centralizovane, a najvii izvrioci reima sprovodie koordinaciju drugih
grana vlasti (npr. sudske i zakonodavne vlasti). A u decentralizovanijim fe
deralnim sistemima, kao to su Sjedinjene Drave, tokom poslednjih 75 go
dina prenelo se vie vlasti i ovlaenja na izvrnu granu federalne vlasti.

Znaaj zakona
Kako se drutva uslonjavaju poveavaju se i problemi koordinacije i
kontrole budui da postoji vie aktivnosti koje treba usmeriti, treba reiti
vie sukoba, nadgledati vie ljudi i organizacija, kontrolisati vie devijantnosti. Uopte, sve je vie aktivnosti koje je neophodno regulisati pravilima,
zakonima i sudskim sistemom. Zaista, bez dobro ureenog pravnog sistema
drutva nikad ne bi mogla da postanu velika i sloena. Poto je zakon postao
vrlo vaan za funkcionisanje drutava sve je znaajniji i kao oblik simboli
ke osnove vlasti. Ukoliko sloena drutva ele da budu dinamina vladavinu
treba zasnovati na zakonu, pre nego na otvorenoj prinudi. Najoptije pravne
osnove, stoga, esto uobliene u ustavnu povelju koja propisuje prava i oba
veze vlade i graana, postaju glavni izvor legitimiteta u dravi. Sve rede se
smatra da je vlast od Boga, sem u nekoliko islamskih drutava, pa vladari
sve ee imaju legalno pravo da upravljaju dravom, ali moraju da ispunja
vaju i obaveze odreene pravnim sistemom. Pravni sistem odreuje proce
duru izbora elnika drave (obino putem glasanja), kao i njihove obaveze,
a uz to i ograniava njihova prava i mo (i zloupotrebu moi). Voe mogu
da ostanu na vlasti sve dok potuju zakon. Na taj nain zakon legitimie
njihovu vlast i prua mehanizam posredstvom koga se obavlja dobar deo
koordinacije i kontrole aktivnosti u drutvu.

Sve vei znaaj materijalnih podsticaja

Sa dolaskom faza industrijalizacije i postindustrijalizacije u kapitalisti
kim sistemima vlada vie ne nastoji da kontrolie sve privredne aktivnosti
ili da poseduje sredstva privredne proizvodnje. ak se i u drutvima koja
imaju tradiciju dravnog vlasnitva nad preduzeima uoava jasna tenden
cija u novoj globalnoj privredi, koja podrazumeva da vlade prodaju svoj
udeo u vlasnitvu, preputajui finansiranje kompanija privatnom kapitalu
i tritima. Ipak, vlade pokuavaju da usmere privrednu aktivnost na makroplanu, i to u vie oblasti. Vlade uvek nastoje da reguliu ponudu novca,
a naroito strukture koje utiu na ponudu novca, kao to su banke i finansijska trita. Sem toga, vlade uvek pokuavaju da ostvare odreene ciljeve

Sistem vladavine

359

produktivnosti i privrednog rasta, a izvode i razliite projekte, poev od

nacionalne odbrane, preko zdravstva i obrazovanja, do kontrole zagaenja,
koje finansiraju novcem od poreza. Da bi mogla da regulie trite nov
ca, postie eljene privredne ciljeve i izvodi projekte vlada sve vie koristi
materijalne podsticaje, pomou kojih navodi ljude i organizacije da deluju prema njenoj zamisli. Vlade nude poreske olakice (ili rupe u zakonu),
selektivno troe novac, daju direktne subvencije (kolama, aerodromima,
eleznici, vojnim dobavljaima i dr.), te, uopte, pokuavaju da korienjem
materijalnih podsticaja usmere aktivnosti u eljenom pravcu. Oni koji se
kreu u smeru koji vlada smatra poeljnim dobijaju materijalne povlastice,
dok se kazne i druge destimulativne mere nameu onima ije se aktivnosti
karakteriu kao nepoeljne. Sve vie se pribegava materijalnim podsticajima
jer su aktivnosti u drutvu jednostavno previe sloene da bi administrativ
ne strukture mogle direktno da ih usmeravaju, a industrijska drutva koja
su to pokuala suoavaju se sa preobimnom i represivnom dravnom birokratijom, privrednim zastojem i neposlunim stanovnitvom.

Smanjenje prinudne represije

Prinuda je svugde prisutna - na Bliskom istoku, u Kini, junoj Aziji, La
tinskoj Americi i, naravno, u Sjedinjenim Dravama; ona nee nestati, jer je
neophodna. Meutim, u postindustrijskim drutvima, u kojima preovlauje
vladavina zakona i gde su materijalni podsticaji obino dovoljni da navedu
ljude da deluju po zamisli vlasti, sve je manje neophodna stalna upotreba
prinude od strane represivnog dravnog aparata. Iako je prinuda u mnogim
drutvima prisutna u velikoj meri, umerena i odabrana upotreba prinude
ea je od neprestane represije. Meutim, ukoliko se previe pribegava re
presiji i administrativnim strukturama potrebnim za njeno sprovoenje,
drutva postaju manje dinamina. Produktivnost opada, nezadovoljstvo ra
ste, a fiskalna kriza postaje hronina, to je naroito oigledno u nastajuem
svetskom poretku.

Demokratizacija
Naravno, postoje mnogi represivni reimi u kojima se vladari ne bira
ju, ili je, pak, ishod izbora unapred poznat. Ipak, u industrijskim i gotovo
svim postindustrijskim drutvima uoljiv je postepen i lagan zaokret ka
demokratiji. Zaposleni u organima zakonodavne, upravne i izvrne grane
vlasti sve ee se biraju na osnovu strunosti, a jedan od razloga je to to
kapitalizam, koji podrazumeva otvorena i slobodna trita koja omogua
vaju ljudima da izraze svoju volju i sami izaberu ta e kupiti, stvara jednu
ideologiju izbora, ali ne samo na tritu, ve i politiku. Sem toga, ograni
enja vlade naruavaju dinamiku kapitalizma, to ne ide u prilog odranju
totalitarnih reima. Drugi razlog za demokratizaciju predstavljaju napredna
postindustrijska drutva i organizacije za razvoj, kao to su Svetska banka

360

Sociologija

i Meunarodni monetarni fond, koji neprestano pritiskaju manje razvijene

reime, dajui im kredite za demokratizaciju. Obrazovanje stanovnitva je
jo jedan faktor koji omoguava demokratizaciju drutva. Pismeni i obra
zovaniji ljudi su kritiki nastrojeni prema politikoj represiji i ele da imaju
vie izbora u ivotu, iako represivni reimi esto podstiu obrazovanje i po
tiskuju kritinost, kao to su to dugo inili Sovjetski Savez i Kina, a mnoge
zemlje islamskog sveta i dalje ine. Ipak, zahvaljujui obrazovanju, ljudi zai
sta proiruju vidike i poinju da se interesuju za rad vlasti. Globalizacija na
svim nivoima predstavlja jo jedan faktor koji omoguava demokratizaciju.
Internet je umanjio efikasnost represije, istovremeno pruajui nove prili
ke mnogim ljudima. Dinamika svetskih trita primorava vlade da smanje
kontrolu nad domaim tritima ukoliko ele da budu igra na svetskoj pri
vrednoj sceni. Privredni razvoj u represivnim drutvima, koja pokuavaju
da stupe na svetska trita, zahteva irenje obrazovanja, a ono, pak, podstie
na zaokret ka demokratiji.
Bez sumnje, i dalje e postojati manje demokratska drutva, a bie i onih
koja e se zaokrenuti ka represivnijim reimima. Moda nee doi do kra
ja istorije, kada e demokratija i kapitalizam prevladati, ali danas je jasno
prisutna tendencija upravljena ka demokratizaciji. Ljudi sve vie sami odlu
uju kome e predati vlast u ruke.

Ameriki sistem vladavine

Dravno ureenje Sjedinjenih Amerikih Drava modernog je birokrat
skog karaktera. Uprkos naem gunanju i albama na neefikasnost drav
ne birokratije, birokratija je racionalna. Vlast je relativno decentralizovana,
iako je prisutna tendencija ka izmetanju vlasti od lokalnih zajednica ka
vlasti federalnih jedinica, od vlasti federalnih jedinica ka federalnoj vlasti,
a u okviru federalne vlasti - od zakonodavne i sudske ka izvrnoj vlasti.
Dravno meanje u privredu verovatno je najmanje u industrijskim ili po
stindustrijskim drutvima. Vlast je demokratska, iako posebni interesi, koji
uestvuju u finansiranju kampanja, kao i glasaka apatija, podrivaju nivo
demokratije. Podela vlasti na sudsku, izvrnu i zakonodavnu i dalje je jasna,
iako je sve slabija. Nivo difuznog legitimiteta je visok i zaodenut u kulturne
simbole ispunjene emocijama (npr. zastavu i ustav), iako je prisutno nesla
ganje oko pojedinih socijalnih pitanja. Pribegavanje prinudi je retko, mada
neslaganja oko odreenih drutvenih problema, kao i visoke stope krimi
nala, primoravaju na upotrebu sile i prinude. Korienje podsticaja u vidu
poreskih olakica i drugih oblika subvencija veoma je rasprostranjeno. Iako
su administrativne strukture vlasti dosta iroke, to je sluaj sa svim indu
strijskim i postindustrijskim drutvima, one nisu tako obimne kao u veini
drugih postindustrijskih drutava.

Sistem vladavine

361

Struktura amerikog sistema vladavine

Kao to je poznato, Sjedinjene Drave su federalni sistem, sa podelom
vlasti na izvrnu, zakonodavnu i sudsku vlast. Ova podela vlasti na tri gra
ne prisutna je na svim nivoima vlasti: federalnom, dravnom, okrunom i
gradskom nivou. Svi organi zakonodavne vlasti - od gradskih vea i okru
nih saveta, preko narodnih skuptina, do federalnog Kongresa - biraju se
na izborima, dok se u izvrnoj i sudskoj vlasti samo neki poloaji dodeljuju
nakon glasanja. Osim toga, biraju se i najvii dravni i federalni rukovo
dioci - guverner i razliiti dravni inovnici, kao i predsednik na federal
nom nivou. Na lokalnom nivou biraju se neki gradonaelnici, dok drugi
gradonaelnici, kao i gradski menaderi, zauzimaju poloaj bez prethodnog
glasanja; neke sudije na gradskom i okrunom nivou se biraju, iako se na
dravnom i federalnom nivou poloaji dodeljuju bez glasanja, uz odobrenje
zakonodavnih tela. Mnoge elnike kljunih organa vlasti, koji ine admini
strativnu osnovu vlasti, postavljaju organi izvrne vlasti, uz odobrenje za
konodavne vlasti, a mnoge birokrate u nadletvima ovih elnika vladini su
slubenici sa iskustvom.
Poput vlada irom sveta, i amerika vlast se na gradskom, okrunom, dr
avnom i federalnom nivou iri uporedo s porastom broja drutvenih pita
nja i problema kojima se treba pozabaviti. Sistem dravne uprave danas je
vie birokratizovan i centralizovan nego pre pedeset godina. Kljuni inioci
u birokratiji obrazovaniji su i profesionalniji nego pre pola veka. I, uopte,
politika korupcija je manja nego u prethodnim generacijama. Ipak, uprkos
ovim poboljanjima na polju efikasnosti i ispravnosti vlade, neke nedoumi
ce i dalje opstaju.

Rast vlade
Veina Amerikanaca smatra da je vlada preglomazna, a naroito fede
ralna vlada. To zapravo nije tano. Naime, kao to se vidi iz tabele 18.1,
lokalne vlade i vlade federalnih jedinica su se proirile, dok se federalna
vlada smanjila, ukoliko se veliina vlade meri brojem zaposlenih na razli
itim nivoima vlasti. Na primer, broj zaposlenih u vladi na svim nivoima
porastao je za 20% u periodu od 1980. do 1999. godine. Naravno, i broj
stanovnika se otprilike za toliko poveao, pa se moe zakljuiti da se broj
zaposlenih u vladi nije mnogo poveao ukoliko ga uporedimo sa brojnou
populacije. Meutim, broj zaposlenih u federalnoj vladi opao je sa 2,9 miliona 1980. godine (i 3,1 milion tokom osamdesetih godina prolog veka) na
oko 2,7 miliona zaposlenih 1999. godine, dok je broj zaposlenih u vladama
federalnih jedinica porastao sa 13,3 miliona 1980. godine na 17,5 miliona u
1999. godini, a broj zaposlenih u lokalnim vladama (gradskim i okrunim
optinama) porastao je sa 9,6 miliona 1980. godine na 12,7 miliona radnika
1999. godine. Taj rast vlasti na lokalnom nivou i nivou federalnih jedinica
belei se u svim politikim postavama - i demokratskim i republikanskim.

Sociologija

362

Ipak, federalna vlada se smanjila za vreme mandata demokrata, a proirila

se za vreme republikanske vlade - suprotno politikim ideologijama ovih
stranaka.
Tabela 18.1. Broj zaposlenih u vladi (u milionima)
Nivo vlasti
Godina

Broj civilnih
slubenika u
federalnoj vladi

1999.

2,7

1995.

Broj zaposlenih u Broj lokalnih

vladama federalnih slubenika u
jedinica gradskim, okrunim i
optinskim vladama
17,5

12,7

2,8

16,6

11,1

1990.

3,1

15,3

10,1

1985.

3,1

13,7

9,7

1980.

2,9

13,3

9,6

Vlada i poreska politika

Mnogi Amerikanci smatraju da plaaju previsok porez. Zapravo, svaki
politiar koji kae da je poveanje poreza neophodno - politiki je prak
tino mrtav. Tek nekolicina njih postavlja pitanje: da li je porez u Americi
vii nego u drugim privredno razvijenim zemljama? Odgovor je oigledno
negativan, to se vidi iz tabele 18.2. Ove podatke prikupila je Organizaci
ja za ekonomsku saradnju i razvoj, koja predstavlja jedan od boljih izvora
komparativnih podataka.
Tabela 18.2. Ukupni poreski prihodi u razvijenim zemljama, izraeni kao procenat BDP-a
vedska

52,0

Danska

49,8

Finska

46,2

Belgija

45,9

Francuska

45,2

Austrija

44,4

Norveka

43,6

Italija

42,7

Holandija

41,0

Kanada

37,4

Velika Britanija

37,2

Nemaka

37,0

Sistem vladavine

363

Novi Zeland

35,2

vajcarska

35,1

Irska

32,2

Australija

29,9

SAD

28,9

Japan

28,4

Izvor: Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD, 2000: 6768); videti i: Campbell (2004: 140).

U tabeli 18.2. naveden je poreski prihod razvijenih zemalja Evrope, uz

Japan, Novi Zeland, Australiju i Sjedinjene Drave, a izraen je kao procenat
bruto domaeg proizvoda (BDP), to je najbolji nain za uporeivanje poreskog optereenja. Poto su sva ta drutva visokoproduktivna i imaju visok
dohodak po glavi stanovnika, porez prikazan kao procenat bruto domaeg
proizvoda dobar je nain za sticanje slike relativnog poreskog optereenja
lanova drutva. Iz tabele se vidi da se Sjedinjene Drave nalaze na pretposlednjem mestu po ukupnom poreskom optereenju, ispred Japana, ali iza
svih drugih razvijenih evropskih zemalja, Novog Zelanda i Australije.
Dakle, Amerikanci ne plaaju vei porez od drugih graana privredno
razvijenih zemalja. Izgleda da Amerikanci ne ele da plaaju jednako vi
soke poreze kao druge nacije. Ipak, bez poreskih prihoda ispatale bi javne
usluge, pa ukoliko Amerikanci ne ele da plaaju poreze po istoj stopi kao
veina drugih ljudi u razvijenim zemljama sveta moi e da koriste manje
javnih usluga, to se odnosi na zdravstvo, prevoz, socijalnu zatitu, policiju,
vatrogasne slube, aktivnosti vlade, biblioteke, kvalitetno kolstvo i druge
usluge koje se isplauju novcem od poreza.

Problemi i nedoumice amerike vlasti

Da li postoji elita moi? Jasno je da, na svim nivoima vlasti, bolje organizovani i bogatiji pojedinci i organizacije imaju vie uticaja na politike od
luke nego siromani i neorganizovani. Velike rasprave se vode u sociologiji
i politikoj nauci oko toga da li na donoenje odluka u amerikom drutvu
vie utie elita moi ili, pak, mnotvo faktora (pluralizam). Zapoeemo sa
argumentom o pluralizmu.
Prema pluralistikom stanovitu, mo je vie podeljena i razloena nego
koncentrisana. Mo je koncentrisana u rukama razliitih interesnih grupa, s
tim da one esto imaju razliite ciljeve. Sem toga, njihova mo je ograniena
na mogunost stavljanja veta, tj. na blokiranje politikih odluka koje mogu
nakoditi njihovim interesima. Na nacionalnom nivou, razliite interesne

364

Sociologija

grupe, vezane za rad, naftu, ugalj, elik, proizvodnju automobila, ivotnu

sredinu i nacionalna udruenja (kao to su Amerika medicinska asocijaci
ja i Nacionalno udruenje vlasnika oruja) - organizuju se kako bi izvrile
uticaj na predsednika, elnike izvrnih odbora i lanove Kongresa povo
dom odreenih pitanja koja se tiu njihovih interesa (Kornhauser, 1961;
Rose, 1967). Ovako raznoliki interesi obezbeuju da nijedna elita moi nee
upravljati donoenjem odluka. Na primer, automobilska industrija moda
nee eleti da ispuni federalne propise o isputanju izduvnih gasova, ali e
se uvek sukobljavati sa borcima za zatitu ivotne sredine.
Slino je i na optinskom nivou: u uticanju na donoenje politikih odlu
ka razliite interesne grupe predstavljaju kontrateu jedna drugoj, to poli
tikom procesu daje pluralistiki karakter.
Za razliku od pluralistikog gledita, prema stanovitu elite moi, re
lativno mali broj elita ima nesrazmerno veliki uticaj na politike odluke.
Tokom pedesetih godina prolog veka sociolog Sesil Rajt Mils formulisao
je elitistiko shvatanje (Mills, 1959). Naime, on je pretpostavio postojanje
elite moi na nacionalnom nivou vlasti, odnosno postojanje tri uzajamno
povezane elite, koje imaju zajedniki interes u neemu to je nazvao voj
ni kapitalizam (military capitalism). Ove tri elite ukljuuju vojno osoblje,
rukovodioce velikih korporacija i mone lanove Kongresa. Elite moi se,
prema njegovom shvatanju, regrutuju iz tri sektora drutva - vojnog, pri
vrednog i politikog.
Mils je smatrao da se interesi tih elita vie preklapaju nego to se razila
ze. Vrhunsko vojno osoblje, na primer, zainteresovano je za uspostavljanje
sloenog sistema odbrane; velike amerike korporacije vole da sarauju sa
Pentagonom i sklapaju unosne ugovore o nabavci vojne opreme; politia
rima odgovaraju doprinosi koje im isplauju rukovodioci korporacija, kao
i profit od prosperiteta vojnih postrojenja i industrija odbrane u njihovim
oblastima, koje e kasnije koristiti u izbornim kampanjama.
Ipak, Mils je smatrao da u igri nije samo zajedniki interes. Ove elite se
kreu i uspostavljaju mnoge neformalne kontakte. Na primer, penzionisani
generali esto pristaju da rade za proizvoae vojne opreme. Politiari e
sto postaju deo privrednog lobija ili direktori kompanija. Aktivnosti elnika
regulatornih tela i predstavnika kabineta neprestano se kreu izmeu vlade
i industrije. Ove elite se povezuju i oslanjaju jedna na drugu, jer na taj na
in mogu da izvre ogroman uticaj na politike odluke. Mils je smatrao da
odluke vlade odraavaju zajednike interese i neformalne spone ovih elita
moi.
Naunici poput Vilijama Domhofa nastojali su da proire Milsovu ana
lizu, istraujui kako mala grupa elita zadrava svoju politiku mo (Domhoff, 1967; 1978). Domhof je pokuavao da pokae kako se drutveni,
ekonomski i politiki ivoti elita prepliu. Naime, on smatra da dolazi do
preplitanja razliitih elemenata - sklapanja brakova, lanstva u klubovima,

Sistem vladavine

365

istovremenog lanstva u nekoliko upravnih odbora kompanija, stanovanja

u istom kraju - kako bi se odrale privilegije jedne vie elite, koja, po njego
vim reima, vlada Amerikom.
Na nivou optina istraivanja su dovela u pitanje pluralistiko stanovite
o procesu donoenja odluka. Na primer, Domhof je pronaao mree elita
koje imaju nesrazmerno veliki uticaj na donoenje odluka (Domhoff, 1978).
Slino tome, tokom pedesetih godina prolog veka, Flojd Hanter je sprovodio istraivanje u Atlanti (Dordija) i zakljuio da postoji grupa od etr
desetak uticajnih ljudi, koja radi iza kulisa i utie na donoenje politikih
odluka (Hunter, 1953).
Na slici 18.1. prikazani su osnovni argumenti u ovoj dugotrajnoj debati
oko toga ,,ko vlada Amerikom. Zapravo, ispravne su obe vrste argumenata.
Nesumnjivo je da postoji elita bogatih ljudi, koja upravlja velikim ameri
kim korporacijama ili ih poseduje, i koja, u saradnji sa vojnim zvaninicima i kljunim lanovima Kongresa, ima nesrazmerno veliki uticaj na po
litike odluke. U isto vreme, interesi pojedinanih lanova elite nisu uvek
usaglaeni, to esto dovodi do stvaranja konkurencije meu njima. Sem
toga, postoje i druge interesne organizacije koje imaju znaajan politiki
uticaj - odreeni sindikati, profesionalne grupe (npr. udruenja nastavni
ka ili advokata), udruenja za zatitu ivotne sredine, udruenja zaposlenih
u vladi, udruenja vlasnika oruja, te druge kompanije i pojedinci koji ne
pripadaju eliti. Izmeu ovih grupa esto postoji ozbiljna borba za uticaj,
koja ne ukljuuje elitu, kao, na primer, kada se organizacije za zatitu i
votne sredine sukobljavaju sa ljubiteljima teretnih vozila, kada se zagovor
nici kontrole noenja oruja sukobe sa Nacionalnim udruenjem vlasnika
oruja, kada se zagovornici lokalnog razvoja suprotstavljaju onima koji su
za ouvanje postojeih uslova, ili kada se nastavnici sukobe sa kolskim od
borima. Mnoge politike odluke nisu naroito znaajne za politike elite, pa
zato ovde vidimo pluralizam na delu. Meutim, kada bogate i velike korpo
racije imaju interesa u donoenju neke politike odluke - obino e njihova
volja prevagnuti, osim ako se inae posluna javnost ne pobuni ili udruenje
manje monih organizacija ne odlui da se umea. Zato su proizvoai au
tomobila u borbi sa ujedinjenim organizacijama za zatitu ivotne sredine
izgubili neke sluajeve vezane za obaveznu bezbednosnu opremu i kontrolu
emisije gasova. Na slian nain je drvna industrija povremeno gubila slua
jeve u sporu sa udruenjima za zatitu ivotne sredine. Ipak, interesi velikih
korporacija u proeku imaju nesrazmerno veliki uticaj na politike odluke,
ba kao to to tvrde zastupnici stanovita o eliti moi.

366

Sociologija

Slika 18.1. Stanovite elite moi i pluralistiko stanovite

Glasanje i politika mo. Politiki sistem Sjedinjenih Drava struktu

riran je tako da ukljuuje dve stranke koje uestvuju na federalnim izbori
ma i izborima federalnih jedinica. lanstvo u politikim strankama manje
je vano na okrunim i gradskim izborima (iako esto znaajno u velikim
okruzima i gradovima). Na nacionalnom nivou, sistem elektora onemogu
ava treim strankama da uu u izbornu trku, jer partija koja osvoji najve
i broj glasova preuzima sve glasove u toj saveznoj dravi. Zapravo, trea
stranka moe da bude gotovo sigurna da e na izborima pobediti partija
koja ima najrazliitiji program od njenog, kao to je to bio sluaj sa Ze
lenom strankom na predsednikim izborima 2000. godine. Veina glasaa
Zelene stranke glasala je za demokrate, ali su republikanci (iji se interesi
teko mogu povezati sa ouvanjem ivotne sredine), zahvaljujui glasovima
80.000 pristalica Zelene stranke na Floridi, odneli pobedu nad demokratama (koji jesu zainteresovani za ouvanje ivotne sredine). Na nivou save
znih drava nezavisni kandidati i kandidati treih stranaka mogu da pobede
na izborima, to je, ipak, teko izvodljivo bez finansijske podrke i lanstva u
nacionalnoj partiji. Dakle, za razliku od veine politikih demokratija koje
imaju parlamentarni sistem, i u kojima manje partije mogu da oforme koa-

Sistem vladavine

367

liciju kako bi omoguile veoj partiji da pobedi (u zamenu za politiki uticaj

i poloaje u ministarstvima), u Sjedinjenim Dravama dominiraju dve ve
like meetarske stranke2, koje moraju da se prilagode velikom broju zahteva razliitih izbornih jedinica i zbog toga uoptavaju i uproavaju ciljeve
svojih politikih programa. Budui da mnogi smatraju da su programi tih
dveju stranaka toliko ujednaeni, i da su razlike meu njima skoro iezle,
Amerikanci se sve ee registruju kao nezavisni glasai.
Drugi problem u glasakom sistemu Sjedinjenih Drava jeste glasaka
apatija. Sve manje i manje Amerikanaca glasa, pa na izbore neretko izlazi
manje od polovine birakog tela. Ovako slaba izlaznost moda odraava
oseaj da glasovi ne znae nita, jer interesi velikih kompanija ionako imaju
najvei uticaj na politike odluke. Zaista, mnogi glasaki apstinenti su za
pravo zagovornici stanovita elite moi - to ih ini ravnodunim jer sma
traju da njihov glas nee nita promeniti.
Glasaka apatija je najvie zastupljena meu mladima i siromanim slo
jevima stanovnitva, a obe grupe imaju veliki udeo u glasakom telu. Mladi
imaju priliku da utiu na donoenje politikih odluka koje e odrediti nji
hovu finansijsku budunost, to se naroito odnosi na socijalno osiguranje,
naknade za povrede na radu, zdravstveno osiguranje i druge teme koje e
uticati na kvalitet njihovog ivota u budunosti. Slino tome, siromani, ko
jima bi vladini programi pomoi zaista znaili, najree glasaju, zbog ega
njihova politika volja praktino ostaje neiskaana. Zapravo, kolektivna savest (i krivica) bogatijih lanova drutva vie utie na politiku posveenu
reavanju problema siromanih nego negodovanje samih pripadnika siro
manih slojeva.
Usled slabog odziva mlaeg i siromanog stanovnitva na izborima bo
gati imaju vie uticaja nego to bi to njihova brojnost opravdala (budui da
ih ima znatno manje nego siromanih i mlaih lanova drutva). Sem toga,
i starije osobe imaju znaajniji uticaj na politiku koja e oblikovati ivote
njihove dece, unuka i praunuka, nego to bi na to ukazao njihov broj. Sem
toga, bogati i stariji lanovi drutva dobro su organizovani, pa tako njihov
uticaj dosee dalje od glasanja - preko uspenih organizacija za lobiranje
koje imaju uticaj na zakonodavnu vlast. Imajui u vidu izloenu situaciju,
kao i mo elitnih organizacija, moe se zakljuiti da e oni kojima su vladine
usluge sada i ubudue najpotrebnije najverovatnije imati najmanji uticaj na
politike odluke, to e imati posledice po njihov ivot i blagostanje.
Zakonsko donoenje odluka. Na svim nivoima vlasti, a naroito na fe
deralnom nivou, postaje sve tee doneti opsene mere i odluke usmerene
ka promeni. Kao to se vidi na slici 18.2, uvek postoji neka ad hoc koalicija
interesa usmerenih ka spreavanju usvajanja zakona koji bi uveo radikalne
2
Meetarske stranke (engl. brokerage parties) - stranke koje nastoje da se priblie optim zahtevima
to veeg dela populacije, dok je program nemeetarskih stranaka jasno definisan i usmeren na ispun
jenje specifinijih zahteva posebnih segmenata populacije (prim.prev:).

368

Sociologija

promene. lanovi te koalicije moda nemaju gotovo nita zajedniko sem

ovog protivljenja novim zakonima, a zakonodavac koji ignorie interese or
ganizacija sa dovoljno lanova, novca i uticaja - bio bi krajnje nepromiljen.
Sem toga, i sami zakonodavci, kao i pripadnici njihovog okruga, mogu imati
vrste ideoloke stavove protivne promeni. Na kraju procesa naznaenih na
slici 18.2. dolazi do toga da se usvajanje zakona ponitava, odlae ili do te
mere kompromituje da ne dovodi ni do kakve znaajnije promene. Osim
toga, glavni rukovodilac, bilo guverner ili predsednik, moe da stavi veto
na usvajanje zakona, pa je jasno zato teko dolazi do radikalnih promena.
U odreenom smislu, ovakav konzervativizam u procesu donoenja zakona
moe da vodi ka stabilnosti i da sprei ishitrene odluke, ali takoe spreava
i promene do kojih mora da doe pre nego to nastane kriza koju je nemo
gue kontrolisati.

Sistem vladavine

369

Centralizacija vlasti. Amerikanci su generalno nepoverljivi prema viso

koj koncentraciji vlasti, ali je sada jasno da finansiranje sve veeg dela lokal
nih i dravnih programa - kola, socijalne pomoi, zatvora, zdravstvenog
sistema - dolazi od federalne vlasti, to joj omoguava da donosi politike
odluke koje e obavezivati dravnu i lokalnu vlast. To je proces centraliza
cije vlasti, koja se sve vie udaljava od lokalnih potreba, ali i nastoji da ujed
nai vladine beneficije time to ne dozvoljava saveznim dravama i lokal
nim optinama da vode previe restriktivnu politiku. ta je gore: nejednak
i nepravedan poloaj ljudi na lokalnom nivou ili poveanje centralizacije
vlasti na nacionalnom nivou i pravedniji poloaj ljudi? Ne samo da se vlast
izmeta ka federalnom nivou (jer odluuje onaj ko plaa raune), ve se i
vlast u okviru federalne vlade izmeta ka izvrnoj grani. Kongres sve ee
reaguje na inicijativu predsednika i najviih savetnika, umesto da ima aktiv
niju ulogu u donoenju politikih odluka. Slino tome, i sudsko tumaenje
ustava postalo je konzervativnije, iako je to uglavnom rezultat imenovanja
u sudstvu tokom poslednjih decenija (to u narednim decenijama moe da
se promeni). Problem je u sledeem: poto izvrna vlast inicira donoenje
veeg dela kljunih zakona, na ta Kongres, rastrzan izmeu javnog mnjenja
i uticaja specijalnih interesa, moe samo da reaguje, teret donoenja odluka
sve ee pada na jednu osobu - predsednika i njegove najvie savetnike,
zbog ega se koncentracija vlasti poveava.
Demokratija je drugi faktor koji potpomae centralizaciju vlasti, kao i
rast dravne birokratije. Fraza demokratija stvara birokratiju donekle je
istinita, iz sledeih razloga: kada ljudi izraavaju svoju volju na izborima i u
istraivanju javnog mnjenja, ili kada interesne grupe lobiraju kod zakono
davaca, svi imaju istu elju - da preduzmu neto kako bi se ispunili njihovi
zahtevi, potrebe i interesi. Poto vlast odgovara na te potrebe - birokratija
se iri, a u isto vreme dolazi i do centralizacije vlasti kako bi se zadovoljile
javne potrebe i specijalni interesi.
Amerika ambivalentnost prema vladi. Poslednja nedoumica amerike
vlasti tie se ambivalentnosti povodom pitanja vladine regulacije. Ameri
kanci plaaju komparativno niske poreze, zapravo najnie u modernom in
dustrijskom svetu (ukoliko izuzmemo Japan), ali Amerikanci ipak nemaju
poverenja u vladine sposobnosti da im usluge prui na efikasan nain. Sve
politike odluke, kao i izbori, moraju da se suoe sa optim nepoverenjem u
vladu i negodovanjem u vezi s plaanjem poreza.
Ipak, bez vladine regulacije drutvo poput dananjeg amerikog ne bi
bilo mogue. Samo vlada moe da obezbedi kolstvo, policijske i vatrogasne
slube, pouzdanu monetarnu politiku, izgradnju puteva i drugih infrastruk
tura, kontrolu kriminala, zdravstvo, regulaciju zloupotreba na tritu, zati
tu ivotne sredine, bezbednost radnika, sprovoenje ugovora, kao i mnoge
druge kljune aktivnosti za funkcionisanje drutva. Alternativni naini organizovanja aktivnosti, kao to su trita, jednostavno ne mogu da organi-

370

Sociologija

zuju ove vrste aktivnosti. Ali, uprkos ovoj injenici Amerikanci su ogoreni
na vladu i nepoverljivi prema njoj.
Sem toga, vlade amerike konkurencije u svetskoj privredi u velikoj meri
se meaju u drutveni i privredni ivot, usmeravajui ekonomsku i socijalnu
politiku. Sve ove drave koriste prihode od poreza za preraspodelu znaaj
nog bogatstva i, to je moda jo vanije, za podsticanje tehnolokog razvoja
i stvaranje kapitala u odreenim podrujima privrede. Sjedinjene Drave
imaju neusaglaenu ekonomsku politiku, koja zaostaje za svim industrij
skim nacijama (izuzev Engleske) u korienju poreskih prihoda za subvencionisanje tehnologije i stvaranje kapitala u kljunim industrijama (jedini
izuzetak je vojna industrija). Bez ovog oblika subvencija amerika industri
ja je manje konkurentna. Meutim, da bi se omoguilo subvencionisanje
porez bi morao da se povea - to Amerikanci ne bi najradije prihvatili, ak
i ako konkurencija u svetskoj privredi ugroava njihovo blagostanje.
Ovo su neke od nedoumica s kojima se suoava amerika vlada, u vezi
s kojima svi imamo izgraeno miljenje. Neophodno je da svako od nas
preispita svoje miljenje, i to ne samo u skladu s linim sklonostima, ve i u
svetlu tendencija i ciljeva u modernoj dravi, a naroito u novom svetskom
ekonomskom poretku.

Saetak
1. Drutvene institucije predstavljaju sklop pozicija i struktura koje slue
za reavanje osnovnih problema ljudske vrste, kao vrste koja se osla
nja na obrasce drutvene organizacije posredovane kulturom. Zbog
znaaja institucija, veina optih pravila, koja usmeravaju ponaanje u
institucionalnim strukturama, dobro je poznata i pomeana sa vrednostima i verovanjima.
2. Vlada je institucija koja koristi vlast da bi postavila drutvene ciljeve i
obezbedila sredstva za njihovo postizanje. Sva dravna ureenja uklju
uju konsolidaciju i primenu vlasti, postavljanje voa koje donose od
luke, te postojanje administrativne strukture koja obezbeuje njihovo
sprovoenje.
3. Sve vlade ukljuuju etiri osnove vlasti: prinudu, administrativne
strukture, simbole i ideologije, te materijalne podsticaje. Struktura
vlasti e se razlikovati u zavisnosti od kombinacije i zastupljenosti ova
etiri tipa.
4. Kada se vlast organizuje birokratski - tada je re o dravi. Moderne
drave se razlikuju prema stepenu racionalnosti dravne birokratije,
centralizacije moi donoenja odluka, meanja drave u domae afere,
stepenu demokratije u procesu odabira dravnih elnika, podele vlasti
na sudsku, izvrnu i zakonodavnu, te stepenu legitimnosti vlade.
5. Svetski trendovi u organizaciji vlade podrazumevaju poveanje obima

Sistem vladavine

371

i nadlenosti vlade, sve veu birokratizaciju drave, centralizaciju vlasti u dravi, sve veu primenu zakona kao simbolike osnove vlasti, sve
reu upotrebu prinudne osnove vlasti i veu demokratizaciju procesa
odabira elnika drave.
6. Amerika vlada je relativno decentralizovan federalni sistem, iako je
prisutna tendencija ka veoj centralizaciji, usmerenoj ka izvrnoj grani
vlasti. Sociolozi vode znaajnu raspravu oko nesrazmernog uticaja eli
te moi na politike odluke. Neki tvrde da male elitne grupe kontroliu
vlast, a drugi smatraju da je obrazac politikog uticaja vie pluralisti
kog karaktera. Glasanje je znaajan problem u Americi jer sve manje
ljudi koristi svoje birako pravo.

Kljuni pojmovi
Administrativna osnova vlasti: upotreba administrativnih struktura za
regulisanje i kontrolu lanova populacije.
Centralizacija: koncentracija vlasti (moi) u rukama sve manjeg broja
pojedinaca ili vladinih tela.
Demokratija: slobodno biranje ljudi uposlenih na elnim poloajima u
vladi.
Elita moi: mala grupa elnika korporacija i bogatih pojedinaca koji, u
saradnji sa kljunim lanovima vojske i zakonodavne grane vlasti, nesrazmerno utiu na donoenje politikih odluka.
Mo: sposobnost da se utie na ponaanje drugih.
Osnova vlasti zasnovana na materijalnim podsticajima: materijalni
podsticaji kojima voe pribegavaju zarad ohrabrivanja i obeshrabriva
nja odreenih tipova ponaanja meu lanovima populacije.
Osnove vlasti: razliiti naini upotrebe vlasti radi upravljanja ponaa
njem drugih. etiri osnovne baze ine prinudna, administrativna,
simbolika baza i baza zasnovana na materijalnim podsticajima. Sve
ove osnove se na razliite naine i u razliitoj meri kombinuju prili
kom sprovoenja vlasti.
Pluralizam: stanovite prema kome na donoenje odluka u vladi utiu
konkurentne interesne grupe.
Prinudna osnova vlasti: upotreba fizike sile u drutvenim odnosima.
Simbolika osnova vlasti: upotreba simbolikih sistema, kao to su ideo
logije, zakoni, religijske dogme, pozivanje na istorijske dogaaje, u cilju
legitimisanja prava voa da upravljaju ponaanjem lanova drutva.
Totalitarizam: oblik vlasti koji se oslanja na iroku primenu prinude i
neprestano nadgledanje lanova populacije posredstvom administra
tivnih struktura.
Voe: ljudi koji mogu da donose obavezujue odluke za celu populaciju i
da na taj nain usmeravaju drutvene aktivnosti.

G lava 19

SRODSTVO I PORODICA
Deca odrastaju, zaljubljuju se, stupaju u seksualne odnose i brak - a mo
da je, kada je re o braku i seksualnim odnosima, redosled obrnut. Tako je
bilo od nastanka ljudske vrste. Nuklearna porodica, sainjena od roditelja i
dece, verovatno je bila druga struktura organizacije ljudske delatnosti. Njoj
je prethodila jedino lovako-skupljaka zajednica pojedinaca koji su se slo
bodno kretali po odreenoj teritoriji u potrazi za biljkama i ivotinjskim
plenom. U nekom trenutku, takvu zajednicu su prvenstveno poeli da ine
mukarci i ene koji su, kroz raanje i odgajanje potomstva, razvili trajnije
veze. Dakle, institucija srodstva - ili meuljudskih odnosa zasnovanih na
krvnim i branim vezama - stara je gotovo koliko i ljudski rod. Rane poro
dine strukture su verovatno postojale u oporima hominida. Zato je po
rodica bila jedna od prvih drutvenih struktura u ljudskim zajednicama?

Tumaenja srodstva
Sociobioloka tumaenja
Delujui na nae pretke, prirodna selekcija je uticala na stvaranje trajnih
veza izmeu mukaraca i ena. Snaga tih veza je potekla iz injenice da deca
nisu bila dovoljno razvijena da bi opstala bez dueg perioda nege i zatite.
Najbolji nain da se ta nega osigura bio je da partneri, koji su detetu dali i
vot, ostanu zajedno i udruenim snagama obezbede opstanak svog potom
stva. Sociobioloko stanovite bi naglasilo da, time to ostaju zajedno i tite
svoje dete, roditelji obezbeuju opstanak barem jedne polovine svojih gena.
Dakle, srodstvo je unapredilo bioloku spremnost i prilagodljivost (fitness)
time to je stvorilo stabilnu vezu izmeu roditeljskog para, koji titi nezrelu
decu i, time, sopstvene gene.

Funkcionalistika tumaenja
Funkcionalistika teorija postavlja sledee pitanje: na koju potrebu odgo
vara drutvena struktura. U pokuaju da odgovore na pitanje kako nastaju

Srodstvo i porodica

373

srodnike veze koje povezuju ljude na krvnoj i branoj osnovi, funkcionalisti pronalaze odgovor u spisku potreba koje srodstvo zadovoljava. Sa funkcionalistike take gledita, dakle, srodnike i porodine veze ispunjavaju
odreene osnovne potrebe opstanka (J. Turner, 1972):
a) regulisanje seksualnih odnosa i parenja, ime se u velikoj meri izbegavaju potencijalni sukobi i tenzije oko te osnovne aktivnosti;
b) obezbeivanje zadovoljenja biolokih potreba svakog lana zajednice,
a naroito novoroenadi i mladih, koji predstavljaju njenu budu
nost;
c) stvaranje stabilne jedinice socijalizacije preko koje mladi stiu znanje
o kulturi i drutvenim ulogama neophodnim za zrelo doba;
d) stvaranje atmosfere emotivne i drutvene podrke, kako za mlade, tako
i za odrasle; i
e) regulisanje i sistematizovanje smetanja mladih na kljune produktiv
ne (privredne) i reproduktivne (raanje i podizanje dece) poloaje u
drutvu.
Ako se te potrebe ne ispune, funkcionalisti smatraju da se opstanak vrste
dovodi u pitanje. U jednostavnim zajednicama prvih ljudi krvne i brane
veze su predstavljale najlaki put ka izgradnji stabilnih i odrivih drutve
nih struktura.
Funkcionalistiki argument nije mnogo razliit od biolokog: praljudi i
prvi ljudi, koji nisu bili u stanju da razviju stabilnu strukturu za regulisanje
seksualnog odnosa i parenja, bioloke podrke i socijalizacije dece, emotiv
ne podrke za svoje potomstvo i sistema zaposedanja drutvenih poloaja
- imali su manje ansi za opstanak od onih koji su uspeli da razviju ovako
stabilne strukture. Najefikasnije sredstvo obezbeenja stabilnosti te struk
ture bilo je udruivanje odraslih u parove - ije lanove veu prisnost i seks
- koji bi zatitili i odgajali svoje mlade. Dakle, funkcionalistika teorija se
poziva na argument slian sociobiolokom, ali ne posee za pretpostavkom
da je prirodna selekcija stvorila bihevioralnu sklonost ka braku kako bi se
maksimalno uveala bioloka pripremljenost oba partnera, odnosno mo
gunost opstanka njihovih gena u genskom fondu.
Budui da je sistem srodstva univerzalan meu ljudima, zakljuujemo
da su najverovatnije postojali jaki pritisci - moda bioloki, ali jednako verovatno i socioloki po svojoj prirodi - za stvaranje porodinih struktura
kao najodrivijeg naina da se obezbedi reprodukcija, odnosno opstanak
ljudske vrste. Meutim, jednom uspostavljene, drutvene i kulturne snage
poele su da menjaju elementarnu nuklearnu jedinicu sainjenu od rodite
lja i njihovog potomstva.

374

Sociologija

Osnovni elementi srodstva

Srodstvo je sistem pravila koja reguliu neka sutinska pitanja. Poto je
potovanje tih pravila kljuno za opstanak ljudi, ona su proeta temeljnim
vrednostima i ideologijama. Pravila srodstva uvek imaju poseban znaaj za
lanove drutva. Postoji nekoliko kljunih pravila. Poto se upoznamo s nji
ma moi emo objasniti razliite vrste srodnikih sistema.

Pravila braka
Jedna kulturna norma je vezana za pravila braka. Ta pravila su ono to
stvara i odrava porodicu i srodnike sisteme. U mnogim drutvima pitanja
kada i s kim stupiti u brak nisu oduvek bila stvar slobodnog izbora. U mno
gim srodnikim sistemima brak se mora sklopiti izvan vee srodnike jedi
nice ili zajednice (pravilo egzogamije), ali ponekad i u okviru neke odre
ene grupe (pravilo endogamije). Brak se uvek regulie pravilima zabrane
incesta, koja zabranjuju seksualne odnose i brane veze izmeu roditelja i
njihove dece, brae i sestara, kao i izmeu drugih bliskih roaka (Murdock,
1949; 1965).

Pravila porekla
Drugo pravilo srodstva, koje je imalo velikog uticaja ne samo na brakove
ve i na gotovo sve druge aspekte srodstva, jeste pravilo porekla ili naslea
(descent rule). To pravilo utvruje ija e strana porodice imati vei znaaj.
U istoriji ljudskog drutva postojale su tri osnovne varijacije ovog pravila:
a) patrilinearno poreklo - u kome je muka strana porodice znaajnija,
jer se bogatstvo i porodina vlast prenose mukom linijom (sin-otac-deda-strievi itd.);
b) matrilinearno poreklo - u kome je enska strana porodice bitnija, i u
kojoj se imovina i vlast prenose linijom eninih mukih roaka (a ne preko
same ene i njenih enskih roaka); i
c) ono koje vam je najpoznatije - bilateralno poreklo, u kome su obe
strane porodice jednako vane i, u isto vreme, nijedna nema presudan uticaj. Ovaj poslednji oblik porekla bio je karakteristian za malobrojne pre
ostale lovako-skupljake zajednice, pa tako moemo tvrditi da je to bilo
prvo pravilo porekla u ljudskim drutvima.

Pravila prebivalita
Ova grupa pravila srodstva orijentisana je na pitanje gde i s kim e par
iveti nakon sklapanja braka. Pravila prebivalita (residence rules) imaju
nekoliko dominantnih oblika u istoriji srodstva:
a) patrilokalno pravilo - par ivi sa porodicom mukarca ili blizu nje;
b) matrilokalno pravilo - par ivi sa porodicom ene;

Srodstvo i porodica

375

c) avunkulokalno pravilo - par ivi sa ujakom mukarca; te ono sa ko

jim ste najbolje upoznati
d) neolokalno pravilo - po kome par ima slobodu da izabere novo pre
bivalite.
Uopteno gledajui, pravila prebivalita su uslovljena pravilima porekla,
ali ne uvek jer se stvari mogu zakomplikovati kada mo, imovina i vlast
(pravilo porekla), s jedne strane, ne odgovaraju mestu prebivalita (pravilo
prebivalita), s druge strane. Ipak, preko 70% poznatih drutava bilo je patrilokalnog karaktera (Murdock, 1949), mada je veina zajednica lovaca i
skupljaa - prvobitnih ljudskih zajednica - bila neolokalna i dozvoljavala
branim parovima da izaberu kojoj grupi ele da se prikljue po stupanju
u brak.

Pravila veliine i sastava porodice

U svim srodnikim sistemima postoje pravila koja odreuju ko e biti
lan porodine jedinice. Prva lovako-skupljaka drutva su imala pravi
la slina onima u postindustrijskom drutvu: nuklearna porodica, koja se
sastoji od roditelja i dece, ini primarnu jedinicu i iskljuuje ostale roake.
Zaista, danas se ivot sa jo jednim roakom u porodici, recimo svekrvom ili
ostarelim roditeljem, smatra naporom i teretom. Meutim, izmeu perioda
lova i skupljanja na poetku drutvenog razvoja i dananjeg postindustrijskog drutva organizaciju porodice su odreivala razliita pravila. Nakon
lovako-skupljakog perioda mnoge zajednice su dozvoljavale poligamiju,
stupanje u brak sa vie ena ili mueva. Kada mukarac moe da se oeni sa
vie ena - to se zove poliginija, a kada ena moe da ima vie od jednog
mua - u pitanju je poliandrija.
Jo znaajniji skup pravila o veliini porodice potie iz pravila porekla
i stanovanja. Nuklearne porodice su u mnogim tradicionalnim drutvima
povezane i zajedno grade vee porodine jedinice. Pravilo porekla odreuje
sa ije strane porodice dolazi do povezivanja. Tako e u patrilinearnim siste
mima porodice biti povezane preko nuklearne jedinice mukarca i njegovih
mukih roaka (brae, oca, strica i drugih mukih roaka), dok se u matrilinearnom sistemu veze stvaraju po enskoj strani sa nuklearnim jedinicama
njene rodbine. Te familije obino ive na velikim porodinim imanjima ili
u manjim jedinicama u nekom manjem selu, ali ih ostatak sela vidi kao
jedinstvenu celinu.

Pravila podele poslova

U svim srodnikim sistemima postoje pravila podele zaduenja u do
mainstvu. Mukarci i ene u porodici obavljaju razliite poslove. Iako za
duenja mogu da se razlikuju, istorijski gledano, mukarci su uvek bili u
boljem poloaju. ak su i lovci i skupljai, meu kojima su vladali odnosi
jednakosti vie nego u bilo kom drugom drutvu, delili poslove tako da su
ene radile mnogo vie od mukaraca (iako nije bilo ba mnogo kunih

376

Sociologija

poslova). Ali, nakon perioda lova i skupljanja, enama je dodeljivan sve vei
broj, kako kunih poslova (kuvanje, ienje i briga o deci), tako i poslova
van kue - u batama ili na njivama. Tek je u skorije vreme postavljeno pita
nje opravdanosti tog dodatnog tereta za ene. Mi se nalazimo usred perioda
menjanja pravila o podeli poslova u postindustrijskim drutvima. I danas,
meutim, ene, iako zaposlene, moraju po povratku sa posla da odrade i
drugu smenu kunih zaduenja, u ta spadaju pripremanje obroka, pranje
sudova, vea i sreivanje kue (Hochschild & Machung, 1989).
Pravila porodine vlasti
Srodniki sistemi obino poivaju na pravilima koja odreuju ko ima
vlast1 nad kim i u pogledu kojih aktivnosti. Meu lovcima i skupljaima
postojala je relativna jednakost: niko nije imao vlast ni nad kim. Meutim,
kada je okonan period drutva lovaca i skupljaa pravila su se drastino
promenila u korist mukaraca: oni su imali vlast nad enama u domain
stvu. ak i u matrilinearnim sistemima, u kojima je enska linija bitna, mo
su imali enini muki roaci, na primer braa i ujaci. Dakle, nakon perioda
lova i skupljanja u sistemima srodstva pojavio se patrijarhat, ili kontrola
mukaraca nad enama. tavie, u nekim drutvima ene su tretirane kao
imovina i imale su veoma malo prava. injenica da su ene u Sjedinje
nim Dravama stekle pravo glasa tek na poetku 20. veka ukazuje na to da
je patrijarhat bio rasprostranjen u velikom delu industrijske Amerike, a na
mnogim mestima je opstao i do danas.

Pravila okonanja braka

Svi srodniki sistemi imaju pravila za okonanje braka. Ta pravila mogu
biti jednostavna - na primer, ena koja izbacuje muevljeve stvari pred ula
zna vrata - ili sloena, koja zahtevaju suenje i dokazivanje krivice. Tradi
cionalna drutva nakon perioda lova i skupljanja oteala su proces razvo
da, naroito za ene, koje esto nisu imale pravo da okonaju brak - to je
siguran znak patrijarhalnosti i tretiranja ena kao imovine. ak i danas,
u tradicionalnim delovima globalnog sistema, ene praktino ne mogu da
pokrenu razvod braka.

Istorijski trendovi u okviru strukture srodstva

Od relativne jednakosti
Prve zajednice lovaca i skupljaa imale su vrlo jednostavan sistem, slian
onom koji postoji danas u Sjedinjenim Dravama (Maryanski & Turner,
1992). On je bio utemeljen na sledeim karakteristikama:
1 Autor na ovom mestu upotrebljava englesku re authority. Mi smo se odluili da je prevedemo kao
vlast (prim. prev.).

Srodstvo i porodica

377

bilateralnom poreklu, po kome niko stariji nema vlast nad branim

parom;
neolokalnom stanovanju, gde su ljudi slobodni da biraju gde e i s
kim iveti;
zabrani incesta i pravilu egzogamije (to je obino podrazumevalo
brak van primarne grupe), a ponekad i endogamije (gde je odreeno
sa lanovima koje grupe je mogue stupiti u brak);
jasnoj podeli rada (mukarci love, ene skupljaju plodove i pripre
maju hranu);
relativno jednak nivo vlasti (jednakost ili podela vlasti izmeu mu
karaca i ena);
male porodice (koje ine samo majka, otac i deca); i
jednostavan mehanizam okonanja braka.

Ka rastuoj nejednakosti i patrijarhatu

U vreme kada su ljudske zajednice tek poele da rastu pravila srodstva
su bila najznaajniji organizacioni principi hortikulturnih i prvih agrarnih
drutava. To je porodicu i srodstvo inilo jo sloenijim fenomenima. Srod
stvo je, u sutini, postalo funkcionalni ekvivalent birokratske organizacije;
na hiljade ljudi - u nekim sluajevima i milion njih - moglo je da se organizuje po pravilu porekla, poto je ono odreivalo prirodu drugih pravila
srodstva. Ta hortikulturna drutva veinom nisu bila mnogo velika, ali su
sada, zahvaljujui pravilima srodstva, mogla da se proire. U jednostavnim
crtama, evo kako se, na osnovu pravila srodstva, gradi vea drutvena struk
tura: pravila porekla, uz pravila braka i stanovanja, omoguuju nastanak
opsenijih srodnikih jedinica. Poinje se od branog para i njihove dece
(nuklearna jedinica), preko porodinih loza (lineages), koje povezuju vie
nuklearnih jedinica, pa klana, koji ine povezane loze, te se, konano, stie
do polovine (moiety), koja okuplja klanove i deli zajednicu na dve polovine.
Postoje brojne varijacije, tako da veina drutava nije sasvim precizno ure
ena po navedenom principu. Meutim, srodstvo moe da se upotrebi kao
organizaciona osovina drutva kada njegovi lanovi ne mogu da izgrade
birokratske drutvene forme.
Maks Veber se bavio uticajem gvozdenog kaveza racionalne birokratije
na stanje ljudskog duha, ali je malo verovatno da je taj moderni kavez ima
lo nalik kavezu srodstva (Weber, 1922; Maryanski & Turner, 1992). Samo
zamislite da stupate u brak, useljavate se kod roditelja svog mua (patrilokalno) i ivite pod vlau svih starijih mukih roaka unutar sistema loze,
klana ili polovine (patrilinearno poreklo), dok vlau raspolae mukarac, a
podelom rada se ene, iz razliitih loza, slau i zajedno rade u bati i u kui,
dok mukarci ratuju ili obavljaju razliite fizike poslove. Da sam ena, to
bi mi zvualo kao prava nona mora. Ljudi su stoga naputali takve sisteme
im bi se ukazala prilika, pa ak i kada je to znailo da se moraju podrediti
dravnoj i politikoj vlasti.

378

Sociologija

Shvatanja porodice iz ugla teorije konflikta

Najvii stepen nejednakosti mogue je nai u sloenijim oblicima srod
stva. Kako naglaavaju teoretiari konflikta (Collins, 1975; Collins & Coltrane, 1991), razlike u moi i vlasti kojom raspolau mukarac i ena mogu
izazvati tenzije koje se periodino pretvaraju u sukob. Meutim, mogunost
sukoba najee je bila pod kontrolom snanih normi i uverenja o polo
aju ene u porodici, mogunosti muke prinude, svakodnevnih meu
ljudskih sankcija, kao i rituala. U takvoj situaciji ene imaju malo sredstava
za mobilizaciju, naroito ako su okruene rodbinom svojih mueva (kao u
patrilokalnom sistemu). Stvari su bolje ako ena moe da bude u drutvu
svojih roaka (u matrilokalnom sistemu), jer od njih moe da dobije podr
ku. Jedan od resursa koje ena poseduje jeste seks. Ona moe da ga uskrati
mukarcu ili ga ritualizuje kako bi dobila pristup nekim resursima, ili makar
ograniila mo mukarca (Collins, 1975). Jo jedan bitan resurs koji ene
mogu da upotrebe odnosi se na kulturne simbole, koji su se esto koristili
za stvaranje slike o zagonetnosti enske prirode, to ene mogu da koriste
za kontrolu mueva (Collins, 1975). Ipak, kroz celu istoriju, otkad su lju
di napustili relativnu jednakost lovako-skupljakog naina ivota, ene su
bile u podreenom poloaju. Mi danas ivimo sa nasleem te nejednakosti,
kao to je prikazano u esnaestoj glavi o rodnoj stratifikaciji. enska ozlojeenost zbog podreenog poloaja oduvek je bila prisutna, iako suzbijana
i prikrivana kulturnim uverenjima i sankcijama. Ali kada su ene poele da
rade i da stiu materijalna sredstva ta ozlojeenost je poela da izbija na
povrinu i menja odnos moi u domainstvima postindustrijskog drutva
(Blumberg, 1984; Chafetz, 1990).
Meutim, patrijarhat nije lako iskoreniti, jer je hiljadama godina utiskivan u porodine odnose. ak i kad su ene zaposlene, njihov rad se omalo
vaava i vrednuje manje od mukog rada. Uprkos tome to imaju odreenu
kontrolu nad privrednim resursima ene su u loijem poloaju u prego
vorima oko toga ko e obaviti koje poslove, ko e prekinuti karijeru kako
bi podizao decu i ko e imati najveu vlast. Deo tih nejednakosti potie
iz kulturnih ideologija koje favorizuju mukarce; drugi deo potie od en
skog prihvatanja tih ideologija i njihovog uverenja da one zaista treba da
odgajaju decu, kuvaju i obavljaju kune poslove. Razume se, deo tih ne
jednakosti potie od toga to mukarci nisu spremni da se odreknu moi i
svojih privilegija. Mukarci nikada nemaju moralne dileme u vezi s poslom
i odgajanjem dece, dok ene esto imaju ogromne probleme da odlue da li
za dobrobit dece treba da dignu ruke od karijere ili da je privremeno pre
kinu. Dok se ene bore sa tom moralnom dilemom, mukarci mogu da na
makronivou odravaju kontrolu nad privrednim i politikim resursima, to
im prua vie moi u pregovorima koji se odvijaju na mikronivou, u okviru
porodice.

Srodstvo i porodica

379

Ipak, u brojnim postindustrijskim drutvima dolazi do promena. ene

zahtevaju da mukarci obavljaju vie kunih poslova i zaduenja vezanih
za decu, te da i oni rtvuju neke aspekte svojih karijera zarad porodice. Ali,
kao to smo videli u glavi o rodnoj stratifikaciji, mukarci su i dalje u bo
ljem poloaju u tim pregovorima, uprkos tome to se kultura rodnih odnosa
menja.

Srodstvo u Americi
Osnovna struktura
Moda prethodno opisana istorija srodstva deluje kao daleka prolost,
ali je ipak veoma vana za razumevanje srodstva u dananjoj Americi. Po
strukturi, na sistem srodstva je bilateralnog, neolokalnog i nuklearnog
karaktera, sa znaajnom ambivalentnou u pogledu podele vlasti i poslo
va izmeu mukaraca i ena. Ta struktura relativno izolovane jedinice, sa
promenljivim i dvosmislenim normama o podeli rada i poslova, neizbeno
stvara sukobe i poveava stope razvoda (J. Turner, 1977). Hajde da detaljnije
prouimo situaciju.
Industrijalizacija dovrava ponovno suavanje porodice na nuklearne je
dinice (renuklearizacija) porodice, zapoeto tokom agrarnog doba. Uprkos
naem romantinom shvatanju starih dobrih vremena, velike proirene
porodice, zasnovane na lozama i klanovima, nikad nisu bile naroito pri
jatne za ivot. Otuda su ih ljudi naputali kad god bi im se ukazala prilika.
Proces je zapoeo u agrarnom dobu, a industrijalizacija ga je dovrila, jer su
opsene rodbinske veze postale prepreka u industrijskom sistemu, u kome
se ljudi slobodnije kreu, naputaju domove kako bi stekli obrazovanje, ra
zvili nezavisne karijere i uivali u dobrom ivotu.

Romantina ljubav i brak

Izolovana nuklearna porodica suoava se sa nekoliko dilema. Jednu od
njih ine oekivanja koja prvobitno vode do formiranja takve porodine
jedinice. U Sjedinjenim Dravama, pri izboru partnera, dominiraju veoma
snana uverenja o romantinoj ljubavi: smatra se da osobe treba da stupe u
brak na osnovu uzajamne privlanosti i bliskosti, a ne na osnovu plodno
sti, novca, porodinih veza i drugih manje romantinih inilaca (J. Turner,
1977: 72-78). Takva privlanost se razvija u ljubav i seksualne odnose, kroz
koje par postaje emotivno vezan. Mnogi smatraju da e takva brana kom
binacija istrajati ak i kada se suoi sa problemima, jer ljubav pobeuje
sve. Naravno, kada se ovaj kompleks romantine ljubavi opie na takav
nain, lako je podsmevati se. Ali, ako smo iskreni prema sebi, priznaemo
da jedna varijanta ovakvih predstava jeste usmeravala, ili i dalje usmerava,
izbor branog partnera.

380

Sociologija

Dakle, ameriki parovi stupaju u brak sa oekivanjima - obino veoma

nerealnim - o onome to e u braku uslediti. tavie, ini se da zajedniki i
vot pre braka ne pomae buduoj stabilnosti brane veze. Na primer, jedno
istraivanje, sprovedeno u vedskoj, gde je zajedniki ivot rasprostranjen,
pokazalo je da je verovatnoa da e se ene koje su ivele sa svojim supru
gom pre braka razvesti vea za 80% nego kod ena koje nisu ivele sa svojim
partnerima pre udaje (Bennett, Blanc & Bloom, 1988). Do slinog zakljuka
se dolo i u skoranjem istraivanju u Sjedinjenim Dravama. Ovde oigled
no neto nije u redu. Zapravo, oni koji su iveli zajedno pre braka obino se
plae vezivanja i imaju druge sumnje u pogledu braka. Otuda se normalno
moe oekivati da se i ee razvode. Pa ipak, oni koji odmah stupaju u brak,
bez prethodnog zajednikog ivota, verovatno e imati nerealna oekivanja,
to e stvoriti plodno tlo za neispunjenje elja i bes.
Ti romantino zaljubljeni parovi moraju da se suoe sa punim teretom
dvostrukih normi u pogledu vlasti u porodici i podele rada. A ako u priu
uu i deca, ta zbunjenost vezana za pravila postaje jo vea, pogotovo ako
ena ima profesionalnih ambicija, ili ako mora da radi kako bi sastavila kraj
s krajem. Ko brine o detetu? U kojim temama ko ima poslednju re? Na ta
pitanja nije lako dati odgovor, jer su norme brojne i kontradiktorne, a po
staju jo znaajnije kad je ena zaposlena, odnosno kad rtvuje ili prekida
karijeru kako bi odgajila decu. Ako se tom skupu problema dodaju briga
oko finansija, umor od posla, akumulirano nezadovoljstvo u pokuaju da se
obezbedi da stvari teku glatko, verovatno e izbiti problemi u braku, to na
kraju dovodi do razvoda.
Postoje i drugi inioci koji utiu na broj razvoda. Jedan od njih jeste da
ene sve manje materijalno zavise od mukaraca. Budui da se procenat
zaposlenih ena poveao poveala se i njihova sposobnost da se samostalno
izdravaju kada odlue da prekinu brak. Drugi faktor se odnosi na to da
razvod vie ne nosi sramotu i obeleavanje, kao to je nekad bilo. Razve
dena ena u Americi pedesetih godina prolog veka, na neki nain, bila je
obeleena. To je spreavalo veliki broj ena da napuste brak u kome su bile
nesrene. Kada su se stope razvoda uveale tokom sedamdesetih godina,
obeleavanje i sramota izazvani razvodom gotovo su nestali. Trei inilac
su enski pokreti, koji su podigli svest ena (i, u mnogo manjem stepenu,
mukaraca). ene su postale svesne da ne moraju ostati u braku i da njiho
va vrednost nije uslovljena iskljuivo time kako obavljaju ulogu majke u
besprekornim porodicama. Konano, zakoni o razvodu su se promenili ez
desetih i sedamdesetih godina, to je znatno olakalo proces razvoda braka.
Pre promene tih zakona jedan suprunik je morao da dokazuje krivicu
drugog suprunika. Danas brakovi mogu da se prekinu obostranim spora
zumom ili ukoliko jedna strana navede stavku nepomirljivih razlika kao
razlog za razvod. Vie stope razvoda su, dakle, neizbene. Postavlja se pita
nje koliko su visoke i da li institucija srodstva u Americi propada.

Srodstvo i porodica

381

Razvod i raspad amerike porodice

Stope razvoda se teko izraunavaju, iz prostog razloga to bi, da bi se
izraunale precizno, morao da proe ceo period koji par provede u braku,
pre nego to bismo sa sigurnou znali da li e doi do razvoda. Tako su
brojevi koji se iznose u medijima - 50% brakova se okona razvodom! - ve
oma sporni, ako ne i pogreni. Taj broj je netaan prosto zato to se dobija
na takav nain da se broj brakova u datoj godini deli sa brojem razvoda u
toj godini, a u skorije vreme je na svakih 100 brakova bilo 50 razvoda. Ali ta
dva broja nemaju veze jedan sa drugim, jer su razvodi u odreenoj godini
ishodi ranije sklopljenih, a ne skorijih brakova. Otuda se na osnovu njih ne
moe predvideti budunost onih koji su se tek sad venali.
Drugi nain da se dobije predstava o tome da li je broj razvoda u porastu
jeste da se izrauna broj razvoda na 1.000 stanovnika. Godine 1960. ta stopa
je iznosila 2,2 razvoda na 1.000 stanovnika, godine 1980. broj je skoio na
5,2, ali je nakon 1980. godine opao na 4,3 razvoda na 1.000 stanovnika. Na
alost, amerika dravna administracija vie ne skuplja podatke i ne objav
ljuje izvetaje o brakovima i razvodima, ali se ini da je razvoda sve manje.
Ipak, ima nekih problema u vezi s tim podacima. Kao prvo, demografski
profil populacije utie na broj razvoda: kad je procenat mladih odraslih
osoba u populaciji visok stopa razvoda raste jer se sve vie ljudi venava
i razvodi. Kada je procenat mladih odraslih osoba manji, kao to je sluaj
danas, razvoda e biti manje jer se manje ljudi venava, pa se manje njih i
razvodi. Dakle, porast razvoda na 1.000 ljudi od 1960. do 1980. godine moe
da se objasni veim procentom mladih ljudi u populaciji u tom trenutku.
Najbolji nain za precizno utvrivanje stope razvoda jeste da se prati da
li ljudi nakon stupanja u brak u njemu ostaju do kraja ivota. Ali, takav broj
bi mogao malo toga da kae o vaim ansama za uspean brak. Recimo, od
svih brakova koji su sklopljeni 1923. godine 19% njih se zavrilo razvodom,
dok se za venanja iz 1975. godine, na osnovu razvoda do kojih je ve dolo,
kao i procenjene stope razvoda sredovenih ljudi, predviala stopa razvoda
od 50%. Procene za poslednjih nekoliko godina predviaju stopu razvoda
od oko 40% (Coltrane & Collins, 2001:130-132). Meutim, ovi podaci nam
ne govore kolike su anse za uspean brak ili razvod onih koji se venavaju
danas. ini se da je procenat razvoda u opadanju, ali teko je rei da li e se
taj pad nastaviti.
Ko se razvodi? I kada? Centar za kontrolu bolesti (2002) skupio je podat
ke o skoro 11.000 ena izmeu 15 i 44 godine starosti, postavljajui im pi
tanja o njihovoj porodinoj prolosti. Proseno 20% brakova se okonalo u
prvih pet godina, pri emu je stopa skoila na 43% za petnaest godina braka.
U tabeli 19.1. prikazani su neki od rezultata za razliite grupe po etnicitetu,
zaradi, veri i starosti.

Sociologija

382
Tabela 19.1. Procenat ena iji se prvi brak zavrio razvodom
Karakteristike
Sve ene

Procenat koji se razveo

nakon 15 godina
43

Dohodak
visok

31

srednji

40

nizak

65

Etnicitet
azijskog porekla

23

latinoamerikog porekla

42

belkinje koje nisu latinoamerikog porekla

42

afrikog porekla

55

Veroispovest
katolici

37

konzervativni protestanti

40

nehriani

40

liberalni protestanti

44

nije religiozna

55

Godine stupanja u brak

25 godina i vie

35

20-24

36

18-19

49

manje od 18 godina

59

Izvor: Centers for Disease Control (2002).

Domainstva sa samohranim roditeljem

Osamdeset odsto razvedenih ljudi se ponovo vena, to znai da ljude
vole da ive u nuklearnoj porodici. Ali postoji promenljiv trend u pogledu
porodica sa jednim roditeljem, to je delimino rezultat razvoda, ali i, u ve
likoj meri, broja neudatih majki.
Neudate ene raaju oko 30% svih beba u Sjedinjenim Dravama (Coltrane & Collins, 2001: 131). Ta deca odrastaju u tekim uslovima. Njihove
majke pokuavaju da se izbore sa pritiskom izdravanja i podizanja dece.
Ako ovome dodamo jo i broj dece u porodicama sa maehom/ouhom i
razvedene samohrane roditelje, vidimo da deca i njihovi roditelji moraju da
se bore sa veoma velikim pritiscima u domainstvu, to su moda neki od
vas iskusili iz prve ruke. Praktino svaka studija pokazuje postojanje straho-

Srodstvo i porodica

383

vitog pritiska i na decu i na njihove roditelje u ovakvim domainstvima.

Stope samohranih roditelja variraju u zavisnosti od etnike pripadnosti.
Kod imunijih belaca i Azijata stope samohranih roditelja su najmanje, dok
su meu Amerikancima latinoamerikog i afrikog porekla ove stope naj
vie, blizu 70% (Coltrane & Collins, 2001: 131). Kod onih manje imunih
ekonomski pritisak uvek izaziva napetosti u porodinim odnosima i razara
mit o romantinoj ljubavi. Za razliku od njih, imuniji ljudi mogu da priute
sebi razliita sredstva za oslobaanje od stresa kod kue. Ali klasna pozicija
sama po sebi nije jedini faktor koji uslovljava ove razlike izmeu razliitih
etnikih grupa. Kulturne tradicije, kao to su religija i porodina struktura,
poput proirenog srodstva kod Amerikanaca azijskog i latinoamerikog po
rekla, veoma su bitne za objanjenje tih razlika.

Nasilje u porodici
U stresnim brakovima obino je prisutno nasilje. Stres moe da izazove
nasilje, ili obratno. Bilo kako bilo, nasilje je sada deo mnogih porodica. Naj
ee rtve nasilja su ene. Teko je dobiti precizan uvid u to koliko esto
dolazi do nasilja nad enama, jer se veliki broj sluajeva nasilja u porodici ne
prijavljuje. Ameriko Ministarstvo pravde procenjuje da preko 800.000 ena
postane rtva nasilja svake godine, a 20% svih ubistava ena izvre njihovi
muevi ili bivi muevi. Vie od 1.000 ena godinje umre zbog posledica
nasilja u porodici. Sve donedavno nasilje u porodici se smatralo privatnom
temom, to je oigledno ilo u korist nasilnim mukarcima. Danas se za
koni menjaju, jer federalne jedinice sve vie primenjuju zakonske odredbe
protiv nasilnih mueva i bivih mueva.
ene nisu jedine rtve nasilja. Amerika organizacija Clearinghouse on
Child Abuse and Neglect prijavila je da preko hiljadu dece godinje umre
od posledica zlostavljanja, ali jo milioni dece trpe nasilje. I mukarci i ene
mogu da zlostavljaju svoju decu, a statistika pokazuje da su najee i oni
sami bili zlostavljani kao deca. Dakle, nasilje u porodici se esto prenosi sa
generacije na generaciju.

Sindrom praznog gnezda?

Istraivanja pokazuju da veliki broj roditelja ima elju da ne ivi sa svo
jom decom, tj. da se osea srenije kad deca odrastu i odu (White & Booth,
1985). Iznenaujue, ak i parovi koji imaju stabilne brakove postaju znatno
sreniji kad im se i poslednje dete iseli iz kue (White & Edwards, 1990).
Odatle bismo mogli zakljuiti da je sindrom praznog gnezda preuvelian,
barem u veini sluajeva.

384

Sociologija

Novi alternativni oblici porodica

Gej i lezbijski parovi. Brakovi meu ljudima istog pola nisu legalni ni u
jednoj dravi u Americi, mada su takvi brakovi sada legalizovani u nekim
delovima Kanade. Neke drave, poput Vermonta i Havaja, imaju zakone koji
dodeljuju neke beneficije gej i lezbijskim parovima. Meutim, 1996. godine
Kongres je usvojio zakon koji zabranjuje homoseksualne brakove. Zakon
je bio odraz preovlaujuih stavova, koji se protive ovakvoj vrsti brakova.
Meutim, ideoloka i politika borba za gej brakove nee lako popustiti, jer
su se stavovi javnosti znatno promenili u proteklih dvadeset godina.
Sve vei broj gej i lezbijskih parova eli da usvoji decu ili da ih rodi putem
vetake oplodnje. Taj pokret je podran zakonima i odlukama sudova, koji
su u mnogim dravama ukinuli prepreke za usvajanje, to je dovelo do toga
da se moe govoriti o gej i lezbijskim nuklearnim porodinim struktura
ma.
Kohabitacija. U Americi postoji verovatno oko dva miliona gej i lezbij
skih parova koji ive zajedno, a moda ak i 4,5 miliona nevenanih hete
roseksualnih parova. Vie od polovine ovih parova ne ostane zajedno, ali,
opet, jedna polovina populacije izmeu 25 i 45 godina ivela je sa nekim na
odreeno vreme (Brines & Joyner, 1999), to ukazuje na to da zajedniki
ivot postaje sve uobiajeniji u Sjedinjenim Dravama.
Porodice bez dece. Iako veina ljudi u braku ima decu, uoljiv je jasan
porast broja parova koji su izabrali da nemaju decu. Izmenjene norme o po
loaju ene i sve vea ekonomska samostalnost sada dozvoljava enama da
imaju smislene ivote - zapravo, esto i vrlo bogat ivot - bez dece. Ponekad
se u ovakvim porodicama roenje deteta jednostavno odlae, pa ene raa
ju decu neto kasnije, ali veina ovih parova preferira brak bez dece.
Biti neoenjen/neudata. Sve vei broj ljudi due vreme ostaje bez par
tnera. Biti samac postao je sve popularniji nain ivota. Prema popisu sta
novnitva iz 2003. godine, preko 26 miliona domainstava prijavljuje samo
po jednog lana (U. S. Census, 2003). Procenat mladih neudatih ena se
uveao, jer ene sve vie streme ka obrazovanju i karijerama pre braka. Te
ko je znati koliko e se domainstava od jedne osobe spojiti venanjem, ali
je jasno da je broj ljudi koji ive bez partnera u porastu.
Budunost porodice u Americi
Oigledno je: amerika porodica se menja, i to znaajno. Veina ljudi i
dalje eli brak i decu. To je srena okolnost, jer bez porodica sa decom ne bi
bilo ni mene, ni vas. Ipak, promene koje su danas prisutne u porodici vero
vatno e se i nastaviti. Svakako se najznaajnija promena u odnosu na stare
ablone patrijarhata sastoji u tome to ene danas imaju sve vei autoritet
unutar porodice, a naroito ako su zaposlene. Stope razvoda e verovatno
ostati relativno visoke, ali moda ne toliko visoke kakve su bile pre deset go
dina. Broj samohranih roditelja e moda porasti, ime e se stvoriti veliki
ekonomski i emotivni pritisak (strain) na lanove porodica. Broj gej i lezbij-

Srodstvo i porodica

385

skih parova verovatno e porasti, to e biti sluaj i sa brojem domainstava

koja imaju samo jednog lana, kao i brojem porodica bez dece.

Saetak
1. Drutvene institucije su sainjene od sklopa poloaja i struktura iji je
cilj da reavaju osnovne probleme ljudske vrste, kao vrste koja poiva
na kulturno posredovanim obrascima drutvene organizacije. Zbog
njihovog opaenog znaaja, veina optih normi, koje usmeravaju po
naanje u institucionalnim strukturama, dobro je poznata i ispunjena
vrednostima i uverenjima.
2. Srodstvo je institucija koja organizuje odnose vezane za brak i krvne
veze. Takva organizacija postie se nizom pravila koja reguliu pona
anje u pogledu braka, nasledstva, prebivalita, vlasti, podele poslova,
veliine i sastava porodice i razvoda. Ta pravila ureuju odnose sa ci
ljem da ree osnovne probleme sa kojima se ljudi suoavaju, poput
seksualnih odnosa i razmnoavanja, bioloke i drutvene podrke, so
cijalizacije i zauzimanja poloaja u drutvu.
3. Nakon perioda lova i skupljanja, pa sve donedavno, sistemi srodstva su
prednost davali mukoj moi i vlasti, odnosno strukturama u kojima
su ene bile u podreenom poloaju. Patrijarhat i dalje postoji u veini
porodinih sistema, ali sa postindustrijalizacijom raa se princip koji
podstie mnogo vie jednakosti. Taj trend je rezultat porasta enske
ekonomske moi, ideolokih promena koje su se odigrale zahvaljujui
enskom pokretu, poveane politike moi ena i novih zakona koji
enama omoguuju laki razvod.
4. U srodnikom sistemu u Americi preovlauje izolovana nuklearna je
dinica, u kojoj romantina ljubav odreuje izbor partnera, i u kojoj su
kljune norme, naroito one vezane za vlast i podelu kunih poslova,
teko odredive i brzo se menjaju.
5. Razvodi su esti u Americi, ali izgleda da se stope razvoda nisu uveale
u prethodnoj deceniji. Nasilje u porodici nad enama i decom je esta
pojava.
6. U Americi se javljaju novi porodini obrasci. Poveava se broj doma
instava sa jednom osobom. Sve je vie parova bez dece. Raste broj gej
i lezbijskih parova, koji podiu sve vie dece u takvim zajednicama.

386

Sociologija

Kljuni pojmovi
Avunkulokalno pravilo: pravilo prebivalita koje predvia da brani par
i njihova deca ive sa bratom majke mukarca (njegovim ujakom).
Bilateralno poreklo: pravilo porekla prema kojem porodica i roaci i sa
muke i sa enske strane imaju jednak znaaj.
Egzogamija: pravilo koje odreuje da osoba mora da stupi u brak izvan
odreene rodbinske grupe ili zajednice.
Endogamija: pravilo koje odreuje da osoba mora da stupi u brak unutar
odreene rodbinske grupe ili zajednice.
Institucija srodstva: organizacija branih i rodbinskih veza meu lano
vima drutva u strukture koje, sa sociobioloke take gledita, omogu
uju odraslima da poveaju svoju genetsku pripremljenost i prilagod
ljivost, i koje, iz funkcionalistikog ugla, utiu na principe ureivanja
seksa i razmnoavanja, omoguavaju bioloku i drutvenu podrku,
kao i socijalizaciju mladih i njihovo smetanje u uloge odraslih.
Klan: srodnika struktura koja nastaje spajanjem loza prema odreenom
pravilu porekla.
Kompleks romantine ljubavi: grupa uverenja koja naglaavaju uzaja
mnu privlanost i kompatibilnost kao osnovu za izbor branih par
tnera.
Matrilinearno poreklo: pravilo porekla prema kojem je enska strana
porodice (naroito njeni muki roaci) najvanija u pogledu porodi
nog vlasnitva i vlasti.
Matrilokalno pravilo: pravilo srodstva koje predvia da brani par i nji
hova deca ive sa eninom porodicom i rodbinom.
Neolokalno pravilo: pravilo prebivalita prema kome brani par i njiho
va deca mogu samostalno da odlue gde e iveti.
Nuklearna porodina jedinica: porodina jedinica koju ine brani par
i njihova deca.
Patrijarhat: okolnosti u kojima mukarci kontroliu resurse i dominiraju
nad enama u porodinim odnosima i, u irem smislu, u odnosima
izvan porodice.
Patrilinearno poreklo: pravilo porekla prema kome muka strana poro
dice ima vei znaaj u pogledu vlasnitva i vlasti.
Patrilokalno pravilo: pravilo srodstva prema kojem brani par i njihova
deca ive sa porodicom i rodbinom mukarca.
Poliandrija: pravilo braka koje dozvoljava enama da imaju vie od jed
nog mua.
Poligamija: pravilo braka koje dozvoljava osobi da ima vie od jednog
branog partnera.
Poliginija: pravilo braka koje dozvoljava mukarcima da imaju vie od
jedne ene.

Srodstvo i porodica

387

Polovina: srodnika jedinica koja nastaje kad se klanovi meusobno poveu i podele zajednicu na dve srodnike jedinice.
Poreklo: srodnika struktura koja nastaje spajanjem nekoliko porodi
nih jedinica putem pravila porekla i prebivalita.
Pravila braka: norme koje utvruju ko moe s kim da stupi u brak, i
kada.
Pravila porekla: norme koje odreuju da li je muka ili enska strana
porodice vanija u pogledu porodinog vlasnitva i vlasti.
Pravila prebivalita: norme koje utvruju gde brani par treba da ivi.
Pravila zabrane incesta: norme koja zabranjuju seks i brak izmeu rodi
telja i njihove dece i, u nekim sluajevima, izmeu bliskih roaka.
Proirena porodina jedinica: rodbinska jedinica koja nastaje spajanjem
vie nuklearnih jedinica u jedno domainstvo.

Glava 20

RELIGIJA
Poto ima velik i razvijen mozak, ovek moe da razmilja o svetu koji ne
moe da vidi i opipa - o svetom carstvu naseljenom natprirodnim silama i
bogovima koji imaju mo da promene svet i ivote ljudi. Nisu sva drutva
lovaca i skupljaa imala religiju, ali mnoga od njih jesu. Prema tome, religija
je verovatno bila prva institucija koja se odvojila od institucija srodstva i
grupe. Poto se religija pojavila ovako rano u evoluciji drutva moemo za
kljuiti da ona nije prost nusproizvod postojanja velikog mozga koji moe
da promilja o sferi svetog i natprirodnog. Ovde su na delu druge sile, ali
koje?
Funkcionalistike teorije moda mogu da nam prue priblian odgovor
ukoliko preformuliemo pitanje: koja vrsta pritiska je uticala na ljudsku po
pulaciju da razvije sistem predstava i praksi upravljenih prema natprirod
nim silama? Na koji nain je religija pomogla ljudima da opstanu u svom
okruenju? Za funkcionaliste, religija je omoguila ljudima da:
(a) uvrste i potvrde vane norme; i
(b) umanje strepnju i strah.
Zbog toga religija funkcionie kao vaan mehanizam drutvene kontro
le.
1. Imajui u vidu prvu navedenu funkciju, jedan nain da se obezbedi
potovanje kljunih normi jeste da se one predstave kao norme koje su saoptile natprirodne sile. Te sile neprestano nadgledaju ljude i proveravaju da
li oni potuju pravila, a izgrednike kanjavaju loom sreom. Dakle, religija
poveava stepen drutvene kontrole time to obezbeuje da se ljudi podvr
gavaju kljunim normama.
2. Druga funkcija religije jeste da umanji stepen strepnje i nesigurnosti.
Religija moe da pomogne u poputanju straha time to prua uverenja o
moi bogova, koji vode rauna o svetu, a u isto vreme propisuje rituale ko
jima se bogovi namamljuju i navode da pomognu ljudima u tekim okolno
stima. Rana drutva, koja su imala ovakvu mo uticaja na ljude, ukljuivala

Religija

389

su vei stepen jedinstva i kontrole, to je ljudima olakavalo da preive u

datom okruenju.
Isprva je religija bila veoma jednostavna i moda je poela sa prostim
potovanjem predaka, to je polako prerastalo u predstave o natprirodnim
silama koje usmeravaju sve lanove jednog drutva lovaca i skupljaa. Uko
liko je funkcionalistiko tumaenje tano, onda su ovi lovci i skupljai, koji
su morali da ive sa opasnou i neizvesnou, verovatno prvi razvili religi
ju, jer im je ona pomagala da ostvare oseaj solidarnosti i umanje strahove.
Priroda religije je, meutim, poela da se menja sa pojavom hortikulture,
a kasnije i sa agrarnim periodom. Religija je postala centralna institucija u
ivotu ljudi. Pojavili su se religijski strunjaci, bogovi i natprirodne sile su
postale monije i brojnije, a rituali u njihovu ast postali su ei i bolje organizovani (Wallace, 1966). Iznenada, za samo nekoliko vekova, preovladale
su svetske religije dananjice - hrianstvo, hinduizam, budizam, konfuijanstvo i islam - koje su se prostirale irom sveta, pri emu su se ubacile u
lokalne religije (Bellan, 1964). Ukoliko na brzinu pregledamo naslovne stra
ne dnevnih novina videemo da religija danas ima veliki znaaj i da je dosta
nepredvidljiva. Zapravo, religija e nastaviti da bude jedan od pokretaa u
globalnom sistemu drutava.

Osnovni elementi religije

Sve religije imaju neke zajednike elemente i sve one, od najjednostavni
jih do najsloenijih oblika, ukljuuju:
(a) razliku izmeu svetog i profanog;
(b) niz verovanja o svetom i natprirodnom;
(c) rituale posveene natprirodnom; i
(d) strukture kulta koje organizuju ljude sa zajednikim verovanjima, i
koje upravljaju izvoenjem rituala upravljenih na natprirodne sile opi
sane u verovanjima.
Sada emo ukratko razmotriti svaki od ovih elemenata.

Sveto i profano
Sve religije prave razliku izmeu svetog i natprirodnog, s jedne strane,
i profanog ili svetovnog (sekularnog), s druge strane. Sve religije pripisuju
posebne moi predmetima, dogaajima, silama, a ponekad i osobama koje
utiu na svakodnevni ivot - time to im dodeljuju osobinu svetosti. Dakle,
religije smatraju da je svet podeljen na svakodnevnu, ovozemaljsku sferu,
sferu u kojoj ljudi ive, i na sferu natprirodnih sila, koje imaju mo da utiu

390

Sociologija

na dogaaje u naem ivotu. Mnoge religije veruju u postojanje natprirod

nog, onostranog carstva, smetenog izvan svakodnevnog, zemaljskog ivota,
u kojem funkcioniu svete sile i sveta bia, predmeti i dogaaji.

Verovanja i vrednosti
Predstave o svetom i natprirodnom deo su optijih skupova religijskih
vrednosti i verovanja. Religijska verovanja tiu se prirode svetog i natpri

rodnog, i obino detaljno opisuju razliita bia i sile, kao i razliite oblasti
natprirodnog. Opisi svetih bia i sila u carstvu natprirodnog obino ine
panteon, oblik organizacionog obrasca ili eme, koja objanjava ko je ko
u sferi natprirodnog. Religijske vrednosti su tvrdnje i zapovesti koje nam
stiu od natprirodnih bia, a tiu se onoga to je dobro, loe, pravilno i ne
pravilno. Za razliku od drugih vrednosti koje postoje u drutvu, one koje
izraava religija imaju poseban znaaj budui da njih saoptavaju i podra
vaju sveta bia i svete sile iz carstva natprirodnog.

Rituali
Ljudi se za religijska verovanja i religijske vrednosti vezuju putem rituala
(J. Turner, 1972; Wallace, 1966). Religijski ritual ili obred ukalupljen je u
stereotipnu seriju postupaka - telesnih pokreta i poloaja, ali i verbalnih
uzvika - upravljenu prema natprirodnom i sainjenu od molbi da se svete
sile umeaju u svetovni, profani svet. Rituali se mogu izvoditi nasamo, ali se
mogu izvoditi i kolektivno, u prisustvu drugih, koji su obino deo strukture
kulta koji organizuje ritualne aktivnosti upravljene prema natprirodnom.

Strukture kulta
Kult je jedinica u okviru koje se izvode rituali. Ove jedinice se mogu
dosta razlikovati, poev od Aboridina, koji se okupljaju oko totema, preko
crkava u Americi, koje su smetene u zgradama, na mestu nekadanjih prodavnica, do katolike birokratije, rasprostranjene po elom svetu. lanovi
jedne religijske strukture - bilo male ili velike, privremene ili trajne, stare ili
nove - dele religijska verovanja i vrednosti, izvode zajednike rituale i, zbog
sveta toga, razvijaju oseaj zajednitva, oseaj zajednice.

Razvoj religije
Religija u prostim drutvima lovaca i skupljaa
Pre nego to su ga poremetili zapadnjaci, tradicionalni sistem Eskima
mogao je posluiti kao primer religije u jednostavnim drutvima (Wallace,
1966). Iako je meu grupama Eskima bilo razlika, osnova njihovih verova
nja bila je zajednika. Verovanja o natprirodnim biima zasnivala su se na

Religija

391

panteonu duhova i bogova. Pojedini nii bogovi su jednostavno bili neki

ugledni ljudi ili ivotinje kojima je dodeljeno istaknuto mesto i znaaj. Po
naanje svakog pojedinca, ili male grupe, regulisali su mnogobrojni manji
duhovi. Tako je, na primer, odreena grupa srodnika mogla da ima sopstvene duhove predaka, kojima je mogla da se obrati. Vie poloaje u panteonu
zauzimala su dva vrhovna boga - uvar morskih ivotinja i Duh vazduha.
Meutim, mitologija o ivotu, poreklu i meanju ovih bogova u zemaljski
svet razlikovala se od grupe do grupe. Sem toga, tana raspodela moi i
poredak vlasti meu ovim bogovima, zajednikim elom drutvu, donekle
su bili zamagljeni. Religijska verovanja Eskima delila su svet na razliita
podruja - podruje smrtnih ljudskih bia, svet lokalnih duhova i duhova
predaka, te sferu dva vrhovna boga.
Ritualne aktivnosti su se izvodile prvenstveno unutar porodice. Svaki
Eskim je nasledio duhove zatitnike po sistemu patrilinearnog porekla,
dakle sa oeve strane. Ti duhovi su usmeravali pojedinca u svakodnevnom
ivotu. Da bi mogli raunati na pomo ovih bogova morali su da nose male
talismane od kljova mora, torbe od belutaka i male koljke. Sem toga, da
bi dobila pomo duhova, osoba je morala da se uzdri od ubijanja ivoti
nja predstavljenih na tim amajlijama. Neto manje osoben oblik ritualne
aktivnosti vezivao se za verovanja o ivotinjama za lov. Ljudi su morali da
potuju odreene zabrane, tabue. Na primer, nisu smeli zajedno da kuvaju kopnene i morske ivotinje. Kada bi neko prekrio tabu morao je da to
prizna otvoreno. Ukoliko bi pojedinac nastavio sa krenjem zabrana bio bi
prognan iz zajednice.
Jedini zvanini religijski svetenici bili su amani. amani su sluili kao
posrednici prilikom prizivanja duhova. Smatralo se da su zapravo bole.sni
ili nesreni ljudi prekrili neki tabu i uvredili nekog boga. aman je mo
rao da otkrije koji bog je uvreen, odnosno koji tabu je prekren. Poto bi
bila postavljena dijagnoza aman je poduzimao duhovno putovanje kako bi
obezbedio poravnanje i izmirenje sa viim silama.
Dakle, Eskimi su imali jedan oblik religijske organizacije koja moda lii
na organizaciju naih predaka lovaca i skupljaa. Verovanja su odreivala
tek nekoliko razlika izmeu natprirodnih sfera i nisu jasno pravila razlike
izmeu bogova. Organizacija kulta se preklapala sa sistemom srodstva, a
ritualna aktivnost je bila tek povremena lina stvar. Postojao je niz tabua, ali
oni nisu bili razvijeni. Sa funkcionalistike take gledita, ovakav religijski
sistem Eskimima je dobro sluio. Pomogao je da se ublai strah time to su
ljudi uveravani da duhovi uvari usmeravaju njihov ivot, i da bi savetovanje sa amanom moglo da ukloni lou sreu. Njihov religijski sistem je
podravao pravila srodnikog sistema i sastojao se od odreenih tabua, koji
su, u mnogim sluajevima, zapravo predstavljali medicinske savete. Religij
ski sistem Eskima moe nam posluiti kao polazna taka. Drugi religijski
sistemi u naprednijim drutvima ukljuuju sloena verovanja i sloenu or
ganizaciju ritualnih aktivnosti.

392

Sociologija

Sloenost religije
Religijski sistemi uglavnom naginju ka sloenijem sistemu verovanja koja
se tiu jasnih odreenja sfera natprirodnog, obuhvataju razvijen panteon
bogova, sloenije rituale koji se izvode u odreeno vreme, na odreenom
mestu u okviru kulta, kao i jasnije religijske vrednosti koje odreuju ta je
dobro a ta ne. Izgleda da religiozne vrednosti i uverenja dostiu vrhunac
u tradicionalnim poljoprivrednim drutvima, nakon ega sledi iznenadan
obrt - verovanja opisuju sve manje bogova, a rituali se uproavaju, dok re
ligijske vrednosti ostaju izriite. Organizacija kulta postaje veoma sloena, a
uz pomo novih drutvenih tehnologija postaje i birokratizovana. Vei deo
religija koje preovlauju danas u svetu - hrianstvo, hinduizam, budizam,
judaizam, konfuijanstvo i islam - nastao je iz religijskih sistema sa razvije
nijim panteonima, mitovima o vetinama bogova, sloenim ritualima i bli
sko povezanim organizacijama kulta, ili je zamenio takve religijske sisteme.

Tendencija ka uproavanju religija

U poslednjih hiljadu godina religijski razvoj je sve vie naginjao monoteizmu, odnosno potovanju jednog boga. Na primer, islam, hrianstvo,
judaizam i konfuijanstvo oigledno odraavaju ovu tendenciju ka monoteizmu. Alah, Bog, Sveto trojstvo i Tao, svako u okviru svoje religije, predstav
ljaju vrhovne sile u oblasti natprirodnog. Meutim, hinduizam i neki oblici
budizma ipak imaju razvijenije panteone bogove ili bogolikih stvorenja. U
savremenim religijama mitologija je sve manje i sve se vie uproavaju. Na
primer, mitovi koji se tiu aktivnosti Krine i Vinua, inkarnacije Bude, Boga
i Mojsija, Boga i Isusa, Alaha, anela Gavrila (meleka Dibraila) i Muhame
da veoma su oskudni u poreenju sa mitovima ranijih religija i mitovima
tradicionalnih izolovanih religija. U poreenju sa ljubomorom, sukobima,
rivalstvom, poreklom i ljubavnim odnosima ranijih bogova, mitovi religija
koje preovlauju u dananjem svetu, uz izuzetak hinduizma, deluju gotovo
izbalansirano i umereno.
Druga kljuna razlika izmeu novijih religija i religija prolosti odnosi se
na to to, prvi put, verovanja istiu da ljudi imaju potencijal za razumevanje
svakodnevnog sveta, ali i sveta natprirodnog (Bellah, 1964: 367). Na primer,
hinduizam tvrdi da postoji mogunost bolje inkarnacije u narednom ivo
tu, ali i mogunost da se postane bog. Hrianstvo nudi spasenje posle smr
ti. Islam propoveda postojanje raja posle smrti. Za one koji se nisu dobro
vladali postoje posebna mesta u svetu natprirodnog: pakao, reinkarnacija u
nie bie, i tako dalje.
U novijim religijama vrednosti su i dalje izriite, jer putem potovanja
vrednosti ljudi mogu da se kvalifikuju za pristup svetu natprirodnog. Zato
religijska pravila ponaanja zauzimaju istaknuto mesto u religijama da
nanjice. Deset zapovesti, Kazivanja Konfuijeva i Plemeniti osmostruki put
u budizmu predstavljaju istaknute primere.

Religija

393

Dok se panteoni, mitologije i rituali uproavaju, organizacija kulta u isto

vreme postaje sloenija. Nova drutvena tehnologija - birokratija (videti
dvanaestu glavu) - koristi se za organizaciju i irenje religijskog uticaja. U
neindustrijskim drutvima ova birokratija je esto mona politika sila, pa
mogu da nastanu sukobi izmeu religijskih i politikih voa. S pojavom
industrijalizacije ovakvi sukobi se stiavaju budui da mo politike birokratije raste i da se crkvena birokratija razdvaja od politikog uticaja, osim
u nekim delovima islamskog sveta.
Nastanak religijske birokratije otvara nove mogunosti za pridobijanje
novih vernika. Birokratije mogu da upotrebe sredstva za ostvarenje jasnih
ciljeva, a jedan od ciljeva veine modernih religija jeste irenje. Konaan
ishod jeste da u svetu dominira relativno mali broj religija, jer birokratski
organizovani kultovi ugroavaju i istiskuju tradicionalnije religijske prakse.
U tabeli 20.1. predstavljene su najvee religije sveta.
Tabela 20.1. Najvee religije sveta

Religija

Broj sledbenika

Procenat svetske
populacije

Hrianstvo

1,9 milijardi

32,8

Islam

1,2 milijarde

19,6

Hinduizam

762 miliona

12,8

Kineska narodna religija

379 miliona

6,4

Budizam

354 miliona

6,0

Izvor: Time Almanac (2002: 433).

Napomena: Procene broja pripadnika svake od nabrojanih religija nisu

precizne, ali odnos sledbenika, odnosno poredak religija po zastupljenosti,
verovatno jeste.

Pogled teorije konflikta na religiju

Funkcionalistike teorije nam pruaju jedno tumaenje razloga nastanka
religija u ranim drutvima. Mada religija moe ublaiti strahove i obezbediti potovanje vanih pravila, Karl Marks i Fridrih Engels su ponudili al
ternativan pogled na religiju, u obliku u kome je uspostavljena u sloenijim
drutvima. Jedna od Marksovih najpoznatijih fraza odnosi se na religiju:
on je naziva opijumom za mase. Marks je eleo da kae da religiju mogu
da koriste monici u drutvu da bi zamazali ljudima oi kako ne bi videli
stvarnost nejednakosti. Ukoliko kraljevi mogu da vladaju po boanskom
pravu, njihova upotreba i zloupotreba politike moi legitimie se posred
stvom religijskih verovanja i religijskih zvaninika. Bog (ili bogovi), u su
tini, odreenim pojedincima daje pravo da kontroliu druge i prisvoje bo-

394

Sociologija

gatstvo i povlastice u drutvu. Poto ljudi ive u bednim uslovima, religija

im prua mogunost da, ukoliko potuju religijske upute koje im govore
da je u redu to to su siromani, imaju bolji ivot u carstvu natprirodnog
posle smrti. Na ovaj nain se siromani i ugnjeteni spreavaju da se pobune,
jer e njihova patnja biti nagraena posle smrti. Prema tome, religija spre
ava ljude da vide pravi uzrok svoje bede - monike i elite - i dri ih pod
kontrolom. Funkcionalisti bi rekli da religija odrava drutvenu kontrolu,
ali iz ugla teorije konflikta kontrola je ta koja stvara nejednakosti i elitama
obezbeuje mo.
Neke injenice podravaju Marksov argument (Swanson, 1960). Kada u
drutvu postoje hijerarhija i klase (slojevi) - i panteon bogova je takoe
raslojen, kao i nivoi strukture kulta koji organizuje rituale posveene bo
govima u datom panteonu. Poto struktura panteona i struktura drutva
odraavaju jedna drugu - a naroito kada svetenstvo podrava postojeu
raspodelu moi - religija legitimie, tj. opravdava hijerarhije (poredak) u
drutvu, tako to ini da hijerarhija izgleda kao prirodan poredak stvari.
Meutim, iako religija zapravo legitimie nejednakosti, religijske organiza
cije opstaju zato to daju smisao ljudskom ivotu. Marks je verovatno previ
e isticao omamljujui uticaj religije - ljudi nisu tako lakoverni kako je on
mislio da jesu, i nisu uvek slepi za prave izvore i uzroke svoje bede.

Religija u Americi
Istorija religije u Americi
Prve religije u Americi, naravno, vezuju se za Indijance. Prvi evropski
doseljenici na obalama Amerike bili su pripadnici malih protestantskih kul
tova (Herberg, 1955; Williams, 1970: 356). Doli su u jedan oblik religijskog
vakuuma, jer tamo nije postojao dominantan religijski sistem. lanovi ovih
kultova nisu bili trpeljivi prema drugim kultovima, uprkos injenici da su u
Ameriku najee dolazili kako bi i sami umakli progonu. Poto su ovi kul
tovi bili mali i raspreni po teritoriji, nijedan nije mogao da dobavi sredstva
i oformi organizaciju potrebnu da eliminie druge. Ishod je bilo prihvatanje
religijske razliitosti, to je kasnije regulisano zakonom.
Iako je svaki od ovih protestantskih kultova usvojio unekoliko razliite
adaptacije protestantske teologije, svi su delili jedno verovanje: postoji lina
veza izmeu Boga i ljudskih bia - svaka osoba mora da se izmiri sa Bo
gom. Crkva je bila mesto za zajedniko klanjanje Bogu i izvoenje obrednih
aktivnosti, ali svako ponaosob mora aktivno da radi na usaglaavanju i sporazumevanju sa natprirodnim. Ova verovanja su iznedrila neke dominan
tne vrednosti u amerikom drutvu, kao to su individualnost i aktivizam
(videti petu glavu). Pojedinac mora da ima slobodu da aktivno sledi svoje

Religija

395

ciljeve i interese i da se suoi sa svetom oko sebe. Tako su verovanja pro

testantskih kultova u ranoj Americi iznedrila i podrala vrednosti koje su
dovele do pojave industrijskog kapitalizma (Weber, 1905).
Nastanak kapitalizma i urbanizacija amerike populacije, koja je usledila,
podsticali su rast religijskih kultova. Protestantski kultovi su postali vie
birokratizovani na nacionalnom nivou i stvarali su krovne organizacije za
lokalne crkvene organizacije. irenje industrije podsticalo je doseljavanje
Evropljana u drugoj polovini 19. veka. Sa ovim evropskim doseljenicima
dole su dve velike religijske grupe u Americi: katolici i Jevreji.
Iako su rani doseljenici bili predmet svakojake ekonomske, politike i re
ligijske diskriminacije, nevoljna meusobna tolerancija protestantskih kul
tova, i njeno kasnije ozakonjivanje i unoenje u ustav, omoguili su razvoj
katolike i jevrejske religijske grupe. Kasniji doseljenici, koji su doneli reli
gije iz Azije i sa Bliskog istoka, na slian nain su uivali zakonsku zatitu,
iako tolerancija prema nehrianskim religijama u Americi nikad nije bila
naroito velika.

Ekologija religije u Americi

Stanovnitvo Sjedinjenih Drava mahom je hrianske veroispovesti, ali
broj pripadnika nekoliko razliitih denominacija1, kao to su Prezbiterijanska crkva Sjedinjenih Drava, Ujedinjena metodistika crkva i Episkopalna
crkva, u poslednje vreme opada. S druge strane, neke druge denominacije
broje sve vie pripadnika: adventisti sedmog dana, mormoni, Crkva skup
tine boje, Jehovini svedoci, juni baptisti, Afrika metodistika episkopal
na crkva i Rimokatolika crkva. Mnoge od ovih rastuih denominacija su
bile relativno male pre trideset godina, pa, kada uzmemo u obzir njihovu
preanju veliinu, stopa njihovog irenja je veoma visoka. U tabeli 20.2.
navode se stope poveanja i smanjenja broja pripadnika razliitih denomi
nacija u Sjedinjenim Dravama
Tabela 20.2. Porast i opadanje broja pripadnika pojedinih denominacija u SAD
Najbri rast

Stopa rasta u procentima, 2003.

Afrika metodistika episkopalna crkva

58

Jehovini svedoci

48

Adventisti sedmog dana

35

Crkva skuptine boje

34

Mormoni

32

Juni baptisti

16

Rimokatolici

13

1 Denominacija na engleskom znai religiozna grupa koja prevazilazi veliinu sekte (prim. prev.).

Sociologija

396
Smanjenje broja pripadnika
Reformisti

-20

Crkva uenja Hristovih

-14

Episkopalna crkva

-13

Prezbiterijanci

-12

Ujedinjena crkva

-9

Ujedinjeni metodisti

-9

Izvor: National Council of Churches (2004).

Ovde postoji jedan obrazac: starije, afirmisane i u nekom smislu ozbilj

ne denominacije gube pripadnike, dok evangelistike denominacije pridobijaju nove pripadnike. Ova tendencija nam ukazuje na jedno tumaenje
razliito od objanjenja koja nam nude funkcionalistika teorija i teorija
konflikta. Ekoloka teorija smatra da organizacije, u ovom sluaju - crkve,
izlaze u oblast (niu) resursa i nadmeu se za pridobijanje novih pristalica.
Niu resursa ine ljudi koji su u potrazi za religijskim tumaenjem sveta.
Prema tome, najvei deo dinamike religije u Americi ekoloke je prirode,
a porast i pad broja pripadnika neke religije odraava konkurenciju i nad
metanje izmeu religijskih organizacija koje nude razliita reenja i alju
razliite poruke.
Jednim delom, ova dinamika konkurencije svodi se na tendenciju starijih
i afirmisanih crkava da intelektualizuju svoja uenja i time ih naine svetovnijim, manje neposrednim i manje emocionalnim. Do ovoga dolazi jer
se sve vie bogatih ljudi prikljuuje uspenim religijama, ali, za razliku od
manje imunih ljudi, oni ne zahtevaju emocionalni, evangelistiki duh, ko
jim je religija i zapoela. Oni su, uostalom, sigurniji i manje zabrinuti za svoj
ivot i opstanak. Za mnoge ljude ta tendencija religiji oduzima na privla
nosti, pogotovo privlanost kojom religija moe da privue mase koje ele
da im religija rei realne probleme i brige. Zato im vie odgovaraju nove
religije, jer su vie evangelistikog, emocionalnog i neposrednog karakte
ra, dok su u isto vreme manje intelektualne, umne i sekularne. U religiji u
Americi prisutna je dimenzija klasnog konflikta, jer se starije i manje evan
gelistike denominacije obraaju bogatima, ime primoravaju nie klase da
religiju potrae na drugim mestima.
ire sekularne tendencije drutva u mnogim institucionalnim sferama,
naroito podstaknute jaanjem nauke kao institucije, takoe su deo obrasca
religijskog rasparavanja u Americi (Stark, 1981; Stark & Bainbridge, 1980).
Sekularizacija na nivou drutva proima i neke religije, to dovodi do toga
da religija biva sve manje privlana za mnoge koji ele da se religiji priblie
na emotivniji i neposredniji nain. Zato nastaje trite religijskog zanosa i
nadahnua - velika trina oblast (nia) - a nastaju i nove denominacije,

Religija

397

koje se esto vrlo uspeno slue medijima za pridobijanje novih vernika.

Mnoge od tih denominacija ne uspevaju u svom naumu, ali, s druge strane,
prema statistici, mnoge od njih uspevaju da pridobiju nove vernike. Kada
stare religije postanu previe svetovne, one gube pripadnike, koji se sada
priklanjaju religijama koje su vie evangelistikog karaktera. Tako moemo
predvideti da sekularizacija drutava stvara trine oblasti za nove denominacije, to vodi visokom stepenu diferencijacije i konkurencije meu denominacijama (pogledati odeljak pod naslovom Ekologija organizacija u
dvanaestoj glavi, za kratak pregled inilaca ukljuenih u proces nadmetanja
organizacija za resurse).

Religijski sukob u Americi

Poto se Amerikanci razlikuju po tome koliko su evangelisti, i koliko ele
da im se religija mea u svakodnevni ivot, esto dolazi do sukoba. Mnogi
krupni sukobi u Americi - vezani za molitve u kolama, abortus, vauere
za crkvene kole, socijalne programe koje finansira drava, zakletvu zastavi
Sjedinjenih Drava, u kojoj se pominje Bog, poduavanje dece Darvinovoj
teoriji - odraavaju ovaj rascep u strukturama kulta ili denominacijama. U
zavisnosti od toga kako je sukob razreen unutar svake denominacije moe
se govoriti o vie evangelistikoj ili svetovnijoj denominaciji.
Religija i politika ine jednu eksplozivnu meavinu, jer oni koji se dre
religijskih verovanja mnoge politike odluke vide kao moralni krstaki po
hod, u kome e pobediti konano dobro ili konano zlo. Tvorci amerikog
ustava nisu bili naroito tolerantni prema drugim religijama, ali su ipak
predloili razdvajanje crkve i drave, jer su videli da postoji mogunost iz
bijanja sukoba. U poslednje dve decenije konzervativnije i evangelistike
denominacije u Americi postale su politiki aktivne. To je dovelo do toga da
se izborni proces, imenovanje sudija i uprave, kao i zakonodavstvo nalaze
pod velikim uticajem religijskih ubeenja dobro organizovanog skupa re
ligijskih denominacija. Verovatno je da e se u budunosti politiki sukobi
sve vie zasnivati na religijskom konfliktu, to su tvorci ustava upravo eleli
da izbegnu.

Religioznost u Americi
Konkurencija izmeu religija ima uticaja na porast religioznosti u Sje
dinjenim Dravama. Kada se religijske organizacije meusobno nadmeu,
one paljivo biraju poruke koje alju, ciljajui odabranu populaciju, naje
e se pri tom sluei prednostima medija. Na taj nain one ljude uvlae u
strukture religijskog kulta, a kada se ti pojedinci ukljue u rituale posveene
natprirodnim biima njihova oseanja se uzburkaju i oni postanu religiozniji. Naravno, nisu svi Amerikanci podjednako religiozni, ali ankete poka
zuju da veina Amerikanaca jeste religiozna i da religiju vidi kao vaan deo
svog ivota.

398

Sociologija

Ukoliko ove rezultate uporedimo sa rezultatima dobijenim u drugim postindustrijskim drutvima, ova religioznost je vie izuzetak nego pravilo.
Meutim, u jednom drutvu koje nikad nije imalo zvaninu dravnu reli
giju koja bi preovlaivala, i u drutvu koje je ohrabrivalo religijske slobode,
nastala je ogromna oblast resursa, sainjena od svih onih koji su objanjenje
i smisao traili u sferi natprirodnog. To je, naposletku, dovelo do velike kon
kurencije izmeu religijskih kultova. Ta konkurencija je vodila sve uspenijem marketingu, prenoenju poruka putem medija, to je ogroman deo
populacije uvuklo u kultove i tako povealo religioznost u Americi.

Drutvene odlike religijske pripadnosti

Maks Veber je bio moda prvi sociolog koji je istraivao vezu izmeu re
ligijske aktivnosti i mesta oveka u drutvu (Weber, 1904). Primetio je da su
gradske zanatlije i trgovci u 18. i 19.veku,naprimer,bili skloni znatno druk
ijem vienju prirode sveta nego zemljoradnici na selima u Evropi. Trina
ekonomija i njen naglasak na razmeni dobara, ugovorima i ispunjavanju
finansijskih obaveza doveli su do toga da stanovnici grada trae religijske
doktrine koje su isticale kontrolu nad dogaajima. Poto su zemljoradnici
zavisili od nepredvidljivih sila prirode, mahom su se oslanjali na magiju i
druge naine ugaanja onostranim silama.
Sociolozi se i dalje bave ovim Veberovim zapaanjem. Koji faktori po
rekla i prolosti utiu na pripadnost pojedinca nekoj veroispovesti? Koje
su drutvene odlike pripadnika religijskih kultova? Naalost, mnoga istra
ivanja u ovoj oblasti znatno su saetija od Veberove analize. U amerikoj
sociologiji naglasak je bio na odnosu i vezi profesije, prihoda, obrazovanja,
porodice, politike, etniciteta, rase, s jedne strane, i religijske pripadnosti, s
druge strane. Ukratko emo izloiti rezultate ovog istraivanja u odeljku
koji sledi.
Religija i dohodak. U naelu, ukoliko uporedimo odnos broja Jevreja
i katolika u populaciji videemo da su Jevreji zastupljeniji od katolika u
grupama sa viim prihodima. Ukupno, katolici imaju via primanja nego
protestanti. Meutim, ukoliko protestantske grupe razloimo na pojedina
ne grupe, onda episkopalci, prezbiterijanci i luteranci imaju u proseku via
primanja nego katolici, ali i dalje manja nego Jevreji. Baptisti i metodisti u
proseku zarauju manje nego katolici.
Religija i obrazovanje. Poto izmeu dohotka i obrazovanja postoji
povezanost, podaci o odnosu religije i obrazovanja ukljuuju otprilike isti
obrazac kao poreenje dohotka i religije. U poreenju sa njihovim udelom
u ukupnoj populaciji Jevreja ima najvie meu fakultetski obrazovanom
populacijom. Meu katolicima i protestantima ima neto manje fakultetski
obrazovanih nego to je procenat visokoobrazovanih ljudi na nivou drave.
Meutim, kada protestantske grupe razdvojimo, episkopalci i prezbiterijan
ci su iznad nacionalnog proseka fakultetski obrazovanih ljudi. Luteranci i

Religija

399

metodisti su neto ispod tog proseka, otprilike na istom mestu kao i katolici,
dok su baptisti znatno ispod tog nivoa.
Religija i porodica. Izgleda da religija utie na izbor branog partnera.
Ljudi obino za brak biraju partnere slinih religijskih uverenja. Na razvod
utie i religijska pripadnost: vea je verovatnoa da e se brak izmeu dvoje
ljudi razliite religijske pripadnosti okonati razvodom nego to je to sluaj
sa brakom izmeu partnera iste veroispovesti. Stope razvoda se razlikuju
od jedne do druge religijske grupe, ali se protestanti ee razvode nego
katolici ili Jevreji (Lenski, 1963). Procenat ponovnog stupanja u brak posle
razvoda vii je kod protestanata nego kod katolika.
Religija i politika. Odnos izmeu religije i politike ponekad se mea sa
drutvenom klasom. Meu protestantima otprilike ima isti broj demokrata
i republikanaca, s tim to je vei broj bogatijih protestanata (npr. episkopalci
i prezbiterijanci) sklon republikancima. Siromanije denominacije, kao to
su juni baptisti, veinom su demokrate. Katolici, koji su mahom pripad
nici etnikih manjina i bave se fizikim poslovima, jasno su okrenuti ka
demokratama. Kod Jevreja, razlika izmeu klasne i religijske pripadnosti je
obrnuta, pa su bogatiji Jevreji uglavnom naklonjeniji demokratama.

Rasa, etnicitet i religija

U naelu, najvei deo Afroamerikanaca je baptistike veroispovesti, to
svedoi o njihovim korenima na Jugu. Crnci, meutim, imaju niz manjih
crkvenih organizacija koje nisu povezane s baptistima. Amerikanci latinoa
merikog porekla, kao to su Portorikanci i Meksikanci, preteno su katoli
ci. Amerikanci poreklom iz Azije se mahom pridruuju crkvama u odnosu
na svoj klasni poloaj, a poto je ova grupa uglavnom zastupljena u srednjoj
klasi obino su priklonjeni protestantskoj crkvi, ukoliko su uopte hriani.
Mnogi koji su se u skorije vreme doselili iz Azije zadrali su svoju nehriansku veroispovest. Belci koji su se doselili u Sjedinjene Drave na samom
poetku prolog veka sa juga i istoka Evrope preteno su katolici. Mnogi sa
istoka Evrope su Jevreji. Veinu doseljenika iz Nemake, vedske, Norveke
i Danske ine protestanti.

Saetak
1. Drutvene institucije su sainjene od sklopa poloaja i struktura iji je
cilj da reavaju osnovne probleme ljudske vrste, kao vrste koja poiva
na kulturno posredovanim obrascima drutvene organizacije. Zbog
njihovog opaenog znaaja, veina optih normi, koje usmeravaju po
naanje u institucionalnim strukturama, dobro je poznata i ispunjena
vrednostima i uverenjima.

400

Sociologija

2. Religija je institucija koja organizuje izvoenje rituala usmerenih pre

ma svetim natprirodnim silama i potvrivanju odreenih verovanja.
Religija je verovatno nastala u prostim drutvima, kao strategija za
smanjenje straha i napetosti, ali i za odravanje i potvrivanje kljunih
normi i vrednosti.
3. Od drutva lovaca i skupljaa, do agrarnog doba, religija se sve vie
uslonjavala u pogledu verovanja, rituala i struktura kulta. Potom, po
to su se pojavile svetske religije, verovanja su uproena, mada se birokratizacija sloenih struktura kulta ipak nastavila.
4. U sloenijim drutvima religija je esto legitimisala status quo i nejed
naku raspodelu resursa kao to su mo i bogatstvo.
5. U Americi preovlauje hrianstvo, mada postoji ogroman broj denominacija koje se pojavljuju i nestaju u zavisnosti od toga koliko su
sposobne da privuku i zadre lanove.

Kljuni pojmovi
Natprirodno: carstvo u kojem ive bogovi i onozemaljske sile.
Panteon: niz religijskih verovanja koja se tiu ivota, prolosti i odnosa
bia koja naseljavaju svet natprirodnog.
Profano: izraz koji se odnosi na procese u empirijskom svetu, koji stoji
naspram svetog, rezervisanog za svet natprirodnog.
Religijska verovanja: predstave o prirodi svetog i natprirodnog, kao i
bia i sila koji naseljavaju svet onostranog.
Religijske vrednosti: predstave o tome ta je dobro a ta loe, ta treba
da postoji a ta ne. Smatra se da ove vrednosti potiu od natprirodnih
sila.
Religijski rituali: stereotipne sekvence ponaanja, namenjene prizivanju
sila iz sveta onostranog.
Struktura kulta: jedinica koja organizuje rituale i odrava religijska ve
rovanja i religijske vrednosti.
Sveto: predmeti i sile koji imaju naroit znaaj, poto se smatra da su
povezani sa natprirodnim moima.

G lava 21

OBRAZOVANJE
itanjem ovih redova vi istiete svoju posveenost obrazovanju. Moda
vam se danas ne ita, ali ete prei pogledom preko strane, ili ete podvlaiti
rei utim markerom (esto i celu stranu), praviti mentalne beleke, a uko
liko ste vrlo ambiciozni - zapisivaete beleke. Takva je mo obrazovnog
sistema kroz koji smo svi mi proli. Obrazovanje organizuje vei deo ivota
ljudi do zrelog doba i u velikoj meri utie na ostatak njihovog ivota.
Ova mo obrazovanja skorijeg je datuma, jer je obrazovanje, u dananjem
smislu rei, tek nedavno proirilo svoj uticaj. Tokom veeg dela ljudske po
vesti formalno obrazovanje je bilo nepotrebno. Deca su uila sve to im je
neophodno u krugu porodice ili u igri s drugom decom. Meutim, poto
se privredni ivot u drutvu izmenio, porodica mlaim lanovima vie nije
mogla usaditi sve vetine neophodne za uestvovanje u drutvu. Obrazova
nje postaje formalno i ukljuuje sve vei deo populacije.

Nastanak formalnog obrazovanja

Zaetak formalnog obrazovanja nalazimo jo u organizovanoj religijskoj
aktivnosti. amani, vraevi-iscelitelji i druga svetena lica verovatno su ima
li odabrane uenike kojima su prenosili religijsko znanje. Vei deo znanja,
tradicije i svetih obiaja drutva prenosili su na ove uenike koji su ih dalje
prenosili odabranim studentima iz mlaih generacija.
Obrazovanje se dramatino proirilo sa pojavom dravne uprave (videti
osamnaestu glavu). Vladi su potrebni specijalizovani slubenici - ljudi koji
e voditi knjige, organizovati dravne poslove, voditi rat i prikupljati porez.
Iako su se rane politike voe isprva oslanjale na rodbinu prilikom sprovoenja vladinih aktivnosti, uporedo s rastom vlade rasla je i potreba za regrutovanjem i obukom strunjaka. Rast obino zavisi od ekonomskog vika
u agrarnoj privredi, pa moemo zakljuiti da se formalno obrazovanje nije
pojavilo do pre 5.000 godina. Oko etiri hiljade godina pre nove ere Egip
ani su imali formalno obrazovanje, i to ne samo za elitu ve i za odabrane

402

Sociologija

seljane koji su se inili sposobnim da pomau u dravnoj administraciji. Da

nije bilo formalnog obrazovanja onih koji nisu pripadali elitnim slojevima
stanovnitva, u ovoj ranoj dravi ne bi bilo mogue osmisliti i izgraditi ka
nale, irigacioni i kanalizacioni sistem, piramide, grobnice i gradove.
Mogue je da su formalno obrazovanje dobijali i trgovci i zanatlije, kao i
vlasnici prodavnica u ranim gradovima. Za stvaranje i funkcionisanje veih
trgovakih centara ovih ranih imperija verovatno je bio potreban formalno
obrazovan kadar, koji bi vodio knjige i upravljao drugim aspektima eko
nomskih transakcija. Meutim, tokom povesti Azije i Evrope politiko uje
dinjenje i ekonomska trgovina neretko su se razilazili. Mrano doba naziva
mo mranim - ne zato to se u to vreme nita nije deavalo - ve zato to
je bilo malo hroniara, ljudi koji su zapisivali dogaaje, ukoliko izuzmemo
nekolicinu svetenih lica. Slino tome, izgleda da su pismenost i formalno
obrazovanje u Aziji zavisili od politikih i ekonomskih trendova (J. Turner,
1972: 149-150).
Meutim, ak i u najboljim uslovima, obrazovanje je bilo recesivna in
stitucija - bilo je rezervisano za elitu, a retko za masu. Sa pojavom indu
strijske revolucije potreba za pismenou, specijalizovanim vetinama i po
litikom kontrolom narodne svesti drastino se uveala. Osnovane su kole
u kojima su se obrazovali i indoktrinirali industrijski radnici, trgovci i, sve
vie, strunjaci u upravi vlade i industrije. Sa uznapredovalim industrijalizmom institucija obrazovanja dobila je na znaaju. Dakle, mo obrazovanja
da oblikuje ljudske ivote razvila se tek nedavno.

Tumaenje dinamike obrazovanja

Funkcionalistiko tumaenje
Sa funkcionalistike take gledita, obrazovanje je nastalo da bi ispuni
lo potrebe drutva za pismenou, vetinom, znanjem, kontrolom i druge
potrebe jednog urbano-industrijskog drutva. Po uspostavljanju, institucija
obrazovanja obavlja najmanje pet velikih funkcija u drutvu, a to su:
(a) ouvanje kulture;1
(b) irenje kulture;
(c) socijalizacija;
(d) drutveni plasman; i
(e) drutvena promena.
Ouvanje kulture. Ljudska bia ive u svetu simbola. Mnoge od ovih
simbola - tehnologiju, vrednosti, verovanja i norme - koristimo da bismo
1
U pitanju je izraz cultural storage, koji podrazumeva neku vrstu skladitenja, pohranjivanja kulture
(prim. red.).

Obrazovanje

403

usmerili i organizovali svoje dnevne aktivnosti. Te simbole skladitimo u

naoj svesti kako bi mogli da nas usmeravaju i vode iznutra. Meutim, poto
se drutva uslonjavaju, nije dovoljno pamenje jednog ili nekoliko ljudi
da bi se pohranilo celo kulturno naslee. Pisani jezik omoguava razvoj i
usavravanje kulture do te mere da se javlja potreba za strunjacima koji bi
vodili rauna o ouvanju kulture. Ovu funkciju obavlja obrazovanje. Ono
uva, nastavlja i odrava kulturni sistem drutva.
Kulturna ekspanzija i promena. Kad bi obrazovne strukture predstav
ljale samo riznicu kulture liile bi na muzeje simbola. Meutim, u stvar
nosti se obrazovne strukture obino ukljuuju u kulturnu inovaciju (npr.
kulturnu ekspanziju i promenu). Istraivanje je vrlo vaan deo fakultetske i
univerzitetske aktivnosti. Razvijanje novih tehnologija, novih uvida i novih
tumaenja sadanjosti, prolosti i budunosti deo su ciljeva mnogih struk
tura visokog obrazovanja. Na svim nivoima obrazovnog sistema studenti se
posredno ue da razmiljaju, procenjuju i ostvaruju nove uvide. Jedan od
ciljeva osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i fakulteta i univerziteta, jeste
usaivanje vetina koje ljudima omoguavaju da proire kulturnu riznicu
irokim spektrom uloga odraslih osoba.
Socijalizacija. U kolama uenici ne usvajaju samo gradivo, ve i vetine
neophodne za igranje uloga u drutvu, odnosno neto vie od intelektual
nog sadraja i tehnike igranja ovih uloga. Studenti takoe ue kako da se
ponaaju u formalnim organizacijama - da ive sa bezlinou, da se me
usobno nadmeu i podvrgavaju se pravednim i nepravednim procenama.
Dakle, u kolama stiemo mnoge meuljudske vetine i psiholoke dispozi
cije neophodne za uestvovanje u modernom drutvu. Stoga se moe rei da
u senci akademskog programa stoji jedan skriven program: nauiti uenike
kako da se igraju igre ivota u skladu sa pravilima u modernim industrij
skim drutvima (Drucker, 1959).
Plasman u drutvu. U drutvima u kojima obrazovni sistem nije razvijen
plasman odrasle jedinke u drutvu odreen je srodstvom. U zavisnosti od
pola deteta, od toga koje je dete po redu, te od poloaja porodice u drutvu,
odreuje se ta e dete postati i raditi u odrasloj dobi. U razvijenijim dru
tvima, u kojima postoji irok spektar alternativnih poslova, obrazovanje sve
vie odreuje drutveni plasman (npr. odreuje kakav poloaj u privredi i
drutvu pojedinac zauzima). Diplome koje se izdaju po zavretku kolova
nja postaju osnova za upoljavanje i unapreivanje ljudi. Obrazovanje tako
postaje uvar kapije u drutvu budui da razvrstava i razmeta ljude na ra
zliite poloaje u irem drutvu.
Drutvena promena. Obrazovanje kao niz struktura ukljuenih u ou
vanje i irenje kulture, socijalizaciju i smetanje ljudi u odreene drutve
ne sfere moe da slui kao pogon za promenu. Obrazovanje postaje vana
vrednost u svesti mladih ljudi i usmerava njihove ivotne odluke u pogledu
toga ta e uiti, kako e sticati znanje i za ta e ga koristiti. Iako obrazova-

404

Sociologija

nje moe da dovede do razliitih inovacija, ono moe i da slui ostvarivanju

politikih ciljeva. Obrazovanje moe da stvori novog graanina, podrije
tradiciju srodstva ili religije i stvori radnu snagu s novim vetinama. Stoga
nije sluajno to totalitarni sistemi esto koriste obrazovanje da bi obliko
vali svest populacije na eljeni nain, kao to ne iznenauje ni to da vlade,
bilo totalitarne ili ne, esto otpoinju svoj privredni i drutveni razvoj otva
ranjem novih kola namenjenih masama. ak i u razvijenim drutvima, po
put amerikog, obrazovanje podstie promene u industriji i vladi. Napori da
se u kolama izvri rasna i etnika integracija, osnivanje dravnih fakulteta,
irenje dravnih viih kola, te donacije privrednih interesa privatnim uni
verzitetima ukazuju na pokuaje da se drutvo izmeni u odreenom pravcu
posredstvom obrazovnog sistema.

Teorije konflikta i njihova dopuna funkcionalistike analize

Postoje dva osnovna konfliktna stanovita o obrazovanju u modernim
drutvima: jedno je inspirisano Marksovom analizom kapitalistikog dru
tva (Bowles & Gintis, 1976), a drugo Veberovim opisom statusnih grupa
(Collins, 1979). Oba pristupa naglaavaju da obrazovni sistem u kapitali
stikim privrednim sistemima potpomae odravanje nejednakosti, ali se
osnove ova dva pristupa umnogome razlikuju.
U marksistikoj verziji (Bowles & Gintis, 1976), obrazovni sistem funkcionie tako da odrava nejednakosti svojstvene kapitalistikim drutvima.
Postojanje besplatnog javnog obrazovanja - s naglaskom na otvorenu kon
kurenciju i dostignua, ocene i jednako pravo na mogunosti - funkcionie kao mehanizam koji odrava postojeu klasnu strukturu. Naglaava
jui objektivne ocene, testove inteligencije, procene sposobnosti i druge
navodno neutralne naine za procenu uenika, obrazovni sistem ubeuje
ispodprosene uenike i njihove roditelje da je neuspeh u koli i ivotu nji
hova krivica. U kolama u koje idu uenici iz razliitih klasa deca iz niih
drutvenih klasa imaju potekoa da se snau u sistemu u kojem preovlauju nastavnici, vrednosti i programi iz srednje klase. Integrisane kole esto
odbijaju da uenicima niih klasa daju uverenja neophodna za zapoljava
nje, dajui prednost deci srednje klase, ime se odrava privilegovan poloaj
dece iz srednje klase.
U kolama u koje preteno idu deca iz nie i radnike klase naglasak je
na pokoravanju pravilima, potovanju autoriteta, preciznosti i drugim oso
binama neophodnim za rad u nioj klasi. S druge strane, u kolama u koje
idu deca iz srednje klase sistem e verovatno ohrabrivati samostalan rad i
kreativnost, tolerisati samostalno miljenje i rad, imati poverenja u ueni
ke i isticae koncept samokontrole. Kao rezultat toga, uenici srednje klase
su bolje pripremljeni da preuzmu vanije uloge u privredi. Posledica svega
toga jeste da se kapitalistike klasne strukture reprodukuju, dok kole slue
kao jedan od glavnih instrumenata takve reprodukcije.

Obrazovanje

405

Drugi pristup teorije konflikta ne smatra da je kolski sistem u toj meri

direktan instrument kapitalistike klase, ve ga vidi kao instrument za odr
avanje kulturnih razlika meu pojedincima (Collins, 1979). Grupe poje
dinaca se takmie meusobno kako bi dobile i zadrale presti i drutvenu
poast. Diplome su jedan od glavnih predmeta tog sukoba. Zapravo, funkcionalistiko stanovite da su diplome visokog obrazovanja neophodne u
privrednom sistemu, koji zahteva poveanu strunost i vetinu, nije tano.
Vetine neophodne za obavljanje mnogih poslova mogu se nauiti relativno
brzo na poslu i njihovo uenje ne iziskuje fakultetsko i postdiplomsko obra
zovanje. Za neke sloenije tehnike poslove moda jeste potrebno vie obra
zovanje, ali, iako je zabeleen porast u broju takvih poslova, njime ipak ne
moe da se objasni ogromna ekspanzija visokog obrazovanja. Ovu ekspan
ziju podstiu obrazovne ustanove kako bi zadrale svoje privilegije, kao i
poslodavci kojima diploma moe posluiti da bi izabrali odgovarajueg rad
nika. Oni su zajedno stvorili jednu vrstu precenjivanja diploma. Kako sve
vie ljudi trai vie i visoko obrazovanje - ove diplome vrede sve manje. Da
bi neije diplome zaista imale znaaj na tritu uvek je potrebno vie obra
zovanja. Interesi obrazovnih ustanova su zadovoljeni kada se ljudi nadmeu
kako bi stekli to vie obrazovanja. Poto poslodavci zahtevaju diplome od
radnika (ak i kada one nisu neophodne za obavljanje odreenog posla),
oni mogu da koriste svoju potrebu za najstrunijim radnicima kako ne
bi unajmljivali pripadnike nie klase i manjinskih grupa, koji jesu kvalifikovani za posao ali nemaju odgovarajue diplome. Oni takoe mogu da
iz izbora iskljue i belce iz srednje klase koji ne ispoljavaju odreeno po
naanje i nain ivota, uveravajui ih da njihove diplome nisu ono to oni
trae. Diplome tako postaju sredstvo za ograniavanje pristupa poeljnim
poslovima (i, naravno - prihodu), te za odravanje razlika u prestiu meu
pojedincima.
Inflacija diploma je ishod ovih statusnih procesa. Poto se diplomama
dokazuju vetine, ljudi ele vie obrazovanja i diploma kako bi se izdvajali
na konkurentnom tritu rada, a poslodavci ulaze u ovaj inflatorni krug jer
je lake uzimati diplomu kao dokaz vetine nego dobro upoznati kandidata
za posao. Naravno, obrazovni sistem podrava ovu inflaciju jer je dobra za
njegovo blagostanje. Na kraju, populacija moe postati previe obrazovana
za vetine koje su zaista potrebne za obavljanje rutinskih poslova.

Interakcionistika dopuna teorije konflikta

kole su agensi socijalizacije, a u odreenom smislu i dvostruki agensi. Po
red toga to aktivno uestvuju u socijalizaciji, one predstavljaju i reakciju na
naslee socijalizacije u porodici i, u neto manjoj meri, na druenje mladih.
Dakle, uticaj kole na oblikovanje motiva, predstave o sebi, interpersonalnih stilova i kulturnih obrazaca zavisi od mnogih sposobnosti i kapaciteta
koje deca u kolu donesu sa sobom iz okruenja i porodice. Ukoliko deca u

406

Sociologija

kolu dou sa izgraenim motivom postignua i ubeenjem da su sposobna

za kognitivno uenje, te ukoliko u kolu donesu niz meuljudskih vetina
srednje klase (govor, gestovi, ponaanje) i kulturne simbole koji naglaavaju
postignue, aktivizam i druge dominantne vrednosti, onda kola uvru
je te sposobnosti i sistem vrednosti. Kroz interakciju sa nastavnikom deca
primaju poruke koje uvruju osnove socijalizacije steene van kole. Sem
toga, uenici ue kako da se prilagode obrazovnoj birokratiji, tritu rada
i visokocenjenim zanimanjima i profesijama. Nastavnici hvale i ohrabruju
decu koja su veta u govoru, koja su razvila sposobnost da energiju usmere
na uenje, vebanje i domae zadatke, koja su voljna da uloe veliki napor,
iji je nain oblaenja, govora i pokreta karakteristian za srednju klasu,
koja pokazuju spremnost da izraze svoje miljenje i elju da se nadmeu
u kognitivnim vebama. Njih smatraju dobrim uenicima, zbog ega ti
uenici razvijaju predstavu o sebi kao o osobama sposobnim da budu deo
konkurentnih intelektualnih i verbalnih oblasti. Oni ue kako da usmere
svoje spoznajne kapacitete i energiju, a svoje verbalne i meuljudske vetine
poveavaju u kontekstu birokratije. Kao rezultat toga, njihova svedoanstva
su puna dobrih ocena, visokog broja bodova na testovima, a esto pohaaju
i nastavu za napredne uenike. Ova svedoanstva im omoguavaju prolaz u
pripremna odeljenja za koled i dalje visoko obrazovanje.
Deca koja sa sobom nose razliito naslee socijalizacije u najgorem slu
aju su oznaena kao loi ili problematini uenici, a u najboljem sluaju
kao proseni uenici. Uenik koji govori neknjievnim jezikom, sa karak
teristinim naglaskom, grubog ponaanja, ija se predstava o sebi zasniva
na nesaznajnim sposobnostima, s nizom motiva koji naglaavaju aktivnost
i dostignua u vanakademskom kontekstu, te tipom kulturnih simbola koji
istie poslunost (ili, suprotno tome, agresivnost) - na kraju ispata u kol
skom sistemu. Nastavnik govorom i gestovima prosleuje nedvosmislenu
poruku: kola i nauka nisu tvoja jaa strana. Zbog toga ova deca ne tee sticanju verbalnih meuljudskih i kognitivnih vetina neophodnih za) uspeh
u sistemu. U njihovoj predstavi o sebi nije sadrano poverenje u sppstvene
sposobnosti za obavljanje kolskih zadataka. Zato ovi uenici dobijaju loe
ili prosene ocene i ostaju bez pripremnih asova za koled, to im onemo
guava da lako stignu do koleda i dobiju diplome koje bi mogle da uveaju
njihove anse na tritu poslova.

Struktura obrazovnih sistema

Savremeni sistemi obrazovanja podeljeni su na tri nivoa: osnovno, sred
njokolsko i visoko obrazovanje. Iako postoji mnogo razlika u sprovoenju
i organizovanju osnovnog obrazovanja, u mnogim zemljama ono obuhvata
veinu dece od est do dvanaest godina. Budui da je ovo kolovanje moda

Obrazovanje

407

jedini oblik formalnog obrazovanja koji e ljudi u siromanim zemljama

stei naglasak je na usaivanju osnovnih vetina itanja, pisanja i raunanja.
Politika socijalizacija, koja dri mase lojalnim postojeoj vlasti, takoe je
jedan od ciljeva sistema osnovnog obrazovanja.
U bogatijim nacijama osnovne kole pripremaju uenike za dalji rad u
srednjim kolama, u kojima e provesti period adolescencije. U mnogim
drutvima srednja kola je poslednja faza standardnog obrazovnog procesa.
Tek mali broj uenika nastavlja obrazovanje, a jedino u Americi polovina
stanovnitva u ranim dvadesetim godinama (18-24) ima neki oblik viso
kog ili vieg obrazovanja. Jedna od razlika izmeu amerikih kola i onih u
drugim naprednim drutvima potie iz razlika u strukturi srednjokolskog
obrazovanja. Mnoga drutva koriste sistem s vie smerova (multiple-track sy
stem). Drugi sistem je sistem sa jednim smerom (single-track system). Razlika
izmeu ova dva sistema prikazana je na slici 21.1.
Sistem sa vie smerova

Slika 21.1. kolski sistem s vie smerova i sistem sa jednim smerom

U srednjim kolama u okviru sistema s vie smerova ljudi se obuavaju
za specijalizovane poslove. Razliite kole se obino specijalizuju za odree
nu vrstu obuke. Zbog toga je vei deo gradiva koje se ui u profesionalnim
i trgovakim kolama u Americi deo srednjokolskog programa u drugim
drutvima. Za razliku od toga, ameriki sistem je sistem sa jednim sme-

408

Sociologija

rom, jer svi moraju da idu u osnovnu i srednju kolu. U okviru srednje ko
le postoje smerovi, odnosno putevi kojima se uenici usmeravaju ka stru
nim kursevima i pripremnim kursevima za koled. Ovi putevi imaju slinu
funkciju kao smerovi u sistemu s vie smerova: oni razvrstavaju i odreuju
mogunosti koje e se pruiti uenicima posle zavretka srednje kole, samo
to se u ovom sluaju sve odvija u okviru jedne kole.
U mnogim drutvima visoko obrazovanje je rezervisano pre svega za
decu iz elitnih slojeva ili za uenike koji su pokazali izvanrednu sposobnost
u osnovnoj i srednjoj koli. Veina stanovnitva ne odlazi na kolede, iako
treba imati u vidu da su ljudi tokom srednjeg obrazovanja verovatno proli
kroz odreeni stepen specijalizovane obuke. U nekim drutvima, kao to
je ameriko, prisutna je inflacija diploma (Collins, 1979), koja dovodi do
masovnog visokog obrazovanja, poto ljudi trae sve znaajnije diplome, pa
te diplome, usled masovne ponude, imaju sve manju vrednost. Ipak, sa postindustrijalizacijom u sistemima s vie smerova u drugim drutvima mogu
se uoiti zaeci inflacije diploma, poto vei procenat svrenih srednjoko
laca nastavlja obrazovanje na univerzitetima nego to je bio sluaj pre dve
decenije.

Obrazovanje u Americi
Struktura nieg amerikog obrazovanja
Masovno obrazovanje. Gotovo svaki Amerikanac prolazi kroz osnovno
obrazovanje, a blizu 90% njih zavrava i srednju kolu. Sada je nepismenih
manje od 2%, iako je stopa funkcionalne nepismenosti mnogo via. ak
se i broj upisanih na kolede drastino poveao, odnosno preko 50% po
pulacije zapoinje neku vrstu obrazovanja posle srednje kole, ali znatno
manji broj njih uspeva da zavri fakultet. Na primer, samo 15,5% amerike
populacije ima zavrene studije prvog stepena (baelor), 21% ima zavren
neki koled, a 6,3% njih ima diplomu vie kole (Chronical of Higher Education, 2003). Dakle, obrazovanje se iri na sve segmente populacije. Ma
sovno obrazovanje predstavlja realnost drutvenog ivota u Americi.
Obrazovanje i demokratija. Masovno obrazovanje ne podrazumeva
nuno jednako obrazovanje. Kvalitet kola u Americi razlikuje se u seoskim
i gradskim sredinama, centru i prigradskim oblastima, te od drave do dr
ave. Uenici kola u seoskim oblastima siromanih drava dobijaju obrazo
vanje nieg kvaliteta nego uenici u seoskim oblastima bogatijih drava ili
u prigradskim naseljima bilo koje drave. Poto demokratija u obrazovanju
znai jednakost u obrazovanju, ameriki obrazovni sistem je znatno uda
ljen od potpune demokratije. Ovo pitanje je u sreditu mnogih nedoumica i
problema s kojima se suoava obrazovni sistem u Americi.

Obrazovanje

409

Decentralizacija. U celom industrijskom svetu - ameriki obrazovni

sistem je najmanje centralizovan. Na niem nivou obrazovanja pojedina
ne kole uivaju odreen stepen autonomije, ali potpadaju pod nadlenost
okrunog autoriteta. kolski okrui imaju odreen stepen autonomije u
odnosu na dravne i federalne uprave, a svaka savezna drava uspostavlja
sopstveni obrazovni sistem, potujui opte preporuke federalnih vlasti. Na
slici 21.2. prikazan je ovaj obrazac uticaja i kontrole.

Kao to se vidi na slici, amerike kole su izloene jakom pritisku zajed

nice. Lokalni prihodi od poreza na vlasnitvo finansiraju veliki deo kolskih
aktivnosti, lanovi kolskih odbora se biraju, a jako pouzdanje u lokalnu
kontrolu preovlauje u javnim debatama o obrazovanju. Dakle, stepen
centralizacije amerikog nieg obrazovanja je visok, uz postojanje niskog
stepena koordinacije i kontrole na nacionalnom nivou (Pierce, 1964).

410

Sociologija

Slian oblik decentralizacije uoavamo i na nivou visokog obrazovanja.

Privatne kole uivaju znaajnu autonomiju u odnosu na federalnu vlast.
Dravni fakulteti i univerziteti su administrativno odvojeni, iako podleu budetskim i regulatornim ogranienjima dravne uprave. Vie kole
su obino deo kolskog okruga2 ili zasebnog okruga fakulteta, pa su stoga
izloene odreenom pritisku od strane kolskih odbora i lokalne zajednice,
mada i drava u znatnoj meri moe da kontrolie mree viih kola.
Privatizacija. Uporedo s javnim sistemom obrazovanja u Americi je pri
sutan i irok sektor privatnog obrazovanja. Na niem nivou obrazovanja,
od obdanita do srednje kole, veliki broj privatnih kola je veroispovednog
tipa3, mada postoje i elitne sekularne privatne kole.
kolovanje kod kue. Sve do 20. veka znatan deo populacije kolovao
se kod kue, dok su se do sredine veka gotovo sva deca kolovala van kue.
Meutim, poslednjih decenija novi zakoni i odluke sudova dozvoljavaju ro
diteljima da, sledei smernice koje namee drava, obrazuju decu kod kue,
na ta se odluuje sve vei broj roditelja. Ovaj pokret predstavlja i reakciju
na oite nedostatke obrazovanja u javnim kolama, kao i elju roditelja da
kontroliu obrazovanje svoje dece. Kompjuterske tehnologije i niz planova i
programa uenja omoguili su roditeljima da deci prue bolje obrazovanje.
Kritiari kolovanja kod kue tvrde da roditelji nisu profesionalci i da
e zato takva deca stei loije obrazovanje nego ona u kolama. Sem toga,
kritiari istiu da se na taj nain deca izoluju od razliitosti u drutvu (to
ukljuuje klasu, nacionalnost, pol) i ne uspevaju da naue kako se uestvuje
u birokratskim organizacijama. Ipak, koliko god opravdani bili argumenti
kritiara, kolovanje kod kue e nastaviti da se iri, iako se od ukupne ue
nike populacije u Americi tek neznatan broj obrazuje kod kue.
Celogodinje obrazovanje. Letnji raspust je zaostavtina iz doba kad su
deca morala da pomau prilikom etve, iako danas izgleda da omoguava
nekim uenicima da se odmore i uivaju u detinjstvu na kreativan nain.
Prenatrpanost odeljenja i finansijski pritisci naveli su mnoge kolske okruge da uvedu obrazovanje tokom cele godine, sa povremenim kraim pa
uzama. Na ovaj nain kolska oprema se efikasno upotrebljava, jer ne lei
neiskoriena za vreme leta, a uenici su usredsreeni na rad tokom cele
godine, ime se izbegava pad produktivnosti kao posledica letnjeg raspusta.
Bez obzira na prednosti i nedostatke ovakvog obrazovanja, u bliskoj budu
nosti e verovatno sve vie okruga u Americi prei na sistem obrazovanja
tokom cele godine.

2
kolski (fakultetski) okrug (engl. school district) predstavlja mreu kola, odnosno fakulteta ili viih
kola u odreenoj oblasti (prim. red.).
3 Odnosno, to su kole koje javno istiu svoje religijsko opredeljenje i u skladu s njim sastavljaju na
stavni plan i program (prim. red.).

Obrazovanje

411

Visoko obrazovanje u Americi

Veliina sistema. U Sjedinjenim Dravama postoji znatno vie fakulteta
i univerziteta nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, a ukoliko ovom broju
dodamo i vie kole opseg amerikog visokog obrazovanja se jo vie iri.
Svake godine se preko 15 miliona ljudi ukljui u neku vrstu visokog obra
zovanja (Chronical of Higher Education, 2003: 16). Gotovo 36% populacije
izmeu 18 i 24 godine pohaa neki koled.
Raznolikost sistema. Pored toga to ima velik opseg, sistem fakulteta i
univerziteta se deli du nekoliko osa. Pre svega, postoji podela na dravne
i privatne fakultete i univerzitete. Postoji preko 1.500 neprofitnih privatnih
etvorogodinjih i preko 600 dravnih fakulteta i univerziteta. Na privatne
fakultete se uglavnom upisuje manji broj studenata, pa tako samo 3,2 mi
liona njih pohaa privatne etvorogodinje fakultete, dok je 6 miliona stu
denata upisano na etvorogodinje studije na dravnim fakultetima. Drugo,
postoji i podela na dvogodinje vie kole i etvorogodinje fakultete. Posto
ji 1.085 dravnih viih kola (135 neprofitnih privatnih i 490 profitnih viih
kola). Dravne vie kole pruaju prve dve godine fakultetskog obrazova
nja po relativno niskim cenama, a tokom poslednjih decenija sve ee nude
iroku lepezu strunih programa (Brint & Karabel, 1989). Tree, postoji i
tav niz etvorogodinjih fakulteta i univerziteta, a to su:
(a) mali etvorogodinji koledi za humanistike nauke (obino privat
ni), sa tek nekoliko diplomskih programa ili bez njih;
(b) veoma veliki etvorogodinji dravni univerziteti sa odreenim bro
jem diplomskih programa, u kojima je akcenat na poduavanju a ne na
istraivanju;
(c) veliki i elitni dravni univerziteti sa mnogo diplomskih programa i
velikim brojem istraivakih delatnosti; i
(d) elitni privatni univerziteti razliitih veliina sa kvalitetnim diplom
skim programima, u kojima je nastavni kadar usmeren ka istraivanju.
etvrto, broj profitnih fakulteta raste (trenutno ih ima oko 318), i u njima
se predavanja na fakultetu obino kombinuju sa asovima preko interneta,
to odgovara ljudima zaposlenim puno radno vreme. Na kraju, postoji niz
programa za dokolovanje, uglavnom na dravnim univerzitetima.
Istraivaki poziv. Za razliku od mnogih drutava koja finansiraju istra
ivanja u okviru nacionalnih akademija nauke i tehnologije, u amerikom
drutvu se veliki deo istraivanja sprovodi na univerzitetima. Zapravo, na
mnogim istraivakim univerzitetima donacije vladinih organizacija i kor
poracija predstavljaju vei deo budeta univerziteta, to znai da kolarina
koju plaaju studenti i novac koji im dodeljuje zakonodavno telo iz bude
ta ine manji deo njihovih ukupnih sredstava. Dakle, za neke univerzitete
istraivanje je unosan posao, zbog ega raste zabrinutost da e isto istrai
vanje ustupiti mesto istraivanju po narudbini (od strane vlasti i korpo
racija), jer univerziteti u velikoj meri zavise od spoljnog finansiranja.

412

Sociologija

Studenti u sistemu. U zavisnosti od toga gde ste se zadesili u ovom

sloenom i raznovrsnom sistemu visokog obrazovanja vaa iskustva e se
razlikovati. Ako studirate na malom privatnom univerzitetu nastavu ete
verovatno pratiti u malim odeljenjima, profesori e vam posveivati veu
panju, naroito ako taj koled nije usmeren na istraivanje. Na privatnom
univerzitetu, usmerenom ka istraivanju, odeljenja e takoe biti mala, a
profesori e vam posveivati vie panje, ali ne u toj meri kao na fakultetima
usmerenim na poduavanje. Ako studirate na velikom dravnom fakultetu,
usmerenom na poduavanje ili istraivanje, vaa odeljenja e verovatno biti
velika a profesori e vam posveivati manje panje. Ukoliko studirate preko
interneta na profitnom univerzitetu uglavnom ete dolaziti u kontakt s raunarom. A iskustvo studiranja na vioj koli, u zavisnosti od njene veliine,
bie slino praenju nastave na manjem privatnom ili dravnom koledu ili
veem dravnom univerzitetu.
Kakva god bila vaa iskustva sa studiranjem, izgleda da se jedna injenica
izdvaja: i u malim i u velikim odeljenjima relativno mali broj studenata ak
tivno uestvuje u nastavi. Studenti su uglavnom pasivni, pa se stoga relativ
no mali deo predavanja na svim vrstama fakulteta i univerziteta posveuje
aktivnoj diskusiji i raspravi.

Stalni problemi i dileme nieg obrazovanja

kole i raslojavanje. Tomas Deferson je smatrao da kole aktiviraju
brojne talente koji lee pokriveni velom siromatva u svakoj zemlji usled
nedostatka sredstava za razvoj. Gotovo da nema sumnje da je masovno jav
no obrazovanje uvealo znanje i vetine mnogih Amerikanaca, ali obrazovni
sistem ne prua svima jednako obrazovanje, to ima vane posledice. Poto
ivimo u drutvu diploma (credentialed society), diplome u velikoj meri
odreuju ansu za uspeh. S obzirom na poveanu potranju za diplomama i
uverenjima, i njihov znaaj, obrazovni sistem je primoran da postane uvar
kapija drutva. Ljudi koji ispune zahteve sistema dobijaju diplome, dok oni
koji imaju line, kulturne i drutveno-ekonomske nedostatke, ili oni koji iz
drugih razloga imaju potekoa da ispune zahteve sistema - ne mogu da
dobiju diplome koje im obezbeuju dobro plaen posao.
Sada izgleda da neke birokratske rutine dravnih kola (naglasak na kon
troli, redu, planovima, programima i drugim organizacionim elementima)
mogu nenamerno da diskriminiu decu koja nisu iz srednje klase. Na pri
mer, kolska formalnost, propisi o tiini i redu na asu, planu i programu,
te kontrola kretanja mogu da idu na tetu neke dece iz niih klasa, gde se
fizika agresivnost, bunost i spontanost uglavnom vie cene (Miller, 1958).
Dakle, u kolama orijentisanim na srednju klasu verovatno je da e deca iz
niih klasa biti otuena.
Drugi izvor diskriminacije dolazi od strane nastavnika u dravnim ko
lama. Mnogi od njih potiu iz srednje klase, zbog ega moda indirektno

Obrazovanje

413

izraavaju stav ili oekivanje da e deca iz niih klasa ili pripadnici manjina
imati problema sa uenjem. Budui da oekuju manje uspeha od uenika iz
nie klase nastavnici mogu nenamerno ubediti uenike da imaju potekoa
sa uenjem (Rosenthal & Jacobson, 1968; Silberman, 1971: 83-86).
Naizgled objektivni testovi predstavljaju jo jedan oblik diskriminacije
uperene protiv dece iz niih klasa. Testovi inteligencije, nacionalno testira
nje uinka i razliiti oblici odeljenskih kvizova, takmiarskog su karaktera
i vremenski su ogranieni. Takvi testovi prednost daju uenicima iz srednje
klase, u ijoj kulturi je verovatno bio naglaen znaaj testiranja i nadmetanja. Sem toga, testovi su napisani na knjievnom jeziku, to takoe daje
prednost uenicima iz srednje klase, iji su roditelji reitiji od onih iz niih
klasa. Uz to, nacionalno testiranje uenika i testovi inteligencije obino podraavaju svet koji je poznatiji uenicima iz srednje klase.
Disciplina i nasilje. Tokom poslednje tri decenije u amerikim kolama
ima sve vie nasilja. Uprkos pokuajima birokratske kontrole, nasilje se sa
ulice, a sve ee i iz porodica, prenelo u kole. Neskladni porodini odnosi,
upotreba droga i lanstvo u bandama sukobljavaju se sa birokratskim si
stemom kontrole i zahtevima za dostignuima i uspehom. Javnost eli vie
discipline, ali postoje granice do kojih je ona ostvariva, sem ukoliko ne pre
vagne vie uslova (Gup, 1992):
(a) vrsta i stalna disciplina u koli;
(b) velika podrka roditelja;
(c) uestvovanje u lokalnim organizacijama;
(d) postojanje odgovarajuih savetovalita; i
(e) izbacivanje uenika koji neprestano prave probleme.
esto je teko ispuniti sve ove uslove, naroito u siromanim sredinama.
kolske finansije. Poto se kole finansiraju na lokalnom, okrunom i dr
avnom nivou prisutna je znaajna nejednakost u pogledu kolske opreme,
kvalifikacija nastavnog kadra, biblioteka i laboratorijske opreme, vannastavnih aktivnosti, programa posle kole i mnogih drugih aspekata osnovnog
i srednjeg obrazovanja. Bogati kolski okrui u bogatim dravama ulau
mnogo vie od siromanih okruga u siromanim dravama. Sem toga, ak
i u bogatijim dravama, kao to je Kalifornija, kolama nedostaju sredstva:
drava jednostavno ne ulae dovoljno novca potrebnog za visok kvalitet
obrazovanja. Usled poveanja etnike razliitosti, uslova koje treba obezbediti za obrazovanje uenika sa hendikepom, kao i broja uenika, mnoge
drave moraju da podignu nivo ulaganja u obrazovanje. Ali, zbog postojee
poreske politike i politikih programa usmerenih protiv irenja vlade, teko
je poveati budet dravnih kola.
Vaueri i izbor kole. Neke drave su eksperimentisale sa programom
kolskih vauera, koji podrazumeva da drava roditeljima daje novac da na
tritu obrazovanja izaberu kolu za svoje dete - bilo dravnu, religijsku ili

414

Sociologija

profitnu kolu. Zagovornici ovog programa tvrde da e konkurencija na tr

itu unaprediti kole, dok kritiari smatraju da e vaueri liiti javni sistem
neophodnih sredstava, naroito u siromanijim oblastima, gde je novac naj
potrebniji i gde uenici i njihovi roditelji imaju manje izbora (Cohen, 1999).
Sem toga, poto profitne kole stupaju na trite obrazovanja ne moe se
sa sigurnou znati da li e se one podjednako brinuti o kvalitetu nastave,
kao i o finansijskoj koristi. Nema sumnje da e rasprava o odabiru kole
eskalirati uporedo sa poveavanjem problema mnogih dravnih kola u na
rednim decenijama.
Opadanje akademskih standarda. Jasno je da je znanje svrenih sred
njokolaca danas manje nego pre dve generacije. Rezultati na testovima
akademskih sposobnosti (Scholastic Aptitude Test - SAT) opadaju poev od
ezdesetih godina prolog veka (iako su se neto malo poboljali u 2003. go
dini). Sem toga, i na osnovu drugih testova postignua i napredovanja moe
se rei da je umenost uenika u matematici, itanju, zakljuivanju i nauci
takoe opala (Sanchez, 1998). Pored toga, i funkcionalna nepismenost - ili
nesposobnost da se ita i pie na zadovoljavajuem nivou kako bi se vodio
normalan ivot - u stalnom je porastu. Zapravo, 40 miliona odraslih ita
i pie ispod nivoa uenika osmog razreda (United Nations, 2000) - dakle
21% odraslih u Americi ita na nivou uenika osmog razreda, to je najnia
stopa u svim zemljama engleskog govornog podruja, zemljama zapadne
Evrope i Japanu.
Ne postoji jasan odgovor na pitanje zato opadaju akademski standardi i
uinak. Odgovor verovatno lei u nizu faktora, a meu njima su:
(a) roditelji koji ne posveuju dovoljno panje detetovom uinku u koli
(to se vezuje za porast broja samohranih roditelja i porodica u kojima
su oba roditelja zaposlena);
(b) proputanje loijih uenika u naredni razred;4
(c) vreme koje uenici utroe na vizuelne medije kao to su kompjuterske
igre i televizija;
(d) antiintelektualna kultura mladih;
(e) porast broja imigranata kojima engleski nije maternji jezik;
(f) smanjenje finansijske podrke za kole, naroito u gradskim oblasti
ma;
(g) prenatrpanost odeljenja;
(h) preesto upoljavanje privremenih nastavnika bez odgovarajuih di
ploma; i
(i) povean broj obnavljanja razreda, naroito meu pripadnicima ma
njina.
4
U amerikom sistemu obrazovanja veliku raspravu izazvala je (a i dalje izaziva) praksa prebacivanja,
ili proputanja u naredni razred uenika koji na zavrnim testovima ostvare mali broj bodova, a koji
je ipak vei od proeka razreda nieg za jednu godinu. Time se i loijim uenicima dozvoljava da preu
u naredni razred, iako nisu poloili sve predmete, kako se ne bi razdvajali od drugova iz razreda, to je
vid protekcije, ili unapreenja" - otud i naziv social promotion (prim. red.).

Obrazovanje

415

Stalni problemi u visokom obrazovanju

Insistiranje na diplomama (kredencijalizam).5 Ljudi se sve ee odlu
uju na fakultetsko obrazovanje kako bi imali svedoanstva i uverenja ne
ophodna na tritu rada. Uenje i irenje kulturnog kapitala sve vie uzmie
pred nastojanjima da se doe do diplome. Ovakvo usmerenje stvara antiintelektualnu klimu, a u najgorem sluaju podstie veliki broj studenata da
varaju na ispitima.
Kredencijalizam dovodi do toga da su studenti u potrazi za jo vie di
ploma, ak i kad im takvo obrazovanje prua vetine koje im nisu potrebne
za obavljanje odreenog posla. Meutim, dokle god studenti budu morali
da se nadmeu na tritu rada, ova inflacija svedoanstava e se nastaviti
(Collins, 1976).
Finansiranje. Visoko obrazovanje je skupo, jer se neprestano mora ula
gati u tehnologiju i laboratorije. Zbog toga kolarine rastu po stopi vioj
od stope inflacije. Poto trokovi studiranja rastu mnogi ne mogu sebi da
priute studiranje na eljenom fakultetu ili univerzitetu.
Poduavanje ili istraivanje. Mnoge studije prakse poduavanja i istra
ivanja pokazuju da su najbolji istraivai takoe i meu najboljim pre
davaima. Meutim, oni koji se aktivno uputaju u istraivanje moraju da
dre smanjen broj predavanja ukoliko ele da posvete dovoljno vremena
istraivanju. Odeljenja se proiruju, poto profesori dre manji broj preda
vanja. Uvek postoji odreena nesaglasnost u zahtevima onih koji podra
vaju istraivaku delatnost i onih koji ele da se na fakultetima vie predaje,
to ukljuuje studente, koji plaaju visoke kolarine, i dravne zakonodavce,
koji su vie zainteresovani za poduavanje nego za istraivanje. Na fakul
tetima i univerzitetima koji se ne bave istraivanjima problemi su obrnuti:
profesori se u toj meri bave poduavanjem da na njega troe praktino svu
snagu, zbog ega postaju manje zainteresovani za studente i poduavanje.
Korporatizacija. Izgleda da mnoge uprave na fakultetima i politiari van
univerzitetskog sistema sve vie favorizuju korporativni model", to moe
da ima vie znaenja. Prvi model se odnosi na tenju da se univerzitet organizuje kao preduzee, sa ekonomskom politikom u ijem su sreditu dva
elementa - profit i gubici. Drugi model obuhvata pokuaje da se novac
dobije sastavljanjem novih programa, poput poslovne administracije, ili
osnivanjem fondova za istraivanje. Sa stanovita ovog modela, univerzitet
se reklamira kao i bilo koje drugo preduzee koje pokuava da proda svoje
proizvode na tritu. Trei model ukljuuje nadmetanje na tritu obrazo
vanja za novac studenata i reklamiranje univerziteta kao potpunog isku
stva (od studentskih centara, preko sportova, do bratstava i sestrinstava).
5 Re kredencijalizam (engl. credentialism) nije mogue umeno prevesti na srpski. Sama re potie
od rei diploma, svedoanstva, certifikat (engl. credential) i odnosi se na oslanjanje na diplome prilikom
odabira kandidata za posao, umesto na iskustvo i realne sposobnosti kandidata, iako diploma moda
realno nije potrebna za obavljanje odreenog posla (prim. red.).

416

Sociologija

Jo jedan model je istraivaki park (research park), koji dovodi privat

ne korporacije (uglavnom tehnoloke kompanije) u blizinu univerziteta i
ohrabruje saradnju i zajednike projekte sa predavaima na univerzitetu.
Svi ovi modeli su u suprotnosti sa slikom univerziteta kao mesta na
kome se ui i institucije koja se bavi istim istraivanjem, a koje ne zavisi
od programa profitnih korporacija. Ipak, imajui u vidu trokove visokog
obrazovanja, pojedini aspekti korporativnog modela sve e ee biti deo
univerzitetskog ivota.
Afirmativna akcija, raznovrsnost i nepristrasnost. Tokom nekoliko de
cenija fakulteti i univerziteti su pokuavali da studentsku populaciju uine
raznovrsnijom time to e ukljuiti dotad nezastupljene manjine. Kako bi
to izveli neophodno je da vrlo selektivne kole prime neke pripadnike ma
njina ije su ocene - iako dobre - nie od ocena odbijenih belih studenata.
Odreen broj sluajeva povezanih s ovom tematikom, naroito na drav
nim fakultetima, dospeo je i do suda, jer su beli studenti podigli tube zbog
obrnute diskriminacije. Odlukom Vrhovnog suda Amerike iz 2003. godi
ne univerzitetima se dozvoljava da prilikom upisa studenata uzimaju u ob
zir etniku pripadnost kao deo niza atributa koji se procenjuju. Ova odluka
je iznedrila opoziciju, koja se protivi afirmativnoj akciji i koja, kao u Kaliforniji, moe da dovede do usvajanja zakona kojima se zabranjuje uzimanje
etnike pripadnosti u obzir prilikom upisa studenata. Privatni univerziteti
su manje pogoeni zakonskim odlukama jer sami mogu definisati politiku
upisa, iako bi bezobzirna diskriminacija dovela do podizanja tubi zbog po
vrede graanskih prava i povlaenja novanih sredstava federalne vlade.
Iz ove rasprave o etnikoj preferenciji izostavljene su predrasude o
drutvenim klasama u elitnim obrazovnim ustanovama. Mnogi studenti,
ukljuujui i pripadnike manjina, koji su primljeni u elitne kole - iz imu
nijih su porodica (Massey, Charles, Lundy, Fischer, 2003; Steinberg, 2002).
Na ovaj nain se potvruje i reprodukuje klasna struktura u amerikom
drutvu, jer su studenti iz nie i radnike klase primorani da se upiu na
manje prestine univerzitete koji im ne pruaju pouzdane mogunosti za
prelazak u viu klasu (Brantlinger, 2003; McDonough, 1997).
Problem pruanja jednakih mogunosti ljudima nee nestati u blioj
budunosti. Napori da se svima prue jednake mogunosti naii e na otpor
protivnika obrnute diskriminacije. Ipak, veina studenata koji ispunjavaju
uslove upisa na fakultet i univerzitet - njih preko 80% - biva primljena.
Dakle, ova debata je usmerena na elitne privatne i dravne univerzitete na
kojima postoji znatno vie kvalifikovanih kandidata nego slobodnih mesta.

Obrazovanje

417

Saetak
1. Obrazovanje je relativno mlada institucija koja se odvojila od podua
vanja u okviru srodnike grupe u agrarnom drutvu i dramatino se
proirila sa industrijalizacijom i postindustrijalizacijom.
2. Obrazovanje se iri jer prua nove mehanizme za pohranjivanje kultu
re, drutvenu i kulturnu promenu, kao i drutveni plasman pojedinaca.
U isto vreme, obrazovanje pomae da se odri postojei klasni sistem,
kao i statusne grupe u sistemu.
3. Veina obrazovnih sistema u svetu deli se na osnovno, srednje i visoko
obrazovanje. Mnogi sistemi imaju vie smerova, to znai da uenici
razliitih sposobnosti i interesovanja idu u razliite srednje kole, dok
su neka drutva, poput amerikog, usvojila sistem sa vie usmerenja, u
kojem su uenici u okviru iste srednje kole razvrstani prema interesovanjima i sposobnostima na razliite smerove.
4. Obrazovanjem u Americi upravlja se na dravnom i okrunom nivou,
a u veini oblasti vei deo finansijskih sredstava dolazi od lokalnih
poreskih prihoda. Uz dravno obrazovanje, postoji i veliki sistem pri
vatnih kola, poev od obdanita do univerziteta. Novije tendencije u
osnovnom i srednjem obrazovanju ukljuuju obrazovanje tokom cele
godine i kolovanje kod kue.
5. Sistem amerikog visokog obrazovanja najvei je na svetu jer godinje
ukljui preko 15 miliona studenata koji pohaaju niz dravnih i pri
vatnih fakulteta i univerziteta. U Sjedinjenim Dravama univerziteti
sprovode veliki deo osnovnog naunog istraivanja u zemlji.
6. U amerikom sistemu nieg obrazovanja javlja se niz trajnih proble
ma: nejednakost u kolama i uticaj kola na odravanje klasnog raslo
javanja; poveani problemi nasilja i discipline; problemi sa finansiranjem kola, naroito u siromanim oblastima; te problemi odravanja
akademskog standarda i uinka. Ovi problemi su doveli do pojave
kolskih vauera, koji omoguavaju roditeljima da dravnim novcem
obezbede najbolju kolu za svoje dete.
7. U okviru sistema visokog obrazovanja uoavamo nekoliko problema:
inflaciju diploma; porast studentskih kolarina, koji nastavlja da pre
mauje stopu inflacije; uspostavljanje ravnotee izmeu predavanja i
istraivanja; korporatizaciju fakulteta i univerziteta; kao i odravanje
etnike razliitosti studentske populacije.

418

Sociologija

Kljuni pojmovi
Inflacija diploma: proces u kome sve vie ljudi trai diplome, to uma
njuje njihovu vrednost na tritu rada, primoravajui studente da trae
jo diploma.
Jednosmerni sistem sa vie traka (Single-Track, with Multiple-Lane
System): svrstavanje uenika na razliite puteve ili trake unutar jedne
srednje kole na osnovu njihovog uinka na standardizovanim testo
vima i ocenama u osnovnoj koli.
Sistem sa vie smerova: razvrstavanje uenika u razliite srednje kole
na osnovu njihovog uinka na standardizovanim testovima i ocenama
u osnovnoj koli.
kolovanje kod kue: drutveni pokret u kome uestvuje sve vie rodite
lja, koji poduavaju svoju decu kod kue, koristei preporuke dravnih
odbora za obrazovanje.
kolovanje tokom cele godine: poveano iskoriavanje kolske opreme
tokom cele godine, ime se ukida tradicionalni letnji raspust.
kolski vaueri: pokuaj da se svim roditeljima dodeli odreena koliina
dravnog novca kako bi mogli da izaberu najbolju dravnu ili privatnu
kolu za svoju decu.

ESTI DEO
DRUTVENA PROMENA I
TRANSFORMACIJA

Ljudska drutva su tokom poslednjih pet hiljada godina prola kroz du

boke promene. Drutva su najednom postajala vea, sloenija, nepredvidljivija i sve su vie tete nanosile ekosistemu. U ovom delu emo ispitati proce
se koji su i uzrok i posledica promene, a to su: drutveni pokreti, revolucije,
ratovi, terorizam i globalizacija. Izlaganje treba okonati ispitivanjem uticaja rasta ljudske populacije, organizacije u industrijskim drutvima i globalizacije kapitalizma na svetski ekosistem. Bez obzira na sloenost drutvene
organizacije, ovek ostaje ivotinja iji opstanak zavisi od obnovljivih re
sursa, a ipak drutvena organizacija ugroava te resurse i opstanak miliona
vrsta na zemlji, ukljuujui i ljude.

Glava 22

DRUTVENI POKRETI
Neobuzdane mase, nemiri, pobune i kolektivni izlivi nasilja ine sastav
ni deo ivota ljudskih drutava. Gotovo da ne moemo otvoriti novine ili
gledati televiziju a da ne ujemo vesti o nezadovoljstvima i unutranjim
sukobima u nekom drutvu u svetu, ukljuujui i nae drutvo. Neslaga
nja1 su snana sila drutvenih promena u ljudskim drutvima. to je meu
ljudima vee nezadovoljstvo nekim uslovima vea je verovatnoa da e to
nezadovoljstvo postati sila drutvene promene. Postavlja se pitanje zato je
neslaganje u drutvu tako rasprostranjena pojava.
Da bismo odgovorili na to pitanje moramo da zaemo u oblast sociologi
je koja prouava kolektivno ponaanje. Ona prouava nagle promene kul
turnih i drutvenih struktura. Ponekad je izraavanje neslaganja preteno
simbolikog karaktera i ukljuuje trendove i modne stilove koji se suprot
stavljaju rasprostranjenom shvatanju dobrog ukusa i ponaanja. Ponekad
neslaganje podrazumeva demonstracije i proteste, koji ponekad mogu da
poprime i nasilan karakter. U nekim sluajevima masa se uveava i usredsreuje na cilj. Tada sainjava revolucionarnu snagu, koja moe da svrgne
vladajui reim. Sem toga, mase mogu da se ukljue u dugotrajniji drutve
ni pokret koji se bori za promenu, a kada nijedno mogue reenje ne uspe
protesti mogu da se organizuju i prerastu u zaraene strane u graanskom
ratu na nivou drutva. Prema tome, oblik neslaganja i kolektivnog ponaa
nja moe biti razliitog obima i opsega, stepena upotrebljenog nasilja, ali i
uticaja na organizaciju drutva.

1 Autor koristi izraz dissent - nesaglasnost, neslaganje, razilaenje, ali, pre svega, misli na nezado
voljstvo populacije, ili jednog njenog dela, postojeim okolnostima i uslovima u drutvu. Re e se
ponekad prevoditi kao neslaganje, nesaglasnost, a ponekad kao nezadovoljstvo, u zavisnosti od konteksta

(prim. red.).

422

Sociologija

Preduslovi za nastanak drutvenih pokreta

Neslaganje se uvek javlja u odnosu na ve postojee odnose u drutvu. To
znai da kolektivno ponaanje uvek poinje zapaanjem ljudi da neto nije
kako treba i da se mora promeniti. Takva zapaanja ne moraju biti eksplicitno formulisana, barem u poetku, ve se vie javljaju kao oseaj nepravde
i nezadovoljstva meu ljudima. Funkcionalista Nil Smelser nazvao je takvo
stanje strukturalnim napregnuem (structural strain) (Smelser, 1963).
ta doprinosi tom napregnuu? Najei uzroci takvih drutvenih teskoba obino su nejednakost i stratifikacija. Kao to teorije sukoba naglaavaju,
nejednakost u raspodeli resursa nalazi se u osnovi svakog protesta. Kad lju
di ponu da oseaju da je takva nejednakost nepravedna nivo napregnua
u drutvenoj strukturi se poveava. Ako je mo preterano koncentrisana i
samovoljna, ako trini odnosi proizvode prevelike razlike u raspodeli bo
gatstva i blagostanja, te ako se drutvena ast i ugled nalaze u rukama malo
brojne elite, stepen strukturalnog napregnua bie veoma visok. tavie, ako
je drutvena nejednakost povezana sa ekonomskom, politikom i socijal
nom dominacijom onih koji poseduju resurse nad onima kojima su resursi
uskraeni - stepen napregnua u strukturi drutva bie jo vei (Stark, 1992:
614). Ljudi se bune to im drugi govore ta da rade i to ih drugi kontroliu,
pa poinju da se ljute i shvataju da neto mora da se uini.
Meutim, pored nejednakosti, strukturalno napregnue moe imati i
druge uzroke. Delovi stanovnitva mogu biti nezadovoljni odreenim uslovima u drutvu, koje treba promeniti iako ih ti uslovi ne pogaaju lino.
Na primer, ljudi mogu biti zainteresovani za pitanja zatite ivotne sredine,
prava na abortus, upotrebe narkotika, imigracije, dozvole civilnog posedovanja oruja i dr. Sve te pojave stvaraju razloge za pojavu kolektivnih oblika
ponaanja.
Ne proistiu svi drutveni pokreti iz strukturalnog napregnua. Neki od
tih pokreta tiu se naina ivota - poput vere u reinkarnaciju, transcen
dentalne meditacije i psiholoke svesnosti. Takvi pokreti mogu biti reak
cija pojedinaca na pritisak u linom ivotu, a ne posledica ireg kulturnog
napregnua u drutvu. Drugi drutveni pokreti mogu nastati kao reakcija
(kontrapokreti) na druge drutvene pokrete. Takav je, recimo, bio pokret
protiv ukidanja rasne segregacije meu decom u Americi. Deca su se vozi
la kolskim autobusima u kole u drugim krajevima, u cilju ujednaavanja
rasnog sastava uenika. Ovaj pokret se javio kao reakcija na pokret koji se
zalagao za jednaka ljudska prava. Ili, na primer, pokret protiv abortusa, koji
se javio kao reakcija na konkretan aspekt enskog pokreta koji se borio za
pravo na abortus. Takvi reakcioni drutveni pokreti obino su konzerva
tivnog karaktera i tee da sauvaju postojee stanje u strukturi i kultur
nim vrednostima zajednice. Takoe, neki reakcioni pokreti, poput pokreta
ene protiv pijanih vozaa ili pokreta za zabranu vatrenog oruja, manje

Drutveni pokreti

423

su vezani za nejednakosti u drutvu a vie nastaju kao odgovor ili kritika

na neku konkretnu pojavu ili problem u zajednici koji se moe reiti bez
preraspodele resursa. Takvi pokreti nastaju kada ljudi shvate da neke po
jave u drutvu nisu u redu, ali uglavnom ne zadiru dublje u iru drutvenu
strukturu i kulturu.
Dakle, postoje brojni potencijalni preduslovi za razvoj drutvenih po
kreta. Ali svi oni imaju jednu zajedniku crtu - elju za promenom nekog
aspekta drutva i kulture koji se smatraju problematinim. Uspeh drutve
nog pokreta moe biti veoma razliit. On zavisi od velikog broja kljunih
inilaca.

Uslovi koji dovode do nastanka drutvenih pokreta

Postoji nekoliko inilaca na makroplanu strukture koji poveavaju verovatnou nastanka drutvenih pokreta (Benford, 1992). Jedan od tih fak
tora je priroda politikog sistema datog drutva. U demokratskom drutvu
drutveni pokreti e verovatno biti deo irih politikih procesa, dok e re
presivni politiki reimi nastojati da potisnu i slome pokrete usmerene ka
promenama. Represija je, dakle, usmerena na spreavanje nastanka drutve
nih pokreta, naroito ako je vlast spremna na upotrebu sile kako bi suzbila
pokret u nastajanju (Tilly, 1978). Politike prilike za izbijanje drutvenih
pokreta razlikuju se ak i u demokratskim reimima. Na primer, pokret za
graanska prava u Sjedinjenim Dravama uzeo je maha tek poto je broj
najteih oblika krenja graanskih prava smanjen (na primer linovanja cr
naca na Jugu) i poto je znatan broj Afroamerikanaca krenuo put srednjeg
zapada i severoistoka drave. Tek pod takvim okolnostima javile su se po
litike prilike za nastanak jednog organizovanijeg i usmerenijeg pokreta za
graanska prava (McAdam, 1982).
Drugi kljuni uslov za nastanak drutvenih pokreta predstavljaju ve po
stojee organizacije. Ako u drutvu postoji veliki broj dobrovoljnih organi
zacija onda one ine osnovu za nastanak novih drutvenih pokreta (Morris,
1984). Takve organizacije pruaju elemente za nastanak drutvenih pokre
ta: uesnike, voe i finansijska sredstva. ak i kad postojee organizacije
ne slue aktivno nastanku drutvenog pokreta, samo njihovo postojanje u
drutvu stvara osnovu za organizovanje drutvenog pokreta, a naroito ako
vlast tolerie postojanje velikog broja razliitih organizacija. Isto tako, uko
liko u drutvu ne postoji mnogo organizacionih struktura van sektora rada
i vlade onda postoji manje modela za organizaciju dobrovoljnih aktivnosti,
usled ega e nastanak drutvenih pokreta biti otean.

424

Sociologija

Uslovi koji podstiu uee u drutvenim pokretima

Porast nezadovoljstva
Onog trenutka kad ljudi ponu jedni drugima da prenose svoje nezado
voljstvo poveava se potencijal za pojavu neslaganja sa postojeim reimom
(Smelser, 1963; Turner & Killian, 1987). Pojedini uslovi olakavaju ovakvo
prenoenje nezadovoljstva. Njih su najpre izrazili Karl Marks i Fridrih En
gels (1848), a kasnije su ih usvojile moderne teorije konflikta. Ukoliko izme
u potencijalnih izgrednika postoje drutvene veze i komunikacione mree
one se mogu koristiti za prenoenje nezadovoljstva. Uzajamno prenoenje
nezadovoljstva esto poinje da raspiruje frustracije i bes kod ljudi, pri emu
se panja usmerava na izvore tog nezadovoljstva (Zald & McCarthy, 1979).
Drugo, neophodno je postojanje vostva, jer ljudi nisu u stanju da spon
tano usmere svoj bes i organizuju se. Drutvenim grupama su neophodni
predvodnici, koji su sposobni da istaknu probleme koji mue vei broj ljudi,
i potom ubede ljude da neto mora da se preduzme kako bi se ti problemi
reili. Tree, uverenja moraju da se artikuliu kako bi ljudi imali simbole
pomou kojih mogu da se ujedine i opravdaju svoje nezadovoljstvo i poten
cijalnu akciju (Smelser, 1963). etvrto, oseaj nezadovoljstva meu ljudima
mora da naraste kako bi nastao procep izmeu onoga to ljudi oekuju da se
desi i onoga to se stvarno deava. to ranije ovakav proces nastane, to vei
uticaj ima na pojaavanje nezadovoljstva (Davies, 1962; 1969).

Drutvene mree i pridobijanje novih pristalica

Da bi pridobio nove lanove drutveni pokret mora da uspostavi veze sa
potencijalnim pristalicama. Na primer, pokret za graanska prava u Ameri
ci pristalice je traio u afroamerikim crkvama, antiratni protesti za vreme
rata u Vijetnamu nalazili su lanove meu redovima studenata amerikih
univerziteta, a pokret udruivanja radnikih sindikata moe da se osloni na
ve postojee odnose meu radnicima u industrijskim korporacijama. Kao
to vidimo, drutveni pokreti dobar deo svojih pristalica pronalaze u ve
postojeim drutvenim mreama (Snow, Zurcher & Ekland-Olson, 1980).
Ljudi prvi put dolaze na sastanke pokreta jer ih prijatelji, rodbina ili kolege
sa fakulteta pozovu da prisustvuju sastanku. Drutvene mree, meutim,
mogu i da tete pokretu. Ponekad pripadnost odreenoj grupi mrea, reci
mo porodinoj ili poslovnoj, moe da sprei osobu da se pridrui drutve
nom pokretu jer zna da lanovi porodice ili kolege ne bi podrali tu odluku.
Prema tome, mree mogu da ohrabruju pokrete time to pruaju osnov za
privlaenje pristalica, ali mogu i predstavljati prepreku ueu u drutve
nom pokretu.

Drutveni pokreti

425

Opravdavanje uea u pokretu: uverenja i formulacije

Da bi ljudi bili spremni da prihvate cenu uea u drutvenom pokretu
oni moraju razviti obrazloenja za uestvovanje. Snou i Benford su skovali
izraz renici motiva (vocabularies of motives). Renik motiva se odnosi na
renik kojim se ljudi slue u razgovoru, a koji pojaava njihova ubeenja o
nekim problematinim uslovima i pitanjima u drutvu, koji se moraju iskoreniti (Snow & Benford, 1998). tavie, uspeni lideri drutvenih pokreta
esto pristupaju aktivnom formulisanju tih pitanja kako bi ih pribliili
ciljnoj grupi. Dok osobe razgovaraju o odreenim problemima i razvija
ju renik motiva, koji opravdava i obrazlae njihovo uee u pokretu, oni
razvijaju mona uverenja i ideologije, ali i produbljuju svoju posveenost
odreenom cilju. Oni esto moraju da se odreknu nekih prethodnih obave
za kako bi mogli da se posvete ciljevima novog drutvenog pokreta. Samo
putem interakcije u okviru mrea onih koji ele da proire pokret ljudi
mogu da razviju dovoljno jaku motivaciju i posveenost i rtvuju se kako bi
se pridruili drutvenom pokretu, pa makar ih okolina osuivala.

Resursi i organizacije drutvenih pokreta

Uverenja kojima se opravdavaju drutveni pokreti mogu se posmatrati kao simboliki resurs koji okuplja pojedince oko nekog cilja. Meutim,
kako bi drutveni pokret stekao uticaj neophodne su i druge vrste resur
sa. Jedan od tih resursa predstavlja organizaciona osnova, ili organizacija
drutvenog pokreta. Da bi drutveni pokret bio uspean on mora da ima
dobru organizaciju, koja bi inila tzv. komandno mesto pokreta (McAdam, McCarthy & Zald, 1988). Organizacije drutvenih pokreta obezbeuju
strukturu vodstva, nain za sticanje finansijskih sredstava, osnovu za privla
enje novih pristalica, sredstva za pridobijanje medija i politiara, te osoblje
za obavljanje svakodnevnih poslova (slanje pote, tampanje materijala, te
lefonski razgovori itd.). Dakle, da bi drutveni pokret imao uticaja on mora
biti birokratski organizovan. Ponekad drutveni pokreti imaju mnogo, pa i
na hiljade, organizacija usmerenih ka istim ili slinim ciljevima - kao to su
nuklearno razoruanje ili zatita ivotne sredine - dok se ponekad sastoje
od svega nekoliko veih organizacija.
Organizacije drutvenih pokreta esto nastaju na odreenom mestu, kroz
neformalna okupljanja pojedinaca koji imaju zajednike ciljeve i probleme.
Vremenom, kako se broj pristalica i priliv finansijskih sredstava uveava,
oni razvijaju organizacionu strukturu koju ine plaeno osoblje i volonteri.
Dalje, ako se uspeh organizacije nastavi, ona se pretvara u veu organizaciju,
a potom se moda i povezuje ili stapa sa drugim organizacijama usmerenim
ka slinim ciljevima. Kada se uspostavi grupa organizacija, ili jedna velika
organizacija drutvenog pokreta, ona ima daleko veu sposobnost da izrazi
svoja uverenja i ciljeve (posredstvom medija), da privue nove pristalice i
finansijska sredstva.

426

Sociologija

Kolektivno ponaanje
Teorijski pristupi ponaanju mase
Kada pomenuti inioci intenziviraju preduslove za nastanak nezadovolj
stva poveava se verovatnoa za kolektivno izlivanje nezadovoljstva. Orga
nizacije drutvenih pokreta pribegavaju razliitim tehnikama, kao to su
protestni marevi, sedee demonstracije (sit-in), mitinzi, trajkovi i boj
koti. Sve ove tehnike spadaju u kategoriju kolektivnog ponaanja. Veliki deo
podruja prouavanja kolektivnog ponaanja izuava dinamiku ponaanja
mase (crowd behavior). Rana teorija prenosa ili prelaznosti (contagion the
ory) isticala je da ljudi kroz interakciju razmenjuju nezadovoljstvo i bes, to
pojaava njihovo emotivno unoenje. Taj proces je ciklian i u stalnom je
porastu, jer se, kako ljudi drugima saoptavaju svoj bes, poveava emotivni
naboj. Razvojem ovog procesa ljudi postaju vrlo podloni uticaju tuih re
akcija. Zbog toga masa moe da se, na primer, odjednom usmeri na jednu
stranu, a ljudi mogu da urade stvari na koje u normalnim okolnostima ne bi
ni pomislili. Iako je u ponaanje mase, bez sumnje, ukljuen odreen stepen
prenosivosti ili prelaznosti emocija, novije teorije istiu i druge faktore.
Teorija konvergencije naglaava da emocionalna prelaznost ne uspeva
da u toj meri obuzme i preobrazi ljude kako to tvrde teorije prelaznosti, ve
da delanje vie zavisi od njihove line odluke da pristupe odreenim oblici
ma ponaanja. Kad se ljudi okupe i oforme masu, oni to ine jer ih povezu
ju neka zajednika nezadovoljstva, to znai da su, pod uticajem uverenja,
voa i prethodne komunikacije, ve spremni da se ponaaju na odreen
nain (Cantril, 1941). Kada su studenti u Americi protest ovali ezdesetih
i ranih sedamdesetih godina prolog veka oni su ve bili spremni na odre
ene aktivnosti. Studenti tada nisu bili poneseni raspoloenjem mase, iako
je, bez sumnje, bilo i odreenog stepena prelaznosti emocija. Slino tome,
ljudi koji su uestvovali u linovanju crnaca na jugu Sjedinjenih Drava,
poetkom 20. veka, uglavnom su poticali iz siromanijih slojeva i ve su bili
spremni da iskale svoje strahove na ovako gnusan nain (Cantril, 1941).
S druge strane, teorija novonastalih normi (emergent norm theory) do
vodi u pitanje pretpostavke obe prethodno navedene teorije. Ona istie da
esto postoji nedostatak inicijalne saglasnosti u pogledu sklonosti i usmerenja pojedinaca u masi, ali i da mase ne bivaju ponesene prelaznim raspo
loenjima i emocijama. Umesto toga, kao to istiu sve interakcionistike
teorije, ljudi trae i pronalaze znaenja u gestovima drugih, kao i u svakoj
interakciji (Turner & Killian, 1987). Kroz ovakvo preuzimanje uloga oni
razvijaju nove norme i standarde ponaanja, pri emu se meusobno nagra
uju za priklanjanje tim naprasno nastalim normama. Ta pravila ponaanja,
naravno, mogu da podstaknu i nasilje - od pljakanja do linovanja - ali i
takvo ponaanje ukljuuje iste osnovne procese interakcije kao i ponaanje
van mase: zajedniko prisustvo i uestvovanje, preuzimanje uloga, nastanak
novih pravila i potovanje normi.

Drutveni pokreti

427

Teorija rituala interakcije istie da je ponaanje mase zapravo vid ritu

ala interakcije (Collins, 2004). U masi su ljudi svesni prisustva drugih. Nji
hova panja je usmerena u istom pravcu. Oni poinju da komuniciraju i ak
tivno podstiu emocije. Podsticanjem emocija poveava se i oseaj grupne
solidarnosti. Njihova interakcija poprima ritmiki tok i sled, to dodatno
doprinosi jaanju oseaja solidarnosti. Masa na fudbalskoj utakmici moe
da ispolji takav tip solidarnosti. On se postie kroz meusobnu interakciju
lanova publike. Kada se na terenu desi neto bitno masa reaguje jedinstve
no, navija i dobacuje. Takvo ponaanje mase nalik je na jednostavnu sva
kodnevnu interakciju, s tim to je u sluaju mase broj pojedinaca koji isto
vremeno utiu jedni na druge mnogo vei, pa u odreenim okolnostima,
ako panju usmeri ka meti za koju se smatra da je uinila neto pogreno
(recimo sudija na utakmici), masa moe postati opasna i nasilna. Pojaava
njem ritmikog toka interakcije uspostavljena solidarnost se usmerava na
preduzimanje akcije prema meti. Ovakva dinamika je uoljiva i u ponaanju
drugih oblika mase.

Tipovi masa
Teorijski pristupi ponaanju mase, pomenuti u prethodnom odeljku, nisu
meusobno iskljuivi. Obino postoje elementi dobrovoljnog pristupanja
pojedinaca masi, najee na osnovu zajednikih nezadovoljstava. Pored
toga, postoji i izvesna doza emocionalnog naboja i prelaznih oseanja, to
se kontrolie i kanalie putem rituala i nastajuih normi. Osnovni tipovi
mase odraavaju uzajamne odnose tih faktora (Blumer, 1978). Neformalna
masa je skup ljudi koji imaju malo toga zajednikog, sem injenice da u isto
vreme prisustvuju nekom dogaaju za koji su zainteresovani, kao kad se,
na primer, posmatrai okupe u sluaju saobraajne nesree. Konvencional
na masa obuhvata ljude koji su se svojevoljno okupili oko odreenog cilja,
recimo posmatranja utakmice. Izraajnu masu ine ljudi koji su se svoje
voljno okupili, a nameravaju da se prepuste normama, ideologijama, ritu
alima i prenoenju emocija, kao to je sluaj sa verskim okupljanjima, rok
koncertom ili politikim skupovima. Aktivna masa podrazumeva emotivno
uzbuene ljude koji su se svojevoljno okupili, usredsreene na agresiju, na
primer pljakanje i izazivanje nereda. Kako se od neformalne mase kree
mo ka aktivnoj masi raste stepen svojevoljnog pridruivanja, prenosivosti
emocija, ritualne solidarnosti i novonastalih normi koje se tiu krenja kon
vencionalnih normi. To je ono to ih ini nestabilnim i potencijalno eksplo
zivnim, odnosno sposobnim da menjaju strukture u drutvu.
Meutim, da li e taj potencijal biti ostvaren zavisi od drugih drutve
nih uslova. Uesnici u neredima mogu da budu poraeni ili mogu da srue
vladu, masovni mitinzi mogu da traju kratko, a mogu i da pobude oseanja
populacije i podstaknu dalju akciju. Mnogo toga zavisi od ireg drutvenog
i kulturnog konteksta u kojem nastaje masa.

428

Sociologija

Kontekst ponaanja mase

Ako su aktivnosti mase deo ireg drutvenog pokreta, ili dugotrajnijeg i
sistematinijeg napora da se odreeni uslovi u drutvu izmene, onda postoji
tendencija da prerastu u ekspresivne mase, koje pobuuju oseanja meu
ljudima i naglaavaju njihovo nezadovoljstvo. Masa tako postaje strategija
za vrenje pritiska zarad promene. Recimo, masovne demonstracije pokreta
za graanska prava ranih ezdesetih godina prolog veka bile su strategija
ireg drutvenog pokreta. Naime, cilj im nije bio samo da usmere panju
javnosti na teak poloaj Afroamerikanaca, ve su elele i da podstaknu
promenu starih obrazaca dominacije belaca u politici, kolstvu, privredi i
javnim ustanovama.
Ipak, mase mogu da izazovu nasilje ak i kad su deo dobro organizovanog drutvenog pokreta. Nasilje esto iniciraju oni koji su zadueni za
drutvenu kontrolu (recimo vojska i policija), kao i pripadnici neformalne
ili ekspresivne mase koji posmatraju demonstracije. Te mase naglo postaju
aktivne mase i poinju da napadaju lanove organizovanog protesta. Zai
sta, strategija masovnih protesta sastoji se u podsticanju reakcija kako bi se
dramatizovale nevolje onih radi ijih ciljeva su demonstracije organizovane. Na primer, nenasilni demonstranti pokreta za graanska prava esto su
izazivali policiju da ih napadne kako bi javnosti i medijima poslali sliku o
ugnjetavanju crnaca.
Drutveni pokreti mogu, putem podizanja emotivnog naboja i zajedni
kog nezadovoljstva, posredno podstai masu na nasilje. Tada se ljudi prepu
taju kolektivnom ponaanju i delanju, nezavisno od organizacije pokreta
i njegovih voa. Na primer, u neredima u siromanim crnakim etvrtima
u Americi tokom ezdesetih godina prolog veka uglavnom su uestvovale
neformalne grupe sainjene od ljudi koji su tokom vrele letnje veeri posmatrali rutinsko hapenje. Pokret za graanska prava podstakao je nezado
voljstvo ljudi i raspalio snane emocije zbog zlostavljanja i dominacije nad
Afroamerikancima. Kao posledica toga, neformalne grupe ljudi ubrzo su
prerasle u aktivne mase. One su potom pokrenule lanac dogaaja, koji je do
veo do novog usmerenja i ritmikih interakcija uz novonastale norme, koje
su opravdavale pljakanje i unitavanje imovine. lanovi te mase delili su
ono to je Smelser nazvao uoptenim uverenjem o svojim nevoljama, zbog
koga su prenaglaeno burno reagovale na dogaaj poput rutinskog hapenja
(Smelser, 1963). Do ovakvog pokretanja mase obino dolazi u momentu
kada se oseaj uskraenosti i nezadovoljstva kod populacije povea, obino
usled nerealnih oekivanja ili kao posledica naglog pogoranja situacije. To
je bio sluaj sa neredima u Los Anelesu 1992. godine. Tada je porota, sai
njena od belaca koji su iveli van Los Anelesa, oslobodila policajce koji su
divljaki prebili Afroamerikanca Rodnija Kinga. Ogroman broj populacije
crnaca odjedanput je osetio veliku nepravdu. Nezadovoljstvo je poraslo, i u
roku od nekoliko sati ljudi su na ulicama junog dela centralnog Los An-

Drutveni pokreti

429

elesa poeli da napadaju belce, razbijaju prozore i pljakaju. Poveanjem

broja ljudi na ulicama masa se irila na razne strane a neredi su postajali
sve ei. Kada se oseanje nepravde i uskraenosti kod ljudi uvea oni su
spremni da reaguju i na najmanju provokaciju.
Mase su, tokom istorije, ponekad znale eksplodirati takvom silinom da
bi ruile itave politike reime. Takve mase obino nastaju u uslovima ve
likih drutvenih nejednakosti, pojave novih voa, uoptenih uverenja, mre
a komunikacije i oslabljenog politikog autoriteta. Aktivna masa u jednoj
oblasti postaje podsticaj za stvaranje masovnih pokreta u drugim delovima
drutva, to brzo stvara moni talas nezadovoljstva koji konano dovodi do
revolucije - naglog i nasilnog ruenja politikog reima. Francuska revolu
cija, iranska revolucija, kojom je oborena sekularna ahova vlada i uveden
dananji verski reim u tom drutvu, i uline demonstracije koje su sruile
Sovjetski Savez primeri su brzine kojom masa moe da uniti reim, ukoliko
je on u tom trenutku politiki oslabljen i ranjiv (Goldstone, 1990; Skocpol,
1979). Ali, deavanja u Kini krajem osamdesetih godina prolog veka, i istorija drugih velikih drutava, pokazuju da revolucionarne mase mogu biti
uguene ukoliko reim i dalje ima kontrolu nad sredstvima prinude a masa
nema velikih organizacionih sredstava.

Drutveni pokreti i promene

Kao to je ve pomenuto, da bi ponaanje mase bilo uspeno i rezultiralo
promenama u drutvu ono mora biti povezano sa osnovom resursa orga
nizacionih struktura, liderima, mreama komunikacije, ideologijama, ljudi
ma, novcem, a u nekim prilikama i sredstvima prinude (McCarthy & Zald,
1977; Zald & McCarthy, 1979). Najuspenije revolucije ili drutveni pokreti
imali su organizaciju, vostvo, opta uverenja, neto novca i kapacitet za
upotrebu sile. Kada bi mase ustale bilo je relativno lako odravati protest i
usmeriti ga ka ciljevima pokreta.
Teorija mobilizacije sredstava, nastala unutar utilitaristike teorijske
perspektive, naglaava tu stavku tvrdei da se drutveni pokreti i drugi obli
ci kolektivnog ponaanja koji dovode do promene u drutvu javljaju samo
onda kada postoje potrebna sredstva (Tilly, 1978; Zald & McCarthy, 1979).
U svakom drutvu postoji nezadovoljstvo, ali u veini sluajeva ono nee
rezultirati veim drutvenim pokretima, upravo usled nedostatka osnovnih
sredstava. Pojedinci izraunavaju da su trokovi neuspeha pokreta znat
no vei od njihove trenutne uskraenosti i zato odluuju da ne uestvuju
u kolektivnoj akciji (Oberschall, 1973; Oliver, 1984). Ali kada su trokovi
uskraenosti i nezadovoljstva, odnosno gubici usled uskraenosti, visoki i
ako su nagrade koje se dobijaju ueem u protestu velike, ljudi se odluu
ju na uee ukoliko procene da imaju velike anse da uspeju. ta utie na

430

Sociologija

njihove proraune? Resursi - voe, ideologije i opta ubeenja, organizaci

one strukture (sindikati, crkve, tajna drutva itd.), finansije, komunikacione
mree, veliki broj potencijalnih pristalica i, ukoliko je potrebno, sredstva
prinude - pojaavaju uverenje pojedinaca da e pokret biti uspean. Kada
postoji mogunost mobilizacije resursa razumno je prihvatiti cenu i rizike
pristupanja pokretu. Kad resursi ne mogu da se mobiliu razumno je ne
uestvovati, te stoga trpeti cenu uskraenosti.
Da ponovimo, kontekst je vaan. Ako mobilizacija resursa mora da se su
oi sa podjednako dobro organizovanom opozicijom manje je verovatno da
e do mobilizacije uopte doi, ili da e pokret, ukoliko se javi, biti uspean.
Ali, ako je opozicija slaba ili podeljena onda mobilizacija resursa za kolek
tivno izraavanje nezadovoljstva moe da se razvije a ljudi e proceniti da je
pristupanje pokretu razumna odluka.

Posledice nezadovoljstva
Kada nezadovoljstvo u zajednici postane rasprostranjeno snage drutve
ne kontrole poputaju a neredi postaju sve snaniji. Rezultat toga je trajna
promena drutva - nabolje ili nagore. Ako su akcije iskazivanja nezadovolj
stva zbog nejednakosti bile uspene obrasci stratifikacije e se promeniti,
kao i institucionalne strukture koje su odravale te stare obrasce. Kulturna
uverenja e se promeniti u pravcu legitimisanja novih struktura. Meutim,
esto se tokom tih promena javlja ironian zaplet: da bi se spreili kontradrutveni pokreti i kontrarevolucije koje predvode zagovornici vraanja
starog sistema, i povratka na prvobitno stanje, mo obino mora da se koncentrie i postane nasilna. Po pravilu, to je iskazivanje nezadovoljstva nasilnije, i rezultira veim promenama, bie potrebna vea snaga za odranje
stabilnosti. Kako tvrdi veina teorija sukoba, ta mo najee postaje nov
izvor nejednakosti, dominacije i nezadovoljstva. Sedamdesetogodinju istoriju Sovjetskog Saveza obeleavaju svi elementi te tune prie: zapoelo se
sa navodno oslobaajuom revolucijom, za kojom je usledila jo jaa kon
centracija moi kako bi se nov poredak odrao, to je, naposletku, dovelo do
porasta nezadovoljstva, sve do take raspada Sovjetskog Saveza. Ako neredi
ne urode plodom, iste okolnosti e prevladati: mo e se usredsrediti na za
takavanje nezadovoljstva, to e jo vie pojaati gnev meu populacijom.
Takav je sluaj u mnogim delovima sveta, ukljuujui Bliski istok, Indo
neziju, Iran, ak i Kinu, gde se koncentracija moi koristi za zatakavanje
potencijalnog bureta baruta.
Meutim, kako naglaavaju funkcionalistike teorije (Coser, 1956), ako
se nezadovoljstvo javi u demokratskom kontekstu ono ponekad moe da
utie na poputanje napetosti u drutvu i poboljavanje uslova za ivot. Su
kob ne mora uvek da izazove reaktivnu represiju, ve moe da podstakne

Drutveni pokreti

431

prilagoavanje novim okolnostima. Pokret za graanska prava u Americi

ilustruje ovu injenicu jer pokazuje kako su demonstracije naposletku do
vele do izglasavanja niza zakona o graanskim pravima, ime je smanjena
diskriminacija u Americi. Slino tome, u manje demokratskim drutvima,
kolektivne akcije crnaca u junim delovima Afrike dovele su do iznena
ujue mirnih promena vlasti, gde su belce na vlasti smenili crnci, mada
tenzije u tom delu sveta i dalje postoje.
Mo i nezadovoljstvo se uvek nalaze u delikatnoj ravnotei. Previe pri
nude i dominacije, na due staze, izaziva pojavu nezadovoljstva. Previe ne
zadovoljstva i nemira, ak i ako urode plodom, dovodi do koncentracije
moi, to podstie stvaranje novih nezadovoljstava u budunosti. Politika
demokratija institucionalizuje nezadovoljstvo time to omoguava izbore
kao sredstvo za kanalisanje gneva, ali demokratija nikad nije potpuno uspena u tome. Zato su drutveni pokreti esto na granici pobune, pa gra
anski rat moe da izbije i u drutvima sa najviim stepenom demokratskog
ureenja. Sposobnost nekog drutva da se prilagodi i upije nezadovoljstvo,
umesto da ga potisne i slomi, klju je odranja stabilnosti i trajnosti. To nisu
apstraktne teme, jer se javljaju svaki put kad se okupi masa, neka drutve
na podgrupa nezadovoljna pojedinim uslovima u zajednici ili niz graana
usmerenih u pravcu suoavanja s nekim problemom. Ja sam proiveo dva
takva pokreta i uestvovao u njima. To su bili pokret za graanska prava i
antiratni pokret protiv ulaska Amerike u rat u Vijetnamu. Vi ete, bez sum
nje, biti ukljueni u neke druge sline pokrete, ili ete, barem, biti njihovi
svedoci. Problematine take uvek e biti mogunost odranja reda, reavanja nezadovoljstva i ogranienja nasilne koncentracije moi.

Saetak
1. Nezadovoljstvo (dissent) predstavlja proces pokretanja protesta protiv
neeg to se u drutvu doivljava kao problem.
2. Nezadovoljstvo je esto proizvod nejednakosti i oseaja nepravde, koji
slue kao osnovni preduslov kolektivne akcije. Meutim, nezadovolj
stvo moe biti vezano i za odreen problem koji nije u direktnoj vezi
sa drutvenom nejednakou.
3. Drutveni pokret ima vee anse da se javi u demokratskim drutvi
ma, gde su dozvoljene brojne dobrovoljne organizacije koje mogu da
poslue kao osnove ili modeli, a koje ukljuuju nizak stepen prinudne
represije.
4. Uee u drutvenim pokretima se poveava sa:

432

Sociologija

a) porastom nezadovoljstva;
b) drutvenim mreama za privlaenje novih lanova;
c) uverenjima i okvirima (formulacijama) koji opravdavaju ciljeve po
kreta;
d) postojanjem organizacionih resursa u vidu organizacije drutvenog
pokreta.
5. Pod ovim uslovima, i u sluaju poveanja njihovog intenziteta, ponu
eno je nekoliko tumaenja kolektivnih izliva besa i ponaanja mase:
a) teorija prelaznosti (contagion theory), koja istie interakciju licem u
lice meu pojedincima;
b) teorija konvergencije, koja naglaava linu odluku pojedinca da
uestvuje u kolektivnim oblicima ponaanja;
c) teorija novonastalih normi, koja naglaava da kroz interakciju u
situacijama masovne aktivnosti ljudi razvijaju pravila koja, potom,
usmeravaju njihovo ponaanje;
d) teorija rituala interakcije, koja istie da ponaanje mase ukljuuje
iste elemente kao i obina rutinska interakcija meu malim brojem
pojedinaca prilikom susreta - zajedniko prisustvo, ritmiku inte
rakciju, zajedniki fokus, naglaeno emocionalno uzbuenje, kolek
tivnu solidarnost i akciju.
6. Incident potom pokree masovno ponaanje koje stimulie opta ubeenja to izraavaju nezadovoljstvo. Da bi prerasli u uspean drutveni
pokret, i sproveli svoje protestne aktivnosti, pripadnici mase moraju
da imaju resurse - organizaciju, finansijska sredstva, simbole, lanove
i mree.
7. Uspean drutveni pokret esto je praen represijom kontrapokreta,
obino usmerenog protiv prvobitnih ciljeva pokreta, ime se, na kraju,
zapoinje novi krug masovnih oblika ponaanja i organizovanja dru
tvenih pokreta.

Kljuni pojmovi
Kolektivno ponaanje: oblast istraivanja usmerena na nagle promene u
kulturi i drutvenim strukturama kroz procese poput pobuna, nemira,
revolucija, trendova i drutvenih pokreta.
Organizacija drutvenog pokreta: organizaciona struktura je obino bi
rokratska, ali esto ukljuuje brojne volontere. Njen cilj je da usmeri
drutveni pokret kroz ukljuivanje novih lanova, obezbeivanje finansijskih sredstava, lobiranje i oslanjanje na kolektivno ponaanje.
Ponaanje mase: okupljanje ljudi koji zajedno reaguju na neke podstreke, okolnosti ili ciljeve.

Drutveni pokreti

433

Revolucija: nagla i nasilna mobilizacija ljudi koji ele da srue postojei

politiki reim.
Teorija konvergencije: pristup koji smatra da ljudi postaju deo oblika
masovnog ponaanja svojom vlastitom odlukom a ne usled raspolo
enja gomile.
Teorija mobilisanja resursa: pristup u izuavanju drutvenih pokreta
koji istie da mobilizacija mase i postojanost pokreta zavise od osnove
sredstava onih koji u njemu uestvuju.
Teorija prenoenja/prelaznosti emocija: rana teorija kolektivnog pona
anja, koja naglaava uticaj interakcije na raspaljivanje emocija meu
ljudima, to moe dovesti do pojave oblika kolektivnog ponaanja.
Teorija rituala interakcije: teorijski pristup koji istie da svaka interak
cija poseduje odreene elemente rituala - zajedniko prisustvo, zajed
niko usmerenje panje, ritmiku komunikaciju, emocionalno uzbu
enje i solidarnost - pri emu su aktivnosti mase samo posebna vrsta
jednog optijeg procesa rituala interakcije.

G lava 23

REVOLUCIJA, RAT I TERORIZAM

Ljudi se meusobno ubijaju vie nego bilo koja druga ivotinjska vrsta.
Neki smatraju da su ljudi po prirodi nasilni, ali malo je dokaza da je nasilje
deo nae biologije. Moda bi u prolosti i lovci i skupljai postali nasilni da
su morali da se nadmeu za resurse, ali je u to vreme obino bilo dovoljno
teritorije i hrane za sve, pa ljudi nisu morali da se bore. Sa pojavom hor
tikulture, kad su ljudi poeli da ive sedelakim nainom ivota, javilo se
stalno ratovanje, pa izgleda da je uzrok ovome vie sociolokog nego bio
lokog karaktera. Ljudi iz jednog sela esto su se nadmetali oko resursa sa
stanovnicima susednih sela, a ovom izvoru sukoba treba dodati i injenicu
da su se vee srodnike grupe zdruivale, pa stoga moda i ne iznenauje u
toj meri to su unutranje razmirice i ratovanja sa susedima bili uobiajeni
za hortikulturno ureenje. Kada ljudi moraju da ive u uslovima prenase
ljenosti, da se nadmeu za oskudne resurse, i kada postoji nejednakost u
njihovoj raspodeli, oni esto postaju nasilni, budui da neslaganje prevrava
meru. Moda postoji neto u ljudima to ih nagoni na nasilje kad se oseaju
pritenjeno i skueno, kad su uplaeni i ljuti zbog nepravde, ali je verovatnije da su ovde posredi nain ljudske organizacije i vrste kulturnih simbola
koje ljudi razvijaju, i da ih oni ine moda najnasilnijom vrstom na planeti.

Kolektivno nasilje u drutvima

Nasilje je upotreba fizike sile radi nanoenja povreda drugim osobama.
Ljudi su toliko nasilni da moramo razgraniiti razliite oblike kolektivnog
nasilja. Jedna vrsta nasilja obuhvata direktno nasilje (nasilje licem u lice).
Ova vrsta nasilja u drutvima se gotovo uvek ocenjuje kao devijantna po
java, odnosno kao zloin, sa definisanim kaznama za njegove poinioce.
Pljaka koja ukljuuje upotrebu fizike sile, ubistvo, osveta, kao i drugi na
silni inovi uobiajeni su u ljudskim drutvima, a stopa direktnog nasilja
raste s porastom drutava, drutvene nejednakosti i urbanizacijom.

Revolucija, rat i terorizam

435

U ovom poglavlju emo se pozabaviti kolektivnim nasiljem, u koje se

uputaju pojedinci, organizovani u razliitoj meri, kako bi poinili krivi
na dela uperena protiv drugih lica. Takvo kolektivno nasilje obino donese
drutvenu promenu, ak i kada ne uspe da ispuni svoj cilj. Kada se nasilje
obuzda, u drutvenom ureenju dolazi do zaokreta ka centralizovanijem
politikom reimu, s tesnom kontrolom i nadgledanjem aktivnosti stanov
nitva. A ukoliko je jedna grupa pojedinaca nasiljem uspela da ispuni odre
ene ciljeve novi reim e izmeniti drutvo u smeru ostvarivanja tih ciljeva,
dok e suzbijati one koji su protiv njihovog ostvarenja.
Revolucija je masovna pobuna ljudi koji koriste nasilje u tenji da zbace
postojeu politiku elitu i uspostave novu vladu, kao i nove naine organizovanja aktivnosti u drutvu. Graanski rat je vojna mobilizacija najmanje
dva segmenta stanovnitva u drutvu koji se meusobno sukobljavaju. Ce
sto je teko primetiti razliku izmeu revolucije i graanskog rata, jer imaju
dosta slinosti, no ipak postoji nekoliko presudnih razlika. Prvo, revolucije
su uvek usmerene na politike elite, to sa graanskim ratovima nije uvek
sluaj - iako na kraju vlada mora da postane aktivan uesnik kako bi se
ponovo uspostavili red i mir. Drugo, revolucija se esto spontano iri iz po
naanja mase (npr. neredi iji se uesnici spontano organizuju), dok graan
ski ratovi obino ukljuuju znaajan nivo vojnog planiranja, prikupljanje
sredstava, mobilizaciju osoblja i druge vojne strategije. Tree, revolucije su
uglavnom kratkog daha. Ukoliko se nastave, one prerastaju u graanske ra
tove u kojima obe strane sve vie pribegavaju vojnoj organizaciji i upotrebi
vojne taktike. Na slici 23.1. prikazano je kako revolucije mogu nastati iz
drugih oblika kolektivnog ponaanja i preobraziti se u graanski rat.
Za razliku od revolucije ili graanskog rata, rat je politika mobilizacija
i organizacija vojnog osoblja od strane najmanje dva drutva, pri emu obe
vojske usmeravaju nasilje jedna na drugu i, potencijalno, protiv civila. Rat
je, dakle, upotreba visokoorganizovanog nasilja meu razliitim drutvima,
dok revolucija i graanski rat ukljuuju nasilje izmeu lanova istog dru
tva.
Meutim, revolucije i graanski ratovi ponekad mogu da postanu meha
nizam pomou kojeg druga spoljna drutva posredno vode rat. Ukoliko, na
primer, spoljna drutva pomau revolucionarima ili zauzimaju jednu stranu
u graanskom ratu ona zapravo vode rat protiv najmanje jednog dela tog
drutva (obino protiv postojee vlasti).

436

Sociologija

Terorizam je promiljeno nasilje, upereno ne samo protiv vlasti nepri

jateljskog reima ve i protiv irih segmenata populacije. Kao to sama re
sugerie, cilj terorizma jeste da uvede strah i teror meu ire stanovni
tvo, ime se naruava legitimitet vladajueg politikog reima. Terorizmu
se pribegava kada je teko suprotstaviti se neprijatelju direktno i otvore
no zbog njegove ogromne vojne superiornosti. Aktivna trita materijala
koji se mogu koristiti za izradu prenosivog oruja, upotrebljivog na javnim
mestima, idu na ruku teroristima. Terorizam ponekad moe biti deo re
volucionarne strategije za svrgavanje odreenog politikog reima, kao to
je, mogue, sluaj sa Indonezijom danas. U drugim sluajevima, pak, teror
je strategija kojom se reim demoralie i navodi na povlaenje sa teritori
je, kao to je sluaj sa automobilskim bombama koje postavljaju radikalne
frakcije irskih protestanata i katolika. U nekim sluajevima teror se kori
sti da bi se spreio kompromis meu zaraenim stranama, jer teroristi ele
potpunu pobedu, kao to je sluaj sa onima koji koriste nasilje da bi spreili
razreenje izraelsko-palestinskog sukoba. Ponekad se pribegava terorizmu
kako bi se uzvratilo neprijatelju ije su akcije, bilo namerno ili ne, poreme
tile ostvarenje ciljeva terorista, to je bio sluaj u napadu A1 Kaide na Svetski
trgovinski centar 11. septembra 2001. godine.
Navedene razlike izmeu revolucije, graanskog rata, rata i terorizma
nisu sasvim jasne i pouzdane. One se esto utapaju jedna u drugu, ali nam
nesumnjivo daju osnov za dalju raspravu o nasilju u drutvima i izmeu
njih. Zapoeemo s revolucijama, a potom emo prei na graanske ratove,
rat i terorizam.

Revolucije
Do revolucija dolazi samo onda kada postoji nejednakost u raspodeli
vrednih resursa i kada politiki vrh odbija da donese odluke koje bi ublaile
nepovoljan poloaj stanovnitva. Ipak, nejednakost i ugnjetavanje ne izazi
vaju revolucije sami po sebi, ve jo neki uslovi moraju da budu ispunjeni.
Prvo, siromani moraju da budu u mogunosti da jedni drugima prenesu
svoje nezadovoljstvo, pa stoga fiziki kontakt i guva u gradskim sredinama
olakavaju tok revolucije. Drugo, siromani moraju da razviju makar zaetak
ideologije ili niz ubeenja koji izraavaju njihovo nezadovoljstvo, oseanja i
gubitke. Tree, moraju da dovedu u pitanju legitimitet politikog vrha, poto
veruju da upravlja dravom na neadekvatan nain. etvrto, mora da postoji
najmanje nekoliko pojedinaca koji se smatraju voama i koji, posredstvom
svoje harizme, izraavaju nezadovoljstvo siromanih. I peto, oseaj stanov
nika da njihove potrebe nisu zadovoljene mora naglo da se pojaa.
Izgleda da je poslednji uslov od presudnog znaaja. Ironino je to to se
ve due vreme primeuje da se revolucije esto javljaju u drutvima u koji-

437

Revolucija, rat i terorizam

ma se ivotni standard poveava. Oseaj da glavne potrebe nisu zadovolje

ne vezan je za porast oekivanja, koji ide uz poveanje ivotnog standarda.
Meutim, u fazi kad ivotni standard jo uvek nije dovoljno visok, a ljudi
s porastom kvaliteta ivota oekuju sve bolji standard u budunosti, dolazi
do nezadovoljstava jer je nejednakost ipak glavni pokreta revolucija. ini
se da se revolucije javljaju kada su ispunjeni svi drugi navedeni uslovi i
kada iznenada nastane jaz izmeu onoga to ljudi oekuju i onoga to zaista
imaju.
Sadraj predstavljen na slici 23.2. moe da se same (Davies, 1969). Prvo,
revolucije se javljaju u drutvima u kojima se poboljavaju materijalni uslo
vi i u kojima ljudi poinju da prihvataju - odnosno da oekuju - konti
nuirano poboljanje kvaliteta ivota. Drugo, ljudi e tolerisati odreenu
koliinu nesaglasnosti izmeu svojih oekivanja i onoga to u stvarnosti
dobijaju. Meutim, kada se usled pogoranja materijalnog blagostanja ovaj
jaz iznenada proiri - pojaava se njihov oseaj siromatva i uskraenosti, i
oni postaju spremni na pobunu, pa i na pridruivanje veim revolucionar
nim pokretima.

Nepodnoljiv jaz
koji vodi ka
kolektivnim Ispadima
Podnoljiv jaz
izmeau zelja i
stvarnog zadovoljenja
potreba
Stvaran porast
zadovoljenja
ljudskih potreba

Izvor: Davies, 1969.

Slika 23.2. Revolucije, oekivanja i oseaj lienosti i nematine

Do ovog iznenadnog porasta nesaglasnosti izmeu oekivanja i njihovog

ispunjenja esto moe da doe na druge naine. Moe da se javi iznenad
no poveanje oekivanja i potreba, koje je u suprotnosti sa pogoranjem u
realnom materijalnom blagostanju. Takav porast oekivanja obino se jav
lja pod uticajem politiara, koji jednostavno daju nerealna obeanja. Sem
toga, i elnici opozicije mogu da usmere javno mnjenje kako bi se u naro
du poveala oekivanja ili smanjio oseaj materijalnog blagostanja. U svim
ovim sluajevima glavni pokreta revolucije je poveanje razdora izmeu

438

Sociologija

oekivanja stanovnika i njihovog doivljaja realne situacije. Ljudski oseaj

uskraenosti se poveava, to ih ini lakim metama za revolucionarnu mo
bilizaciju ukoliko su ispunjeni ostali preduslovi.
U ranim fazama revolucija je esto tek neto vie od nereda u kojima
ljudi izraavaju svoj bes i nezadovoljstvo. Meutim, ukoliko postoje voe
i nekakva ideologija, i ukoliko je oseaj uskraenosti jak, protestanti esto
mogu da postanu deo revolucionarnih snaga. Iranska revolucija iz 1979. go
dine, na primer, poela je kao serija ulinih pobuna, koja je potom prerasla
u pokuaj da se zbaci ah.1 Amerika revolucija je poela kao kvazipobuna,
Bostonska ajanka, ali je za razliku od iranske revolucije prerasla u sukob
izmeu dve vojske, pa ju je stoga moda bolje nazvati prvim amerikim gra
anskim ratom. Ruska i kineska revolucija takoe su bile graanski ratovi u
poetnoj fazi revolucionarne aktivnosti, koja je potom postajala sve manje
spontana i na kraju prerasla u vojne sukobe izmeu organizovanih armija.
U prolosti se dogodilo tek nekoliko revolucija u kojima je ponaanje
masa vodilo brzom svrgavanju reima, jer reim uglavnom moe da uz
vrati i odbije revolucionare. Dakle, uspeh revolucije zavisi od jaine drave.
Izgleda da postoje dva uslova koja slabe dravu: prvi faktor je ekonomske,
a drugi simbolike ili kulturne prirode. Kada drava prolazi kroz fiskalnu
krizu, zbog korupcije, podrke koju prua elitama, vojnog avanturizma i
drugih postupaka, esto je laka meta za revoluciju. Ona jednostavno nema
dovoljno novca kojim bi obezbedila da policija i vojska uzvrate udarac, dok
su ekonomski problemi drutva u celini tako veliki da se ak i neki pripad
nici elita i lanovi vojske pridruuju akcijama uperenim protiv drave. Dru
gi uslov je simbolike prirode i zasniva se na delegitimizaciji politikih elita
i drave. Fiskalna kriza je jedan od izvora delegitimizacije, a drugi se javlja
kada drava izgubi rat, ime gubi podrku naroda za svoje aktivnosti. Dakle,
revolucije se esto javljaju poto reim izgubi rat (Skocpol, 1979) i/ili doivi
teku fiskalnu krizu (Goldstone, 1990). Revolucija moe biti uspena tek
kada je drava dovoljno oslabljena, a revolucionari dovoljno organizovani.
Mnogo je verovatnije da e inicijalno revolucionarno nasilje biti ugueno,
to primorava revolucionare da se bolje vojno organizuju kako bi mogli da
se upuste u graanski rat protiv reima.

Graanski ratovi
Graanski ratovi ne izrastaju uvek iz revolucija. Regionalne, etnike i
potkulturne razlike u drutvu esto su izvor tenzije i sukoba. Napetost e
biti naroito intenzivna kada predstavnici jedne oblasti, etnike grupe ili
supkulture ine veinu u vladi i nameu svoju volju drugim etnikim za1 Persijski vladar (prim. prev.).

Revolucija, rat i terorizam

439

jednicama, supkulturama i oblastima. U ovim uslovima pobune i revolucije

mogu da, posle dugog perioda napetosti, prerastu u graanske ratove, pri
emu se sukobljene strane naoruavaju, imenuju voe i uspostavljaju vojnu
organizaciju. Ponekad naroito grub odgovor vlasti na demonstracije moe
da podstakne formalniju vojnu organizaciju. U drugim sluajevima mobili
zacija se odvija tokom dugog perioda - u iekivanju ratnog stanja.
Graanski ratovi uglavnom dugo traju. Sem toga, esto su vrlo nasilni
i u njima mnogo ljudi izgubi ivot. Uzrok trajanja i nasilnosti graanskog
rata poiva u samim uslovima koji su ga izazvali. Prvo, poto su etnike, re
gionalne i kulturne razlike strana u graanskom ratu obino veoma velike,
uesnici takvog rata opisuju svoje protivnike u vrlo negativnom svetlu kako
bi opravdali nasilje poinjeno nad njima. Drugo, poto se graanski ratovi
obino vode du regionalnih linija, svaka strana napada domovinu druge
strane, pri emu se napadi na vojne i civilne mete smatraju legitimnim, na
roito ako se neprijatelj vidi kao pretnja po nain ivota. Tree, poto gra
anski rat mora da ukljui i odgovarajuu upotrebu prinudne moi vlasti,
ratovanje moe da se otegne. Zapravo, buna koja se odmah slomi smatra se
neuspelom pobunom ili revolucijom. Ameriki graanski rat (1860-1865)
trajao je jako dugo i bio veoma nasilan jer su obe strane bile jednakih snaga,
podjednako patriotski nastrojene u pogledu odbrane svojih oblasti i nai
na ivota i imale dobru vojnu organizaciju.
Kada druga nacija kontrolie graanski rat uperen protiv vlasti sukob
dobija novu dimenziju. Kada je okupator kolonijalna sila koja zapravo vlada
dravom i upoljava kadar iz svojih trupa u saradnji sa lokalnim slubeni
cima, uobiajene su revolucionarne aktivnosti - guve, neredi i demonstra
cije. Ali, ukoliko kolonijalna vlast istrajava, mogu da uslede organizovane
vojne aktivnosti. U zavisnosti od odnosa snaga kolonizatora i pobunjenika
rat moe da se otegne, da se okona ili da natera kolonijalne snage da se po
vuku. Kada strana vlast ostavi domau vladu na elu i oslanja se na pretnje
invazijom kako bi odrala red, pobune, revolucije i graanski ratovi esto
prerastaju u prave ratove. Kada se trea strana umea da bi omela vlast,
ono to bi inae bila kratka revolucija prerasta u produeni graanski rat.
Dostavljanje oruja kako bi se pomoglo oslabljenoj vladi samo doprinosi
konfliktu, pa sve strane pribegavaju sve veoj organizaciji. Samo u sluaju
kada je trea strana u velikoj meri vojno nadmona graanski rat moe da
se okona.
Ipak, kao to su Sjedinjene Drave nauile u Vijetnamu, a Sovjetski Savez
uvideo u Avganistanu, nadmona vojska esto nije dovoljna da bi se okon
ao graanski rat. Kada se pobunjenike snage, uperene protiv vlasti, dobro
organizuju, imaju makar nekakvu vojnu tehnologiju i uivaju iru podrku
javnosti, mogunost spoljne intervencije vojnom silom moe da bude ogra
niena. To se esto deava kada je reim koji podravaju spoljne politike
sile korumpiran, pa ga ne potuju dovoljno ak ni njegove pristalice.

440

Sociologija

Rat
Kratka istorija ratovanja
Rat ukljuuje mobilizaciju vojnih snaga jedne nacije ili populacije u cilju

napada na teritorije druge nacije ili populacije. Istorija ratovanja traje otkad
su ljudi poeli da ive sedelakim nainom ivota, oformili stabilne zajed
nice i poloili pravo na odreenu teritoriju. Pre toga, lovci i skupljai su se
moda ponekad sukobljavali, ali je, u sutini, njihov sukob bio nepotreban
jer nije bilo niega oko ega bi se borili. S pojavom hortikulture zajednice
su obino bile u stalnom sukobu sa susednim plemenima i selima. Dakle,
rat organizovanih armija suprotstavljenih populacija javlja se s nastankom
proste hortikulture. S razvojem poljoprivredne tehnologije i irenjem po
pulacija ratovi su postajali sve nasilniji. Sem toga, i s razvojem transportnih
tehnologija (brodovi, domae ivotinje, teretna kola, koije itd.) i oruja
(metalno oruje, jaki lukovi, oklopi, masovna vojska, vatreno oruje) rat ne
samo da je postao nasilniji ve i sve iri i rasprostranjeniji. Ratovanje je
poelo da se odvija prema obrascu osvajanja, izgradnje carstva, te propasti
usled unutranje revolucije ili invazije od strane spoljanjih sila.
Istorija ratovanja nam otkriva pokuaje jedne populacije da osvoji drugu,
preuzme njene resurse i, ukoliko je mogue, osvoji i druge populacije i pre
uzme njihove resurse. Koliko daleko ovaj proces moe da odmakne zavisi
od nekoliko faktora (Collins, 1975):
1. oruana nadmo jednog drutva nad drugim odreuje koliko drugih
populacija to drutvo moe da pokori;
2. transportne tehnologije i geografske odlike podruja utvruju granice
do kojih osvajanja mogu da se protegnu;
3. komunikacione tehnologije takoe postavljaju granice, jer bez odgova
rajue vrste kontakta sa politikim voama postoje odreena ogranienja u
pogledu sprovoenja vojne akcije;
4. broj vojnika koji se mogu mobilisati, transportovati i koristiti u osvaja
njima uslovljen je oblikom vojne organizacije;
5. obrazac politike kontrole pokorenih populacija ograniava kapacitet
uputanja u dalja osvajanja (ukoliko se sredstva i osoblje koriste da bi se
pokorila jedna populacija oni se ne mogu koristiti prilikom osvajanja druge
populacije);
6. proizvodni viak u privredi osvajaa i pokorene populacije odreuje
koliko velika vojska moe da se izdrava, koliko dugo i koliko daleko od
postojbine.
Sa prevazilaenjem svakog od ovih ograniavajuih faktora irilo se i na
silje u ratu, kao i prostranstvo osvojenih teritorija. Prva carstva nastala su
oko 3000. godine pre nove ere u meureju Tigra i Eufrata i dolini Nila,
kada bi jedan grad-drava bio u mogunosti da osvoji nekoliko susednih
gradova. Ova carstva su bila ograniena logistikom transporta, komunika-

Revolucija, rat i terorizam

441

cijom, orujem, organizacijom, politikom kontrolom, te privrednom proi

zvodnjom i distribucijom. Tako su se carstva periodino uruavala, propa
dala iznutra, ili bi ih savladale neke spoljne sile. Ironino, jedna od posledica
stvaranja carstva putem osvajanja sastojala se u tome to su pokoreni narodi
preuzimali vojnu tehnologiju od svojih osvajaa, pa su bili u mogunosti da
prue vei otpor. Sem toga, i druge populacije posmatraju, ue i oponaaju
transportne i komunikacione tehnologije, kao i druge tehnike koje su osva
jaa uinile uspenim. Ove populacije, koje dolaze izvana, mogu da napad
nu carstvo i pobede, naroito zbog toga to se prvobitni osvajai ne mogu
osloniti na odanost pokorene populacije. Naravno, i novo carstvo je, poput
svog prethodnika, ranjivo.
Od oko 3000. godine pre nove ere, pa sve do danas, opstaje ovaj obrazac
irenja i razvoja carstva, prolaskom kroz faze osvajanja, unutranjeg slo
ma - bilo zbog revolucije ili upada spoljnog neprijatelja - i fazu ponovnog
osvajanja teritorija. U prolosti, brojni narodi - Sumeri, Egipani, Asirci,
Persijanci, Grci, Rimljani, Germani i Huni, Skandinavci, razliite kineske
dinastije, Arijevci, Mongoli, Moguli i druge islamske grupe na istonoj he
misferi, kao i Maje, Inke i Asteci u Novom svetu - potovali su ovaj obrazac
izgradnje imperija, koje bi se uruile usled unutranjih razmirica ili zbog
upada spoljnog neprijatelja. I skorija evropska povest (tokom nekoliko
poslednjih vekova) ukljuuje ovaj obrazac osvajanja, raspada i ponovnog
osvajanja. U prethodnom veku, dva svetska rata, kao i nekoliko ogranienih
ratova, odnosno ratova manjeg obima, voeno je u cilju proirenja imperije,
odbijanja neprijatelja i ujedinjenja teritorija ili naroda.
Jasno je da je u ovim procesima vojna nadmo kljuna i da tehnoloka
otkria dovode do poremeaja u odnosima moi. Neka od tih otkria navo
de se u tabeli 23.1. Danas je razvoj oruja dostigao novu fazu u ljudskoj po
vesti. Sada imamo mo ne samo da unitimo neprijatelja ve praktino sva
ljudska bia i veinu drugih ivih bia. Sem toga, danas postoji i nuklearno
oruje, ija bi upotreba protiv neprijatelja izazvala odmazdu koja bi unitila
najvei deo ivog sveta na planeti.

Tabela 23.1. Kljuna otkria koja su uticala na razvoj ratovanja

Godina

Otkria u oblasti ratne tehnologije

1500. pre n. e.

Dvokolice koje vuku konji

1200. pre n. e.

Jeftino gvozdeno i metalno oruje kojim se mogla opremiti velika

vojska

900. pre n. e.

Jahanje konja i upotreba luka i strele

600. pre n. e.

Upotreba tekog oklopa, birokratska organizacija velike peadije i flote,

oklop za konjanike

1500.

Vatreno oruje i topovi, veliki ratni brodovi naoruani topovima

Sociologija

442
Godina

Otkria u oblasti ratne tehnologije

1900.

Tenkovi, automatsko oruje, avioni, automobili, kamioni,

peadija, metalni brodovi koje pokreu drugi oblici energije sem vetra

1915.

Otrovni gas

1930.

Podmornice

1945.

Nuklearno oruje, voeni projektili

1950.

Propelerski avioni opremljeni

nuklearnim bojevim glavama

1955.

Bioloko oruje

1965.

Nuklearni projektili s vie bojevih glava

nuklearnim

orujem,

velika

projektili

Napredak u oblasti vojne tehnologije, naroito nuklearnog i biolokog

oruja, vrlo je vaan u svetu u kome sve vei znaaj imaju trita oruja.
Tehnologija i oruje mogu da se prokrijumare iz monih zemalja i na cr
nim tritima prodaju manje monim nacijama ili teroristima. Stoga nijed
na nacija nije zatiena od grozota modernog ratovanja.

Moderno ratovanje
Iako je prestala opasnost od nuklearnog i biolokog rata izmeu dve ve
lesile prolog veka - Sjedinjenih Drava i Sovjetskog Saveza - irenje nu
klearnog i biolokog oruja za masovno unitenje ka drugim, manje stabil
nim nacijama uveava izglede za upotrebu ovakvog oruja. Sem toga, samo
je pitanje vremena kada e teroristike organizacije obezbediti nuklearno
oruje, ime e se uveati izgledi za nuklearnu detonaciju u nekoj gradskoj
sredini. Pored toga, teroristike grupe sada mogu da obezbede ili naprave
bioloko oruje, iako zasad ne mogu da ga uine orujem za masovno uni
tenje jer im nedostaje efikasan nain dostave.
Danas rat mora da se posmatra u kontekstu krijumarenja oruja i crnih
trita, koja omoguavaju manje monim nacijama i teroristikim grupama
da dou do oruja koje je nekad bilo rezervisano za velike sile. Sem toga,
atmosfera je uzavrela usled manjih ratova koji se trenutno vode, jer su u
sukobe esto umeana pitanja etnike pripadnosti i religije. Sukobi na Bli
skom istoku, u Indiji i Pakistanu, delovima centralne Afrike, u Indoneziji i
drugim vrelim kritinim takama u svetu ne vezuju se samo za kontrolu
nad teritorijom, ve ih pojaavaju religijske i etnike podele, koje sukobu
daju moralnu dimenziju, to rat ini potencijalno jo nasilnijim. A ukoliko
neka velesila, poput Sjedinjenih Drava, bude uvuena u ove sukobe i ona
postaje meta teroristikih elija ujedinjenih sa jednom od zaraenih strana
- to je Amerika nauila u dogaajima od 11. septembra 2001. godine.
Sem toga, elni ljudi oruanih snaga u nekim sadanjim ratovima su te
roristi, koje esto tiho podravaju vlade njihovih zemalja, ili bar smatraju da

Revolucija, rat i terorizam

443

ne mogu da im se suprotstave. Ti teroristi onda preduzimaju nasilnike ak

cije protiv populacije neprijateljske drave. Poto teroristi najee nisu pod
direktnom kontrolom bilo koje drave ili vlade njima je teko upravljati, pa
teroristike akcije esto mogu da sabotiraju pregovore izmeu vlada - kao
na Bliskom istoku. Stoga je postizanje i odravanje mira danas jo tee.

Slika 23.3. Revolucija i njene posledice

Ishod masovnog nasilja

Posledice masovnog nasilja
Revolucije su usmerene protiv vlasti koja je, prema miljenju populaci
je, neodgovarajua i represivna. Revoluciju esto prati nekakva ideologija
kojom se sledbenici ubeuju da e narod vladati, da vie nee biti stroge
vladine kontrole i regulacije, ili da e vlada zastupati interese prosenog
graanina.
Posledice revolucije razlikuju se u velikoj meri. Ukoliko je revolucija neuspena dravni neprijatelji se proganjaju i brutalno kanjavaju. Ukoliko je
revolucija uspena teko je upravljati drutvom u haosu koji je izazvan nasi
ljem. Tada se obino formira centralizovana vlada, koja regulie i kontrolie
ljudske aktivnosti. Na slici 23.3. prikazano je kako neki od ovih problema
iziskuju strogu politiku kontrolu.

444

Sociologija

Posle revolucije privreda je u haosu, pa je produktivnost neophodna

kako bi se ispunila obeanja voa revolucije. Sem toga, treba kontrolisati i
usmeravati veliki broj ljudi koji su podravali bivi reim. Takoe, postoje
mase koje su podrale revoluciju i sada oekuju da se situacija pobolja.
Stoga treba ispuniti i njihove zahteve - obuzdavati ih, kontrolisati i manipulisati - kako ne bi izazivali nerede. Udarne trupe revolucije, koje definiu reenja problema i imaju mo prinude, moraju da se uvedu u vladu, ali
treba paziti da ne izmaknu kontroli. Kao rezultat svih ovih pritisaka, u ime
revolucije, stvara se centralizovana, diktatorska i represivna vlast. Iako vlada
zaista moe da popravi poloaj prosenog graanina, ona to retko ini na
demokratski i miran nain.
Do ovih problema dolazi posle graanskog rata. Poto poraeni nepri
jatelj pribegava vojnoj organizaciji treba ga spreiti da se organizuje ili da
sukob preraste u gerilski rat. Sem toga, poto graanski rat traje due nego
revolucija, gubici u privredi su vei a privreda je manje usmerena na civilnu
proizvodnju. Pored toga, populacija je obino oskudevala u mnogo emu,
pa oekuje da roba i usluge budu dostupni im se rat zavri. A poto je u
graanskom ratu mnogo ljudi izgubilo ivot resursi su potroeni - na obe
strane ima mnogo povreenih i ozlojeenih ljudi koji su izgubili svoje naj
blie i iji su ivoti poremeeni ratom - pa te rane treba zaleiti, a sredstva
nadoknaditi. Kao rezultat toga esto se stvara jaka i diktatorska vlada, bez
obzira na to koja je strana pobedila u ratu. Ipak, ako se graanski rat vodio
da bi se pobedio okupator onda moe da se oformi vlada koja je manje dik
tatorskog karaktera - to je bio sluaj sa amerikom revolucijom.

Uticaj rata i spremnosti za rat

Kad izbije rat struktura i kultura drutva drastino se menjaju, a to rat
due traje ova promena je vea. Sem toga, opasnost od rata i mobilizacija
koja sledi, kako bi drutvo bilo spremno kad rat izbije, ima u velikoj meri isti
uticaj na strukturu i kulturu drutva kao stvaran rat.
Uticaj rata i spremnosti na rat verovatno se najdramatinije ogledaju u
izmeni privrednih procesa. Ratovi, ili strah od rata, izazivaju zaokret u pro
izvodnim procesima ka proizvodnji vojne opreme. Stoga se u modernim
industrijskim privrednim sistemima tehnoloki kapaciteti ulau u oru
ane sisteme, a ogroman deo poreskih prihoda odlazi na vojnu nabavku.
Ovakvo izoblienje privrednih procesa dovodi do nestaice roba i usluga
za vreme rata, a u uslovima pripreme za rat domaa privreda ne moe da
bude konkurentna na svetskim tritima, kao to bi moda inae mogla, jer
konkurenti ne ulau tako mnogo tehnologije i kapitala u pripremu za rat.
Vojna proizvodnja smanjuje privredni rast, to se vidi na slici 23.4. Glavni
razlog je nagomilavanje vojne tehnologije koja ne moe tako lako da se uve
de u domau privredu kako bi se stvorili novi poslovi i proirila proizvodnja.
Drugi razlog je neto to moemo nazvati multiplikatorskim efektom. Uko-

Revolucija, rat i terorizam

445

liko uporedimo ulaganje u opremu za civilnu proizvodnju - npr. buldoer,

s ulaganjem u vojnu opremu - npr. tenk, zakljuujemo da su uticaji ove dve
vrste ulaganja na privredu umnogome razliiti. Tenk po sklapanju prestaje
da utie na privredu, dok buldoer nastavlja rad. Na primer, ako buldoer
raisti zemljite za izgradnju kue on otvara jo mnogo radnih mesta za
stolare i druge majstore, banke koje finansiraju kuu, trgovce nekretninama
koji prodaju kuu, te poslugu koja odrava kuu. Svaki put kad se buldoer
koristi pokree se ovaj lanac reakcija. Za razliku od njega, tenk stoji u vojnoj
bazi, a ukoliko se koristi - ne potpomae domau privredu.

Porast vojne proizvodnje ne samo da iscrpljuje domau privredu ve i

poveava prodaju oruja drugim nacijama. Izvoz donekle nadoknauje gu
bitak profita u drugima oblastima privrede, ali takoe vodi i irenju oruja
u svetu. irenje oruja navodi druge nacije da probleme tumae u vojnom,
umesto u diplomatskom kontekstu, ime se poveava mogunost izbijanja
rata, kao i teroristikih akcija, ukoliko teroristi mogu da obezbede ovo oru
je na crnom tritu.
Ratovi ili strah od rata dovode i do poveanog prisustva vojnih lidera
meu elnicima vlasti ili kao istaknutih zvaninika u civilnoj vladi. irenje
Pentagona u Sjedinjenim Dravama, na primer, nije samo rezultat nekoliko
ratova voenih tokom poslednjih pedeset godina (Drugi svetski rat, ratovi
u Koreji i Vijetnamu, Zalivski rat i rat u Iraku), nego i produenog hlad
nog rata sa Sovjetskim Savezom. Ukoliko pri vladi postoji veliko vojno
postrojenje vea je verovatnoa da e se vojnim opcijama posvetiti znaajna
panja pri donoenju politikih odluka, ime se poveava strah od nepri
jatelja i tenja ka preduzimanju vojne akcije. Ovi procesi su prikazani na
slici 23.5.

446

Sociologija

Na kulturnom nivou, u ratovima ili zbog straha od rata pojaava se oseaj nacionalnog identiteta, kao i patriotizam u narodu. Kulturno jedinstvo
je neophodno da bi se ljudi naveli da se svojevoljno rtvuju i odazovu na
vojnu mobilizaciju, te da bi prihvatili rastuu politiku kontrolu. Poto kul
turna uverenja istiu nacionalizam, patriotizam i jedinstvo, ona zapravo do
vode do uvaavanja vojnih stavova pri donoenju politikih odluka, ime
utiu na poveanje mogunosti izbijanja rata. Ratovi u Koreji i Vijetnamu,
na primer, ne bi mogli da dobiju legitimitet, odnosno - ne bi bili podrani
da nije postojao oseaj kulturnog jedinstva u pogledu amerikog naina
ivota i strah od aveti komunizma. Naravno, nedostatak konsenzusa u
pogledu intervencije Sjedinjenih Drava u Vijetnamu doveo je, na kraju,
do revizije politike. Bez kulturne saglasnosti u pogledu opasnosti koju
predstavlja neprijatelj teko je voditi rat. Ipak, nedavna amerika invazija na
Irak podrana je zbog patriotskog zanosa, pa je Ministarstvo pravde dobilo
dozvolu da nastavi politiku koja ograniava graanske slobode, a koja je
defmisana u Patriotskom aktu.

Terorizam
Da li se terorizam iri?
Termin terorizam odnosi se na itav niz politikih aktivnosti u ijem
je sreditu namera da se koristi nasilje kako bi se postigli politiki ciljevi.

Revolucija, rat i terorizam

447

Teroristi deluju izvan postojeeg politikog sistema, a cilj im je uglavnom

da utiu na taj sistem i izmene ga posredstvom zastraivanja stanovnitva,
koje zbog toga gubi poverenje u politiki reim. Teroristike organizacije
se razlikuju po strukturi i nainu delovanja (Tilly, 2004). Neke organizacije
se vie oslanjaju na prinudu (npr. napadi koji ukljuuju nasilje), dok dru
ge teroristike organizacije samo povremeno koriste nasilje; neke su dobro
organizovane unutar drutva i usmerene su na upotrebu terora u okviru
sopstvenog drutva zarad ostvarenja jasnih politikih ciljeva, a druge se organizuju izvan ciljnog drutva i u njega ulaze da bi poinile teroristike
napade iz politikih ciljeva, koji mogu da se prostiru i van granica drutva
koje je na meti (to je bio sluaj u napadu na Sjedinjene Drave 11. septem
bra 2001. godine).
Zbog dramatinih dogaaja od 11. septembra moda se ini da se terori
zam u svetu iri. Meutim, injenica je da ukupan broj teroristikih napada
opada. Stejt department (2000,2001,2002) prikuplja podatke o broju napa
da svake godine, poev od 1980. godine. Godine 1980. bilo je oko 500 tero
ristikih napada, kasnih osamdesetih ih je bilo blizu 700, a od tada je taj broj
sve do danas, s nekim izuzecima, uglavnom opadao. Na primer, u 2001. go
dini bilo je 346 napada, to je mnogo manje nego kasnih osamdesetih. Broj
nastradalih se takoe smanjivao uporedo sa opadanjem broja napada sve
do 1999. godine, kada je broj nastradalih porastao, a potom i 2001. godine,
kada je drastino porastao jer je bilo 3.000 mrtvih samo u napadu na Svetski trgovinski centar. Da li e broj napada nastaviti da se smanjuje, odnosno
da li je veliki broj nastradalih u poslednje vreme samo anomalija, teko je
rei, ali je jasno da terorizam verovatno nije toliko rasprostranjen koliko se
misli, naroito ne u onoj meri u kojoj se ini Amerikancima, koji su na neki
nain bili izolovani od teroristikih napada preduzimanih u ostatku sveta
tokom decenija. Zapravo, terorizam postoji ve jako dugo, dakle nije u pi
tanju pojava novijeg datuma. Njegova istrajnost nagovetava da se on moe
posmatrati iz socioloke perspektive.

Tumaenje terorizma
Najlake je pretpostaviti da terorizmu pribegavaju luaci i fanatici u ime
neke politike ili verske dogme (Oberschall, 2004). Ipak, terorizam je oblik
kolektivne akcije, koji ukljuuje planirano nasilje, to moemo objasniti
istim silama koje uzrokuju sve oblike kolektivnog ponaanja (Oberschall,
2004: videti dvadeset drugu glavu). Pre svega, meu populacijom mora da
bude raireno nezadovoljstvo trenutnim uslovima. Drugo, mora da posto
ji ideologija, odnosno niz uverenja koja izazivaju emocije i izraavaju ne
zadovoljstvo populacije. Ova ideologija mora da usmeri panju naroda ka
politikim liderima, ili, ukoliko je u pitanju meunarodna organizacija, ka
liderima odreenih nacija za koje se veruje da predstavljaju uzrok oskudi
ce i nezadovoljstva. Tree, moraju da postoje neki organizacioni kapaciteti,

448

Sociologija

pa je neophodno postojanje finansijskih sredstava, aktivista spremnih da

preduzmu akciju, sistema za regrutovanje novih lanova, komunikacione
mree, kao i postojanje organizacione strukture koja moe da usaglaava i
kontrolie akcije. etvrto, treba da postoje politike opcije koje se zasnivaju
na postojeim takama sukoba i kolektivnoj akciji, nasilnim akcijama dra
ve koje izazivaju bes masa, promeni stavova javnog mnjenja i drugim fak
torima koji postavljaju scenu za nastup terorista. U ovim uslovima, pojava
terorizma je verovatna, odnosno - neizbena.
Po izbijanju sukoba izmeu terorista i njihovih neprijatelja zajedniki
interesi obeju strana uopteno rastu. Ova pojava se esto naziva zakonom
komplementarne opozicije, poto sukob primorava svaku stranu da centralizuje komandu, potisne devijantnost i svakoga ko se suprotstavlja cilje
vima, dobije podrku za akcije pomou jaih ideologija, kao i da ljude organizuje vie hijerarhijski kako bi obezbedila da kontrola i koordinacija teku
glatko. Poto se sukobljene strane na taj nain organizuju - nasilje moe
da eskalira. Na primer, napad na Svetski trgovinski centar, uz postojanje
vrlo jakih patriotskih oseanja meu Amerikancima, doveo je do ameri
ke invazije na Avganistan i Irak, visokog stepena centralizovane kontrole
i oduzimanja nekih tradicionalnih graanskih prava optuenima za ratne
zloine. Na amerikoj strani uoavamo komplementarnu opoziciju, ali ta je
s drugom stranom? Gotovo da nema sumnje da je Al Kaida centralizovanija, ideoloki posveenija i sklonija napadu na simbole amerike dominacije,
dok agenti Sjedinjenih Drava pokuavaju da iskorene njene lanove. Dakle,
kada se teroristi upuste u sukob sa svojim metama vea je verovatnoa da e
se organizacije obeju strana upustiti u nasilje.

Dinamika svetskog sistema i terorizam

Na tlu Amerike bilo je teroristikih napada koji nisu imali mnogo veze
sa ostatkom sveta. Bombardovanje federalne zgrade u Oklahomi samo je
jedan od primera, i to primer sa naroito kobnim ishodom. Teroristi su
tada imali sopstveni politiki program. Napad Al Kaide 11. septembra 2001.
godine, kao i prethodni napadi od strane raznih teroristikih organizacija
na mete u Americi, iznad svega ukazuju na drugaiji oblik terorizma, onaj
koji vladajuu vojnu i ekonomsku silu u svetu smatra neprijateljem. Ovakva
shvatanja se lako odravaju, jer su Sjedinjene Drave ve decenijama dubo
ko umeane u deavanja na Bliskom istoku. ak i pokuaji posredovanja u
zakljuivanju primirja izmeu Izraela i Palestine, ili u osloboenju Kuvajta
od Iraka, mogu da budu upotrebljeni za irenje antiamerikog raspoloenja.
Slino tome, invazija na Irak privukla je teroriste u Irak, kako bi ispunili
svoje ciljeve.
Koordinaciju ovog oblika akcije na svetskom nivou omoguavaju komu
nikacione i transportne tehnologije. Ljudi iz udaljenih krajeva sveta mogu
da upravljaju akcijama u bilo kom drugom delu sveta. Sjedinjene Drave su

Revolucija, rat i terorizam

449

naroito primamljiva meta jer su usamljene u svojim nastojanjima u meu

narodnim poslovima. Iako Amerikanci sebe doivljavaju kao humanitarce
(naroito kada su inspirisani ideologijom), ljudi ozlojeeni na razliite po
litike reime Ameriku vide kao neprijatelja. Tako korumpirane politike
voe esto ohrabruju antiameriko raspoloenje meu narodom, ime za
pravo odvlae panju sa sebe i svojih postupaka. Pored toga, lideri koji trae
pomo od Sjedinjenih Drava na taj nain utiu na poveanje negodovanja
protiv vlade, ali i protiv Sjedinjenih Drava.
Do mnogih teroristikih akcija dolazi iz politikih pobuda lanova ne
kog drutva, u svrhe svojstvene tom drutvu. Meutim, globalizacija i mo
Amerike kao dominantne sile u svetu dovele su do lakeg sprovoenja te
roristikih akcija na globalnom nivou, ali su i simbole amerike dominacije
uinile metom terorizma.

Saetak
1. Ljudi su nasilni. Moe se raspravljati o tome da li je ova sklonost na
silju deo nae biologije, ali je jasno da nasilje postaje uobiajeno kada
ljudi oforme trajne zajednice.
2. Direktno nasilje se obino smatra devijacijom i zloinom, dok kolek
tivno nasilje, nasilje u kome uestvuju mnogi pojedinci, moe da ima
nekoliko oblika: ponaanje mase koja napada odreenu metu; revolu
cionarnu akciju mase u pokuaju da zbaci politiki reim; graanske
ratove, u kojima se vojske organizuju da bi se zbacio politiki reim;
terorizam, koji obuhvata sporadino nasilje protiv vladinih i civilnih
ciljeva, osmiljeno kako bi se stanovnitvo obeshrabrilo a vlada delegitimisala; te rat izmeu drutava, u kome se mobiliu itave armije
zarad odbrane ili osvajanja celog drutva.
3. Revolucije su obino neuspene, jer drava moe da uzvrati i porazi
revolucionarne mase. Meutim, kada je drava slaba revolucije mogu
da dovedu do zbacivanja reima.
4. Neuspele revolucije obino prerastu u graanske ratove, poto revo
lucionari polako mobiliu prave armije koje mogu da se bore protiv
vlasti. Graanski ratovi su obino dugi, i krvavog ishoda, i ostavljaju
za sobom mnogo mrtvih vojnika i civila.
5. Terorizam je u mnogo emu slian ostalim oblicima kolektivnog delovanja jer ukljuuje svest o nezadovoljstvu, ideoloko angaovanje
emocija, organizaciju i regrutovanje ljudi posveenih cilju, te mogu
nost za uputanje u nasilne akcije usmerene protiv odabranih meta.
6. Rat gotovo uvek vodi centralizaciji moi u vladi, ideolokoj solidar
nosti, potiskivanju neistomiljenika i opadanju privredne proizvodnje,

450

Sociologija

koja se od civilne proizvodnje usmerava ka vojnim potrebama. Sem

toga, rat utie i na to da vlada donosi odluke u skladu s vojnim, umesto
diplomatskim opcijama.
7. Globalizacija olakava pojavu terorizma jer teroristi koriste komuni
kacione i transportne infrastrukture koje ine globalizaciju privrede
moguom. Kao usamljena sila u svetu, Sjedinjene Drave su verovatna
meta terorista koji deluju na meunarodnoj sceni.

Kljuni pojmovi
Graanski rat: sukob dve armije unutar jednog drutva - dok jedna po
kuava da odbrani politiki reim, druga nastoji da ga svrgne i postavi
drugi reim.
Nasilje: upotreba fizike sile u cilju nanoenja povreda drugim licima.
Rat: organizovani sukob izmeu najmanje dve nacije, koji ukljuuje mo
bilizaciju vojske i upad na teritorije drugih nacija.
Revolucija: naglo formiranje besnih masa koje ele da svrgnu politiki
reim.
Terorizam: upotreba nasilja protiv vladinih i civilnih meta od strane
organizovane grupe koja pokuava da demoralie populaciju, oslabi i
delegitimie vladu, i sprovede svoj politiki program.
Zakon komplementarne opozicije: tendencija uesnika u sukobu da
se bolje organizuju u okviru aktivnosti koje ukljuuju centralizaciju
moi, stvaranje hijerarhije, propagiranje ideologija ujedinjenja i poti
skivanje protivnika.

Glava 24

GLOBALIZACIJA
Ljudi sa razliitih krajeva sveta sve vie se povezuju jedni s drugima.
Meu drutvima su uvek postojale veze, ali su se te veze uglavnom svodile
na veze izmeu susednih zemalja. Prve globalno rairene veze razvijale su
se polako, a sada dostiu vrhunac. Danas je ceo svet, sem nekoliko zaista
udaljenih taaka, povezan. Kako se ta radikalna transformacija dogodila?

Sile globalizacije
Tehnoloke inovacije
Globalizacija nije mogua bez inovacija u komunikacionim i transpor
tnim tehnologijama. Prvi ljudi koji su napravili prekookeanska plovila i
ostale brodove bili su inovatori, jer su omoguili da se preko okeana putuje
na udaljena mesta. Slino tome, inovacije u putnom transportu, poev od
toka, koji se koristio za pokretanje kola i koija, do upotrebe ivotinja za
vuu robe i prevoz ljudi, omoguile su uspostavljanje veza meu ljudima
iz razliitih i meusobno udaljenih drutava. Infrastruktura je takoe odi
grala kljunu ulogu. Izgradnja puteva, kanala i luka, omoguila je da ljudi i
dobra prelaze velike razdaljine. Dok su nove tehnologije omoguavale nove
naine transporta, ljudi irom sveta su se nali na putu ka globalizaciji. Da
nas je ljude i robu mogue prevoziti s jednog kraja sveta na drugi za samo
jedan dan avionom, a veliki tovari se u kontejnerima ukrcavaju na ogromne
teretne brodove.
Komunikacione tehnologije su se razvijale mnogo sporije jer, bez struje,
informacije nisu mogle putovati ni brzo, ni daleko. Informacije su putovale
sporo sve do kraja 19. veka. Katkad su se poruke mogle slati brzo putem svetionika koji su bili poreani jedan pored drugog, ali te poruke nisu stizale
daleko, jer su gradnja i odravanje svetionika kotali mnogo. Sa pojavom
struje, meutim, komunikacija je brzo postala globalna. Telegraf je bio prva
inovacija; kasnije su se pojavili telefoni, a danas se putem optikih vlakana
informacije prenose brzinom svetlosti.

452

Sociologija

Sve dok su ljudi morali da putuju peice postojale su prepreke globalizaciji. Ali sa svakom novom tehnolokom inovacijom u komunikaciji i tran
sportu ljudi irom sveta sve vie su se povezivali.

Ratovanje i drava
Drugu znaajnu silu globalizacije ine elje nekih zemalja da kontroliu
populaciju drugih zemalja. Razlozi osvajanja su se menjali, ali je mobili
zacija vojske za osvajanje odreene teritorije uvek stvarala i nove meudrutvene odnose. Ako bi vojska uspela da pokori suparniko drutvo njena
vlada bi nastavila osvajanja, gradei imperiju. Mongolska imperija, najvea
ikada sagraena na svetu, na vrhuncu svoje moi, kontrolisala je celu Kinu,
Bliski istok i delove istone Evrope. Imperije su nastajale i nestajale, ali su
uvek stvarale veze izmeu drutava koje su trajale i posle raspada imperija.
Iako rat iri bedu i siromatvo, on je, u istorijskom pogledu, bio snana sila
globalizacije.
Danas je teko izgraditi imperiju pukim osvajanjem. Poslednja velika
vojna imperija, Sovjetski Savez, raspala se ranih devedesetih godina prolog
veka. Vojna osvajanja su postala skupa; zato se sada biraju suptilniji naini
osvajanja, utemeljeni na ekonomskoj dominaciji i kontroli trita.

Trita
Ljudi koji su roeni u drutvima sa trinom privredom uzimaju je zdra
vo za gotovo. Mnogi uopte nisu svesni kakvu su revolucionarnu ulogu odi
grala trita u sferi drutvenih odnosa. Trite prua mesto i mehanizam
razmene dobara koja imaju neku vrednost. Prva trita su nastajala spon
tano, za neku konkretnu priliku, i bila su privremena. Ljudi su se spontano
okupljali da trguju dobrima. Trampa je predstavljala osnovni princip raz
mene, ali kada su se pojavili krediti i novac trita su se znatno proirila.
Pomou sredstva razmene, kao to je novac, ljudi su mogli da izraze svoje
preferencije na neogranien broj naina, jer vie nije bilo neophodno posedovati robu koju neko drugi eli kako bi uopte dolo do razmene dobara.
Sada su mogli da upotrebe novac za kupovinu onoga to ele. Kredit im je
omoguio da kupuju robu iako u datom trenutku nisu imali novac. Nov
ano trite se ubrzo proirilo u nekoliko pravaca. Prvo, poveao se obim
dobara i usluga koje je bilo mogue razmenjivati. Drugo, dijapazon robe
i usluga se drastino proirio. I tree, lokalna trita su se proirila, pa se
trgovina odvijala i sa udaljenim mestima.
Kada se trite proirilo, i kada je trgovina izmeu udaljenih mesta po
stala mogua, porasla je i mogunost nastanka globalizacije. U Evropu su
stizala dobra sa Dalekog istoka, iz Amerike i ostalih delova sveta. Pojaana
je i razmena sirovina (na primer sa Dalekog istoka), koje su obraivane, na
primer, u Americi, da bi zatim u Evropu pristigle kao finalni proizvodi. Sa
poboljanjima u komunikacionim i transportnim tehnologijama mogao je

Globalizacija

453

da se uvea obim trgovine. Svaki deo sveta sada je povezan u sistem trita.
Kreditnom karticom moete kupiti proizvode irom sveta. Takoe, prodaja
i kupovina se sada mogu obaviti preko interneta jednim klikom kompjuter
skog mia.

Posledice globalizacije
Jeftina radna snaga i gubitak radnih mesta
ivimo u drutvu gde se uticaj globalizacije ini pozitivnim. Meutim,
ako zastanemo na trenutak, videemo da globalizacija donosi ozbiljne pro
bleme. Danas poslovi mogu da se izmeste ili isele (outsource) u drugu ze
mlju. To znai da posao koji vi radite neko u drugoj zemlji moe da obavi
za mnogo manje novca (videti tabelu 17.4). Premetanje posla na mesta sa
jeftinom radnom snagom ve se odigralo u oblasti mnogih manuelnih po
slova, kao to su proizvodnja cipela, odee, igraaka, elektronike i mnogih
drugih proizvoda koje kupujemo, a retko razmiljamo o tome ko ih je na
pravio i gde su proizvedeni. Profesionalne usluge se takoe sele preko okeana, u zemlje gde su jeftinije. Kapitalisti uvek trae najjeftiniju radnu snagu.
To im esto polazi za rukom jer je mnogo ljudi irom sveta, to ukljuuje i
obrazovane profesionalce, bez posla, koji su spremni da rade za minimalnu
nadnicu.
Postojee mree komunikacija i transporta, koje omoguavaju tok dobara
i usluga irom sveta, mogu dovesti i do gubitka radnih mesta u razvijenim
zemljama. To utie na mogunost vaeg uspeha u budunosti. uda globali
zacije mogu se za budue profesionalce pretvoriti u uase globalizacije.

Zaustavljeni razvoj
Mnogi argumenti za otvorenu i slobodnu trgovinu meu dravama, to
ukljuuje i proizvodne poslove, glase ovako: istina je da u razvijenijim ze
mljama dolazi do gubitka radnih mesta, poto proizvoai ele da umanje
trokove. Meutim, kako ljudi u nerazvijenim drutvima poinju da obav
ljaju poslove koji su nekad obavljani u razvijenim drutvima - prihodi za
poslenih u nerazvijenim drutvima polako e se uveavati. Kako njihova
kupovna mo bude rasla oni e moi da priute sebi jo skuplje proizvode
i usluge, koje u razvijenijim dravama proizvodi bolje plaena radna snaga.
Da li je ovaj scenario realan ili je u pitanju ideologija koja opravdava nejed
nakost? Zasad nemamo odgovor na to pitanje, ali nam Meksiko moe poslu
iti kao dobar primer. Meksiko je postao mesto gde su se smetale strane fa
brike, naroito du severne granice, da bi proizvodile robu uz mnogo manje
trokove nego to je to bilo mogue u Sjedinjenim Dravama. Pretpostavka
je bila da e u Meksiku plate polako rasti, to e Meksikancima omoguiti

454

Sociologija

da kupe dobra proizvedena u Sjedinjenim Dravama. Severnoameriki spo

razum o slobodnoj trgovini (NAFTA) utemeljen je na tim pretpostavkama.
Iako je jo rano bilo ta zakljuiti, ono to se dogaa u Meksiku pokazuje
sledee tendencije: zatvorene su mnoge fabrike u pograninim oblastima
jer su se kompanije sve vie selile ka Aziji, gde je radna snaga jo jeftinija.
Plate su u Meksiku neko vreme zaista rasle, a u mnogim oblastima meksi
ke privrede i dalje rastu. Meutim, mnogo ljudi je ostalo bez posla, to ih
je primoralo da trae loe plaene poslove ili, to je est sluaj, da ilegalno
emigriraju u Sjedinjene Drave.
Globalizacija ne utie samo na razvijene zemlje, kao to su Kanada i SAD,
ve ima i ogroman uticaj na drutva u razvoju, gde radna snaga tek poinje
da zarauje dovoljno za ivot. Proizvoai e izbei visoku cenu radne sna
ge ako uvide da su na drugim mestima trokovi rada nii. Zato se i u dru
tvima koja se brzo razvijaju javljaju isti problemi kao u postindustrijskim
drutvima, gde je radna snaga skupa: gubitak proizvodnih radnih mesta.
Meutim, u ovim drutvima, za razliku od razvijenih postindustrijskih dru
tava, obim proizvodnje nije dovoljno irok da bi mogao prihvatiti neke od
radnika koji su ostali bez posla, niti postoji visokotehnoloki sektor ili veliki
broj profesija koje iziskuju visoku strunost. Zato u zemljama u razvoju nije
mogue odrati kupovnu mo graana. Nasuprot tome, gubitak radnih me
sta u bogatim zemljama, kao to su Sjedinjene Drave, moe se u izvesnoj
meri nadomestiti novim vrstama uslunih poslova, koji predstavljaju kimu
postindustrijskog drutva. Iako se raunari proizvode u zemljama kao to
su Koreja i Tajvan, tehnologija koja im to omoguava stvara se u Americi.
Tako se otvaraju radna mesta za Amerikance. Slino tome, patike marke
najki prave se u junoj Aziji, ali se dizajniraju i reklamiraju u Sjedinjenim
Dravama. Zemlje u razvoju, kao to su Meksiko i mnoge zemlje Latinske
Amerike, nemaju takvu tehnologiju ili takav, profesionalni sektor. Sem toga,
u njima ne postoji tako irok dijapazon proizvodnih poslova koji bi bili u
stanju da omogue zaposlenje ljudima koji su ostali bez posla. Ovakva di
namika se neprekidno odvija irom sveta jer se kapital i proizvodnja sele ka
jeftinoj radnoj snazi.

Zagaivanje ivotne sredine

Proizvodnja se kree ka mestima gde je radna snaga jeftinija, ali i gde su
ekoloki zakoni blai. Kontrola izliva tetnih materija, kao i radna snaga,
predstavljaju troak, smanjenje profita. Zato se proizvoai sele ka drutvi
ma gde je nezaposlenost velika i gde su vlade zato spremne da popuste u
pogledu ekolokih zakona. Dok postindustrijska drutva kontroliu stepen
ekolokog zagaenja, koje je danas postalo svetski problem, zemlje u razvo
ju esto ohrabruju dolazak proizvoaa i zagaivaa, zbog ega se poveava
emisija gasova staklene bate, ali i izlivanje raznih tetnih materija u ekosi
stem (videti dvadeset petu glavu za vie detalja).

Globalizacija

455

Nejednakost u svetu
Mnogi od pomenutih problema tiu se jedne kljune injenice: nejed
nakosti u svetskom sistemu. Ljudi u siromanim zemljama oajniki trae
bilo kakav posao i bilo kakav prihod. Poto nisu u stanju da obezbede bolji
ivot za svoje graane vlade siromanih zemalja jedva uspevaju da spree
izbijanje unutranjih sukoba. Iako se kapital i proizvodnja kreu ka jeftinijoj
radnoj snazi i povoljnoj politikoj sredini, nejednakost je sve vea: bogati u
bogatim zemljama postaju sve bogatiji, a siromani u nedovoljno razvijenim
zemljama - sve siromaniji. ini se da globalizacija prua reenje u pogledu
nejednakosti, jer u procesu globalizacije kapital i poslovi krue po elom
svetu, pa tako i svetski privredni sistem tek treba da stigne do najsiromani
jih nacija. Pored nejednakosti, mnogo dodatnih problema - revolucije, rat i
terorizam - direktno je povezano sa obrascima nejednakosti.

Beda na svetskom nivou

Na vrhu svetskog stratifikacionog sistema nalaze se rano industrijalizovana drutva Evrope, Sjedinjene Drave i Kanada, te pojedina azijska dru
tva kao to su Japan, Singapur, Hongkong i Kina. Na dnu se nalazi preko
milijardu ljudi sa zaradom od jednog dolara dnevno. Ujedinjene nacije
primenjuju nekoliko definicija da bi odredile stepen siromatva koji ljudi
trpe. Apsolutno siromatvo se odreuje kao situacija u kojoj ljudi nemaju
dovoljno sredstava za preivljavanje, pri emu se izdvajaju dve potkategorije: svetsko siromatvo, kada ljudi zarauju manje od 365 amerikih dolara
godinje, i ekstremno siromatvo, gde ljudi zarauju manje od 275 dolara
godinje. Vie od 600 miliona ljudi ivi u uslovima ekstremnog siroma
tva, a jo mnogo stotina miliona na granici siromatva. Na primer, Svetska
banka (2000) procenjuje da 49% stanovnika Afrike juno od Sahare i 44%
stanovnika june Azije ivi ispod granice siromatva. Ujedinjene nacije takoe primenjuju indeks siromatva, kojim se meri nekoliko inilaca u i
votu, kao to su, na primer: duina ivotnog veka, materijalno bogatstvo,
nivo obrazovanja, nivo ukljuenosti u drutvenu strukturu. Svojevremeno
je ovaj indeks nazvan indeksom bede jer se pokazalo da ogroman broj ljudi
sveta ima jako niske prihode, male anse za obrazovanje i kratak ivotni vek.
Poto se ivotni standard u postindustrijskim i siromanim zemljama toliko
razlikuje, u tim drutvima je za merenje istih stvari neophodna drugaija
skala. U nekim zemljama, kao to je Etiopija, vie od 50% stanovnitva spa
da u najsiromanije kategorije. Ali ak i u nekim industrijskim drutvima
znatan broj ljudi ivi u siromatvu. Na primer, u Rusiji skoro 30% ljudi ivi u
siromatvu, a skoro 14% spada u kategoriju ekstremnog siromatva i nema
ni osnovna sredstva za ivot. Sem toga, postoji neto to se naziva dvostru
ka deprivacija (lienost) u stopi siromatva, jer su ene i deca zastupljeniji
meu siromanima. Na primer, Komisija UN za poloaj ena (1996) utvrdi

Sociologija

456

la je da ene ine 60% svetske populacije, a da imaju samo 10% svetskog pri
hoda i 1% bogatstva u svetu, iako rade dve treine punog radnog vremena.
Pored toga, najsiromanije populacije se bre ire, to opet znai da e ene
i deca ostati na samom dnu sistema globalne stratifikacije.

Tabela 24.1. BNP po glavi stanovnika - 20 najvie i

Prvih 20 zemalja
Rang
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

Zemlja
Luksemburg
vajcarska
Japan
Norveka
Danska
Nemaka
SAD
Austrija
Singapur
Francuska
Island
Belgija
Holandija
vedska
Finska
Kanada
Italija
Australija
V. Britanija
Ujedinjeni Arapski
Emirati

najnie rangiranih zemalja

Poslednjih 20 zemalja

Dohodak ($)
41.210
40.630
39.640
31.250
29.890
27.510
26.980
26.890
26.730
24.990
24.950
24.710
24.000
23.750
20.580
19.380
19.020
18.720
18.700
17.400

Rang
142.
143..
144.
145.
146.
147.
148.
149.
150.
151,
152.
153.
154.
155.
156.
157.
158.
159.
160.
161.

Zemlja
Jemen
Gvineja-Bisau
Haiti
Mali
Banglade
Uganda
Vijetnam
Burkina Faso
Madagaskar
Nigerija
Nepal
ad
Ruanda
Sijera Leone
Malavi
Burundi
Tanzanija
Zair
Etiopija
Mozambik

Dohodak
($)
260
250
250
250
240
240
240
230
230
220
200
180
180
180
170
160
120
120
100
80

Utvrivanje stepena nejednakosti u svetu

Jedan grub pokazatelj globalne nejednakosti jeste bruto nacionalni pro
izvod po glavi stanovnika. On se dobija tako to se ukupan broj dobara i
usluga, tj. bruto nacionalni proizvod (BNP), podeli sa brojem ljudi te naci
je. Krajnji rezultat je nejednakost po glavi stanovnika. Ti brojevi nam ne
govore gotovo nita o nejednakosti unutar jednog drutva, jer ipak pred
stavljaju samo srednju vrednost, ali mogu da nam ukau na razlike u priho
dima izmeu razliitih drutava. Meutim, ova mera je pouzdana samo za
drutva koja imaju novanu privredu. Mnoga siromana drutva i dalje se
bave trampom. U tim sluajevima BNP po glavi stanovnika nije pouzdana
mera, poto se u takvim drutvima odvijaju brojne nenovane transakci
je. Tabela 24.1. prikazuje podatke koje je prikupila Svetska banka o bruto

Globalizacija

457

nacionalnom proizvodu po glavi stanovnika u 1999. godini za pojedine ze

mlje. Iz tabele se vidi da Luksemburg ima najvii BNP po glavi stanovnika
(41.210 dolara), a Mozambik najnii BNP (80 dolara).

Trendovi nejednakosti
Iz razliitih metodolokih razloga nije lako utvrditi da li se nejednakost u
svetu uveava ili ne (Babones & Turner,2004). Deo problema lei u tome to
se u zemljama kao to su Indija i Kina prihod po glavi stanovnika poveao.
To iskrivljuje podatke, jer stanovnici tih zemalja ine 20% svetske populaci
je. Sem toga, razliiti su i naini na koje se moe meriti novac. Ako se meri
kupovna mo novca - doi emo do jednog zakljuka. Kada u raun uklju
imo i stopu razmene novca na svetskom tritu - doi emo do drugog
zakljuka. Ovde nije neophodno da ulazimo u detalje problema merenja.
Umesto toga, moemo da preemo na sutinu stvari.
Uprkos problemima preciznog merenja opti obrazac nejednakosti je ja
san. Podaci jasno ukazuju na to da se razdor izmeu bogatih i siromanih
zemalja uveava. Ma koliki da je porast prihoda u nekim siromanim ze
mljama, one i dalje mnogo zaostaju budui da je rast dohotka u bogatim
zemljama znatno vii. Drutva u razvoju, tj. drutva koja se nalaze na sre
dini, izmeu najbogatijih i najsiromanijih, ukljuuju najrazliitije obrasce.
U nekima od njih, kao to su Indija i Kina, poveava se dohodak po glavi
stanovnika, dok se u drugim zemljama u razvoju belei pad ili stagnacija
dohotka. Prema tome, postoje ogromne razlike u zemljama koje se nalaze
na sredini lestvice raspodele svetskog dohotka. Jedno je sigurno: vie od
milijardu ljudi ivi u pravoj bedi, a njihovo stanje se ne poboljava (Babones
& Turner, 2004).

Problemi koje uzrokuje nejednakost u svetu

Maltuzijanski problemi. Najmanje 1,2 milijarde ljudi ivi na nivou ili
ispod nivoa odranja u svakom smislu. To predstavlja veliki humanitarni
problem i otvara pitanje zato toliko ljudi ivi u bedi. U populaciji koja se
proirila preko izdrivosti i nivoa resursa kojima raspolae za izdravanje
svojih lanova uvek nastaje maltuzijanski pritisak. Tomas Maltus je smatrao
da se populacije mnoe po geometrijskoj progresiji (2,4,8,16, 32 itd.), dok
se resursi uveavaju aritmetikom progresijom (1, 2, 3, 4, 5 itd.). Krajnji
ishod se naziva maltuzijanska korekcija i odnosi se na populaciju koja se
brzo iri i ubrzo ostaje bez sredstava za ivot. Tada se oslobaaju etiri
jahaa, kako je on to nazvao, odnosno rat, bolesti, zaraze i glad. Siromane
ljude u prenaseljenim zemljama posetie barem jedan od njih, ako ne i sva
etiri jahaa, a u globalnom svetu jahai mogu da uetaju pravo u dvorite
imunih nacija.
Ljudi irom sveta umiru usled loe i nedovoljne ishrane, ali, sem toga,
zemlje u kojima se to deava predstavljaju plodno tlo za razvoj novih i teih

458

Sociologija

oblika starih bolesti. To ne predstavlja samo opasnost za tu naciju ve se

te bolesti brzo i daleko ire, te postaju pretnja i razvijenim zemljama. Ako
bi siromani mogli da zarauju samo malo vie, da imaju makar malo vie
novca nego to je potrebno za puki opstanak, opasnost od pandemije bila
bi znatno smanjena.
Bolest nije, naravno, jedini maltuzijanski pritisak. Sukob izmeu naroda
ili, jo gore, izmeu potpopulacija u okviru jednog drutva raste kada ljudi
nemaju dovoljno resursa. Tradicionalno rivalstvo, neprijatelji iz prolosti,
pripadnici druge etnike grupe i druge linije podele esto se pojaavaju
kada je u pitanju pristup resursima - zemlji, politikoj moi, poslu i slino.
Ono to jedna populacija ima, druga vidi kao neto to joj je oduzeto. To
stvara idealne uslove za sukob, koji posle izaziva kontranapade. Planeta je
puna vrelih zona gde su nejednakosti izazvale rat i nasilje unutar nacije ili
izmeu razliitih nacija. Kao i zaraze, ratovi koji izbiju na jednom malom
prostoru lako mogu da se proire na ostala podruja. Teroristi mahom sma
traju da razvijene i bogate nacije imaju veze sa njihovim siromatvom - to
je esto tano - pa ih zato napadaju. Kada su ljudi siromani i besni njihov
bes obino stie i do obala razvijenih zemalja.
Geopolitiki problemi. Nejednakost meu zemljama gotovo uvek uzro
kuje politike probleme. Jake i bogate nacije sklone su eksploataciji slabih
i siromanih. Posledica toga je mrnja prema razvijenim nacijama koja se
javlja meu populacijom siromanih drava. Tenzije izmeu razvijenog
i nerazvijenog sveta stvaraju se, na primer, kroz graenje imperija, kolo
nizaciju, eksploataciju multinacionalnih kompanija i slino. Te tenzije se
manifestuju na razliite naine: u obliku pograninih sukoba, unutranjih
pobuna protiv politikih voa koje su podrale kolonijalnu mo multina
cionalnih kompanija, obnovljenih tenzija meu etnikim grupama i, to je
sada uoljivo, u vidu terorizma uperenog protiv onih koji eksploatiu resur
se i suverenitet neke zemlje. Ovakvi politiki problemi postaju jo ozbiljniji
kada bogate nacije organizuju izvoz resursa siromanih zemalja pomou
lokalne elite, koja iz svega toga profitira, usled ega se nejednakosti unu
tar siromane drave jo vie pojaavaju. injenica da veliki broj terorista
poreklom iz Saudijske Arabije sada ratuje protiv Sjedinjenih Drava nije
iznenaujua, jer je Amerika tokom proteklih decenija podravala korum
pirane lokalne voe koje su amerikim naftnim kompanijama obezbeivale
stalno i stabilno snabdevanje naftom, to je vodilo poveanju nejednakosti
u Saudijskoj Arabiji. Ideoloki zagovornici i predvodnici u borbi protiv bo
gatih i monih sila obino potiu iz frustriranih srednjih klasa drutva, a ne
iz slojeva siromanih. Sukobi, nemiri i korupcija prekidaju dotok kapitala
koji bi pripadnicima srednje klase omoguio nova radna mesta i karijeru u
oblasti za koju su se kolovali. Udrueni sa siromanim masama, oni mogu
predstavljati ozbiljnu pretnju razvijenim zemljama, pogotovo to delovi nu
klearnog oruja i bioloki otrovi cirkuliu na crnim tritima irom sveta.

Globalizacija

459

Kao opte pravilo, nejednakost uvek stvara sukobe, ne samo u okviru jed
nog drutva ve i izmeu razliitih drutava. Budui da te tenzije vode ka
mobilizaciji snaga u okviru drutva one obino imaju posledice i van gra
nica te zemlje, poto podstiu vojni avanturizam neprijateljski nastrojenih
suseda ili ohrabruju lidere da se upuste u sukobe van granica svoje zemlje
kako bi skrenuli panju sa unutranjih problema. Ukoliko ti regionalni su
kobi ukljue neke razvijenije nacije, koje u sukobu imaju nekih interesa ili
se, pak, udruuju sa jednom od zaraenih snaga, tada raste mogunost iz
bijanja sukoba irih dimenzija. Dokle god postoje nejednakosti dolazie do
geopolitikih sukoba.
Geoekonomski problemi. Globalna nejednakost ohrabruje razvijene
nacije da svoje poslove premetaju u siromanija drutva, gde je radna sna
ga jeftina a sektori proizvodnje neregulisani. Ovakav nain razvoja stva
ra probleme na obe strane: bogate nacije nastavljaju da gube proizvodne
poslove, usled ega dolazi do velikog optereenja sistema socijalne zatite
i drugih problema vezanih za nestanak radnih mesta za nekvalifikovane i
polukvalifikovane radnike. S druge strane, siromanije nacije sve vie zavi
se od tehnologije i kapitala bogatih nacija, koji se mogu, svakog trenutka,
iseliti u zemlje sa jo jeftinijom radnom snagom. Krajnji rezultat je sledei:
unutar bogatih drava nastaje jaz izmeu visokotehnolokog i visokokvalifikovanog sektora, s jedne, i marginalnih, nekvalifikovanih sektora, s druge
strane, pri emu siromane nacije postaju sve zavisnije od uslova koje na
meu strani kapitalisti.
U potrazi za poslovima koji ne zahtevaju posebnu strunost ili obuku
stanovnici siromanih zemalja se, esto nelegalno, iseljavaju u bogatije ze
mlje. Ovakvi obrasci migracije dovode do izbijanja tenzija u razvijenim
zemljama, jer usled priliva jeftine radne snage iz siromanih zemalja sta
novnici bogate zemlje gube poslove. U isto vreme, zemlje iz kojih je radna
snaga dola postaju zavisne od novca iz inostranstva, tj. iznosa koje emi
granti alju svojim porodicama. Posledica toga jeste da privreda siromanije
zemlje, koja izvozi radnike, ne uspeva da razvije strukturnu osnovu za za
poljavanje svih svojih graana. Naravno, to je esto vrlo dobro za drutvo
koje izvozi svoju radnu snagu, jer su to ionako nezaposleni, dok u isto vreme
prima valutu razvijenije zemlje, koju alju emigranti. Ali, na due staze - taj
obrazac zaustavlja razvoj zemlje, jer ne ohrabruje lokalnu elitu da investi
ra u privredne strukture koje bi mogle da uposle sve nezaposlene graane.
Umesto toga, razvoj je neujednaen i ne bavi se reavanjem problema koji
podstiu radnike da emigriraju.
Ponekad su emigranti visokokvalifikovani profesionalci ili preduzetnici
iz siromanijih zemalja, koji e popuniti rupe na tritu rada druge nacije.
Ali, poto emigriraju, oni liavaju zemlju neophodnog ljudskog kapitala. Na
primer, Sjedinjene Drave jednostavno ne mogu da stvore dovoljno profe
sionalaca i naunika koji e popuniti sva potrebna radna mesta, zbog ega

460

Sociologija

moraju da ih uvoze iz siromanih zemalja kao to je Indija, to na prvi po

gled jeste dobra razmena, jer Indija ne moe da zaposli toliko profesionala
ca, a Americi su profesionalci potrebni. Zapravo, to je tetno za obe zemlje,
jer se obrazovna politika Sjedinjenih Drava ne menja kako bi se prilagodila
obrazovanju veeg broja profesionalaca, to bi bilo razumno, a Indija gubi
ljudski kapital, to usporava njen dalji razvoj. U poslednjih nekoliko godi
na, pojava kompanija sa visokom tehnologijom u Indiji zaustavila je odliv
strunjaka. Ta skoranja tendencija delom je uzrok privrednog rasta Indije,
kao i rasta nacionalnog dohotka, i ona nam pokazuje koliko je za jednu
privredu vano da zadri svoj obrazovani kadar i stvori privredne strukture
koje mogu da ga uposle. Jo jedna pozitivna strana stvaranja novih struktu
ra, zasnovanih na visokoj tehnologiji, u zemljama u razvoju sastoji se u tome
to se na taj nain izjednaava razmena izmeu siromanih i razvijenih ze
malja. Time se smanjuje zavisnost siromanih drava od stranog kapitala i
tehnologije.
Sve dok budu postojale ogromne razlike u prihodima ljudi irom sveta
kapitalisti e imati podsticaja da smanjuju trokove radne snage time to
e seliti kapital u nerazvijene zemlje, to poveava zavisnost siromanijih
drutava od bogatijih. Ta zavisnost moda nije tako naglaena kao nekada
nji obrasci kolonizacije, ali moe da uspori razvoj siromane zemlje poto
kapital i tehnologija nisu pod njenom suverenom kontrolom. Rezultat toga
moe biti skroman rast prihoda - sve dok kapitalisti ne odlue da isele pro
izvodnju u zemlje sa jo jeftinijom radnom snagom - ali po cenu stagnacije
zemlje na due staze, poto ne moe da uskladi tehnologiju, kapital i rad u
okviru svojih uslova. Ovi problemi nedovoljnog razvoja mogu biti jo sloe
niji ukoliko su napredniji privredni sistemi industrijskih i postindustrijskih
drutava iskoristili sve resurse siromane zemlje i ostavili je bez osnove za
dalji razvoj. Problem postaje jo ozbiljniji kada lokalna politika elita profit
troi u svoju korist umesto na nova ulaganja u domau proizvodnju. Tako e
izgledati sudbina Saudijske Arabije. Iako ta zemlja ima jako velike rezerve
nafte, ogromna sredstva dobijena od eksploatacije nafte ona nemilice troi
na privilegije elite.

Tumaenje globalne nejednakosti

Ne postoji opteprihvaeno tumaenje nejednakosti u svetu. Naravno,
istorijska irenja i propasti imperija, rana industrijalizacija Zapada, nejed
naka raspodela prirodnih resursa i drugi jedinstveni istorijski momenti,
pomau nam u tumaenju obrazaca nejednakosti. Ali takva istorijska obja
njenja ne objanjavaju sve inioce nejednakosti na globalnom nivou. Sva
ta objanjenja su ideoloki obojena, pa je teko voditi razumnu raspravu o
vrednosti svakog tumaenja. Postoje tri osnovna tipa objanjenja nejedna
kosti u svetu:

Globalizadja

461

(a) teorije modernizacije;

(b) teorije zavisnosti; i
(c) teorije svetskih sistema.
Teorije modernizacije tvrde da se vrednosti, uverenja i motivi ljudi mo
raju promeniti pre nego to drutvo pone da se privredno razvija. Otuda ne
iznenauje to zastupnici ove teorije naglaavaju funkciju sistema obrazo
vanja u stvaranju ljudi s modernim osobinama. ta se podrazumeva pod
ovim modernim osobinama? Spisak je podugaak, ali u osnovi podrazume
va sledee promene: naputanje tradicionalnih uverenja i zauzimanje ak
tivnih i upravljakih stavova prema svetu, usvajanje motivacije i vrednosti
vezanih za postignue i uspeh, razvoj usmerenja ka sticanju dobara, elja za
ulaskom na trite, a sve to nasuprot tradicionalnim obrascima igranja ve
predodreenih uloga.
Kritike ovog pristupa istiu da ove teorije krive rtve za nedostatak pri
vrednog napretka, te da, iako ovo tumaenje ima nekog smisla, ono zane
maruje injenicu da bi za nastanak promena u ljudskom kapitalu, odnosno
meu ljudima, morali da postoje odreeni preduslovi. Naime, morali bi da
postoje: slobodna i dinamina trita, javno obrazovanje, racionalan sistem
organizacije i kapital neophodan za privredni razvoj. Ako navedeni uslovi
ne postoje na nivou makrostrukture ljudi e se teko menjati. Ali, isto tako:
ako ljudi ostanu zarobljeni u svojim tradicionalnim obrascima oni nee us
peti da promene strukture na makroplanu drutva.
Teorija zavisnosti naglaava da je zaostatak u razvoju nekih zemalja re
zultat politike drugih razvijenijih drutava. Nerazvijena drutva se teko
razvijaju i teko izlaze iz siromatva zato to zavise od monijih drutava,
koja ih, pri tom, esto eksploatiu. Kada mona zemlja preuzme kontrolu
nad resursima jedne siromane zemlje, ili kada multinacionalne korporaci
je iz njih dobave sredstva po najniim cenama, dominantna nacija i njene
korporacije stiu kontrolu nad vanim segmentima politikog i privrednog
sistema siromane nacije. Ta kontrola se koristi za eksploataciju resursa si
romane zemlje, a kapital se ne ulae u razvoj. Posledica toga jeste da dru
tvo postaje zavisno od stranog kapitala i tehnologije, te radnih mesta, koji
zapravo uopte ne slue razvoju siromane zemlje ve idu u korist bogate
zemlje ili multinacionalne kompanije. Ova zavisnost postaje jo sloenija
kada dominantna sila koristi prinudu da bi odrala kontrolu, ili, u skorije
vreme, kada podrava korumpirane politike reime koji podravaju inte
rese stranih zemalja ili multinacionalnih kompanija.
Ovo objanjenje ima nekog smisla, ali svakako ne objanjava problem
globalne nejednakosti u celini. Mnoge siromane nacije nikad nisu bile zavi
sne - one su jednostavno vekovima bile siromane. Nekad zavisne kolonije,
npr. Singapur, Hongkong, Indija, pa ak i mnoge zemlje Latinske Amerike,
sada znatno napreduju, to je moda rezultat ulaganja nekadanjih koloni-

462

Sociologija

jalnih sila i multinacionalnih kompanija. Teorija zavisnosti svakako jeste

delimino tana i svojim istorijskim pristupom uspeva da dopuni nedosta
tak teorija modernizacije.
Teorije svetskih sistema. Teorije zavisnosti predstavljaju jedan vid pri
stupa svetskog sistema. Meutim, dodavanjem odreenih pojmovnih ele
menata nastaju teorije svetskih sistema. Njihov centralni element je podela drutava na centar, periferiju i poluperiferiju. Centralna drutva su pri
vredno razvijena i politiki dominantna. Ona koriste svoju mo i privredne
resurse da bi kontrolisala svetsko trite, eksploatisala resurse siromanih
perifernih drutava, esto putem dogovora sa poluperifernim drutvima,
koja se nalaze negde izmeu siromanih i bogatih nacija. Centralna drutva
nastoje da eksploatiu resurse i koriste jeftinu radnu snagu iz siromanih
zemalja, dok poluperiferna drutva pokuavaju da se razviju i prodru u cen
tar (jezgro) da bi i ona eksploatisala slabija i siromanija drutva. Vei deo
ove analize je istorijski, a podela drutava na ova tri tipa ima mnogo mana.
Ovaj pristup u velikoj meri istie meunarodnu podelu rada, u kojoj razli
ite zemlje imaju razliite poloaje na svetskom tritu. Centralna drutva i
dalje koriste svoju politiku mo, ali je jo znaajnije to to kapitalisti ulau
u siromane zemlje da bi smanjili trokove proizvodnje. Poluperiferne ze
mlje, kao to su Koreja, Singapur, Kina, Indija, Meksiko i druge zemlje koje
se nalaze na istom stepenu razvoja, koriste tehnologiju i kapital centralnih
zemalja, ali nastoje i da razviju sopstvenu industriju, usmerenu ka izvozu,
i da delom vrate kontrolu nad privredom svoje zemlje, pri emu dolazi do
poveanja proizvodnje i nacionalnog dohotka. Periferne zemlje, kao to su
Etiopija i veina zemalja u Africi juno od Sahare, nalaze se izvan sistema ili
postaju zemlje u kojima centralna i poluperiferna drutva trae jeftinu rad
nu snagu i nastoje da eksploatiu prirodne resurse. Poto se svetski sistem
razvio u poslednjih pedeset godina, centralna drutva nalaze radnu snagu
i smetaju proizvodnju u perifernim i poluperifernim zemljama. Naravno,
u izuzetnim sluajevima, kao to su proizvodnja odee i obue ili jeftine
raunarske tehnologije, centralna drutva samo dizajniraju i reklamiraju
proizvod koji se obino proizvodi u vie zemalja. Poluperiferne zemlje, kao
to su Kina, Indija, Singapur i Meksiko, koje su ostvarile kontrolu nad stra
nim ulaganjima i mogu da stvore sopstvenu industrijsku osnovu nezavisno
od kapitala i tehnologije centralnih zemalja, verovatno e ostvariti najvei
privredni razvoj i rast nacionalnog dohotka. Meutim, one zemlje koje u
tome ne uspeju ostae siromane, a one zemlje koje su toliko periferne da ih
centralne i poluperiferne zemlje praktino ignoriu najverovatnije se nee
uopte razviti, jednostavno zato to nemaju pristup kapitalu, tehnologiji ili
organizacionim sistemima koji bi mogli da ih izvuku iz siromatva.
Teorije svetskih sistema, kao i teorije zavisnosti, naglaavaju povezanost
nacija putem trita i geopolitike dinamike. Sudbina jedne nacije na svet
skom tritu sve vie odreuje njenu sposobnost razvoja. Ako ona ima malo

Globalizacija

463

prirodnih resursa koji su od koristi industrijalcima, ako je njena radna sna

ga neobuena, ako nema mogunosti za razvoj i upotrebu novih tehnologi
ja, i ako nema kapital za ulaganje u domau proizvodnju, siromana zemlja
e ostati izolovana od svetskog trita. Ako nacija moe da obezbedi jeftinu
radnu snagu i niske trokove proizvodnje ona moe donekle napredovati.
Ali ako je potpuno zavisna od kapitala i tehnologije centralnih i poluperi
fernih zemalja - bie teko da za kratko vreme doe do privrednog razvoja.
Na due staze, pak, porast nacionalnog dohotka moe da podstakne manje
zavisan vid domae proizvodnje, za im e uslediti razvoj i delimina neza
visnost od stranih zemalja. Meutim, ukoliko multinacionalne kompanije
dou, i ubrzo napuste zemlju, to e privredu verovatno dovesti do zastoja
ili kolapsa. Razvoj poluperifernog drutva je najverovatniji kada zemlja ima
povoljan geopolitiki poloaj, kao, na primer, Kina, i sposobnost da razvije
industriju usmerenu na izvoz, koja nee biti u potpunosti zavisna od stra
nog kapitala i tehnologije. Sa rastom proizvodnje i nacionalnog dohotka
dolazi do vee potranje na domaem tritu, to podstie dalji samostalan
razvoj. Takve zemlje postaju sve bogatije i kreu se u istom smeru kao i
evropske centralne zemlje, ostavljajui za sobom drutva koja su izvan di
namikih trita svetskog sistema ili koja su i dalje zavisna od centralnih i
poluperifernih zemalja.

Faktori koji podstiu ili usporavaju privredni rast

Nijedan od navedenih pristupa, ak i da je izloen detaljnije, ne moe
samostalno da objasni fenomen globalne nejednakosti. Meutim, svi oni
istiu elemente bitne za teoriju koja e tek biti formulisana. Ta teorija e
istai elemente koji usporavaju ili ubrzavaju sposobnost drutva da stvara
kapital i ulae u organizacione sisteme koji mogu zaposliti ljude u proi
zvodnji dobara i usluga. Ta dobra i te usluge je, potom, mogue prodavati
na domaem i stranom tritu. Ako drutva mogu da zaponu svoj razvoj
na ovaj nain - njihov napredak i porast nacionalnog dohotka umanjie
globalnu nejednakost. Koji uslovi utiu na porast ili smanjenje standarda?
Nabrojaemo uslove koji podstiu razvoj:
1. obuena populacija - ona moe da iskoristi strana ulaganja i preduzetnike aktivnosti kao ansu za otvaranje novih radnih mesta;
2. slobodno trite - ako je direktno povezano sa stranim tritem ono
moe da privue kapital i tehnologiju, to moe biti iskorieno za izvoz
domaih dobara i usluga;
3. povoljan geopolitiki poloaj - on moe da privue kljune centralne
zemlje kao partnere u politikim savezima, to se, onda, moe iskoristiti za
pribavljanje privrednih sredstava i strane investicije;
4. vlade posveene privrednom razvoju, ak i ako takva posveenost na
due staze moe biti opasan izazov i pretnja za njihovu vladavinu;
5. vlade i/ili privredni inioci koji mogu da izbegnu visok stepen zavi-

464

Sociologija

snosti od stranog kapitala i tehnologija, te da strane investicije pretvore u

uspenu industriju koja slui domaem tritu.
Lista je oigledno dosta saeta, ali svakako navodi kljune elemente koji
pozitivno utiu na privredni razvoj. Meutim, sledea lista pokazuje ele
mente koji na njega utiu negativno:
1. prenaseljenost, usled ega se sredstva namenjena socijalnoj pomoi i
zatiti bespotedno troe, a koja bi mogla biti iskoriena za ulaganje u pro
izvodnju i obrazovanje;
2. nedostatak prirodnih resursa, usled ega siromana populacija ostaje
izolovana jer ne uspeva da privue strani kapital i investicije za iskoriavanje resursa i zato to primorava industrije da robu kupuju na meunarod
nim tritima po nepristupanim cenama;
3. politiko-religijski sistemi, koji, da bi se odrali, pribegavaju tradici
onalnim simbolima. To onemoguava modernizaciju vrednosti, stavova,
uverenja i motiva kod lokalne populacije, iako bi modernizacija privukla
kapital u potrazi za jeftinom radnom snagom, uspela da iskoristi uvozni
kapital i tehnologiju za sopstveni razvoj i ohrabrila slobodna trita;
4. geopolitika izolacija nerazvijenih drutava do koje dolazi zbog interesa
centralnih i poluperifernih zemalja, to onemoguava njihovu posredniku
ulogu u politikim savezima izmeu centralnih i poluperifernih zemalja;
5. korumpirani politiki reimi, koji viak profita koriste za sopstvenu
korist, a kapital troe na odravanje prinudne kontrole nad populacijom,
ime privredi uskrauju potreban kapital, obeshrabruju pozitivan uticaj slo
bodnih trita i stvaranje inovativnih i preduzetnikih organizacija.
Poto se mnoge zemlje mogu pronai u drugoj listi karakteristika, stepen
siromatva u svetu e se odrati, odnosno porasti. Nekoliko centralnih ze
malja i ambicioznih poluperifernih zemalja, koje ispunjavaju uslove sa prve
liste, postae jo bogatije. Na kraju, nejednakost u svetu e toliko porasti da
e postaviti teke i ozbiljne probleme pred globalizaciju.

Saetak
1. Prvi put u istoriji - veze meu ljudima su globalne, a veina drutava
je meusobno povezana.
2. Globalizacija postaje mogua zahvaljujui napretku transportnih i
informacionih tehnologija. Rat je takoe dosta uticao na razvoj globalizacije, pogotovo u skorijoj prolosti kada su imperije nastajale i
raspadale se. Trita su danas sve vanija za globalizaciju, posebno di
namina trita koja koriste brzu i efikasnu komunikaciju i napredne
sisteme transporta.
3. Globalizacija izaziva mnoge probleme, ukljuujui:

Globalizacija

465

(a) potragu za jeftinom radnom snagom i zemljama u kojima ne po

stoje strogi uslovi proizvodnje, to utie na gaenje radnih mesta u
zemlji koja ima kapital;
(b) usporen razvoj zemalja, koji se javlja jer multinacionalne korpo
racije, koje su nekad ulagale kapital u proizvodnju, odlaze iz tih ze
malja;
(c) zagaenje ivotne sredine; i
(d) nejednakost.
4. Nejednakost je veliki problem globalizacije jer se razlika izmeu bo
gatih i siromanih nacija neprestano poveava. Ljudi iz siromanih
zemalja vode bedan ivot, pa iz takve nejednakosti nastaju silni pro
blemi:
(a) verovatnoa maltuzijanske korekcije, koja e zahvatiti i razvijene
zemlje;
(b) geopolitiki problemi zasnovani na unutranjim sukobima i tero
rizmu; i
(c) geoekonomski problemi kao to su nejednak razvoj, privredna zavisnost i masovno iseljavanje iz siromanih u bogatije zemlje.
5. Pokuaji da se objasni nejednakost na svetskom nivou obuhvataju:
(a) teorije modernizacije, koje naglaavaju da na privredni razvoj koji
moe uticati na smanjenje nejednakosti utiu sledee odlike popu
lacije: vetine, kulturna usmerenja i motivacije;
(b) teoriju zavisnosti, koja istie da siromane nacije postaju zavisne
od stranih ulaganja i odluka stranih vlada;
(c) teoriju svetskih sistema, koja deli drutva na osnovu poloaja u
sistemu na centar, periferiju i poluperiferiju.
Nijedan od ovih pristupa ne objanjava adekvatno ni svetski sistem u
celini, ni problem nejednakosti na svetskom nivou.

Kljuni pojmovi
Apsolutno siromatvo: definicija Ujedinjenih nacija koja se odnosi na
ljude sa nedovoljno novca za preivljavanje. Ovde postoje dve potkategorije: svetsko siromatvo, kada ljudi ive sa manje od 365 amerikih
dolara godinje, i ekstremno siromatvo, kada ljudi preivljavaju sa ma
nje od 275 dolara godinje.
Dvostruko siromatvo: termin Ujedinjenih nacija koji se odnosi na ene
i decu - koji su siromani, a pored toga nose i dodatni teret jer pripa
daju najniim i najmanje cenjenim kategorijama.
Globalizacija: proces povezivanja veine drutava putem komunikacio
nih i transportnih tehnologija i putem trinih odnosa.
Maltuzijanska korekcija: rezultat siromatva u prenaseljenim zemljama,

466

Sociologija

koje ne mogu da se odre sopstvenim sredstvima i zato ih pogaaju

bolesti, ratovi, zaraze i glad (tzv. etiri jahaa), koji mogu da dovedu
do desetkovanja populacije. Na globalnom nivou, maltuzijanska ko
rekcija se esto prenosi i u druge krajeve sveta.
Nejednakost po glavi stanovnika: statistiki izvetaji koji svedoe o prosenom prihodu lanova jednog drutva. Ovaj proek se dobija tako
to se bruto domai proizvod jedne zemlje podeli sa brojem stanov
nika te zemlje.
Teorija modernizacije: pristup koji zaostatak u privrednom razvoju
objanjava nedostatkom modernih vetina, vrednosnih usmerenja i
motiva.
Teorija svetskih sistema: pristup koji objanjava globalnu nejednakost
na osnovu poloaja koji zemlja zauzima u sistemu drutava, povezanih
privrednim i politikim odnosima. Drutva se dele na centralna, peri
ferna i poluperiferna drutva.
Teorija zavisnosti: pristup koji nedostatak privrednog napretka neke ze
mlje objanjava kao posledicu njene zavisnosti od stranog kapitala i
tehnologije, usled ega se domaa privreda ne razvija dovoljno i ujed
naeno.

Glava 25

POPULACIJA I EKOLOGIJA
Ljudi ive na svojevrsnom svemirskom brodu koji je okruen atmosfe
rom. Ovaj brod je sada prepunjen putnicima, koji se sve vie uputaju u
razliite privredne aktivnosti i organizacije, vrlo opasne za sile prirode. A
te sile prirode omoguavaju ivot putnicima na Zemlji. Prema tome, postoji
kljuna veza izmeu broja ljudi na Zemlji i izdrljivosti, odnosno kapaciteta
ekosistema, od koga zavisi opstanak svih ivih bia. Ova veza se ogleda u
nainu na koji se ovaj ogroman broj ljudi organizuje i njihovim kulturnim
ideologijama. Ukoliko se ljudi organizuju u gusto naseljene gradske zajed
nice, uputaju u industrijsku proizvodnju, stvaraju potranju na tritima za
sve veim koliinama potroake robe, a prirodu vide kao deponiju smea,
posledice prenaseljenosti na ekosistem dramatino e se uveati, a njihov
uticaj ubrzati. Dakle, problemi populacije i ekologije zapravo su sociolo
ki problemi, poto su brojni elementi meusobno povezani - broj ljudi u
drutvu, njihov razmetaj u prostoru, obrasci njihove organizacije, njihovo
pohranjivanje kulturnih simbola, te njihov uticaj na ivotnu sredinu.
Najznaajnije promene u dananjem svetu odnose se na neprestan rast
svetske populacije, njene organizacije u industrijske oblike proizvodnje i
ekoloke posledice koje industrijalizacija i visoka potronja imaju po svetski
ekosistem. Usled ovih promena ve su izumrle mnoge vrste, a najvanije
pitanje jeste da li e ljudi dovesti do istrebljenja sopstvene vrste, poto se
problemi zagaenja ivotne sredine budu uveavali.
Nauka koja prouava stanovnitvo naziva se demografija. Njen cilj jeste
da razume rast i smanjenje neke populacije, njene karakteristike, kretanje i
tendencije. Nauka o ivotnoj sredini naziva se ekologija. Njen cilj nije samo
da razume vezu izmeu ivih bia, ve i odnos izmeu ivih bia i neive
sredine. Sociologija, kao nauka o ljudskoj organizaciji, nalazi se izmeu ove
dve discipline, s obzirom na to da prouava kako neka populacija utie na
druge oblike ivota i neivo okruenje, ali i kako ovi inioci deluju na samu
populaciju. Ovo poglavlje zapoeemo analizom demografije.

468

Sociologija

Populacija i demografija
Veliina i rast populacije
Veliina jedne populacije - odnosno ukupan broj ljudi u nekom drutvu
- za sociologiju predstavlja najvaniju demografsku odliku jednog drutva,
poto veliina populacije utie na sve vrste drutvenih struktura koje mo
raju nastati da bi populacija opstala i organizovala se. Prirodni prirataj,
odnosno brzina kojom se populacija iri, takoe je vaan faktor, poto po
kazuje koliki teret moraju da nose postojee drutvene strukture, i u kojoj
meri ih treba izmeniti da bi se uskladile sa porastom stanovnika. Prirodni
prirataj populacije se obino rauna na hiljadu stanovnika i dobija se tako
to od broja roenih tokom date godine oduzmemo broj umrlih te godine,
pa taj rezultat podelimo sa ukupnim brojem stanovnika sredinom iste go
dine, a onda dobijeni broj pomnoimo sa hiljadu. Tako se dobija procenat
godinjeg rasta ili smanjenja broja stanovnika. Ovaj procenat je obino vrlo
nizak i pokazuje, recimo, 2% ili 3% porasta broja stanovnika, ali treba imati
u vidu da je u pitanju rezultat za samo jednu godinu. Ukoliko populacija
raste brzinom od 3% godinje ona e se udvostruiti za manje od 25 godi
na, a jo vie e se uveati u roku od, na primer, sto godina. Zbog toga su
demografi zainteresovani za stope mortaliteta i nataliteta. Odnos izmeu
nataliteta i mortaliteta odreuje veliinu populacije i brzinu njenog rasta.
Opta stopa nataliteta predstavlja broj ivoroenih na 1.000 stanovnika
date godine. Na primer, opta stopa nataliteta na 1.000 stanovnika u Ameri
ci iznosi neto manje od 16, dok u Keniji prelazi broj od 50 stanovnika. Sto
pa nataliteta moe da predstavlja polaznu taku poreenja dve populacije,
ali je neophodno sprovesti dodatna merenja, pri emu se koristi opta stopa
plodnosti ili fertiliteta. Ona predstavlja broj ivoroenih na hiljadu ena
tokom jedne godine. Za proraun se uzima broj ena u plodnom periodu,
obino starosti od 15 do 44 godine. Kada znamo koliko ena u reproduktiv
nom periodu u realnosti raa dece dobijamo mnogo detaljniji demografski
pregled. Statistike podatke moemo jo proiriti tako to emo izrauna
ti specifinu stopu fertiliteta po starosti, tj. broj novoroenih na hiljadu
ena u okviru posebnih starosnih grupa, na primer meu enama od 15
do 25 godina i od 25 do 40 godina. Na primer, moda emo poeleti da
uporedimo specifinu stopu fertiliteta po starosti kod mladih ena u nekom
drutvu u razliitim periodima. Tako emo utvrditi da li ene u najplodni
jim godinama raaju manje ili vie dece.
Opta stopa mortaliteta/smrtnosti se rauna kao i opta stopa natali
teta, samo to u ovom sluaju uzimamo u obzir broj umrlih na 1.000 sta
novnika neke populacije. U Sjedinjenim Dravama, na primer, opta sto
pa smrtnosti na hiljadu stanovnika iznosi manje od devet stanovnika, dok
je taj odnos u veem delu centralne Afrike 50 naspram 1.000 stanovnika.
Mogue je izraunati i specifinu stopu mortaliteta po starosti da bi se

Populacija i ekologija

469

utvrdila stopa mortaliteta u okviru razliitih starosnih kategorija. Ukoliko

je stopa smrtnosti u starosnoj grupi od 50 do 60 godina visoka to znai da
mnogo ljudi umire rano. Pored toga, moemo izraunati i stopu smrtnosti
odojadi, koja nam pokazuje broj umrle dece uzrasta do jedne godine na
1.000 ivoroenih. U nekim afrikim drutvima ova stopa je via od 200
beba na 1.000 ivoroenih, dok u Sjedinjenim Dravama iznosi oko 9 beba,
to je mnogo manja stopa smrtnosti, ali je i dalje via nego u veini drugih
industrijskih zemalja. Ovaj broj nam govori da mnogo dece u Sjedinjenim
Dravama umire jer ne dobija odgovarajuu zdravstvenu zatitu.

Demografska tranzicija
Kao to je ve reeno, odnos izmeu stopa nataliteta i mortaliteta utie
na veliinu populacije, kao i na stopu njenog rasta. U proraun se mogu
uvrstiti i drugi inioci, kao to su imigracija i emigracija, ali su stope natali
teta i mortaliteta od kljunog znaaja za ispitivanje rasta populacije. Na pri
mer, vei deo rasta populacije u Sjedinjenim Dravama potie od imigracije
i visokih stopa nataliteta pridolica.
Tokom veeg dela istorije stope nataliteta i smrtnosti odojadi bile su
visoke, a specifine stope smrtnosti po godinama starosti ukazuju na to da
je veliki broj ljudi umirao rano. Pre 40.000 godina na Zemlji je bilo oko tri
miliona lovaca i skupljaa, a broj ljudske populacije se uveao u periodu
hortikulture na moda pet miliona. Kada se zemljoradnja proirila, pre oko
5.000 godina (Wilford, 1981), populacija se jo uveala, iako su periodini
talasi ratova, gladi, bolesti i zaraza - to je Tomas Maltus nazvao etiri ja
haa - esto desetkovali populaciju, koja bi se nanovo obnavljala. Prema
tome, stopa prirodnog prirataja stanovnitva tokom veeg dela istorije nije
bila visoka, prvenstveno zbog toga to su visoke stope nataliteta bile pra
ene visokim stopama smrtnosti. U vreme Hrista, prve godine nove ere,
na planeti je bilo 200 miliona ljudi. Do poetka 19. veka ovaj broj je sko
io na jednu milijardu. Danas je broj ljudi na Zemlji preao est milijardi
i nastavlja da raste, to se vidi na slici 25.1. Dakle, od doba pojave i irenja
poljoprivrede stopa prirodnog prirataja stanovnitva rasla je ubrzano, to
se vidi na slici 25.2.
U svom uvenom eseju o stanovnitvu Tomas Maltus (1789) je tvrdio da
populacije rastu po geometrijskom ili eksponencijalnom obrascu (2,4,8,16,
32 itd.), dok koliina resursa ostaje ista ili raste po aritmetikoj stopi (1,2,
3,4 itd.). Populacije e rasti sve dok ne dostignu i ne preu ekonomski nivo
odrivosti, osim ako se ovaj porast ne obuzda posredstvom gladi, bolesti,
zaraze i ratova - sila koje zaustavljaju porast populacije. Meutim, sada je
jasno da ove sile nisu dovoljne za obuzdavanje porasta populacije, jer se po
pulacije sve vie ire. Industrijalizacija i razvoj medicine i nauke kao insti
tucija dramatino su izmenili Maltusove proraune i prognoze, iako irenje
side u centralnoj Africi i opasnost od epidemije SARS-om (2003. godine)

470

Sociologija

mogu da se protumae kao nagovetaj da e, u budunosti, svet iskusiti maltuzijansku korekciju naglog rasta.

Izvori: United Nations, World Population Prospects United Nations (1998,

2000); World Population Clock (2003).
Slika 25.1. Savremene tendencije i budue proceneporasta stanovnitva

Zasad, smrtnost se moe umanjiti primenom tehnologija - na primer

istrebljivanjem insekata koji prenose bolesti i unitavaju useve, te medicin
skim dostignuima za leenje bolesti i smanjenje smrtnosti odojadi. Bolesti
i glad su tako umanjeni, pa sada prisustvujemo vrtoglavom rastu populacije
u mnogim delovima sveta (Ehrlich & Ehrlich, 1990).
Ipak, dogaa se i neto neoekivano: i stope nataliteta se smanjuju. One
su veoma niske u mnogim modernim drutvima, a ponekad i ne dostiu
nivo neophodan za prostu reprodukciju populacije i njeno odravanje u
istom obimu. Maltus je pretpostavio da e stope nataliteta uvek biti visoke,
ali nije bio u pravu. Njegova pogrena procena dovodi nas do neega to se
zove demografska tranzicija (Almgren, 1992).
U osnovi demografske tranzicije lei sledea tvrdnja (Davis, 1945): po
to se drutva industrijalizuju i modernizuju ljudi poinju da raaju manje
dece, a u isto vreme, zahvaljujui novim tehnologijama, smanjuje se stopa
smrtnosti. Meutim, kada stopa smrtnosti opadne, stopa nataliteta pone
da opada sa zakanjenjem. Upravo tokom tog perioda zakanjenja, ili vre
menskog razmaka, moe da doe do ogromnog rasta populacije. Ljudi i
dalje raaju mnogo dece pod uticajem kulturnih uverenja i naina ivota

Populacija i ekologija

471

Izvori: Population Reference Bureau, How Many People Have Ever Li

ved on Earth?, The Population Bulletin, 18th February 1996 United Nations
Yearbook (1978,2000); World Population Clock (2003).
Slika 25.2. Dugoroni rast populacije

koji su podrazumevali da veliki procenat dece umire, a da su istovremeno

nune velike porodice radi obavljanja svakodnevnih poslova i zbog oslonca
ostarelim lanovima. Kada stopa smrtnosti odojadi opadne, a ivotni vek
se produi, ljudi ne ponu istog trena da raaju manje dece ve jedno vreme nastavljaju da se reprodukuju po starim stopama, usled ega dolazi do
ogromnog porasta populacije. Ali, konano, stope nataliteta se smanjuju jer
velike porodice postaju teret u poslovima koji nisu vezani za poljoprivredu,
a uverenja postaju modernija - ljudi ele da se obrazuju, ostvare karijeru i
uivaju u udobnom ivotu. Tok demografske tranzicije skiciran je na slici
25.3.
Evropa je prva prola kroz ovakvu tranziciju, i to pre dvadeset godina.
Strahovalo se da zemlje treeg sveta nee krenuti istim putem. Zapravo,
inilo se da e stopa smrtnosti opadati, dok do zakasnelog opadanja sto
pe nataliteta uopte nee ni doi. Izgledalo je da zemlje treeg sveta kori
ste modernu tehnologiju da bi smanjile smrtnost stanovnitva, ali da nisu
usvojile savremeni nain ivota koji podrazumeva manje porodice. Meu
tim, polako, stope nataliteta u zemljama treeg sveta poinju da opadaju, to
ukazuje na to da se populacija moda nee iriti tako brzo i drastino kako
se ranije verovalo.

Sociologija

472

Ipak, populacija e nastaviti da raste jo jedno vreme, ak i ako stopa na

taliteta bude na nivou tek dovoljnom za prostu reprodukciju stanovnitva,
poto postoji veliki broj dece roene i zaete pre poetka opadanja stope
nataliteta, a ta deca tek treba da odrastu i zanu sopstvenu decu. Svetu i da
lje preti maltuzijanska katastrofa, ali sada stanje izgleda mnogo bolje nego
pre dve decenije.

stepen modernizacije

Slika 25.3. Dinamika demografske tranzicije

Karakteristike populacije
Demografi analiziraju i karakteristike populacije. Jednu od najvanijih
karakteristika jedne populacije predstavlja njen starosni sastav ili starosna
struktura, odnosno procenat populacije zastupljen u odreenim starosnim
grupama (recimo 0-4, 5-9, 10-14, 15-19, 20-24 godine, i tako redom do
preko osamdeset godina). Primeri starosnog sastava prikazani su na slici
25.4. Starosna struktura nam govori mnogo toga i utie na javnu politiku.
Na primer, ukoliko je visok procenat populacije zastupljen u mlaim ka
tegorijama onda e populacija rasti kada ovi ljudi odrastu i dou u repro
duktivne godine. Ili, da uzmemo drugi primer, ukoliko mladi ine mali deo
populacije izmeu 20 i 40 godina, kao to je sluaj u Sjedinjenim Dravama,
onda e populacija u celini sve vie stariti, a briga o starim osobama e biti
veliki problem za dravu - to ve jeste tako u Americi: Na primer, vi ete
se, po svoj prilici, aliti zbog poreza koji izdvajate za zdravstvenu zatitu i

Populacija i ekologija

473

druge beneficije za stare osobe. A, imajui u vidu starosni sastav populacije,

imaete razloga za brigu, poto e pripadnike ,,bejbi-bum generacije, koji
su sada na pragu penzije, morati da izdrava sve manja i manja grupa mla
ih, radno sposobnih ljudi (u ta spadate vi, i jo mlai od vas).

474

Sociologija

Druga karakteristika populacije odnosi se na polni sastav, to jest odnos

broja mukaraca i ena. Ovi brojevi mogu da budu veoma vani ukoliko
se odnos polova narui, to se deava kada u ratu izgine veliki broj mladih
mukaraca.
Sledea karakteristika ukljuuje etniku strukturu stanovnitva i razli
ite stope - nataliteta, mortaliteta i prirodnog prirataja - za svaku poje
dinanu potpopulaciju. Ukoliko jedna etnika potpopulacija raste, a druge
ostaju na starom nivou, ova promena e se odraziti u vidu etnikih tenzija.
Bojazan belaca od velikog poveanja populacije Amerikanaca latinoame
rikog porekla utie na znaajan porast predrasuda i diskriminacije prema
ovoj manjinskoj grupi u Sjedinjenim Dravama.
Dakle, ako poznajemo osnovne karakteristike jedne populacije moemo
planirati i razvijati politike programe koji uzimaju u obzir demografsku
stvarnost. Iako demografski brojevi i statistike mogu izgledati dosadno, oni
imaju ogroman uticaj na vae blagostanje.

Kretanje populacije
Na veliinu i karakteristike neke populacije utiu migracije ili kretanje
stanovnitva unutar drutva, iz njega i u njega. Kada se ljudi useljavaju u
drutvo u pitanju je imigracija. Kada se iz njega iseljavaju to kretanje na
zivamo emigracija. A kada se ljudi kreu unutar samog drutva, za ozna
avanje njihovog kretanja upotrebiemo izraz unutranja migracija. Stopa
migracionog salda predstavlja rast ili smanjenje populacije do kojeg dolazi
usled broja migracija na 1.000 stanovnika.
Do migracija dolazi usled niza potisnih faktora, odnosno onih sila koje
ljude navode da napuste jednu oblast, ili podsticajnih faktora, koji neko
mesto ine privlanim (Long, 1988). Na primer, veinu Amerikanaca koji
itaju ovu knjigu ine potomci doseljenika iz Evrope, Azije i June Ameri
ke, koji su smatrali da su privredni, politiki i drutveni uslovi u njihovim
prvobitnim drutvima neprijatni i neodgovarajui (faktori potiskivanja) i
koji su, istovremeno, Sjedinjene Drave zamiljali kao slobodno, otvoreno
drutvo koje prua razne mogunosti (podsticajni faktori). Slino vai i za
unutranje migracije. Prvo se ilo na zapad, pa onda iz sredina sa hladnijom
klimom u mesta sa toplijom klimom, gde su otvarana nova radna mesta;
potom je ponovo nakratko dolo do kretanja ka prvobitnim oblastima, a
sada se stanovnitvo opet koncentrie u junom pojasu Sjedinjenih Dra
va. Sva ova kretanja stanovnitva odraavaju potisne faktore (gubitak posla,
hladna klima) i podsticajne faktore (nove poslovne prilike, topla klima).
Prema nekim procenama, stanovnitvo e se na severoistoku Sjedinjenih
Drava uveati neznatno, a na srednjem zapadu broj stanovnika e opasti
usled obrazaca unutranje migracije. Jug i zapad zemlje e nastaviti da se
ire, i to drastino, ne samo usled unutranje emigracije ve i zbog doselje
nika iz drugih drava.

Populacija i ekologija

475

Danas, kao to je ranije pomenuto, vei deo porasta amerike popula

cije potie od imigracije i visokih stopa nataliteta kod imigranata. Mnoge
etnike napetosti i politiki pritisci na svim nivoima vlasti u Sjedinjenim
Dravama danas potiu od nemira prouzrokovanih doseljavanjem etnikih
populacija. Na primer, ne bi bilo mogue razumeti drutvenu, privrednu
i politiku dinamiku jugozapada Amerike ukoliko ne bismo uzeli u obzir
imigraciju Meksikanaca i Azijata u ovu oblast. Slino je bilo i sa severoistokom i srednjim zapadom Amerike, kada su se u ove oblasti izmeu 1850. i
1920. godine doselili Evropljani i, u neto manjoj meri, Portorikanci i Azijci.
Prema tome, obrasci migracije nisu samo gomila suvoparnih brojeva, ve
nam upravo te statistike pomau da razumemo obim unutranjih migracija
i imigraciju novih etnikih grupa. Sva ova kretanja uticae na va posao, vae
obrazovanje, politike stavove i mnoge druge aspekte vaeg ivota. Ukoliko
obrascima migracija pridodamo i stopu i karakter porasta populacije, shvatiemo koliko je demografija znaajna za razumevanje drutva.

Ekologija i okruenje
Ponekad se lako smetne s uma da su ljudi samo jedna od miliona vrsta
na svetu. ini Se da nas sloeni obrasci organizacije dele od neposredne
komunikacije sa prirodnim okruenjem, usled ega zaboravljamo jednu
kljunu injenicu: kao i sve druge ivotinje, i mi smo zavisni od sloenih la
naca, ciklusa i odnosa meu vrstama, kao i izmeu vrsta i fiziko-hemijskog
okruenja. Kao to je ranije pomenuto, ekologija prouava odnose izmeu
vrsta, te izmeu vrsta i fizikog okruenja. Poto su ljudi vrsta koja najvie
naruava procese u prirodnom okruenju, analiza ekosistema - odnosno
odreenih obrazaca odnosa izmeu vrsta, kao i izmeu vrsta i njihovog fiziko-hemijskog okruenja - mora da ukljui studiju ljudske kulture i dru
tvene organizacije (J. Turner, 1976,1977,1985c; Turner & Musick, 1985).

Procesi ekosistema - procesi u ekosistemu

Zarad razumevanja daljeg teksta ekosistem moemo zamisliti kao mre
u lanaca, protoka, odnosa i ciklusa izmeu onih sila koje omoguavaju i
odravaju ivot na planeti. Lanac je jedan oblik meusobne zavisnosti vr
sta. Najvaniji primer je lanac ishrane, u kome jedna vrsta postaje hrana
drugoj vrsti. Na jednom kraju ovog lanca nalaze se mikroorganizmi, koji
energiju uzimaju direktno od Sunca, dok se na drugom kraju lanca nalaze
ivotinje, kao to smo vi i ja, koje se hrane nizom drugih biljaka i ivotinja.
Ciklus ekosistema (kruenje materije i energije) jedan je oblik uzajamne
zavisnosti elemenata. On se oslanja na sebe, i podstie sopstveno kruenje.
Dobar primer kruenja u ekosistemu predstavlja fotosinteza kod biljaka,

476

Sociologija

koje postaju hrana za herbivore (biljojede), dok biljojedi postaju hrana karnivora (mesojeda). Svi na kraju postaju hrana mikroorganizmima, a mi
kroorganizmi uestvuju u razlaganju mrtvih biljaka i ivotinja u nutrijente
koje biljka koristi u procesu fotosinteze. Proticanje energije u ekosistemu
predstavlja ire kretanje sila, energije i razliitih oblika organske i neorganske materije unutar ekosistema. U prethodnom primeru, proticanje energije
bi se odnosilo na energiju Sunca koja prodire u ekosistem, a njen vei deo
odlazi na toplotnu energiju. Drugi primer moe da obuhvati energiju vetra,
kie, plime i oseke, koja tee kroz ekosistem, sa sobom nosei druge organ
ske i neorganske materije.
Naroito su znaajni oni lanci, ciklusi i proticanje koji obnavljaju zemlji
te, vazduh i vodu. Bez ovih obnovljivih resursa, kako se esto nazivaju, i
vot biljaka i ivotinja ne bi bio mogu - to se, naravno, odnosi i na vas i na
mene. Prirodne sirovine, kao to su fosilna goriva, metali i hemikalije, uskla
ditene su u ekosistemu i nisu obnovljive. Kada se izvade iz ekosistema vie
se ne mogu obnoviti, mada se mnoge mogu i reciklirati. Iako je iscrpljivanje
sirovina veliki problem za oveka danas, taj problem nije ni izbliza vaan
kao naruavanje lanaca, procesa kruenja materije i proticanja energije, jer
se, zahvaljujui tim procesima, obnavljaju voda, zemljite i vazduh, od kojih
zavise svi oblici ivota na planeti. Dakle, nain ljudske organizacije doveo
je do iscrpljivanja mnogih prirodnih sirovina, ali je mnogo znaajnije to to
ljudska kultura i organizacija naruavaju procese regeneracije obnovljivih
resursa.

Naruavanje ekosistema
Industrijska proizvodnja i mehanizacija poljoprivrede dovode do stva
ranja ogromnih koliina otpada - kanalizacije, ugljen-dioksida, toplotne
energije, hemikalija, ubriva, pesticida, industrijskog otpada, radioaktiv
nosti, azotnih oksida, ugljen-monoksida, pepela, sumpora, tekih metala, i
tako dalje. Kada se ove supstance odloe u ekosistem one ponu da narua
vaju procese obnavljanja zemljita, vode i vazduha, kao i osnovnu hemijsku
ravnoteu, na primer ozonski omota. To na kraju dovodi do istrebljenja
nekih vrsta u ovim lancima, ciklusima i protocima, od kojih mi, kao vrsta,
zavisimo.
Hemijske supstance koje se isputaju u atmosferu dovode do zagaenja
vazduha i naruavaju hemijsku ravnoteu u gornjem sloju atmosfere (npr.
stanjivanje ozonskog omotaa koji nas titi od ultraljubiastih zraka). Sve
ovo izaziva zdravstvene probleme. Meutim, mnogo vee probleme pred
stavlja odlaganje toksinih hemikalija u jezera, reke i potoke, koji se ulivaju
u okeane, koje poinju da ubijaju mnoge mikroorganizme, a potencijalno i
okeanski fitoplankton, koji proizvodi 80% vazduha u naoj atmosferi. Zaga
enje zemljita potie od odlaganja otpada, pogotovo tetnih ostataka pe
sticida i hemijskih ubriva, koji se akumuliraju i prodiru u zemlju, pri emu

Populacija i ekologija

477

ubijaju mikroorganizme koji opskrbljuju zemljite vazduhom i uestvuju

u odravanju njegove plodnosti. Sem toga, ovi otpadi naruavaju lance
ishrane krupnijih ivotinja ili direktno ubijaju insekte i ivotinje. Na kraju,
mnogi organizmi zadueni za obnavljanje zemljita bivaju uniteni, usled
ega se smanjuje plodnost zemljita. Zagaenje voda je naroito ozbiljan
problem poto vode dopiru u sve delove ekosistema. Ako se otpad ispusti u
vodu u jednom delu ekosistema, on moe da dospe do sasvim drugog dela
ekosistema, postane koncentrovaniji i ubije mnoge mikroorganizme, kao i
neke vee organizme. Zagaenju vode i zemljita posveuje se manje panje
nego zagaenju vazduha, iako zagaenje vode i zemljita mnogo vie utie
na ravnoteu u ekosistemu. Ovakvi oblici zagaenja su neposredniji i manje
uoljiviji, ali su znaajniji za dugoroan opstanak ljudi i drugih vrsta. Zaga
enje vazduha moe oveku da skrati ivot za nekoliko godina, a zagaenje
vode i zemljita moe da dovede u pitanje opstanak vrste.

Stanovnitvo, zagaenje i drutveno-kulturna

organizacija
Glavni problem u lokalnim ekosistemima i svetskom ekosistemu pred
stavljamo vi i ja, uz sva ostala ljudska bia. Sa porastom populacija iri se
industrijska proizvodnja i raste potreba za visokoproduktivnom mehanizovanom poljoprivredom da bismo svi mogli da se ishranimo. Uporedo s
rastom potronje rastu i potrebe za udobnim ivotom, pa ljudi proizvode
sve vie, troe vie i prave vie smea. to vie smea pravimo - to vie naru
avamo procese ukljuene u obnavljanje vazduha, zemljita i vode.
Na kulturnom nivou, vrednosti i uverenja naglaavaju postignue, uspeh,
potronju i materijalizam, to stvara potranju i potrebu za proizvodnjom i
potronjom robe. Ova kulturna naela ohrabruju razvoj masovne proizvod
nje robe, to iziskuje visok utroak energije i hemikalija, od kojih mnoge
prodiru u ekosistem. A potronja ogromnih koliina robe podrazumeva i
bacanje veeg dela te robe kada vie ne bude bila potrebna. Tako i ova vrsta
otpada nalazi put do ekosistema.
Ovi kulturni i ekonomski obrasci pojaavaju se posredstvom politikih
sistema, jer su poveana proizvodnja i potronja neophodne za odravanje
legitimiteta vlasti i karijera politiara. Stratifikacija dodatno pojaava ova
kav politiki pritisak, jer oni koji dobro ive obino ele da ive jo bolje, a
oni koji imaju malo toga ele samo jedan deli ukupnog bogatstva. Konaan
rezultat je stvaranje veeg pritiska na masovnu industriju i poljoprivrednu
proizvodnju, to neizbeno dovodi do zagaenja i naruavanja procesa u
ekosistemu. inioci takvog naruavanja procesa ekosistema prikazani su na
slici 25.5.

478

Sociologija

Sa daljom industrijalizacijom sveta problemi zagaenja e biti sve vei.

Drutva koja se industrijalizuju obino se nalaze pod pritiskom velike i ne
mirne populacije, pa zbog toga vlade ne posveuju dovoljno panje zatiti
ivotne sredine, jer to kota mnogo. Dakle, dok postindustrijska drutva
nastoje da smanje zagaenje, ostatak sveta je na putu industrijskog razvoja.
Sem toga, taj industrijski razvoj delimino potie od kompanija iz postindustrijskih drutava, koje, elei da izbegnu stroge standarde u matinim
dravama, podiu prljave fabrike u stranim zemljama. Kada etiri milijarde
ljudi u zemljama koje se industrijalizuju pone mnogo da troi, nee samo
industrije uzrokovati zagaenje ve e ovi proizvodi, posle upotrebe, biti
baeni u smee unutar ekosistema. ak i kada nema industrijalizacije - rast
populacije u zemljama u razvoju nagoni ljude da se posvete intenzivnoj po
ljoprivredi, pri emu seku umu da bi dobili obradivo zemljite. Na primer,
dobar deo amazonskih kinih uma, koje imaju vaan, mada ne potpuno
shvaen uticaj na svetsku klimu, praktino je uniten, a isto se deava i sa
umama u junoj Aziji i centralnoj Africi. Prema tome, ak i neznatna teh
noloka aktivnost - kao to je sea uma sekirama (a ponekad i motornim
testerama i buldoerima) zarad dobijanja zemljita za obradu - moe da
ima uticaj na lokalne ekosisteme, ali i na cikluse, protok i lance svetskog
ekosistema.

Minerali

Populacija i ekologija

479

Ipak, treba imati u vidu da su postindustrijska drutva, iako ine relativ

no mali procenat svetske populacije, odgovorna za preko polovinu tetnih
industrijskih voda i smea u svetskom ekosistemu. To je zato to postin
dustrijska drutva proizvode i troe mnogo vie nego ljudi u zemljama u
razvoju. Iako su postindustrijske zemlje zapoele ozbiljne napore za sma
njenje zagaenja, one i dalje predstavljaju glavni problem koji naruava
ekoloku ravnoteu.
Globalizacija privrede ubrzava ove tendencije. Poto kapitalisti velike po
pulacije u Aziji vide kao izvor jeftine radne snage, fabrike se sele u ove dra
ve, naroito ako lokalne vlasti ne nameu naroito stroge ekoloke zakone.
A kada zaposleni u fabrikama ponu da zarauju, oni i sami postaju kupci
i ele da kupe dobra koja vi i ja svakodnevno koristimo, pri emu podstiu
industrijsku proizvodnju i zagaenje. Mediji takoe doprinose ovom proce
su, jer reklama na globalnom nivou uveava oekivanja ljudi i menja njiho
vu predstavu o tome ta to znai udoban ivot. Mediji stimuliu potranju,
a ljude u najnaseljenijim delovima sveta pretvaraju u potroae, iji zahtevi
podstiu proizvodnju i zagaenje. Ipak, ne treba zaboraviti da isto to re
klamiranje neprestano podstie potronju i u postindustrijskim drutvima,
gde je ona daleko vea nego u nerazvijenijim zemljama.
Psiholog Roder Braun jednom je rekao da bi se kladio na insekte, koji
su uspeli da preive hiljadama ili milionima godina. Ljudi u toj meri mogu
da narue ravnoteu na planeti da bi na kraju mogli da dovedu do sopstvenog unitenja. Na planeti trenutno ima previe ljudi, a njihov broj i dalje
raste, ali, na svu sreu, po opadajuoj stopi. Meutim, ak i ako se rast po
pulacije zaustavi, nastavkom industrijalizacije u siromanim zemljama svi
ljudi e vie troiti. To e dovesti do poveanja ekoloke krize, koja e, bez
sumnje, nastupiti u narednih nekoliko stotina godina.

480

Sociologija

Saetak
1. Broj ljudi, njihov razmetaj u prostoru, obrasci njihove organizacije i
njihov uticaj na ivotnu sredinu predstavljaju meusobno povezane
elemente, vrlo vane za sociologiju.
2. Demografija je nauka koja prouava stanovnitvo, njegovu veliinu i
rast, kretanje i njegove karakteristike. Naroito su vani obrasci pora
sta populacije i demografska tranzicija.
3. Ekosistemi su sainjeni od veza izmeu ivih bia, kao i ivih bia i neorganske materije, koje oblikuju lance, kruenje materije i proticanje
energije.
4. Obrasci ljudske organizacije sada naruavaju procese kojima se ob
navljaju resursi neophodni za opstanak ivih bia na Zemlji. Moder
nizacija manje razvijenog sveta i globalizacija kapitalizma poveavaju
verovatnou da e poveana proizvodnja i potronja naruiti lokalne
ekosisteme, ali i svetski ekosistem.

Kljuni pojmovi
Demografija: nauka koja prouava stanovnitvo, naroito njegove karak
teristike, razmetaj u prostoru, kretanje, te porast ili smanjenje.
Demografska tranzicija: obrazac rasta populacije prilikom prelaska na
moderniji nain ivota - stopa smrtnosti prva pone da opada, dok
stopa nataliteta u prvo vreme i dalje raste, da bi se, na kraju, i ona
smanjila.
Ekologija: prouavanje ekosistema.
Ekosistem: sistem odnosa izmeu ivih bia, kao i izmeu ivih bia i
fizikog okruenja.
Emigracija: iseljavanje ljudi iz drutva.
Etniki sastav: zastupljenost razliitih etnikih potpopulacija u dru
tvu, ukljuujui stope nataliteta, mortaliteta i rasta vezane za svaku
od njih.
Imigracija: doseljavanje ljudi u neko drutvo.
Kruenje (ciklus) u ekosistemu: vid meusobne zavisnosti u kojoj pro
cesi podstiu sami sebe i dovode do kruenja materije i meusobnih
odnosa.
Lanac ishrane: povezanost oblika ivota tako da jedni drugima slue za
ishranu.
Obnovljivi resursi: resursi koji se mogu obnoviti posredstvom lanaca,
proticanja energije i kruenja materije u ekosistemu. Vazduh, voda i
zemljite predstavljaju tri osnovna obnovljiva resursa.

Populacija i ekologija

481

Odnos polova: odnos broja mukaraca i ena u drutvu.

Opta stopa mortaliteta: broj umrlih na 1.000 ljudi u toku date godine.
Opta stopa nataliteta: broj ivoroenih na 1.000 ljudi u toku date go
dine.
Opta stopa plodnosti: ukupan broj ivoroenih u toku date godine na
svakih 1.000 ena u reproduktivnom periodu (obino izmeu 15. i 44.
godine starosti).
Proticanje u ekosistemu: kretanje energije, organskih i neorganskih ma
terija kroz ekosistem.
Specifina stopa nataliteta po starosti: broj umrlih na 1.000 ljudi u
okviru odreene starosne grupe u toku date godine, recimo u grupi
ljudi starosti od 65 do 75 godina.
Specifina stopa plodnosti po starosti: broj ivoroenih na 1.000 ena
u odreenoj starosnoj grupi u toku date godine, na primer u starosnoj
grupi od 15 do 25 godina ili od 26 do 40 godina.
Starosna struktura: procenat/zastupljenost odreenih starosnih katego
rija u nekoj populaciji.
Stopa prirodnog prirataja: porast ili smanjenje veliine populacije u
datoj godini. Prirodni prirataj populacije se obino rauna na hilja
du stanovnika i dobija se tako to od broja roenih tokom date godine
oduzmemo broj umrlih te godine, pa taj rezultat podelimo sa ukupnim
brojem stanovnika sredinom iste godine, a onda dobijeni broj pomno
imo sa hiljadu.
Stopa smrtnosti odojadi: broj umrle dece uzrasta ispod jedne godine
na 1.000 novoroenadi u datoj godini.
Unutranje migracije: kretanje ljudi unutar drutva.
Veliina populacije: apsolutni broj lanova nekog drutva.

BIBLIOGRAFIJA

Aguirre, Jr., Adalberto. 2004. American Ethnicity. New York: McGraw-Hill.

Aitchison, Jean. 1978. The Articulate Mammal. New York: McGraw Hill.
Alexander, Jeffrey C., ed. 1985. Neofunctionalism. Beverly Hills, CA: Sage.
Alexander, Jeffrey C et al. 1986. The Micro-Macro Link. Berkeley, CA:
University of California Press.
Alford, Robert R., and Roger Friedland. 1985. Powers of Theory: Capitalism,
the State and Democracy. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Allan, Kenneth and Jonathan H. Turner. 2000. A Formalization of Post
modern Theory. Sociological Perspectives 43: 363-85.
Allport, Gordon. 1954. The Nature of Prejudice. Cambridge, MA: AddisonWesley.
1979. The Nature of Prejudice (25th anniversary edition). Reading, MA:
Addison-Wesley.
Almgren, Gunnar. 1992. Demographic Transition. In Enclycopedia of
Sociology, ed. E. Borgatta and M. Borgatta. New York: Macmillan.
Anderson, Craig A., and Brad J. Bushman. 2002. The Effects of Media
Violence on Society. Science 295: 2377-79.
Apple, Michael W. 1982. Education and Power. Boston, MA: Routledge and
Kegan Paul.
Apple, Michael W., and Lois Weis. 1983. Ideology and Practice in Schooling.
Philadelphia: Temple University Press.
Asch, Solomon E. 1952. Social Psychology. New York: Prentice-Hall.
Avery, Christopher, Andrew Fairbanks, and Richard Zekhauser. 2003. The
Early Admissions Game: Joining the Elite. Cambridge, MA: Harvard
University Press.
Babbie, Earl. 1992. The Practice of Sociological Research. 3d ed. Belmont, CA:
Wadsworth.
Babones, Salvatore J. and Jonathan H. Turner. 2004. Global Inequality. In
Handbook of Social Problems: A Comparative International Perspective.
George Ritzer, ed. Newbury Park, CA: Sage.

484

Sociologija

Bagby, James W. 1957. A Cross-Cultural Study of Perceptual Predomi

nance in Binocular Rivalry. Journal of Abnormal and Social Psychology
54:331-34.
Bales, Robert F. 1950. Interaction Process Analysis. Cambridge, MA: AddisonWesley.
Bandura, Albert. 1977. Self-efficacy: Toward a Unifying Theory of Behav
ioral Change. Psychological Review 84: 191-215.
Beeghley, Leonard. 1983. Living Poorly in America. New York: Praeger.
Bell, Daniel. 1973. The Coming of Post-industrial Society. New York: Basic
Books.
Bell, Wendell. 1958. Social Choice, Life Styles, and Suburban Residence.
The Suburban Community. Edited by William M. Dobriner. New York:
Putnam.
Bellah, Robert. 1964. Religious Evolution. American Sociological Review
29: 358-74.
Bendix, Reinhard. 1968. Max Weber: An Intellectual Portrait. Garden City,
NY: Doubleday.
Bennett, Neil G., A. K. Blanc, and D. E. Bloom. 1988. Commitment and the
Modern Union." American Sociological Review 53: 127-38.
Berger, Bennett M. 1960. Working Class Suburb. Berkeley, CA: University of
California Press.
Berger, Joseph and Morris Zelditch, Jr. 1985. Status, Rewards and Influence.
San Francisco: Jossey-Bass.
Berger, Joseph, David G. Wagner, and Morris Zelditch. 1989. The Growth,
Social Processes, and Meta Theory. In Theory Building, ed. J. H. Turner.
Newbury Park, CA Sage.
Berger, Joseph, M. H. Fisek, R. Z. Norman, and M. Zelditch, Jr. 1977. Status
Characteristics and Social Interaction: An Expectation States Approach.
New York: Elsevier.
Berger, Joseph, S. J. Rosenholtz, and M. Zelditch, Jr. 1980. Status Organizing
Processes. Annual Review of Sociology 6: 479-508.
Berger, Joseph, T. L. Conner, and M. H. Fisek, eds. 1974. Expectation States
Theory: A Theoretical Research Program. Cambridge, MA: Winthrop.
Biddle, Bruce J. 1992. Role Theory. In Encyclopedia of Sociology, ed. E. F.
Borgatta and M. L. Borgatta. New York: Macmillan.
Blake, Judith, and Kingsley Davis. 1964. On Norms and Values. In
Handbook of Modern Sociology, ed. R. L. Faris. Chicago: Rand McNally.
Blumberg, Rae Lesser. 1984. A General Theory of Gender Stratification.
Sociological Theory 2: 23-101.

Bibliografija

485

Blumer, Herbert. 1969. Symbolic Interaction: Perspective and Method.

Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
l978. Collective Groupings. In Collective Behavior and Social Movements,
ed. L. E. Genedie. Itasca, IL: Peacock.
Bonacich, Edna. 1976. Advanced Capitalism and Black-White Relations in
the United States. American Sociological Review 38: 583-94.
Bourdieu, Pierre. 1984. Distinction: A Social Critique of the Judgement of
Taste. Cambridge, MA: Harvard University Press.
Bowles, Samuel, and H. Gintis. 1976. Schooling in Capitalist America. New
York: Basic Books.
Brantlinger, Ellen A. 2003. Dividing the Classes: How the Middle Class
Negotiates and Rationalizes School Advantage. London: Routledge.
Braudel, Fernand. 1982. The Wheels of Commerce: Volume 2 of Civilization
and Capitalism, 15th-18th Century. New York: Harper and Row.
1977. Afterthoughts on Material Civilization and Capitalism. Baltimore,
MD: John Hopkins University Press.
Brines, Julie and Kara Joyner. 1999. The Ties That Bind: Principles of
Cohesion in Cohabitation and Marriage. American Sociological Review
64: 333-55.
Brint, Steven and Jerome Karabel. 1989. The Diverted Dream. New York:
Oxford University Press.
Brown, Roger W. 1972. Feral and Isolated Man. In Language, ed. V. P. Clark,
et al. New York: St. Martins Press.
Burke, Peter J. 1991. Identity Processes and Social Stress. American
Sociological Review 56: 836-49.
Burt, Ronald S. 1980. Models of Network Structure. Annual Review of
Sociology 6: 79-141.
Camic, Charles. 1979. The Utilitarians Revisited. American Journal of
Sociology 85 (3): 516-50.
Campbell, John L. 2004. Institutional Change and Globalization. Princeton,
NJ: Princeton University Press.
Cantril, Hadley. 1941. The Psychology of Social Movements. New York:
Wiley.
Carneiro, Robert. 1970. A Theory of the Origin of the State. Science 169:
733-38.
Carroll, John B., ed. 1956. Language, Thought and Reality: Selected Writings
of Benjamin Lee Whorf. Cambridge, MA: MIT Press.
Castells, Manuel. 1998. The Rise of the Network Society, Volume 1. Oxford:
Blackwell.

Sociologija

486

Centers for Disease Control. 2002. Atlanta, GA: CDC Printing.

Chafetz, Janet Saltzman. 1990. Gender Equality: An Integrated Theory of
Stability and Change. Newbury Park, CA: Sage.
Chafetz, Janet. 1990. Gender Equity: An Integrated Theory of Stability and
Change. Newbury Park, CA: Sage.
1984. Sex and Advantage: A comparative Macro-Structural Theory of
Sexual Stratification. Totowa, NJ: Rowman and Allanheld.
Chambliss, William. 1978. Toward a Political Economy of Crime. In
The Sociology of Law, ed. C. Reasons and R. Rich. Toronto, Canada:
Butterworths.
Chandler, Teritus. 1987. Four Thousand Years of Urban Growth: An His
torical Census. New York: St. Davids University Press.
Charles, Maria, and David B. Grusky. 2004. Occupational Ghettos: The
Worldwide Segregation of Women and Men. Stanford, CA: Stanford
University Press.
Chase-Dunn and Thomas D. Hall. 1997. Rise and Demise: Comparing WorldSeptems. Boulder, CO: Westview.
Chronicle of Higher Education. 2003. Almanac Issue, 2003-4. August 29.
2004.2004-5 Almanac Issue. August 27.
Cicourel, A. V. 1964. Method and Measurement in Sociology. New York: Free
Press.
Coleman, James S. 1990. Foundations of Social Theory. Cambridge, MA:
Belknap.
Coleman, James S. 1991. Foundations of Social Theory. Cambridge, MA:
Harvard University Press.
Collins, Randall. 1975. Conflict Sociology. New York: Academic Press.
1976. Review of Schooling in Capitalist America. Harvard Educational
Review 46: 246-51.
1979. The Credential Society. New York: Academic Press.

1981. On the Micro-Foundations of Macro-Sociology." American

Journal of Sociology 86 (March): 984-1014.

1984. Statistics vs. Words. Sociological Theory 2: 329-64.

1986. Interaction Ritual Chains, Power and Property. Pp. 177-92 in
The Micro-Macro Link, ed. J. Alexander, et al. Berkeley, CA: University of
California Press.
2004. Interactional Ritual. Princeton, NJ: Princeton University Press.
Collins, Randall, and Scott Coltrane. 1991. Family Sociology. Chicago:
Nelson-Hall.

Bibliografija

487

Coltrane, Scott and Randall Collins. 2001. Sociology of Marriage and Family.
Belmont, CA: Wadsworth.
Comte, Auguste. 1830-1842 [1896]. Course of Positive Philosophy. London:
George Bell and Sons.
1851-1854. Systeme De Politique: ou, Traite De Sociologies, Instituant La
Religion De Lhumanite. Paris: L. Mathias.
Cooley, Charles Horton. 1902. Human Nature and the Social Order. New
York: Scribners.
1909. Social Organization. New York: Scribners.
Coser, Lewis A. 1956. The Functions of Social Conflict. London: Free Press.
Cosmides, Leda. 1989. The Logic of Social Exchange. Cognition 31: 187
276.
Dahl, Robert A. 1961. Who Governs? New Haven, CT: Yale University
Press.
Dahrendorf, Ralf. 1958. Out of Utopia: Toward a Reorientation of Soci
ological Analysis. American Journal of Sociology 74 (September): 115
27.
-1959. Class and Class Conflict in Industrial Society. Stanford, CA: Stanford
University Press.
Damasio, Antonio. 1997. Towards a Neuropathology of Emotion and
Mood." Nature 386: 769-70.

1994. Descartes Error: Emotion, Reason and The Human Brain. New
York: Putnam.

Darwin, Charles. 1859. On the Origin of Species. London: J. Murphy.

Davies, James C. 1962. Toward a Theory of Revolution. American Soci
ological Review 27: 5-19.
- 1969. The J-Curve of Rising and Declining Satisfactions as a Cause
of Some Great Revolutions and Contained Rebellion. In Violence in
America, ed. D. Graham and T. Gurr. New York: Bantam.
Davis, Kingsley. 1940. Extreme Social Isolation of a Child. American
Journal of Sociology 45: 554-64.
1945. The World Demographic Transition." Annals of the American
Academy of Political and Social Science 237:1-11.
1947. A Final Note on a Case of Extreme Isolation." American Journal
of Sociology 52:432-37.
Davis, Kingsley, and Wilbert Moore. 1945. Some Principles of Stratifi
cation." American Sociological Review 4:431-42.
Denzin, Norman K. 1970. The Research Act: A Theoretical Introduction to
Sociological Methods. Chicago: Aldine.

Sociologija

488

Dogan, Mattei, and John D. Kasarda. 1988. The Metropolitan Era. 2 vols.
Newbury Park, CA: Sage.
Domhoff, William G. 1967. Who Rules America? Englewood Cliffs, NJ:
Prentice Hall.
1970. The Higher Circles: The Governing Class in America. New York:
Random House.
1978. Who Really Rules? Santa Monica: Goodyear.
1983. Who Rules America Now: A View for the 80s. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice Hall.
1990. The Power Elite and the State. New York: Aldine de Gruyer.
2002. Who Rules America?: Power and Politics. Boston: McGraw-Hill.
Drucker, Peter. 1959. Landmarks of Tomorrow. New York: Harper and Row.
Durkheim, Emile. 1891 [1975], Montesquieu and Rousseau. Ann Arbor:
University of Michigan Press.
1893 [1947], The Division of Labor in Society. New York: Free Press.
1895 [1938]. The Rules of the Sociological Method. New York: Free Press.
1897 [1951]. Suicide. New York: Free Press.
1912 [1965]. The Elementary Forms of Religious Life. New York: Free
Press.
Earle, Timothy, ed. 1984. On the Evolution of Complex Societies. Malibu, CA:
Undena.
Ehrlich, Paul, and Anne H. Ehrlich. 1990. The Population Explosion. New
York: Simon and Schuster.
Eisenstadt, S. N and A. Shachar. 1987. Society, Culture and Urbanization.
Newbury Park, CA: Sage.
Ekman, Paul. 1982. Emotions in the Human Face. Cambridge, UK: Cam
bridge University Press.
1992a. Are There Basic Emotions? Psychological Review 99: 550-53.
--- 1992b. Facial Expressions of Emotion. Psychological Science 3: 34-38.
Ellis, Albert. 1945. The Sexual Psychology of Human Hermaphrodites.
Psychosomatic Medicine 18: 108-25.
Epstein, S. 1980. The Self-concept: A Review and the Proposal for an
Integrated Theory of Personality. Pp. 27-39 in Personality: Basic Issues
and Current Research. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
Erikson, Erik H. 1950. Childhood and Society. New York: W. W. Norton.
Etzioni, Amitai. 1961. A Comparative Analysis of Complex Organizations.
New York: Free Press.
1964. Modern Organizations. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.

Bibliografija

489

Farkas, George, 2004. The Black-White Test Score Gap. Context 3: 12-19.
Farley, Reynolds. 1964. Suburban Persistence. American Sociological
Review 45: 38-47.
Feagin, Joe R. 1991. Racial and Ethnic Relations, 3d ed. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice Hall.
Federal Reserve System. 1992. Preliminary Report of a Survey of Wealth.
Washington, DC: U.S. Government Printing Office.
Federal Reserve System. 2003. Survey of Consumer Finances. Washington,
D.C.: U.S. Government Printing Office.
Fischer, Claude S. 1976. The Urban Experience. New York: Hancourt.
--- 1982. To Dwell Among Friends. Chicago, IL: University of Chicago
Press.
Forstmann, Theodore. 1999. A Competitive Vision for American Edu
cation. Imprints 28 (September 8): 1-4.
Freud, Sigmond. 1938. The Basic Writings of Sigmund Freud. New York:
Random House.
Fried, Morton H. 1967. The Evolution of Political Society. New York: Random
House.
Frisbie, Parker W., and John D. Kasarda. 1988. Spatial Processes. Pp. 62966 in Handbook of Sociology, ed. N. J. Smelser. Newbury Park, CA: Sage.
Gans, Herbert J. 1962a. The Urban Villagers. New York: Free Press.
1962b. Urbanism and Suburbanism as Ways of Life in Human Behavior
and Social Processes. Edited by Arnold M. Rose. Boston, MA: Houghton
Mifflin.
1967. The Levitt Owners: Ways of Life and Politics in a New York Suburb.
New York: Basic Books.
Garfinkel, Harold. 1967. Ethnomethodology. Englewood Cliffs, NJ: Prentice
Hall.
Gecas, Viktor. 1982. The Self-concept. Annual Review of Sociology 8:
1-33.
1985. Self Concept. Pp. 739-41 in The Social Science Encyclopedia.
London: Routledge and Kegan Paul.
1986. The Motivational Significance of Self-Concept for Socialization
Theory. Advances in Group Processes 3:131-56.
1989.The Social Psychology of Self-efficacy. Annual Review of Sociology
15:291-316.
1991. The Self-Concept as a Basis for a Theory of Motivation. Pp.
171-87 in The Self-Society Dynamic: Cognition, Emotion and Action.
Cambridge, UK: Cambridge University Press.

490

Sociologija

Gecas, Viktor, and Michael L. Schwalbe. 1983. Beyond the Looking Glass
Self: Social Structure and Efficacy-Based Self-Esteem. Social Psychology
Quarterly 46: 77-88.
Geschwind, Norman. 1965a. Disconnection Syndrome in Animals and
Man, Part I. Brain 88: 237-94.
1965b. Disconnection Syndrome in Animals and Man, Part II. 88:
585-644.
Geschwind, Norman and Antonio Damasio. 1984. The Neural Basis of
Language. Annual Review of Neuroscience 7: 127-47.
Giddens, Anthony. 1971. Capitalism and Modern Theory: An Analysis of the
Writings of Marx, Durkheim, and Max Weher. Cambridge, UK: Cambridge
University Press.
1976. New Rules of Sociological Method. London: Hutchinson Ross.
1984. The Constitution of Society. Berkeley, CA: University of California
Press.
1993. New Rules of Sociological Method: A Positive Critique of Interpretative
Sociologies. Stanford, CA: Stanford University Press.
Gilmore, Samuel. 1992. Culture. In Encyclopedia of Sociology, ed. E. F.
Borgatta and M. L. Borgatta. New York: Macmillan.
Goffman, Erving. 1959. The Presentation of Self in Everyday Life. Garden
City, NY: Anchor Books.
1961. Encounters. Indianapolis, IN: Bobbs-Merrill.
1967. Interaction Ritual: Essays on Face-to-Face Behavior. Garden City,
NY: Anchor Books.

1974. Frame Analysis: An Essay on the Organization of Experience.

Boston: Harper and Row.

Goffman, Erving. 1963. Behavior in Public Places: Notes on the Social Or

ganization of Gatherings. New York: Free-Press.
1971. Relations in Public: Micro Studies of the Public Order. New York:
Basic Books.
Goffman, Erving. 1961. Encounters. Indianapolis, IN: Bobbs-Merril.
1963. Behavior in Public Places. New York: Free Press.
Goldstone, Jack. 1990. Revolution and Rebellion in the Early Modern World,
1640-1848. Berkeley, CA: University of California Press.
Goode, William J. 1960. A Theory of Role Strain. American Sociological
Review 25: 483-96.
Greer, Scott. 1956. Urbanism Reconsidered: A Comparative Study of Local
Areas in Metropolis. American Sociological Review 21:19-25.
Gup, Ted. 1992.What Makes This School Work? Time 140 (December 21):
63-65.

Bibliografija

491

Habermas, Jurgen.
Heineman.

1968.

Interest.

London:

Habermas, Jurgen.
Heineman.

1970. Knowledge and Human Interest.

London:

Knowledge

and

Human

Halfpenny, Peter. 1982. Positivism and Sociology: Explaining Social Life.

London: Allen and Unwin.
Hall, Edward T. 1959. The Silent Language. New York: Doubleday.
Handel, Warren. 1982. Ethnomethodology: How People Make Sense.
Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
Hannan, Michael T, and John Freeman. 1977. The Population Ecology of
Organizations. American Journal of Sociology 82 (March): 929-64.
--- 1984. Structural Inertia and Organizational Change. American
Sociological Review 49: 149-64.

1986. Where Do Organizational Forms Come From? Sociological

Forum 1: 50-72.

1987. The Ecology of Organizational Founding: American Labor

Unions, 1836-1985. American Journal of Sociology 92: 910-43.

1988. The Ecology of Organizational Mortality: American Labor Unions,

1836-1985. American Journal of Sociology 94: 25-52.

1989. Organizational Ecology. Cambridge, MA: Harvard University

Press.

Hare, A. Paul. 1992. Group Size Effects. In Encyclopedia of Sociology, ed. E.

Borgatta and M. Borgatta. New York: Macmillan.
Harris, Chauncey, and Edward Ullman. 1945. The Nature of Cities. The
Annals of the American Academy of Political and Social Sciences 242:
7-17.
Harvey, David. 1989. The Conditions of Postmodernism. Oxford: Blackwell.
Hawley, Amos H. 1950. Human Ecology. New York: Ronald Press.
1981. Urban Society: An Ecological Approach. New York: Ronald Press.

1986. Human Ecology: A Theoretical Essay. Chicago: University of

Chicago Press.

Hechter, Michael. 1987. Principles of Group Solidarity. Berkeley, CA:

University of California Press.
Herberg, Will. 1955. Protestant-Catholic-Jew. New York: Doubleday.
Hirschi, Travis. 1969. Causes of Delinquency. Berkeley, CA: University of
California Press.
Hobbes, Thomas. 1651 [1947]. Leviathan. New York: Macmillan.
Hochschild, Arlie R. 1979. Emotion Work, Feeling Rules, and Social
Structure. American Journal of Sociology 85: 551-75.

492

Sociologija

Hochschild, Arlie, with Anne Machung. 1989. The Second Shift: Working
Parents and the Revolution at Home. New York: Viking.
Hoyt, Homer. 1939. The Structure and Growth of Residential Neighborhoods
in American Cities. Washington, DC: U.S. Government Printing Office.
Hunt, Morton. 1985. Profiles of Social Research. The Scientific Study of
Human Interaction. New York: Russell Sage Foundation.
Hunth, Floyd. 1953. Community Power Structure. Chapel Hill: University of
North Carolina Press.
Hurd, Richard M. 1903. Principles of City Growth. New York: The Record
and Guide.
James, William. 1890 [1980]. Principles of Psychology. New York: Dover.
Jameson, Frederic. 1984. The Postmodern Condition. Minneapolis, MN:
University of Minnesota Press.
Janis, Irving L. 1972. Victims of Group-Think. Boston: Houghton-Mifflin.
1982. Groupthink: Psychological Studies of Policy Decisions and Fiascos.
Boston: Houghton-Mifflin.
Jencks, Christopher, and Meredith Phillips, eds. 1998. The Black-White Test
Score Gap. Washington, DC: Brookings Institution Press.
Johnson, Allen W, and Timothy Earle. 1987. The Evolution of Human So
cieties: From Foraging Group to Agrarian State. Stanford, CA: Stanford
University Press.
Kahlenberg, Richard D. 1996. The Remedy: Class, Race and Affirmative
Action. New York: Basic Books.
Kellerman, Henry. 1981. Group Cohesion. New York: Grune and Stratton.
Kelley, Harold H. 1958. Two Functions of Reference Groups. In Readings
in Social Psychology, ed. G. E. Swanson. New York: Holt.
Kemper, Theodore D. 1987. How Many Emotions Are There? Wedding the
Social and the Autonomic Components. American Journal of Sociology
93: 379-99.
Kluckhohn, Clyde. 1951. Values and Value Orientations in the Theory of
Action. In Toward a General Theory of Action, ed. T. Parsons and E. Shils.
New York: Harper and Row.
Kluegel, James, and Eliot Smith. 1986. Beliefs about Inequality: Americans
Views of What Is and What Ought to Be. Hawthorne, NY: Aldine de
Gruyter.
Kogan, Neil, and M. A. Wallach. 1964. Risk Taking. New York: Holt, Rinehart
and Winston.
Kornhauser, Ruth. 1978. Social Sources of Delinquency: An Appraisal of
Analytic Models. Chicago: University of Chicago Press.

Bibliografija

493

Kornhauser, William. 1961. Power Elite or Veto Group? Culture and Social
Character. Edited by Seymour Lipset and Les Lowenthal. Glenroe, IL:
Free Press.
Kroeber, A. L., and Clyde Kluckhohn. 1973. Culture: A Critical Review of
Concepts and Definitions. New York: Vintage Press.
Kroeber, Alfred, and Talcott Parsons. 1958. The Concept of Culture and
Social System." American Sociological Review 23: 582-83.
La Piere, Richard T. 1934. Attitudes vs. Actions. Social Forces 13: 230-37.
Lash, Scott and John Urry. 1994. Economics of Signs and Space. Newbury
Park, CA: Sage.
Lemert, Edwin M. 1951. Social Pathology. New York: McGraw-Hill.
--- 1967. Human Deviance, Social Problems and Social Control. Englewood
Cliffs, NJ: Prentice Hall.
Lenski, Gerhard. 1963. The Religious Factor. Garden City, NY: Anchor.
Lenski, Gerhard. 1966. Power and Privilege. New York: McGraw-Hill,
reprinted by the University of North Carolina Press.
Lenski, Gerhard, Jean Lenski, and Patrick Nolan. 1991 .Human Societies: An
Introduction to Macrosociology. New York: McGraw-Hill.
Lewis, Oscar. 1965. LdVida. New York: Random House.
Lieberson, Stanley. 1985. Making It Count: The Improvement of Social Re
search and Theory. Berkeley, CA: University of California Press.
1992. Small Ns and Big Conclusions. Social Forces 70 (2): 307-20.
Lifton, Robert Jay. 1961. Thought Reform and the Psychology of Totalism.
New York: W. W. Norton.
Linton, Ralph. 1936. The Study of Man. New York: Appleton-Century
Crofts.
Liska, Allen E. 1981. Perspectives on Deviance. Englewood Cliffs, NJ: Prentice
Hall.
Long, Larry. 1988. Migration and Residential Mobility in the United States.
New York: Russell Sage.
Lopreato, Joseph. 1989. The Maximization Principle: a cause in search of
conditions. Sociobiology and The Social Sciences. Edited by K. Bell and
N, Bell. Lubock, TX: Texas Tech University Press.
Luhmann, Niklas. 1982. The Differentiation of Society, trans. S. Holmes and
C. Larmore. New York: Columbia University Press.
Luker, Kristen. 1984. Abortion and the Politics of Motherhood. Berkeley, CA:
University of California Press.
Machalek, Richard and Michael N. Martin. 2004. Sociology and the Second
Darwinian Revolution. Sociological Theory 22: 455-76.

494

Sociologija

Madoo-Lengerman, Patricia and Jill Niebrugge-Brantly. 1998. The Women

Founders, 1830-1930.
Malthus, Thomas R. 1798 [1926], First Essay on Population. New York:
Kelley.
Marsden, Peter, and Nan Lin, eds. 1980. Social Structure and Network
Analysis. Newbury Park, CA: Sage.
Martineau, Harriet. 1838a. Illustrations of Political Economy. London: Fox.
1838b. How to Observe Morals. London: C. Knight.
Marx,Karl. 1867 [1967]. Capital: A Critical Analysis of Capitalist Production.
New York: International Publishers.
Marx, Karl, and Friedrich Engels. 1846 [1947], The German Ideology. New
York: International Publishers.
1848 [1978]. The Communist Manifesto. Pp. 469-500 in The Marx-Engels
Reader, ed. Robert Tucker. New York: Norton.
Maryanski, Alexandra, and Jonathan H. Turner. 1991. Network Analy
sis. In J. H. Turner, The Structure of Sociological Theory. Belmont, CA:
Wadsworth.
Maryanski, Alexandra. 1997. African Ape Social Networks: A Blueprint
for Reconstructing Early Hominid Social Structure. Pp. 28-42 in The
Archaeology of Human Ancestry, ed. J. Steele and S. Shennan. London:
Routledge.
Maryanski, Alexandra R. and Jonathan H. Turner. 1992. The Social Cage:
Human Nature and The Evolution of Society, Stanford, CA: Stanford
University Press.

1992. The Social Cage: Human Nature and the Evolution of Society.
Stanford, CA: Stanford University Press.

Massey, Douglass S., Camille Z. Charles, Garvey F. Lundy, and Mary J.

Fischer. 2003. The Source of The River: The Social Origins of Fresh-men
at Americas Selective Colleges and Universities. Princeton, NJ: Princeton
University Press.
Mauss, Marcel. 1925. The Gift trans. I. Gunnison. New York: Free Press.
McAdam, Doug. 1987. Political Processes and the Development of Black
Insurgency, 1930-1970. Chicago: University of Chicago Press.
McAdam, Douglas, John D. McCardy, and Meger, Zald. 1988. Social
Movements. Handbook of Sociology, Neil J. Smelsh, ed. Newbury Park,
CA: Sage.
McCall, George P. and J. L. Simmons. 1978. Identities and Interactions, New
York: Basic Books.
McCarthy, John D and Mayer Zald. 1977. Resource Mobilization and

Bibliografija

495

Social Movements. American Journal of Sociology 82 (6): 1212-41.

1988. Social Movements. In Handbook of Sociology, ed. N. J. Smelser.
Newbury Park, CA: Sage.
McDonough, Patricia M. 1997. Choosing Colleges: How Social Class and
Schools Structure Opportunity. Albany State University of New York
Press.
McKenzie, Roderick. 1933. The Metropolitan Community. New York:
McGraw-Hill.
McPherson, J. Miller. 1981. A Dynamic Model of Voluntary Affiliation.
Social Forces 59: 705-28.
1983. An Ecology of Affiliation. American Sociological Review 4&: 51932.
1988. A Theory of Voluntary Organization. Pp. 42-76 in Community
Organizations, ed. C. Milofsky. New York: Oxford.
1990. Evolution in Communities of Voluntary Organizations. Pp. 22445 in Organizational Evolution, ed. Ji Hendra Singh. Newbury Park, CA:
Sage.
Mead, George Herbert. 1934. Mind, Self, and Society. Chicago: University of
Chicago Press.
Mehan, Hugh, and Houston Wood. 1975. The Reality of Ethnomethodology.
New York: Wiley and Sons.
Merton, Robert K. 1949. Discrimination and the American Creed. In
Discrimination and National Welfare, ed. R. H. Maclver. New York: Harper
and Row.
1957. Role-Set: Problems in Sociological Theory. British Journal of
Sociology 8 (1957): 106-20.
1968. Social Theory and Social Structure. New York: Free Press.
Merton, Robert K., and Alice S. Rossi. 1957. Contributions to the Theory of
Reference Group Behavior. In Social Theory and Social Structure, ed. R.
K. Merton. New York: Free Press.

1968. Continuities in the Theory of Reference Groups and Social

Structure. In Social Theory and Social Structure, ed. R. K. Merton. New
York: Free Press.

Meyer, John W. 1977. The Effects of Education as an Institution. American

Journal of Sociology 83 (1): 55-77.
Miller, Walter B. 1958. Lower Class Culture as a Generating Milieu Gang
Delinquency. Journal of Social Issues 10: 5-19.
Mills, C. Wright. 1956. The Power Elite. New York: Oxford University Press.
Miyamoto, Frank S. 1970. Self, Motivation, and Symbolic Interaction

496

Sociologija

Theory. Pp. 271-85 in Human Nature and Collective Behavior, ed. T.

Shibutani. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
Money, John, and Anke Ehrhardt. 1972. Man and Woman, Boy and Girl.
Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press.
Morris, Aldon D. 1984. The Origins of the Civil Rights Movement: Black
Communities for Change. New York: Free Press.
Murdock, George P. 1949. Social Structure. New York: Macmillan.

1965. Culture and Society. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh

Press.

Nadel, S. F. 1957. The Study of Social Structure. London: Cohen and West.
National Council of Churches. 2004. Yearbook. New York: Abingdon Press.
Nolan, Patrick and Gerhard Lenski. 2004. Human Societies: An Introduction
to Macrosociology. Boulder, CO: Paradigm Press.
Nolan, Patrick and Gerhond Lenski. 2004. Human Societies. Boulder, CO:
Paradigm Publishers.
NORC. 1982. Prestige Rankings. Chicago: National Opinion Research
Center.
Oberschall, Anthony. 2004. Explaining Terrorism: The Contributions of
Collective Action Theory. Sociological Theory 22: 26-37.
OCED. 2000. Comparative Tax Rates. Paris: OCED.
Park, Robert E. 1916. The City: Suggestions for the Investigation of Human
Behavior in an Urban Environment. American Journal of Sociology 20:
577-612.
1936. Human Ecology. American Journal of Sociology 42: 1-15.
Park, Robert E., and Ernest W Burgess. 1925. The City. Chicago: University
of Chicago Press.
Parkinson, C. Northcote. 1957. Parkinsons Law. Boston: Houghton-Mifflin.
Parsons, Talcott. 1951. The Social System. New York: Free Press.
1953. A Revised Analytical Approach to the Theory of Stratification.
In Class, Status, and Power, ed. R. Bendix and S. M. Lipset. New York: Free
Press.
1966. Societies: Evolutionary and Comparative Perspectives. Englewood
Cliffs, NJ: Prentice Hall.
1971. The System of Modem Societies. Englewood Cliffs, NJ: Prentice
Hall.
Perrow, Charles. 1967. A Framework for the Comparative Analysis of
Organizations. American Sociological Review 32: 194-208.
- 1986. Complex Organizations. New York: Random House.

Bibliografija

497

Peter, Laurence F., and Raymond Hull. 1969. The Peter Principle. New York:
Morrow.
Phillips, Bernard S. 2001. Beyond Sociologys Tower of Babel: Reconstructing
the Scientific Method. New York: Aldine de Gruyter.
Piaget, Jean. 1948. The Moral Judgement of the Child. Glencoe, IL: Free
Press.
1952. The Origins of Intelligence in Children. New York: International
Universities Press.
Pierce, T. M. 1964. Federal, State, and Local Government in Education.
Washington, D.C.: Center for Applied Research in Education.
Plutchik, Robert. 1962. The Emotions: Facts, Theories and a New Model. New
York: Random House.
Plutchik, Robert, and Henry Kellerman, eds. 1980. Emotion: Theory and
Research Experience. New York: Academic Press.
Pondy, Louis. 1983. Organizational Symbolism. Greenwich, CT: JAI Press.
Popper, Karl R. 1959. The Logic of Scientific Discovery. London:
Hutchinson.
1969. Conjectures and Refutations. London: Routledge and Kegan Paul.
Quinney, Richard. 1970. The Social Reality of Crime. Boston: Little-Brown.
1979. Criminology. 2d ed. Boston: Little-Brown.
1980. Class, State, and Crime. 2d ed. New York: Longman.
Reynolds, Vernon. 1976. The Biology of Human Action. San Francisco: W. H.
Freeman.
Ritzer, George. 1975. Sociology: A Multiple Paradigm Science. Boston: Allyn
and Bacon.
Ritzer, George. 2004. The Globalization of Nothing. Thousand Oaks, CA:
Pine Forge Press.
Roethlisberger, Fritz, and W. J. Dickson. 1939. Management and the Worker.
Cambridge, MA: Harvard University Press.
Rokeach, Milton. 1973. The Nature of Human Values. New York: Free Press.
ed. 1979. Understanding Human Values: Individual and Societal, New
York: Free Press.
Ropers, Richard H. 1991. Persistent Poverty: The American Dream Turned
Nightmare. New York: Plenum Press.
Rose, Arnold M. 1967. The Power Structure: Political Process in America.
New York: Oxford University Press.
Rosenberg, Morris. 1979. Conceiving Self. New York: Basic Books.
Rosenthal, Robert and Lenore Jacobson, 1968. Pygmalion in the Classroom.
New York: Holt, Rinehart and Winston.

498

Sociologija

Rossi, Peter, James Wright, and Andy Anderson, eds. 1985. Handbook of
Survey Research. Orlando, FL: Academic Press.
Sachs, Peth. 2003. Class Rules: The Fiction of Egalitarian Higher Education.
The Chronicle of Higher Education, Section 2, July 25: 7-10.
Sahlins, Marshall. 1972. Stone Age Economics. New York: Aldine.
Sanchez, Rene. 1998. Urban Students Not Making the Mark. Washington
Post (January 8): A18.
Savage-Rumbaugh, E. S. D., D. Rumbaugh, an K. McDonald. 1985. Language
Learning in Two Species of Apes." Neuroscience and Biobehavioral
Reviews 9: 653-65.
Scheff, Thomas J. 1966. Being Mentally III: A Sociological Theory. Chicago:
Aldine.
Schiller, Bradley R. 2004. The Economics of Poverty and Discrimination.
Upper Saddle River, NJ-. Prentice Hall.
Schutz, Alfred. 1932 [1967]. The Phenomenology of the Social World.
Evanston, IL: Northwestern University Press.
Seboek, T. A., ed. 1968. Animal Communication. Bloomington: Indiana
University Press.
Seidman, Steven, and David G. Wagner, eds. 1992. Postmodernism and Social
Theory. Oxford, UK: Blackwell.
Sherraden, Michael. 1991. Assets and the Poor: A New American Welfare
Policy. Armonk, NY: M. E. Sharpe.
Shibutani, Tamotsu. 1955. Reference Groups as Perspectives. American
Journal of Sociology 60 (May): 562-69.
Shotola, Robert W. 1992. Small Groups. In Encyclopedia of Sociology, ed. E.
Borgatta and M. Borgatta. New York: Macmillan.
Simmel, Georg. 1956. Conflict and the Web of Group Affiliations, trans. K.
Wolf. New York: Free Press.
Silberman, Charles E. 1971. Crisis in the Classroom: The Remaking of
American Education. New York: Vintage.
Singer, Milton. 1968. Culture: The Concept of Culture, In International
Encyclopedia of the Social Sciences. New York: Macmillan.
Singleton, Royce, and Jonathan H. Turner. 1975. Racism: White Oppression
of Blacks in America. Pp. 130-60 in Understanding Social Problems, ed.
D. Zimmerman and L. Weider. New York: Praeger.
Sjoberg, Gideon. 1960. The Preindustrial City. New York: Free Press.
Skocpol, Theda. 1979. States and Social Revolutions. New York: Cambridge
University Press.
Smelser, Neil J. 1963. Theory of Collective Behavior. New York: Free Press.

Bibliografija

499

Smircich, Linda. 1983. Concepts of Culture and Organizational Analysis.

Administrative Science Quarterly 28: 339-58.
Smith, Adam. 1776 [1937], An Inquiry into the Nature and Causes of the
Wealth of Nations. New York: The Modern Library.
Smith, Kevin B. 1985. 1 Made It Because of Me: Beliefs About the Causes of
Wealth and Poverty. Sociological Spectrum 5: 17-29.
Snow, David A., and Robert D. Benford. 1988. Ideology, Frame Resonance,
and Participant Mobilization. International Social Movement Research
I: 197-217.
Snow, David A., Louis A. Zurcher, and Sheldon Ekland-Olson. 1980. Social
Networks and Social Movements: A Microstructural Approach to
Differential Recruitment. American Sociological Review 45: 787-801.
Sorokin, Pitirim. 1937. Social and Culteral Dynamics, 4 volumes. New York:
American Book.
Spectorsky, A. C. The Exurbanites. Philadelphia, PA: Lippincott.
Spencer, Baldwin, and F. J. Gillian. 1899. The Native Tribes of Central
Australia. 2d ed. London: Macmillan.
Spencer, Herbert. 1850 [1872]. Social Statics. New York: D. Appleton.
--- 1862. First Principles. New York: D. Appleton.
1894-1896. The Principles of Sociology, 3 volumes. New York: AppletonCentury.
1864-1867 [1887]. The Principles of Biology, 2 vols. New York: D.
Appleton.
1873. The Study of Sociology. London: Kegan Paul.

1873-1934. Descriptive Sociology: Groups of Sociological Facts. 16

columes published by various publishers.

--- 1874-1896 [1898], The Principles of Sociology, 3 vols. New York: D.

Appleton.
Stapnski, Helene. 1998. Lets Talk Dirty. Amerrican Demographics 20: 5056.
Stark, Rodney, and W. S. Bainbridge. 1980. Secularizations, Revival and Cult
Formation. Annual Review of Social Sciences of Religion 4: 85-119.
Stark, Rodney. 1981. Must All Religions Be Supernatural? In The Social
Impact of New Religious Movements, ed. by B. Wilson. New York: Rose of
Sharon Press.
1992. Sociology, 4th ed. Belmont, CA: Wadsworth.
Statistical Abstracts of The United States, 2003. Washington, D.C.: U.S.
Government Printing Office.
Steinberg, Jacques. 2002. The Gatekeepers: Inside The Admissions Process of a
Premier College. New York: Viking Press.

500

Sociologija

Stephan, H. 1983. Evolutionary Trends in Limbic Structures. Neuroscience

and Biobehavioral Reviews 7: 367-74.
Stephan, H. and O. J. Andy. 1969. Quantitative Comparative Neuroanatomy
of Primates. Annals of New York Academy of Science 167: 370-87.
Stryker, Sheldon. 1980. Symbolic Interaction: A Social Structural View. Menlo
Park, CA: Benjamin-Cummings.
Sullivan, Harry Stack. 1953. The Interpersonal Theory of Psychiatry. New
York: W W. Norton.
Sumner, William Graham and Albert Galloway Keller. 1927. The Science of
Society, 4 volumes. New Haven, CT: Yale University Press.
Sutherland, Edwin H. 1924. Criminology. Philadelphia: J. B. Lippincott.
1939. Principles of Criminology. Philadelphia: J. B. Lippincott.
Sutherland, Edwin D and Donald R. Cressey. 1986. Principles of Crimi
nology. Philadelphia: J. B. Lippincott.
Swanson, Guy. 1960. The Birth of the Gods. Ann Arbor. University of
Michigan Press.
Tilly, Charles. 1978. From Mobilization to Revolution. Reading, MA: AddisonWesley.
2004. Terror, Terrorism, and Terrorists. Sociological Theory 22: 5-13.
Time Almanac. 2002. Boston: Information Please.
Tooby, John and Leda Cosmides. 1989. Evolutionary Psychology and the
Generation of Culture. Ethology and Sociobiology 10: 29-49.
Tumin, Melvin M. 1953. Some Principles of Stratification: A Critical
Analysis. American Sociological Review 18: 387-93.

1967. Social Stratification: The Forms and Functions of Inequality.

Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.

Turk, Austin T. 1969. Criminality and Legal Order. Chicago: Rand McNally.
Turner, Jonathan H. 1972. Patterns of Social Organization: A Survey of Social
Institutions. New York: McGraw-Hill.
1976. American Society: Problems of Structure. New York: Harper and
Row.
1977. Social Problems in America: The Structural and Cultural Basis. New
York: Harper and Row.
--- 1981. Emile Durkheims Theory of Integration in Differentiated Social
Systems. Pacific Sociological Review 24 (4): 187-208.
1983. Theoretical Strategies for Linking Micro and Macro Processes:
An Evaluation of Seven Approaches. Western Sociological Review 14 (1):
4-15.

Bibliografija

501

1984a. Societal Stratification: A Theoretical Analysis. New York; Colombia

University Press.
1984b. Durkheims and Spencers Principles of Social Organization.
Sociological Perspectives 27: 21-32.
1985a. In Defense of Positivism. Sociological Theory 3 (Fall): 24-30.
1985b. Herbert Spencer: A Renewed Appreciation. Newbury Park, CA:
Sage.
1985c. Sociology: The Science of Human Organization. Chicago: NelsonHall.
--- 1986a. The Mechanics of Social Interaction. Sociological Theory 4: 95105.
1986b. Toward a Unified Theory of Ethnic Antagonism: Preliminary
Synthesis of Three Macro Models. Sociological Forum 1 (Summer): 40327.
1988. A Theory of Social Interaction. Stanford, CA: Stanford University
Press.
1990. Durkheims Theory of Social Organization. Social Forces 68:
1-15.
1991. The Structure of Sociological Theory. 5th ed. Belmont, CA: Wads
worth.
1993a. Inequality and Poverty. In Social Problems, ed. George Ritzer
and Craig Calhoun. New York: McGraw-Hill.
1993b. Classical Sociology Theory: A Positivistic Interpretation. Chicago:
Nelson-Hall.
1995. Macrodynamics: Toward a Theory on the Organization of Human
Populations. New Brunswick, NJ: Rutgers University Press.
1997. The Institutional Order. New York and London: Longman.
1999. Toward a General Sociological Theory of Emotions. Journal for
the Theory of Social Behaviour 29: 109-62.

2000. On the Origins of Human Emotions. Stanford, CA: Stanford

University Press.
2001 .Social Engineering: Is This Really as Bad as It Sounds? Sociological
Practice 6:1-10.

2002. Face-to-Face: Toward a Sociological Theory of Interpersonal

Behavior. Stanford, CA: Stanford University Press.

2003. Human Institutions: A Theory of Societal Evolution. Boulder, CO:

Rowman and Littlefied.
2003. Human Institutions: A Theory of Societal Evolution. Boulder, CO:
Rowman and Littlefied.

502

Sociologija

2003. The Structure of Sociological Theory, 7/e. Belmont, CA:

Wadsworth.

Turner, Jonathan H. and Pedro Payne. 2002. Power, Politics and African
Americans. Sociological Views on Political Participation in the 21st
Century. Edited by Betty A. Dobratz, Timothy Buzzell, and Lisa Waldner.
New York: JAI Press.
Turner, Jonathan H. and Royce R. Singleton. 1978. A Theory of Ethnic
Oppression. Social Forces. 56:1001-08.
Turner, Jonathan H., and Alexandra Maryanski. 1979. Functionalism. Menlo
Park, CA: Benjamin-Cummings.
Turner, Jonathan H., and Charles E. Starnes. 1976. Inequality: Privilege and
Poverty in America. Santa Monica, CA: Goodyear.
Turner, Jonathan H., and David Musick. 1985. American Dilemmas. New
York: Columbia University Press.
Turner, Jonathan H., and Edna Bonacich. 1980.Toward a Composite Theory
of Middleman Minorities. Ethnicity 7: 144-58.
Turner, Jonathan H and Peter Molnar. 1993. Selection Processes and
the Evolution of Emotions in Humans. Biology and Culture (in
preparation).
Turner, Jonathan H., Leonard Beeghley, and Charles Powers. 1989. The
Emergence of Sociological Theory. Belmont, CA: Wadsworth.
Turner, Jonathan J., Leonard Beeghley, and Charles Powers. 2002. The
Emergence of Sociological Theory. Belmont, CA: Wadsworth.
Turner, Jonathan H., Royce Singleton, and David Musick. 1984. Oppression:
A Socio-history of Black-White Relations in America. Chicago: NelsonHall.
Turner, Ralph H. 1962. Role-Taking versus Conformity. In Human
Behavior and Social Processes, ed. A. Rose. Boston: Houghton Mifflin.
1968. Social Roles: Sociological Aspects. International Encyclopedia of
the Social Sciences. New York: Macmillan.
1978. The Role and the Person. American Journal of Sociology 84:
1-23.
1980. Strategy for Developing an Integrated Role Theory. Humboldt
Journal of Social Relations 7: 123-39.
Turner, Ralph H. and Lewis Killian. 1978. Collective Behavior. Englewood
Cliffs, NJ: Prentice-Hall.
Turner, Ralph H., and Lewis M. Killian. 1987. Collective Behavior. 3d ed.
Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
Turner, Stephen Park, and Jonathan H. Turner." 1990. The Impossible Science:
An Institutional History of American Sociology. Newbury Park, CA: Sage.

Bibliografija

503

U.S. Bureau of the Census. 1983, 1991. Current Population Reports.

Washington, DC: U. S. Government Printing Office.
U.S. Bureau of the Census. 2002. The Asian Population 2000. Washington,
D.C.: U.S. Bureau of Census.
U.S. Bureau of the Census. 2003. Current Population Reports. Washington
D.C.: U.S. Government Printing Office.
U.S. Bureau of the Census. 2003. Populational Characteristics. Washington
D.C.: U.S. Government Printing.
U.S. Bureau of the Census. 2005. World Population Clock, www.census.gov/
main/www/popclock.html.
U.S. Department of Labor. 2003. Women in the Labor Force. Washington
D.C.: U.S. Government Printing Office.
U.S. Department. 2002. Office of the Coordinator of Counterterrorism.
Patterns of Global Terrorism.
U.S. State Department. 2000. Office of the Coordinator of Counterterrorism.
Patterns of Global Terrorism.
U.S. State Department. 2001. Office of the Coordinator of Counterterrorism.
Patterns of Global Terrorism.
U.S. Womens Bureau and National Committee on Pay Equality. 2003.
Washington, D.C.: U.S. Government Printing Office.
United Nations, 1991. World Trends in Population. New York: United Nations
Publishing.
United Nations. 1996. The Worlds Women 1995: Trends and Statistics. New
York: U. N. Publications.
United Nations. 2000. Human Development Report 2000. New York: Oxford
University Press.
United Nations. 2002. Human Development Report 2002. New York: Oxford
University Press.
United Nations Yearbook. 1978. World Population Trends. New York: United
Nations.
United Nations Yearbook. 2000. World Population Yearbook. New York:
United Nations.
Van Ausdale,Debra and Joe R. Feagin. 2001. The First R: How Children Learn
Race and Racism. Boulder, CO: Rowman and Littlefield.
Van den Berghe. 1981. The Ethnic Phenomenon. New York: Elserier.
1991. Once More with Feeling: Genes, Mind and Culture. Behavioral
and Brain Sciences. 14: 317-318.
Wallace, Anthony F. C. 1966. Religion: An Anthropological View. New York:
Random House.

504

Sociologija

Wallerstein, Immanuel M. 1974. The Modern World System: Capitalist

Agriculture and the Origins of the European World Economy in the Six
teenth Century. New York: Academic Press.
Ward, Lester. 1883. Dynamic Sociology. New York: D. Appleton.
Weber, Max. 1904 [1949]. The Methodology of the Social Sciences. New York:
Free Press.
1904-5 [1958]. The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism. New
York: Scribners.
1905. The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism. New York: Free
Press.
1922/1978. Economy and Society: An Outline of Interpretive Sociology, ed.
G. Roth and C. Wittich. Berkeley: University of California Press.
Webster, Murray Jr., and Martha Foschi. 1988. Status Generalization: New
Theory and Research. Stanford, CA: Stanford University Press.
Westerly, William A. 1956. Secrecy and The Police. Social Forces 37: 25457.
White, Lynn K., and Alan Booth. 1985. The Quality and Stability of
Remarriages. American Sociological Review 50: 689-98.
White, Lynn K., and John N. Edwards. 1990. Emptying the Nest and Parental
Well-Being. American Sociological Review 55: 235-42.
Whyte, William Foote. 1989. Advancing Scientific Knowledge through
Participatory Action Research. Sociological Forum 4: 367-86.
Whyte, William Foote, and Kathleen King Whyte. 1984. Learning from the
Field: A Guide from Experience. Beverly Hills, CA: Sage.
Whyte, William H. 1957. The Organization Man. Gonden City: New York.
Wilford, John Noble. 1981. Nine Percent of Everyone Who Ever Lived is
Alone Now." New York Times, October 6: 13.
Williams, Jr., Robin M. 1970. American Society: A Sociological Interpretation.
New York: Knopf.
Wilson, William J. 1987. The Truly Disadvantaged. Chicago: University of
Chicago Press.
Wirth, Louis. 1938. Urbanism as a Way of Life." American Journal of So
ciology 44: 8-20.
Wolff, Edward N. 1987. Estimates of Household Inequality in the United
States. Review of Income and Wealth 33: 231-42.
World Bank. 2000. Global Poverty Report (July). New York: World Bank
Publication.
Zald, Meyer N., and John D. McCarthy, eds. 1979. The Dynamics of Social
Movements. Cambridge, MA: Winthrop.
Zimbardo, Philip. 1972. Pathology of Imprisionment. Society 9: 4-8.

INDEKS

A
Adams, Dejn 47-49,66
humanost 66
Agrarna drutva 25,136
diferencijacija elita 25
hortikultura i privreda 333
novi institucionalni sistem 26
Analiza 65,69
Antropologija i sociologija 51
Apsolutno siromatvo 455,465

B
Bihevioralne sklonosti i ljudska
biologija 98
drutvenost 99
pol i ponaanje 98
racionalnost 100
reciprocitet 99
usmerenost na emocije 100
usmerenost na lice 100
Biologija
bioloke sklonosti 159

Blumer, Herbert 46
Burdije, Pjer 277-278,292

ikaka kola 75,256

Hal Haus 47
i urbana ekologija 256

D
Deca odrasla u divljini 159
Dejvis-Murova hipoteza 271
Demografija 467-468,475
Demokratija 355,369,371
Devijantnost 32,112,193-199,357,
448
interakcionistiki pristup 195
teorija konflikta 195
teorija strukturalnog naprezanja
194
Diferencirana drutva 34
Difuzne statusne karakteristike 227
Dirkem, Emil 39-41,49,53,55,68,
72-73,109,186,194

Indeks

506
i fukcionalistika teorija 72
i izgradnja boljeg drutva 40
Diskriminacija 66,76,140,295-297,
300-304,306-308,312-314,
325,416
etnika diskriminacija u Americi
304
institucionalizovana 307
Doba razuma 55
Dramaturgija 151
Drutvena interakcija 147
drutveni poredak 156
preuzimanje uloga 148
referentne grupe 155
socijalna dramaturgija 150
uloge 153
Drutvena kontrola
makro sile 188
mikro sile 190
Drutvena patologija 32
Drutvena struktura 123
dimenzije 129
elementi 124
mree poloaja 129
poloaji 124
statusni skupovi 125
uloge 125
kategorijalne strukture 133
tipovi drutvenih struktura 131
Drutvene organizacije 83
Drutvene organizacije (bioloki
parametri) 90
bipedalnost 95
dominacija ula vida 90
razvoj mozga 92
Drutvene promene 42-43,54,421
Drutveni inenjering 68
Drutveni pokreti 421
i promene 429
kolektivno ponaanje 426
teorijski pristupi 426
nastanak 422-423
uee 424

drutvene mree 424

porast nezadovoljstva 424
Drutveni poredak 186
snage nereda 187
diferencijacija 187
nejednakost 188
veliina populacije 187
Drutvo 135
meudrutveni sistemi 137
tipovi
agrarna drutva 136
hortikulturna drutva 136
industrijska drutva 136
postindustrijska drutva 136
Du Bojs, Vilijam, E. B., 48
Dvostruka deprivacija 455

E
Ecioni, Amitaj 236
Ekoloke teorije 74
ekologija organizacija 238
urbana ekologija 256
Ekonomija i sociologija 50
Ekonomija (privreda) 49-50,79,
340,398
amerika 343
osnovni elementi 331
kapital 332
preduzetnitvo 332
rad 332
tehnologija 332
tipovi privrednih sistema 333
Eksperiment 63,218-220
Emocije 64,93-97,100-102,143144,162-163,165-167,
170-171,173,178-184,205,
210,212-214,217,223-226,
427-428
Emocionalni razvoj 164
Engels, Fridrih 41
Epigeneza 86
Erikson, Erik 175
Et cetera (princip) 152

Indeks
Etnicitet 294,295,313-314,382
Etnika stratifikacija 294
dinamika 297
prepoznatljivost etnike popula
cije 298
sredstva etnikih populacija 298
stepen i oblici diskriminacije 299
stepen pretnje 300
uverenja i predrasude 301
Etnocentrizam 119,121-122
Etnometode 157
Evolucija 38,73,86,236,337
primati 27,88,90,102
prirodna selekcija 74
Evoluciona psihologija 74
Evolucione teorije 74,81

F
Feministiki pokret 325
Fenomenologija 113
Fenotip 86
Funkcionalizam 39,53
i diferencijacija 73
i objanjenje religije 388
i razvoj birokratije 235
i rodna stratifikacija 317
stratifikaciona teorija 271
teorija anomije 194
vrednosti i regulacija 109

G
Galileo, Galilej 57
Genetski kodovi i determinizam 86
Genocid 299,304
Genotip 86
Gidings, Frenklin 46
Globalizacija 22,77-78,120,342,
419,449,453,455,480
i formalne organizacije 244
i gradski trendovi 262
i multinacionalne kompanije 247
i naruavanje ekologije 479

507
i nejednakost u svetu 455
nivo 455
trendovi 457
i privredni rast 463
i tehnoloke inovacije 451
i trite 452
Gofman, Erving 131,151,153,156158,203,205-207,215
kategorizacija 207
okviri 207
susreti 204
Gradovi 251,255,257,259-260,
262-264
Gradski trendovi 262
megagradovi i svetski gradovi 262
ponovno naseljavanje gradskog
jezgra 262
Grupe 132-133,135
dinamika 231
kao agensi socijalizacije 179
klike 232
primarne 232

H
Hal Haus 47
Harvardski univerzitet 47
Hijerarhija nauka (Kont) 33
Hiperdiferencijacija 341,350
Hiperracionalnost 247,341
Hipoteze (postavljanje) 62
Hobs, Tomas 188-189
Holandija 362,456
Hominidi 372
Hortikultura 23,333,349
Humana ekologija 75
Humanizam i sociologija 68

I
Identitet 162
Ideologija 57,66,110,115,173,189,
229,319,325-326,332,352,378,
438,443,447-448,450,453

508
Industrijalizacija 253-254,335,350,
379,469
i urbanizacija 253
Industrijsko drutvo 136,359
Institucije 141,145,181,329
Institucionalni sistemi 135,329
Integrisano drutvo (Kont) 34
Interakcija 147
teorija rituala 427
Interakcionistike teorije 81,319,
323,426
dinamika obrazovanja 405
igranje razliitih uloga 162
i norme 111
rodna stratifikacija 319
Internet 181,230
Ispiranje mozga 169
Istorija i sociologija 51

J
Jejl univerzitet 46
Jezik
govor tela 91
i simboliki kodovi 107
razvoj kod homida 92

K
Kanzi (upotreba jezika) 92
Kapital 263,269,277-279,292-293,
303,332-343,349-350,454455,460-465
ekonomski 277
kulturni 277,293
simboliki 279
socijalni 277-278
Kastinski sistem 268,292
Kategorijalne jedinice 134
Kategorizacija 207,217
Keler, Albert Galovej 46
Klike 226
Klinika sociologija 68
Kolektivno nasilje u drutvima 434

Indeks
Kolumbijski univerzitet 46
Kont, Ogist 31-32,38,53,55,68,73
hijerarhija nauka 33
i nauni metod 32
zakon tri faze 32
Kontrolna grupa 63
Korporativne jedinice 131,138,145,

201

Kritika teorija (teoretiari) 55,77

Kuli, arls Horton 150,170
Kultura
i bioloka evolucija 21
i mediji 119
i mo na pojedincima 143
i osoba 115
i varijacije 116
kao sistem simbola 104
materijalna 105
ogranienja 115
poetak 22
simboli i drutvo 105
Kulturna ekspanzija i promena 403

L
Lenski, Gerhard 272
Limbiki sistem 97
Lok, Don 159

LJ
Ljudska drutva
osnovna obeleja sloenih druta
va 25
Ljudska priroda 96
biologija i bihevioralne sklonosti
99
drutvenost 99
pol i ponaanje 95
racionalnost 100
reciprocitet 99
usmerenost na emocije 100
usmerenost na lice 100

Indeks
M
Maltus, Tomas, R., 457
Marks, Karl 41,53,55-57,66,68,73,
75,269-270,293,344,393,424
dijalog sa Veberom 42
klasna stratifikacija 269
buroazija 269
proletarijat 269
sukob interesa 269
organizacione protivrenosti 41
teorija konflikta 41
Martino, Harijet 35-36,39,47,49,
53,66
Mediji 77,181,479
i postmodernistike teorije 77
i socijalizacija 181
Meudrutveni sistemi 137,146
Mekdonaldizacija 247
Merton, Robert, K., 194
Mid, Dord Herbert 45,147,150,
155,158
govor tela 46
simboliki interakcionizam 46
uopteni drugi 56
Mikro-makro veze 156
Mo
osnova
materijalni podsticaji 353
osnove
administracija 353
prinuda 352
simboli 352
Monteskje, ari 36

N
Narodna metoda (Folk Methods)
152
Nauna sociologija 68
Nauni metod 59
Nauka 58,60
ciljevi 60
jedinstvenost 59

509
nauni metod 59
Neandertalac 22
Nejednakost po glavi stanovnika
456
Norme 111
institucionalne 112

o
Oblici govora 205
Obrazovanje 26,44,108-109,115,
131,135-136,138,140,174,
182,189,197,205,237,245,
267,272,276-277,290,295,
297,307-308,313,329,332,
336,338,356-357,360,379,
398,401-413,415,417-418,
455,461,464,475
dinamika 402
funkcionalistiko tumaenje 402
interakcionistiko gledite 405
teorije konflikta 404
formalno 401
struktura obazovnog sistema 406
u Americi 408
Ouvanje kulture 402
Okviri (Erving Gofnam) 207
Organizacije 133
birokratija 234
ekologija 238
formalne 236
MaksVeber 235
Parkinsonov zakon 243
promene u strukturi 244
hiperracionalnost 247
pritisci globalizacije 245
tehnoloki pritisci 245
unutranja dinamika 240
dunost i vlast 241
kontrola i autoritet 242
neformalni sistem 240
organizaciona kultura 242
vlast i kontrola 241
Otuenje i posao 244

Indeks

510

P
Parkinsonov zakon 243
Piterov princip 244
Podaci (prikupljanje) 49
Pol i ponaanje 98
Politika nauka i sociologija 50
Poljoprivreda i urbanizacija 251
Poloaji (druteni) 124
statusni poloaj 124
statusni skup 125
Populacija i ekologija 467
demografska tranzicija 469
ekologija i okruenje 475
karakteristike populacije 472
kretanje populacije 474
naruavanje ekosistema 476
procesi ekosistema 475
Postindustrijsko drutvo 28,73,136,
237,276,287,336,360,375,
454,460,478
privreda: pregled 342
trendovi 349
hiperdiferencijacija 341
hiperracionalizacija 341
proizvodnja usluga 338
irenje trita 339
Postmoderne teorije 77
kultura i mediji 119
Pragmatizam 45
Predrasude 60,101,121,256-257,
296-297,303-304,310,313,
416
Primati 27,88,90,102
drutvena organizacija kod maj
muna 89
evolucija 87
Primenjena sociologija 68
Prirodna selekcija 73-74,81-82,8587,91-93,98-99,103,315
Pristrasno uenje 101
Proletarijat 269,270
Promene i socijalizacija 167

Prosvetiteljstvo 36-37,53
Psihologija i sociologija 50

R
Racionalna birokratija 354,377
Racionalnost 93-94,100-101,109,
341,357
Rad 332
Rana industrijalizacija 460
Rasa 295
kao drutvena konstrukcija 295
Raspodela prihoda 283
Reciprocitet i modani sistem 99
Referentne grupe 155-156,228-230
Religija 388
osnovni elementi 389
rituali 390
struktura kulta 390
sveto i profano 389
verovanje i vrednosti 390
razvoj 390
teorija konflikta 393
u Americi 394
drutvene odlike 398
ekologija 395
istorija 394
religioznost 397
sukobi 397
Revolucija, rat i terorizam 434
graanski rat 435,438
kolektivno nasilje 434
rat 440
istorija 440
moderno ratovanje 442
revolucije 436
Ricer, Dord 247,341
Rituali 390
ritualizam (u organizacijama)
244
Rodna stratifikacija 315,322,327
opti model 320
teorijska tumaenja 317
funkcionalizam 319

Indeks
interakcionizam 319
sociobiologija 317
teorije konflikta 318
u Americi 322
ciklus sitema rodne stratifikacije
322
feministiki pokret 325
Rokfeler, Don, D., 44

s
Sedelaka drutva (nain ivota)
250,334
Sen-Simon, Anri 37
Simboliki interakcionizam 46,55
Sistemi simbola 106
jezik 106
norme 111
tehnologije 107
uverenja 110
vrednosti 107
zalihe znanja 113
Sistem otvorenih klasa 268
Skupljaka i drutva lovaca 135
promene u nainu stanovanja 136
Smit, Adam 188
Socijaldarvinizam 39
Socijalizacija 159
agensi 178
grupe 179
mediji 181
organizacije 179
pojedinci 178
zajednica 180
agesi
institucionalne sfere 181
i drutvo 161
i promena 182
proces 164
u zrelom dobu 174
Socijalna psihologija 50
Socijalni rad i sociologija 52
Sociogram
izrada 228

511
Sociologija 29
i antropologija 51
i ekonomija 50
i istorija 51
i politika nauka 50
i prosvetiteljstvo 36
i psihologija 50
i socijalni rad 52
poreklo i priroda 31
rana amerika tradicija 44
ikaka kola 46
Herbert Mid 65
Socioloki metod 62
analiza 65
graa 62
istorijsko istraivanje 65
posmatranje 64
Sopstvo 149,154,168,183,191,212
i identitet 212
i lini prostor 215
Sorokin, Pitirim 47
Spenser, Herbert 38,53,55-56,58,
72
deskriptivna sociologija 38
funkcionalizam 39
Objedinjena filozofija 38
Sposobnosti neophodnih za uestvo
vanje u drutvu 160
emocije 162
identitet 162
kulturne smernice 161
motivi 161
samopoimanje 161
Sredstva za proizvodnju (Marks) 56
Srodstvo 372
avunkulokalno pravilo 375
bilateralno poreklo 374
istorijski trendovi 376
klan 377
matrilinearno poreklo 374
nelokalno pravilo 375
nuklearna porodica 375
patrilinearno poreklo 374

Indeks

512
poliandrija 375
poligamija 375
poliginija 375
porodina loza 377
pravila braka 374
pravila podele poslova 375
pravila porekla 374
pravila porodine vlasti 376
pravila veliine 375
u Americi 379
nasilje u porodici 383
osnovna struktura 379
razvod 381
romantina ljubav i brak 379
samohrani roditelji 382
sindrom praznog gnezda 383
zabrana incesta 377
Stratifikacioni sistemi 134
analiza 268
evolucionistike teorije 272
funkcionalistika teorija 271
KarlMarks 269
MaksVeber 270
klasni sistem 273
Burdijeova analiza distinkcije
277
u Americi 281
Suburbanizacija 257-258,264,336
Susreti 203
kategorizacija 207
neusmereni 214
usmereni
demografija i ekologija 213
emocije 210
govor tela 209
linost, kultura i drutvena struk
tura 213
oblici govora 204
okviri 207
oprema 212
rituali 204
sopstvo i identitet 212
uloge 211

Svetski sistem 141-142,462,465

impanze 21,85,92-93,95

T
Tehnologija 332
i globalizacija 77
Teorija anomije (Robert Merton)
200

Teorija diferencijalne asocijacije 196

Teorija etiketiranja (obeleavanja,
oznaavanja - labeling theory) 196
teorija konflikta 41, 53,56,75,186,
269,318-319,396
i devijantnost 195
ipotkulture 118
i religija 393
i rodna stratifikacija 318
i shvatanje porodice 378
sukob interesa 293
vlast i konflikt 241
Teorija kontrole 197,200
Teorija konvergencije 426,433
Teorija novonastalih normi 426
Teorija prenosa ili prelaznosti (con
tagion theory) 426
Teorija racionalnog izbora 79
Teorije modernizacije 461
Terorizam
vidi: revolucije, rat 434
Toro, Henri Dejvid 155

U
Uloge (drutvene) 125
skupovi uloga 127
sukob uloga 128
Uopteni drugi 56
Upravljanje utiscima (impressionmanagement) 151

Indeks
Uska grla 231
Utilitarne teorije 81
Uverenja 110
empirijska uverenja 110

V
Veber, Maks 42,54,56-57,60,75,
235,270,273,377,398
birokratija 235
nauna sociologija, sumnje 57
teorija konflikta 269
teorija stratifikacije 270
vrednosna neutralnost 56
Virt, Luis 256
Virtuelne grupe 230
Vlada 370
drava 354
osnove moi 352
totalitarizam 354
tendencije u organizaciji 356
birokratizacija 357
centralizacija 357
demokratizacija 359
smanjenje represije 359
znaaj zakona 358
u Americi 360
glasanje 366
nedoumice 363
pluralizam 363
poreska politika 362
rast 361
struktura 361
Vlast 241
i kontrola 242
vlast i konflikt 241
Vostvo 223
harizmatski voa 271
socioemocionalne voe 224
voe zadatka 223
Vord, Lester, F., 47

513

z
Zajednice 24-26,64,74,78,99,103,
133,135,137-138,141-143,
145,179-181,185,188,193,
201,216,221,234,250-251,
256,258-259,263-264,299,
310,329,331,334-335,373377,386,390-391,409-410,
422,440,449,467
i drutvena kontrola 193
ipromene 181
istorija nastanka 250
Zakon komplementarne opozicije
448
Zakon tri faze (Kont) 32
Zalihe znanja 113,122
Zimbardo, Filip 220