Za izdavaa: N i k o l a Jankovi

Glavni urednik: d r D u a n Marinkovi

Lektura i k o r e k t u r a : P r e d r a g Raji
Dizajn korica: M e d i t e r r a n Publishing
Tehniko ureenje: Mediterran Publishing
F o t o g r a f i j a n a n a s l o v n o j s t r a n i : T o m a s Ekins,
as iz hirurgije,

J a f f e r s o n M e d i c a l College, Filadelfija

C o p y r i g h t All Rights R e s e r v e d b y Presses U n i v e r s i t a i r e s D e France.

C o p y r i g h t za s r p s k o i z d a n j e M e d i t e r r a n P u b l i s h i n g 2009.

CIP - KaTajioru3auiija y ny6Kaunjn

5n6iinoTeKa MaTuqe cpncxe, Novi Sad
316:61
167/168:61
<J>yKO, Mwiiien
Raanje klinike: arheologija medicinskog opaanja /
Miel Fuko: sa francuskog prevela Olja Petroni. Novi Sad: Mediterran Publishing, 2009 (Novi Sad: Art print). 238 Str.; 21cm. - (Biblioteka Brodel; knj. 3)
Prevod dela:
Naissance de la clinique / by Michel Foucault. Tira 1.000.Bibliografija.
ISBN 978-86-86689-35-1
a) CouMononija MCAHUHIIC
6) Me/tmurna ((f>mi030(jinja)
COBISS.SR-ID 243246087

t a m p a : A r t Print, N o v i Sad
Mediterran Publishing
Nikole Paia 2 4
21000 Novi Sad
tel: +381.21.661.20.90 fax: + 3 8 1 . 2 1 . 6 6 1 . 3 7 . 6 5
www.mediterran.rs
e-mail: mediterran@neobee.net

Nijedan deo ove knjige ne srne biti reprodukovan, analogno ili digitalno,
bez doputenja autora i izdavaa.

Miel Fuko

RAAN)E
KLINIKE
Arheologija

medicinskog

opaanja

SA FRANCUSKOG PREVELA:
OLJA

PETRONI

MEDI
TERRAN
PUBUSHINC
Novi Sad
2009.

Naslov originala:
NAISSANCE DE LA CLINIQUE:
Archologie de la perception mdicale
by
Michel Foucault
Presses Universitaires De France
6 avenue Reille
75685 Paris Cedex 14
France

SADRAJ

Predgovor

9
PRVO

POGLAVLJE

Prostori i klase

21
DRUGO

POGLAVLJE

Politika svest

41
TREE

POGLAVLJE

Slobodno polje
1. Dovoenje u pitanje bolnikih struktura
2. Pravo na bavljenje medicinom i poduavanje
ETVRTO

57
58
64

POGLAVLJE

Starost klinike

73
PETO

POGLAVLJE

Lekcija o bolnicama

83

1. Mere od 14. frimera godine III

2. Reforme i rasprave u godini V i godini VI
3. Kabanijeva intervencija i reorganizacija iz godine XI
ESTO

89
92
98

POGLAVLJE

Znaci i sluajevi
1. Simptomi sainjavaju prvobitni sloj,
neodvojivo oznaiteljski i oznaeni

107
110
110

2. Intervencija svesti preobraava simptom u znak

3. Bie bolesti je u potpunosti iskazivo
u svojoj istinitosti
SEDMO
r

112
114

POGLAVLJE

ideti, znati

127
OSMO

POGLAVLJE

>ecite nekoliko leeva

DEVETO

145
POGLAVLJE

Jevidljivo vidljivo

171

1. Naelo
2. Naelo
3. Naelo
4. Naelo
5. Naelo

171
172
172
173
174

optenja tkiva
nepromoivosti tkiva
prodiranja poput svrdla
specifinosti naina napada na tkivo
promene promene
DESETO

POGLAVLJE

Japad groznica

197

Zakljuak

219

ibliografija

225

Predgovor
U ovoj knjizi re je o prostoru, jeziku i smrti; re je o pogledu.
Sredinom XVIII veka Pom (Pomme) je leio i izleio jednu histerinu enu tako to joj je prepisao da se kupa od 10 do 12
sati dnevno, tokom itavih deset meseci". Na kraju ove kure protiv
isuivanja nervnog sistema i vruice koja ga je podsticala Pom je
video opnaste estice sline komadiima vlanog pergamenta...
kako se lagano otkidaju i svakodnevno izbacuju sa urinom, a desni
mokraovod obnavlja sluzokou i itavu je izbacuje istim putem".
Isto je bilo i sa crevima, koja su, drugom prilikom, obnovila svoju
unutranju opnu, te smo je videli kako izlazi kroz rektum. Jednjak,
dunik i jezik takoe su obnovili sluzokou; bolesnica nam je izbacila razne komadie, bilo povraanjem, bilo iskaljavanjem". 1
A evo kako je, manje od stotinu godina kasnije, jedan lekar
video anatomsku leziju na mozgu i njegovim opnama; re je o
lanim membranama" koje se esto sreu kod ljudi koji pate od
hroninog meningitisa": Njihova spoljna povrina na onoj strani tvrde modanice koja je okrenuta pauinastoj modanici prirasla je za tu stranu, ponekad veoma labavo, tako da se moe lako
odvojiti, a ponekad vrsto i snano, tako da ih je u tom sluaju
veoma teko razdvojiti. Njihova unutranja povrina samo se dodiruje sa pauinastom modanicom, sa kojom nije povezana ni na
koji nain... Lane membrane su esto providne, naroito kada su
veoma tanke; ali obino su beliaste, sivkaste, crvenkaste, a neto
rede ukaste, smekaste i crnkaste. Ta materija esto moe biti
razliitih nijansi u razliitim delovima iste membrane. Debljina
1 P. P o m m e , Trait des affections
60-65.

vaporeuses

des deux sexes, 4. izd, Lion, 1769, t. I, str.

Raanje klinike

10

ovih sluajnih tvorevina mnogo varira; ponekad su tako fine da

bi se mogle uporediti sa paukovom mreom... Lane membrane
takoe mogu biti veoma razliitog sastava: one tanke su kourave, sline belanevinastoj opni jajeta i bez razluive strukture. Na
povrini nekih drugih esto se mogu videti tragovi krvnih sudova, crvenih i ukrtenih u raznim smerovima. One se esto mogu
svesti na listie naredane jedan na drugi, izmeu kojih su prilino
esto umetnuti ugruci manje ili vie bezbojne krvi." 2
Izmeu Pomovog teksta, koji je donosio poslednje oblike mitova iz nervne patologije, i Belovog (Bayle) teksta, koji je opisivao,
za vreme iz kojeg jo uvek nismo izali, lezije na mozgu kod cerebralne paralize, razlika je beskrajno mala i potpuna. Potpuna
za nas, poto svaka Belova re, u svojoj kvalitativnoj preciznosti,
vodi na pogled prema jednom neprestano vidljivom svetu, dok
nam prethodni tekst govori jezikom fantazama, bez opaajne podrke. Ali kakvo sutinsko iskustvo ta oigledna podela moe da
uspostavi s ovu stranu naih sigurnosti, tamo gde se one raaju
1 opravdavaju? Ko moe da nas uveri kako jedan lekar iz XVIII
veka nije video ono to je video, ve da je bilo dovoljno nekoliko
desetina godina da fantastini oblici nestanu i da kroz tako osloboeni prostor do oiju doe pravi odseak stvari?
Nije bilo psihoanalize" medicinske spoznaje, niti manje ili vie
spontanog prekida imaginarnih investicija; pozitivna" medicina
nije ona koja je nainila objektalni" izbor, koji napokon upuuje na samu objektivnost. Sve sile vizionarskog prostora kroz koji
komuniciraju lekari i bolesnici, fiziolozi i praktiari (napeti i pokidani nervi, velika suvoa, otvrdli i spaljeni organi, novo raanje
tela iz blagotvornog elementa sveine i vode) nisu nestale; pre e
biti da su premetene i kao zatvorene u osobenost bolesnika, u
onom podruju subjektivnih simptoma" koje za lekara vie ne
definie nain spoznaje, ve svet predmeta koje valja spoznati.
Fantastina veza znanja i patnje, koja ni izdaleka nije prekinuta,
obezbeuje se putem mnogo sloenijim od proste propustljivosti
imaginacije; prisustvo bolesti u telu, napetosti, opekotine, gluvi
svet utrobe, sva crna unutranjost tela koju zastiru dugi snovi bez
2 A. L. J. Bayle, Nouvelle

doctrine

des maladies mentaies, Pariz, 1825, str. 2 3 - 2 4 .

Predgovor

11

oiju, dakle sve je to istovremeno osporeno u svojoj objektivnosti

svedenim diskursom lekara i utemeljeno kao niz objekata za njegov pozitivni pogled. Oblici bola nisu otklonjeni u korist nekakve
neutralizovane spoznaje; oni su ponovo rasporeeni u prostoru u
kojem se ukrtaju tela i pogledi. O n o to se promenilo jeste nejasna konfiguracija u kojoj jezik pronalazi oslonac, o d n o s situacije i
poloaja izmeu onoga ko govori i onoga o emu se govori.
to se samog jezika tie, poev od kog trenutka, od koje semantike ili sintaksike promene moemo prepoznati da se pretvorio
u racionalni diskurs? Koja je odsudna linija, dakle, iscrtana izmeu opisa koji oslikava m e m b r a n e kao vlane pergamente" i onog
drugog, nita manje kvalitativnog, nita manje metaforinog, koji
ih vidi rairene preko modanih opni, kao belance od jajeta? Da li
Belovi beliasti" i crvenkasti" listii, u jednom naunom diskursu, imaju drugaiju vrednosti, veu postojanost i opredmeenost
od stvrdnutih komadia koje opisuju lekari iz XVIII veka? Neto
pomniji pogled, sporiji i utemeljeniji verbalni pregled, prefinjene
epitetske vrednosti, ponekad malo zamrene, zar to u medicinskom jeziku nije prosto umnoavanje stila koji je, jo od galenske
medicine, pred sivilo stvari i njihovih oblika prostro predele svojstava?
Da bi se primetila promena diskursa, kada do nje doe, mora
se, bez sumnje, preispitati i jo poneto osim tematskih sadraja
ili logikih modaliteta, i obratiti se onoj oblasti u kojoj stvari" i
rei" jo nisu razdvojene, u kojoj jo pripadaju jedne drugima,
na razini jezika, naina na koji se vidi i naina na koji se iskazuje.
Morae se preispitati prvobitna raspodela vidljivog i nevidljivog
u meri u kojoj je povezana sa podelom onoga to se iskazuje i
onoga to se preutkuje: onda e se pojaviti, u j e d n o m jedinom
obliku, artikulacija medicinskog jezika i njegovog objekta. Prava
prvenstva to se tie, njega svi nuno n a k n a d n o preispituju; ali
nesvrsishodno sagledavanje iz novog ugla zasluuje jedino govorna struktura opaenog, taj ispunjen prostor unutar kojeg jezik
dobija svoju zapreminu i svoju meru. Treba se smestiti i j e d n o m
za svagda odrati na nivou sutinske spacijalizacije i verbalizacije
patolokog, tamo gde se raa i sabira govorljiv pogled to ga lekar
sputa na otrovno srce stvari.

12

Raanje klinike

Moderna medicina je sama utvrdila da je njen datum roenja u

poslednjim godinama XVIII veka. Kad se poduhvati razmiljanja
0 sebi, ona poreklo svoje pozitivnosti poistoveuje sa povratkom,
izvan svake teorije, delotvornoj skromnosti opaenog. U stvari, taj
pretpostavljeni empirizam ne poiva na ponovnom otkriu apsolutnih vrednosti vidljivog, niti na odvanom naputanju sistema i
njihovih himera, ve na reorganizaciji tog oitog i tajnog prostora koji je bio otvoren kada se jedan hiljadugodinji pogled zaustavio na patnjama ljudi. Podmlaivanje medicinskog opaanja,
ivo osvetljavanje boja i stvari pod pogledom prvih kliniara ipak
nije mit; poetkom XIX veka lekari su opisali ono to je vekovima
ostajalo ispod praga vidljivog i iskazivog; no, to ne znai da su se
oni ponovo dali na opaanje nakon to su predugo spekulisali,
ili na sluanje vie nego na matu; to znai da je odnos vidljivog
1 nevidljivog, neophodan svakom konkretnom znanju, promenio
strukturu i uz njega se pod pogledom i u jeziku pojavljuje ono to
je bilo s onu stranu i izvan njihovog domena. Izmeu rei i stvari
zaet je novi savez, iz kojeg nastaju videti i rei, i to ponekad u
tako realno naivnom" diskursu da izgleda da se smeta na neki
arhainiji nivo racionalnosti, kao da je re o povratku na konano
sve pogled.
}. F. Mekel (Meckel) je 1764. eleo da izuava promene na mozgu
nastale usled izvesnog broja oboljenja (apopleksija, manija, tuberkuloza); koristio je racionalnu metodu merenja jednakih zapremina i njihovog poreenja, kako bi utvrdio koji su delovi mozga
isueni, a koji zagueni i kod kojih bolesti. U modernoj medicini
nije ostalo gotovo nita od tih istraivanja. Patologija mozga je za
nas uvela svoj pozitivni" oblik kada su Bia (Bichat), a naroito
Rekamije (Recamier) i Lalman (Lallemand) koristili uveni eki, koji se zavravao irokom i tankom povrinom. Blagim udarcima, budui da je lobanja puna, nisu se mogli izazvati potresi koji
bi proizveli poremeaje. Bolje je poeti od zadnje strane, zato to,
kada potiljak ostane jedino to jo treba razbiti, on je esto tako
pokretan da udarci promauju... Kod veoma male dece kosti su
previe meke da bi se lomile, i previe tanke da bi se testerisale; va-

Predgovor

13

lja ih presei jakim makazama". 3 Tada se plod otvara: pod veoma

obazrivo razbijenom ljuskom pojavljuje se neto, meka i sivkasta
masa obavijena lepljivim koicama sa ilicama krvi, tuna krhka
pulpa iz koje zrai, konano osloboen, konano iznet na svetlost
dana, predmet znanja. Zanatska okretnost ekia za lomljenje lobanje zamenila je naunu preciznost vage, i ipak se u njoj naa
nauka od Biaa prepoznaje; precizan pokret, ali bez merenja, koji
pogledu otvara mnotvo konkretnih svari, sa sitnom mreom svojih svojstava, za nas utemeljuje nauniju opredmeenost nego instrumentalno razmatranje kvantiteta. Oblici medicinske racionalnosti uranjaju u udesnu gustou opaanja, nudei kao prvo lice
istine zrnce stvari, njihovu boju, njihove mrlje, njihovu tvrdou,
sposobnost prianjanja. ini se da se prostor istraivanja poistoveuje sa d o m e n o m paljivog pogleda, one empirijske budnosti
otvorene samo za oitost vidljivih sadraja. Oko postaje rizniar
i izvor jasnoe; ima m o da iznese na svetlost dana istinu koju
prima samo u onoj meri u kojoj ju je izrodilo; otvarajui se, ono
otvara istinitost prvog otvaranja: pregib koji oznaava, poev od
sveta klasine jasnoe, prelazak iz prosvetiteljstva u XIX vek.
Za Dekarta i Malbrana, videti je znailo opaati (i to sve do
najkonkretnijih vrsta iskustva: anatomske prakse kod Dekarta, mikroskopskih posmatranja kod Malbrana); ali re je bila o
tome da opaanje postane transparentno za duh, a da ne ostane
bez svog osetljivog tela: svetlost, koja prethodi svakom pogledu,
bila je element idealnosti, neodredivo mesto porekla na kojem su
stvari bile izjednaene sa svojom sutinom i oblikom u kom su se
sa n j o m stapale kroz geometriju tela; doveden do savrenstva, in
gledanja se utapao u figuru svetlosti bez krivine i trajanja. Krajem
XVIII veka, videti se sastojalo od toga da se iskustvu dopusti njegova najvea telesna neprozirnost; vrstoa, mranost i gustina
stvari zatvorenih u sebe imaju mo istine koju ne pozajmljuju od
svetlosti, ve od sporosti pogleda koji prelazi preko njih, obuhvata
ih i malo-pomalo prodire u njih, ne donosei im nikad nita do
sopstvenu jasnou. Boravak istine u m r a n o m jezgru stvari para3 F. Lallemand, Recherches anatomo-pathologicjues
VII, n a p o m e n a .

sur l'encephale, Pariz, 1820, Uvod, str.

14

Raanje klinike

doksalno je povezan sa tom suverenom moi empirijskog pogleda koji njihov mrak iznosi na svetlost dana. Sva svetlost je dola
od siune baklje oka, koje se sada vrti oko zapremina i na tom
putu ukazuje na njihovo mesto i oblik. Racionalni diskurs se manje oslanja na geometriju svetlosti nego na ustrajnu, nezaobilaznu
gustou predmeta: njegovom mranom, ali svakom znanju prethodeem prisustvu podaju se izvor, domen i ogranienost iskustva. Pogled je pasivno povezan sa tom prvobitnom pasivnou
koja mu dodeljuje beskrajni zadatak da prelazi preko nje u celini
i da je ukroti.
Tom jeziku stvari i, bez sumnje, samo njemu, pripadalo je da u
vezi sa individuom odobri znanje koje nije bilo prosto istorijskog
ili estetskog reda. To to je definisanje individue beskrajan posao
vie nije bilo prepreka za iskustvo koje je, prihvatajui sopstvena
ogranienja, produavalo svoj zadatak u beskraj. Osobeno svojstvo, neopipljiva boja, jedinstveni i prolazni oblik, dobili su teinu
i vrstou predmeta kad su stekli njegov status. Nikakva svetlost
vie nee moi da ih otopi u idealne istine; ali primena pogleda,
jednog za drugim, probudie ih i dae im vrednost na osnovu
opredmeenosti. Pogled vie nije reduktivan, ve utemeljiva individue u njegovom neumanjivom svojstvu. I tako postaje mogue da se oko njega organizuje racionalan jezik. Predmet diskursa
moe isto tako da bude i subjekat, a da time ne budu pokvareni
oblici opredmeenosti. Upravo je ta formalna i dubinska reorganizacija, i to vie nego naputanje teorija i starih sistema, otvorila
mogunost klinikog iskustva; ona je ukinula staru aristotelovsku
zabranu: najzad emo moi da u vezi sa individuom koristimo
diskurs koji ima naunu strukturu.
U tom pristupu individui nai savremenici vide uspostavljanje
osobenog govora" i zgusnutije formulisanje jednog starog medicinskog humanizma, starog koliko i samilost ljudi. Bezglave
fenomenologije razumevanja meaju sa ovom loe sklopljenom
idejom pesak iz svoje pojmovne pustinje; blago erotizovan vokabular susreta" i para lekar-bolesnik" iscrpljuje se u elji da tolikom ne-miljenju dodeli bledunjave moi neke brane sanjarije.
Kliniko iskustvo - to otvaranje, prvo u zapadnoj istoriji, kon-

Predgovor

15

kretne individue jeziku racionalnosti, taj veoma znaajni dogadaj

u odnosu oveka sa samim sobom i jezika sa stvarima - brzo je
bilo shvaeno kao prosto suoenje, bez koncepta, jednog vida i
jednog lica, jednog pogleda i jednog nemog tela, vrsta kontakta
koji prethodi svakom diskursu i jezik ga ni na koji nain ne ometa,
kroz koji su dve ivue individue ukaveene" u zajedniku, ali ne
i uzajamnu situaciju. U svojim poslednjim potresima, takozvana
liberalna medicina navodi u korist otvorenog trita stara prava
klinike, shvaene kao osobeni ugovor i preutni sporazum izmeu oveka i oveka. Tom se strpljivom pogledu ak pripisuje mo
da se prikljui, kroz o d m e r e n o dodavanje rasuivanja - ni previe ni premalo - optem obliku svake nauno utvrene injenice:
Da bi se svakom od naih bolesnika mogla predloiti terapija
koja je savreno prilagoena njegovoj bolesti i njemu samom, pokuavamo da o njegovom sluaju steknemo objektivnu i potpunu ideju, sakupljamo u jedan dosje, koji je samo njegov (njegovo
'posmatranje'), sva obavetenja to ih imamo o njemu. 'Posmatram o ga' na isti nain na koji p o s m a t r a m o zvezde ili laboratorijski
ekperiment." 4
uda nije nimalo lako izvesti: preobraaj, koji je omoguio, i
koji i dalje, svakoga dana, omoguuje da bolesnikov krevet" postane polje istraivanja i naunog diskursa, nije najednom zapaljiva meavina jedne stare navike i jedne jo starije logike, ili pak
meavina znanja i neobinog ulnog spoja dodira", pogleda" i
mirisa". Medicina se kao klinika nauka pojavila u uslovima koji
definiu, sa svojom istorijskom mogunou, domen njenog iskustva i strukturu njene racionalnosti. Zahvaljujui njima postaje
a priori konkretna, tako da je sada mogue izneti je na svetlost
dana, moda zato to se upravo raa jedno novo iskustvo bolesti,
nudei joj da s vremenom odgurne mogunost istorijskog i kritikog shvatanja.
No, ovde je potrebno skretanje da bi se utemeljio diskurs o raanju klinike. udan diskurs, m o r a m priznati, poto ne eli da
se osloni ni na aktuelnu svest kliniara, pa ak ni na ponavljanje
onoga to su nekada mogli rei.
4 J.-Ch. Sournia, Logique et morale du diagnostic, Pariz, 1962, str. 19.

16

Raanje klinike

Verovatno pripadamo dobu kritike u kojem nas odsustvo neke

prvobitne filozofije u svakom trenutku podsea na vlast i neminovnost: doba razuma koje nas neumoljivo dri na distanci od
izvornog jezika. Za Kanta, mogunost kritike i njena nunost bile
su, kroz izvesne naune sadraje, povezane sa injenicom da postoji spoznaja. U nae vreme su povezane - a Nie filolog svedoi
o tome - sa injenicom da postoji jezik i da je, u bezbrojnim recima to ih izgovaraju ljudi - bile one razumne ili nerazumne, pokazne ili poetine - jedno znaenje dobilo telo koje nas nadvisuje,
vodi nae slepilo, ali i eka u tami da steknemo svest kako bismo
izali na svetlost dana i poeli da govorimo. Mi smo istorijski posveeni prii, strpljivoj izgradnji diskursa o diskursima, zadatku
da razumemo ono to je ve reeno.
Da lije stoga kobno to to re ne znamo da upotrebljavamo drugaije nego za komentarisanje? To komentarisanje, pravo reeno,
ispituje diskurs o onome to kae i to je eleo da kae; pokuava
da ukae na to dvostruko dno rei, u kojem ona ima sopstveni
identitet, a on je, pretpostavlja se, blii njenoj istinitosti; stvar je
u tome da se ponovo kae ono to nikada nije bilo izgovoreno,
tako to e se iskazati ono to je reeno. U tome komentarisanju,
to pokuava da progura jedan kompaktan diskurs, koji je star i
kao da uti u okviru nekog drugog brbljivijeg, istovremeno arhainijeg i savremenijeg, krije se neobian stav prema jeziku: komentarisati po definiciji znai prihvatiti nadmo oznaenog nad
oznaiteljem, nuno neuoblien ostatak misli koji je jezik ostavio
u senci, talog koji je njegova sama sutina, izgurana izvan njegove tajne; ali komentarisati pretpostavlja i da ono neizgovoreno
spava u rei, i da se, kroz preobilje svojstveno oznaitelju, moe,
ispitujui ga, navesti sadraj, koji nije bio eksplicitno oznaen, da
progovori. Otvarajui mogunost za komentar, to nas dvostruko
preobilje posveuje beskrajnom zadatku koji niim ne moe da se
ogranii: uvek postoji oznaeno koje ostaje i jo mu valja dati re;
to se tie oznaitelja, on se uvek nudi u bogatstvu to nas protiv
nae volje ispituje o onome to eli da kae". Oznaitelji i oznaeno tako dobijaju sutinsku autonomiju, koja svakom od njih
odvojeno obezbeuje blago virtuelnog znaenja; na kraju krajeva,

Predgovor

17

jedno bi moglo da postoji bez drugog i da pone samo da govori:

komentar se smeta u taj pretpostavljeni prostor. Ali, u isto vreme,
on m e u njima stvara sloenu vezu, itavu jednu neodreenu potku koja u igru uvodi poetske vrednosti izraza: oznaitelj ne treba
da tumai" bez skrivanja i ostavljanja oznaenog u neiscrpnoj
rezervi; oznaeno se razotkriva samo u vidljivom svetu, bremenitom oznaiteljem, to je i samo p u n o znaenja kojim ne vlada.
Komentar poiva na postulatu da je re in tumaenja", da ima
opasnu povlasticu da slike pokazuje skrivajui, i da se do u beskraj
moe zamenjivati samom sobom u otvorenom nizu diskurzivnih
ponavljanja; ukratko, on poiva na tumaenju jezika koje prilino
jasno nosi oznaku svog istorijskog porekla: Egzegeza koja slua,
kroz zabrane, simbole, osetljive slike, kroz itav aparat Otkrivenja,
Boji Glagol, uvek tajnovit, uvek s onu stranu samog sebe. Godinama komentariemo jezik svoje kulture upravo sa one take na
kojoj smo uzalud ekali, vekovima, odluku Rei.
Tradicionalno, govoriti o miljenju drugih, pokuavati da se
kae ono to su oni rekli, znai analizirati oznaeno. No, je li nun o da stvari koje su izgovorili drugi i na drugim mestima budu
obraivane iskljuivo u skladu sa igrom oznaitelj a i oznaenog?
Zar nije mogua analiza diskursa koja bi izbegla neumitnosti komentara ne pretpostavljajui nikakav ostatak, nikakvo preobilje u
o n o m e to je reeno, nego samo to to se pojavilo u istoriji? O n d a
ne bi trebalo obraivati injenice diskursa kao samostalna jezgra
viestrukih znaenja, ve kao dogaaje i funkcionalne segmente,
tako obrazujui sistem malo-pomalo. Znaenje nekog iskaza ne
bi bilo definisano blagom namera koje bi sadrao, istovremeno ga
otkrivajui i zadravajui za sebe, ve razlikom koja ga uobliava
u o d n o s u na druge, realne i mogue iskaze, a oni su njegovi savremenici ili im stoji nasuprot u linearnom nizu vremena. Tada bi se
pojavila sistematina istorija diskursa.
Do sada, istorija ideja je znala za samo dve metode. Jedna,
estetska, bila je metoda analogije - analogije ije smo puteve rasprostiranja pratili u vremenu (geneze, filijacije, srodstva, uticaji) ili na povrini odreenog istorijskog razdoblja (duh vremena,
njegov Weltanschauung, njegove osnovne kategorije, organizacija

18

Raanje klinike

njegovog drutveno-kulturnog sveta). Druga, psiholoka, bila je

metoda poricanja sadraja (taj i taj vek nije bio tako racionalistiki, ili iracionalistiki kao to se govorilo ili mislilo), ime se
uvodi i razvija neka vrsta psihoanalize" misli, iji je izraz s punim
pravom reverzibilan - budui da je jezgro jezgra uvek njegova suprotnost.
Ovde bismo hteli da se okuamo u analizi jednog tipa diskursa - diskursa medicinskog iskustva - u jednom dobu u kojem je,
pre velikih otkria iz XIX veka, ovaj manje preinaio svoju grau
nego svoj sistematini oblik. Klinika je, u isti mah, novi odseak
stvari i naelo njihove artikulacije u jeziku u kojem imamo obiaj
da prepoznajemo jezik pozitivne nauke".
Onome ko bi poeleo da saini njen tematski inventar, klinika
bi se, bez sumnje, pojavila ispunjena prilino nejasnim vrednostima; tu bi verovatno deifrovao bezbojne oblike poput osobenog
dejstva bolesti na bolesnika, raznovrsnosti pojedinanih naravi,
verovatnoe patolokog razvoja, nunosti opaanja iz zasede kako
bi se uoili i najmanji vidljivi modaliteti, zatim skupnog i beskrajno otvorenog empirijskog oblika medicinskog znanja: toliko starih, odavno pohabanih pojmova, koji su, nemojte sumnjati, ve
bili u sastavu grke medicine. Nita u ovom starom arsenalu ne
moe jasno oznaiti ta se dogodilo na zavoju XVIII veka, kada
je ponovno uvoenje u igru stare klinike teme proizvelo", ako
je verovati onome to se vidi na prvi pogled, sutinski preobraaj
u medicinskom znanju. No, ako se razmatra kao celina, klinika se
javlja kao novi profil, u iskustvu lekara, opazivog i iskazivog: nova
raspodela neupadljivih elemenata telesnog prostora (izolovanje,
na primer, iz tkiva funkcionalnog dvodimenzionalnog predela,
koji stoji nasuprot funkcioniuoj masi organa i sainjava paradoks unutranje povrine"), reorganizacija elemenata koji ulaze
u sastav patolokog (gramatika znakova se stavila na mesto botanike simptoma), definicija linearnih nizova dogaaja u bolesti
(u opoziciji sa bunovitou nozolokih vrsta), spajanje bolesti
sa organizmom (nestajanje optih entiteta bolesti koji su grupisali simptome u jednu loginu figuru, a u korist lokalnog stanja,
koja smeta samo bie bolesti sa svim uzrocima i posledicama u

Predgovor

19

trodimenzionalni prostor). Pojava klinike, kao istorijska injenica, mora se poistovetiti sa sistemom tih reorganizacija. Ta je nova
struktura oznaena, ali ne i iscrpljena, naravno, sitnom i odlun o m p r o m e n o m koja je pitanje: ta vam je?", kojim je u XVIII
veku poinjao dijalog lekara i bolesnika, sa svojom gramatikom i
sopstvenim stilom, zamenila onim drugim pitanjem u kojem prepoznajemo igru klinike i naelo itavog njenog diskursa: Gde vas
boli?" Poev od toga, itav odnos oznaitelja i oznaenog se prerasporeduje, i to na svim nivoima medicinskog iskustva: izmeu
simptoma koji oznaavaju i bolesti koja je oznaena, izmeu opisa
i onoga to on opisuje, izmeu dogaaja i onoga to on najavljuje,
izmeu lezije i bola koji ona izaziva, itd. Klinika, koja se neprestano p o m i n j e po svom empirizmu, skromnosti svoje panje i brizi
sa kojom puta da stvari tiho d o u do pogleda, ne uznemiravajui
ih nikakvim diskursom, svoj istinski znaaj duguje injenici da
je dubinska reorganizacija ne samo medicinskih spoznaja, nego i
same mogunosti diskursa o bolesti. Umerenost klinikog diskursa (koju su oznaili lekari: odbacivanje teorije, naputanje sistema,
ne-filozofija) upuuje na neverbalne uslove, poev od kojih moe
da govori: zajednika struktura koja odvaja i uobliuje ono to se
vidi i ono to se kae.
Ovde preduzeto istraivanje podrazumeva, dakle, nameran
plan da se bude u isti mah i istoriar i kritiar, u meri u kojoj je
re, izvan svake propisujue namere, o utvrivanju uslova mogunosti medicinskog iskustva, onakvog kakvo ga poznaje m o d e r n o
doba.
Jednom za svagda, ova knjiga nije napisana za neku medicinu,
a protiv neke druge, ili protiv medicine, a za odsustvo medicine.
Ovde je, kao i drugde, re o studiji koja pokuava da iz gustog
diskursa izdvoji uslove za njenu istoriju.
O n o to je vano u stvarima koje kau ljudi nije toliko ono to
oni navodno misle s ovu ili s onu stranu tih stvari, ve ono to ih
od ulaska u igru sistematizuje, omoguujui im na taj nain da u
preostalom vremenu budu beskrajno dostupne novim diskursima
i otvorene za zadatak da ih preobraze.

PRVO

POGLAVLJE

Prostori i klase
Za nae ve izmorene oi ljudsko telo sainjava, putem prirodnog prava, prostor porekla i razmetanja bolesti: prostor ije je
linije, zapremine, povrine i puteve utvrdio, u skladu sa sada poznatom nam geografijom, anatomski atlas. Taj vrsti i vidljivi poredak u telu je, meutim, samo jedan od naina na koji medicina
projektuje bolest u prostor. Bez sumnje nije ni prvi, a ni najsutinskiji. Bilo je i bie drugaijih raspodela bolesti.
Kada emo moi da definiemo strukture koje su, u tajnovitom
prostoru tela, praene alergijskim reakcijama? Jesmo li ikada zaista sainili osobenu geometriju irenja virusa po tankom listiu
iseka tkiva? Da li ove pojave mogu pronai zakon svog projektovanja u prostor u nekakvoj euklidovskoj anatomiji? A bilo bi,
napokon, dovoljno podsetiti da je stara teorija srodnosti govorila
renikom skladnosti, susedstva, homologija: izrazi za koje opaeni prostor anatomije ne nudi nikakvu suvislu leksiku. Svako veliko miljenje u oblasti patologije propisuje bolesti konfiguraciju
iji prostorni delovi nisu nuno delovi klasine geometrije.
Potpuno preklapanje tela" bolesti i tela bolesnog oveka nije,
bez sumnje, nita drugo do istorijska i prolazna datost. Njihov
oiti susret je to samo za nas, ili, bolje reeno, tek poinjemo da
se od njega odvajamo. Prostor konfiguracije bolesti i prostor lokalizacije bolesti u telu bili su naslagani jedan na drugi, u medicinskom iskustvu, samo u jednom kratkom periodu: onom koji
se preklapa sa medicinom XIX veka i povlasticama dodeljenim
patolokoj anatomiji. Epoha koja oznaava sizerenstvo pogleda,

22

Raanje klinike

poto u istom opaajnom polju, u skladu sa istim kontinuitetima

ili istim pukotinama, iskustvo u jedan mah iitava vidljive lezije
u organizmu i suvislost patolokih oblika; bolest se artikulie tano na telu, a njeno logino irenje se od ulaska u igru odvija preko
anatomskih masa. Pogled" samo treba da deluje na istinu to je
otkriva tamo gde je ona mo koju on ima s punim pravom.
Ali kako se oblikovalo to pravo, koje se izdaje za vajkadanje i
prirodno? Kako je to mesto na kojem se javlja bolest moglo suvereno da utvrdi figuru u koju su grupisani njeni elementi? Paradoksalno, nikada prostor za konfiguraciju bolesti nije bio slobodniji, nezavisniji od prostora svoje lokalizacije nego u klasifikatorskoj medicini, to jest u onom obliku medicinskog miljenja koje
je hronoloki neznatno prethodilo anatomsko-klinikoj metodi, i
uinilo je moguom u istorijskom smislu.
Nemojte leiti bolest pre nego to se uverite koje je vrste", govorio je iliber (Gilibert). 1 Od Sovaove (Sauvages) Nozologije
(Nosologie) (1761) do Pinelove Nozografije (Nosographie) (1798),
klasifikatorsko pravilo dominira medicinskom teorijom, a i praksom: pojavljuje se kao logika imanentna oblicima bolesti, naelo
njihovog deifrovanja i semantiko pravilo za njenu definiciju:
Ne sluajte, dakle, one zavidljivce koji su eleli da bace senku
prezira na spise slavnoga Sovaa... Setite se da je od svih lekara
koji su iveli on moda jedini koji je potinio sve nae dogme
nepogreivim pravilima zdravorazumske logike. Vidite sa kakvom
panjom definie rei, sa kakvim obzirom omeava definicije svake bolesti". Pre nego je zahvati gustina tela, bolest dobija hijerarhizovanu organizaciju podele na porodice, rodove i vrste. Tu je, oigledno, re tek o jednoj slici", koja omoguuje da nabujali dornen
bolesti postane pristupaan za savladavanje i pamenje. No, jo
dublje od te prostorne metafore", i da bi je uinila moguom, klasifikatorska medicina pretpostavlja izvesnu konfiguraciju" bolesti: nikada nije bila uobliena sama za sebe, ve se njeni sutinski
delovi mogu definisati tek naknadno. Kao to porodino stablo, s
ovu stranu poredenja koja sadri i sve njegove imaginarne teme,
pretpostavlja prostor u kojem se srodstvo moe formalizovati, no]

Gilibert, L'anarchie mdicinale,

Neatel, 1772,1.1, str. 198.

Prostori

23

i klase

zoloka slika podrazumeva oblik bolesti koji nije ni nizanje posledica i uzroka, niti hronoloki niz dogaaja, a ni njegov vidljivi put
u ljudskom telu.
Ta organizacija izmeta prema niim problemima lokalizaciju u organizmu, ali definie osnovni sistem odnosa koji uvode
potinjenosti, podele, slinosti u tu igru umotavanja. Taj prostor
nosi: vertikalu", u kojoj bujaju implikacije - groznica ,,u kojoj se
smenjuju vruica i hladnoa" moe da se odigra u jednoj jedinoj
epizodi, ili u vie njih; one pak mogu da se niu bez prekida ili u
intervalima; taj predah moe da bude manji od 12 sati, da potraje
jedan dan, pa ak i itava dva dana, ili pak da ima gotovo neodrediv ritam 2 ; i horizontalu", u koju se prenose homologije - u
dva velika ogranka spazama nalazimo, u savrenoj simetriji, ,,delimino tonike", opte klonike", delimino klonike" i opte
klonike" 3 ; ili pak, u redu izliva, ono to je katar za grlo, to je dizenterija za creva. 4 Duboki prostor, koji prethodi svakom opaanju i izdaleka njime rukovodi; poev od njega, zatim linija koje se
u njemu ukrtaju i masa koje raspodeljuje ili hijerarhizuje, bolest,
izlaui se pogledu, utiskuje sopstvena svojstva u ivi organizam.
Koja su naela te primarne konfiguracije bolesti?
1. Po lekarima iz XVIII veka, ona se daje u istorijskom" iskustvu, u opoziciji sa filozofskim" znanjem. Istorijska je ona spoznaja koja omeava zapaljenje pleuritis sa njegova etiri simptoma: groznicom, tekoama sa disanjem, kaljem i bolom sa strane.
Filozofska e biti spoznaja koja dovodi u pitanje poreklo, naelo,
uzroke: hlaenje, serozne izlive, upalu plune maramice. Razlika
istorijskog i filozofskog ipak nije razlika uzroka i posledice: Kalen (Cullen) utemeljuje svoj klasifikatorski sistem na utvrivanju
bliskih uzroka; nije ni razlika naela i posledica, poto Sidenham
(Sydenham) misli da istrauje istorijsko kad izuava nain na koji
priroda proizvodi i odrava razliite oblike bolesti" 5 ; a nije ba
2

F. Boissier de Sauvages, Nosologie mthodique,

Lion, 1772, t. II.

3 Ibid, t. III.
4 VV. Culllen, Institutions

de mdecine pratique, prevod, Pariz, 1785, t. II, str. 39-60.

5 Th. Sydenham, Mdicine pratique, preveo fault, Pariz, 1784, str. 390.

24

Raanje klinike

ni razlika vidljivog i skrivenog ili pretpostavljenog, poto ponekad valja neumorno goniti priu", koja se previja i otima prvom
ispitivanju, kao to je tuberkulozna groznica kod nekih obolelih
od tuberkuloze: hridi skrivene pod vodom". 6 Istorijsko lii na sve
ono to, po injenicama ili po pravu, ranije ili kasnije, eono ili
posredno moe da se poda pogledu. Razlog koji se vidi, simptom
koji se malo-pomalo otkriva, naelo itljivo od svoga korena, sve
to ne spada u poredak filozofskog" znanja, ve jednog veoma
jednostavnog" znanja, koje mora da prethodi svim ostalima" i
koje smeta prvobitni oblik medicinskog iskustva. Re je o definisanju neke vrste osnovnog pregleda, u kojem se perspektive poravnavaju i raskoraci su ureeni: posledica ima isti status kao njen
uzrok, ono to prethodi poklapa se sa onim to ga sledi. U tom
homogenom prostoru, nizovi se raspliu, a vreme se mrvi: lokalna
upala nije nita drugo do idealno naleganje njenih istorijskih"
elemenata (crvenilo, otok, vruica, bol), a da ne dolazi u pitanje
njihova mrea meusobnih odreenja ili njihovog vremenskog
ukrtanja.
Bolest se u osnovi opaa u prostoru projekcije bez dubine, i
preklapanja bez odigravanja. Postoji samo jedna ravan i jedan
trenutak. Oblik u kojem se prvobitno raa istina jeste povrina
na kojoj se reljef u isti mah oituje i ukida - portret: Onaj ko
ispisuje istoriju bolesti treba da... paljivo posmatra jasne i prirodne simptome bolesti, koliko god mu nezanimljivi izgledali. U
tome mora da oponaa slikare koji, kad slikaju portret, briljivo
belee sve, do najsitnijih znakova i najmanjih prirodnih stvari to
se mogu sresti na licu osobe koju slikaju".7 Prva struktura koju
sebi daje klasifikatorska medicina jeste ravan prostor neprestane
istovremenosti. Sto i slika.
2. To je prostor u kojem analogije definiu sutine. Slike su sline, ali i lie. Od bolesti do bolesti, razdaljina koja ih razdvaja meri
se samo stepenom njihove slinosti, a da se u to ne mea ak ni
logiko-vremenski razmak u genealogiji. Nestanak voljnih kretnji,
poputanje unutranje ili spoljne osetljivosti, to je opti profil koji
6

Ibid.

7 Th. Sydenham, n a v e d e n o k o d : Sauvage, loc. cit, 1.1, str. 88.

Prostori

i klase

25

se izdvaja u posebnim oblicima, kao to su apopleksija, nesvestica,

paraliza. Unutar tog velikog srodstva nastaju mali razmaci: usled
apopleksije gube se sva ula i sva voljna pokretljivost, ali su disanje
i srani pokreti poteeni; paraliza pogaa samo lokalno odrediv
sektor sistema ula i pokretljivosti; nesvestica je opta poput apopleksije, ali ona prekida i disajne pokrete. 8 Raspodela u izgledu, na
osnovu koje vidimo simptom u paralizi, epizodu u nesvestici, a u
apopleksiji organsko i funkcionalno oteenje, ne postoji za klasifikatorski pogled, koji je osetljiv samo na povrinske raspodele,
u kojima susedstvo nije definisano merljivim razdaljinama ve
analogijama oblik. Kada postanu dovoljno zgusnute, te analogije
prelaze prag jednostavne srodnosti i pristupaju sutinskom jedinstvu. Izmeu apopleksije, koja najednom obustavlja pokretljivost,
i hroninih i evolutivnih oblika, koji malo-pomalo osvajaju itav
motoriki sistem, nema sutinske razlike: u tom istovremenom
prostoru, u kojem se oblici to ih je raspodelilo vreme spajaju ili
se nadovezuju, srodnost se zgri u istovetnost. U ravnom, h o m o genom, nemetrikom sistemu, postoji osnovna bolest t a m o gde
ima obilje analogija.
3. Oblik analogije otkriva racionalni poredak bolesti. Kad se
opazi slinost, ne moe se prosto utvrditi sistem zgodnih i relativnih repera; poinje se sa deifrovanjem razumljivog nacrta bolesti. Zavesa se podie nad naelom njihovog stvaranja: to je opti
poredak prirode. Kao kod biljke ili ivotinje, igra bolesti je sutinski osobena: Vrhovno bie nije se pokorilo manje izvesnim zakonima dok proizvodi bolesti ili dok krka zarazne tenosti nego
dok ukrta biljke i ivotinje... O n a j ko bude paljivo posmatrao
poredak, vreme, as u kojem poinje napad groznice etvrtae,
pojavu drhtavice, vruice, jednom reju sve simptome koji su joj
svojstveni, imae onoliko razloga da veruje kako je ta bolest vrsta,
koliko ih ima da veruje kako biljka predstavlja vrstu koja raste,
cveta i vene uvek na isti nain." 9
Ovaj botaniki model ima dvostruki znaaj za medicinsku
misao. Najpre je omoguio da se naelo analogije oblika obrne
8 W. Cullen, Mdecine pratique, prevod, Pariz, 1785, t. II, str. 86.
9 S y d e n h a m , navedeno kod: Sauvages, loc. cit, 1.1, str. 124-125.

26

Raanje klinike

u zakon proizvodnje sutina: stoga opaajna panja lekara koji,

tu i tamo, pronalazi i srouje, s punim pravom opti sa ontolokim poretkom koji iznutra, i pre svakog ospoljenja, organizuje
svet bolesti. Poreda!; bolesti nije, s druge strane, nita drugo do
otisak sveta ivota: iste strukture vladaju i ovde i tamo, isti oblici
raspodele, isto ureenje. Racionalnost ivota je istovetna sa racionalnou onoga to mu preti. One nisu, jedna u odnosu na drugu,
kao priroda i protivptf'troda; ali, u jednom prirodnom poretku koji
im je zajedniki, one se umeu i slau jedna na drugu. U bolesti prepoznajemo ivot poto je zakon ivota taj koji, povrh svega,
utemeljuje spoznaju bolesti.
4. Re je o vrstama koje su u isti mah prirodne i idealne. Prirodne poto bolesti u njima iskazuju svoje sutinske istine; idealne
u meri u kojoj nisu nikada date u iskustvu bez nekog kvara ili
nevolje.
Prvobitni poremeaj je doao sa bolesnikom - on ga je doneo.
istoj nozolokoj sutini, koju njegovo mesto u poretku vrsta
utvruje i crpe bez ostatka, bolesnik dodaje, isto kao poremeaje,
svoje sklonosti, svoju starost, svoj nain ivota, i itav niz dogaaja koji, u odnosu na satinsko jezgro, predstavlja sluajnosti. Da
bi se spoznala istina o patolokoj injenici lekar mora da apstrahuje bolesnika: Onome koji opisuje neku bolest valja briljivo
razluiti simptome koji je nuno prate i koji su joj svojstveni od
onih koji su tek sluajni ili nepredvieni, kao to su oni koji zavise
od naravi i ivotnog doba pacijenta".10 Paradoksalno, pacijent je
u odnosu sa onim od ega boluje samo spoljna injenica; medicinsko iitavanje treba da ga uzme u obzir samo da bi ga stavilo
u zagradu. Naravno, valja spoznati unutranju strukturu naeg
tela", ali samo da bi se bolje utajila i da bi se pod pogledom lekara oslobodila priroda i kombinacija simptoma, napada i drugih
okolnosti to prate bolesti".11 Nije patoloko ono to u odnosu na
ivot funkcionie kao protivpriroda, ve je to bolesnik u odnosu
na samu bolest.
10 Sydenham, n a v e d e n o ibid.
11 Clifton, Etat de la medeciue

ancienne

et moderne, prevod, Pariz, 1742, str. 213.

Prostori

27

i klase

Bolesnik, ali i lekar. Njegova intervencija je nasilje ako nije

strogo podvrgnuta idealnom rasporedu nozologije: Spoznavanje
bolesti je lekarova busola; uspeh izleenja zavisi od tanog spoznavanja bolesti"; pogled lekara se u poetku ne upravlja ka tom
konkretnom telu, tom pozitivnom mnotvu koje je naspram njega
- bolesniku, nego intervalima prirode, prazninama i razdaljinama, u kojima se kao negativ javljaju znaci p o kojima se jedna
bolest razlikuje od druge, prava od lane, zakonita od nezakonite,
zloudna od dobroudne". 1 2 Reetka koja skriva realnog bolesnika i zadrava svaku terapeutsku nesmotrenost. Ako se da previe
rano, u nekakvoj polemikoj nameri, lek protivrei sutini bolesti
i remeti je; spreava je da pristupi svojoj pravoj prirodi i, uinivi
je neredovnom, ini je neizleivom. U periodu najezde lekar samo
mora da zadri njen dah, jer su poeci bolesti napravljeni da bi
se spoznali red, rod i vrsta bolesti"; kada se simptomi pojaaju i
dobiju u irini, dovoljno je umanjiti njihovu estinu i estinu bolova"; u periodu mirovanja, valja korak po korak ii putem kojim
ide priroda", ojaati je ako je preslaba, ali je i oslabiti ako previe
nastoji da uniti ono to joj smeta". 13
Lekari i bolesnici nisu s p u n i m pravom umeani u racionalni prostor bolesti; toleriu se kao poremeaji koje je teko izbei:
paradoksalna uloga medicine sastoji se naroito u tome da se oni
neutraliu, da se izmeu njih odri najvea mogua razdaljina
kako bi idealna konfiguracija bolesti, u praznini koja nastane izm e u jednog i drugog, postala konkretan oblik, slobodan i, najzad, sabran u nepokretnu, istovremenu sliku, bez debljine i tajne
u kojoj se prepoznavanje samo p o sebi otvara kad otkrije poredak
sutina.
Klasifikatorska misao obezbeuje sebi sutinski prostor. Bolest
postoji samo u njemu, poto ga sainjava kao priroda; a ona ipak
uvek izgleda pomalo izmetena u odnosu na njega, poto se, kod
stvarnog bolesnika, nudi pogledu prethodno naoruanog lekara.
Lepi ravni prostor portreta u isti mah je i izvorite i krajnji rezultat: ono to u korenu ini moguim racionalno i izvesno medicin12

Frier, Guide pour la conservation

de l'homme, Grenobl, 1789, str. 113.

13 T. G u i n d a n t , La nature opprime par la mdecine

moderne,

Pariz, 1768, str. 10-11.

28

Raanje klinike

sko znanje, i ono prema emu se to znanje mora kretati kroz ono
to ga skriva od pogleda. Postoji, dakle, itav jedan rad medicine
na tome da se spoji sa sopstvenim stanjem, ali putem sa kojeg
mora da obrie sve svoje korake, poto cilj postie neutraliui
ne samo sluajeve na koje se oslanja, ve i sopstvenu intervenciju.
Otuda udnovata narav medicinskog pogleda; on je uhvaen u
beskrajnu spiralu: obraa se onome vidljivom u bolesti - ali poev
od bolesnika koji skriva to vidljivo pokazujui ga; shodno tome
mora da prepozna da bi spoznao. A taj se pogled povlai napredujui, poto do istine stie samo ako joj dopusti da ga nadvlada,
sam se izvlaei i dozvoljavajui bolesti da sama u svojim fenomenima zaokrui svoju prirodu.
Bolest, uoljiva na slici, javlja se i u telu. Tu se sree sa prostorom ija je konfiguracija posve drugaija: to je prostor zapremina
i masa. Njegove prinude definiu vidljive oblike koje poprima bolest u bolesnom organizmu: nain na koji se iri, oituje, napreduje naizmenino se koristei vrstim telima, pokretima ili funkcijama, izaziva lezije vidljive na autopsiji, otpoinje, u ovoj ili onoj
taki, igru simptoma, izaziva reakcije i tako se usmerava prema
fatalnom ili povoljnom ishodu. Re je o onim sloenim i izvedenim figurama preko kojih se sutina bolesti, sa svojom slikovitom
strukturom, artikulie na irokoj i gustoj zapremini organizma i
stekne telo u njemu.
Kako ravan, istorodan prostor klasa moe da postane vidljiv u
geografskom sistemu masa to su izdiferencirane po zapremini i
meusobnoj udaljenosti? Kako bolest, definisana svojim mestom
u porodici, moe da se odlikuje seditem u organizmu? To je problem onoga to bismo mogli nazvati sekundarnom
spacijalizacijom patolokog.
Za klasifikatorsku medicinu, obolelost organa nikada nije apsolutno nuna da bi se definisala bolest: ona moe da ide od jedne
do druge take lokalizacije, da osvaja druge telesne povrine, a da
istovremeno ostane iste naravi. Prostor tela moe da klizi u odnosu na prostor bolesti i obrnuto. Jedan isti gr moe da se iz donjeg
stomaka, gde e izazvati probavne smetnje, zastoje u varenju, prekide u menstrualnom ili hemoroidalnom izlivu, premesti ka gru-

Prostori

i klase

29

dima i izazove guenje, lupanje srca, oseaj knedle u grlu, snane napade kalja, i konano da stigne do glave, gde e dovesti do
epileptinih greva, nesvestica ili komatoznog sna. 14 Ta klizanja,
praena nizom simptomskih preinaenja, mogu s vremenom da
nastanu kod jedne jedine individue; m o e m o ih pronai i ispitujui niz individua u kojih su take spajanja razliite: u stomanom
obliku spazam se naroito sree kod limfatiara, a u cerebralnom
kod sangviniara. No, u svakom sluaju, sutina patoloke konfiguracije nije izmenjena. Organi su pouzdana podrka bolesti, a
nikada ne tvore n e o p h o d n e uslove za nju. Sistem taaka, koji definie odnos bolesti sa organizmom, nije ni postojan ni nuan. Oni
nemaju prethodno definisan zajedniki prostor.
U t o m telesnom prostoru, po kojem se slobodno kree, bolest
prolazi kroz metastaze i metamorfoze. Premetanje je delimino preoblikuje. Krvarenje iz nosa moe da postane hemoptiza
(iskaljavanje krvi) ili krvarenje u mozgu; mora da opstane samo
specifian oblik izliva krvi. Zbog toga je klasifikatorska medicina,
tokom itave karijere, imala deo povezan sa doktrinom privlanosti - ove dve koncepcije su mogle samo m e u s o b n o da se ojaaju
radi prave ravnotee sistema. Komunikaciju na osnovu privlanosti irom organizma ponekad osigurava lokalno odrediv prenosnik (dijafragma za spazme.ili eludac za zastoje u protoku tenosti); ponekad to ini itav jedan sistem prenosa koji je zastupljen
u elom telu (nervni sistem za bolove i greve, vaskularni sistem
za upale); u drugim sluajevima osigurava je prosta funkcionalna
veza (prekid luenja se prenosi sa creva na bubrege, a sa bubrega
na kou); i, najzad, tu je i podeavanje osetljivosti od oblasti do
oblasti (slabinski bol kod hidrokele). Ali, i pored veze, prenosa ili
prenosnika, anatomska preraspodela bolesti ne preinauje njenu
sutinsku strukturu; privlanost obezbeuje igru prostora lokalizacije i prostora konfiguracije: ona definie njihovu uzajamnu
slobodu i granice te slobode.
Bolje bi bilo rei prag nego granica. Jer s onu stranu transfera,
na osnovu privlanosti i slinosti koju on odobrava, moe se od
bolesti do bolesti uspostaviti veza koja spada u oblast kauzalnosti,
14 Enciklopedija,

lanak Spazam".

30

Raanje klinike

ali ne i srodnosti. Neki patoloki oblik stoga moe da izrodi neki

drugi, veoma udaljen na nozolokoj slici, i to pomou stvaralake
sile koja mu je svojstvena. Telo je mesto naleganja, nizanja, meanja razliitih vrsta. Otuda komplikacije; otuda meoviti oblici;
otuda neka pravilna ili barem esta nizanja, kao izmeu manije i paralize. Haslam se sretao sa bolesnicima u bunilu kod kojih je govor poremeen, usta iskrivljena, ruke i noge nisu kadre
da izvode voljne pokrete, a pamenje je oslabljeno", i koji, najee, nemaju svest o svome poloaju". 15 Isprepletenost simptoma,
istovremenost njihovih krajnjih oblika: sve to nije dovoljno da se
oblikuje samo jedna bolest; udaljenost verbalnog nadraivanja od
te pokretake paralize na slici srodnih bolesti spreava da hronoloka bliskost odnese prevagu i bude kljuna odrednica jedinstva.
Otuda ideja o uzronosti, koja se oituje u blagom vremenskom
raskoraku; as se prvo pojavi mahnitost, a as pokretaki znaci
uvode itav skup simptoma: Razni oblici paralize uzroci su ludila
mnogo ee nego to se misli, a takoe su i veoma uobiajena
posledica mahnitosti". Nikakva translacija na osnovu privlanosti
ovde ne moe da preskoi jaz izmeu vrsta, a celovitost simptoma
u organizmu nije dovoljna da se izgradi jedinstvo koje se opire
sutinama. Postoji, dakle, meunozoloka uzronost, ija je uloga
obrnuta od uloge privlanosti: ona uva osnovni oblik tako to
prolazi kroz vreme i prostor; uzronost osigurava istovremenosti
i ukrtanja u kojima se meaju sutinske istote.
U toj patologiji vreme igra ogranienu ulogu. Priznajemo da
bolest moe da traje, i da u tom odvijanju razne epizode mogu da
se pojave jedna za drugom; od Hipokrata proraunavamo kritine
dane; znamo znaenjske vrednosti arterijskih otkucaja: Kada se
preskok pojavi pri svakom tridesetom otkucaju, ili oko tridesetog
otkucaja, hemoragija e nastupiti posle etiri dana, neto malo pre
ili neto malo kasnije; kada se pojavi pri svakom esnaestom otkucaju, hemoragija e nastupiti kroz tri dana... Najzad, kada se pojavi pri svakom etvrtom, treem, drugom otkucaju ili je neprestan,
hemoragija se moe oekivati u roku od dvadeset etiri sata".16
15 ). Haslam, Observations

on madness, London, 1798, str. 259.

16 Fr. Solano de Luques, Observations nouvelles et extraordinaires

sur la prdiction
crises, sa nekoliko novih sluajeva obogatio Nihell, franc, prevod, Pariz, 1748, str. 2.

des

Prostori

i klase

31

No, to brojano utvreno trajanje pripada sutinskoj strukturi bolesti, kao to hroninom kataru pripada da nakon nekog vremena postane tuberkulozna groznica. Ne postoji proces evolucije u
kojem bi trajanje samo po sebi i svojom istrajnou donelo nove
dogaaje; vreme je integrisano kao nozoloka konstanta, a ne kao
organska promenljiva. Vreme tela ne savija, a jo manje odreuje
vreme bolesti.
O n o p o m o u ega opte sutinsko telo" bolesti i stvarno telo
bolesnika nisu, dakle, ni take lokalizacije ni posledice trajanja
- to je pre svega svojstvo. U jednom od svojih ogleda iz 1764, o
kojem je izvestio Prusku kraljevsku akademiju, Mekel objanjava kako posmatra promene na mozgu kod razliitih bolesti. Kada
radi autopsiju, on vadi iz mozga est kocaka jednake zapremine
(est linija sa strane), sa razliitih mesta u modanoj masi: zatim poredi te uzorke meusobno, kao i sa onima koje je uzeo sa
drugih leeva. Precizni instrument za to poreenje je vaga; kod
tuberkuloze, bolesti iscrpljenosti, specifina teina mozga je relativno manja nego kod apopleksija, bolesti, nastale zaguenjem
(1 dg 3 gr naspram 1 dg 6 ili 7 gr); kod normalnog subjekta, koji
je u m r o p r i r o d n o m smru, prosena teina iznosi 1 dg 5 gr. Te
vrednosti mogu da variraju zavisno od oblasti mozga: kod tuberkuloze je laki uglavnom mali mozak, a kod apopleksije su teke
sredinje oblasti. 17 Dakle, izmeu bolesti i organizma postoje dobro smeteni spojevi, i to na principu oblasti; ali re je samo o
sektorima u koje bolest lui ili prmesta svaj.a specifina svojstva:
mozak maninih je lak, suv i troan poto je manija iva, topla,
eksplozivna bolest; mozak tuberkuloznog oveka e biti isuen
i slab, inertan, beskrvan, poto tuberkuloza spada u optu klasu
hemoragija. Skup svojstava koji odlikuje bolest odlae se u organ
koji onda slui kao podrka simptomima. Bolest i telo opte samo
preko neprostornog svojstva.
U takvim uslovima shvatamo da se medicina okree od izvesnog oblika spoznaje koji je Sova oznaavao kao matematiki:
Spoznati koliine i znati ih izmeriti, na primer odrediti snagu i
brzinu pulsa, stepen vruice, intenzitet bola, jainu kalja i druge
17 Izvetaj u: Gazette salutaire, t. XXI, 2. avgust 1764.

32

Raanje klinike

takve simptome". 18 Mekel nije merio da bi spoznao matematiki

oblik; za njega je re bila o tome da se premeri intenzitet nekog
patolokog svojstva od kojeg se sastojala bolest. Nikakva izmeriva
mehanika tela ne moe, u svojim fizikim ili matematikim osobenostima, da izvesti o nekom patolokom fenomenu; konvulzije
su moda odreene isuivanjem ili skupljanjem nervnog sistema
- to svakako pripada poretku mehanike, ali mehanike svojstava
koja se povezuju, pokreta koji se artikuliu, poremeaja koji se pokreu u nizu, a ne mehanike segmenata to se mogu kvantifikovati.
Tu moe biti re o mehanizmu, ali o mehanizmu koji ne proistie
iz mehanike. Lekari moraju da se ogranie na spoznavanje snage
medikamenata i bolesti pomou svojih operacija; moraju briljivo
da ih posmatraju i da nastoje da spoznaju njihove zakonitosti, a ne
da se zamaraju potragom za fizikim uzrocima." 19
Opaanje bolesti u bolesniku pretpostavlja, dakle, kvalitativni
pogled; da bi se uoila bolest valja gledati tamo gde ima suvoe, vreline, nadraivanja, tamo gde ima vlage, zaguenja, slabosti.
Kako pri istoj groznici, istom kalju, istoj iscrpljenosti razlikovati
pleuritis od tuberkuloze, ako se na jednom mestu ne prepozna
suva upala plua, a na drugom serozni izliv? Kako razluiti, ako
ne po njihovim svojstvima, konvulzije epileptiara koji pati od
upale mozga od konvulzija hipohondra sa visceralnim zastojem?
Za prefinjeno opaanje svojstava, opaanje razlika od sluaja do
sluaja, fino opaanje varijanti potrebna je itava jedna hermeneutika patolokog stanja, poev od primerenog i slikovitog ogleda;
odmeriemo varijacije, ravnotee, vikove i nedostatke: Ljudsko
telo je sainjeno od krvnih sudova i tenosti;... kada krvni sudovi
i ile nemaju ni previe ni premalo tonusa, kada su tenosti guste
ba koliko treba, kada se ne kreu ni previe ni premalo, ovek
je zdrav; ako je kretanje ... previe silovito, vrsti delovi otvrdnu, a tenosti postanu guste; ako je preslabo, ila se olabavi, a krv
razredi." 20

18 Sauvages, loc. cit, 1, str. 9 1 - 9 2 .

19 Tissot, Avis aux gens de lettres sur leur sant, Lozana 1767, str. 28.
20 Ibid, str. 28.

Prostori

i klase

33

A medicinski pogled, otvoren za ta tanana svojstva, nuno postaje osetljiv na sve njihove prelive; deifrovanje bolesti p o njenim
osobenim odlikama poiva na iznijansiranom obliku opaanja,
koje mora da uzme u obzir svaku pojedinu ravnoteu. Ali od ega
se sastoji ta osobenost? To ni u kom sluaju nije osobenost organizma u kojem bi se patoloki procesi i reakcije nizali na jedinstven nain, kako bi oblikovali sluaj". Pre je re o kvalitativnim
varijetetima bolesti kojima e se, kako bi ih oblikovali na drugom
stupnju, pridruiti varijeteti koji mogu da predstavljaju naravi.
O n o to klasifikatorska medicina naziva pojedinanim storijama" jesu posledice umnoavanja izazvanih kvalitativnim varijacijama (prouzrokovanih naravima) sutinskih svojstava koja odlikuju bolesti. Sa bolesnom individuom sreemo se u taki u kojoj
se pojavljuje ishod tog umnoavanja.
Otuda njen paradoksalni poloaj. Ko eli da spozna bolest o
kojoj je re mora da oduzme individuu, sa njenim osobenim svojstvima: Tvorac prirode", govorio je Cimerman (Zimmermann),
uvrstio je tok bolesti nepromenljivim zakonima koje brzo otkrijemo ako bolesnik ne prekine ili ne poremeti tok bolesti". 21 Na
tom nivou individua je tek negativni element. Ali bolest nikada ne
moe da se oda izvan neke naravi, njenih svojstava, njene ivosti ili
njene teine; iako bi sauvala svoju fizionomiju skupa, njene crte
u pojedinostima uvek dobijaju osobene prelive. Isti taj Cimerman,
koji je u bolesniku prepoznavao samo negativ bolesti, ponekad je
u iskuenju", nasuprot uoptenim opisima Sidenhama,da prihvati samo pojedinane povesti. Mada je priroda jednostavna u celini, ipak je raznolika u delovima; shodno tome, treba da pokuamo
da je spoznamo u celini i u delovima". 22
Klasifikatorska medicina se sa obnovljenom panjom posveuje pojedinanom - panjom koja je uvek nestrpljivija i manje
kadra da podnese uoptene oblike opaanja, prenagljena itanja
sutine. Izvesni Eskulap je svakog jutra imao pedeset do ezdeset
bolesnika u predsoblju; sasluao bi nevolju svakog od njih, rasporedio ih u etiri reda, prvom redu naloio putanje krvi, d r u g o m
21

Z i m m e r m a n n , Trait de l'Exprience, franc, prevod, Pariz, 1800,1.1, str. 122.

2^1 Ibid, str. 184.

34

Raanje klinike

ienje, treem klistir, a etvrtom promenu klime." 23 To nije nikakva medicina; isto vai i za bolniku praksu koja ubija svojstva
posmatranja i gui sposobnosti posmatraa brojem stvari za posmatranje. Medicinsko opaanje ne sme da se usmerava ni na nizove ni na skupove; mora da se strukturira kao pogled kroz lupu
koja, postavljena na razliite delove jednog objekta, omoguuje
da se na njemu zapaze i drugi delovi, koji se bez toga nisu mogli
primetiti" 24 , i da se zapone beskrajan rad na spoznaji osobenih
slabosti. Na toj taki pronalazimo temu portreta koji smo prethodno pomenuli; bolesnik je bolest koja je stekla osobene crte;
ona je data sa senkom i reljefom, modulacijama, prelivima, dubinom; a posao lekara, kada bude opisivao bolest, bie da obnovi
tu ivu gustou: Valja vratiti iste one slabosti bolesnika, iste one
njegove patnje, sa istim kretnjama, istim stavom, istim recima i
istim alopojkama". 25
Igrom primarne spacijalizacije klasifikatorska medicina smetala je bolest u podruje slinosti na kojem individua nije mogla
da dobije pozitivan status; u sekundarnoj spacijalizaciji zauzvrat
zahteva otro opaanje pojedinanog, osloboeno kolektivnih
medicinskih struktura, slobodno od svakog grupnog pogleda i
samog bolnikog iskustva. Lekar i bolest uputaju se u sve veu
bliskost i povezani su, lekar pogledom koji vreba, sve vie podupire i prodire, bolesnik skupom nezamenljivih i nemih svojstava
koja odaju - to e rei pokazuju i variraju lepe ureene oblike
bolesti. Izmeu nozolokih odlika i zavrnih crta to se iitavaju
na licu bolesnika, svojstva su slobodno kolala kroz telo. U tom
telu lekarski pogled nema nikakvog razloga da se zadrava, barem
u njegovim slojevima i njegovom funkcionisanju.
Tercijarnom spacijalizacijom nazvaemo skup kretnji kojima
je bolest okruena u jednom drutvu, medicinski opasana, izolovana, podeljena po povlaenim i zatvorenim oblastima, ili rasporeena kroz sredine izleenja, ureene da budu povoljne. Tercijarna ne znai da je re o izvedenoj strukturi, manje sutinskoj
23

Ibid, str. 187.

24 Ibid, str. 127.

25 Ibid, str. 178.

Prostori

i klase

35

od prethodnih; ona uvodi sistem opcija u kojem je re o nainu

na koji grupa, kako bi se odrala i zatitila, iskljuuje, uspostavlja
oblike zbrinjavanja, reaguje na strah od smrti, suzbija ili olakava
bedu, mea se u bolesti ili ih preputa njihovom p r i r o d n o m toku.
No, vie od drugih oblika spacijalizacije, ona je mesto raznih dijalektika: raznorodnih institucija, hronolokih raskoraka, politikih
borbi, zahteva i utopija, ekonomskih prinuda, drutvenih sueljavanja. U njoj itav jedan korpus medicinskih praksa i institucija
omoguuje da se primarna i sekundarna spacijalizacija poigravaju
drutvenim prostorom ije su geneza, struktura i zakonitosti razliite po prirodi. A ipak, ili, bolje reeno, upravo iz tog razloga, ona
je polazite najradikalnijih osporavanja. Dogodilo se da se zbog
nje itavo medicinsko iskustvo zaljulja i za svoja najkonkretnija
opaanja definie nove dimenzije i novo tlo.
Po klasifikatorskoj medicini, bolest roenjem stie pravo na
oblike i doba to su strani prostoru drutava. Postoji divlja" priroda bolesti koja je istovremeno i njena istinska priroda i njen
najrazboritiji put: sama, osloboena od meanja spolja, bez medicinskih smicalica, puta da se pomole ureene i gotovo biljne
ilice njene sutine. Ali, to se drutveni prostor u koji je smetena
sve vie uslonjava, to se ona sve vie rasprirouje. Pre civilizacije
ljudi su imali samo najjednostavnije i najnunije bolesti. Seljaci
i ljudi iz naroda i dalje su bliski osnovnoj nozolokoj slici; jednostavnost njihovog ivota doputa joj da se nazre u svom razum n o m poretku: kod njih uopte nema onih promenljivih, sloenih, pomeanih bolesti nerava, a ima pouzdanih apopleksija ili
iskrenih napada manije. 26 U meri u kojoj se izdie iz poretka uslova i u kojoj se drutvena mrea stee oko pojedinaca, ini se da
se zdravlje umanjuje p o stupnjevima"; bolesti se ire i kombinuju;
njihov broj je ve znatan u viem sloju buroazije;... a najvei je
mogui kod svetskih ljudi".27
Bolnica, kao i civilizacija, jeste vetako mesto u kojem presaena bolest rizikuje da izgubi svoje sutinsko lice. Ona se tu o d m a h
sree sa oblikom komplikacija koje lekari nazivaju zatvorskom
26 Tissot, Trait des nerfs et de leur maladies, Pariz, 1778-1780, t. II, str. 4 3 2 - 4 4 4 .
27 Tissot, Essai sur la sant des gens du monde, Lozana, 1770, str. 8 - 1 2 .

Raanje klinike

36

ili bolnikom groznicom, kao to su miina astenija, jezik suv,

obloen belom skramom, modro lice, lepljiva koa, proliv, bleda
mokraa, pritisak u disajnim putevima, smrt osmog ili jedanaestog dana, najkasnije trinaestog. 28 Na jedan optiji nain, kontakt
sa drugim bolesnicima, u tom neurednom vrtu u kojem se vrste
ukrtaju, menja prirodu bolesti i ini je tee itljivom; i kako, u
toj nunoj bliskosti, ispraviti pogubno pranjenje, koje kree iz
itavog tela bolesnika, iz gangrenoznih udova, nagrizenih kostiju,
zaraznih ireva, gnojnih groznica"? 29 A zatim, moe li se izbrisati
neprijatan utisak koji na bolesnika, otrgnutog od porodice, ostavlja pogled na te kue to za mnoge nisu nita drugo do hramovi
smrti"? Ta naseljena samoa i taj oaj remete, sa zdravim reakcijama organizma, prirodni tok bolesti; potreban je veoma vet bolniki lekar da se izbegne opasnost od loeg iskustva, iji su ishod
vetake bolesti, koje on onda mora da lei u bolnicama. Naime,
nijedna bolnika bolest nije ista".30
Prirodno mesto bolesti jeste prirodno mesto ivota - porodica: toplina spontane nege, svedoanstvo o privrenosti, zajednika elja za ozdravljenjem, sve se to udruuje kako bi se pomoglo
prirodi to se bori protiv bolesti i pustilo bolesti da se sama rasprostire u svojoj istini; bolniki lekar vidi samo sumnjive, izmenjene bolesti, itavu jednu teratologiju patolokog; onaj koji lei
kod kue za kratko vreme stie istinsko iskustvo, utemeljeno na
prirodnim pojavama svih vrsta bolesti".31 Svrha te kune medicine jeste da nuno bude puna uvaavanja: Posmatrati bolesnike,
pomagati prirodi bez ikakvog nasilja i ekati, skromno priznajui
da nam nedostaje jo mnogo znanja".32 Tako se u vezi sa patologijom vrsta oivljava stara rasprava o medicini koja del i medicini
koja eka. 33 Nozolozi su naklonjeni potonjoj, a jedan od posled28 Tenon, Mmoires

sur les hpitaux,

Pariz, 1788, str. 451.

29 Percival, Lettre M. Aikin, u: J. Aikin, Observations

Pariz, 1777, str. 113.
30
31

sur les hpitaux,

franc, prevod,

D u p o n t de N e m o u r s , Ides sur les secours donner, Pariz, 1786, str. 2 4 - 2 5 .

Ibid.

32 Moscati, De l'emploi des systmes

godina VII, str. 2 6 - 2 7 .
33 Cf. Vicq d'Azyr, Remarques

dans la mdicine pratique,

franc, prevod, Strazbur,

sur la mdecine agissante, Pariz, 1786.

Prostori

i klase

37

njih, Vite (Vitet), u klasifikaciji koja sadri vie od dve hiljade vrsta i nosi naslov Medicina koja eka (Mdecine ecpectante), uvek
prepisuje kininovac kako bi se pomoglo prirodi da dovri svoje
p r i r o d n o kretanje. 34
Klasifikatorska medicina podrazumeva, dakle, slobodnu spacijalizaciju za bolest, bez neke povlaene oblasti, bez bolnike prinude - neku vrstu spontane raspodele u mestu na kojem se raa
i razvija, a koje mora da funkcionie kao mesto na kojem se ona
razvija i ostvaruje svoju sutinu, na kojem stie do svog prirodnog
kraja: smrti, neizbene ako je takva njena zakonitost; izleenja,
esto mogueg ako nita ne poremeti njegovu prirodu. Tamo gde
se pojavi, smatra se da e, usled samog svog kretanja, nestati. Ne
treba je uvrstiti u neki medicinski pripremljen domen, ve je treba pustiti, u pozitivnom smislu rei, da vegetira" na svom prvobitnom tlu: aritu, drutvenom prostoru shvaenom u njegovom
najprirodnijem obliku, najprimitivnijem i moralno najsolidnijem,
koji je istovremeno presavijen i p o t p u n o proziran, t a m o gde je
bolest preputena sama sebi. No, ta se tema u potpunosti preklapa
sa nainom na koji se politiki promilja problem zbrinjavanja.
Kritika bolnikih fondacija je u XVIII veku opte mesto ekonomske analize. Dobra koja ih sainjavaju neotuiva su: tu je
stalan udeo siromanih. Ali samo siromatvo nije stalno; potrebe
mogu da se promene, a p o m o bi morala naizmenino da se odnosi i na sela i na gradove kojima je potrebna. To ne bi oznailo
krenje volje donatora, ve, naprotiv, njeno ponovno ostvarenje u
istinskom obliku; njihov osnovni cilj je bio da slue javnosti, da
olakaju dravi - ne udaljavajui se od namera donatora, ak se
prilagoavajui njihovom miljenju, u k u p n u koliinu svih dobara
dodeljenih bolnicama m o r a m o gledati kao jedinstvenu masu". 35
Fondacija, pojedinana i nedodirljiva, mora da se rastvori u prostoru uoptene pomoi, kojoj je drutvo jedini poslovoa i ujedno
neizdiferencirani korisnik. S druge strane, ekonomska je greka
da se p o m o osloni na imobilizaciju kapitala - to e rei na osiro34 Vitet, ta Mdecine expectante, Pariz, 1806,6. sveska.
35 C a h m o u s s e t , (C. H. P), Plan gnral p o u r l'administration des hpitaux, u: Vues d'un
citoyen, Pariz, 1757, t. II.

Raanje klinike

38

maenje nacije, koje onda za sobom povlai nunost novih fondacija: otuda, na koncu, guenje aktivnosti. Pomo ne treba skopati
ni sa proizvodnim bogatstvom (kapital) ni sa proizvedenim bogatstvom (renta, koja se uvek moe kapitalizovati), ve sa samim
naelom koje proizvodi bogatstvo: radom. Siromanima emo
pomoi tako to emo im omoguiti da rade, a pri tom neemo
siromaiti naciju. 36
Bolesnik, bez sumnje, nije kadar da radi, ali ako je smeten u
bolnicu on postaje dvostruki teret: pomo koju dobija odnosi se
samo na njega, a njegova porodica, ostavljena na cedilu, tada je
izloena bedi i bolesti. Bolnica, stvaralac bolesti zatvorenim i kunim domenom koji ocrtava, po drugi put je to isto u drutvenom
prostoru u koji je smetena. Ta podela, namenjena zatiti, prenosi
bolest i umnoava je do beskonanosti. U obrnutom sluaju, ako
je ostavljena na slobodnom polju svog roenja i svog razvoja, nikada nee biti nita vie od sebe same: ugasie se kao to se pojavila; a pomo koja bude pruena bolesniku kod kue nadomestie
siromatvo koje bolest izaziva: nega to e je spontano obezbediti
okolina nee kotati nikoga nita; od potpore dodeljene bolesniku
imae koristi itava porodica: Neko e morati da pojede meso od
kojeg je skuvana orbica za njega; a na vatri zaloenoj da mu se
skuva aj ogrejae se i njegova deca".37 Lanac bolest na bolest" i
lanac neprestanog osiromaenja sirotinje takoe se prekidaju kad
se odustane od namere da se za bolesnika naini diferenciran, izdvojen prostor, namenjen tome da se, na dvosmislen ali nespretan
nain, zatiti bolest i da se sauva od bolesti.
Nezavisno od njihovih opravdanja, teme ekonomista i teme
lekara klasifikatora poklapaju se u optim linijama: prostor u kojem se bolest ostvaruje, izoluje i dovrava jeste apsolutno otvoren
prostor, bez podele i povlaene ili uvrene figure, sveden samo
na ravan vidljivih oitovanja; istorodni prostor u kojem je dozvoljena samo intervencija pogleda to se, polaui se, brie, i pomoi
ija vrednost lei samo u uinku jedne privremene naknade: prostor bez prikladne morfologije, osim morfologije slinosti opae36 Turgot, lanak Fondacija" u

Enciklopediji.

37 D u p o n t de N e m o u r s , Idees sur les secours a donner, Pariz, 1786, str. 14-30.

Prostori

39

i klase

nih od individue do individue, i morfologije nege to je privatna

medicina prua privatnom bolesniku.
Ali, poto je na taj nain dovedena do kraja, tematika se obre.
Zar medicinsko iskustvo, razreeno u slobodnom prostoru drutva, koje organizuje samo figura porodice, ne pretpostavlja podrku itavog drutva? Zar ne podrazumeva, osobenom panjom
koju upuuje pojedincu, uoptenu budnost ije se prostiranje preklapa sa itavom skupinom? Trebalo bi pojmiti medicinu dovoljno povezanu sa dravom da bi mogla, u dogovoru sa njom, da
sprovodi postojanu i uoptenu, ali izdiferenciranu politiku p o m o i; medicina postaje nacionalni zadatak; a Menire (Menuret) je na
poetku revolucije sanjao o besplatnoj nezi koju bi pruali lekari
to bi ih drava namirila obezbeujui im svetenike prihode. 3 8
Zbog toga bi nad samim tim lekarima trebalo sprovoditi kontrolu;
trebalo bi spreiti zloupotrebe, igosati arlatane, izbei, organizovanjem zdrave i racionalne medicine, da leenje kod kue napravi
od bolesnika rtvu i izloi njegovu okolinu zarazi. Dobra medicina morae da dobije od drave svedoanstvo o valjanosti i zakonsku zatitu; na njoj je da ustanovi kako postoji istinska umetnost
leenja". 39 Medicina pojedinanog opaanja, porodine pomoi,
kunog leenja, moe da nae oslonac samo u nekoj kolektivno
kontrolisanoj strukturi, koja pokriva celokupan drutveni prostor.
Ulazimo u posve novi, i u XVIII veku gotovo nepoznat oblik institucionalne spacijalizacije bolesti. Klasifikatorska medicina e se
tu izgubiti.

38

J.-J. Menuret, Essai sur les moyens deformer

de bons mdecin, Pariz, 1791.

39 Jadelot, Adresse nos seigneurs de l'Assemble Nationale sur la ncessit et le moyen de

perfectionner l'enseignement de la mdicine, Nansi, 1790, str. 7.

DRUGO

POGLAVLJE

Politika svest
U odnosu na klasifikatorsku medicinu, pojmovi endemske bolesti i epidemije imali su u XVIII veku osobenu sudbinu.
Valja se vratiti na Sidenhama i dvosmislenost njegove pouke:
kao osniva klasifikatorske misli definisao je istovremeno ta je
mogla da bude istorijska svest i geografija bolesti. Sidenhamova
endemska bolest" nije samostalna priroda, ve kompleks - poput privremenog vorita - skupa prirodnih dogaaja: kvaliteta
tla, klime, godinjih doba, kie, sue, arita zaraze, nematine; a
u sluajevima u kojima sve to ne svedoi o uoenim pojavama,
ne treba navoditi odlike neke jasne vrste ili rasadnika bolesti, ve
mranog jezgra skrivenog u zemlji. Variae sunt semper annorum
constitutiones quae eque calori eque frigori non sicco humidove
ortum suum debent, sed ab occulta potius inexplicabili quadam alteratione in ipsis terrae visceribuspendent."1 Simptomi uopte nisu
svojstveni endemskim bolestima: one se definiu premetanjima
akcenta, neoekivanim grupisanjima znakova, intenzivnijim ili
slabijim pojavama: ovde e groznice biti silovite i suve, a tamo
e katari i serozni izlivi biti ei; tokom toplog i dugog leta visceralni zastoji su brojniji nego obino i uporniji su. London, od
jula do septembra 1661: Aegri paroxysmus atrocior, lingua magis nigra siccaque, extra paroxysmum aporexia obscurio, virium et
appetitus prostratio major, major item ad paroxysmum
proclinitas,
omnia summatim accidentia ammanioria, ipseque morbus quam
1 Th. Sydenham, Observationes medicae, u: Opera medica, eneva, 1736,1, str. 32.

Raanje klinike

42

pro more Febrium intermittentium funestior."2 Endemska bolest

nije upuena na neki specifian apsolut, kojem bi ona bila manje
ili vie preinaeno oitovanje: ona se opaa samo u relativnosti
razlika - pogledom koji je u neku ruku dijakritiki.
Svaka endemska bolest nije epidemija; ali epidemija je endemska bolest gueg sastava, postojanijih i homogenijih fenomena.
Raspravljalo se mnogo i dugo, a raspravlja se i danas, kako bi se
saznalo jesu li lekari iz XVIII veka shvatili njihovu zaraznu narav i
jesu li postavili problem agensa njihovog prenoenja. Besmisleno
pitanje, koje ostaje strano, ili barem udaljeno u odnosu na osnovnu strukturu: epidemija je vie od naroitog oblika bolesti; ona
je, u XVIII veku, samostalan, suvisao i dovoljan nain da se vidi
bolest: Naziv epidemijske bolesti daje se svim onim bolestima
koje u isto vreme i sa nepromenljivim odlikama napadnu veliki
broj osoba u isti mah".3 Dakle, ne postoji razlika u prirodi ili vrsti
izmeu pojedinane bolesti i epidemijske pojave; da bi postojala
epidemija dovoljno je da se sporadina bolest pojavi izvestan broj
puta i istovremeno. isto aritmetiki problem praga: sporadino
je tek epidemija niskog intenziteta. Re je o opaanju koje vie nije
sutinsko i redno, kao u klasifikatorskoj medicini, nego je kvantitativno i osnovno.
Podloga tom opaanju nije neki specifian tip, ve prigodno
jezgro. Osnova epidemije nije kuga ili katar; to je Marselj 1721,
to je Bisetr 1780; to je Ruan 1769, gde je tokom leta nastala epidemija meu decom, sa kataralnim unim groznicama, gnojnim
unim groznicama, sa komplikacijama u vidu osipa, a sa silovitim unim groznicama tokom jeseni. Ta endemska bolest se izrodila u gnojnu u pri kraju tog godinjeg doba i tokom zime 1769.
1 1770."4 Okupljeni su poznati patoloki oblici, ali radi sloene
igre meusobnog ukrtanja, gde zauzimaju mesto analogno mestu simptoma u odnosu na bolest. Sutinska osnova je definisana
trenutkom, mestom, onim ivahnim, tipajuim, otrim, prodor2 Ibid, str. 27.
3 Le Brun, Trait historique

sur les maladies pidmiques,

4 Lepecq de La Clture, Collection

dmiques, Ruan, 1778, str. XIV.

d'observations

Pariz, 1776, str. 1.

sur les maladies

et constitutions

pi-

Politika

43

svest

nim vazduhom" kakav je zimi vazduh u Nimu, 5 onim drugaijim,

prljavim, gustim, trulim vazduhom kakav je u Parizu kad je leto
dugo i teko. 6
Redovitost simptoma ne dozvoljava da se filigranski nazre
mudrost prirodnog poretka; ona govori samo o stalnosti uzroka,
upornosti faktora iji globalni pritisak, to se uvek ponavlja, utvruje povlaeni oblik bolesti. as je re o uzroku koji opstaje kroz
vreme i izaziva, na primer, plike u Poljskoj, krofule u paniji; tada
e se radije govoriti o endemskim bolestima; as je re o uzrocima
koji najednom n a p a d n u veliki broj ljudi na istom mestu, bez obzira na uzrast, pol ili naravi. Oni predstavljaju dejstvo jednog opteg
uzroka, ali poto te bolesti vladaju tek u izvesnom vremenu, taj se
uzrok moe posmatrati kao isto sluajan" 7 : to vai i za variolu,
malignu groznicu ili dizenteriju; to su epidemije u pravom smislu
rei. Ne treba da nas iznenadi to to se, uprkos velikoj raznolikosti
obolelih, njihovih sklonosti i uzrasta, kod svih njih bolest javlja
sa istim simptomima: re je o tome da suvoa ili vlanost, toplota ili hladnoa, im se njihovo dejstvo malo produi, obezbeuju
dominaciju jednog od naih konstitutivnih naela: alkalije, soli,
flogistika; poto smo izloeni nezgodama koje prouzrokuje to
naelo, i te nezgode moraju biti iste na razliitim subjektima." 8
Analiza epidemije ne postavlja sebi zadatak da prepozna opti
oblik bolesti, smetajui je u apstraktni prostor nozologije, ve da
ponovo pronae, iznad optih znakova, osobeni proces, p r o m e n Ijiv u zavisnosti od okolnosti, od epidemije do epidemije, i koji od
uzroka do oblika bolesti tka zajedniku potku kod svih bolesnika,
ali osobenu u tom trenutku u vremenu, na tom mestu u prostoru;
Parizom su 1785. harale groznice etvrtae i gnojne groznice, ali
je sutina epidemije bila u osuena u krvnim sudovima, i pretvorena u melanholinu tekuinu, to jest osiromaenu, zgusnutu i,
da tako kaemo, lepljivu krv, te organi u d o n j e m stomaku koji su

Razoux, Tableau rtosologique et mtorologique,

Menuret, Essai sur l'histoire mdico-topographique

Bazel, 1787, str. 22.

B a n a n i Turben, Mmoires sur les pidmies de Languedoc,

Le Brun, loc. cit, str. 66, br. 1.

de Paris, Pariz, 1788, str. 139.

Pariz, 1786, str. 3.

Raanje klinike

44

zaepljeni i stoga su postali uzroci ili mesta opstrukcije" 9 : ukratko,

neka vrsta globalne osobenosti, individua sa nekoliko glava, ali
glava koje su sline i ije se crte oituju samo jedan jedini put u
vremenu i prostoru. Specifina bolest se uvek manje ili vie ponavlja, a epidemija nikada sasvim.
U takvoj opaajnoj strukturi problem zaraze je od relativno
malog znaaja. Prenoenje sa jedinke na jedinku nije ni u kom
sluaju sutina epidemije; ono moe da, u obliku mijazma" ili
klice" to se prenosi vodom, hranom, dodirom, vetrom, vazduhom, bude jedan od uzroka epidemije, bilo neposredan ili izvoran (kad je to jedini uzrok na delu), bilo drugi (kada je mijazam
proizvod, u nekom gradu ili bolnici, epidemijske bolesti to ju je
izazvao neki drugi faktor). Ali zaraza je samo jedan od modaliteta masivne injenice epidemije. Rado emo prihvatiti da maligne bolesti, kao to je kuga, imaju prenosiv uzrok; tee emo to
priznati za jednostavne epidemijske bolesti (veliki kaalj, ospice,
arlah, infektivna dijareja, povratna groznica). 1 "
Zarazna ili ne, epidemija ima neku vrstu istorijske individualnosti. Otuda nunost da se uz nju koristi sloena metoda posmatranja. Kao kolektivni fenomen, zahteva viestruki pogled; poto
je jedinstven proces, valja je opisati na osnovu onoga to je u njoj
osobeno, sluajno, neoekivano. Dogaaj se mora preneti do najsitnijih pojedinosti, ali se mora preneti i sa suvislou kakvu podrazumeva opaanje u vie pari oiju: neprecizna spoznaja, loe
utemeljena poto je delimina, nesposobna da sama doe do onog
to je sutinsko ili osnovno, sopstvenu zapreminu pronalazi tek
u suavanju perspektiva, u ponavljanoj i prepravljenoj informaciji, koja konano zaokruuje, tamo gde se pogledi ukrtaju, pojedinano i jedinstveno jezgro tih kolektivnih fenomena. Krajem
XVIII veka u toku je institucionalizovanje te vrste iskustva: u svakoj poddelegaciji upravitelj je odredio jednog lekara i nekoliko hirurga da prate epidemije koje mogu da se jave u njihovom kantonu; oni su u vezi sa glavnim lekarom oblasti povodom vladajue
bolesti koliko i povodom medicinske topografije njihovog kanto9
10

Menuret, loc. cit, str. 139.

Le Brun, loc. cit, str. 2 - 3 .

Politika

svest

45

na"; kada etiri ili pet ljudi oboli od iste bolesti naelnik mora da
upozori poddelegata, koji onda alje lekara da odredi terapiju to
e je hirurzi davati svakog dana; u ozbiljnijim sluajevima glavni
oblasni lekar mora da ode na lice mesta. 11
Ali to iskustvo moe da dobije svoje p u n o znaenje samo ako je
p o t p o m o g n u t o stalnom i p r i n u d n o m intervencijom. Tu bi mogla
da postoji epidemioloka medicina samo ako je potpomognuta
politikom: bdeti nad razmetanjem grobnica i grobalja, leeve treba to je ee mogue spaljivati, a ne sahranjivati, kontrolisati
trgovinu hlebom, vinom, mesom 1 2 , urediti rad klanica, bojadinica, zabraniti smetaj u nezdrave stanove; valjalo bi da se, nakon podrobne studije celokupne teritorije, za svaku oblast saine
zdravstvena uputstva koja treba itati na propovedima ili misama, nedeljom i praznicima", i koja bi se odnosila na nain ishrane,
odevanja, izbegavanja bolesti, prevencije ili leenja od onih koje
ve vladaju: Ta bi pravila bila poput molitvi koje ak i najneukiji
i deca uspevaju da deklamuju". 13 Trebalo bi, najzad, osnovati korpus zdravstvenih inspektora koji bi se mogli slati u razne oblasti,
i to tako da se svakom od njih poveri ogranieno podruje"; tamo
bi on zabeleio svoja zapaanja o d o m e n i m a koji imaju dodira sa
medicinom, ali i sa fizikom, hernijom, prirodnjatvom, topografijom, astronomijom; propisao bi mere koje treba sprovesti i konrolisao rad lekara; poeljno bi bilo da drava na sebe preuzme te
lekare i da im utedi sve trokove koje za sobom vue sklonost ka
korisnim otkriima". 14
Epidemioloka medicina suprotstavlja se klasifikatorskoj medicini, kao to se kolektivno opaanje nekog globalnog, ali jedinstvenog i neponovljenog fenomena moe suprotstaviti pojedinanom
opaanju onoga to sutina neprestano doputa da se vidi o njoj
samoj i o njenom identitetu u mnotvu fenomena. Analiza jednog
niza u nekom sluaju, deifrovanje jednog tipa u drugom; integri11 Nepoznati autor, Description des pidmies qui ont rgn depuis quelques annes sur la
gnralit de Paris, Pariz, 178, str. 35-37.
12 Le Brun, loc. cit, str. 127-132.
13 Nepoznati sutor, Description
14 Le Brun, loc. cit, str. 124.

des pidmie, str. 14-17.

46

Raanje klinike

sanje vremena za epidemije, definisanje hijerarhijskog mesta za

vrste; odreenje uzronosti - potraga za sutinskom suvislou;
prefinjeno opaanje sloenog istorijskog i geografskog prostora definisanje homogene povrine na kojoj se iitavaju analogije. A
ipak, na koncu, kada je re o tim tercijarnim figurama to moraju
da rasporeuju bolest, medicinsko iskustvo i kontrolu lekara nad
drutvenim strukturama, patologija epidemija i patologija vrsta
nalaze se pred istim zahtevima: definisanje politikog statusa medicine, izgradnja, na nivou drave, medicinske svesti, neprestano
zaduene za informisanje, kontrolu i prinudu; svih stvari koje
podrazumevaju onoliko objekata to se odnose na politiku koliko ima onih to su isto medicinski". 15
Tu je poreklo Kraljevskog drutva za medicinu i njegovog nepremostivog sukoba sa fakultetom. Vlada je 1776. odluila da u
Versaju osnuje komisiju zaduenu za prouavanje epidemijskih i
epizootijskih fenomena, to su se umnoili tokom prethodnih godina; neposredan povod za to bila je jedna stona bolest na jugoistoku Francuske, koja je primorala generalnog kontrolora finansija da naloi unitavanje svih sumnjivih ivotinja: tako je dolo do
prilino ozbiljnog ekonomskog poremeaja. U preambuli dekreta
od 20. aprila 1776. kae se da su epidemije ,,u poetku kobne i
destruktivne samo zato to njihova narav, budui malo poznata,
ini lekara nesigurnim kad je re o izboru metode leenja koju
valja primeniti; ta je nesigurnost posledica toga to nije uloeno dovoljno napora u izuavanje i opisivanje simptoma razliitih
epidemija i metoda leenja koje su imale najvie uspeha". Komisija e imati trostruku ulogu: ispitivanja, tako to e biti u toku
sa raznim epidemijskim pokretima; obrade, tako to e porediti
injenice, beleiti upotrebljene lekove, organizovati oglede; kontrole i propisivanja, tako to e lekarima ukazati na metode koje
se ine najprikladnijima. Sainjena je od osam lekara: direktora,
zaduenog za poslove korespondencije povezane sa epidemijama
i epizootijama" (De Lason), generalnog komesara, koji obezbeuje vezu sa lekarima iz unutranjosti (Vik d'Azir), i est lekara sa
fakulteta, koji su se posvetili poslovima u vezi sa istim tim tema15 Le Brun, loc. cit, str. 126.

Politika

svest

47

ma. Kontrolor finansija moi e da ih poalje da sprovode istrage i

da od njih zahteva izvetaje. Najzad, Vik d'Azir e biti zaduen za
asove ljudske i u p o r e d n e anatomije ostalim lanovima komisije,
lekarima sa fakulteta i studentima koji se budu pokazali dostojnima toga". 16 Tako se uspostavlja dvostruka kontrola: politikih
instanci nad medicinskom praksom i povlaenog medicinskog
tela nad itavim k o r p u s o m praktiara.
O d m a h je dolo do sukoba sa fakultetom. U oima savremenika, to je sudar dveju institucija, jedne moderne, koja ima podrku
politike elite, druge zastarele i zatvorene u sebe. Jedan pristalica
fakulteta ovako opisuje njihov sukob: Jedna je stara, za potovanje zbog svih vrsta titula koje obezbeuje i uglavnom u oima lanova drutva koje je veim delom i obrazovala; druga je
m o d e r n a institucija, ijim je lanovima od vezivanja za njihove
institucije bilo drae vezivanje za Krunu, te su napustili fakultet, za koji bi morali da ih vezuju javno dobro i njihove zakletve,
kako bi ostvarili karijere spletkaroa." 17 U znak protesta, fakultet
je trajkovao" tri meseca: odbijao je da izvrava svoje obaveze, a
njegovi lekari su odbijali da se konsultuju sa lanovima drutva.
Ali izlaz iz takve situacije dat je unapred, poto je Savet podrao
novi odbor. Ve od 1776. zabeleene su otvorene povelje koje su
opravdavale njegov preobraaj u Kraljevsko drutvo za medicinu,
a fakultetu je zabranjeno da koristi u ovoj stvari bilo kakvu vrstu
odbrane". Drutvo dobija 40.000 livara rente, naplaenih od mineralnih voda, dok fakultet dobija jedva 2.000. 18 A uloga Drutva
se bez prestanka proiruje: kao organ kontrole epidemija malopomalo postaje taka centralizacije znanja, instanca za beleenje i
procenu svake medicinske aktivnosti. Na poetku Revolucije, Odbor za finansije Narodne skuptine potvrdie njegov status: Cilj
ovog drutva jeste da uspostavi korisnu korespondenciju izmeu
francuske medicine i strane medicine, da sakuplja rasuta opaanja, da ih uva i grupie, a naroito da istrauje uzroke bolesti
16 Cf. Prcis historique
znati autor je Boussu).

de l'tablissement

de la Socit royale de Medcine

17 Retz, Expos succint l'Assembl Nationale,

(s.l.n.d. N e p o -

Pariz, 1791, str. 5 - 6 .

18 Cf. Vacher de La Feuterie, Motif de la rclamation de la Facult de Mdecine de Paris

contre l'tablissement de la Socit royale de Mdcine (s.l.n.d.).

Raanje klinike

48

naroda, da prorauna u kom se vremenskom razmaku javljaju,

da utvrdi koji su lekovi najdelotvorniji u svakom od sluajeva." 19
Drutvo vie ne okuplja samo lekare posveene izuavanju kolektivnih patolokih fenomena; postalo je zvanini organ kolektivne
svesti o patolokim fenomenima; svesti koja se razvija na nivou
iskustva kao i na nivou znanja, u kosmopolitskom obliku kao i u
nacionalnom prostoru.
Vrednost ovog dogaaja je u tome to predstavlja izlazak iz temeljnih struktura. Kao nova figura u iskustvu, ije e opte linije,
oblikovane u razdoblju od 1775. do 1880, potrajati prilino dugo
da bi, tokom Revolucije i sve do vremena Konzulata, iznele mnogo reformskih projekata. Od svih tih planova malo toga e, bez
sumnje, biti i ostvareno. A ipak je oblik opaanja koji oni podrazumevaju jedan od glavnih elemenata klinikog iskustva.
Novi stil zbrajanja - rasprave iz XVIII veka, institucije, aforizmi, nozologije, smetali su medicinsko znanje u ograeni prostor:
na taj nain oblikovana slika mogla je da ne bude dovrena do u
detalj, ili na ovoj ili onoj od njenih taaka zbrkanih u neznanju; u
svom optem obliku, ono je bilo iscrpno i zatvoreno. Sada je zamenjeno slikama koje su otvorene i mogu se beskrajno produiti:
Otsirk (Hautesierck) je ve dao primer za to kada je, na oazelov
(Choiseul) zahtev, predlagao da lekari i vojni hirurzi rade po kolektivnom planu rada, koji podrazumeva etiri paralelna i neograniena niza: topografska izuavanja (situacija na licu mesta,
teren, voda, vazduh, drutvo, narav itelja), meteoroloka opaanja (pritisak, temperatura, vetrovi), analiza epidemija i vladajuih bolesti, opis neuobiajenih sluajeva. 20 Enciklopedijska tema
ustupa mesto temi postojane i neprestano preispitivane informacije, iji je cilj da zbroji dogaaje i da ih utvrdi, a ne da zatvori
znanje u nekakav sistematini oblik: Istina je da postoji lanac koji
u svemiru, na zemlji i u oveku povezuje sva bia, sva tela, sve
bolesti; lanac ija se prefinjenost, izbegavajui povrne poglede
sitniavog izvoaa ogleda i hladnog raspravljaa, otkriva istinski
19 N a v e d e n o u: Retz, loc. cit.
20 Hautesieck, Recueil d'observations
str. X X I V - X X V I I ) .

de mdcine des hpitaux

militaires,

Pariz, 1776,1.1,

Politika

svest

49

posmatrakom duhu". 21 Na poetku Revolucije, Kanten (Cantin)

predlae da taj informativni rad u svakom departmanu obezbedi
komisija sainjena od lokalnih lekara; 22 Matje ero (Graud) trai
da se u svakom administrativnom sreditu osnuje vladina kua
zdravlja", a u Parizu dvor zdravlja", koji bi zasedao u okviru Narodne skuptine, prikupljao informacije, slao ih od take do take,
postavljao pitanja o nejasnoama i ukazivao na to kakva istraivanja valja sprovesti. 23
O n o to sada sainjava jedinstvo medicinskog pogleda nije
krug znanja u kojem se on okonava, ve ono otvoreno, beskrajno, pokretno zbrajanje to ga bez prestanka premeta i obogauje
vreme, iji tok zapoinje, i nikada ne moe da ga zaustavi: ve
i m a m o neku vrstu klinikog beleenja beskrajnog i promenljivog
niza dogaaja. No, njegova podrka nije opaanje bolesnika u njegovoj osobenosti, ve kolektivna svest o svim informacijama to
se ukrtaju, izrastajui u sloenu i b u j n u kronju koja se uveava
do dimenzija istorije, geografije, drave.
Za klasifikatore, kljuni in medicinske spoznaje bilo je uspostavljanje oznaavanja: smestiti simptom u bolest, bolest u specifian skup, a njega usmeriti ka unutranjosti opteg plana patolokog sveta. U analizi endemskih bolesti i epidemija stvar je u tome
da se uspostavi mrea igrom nizova koji, ukrtajui se, omoguuju
da se ponovo napravi onaj lanac" o kojem govori Menire. Razu
(Razoux) je svakog dana beleio meteoroloka i klimatska zapaanja, koja je potom s jedne strane sueljavao sa nozolokom analizom posmatranih bolesnika, a s druge sa evolucijom, krizama, ish o d o m bolesti. 24 Tada se pojavljivao sistem sluajnih preklapanja,
ukazujui na uzronu potku, kao i na srodnosti i nove veze m e u
bolestima. Ako je neto kadro da usavri nau vetinu", pisao je
Razuu Sova lino, to je takvo jedno delo, na kojem je pedeset
godina radilo tridesetak strogih i vrednih lekara... Ne bih izosta21 M e n u r e t , Essai sur l'histoire mdico-topographique
22

de Paris, str. 139.

C a n t i n , Projet de rforme adresse l'Assembl nationale, Pariz, 1790.

23 M a t h i e u Graud, Projet de dcret rendre sur l'organisation

1791, n 7 8 - 7 9 .
24 Razoux, Tableau nosologique et mtorologique
1761.

civile des mdcins,

adress l'Htel-Dieu

Pariz,

de Nimes, Bazel,

50

Raanje klinike

vio nita od toga ne bih li nekog od naih doktora naveo na ista

zapaanja u naoj bolnici." 25 O n o to definie in medicinske spoznaje u njegovom konkretnom obliku nije, dakle, susret lekara i
bolesnika, niti sueljavanje znanja sa opaanjem; to je sistematsko
ukrtanje nekoliko nizova homogenih informacija, koje su, meutim, strane jedne drugima - nekoliko nizova koji obavijaju beskonaan skup odvojenih dogaaja, ali iz ijeg prekrajanja, izdvojiva
uprkos svojoj zavisnosti, izranja pojedinana injenica.
U tom se pokretu medicinska svest deli: ivi na jednom neposrednom nivou, u poretku neposrednih uoavanja, ali se nastavlja i
na jednom viem nivou, na kojem uoava ustrojstva, sueljava ih i,
sabirajui se u spontane spoznaje, sa punom suverenou iskazuje
sud o svome znanju. Postaje centralizovana. Kraljevsko drutvo za
medicinu to pokazuje na razini institucija. A na poetku Revolucije planova ima u izobilju, i shematizuju tu dvostruku i nunu instancu medicinskog znanja, uz neprestano komeanje to odrava
razdaljinu medu njima tako to je bez prestanka prelazi. Matje
ero bi eleo da se osnuje Tribunal za zdravstvo, gde bi tuilac
ukazivao na svakog pojedinca koji, bez dokaza da je za to sposoban, barata oko blinjeg ili ivotinje koja mu ne pripada svime to
se tie neposredne ili posredne primene vetine Ieenja"26; presude tog tribunala, koje se tiu zloupotreba, nesposobnosti, profesionalnih greaka, morale bi da uspostave pravosudnu praksu u
medicini. Tu je, u neku ruku, re o politici neposrednih spoznaja:
kontroli njihove pouzdanosti. Pored pravosudne, bie potrebna
i izvrna instanca koja e imati visoku i veliku politiku u svim
granama zdravstva". Ona e propisivati koje knjige treba itati i
kakva dela pisati; u skladu sa dobijenim informacijama ukazivae
na to kako treba leiti od bolesti koje vladaju; objavie, na osnovu
istraga sprovedenih pod njenom kontrolom ili stranih radova, ta
treba zapamtiti radi sprovodenja prosveene prakse. Medicinski
pogled se kree, i to samostalno, unutar prostora u kojem se deli i
sam sebe kontrolie; suvereno dodeljuje svakodnevnom iskustvu
znanje koje je na veoma zaobilazan nain pozajmio od njega i za
koje je postao i taka prikupljanja i sredite raspodele.
25 N a v e d e n o ibid, str. 14.
26 M a t h i e u G e r a u d , loc. rit, str. 65.

Politika

svest

51

U njemu medicinski prostor moe da se preklopi sa drutvenim ili, bolje reeno, da ga prome i u potpunosti prodre u njega. Lekari postaju sve prisutniji, a njihovi ukrteni pogledi prave mreu i u svakoj taki prostora i svakom trenutku vremena
sprovode neprestan, pokretan, diferenciran nadzor. Postavlja se
problem razmetanja lekara p o selima 27 ; eli se statistika kontrola zdravlja zahvaljujui registru roenja i smrti (u kojem bi
trebalo da se pominje bolest, nain ivota, uzrok smrti, te bi on
tako postao lina karta patologije); trai se da razloge za reformu
detaljno obrazloi savet za inspekciju; i, najzad, da se uspostavi
medicinska topografija svakog departmana, briljivo sainjenim
kratkim pregledom informacija o toj oblasti, prebivalitima, ljudima, dominantnim strastima, oblaenju, atmosferskim odlikama,
poljoprivrednim proizvodima, vremenu njihovog p u n o g sazrevanja i etve, kao i o fizikom i m o r a l n o m vaspitanju itelja tog
k r a j a " 2 8 1 kao da rasporeivanje lekara nije dovoljno, trai se da
svaki pojedinac bude medicinski potkovan; bie potrebno da svaki graanin bude obaveten o onome to je nuno i mogue znati
u medicini. A svaki praktiar e svojoj ulozi nadzornika morati da
doda i ulogu instruktora, jer najbolji nain da se izbegne irenje
bolesti jeste irenje medicine. 2 ' Mesto gde se oblikuje znanje vie
nije patoloko polje p o kojem je Bog rasporedio vrste, ve je to
uoptena medicinska svest, rasprostranjena u prostoru i vremenu,
otvorena i pokretna, povezana sa svakim pojedinanim ivotom,
ali i sa kolektivnim ivotom nacije, koja uvek bdi nad beskrajnom
oblau u kojoj bolest pokazuje svoj masivni lik u njegovim raznim vidovima.
U godinama neposredno pre i neposredno posle Revolucije rodila su se dva velika mita, ije su teme i polariteti suprotni; mit o
nacionalizovanoj medicinskoj profesiji, organizovanoj poput sve27 Cf. N.-L. Lespagnol, Projet d'tablir trois mdecins par district pour le soulagement des
gens de la campagne (Sarlvil, 1790); Royer, Bienfaisance mdicale et projet financier (Provens, godina IX).
28 f.-B. D e m a n g e o n , Des moyens de perfectionner la mdecine, Pariz, godina VII, str. 5 - 9 ;
cf. A u d i n Rouvire, Essai sur la topographie physiologique et mdicale de Paris, Pariz, godina II.
29

Bcher, De la mdecine considre politiquement,

Pariz, godina IX, str. 38.

52

Raanje klinike

tenstva, koja, na nivou zdravlja i tela, ima moi sline onima koje
svetenstvo ima nad duom; te mit o potpunom nestanku bolesti u
drutvu bez poremeaja i bez strasti, vraenom u prvobitno stanje
zdravlja. Oita protivrenost dve teme ne sme da zavara: obe ove
figure kao da crno-belo izraavaju isti crte medicinskog iskustva.
Oba sna su izomorfna - jedan na pozitivan nain pripoveda o
strogoj, militantnoj i dogmatskoj medikalizaciji drutva, gotovo
religijskom konverzijom, a i o razmetanju svetenstva terapeutike; drugi pripoveda o istoj toj medikalizaciji, ali na pobedniki i
negativan nain, to jest isparavanju bolesti iz popravljene, organizovane i neprestano nadzirane sredine, iz koje bi i sama medicina
konano nestala, sa svojim objektom i svojim raison d'tre.
Sabaro de L'Avernijer (L'Avernire), autor planova sa poetka
Revolucije, u svetenicima i lekarima vidi prirodne naslednike
dveju najvidljivijih misija crkve - duevne utehe i ublaenja patnji. Potrebno je, dakle, da crkvena imovina bude oduzeta visokom
svetenstvu, koje je izvitoperilo njenu prvobitnu namenu, i vraena naciji, koja jedina zna koje su joj duhovne i materijalne potrebe.
Prihod od toga bie podeljen meu parosima i lekarima, tako d i
jedni i drugi dobiju jednake delove. Zar lekari nisu svetenici tela?
Dua se ne moe posmatrati odvojeno od ivih tela, te ako su
svetenici od oltara uvaeni i dobijaju od drave asnu nadoknadu, potrebno je i da svetenici vaeg zdravlja dobijaju odreenu
sumu kako bi mogli da se prehrane i priteknu vam u pomo. Oni
su dobri duhovi svih vaih sposobnosti i oseta." 30 Lekar vie nee
morati da naplauje svoje usluge onima koje lei; pomo bolesnicima bie besplatna i obavezna - usluga koju nacija obezbeuje
kao jedan od svetih zadataka; lekar je samo instrument izvrenja
tog zadatka. 31 Na kraju ovih studija kae se da lekar nee moi
da bira mesto na kojem e raditi, ve e ii tamo gde bude rasporeen u zavisnosti od potreba i upranjenih mesta, uglavnom
na selu; kad bude stekao iskustvo, moi e da zatrai neko odgo30 Sabarot de L'Avernire, Vue de Lgislation mdicale adress aux Etats gnraux,
str. 3.

1789,

31 Kod M e n u r e t a , Essai sur le moyen de former de bons mdcins, Pariz, 1791, nalazi se
ideja o finansiranju m e d i c i n e p r i h o d i m a svetenstva, ali s a m o kad je re o leenju siromanih.

Politika

svest

53

vornije i bolje plaeno mesto. Morae da izvetava nadreene o

svojim aktivnostima i bie odgovoran za greke koje poini. Kad
postane dravna, nepristrasna i kontrolisana, medicina e moi
beskrajno da se usavrava; poto olakava fizike muke, povezae
se sa starim d u h o v n i m pozvanjem crkve i postae njen laiki pandan. A armija svetenika koji bdiju nad spasom due podudarae
se sa armijom lekara koji se bave zdravljem tela.
Drugi mit proistie iz istorijskog promiljanja doteranog do
kraja. Budui da su povezane sa uslovima i nainom ivota individue, bolesti variraju u zavisnosti od razdoblja i mesta. U srednjem veku, dobu ratova i gladi, bolesnici su bili preputeni strahu
i iscrpljenosti (apopleksije, nagli skokovi temperature); ali u XVI
i XVII veku vidimo kako slabe oseanja i oseaj dunosti prema
otadbini; egoizam se zatvara u sebe, bludnii se i uiva u dobroj
hrani (venerine bolesti, zaguenja organa i krvnih sudova); u
XVIII veku potraga za uivanjem prolazi kroz matu: ide se u pozorite, itaju se romani, zanosi se praznim razgovorima; ivi se
nou, spava se danju; otuda histerije, hipohondrije, nervne bolesti.32 Nacija koja bi ivela bez ratova, bez estokih strasti, bez dokolice, ne bi znala ni za jednu od tih bolesti; a naroito nacija koja
ne bi znala za tiraniju to je sprovodi bogatstvo nad siromatvom,
ni zloupotrebe kojima se sama preputa. Bogati? - ,,U okviru blagostanja i m e u ivotnim zadovoljstvima, njihov napraiti ponos,
njihova ogorena ljutnja, njihove zloupotrebe i ispadi na koje ih
navodi prezir prema svim naelima, ine ih plenom slabosti svih
vrsta; uskoro... lice im se izbora, kosa im pobeli, bolesti ih s vrem e n o m pokose." 33 to se tie siromanih, koji su preputeni despotizmu bogatih i svojih kraljeva, oni znaju samo za namete koji
ih bacaju u bedu, za oskudicu od koje profitiraju zelenai, nezdrava prebivalita koja ih primoravaju da nikad ne zasnuju porodice
ili da tuno stvaraju samo slaba i nesrena bia".34
Dakle, prvi zadatak lekara je politiki: borba protiv bolesti
mora da pone ratom protiv loeg upravljanja: ovek nee biti
32 Maret, Mmoires o on cherche dterminer
Pariz, 1792, str. 8.
33

quelle influence les moeurs ont sur la sant,

Lanthenas, De l'influence de la libert sur la sant, Pariz, 1792, str. 8.

34 Ibid, str. 4.

54

Raanje klinike

potpuno i konano izleen sve dok najpre ne bude osloboen:

Ko e, dakle, ljudima ukazati na tirane ako ne lekari, kojima je
ovek jedinstveni predmet izuavanja i koji svakoga dana, kod
siromanog i bogatog, kod graanina i najmonijega, u kuama
od slame i kuama od cigle, posmatraju ljudske jade to nemaju
drugog uzroka do tiranije i ropstva?" 35 Iako zna da bude politiki
delotvorna, medicina vie nee biti nezamenljiva u medicinskom
smislu. A u nekom konano slobodnom drutvu, u kojem nema
nejednakosti i vlada sloga, lekar e igrati tek posredniku ulogu:
davae zakonodavcu i graaninu savete u cilju postizanja telesne
i duhovne ravnotee. Vie nee biti potrebe za visokim kolama
i bolnicama: Jednostavna pravila ishrane, poduavanje graana
umerenosti, upoznavanje mladih ljudi sa zadovoljstvima kojima
je ivot, pa ak i teak, izvor, navoenje mladih da neguju najstrou disciplinu u mornarici i vojsci, i koliko e samo biti predupreenih nevolja, umanjenih trokova, novih olakica... sve u
cilju ostvarivanja najveih i najteih podviga." Tako e se, u tom
mladom naselju, preputenom srei u svome zdravlju, malo-pomalo izbrisati lice lekara, ostavljajui tek u dnu seanja ljudi trag
uspomene na ono vreme kraljeva i bogatstava u kojem su bili robovi, siromani i bolesni.
Kakva je sve to sanjarija: san o radosnom drutvu, o oveanstvu na istom vazduhu, gde je mlade gola i gde nema zime; poznati simbol antikih stadiona, sa kojim se mea novija tema prirode u kojoj bi se sakupili najraniji oblici istine: sve e te vrednosti
brzo nestati. 36
A ipak su one imale znaajnu ulogu: povezujui medicinu sa
sudbinama drava, omoguile su da se u njoj pojavi pozitivno
znaenje. Umesto da ostane ono to je bila, suvoparna i tuna
analiza miliona slabosti", sumnjiava negacija negativnog, dobila
je lep zadatak da u ivote ljudi uvede pozitivne figure zdravlja,
vrline i sree; na njoj je da prekida rad praznicima, da velia mirne strasti; na njoj je da bdi nad onime to se ita i nad estitou
35 Ibi, str. 8.
36 Lantena, koji je bio irondinac, stavljen je 2. j u n a 1793. na listu prokazanih, a zatim
je iskljuen, p o t o ga je Mara nazvao siromaSnim duhom". Cf. Mathiez, La Rvolution
franaise, t. II, Pariz, 1945, str. 221.

Politika

svest

55

predstava; na njoj je i da vodi rauna da se brakovi ne sklapaju iz

interesa, ili zbog prolaznog zanosa, ve da budu vrsto utemeljeni
na jedinom t r a j n o m uslovu za sreu, to ide u korist dravi. 37
Medicina vie ne sme da bude samo tehniki korpus izleenja
i znanja koja su za to potrebna; ona e obuhvatiti i spoznavanje
zdravog oveka, to e rei i iskustvo nebolesnog oveka i definiciju oveka uzora. U upravljanju ljudskim ivotom ona zauzima
normativni poloaj, koji je ne ovlauje samo za prostu raspodelu
saveta o u r e d n o m ivotu, ve i za poduavanje o fizikim i moralnim odnosima individue sa drutvom u kojem ivi. Smeta se u
tu rubnu, ali za m o d e r n o g oveka suverenu zonu, u kojoj nekakva
organska, glatka srea, bez strasti i miiava, s punim pravom opti sa poretkom nacije, snagom njenih vojski, plodnou njenog
naroda i strpljivim napredovanjem njenog rada. Lantena (Lanthenas), taj sanjar, dao je medicini kratku, ali itavom poveu optereenu definiciju: Najzad, medicina e biti ono to mora da bude,
spoznavanje prirodnog i drutvenog oveka".38
Vano je da se utvrdi kako se i na koji nain razni oblici medicinskog znanja odnose na pozitivne pojmove znanja" i ,,normalnosti". Na jedan veoma uopten nain moe se rei da se do
kraja XVIII veka medicina m n o g o vie odnosila na zdravlje nego
na normalnost; nije se oslanjala na analizu pravilnog" funkcionisanja organizma kako bi potraila gde je on izvitoperen, ta ga je
poremetilo, kako se moe oporaviti; vie se odnosila na svojstva
ivosti, mekoe, fluidnosti, koja su nestala zbog bolesti i valja ih
ponovo uspostaviti. U toj meri, medicinska praksa je mogla da
dodeli znaajno mesto nainu ivota, ishrane, ukratko itavom
j e d n o m sistemu pravila za ivot i ishranu to ih je subjekat sam
sebi nametao. U taj povlaeni odnos medicine sa zdravljem bila
je upisana mogunost da se bude sam svoj lekar. Medicina XIX
veka, nasuprot tome, vie raspolae normalnou nego zdravljem;
ona oblikuje svoje pojmove i propisuje svoje intervencije u odnosu na jedan tip funkcionisanja ili organske strukture; a fizioloka
37 Cf. G a n n e , De l'homme physique et moral, ou recherche sur le moyens de rendre
plus sage, Strazbur, 1791.
38

Lanthenas, loc. cit, str. 18.

l'homme

56

Raanje klinike

spoznaja, za lekara nekada marginalno i isto teorijsko znanje,

smestie se (Klod Bernar [Bernard] je svedok tome) u samo srce
svakog medicinskog promiljanja. To nije sve: ugled nauka o ivotu u XIX veku, uloga modela koju su igrale, naroito kad je re o
naukama o oveku, nije prvobitno povezana sa shvatljivom i prenosivom naravi biolokih pojmova, ve pre sa injenicom da su
ti pojmovi bili rasporeeni u prostoru ija je dubinska struktura
odgovarala opoziciji zdravog i bolesnog. Kada se bude govorilo
o ivotu grupa i drutava, o ivotu rase, ili ak psiholokom ivotu", nee se misliti samo na unutranju strukturu organizovanog bia, ve i na medicinsku bipolarnost normalnog i patolokog.
Svest ivi, budui da moe da se izmeni, odstrani, skrene s puta,
paralie; drutva ive budui da ima bolesnika koji venu i onih
drugih, zdravih, u punoj ekspanziji; rasa je ivo bie koje se degenerie, kao i civilizacije, iju smo smrt ve toliko puta ustanovili. Nauke o oveku su se pojavile kao produetak nauka o ivotu
moda upravo zato to su bile bioloki utemeljene, ali i zato to
su bile utemeljene i medicinski: nauke o oveku su, bez sumnje
transferom, unoenjem i esto metaforom, koristile pojmove koje
su oblikovali biolozi, ali sam objekat koji su sebi dodelile (ovek,
njegovo ponaanje, njegova pojedinana i drutvena ostvarenost)
dodelio je, dakle, sebi polje podeljeno prema naelu normalnog i
patolokog. Otuda osobena narav nauka o oveku, neodvojivih od
negativnosti u kojoj su se pojavile, ali i povezanih sa pozitivnou
koju implicitno postavljaju kao normu.

TREE

POGLAVLJE

Slobodno polje
Opozicija izmeu medicine patolokih vrsta i medicine drutvenog prostora bila je, u oima savremenika, vesto izbegnuta zahvaljujui previe vidljivim arima jedne posledice koja im je bila
zajednika: stavljanja van stroja svih medicinskih institucija koje
su bile prepreka novim zahtevima pogleda. Trebalo je, naime, izgraditi potpuno otvoreno polje medicinskog iskustva kako bi se
prirodna nunost vrsta tu mogla pojaviti bez ostatka i smetnji;
trebalo je i da ono bude dovoljno prisutno u svojoj sveukupnosti
i sabrano u sadraju da bi mogla da se oblikuje verna, iscrpna
i neprestana spoznaja zdravlja stanovnitva. To medicinsko polje, obnovljeno u svojoj iskonskoj istinitosti i proeto pogledom
u celini, bez prepreka i izmena, analogno je, u svojoj implicitnoj
geometriji, drutvenom prostoru o kojem je sanjala Revolucija,
barem u svojim prvobitnim obrascima: homogena konfiguracija u svakoj od oblasti koje sainjavaju skup ekvivalentnih taaka,
kadrih da svojom celinom odravaju stalne odnose; prostor slobodnog kretanja u kojem je odnos delova sa celinom uvek bio
premestiv i povratan.
Postoji, dakle, fenomen usklaenosti zahteva politike ideologije i zahteva medicinske tehnologije. Samo jednim pokretom lekari
i dravnici su, ponekad slinim renikom ali iz razliito ukorenjenih razloga, zahtevali ukidanje svega to moe da bude prepreka izgradnji tog novog prostora: bolnice koje menjaju specifine
zakone za upravljanje boleu remete one, nita manje stroge, za
definisanje odnosa vlasnitva i bogatstva, siromatva i rada; lekar-

Raanje klinike

58

ski ceh koji ometa oblikovanje centralizovane medicinske svesti i

slobodnu igru iskustva bez ogranienja, koje samo po sebi pristupa univerzalnom; i, najzad, fakultete koji priznaju istinito samo u
teorijskim strukturama i od znanja prave drutvenu povlasticu.
Sloboda mora da raskine sve okove koji se suprotstavljaju ivoj
sili istine. Tu mora postojati svet u kojem pogled osloboen svih
prepreka vie nije podreen niemu do neposrednom zakonu
istinitog; ali pogled nije veran istinitom niti podreen istini ako
time ne obezbedi suvereno vladanje: pogled koji vidi jeste pogled
koji dominira; i, iako zna da se potini, on vlada svojim vladarima:
Despotizmu je potrebna tama, ali sva blistava sloboda slave moe
da opstane samo ako je okruena svim svetlostima to mogu da
osvetle ljude; tokom sna naroda moe da se uspostavi tiranija i
da se odomai meu njima... Potinite druge nacije, ali ne vaom
politikom vlau niti vaom vladavinom, ve vaim talentima i
vaoj svetlosti, ... postoji diktatura nad narodima iji jaram nije
nimalo odbojan onima koji se pod njime povijaju: to je diktatura
duha". 1
Ideoloka tema, koja usmerava sve reforme medicinskih struktura od 1789. do termidora godine II, jeste tema suverene slobode istinitog: velianstvena silovitost svetlosti, koja je u sebi samoj
sopstvena vladavina, ukida mrano kraljevstvo povlaenih znanja i uspostavlja carstvo bez prepreke pogledu.

1. Dovoenje

u pitanje bolnikih

struktura

Odbor za prosjaenje Narodne skuptine usvojio je i ideje ekonomista i ideje lekara koji procenjuju da jedino mogue mesto za
oporavak od bolesti jeste prirodna sredina drutvenog ivota, porodica. Tu su trokovi bolesti za naciju svedeni na minimum, a nestaje i rizik da e se bolest iskomplikovati, sama od sebe umnoiti
i uzeti, kao u bolnici, neprirodni oblik bolesti. U porodici, bolest
je u prirodnom" stanju, to e rei u skladu je sa sopstvenom pri1 Boissy d'Anglas, Adresse la Convention 25 pluvise an II. N a v e d e n o u: Guillaume.
Procs-verbaux du Comit d'Instruction publique de la Convention, t. II. str. 640-642.

Slobodno

polje

59

rodom, i slobodno se nudi obnoviteljskim silama prirode. Pogled

koji blinji upravljaju na nju sadri ivotnu silu blagonaklonosti i
opreznost u iekivanju. U slobodno posmatranoj bolesti postoji
neto to je ve nadometava: Nesrea... svojim prisustvom pobuuje blagotvornu samilost, u srcima ljudi budi preku potrebu
da se nesreniku donese olakanje i uteha, a nega koja se prua
nesrenicima u njihovom sopstvenom utoitu veto se koristi
onim plodnim izvorom dobara kakvo je pojedinano dobroinstvo. Siromah se smesti u bolnicu? Svi ti resursi nestaju za njega..." 2 Bez sumnje, postoje i bolesnici koji nemaju porodicu, i oni
koji su toliko siromani da ive nagomilani na tavanima". Za ove
prve treba osnovati optinske kue za bolesnike", koje bi morale
da funkcioniu kao zamena za porodicu i da obezbede protok, u
u z a j a m n o m obliku, samilosnih pogleda; jadnici e tako nai u
svojim sapatnicima prirodno samilosna bia, za koja barem nisu
potpuni stranci". 3 Tako e bolest svuda pronai svoje prirodno, ili
gotovo prirodno mesto: tu e imati slobodu da ide svojim tokom
i da se sama ukine u svojoj istinitosti.
Ali ideje Odbora za prosjaenje veu se i za temu drutvene i
centralizovane svesti bolesti. Ako je porodica povezana sa bolesnikom prirodnom dunou da saosea, nacija je s njim povezana drutvenom i kolektivnom dunou da pomogne. Bolnike
fondacije, kao nepokretna dobra koja samom svojom inercijom
stvaraju siromatvo, moraju da nestanu, ali u korist nacionalnog i
neprestano pokretljivog bogatstva koje svakome moe da obezbedi potrebnu pomo. Drava e, dakle, morati da otui u svoju korist" imovinu bolnica, a onda da je objedini u zajedniku masu".
Bie osnovana centralna administracija, zaduena za upravljanje
tom masom; ona e oblikovati neto poput stalne medicinskoekonomske svesti nacije; bie univerzalno opaanje svake bolesti
1 trenutno prepoznavanje svih potreba. Veliko Oko bede. Zaduie je da dodeljuje neophodne sume, p o t p u n o dostatne za pomo
nesrenicima". Finansirae Optinsku kuu" i pruae pojedinanu pomo siromanim porodicama koje same neguju svoje
bolesnike.
2

Bloch i Tutey, Procs-verbaux

Ibid, str.396.

et rapports du Comit de Mendicit,

Pariz, 1911, str. 395.

60

Raanje klinike

Dva problema su izazvala propast ovog projekta. Jedan, problem otuenja bolnike imovine, politike je i ekonomske prirode.
Drugi je medicinske prirode i tie se sloenih ili zaraznih bolesti.
Zakonodavna skuptina se vraa na naelo nacionalizacije
imovine; drae joj je bilo da prosto sjedini prihode od nje kako
bi ih dodelila fondu za pomo. Osim toga, ne treba jednoj jedinoj
centralnoj administraciji poveriti brigu za upravljanje tim prihodima; bila bi preglomazna, previe udaljena i stoga nemona da
odgovori na potrebe. Da bi bila neposredna i delotvorna, svest o
bolesti i bedi mora da bude geografski specifikovana. A zakonodavna skuptina se, u toj, kao i u mnogim drugim oblastima, vraa
sa centralizma Ustavotvorne skuptine na jedan mnogo labaviji sistem, engleskog tipa: optine su zaduene za uspostavljanje
kljunih prenosnika i morae da budu u toku sa potrebama i da
same rasporeuju prihode; izgradie mnogostruku mreu za nadzor. Tako je postavljeno naelo komunalizacije pomoi, koju e na
kraju prihvatiti i Direktorijum.
Ali decentralizovana i lokalnim instancama poverena pomo
ne moe vie da obezbedi kaznene funkcije: dakle, morae da se
odvoje problemi pomoi od problema represije. U brizi za reavanjem pitanja Bisetra i Salpetrijera, Tenon je eleo da Zakonodavna
skuptina osnuje odbor za bolnice i kue za zadravanje", u iju
bi optu nadlenost spadale bolnike ustanove, zatvori, skitnja i
epidemije. Skuptina se tome usprotivila, tvrdei da bi se na neki
nain ponizile najnie klase naroda kad bi se istim osobama poverila i briga za unesreene i briga za kriminalce". 4 Svest o bolesti
i pomoi to se u tom sluaju mora pruiti siromanima zadobija
autonomiju; sada se obraa veoma specifinom tipu bede. Shodno tome, lekar poinje da igra odluujuu ulogu u organizovanju
pomoi. Na nivou drutva u kojem se ona rasporeuje on postaje
detektor potreba i procenjuje prirodu i stepen pomoi koju treba
pruiti. Decentralizacija sredstava pomoi ovlauje medikalizaciju njenog sprovoenja. Tu se moe prepoznati ideja bliska Kabaniju (Cabanis), a to je ideja o lekaru-magistratu; njemu naselje
treba da poveri ivot ljudi" umesto da ga prepusti na milost i
nemilost opsenarima i alapaama"; on mora da proceni kako ,,i4 Navedeno u: Irabert, Le droit hospotalier sous la Rvolution et l'Empire, Pariz, 1954, str. 52.

Slobodno

polje

61

vot monika i bogataa nije dragoceniji od ivota slabanoga i siromaha"; i, najzad, on e znati da uskrati p o m o optepoznatim
zlikovcima". 5 Osim uloge medicinskog tehniara, on igra i ekonomsku ulogu u raspodeli pomoi, moralnu i nazovipravosudnu
ulogu u njenoj dodeli; postao je nadzornik morala, kao i javnog
zdravlja". 6
U takvoj konfiguraciji, u kojoj su medicinske instance viestruke kako bi se bolje obezbedio neprekidan nadzor, bolnica mora
da ima svoje mesto. N e o p h o d n a je bolesnicima bez porodice, ali
je nuna i u sluajevima zaraze i tekih, sloenih, izuzetnih" bolesti, sa kojima medicina u svom svakodnevnom obliku ne moe
da se nosi. I tu je vidljiv uticaj Tenona i Kabanija. Bolnica koja,
u svom najoptijem obliku, nosi samo stigme bede, javlja se na
lokalnom nivou kao nezamenljiva mera zatite. Zatite zdravih
ljudi od bolesti; zatite bolesnih od prakse neznalica: valja sauvati narod od njegovih sopstvenih greaka" 7 ; zatite bolesnika od
drugih bolesnika. O n o to Tenon zamilja jeste izdiferenciran bolniki prostor. I to izdiferenciran u skladu sa dva naela: naelom
oblikovanja", po kojem bi svaka bolnica bila namenjena jednoj
kategoriji bolesnika ili jednoj porodici bolesti; naelom raspodele", p o kojem se unutar jedne iste bolnice definie poredak koji
treba potovati kako bi se smestili bolesnici koje bi tu trebalo
primiti". 8 Tako je porodici, p r i r o d n o m mestu bolesti, pridodat jo
jedan prostor koji mora da, poput nekakvog mikrokosmosa, reprodukuje specifinu konfiguraciju patolokog sveta. Tu e, pod
nadzorom bolnikog lekara, bolesnici biti grupisani prema redovima, rodovima i vrstama, u racionalizovani d o m e n koji obnavlja
iskonsku raspodelu sutina. Tako zamiljena, bolnica omoguuje
da se klasifikuje toliko bolesnika da svaki pronae ono to odgovara njegovom stanju, a da svojim prisustvom ne oteava m u k e
drugima, da ne iri zarazu, bilo u bolnici, bilo van nje". 9 Bolest tu
sree svoje najuzvienije mesto, i neto poput prinudnog prebivalita svoje istinitosti.
5

Cabanis, Du degr de certitude de la mdecine, str. 135.

Ibid, str. 146, br. 1.

Cabanis, Du degr de certitude de la mdecine, str. 135.

Tenon, Mmoires sur les hpitaux,

Ibid, str. 354.

Pariz, 1788, str. 359.

62

Raanje klinike

U planovima Odbora za p o m o dve instance su, dakle, stavljene jedna uz drugu: uobiajena, koja, preko raspodele pomoi,
podrazumeva neprekidan nadzor drutvenog prostora sistemom
snano medikalizovanih regionalnih ispostava; a to se tie neuobiajene instance, ona je sainjena od iskljuivo medicinskih
isprekidanih prostora, strukturiranih prema modelu naunog
znanja. Bolest je tako ukljuena u dvostruki sistem posmatranja:
postoji pogled koji je mea i usisava u skup drutvenih beda to ih
valja iskoreniti, te pogled koji je izoluje kako bi je bolje uokvirio u
njenoj prirodnoj istini.
Zakonodavna skuptina je ostavila Konventu dva problema
koja nisu bila reena: problem vlasnitva nad bolnikom imovinom i novi problem bolnikog osoblja. Osamnaestog avgusta
1792. Skuptina je proglasila rasputenim sva verska drutva i sve
sekularne kongregacije mukaraca ili ena, svetenika ili laika".10
Ali veinu bolnica drali su religijski redovi, ili, kao to je bio sluaj sa Salpetrijerom, laike organizacije utemeljene na gotovo manastirskom modelu; zbog toga se u dekretu dodaje: Meutim, u
bolnicama i milosrdnim ustanovama, iste osobe e nastaviti da
pomau siromasima i da neguju bolesnike, ali kao pojedinci, pod
nadzorom optinskih i administrativnih tela, sve do konanog
organizovanja, o kojem e Odbor za pomo neprestano obavetavati Narodnu skuptinu". U stvari, sve do termidora Konvent
e razmiljati o ukidanju pomoi i bolnice. irondinci su traili
da se odmah ukine pomo drave, poto su se plaili da e optine politiki uokviriti najsiromanije klase ako budu zaduene za
raspodelu pomoi; za Rolana (Roland), sistem manuelne pomoi
je najopasniji": dobroinstvo, bez sumnje, moe i mora da se vri
linim angaovanjem, ali drava ne sme u to da se mea; bila bi
prevarena i ne bi pomogla nikome, ili bi pomogla nedovoljno". 11
Ukidanje bolnica su traili montanjari zato to su u njima videli
institucionalizovanje bede; stoga Revolucija mora da se pobrine
da one nestanu tako to e ih uiniti beskorisnim; u vezi sa bolnicom posveenom oveanstvu koje pati", Lebon je pitao: Mora
10 J.-B. Duvergier, Collecton complte des lois..., I IV, str. 325.
11 Archives parlamentaires,
t. LVI, str. 646; navedeno u: I m b e r t , Le droit hospitalier sous la
Rvolution et l'Empire, str. 76, nr. 29.

Slobodno

polje

63

li da postoji bilo koji deo oveanstva koji pati?... Stavite, dakle,

iznad vrata tih utoita natpise kojima se najavljuje njihov skori
nestanak. Jer ako po zavretku Revolucije m e u nama i dalje bude
nesrenika, nai revolucionarni napori e biti uzaludni". 12 A Barer (Barere) e tokom rasprave o zakonu od 22. floreala godine II
izrei slavni obrazac: to vie milostinje, to vie bolnica".
Sa p o b e d o m montanjara prevagu odnosi ideja o dravnom organizovanju pomoi i ukidanju, u manje-vie dugom roku, bolnikih ustanova. Ustav iz godine II proglaava u svojoj Deklaraciji
0 pravima da je dravna p o m o sveti dug"; zakon od 22. floreala
propisuje obrazovanje velike knjige nacionalnog dobroinstva"
1 organizovanje sistema pomoi na selu. Kue zdravlja su predviene samo za bolesnike koji nemaju prebivalite ili ne mogu
da primaju p o m o kod kue". 13 Nacionalizacija bolnike imovine,
ije je naelo usvojeno 19. marta 1793, ali je njegova primena morala da bude odloena do potpunog, konanog i na vie aktivnosti podeljenog organizovanja dravne pomoi", postaje trenutno
izvrna sa zakonom od 23. mesidora godine II. Bolnika imovina
e biti prodata kao nacionalna imovina, a p o m o e obezbediti
Trezor. Oblasne agencije bie zaduene za raspodelu n e o p h o d n e
pomoi po kuama. Tako poinje da se ostvaruje, barem u zakonodavstvu ako ne u stvarnosti, veliki san o p o t p u n o j dehospitalizaciji bolesti i bede. Siromatvo je ekonomska injenica za koju e
p o m o morati da bude lek sve dok postoji; bolest je pojedinana
nezgoda sa kojom mora da se izbori porodica tako to e obezbediti neophodnu negu rtvi. Bolnica je anahrono reenje, koje ne
zadovoljava stvarne potrebe siromatva i koje igoe bolesnog oveka u njegovoj bedi. Stoga mora da postoji idealna drava u kojoj
ljudsko bie vie nee znati za iscrpljenost od n a p o r n o g rada, niti
za bolnicu koja vodi u smrt.ovek nije sazdan ni za cehove, ni za
bolnice, ni za sirotita: sve to je uasno." 14

12 Ibid, str. 78.

13 Z a k o n o d 19. marta 1793.
14 Saint-Just, u: Bchez i Roux, Histoire parlementaire,

t. XXXV, sr. 296.

Raanje klinike

64
2. Pravo na bavljenje

medicinom

poduavanje

Marlijevi dekreti, usvojeni u martu 1707, uredili su za itav

XVIII vek medicinsku praksu i obrazovanje lekara. Tada je bilo
vano boriti se protiv arlatana, nadrilekara, ,,i osoba bez titule
i sposobnosti, koje su se bavile medicinom"; istovremeno s tim,
trebalo je reorganizovati fakultete koji su se ve nekoliko godina
nalazili u stanju krajnje rasputenosti". Bilo je propisano da e se
medicina od sada predavati na svim univerzitetima u kraljevstvu
koji imaju, ili su imali, odgovarajui fakultet; da se o katedrama,
umesto da budu beskrajno dugo prazne, raspravlja im se oslobode; da studenti dobiju titulu tek nakon tri godine studija, i da obavezno moraju overavati upis svaka etiri meseca; da svake godine
budu podvrgnuti ispitivanju pre nego to dobiju titulu maturanta,
diplomca ili doktora; da obavezno moraju prisustvovati asovima anatomije, hemijske i galenske farmacije i demonstracijama
biljaka.1S Meu pojedinim uslovima, lan 26 dekreta postavljao
je naelo: Niko nee moi da se bavi medicinom, niti da daje
lek, pa ak ni besplatno, ako nije dobio titulu diplomca"; u tekstu je dodato - to je bilo njegova prvobitna posledica i cilj koji
su medicinski fakulteti platili reorganizacijom: Da sva svetena
lica, bilo da prose ili ne, budu obuhvaena zabranom izreenom u
prethodnom lanu".16 Krajem veka javljaju se jednodune kritike
na raun barem etiri pitanja: arlatanstvo i dalje cveta; kanonska
nastava koja se odrava na fakultetu vie ne odgovara zahtevima
prakse, niti novim otkriima (predaje se samo teorija; nema mesta
ni za matematiku ni za fiziku); ima previe medicinskih kola da
bi se nastava mogla svuda obezbediti na zadovoljavajui nain;
vlada korupcija (katedre se kupuju, profesori dre privatne asove; studenti kupuju ispite, a teze im piu siromani lekari), zbog
ega su studije medicine postale veoma skupe, utoliko vie to, da
bi se konano obuio i praktino, novopeeni lekar mora da prati
u vizitama nekog uglednog praktiara, kome onda mora za to da
15 lanovi 1 , 6 , 9 , 1 0 , 1 4 i 22.
16 lanovi 26 i 27. C e l o k u p a n tekst Marlijevih dekreta naveo je Gilibert, Vanarchie
cinale, Neatel, 1772, t. II, str. 5 8 - 1 1 8 .

mdi-

Slobodno

polje

65

plati. 17 Pred Revolucijom su, dakle, dva niza zahteva: jedni su u

korist stroeg ogranienja prava na bavljenje medicinom; drugi su
u korist rigoroznijeg univerzitetskog programa. No, i jedni i drugi
se opiru itavom tom pokretu reformi, koji se zavrava ukidanjem
cehovskog stareinstva i cehova, i zatvaranjem univerziteta.
Otuda tenzija izmeu zahteva za reorganizacijom znanja, zahteva za ukidanjem povlastica, i, najzad, za delotvornim nadzorom
nad zdravljem nacije. Kako slobodan pogled koji medicina i, kroz
nju, vlast moraju da poloe na graane moe da bude oboruan i
upuen a da ne bude umean u ezoterizam nekog znanja i krutost
drutvenih povlastica?
Prvi problem: moe li medicina da bude slobodna delatnost
koju ne bi titio nikakav cehovski zakon, nikakva zabrana bavljenja, nikakva povlaenost zbog strunosti? Moe li medicinska svest nacije da bude jednako spontana kao njena graanska
ili moralna svest? Lekari brane svoja cehovska prava tvrdei da
ona ne oznaavaju povlastice - ve saradnju. Medicinski korpus
se razlikuje, s jedne strane, od politikih korpusa u tome to ne
pokuava da ogranii slobodu blinjeg i da nametne zakone ili
obaveze graanima; imperative upuuje samo sebi; njegova sudska nadlenost usredsreena je samo na njegov zabran" 18 ; ali, on
se razlikuje i od drugih profesionalnih korpusa, zato to nije namenjen ouvanju prava i mranih tradicija ve poredenju i prenoenju znanja: bez izgraenih organa prosveenost bi se ugasila
im se rodi, svaije iskustvo bi bilo izgubljeno za sve. Udruujui se, lekari polau sledeu implicitnu zakletvu: elimo da se
prosvetlimo jaajui se svim svojim spoznajama; slabost nekih
od nas ispravlja se nadmonou drugih; okupljajui se u okviru zajednike politike neprestano emo podsticati nadmetanje". 1 9
Lekarski korpus kritikuje samog sebe koliko se i titi, i stoga je
nezamenljiv pri zatiti naroda od njegovih sopstvenih zabluda i

17 Cf. u vezi sa ovim Gilibert, citirano neto ranije; Thiery, Voeux d'un patriote sur la
mdecine en France, 1789: taj tekst je n a v o d n o napisan 1750. i objavljen samo p o v o d o m
dravnih stalea.
18 Cantin, Projet de rforme adress l'Assembl Nationale,
19 Cantin, ibid.

Pariz, 1790, str. 14.

Raanje klinike

66

od arlatana mistifikatora; 20 ako lekari i hirurzi sainjavaju korpus neophodan drutvu, njihove znaajne funkcije zahtevaju da
ih zakonodavna vlast posebno razmotri kako bi se predupredile
zloupotrebe". 21 Slobodno stanje koje eli da ouva graane osloboene greaka i nevolja koje ona nosi sa sobom ne moe da dozvoli slobodno bavljenje medicinom.
U stvari, niko nee ni pomisliti, ak ni meu najliberalnijim
irondincima, da u potpunosti oslobodi medicinsku praksu i da
je otvori ka reimu konkurencije bez kontrole. I sam Matje ero
je, kad je traio ukidanje svih ustrojenih medicinskih korpusa, eleo da u svakom departmanu uspostavi sud koji bi sudio svakom
pojedincu koji se mea u medicinu, a da nije dokazao da je za
to obuen".22 Ali problem bavljenja medicinom bio je povezan sa
trima drugim problemima: optim ukidanjem cehova, nestankom
Drutva za medicinu, a naroito sa zatvaranjem univerziteta.
Sve do termidora ima bezbroj planova za reorganizaciju medicinskih kola, koji se mogu grupisati u dve porodice - jedni pretpostavljaju opstanak univerzitetskih struktura, a drugi uzimaju u
obzir dekrete od 17. avgusta 1792. U grupi reformista" neprestano
sreemo ideju da treba izbrisati lokalne tenje za samostalnou
ukidanjem malih fakulteta koji vegetiraju, na kojima malobrojni
i nedovoljno struni profesori dele ili prodaju ispite i titule. Nekoliko znaajnih fakulteta osnovae u itavoj zemlji katedre koje
e drati najbolji; oni e obrazovati doktore iji kvalitet niko nee
moi da ospori; kontrola koju e sprovoditi drava i javno mnjenje tako e uestvovati na delotvoran nain u genezi znanja i medicinske svesti, koja je najzad postala adekvatna potrebama nacije.
Tjeri (Thiery) procenjuje da bi etiri fakulteta bila dovoljna; Galo
(Gallot) da su dovoljna samo dva, uz nekoliko specijalnih kola za
nastavu nieg nivoa. 23 Bie potrebno i da studije traju due: sedam
godina po Galou, deset po Kantenu; stvar je u tome da sada u
20 Cabanis, Du degr de certitude
21

de la mdecine.

Jadelot, Adresse Nos Seigneirs de IAssembl Nationale,

Nansi, 1790, str. 7.

22 Cf. supra, str. 49.

23 Thiery, loc. cit\ J.-P. Gallot, Vues gnrales sur la restauration
1790.

de de l'art de gurir, Pariz,

Slobodno

polje

67

nastavni program treba ukljuiti matematiku, geometriju, fiziku i

herniju, 24 sve to ima organsku vezu sa medicinskom naukom. Ali
naroito treba razmotriti praktinu nastavu. Tjeri bi eleo Kraljevski institut, gotovo nezavisan od fakulteta, koji bi obezbedio
eliti mladih lekara usavreno i uglavnom praktino obrazovanje;
u Kraljevom vrtu bi se osnovala neka vrsta internata sa bolnicom
(mogao bi se koristiti i oblinji Salpetrijer); tu bi profesori p o d u avali obilazei bolesnike; fakultet bi se zadovoljio delegiranjem
profesora doktora za javne ispite na Institutu. Kanten predlae da
se, kad naue o n o glavno, kandidati za lekare alju as u bolnice,
as na selo, kod lekara koji tamo rade; stvar je u tome da je i na
jednom i na drugom mestu potrebno p o m o n o osoblje, a bolesnicima koji se tamo lece retko su potrebni visokostruni lekari;
pravei na taj nain, od regiona do regiona, medicinski krug oko
Francuske, budui doktori bi dobili najraznovrsnije obrazovanje,
nauili bi da prepoznaju bolesti iz svih klimatskih uslova i obavestili bi se o metodama koje najbolje deluju.
Praktina obuka mora biti jasno razdvojena od teorijske i
univerzitetske nastave. Iako medicina (kao to emo videti neto dalje) ve poseduje pojmove koji bi joj omoguili da definie
jedinstvo klinike nastave, reformatori ne uspevaju da predloe
institucionalnu verziju te vrste: praktina obuka nije prosta i jednostavna primena apstraktnog znanja (onda bi bilo dovoljno poveriti praktinu nastavu profesorima iz samih kola), ali ona ne
moe da bude ni klju tog znanja (samo j e d n o m se moe stei
neko znanje steeno drugde); stvar je u tome da je ta praktina
nastava definisana prema n o r m a m a medicine drutvene grupe,
dok se univerzitetsko obrazovanje ne odvaja od medicine koja je
manje ili vie bliska srodnica teorije vrsta.
Na jedan prilino paradoksalan nain, to sticanje prakse, kojim dominira tema drutvene korisnosti, gotovo u potpunosti
je preputeno privatnoj inicijativi, budui da drava kontrolie
samo teorijsku nastavu. Kabani bi eleo da svaki bolniki lekar
ima dozvolu da obrazuje kolu prema planu koji on proceni kao
najbolji": samo on bi odreivao svakom ueniku trajanje neop24 Thiery, loc. cit, str. 89-98.

Raanje klinike

68

hodnih studija; za neke bi dve godine bile dovoljne; za druge, manje nadarene, bile bi potrebne etiri; poto je re o pojedinanoj
inicijativi, ti bi se asovi nuno plaali, a profesori bi odreivali
njihovu cenu; ona bi, bez sumnje, mogla da bude veoma visoka
ako je profesor slavan a njegovi asovi traeni, ali u tome nema
niega neprikladnog: Plemenito nadmetanje pothranjivano svim
vrstama motiva moglo bi da se odvija samo u korist bolesnika,
aka i nauke".25
Neobina je struktura te reformatorske misli. Podrazumevalo
se preputanje pomoi pojedinanoj inicijativi i odravanje bolnikih ustanova za sloeniju i kao povlaenu medicinu; konfiguracija nastave je obrnuta: ona prati obavezan i javni put na univerzitetu, u bolnici postaje privatna, konkurentna i komercijalna.
Tada se norme sticanja znanja i pravila za obrazovanje opaanja
jo uvek ne mogu naslagati jedne na druge: nain na koji se polae
pogled i nain na koji se o tome poduava nisu povezani. Polje
medicinske prakse podeljeno je izmeu slobodnog i beskrajno
otvorenog domena, a to je domen kune prakse, i jednog ograenog mesta, zatvorenog za istine vrsta koje otkriva; polje obuke je
podeljeno izmeu ograenog domena prenesenog znanja, i onog
slobodnog, u kojem istina govori sama po sebi. A bolnica naizmenino igra tu dvostruku ulogu: kao mesto sistematskih istina
za pogled, koji polae lekar, ona je mesto slobodnih iskustava za
znanje koje oblikuje uitelj.
U avgustu 1791, zatvaranje univerziteta; u septembru, rasputanje Zakonodavne skuptine. Dvosmislenost tih sloenih struktura
e se razgraditi. irondinci se pozivaju na slobodu koja bi morala
samu sebe da ograniava upravo time to postoji, a njima priskau
u pomo svi oni koji, oslanjajui se na staro stanje stvari, misle
da u odsustvu svake organizacije mogu ponovo da steknu, ako
ne svoje povlastice, ono barem svoj uticaj. Katolici poput Dirana
Majana, oratorijanci kao Donu ili Sijes, umerenjaci kao Furkroa
(Fourcroy), pristalice su najekstremnijeg liberalizma u nastavi nauka i umetnosti. Kondorseov plan, po njihovom miljenju,

25 Cabanis, Observations

sur les hpitaux, Pariz, 1790, str. 3 2 - 3 3 .

Slobodno

polje

69

preti da obnovi jedan strahoviti ceh" 26 ; videli bi kako se ponovo

raa ono to su tek ukinuli - gotski univerziteti i aristokratske
akademije" 27 ; tada vie ne bi bilo potrebe da se dugo eka obnavljanje mree svetenstva koja bi bila moda jo strasnija od one
to ju je razum naroda upravo svrgnuo". 28 Umesto tog cehovskog
udruivanja, pojedinana inicijativa e nositi istinu svuda gde
bude stvarno slobodna: Vratite duhu svu irinu moi i slobode
koju on zahteva; proglasite njegova prava nezastarivim; obaspite
dravnim poastima i platama korisne tumae prirode, gde god se
nalazili; ne steite u uski krug svetlosti koje samo pokuavaju da
se ire".29 Nema organizacije, ve je tu prosto data sloboda: Graani upueni u knjievnost i umetnost pozvani su da se ukljue u
nastavu na itavoj teritoriji Republike Francuske". Nisu potrebni
ni ispiti niti kakve druge potvrde o strunosti do starost, iskustvo,
potovanje graana; ko eli da predaje matematiku, lepe umetnosti ili medicinu, morae samo da dobije od optine potvrdu o rodoljublju i estitosti: ako m u je potrebno i ako to zasluuje, moi
e da zatrai od lokalnih organa i da m u pozajme materijal za
nastavu i oglede. Te slobodne asove aci e plaati u dogovoru sa
uiteljem, ali e lokalne vlasti moi i da isplauju plate onima koji
to zasluuju. U reimu ekonomskog liberalizma i konkurencije
nastava se nadovezuje na starogrku slobodu: znanje se spontano
prenosi Reju, a pobeuje ona koja u sebi nosi vie istine. I kao da
eli da na svoj san utisne beleg nostalgije i nepristupanosti, da
m u da jo grkiju" siglu koja e njegove namere zatititi od svakog napada i bolje sakriti njegove stvarne ciljeve, Furkroa predlae
da se, nakon 25 godina poduavanja, uitelji pritisnuti godinama,
i u znak potovanja, poput Sokrata kojeg je najzad priznala bolja
Atina, u starosti hrane u pritaneju.
Paradoksalno je to su upravo montanjari i oni najblii Robespjeru branili ideje bliske Kondorseovom planu. Peltije, iji je plan
26 D u r a n d Maillane, J. Guillaume, Procs-verbaux
Convention, 1.1, str. 124.
27 Fourcrouy, Rapport sur l'enseignement
str. 2.
28 Ibid, str. 2.
29

Ibid, str. 8.

du Comit d'Instruction

publique

de la

libre des scineces et des arts, Pariz, g o d i n a II,

Raanje klinike

70

nakon njegovog ubistva preuzeo Robespjer, i Rom (kad su irondinci pali) imaju na umu centralizovanu nastavu, na svakom stepenu pod kontrolom drave; ak su i montanjari zabrinuti za onih
40.000 tamnica u koje se predlae zatvaranje generacije to se
raa".30 Bukije (Bouquier), lan Odbora za dravno obrazovanje,
uz podrku jakobinaca nudi jedan meoviti plan, manje anarhian
od plana irondinaca, manje strog od Peltijeovog i Romovog. On
tu pravi znaajnu distinkciju izmeu znanja neophodnih graaninu", bez kojih on ne moe da postane slobodan ovek - drava
mu duguje takvo obrazovanje, kao to mu duguje i samu slobodu
- i znanja neophodnih drutvu": drava mora da ih podupire,
ali ne moe da ih organizuje, niti da ih kontrolie kao ona prethodna; ona slue kolektivitetu, ne oblikuju individuu". Njima pripada i medicina, sa naukama i umetnostima. U devet gradova e
biti osnovane zdravstvene kole, svaka sa sedam uitelja"; ona u
Parizu imae ih 14. Osim toga, jedan zdravstveni radnik e davati asove u bolnicama namenjenim enama, deci, luacima i venerinim bolesnicima". Te uitelje e plaati drava (3.500 Hvara
godinje), a postavljae ih komisije koje e izabrati upravitelji te
oblasti zajedno sa graanima". 31 Tako e javna svest u toj nastavi
pronai i svoj slobodni izraz i korist za kojom traga.
Kada je doao termidor, bolnika imovina je nacionalizovana,
cehovi zabranjeni, drutva i akademije ukinuti, Univerzitet, sa
medicinskim fakultetima i kolama, vie ne postoji; ali Konvent
nije imao priliku da sprovede u delo politiku pomoi ije je naelo
usvojio, ni da postavi granice slobodnom bavljenju medicinom,
niti da definie vrstu strunosti koja je za to potrebna, a ni da,
najzad, utvrdi oblike nastave.
Takva tekoa iznenauje kada se pomisli na to da je o svakom
od ovih pitanja raspravljano desetak godina, da se odavno predlau najraznovrsnija reenja, to ukazuje na teorijsku svest o problemima; i da je naroito Zakonodavna skuptina postavila kao
naelo ono to e se od termidora do Konzulata ponovo otkriti
kao reenje.
30 Sainte-Foy, Journal de In Montagne.n
31

Fourcroy, loc. cit.

29,12. d e c e m b a r 1793.

Slobodno

polje

71

Tokom itavog tog perioda nedostajala je jedna preko potrebna

struktura: ona koja bi mogla da obezbedi jedinstvo j e d n o m obliku
iskustva ve definisanom pojedinanim posmatranjem, ispitivanjem sluajeva, svakodnevnom praksom bolesti, i j e d n o m obliku
nastave za koji je jasno da se mora odvijati u bolnici pre nego na
fakultetu i u zaokruenom obilasku konkretnog sveta bolesti. Nije
se znalo kako reju obnoviti ono za ta se zna da je dato samo
pogledu. Vidljivo nije bilo izrecivo, a ni pouno.
Re je o tome da je, iako su se medicinske teorije m n o g o izmenile u poslednjih pola veka, iako je bilo m n o g o novih opaanja,
tip objekta kojem se obraala medicina ostao isti; poloaj subjekta
koji spoznaje i opaa ostao je isti; pojmovi su se oblikovali prema
istim pravilima. Ili, bolje reeno, itav skup medicinskog znanja
pokoravao se dvama tipovima pravilnosti: jedan je bio tip pojedinanih i konkretnih opaanja iscrtan prema nozolokoj slici vrsta
bolesti, a drugi je bio tip neprekidnog, globalnog i kvantitativnog
beleenja medicine klima i mesta.
itava pedagoka i tehnika reorganizacija medicine spoticala
se zbog jedne sredinje manjkavosti: odsustva novog, suvislog i
unitarnog modela za oblikovanje medicinskih objekata, opaanja i pojmova. Politiko i nauno jedinstvo medicinske institucije
podrazumevalo je, da bi bilo ostvareno, i tu dubinsku mutaciju.
No, kod reformatora iz doba Revolucije to jedinstvo je ostvareno
samo u obliku teorijskih tema koje su n a k n a d n o pregrupisale ve
izgraene elemente znanja.
Te plutajue teme zahtevale su jedinstvo medicinske spoznaje i
prakse; one su mu odredile idealno mesto, ali su isto tako bile glavna prepreka njegovom ostvarenju. Ideja o prozirnom domenu, bez
ograda, od vrha do dna otvorenom u p u e n o m i povlaenom pogledu, ponitila je sopstvene tekoe tako to je slobodi dala razna
ovlaenja: po njoj, bolest je morala da obrazuje sama po sebi jednu neizmenjenu istinu, ponuenu, bez prepreka, pogledu lekara; a
drutvo, medicinski opskrbljeno, obueno i nadzirano, moralo je
samim tim da se oslobodi bolesti. Veliki mit o slobodnom pogledu
koji, u svojoj vernosti otkrivanju dobija snagu da unitava; preieni pogled koji preiava; osloboen senke, rasteruje senke.

72

Raanje klinike

Kosmoloke vrednosti implicitne Aufklarungu vrede i ovde. Medicinski pogled, ije moi poinju da se prepoznaju, jo nije dobio
svoje nove uslove za vebanje u klinikom znanju; on je tek jedan
segment dijalektike prosvetiteljstva prenesen u oko lekara.
Jednom posledicom, povezanom sa sudbinom moderne medicine, klinika e za veinu duhova ostati srodna temama svetlosti
i slobode, koje su je uglavnom izbegavale, a ne sa diskurzivnom
strukturom u kojoj se zaista rodila. Rado e se misliti da je klinika roena u tom slobodnom polju, u kojem, svi se slau, lekar
i bolesnik idu u susret jedan drugom, a opaanje, usled nemosti
teorija, nastaje samo jasnoom pogleda, u kojem se sa uitelja na
aka iskustvo prenosi ispod samih rei. A u korist te istorije, koja
povezuje plodnost klinike sa naunim, politikim i ekonomskim
liberalizmom, zaboravlja se da je on godinama bio ideoloka tema
koja je predstavljala prepreku organizaciji klinike medicine.

ETVRTO

POGLAVLJE

Starost klinike
Naelo da se medicinsko znanje oblikuje u samom krevetu bolesnika ne datira s kraja XVIII veka. Mnoge, ako ne i sve revolucije u medicini podignute su u ime tog iskustva, postavljenog kao
prvobitni izvor i postojana norma. Ali ono to se bez prestanka
menjalo bila je sama reetka kroz koju se to iskustvo odavalo, artikulisalo u ralanjive elemente i pronalazilo diskurzivni obrazac. Ne samo da imena bolesti, ne samo da grupisanja simptoma
nisu bila ista, ve su varirali i osnovni opaajni kodovi koji su se
primenjivali na telo bolesnika, polje objekata kojima se obraalo
opaanje, povrine i dubine koje je proimao pogled lekara, itav
sistem usmerenja tog pogleda.
No, od XVIII veka, medicina ima izvesnu tenju ka pripovedanju sopstvene istorije kao da je bolesnikov krevet oduvek bio
mesto postojanog i stabilnog iskustva, kao suprotnost teorijama i
sistemima to bi se neprestano menjali i svojim bi spekulisanjem
zamaskirali istotu klinike oitosti. Teorijsko je uvek bilo element
neprestanog preinaenja, poetna taka od koje se rasprostiru sve
istorijske varijacije medicinskog znanja, mesto sukoba i nestanaka; u tom bi teorijskom elementu medicinsko znanje obeleilo
svoju krhku relativnost. Nasuprot tome, klinika bi bila element
njegovog pozitivnog gomilanja: upravo je taj postojani pogled u
bolesnika, ta hiljadugodinja a ipak u svakom trenutku nova panja, koja bi omoguila medicini da ne nestane u potpunosti sa
svakom od svojih spekulacija, ve da se ouva, da malo-pomalo
poprimi lik istine koja bi bila konana a ipak ne i dovrena, ukrat-

Raanje klinike

74

ko, da se razvija nad bunim epizodama iz svoje povesti, u neprekidnom istoricitetu. U invarijanti klinike medicina bi svezala
istinu i vreme.
Otuda sve one pomalo mitske pripovesti u kojima se krajem
XVIII i poetkom XIX veka sakupila povest medicine. Upravo je u
klinici, govorilo se, medicina pronala svoju iskonsku mogunost.
U zoru oveanstva, pre svakog jalovog verovanja, pre svakog sistema, itava medicina je obitavala u neposrednom odnosu patnje
sa onim to je olakava. Taj je odnos bio nagonski i ulni mnogo
vie nego iskustveni; uspostavila ga je individua sama za sebe, pre
nego to je ukljuena u mreu drutva: Bolesnik pomou ula
ui da mu neki poloaj prija a neki smeta". 1 Upravo taj odnos,
bez posredovanja znanja, utvruje zdrav ovek, a samo to opaanje nije opcija za buduu spoznaju; ak se i ne odvija svesno, ve
se vri neposredno i naslepo: Tajanstveni glasi nam ovde kae:
posmatraj prirodu" 2 ; poto se umnoava sam od sebe, i prenosi
od jednih do drugih, postaje opti oblik svesti kojoj je svaka individua ujedno i subjekat i objekat: Svi su se bez razlike bavili
tom medicinom... iskustva koja svako stie prenoena su drugim
osobama... a ta su znanja prelazila sa oca na decu".3 Pre nego to
je bila znanje, klinika je bila univerzalni odnos oveanstva sa
samim sobom: doba apsolutne sree za medicinu. Pad je poeo
kada su uvedeni pisanje i tajna, to e rei podela tog znanja u
povlaenoj grupi i raskidanje neposrednog odnosa, bez prepreka
i granica, izmeu Pogleda i Rei: ono to se znalo nije se vie prenosilo drugima niti je prebacivano na raun prakse kad je jednom
prelo sa ezoterizma na znanje. 4
Dugo e, bez sumnje, medicinsko znanje ostati otvoreno i znalo
je da izmeu vienja i znanja pronae ravnoteu koja e ga tititi
od greke: ,,U davna vremena, medicinska vetina se predavala u
prisustvu svog objekta i mladi su uili medicinsku nauku pored
bolesnikovog kreveta"; bolesnici su ak esto leali u lekarevoj
1 C a n t i n , Projet de rforme adress l'Assembl Nationale,
2

Pariz, 1790, str. 8.

Ibid.

3 C o a k l e y Lettson, Histoire de l'origine de la mdecine, f r a n c , p r e v o d , Pariz, 1787, str. 7.

4 Ibid, str. 9 - 1 0 .

Starost

75

klinike

kui, a aci su u j u t r u i uvee pratili uitelja u vizitama njegovim

muterijama. 5 Hipokrat bi u j e d n o bio i poslednji svedok te ravnotee i njen najdvosmisleniji predstavnik: grka medicina iz V veka
ne bi bila nita drugo do kodifikacija te univerzalne i neposredne
klinike; ona bi oblikovala njenu prvu p o t p u n u svest, i u tom bi
smislu bila p o d j e d n a k o jednostavna i ista" kao to prvo iskustvo;
ali u meri u kojoj ga organizuje u jedan sistematski korpus, kako
bi ga olakala" i skratila njegovo izuavanje", nova dimenzija je
uvedena u medicinsko iskustvo: iskustvo o znanju za koje se moe
rei da je doslovno slepo, poto je bez pogleda. To spoznavanje
koje ne vidi u korenu je svih zabluda; postaje mogua medicina
koju pohodi metafizika: Nakon to je Hipokrat sveo medicinu na
sistem, posmatranje je naputeno, a u nju se uvukla filozofija".6
Takva je pomrina koja je omoguila dugu istoriju sistema, sa
mnotvom razliitih suprotstavljenih i protivrenih sekti".7 Istorija koja se time ukida, sauvavi od vremena samo njegov ruilaki znak. Ali ispod one koja unitava bdi neka druga povest,
vernija vremenu, zato to je blia njegovoj iskonskoj istini. U njoj
se neprimetno sabira gluvi ivot klinike. Ona ostaje ispod spekulativnih teorija" 8 , sada kao medicinska praksa u kontaktu sa opaenim svetom i otvarajui ga n e p o s r e d n o m pejzau istine: ,,U svakom su vremenu postojali lekari koji su se, nakon to su uz p o m o
analize tako prirodne ljudskom d u h u izvukli iz izgleda bolesti sve
n e o p h o d n e podatke o njenoj idiosinkraziji, zadovoljavali izuavanjem simptoma..." 9 Nepokretna, ali uvek bliska stvarima, klinika
obezbeuje medicini njen istinski istorijski pokret; ona brie sisteme, dok iskustvo koje ih opovrgava gomila svoju istinu. Tako
se tka plodan kontinuitet koji patologiji obezbeuje neprekinutu uniformnost te nauke u razliitim vekovima". 10 Protiv sistema,
5 P. Moscati, De l'emploi des systmes dans la mdicine pratique,
godina VII, str. 13.

franc, prevod, Strazbur,

6 Moscati, loc. cit, str. 4 - 5 .

7

Ibid, str. 26.

8 Dezeimeris, Dictionnaire
str. 830-837.

historique

9 J.-B. Regnault, Considrations

de la mdecine,

Pariz, 1828,1.1, lanak Klinika",

sur l'Etat de la mdecine, Pariz, 1819, str. 10.

10 P.-A.-O. M a h o n , Histoire de la mdecine clinique, Pariz, godina XII, str. 324.

Raanje klinike

76

koji pripadaju negatorskom vremenu, klinika je pozitivno vreme

znanja. Dakle, ne mora da se izumeva, ve je se mora ponovo otkriti: ona je ve bila tu sa prvim oblicima medicine; izgradila je
itavu njenu punou; dovoljno je, dakle, porei ono to je porie,
unititi ono to ponitava nju, to e rei ugled" sistema, i ostaviti
je, najzad, da uiva u svim svojim pravima". 11 Medicina e tada
biti na ravnoj nozi sa svojom istinom.
Ta idealna pripovest,koja se tako esto sree krajem XVIII veka,
mora da se razume u odnosu na nedavno ureivanje institucija i
klinikih metoda: ona im daje istovremeno univerzalan i istorijski
status. Daje im vrednost obnavljanja vajkadanje istine u neprekidnom istorijskom razvoju, u kojoj su samo dogaaji bili negativni: zaborav, zabluda, pomrina. U stvari, takav nain ponovnog
pisanja istorije i sam je izbegavao jednu mnogo sloeniju povest.
Maskirao ju je svodei kliniku metodu na bilo koju studiju sluaja, u skladu sa starim znaenjem te rei; time je odobrio sva potonja pojednostavljenja, koja su od klinike morala da naine, a ine
to i u dananje vreme, prost i jednostavan pregled individue.
Da bi se razumelo znaenje i struktura klinikog iskustva valja najpre ponovo ispisati istoriju institucija u kojima se oitovao
njegov organizacioni napor. Do poslednjih godina XVIII veka, ta
je istorija, shvaena kao nastavak u hronolokom smislu, snano
ograniena.
Fransoa de la Bo (La Boe) 1658. otvara kliniku kolu u bolnici
u Lajdenu: objavljuje zapaanja iz nje pod naslovom Collegium
Nosocomium.12 Najslavniji meu njegovim naslednicima bie Burhave (Boerhaave); mogue je, meutim, da je od kraja XVI veka
postojala klinika katedra u Padovi. U svakom sluaju, iz Lajdena je, sa Burhaveom i njegovim uenicima, u XVIII veku zapoet
pokret osnivanja klinikih katedri ili instituta po itavoj Evropi.
Burhaveovi uenici su 1720. reformisali Univerzitet u Edinburgu
i osnovali kliniku po uzoru na lajdensku; ona je oponaana i u
Londonu, Oksfordu, Kembridu, Dablinu. 13 Od Van Svitena (Van
11

lbid.stT.323.

12

Leyden,1667.

13

J. A i k i n , Observations

sur les hpitaux,

franc, p r e v o d , Pariz, 1777, str. 9 4 - 9 5 .

Starost

klinike

77

Swieten) je 1733. zatraen plan za osnivanje klinike u bolnici u

Beu: na njoj je predavao jo jedan Burhaveov uenik, De Han
(De Haen), a nakon njega Stol (Stoll), zatim Hildenbrand 1 4 ; za
tim p r i m e r o m su krenuli u Getingenu, gde su jedan za drugim
predavali Brendel, Fogel (Vogel), Baldinger i J.-P. Frank 15 ; u Padovi je nekoliko bolnikih kreveta posveeno klinici, sa Knipsom
kao profesorom; Tiso (Tissot), zaduen za organizovanje klinike
u Paviji, izloio je svoj projekat u u v o d n o m predavanju od 26. novembra 1781:16 oko 1770, Lakasenj (Lacassaigne), Buri (Bourru),
Gilber (Guilbert) i Kolombije (Colombier) eleli su da organizuju,
na linu inicijativu i o svom troku, kuu zdravlja sa 12 kreveta,
namenjenih tekim bolesnicima; lekari koji bi tu radili istovrem e n o bi drali i praktinu nastavu; 17 ali taj projekat je propao.
Fakultet je, kao i korpus lekara uopte, imao previe interesa da se
odri staro stanje stvari, kada su praktinu nastavu drali u gradu,
pojedinano i uz plaanje, i to najugledniji uitelji. Klinika nastava je najpre organizovana u vojnim bolnicama; Pravilnik o bolnicama, donet 1775, u svom lanu XIII kae da svaka godina studija
mora da obuhvati praktini i kliniki kurs o glavnim bolestima
koje vladaju m e u trupama u armijama i garnizonima". 18 A Kabani kao primer navodi kliniku u mornarikoj bolnici u Brestu,
koju je osnovao Dibrej (Dubreil) pod pokroviteljstvom marala
De Kastrija. 1 ' Zapaziemo, najzad, osnivanje klinike za poroaje u
Kopenhagenu 1787.20
Takav je, ini se, redosled injenica. Da bismo mu razumeli
znaenje i da bi se identifikovali problemi koje postavlja, valja se
14 A. Storck, Instituta

Facultatis medicae Vivobonensis,

15 Dezeimeris, Dictionnaire
n a k Clinique").

historique

Be 1775.

de la mdecine, Pariz, 1828,1.1, str. 830-837. (la-

16 Tissot, Essai sur les tudes de mdecine, Lozana, 1785, str. 118.
17 Colombier, Code de Justice militaire, II, str. 146-147.
18 Pravilnik za vojne bolnice u Strazburu, M e c u i Lilu, p o kraljevom n a r e e n j u sainio
P. Hautersierck, 1775, navedeno u: Boulin, Mmoires pour servir l'histoire de la mdecine,
Pariz, 1776, t. Il, str. 73-80.
19

Cabanis, Observations

sur les hpitaux,

20 J.-B. D e m a n g e o n , Tableau historique

Copenhague, Pariz, godina VII.

Pariz, 1790, str. 31.

d'un triple tablissement

runi en un seul hospice

78

Raanje klinike

najpre vratiti na izvestan broj konstatacija koje bi morale da mu

umanje znaaj. Ispitivanje sluajeva, detaljan izvetaj o njima, njihov odnos sa moguim objanjenjem veoma je stara tradicija u
medicinskom iskustvu; organizacija klinike nije, dakle, korelativna sa otkriem pojedinanog kao injenice u medicini; bezbrojne zbirke sluajeva, napisane od renesanse, dovoljan su dokaz o
tome. S druge strane, postojao je i veoma irok konsenzus o nunosti praktine nastave: bilo je opteprihvaeno da budui lekari
poseuju bolnice, a deavalo se i da neki od njih dovre obrazovanje u bolnici u kojoj su iveli i radili pod vodstvom nekog lekara. 21
U takvim uslovima, kakve bi to novine donosile i kakav bi znaaj
imale te klinike ustanove koje je XVIII vek, naroito pri kraju,
toliko cenio? Po emu je ta protoklinika mogla da se razlikuje i
od spontane prakse koja je napravila jedinstveni korpus sa medicinom, i od klinike kakva e se organizovati kasnije u sloen i
suvisao korpus, u kojem e se udruiti jedan oblik iskustva, jedna
metoda analize i jedan tip nastave? Moe li joj se odrediti specifina struktura koja bi, bez sumnje, bila svojstvena medicinskom
iskustvu XVIII veka, kojem je savremenica?
1. Ta je protoklinika vie od uzastopnog i kolektivnog izuavanja sluaja: ona mora da objedini i da uini opazivim organizovani
korpus nozologije. Klinika, dakle, nee biti ni otvorena svakome,
kao to to moe da bude svakodnevna praksa lekara, niti specijalizovana, kao to e biti u XIX veku; ona nije ni ograeni domen
onoga to je neko izabrao da izuava, niti otvoreno statistiko polje onoga to je nekome namenjeno; zatvara se didaktikom totalitetu nekakvog idealnog iskustva. Nema obavezu da prikazuje
sluajeve, njihove dramatine take, pojedinane naglaske, ve da
u jednom sveobuhvatnom preletu oituje krug bolesti. Edinburka klinika je dugo bila anrovski model; ona je nainjena tako
da su u njoj objedinjeni sluajevi koji se ine najprikladnijima
za poduavanje". 22 Pre nego to postane susret bolesnika i lekara,
21 Takav je bio sluaj u Francuskoj, na primer u O p t o j bolnici; t o k o m itavog XVIII veka
budui h i r u r g je iveo u Salpetrijeru, pratio je hirurga u vizitama i s a m p r u a o o s n o v n u
negu.
22 Aikin, Observations

sur les hpitaux,

franc, prevod, Pariz, 1777, str. 9 4 - 9 5 .

Starost

klinike

79

istine koju treba deifrovati i neznanja, i da bi mogla to da bude,

klinika mora konstitucionalno
da oblikuje posve strukturirano nozoloko polje.
2. Njen nain prikljuivanja na bolnicu je osoben. Ona nije ni
njen neposredan izraz, budui da jedno naelo po izboru slui kao
granica odabira m e u njima. Taj odabir nije prosto kvantitativan,
iako optimalan broj kreveta u jednoj klinici ne sme, po Tisou, da
bude vei od tridesetak 23 ; nije ni samo kvalitativan, iako prvenstveno upuuje na taj i taj sluaj visoke poune vrednosti. Odabirajui, on menja samu prirodu naina na koji se oituje bolest, i
njen odnos sa bolesnikom; u bolnici i m a m o posla sa individuama
koje bez razlike imaju ovu ili onu bolest; uloga bolnikog lekara
jeste da otkrije bolest u bolesniku; a ta unutranjost bolesti deluje
tako da je bolest esto zakopana u bolesniku, skrivena u n j e m u
poput kriptograma. Na klinici je obrnuto, tu i m a m o posla sa bolestima iji nosilac moe biti bilo ko: ono to je prisutno jeste sama
bolest, u telu koje joj je svojstveno i koje nije telo bolesnika ve
telo istine. Razliite bolesti slue kao tekst"; 24 bolesnik je samo
ono kroz ta se tekst daje na itanje, ponekad komplikovan i zbrkan. U bolnici, bolesnik je subjekat svoje bolesti; to znai da je re
o sluaju; na klinici, gde je re samo o primeru, bolesnik je sluajnost svoje bolesti, privremeni objekat kojeg se doepala.
3. Klinika nije instrument za otkrivanje jo nepoznate istine; to
je izvestan nain da se raspolae ve steenom istinom i da je se
predstavi kako bi se sistematski razotkrivala. Klinika je neka vrsta
nozolokog pozorita, za koje uenik pri ulasku u igru nema klju.
Tiso propisuje da ga treba naterati da ga dugo trai. Savetuje da se
svaki bolesnik sa klinike poveri dvama uenicima; oni, i samo oni
e ga pregledati pristojno i blago, sa onom dobrotom to je tako
utena za te jadne nesrenike". 25 Poee tako to e ga propitati o
otadbini i endemskim bolestima koje t a m o vladaju, o zanimanju,
prethodnim bolestima; o nainu na koji je trenutna bolest poela,
23 Tissot, M m o i r e p o u r la construction d'un hpital clinique, u: Essai sur les
mdicales, Lozana, 1785.
24

Cabanis, loc. cit, str. 120.

25 Tissot, loc. cit, str. 120.

tudes

Raanje klinike

80

0 uzetim lekovima; ispitae njegove ivotne funkcije (disanje, puls,

temperaturu),fizioloke potrebe (e, apetit,pranjenje) i psihike
funkcije (ula, sposobnosti, san, bol); morae i da mu prepipaju
donji stomak kako bi ustanovili u kakvom su mu stanju unutranji organi".26 Ali ta oni tako trae, i koje hermeneutiko naelo
mora da upravlja njihovim pregledom? Kakvi su odnosi uspostavljeni izmeu uoenih pojava, onoga to je naueno o prethodnom
stanju, zapaenih problema i nedostataka? Nita drugo do ono to
omoguuje da se izgovori ime, ime bolesti. Kad se zavri imenovanje iz njega e se lako proizvesti uzroci, prognoza, pokazatelji,
pitajui se: kakva je to greka u ovom bolesniku? ta samim tim
treba da se promeni?" 27 U odnosu na kasnije metode pregleda,
ova koju preporuuje Tiso nije nita manje pomna, skoro da se i
ne razlikuje od njih. Razlika od onog ispitivanja sa klinikim pregledom" je u tome to se tu ne pravi inventar bolesnog organizma;
iz njega se izdvajaju elementi koji omoguuju da se poloi ruka na
idealni klju - klju koji ima etiri funkcije budui da predstavlja nain imenovanja, naelo suvislosti, zakon evolucije i korpus
pravila. Drugim recima, pogled koji prelazi preko bolesnog tela
pridruuje se istini koju trai tek pri prolasku kroz dogmatski trenutak imena u kojem se prikuplja dvostruka istina: ona, koja je
skrivena ali ve prisutna, o bolesti, i ona, jasno izvodiva, o izlazu
1 sredstvima. Sam pogled nema, dakle, mo analize i sinteze, ve
ga ima istinitost diskurzivnog znanja koje se dodaje spolja i kao
nadoknada za budni pogled aka. U toj klinikoj metodi u kojoj gustina opaenog skriva samo zapovedniku i lakonsku istinu
koja imenuje, nije re o pregledu, ve o deifrovanju.
4. Razume se da je u tim uslovima klinika ila samo jednim
smerom: onim koji odozdo nagore ide od izgraenog znanja do
neznanja. U XVIII veku postoji samo pedagoka klinika, i to u
jednom suenom obliku, poto se ne priznaje da sama medicina moe tom metodom u svakom trenutku proitati istinu koju
je priroda odloila u bolest. Klinika se tie samo onog uputstva,
u uem smislu rei, koje uitelj daje svojim uenicima. Ona nije
26

Ibid, str. 121-123.

27 Ibid, str. 124.

Starost

klinike

81

sama u sebi iskustvo, ve saetak prethodnog iskustva, namenjen

za upotrebu drugima. Profesor ukazuje svojim uenicima na poredak u kojem se objekti m o r a j u posmatrati da bi bili bolje vieni
i bolje se urezali u seanje; skrauje im posao; navodi ih da iskoriste njegovo iskustvo." 28 Ni na koji nain klinika nee otkrivati
pogledom; samo e udvostruiti umetnost dokazivanja
pokazivanjem. Tako je Dezo (Desault) shvatao asove hirurke klinike koje
je drao od 1781. u Optoj bolnici:
Pred svoje sluaoce je dovodio najtee bolesnike, klasifikovao je
njihove bolestj, analizirao njihove crte, propisivao pravila ponaanja
prema njima, izvodio neophodne operacije, izvetavao o svojim postupcima i motivima da ba tako postupi, izvetavao svakog dana o
promenama koje su se odigrale, i zatim predstavljao njihovo stanje
nakon izleenja... ili je pokazivao na telu lienom ivota promene
koje su uinile njegovu umetnost beskorisnom."29
5. Dezoov primer pokazuje, meutim, da je ta re, koliko god
didaktika bila u svojoj sutini, uprkos svemu prihvatala svaki sud
i rizik dogaaja. U XVIII veku klinika nije struktura medicinskog
iskustva, ve je iskustvo barem u smislu u kojem je iskuavanje:
iskuavanje znanja koje vreme mora da potvrdi, iskuavanje uputstava koja e se u konanom ishodu pokazati kao ispravna ili pogrena, i to pred spontano okupljenom porotom koja se sastoji od
studenata: kao da se pred svedocima odigrava dvoboj sa boleu
koja ima ta da kae i koja, uprkos dogmatskoj rei to je mogla da
je imenuje, ima sopstveni jezik. Zbog toga se lekcija koju dri uitelj moe okrenuti protiv njega i iskazati, iznad njegovog jalovog
govora, pouku koja je pouka same prirode. Kabani tako objanjava tu lekciju rave lekcije: ako se profesor vara, njegove e greke ubrzo razotkriti priroda... iji je govor nemogue uguiti ili
izmeniti. One ak esto postanu korisnije od njegovih uspeha i
onesposobljavaju slike koje bi bez toga moda na njih ostavile tek
prolazne utiske".30 Dakle, kad se profesorovo imenovanje bolesti
28

Cabanis, Observations

29

M.-A. Petit, Eloge de Desault, u: Mdecine du coeur, str. 108.

sur les hpitaux, Pariz, 1790, str. 30.

30

Cabanis, Observations

sur les hpiatux, str. 30.

82

Raanje klinike

pokae pogrenim i kada ga vreme uini beznaajnim, kretanje

prirode bude prepoznato kao takvo: znanje se uuti i posmatra.
Ispravnost tog klinikog iskuavanja bila je velika, poto se vezivala za sopstveni ulog nekom vrstom svakodnevno obnavljanog
ugovora. Na edinburkoj klinici uenici su vodili dnevnik o postavljenim dijagnozama, stanju bolesnika pri svakoj viziti i lekovima uzetim tokom dana. 31 Tiso, koji takoe preporuuje da se vodi
dnevnik, u izvetaju grofu Firmijanu, u kojem opisuje idealnu kliniku, dodaje da bi se on morao svake godine objaviti. 32 1, najzad,
u sluaju smrti, seciranje mora da omogui konanu potvrdu. 33
Tako se uena i sintetika re koja imenuje otvara prema polju posmatranih mogunosti da bi obrazovala hroniku ustanovljenog.
U XVIII veku klinika je, dakle, ve mnogo sloenija figura od
prostog i jednostavnog spoznavanja sluajeva. A ipak, ona nije
odigrala specifinu ulogu u samom pokretu naunog spoznavanja; oblikuje marginalnu strukturu koja se artikulie na bolnikom polju, a da nema istu konfiguraciju kao ono; cilja praktinu
obuku koju vie rezimira nego to je analizira; regrupie itavo
iskustvo oko igara verbalnog razotkrivanja koje nije nita drugo
do jednostavan oblik njegovog prenoenja, teatralno okasnelog.
No, za nekoliko poslednjih godina tog veka, klinika e biti naglo restrukturirana: izdvojena iz teorijskog konteksta u kojem je
roena, dobie polje za primenu to vie nije ogranieno na ono
u kojem se izrie neko znanje, saekstenzivno onome u kojem se
raa, iskuava i dovrava: napravie korpus sa celinom medicinskog iskustva. Jo je potrebno da toga radi bude naoruana novim
moima, odvojena od jezika kojim su je izgovarali kao lekciju i
osloboena za pokret otkria.

31 J.Aikin, Observations

sur les hpitaux, franc, prevod, 1777, str. 95.

32 Tissot, M m o i r e p o u r la construction d'un hpital clinique, u: Essai sur les tudes

mdicales.
33 Cf. Tissot, ibid, i M.-A. Petit, Eloge de Desault, n a v e d e n o ranije.

PETO

POGLAVLJE

Lekcija o bolnicama
U lanku Zloupotreba" u Medicinskom reniku, Vik d'Azir
daje organizaciji nastave u bolnikoj sredini vrednost univerzalnog reenja za probleme medicinskog obrazovanja; po njegovom
miljenju, tu treba obaviti glavnu reformu: Bolesti i smrti nude
velike lekcije u bolnicama. A da li se to koristi? Da li se piu istorije bolesti koje tu pogaaju tolike rtve? Da li se tu predaje vetina
posmatranja i leenja bolesti? Da li su tu osnovane katedre za kliniku medicinu?" 1 No, ta e reforma ubrzo dobiti beskrajno ire
znaenje; priznae joj sposobnost da se reorganizuje itava medicinska spoznaja i da se u znanje o samoj bolesti uvedu nepoznati
ili zaboravljeni, ali temeljniji i odluniji oblici iskustva: klinika i
samo klinika moi e da ,,u moderna vremena obnovi hramove
Apolona i Eskulapa". 2 Nain poduavanja i kazivanja postao je
nain uenja i vienja.
Krajem XVIII veka, pedagogija kao sistem normi obrazovanja
artikulisala se neposredno na osnovu teorije predstavljanja i nizanja ideja. Detinjstvo, mladost stvari i ljudi bili su optereeni dvosmislenom moi: iskazati roenje istine, ali i staviti na iskuenje
poznu istinu ljudi, preistiti je, pribliiti je nagosti. Dete postaje
neposredni uitelj odraslog u meri u kojoj se istinsko obrazovanje
poistoveuje sa samom genezom istinitog. U svakom detetu stvari neumorno obnavljaju svoju mladost, svet obnavlja kontakt sa
natalnim oblikom: nikada nije odraslo za onoga ko ga gleda prvi
1 Vicq d'Azyr, Oeuvres, Pariz 1805, t. V, str. 64.
2 D e m a n g e o n , Du moyen de perfectionner

la mdecine, str. 29.

Raanje klinike

84

put. Kad razmrsi svoja stara srodstva, oko moe da se otvori na

razini stvari i doba; a od svih ula i od svih znanja - oko je ono
koje vesto biva najnevetije dok okretno ponavlja svoje davnanje
neznanje. Uho ima svoje prioritete, ruka svoje linije i nabore; oko,
koje je srodnik svetlosti, podnosi samo svoju sadanjost. Ono to
omoguuje oveku da obnovi veze sa detinjstvom i da se pridrui
permanentnom raanju istine jeste ta jasna, udaljena, otvorena
istina pogleda. Otuda dva velika mitska iskustva u kojima je filozofija XVIII veka elela da zasnuje svoj poetak: strani posmatra
u nepoznatoj zemlji i slepac od roenja vraen istini. Pestaloci
(Pestalozzi) i Bildungsroman takoe se upisuju u veliku temu Pogled-Detinjstvo. Diskurs sveta prolazi kroz otvorene oi, i to kao
da su u svakom trenutku otvorene prvi put.
im je stigla termidorska reakcija, Kabanijev i Kantenov pesimizam izgleda potvren: predviena otimaina" 3 poinje svuda. Od poetka rata, a naroito od masovne mobilizacije u jesen
'93, mnogi lekari su otili u vojsku, dobrovoljno ili po pozivu; nadrilekari imaju odreene ruke".4 Peticija upuena Konventu 26.
brimera godine II, koju je napisao izvesni Karon iz sekcije Poasonijer, jo uvek je lekare obrazovane na fakultetu nazivala prostim arlatanima", od kojih je narod eleo da se brani. s No, taj je
strah brzo promenio predznak i shvaeno je da opasnost dolazi
od arlatana koji nisu lekari: Javnost je rtva gomile slabo obrazovanih pojedinaca koji se, svojim autoritetom, uzdiu u zvanje
uitelja te vetine, koji daju lekove po nahoenju i ugroavaju ivote nekoliko hiljada graana". 6 Posledice te divlje medicine su
tako katastrofalne u nekim departmanima, na primer u Eru, da
je Direktorijum, uzbunjen, o tome obavestio Savet pet stotina 7 , te
je u dva navrata, 13. mesidora godine IV i 24. nivoza godine VI,
vlada zahtevala od zakonodavne vlasti da ogranii tu opasnu slo3 Cantin, Projet de rforme adress l'Assemble, Pariz, 1790, str. 13.
4 Lioult, Les charlatans

dvoils, Pariz, godina VIII, nepaginirani u v o d n i k .

5 A. N. 17, A 1146, d. 4, n a v e d e n o u: A Soboul.Lej Sans-culottes

1958, str. 494, br. 127.

parisiens

an l'an II, Pariz,

6 Poruka D i r e k t o r i j u m a u p u e n a Savetu pet stotina 24. nivoza g o d i n e VI, a navodi je

Baraillon u s v o m izvetaju o d 6. erminala godine VI.
7 22. b r i m e r a i 4. f r i m e r a g o d i n e V.

Lekcija

85

bolnicama

bodu: O, graani predstavnici, ujte materinske krike otadbine,

a izvrni Direktorijum njen je organ! Jedno od njegovih pitanja
mora hitno da se rei: kanjenje od jednog dana moda je smrtna
presuda za nekoliko graana". 8 Priueni lekari i iskusni nadrilekari sve su opasniji kako hospitalizovanje siromanih bolesnika
postaje sve tee. Nacionalizacija bolnike imovine ponekad je ila
ak do oduzimanja gotovog novca, tako da su mnogi upravitelji
(u Tuluzu, u Dionu) bili primorani da prosto i jednostavno otputaju bolesnike koje nisu mogli da izdravaju. Vojni ranjenici i
bolesnici zauzimaju brojne ustanove: optinske vlasti su zbog toga
veoma zadovoljne, a onda im preostaje samo da nau resurse za
svoje bolnice: u Poatjeu je 15. jula 1793. iz Opte bolnice otputen o 200 bolesnika kako bi se napravilo mesta za vojne ranjenike,
ije je leenje plaala vojska. 9 Ta dehospitalizacija bolesti, kakvu
nameu injenice kada se na neobian nain poklope s velikim revolucionarnim matanjima, ne samo da prirodnoj istini ne vraa
njene glavne patoloke sutine koje bi ve samim tim bile svedene, nego ak uveava broj tetnih posledica i ostavlja stanovnitvo
bez pomoi i zatite.
Brojni zdravstveni radnici, osloboeni iz vojske, bez sumnje
dolaze da rade kao lekari u gradovima i selima krajem termidorskog perioda ili poetkom Direktorijuma. Ali to novo naseljavanje nije homogeno.
Mnogi zdravstveni radnici nisu dovoljno obueni i iskusni. U
godini II, Odbor za javno zdravlje zatraio je od Odbora za javno
obrazovanje da pripremi projekat dekreta kojim se definie nain da se bez odlaganja obrazuju zdravstveni radnici za potrebe
vojske Republike", 10 ali, poto je hitnja bila previe velika, uzeti su
svi dobrovoljci i na licu mesta je obrazovano n e o p h o d n o osoblje.
Osim zdravstvenih radnika prve klase, koji su morali da dokau
p r e t h o d n o obrazovanje, svi ostali su znali o medicini samo ono
to su o njoj malo-pomalo nauili zahvaljujui na brzinu prenese8

P o r u k a o d 24. nivoza godine VI.

P. R a m b a u d , L'Assistance publique

10 Gillaume, Procs-verbaux
878-879.

Poitiers jusqu' l'an V, t. II, str. 200.

du Comit d'Instruction

publique

de la Convention,

t. IV, str.

Raanje klinike

86

nom iskustvu. U vojsci su im ve zamerali zbog velikog broja greaka.11 A radei meu civilnim stanovnitvom, bez hijerarhijske
kontrole, takvi lekari prave mnogo veu tetu: navodi se primer
zdravstvenog radnika iz Kreza, koji ubija svoje bolesnike koristei
arsenik kao purgativ. 12 Sa svih strana se zahteva osnivanje kontrolnih instanci, kao i novi zakonski propisi: Sa koliko neznalica
ubica biste preplavili Francusku kad biste dozvolili hirurzima i
apotekarima 2. i 3. klase... da se bave svojim poslom bez novog
ispita; ... u tom se drutvu ubica danas pogotovo mogu nai najugledniji, najopasniji arlatani, oni koje zakon mora naroito da
nadzire". 13
Kao reakcija na takvo stanje stvari spontano se raaju zatitni
organizmi. Jedni, veoma nesigurni, potiu iz naroda. Iako neke
najumerenije parike sekcije ostaju verne aksiomu montanjara:
to vie siromaha, to vie bolnica", i nastavljaju da trae dodelu pojedinane pomoi bolesnicima koji bi se leili kod kue, 14
druge, najsiromanije, prinuene su da zbog nestaice materijala i
tekoa u obezbeivanju leenja zahtevaju osnivanje bolnica koje
bi primale, hranile i leile siromane bolesnike; eli se vraanje na
naelo prihvatilita za siromane; 15 i zaista su otvarane kue, oigledno van svake inicijative vlasti, sredstvima koja su sakupila narodna drutva i skuptine. 16 Nakon termidora, naprotiv, taj pokret
dolazi odozgo. Prosveene klase, intelektualni krugovi, koji su se
vratili ili su konano doli na vlast, ele da vrate znanju povlastice
kadre da zatite i drutveni poredak i ivote pojedinaca. U nekoliko velikih gradova, administracije, zastraene nevoljama kojima
su bile svedoci", ne ekaju odluke zakonodavne vlasti: odluuju da
same uspostave kontrolu nad onima koji tvrde da se bave medicinom; stvaraju komisije sainjene od lekara iz starog reima, koje
1 ] Baraillon, Rapport au Conseil des Cinq-Cents
s k a n d a l o m o k o amputacija.
12

(6. e r m i n a l g o d i n e VI), str. 6, u vezi sa

Ibid.

13 Opinion
str. 14-15.

de Porcher au Conseil des Anciens (sednica o d 16. v a n d e m i j e r a godine VI),

14 Sekcija D e Lombar, cf. Soboul, loc. cit, str. 495.

15 O b r a a n j e sekcija N a o r u a n i ovek, Invalidi i Lepeltije K o n v e n t u
16 Prihvatilite za t r u d n i c e koje je osnovala sekcija D r u t v e n i ugovor.

(ibid).

Lekcija

87

bolnicama

moraju da prosuuju o titulama, znanju i iskustvu pridolica. 17 To

nije sve: neki ukinuti fakulteti nastavljaju da funkcioniu u polutajnosti: nekadanji profesori okupljaju one koji ele da se obrazuju i vode ih sa sobom u vizite; ako imaju posao u bolnici, tamo e,
uz krevete bolesnika, drati nastavu i moi da sude o sposobnosti
svojih uenika. Deava se ak da nakon tih isto privatnih studija, u cilju nagraivanja, ali i oznaavanja distance, bude izdavana
neka vrsta uslune diplome, kojom se potvruje da je ak postao
pravi lekar. Upravo to se dogaalo u nekim naroito umerenim
oblastima, kao to su Kan ili Due.
Monpelje daje primer, bez sumnje prilino redak, susreta izmeu raznovrsnih oblika reakcija: tu se pojavljuje i neophodnost
obrazovanja lekara za vojsku, angaovanje medicinskih strunjaka koje je blagoslovio stari reim, intervencija narodnih skuptina, ali i neophodnost uspostavljanja administracije i spontani nacrt klinikog iskustva. Bom, bivi profesor univerziteta, poslat je, i
zbog svog iskustva i zbog svojih republikanskih uverenja, u vojnu
bolnicu u mestu Sent Eloa. U tom svojstvu imao je da odabere
kandidate za posao zdravstvenih radnika, ali, poto nije organizovana nikakva nastava, uenici su se obratili jednom n a r o d n o m
drutvu, a ono je uz p o m o peticije dobilo od oblasne administracije dozvolu za pokretanje klinike nastave u bolnici Sent Eloa.
Dranje nastave je dodeljeno Bomu. Naredne godine, 1794, Bom
je objavio rezultat svojih posmatranja i svoje nastave: Metoda leenja bolesti prema tome kako se pojavljuju tokom medicinske
godine". 18
Ovaj primer je, bez sumnje, izuzetak, ali svejedno nije manje
znakovit. Sretanjem i ukrtanjem pritisaka i zahteva drutvenih
klasa, institucionalnih struktura, m e u s o b n o veoma razliitih
tehnikih i naunih problema, u toku je oblikovanje novog iskustva. Oigledno je da ono samo ponovo obelodanjuje, kao jedini
mogui put spasa, kliniku tradiciju koju je razradio XVIII vek. U
stvari, tu je ve re o neemu drugom. U tom samostalnom pokre17 E. Pastoret, Rapport fait au nom de la Commission d'Instruction publique sur un mode
provisoire d'examen pour les officiers de sant, 16. t e r m i d o r g o d i n e V, str. 2.
18 A. Girbal, Essai sur l'esprit de la clinique mdicale
7-11.

de Montpellier,

Monpelje, 1858, st.

88

Raanje klinike

tu, i gotovo polutajnosti u kojoj je zaet i koja ga titi, taj povratak

klinici je, u stvari, prva organizacija jednog meovitog i ujedno temeljnog medicinskog polja: meovitog poto se bolniko iskustvo
u svojoj svakodnevnoj praksi tu pridruuje optem obliku pedagogije, ali je i temeljno zato to, za razliku od klinike u XVIII veku,
nije re o naknadnom susretu ve oblikovanog iskustva i neznanja
koje treba prosvetliti; re je o novom razmetaju objekata znanja:
domenu u kojem se istina sama po sebi i na isti nain pokazuje pogledu iskusnog posmatraa i pogledu jo naivnog uenika; i
za jednog i za drugog postoji samo jedan govor: bolnica, u kojoj
je niz pregledanih bolesnika sam po sebi kola. Ukidanje starih
bolnikih struktura i univerziteta tako je omoguilo neposrednu
komunikaciju nastave sa konkretnim poljem iskustva, ali je jo i
vie brisalo dogmatski diskurs kao kljuni trenutak u prenoenju
istine; uutkivanje univerzitetske rei, ukidanje katedre, omoguilo je da se ispod starog govora i u senci pomalo slepe prakse,
uzdrmane okolnostima, razvija diskurs ija su pravila bila posve
nova: morao je da se uredi prema pogledu koji se vie ne zadovoljava uoavanjem, ve otkriva. U tom naglom pribegavanju klinici
raala se druga klinika - klinika dolazeeg XIX veka.
Ne treba se iznenaditi ako naglo, krajem Konventa, tema medicine u potpunosti organizovane oko klinike nadjaa temu, dominantnu do 1793, slobodno obnovljene medicine. Tu, pravo govorei, nije re ni o reakciji (iako su njene drutvene posledice
uglavnom bile reakcionarne"), ni o napretku (iako mu je medicina, kao praksa i kao nauka, doprinela na razne naine); re je o
rekonstrukciji, u jednom preciznom istorijskom kontekstu, teme
slobodne medicine": u osloboenom domenu, nunost istinitog
koje se namee pogledu definisae institucionalne i naune strukture koje su m u svojstvene. Ne samo iz politikog oportunizma,
ve bez sumnje i zbog nekakve nejasne vernosti suvislostima koje
nikakva gibanja u dogaajima ne mogu da saviju, Forkroa je u
godini II ustao protiv svakog projekta rekonstrukcije gotskih
univerziteta i aristokratskih akademija" 19 , a u godini III eleo je
19 Fourcroy, Rapport
godina II, str. 2.

et projet de dcret sur l'enseignement

libre des sciences et des arts,

Lekcija

bolnicama

89

da privremeno ukidanje fakulteta omogui njihovo reformisanje

i poboljanje" 20 ; nije trebalo da ubistveno nadrilekarstvo i ambiciozno neznanje postavljaju sa svih strana zamke lakovernoj
bolesti" 21 ; ono to je do tada nedostajalo, sama praksa umetnosti,
posmatranje bolesnika u krevetu" moralo je da postane sutinski
deo nove medicine.
Termidor i Direktorijum su uzeli kliniku kao glavnu temu institucionalne reorganizacije medicine: za njih je to bilo sredstvo
da se stavi taka na opasno iskustvo potpune slobode, ali i nain
da joj se d pozitivno znaenje, kao i put ka obnavljanju, u skladu
sa eljama nekih, nekoliko struktura starog reima.

1. Mere od 14. frimera

godine

III

Forkroa je bio zaduen da Konventu podnese izvetaj o osnivanju Zdravstvene kole u Parizu. Opravdanja koja iznosi vredna
su panje, utoliko pre to e gotovo doslovno biti preuzeta u obrazloenjima dekreta zaista izglasanog, iako se vie nego jednom
udaljio od slova i duha projekta. Re je, pre svega, o osnivanju, po
uzoru na Centralnu kolu za javne radove, jedinstvene kole za itavu Francusku, u kojoj e se obrazovati zdravstveni radnici neophodni bolnicama, a naroito vojnim bolnicama: zar nije 600 lekara
poginulo u vojsci za manje od 18 meseci? Osim hitnje i nunosti
da se stavi taka na nedela arlatana, treba uputiti i izvestan broj
vanih prigovora protiv te mere koja moe da obnovi nekadanje cehove i njihove povlastice: medicina je praktina nauka ija
istinitost i uspesi zanimaju naciju u celosti; osnivanjem kole ne
daje se prednost aici pojedinaca, ve se narodu omoguuje da,
preko kvalifikovanih posrednika, oseti blagotvornost istine: To
znai oiveti", kae izveta, ne bez stilskih i misaonih potekoa, nekoliko kanala koji omoguuju cirkulisanje vete aktivnosti

20 Fourcroy, Rapport la Convention

publique, 7. f r i m e r godine III, str. 3.
21

Ibid.

au nom des Comits de Salut public et

d'Instruction

90

Raanje klinike

umetnosti i nauka u svim ograncima drutvenog tela".22 No, ono

to tako shvaenoj medicini garantuje da je znanje korisno svim
graanima jeste njegov neposredan odnos sa prirodom: umesto
da bude kao nekadanji fakultet, mesto ezoterijskog i knjikog
znanja, nova kola e biti hram prirode"; tu se uopte nee uiti
ono to su mislili da znaju nekadanji uitelji, ve onaj oblik istine otvorene svemu to oituje svakodnevno vebanje: praksa i
manipulacija e biti spojene sa teorijskim pravilima. Uenici e se
vebati u hemijskim ogledima, anatomskom seciranju, hirurkim
operacijama, rukovanju aparatima. Malo itati, mnogo videti i
mnogo initi, vebati se u samoj praksi, i to pored bolesnikovog
kreveta: eto ta e ih nauiti, umesto jalove fiziologije, istinskoj
'vetini leenja'".23
Klinika, dakle, postaje kljuni trenutak za naunu koherentnost, ali i za drutvenu korist i politiku istotu nove medicinske
organizacije. Ona je njena istina u garantovanoj slobodi. Furkroa
predlae da u tri bolnice (Prihvatilite oveanstva, Prihvatilite
jedinstva i kolsku bolnicu) kliniku nastavu obezbede profesori
plaeni dovoljno da mogu tome da se posvete u potpunosti. 24 Vrata nove zdravstvene kole bie irom otvorena javnosti: nadaju se
da e tako svi oni koji se bave medicinom bez zadovoljavajueg
obrazovanja spontano doi da upotpune svoje iskustvo. U svakom
sluaju, u svakoj oblasti e biti odabrani uenici koji se odlikuju
lepim ponaanjem, dobrim navikama, ljubavlju prema Republici i mrnjom prema tiranima, prilino negovanom kulturom, a
naroito znanjem iz nekih nauka koje slue kao osnova vetini
leenja", i bie poslati u Centralnu medicinsku kolu da nakon tri
godine postanu zdravstveni radnici. 25
Furkroa je za unutranjost predvideo samo specijalne kole. Zastupnici sa juga su se tome usprotivili i zahtevali su da i Monpelje
dobije svoju centralnu kolu. Najzad, Erman (Ehrman) je trai i za
22 Rapport de Fourcroy la Convention,
publique, 7. f r i m e r godine III, str. 6.
23 Ibid, str. 9.
24 Ibid, str. 10.
25 Ibid, str. 1 2 - 1 3 .

au nom des Comits de Salut public et

d'Instruction

Lekcija

bolnicama

91

Strazbur, tako da dekret od 14. frimera godine III donosi osnivanje triju medicinskih kola. Bile su predviene tri godine nastave.
U Parizu, klasa poetnika" u prvom semestru izuava anatomiju,
fiziologiju, medicinsku herniju, a u drugom medicinsku materiju,
botaniku, fiziku; tokom itave godine uenici e morati da poseuju bolnice kako bi stekli naviku da gledaju bolesnike i upoznali
se sa optim nainom njihovog negovanja". 26 Na drugoj godini se
najpre izuava anatomija, fiziologija, hernija, farmacija, operativna medicina, zatim medicinska materija, interna i eksterna patologija; tokom te godine studenti e moi da u bolnicama budu
upotrebljeni u slubi bolesnika". I, najzad, tokom poslednje godine ponovo se pohaaju prethodni kursevi, i, koristei ve steeno
bolniko iskustvo, poinje se sa klinikom u pravom smislu rei.
aci se rasporeuju u tri bolnice, gde e ostati etiri meseca, a zatim e se zameniti. Klinika podrazumeva dva del: Pored kreveta
svakog bolesnika profesor e se zadrati onoliko koliko je neoph o d n o da ga p o d r o b n o ispita, da ga pregleda kako treba; ukazae
uenicima na dijagnostike znake i na vane simptome bolesti";
zatim e u amfiteatru profesor ponoviti uoptenu istoriju bolesti posmatranih u bolnikim sobama: ukazae na njihove uzroke,
poznate, verovatne i skrivene", objavie prognozu i dati vitalne",
lekovite" ili ublaujue" pokazatelje. 27
O n o to odlikuje ovu reformu je to to je ponovno uravnoteenje medicine oko klinike tu korelativno jednoj teorijski proirenoj
nastavi. U trenutku u kojem se definie praktino iskustvo, izgraeno poev od samog bolesnika, insistira se na nunosti povezivanja pojedinanog znanja sa optim sistemom spoznavanja. Dva
prva naela kojima nova parika kola tumai dekrete od 14. frimera kau da e ona omoguiti da se spozna ivotna ekonomija,
od elementarne strukture neivog tela do najsloenijih pojava u
organizmu i ivotu"; trudie se da pokae u kakvim su odnosima
iva tela sa svim onima ija je priroda sloena. 28 S druge strane, to
e proirenje dovesti medicinu u kontakt sa itavim nizom proble26

Plan gnral de l'enseignement

27

Ibid, str. 39.

28

Ibid, str. 1.

dans l'Ecole de Sant de Paris, Pariz, godina III, str. 11.

Raanje klinike

92

ma i imperativa prakse: obelodanjujui solidarnost ivog bia sa

materijalnim uslovima ivota pokazae kako se moe dugo ouvati ivot osloboen bolesti onoliko koliko je ljudima dozvoljeno da se nadaju", i oitovae taku kontakta u kojoj se umetnost
leenja vraa u civilni poredak". 29 Klinika medicina nije, dakle,
medicina potisnuta na prvi stupanj empirizma, koja pokuava da
sve svoje spoznaje, itavu svoju pedagogiju metodikim skepticizmom svede samo na uoavanje vidljivog. Medicina se, u to prvo
vreme, ne definie kao klinika a da se odmah ne definie kao
viestruko znanje o prirodi i spoznaja o oveku u drutvu.

2. Reforme

i rasprave

u godini V i godini

VI

Mere preduzete 14. frimera nisu ni izbliza resile sve postojee probleme. Osnivai Zdravstvene kole za javnost nadali su se
da e u nju privui nedovoljno obrazovane zdravstvene radnike i
da e zbog slobodne konkurencije nestati nadrilekari i oni brojni
priueni lekari. Od toga nije bilo nita: premali broj kola, odsustvo ispita, osim za ake koji plaaju, spreili su stvaranje korpusa
kvalifikovanih lekara; u etiri navrata, 13. mesidora godine IV, 22.
brimera i 4. frimera godine V, 24. nivoza godine VI, Direktorijum
je bio primoran da Skuptinu podseti na tetu koja je nastala zbog
slobodnog bavljenja medicinom, ravog obrazovanja praktiara i
odsustva delotvornih zakonskih propisa. Valjalo je, dakle, pronai
sistem kontrole lekara koji su poeli da rade u vreme Revolucije i
poveati broj aka, strogost i uticaj novih kola.
S druge strane, i nastava koja se odvijala u samim kolama bila
je meta kritika. Program je, zbog svoje prevelike opirnosti, bio
prenaduvan, utoliko pre to su studije, kao i u starom reimu, trajale samo tri godine: Kad se zahteva previe, ne postie se nita".30
Razliiti kursevi uopte nisu bili objedinjeni: tako se u parikoj
koli uila, s jedne strane, klinika medicina simptoma i znakova,
dok je Dubi (Double) u internoj patologiji predavao najtradicio29

Ibid, str. 1 - 2 .

30

Baraillon, Rapport

au Conseil des Ciny-Cents, 6. erminal g o d i n e VI, str. 2

Lekcija

bolnicama

93

nalniju klasifikatorsku medicinu (najoptije uzroke, zatim opte

pojave, prirodu i narav svake klase bolesti i njihove glavne podele"; ponavljao je isti ispit o rodovima i vrstama"). 31 to se klinike
tie, ona bez sumnje nije imala obrazovnu vrednost koja se oekivala: previe studenata, a i previe bolesnika: Brzo se protri kroz
sobu, kau se dve rei na kraju te trke, zatim se urno povue, i to
se zove nastavom interne klinike. U velikim bolnicama obino se
vidi m n o g o bolesnika, ali veoma malo bolesti". 32
Najzad, iznoenjem svih tih pritubi i njihovim n e u m o r n i m irenjem kako bi se snanije zahtevala rekonstrukcija medicinske
profesije, koju bi definisala strunost i titili zakoni, medicinska
drutva, koja su nestala sa univerzitetom u avgustu 1792, obnovljena su malo nakon zakona od 14. frimera. Najpre je obnovljeno
Zdravstveno drutvo, osnovano 2. erminala godine VI, sa Denetom (Desgenettes), Lafisom (Lafisse), Bertranom Peltijeom (Pelletier) i Levejeom (Leveill); ono, u principu, samo eli da bude
neto poput slobodnog i neutralnog organa za informisanje: brzo
prenoenje zapaanja i iskustava, uveanog znanja svima onima
koji se bave vetinom leenja, ukratko, neka vrsta velike klinike
na nacionalnom nivou, u kojoj e biti vani samo posmatranje i
praksa: Medicina je", kae se u prvom prospektu ovog drutva,
utemeljena na pravilima kojima samo iskustvo moe da slui kao
osnova. Da bi se ona sakupila, potrebna je saradnja posmatraa.
Osim toga, nekoliko grana medicine amilo je u mestu od unitenj a
naunih udruenja. Ali one e ponovo porasti i procvetati u senci vlade koja samo sa zadovoljstvom moe da gleda na osnivanje
slobodnih drutava posmatraa-praktiara". 3 3 U tom je duhu ovo
drutvo, uvereno da je izolovanje ljudi... u potpunosti tetno za
interese oveanstva", 34 izdavalo Periodinu zbirku (Recueil priodique), koju je ubrzo pratila jo jedna, posveena stranoj medicinskoj literaturi. Ali, veoma brzo je ta briga za univerzalnu informa31

Plan gnrale de l'enseignement

32
4.

Opinion

dans l'Ecole de Sant de Paris, godina III, str. 31.

33

Prospekt uz prvu i s p o r u k u Recueil priodique

34

Recueil priodique,

de J.-Fr. Baraillon, sednica Skuptine pet stotina, 17. t e r m i n a i godine VI, str.

I, str. 3.

de la Socit de Sant de Paris.

Raanje klinike

94

ciju pokazala ta je, bez sumnje, njih zaista zanimalo: regrupisanje

onih lekara ija je strunost potvrena uobiajenim studijama i
borba za ponovno definisanje ogranienja slobodnom bavljenju
medicinom: Neka mi bude dozvoljeno da od istorije ukradem
uspomenu na one katastrofalne trenutke u kojima je bezbona i
varvarska ruka u Francuskoj polomila oltare posveene kultu medicine! Nestala su ona tela o ijim je stalnim uspesima svedoila
njihova drevna slava".35 Ovaj se pokret, sa tim vie selektivnim
nego informativnim znaenjem, proirio u unutranjost: osnivaju se drutva u Londonu, Briselu, Nansiju, Bordou, Grenoblu.
Iste te godine, 5. mesidora, jo jedno drutvo je odralo osnivaku sednicu u Parizu, sa Aliberom (Alibert), Biaom, Bretonoom
(Bretonneau), Kabanijem, Denetom, Dipitrenom (Dupuytren),
Furkroaom, Lareom (Larrey) i Pinelom. Ono je bolje od Zdravstvenog drutva predstavilo opcije nove medicine: treba zatvoriti
vrata hrama onima koji su, ne zasluujui to, u njega uli, koristei
to to se na prvi znak Revolucije svetilite medicine poput Janusovog hrama irom otvorilo i to je rulja onda prosto utrala u
njega"; 36 ali treba reformisati i metodu nastave koja se primenjuje u kolama od godine III: prebrzo i zbrkano obrazovanje, koje
lekaru ne obezbeuje nikakvu pouzdanu metodu posmatranja i
postavljanja dijagnoze; oni, dakle, ele da filozofskim i promiljenim kretanjem metode zamene nepravilno i nerazborito kretanje
nepromiljenosti". 37 Pred javnim mnjenjem, van Direktorijuma i
Skuptine, ali ne i bez njihovog, barem preutnog, odobrenja, i uz
postojanu podrku predstavnika prosveene buroazije i ideologa bliskih vladi, 38 ta e drutva voditi neprestanu kampanju. A u
tom e pokretu klinika ideja dobiti prilino drugaije znaenje
od onog koje su uvodili zakonodavci iz godine III.
U lanu 365 Direktorijumovog ustava stajalo je da zakon nadzire profesije koje su od interesa za zdravlje graana"; oko tog
lana, koji je naizgled obeavao kontrolu, ogranienja i garancije,
35 Recueil priodique,
36 Mmoires

II, str. 234.

de la Socit mdicale d'mulation, 1.1, godina V, str. II.

37 Ibid, str. IV.

38 Poev o d m a r t a 1789, Kabani ima sedite u Skuptini pet stotina, u ime Instituta.

Lekcija

bolnicama

95

liie voene sve polemike. Nije mogue pozabaviti se svima njima podrobno. Recimo samo da se sutina rasprave odnosila na to
da li je valjalo najpre reorganizovati nastavu a zatim uspostaviti
uslove za bavljenje medicinom, ili, naprotiv, u prvom redu treba
oistiti medicinski korpus, defmisati n o r m e prakse, a zatim utvrditi tok n e o p h o d n i h studija. Ove dve teze jasno su ukazivale na
politiku podelu; oni koji su bili blii konvencionalnoj tradiciji,
poput Donua (Daunou), Prijer de la Kot d'Ora, eleli su da reintegriu zdravstvene radnike i sve slobodne strelce u medicinu
zahvaljujui iroko otvorenoj nastavi; drugi, oni oko Kabanija i
Pastorea (Pastoret), eleli su da ubrzaju rekonstrukciju zatvorenog medicinskog korpusa. Na poetku Direktorijuma ovi prvi su
dobili veu panju.
Prvi plan reforme napisao je Donu, jedan od autora ustava iz
godine III, koji je u Konventu imao naklonost irondinaca. O n
nije eleo da preinai sutinu dekreta iz frimera, ve je hteo da
se pokrenu komplementarni medicinski kursevi" u dvadeset tri
bolnice u unutranjosti; 3 9 praktiari e moi da usavravaju svoja znanja i tako e lokalnim vlastima biti mogue da zahtevaju
dokaze o strunosti za bavljenje medicinom: Neete vaspostaviti
cehovsko stareinstvo, ve ete zahtevati dokaze o sposobnosti,
ljudi e moi da postanu lekari bez ikakve kole, ali ete od svakog
kandidata traiti zvanino jemstvo o znanjima: tako ete pomiriti
prava na linu slobodu sa pravima na javnu bezbednost". 4 " Tu se,
jo jasnije nego ranije, klinika pojavljuje kao konkretno reenje
problema obrazovanja lekara i definicije medicinske strunosti.
Donuov projekat je, u svojoj reformatorskoj stidljivosti i vernosti naelima iz godine III, bio j e d n o d u n o kritikovan: istinsko organizovanje ubistva", kae Barajon (Baraillon). 41 Nekoliko
nedelja kasnije Komisija za javno obrazovanje predstavila je jo
jedan izvetaj, ovoga puta Kalesov (Cals). On je ve u drugaijem
duhu: da bi naveo nadlene da prihvate rekonstrukciju, implicitnu
39 P.-C.-F. D a u n o u , Rapport l'Assemble des Cinq-Cents
ciales, 25. floral godine V, str. 26.
40
41

sur l'organisation

Ibid.
Baraillon, Rapport au Conseil des Anciens, 6. t e r m i n a i godine VI, str. 2.

des coles sp-

96

Raanje klinike

njegovom projektu profesionalnog korpusa lekara, ustaje protiv

distinkcije kojom su lekari rezervisani za gradove, budui da su
hirurzi sve to je potrebno selu", a apotekarima su poverena de.42 Potrebno je da u pet kola, koje e biti otvorene u Parizu,
Monpeljeu, Nansiju, Briselu i Aneu asovi budu zajedniki za
lekare, hirurge i apotekare. Na kraju studija polagae se est ispita, na koje e uenici izlaziti kada budu spremni (bie dovoljno
poloiti tri da se postane hirurg). Najzad, u svakom departmanu,
zdravstvena komisija sainjena od lekara i apotekara bie konsultovana o svim pitanjima koja se odnose na vetinu leenja i na
javno zdravlje".43 Iako kao izgovor koristi racionalizaciju nastave,
koju e obezbediti brojniji fakulteti i rasporediti je ravnomerno
svima onima koji se bave javnim zdravljem, glavni cilj Kalesovog
projekta je vaspostavljanje korpusa kvalifikovanih lekara sistemom normalizovanih studija i ispita.
I Kalesov projekat je, uprkos podrci lekara, na primer Barajona i Vitea, estoko napadan: i spolja - napadala ga je kola iz Monpeljea, koja je tvrdila da je zadovoljna merama to ih je preduzeo
Konvent, i iznutra - u samoj Skuptini su ga napadali svi oni koji
su ostali vernu duhu iz godine III. Stvari su se otegle. Koristei
udarac zadat kontrarevoluciji 18. fruktidora, Prijer de la Kot d'Or,
bivi lan Odbora za javnu dobrobit, uspeva da isposluje odbijanje
Kalesovog projekta pred Komisijom za javno obrazovanje. Zamera mu to klinika u njemu ima beznaajno mesto i to se vraa na
pedagogiju starih fakulteta: no, nije dovoljno da uenik slua i
ita, on mora da vidi, da dodirne, a pogotovo mora da veba kako
bi stekao naviku".44 Takvom argumentacijom Prijer je stekao dvostruku taktiku prednost: tako je na naunom nivou proglaavao
valjanim iskustvo koje su stekli oni to su od 1792. bili manje ili
vie priueni lekari; s druge strane, i sam podvlaei koliko je ta
klinika nastava skupa, predlae da se zadri samo kola u Parizu,
umesto da se uveava njihov broj i tako da se rtvuje kvalitet. Sve
42 Rapport de J.-M. Cals sur les Ecoles spciales de Sant, 12. prerijal g o d i n e V, str. 11.
43 Ibid, lanovi 4 3 - 4 6 .
44 Motion d'ordre de C. A. Prieur relative au projet sur les coles de Sant, sednica Skuptine pet stotina od 12. b r i m e r a g o d i n e V, str. 4.

Lekcija

bolnicama

97

ovo predstavlja prosto vraanje na ono to je bio Furkroaov projekat u prvobitnom obliku.
Ali, u m e u v r e m e n u i uoi nasilja koje e ga, prokazujui ga
kao jednog od voa rojalistike zavere, primorati na izgnanstvo,
Pastore je isposlovao da se u Skuptini pet stotina usvoji dekret
u vezi sa bavljenjem medicinom. U trima zdravstvenim kolama
postoji komisija sainjena od dva lekara, dva hirurga i jednog
apotekara, koja je zaduena da kontrolie sve one koji budu eleli
da se bave medicinom u svom delokrugu; osim toga, svi oni koji
se trenutno bave vetinom leenja a da nisu zakonski ovlaeni
za to u oblicima koje propisuju stari zakoni, morae da izau na
ispit u roku od tri meseca". 45 Dakle, svi lekari koji su poeli da
rade u prethodnih pet godina podvrgnuti su reviziji, a tu reviziju
vre komisije obrazovane u staroj koli; lekari e ponovo moi da
kontroliu pridolice u svoju struku; rekonstruiu se kao korpus
kadar da definie kriterijume svoje strunosti.
Naelo je usvojeno, ali je njegova primena oteana malim brojem kola; zahtevajui da se broj kola dodatno smanji Prijer misli da e onemoguiti primenu Pastoreovog dekreta. U svakom
sluaju, taj e dekret ostati mrtvo slovo na papiru, i nije prolo ni
etiri meseca od njegovog izglasavanja, a Direktorijum je nanovo
bio primoran da privue panju zakonodavaca na opasnost koju
je za graane predstavljala nekontrolisana medicina: Neka neki
pozitivan zakon obavee na duge studije i na ispit pred strogom
komisijom onoga koji eli da se bavi nekom od profesija u vetini
leenja; neka nauka i navika b u d u uvaavane, a nesposobnost i
nepromiljenost savladane; neka se javnim kaznama zaplae pohlepni i kazne zloini koji su veoma slini ubistvu". 46 Na sednici
Skuptine od 17. ventoza godine VI, Vite preuzima glavne linije
Kalesovog plana: pet medicinskih kola; u svakom departmanu
zdravstveni savet koji se bavi epidemijama i nainima da se ouva zdravlje graana, i koji uestvuje u izboru profesora; niz od etiri ispita, koji se odravaju odreenog datuma". Jedina novina je
45 Rapport fait par Pastoret sur un mode provisoire
16. t e r m i d o r godine V, str. 5.
46

d'examen pour les officiers de

P o r u k a Direktorijuma Skuptini pet stotina, 24. nivoz godine VI.

Sant,

98

Raanje klinike

ispit iz klinike: Kandidat za lekara izloie pored kreveta bolesnika narav te vrste bolesti i nain njenog leenja". Tako su prvi put
u jedinstvenom institucionalnom okviru objedinjeni kriterijumi
teorijskog znanja i kriterijumi prakse koja moe da bude vezana
samo za iskustvo i naviku. Viteov plan ne omoguuje postepenu
integraciju ili asimilaciju u zvaninu medicinu tih slobodnih strelaca koji rade od 1792, ali priznaje teorijski i u ciklusu normalnih
studija vrednost prakse steene u bolnicama. Time nije priznata
arlatanska medicina, ve vrednost iskustva kao takvog u medicini.
Godine V pokazalo se da je Kalesov plan preterano strog; Viteov plan, koji su podrali Kales i Barajon, naiao je na snano protivljenje. Jasno je da nijedna reforma nastave nee biti mogua sve
dok ne bude reen problem kojem ona slui kao paravan: problem
bavljenja medicinom. Kalesov plan je odbijen, Barajon je predloio Skuptini pet stotina reenje koje pojanjava ono to mu je
bilo implicitno znaenje: niko nee moi da se bavi leenjem ako
nema titulu, bilo iz novih kola, bilo sa starih fakulteta. 47 Pore
(Porcher) je u Savetu drevnih podrao tu tezu. 48 Takav je politiki
i pojmovni orsokak u koji je zapao problem; sve ove diskusije su
barem omoguile da se na svetlost dana iznese ono to je zaista
bilo u pitanju: ne broj programa ili program zdravstvenih kola,
ve sam smisao medicinske profesije i povlaena narav iskustva
koje je definie.

3. Kabanijeva

intervencija

i reorganizacija

iz godine

XI

Po hronolokom redu, Kabani smeta svoj izvetaj o medicinskoj politici izmeu Barajonovog plana i rasprave iz vendemijera
u Savetu drevnih, 4. mesidora godine VI. U stvari, taj je tekst ve iz
drugog vremena; oznaava trenutak u kojem e ideologija poeti
47 Baraillon, Rapport l'Assemble
mdicine, 6. e r m i n a l g o d i n e VI.

des Cinq-Cents

sur la partie de la police qui tient la

48 Porcher, Opinion sur le mode provisoire d'examen pour les officiers de Sant, Savet drevnih, 16. v a n d e m i j e r godine VI.

Lekcija

bolnicama

99

da igra aktivnu i esto odluujuu ulogu u politikom i drutvenom restrukturiranju. U toj meri je Kabanijev tekst o medicinskoj
politici po d u h u blii reformama iz vremena Konzulata nego aktuelnim polemikama iz tog doba. Osim to pokuava da definie
uslove za neko praktino reenje, on naroito nastoji da u optim
linijama postavi teoriju o medicinskoj profesiji.
Neposredno i na nivou prakse, Kabani preuzima na sebe dva
problema: problem zdravstvenih radnika i problem ispita.
Glavnim slubenicima se moe dozvoliti da rade bez novih
formalnosti, a ostali e, naprotiv, morati da poloe ispit koji e
biti namenjen samo njima; taj e ispit biti ogranien na osnovna
znanja o toj vetini, a naroito o onome to ima veze sa praksom".
to se tie uobiajenih studija medicine, morae da se zavre ispitom koji e se sastojati iz tri del: pismenog, usmenog i vebi iz
anatomije, operativne medicine i klinike medicine, kako interne
tako i eksterne". Kada se jednom ustanove kriterijumi strunosti,
moi e da se odaberu oni kojima e se bez zazora poveriti ivoti
graana; medicina e tada postati zatvorena profesija: Svako ko
se bude bavio medicinom a da nije poloio ispite u koli ili pred
komisijom bie osuen na novanu kaznu i na zatvor u sluaju
recidiva". 49
Sutina teksta se tie toga ta je, po svojoj prirodi, medicinska
profesija. Problem je bio u tome da joj se dodeli ograen i za nju
rezervisan prostor, bez obnavljanja cehovskih struktura iz starog
reima, onih oblika dravne kontrole koji mogu da podsete na
period Konventa.
Kabani u toj delatnosti, u najirem smislu rei, razluuje dve
kategorije objekata. Neki su takvi da sami korisnici procenjuju
njihovu korisnost: to znai da je svest javnosti dovoljna da im se
utvrdi vrednost, ta vrednost, koju utvruje javno mnjenje, spoljna
je u odnosu na objekat: u njoj nije mogua tajna, greka i mistifikacija poto prebiva u konsenzusu. Ideja o utvrivanju vrednosti dekretom nema nita vie smisla nego elja da joj se n a m e t n e
istinitost spolja; istinska vrednost moe da bude samo slobodna
49 Cabanis, Rapport du Conseil des Cinq-Cents
4. m e s i d o r godine VI, str. 12-18.

sur un mode provisoire de police

mdicale,

100

Raanje klinike

vrednost: ,,U dobro ureenom drutvu, pred slobodom bavljenja

nekom vetinom ne treba da stoji nikakva prepreka; ona mora da
bude potpuna, neograniena; a poto razvoj neke vetine moe
da postane koristan onome koji je neguje samo ako je i ona sama
korisna javnosti - iz toga proizilazi da je opti interes ovde zaista
pomean sa pojedinanim".
Ali postoje delatnosti koje su takve da njihov objekat i njegova vrednost ne zavise od kolektivne procene: bilo da su ti objekti
meu onima koji slue da se utvrdi trina vrednost drugih (tako
i dragoceni metali), bilo da je re o ljudskoj jedinki, za koju svaka
greka postaje kobna. Tako se vrednost nekog objekta delatnosti
ne moe utvrditi konsenzusom kada postoji trini kriterijum ili
kada se tie postojanja nekog lana konsenzusa. U oba sluaja,
objekat delatnosti ima unutranju vrednost koja nije odmah vidljiva: ona je, dakle, podlona greci i prevari; shodno tome, treba
je izmeriti. Ali kako dati strunoj javnosti merni instrument koji
bi podrazumevao upravo strunost? Potrebno je da ona ovlasti
dravu za kontrolu, ne nad svakim od proizvedenih objekata (to
bi bilo protivno naelima ekonomske slobode), ve nad samim
proizvoaem: treba potvrditi njegovu sposobnost, njegovu moralnu vrednost, te, s vremena na vreme, stvarnu vrednost i valjanost proizvoda koje prodaje".
Treba, dakle, nadzirati lekare kao i kujundije, to e rei ljude iz
sekundarnih delatnosti, koji ne proizvode bogatstvo, ve obrauju
ono to meri ili proizvodi bogatstvo: Eto zato naroito lekari,
hirurzi, apotekari moraju da budu ispitivani o njihovim znanjima,
sposobnostima, moralnim navikama... To nije ometanje delatnosti, to ni u kom sluaju nije napad na slobodu pojedinca". 5 "
Kabanijev predlog nije prihvaen; on je ipak, u svojim temeljnim linijama, ukazivao na reenje koje e biti usvojeno, propisujui za medicinu taj status slobodne i zatiene profesije koji je sauvala do XX veka. Zakon o bavljenju medicinom od 19. ventoza
godine XI u skladu je sa Kabanijevim temama i, na jedan optiji
nain, sa idejama ideologa. On predvia hijerarhiju na dva nivoa
u medicinskom korpusu: doktori medicine i hirurgije obrazovani
50

Ibid, str. 6 - 7 .

Lekcija

bolnicama

101

u jednoj od est kola; zdravstveni radnici, koji konano institucionalizuju one koje je Kabani eleo da privremeno reintegrie.
Doktori e, nakon etiri ispita (anatomija i fiziologija; patologija
i nozografija; medicinska materija; higijena i sudska medicina),
polagati i ispit iz interne ili eksterne klinike, zavisno od toga da
li ele da budu lekari ili hirurzi. Zdravstveni radnici, koji e pruati najosnovniju negu", studirae samo tri godine u kolama; no,
to nije obavezno - bie im dovoljno da podnesu dokaz o pet ili
est godina prakse u civilnim ili vojnim bolnicama, ili da su est
godina bili dai ili lini pomonici nekog doktora. Ispitivae ih
komisija dotinog departmana. Svako ko se, izvan ovih dveju kategorija, bude bavio medicinom, suoie se sa kaznom koja ide od
novane do zatvorske.
Svaki pokret ideja, planova i mera od godine VI do godine XI
nosi odluna znaenja.
1. Da bi se definisala zatvorena narav medicinske profesije, uspeva se u nakani da se pozajmi stari cehovski model, i da se, s
druge strane, izbegne ta kontrola samih medicinskih postupaka,
koja je mrska ekonomskom liberalizmu. Naelo izbora i njegova
kontrola utemeljeni su na p o j m u strunosti, to e rei na skupu
virtuelnosti koje odlikuju samu linost lekara: znanje, iskustvo, ali
i onu priznatu ispravnost" o kojoj govori Kabani. 51 Medicinski
potupak vredee onoliko koliko vredi onaj ko ga je izveo; njegova unutranja vrednost je funkcija drutveno priznatog kvaliteta
proizvoaa. Tako se, unutar ekonomskog liberalizma, oigledno
nadahnutog Adamom Smitom, definie profesija koja je ujedno i
slobodna" i zatvorena.
2. U taj je svet sposobnosti ipak uvedena razlika u nivou: s jedne strane doktori", a sa druge zdravstveni radnici". Nekadanju
razliku izmeu lekara i hirurga, izmeu internog i eksternog,
onoga to se zna i onoga to se vidi, prekrila je i u drugi plan
potisnula ta nova distinkcija. Vie nije re o razlici u objektu, ili
u nainu na koji se on oituje, ve o distinkciji nivoa u iskustvu
subjekta koji spoznaje. Bez sumnje je izmeu lekara i hirurga ve
51

Cabanis, ibid.

102

Raanje klinike

postojala hijerarhija koja je bila oznaena u institucijama, ali ona

je proizilazila iz prvobitne razlike u objektivnom domenu njihove
aktivnosti; ona je sada pomerena prema kvalitativnoj oznaci te
aktivnosti.
3. Ta distinkcija ima objektivni korelat: zdravstveni radnici e
negovati delatan i aktivan narod". 52 U XVIII veku se smatralo
da su ljudi iz naroda, a naroito sa sela, koji ive jednostavnijim,
moralnijim i zdravijim ivotom, uglavnom obolevali od spoljnih
bolesti, za ije je leenje bio potreban hirurg. Poev od godine XI,
ta distinkcija postaje naglaeno drutvena: da bi se leio narod,
koji esto doivljava proste nezgode" i boluje od jednostavne
nelagodnosti", nije bilo potrebno da se bude uen i duboko teorijski potkovan"; tu e biti dovoljan zdravstveni radnik sa svojim
iskustvom. Istorija ove vetine, kao i istorija ljudi, dokazuje da
priroda stvari, kao i poredak u civilizovanim drutvima, neizostavno zahteva tu distinkciju." 53 U skladu sa idealnim poretkom
ekonomskog liberalizma, piramida kvaliteta odgovara slaganju
drutvenih slojeva.
4. Na emu se zasniva distinkcija meu onima koji se bave leenjem? Sutina obrazovanja zdravstvenog radnika jesu godine
prakse, iji broj moe da ide do est; lekar upotpunjuje teorijsku
nastavu koju je stekao klinikim iskustvom. Ta razlika izmeu
prakse i klinike sainjava, bez sumnje, najnoviji deo zakonskih
propisa iz godine XI. Praksa koja je zahtevana od zdravstvenog
radnika jeste kontrolisano nadrilekarstvo. Znati da se uradi nakon
to se videlo; iskustvo je integrisano na nivou opaanja, pamenja i
ponavljanja, to e rei na nivou primera. U klinici je re o mnogo
tananijoj i kompleksnijoj strukturi, u kojoj se integracija iskustva
odvija u pogledu koji je u isto vreme i znanje; itavo novo ifriranje polja objekata ulazi u igru. Praksa e se otvoriti zdravstvenim
radnicima, ali e se za lekare rezervisati uvoenje u kliniku.
Ta nova definicija klinike bila je povezana sa reorganizacijom
bolnikog domena.
52 Kao referencu naveo J.-C.-F. Caron, Rflexions sur l'exercice de la mdecine,
dina XII.
53

Pariz, go-

Fourcroy, Discours prononc au corps lgislatif le, 19. ventoz g o d i n e XI, str. 3.

Lekcija

bolnicama

103

Termidor i Direktorijum su se na poetku vratili liberalnim

naelima Zakonodavne skuptine; Delkloa (Delecloy) se 11. terinidora godine III obruava na dekret o nacionalizaciji bolnike
imovine, kojim se za p o m o zaduuje iskljuivo drava, a u stvari
bi je trebalo staviti pod zatitu sveopteg saaljenja i starateljstvo bogatih ljudi". 54 O d plivioza do erminala godine IV vlada je
optinama slala cirkularna pisma u kojima se, u sutini, ponavljaju moralne i ekonomske kritike upuene, uoi Revolucije i na
njenom poetku, naelu hospitalizacije (poveani trokovi bolesti
leene u bolnici, ljudi se tu olenje, finansijske nevolje i moralna
beda porodice liene oca ili majke); poeljno je da se mnogo vie
ljudi alje na kuno leenje. 55 Meutim, to vie nije ono vreme
u kojem se verovalo da je kuno leenje dobro za sve i u kojem
se sanjalo o drutvu bez prihvatilita i bolnica: beda je previe
prisutna - bilo je vie od 60.000 siromaha u Parizu godine II,56
a njihov broj je neprestano rastao; previe se zazire od narodnih
pokreta, previe se uva od mogunosti upotrebe pruene pomoi
u politike svrhe, da bi se dozvolilo da na k u n o m leenju poiva itav sistem pomoi. Treba pronai, za izdravanje bolnica
kao i za medicinske povlastice, strukturu koja se moe pomiriti
sa naelima liberalizma i nunou postojanja drutvene zatite,
dvosmisleno shvaene kao zatita siromatva bogatstvom, i zatita
bogatih od siromanih.
Jedna od poslednjih mera termidorskog Konventa bila je da 2.
brimera godine IV obustavi sprovoenje zakona o nacionalizaciji
bolnike imovine. Zakon od 23. mesidora godine II konano je
vraen u opticaj u novom Delkloaovom izvetaju, 12. vandemijera
godine IV prodata imovina morae da bude zamenjena nacionaln o m imovinom, i time se vlast oslobaa svake obaveze; bolnice
e nanovo postati civilne; njihovo organizovanje i upravljanje povereno je optinama, koje e morati da postave izvrnu komisiju
od pet lanova. Ta komunalizacija bolnica oslobaala je dravu
obaveze da pomogne, i ostavljala je suenim kolektivitetima du54

Navedeno u: Imbert, Le droit hospitalier sous la Rvolution

et l'Empire, str. 93, br. 94.

55 lbid, str. 104, br. 3.

56

Cf. Soboul, Les Sans-Culottes

parisiens

en l'an II, Pariz, 1958.

104

Raanje klinike

nost da se oseaju solidarnim sa siromanima: svaka optina je

postala odgovorna za svoju bedu i nain na koji e se od nje zatititi. Izmeu bogatih i siromanih - sistem obaveze i naknade nije
vie prolazio kroz dravni zakon, ve kroz neku vrstu ugovora,
promenljivog u prostoru, ponitivog u vremenu, koji je, budui da
je smeten na nivo lokalnih administracija, pre pripadao poretku
slobodnog pristanka.
Ugovor iste vrste, samo skriveniji i udniji, sklopljen je u tiini
u istoj toj epohi izmeu bolnice u kojoj se lee siromani i klinike
na kojoj se obrazuju lekari. I tu se, u tim poslednjim godinama
Revolucije, ponekad re po re preuzima ono to je bilo formulisano u periodu neposredno pre nje. Najznaajniji moralni problem koji je klinika podstakla bio je sledei: s kojim pravom se u
objekat klinikog posmatranja mogao preobraziti bolesnik koga
je siromatvo primoralo da zatrai pomo u bolnici? Zatraio je
pomo u bolnici iji je bio apsolutni subjekat u meri u kojoj je ona
zamiljena za njega, a sada se ona trai za pogled, iji je on objekat,
i to relativni objekat poto je ono to taj pogled deifruje u njemu
namenjeno boljem razumevanju drugih. To nije sve: posmatrajui, klinika istrauje, a taj prostor, koji pravi za novinu, otvara je
riziku: lekar koji je u domenu linog, zapaa Ekin (Aikin), 57 mora
da vodi rauna o svojoj reputaciji; njegov put e uvek biti put,
ako ne izvesnosti, a ono sigurnosti; ,,u bolnici mu takva sputanost
slui kao zakon, te njegov duh moe da se iskae na jedan novi
nain". Zar se postavljanjem sledeeg naela ne menja sama sutina pomoi u bolnici: Bolesnici u bolnici su, kako kae nekoliko
izvetaja, najprikladniji subjekti jednog oglednog pravca"? 58
Tu ne dolazi, ako se ispravno shvati ravnotea stvari, ni do kakvog naruavanja prirodnih prava bolesti, niti onih koja drutvo
duguje bedi. Bolniki domen je dvosmislen: u teoriji je slobodan i
otvoren za nepristrasno eksperimentisanje zbog neugovorne naravi veze lekara sa bolesnikom, a ipak je pun moralnih obaveza
i ogranienja usled preutnog - ali obavezujueg - ugovora koji
povezuje oveka uopte sa bedom u njenom univerzalnom obli57

J. Aikin, Observations

58 Ibid, str. 103.

sur les hpitaux, franc, p r e v o d , Pariz 1777, str. 104.

Lekcija

bolnicama

105

ku. Ako se u bolnici lekar, mada osloboen svakog potovanja,

ipak ne uputa u teorijske eksperimente, to je zato to im u nju
ude otpoinje odluujui moralni eksperiment koji njegovu niim ogranienu praksu stavlja u okvire jednog zatvorenog sistema
dunosti. Pri ulasku u utoita u kojima ame beda i bolest, oplirvae ga ta bolna oseanja, to aktivno saoseanje, ta estoka elja
da donese olakanje i utehu, to intimno zadovoljstvo koje se raa
iz uspeha i koje uveava prizor sree to se iri. Tu e nauiti da
bude religiozan, ovean, saoseajan." 59
Ali gledati da bi se znalo, pokazati da bi se poduilo, zar to nije
nemo nasilje, utoliko preteranije to uti, nad bolnim telom koje
trai olakanje, a ne izlaganje? Moe li bol da bude predstava? O n
to moe da bude, pa ak i mora, silom jednog prefinjenog prava
koje prebiva u tome to niko nije sam, a siromaak je manje sam
od drugih, i moe da dobije p o m o samo posredstvom bogataa.
Poto se bolest moe izleiti samo ako drugi interveniu svojim
znanjem, svojim resursima, svojom samilou, poto bolesnik
moe da se izlei samo u drutvu, pravo je da se bol jednih preobrazi u iskustvo drugih, i da bol tako dobije mo da oituje: Bolan ovek ne prestaje da bude graanin... Istorija patnji na koje se
sveo n e o p h o d n a je njegovim blinjima zato to iz nje ue kakve
im sve bolesti prete". Ako bi odbio da bude objekat poduavanja,
bolesnik bi postao nezahvalan, zato to je i on uivao prednosti
drutvenosti, a nije platio dug znanju". 60 Zauzvrat se za bogatog
iscrtava korist od toga to je pritekao u p o m o hospitalizovanim
siromasima: plaajui njihovo leenje, samim tim e platiti da se
bolje upoznaju bolesti od kojih i on sam moe da oboli; blagonaklonost prema siromahu tako se preobraava u znanje primenjivo
na bogataa: Blagotvorni darovi e ublaiti bolove siromaha, a iz
toga e ishoditi svetlost za ouvanje bogataa. Da, bogati dobroinitelji, velikoduni ljudi, taj bolesnik kojeg polau u krevet to
ste m u ga vi obezbedili sada pati od bolesti koja i vas moe veoma
brzo da napadne; on e se izleiti ili umreti; ali ta god da se desi,
59

Menuret, Essai sur les moyens de former de bons mdecin, Pariz, 1791, str. 56-57.

60 C h a m b o n de Montaux, Moyen de rendre les hpitaux plus utiles la nation, Pariz, 1787,
str. 171-172.

106

Raanje klinike

njegova sudbina moe da prosvetli vaeg lekara i da vam spase

ivot".61
To su, dakle, uslovi ugovora koji sklapaju bogatstvo i siromatvo
pri organizovanju klinikog iskustva. U reimu ekonomske slobode bolnica u tome pronalazi mogunost da zainteresuje bogataa; klinika ustanovljuje postepenu isplatu druge ugovorne strane;
ona je, za siromaha, interes plaen za bolniku kapitalizaciju koju
je odobrio bogata; interes koji treba razumeti u svim njegovim
znaenjima, poto je re o odteti koja spada u objektivni interes
za nauku i ivotni interes za bogataa.
Bolnica postaje isplativa za privatnu inicijativu onog trenutka
kada se bol koji u njoj trai olakanje vrati kao predstava. Pomo
se na kraju isplati zahvaljujui vrlinama klinikog pogleda.
Ove teme, tako svojstvene predrevolucionarnoj misli i nekoliko puta formulisane u vreme Revolucije, pronalaze smisao u
liberalizmu Direktorijuma i tada dobijaju neposrednu primenu.
Objanjavajui godine VII kako funkcionie klinika za poroaje
u Kopenhagenu, Demanon (Demangeon), nasuprot svim prigovorima o ednosti i diskreciji, istie da se tamo primaju samo
neudate ene, ili one koje tvrde da su neudate. ini se da nita ne
moe da bude bolje zamiljeno, jer je to vrsta ena iji se oseaj za
ednost smatra najmanje prefinjenim". 62 Tako e ta moralno razoruana i po drutvo toliko opasna klasa moi da bude od najvee
koristi asnim enama; moral e biti obeteen upravo onim to
ga izvrgava ruglu, jer iako te ene nisu u stanju da ine dobro...
barem doprinose stvaranju dobrih lekara i tako stostruko uzvraaju svojim dobroiniteljima". 63
Lekarov pogled predstavlja malu utedu u obraunskim razmenama slobodnog sveta...

61 D u L a u r e n s , Moyens de rendre les hpitaux utiles et de perfectionner

1787, str. 12.
62 J.-B. D e m a n g e o n , Tableau historique d'un triple tablissement
Copenhaque, Pariz, g o d i n a VII, str. 34-35.
63

Ibid, str. 3 5 - 3 6 .

la mdecine, Pariz,

russi en un seul hospice

ESTO

POGLAVLJE

Znaci i sluajevi
Evo, van svake mere, prostiranja domena klinike. Prozreti naelo i uzrok neke bolesti kroz zbrku i pomrinu simptoma;
spoznati njenu prirodu, njene oblike, komplikacije; razluiti na
prvi pogled sve njene naravi i sve njene razlike; okretnom i prefinjenom analizom odvojiti od nje sve to joj je strano; predvideti
povoljne i tetne dogaaje koji moraju da se pojave u toku bolesti; upravljati povoljnim trenucima koje priroda podstie kako
bi dola do reenja; proceniti ivotnu snagu i aktivnosti organa;
po potrebi uveati ili umanjiti njihovu energiju; precizno utvrditi kada treba delovati, a kada ekati; sa sigurnou se odluiti
za jednu od nekoliko metoda leenja, od kojih svaka ima svoje
prednosti i nedostatke; odabrati onu za koju se ini da e najbre, najbolje i najizvesnije dovesti do uspeha; sluiti se iskustvom;
koristiti prilike; kombinovati sve anse, proraunati sve rizike;
postati gospodar bolesnika i njihovih bolesti; olakati im muke;
umiriti ih; odgonetnuti njihove potrebe; podnositi njihove hirove;
imati obzira prema njihovoj naravi i zapovedati njihovom voljom,
ne kao okrutni tiranin koji vlada svojim robovima, ve kao neni
otac koji bdi nad sudbinom svoje dece." 1
Ovaj sveani i brbljivi tekst isporuuje svoje znaenje ako se
suoi sa jednim drugim, iji lakonski govor paradoksalno nalee
na njega: Nauku treba uiniti onom, u onoj meri u kojoj ona to

1 C.-L. Sumas, Eloge de Hanri Fouquet, Monpelje, 1807, n a v e d e n o u: A. Girbal, Essai sur
l'esprit de la clinique mdicale de Montpellier, Monpelje, 1858, str. 18.

108

R a a n j e klinike

po sebi i jeste".2 Tolike moi, od laganog rasterivanja, uvek opreznog itanja sutine, preraunavanja vremena i ansi, do ovladavanja srcem i oduzimanja oinskog ugleda, jesu itav niz oblika
kroz koje se uspostavlja suverenost pogleda. Oko koje zna i koje
odluuje, oko koje vlada.
Klinika, bez sumnje, nije prvi pokuaj da se podredi delovanju
1 odlukama pogleda. Istorija prirode je od druge polovine XVII
veka sebi bila namenila analizu i klasifikaciju bia iz prirode po
njihovim vidljivim svojstvima. itavo to blago" znanja to su ga
sakupili antiko doba i srednji vek - i u kojem se radilo o vrlinama biljaka, moima ivotinja, saglasjima i tajnim privlanostima - sve to je od Reja (Ray) palo na margine znanja prirodnjaka.
Ostalo je da se, nasuprot tome, spoznaju strukture", to e rei
oblici, raspored u prostoru, broj i veliina elemenata: istorija prirode je dala sebi zadatak da ih uoi, da ih prevede u govor, da ih
sauva, sueli i kombinuje, da s jedne strane omogui utvrivanje
bliskosti i srodnosti ivih bia (dakle, sve stvoreno), a sa druge
brzo prepoznavanje bilo koje jedinke (dakle, njegovo osobeno
mesto u stvorenom).
Klinika od pogleda zahteva isto koliko i istorija prirode. Isto
toliko, i do izvesne mere istu stvar: videti, izolovati crte, prepoznati one koje su istovetne i one koje su razliite, regrupisati ih,
klasifikovati ih po vrstama ili porodicama. Prirodnjaki model
kojem se medicina pokorila u XVIII veku i dalje je aktivan. Stari
san Boasjea de Sovaa, da bude Line (Linn) bolesti, nije potpuno
zaboravljen u XIX veku: lekari e jo dugo botanisati na polju patolokog. Ali medicinski pogled se organizuje, osim toga, na nov
nain. Najpre, on vie nije pogled bilo kog posmatraa, ve pogled
lekara kojeg podrava i opravdava jedna institucija, pogled lekara
koji ima mo odluivanja i intervencije. Zatim, to je pogled koji
nije obavezan gustom mreom strukture (oblik, raspored, broj,
veliina), ve moe i mora da uhvati boje, varijacije, sitne anomalije, uvek vrebajui odstupanja. Najzad, to je pogled koji se ne zadovoljava ustanovljavanjem onoga to se oigledno moe videti;
mora da omogui iscrtavanje ansi i rizika; on je kalkulator.
2 M.-A. Petit, Discours sur la manire d'exercer la bienfaisance
v e m b a r 1797, Essai sur la mdecine du coeur, str. 103.

dans les hpitaux,

3. no-

Znaci

sluajevi

109

Bilo bi, bez sumnje, netano u klinikoj medicini s kraja XVIII

veka videti prosto povratak istoti pogleda dugo optereenog pogrenim spoznajama. Nije ak re ni o prostom premetanju tog
pogleda, niti o prefinjenijoj primeni njegovih sposobnosti. Novi
objekti e se dati medicinskom znanju u meri u kojoj se spoznajui subjekat reorganizuje, preinauje i poinje da funkcionie na
nov nain, i istovremeno s njim. Dakle, nije se prvo promenila
koncepcija bolesti, a zatim nain da se ona prepozna; nije se najpre promenio ni sistem oznaavanja, pa za njim teorija, ve sve
zajedno, i jo dublje se promenio odnos bolesti sa tim pogledom
kojem se nudi i koji istovremeno sainjava. Na tom nivou na treba
praviti podelu izmeu teorije i iskustva, ili metoda i rezultata; treba proitati dubinske strukture vidljivosti u kojima su polje i pogled povezani iframa znanja; izuavaemo ih u ovom poglavlju u
njihovim dvama glavnim oblicima: lingvistikoj strukturi znaka i
neizvesnoj strukturi sluaja.
U medicinskoj tradiciji XVIII veka bolest se predstavlja posmatrau prema simptomima i znacima. I jedni i drugi se razluuju po
semantikoj vrednosti koliko i po morfologiji. Simptom - otuda
njegovo kraljevsko mesto - jeste oblik u kojem se predstavlja bolest: od svega to je vidljivo, on je najblii sutinskom; on je prvi
prepis nepristupane prirode bolesti. Kaalj, temperatura, bol sa
strane i tekoe pri disanju nisu sam pleuritis - on se nikada ne
nudi ulima, otkrivajui se samo rasuivanjem" - ve obrazuju
njegov sutinski simptom" poto omoguuju da se oznai patoloko stanje (kao suprotnost zdravlju), sutina bolesti (razliita,
na primer, od pneumonije), te neposredni uzrok (izliv vodenaste
tenosti). 3 Simptomi doputaju da se nazre, malo u pozadini, vidljivoj i nevidljivoj, nepromenljivi lik bolesti.
Znak najavljuje: prognostiki, ono to e se dogoditi; anamnestiki, o n o to se dogodilo; dijagnostiki, ono to se trenutno deava. Izmeu njega i bolesti postoji razdaljina koju ne prelazi a d a j e
ne podvue, zato to se nudi iskosa i esto iznenada. Ne daje da se
spozna; najvie to se moe, poev od njega, jeste da se naini nacrt
za prepoznavanje. Prepoznavanje koje naslepo napreduje kroz di3 Cf. Z i m m e r m a n , Traite de l'exprience , franc. prevod, Pariz, 1774,1.1, str. 197-198.

110

Raanje klinike

menzije skrivenog: puis odaje nevidljivu silu i ritam cirkulacije; ili

pak znak razotkriva vreme, poput plavih noktiju koji neizostavno
najavljuju smrt, ili kriza etvrtog dana koje kod crevnih groznica
obeavaju izleenje. Kroz nevidljivo, znak ukazuje najdalje, ono
to je ispod, najkasnije. U njemu je sve pitanje konanog ishoda,
ivota i smrti, vremena a ne one nepokretne istine, date i skrivene
istine kojima simptomi obnavljaju prozirnost pojava.
Tako je XVIII vek prenosio dvostruku prirodu bolesti - prirodnu i dramsku; tako je zasnivao istinitost spoznaje i mogunosti
prakse. Srena i mirna struktura, u kojoj se uravnoteuje sistem
Priroda-Bolest, sa vidljivim oblicima to se ukorenjuju u nevidljivo, i sistemom Vreme - Konani ishod, koji anticipira nevidljivo
zahvaljujui vidljivom uoavanju.
Ova dva sistema postoje sami za sebe; razlika meu njima je
prirodna injenica, kojoj se medicinsko opaanje podreuje ali ne
ulazi u njen sastav.
Obrazovanje klinike metode povezano je sa pojavljivanjem
pogleda lekara u polju znakova i sistema. Priznavanje njegovih
ustanovljenih prava za sobom vue brisanje njihove apsolutne distinkcije i postulat da e od sada oznaitelj (znak i simptom) biti u
potpunosti proziran za oznaeno koje se pojavljuje, bez nejasnoa
i ostatka, u samoj svojoj stvarnosti, i da e se bie oznaenog - srce
bolesti - u potpunosti iscrpeti u razumljivoj sintaksi oznaitelja.

1. Simptomi
neodvojivo

sainjavaju
oznaiteljski

prvobitni
i

sloj,

oznaeni

S onu stranu simptoma vie nema patoloke sutine: sve u bolesti je fenomen nje same; u toj meri simptomi igraju naivnu ulogu,
prvu po prirodi: Njihovo sabiranje obrazuje ono to se naziva
boleu". 4 Oni nisu nita drugo do istina u potpunosti data pogledu; njihova veza i njihov status ne ukazuju na neku sutinu,
ve oznaavaju prirodnu sveukupnost koja ima samo svoja naela
4 J.-L.-V. B r o u s s o n n e t , Tableau lmentaire
60.

de la smiotique,

Monpelje, godina VI, str.

'/.naci i

sluajevi

111

sklapanja i svoje manje ili vie pravilne oblike trajanja: Bolest je

celina, poto joj se m o g u odrediti elementi; ima cilj, poto m o g u
ila joj se preraunaju rezultati; ona je, dakle, sva smetena m e u
granice poetka i kraja". 5 Simptom je tako lien svoje uloge suverenog indikatora, budui da je samo fenomen jednog zakona
pojavljivanja; on je u razini prirode.
Ali ne u potpunosti, meutim: neto u neposrednosti simptoma
znai patoloko, ime se on suprotstavlja jednom fenomenu koji
prosto i jednostavno proistie iz organskog ivota: Pod fenomenom p o d r a z u m e v a m o svaku znatnu promenu u zdravom ili bolesnom telu; otuda podela na zone koje pripadaju zdravlju i one koji
naznauju bolest: ove druge se lako mogu pomeati sa simptomima ili ulnim pojavama bolesti". 6 Tim prostim suprotstavljanjem
oblicima zdravlja simptom odustaje od svoje pasivnosti prirodnog fenomena i postaje oznaitelj bolesti, to jest sam po sebi upleten u sveukupnost, poto bolest nije nita drugo do zbirka simptoma. To je osobena dvosmislenost, poto u svojoj oznaiteljskoj
funkciji simptom ukazuje i na m e u s o b n u povezanost fenomena,
na ono to sainjava njihovu sveukupnost i oblik njihovog sapostojanja, i na apsolutnu razliku koja razdvaja zdravlje od bolesti;
on, dakle, usled tautologije znai sveukupnost onoga to time to
se pojavio jeste i iskljuivanje onoga to nije. O n je u svom ivotu
istog fenomena nesporno sama priroda bolesti, a bolest sainjava
samu njegovu prirodu specifinog fenomena. Kad je oznaitelj u
odnosu na samog sebe, on je, dakle, dvostruko oznaen: samim
sobom i boleu koja ga, odlikujui ga, suprotstavlja nepatolokim
pojavama; ali, uzet kao oznaeno (samim sobom i boleu), moe
da dobije znaenje samo jednim starijim inom, koji ne pripada
njegovoj sferi: inom koji ga totalizuje i izoluje, to e rei inom
koji ga je unapred preobrazio u znak.
Ta sloenost u strukturi simptoma moe se nai u itavoj filozofiji prirodnog znaka; klinika misao samo prebacuje, u lakonskiji i esto zbrkaniji renik prakse, jednu p o j m o v n u konfiguraciju, ijim diskurzivnim oblikom u itavoj njegovoj irini raspolae
5 Audibert-Caille, Mmoire sur l'utilit de l'analogie en mdicine, Monpelje, 1814, str. 42.
6

J.-L.-V. Broussonnet, loc. cit, str. 59.

112

Raanje klinike

Kondijak (Condillac). U optoj ravnotei klinike misli simptom

gotovo da igra ulogu govora delanja: uzet je kao takav, u optem
pokretu prirode; njegova snaga oitovanja je isto tako iskonska,
tako prirodno data kao i instinkt" koji nosi taj poetni oblik
govora; 7 on je bolest u oitovanom stanju, kao to je jezik delanja
sam utisak u ivosti koja ga produava, odrava i vraa u spoljni
oblik, koji je istog porekla kao njegova unutranja istina. Ali, koncepcijski je nemogue da taj neposredni jezik dobije znaenje za
pogled nekog drugog, ako se ne umea neki in sa drugog mesta:
in ijoj se igri unapred predaje, dajui svest dvama subjektima
bez rei, zamiljenim u njihovoj neposrednoj motorici, 8 i iju je
osobenu i suverenu prirodu sakrio umeui je u pokrete optenja
i istovremene sa instinktom. 9 Kad postavi govor delanja u koren
rei, Kondijak je u to tajno ubacivao, oduzimajui joj svaku konkretnu figuru (sintaksu, rei i ak zvuke), lingvistiku strukturu
inherentnu svakom od inova subjekta koji govori. Tada je postalo mogue da se iz toga izdvoji posve kratak govor, poto je tu
mogunost unapred obezbedio. Isto to u klinici vai za odnose tog
govora delanja, koji je simptom, i eksplicitno lingvistike strukture znanja.

2. Intervencija

svesti preobraava

simptom

u znak

Znaci i simptomi su isto i govore isto: i to toliko da znak kae

isto ono to simptom upravo jeste. U svojoj materijalnoj stvarnosti znak se poistoveuje sa samim simptomom; simptom je
nezamenljiva morfoloka podrka znaku. Dakle, nema znaka
bez simptoma". 10 Ali ono zbog ega znak i jeste znak ne pripada simptomu, ve aktivnosti koja dolazi sa drugog mesta. Dakle,

7 Condillac, Essai sur l'origine des connaissances h u m a i n e s (Oeuvres

VI, 1.1, str. 262.
8

Condillac, ibid, str. 260.

Condillac, ibid, str. 262-263.

10 A.-J. Landre-Beauvais, Semeiotique,

Pariz, 1813, str. 4.

completes),

godina

'/.naci i

sluajevi

113

svaki simptom je znak" s pravom,,,ali svaki znak nije simptom", 11

u smislu da sveukupnost simptoma nikada nee uspeti da iscrpe
stvarnost znaka. Kako se vri ta operacija koja preobraava simptom u oznaiteljski element, i koja oznaava upravo bolest kao
neposrednu istinu simptoma?
Raznim operacijama postaje vidljivo polje iskustva u svakom
trenutku i uklanjaju se sve neprozirne strukture:
operacija koja zbraja poredei organizme: otok, crvenilo,
vruica, bol, puis, oseaj napetosti, sve to zajedno postaje
znak potkone upale zato to se poredi jedna ruka sa drugom, jedna individua sa drugom; 1 2
operacija koja se prisea normalnog funkcionisanja: hladan
dah subjekta je znak da je nestala ivotna toplota i da e
stoga doi do radikalnog slabljenja ivotnih sila i njihovog
skorog unitenja"; 13
operacija koja belei uestalost istovremenog pojavljivanja
ili nizanja: Kakva je veza izmeu otealog jezika, drhtanja gornje usne i nagona za povraanjem? To ne znamo, ali
posmatranje esto omoguuje da prva dva fenomena prati
takvo stanje i to je dovoljno da oni u budunosti postanu
znaci ; 4
i, najzad, operacija koja, s onu stranu onoga to se vidi na
prvi pogled, temeljno istrai telo i otkrije na autopsiji vidljivo nevidljivo: tako je pregledanje leeva pokazalo da su, u
sluajevima peripneumonije sa iskaljavanjem, nagli nestanak bola i puis koji postaje sve neosetniji znakovi hepatizacije" plunog krila.
Simptom, dakle, postaje znak pod pogledom osetljivim na razliku, na istovremenost ili nizanje, i na uestalost. Spontano diferencijalna operacija, posveena sveukupnosti i pamenju, koja je,
pored toga, i proraunska; shodno tome je in koji samo jednim
11

Ibid.

12 Favart, Essai sur l'entendement

mdicale, Pariz, 1822, str. 8 - 9 .

13 J. Landr-Beauvais, loc. cit, str. 5.

14 lbid, str. 6.

114

Raanje klinike

pokretom spaja element sa meusobno povezanim elementima,

po emu, u sutini, nije nita drugo do Kondijakova Analiza primenjena u medicinskom opaanju. Zar ovde nije prosto re o
sklapanju i rasklapanju naih ideja kako bi se vrila razliita poreenja i da bi se na taj nain otkrili odnosi meu njima i nove
ideje koje one mogu da proizvedu"? 15 Analizi i klinikom pogledu
zajedniko je i to to sklapaju i rasklapaju samo da bi obelodanili
raspored koji je sam prirodni poredak: njihovo umee lei u tome
to operiu samo inom koji obnavlja ono izvorno: Ta analiza je
prava tajna otkria zato to nam omoguuje da dosegnemo poreklo stvari".16 Za kliniku, taj izvor je prirodni poredak simptoma, oblik u kojem se niu ili uzajamno odreuju. Izmeu znaka
i simptoma postoji odluujua razlika koja dobija vrednost samo
na osnovu sutinske istovetnosti: znak je sam simptom, ali u svojoj
izvornoj istinitosti. Najzad, na obzoru klinikog iskustva iscrtava
se mogunost iscrpnog itanja, bez nejasnoa i ostatka: za lekara
ija bi znanja bila dovedena do najvieg stepena savrenosti, svi
bi simptomi mogli da postanu znaci";17 sva patoloka oitovanja
govorila bi jasno i ureeno. Najzad bi bili na ravnoj nozi sa onim
spokojnim i dovrenim oblikom znanja o kojem govori Kondijak,
i koji je dobro sainjen jezik".

3. Bie bolesti je u potpunosti

u svojoj

iskazivo

istinitosti

Spoljni znaci uoeni na osnovu stanja pulsa, telesne toplote,

disanja, funkcija rasuivanja, izmenjenosti crta lica, oteenja
nerava ili greva, poremeaja prirodnih potreba, svojim raznim
kombinacijama obrazuju izdvojene slike, manje ili vie razluive ili snano izraene... Bolest se od poetka do kraja mora razmatrati kao nedeljiva celina, kao pravilan skup karakteristinih
15 Condillac, Essai sur l'origine des connaissances humaines,

str. 109.

16 Condillac, ibid.
17 D e m o r c y - D e l e t t r e , Essai sur l'analyse applique au perfectionnement
Pariz, 1810, str. 102.

de la

mdecine,

'/.naci i

115

sluajevi

simptoma i nizanja perioda." 1 8 Vie nije stvar u tome da se d ono

po emu e se prepoznati bolest, ve da se na nivou rei obnovi
istorija koja time pokriva itavo bie. Iscrpnom prisustvu bolesti
u njenim simptomima odgovara prozirnost bez prepreka patolokog bia, sa sintaksom opisnog govora: temeljni izomorfizam
strukture bolesti i verbalnog oblika koji je okruuje. Opisni in je,
s punim pravom, shvatanje bia i obrnuto, bie se ne moe videti
u simptomskom, dakle sutinskom, oitovanju, a da se ne ponudi
govoru koji je sama re stvari. U klasifikatorskoj medicini, priroda bolesti i njen opis nisu mogli da b u d u u vezi bez jednog posrednikog trenutka koji je, sa svoje dve dimenzije, bio slika": u
klinici, biti vien i biti izgovoren otprve opte u oitoj istinitosti
bolesti, dakle to je upravo itavo bie. Bolest postoji samo u elementu vidljivog i, shodno tome, iskazivog.
Klinika uvodi u igru odnos, temeljan kod Kondijaka, opaajnog
ina i elementa govora. Kliniarev opis, poput filozofove Analize,
izrie ono to je dato p r i r o d n i m o d n o s o m operisanja svesti i znaka. A u tom se obnavljanju iskazuje poredak prirodnih nizanja;
sintaksa govora ni izbliza ne izopauje logike nunosti vremena,
ve ih obnavlja u njihovoj najizvornijoj artikulaciji: Analizirati
nije nita drugo do posmatrati kako se niu svojstva nekog objekta kako bi im se u tom duhu podario istovremeni poredak u kojem ona i postoje... No, kakav je to poredak? Priroda ukazuje na
njega sama po sebi - to je poredak u kojem nudi objekte". 19 Poredak istine ini samo jedno sa poretkom govora, zato to i jedan i
drugi rekonstruiu vreme u njegovom n u n o m i iskazivom, to jest
diskurzivnom obliku. Istorija bolesti, kojoj je Sova dao nekakvo
nejasno prostorno znaenje, sada dobija hronoloku dimenziju.
Protok vremena u strukturi tog novog znanja osvaja ulogu koju
je u klasifikatorskoj medicini drao ravni prostor nozoloke slike.
Nestala je opozicija izmeu prirode i vremena, izmeu onoga
to se oituje i to se najavljuje; nestala je i podela na sutinu bolesti, njene simptome i znake; nestale su, najzad, i igra i razdaljina u
18 Ph. Pinel, La medicine clinique, tree izd Pariz, 1815, uvod, str. VII.
19 Condillac, navedeno u: Ph. Pinel, Nosographie
str. XI.

philosophique,

Pariz, godina VI, uvod,

116

Raanje klinike

kojima se bolest oitovala, ali, kao u pozadini, kroz koje se odavala,

ali u daljini i neizvesnosti. Bolest je izmakla toj povratnoj strukturi vidljivog koja je ini nevidljivom, i nevidljivog koja je navodi da
vidi, kako bi se rasula u vidljivoj mnotvenosti simptoma to joj
bez ostatka oznaavaju smisao. Medicinsko polje vie nee znati
za te neme vrste, date i povuene; otvorie se neemu to uvek govori solidarnim jezikom u svom ivotu i svom znaenju pogleda
koji ga deifruje - jezikom koji je u isto vreme i itan i ita.
Kao izomorf ideologije, kliniko iskustvo mu nudi neposredan
domen primene. Nije da se, tobonjim Kondijakovim tragom, medicina konano vratila empirijskom potovanju opaene stvari,
nego je u Klinici, kao i u Analizi, armatura stvarnog iscrtana po
modelu govora. Kliniarev pogled i filozofovo promiljanje imaju
analogne moi, zato to i jedno i drugo pretpostavljaju istovetnu
stukturu objektivnosti: u njoj se sveukupnost bia iscrpljuje u oitovanjima koja su njegov oznaitelj-oznaeno; u njoj se vidljivo
i oito spajaju u, u najmanju ruku, virtuelnu istovetnost; u njoj
opaeno i opazivo mogu da budu u potpunosti rekonstruisani u
jeziku, iji strogi oblik iskazuje njegovo poreklo. Lekarevo diskurzivno i promiljeno opaanje i filozofovo diskurzivno promiljanje o opaanju spajaju se naleui tano jedno na drugo, zato to
je svet za njih analogon govora.
Medicina, neizvesna spoznaja: stara tema na koju je XVIII vek
bio naroito osetljiv. U njoj je video, dodatno podvueno nedavnom istorijom, tradicionalno suprotstavljanje medicinske vetine
spoznavanju inertnih stvari: Nauka o oveku se bavi previe sloenim objektom, obuhvata mnotvo previe raznolikih injenica,
operie na elementima previe prefinjenim i previe brojnim da
bi ogromnom broju kombinacija za koje je kadra podarila jednolinost, oiglednost, izvesnost kojima se odlikuju fizike i matematike nauke".2" Neizvesnost koja je bila znak kompleksnosti
objekta, nesavrenosti nauke, nikakva objektivna podloga nije
data pogaakoj naravi medicine izvan krajnje oskudnog odnosa
sa tim preteranim bogatstvom.
20 C.-L. D u m a s , Discours sur les progrs futurs de la scinece de l'homme, Monpelje, godina
XII, str. 2 7 - 2 8 .

'/.naci i

sluajevi

117

Od tog nedostatka XVIII vek u poslednjim godinama pravi pozitivan element spoznaje. U Laplasovo (Laplace) doba, bilo pod
njegovim uticajem, bilo unutar pokreta misli istog tipa, medicina
otkriva da neizvesnost moe da se obrauje analitiki, kao suma
izvesnog broja stupnjeva izvesnosti to se mogu izolovati i strogo
proraunati. Tako e taj zbrkan i negativan pojam, koji je dobio
znaenje kroz tradicionalno suprotstavljanje matematikoj spoznaji moi da se izvrne u pozitivan pojam, slobodan za prodor
tehnike svojstvene proraunu.
To p o j m o v n o izvrtanje bilo je odluujue: otvorilo je za istraivanje d o m e n u kojem je svaka uoena, izolovana, a zatim sa skup o m suoena injenica mogla da zauzme mesto u itavom nizu
dogaaja kod kojih se u naelu moglo izmeriti koliko su usklaeni ili koliko se mimoilaze. O d svakog opaenog elementa pravilo
je zabeleeni dogaaj, a od neizvesnog razvoja u kojem se odvija
sluajni niz. To je davalo klinikom polju novu strukturu, gde je
individua to se ispituje manje bolesna osoba a vie patoloka injenica beskrajno obnovljiva kod svih koji pate od sline bolesti;
gde pluralitet utvrenih injenica vie nije prosto protivrenost
ili potvrda, ve je postepena i teorijski beskrajna usklaenost;
gde vreme, najzad, nije element nepredvidljivosti koja moe da
zamaskira i kojom treba da dominira anticipatorsko znanje, ve
dimezija koju valja integrisati, poto u sopstvenom protoku donosi elemente niza kao i stupnjeve izvesnosti. Unoenjem probabilistikog miljenja medicina je u celosti obnavljala opaajne
vrednosti svog domena: prostor na koji je morala da se usmeri lekareva panja postajao je neogranien, sainjen od elemenata to
se mogu izolovati i iji je oblik solidarnosti pripadao poretku niza.
Prosta dijalektika patoloke vrste i bolesne individue, ograenog
prostora i neizvesnog vremena, u naelu je razreena. Medicina
se vie ne odaje gledanju istinske sutine ispod ulne individualnosti; pred njom je zadatak da do u beskraj opaa dogaaje u
jednom otvorenom domenu. To je klinika.
Ali ta tema u to vreme nije ni radikalizovana, ni promiljena,
pa ak ni ustanovljena na apsolutno suvisao nain. Pre nego o
strukturi skupa, ovde je re o strukturnim temama koje se nado-

118

Raanje klinike

vezuju jedna na drugu, a da nisu pronale podlogu. Dok je suvislost prethodne konfiguracije (znak-govor) bila stvarna, iako esto u polumraku, ovde se neprestano poziva na verovatnou kao
oblik objanjenja i opravdanja, ali je dostignuti stepen suvislosti
nizak. Razlog za to nije u matematikoj teoriji verovatnoe, ve
u uslovima koji su mogli da je uine primenljivom: popis fiziolokih ili patolokih injenica, poput popisa stanovnitva ili niza
astronomskih dogaaja, nije bio tehniki izvodljiv u doba u kojem
je bolniko polje i dalje bilo na margini medicinskog iskustva u
tolikoj meri da je esto izgledalo kao njegova karikatura ili krivo
ogledalo. Pojmovno ovladavanje verovatnoom u medicini podrazumevalo je otelovljenje bolnikog domena, koji je kao prostor
iskustva mogla da prepozna samo ve probabilistika misao. Otuda nesavrena, nestabilna i delimina narav prorauna izvesnosti,
i injenica da je on za sebe traio zbrkanu osnovu, suprotstavljenu
njegovom unutranjem tehnolokom znaenju. Tako je Kabani
pokuavao da opravda klinike instrumente, jo u nastajanju, uz
pomo pojma iji je tehniki i teorijski nivo pripadao mnogo starijem talogu. Ostavio je stari pojam neizvesnosti po strani samo
da bi reaktivirao onaj, mnogo prilagoeniji, nepreciznog i slobodnog obilja prirode. On ne unosi nita u tanost: ini se da je ona
za sebe elela da sauva izvesnu irinu, kako bi pokretima koje
izaziva dala tu pravilnu slobodu, koja im nikada ne omoguuje
da izau iz poretka, ve ih ini raznovrsnijim i daje im vie ari".21
Ali vaan i odluujui deo teksta nalazi se u beleci uz njega: Ta
irina tano odgovara onoj koju umetnost moe sebi dati u praksi,
ili joj pak obezbeuje meru". Nepreciznost koju Kabani pripisuje
pokretima prirode nije nita drugo do praznina ostavljena da se
u nju smesti i utemelji tehnika armatura opaanja sluajeva. Evo
njenih glavnih trenutaka.
1. Kompleksnost kombinovanja. - Nozografija XVIII veka podrazumevala je konfiguraciju iskustva kakvu su fenomeni, onako zamreni i sloeni kakvi su konkretno predstavljeni, manje
ili vie neposredno izvlaili iz sutine, ija je sve vea uoptenost
21

Cabanis, Du degr de la certitude de la mdicine, trece izdanje, Pariz, 1819, str. 125.

'/.naci i

sluajevi

119

f.arantovala sve m a n j u kompleksnost: klasa je bila jednostavnija

od vrste, koja je uvek bila jednostavnija od prisutne bolesti, sa
svim njenim f e n o m e n i m a i svakim od preinaenja kod date individue. Krajem XVIII veka, i u definisanju iskustva istog tipa kao
Kondijakovo, jednostavnost se ne sree u sutinskoj uoptenosti,
ve na prvom nivou datog, u malom broju beskrajno ponavljanih
elemenata. Nije klasa groznica ona koja je, zahvaljujui slabom
shvatanju tog pojma, naelo razumljivosti, ve je to mali broj elemenata neophodnih da se saini groznica, u svim konkretnim
sluajevima u kojima se pojavljuje. Kombinatorni varijetet jednostavnih oblika sainjava empirijsku raznovrsnost: ,,U svakom
novom sluaju moglo bi se pomisliti da su to nove injenice, ali to
su samo drugaije kombinacije, to su samo drugaiji prelivi: u patolokom stanju uvek postoji tek mali broj glavnih injenica, sve
ostale proishode iz njihovog meanja i razliitih stupnjeva njihovog intenziteta. Poredak u kojem se javljaju, njihov znaaj, njihovi
razni odnosi dovoljni su da izrode sve varijetete bolesti." 22 Shodno
tome, kompleksnost pojedinanih sluajeva vie ne treba stavljati
na raun tih preinaenja bez kontrole, koja remete sutinske istine
i dozvoljavaju da se one deifruju samo u inu prepoznavanja to
zanemaruje i apstrahuje; ona se moe shvatiti i prepoznati u samoj
sebi, u vernosti bez ostatka svemu to ona predstavlja ako se analizira prema naelima kombinovanja, to jest ako se definie skup
elemenata koji ulaze u njen sastav i oblik te sloevine. Spoznavanje e, dakle, biti rekonstrukcija pokreta kojim priroda zdruuje.
I u tom se smislu spoznavanje ivota i sam ivot pokoravaju istim
zakonima geneze - dok je, u klasifikatorskoj misli, to preklapanje
moglo da postoji samo jedanput i u boanskom poimanju; napredak nauke sada ima isto poreklo i upleteno je u isto empirijsko
postajanje kao i napredak ivota: Priroda je htela da izvor naih
spoznaja bude isti kao izvor ivota; treba primati utiske da bi se
ivelo; treba primati utiske da bi se spoznavalo"; 23 a zakon razvoja
i ovde i tamo jeste zakon kombinovanja tih elemenata.

22

Ibid, str. 86-87.

23

Ibid, str. 76-77.

120

Raanje klinike

2. Naelo analogije. - Kombinatorno izuavanje elemenata obelodanjuje analogne oblike sapostojanja ili nizanja, koji o m o g u u j u
da se utvrde simptomi i bolesti. Klasifikatorska medicina se t i m e
koristila i u deifrovanju patolokih fenomena: prepoznavala se
slinost poremeaja od sluaja do sluaja, kao to se od biljke d o
biljke prepoznaje izgled njihovih organa za razmnoavanje. Ali te
se analogije nikada ne odnose ni na ta do na inertne morfoloke datosti: re je bila o opaenim oblicima ije su se opte linije
mogle naslagati jedna na drugu, o neaktivnom i postojanom stanju tela, stanju stranom trenutnoj prirodi funkcije". 24 Analogije na
koje se oslanja kliniki pogled kako bi na razliitim bolesnicima
prepoznao znake i simptome pripadaju drugaijem poretku; one
se sastoje od odnosa koji najpre postoje meu sastavnim delovima jedne iste bolesti, a zatim izmeu poznate bolesti i one koju
treba spoznati".25 Tako shvaena, analogija vie nije slinost p o
vie ili manje bliskoj srodnosti, i koja se brie u meri u kojoj se
udaljavamo od sutinske istovetnosti; to je izomorfizam odnosa
meu elementima: odnosi se na sistem uzajamnih veza i delanja,
na funkcionisanje ili loe funkcionisanje. Tako su tekoe sa disanjem fenomen koji se, uz veoma male morfoloke razlike, moe
nai u tuberkulozi, astmi, bolestima srca, pleuritisu i skorbutu, ali
drati se takve slinosti bilo bi varljivo i opasno; plodna analogija
koja oznaava identitet nekog simptoma jeste odnos koji se odrava sa drugim funkcijama i drugim smetnjama: slabost miia
(koja se sree u vodenoj bolesti), modro lice (slino kao kod opstrukcija), mrlje po telu (kao kod variole) i otok desni (istovetan
sa onim koji nastaje od nakupljenog kamenca), predstavljaju sticaj
okolnosti u kojem sapostojanje elemenata oznaava funkcionalnu
interakciju svojstvenu skorbutu. 26 Analogija tih odnosa omoguie da se identifikuje neka bolest kod niza bolesnika.
Ali to nije sve: unutar jedne iste bolesti, i kod jednog istog bolesnika, naelo analogije moe omoguiti da se omei skup osobenosti bolesti. Lekari iz XVIII veka su, nakon pojma privlano24 Audibert-Caille, Mmoire

sur l'utilit de l'analogie en mdicine, Monpelje, 1814, str. 13.

25 Ibid, str. 30.

26

C.-A. Brulley, De l'art de conjecturer en mdecine, Pariz, 1801, str. 8 5 - 8 7 .

'/.naci i

121

sluajevi

sti, koristili i zloupotrebljavali pojam komplikacije", koji je uvek

omoguavao da se pronae patoloka sutina, poto se od oitih
simptoma moglo oduzeti o n o to je, u protivrenosti sa sutinskom istinom, bilo oznaeno kao smetnja. Tako je zapaljenje eluca (groznica, glavobolja, e, osetljivost predela iznad pupka)
ostajalo saglasno svojoj sutini kada je praeno malaksalou,
nevoljnim pranjenjem, slabim i nepravilnim pulsom, tekoama
pri gutanju: tada ga komplikuje" adinamika groznica. 27 Stroga je
upotreba analogija morala da omogui da se izbegne takva proizvoljnost u podelama i grupisanju. Od simptoma do simptoma,
u jednom istom patolokom skupu, moe se pronai izvesna analogija u njihovim o d n o s i m a sa spoljnim ili unutranjim uzrocima koji ih proizvode". 28 Tako je sa gnojnom peripneumonijom,
koju su mnogi nozografi smatrali komplikovanom boleu: ako
se opaa slinost odnosa koji postoji izmeu gastrizma" (koji sa
sobom povlai digestivne simptome i bolove u predelu pupka) i
iritaciju plunih organa koja priziva upalu i sve mogue disajne
smetnje, razliiti simptomski sektori, koji se, ini se, izdvajaju iz
jasno razluivih sutina bolesti, ipak omoguuju da se bolesti podari identitet: identitet kompleksne figure u suvislom jedinstvu, a
ne meovite stvarnosti nainjene od ukrtenih sutina.
3. Opaanje uestalosti. - Medicinska spoznaja e biti izvesna
samo u proporciji sa brojem sluajeva na koje e se odnositi njeno
ispitivanje: ta e izvesnost biti celovita ako se izvue iz dovoljno
verovatne mase"; ali, iako nije stroga dedukcija" dovoljno brojnih sluajeva, znanje ostaje u poretku nagaanja i verovatnoa;
ona vie nije nita do jednostavan izraz posebnih opaanja". 29
Medicinska izvesnost ne nastaje poev od potpuno uoene individualnosti, ve od mnotvenosti potpuno proete
pojedinanim
injenicama.
Usled svoje mnotvenosti, niz postaje nositelj naznake usklaenosti. Sova je hemoptizu smestio u klasu hemoragija, a tuberku27

Ph. Pinel, Mdecine clinique, str. 78.

28 Audibert-Caille, loc. cit, str. 31.

29 C.-L. Dumas, Discours sur les progrs futurs
dina XII, str. 28.

de la sciences de l'homme,

Monpelje, go-

122

Raanje klinike

lozu u klasu groznica: podela usklaena sa strukturom fenomena,

koju nikakav spoj simptoma nije mogao da dovede u pitanje. Ali
ako skup tuberkuloza-hemoptiza (uprkos mnogim odvajanjima u
zavisnosti od sluaja, okolnosti, trenutka) u ukupnom nizu dostigne izvesnu kvantitativnu gustinu, iz njihove e pripadnosti tom
skupu, s onu stranu svakog susreta ili svake praznine, ak izvan
oitog kretanja fenomena, nastati sutinski odnos: Izuavanjem
najuestalijih fenomena, razmiljanjem o poretku njihovih odnosa i njihovog pravilnog nizanja, pronalaze se osnove optih zakona prirode". 30
Pojedinane varijacije spontano se briu integrisanjem. U klasifikatorskoj medicini je to brisanje osobenih preinaenja obezbeivala pozitivna operacija: da bi se pristupilo istoti sutina bilo je
potrebno da ona ve poseduje i potre prebogati sadraj iskustva;
trebalo je da se, prvobitnim izborom razlui ono to je postojano
od onog to je promenljivo, i sutinsko od onog to je tek puka
sluajnost". 31 U klinikom iskustvu varijacije se ne udaljavaju, ve
se same po sebi dele; ponitavaju se u optoj konfiguraciji, zato to
se integriu u domen verovatnoe; nikada ne padaju van granica,
koliko god da su neoekivane" i izuzetne"; nenormalno je samo
jedan od oblika pravilnosti: Izuavanje udovita i udovinosti
ljudske vrste daje nam ideju o plodnim resursima prirode i raskoracima kojima ona moe da se prepusti".32
Onda treba odustati od ideje o idealnom i transcendentnom
Posmatrau, kojem bi duh i strpljenje stvarnih posmatraa mogli
manje ili vie da se priblie. Sam normativni posmatra jeste sveukupnost posmatraa: njihove greke iz pojedinanih perspektiva
razdeljuju se u skup koji ima sopstvene moi ukazivanja. Njihove usklaenosti putaju da se u tom jezgru, u kojem se, uprkos
svemu, one prekrajaju, pojavi profil neosporivih identiteta: Vie
posmatraa nikada ne vidi istu injenicu na istovetan nain, osim
ako im ih priroda nije zaista ponudila na isti nain".
U senci i priblinim renikom pojmovi cirkuliu, i to tamo gde
se moe prepoznati greka u proraunu, zatim raskorak, ogranie30

F.-J. Double, Smiologie

31

Z i m m e r m a n , Trait de l'exprience, 1.1, str. 146.

gnrale, Pariz, 1811,1.1, str. 33.

32

F.-J. Double, Smiologie

gnrale, 1.1, str. 33.

'/.naci i

sluajevi

123

nja, vrednost proeka. Sve to ukazuje na to da vidljivost medicinskog polja dobija statistiku strukturu i da medicina kao opaajno
polje sebi vie ne dodeljuje polje vrsta, ve domen dogaaja. Ali
jo nita nije formalizovano. I neobino je to to e se u naporu
da se promisli proraun medicinskih verovatnoa iscrtati poraz, i
pojavie se razlozi za poraz.
Poraz koji u naelu ne dri do neznanja ili previe povrne upotrebe matematike," ve do organizacije polja.
4. Proraun stepena izvesnosti. - Ako se u proraunu verovatnoe jednog dana pronae metoda koja moe na pravi nain da
se prilagodi sloenim objektima, apstraktnim idejama, promenljivim elementima medicine i fiziologije, tu e se uskoro proizvoditi
najvii stepen izvesnosti d o kojeg nauke m o g u da stignu." 34 Re je
o proraunu koji od ulaska u igru vredi unutar domena ideja, budui da je u isti m a h naelo njihove analize po sastavnim elementima i metoda indukcije poev od uestalosti; iskazuje se na dvosmislen nain, kao logiko i aritmetiko rasklapanje priblinosti.
Stvar je, naime, u tome da medicina s kraja XVIII veka nikada nije
znala da li se obraa nizu injenica, ije je zakone pojavljivanja i
usklaivanja moralo da odreuje samo prouavanje ponavljanja,
ili se obraa skupu znakova, simptoma i oitovanja, ija se suvislost morala traiti u prirodnoj strukturi. Neprestano je oklevala
izmeu patologije fenomena i patologije sluajeva. Zbog toga se
proraun stepena izvesnosti o d m a h meao sa analizom simptomskih elemenata: na veoma udan nain je znak kao element skupa
odreen, po nekoj vrsti prirodnog prava, koeficijentom verovatnoe. No, ono to m u je davalo vrednost znaka nije bila aritmetika sluaja, ve je bila veza sa skupom fenomena. Pod prividom
matematike operacije ocenjivala se stabilnost neke figure. Izraz
stepen izvesnosti", koji koriste matematiari, oznaavao je, istroenom aritmetikom, manje ili vie nunu narav implikacije.
Jedan jednostavan primer omoguie da se shvati ta temeljna
zbrka. Brili (Brulley) podsea na naelo formulisano u Ars conjec33 Brulley, na primer, d o b r o p o z n a j e tekstove Bernouillija, Condorceta, S'Gravesandy,
Essai sur l'Art de conjecturer en mdecine, Pariz, godina X, str. 3 5 - 3 7 .
34

C.-L. D u m a s , loc. cit, str. 29.

124

Raanje klinike

tandi aka Bernulija (Bernoulli), da se svaka izvesnost moe razmatrati kao celina, deljiva na onoliko verovatnoa koliko se eli".35
Tako se izvesnost trudnoe kod ene moe podeliti na osam
stupnjeva: nestanak menstruacije; munine i povraanje u prvom
mesecu; u drugom uveanje zapremine materice; jo znatnije
uveanje u treem mesecu; zatim oitovanje materice iznad pubine kosti; esti stupanj je u petom mesecu, ispupenost itavog
trbuha; sedmi stupanj su spontani pokreti fetusa, koji udara unutranju povrinu materice; najzad, osmi stupanj izvesnosti nastaje
poetkom devetog meseca, pokretima ljuljanja i premetanja. 36
Svaki od znakova, dakle, nosi u sebi osminu izvesnosti: nizanjem
etiri prva nastaje poluizvesnostkoja oblikuje sumnju u pravom
smislu rei i moe se smatrati nekom vrstom ravnotee"; nakon
toga poinje verovatnoa. 37 Takva aritmetika implikacije vredi za
indikacije u leenju kao i za dijagnostike znake. Bolesnik koji je
doao kod Brilea eleo je da se operie od kamena; u korist intervencije bile su dve povoljne verovatnoe": dobro stanje beike,
mali obim kamena, ali protiv su bile etiri nepovoljne okolnosti:
bolesnik je ezdesetogodinjak; mukog je pola; une je naravi;
ima konu bolest". No, subjekat nije eleo da shvati tu jednostavnu
aritmetiku; nije preiveo operaciju.
Aritmetikom sluajeva eli se uravnoteiti pripadnost logike
strukture; pretpostavlja se da je izmeu fenomena i onoga to on
oznaava veza ista kao i izmeu dogaaja i niza kojem pripada. Ta
zbrka je mogua samo zbog dvosmislenih svojstava pojma analize, na koju su se lekari pozivali u svakom trenutku: Bez analize,
te amblematske niti za izlazak iz lavirinta, esto ne bismo mogli
tim krivudavim putevima da doemo do utoita istine".38 No, ta
je analiza definisana po epistemolokom modelu matematike i po
instrumentalnoj strukturi ideologije. Kao instrument, ona slui da
se u svom kompleksnom skupu definie sistem implikacija: Tom
metodom se razgrauje, secira subjekat, sloena ideja; odvojeno
35

C.-A. Brulley, loc. cit, str. 2 6 - 2 7 .

36 Ibid, str. 2 7 - 3 0 .
37 Ibid, str. 3 1 - 3 2 .
38

Roucher-Deratte, Leons sur l'art d'obeserver, Pariz, 1807, str. 53.

'/.naci i

sluajevi

125

se ispituju delovi jedni za drugima; najpre najhitniji, zatim oni

manje bitni, u njihovim raznovrsnim odnosima; uzdie se do najjednostavnije ideje"; ali p o matematikom modelu ta e analiza
sluiti da se utvrdi nepoznata: Ispituje se nain slaganja, nain na
koji je ono obavljeno, i tako se stie od nepoznatog do poznatog i
to korienjem indukcije". 39
Sel (Selle) je o klinici govorio da ona nije nita drugo do sama
primena medicine pored bolesnikih kreveta". 40 Mnogo vie od
ponavljanja starog medicinskog empirizma, klinika je konkretan ivot, jedna od prvobitnih primena Analize. Isto tako, iako se
protivi sistemima i teorijama, ona priznaje svoju blisku srodnost
sa filozofijom: Zato razdvajati nauk lekara od nauka filozofa?
Zato razluivati dve studije koje se meaju zbog zajednikog porekla i usmerenja?" 4 1 Klinika otvara polje to je postalo vidljivo"
zahvaljujui uvoenju u patoloki domen gramatikih struktura
i struktura verovatnoe. One se m o g u istorijski datirati, poto su
Kondijakove savremenice i naslednice. Sa njima se medicinsko
opaanje oslobaa igre sutine i simptoma, i igre, ne manje dvosmislene, vrste i jedinki: nestaje figura koja je upravljala vidljivim
i nevidljivim po naelu da bolesnik ujedno skriva i pokazuje specifinost svoje bolesti. D o m e n jasne vidljivosti otvara se pogledu.
Ali zar nisu dvoznani i sam taj d o m e n i ono to ga temeljno
ini vidljivim? Gramatiki model, odomaen u analizi znakova,
ostaje implicitan i uvijen bez formalizacije u osnovi pojmovnog
pokreta: re je o prenosu oblika razumljivosti. Matematiki m o del je uvek eksplicitan i prizivan; prisutan je kao naelo suvislosti
pojmovnog procesa, koji se dovrio van njega: re je o uvoenju
tema formalizacije. Ali ta temeljna dvosmislenost nije doivljena
kao takva. A pogled koji se polae na taj oito osloboen d o m e n
na trenutak je izgledao kao srean pogled.

39

Ibid, str. 53.

40

Selle, Introduction

41

C.-L. D u m a s , loc. cit. str. 21.

l'tude de la nature, franc, prevod, Pariz, godina III, str. 229.

SEDMO

POGLAVLJE

Videti, znati
Hipokrat se vezao samo za posmatranje i prezirao je sve sisteme. Samo idui njegovim stopama medicina moe da se usavri." 1
Ali povlastice koje je klinika upravo priznala posmatranju mnogo
su brojnije i potpuno su drugaije prirode od ari koje su mu pripisivane u tradiciji. To su ujedno povlastice istog pogleda, prethodeeg svakoj intervenciji, vernog neposrednom koje preuzima
ne preinaujui ga, i povlastice pogleda opremljenog itavom logikom armaturom koja od ulaska u igru isteruje naivnost nepripremljenog empirizma. Sada treba opisati konkretnu primenu
takvog opaanja.
Pogled koji posmatra uva se intervenisanja: on je nem i bez
pokreta. Posmatranje ostavlja u mestu; za njega nema niega
skrivenog u onome to se odaje. Korelat posmatranja nikada nije
nevidljivo, ve je uvek ono neposredno vidljivo, kad se jednom
uklone prepreke koje u razumu podstiu teorije, a u ulima imaginaciju. U tematici kliniara, istota pogleda je povezana sa izvesnom tiinom koja omoguuje da se slua. Brbljivi govori sistema
moraju da se prekinu: Svaka teorija uti i uvek zamire u krevetu
bolesnika" 2 ; isto tako moraju da se umanje i brbljanja imaginacije,
koja najavljuju ono to e se opaziti, otkrivaju varljive odnose i
navode ono to je nepristupano ulima da progovori: Kako je
1 Clifton, Etat de la mdecine ancienne et moderne, nepaginirani predgovor prevodioca,
Pariz, 1742.
2 Corvisart, predgovor prevodu Auenbrugger, Nouvelle mthode pour reconnatre les maladies internes da la poitrine, Pariz, 1808, str. VII.

Raanje klinike

128

redak onaj savreni posmatra koji u tiini imaginacije, u miru

duha i pre nego to oblikuje sud, zna da eka izvetaj ula koje je
trenutno na delu!" 3 Pogled e se obistiniti u sopstvenoj istinitosti
i imae pristup istini o stvarima ako se u tiini poloi na njih; ako
sve uti oko onoga to vidi. Kliniki pogled ima to paradoksalno
svojstvo da uje govor u trenutku kad opaa predstavu. U klinici,
ono to se oituje jeste izvorno ono to govori. Opozicija izmeu
klinike i eksperimentisanja tano prekriva razliku izmeu govora
koji se uje i, shodno tome, prepoznaje, i pitanja koje se postavlja,
to e rei namee: Posmatra... ita prirodu, a onaj ko izvodi
ogled ispituje je".4 U toj meri, posmatranje i ogled se suprotstavljaju ali se ne iskljuuju: prirodno je da prvo vodi drugom, ali pod
uslovom da ovo drugo ispituje samo renikom i unutar govora
koji su mu predloile posmatrane stvari; ta se pitanja mogu utemeljiti samo ako su odgovori na odgovor koji je i sam bez pitanja,
na apsolutni odgovor koji ne podrazumeva nikakav prethodni
jezik zato to je, u strogom smislu, prva re. To je ona povlastica
nezaobilaznog porekla koju je Dubi prevodio u termine uzronosti: Ne treba brkati posmatranje sa ogledom; ogled je rezultat ili
posledica posmatranja; posmatranje je njegovo sredstvo ili uzrok;
posmatranje prirodno vodi ogledu".5 Pogled koji posmatra oituje
svoje vrline samo u dvostrukoj tiini: relativnoj tiini teorija, imaginacija i svega to predstavlja prepreku ulnoj neposrednosti; i
apsolutnoj tiini svakog govora koji bi prethodio govoru vidljivog.
Na sloju tog dvostrukog utanja viene stvari najzad mogu da se
uju, i to da se uju samo zato to su viene.
I tada pogled koji se odrava na rubu svake mogue intervencije, svake ogledne odluke, taj pogled koji ne preinauje, pokazuje
da je njegova uzdranost povezana sa vrstinom njegove armature. Da bi bio ono to mora da bude, nije mu dovoljno da bude
oprezan ili skeptian; neposredno kojem se otvara iskazuje istinu
samo ako je istovremeno koren, to jest polazna taka, naelo i zakon sklapanja; a pogled mora da rekonstruie kao istinu ono to
3 lbi, str. VIII.
4 R o u c h e r - D e r a t t e , Leons sur l'art d'observer, Pariz, 1807, str. 14.
5

Double, Smiologie

gnrale, 1.1, str. 80.

Videti,

znati

129

je bilo proizvedeno u skladu sa genezom: drugim recima, mora da

reprodukuje u operacijama koje su m u svojstvene ono to je bilo
dato u s a m o m pokretu sklapanja. Upravo u tome je on analitiki". Posmatranje je logika na nivou opaajnih sadraja, a vetina
posmatranja bi bila logika za ula, koja bi na osobeniji nain pouavala o njihovim operacijama i upotrebama. Jednom reju, to bi
bila vetina da se bude u odnosu sa okolnostima koje nas zanimaju, da se stiu utisci o objektima onako kako n a m se nude i da se iz
njih izvuku zakljuci koji su njihove prave posledice. Logika je...
osnova vetine posmatranja, ali bi ta vetina mogla i da se gleda
kao jedan od delova Logike iji bi objekat bio zavisniji od ula". 6
Moe se, dakle, za poetak priblino, taj kliniki pogled definisati kao opaajni in kojem je u osnovi logika operacija; analitiki
je zato to rekonstruie genezu sklapanja; ali je i oien od svake
intervencije u meri u kojoj je ta geneza tek sintaksa jezika kojim
govore same stvari u izvornoj tiini. Pogled posmatranja i stvari
koje on opaa opte jednim istim Logosom, koji je ovde geneza
skupova a tamo logika operacija.
Kliniko posmatranje pretpostavlja organizovanje dvaju domena koji su spojeni: bolnikog domena i pedagokog domena.
Bolniki d o m e n je onaj u kojem se patoloka injenica pojavljuje kao osobeni dogaaj i u nizu koji je okruuje. Jo donedavno,
porodica je bila p r i r o d n o mesto na kojem je istina izranjala na
povrinu neizmenjena; sada je otkriveno da ona poseduje dvostruku mo obmane: tu postoji rizik da bolest bude zamaskirana
negom, nainom ivota i taktikom koji je remete, i upletena je u
osobenost fizikih uslova zbog kojih se ne moe porediti sa drugima. Budui da se medicinsko spoznavanje definie terminima
uestalosti, ne postoji potreba za p r i r o d n i m okruenjem, ve za
neutralnim d o m e n o m , to e rei h o m o g e n i m u svim svojim delovima, kako bi poreenje bilo mogue i otvoreno svakom obliku
patolokog dogaaja bez naela odabira ili iskljuivanja. Potrebno
je da tu sve bude mogue, i to mogue na isti nain. Ima li boljeg izvora obrazovanja od dve bolnice sa po 100 do 150 bolesni6 Senebier, Essai sur l'art d'observer et de faire des expriences,
str. 6.

2. izdanje, Pariz, 1802,1.1,

Raanje klinike

130

ka!... Kakva raznovrsna predstava groznica i unutranjih upala,

zloudnih ili dobroudnih, as veoma razvijenih i snane grae,
as veoma slabo izraenih i kao prikrivenih, i sa svim oblicima i
preinaenjima to mogu da ih ponude starost, nain ivota, godinja doba i manje ili vie energine moralne bolesti!" 7 to se tie
starog prigovora da bolnica izaziva preinaenja koja su i patoloki
poremeaji i poremeaji u rasporedu patolokih oblika, on nije
ni opovrgnut ni zanemaren, ve je sasvim ispravno poniten, poto dotina preinaenja vae jednako za sve dogaaje; mogue je,
dakle, izolovati ih analizom i obraivati ih odvojeno; odvajajui
na stranu preinaenja povezana sa mestom, godinjim dobima,
prirodom leenja moe se u kliniku bolnica i bavljenje medicinom uopte uvesti stepen predvianja i tanosti za koji je i dalje
kadra". 8 Klinika, dakle, nije onaj mitski predeo u kojem se bolesti
pojavljuju same po sebi i potpuno razotkrivene; ona doputa integrisanje u iskustvo bolnikog preinaenja u postojanom obliku.
Ono to je klasifikatorska medicina nazivala prirodom otkriva se
kao nita drugo do diskontinuitet heterogenih i vetakih uslova,
a vetake" bolesti iz bolnice dozvoljavaju umanjenje homogenosti polja patolokih dogaaja; bolniki domen, bez sumnje, nije
potpuno proziran za istinu, ve prelamanje koje mu je svojstveno
svojom postojanou omoguuje analizu istine.
Beskrajnom igrom preinaenja i ponavljanja, bolnika klinika,
dakle, omoguuje da se propratno izdvoji u stranu. No, ista ta igra
omoguuje gomilanje sutinskog u spoznaji: varijacije se, naime,
ponitavaju, a posledica ponavljanja postojanih fenomena spontano iscrtava temeljne spojeve. Istina, ukazujui se i sama u obliku
ponavljanja, ukazuje na put koji omoguuje da se do nje doe.
Predaje se spoznavanju predajui se prepoznavanju.Uenik... ne
moe previe da se srodi sa ponovljenim pogledom na izmene
svih vrsta, iju e sliku njegova pojedinana praksa u nastavku
moi da mu ponudi." 9 Geneza oitovanja istine takoe je geneza
spoznaje istine. Dakle, ne postoji razlika u prirodi izmeu klinike
7

Ph. Pinel, Mdecine

clinique, Pariz, 1815, Uvod, str. II.

8 Ibid, str. I.
9

Maygrier, Guide de l'tudiant en mdcine, Parz, 1818, str. 9 4 - 9 5 .

Videti,

znati

131

kao nauke i klinike kao pedagogije. Tako se obrazuje grupa, koja

se sastoji od uitelja i njegovih uenika, u kojoj se in prepoznavanja i trud da se spozna okonavaju u jednom jedinom pokretu.
Medicinsko iskustvo, u svojoj strukturi i svoja dva vida oitovanja
i sticanja, sada ima kolektivni subjekat; ono se vie ne deli izmeu
onoga ko zna i onoga ko ne zna; nainili su ga solidarno onaj ko
razotkriva i oni pred kojima se razotkriva. Iskaz je isti; bolest govori istim jezikom i jednima i drugima.
Kolektivna struktura subjekta medicinskog iskustva; sakupljaka narav bolnikog polja: klinika se dogaa pri susretu dvaju skupova; iskustvo koje je definie prelazi preko povrine njihovog sueljavanja i njihovog uzajamnog ograniavanja. Tamo stie svoje
neiscrpno bogatstvo, ali i svoju dovoljnu i zatvorenu figuru. Ona
je odseak beskrajnog domena dogaaja, nastao ukrtanjem pogleda i dogovorenih pitanja. Na klinici u Edinburgu kliniko posmatranje se sastojalo od etiri niza pitanja: prvi o starosti, polu,
naravi, zanimanju bolesnika; drugi o simptomima koji m u se javljaju; trei se ticao porekla i razvoja bolesti; etvrti se odnosio na
daleke uzroke i prethodne nezgode. 10 Drugaija metoda - a ona se
koristila u Monpeljeu - sastojala se od uoptenog ispitivanja svih
vidljivih promena u organizmu: 1 promene koje predstavljaju
svojstva tela uopte; 2 promene koje se opaaju u izluevinama;
3 i konano promene koje se odaju obavljanjem funkcija." 11 Tim
dvama oblicima ispitivanja Pinel upuuje istu zamerku: bezgranine su. Prvoj prigovara: ,,U takvom obilju pitanja... kako zapaziti sutinska i specifina svojstva bolesti?", a drugoj, na simetrian
nain: Kakvo beskrajno nabrajanje simptoma...! Zar nas to nee
baciti u novi haos?" 12 Bezbrojna su pitanja koja treba postaviti, a
beskrajne stvari koje treba videti. Ako je otvoren samo zadacima
jezika ili zahtevima pogleda, kliniki domen ne moe imati ogradu, te shodno tome ni organizaciju. On ima granicu, oblik i znaenje samo ako se ispitivanje i pregled artikuliu jedno na drugom,
definiui na nivou koda, koji im je zajedniki, mesto susreta"
10 Ph. Pinel, Mdcine clinique, str. 4.
11 Ibid, str. 3.
12 lbid, str. 5 i 3.

132

Raanje klinike

lekara i bolesnika. Klinika u svom izvornom obliku pokuava da

odredi to polje na tri naina:
1. Smenjivanje trenutaka govora i trenutaka opaanja u jednom
posmatranju. - U shemi idealnog istraivanja, koju je nacrtao Pinel, opta naznaka prvog trenutka je vizuelno: posmatra se trenutno stanje u svojim oitovanjima. Ali, unutar tog ispitivanja,
upitnik ve obezbeuje mesto jezika: belee se simptomi koji otprve pogaaju ula posmatraa, ali odmah zatim se ispituje bolesnik o bolovima koje osea, i, najzad - metoviti oblik opaenog i
izgovorenog, pitanja i posmatranja - utvruje se stanje poznatih
velikih fiziolokih funkcija. Drugi trenutak je u znaku jezika i vremena, podseanja, razvoja i uzastopnih opadanja. Stvar je u tome
da se najpre kae ta je u datom trenutku bilo opazivo (podsetiti
na oblike proboja, redosled simptoma, pojavu njihovih trenutnih
svojstava i ve primenjene lekove); zatim treba ispitati bolesnika
ili njegovo okruenje o njegovim navikama, zanimanju, prolom
ivotu. Trei trenutak posmatranja je ponovo trenutak opaanja;
iz dana u dan se izvetava o napretku bolesti u etiri rubrike: razvoj simptoma, eventualna pojava novih fenomena, stanje izluevina, uinak primenjenih lekova. I, najzad, poslednji korak, rezervisan za re: propisivanje naina ivota tokom oporavka. 13 U
sluaju smrti, veina kliniara - ali Pinel nevoljkije od drugih, a
videemo i zato - rezervisala je za pogled poslednju i najodluniju instancu: anatomiju tela. U tom redovnom smenjivanju rei
i pogleda bolest malo-pomalo iskazuje svoju istinu, istinu kojoj
doputa da se vidi i da se uje, i iji tekst, to ipak ima samo jedno
znaenje, mogu da rekonstruiu, u nesumnjivoj celosti, samo dva
ula: ono koje gleda i ono koje slua. Zbog toga su upitnik bez pregleda, ili pregled bez ispitivanja, bili posveeni beskrajnom zadatku: nijednom od njih ne pripada da ispuni praznine koje proistiu
iz onog drugog.
2. Napor da se definie statusni oblik korelacije izmeu pogleda i
govora. - Teorijski i praktini problem koji se nametnuo klinia13 Ph. Pinel, ibid, str. 57.

Videti,

znati

133

rima bio je da se ustanovi da bi li bilo mogue u prostorno itljivu

i pojmovno suvislu predstavu uvesti ono to o bolesti proistie
iz vidljive simptomatologije i verbalne analize. Taj se problem
oitovao u tehnikoj potekoi koja m n o g o otkriva o zahtevima
klinike misli: slici. Da li je mogue integrisati u sliku, to e rei
u istovremeno vidljivu i itljivu strukturu, prostornu i verbalnu,
ono to je na povrini tela opazilo oko kliniara i ono to je isti taj
kliniar uo od sutinskog govora bolesti? Najnaivniji pokuaj bez
sumnje pripada Fordajsu (Fordyce): na apscisu je unosio sve zabeleke o klimi, godinjim dobima, vladajuim bolestima, temperamentu bolesnika, osetljivosti, navikama, starosti i prethodnim
nezgodama; na ordinati je naznaio simptome po organu ili f u n k ciji koja ih je oitovala (puis, koa, temperatura, miii, oi, jezik,
usta, disanje, eludac, creva, urin). 14 Jasno je da ova funkcionalna
distinkcija izmeu vidljivog i iskazivog, a zatim i njihova korelacija u mitu o analitikoj geometriji, nije mogla da bude nimalo
delotvorna u radu klinike misli; takav napor je znaajan kad je
re o uspostavljanju korelacije izmeu podataka o problemu i termina. Slike koje iscrtava Pinel oigledno su jednostavnije: njihova
p o j m o v n a struktura zaista je prefinjenija. O n o to je stavljeno na
ordinatu jesu, kao kod Fordajsa, simptomski elementi koje bolest
nudi opaanju, ali na apscisu unosi znaenjske vrednosti koje ti
simptomi mogu da steknu: tako, u akutnoj groznici, bolnu osetljivost predela oko pupka, glavobolju, snanu e, treba staviti na
raun gastrike simptomatologije; nasuprot tome, malaksalost i
pritisak u stomaku imaju adinamiko znaenje; najzad, bol u udovima, suv jezik, ubrzano disanje, paroksizam koji se javlja naroito
uvee jesu znaci i gastrizma i adinamizma. 1 5 Svaki vidljivi segment
tako dobija znaenjsku vrednost, a slika u klinikoj spoznaji ima
funkciju analize. Ali oigledno je da analitiku strukturu ne daje
niti otkriva sama slika; analitika struktura joj je prethodila, a
korelacija izmeu svakog simptoma i njegova simptomatoloka
vrednost uvrena je jednom za svagda u sutinskom a priori;
u svojoj oito analitikoj strukturi, uloga slike je samo da raspo14 Fordyce, Essai d'un nouveau plan d'observations
15 Ph. Pinel, Mdcine clinique, str. 78.

mdicales, franc, prevod, Pariz, 1811.

134

Raanje klinike

reuje vidljivo u unutranjosti ve date pojmovne konfiguracije.

Dakle, ne treba raditi na uspostavljanju korelacije, ve na prostoj
i jednostavnoj preraspodeli onoga to je dalo opazivo prostiranje
u unapred definisanom pojmovnom prostoru. Ona ne omoguuje
da se bilo ta spozna, ve samo da se prepozna.
3. Ideal iscrpnog opisa. - Proizvoljni ili tautoloki izgled tih slika odvlai kliniku misao prema jednom drugaijem obliku korelacije izmeu vidljivog i iskazivog; to je neprekidna korelacija
jednog potpuno, to e rei dvostruko vernog opisa: u odnosu na
svoj objekat on, naime, mora da bude bez praznina; a u jeziku u
koji ga prenosi ne sme sebi da dozvoli nikakvo odstupanje. Deskriptivna strogost bie rezultanta tanosti u iskazu, i pravilnosti
u imenovanju: ono to je, po Pinelu, metoda koja se sada sledi u
svim drugim delovima istorije prirode". 16 Tako je jeziku data dvostruka funkcija: svojom tanou uspostavlja korelaciju izmeu
svakog sektora vidljivog i iskazivog elementa koji mu najtanije
odgovara, ali taj iskazivi element, unutar svoje opisne uloge, razigrava jednu imeniteljsku funkciju koja, artikulisanjem pomou
postojanog i uvrenog renika, odobrava poreenje, uoptavanje i usaivanje u unutranjost skupa. Zahvaljujui toj dvostrukoj funkciji rad na opisivanju obezbeuje mudru opreznost da
bi se uzdiglo do uoptenih pogleda a da se ne unese stvarnost u
apstraktne terminie", i jednostavnu, pravilnu raspodelu, nepromenljivo utemeljenu na odnosima struktura ili organskim funkcijama delova".17
U tom se prelasku, iscrpnom i bez ostatka, sa celovitosti vidljivog na strukturu skupa iskazivog, najzad obistinjuje ta znaenjska
analiza opaenog, koju naivno arhitektonska geometrija slike nije
uspevala da obezbedi. Ba opis, ili, bolje reeno, implicitni trud jezika u opisu, kojim se odobrava preobraaj simptoma u znak, prelazak bolesnika u bolest, pristup pojedinanog pojmovnom. I tu
se, spontanim vrlinama opisa, stvara veza izmeu sluajnog polja
patolokih dogaaja i pedagokog domena u kojem oni formuliu
16 Ph. Pinel, Nosographie
17

Ibid, str. III-IV.

philosophique,

Uvod, str. III.

Videti,

znati

135

poredak njihove istine. Opisivati znai pratiti raspored oitovanja,

ali to znai i razumljiv sied njihove geneze; to znai videti i znati
u isto vreme, zato to, kad se kae ono to se vidi, to se spontano
integrie u znanje; to znai i nauiti da se vidi, poto to znai dati
klju govora koji vlada vidljivim. Dobro sainjen govor, u kojem
su Kondijak i njegovi naslednici videli ideal naune spoznaje, ne
sme, dakle, da se trai, kao to su prenagljeno radili neki lekari, 18
na strani jezika prorauna, ve na strani onog odmerenog jezika
koji je ujedno i po meri stvari to ih opisuje i govora u kojem ih
opisuje. Treba, dakle, zameniti san o aritmetikoj strukturi medicinskog govora potragom za izvesnom unutranjom merom, sainjenom od vernosti i uvrenosti, od prvobitnog i apsolutnog
otvaranja stvarima i od strogosti u promiljenoj upotrebi semantikih vrednosti. Vetina opisivanja injenica je vrhovna vetina
u medicini: sve bledi pred njom." 1 9
Iznad svih tih napora klinike misli da se definiu njene metode i naune norme, lebdi veliki mit o istom Pogledu koji bi bio
isti Jezik: oko koje bi govorilo. Odnosilo bi se na sveukupnost
bolnikog polja, poto bi primalo i sabiralo svaki od osobenih dogaaja koji se proizvode u njemu; a u meri u kojoj bi videlo, videlo
vie i bolje, sainilo bi sebi re to iskazuje i poduava; istina koju
bi dogaaji svojim ponavljanjem i usklaenou iscrtali pod pogledom, bila bi, istim tim pogledom i u samom njihovom poretku,
rezervisana u obliku poduavanja za one to ne znaju i za one to
jo nisu videli. To oko koje govori bilo bi sluga stvari i gospodar
istine.
Moe se razumeti kako je, oko tih tema, mogao da se rekonstruie izvesni medicinski ezoterizam nakon revolucionarnog sna o
apsolutno otvorenoj nauci i praksi: sada se vidljivo vidi samo zato
to se zna Jezik; stvari se nude o n o m e koji je prodro u ograeni
svet rei; a te rei opte sa stvarima zato to se pokoravaju pravilu
koje je unutar njihove gramatike. Taj novi ezoterizam je razliit
u svojoj strukturi, svom znaenju i svojoj upotrebi od onog zbog
kojeg su Molijerovi lekari govorili latinski: tada je bila stvar samo
18 Cf. supra, poglavlje VI.
19 A m a r d , Association

intellectuelle, Pariz, 1821,1.1, str. 64.

Raanje klinike

136

u tome da ih niko ne razume i da se na nivou jezikih recepata

odre cehovske povlastice jedne profesije; sada se trai operativno ovladavanje stvarima pomou ispravne sintaksike upotrebe i
teke sintaksike bliskosti sa jezikom. Smisao opisivanja u klinikoj medicini nije da stavi skriveno ili nevidljivo nadohvat ruke
onima koji tu nemaju pristupa, ve da navede ono to svako vidi
ne videi ga da progovori, da ga navede da progovori samo onima
koji su upueni u pravu re. Koliko god pravila da se daje o tako
osetljivoj materiji, ona e uvek ostati izvan domaaja mnotva." 20
Tu ponovo pronalazimo, na nivou teorijskih struktura, tu uvodnu
temu iji se crte ve nalazi u institucionalnim konfiguracijama
iste epohe: 21 u srcu smo klinikog iskustva - obliku oitovanja
stvari u njihovoj istinitosti, obliku uvoenja u istinitost stvari; to
je ono to e Bujo (Bouillaud) iskazati kao banalnost oiglednosti
etrdeset godina kasnije: Medicinska klinika moe da se razmatra, bilo kao nauka, bilo kao nain izvoenja nastave medicine". 22
Pogled koji slua i pogled koji govori: kliniko iskustvo predstavlja trenutak ravnotee izmeu rei i predstave. Ta je ravnotea
privremena, jer poiva na strahovitom postulatu: da je itavo vidljivo iskazivo, i da je u potpunosti vidljivo zato to je u potpunosti
iskazivo. Ali povratnost bez ostatka vidljivog u iskazivo ostala je u
klinici zahtev i granica pre nego izvorno naelo. Potpuna opisivost
jeste prisutni i udaljeni obzor; to je san o jednoj misli mnogo vie
nego osnovna pojmovna struktura.
Za to postoji jedan jednostavan istorijski razlog: stvar je u tome
da Kondijakova Logika, koja je sluila kao epistemoloki model
klinici, nije dozvoljavala nauku u kojoj bi vidljivo i izrecivo bili
potpuno izjednaeni. Kondijakova filozofija se malo-pomalo
premetala sa analize izvornog utiska na operativnu logiku znakova, a zatim sa te logike na uspostavljanje znanja koje bi bilo i
jezik i proraun: korien na ta tri nivoa, i svaki put u razliitim
znaenjima, pojam elementa je tokom itavog tog promiljanja
obezbeivao dvosmislenu neprekidnost, ali bz definisane i suvi20 Ibid, I, str. 65.
21

Cf. supra, poglavlje V.

22

Bouillaud, Philosophie

mdicale, Pariz, 1831, str. 244.

Videti,

znati

137

sle logike strukture; Kondijak nije nikada postavio univerzalnu

teoriju elementa - bilo da je taj element opaajni, lingvistiki ili
proraunljiv; neprestano je oklevao izmeu dve logike operacija: logike geneze i logike prorauna. Otuda dvostruka definicija
analize: svesti kompleksne ideje na jednostavne ideje od kojih
su sainjene i pratiti napredak njihove generacije" 23 ; i traiti istinu nekom vrstom prorauna, to e rei sklapajui i rasklapajui
pojmove kako bi se na najpovoljniji nain uporedili sa otkriima
koja se imaju u vidu". 24
Ta je dvosmislenost pritiskala kliniku metodu, ali ona je igrala u skladu sa p o j m o v n i m nagibom koji je suprotstavljen upravo
Kodijakovom razvoju: obrtanje korak p o korak poetne take i
zavrne take.
Ona se sputa sa zahteva za proraunavanjem na primat geneze,
to e rei da mu, nakon to je pokuala da definie postulat izjednaavanja vidljivog sa iskazivim univerzalnom i strogom proraunljivou, daje znaenje potpune i iscrpne opisivosti. Sutinska
operacija vie ne pripada poretku kombinatornog, ve poretku
sintaksike transkripcije. O tom pokretu, koji u obrnutom smeru
preuzima itav Kondijakov postupak, nita ne svedoi bolje nego
Kabanijeva misao ako se uporedi sa Brileovom analizom. O n a eli
da razmotri izvesnost kao celinu deljivu na onoliko verovatnoa
koliko se eli"; verovatnoa je, dakle, stupanj, deo izvesnosti od
koje se ona razlikuje kao to se deo razlikuje od celine" 25 ; medicinska izvesnost mora, dakle, da se dobije kombinatorikom verovatnoa; nakon to joj je ustanovio pravila, Brile objavljuje da
nee ii dalje, budui da jedan slavniji lekar mora da u tu temu
unese svetlost koju bi on sam tek uz veliku m u k u doneo. 26 Veoma
je verovatno da je tu re o Kabaniju. No, u Revolucijama
medicine
(Rvolutions de la mdcine), izvesni oblik nauke nije definisan
tipom prorauna, ve organizovanjem ije su vrednosti sutinski
izraajne; vie nije re o tome da se ustanovi proraun p o m o u
23

Condillac, Origine des connaissances

humaines,

str. 162.

24 Ibid, str. 110.

25

C.-A. Brulley, Essai sur l'art de conjecturer en mdecine, str. 2 6 - 2 7 .

26

Brulley, ibid.

138

Raanje klinike

kojeg se od verovatnog dolazi do izvesnog, ve da se uvrsti sintaksa pomou koje bi se od opaenog elementa stiglo do suvislosti diskursa: Teorijski deo nauke mora, dakle, da bude jednostavan iskaz nizanja klasifikacije i odnosa svih injenica od kojih
se ta nauka izgrauje; on mora da bude njen, da tako kaemo,
sumarni izraz".27 A Kabani pravi mesto za proraun verovatnoa
u izgradnji medicine samo u smislu elementa, meu ostalima, u
sveukupnoj izgradnji naunog diskursa. Brile je pokuavao da se
smesti na nivo Jezika prorauna {Langue des calculs); Kabani uzalud navodi taj poslednji tekst, njegova misao je epistemoloki na
ravnoj nozi sa Ogledom o poreklu spoznaja (Essai sur l'origine des
connaissances).
Moglo bi se pomisliti - a svi kliniari te generacije tako su i
mislili - da e stvari ostati na tome i da je na tom nivou ravnotea bez problema bila mogua izmeu oblika sloevine vidljivog i
sintaksikih pravila iskazivog. Kratak period euforije, zlatno doba
bez sutranjeg dana, u kojem su videti, kazati i nauiti da se vidi
kazivanjem ta se vidi optili u neposrednoj prozirnosti: iskustvo
je s punim pravom bilo nauka; a spoznati" je hodalo u korak sa
nauiti". Pogled je suvereno itao tekst, iju je jasnu re bez napora sabirao kako bi je rekonstruisao u drugom i istovetnom diskursu: data vidljivim, ta je re, nita ne menjajui, davala da se
vidi. Pogled je u svojoj suverenoj primeni preuzimao strukture
vidljivosti koju je sam odloio u svoje polje opaanja.
Ali taj uopteni oblik prozirnosti ostavlja neprozirnim status
govora, ili barem sistem elemenata koji mora da mu bude i temelj,
i opravdanje, i prefinjeni instrument. Takav nedostatak, koji je u
isto vreme nedostatak Kondijakove Logike, otvara polje izvesnom
broju epistemolokih mitova koji ga maskiraju. Ali oni ve vode
kliniku u nove prostore, u kojoj se vidljivost zgunjava, zamuuje,
u kojima se pogled sudara sa mranim masama, sa neprozirnim
zapreminama, sa crnim kamenom tela.
1. Prvi od tih epistemolokih mitova tie se alfabetske strukture
bolesti. - Krajem XVIII veka alfabet se gramatiarima ukazivao
27 Cabanis, Coup d'oeil sur les Rvolutions
271.

et la rforme de la mdecine,

Pariz, 1804, str.

Videti,

znati

139

kao idealna shema za analizu i poslednji oblik razgradnje jezika;

on je samim tim sainjavao put ovladavanja tim jezikom. Ta se
alfabetska slika bez sutinskog preinaenja izmestila u definiciju
klinikog pogleda. Najmanji mogui osmotriv segment, onaj od
kojeg treba krenuti i van kojeg se ne moe posegnuti, jeste osobeni utisak koji se stie o bolesniku, ili bolje reeno o simptomu kod
bolesnika; on ne znai nita sam po sebi, ve e dobiti znaenje i
vrednost, poee da govori, ako se sloi sa drugim elementima:
Pojedinana, izolovana zapaanja za nauku su ono to su slova
i rei za diskurs; on se utemeljuje samo sticanjem i okupljanjem
slova i rei, kojima treba prouiti i promisliti mehanizam i vrednost pre nego to se na dobar i koristan nain upotrebe; isto vai i
za zapaanja". 28 Ta alfabetska struktura bolesti ne garantuje samo
da se uvek moe dosegnuti nezaobilazni element: ona obezbeduje i da broj tih elemenata bude dovren i ak suen. O n o to
je raznovrsno i oigledno beskrajno nisu prvi utisci, ve njihova
kombinacija u unutranjosti jedne iste bolesti: isto kao to je mali
broj preinaenja koja su gramatiari oznaili imenom suglasnika" dovoljan da se izrazu oseanja da preciznost misli", tako se za
patoloke promene ,,u svakom novom sluaju mislilo da su nove
injenice, ali to su samo druge kombinacije. U patolokom stanju
uvek postoji samo mali broj glavnih fenomena... Poredak u kojem se javljaju, njihov znaaj, njihovi razni odnosi dovoljni su da
izrode sve varijetete bolesti". 29
2. Kliniki pogled izvodi na biu bolesti nominalistiko
umanjenje. - Sainjene od slova, bolesti nemaju druge stvarnosti do poretka svoje sloevine. Njihovi varijeteti u krajnjoj analizi upuuju
na tih nekoliko jednostavnih jedinki, a sve to se moe izgraditi
od njih i iznad njih jeste samo ime. I to ime u dvostrukom znaenju: znaenju koje koriste nominalisti kada kritikuju osnovnu
stvarnost apstraktnih i uoptenih bia; i u drugom znaenju, bliem filozofiji jezika, poto je oblik sloevine bia bolesti lingvistikog tipa. U odnosu na pojedinano i konkretno bie bolest je
28

F.-J. Double, Smiologie gnrale, Pariz, 1811,1.1, str. 79.

29

Cabanis, D u degr de certitude, tree izdanje, Pariz, 1819, str. 86.

Raanje klinike

140

samo ime; u odnosu na izolovane elemente od kojih je sainjena

ima svu onu strogu arhitekturu verbalnog oznaavanja. Pitati ta
je sutina bolesti jeste kao da pitate kakva je priroda sutine jedne rei".30 ovek kalje; pljuje krv; teko die; puls mu je ubrzan i
snaan; temperatura mu raste: toliko neposrednih utisaka, toliko
slova, da tako kaemo. Objedinjena, ona obrazuju bolest, pleuritis:
Ali ta je, dakle, pleuritis?"... To je sticaj onih sluajnosti koje
je sainjavaju. Re pleuritis" samo ih predstavlja na krai nain.
Pleuritis" ne odnosi sa sobom vie bia nego same te rei; samo
izraava apstrakciju duha"; ali, kao i re, ono je dobro definisana
struktura, mnogostruka figura u kojoj su sve ili gotovo sve sluajnosti kombinovane. Ako nedostaje jedno ili vie njih, to nije pleuritis, ili barem pravi pleuritis". 31 Bolest je, kao i ime, liena bia, ali
je, kao i re, obdarena konfiguracijom. Nominalistiko umanjenje
postojanja oslobaa postojanu istinu. Zbog toga:
3. Kliniki pogled izvodi nad patolokim pojavama
umanjenje
kemijskog tipa. - Pogled nozografa je do kraja XVIII veka bio
pogled batovana; valjalo je meu raznovrsnim prividima prepoznati specifinu sutinu. Poetkom XIX veka namee se drugaiji
model: model hemijske operacije, koja izolujui sastavne elemente omoguuje da se definie sloevina, da se ustanove zajednike take, slinosti i razlike u odnosu na druge skupove, i da se
tako utemelji klasifikacija koja se vie ne temelji na specifinim
tipovima, ve na oblicima odnosa: Umesto da slede primer botaniara, zar nozolozi ne bi pre morali da uzmu za model sisteme
hemiara-mineraloga, to e rei da se zadovolje klasifikovanjem
elemenata bolesti i njihovih najeih kombinacija?" 32 Pojam analize, kojoj smo ve priznali, primenjeno na kliniku, jedno gotovo
lingvistiko znaenje i jedno gotovo matematiko znaenje, 33 sada
e se pribliiti hemijskom znaenju: za horizont e imati izolova30 lbid, str. 66.
31

lbid, str. 66.

32 D e m o r c y - D e l e t t r e , Essa sur l'analyse applique

str. 135.
33 Cf. supra,poglavlje

VI.

au perfectionnement

de le

mdne,

Videti,

znati

141

nje istih tela i stavljanje na sliku njihovih kombinacija. Sa teme

kombinatorike prelo se na temu sintakse, i najzad na temu kombinacije.
A, p o naelu uzajamnosti, pogled kliniara postaje funkcionalni ekvivalent vatre hemijskih sagorevanja; kroz njega moe da se
oslobodi sutinska istota fenomena: on je agens odvaja istina. A
ba kao to sagorevanja izgovaraju svoju tajnu tek u samoj ivosti
vatre, i kao to bi bilo uzaludno ispitivati, kad se ugasi vatra, ono
to moe da ostane nepokretan prah, caput mortuum, isto tako se
u inu glasa i ive svetlosti koju on iri otkriva istina: Lekaru nije
vano da zna ta je ostalo nakon sagorevanja bolesti, ve koja je
vrsta sagorevanja". 34 Kliniki pogled je pogled koji spaljuje stvari
do njihove krajnje istinitosti. Panja s kojom posmatra i pokret
kojim iskazuje ponovo su, na kraju krajeva, u tom paradoksalnom
inu spaljivanja. Stvarnost kojoj spontano ita diskurs kako bi ga
rekonstruisao onakvog kakav jeste nije izjednaena sa sobom koliko se moglo pretpostaviti: njegova istinitost se daje u razgradnji
koja je m n o g o vie od itanja, poto je re o osloboenju implicitne strukture. Od sada se vidi da zadatak klinike vie nije da prosto
ita vidljivo; zadatak joj je da otkriva tajne.
4. Kliniko iskustvo se poistoveuje sa lepom ulnou. - Medicinski pogled nije pogled intelektualnog oka kadrog da ispod
fenomena opazi nepreinaivu istotu sutina. To je pogled konkretne ulnosti, pogled koji ide od tela do tela, i ija se itava putanja smeta u prostor ulnog oitovanja. Svaka istina je za kliniku
ulna istina: Teorija uti ili gotovo zamire u krevetima bolesnika,
kako bi ustupila mesto posmatranju i iskustvu; hej! na emu se
temelje iskustvo i posmatranje ako ne na izvetaju naih ula? A
ta bi bili i jedno i drugo bez tih vernih vodia?" 35 A ta spoznaja,
na nivou neposredne upotrebe ula, nije data otprve i moe da
stekne dubinu i vetinu ovladavanja, i to ne zbog promene nivoa
koja bi joj omoguila da pristupi i neem drugom do samoj sebi,
34 A m a r d , Association

intellectuelle, t. II, str. 389.

35 Corvisart, predgovor p r e v o d u Auenbrugger, Nouvelle

maladies internes de la poitrine, Pariz, 1808, str. VII.

mthode

pour reconnatre

les

142

Raanje klinike

ve zahvaljujui suverenosti posve unutranjoj njenom sopstvenom domenu; ona se uvek produbljuje na svom nivou, koji je nivo
iste ulnosti, jer se ulo uvek raa samo iz ula. ta je, dakle, taj
lekarev letimini pogled koji tako esto odnosi prevagu nad najirom erudicijom i najsolidnijim obrazovanjem, ako nije rezultat
estog, metodinog i ispravnog rada ula, iz ega proizilazi ta lakoa u primeni, ta hitrina u izvetavanju, ta ponekad toliko brza
sigurnost u suenju da svi inovi izgledaju istovremeni i iji skup
shvatamo pod imenom takt?" 36 Tako se ta ulnost znanja, koja
ipak podrazumeva spajanje bolnikog domena sa pedagokim
domenom, definisanje polja verovatnoe i lingvistike strukture
stvarnog, skuplja u pohvalu neposredne ulnosti.
itava dimenzija analize rasprostire se samo na nivou estetike. Ali ta estetika ne definie samo izvorni oblik svake istine; ona
istovremeno propisuje pravila primene i postaje, na drugom nivou, estetika u onom smislu u kojem propisuje norme umetnosti. ulna istina je sada otvorena jednoj lepoj ulnosti pre nego
samim ulima. itava kompleksna struktura klinike se saima i
dovrava u zanosnoj brzini umetnosti: Budui da u medicini sve
ili gotovo sve zavisi od letiminog pogleda ili srenog instinkta,
izvesnosti se pre nalaze u samim osetima umetnika nego u naelima umetnosti." 37 Tehnika armatura medicinskog pogleda preobraava se u savete o razboritosti, sklonosti, umenosti: potrebna
je velika otroumnost", velika tanost", velika okretnost", veliko strpljenje". 38
Na tom nivou, sva pravila su stavljena van snage ili, bolje reeno, ona koja su sainjavala kliniki pogled malo-pomalo i u oitom
neredu bie zamenjena onima koja e sainjavati letimian pogled.
A ona su veoma razliita. Pogled, naime, podrazumeva otvoreno
polje, a njegova sutinska aktivnost pripada uzastopnom poretku
itanja: on belei i zbraja; malo-pomalo rekonstruie imanentne
organizacije; prua se po svetu koji je ve svet govora, i zato se
spontano srouje sa sluanjem i govorom; oblikuje kao povlaeni
36

Corvisart, ibid, str. X.

37

Cabanis, Du degr de certitude, tree izdanje, 1819, str. 126.

38 R o u c h e r - D e r a t t e , Leons sur l'art d'observer, Pariz, 1807, str. 8 7 - 9 9 .

Videti,

znati

143

spoj dva temeljna vida Kazati (ono to je kazano i ono to se kae).

Letimian pogled ne nadlee polje: udara u jednu taku, koja ima
povlasticu da bude sredinja ili odluujua taka; pogled je beskrajno moduliran, a letimian pogled ide pravo: on bira, a linija
koju povlai jednim potezom izvodi, u jednom trenutku, podelu
sutinskog; on, dakle, ide s onu stranu onoga to vidi; neposredni
oblici ulnog ne m o g u ga prevariti, jer zna da pree preko njih; on
je demistifikatorski p o svojoj sutini. On udara u svojoj silovitoj
pravinosti samo da bi slomio, da bi uzdigao, da bi odsekao privid.
Ne zaplie se u sve zloupotrebe govora. Letimian pogled je nem
kao upereni prst koji ukazuje. Letimian pogled pripada neverbalnom poretku kontakta, bez sumnje isto idealnog, ali udarnijeg
u sutini, zato to bolje prelazi preko i ide dalje pod stvari. Kliniko oko otkriva da je srodno novom ulu koje mu propisuje svoju
n o r m u i svoju epistemoloku strukturu; to vie nije u h o okrenuto
prema nekom govoru, to je kaiprst to opipava dubine. Otuda ta
metafora takta kojom e lekari neprestano definisati ta je njihov
letimian pogled. 39
A na toj novoj slici, koju stie o samom sebi, kliniko iskustvo
se oboruava kako bi istrailo novi prostor: opipljiv prostor tela,
koji je istovremeno ona neprozirna masa u kojoj se kriju tajne,
nevidljive lezije i sama tajnovitost izvora. A medicina simptoma
e malo-pomalo poeti da nazaduje, pa e nestati pred medicin o m organa, arita, uzroka, pred itavom klinikom ureenom u
patolokoj anatomiji. To je Biaovo doba.

39

Corvisart, navedeno ranije, str. 122.

OSMO

POGLAVLJE

Isecite nekoliko leeva

Istoriari su veoma rano povezali novi medicinski duh sa otkriem patoloke anatomije; inilo se da ga ona definie u onome
to je kljuno, da ga nosi i prekriva, da m u obrazuje u isti mah i
najivlji izraz i najdublji razlog; inilo se da mu metode analize,
kliniki pregled, pa ak i reorganizacija kola i bolnica pozajmljuju svoje znaenje. Sasvim nova epoha za medicinu upravo je poela u Francuskoj...; analiza primenjena na izuavanje fiziolokih
fenomena, prosveena sklonost spisima iz antikog doba, objedinjenje medicine i hirurgije, organizovanje klinikih kola, sve to je
izvelo tu zapanjujuu revoluciju koja se odlikuje napretkom patoloke anatomije."' Ona je dobila neobinu povlasticu da u poslednjem trenutku znanja donese prva naela svoje pozitivnosti.
emu taj hronoloki obrt? Zato bi vreme odloilo za kraj puta
ono to je bilo sadrano na poetku, to ga je raistilo i ve ga
opravdalo? Isto objanjenje ponavljano je 150 godina: medicina je
mogla da pronae pristup onome to ju je nauno temeljilo samo
kada bi lagano i oprezno zaobila glavnu prepreku, onu koju su
religija, moral i glupe predrasude postavljale pred seenje leeva.
Patoloka anatomija je ivela u tami, na granicama zabranjenog, i
zahvaljujui odvanosti potajnih znanja spremnih da istrpe prokletstvo; seciralo se samo pod zatitom nepouzdanog sumraka,
u velikom strahu od mrtvaca: kad se raa dan, kad se blii no",
Valsalva se kradom uvlaio na groblja da bi tamo na miru izua1 P. Rayer, Sommaire
str. V.

d'une histoire abrge de l'anatomie pathologique,

Pariz, 1818, uvod,

Raanje klinike

146

vao napredak ivota i unitenja"; moe se videti i Morganji kako

pretrauje grobove mrtvih i uranja svojim skalpelom u leeve
izvaene iz sanduka". 2 Onda je dolo prosvetiteljstvo; smrt je stekla pravo na svetlost i postala je za filozofski duh objekat i izvor
znanja: Kada je filozofija unela svoju baklju medu civilizovane
narode, najzad je bilo dozvoljeno da se uperi ispitivaki pogled u
neive ostatke ljudskog tela, i ti su otpaci, nekada jeftini plen crva,
postali plodan izvor najkorisnijih istina".3 Lepa transformacija
lea: bezlino potovanje osuivalo ga je na truljenje, na mrano
dejstvo unitenja; u odvanosti kretnje koja skrnavi samo da bi
iznela na svetlost dana, le postaje najsvetliji trenutak u figurama
istine. Znanje tee tamo gde se obrazovala larva.
Ovo preureenje je istorijski lano. Morganji sredinom XVIII
veka nije imao potekoa da radi autopsije, a ni Hanter nekoliko
godina kasnije; sukobi o kojima pripoveda njegov biograf spadaju
u anegdote i ne ukazuju ni na kakvo naelno protivljenje. 4 Klinika
u Beu je od 1754. imala salu za seciranje, poput one u Paviji koju
organizuje Tiso; Dezo u Optoj bolnici moe slobodno da pokae na telu lienom ivota promene pred kojima je vetina bila
nemona". 5 Dovoljno je da podsetimo na lan 25 Marlijevog dekreta: Naloimo magistratima i direktorima bolnica da obezbede
leeve profesorima, kako bi mogli da odravaju vebe iz anatomije
1 da bi pokazali kako se izvode hirurki zahvati." 6 Dakle, nema
oskudice u leevima u XVIII veku, nema oskrnavljenih grobova
niti anatomskih crnih misa; secira se usred bela dana. Zbog jedne
zablude, este u XIX veku, kojoj je Mile podario dimezije mita,
istorija je kraj starog reima obojila bojama srednjeg veka iz njegovih poslednjih godina, i sa razdorima iz renesanse meala je
probleme i rasprave Aufklrunga.

2 Rostan, Trait lmentaire

1826,1.1, str. 8.

de diagnostic, de pronostic, d'indications

thrapeutiques,

Pariz,

3 J.-L. Alibert, Nosologie naturelle, Pariz, 1817, u v o d n i k . I, str. LVI.

4 Cf. Istorija autopsije diva, u; D. Ottley, Vie de John Hunter, u: Oeuvres compltes de }.
Hunter, franc, prevod, Pariz, 1839,1.1, str. 126.
5

M.-A. Petit, Eloge de Desault, 1795, u: Mdecine du coeur, str. 108.

Cf. Gilibert, loc. cit. str. 100.

Isecite

nekoliko

leeva

147

U istoriji medicine ta zabluda ima precizno znaenje; funkcionie kao retrospektivno opravdanje: ta su stara verovanja tako
dugo imala takvu m o zabrane upravo zato to su lekari morali oseati, iz dubine svog naunog apetita, potisnutu potrebu da
seku leeve. Tu je taka u kojoj se grei, i tihi razlog zbog kojeg se
ona tako esto pravi: od onog dana kada je prihvaeno da se lezijama objanjavaju simptomi i da patoloka anatomija utemeljuje
kliniku, valjalo je pozvati preobraenu istoriju, u kojoj je seenje
leeva, barem u svojstvu naunog zahteva, prethodilo posmatranju, najzad pozitivnom, bolesnika; potreba da se spozna mrtvo
morala je ve postojati kad se javljala briga da se razume ivo. Iz
temelja je, dakle, zamiljena mrana zavera seciranja, crkva borbene i bolne anatomije, iji bi skriveni d u h mogao da omogui
kliniku pre nego to i sam ispliva na povrinu u redovnoj, ovlaenoj i dnevnoj praksi autopsije.
Ali hronologija nije savitljiva: Morganji objavljuje De sedibus
1760, i posredstvom Boneovog Sepulchretuma smeta se u veliku lozu Valsalve; Lijeto (Lieutaud) daje kratak pregled svega toga
1767. Le pripada, bez religijskog ili moralnog osporavanja, medicinskom polju. No, Bia i njegovi savremenici imaju oseaj, etrdeset godina kasnije, da ponovo otkrivaju patoloku anatomiju
izvan zone senke. Period priguenosti razdvaja Morganjijev tekst,
kao i Auenbrugerovo otkrie, od trenutka kad su Bia i Korvizar
(Corvisart) poeli da ih koriste: etrdeset godina koje su godine
obrazovanja klinike metode. Tu, a ne u starim opsesijama, poiva
taka potiskivanja: klinika, neutralan pogled poloen na oitovanja, uestalosti i hronologije, zauzeta sroavanjem simptoma i
shvatanjem njihovog jezika, bila je po svojoj strukturi strana tom
istraivanju nemih i vanvremenih tela; bila je ravnoduna prema
uzrocima ili seditima: istorija, a ne geografija. Anatomija i klinika nisu istog duha: koliko god udno to izgledalo sada, kada
je uspostavljena i uronjena daleko u vreme anatomsko-klinika
suvislost, klinika misao je etrdeset godina spreavala medicinu
da uje Morganjijevu lekciju. Sukob se ne odvija izmeu mladog
znanja i starih verovanja, ve izmeu dve figure znanja. Da bi se,
iz unutranjosti klinike, iscrtalo i nametnulo podseanje na pato-

148

Raanje klinike

loku anatomiju, bie potrebno dvostruko udeavanje: ovde, pojava novih geografskih linija, a tamo novi nain itanja vremena.
Na kraju te sporne strukturacije, spoznaja ive i sumnjive bolesti
moi e da se svrsta uz belu vidljivost mrtvih.
Ponovo otvoriti Morganjija za Biaa, meutim, nije znailo prekinuti sa klinikim istraivanjem koje je upravo steeno. Naprotiv,
vernost metodi kliniara ostaje sutina, a izvan nje je i briga, koju
deli s Pinelom, da se obezbedi temelj nozolokoj klasifikaciji. Paradoksalno, povratak pitanjima iz De sedibusa odvija se poev od
problema grupisanja simptoma i dovoenja bolesti u red.
Kao Sepulchretum i mnogi traktati iz XVII i XVIII veka, Morganjijeva pisma su obezbedila specifikaciju bolesti lokalnom raspodelom njihovih simptoma i njihove poetke take; anatomska
rasutost bila je rukovodee naelo nozoloke analize: mahnitost
je, kao i apopleksija, pripadala bolestima glave; astma, peripneumonija i hemoptiza obrazovale su bliske vrste zato to su sve tri
lokalizovane u grudima. Srodnost bolesti je poivala na naelu
organskog susedstva: prostor koji ju je definisao bio je lokalni.
Klasifikatorska medicina, a zatim i klinika, odvojile su patoloku
analizu od te prostornosti, i sainile su za nju prostor koji je istovremeno bio kompleksniji i apstraktniji, u kojem je stvar bila u
poretku, nizanju, sluajnosti i izomorfizmima.
Glavno otkrie iz Traktata o membranama (Trait des membranes), koje je zatim sistematizovano u Optoj anatomiji (Anatomie
gnrale), jeste naelo deifrovanja telesnog prostora koji je istovremeno intraorganski, interorganski i transorganski. Anatomski
element prestao je da definie temeljni oblik spacijalizacije i da
upravlja, preko susedskih veza, putevima fiziolokog ili patolokog optenja; vie nije nita drugo do drugi oblik primarnog prostora koji ga sainjava uvijanjem, naleganjem, zgunjavanjem. Taj
temeljni prostor u potpunosti je definisan tananou tkiva; Opta
anatomija ih nabraja 21: elijsko, nervno telesnog ivota, nervno
organskog ivota, arterijsko, vensko, tkivo krvnih sudova koji isputaju, tkivo onih koji upijaju, kotano, modinsko, hrkaviavo,
vezivno, vezivno-hrskaviavo, miino telesno, miino, sluzavo, serozno, sinovijalno, lezdano, tkivo koe, epiderma i dlake.

Isecite

nekoliko

leeva

149

Membrane su tkivne individualnosti koje se, uprkos svojoj esto

krajnjoj tananosti, povezuju samo posrednim odnosima organizovanja sa susednim delovima" 7 ; globalni pogled ih esto mea sa
organom koji obavijaju ili definiu; bavilo se anatomijom srca bez
razluivanja srane maramice, anatomijom plua bez izolovanja
plune maramice; meala se potrbunica sa elucem. 8 Ali moe se
i mora nainiti analiza tih organskih zapremina na povrinama
tkiva, ako se eli shvatiti kompleksnost funkcionisanja i promena: uplji organi su obloeni sluzavim membranama, prekriveni
tenou koja im obino vlai slobodnu povrinu i koju obezbeduju male lezde nerazdvojive od njihove strukture"; srana
maramica, pluna maramica, potrbunica, pauinasta modanica,
jesu serozne m e m b r a n e koje se odlikuju limfnom tenou to
ih neprestano p o d m a z u j e i koja se isparivanjem izdvaja od mase
krvi"; pokosnica, tvrda modanica i aponeuroze obrazovane su od
m e m b r a n a koje ne vlai nikakva tenost" i koje su sainjene od
belog vlakna analognog tetivama". 9
Poev od samih tkiva, priroda sa krajnjom jednostavnou obdelava materijale. O n a su elementi organa, ali ih proimaju, sroduju, i, iznad njih, sainjavaju prostrane sisteme" u kojima ljudsko telo pronalazi konkretne oblike svog jedinstva. Bie onoliko
sistema koliko je tkiva: u njima se neiscrpna kompleksna inividualnost organa rasipa i najednom se pojednostavljuje. Tako se
priroda pokazuje kao jednolina svuda u svojim postupcima,
promenljiva samo u njihovim ishodima, krta u sredstvima koja
koristi, udesna u rezultatima koje dobija, preinaujui na hiljadu
naina nekoliko optih naela". 10 Izmeu tkiva i sistema, organi se
javljaju kao jednostavni funkcionalni nabori, p o t p u n o povezani,
po ulozi i poremeajima, sa elementima od kojih su sainjeni i sa
skupovima u koje su upleteni. Treba analizirati njihovu gustou i
projektovati ih na dve povrine: onu, pojedinanu, njihovih m e m brana, i onu, optu, sistema. A naelo diverzifikacije po organi7 X. Bichat, Trait des membranes,
8

Ibid, str. 1.

9 lbid, str. 6 - 8 .
10 Ibid, str. 2.

izdanje iz 1827, sa n a p o m e n a m a Magendiea, str. 6.

150

Raanje klinike

ma, koje je zapovedalo Morganjijevom anatomijom i anatomijom

njegovih prethodnika, Bia zamenjuje naelom izomorfizma tkiva, utemeljenom na istovremenom identitetu spoljnog sastava,
strukture, ivotnih svojstava i funkcija". 11
Dva opaanja, strukturalno veoma razliita: Morganji eli da
opaa pod telesnom povrinom gustou organa, ije raznovrsne
figure specifikuju bolest; Bia eli da svede zapremine organa na
velike homogene povrine tkiva, na predele istovetnosti u kojima
e sekundarna preinaenja pronai svoje temeljne srodnosti. Bia
namee, u Traktatu o membranama, dijagonalno itanje tela, koje
se odvija u skladu sa anatomskim slojevima slinosti to proimaju organe, obavijaju ih, dele, sklapaju i rasklapaju, analiziraju i
ujedno ih itaju. Tu je re o istom nainu opaanja kao to je onaj
koji je klinika pozajmila iz Kondijakove filozofije: obelodanjivanje
elementarnog, koje je u isto vreme univerzalno, i metodino itanje koje, prolazei preko oblika rasklapanja, opisuje zakone sklapanja. Bia je, u strogom smislu rei, analitiar: svoenje zapremine organa na prostor tkiva verovatno je, od svih primena Analize,
najblie matematikom modelu koji je sebi namenila. Biaovo oko
je oko kliniara, zato to on daje apsolutnu epistemoloku povlasticu povrinskom pogledu.
Ugled koji je veoma rano stekao Traktat o membranama paradoksalno se odrava u onome to ga u sutinskim pitanjima razdvaja od Morganjija i smeta u prav tok kritike analize: analize u
koju, meutim, donosi teinu znaenja.
Biaov pogled nije povrinski u tano onom smislu u kojem je
to bilo kliniko iskustvo. Predeo tkiva vie uopte nije ona taksonomska slika na kojoj se redaju patoloki dogaaji ponueni
opaanju; ona je segment prostora koji je i sam opaziv i u koji
se mogu uneti fenomeni bolesti. Povrnost se sada, zahvaljujui
Biau, otelovljuje na stvarnim povrinama membrana. Slojevi tkiva obrazuju opaajni korelat tog povrinskog pogleda koji je definisao kliniku. Povrina, struktura posmatraa, postala je figura
posmatranog, realistiki raskorak u kojem e medicinski pozitivizam pronai svoj koren.
11 Ibi, str. 5.

Isecite

nekoliko

leeva

151

Otuda izgled koji na poetku poprima patoloka anatomija:

izgled konano objektivnog, stvarnog i nesumnjivog utemeljenja
opisa bolesti: Nozografija utemeljena na oboljenju organa bie
nuno nepromenljiva". 12 Naime, analiza tkiva omoguuje da se
iznad Morganjijevih geografskih podela uspostave opti geografski oblici; videe se kako se kroz organski prostor iscrtavaju velike
porodice bolesti, koje imaju iste glavne simptome i isti tip razvoja:
sve upale seroznih m e m b r a n a koje se prepoznaju p o zgunjavanju, nestanku prozirnosti, beliastoj boji, zrnastim promenama,
srastanju sa susednim tkivima. I isto kao to su tradicionalne nozologije poinjale definicijom najoptijih klasa, patoloka anatomija e poeti istorijom promena zajednikih svakom sistemu"
kakvi god da su oboleli organi ili podruja. 1 3 Unutar svakog sistema zatim e biti potrebno da se rekonstruie izgled koji, u zavisnosti od tkiva, poprimaju patoloki fenomeni. Upala, koja ima
istu strukturu u svim seroznim membranama, ne napada ih sve
podjednako lako i ne razvija se istom brzinom: po opadajuem
stepenu osetljivosti imamo plunu maramicu, sranu maramicu,
vaginalnu opnu i, najzad, pauinastu modanicu. 1 4 Prisustvo tkiva
iste teksture po itavom organizmu omoguuje da se od bolesti do
bolesti proitaju slinosti, srodnosti, ukratko, itav jedan sistem
optenja koji je upisan u dubinsku konfiguraciju tela. Ta konfiguracija, koja nije lokalna, nainjena je od umetanja konkretnih optosti, od itavog jednog organizovanog sistema implikacija. Ona,
u sutini, ima istu logiku armaturu kao nozoloka misao. A izvan
klinike, od koje kree i koju eli da utemelji, Bia ne pronalazi
geografiju organa, ve poredak klasifikacija. Patoloka anatomija
bila je redna pre nego to je bila lokalizatorska.
Ona je ipak davala Analizi novu i odluujuu vrednost, pokazujui, obrnuto od kliniara, da je bolest pasivan i zbrkan objekat
na koji je treba primeniti samo u meri u kojoj je ve i sama po
sebi aktivan subjekat to je neumoljivo izvodi na organizmu. Bolest treba analizirati upravo zato to je i sama analiza; a ideoloko
12 Anatomie

pathologique,

13 Anatomie

gnrale, Pariz, 1801,1.1, predgovor, str. XCV1I.

Pariz, 1825, str. 3.

14 Anatomie

pathologique,

str. 39.

152

Raanje klinike

rasklapanje moe da bude samo ponavljanje, u lekarevoj svesti,

onoga koje besni u bolesnikovom telu. Iako ih je Van Horn jasno
razluio u drugoj polovini XVII veka, mnogi autori, kao to je Lijeto, meali su pauinastu i meku modanicu. Promena ih jasno
razdvaja; kad se upali, meka modanica pocrveni, pokazujui da
je itava od tkiva krvnih sudova; tada je tvra i suvlja; pauinasta modanica postane belja i prekrije se lepljivom sluzi; samo
ona moe da dobije vodenu bolest. 15 U organskoj sveukupnosti
plua, pleuritis napada samo plunu maramicu; peripneumonija
sunerasto tkivo; katarni kaalj sluzave membrane. 16 Dipitren je
pokazao da dejstvo podvezivanja nije isto u itavom arterijskom
kanalu: im se stegne, srednja i unutranja opna poputa i deli se;
odupire se samo stanina opna, koja je, meutim, najisturenija ka
spolja, zato to je njena struktura najgua. 17 Naelo homogenosti
tkiva, koje obezbeuje opte patoloke tipove, za korelat ima naelo stvarne podele organa pod dejstvom promena to ih izaziva
bolest.
Biaova anatomija je mnogo vie od obezbeivanja polja za
objektivnu primenu metoda analize; on od analize pravi kljuni trenutak patolokog procesa. On je ostvaruje unutar bolesti, u
potki njene istorije. Nita, u nekom smislu, nije dalje od implicitnog nominalizma klinike metode, u kojem se analiza odnosila, ako ne na rei, a ono bar na segmente opaanja to su uvek
kadri da budu preneseni u govor; sada je re o analizi uvuenoj
u niz stvarnih fenomena, koji igraju tako da razgrauju funkcionalnu kompleksnost na anatomske jednostavnosti; ona oslobaa
elemente koji nisu nita manje stvarni i konkretni zbog toga to
su izolovani apstrakcijom; ona omoguuje da se u srcu pojavi srana maramica, u mozgu pauinasta modanica, sluz u crevnom
aparatu. Anatomija je mogla da postane patoloka samo u meri u
kojoj patologija spontano anatomizuje. Bolest, autopsija u tami
tela, seciranje naivo.
15

Trait des membranes,

16 Anatomie

pathologique,

str. 231-264.
str. 12.

17 N a v e d e n o u: Lallemand, Recherches anatomo-pathologique

t., str. 88.

sur l'encephale, Pariz, 1820,

Isecite

nekoliko

leeva

153

Oduevljenje koje su Bia i njegovi uenici o d m a h osetili prema otkriu patoloke anatomije tu dobija smisao: oni nisu pronalazili Morganjija preko Pinela ili Kabanija; oni su pronalazili analizu u samom telu; oni su, u dubini stvari, obelodanjivali poredak
povrina; definisali su za bolest sistem analitikih klasa, u kojima
je element patolokog rasklapanja bio naelo uoptavanja vrsta
bolesti. Sa analitikog opaanja prelazilo se na opaanje stvarnih
analiza. A Bia je sasvim prirodno u svom otkriu prepoznao dogaaj simetrian Lavoazjeovom otkriu: Hernija ima svoja jednostavna tela, to raznovrsnim kombinacijama za koje su kadra
obrazuju sloena tela... Isto tako, anatomija ima svoja jednostavna tkiva koja... kombinujui se obrazuju organe." 18 Metoda nove
anatomije jeste, kao i metoda hernije, analiza: ali analiza odvojena
od svoje lingvistike podrke, i koja definie prostornu deljivost
stvari vie nego verbalna sintaksa dogaaja i fenomena.
Otuda paradoksalna reaktivacija klasifikatorske misli na poetku XIX veka. Daleko od toga da patoloka anatomija, iako je
nameravala da ga ukloni nekoliko godina ranije, ponitava stari
nozoloki projekat, ona m u daje novu snagu, u meri u kojoj mu,
ini se, prua solidan temelj: stvarnu analizu po opazivim povrinama.
Mnogi su bili iznenaeni to je Bia u naelu svog otkria navodio jedan Pinelov tekst - tog Pinela, koji mora da je do kraja ivota ostao gluv za sutinske lekcije patoloke anatomije. U prvom
izdanju Nozografije Bia je mogao da proita narednu reenicu,
koja je na njega delovala poput munje: Zato je vano to to pauinasta modanica, pluna maramica, potrbunica obitavaju u
razliitim podrujima tela, kad su te m e m b r a n e uglavnom sline
po strukturi? Zar ne trpe lezije analogne stanju upale?" 19 Tu je,
naime, bila jedna od prvih definicija naela analogije primenjenog na patologiju tkiva, ali Biaov dug Pinelu je jo vei, poto je
u Nozografiji nailazio na formulisane, ali ne i na ispunjene zahteve, na koje je moralo da odgovori to naelo izomorfizma: zahteve za analizom sa klasifikatorskom vrednou, koja omoguuje
18 Anatomie
19

gnrale, 1.1, str. LXXIX.

Pinel, Nosographie philosophique,

1.1, str. XXVIII.

156

Raanje klinike

ne u vremenu to joj je svojstveno. Postoje, naravno, fenomeni

raspadanja, teko razdvojivi od onih koji pripadaju klinikoj slici
gangrene ili gnojne groznice; postoje, nasuprot tome, i fenomeni
povlaenja ili brisanja: crvenilo izazvano iritacijom nestaje veoma
brzo nakon zastoja u cirkulaciji; taj prekid prirodnih kretanja (otkucaja srca, izlivanja limfe, disanja) sam odreuje posledice koje
nije lako razdvojiti od elemenata bolesti: jesu li zaguenje u mozgu i brzo omekanje koje usledi posledice patoloke navale krvi ili
prekida cirkulacije izazvanog smru? Najzad, moda treba uzeti u
obzir ono to je Hanter nazvao stimulusom smrti", i to izaziva
prestanak ivota, a da ne pripada bolesti, od koje ipak zavisi.26 U
svakom sluaju, fenomeni iscrpljenosti koji nastaju na kraju hronine bolesti (miina mlitavost, umanjena osetljivost i pokretljivost) vie proistiu iz izvesnog odnosa ivota i smrti nego iz
definisane patoloke strukture.
Dva niza pitanja postavljaju se patolokoj anatomiji koja eli
da utemelji nozologiju: jedan se tie spajanja vremenskog skupa
simptoma i prostornog sapostojanja tkiva; drugi se tie smrti i
stroge definicije njenog odnosa sa ivotom i smru. U naporu da
rei te probleme, Biaova anatomija poljuljala je sva njena izvorna
znaenja.
Da bi se otpoeo prvi niz prigovora, inilo se da nije bilo potrebe za preinaenjem same strukture klinikog pogleda: zar nije dovoljno gledati mrtve kao to se gledaju ivi? I primeniti na leeve
dijakritiko naelo medicinskog posmatranja: patoloka injenica
postoji samo kao uporedna.
Pri upotrebi tog naela Bia i njegovi naslednici ne pronalaze
samo Kabanija i Pinela, ve i Morganjija, Bonea i Valsalvu. Prvi
anatomi su dobro znali da je valjalo bitiuveban u seciranju zdravih tela" ako se eli na leu deifrovati bolest: kako drugaije razluiti crevnu bolest od onih polipastih otvrdnua" koje proizvodi
smrt, ili koje ponekad donose godinja doba kod dobrodreih? 27
Treba takoe uporediti subjekte umrle od iste bolesti, prihvata26 J. Hunter, Oeuvres compltes, Pariz, 1839,1.1, str. 262.
27 Morgagni, Recherches anatomiques (izdanje iz: Encyclopdie
7. odeljak, t. V l l . s t r . 17.

des Sciences

mdicales,

Isecite

nekoliko

leeva

157

jui staro naelo koje je bilo formulisano ve u Sepulchretumu;

promene uoene na svim telima definisali su, ako ne uzrok, a ono
bar arite bolesti i moda n j e n u prirodu; one koje se razlikuju od
autopsije do autopsije pripadaju poretku posledice, privlanosti ili
komplikacije. 2 8 1, najzad, sueljavanje onoga to se vidi o jednom
izmenjenom organu i onoga to se zna o njegovom n o r m a l n o m
funkcionisanju: treba neprestano porediti te ulne fenomene
svojstvene ivotu zdravlja svakog organa sa poremeajima koje
svaki od njih predstavlja u svojoj leziji".29
Ali svojstvo anatomsko-klinikog istraivanja jeste to to je
primenilo dijakritiko naelo na jednu mnogo kompleksniju i
problematiniju dimenziju: onu u kojoj se artikuliu prepoznatljivi oblici patoloke istorije i vidljivi elementi kojima doputa da
se pojave kada se dovri. Korvizar sanja o tome da stari traktat
iz 1760. zameni jednim tekstom, prvom i apsolutnom knjigom iz
patoloke anatomije, iji bi naslov bio: De sedibus et causis morborum per signa diagnostica investigatis et per anatomen
confirmatis.i0 A tu anatomsko-kliniku suverenost, koju Korvizar opaa u
smislu potvrde nozologije autopsijom, Laenek definie u obrnutom smeru: povratak lezije simptomima koje je izazvala: Patoloka anatomija je nauka to za cilj ima spoznaju vidljivih promena
koje stanje bolesti proizvodi na organima ljudskog tela. Seenje
leeva jeste nain da se ostvari ta spoznaja, ali da bi postala neposredno korisna... treba joj pridruiti posmatranje simptoma ili
promenu funkcije to se poklapaju sa svakom vrstom promena na
organima". 31 Potrebno je, dakle, da medicinski pogled pree put
koji m u do tada nije bio otvoren: vertikalan put koji ide od simptomske povrine do povrine tkiva, put u dubinu koji se sputa
od oitog prema skrivenom, put koji treba prelaziti u oba smera
i neprestano ako se eli, s kraja na kraj, definisati mrea sutinskih nunosti. Medicinski pogled koji se, kako smo videli, sputao
28 Th. Bonet, Sepulchretum,

Predgovor; na to naelo podsea Morgagni, ibid, str. 18.

29 Corvisart, Essai sur les maladies et les lsions organiques, du coeur et des gros
Pariz, tree izdanje, 1818, U v o d n i govor, str. XII.
30

vaisseaux,

Corvisart, loc. cit, str. V.

31 Lannec, lanak Anatomie pathologique", u: Dictionnaire

II, str. 47.

des Sciences mdicales,

t.

158

Raanje klinike

na dvodimenzionalne predele tkiva i simptoma, morae, da bi ih

podesio, da se i sam premeta du tree dimenzije. Tako e biti
definisana anatomsko-klinika zapremina.
Pogled uranja u prostor preko kojeg e, kako je sam sebi dao
u zadatak, prei. Kliniko itanje u svom prvobitnom obliku podrazumevalo je spoljni subjekat koji deifruje i koji je, poev od,
i izvan onoga to je sricao, dovodio u red i definisao srodnosti.
U anatomsko-klinikom iskustvu, medicinsko oko mora da vidi
kako se bol prua i stepenasto rasporeuje pred njim u meri u
kojoj sam prodire u telo, napreduje meu svojim zapreminama,
zaokruuje ih ili im podie mase, silazi u dubine. Bolest vie nije
snop obeleja rasutih tu i tamo na povrini tela i meusobno povezanih statistiki uoljivim istovremenostima i nizanjima; ona
je skup oblika i deformacija, figura, sluajnosti, premetenih, unitenih i preinaenih elemenata koji se niu jedni na druge po geografiji to se moe pratiti korak po korak. To vie nije patoloka
vrsta koja se umee u telo, tamo gde je to mogue; to je samo telo
koje postaje bolesno.
Na prvi pogled, moglo bi se pomisliti da je tu re samo o smanjenju distance izmeu subjekta koji spoznaje i objekta spoznaje.
Zar lekar iz XVII i XVIII veka nije ostajao na distanci" od svog
bolesnika? Zar ga nije gledao izdaleka, posmatrajui samo povrinske i odmah uoljive oznake, vrebajui fenomene, bez kontakta, i opipavanja, i oslukivanja, odgonetajui unutranjost samo
po spoljnim naznakama? Zar se promena u medicinskom znanju
krajem XVIII veka ne sadri uglavnom od toga to se lekar pribliio bolesniku, to je ispruio prste i naslonio uho, to je, menjajui
na taj nain nivo, poeo da opaa ono to se nalazilo neposredno iza vidljive povrine i da je tako malo-pomalo bio naveden da
pree na drugu stranu" i da uoava bolest u tajnovitim dubinama tela?
Tu je re o minimalnom tumaenju promene. Ali njegova teorijska diskretnost ne sme da zavara. Ona sa sobom nosi izvestan
broj delova ili referenci koje ostaju prilino nedovoljno razraene:
napredak posmatranja, briga da se razvija i proiri iskustvo, sve
vea vernost onome to mogu da otkriju podaci to su ih saku-

Isecite

nekoliko

leeva

159

pila ula, odustajanje od teorija i sistema u korist naunijeg empirizma. A iza svega toga, pretpostavlja se da subjekat i objekat
spoznaje ostaju ono to jesu: njihova sve vea bliskost i njihovo
najbolje podeavanje samo su omoguili da objekat razotkrije sa
vie jasnoe ili pojedinosti tajne koje su njegove i koje subjekat isti od zabluda koje su prepreka istini. Izgraeni jednom za svagda
i konano smeteni suelice, oni mogu, tokom bilo kakvog istorijskog preobraaja, samo da se zblie, da umanje razdaljinu m e u
sobom, ukinu prepreke koje ih razdvajaju i da pronau oblik uzajamnog prilagoavanja.
Ali tu je, bez sumnje, odbaena u istoriju jedna stara teorija
spoznaje, kojoj ve odavno znamo posledice i nedela. Nedovoljno
precizna istorijska analiza otkriva izvan tih prilagoavanja posve
drugaije naelo preobraavanja: ono se solidarno odnosi na tip
objekata koje valja spoznati, na reetku koja omoguuje da se on
pojavi, izoluje ga i odseca elemente zgodne za mogue znanje, na
poloaj koji subjekat mora da zauzima da bi ih uoio, na instrumente koji m u omoguuju da ih dohvati, na modalitete beleenja
i pamenja koje mora da pokrene, na oblike predoenja koje mora
da primenjuje i koji ga oznaavaju kao subjekat legitimne spoznaje. O n o to je preinaeno tako to je ustupilo mesto anatomsko-klinikoj medicini, nije, dakle, jednostavna povrina kontakta
izmeu subjekta koji spoznaje i spoznavanog objekta; to je optiji
razmetaj znanja koji odreuje uzajamne poloaje i m e u s o b n u
igru onoga koji mora da spozna i onoga to se mora spoznati.
Pristupanje medicinskog pogleda unutranjosti bolesnog tela
nije nastavak pokreta zbliavanja koji bi se manje ili vie redovno razvijao od dana u kojem se jedva ueni pogled prvog lekara
usmerio izdaleka ka telu prvog pacijenta; to je ishod pretapanja
na nivou samog znanja, a ne na nivou nagomilanih, preienih,
produbljenih, podeenih spoznaja.
Da je tu re o dogaaju koji dosee razmetaj znanja, dokaz se
nalazi u injenici da se spoznaje u poretku anatomsko-klinike
medicine ne obrazuju na isti nain i po istim pravilima kao u prostoj i jednostavnoj klinici. Nije re o istoj igri, neto usavrenijoj,
ve o drugaijoj igri. Evo nekih od tih novih pravila.

160

Raanje klinike

Anatomsko-klinika medicina zamenjuje medotu simptomskih

istovetnosti analizom koja bi se mogla nazvati kockastom ili slojevitom. U oita ponavljanja esto su umeani oblici bolesti, iju raznovrsnost moe da pokae samo anatomija. Oseaj guenja, iznenadno lupanje srca, naroito nakon napora, kratak i isprekidan
dah, naglo buenje, izraeno bledilo, oseaj pritiska ili stezanja u
predelu grudi, teine i utrnulosti u levoj ruci ukazuju na veoma
upadljiv nain na bolesti srca, u kojima samo anatomija moe da
razlui perikarditis (koji pogaa membranozne omotae), aneurizmu (oboljenje miine materije), suavanja i otvrdnjavanja (u
kojima je srce pogoeno u ilastim ili vlaknastim delovima). 32
Preklapanje ili barem redovno smenjivanje katara i tuberkuloze
ne dokazuje, uprkos nozografima, njihovu istovetnost, poto autopsija u jednom sluaju pokazuje povredu sluzave membrane, a u
drugom promenu na sunerastom tkivu koja moe da ide do nastajanja ira.33 Ali obrnuto, treba objediniti, kao da pripadaju istoj
lokalnoj eliji, tuberkulozu i hemoptizu, izmeu kojih simptomatologija poput Sovaove nije nalazila vezu po uestalosti dovoljnu
da ih objedini. Sluajnost koja definie patoloku istovetnost imae vrednost samo za lokalno ograeno opaanje.
To znai rei da e medicinsko iskustvo zameniti beleenje uestalosti uoavanjem nepokretne take. Simptomski tok tuberkuloze
plua daje: kaalj, tekoe pri disanju, iscrpljenost, tuberkuloznu
groznicu, i ponekad iskaljavanje gnoja, ali nijedno od tih vidljivih preinaenja nije neophodno (ima obolelih od tuberkuloze
koji ne kalju), a njihov redosled ulaska na scenu nije strogo ureen (groznica moe da se pojavi rano ili na samom kraju razvoja
bolesti). Jedina postojana pojava, potreban i dovoljan uslov da je
re o tuberkulozi: lezija na plunom sunerastom tkivu, koja se na
autopsiji pokazuje posuta sa manje ili vie gnojnih arita. U nekim sluajevima, ona su tako brojna da pluno krilo izgleda samo
kao alveolarno tkivo koje je njima ispunjeno. Ta arita su proeta
velikim brojem spona; u susednim delovima nalazi se manje ili

32

Corvisart, loc. cit.

33

G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire,

Pariz, 1810.

Isecite

nekoliko

leeva

161

vee otvrdnue". 34 Simptomi klize i nestaju pod tom nepokretnom

takom; naznaka verovatnoe kojom ih je klinika obeleavala brie se u korist samo jedne n e o p h o d n e implikacije, koja ne spada u
poredak vremenske uestalosti, ve lokalne postojanosti: Treba
gledati kao tuberkulozne one pojedince koji nemaju ni groznicu, a
nisu ni mravi, niti iskaljavaju gnoj; dovoljno je da se na pluima
nalazi lezija koja tei tome da ih dezorganizuje i da ih zagnoji;
tuberkuloza je sama ta lezija".35
Povezan sa tom n e p o k r e t n o m takom, kronoloki niz simptoma
se podreuje, u obliku sekundarnih fenomena, grananju lezijskog
prostora i nunosti koja m u je svojstvena. Prouavajui neobino
i neobjanjivo" kretanje nekih groznica, Peti sistematski sueljava slike posmatranja nainjene u toku bolesti i ishod autopsija:
smanjivanje crevnih, eludanih, grozniavih, lezdanih, pa ak
i modanih znakova, mora se u svojoj sveukupnosti prvobitno
povezati sa savreno slinim p r o m e n a m a na crevnom kanalu".
Uvek je re o podruju ileocekalnog zaliska; ono je prekriveno
mrljama boje vina, naduveno prema unutra, a lezde maraminog
segmenta koje m u odgovaraju natekle su, tamnocrvene su i plaviaste, pune krvi i zaguene. Ako je bolest dugo trajala, dolo je i
do gnojenja i unitenja crevnog tkiva. Moe se, dakle, prihvatiti da
je tu re o kodljivom dejstvu na digestivni kanal, ije su funkcije
prve izmenjene; taj je agens apsorbovanjem prenet u lezde trbune maramice, u limfni sistem" (otuda vegetativni poremeaj),
a odatle ,,u itav sistem", a naroito u njegove modane i nervne
elemente, to objanjava pospanost, slabljenje funkcija ula, bunilo i faze komatoznog stanja. 36 Nizanje oblika i simptoma onda se
pojavljuje prosto kao hronoloka slika jedne kompleksnije mree:
prostorno-vremensko bujanje poev od izvornog napada i kroz
itav organski ivot.
Analiza anatomsko-klinikog opaanja, dakle, obelodanjuje tri
reference (lokalizacija, arite i izvornost), koje sutinski preina34 X. Bichat, Anatomie

pathologique,

str. 174.

35 G.-L. Bayle, loc. cit, str. 8 - 9 .

36 M.-A. Petit, Trait de la fivre entero-msentrique,
istr. 132-141.

Pariz, 1813, naroito str. XIX, XXX,

Raanje klinike

162

uju vremensko itanje klinike. Organska reetka koja omoguuje

da se odrede nepokretne ali odrvenele take ne ukida gustinu patoloke istorije u korist iste anatomske povrine; ona je uvodi u
specifikovanu zapreminu tela, omoguujui da se prvi put u medicinskoj misli preklope vreme bolesti i uoljivo kretanje organskih
masa. Tada, ali samo tada, patoloka anatomija ponovo pronalazi
Morganjijeve teme, i izvan njih, Boneove: samostalan organski
prostor, sa svojim dimenzijama, svojim stazama, sa sopstvenim
nainima artikulisanja udvostruava prirodni ili znaenjski prostor nozologije i zahteva da mu on u sutini bude vraen. Roeno
iz klinike brige da se definiu strukture patoloke srodnosti (cf.
Traktat o membranama), novo medicinsko opaanje konano daje
sebi zadatak da uoi figure lokalizacije (cf. istraivanja Korvizara
i G.-L. Bela). Pojam gnezda konano je zamenio pojam klase: ta
je posmatranje", pitao je ve Bia,ako se ne zna sedite bolesti?" 37
A Bujo je morao da odgovori: Ako postoji aksiom u medicini, to
je onda ta reenica da ne postoji bolest bez sedita. Ako bi se prihvatilo suprotno miljenje, trebalo bi onda prihvatiti i da postoje
funkcije bez organa, to je opipljiva apsurdnost. Odreenje sedita
bolesti ili njihova lokalizacija jeste jedno od najlepih osvajanja
moderne medicine." 38 Analiza tkiva, iji je prvobitni smisao bio
generiki, veoma brzo je dobila vrednost pravila lokalizacije.
Morganji ipak nije bio ponovo pronaen bez jednog velikog
preinaenja. On je spojio pojam patolokog sedita sa pojmom
uzroka: De sedibus et causis...; u novoj patolokoj anatomiji odreenje sedita ne ide uz odreenje uzronosti; pronai u adinamikim groznicama ileocekalne lezije nije znailo iskazati njihov
odreujui uzrok; Peti e misliti na tetni agens", Bruse (Broussais) na iritaciju. Nije vano: lokalizovati znai samo utvrditi
prostornu i vremensku polaznu taku. Za Morganjija, sedite je
bilo taka umetanja lanca uzronosti u organizam; ono se poistoveivalo sa poslednjom karikom. Za Biaa i njegove naslednike,
pojam sedita je osloboen uzrone problematike (a u tome su
naslednici kliniara); okrenut je ka budunosti bolesti pre nego
37 X. Bichal, Anatomie
38

gnrale, 1.1, str. XCIX.

Bouillaud, Philosophie

mdicale, str. 259.

Isecite

nekoliko

leeva

163

prema njenoj prolosti; sedite, to je taka iz koje zrai patoloka

organizacija. Ne poslednji uzrok, ve prvobitno arite. U tom smislu utvrivanje segmenta nepokretnog prostora na leu moe da
rei probleme nastale vremenskim razvojem bolesti.
U medicinskoj misli XVIII veka smrt je bila i apsolutna injenica i najrelativniji fenomen. Ona je bila kraj ivota, ali i kraj bolesti, ako je u njenoj prirodi bilo da bude kobna; poev od nje,
dosegnuta je granica, istina je dovrena, a samim tim i savladana:
u smrti, bolest koja je dola do kraja trke uutala bi i postajala
stvar pamenja. Ali ako bi se desilo da bolest ostavi traga na leu,
onda nikakva oiglednost nije mogla apsolutno da razlui koji su
tragovi njeni, a koji smrti; njihovi znaci su se ukrtali u nerazmrsivom neredu, tako da je smrt bila ona injenica poev od koje vie
nema ni ivota ni bolesti, a njena su rastrojstva bila iste prirode
kao svi fenomeni bolesti. Kliniko iskustvo u prvobitnom obliku
nije dovodilo u pitanje taj dvosmisleni pojam smrti.
Patoloka anatomija mora p o j m u tehnika lea dati stroi, to
e rei instrumentalniji status. To pojmovno ovladavanje smru
moglo je najpre da se ostvari, na jednom veoma elementarnom
nivou, organizovanjem klinika. Mogunost da se o d m a h seku tela,
skraujui to je vie mogue period izmeu preminua i autopsije, omoguila je da se preklope, ili gotovo preklope poslednji
trenutak patolokog vremena i prvi trenutak vremena u svojstvu
lea. Posledice organskog raspadanja su uklonjene, barem u najoitijem i najneugodnijem obliku, tako da trenutak smrti moe da
odigra ulogu repera bez gustine koju pronalazi nozografsko vreme, kao to skalpel pronalazi organski prostor. Smrt vie nije nita
do vertikalna i apsolutna tanka linija koja razdvaja, ali omoguuje
da se jedan na drugog upute niz simptoma i niz lezija.
S druge strane, Bia se, preuzimajui raznovrsne Hanterove naznake, trudi da razlui dva poretka fenomena koje je Morganjijeva
anatomija meala: oitovanja istovremena sa boleu i oitovanja
koja prethode smrti. Naime, nije nuno da neka promena upuuje na bolest i patoloku strukturu; ona moe upuivati na razliit proces, delom samostalan a delom zavisan, koji najavljuje
put smrti. Tako miina mlitavost pripada semiologij.i nekih pa-

164

Raanje klinike

raliza modanog porekla, ili nekom vitalnom oboljenju kao to je

astenina groznica; ali ona se moe sresti i u bilo kojoj hroninoj
bolesti, ili ak u nekoj akutnoj epizodi pod uslovom da i jedna i
druga dugo traju; vidimo je kod upala pauinaste modanice, ili
u poslednjim fazama tuberkuloze. Taj fenomen, koga ne bi bilo
bez bolesti, ipak nije sama bolest: udvostruuje svoje trajanje razvojem koji ne ukazuje na neku figuru iz sfere patolokog, ve na
blienje smrti; procesom bolesti oznaava pridruen ali razliit
proces umrtvljenja".
Tim fenomenima bez sumnje ne manjkaju analogije sadraja
sa kobnim ili povoljnim znacima", koje je tako esto analizirao
Hipokrat. Po funkciji, meutim, a i po semantikoj vrednosti, ima
ih veoma razliitih: znak upuuje na krajnji ishod, idui ispred
vremena; ukazivao je bilo na sutinsku ozbiljnost bolesti, bilo na
njenu sluajnu ozbiljnost (kad je nastala kao posledica komplikacije ili greke u terapiji). Fenomeni delimine ili nastupajue smrti ne nagaaju nikakvu budunost: oni pokazuju proces u toku
odigravanja; nakon apopleksije, veina ivotnih funkcija prirodno
je obustavljena i, shodno tome, smrt je za njih ve poela, dok
organske funkcije nastavljaju da ive svojim ivotom. 39 Osim toga,
stupnjevi te smrti u pokretu ne prate samo, niti u velikoj meri,
nozoloke oblike, ve pre linije olakavanja svojstvene organizmu;
ti procesi tek na sporedan nain ukazuju na smrt od bolesti - oni
govore o propusnosti ivota prema smrti: kada se patoloko stanje
produi prva tkiva pogoena umrtvljenjem uvek su ona u kojima
je ishrana najaktivnija (sluzava), zatim je red na sunerasto tkivo
organa i, u poslednjoj fazi, tetive i aponeuroze. 40
Smrt je, dakle, mnogostruka i rasuta u vremenu: ona nije apsolutna i povlaena taka poev od koje se vremena zaustavljaju
da bi se obrnula, ona je, kao i sama bolest, vrvee prisustvo koje
analizom moe da se podeli u vremenu i prostoru; malo-pomalo,
tu i tamo, svaki od vorova se raskida, sve dok ne prestane organski ivot, barem u svojim glavnim oblicima, poto e dugo
nakon smrti individue siune i delimine smrti rastakati talase
39 X. Bichat, Recherches physiologiques
40

X. Bichat, Anatomie

pathologique,

sur la vie et la mort, izd. Magendie, str. 251.

str. 7.

Isecite

nekoliko

leeva

165

ivota koji se ne predaju. 4 1 U prirodnoj smrti, prve se gase ivotne

funkcije: najpre dolazi d o gaenja ula, pa do uspavljivanja mozga,
slabljenja pokretljivosti, krutosti miia, umanjenja njihove sposobnosti da se gre, gotovo p o t p u n o g paralisanja creva, i konan o zaustavljanja srca. 42 Ovoj hronolokoj slici uzastopnih smrti
treba dodati i prostornu sliku interakcija koje pokreu, od take
do take u organizmu, lanac smrti; imaju tri glavna prenosnika:
srce, plua i mozak. Moe se ustanoviti da smrt srca ne povlai za
sobom smrt mozga n e r v n i m putem, ve arterijskom mreom (zaustavljanje pokreta koji odrava mozak u ivotu) ili vaskularnom
mreom (zaustavljanje pokreta, ili, naprotiv, dotok crne krvi koja
ometa mozak, gui ga i spreava da radi). Moe se pokazati i kako
smrt plua za sobom povlai smrt srca: bilo zato to je krv u pluima naila na neku mehaniku prepreku cirkulaciji; bilo zato to,
budui da su plua prestala da rade, hemijske reakcije vie nemaju
ime da se hrane i prekidaju se kontrakcije srca. 43
Procesi smrti koji se ne poistoveuju ni sa procesima ivota
ni sa procesima bolesti ipak p o svojoj prirodi osvetljavaju organske fenomene i njihove poremeaje. Spora i prirodna smrt starca predstavlja, u obrnutom smeru, razvoj ivota kod deteta, kod
embriona, moda ak i kod biljke: Stanje ivota koje e prirodna
smrt ponititi pribliava se stanju u kojem se nalazio u majinom
stomaku, pa ak i stanju biljke koja ivi samo unutra, i za koju
je itava priroda u tiini".44 Uzastopni omotai ivota prirodno se odvajaju, najavljujui svoju samostalnost i svoju istinitost
u samom onome to ih negira. Sistem funkcionalnih zavisnosti
i normalnih ili patolokih interakcija rasvetljava se i detaljnom
analizom tih smrti: moe se prepoznati da, iako postoji neposredno dejstvo plua na srce, ono samo posredno trpi uticaj mozga:
apopleksija, epilepsija, narkotinost, potresi mozga ne izazivaju
nikakvo neposredno i odgovarajue preinaenje na srcu; doi
e samo do sekundarnih posledica posredstvom miine parali41

X. Bichat, Recherches physiologiques,

42

lbid, str. 234,238.

43 lbid, str. 238.

44

lbid, str. 238.

str. 247.

166

Raanje klinike

ze, prekida disanja ili poremeaja cirkulacije. 45 Tako uvrena u

sopstvenim mehanizmima, smrt sa svojom organskom mreom
vie ne moe da se pomea sa boleu ili njenim tragovima; moe,
naprotiv, da slui kao taka gledita na patoloko i da omogui da
mu se utvrde oblici ili etape. Izuavajui uzroke tuberkuloze, G.-L.
Bel vie ne razmatra smrt kao paravan (funkcionalni i vremenski)
koji bi je razdvajao od bolesti, ve kao spontanu oglednu situaciju
koja otvara pristup samoj istini bolesti i njenim razliitim hronolokim fazama. Smrt, naime, moe da nastane tokom itavog
patolokog kalendara, bilo pod dejstvom same bolesti, bilo zbog
nekog pridodatog oboljenja, bilo zbog neke nezgode. Kad se spoznaju nepromenljivi fenomeni i promenljiva oitovanja smrti kad
se ovlada njima, moe se, zahvaljujui tom otvaranju vremenu, rekonstruisati razvoj itavog jednog niza bolesti. Kod tuberkuloze
su to najpre vrste, homogene, beliaste tuberkule; zatim neto
meke tvorevine, koje u sreditu imaju jezgro od gnojne materije
koja im menja boju; najzad dolazi stanje gnojenja, koje izaziva
gnojne ireve i unitavanje plunog sunerastog tkiva.46 Sistematizujui istu metodu, Laenek je pokazao, nasuprot samom Belu, da
melanoza ne predstavlja poseban patoloki tip, ve moguu fazu u
razvoju. Vreme smrti moe da klizi tokom itavog razvoja bolesti;
a poto je ta smrt izgubila svoju neprozirnu narav, ona postaje,
paradoksalno i kao posledica prekida u vremenu, instrument koji
omoguuje da se trajanje bolesti integrie u nepokretni prostor
prekrojenog tela.
ivot, bolest i smrt sada sainjavaju tehniko i pojmovno trojstvo. Prekinut je stari kontinuitet hiljadugodinjih muenja koja
su u ivot smetale pretnju od smrti, a u bolest blisko prisustvo
smrti: na njegovom se mestu artikulie trouglasta figura, iji je
najvii vrh definisan smru. Sa visine smrti mogu se videti i analizirati organske zavisnosti i patoloki nizovi. Umesto da bude ono
to je dugo bila, ona tama u kojoj se ivot brie, u kojoj se i sama
bolest muti, ona je sada obdarena onom velikom moi prosvetljenja, dominira i obelodanjuje u isti mah prostor organizma i vreme
45 Ibid, str. 480, 500.
46

G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire,

str. 2 1 - 2 4 .

Isecite

nekoliko

167

leeva

bolesti... Povlastica njene nevremenosti, koja je, bez sumnje, jednako stara kao i svest o njenoj neizbenosti, prvi put je izvrnuta
u tehniki instrument koji omoguuje da se shvati istina ivota
i priroda njegovog bola. Smrt je veliki analitiar, koji pokazuje
povezanosti razmotavajui ih i omoguuje da se rasvetle uda geneze u neumoljivosti raspadanja: i treba ostaviti re raspadanje da
posre pod teinom svog znaenja. Analiza, filozofija elemenata i
njihovih zakona, pronalazi u smrti ono to je uzalud traila u matematici, herniji, s a m o m jeziku: neophodan model, koji propisuje
priroda; na taj e se veliki primer medicinski pogledi sada osloniti. To vie nije pogled ivog oka, ve pogled oka koje je videlo
smrt. Velikog belog oka koje raskida sa ivotom.
Imalo bi se m n o g o ta rei o Biaovom vitalizmu". Istina je da
je, pokuavajui da zaokrui osobenu narav ivota kao fenomena,
Bia m e u njegove specifinosti ubrajao i rizik od bolesti: prosto
fiziko telo ne moe se odvojiti od svog prirodnog tipa. 47 Ali to
spreava analizu bolesti da se odvija samo sa stanovita smrti - te
smrti kojoj se ivot opire po definiciji. Bia je relativizovao pojam
smrti, omoguujui m u da se izgubi iz onog apsolutnog u kojem
se javljao kao neodvojiv, odluujui i nepovratan dogaaj: rasplinuo ga je i razdelio po ivotu, u obliku detaljnih smrti, deliminih
smrti, progresivnih i koje se tako lako dovre s onu stranu same
smrti. Ali iz tog razloga je od njega obrazovao sutinsku strukturu medicinske misli i opaanja; ono emu se ivot suprotstavlja
i emu se izlae; ono emu je iva opozicija, dakle ivot; ono u
odnosu na ta je analitiki izloen, dakle istinito. Maandi (Magendie), kao biolozi kada su kritikovali definiciju ivota kojom se
otvaraju Fizioloka istraivanja (Recherches physiologiques): Pogrena ideja, poto umreti u svim jezicima znai prestati iveti
i to se stoga ta tobonja definicija svodi na ovaj zaarani krug:
ivot je skup funkcija koje se opiru odsustvu ivota." 48 Ali Bia
je krenuo od prvog anatomsko-patolokog iskustva, onog koje je
sam sainio: iskustva po kojem je smrt jedina mogunost da se
47

Cf. G. C a n g u i l h e m , La connaissance

de la vie, Pariz, 1952, str. 195.

48 F.-R. Ruisson, De la division la plus naturelle des phnomnes physiologiques,

Pariz,
1802, str. 57. Cf. i Magendie.br. 1 na str. 2 njegovog izdanja Recherches
psyisiologiques.

168

Raanje klinike

ivotu d pozitivna istinitost. Nesvodivost ivog na mehaniko ili

hemijsko tek je sekundarno u odnosu na tu temeljnu vezu ivota i
smrti. Vitalizam se pojavljuje na osnovu tog mortalizma".
Preeni put je ogroman od trenutka, ipak bliskog, u kojem je
Kabani znanju o ivotu pripisivao isto poreklo i isti temelj kao
ivotu samom: Priroda je htela da je izvor naih spoznaja bio isti
kao izvor ivota. Treba primati utiske da bi se ivelo; treba primati utiske da bi se spoznavalo; i poto je nunost da se izuava
uvek neposredan povod njihovog delovanja na nas, sledi da su
nai naini obrazovanja uvek u skladu sa naim potrebama". 49 Za
Kabanija, kao i za XVIII vek i itavu jednu tradiciju koja je bila
poznata ve u renesansi, spoznaja ivota se s punim pravom oslanjala na sutinu ivog, poto je i ona bila samo jedno od njegovih
oitovanja. Zbog toga se bolest uvek pokuavala promiljati samo
poev od ivog, ili od njegovih modela (humoralnih, hemijskih);
i vitalizam i antivitalizam raali su se iz te temeljne prednosti ivota u iskustvu bolesti. Sa Biaom, spoznaja ivota pronalazi svoj
koren u unitenju ivota i u njegovoj krajnjoj suprotnosti; bolest
i ivot govore smrti svoju istinu: specifinu istinu, neumanjivu,
zatienu od svih izjednaavanja sa neorganskim krugom smrti
koji ih oznaava kao ono to jesu. Kabani, koji je ivot uronio tako
duboko u korene, bio je posve prirodno vie mehaniar nego Bia,
koji ga je promiljao samo u njegovom odnosu sa smru. Sa dna
renesanse do kraja XVIII veka, znanje o ivotu je bilo u krugu
ivota to se zatvara u sebe i zaljubljeno se posmatra; poev od Biaa ono se odmie od ivota, i odvojeno je od njega neprelaznom
granicom smrti, u ijem ogledalu je gleda.
Bez sumnje je za medicinski pogled bio teak i paradoksalan
zadatak da sprovede takav jedan obrt. Jedna vajkadanja naklonost, stara koliko i strah ljudi, okretala je pogled lekara prema
uklanjanju bolesti, prema izleenju, prema ivotu: tu je mogla da
bude re samo o njenom obnavljanju. Smrt je ostajala, iza lea
lekaru, velika mrana pretnja u kojoj se ukidalo njegovo znanje
i njegova umenost; ona je bila rizik ne samo ivota i smrti, ve i
znanja koje ih je ispitivalo. Sa Biaom, medicinski pogled se vrti
49

Cabanis, Du degr de certitude de la mdiane,

tree izdanje, Pariz, 1819, str. 76-77.

Isecite nekoliko

leeva

169

oko samog sebe i trai od smrti raun o ivotu i bolesti, u konanoj nepokretnosti njihovog vremena i njihovih pokreta. Zar
nije trebalo da medicina zaobie svoju najstariju brigu kako bi u
onome to je svedoilo o n j e n o m neuspehu proitala ono to je
moralo da utemelji njenu istinitost?
Ali Bia je uradio m n o g o vie od oslobaanja medicine straha
od smrti. On je tu smrt integrisao u tehniki i pojmovni skup, u
kojem ona dobija svoja specifina obeleja i svoju temeljnu vrednost iskustva, tako da veliki rez u istoriji zapadne medicine potie upravo iz trenutka u kojem je kliniko iskustvo postalo anatomsko-kliniki pogled. Pinelova Klinika medicina
(Mdecine
clinique) potie iz 1802; Revolucija u medicini (Rvolution de la
Mdecine) pojavila se 1804; ini se da pravila analize trijumfuju
nad istim deifrovanjem simptomskih skupova. Ali godinu dana
ranije Bia ih je ve bio poslao u istoriju: Dvadeset godina ste
od jutra do veeri pored kreveta bolesnika hvatali beleke o oboljenjima srca, plua, stomanih organa, tako da e za vas sve biti
zbrka simptoma koji e vam, budui da ne pristaju ni uz ta, ponuditi sied nesuvislih fenomena. Isecite nekoliko leeva: o d m a h
ete videti kako nestaje tama koju je samo posmatranje moglo da
rastera." 50 iva no se povlai pred svetlou smrti.

50 X. Bichat, Anatomie

gnrale, predgovor, str. XCIX.

DEVETO

POGLAVLJE

Nevidljivo vidljivo
Viena iz smrti, bolest ima zemlju, uoljivu otadbinu, podzemno mada pouzdano mesto, u kojem se zameu njene srodnosti
i njene posledice; lokalne vrednosti defniu njene oblike. Poev
od lea, smrt se opaa kao paradoksalno iva. Kao da ivi ivotom
koji vie nije ivot starih privlanosti ni kombinatornih zakona
komplikacija, ve koji ima sopstvene figure i zakone.

1. Naelo optenja

tkiva

Rederer (Roederer) i Vagler (Wagler) ve su bili definisali morbus mucosus kao zapaljenje kadro da dosegne unutranju i spoljanju stranu digestivnog kanala itavom njegovom duinom; 1
opaanje koje generalizuje Bia: patoloki fenomen ide u organizmu povlaenim putem koji propisuje istovetnost tkiva. Svaki tip
membrane ima patoloke modalitete koji su mu svojstveni: Poto su bolesti samo promene vitalnih svojstava, i kako se svako
telo razlikuje od drugih po odnosu tih svojstava, oigledno je da
se ono mora od njih razlikovati i po svojim bolestima." 2 Pauinasta modanica moe da oboli od raznih oblika vodene bolesti
kao i pluna maramica ili potrbunica, poto je i ovde i tamo re
0 seroznim membranama. Mrea privlanosti, koja je bila utvr1

Roederer i Wagler, Tractatus de morbo mucoso, Getingen, 1783.

2 X. Bichat, Anatomie

gnrale, predgovor, 1.1, str. LXXXV.

Raanje klinike

172

ena samo na slinostima bez sistema empirijskih uoavanja, ili

verovatna naznaka mree nerava sada poiva na strogoj analogiji
strukture: kada su ovojnice mozga upaljene, osetljivost oka i uha
je uveana; u operaciji hidrokele ubrizgavanjem, iritacija vaginalne opne izaziva bolove u slabinskom podruju; zapaljenje crevne
maramice moe usled privlanosti tonusa" da izazove oboljenje
mozga. 3 Patoloko sada ide svojim obaveznim putevima.

2. Naelo nepromoivosti

tkiva

Ono je korelativ prethodnog. Proteui se u slojevima, proces

bolesti se kree horizontalno kroz jedno tkivo, bez vertikalnog
prodiranja u druga. Simpatiko povraanje se tie vlaknastog
tkiva, a ne sluzave membrane eluca; bolesti pokosnice su strane kostima, a kad se javi katar u bronhijama pluna maramica
ostaje nedirnuta. Funkcionalno jedinstvo organa nije dovoljno
da iznudi prebacivanje neke patoloke injenice iz tkiva u tkivo.
Kod hidrocele, testis ostaje netaknut usred zapaljenja opne koja
ga obmotava; 4 dok su oboljenja modine retka, oboljenja pauinaste modanice su esta, i veoma su razliitog tipa od onih koja, s
druge strane, napadaju meku modanicu. Svaki tkivni pojas zadrava i uva svoja pojedinana patoloka obeleja. irenje bolesti je
pitanje izomorfnih povrina, a ne susedstva ili naleganja.

3. Naelo prodiranja

poput

svrdla

Ne dovodei ih u pitanje, ovo naelo ograniava dva prethodna.

Ono nadometava pravilo homologije pravilima oblasnih uticaja,
a pravilo nepromoivosti prihvatanjem odlike prodiranja po slojevima. Moe se dogoditi da oboljenje traje dovoljno da prome
donja ili susedna tkiva: to se deava kod hroninih bolesti kao
to je kancer, u kojem sva tkiva jednog organa budu postepeno
3 X. Bichat, Trait des membranes,
4 Ibid, str. 101.

izdanje Magendie, str. 1 2 2 - 1 2 3 .

Nevidljivo

vidljivo

173

zahvaena i zavravaju pomeana u jednolinu masu". 5 Odvijaju se i tee odredivi prelazi: ne proimanjem ni kontaktom, ve
dvostrukim pokretom koji ide od tkiva do tkiva, i od strukture do
funkcionisanja; p r o m e n a na jednoj membrani moe, ne zahvativi
susednu, da na manje ili vie potpun nain sprei vrenje njenih
funkcija: luenje sluzi u elucu moe da bude poremeeno zapaljenjem vlaknastih tkiva, a intelektualne funkcije mogu da budu
onemoguene lezijama na pauinastoj modanici. 6 Oblici meutkivnog prodiranja m o g u da budu jo kompleksniji: dosegnuvi
membranozne omotae srca, perikarditis izaziva poremeaj funkcionisanja koji za sobom povlai hipertrofiju organa, i shodno
tome preinaenje njegove miine materije. 7 Pleuritis izvorno dotie samo plunu maramicu, ali ona, pod uticajem bolesti, izluuje jednu albuminsku tenost koja, u sluaju da oboljenje postane
hronino, prekriva itavo pluno krilo; ono onda atrofira, aktivnost m u se u m a n j u j e sve do gotovo potpunog prestanka funkcionisanja, i tada su m u povrina i zapremina toliko umanjene da se
moe poverovati u unitenje najveeg del njegovih tkiva. 8

4. Naelo specifinosti

naina

napada

na

tkivo

Promene kojima su putanja i dejstvo odreeni prethodnim

naelima proistiu iz tipologije koja ne zavisi samo od take
koju napadaju, ve i od prirode koja im je svojstvena. Bia nije
otiao daleko u opisu njihovih raznovrsnih naina, poto je razluio samo zapaljenja i izrasline. Laenek se, kao to smo videli, 9
oprobao u optoj tipologiji promena (u teksturi, obliku, ishrani,
poloaju, i najzad onih koje su nastale usled prisustva stranih
tela). Ali sam pojam promene u teksturi nije dovoljan da opie
raznovrsne naine na koje unutranja graa tkiva moe biti za5 X. Bichat, Anatomie

gnrale, 1.1, predgovor, str. XCI.

6 Ibid, str. XCII.

7

Corvisart, Essai sur les maladies et les lsions organiques du coeur et des gros

H G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire,

9 Cf. supra, str. 154.

str. 13-14.

vaisseaux.

Raanje klinike

174

hvaena. Dipitren predlae da se razlue preobraaji jednog tkiva

u drugo i proizvodnje novih tkiva. U jednom sluaju organizam
proizvodi tkivo koje inae postoji, ali koje se obino moe nai
samo na nekom drugom mestu: tako i protivprirodna okotavanja; proizvode se razne vrste tkiva: elijsko, zatim masno, vezivno,
hrskaviavo, kotano, serozno, sinovijalno, sluzavo; tu je re o odstupanjima, a ne o promenama. Suprotno tome, u sluaju kada se
stvara novo tkivo zakoni organizovanja su temeljno poremeeni;
lezijsko tkivo se udaljava od svakog tkiva koje postoji u prirodi:
tako i zapaljenje, tuberkule, izrasline, kancer. Najzad, artikuliui tu tipologiju na naelima lokalizacije tkiva, Dipitren belei da
svaka membrana ima povlaeni tip promene: polipi, na primer,
za sluzave, a vodena bolest za serozne. 10 Primenjujui to naelo
Bel je mogao da s kraja na kraj prati razvoj tuberkuloze, da prepozna jedinstvo njenih procesa, da specifikuje njene oblike, i da
je razlui od oboljenja ija simptomatologija moe da bude slina,
ali koja odgovaraju apsolutno razliitom tipu promena. Tuberkuloza se odlikuje postepenim raspadanjem" plua, koje moe da
dobije tuberkulozni, gnojni, peani, zrnasti oblik, sa melanozom
ili kancerozni; a ne sme se meati ni sa iritacijom sluzavih (katar),
ni sa promenama na seroznim izluevinama (pleuritis), a naroito
ne sa preinaenjem koje takoe napada sama plua, ali na nain
upale: hroninom peripneumonijom. 1 1

5. Naelo promene

promene

Prethodno pravilo na uopten nain iskljuuje dijagonalna

oboljenja, koja ukrtaju razne naine napada i koriste ih jedan
po jedan. Ipak postoje olakanja u nizanju razliitih poremeaja:
upala plua i katar ne sainjavaju tuberkulozu, ali ipak podstiu
njen razvoj. 12 Hroninost, ili barem pruanje u vremenu jednog
10 lanak A n a t o m i e pathologique", u: Bulletin
XIII, prva g o d i n a , str. 16-18.

de l'Ecole de Mdecine

11 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire,

12 Ibid, str. 4 2 3 - 4 2 4 .

str. 12.

de Paris, godina

Nevidljivo

vidljivo

175

napada, ponekad ovlauje izazivanje jednog oboljenja drugim.

Modana kap u t r e n u t n o m obliku naglog otoka izaziva napregnutost krvnih sudova (otuda vrtoglavice, smetenost, optike varke,
zujanje u uima) ili, ako je usredsreena na jednu taku, pucanje
krvnih sudova sa hemoragijom i trenutnom paralizom. Ali ako
do kapi doe laganim probojem, najpre dolazi do prodiranja krvi
u modanu materiju (praenim grevima i bolovima), pa korelativno i do omekavanja te materije, koja se, meajui se sa krvlju,
dubinski menja, zgunjava obrazujui nepokretna ostrvca (otuda
paralize); konano nastaje p o t p u n o rastrojstvo arteriovenskog sistema u sunerastom tkivu mozga, a esto ak i pauinaste modanice. O d prvih oblika omekavanja mogu se ustanoviti serozni
izlivi, zatim prodiranje gnoja koji se ponekad sakupi u apsces; na
kraju krajeva gnojenje i krajnje omekavanje krvnih sudova zam e n j u j u iritaciju nastalu navalom krvi u njih i njihovu preveliku
napetost. 13
Ta naela definiu pravila patolokog cursusa i unapred opisuju
mogue puteve kojima on mora da ide. Utvruju mreu njegovog
prostora i razvoja, omoguujui da se jasno pojave avovi bolesti. O n a poprima oblik velike organske vegetacije, koja ima svoje oblike izdanaka, svoj koren i svoja povlaena podruja rasta.
Smeteni u organizam u skladu sa linijama i predelima koji su
im svojstveni, patoloki fenomeni poprimaju izgled ivih procesa.
Otuda sve posledice: bolest je prikopana na sam ivot, hranei
se iz njega i uestvujui u toj uzajamnoj trgovini delanjem u kojoj se sve nadovezuje, reda i povezuje". 14 Ona vie nije dogaaj ili
priroda uvezena spolja; ona je ivot koji se preinauje u krivom
funkcionisanju: Svaki fizioloki fenomen se u poslednjoj liniji
odnosi na svojstva ivih tela razmatranih u njihovom p r i r o d n o m
stanju; svaki patoloki fenomen proizilazi iz njihovog uveanja,
njihovog umanjenja i njihovih promena." 1 5 Bolest je unutranja
devijacija ivota. Osim toga, svaki skup bolesti se organizuje p o
13 F. Lallemand, Recherches anatomo-pathologiques
str. 9 8 - 9 9 .
14 X. Bichat, Anatomie

gnrale, t. IV, str. 591.

15 Ibid, I, predgovor, str. VII.

sur l'encphale et ses dpendances,

I,

176

Raanje klinike

modelu ive pojedinanosti: postoji ivot tuberkula i kancera;

postoji ivot zapaljenja; stari pravougaonik koji ga je imenovao
(tumor, crvenilo, vruica, bol) nedovoljan je da se rekonstruie
njegov razvoj du raznih organskih raslojavanja: u krvnim kapilarima prolazi kroz razlaganje, gangrenu, otvrdnjavanje, gnojenje i
apsces; u sitnijim kapilarima kriva ide od razlaganja do belog i tuberkuloznog gnojenja, i odatle do neizleivog izjedajueg gnojnog
ira.16 Treba, dakle, ideju o bolesti koja bi napala ivot zameniti
mnogo zgusnutijim pojmom patolokog ivota. Fenomene bolesti
treba razumeti poev od samog teksta o ivotu, a ne od nozoloke
sutine:Bolesti su se razmatrale kao nered; u njima se uopte nije
video niz fenomena koji svi zavise jedni od drugih i koji najee
tee neodreenom kraju: potpuno je zanemaren patoloki ivot."
Nehaotian, konano uredan razvoj bolesti? - Ali to je ve postignuto, i to odavno; botanika pravilnost, postojanost klinikih
oblika uveli su red, mnogo pre nove anatomije, u svet bolesti. Ureenost nije nova injenica, ve je nov nain na koji se utemeljuje. Od Sidenhama do Pinela, bolest je imala izvor i lice u optoj
strukturi racionalnosti u kojoj je bila re o prirodi i poretku stvari.
Poev od Biaa, patoloki fenomen je opaan na osnovu ivota, i
tako je bio povezan sa konkretnim i obaveznim oblicima koje poprima u organskoj individualnosti. ivot, sa svojim dovrenim i
definisanim marginama varijacije, odigrae u patolokoj anatomiji ulogu koju je u nozologiji osiguravao irok pojam prirode: ona
je neiscrpan, mada ograen fond u kojem bolest pronalazi ureene izvore svojih nereda. Daleka, teorijska promena koja na dugi
rok preinauje filozofski obzor, ali moe li se rei da on odmah
pritiska svet opaanja i taj pogled koji lekar polae na bolesnika?
Pritiska, i to velikom i odluujuom teinom, bez sumnje. Fenomeni bolesti tu pronalaze svoj novi epistemoloki status. Paradoksalno, kliniki nominalizam" je putao da na granici medicinskog
pogleda, na sivim granicama vidljivog i nevidljivog pluta neto to
je istovremeno bilo celina fenomena i njihov zakon, njihova taka
ponovnog sabiranja, ali i strogo pravilo njihove suvislosti; bolest
je imala istinu samo u simptomima, ali ona jeste bila uistinu dati
16 F.-J. Broussais, Histoire des phlegmasies chroniques, Pariz, 1808,1.1, str. 54-55.

Nevidljivo

vidljivo

177

simptomi. Otkrie vitalnih procesa kao sadraja bolesti omoguuje da m u se d temelj koji ipak nije ni udaljen ni apstraktan: temelj
to je mogue bliskiji o n o m e to je oito; bolest vie nee biti nita
do patoloki oblik ivota. Velike nozoloke sutine, koje su lebdele
iznad poretka ivota i ugroavale ga, sada su okruene njime: ivot je neposredno, sadanje i opazivo s onu stranu bolesti, a ona se
pridruuje svojim f e n o m e n i m a u bolesnom obliku ivota.
Reaktivacija vitalistike filozofije? Istina je da je Bordeova
(Bordeu) ili Bartezova (Barthez) misao bila poznata Biau. Ali,
iako je vitalizam specifina shema tumaenja fenomena zdravlja
ili bolesti u organizmu, to je pojam suvie tanak da bi izvestio o
dogaaju kakav je bilo otkrie patoloke anatomije. Bia je preuzeo temu specifinosti ivog samo da bi smestio ivot na dublji
i odreeniji epistemoloki nivo: ona za njega nije skup obeleja
koja se razluuju od neorganskog, ve fond poev od kojeg opiranje organizma neivom moe da se opazi, smesti i napuni svim
pozitivnim vrednostima sukoba. ivot nije oblik organizma, ve
je organizam vidljivi oblik ivota u njegovom otporu onome to
ne ivi i to m u se opire. Rasprava izmeu vitalizma i mehanizma,
kao i izmeu humorizma i solidizma, imala je smisla samo u meri
u kojoj je priroda, preirok ontoloki temelj, ustupala mesto igri
tih interpretativnih modela: n o r m a l n o ili n e n o r m a l n o funkcionisanje moglo se objasniti samo pozivanjem, bilo na neki prethodno
postojei oblik, bilo na neki specifian tip. Ali poev od trenutka
u kojem ivot ne objanjava samo niz prirodnih figura, ve preuzima za svoj raun ulogu opteg elementa za fizioloke i patoloke
fenomene, sama ideja o vitalizmu gubila je svoje znaenje i sutinski deo svog sadraja. Dajui ivotu, i to patolokom ivotu, tako
temeljan status, Bia je oslobodio medicinu vitalistike rasprave,
kao i onih koje su sa njom bile povezane. Otuda taj oseaj, koji je
nosilo teorijsko razmiljanje veine lekara poetkom XIX veka,
da su konano osloboeni sistema i spekulacija. Kliniari, Kagani (Caganis), Pinel, iskuavali su njihovu metodu kao ostvarenu
filozofiju,17 anatomo-patolozi u njihovoj otkrivaju jednu ne-filo17 Cf. na p r i m e r Pinel, Nosographie philosophique, uvod, str. XI; ili C.-L. D u m a s , Recueil
de discours prononcs la Facult de Mdecine de Montpellier, Monpelje, 1820, str. 2 2 - 2 3 .

178

Raanje klinike

zofiju, ukinutu filozofiju, koju su pobedili najzad nauivi da opaaju: re je samo o raskoraku u epistemolokom utemeljenju na
koje su oslanjali svoje opaanje.
Smeten na taj epistemoloki nivo, ivot je povezan sa smru,
kao sa onim to pozitivno ugroava i rizikuje da uniti njegovu ivotnu silu. U XVIII veku bolest je bila u isti mah priroda i protivpriroda, poto je imala ureenu sutinu, ali je u njenoj sutini bilo
da naruava prirodni ivot. Poev od Biaa, bolest e igrati istu tu
ulogu meavine, ali meavine ivota i smrti. Ali taj odnos nikada
nije bio nauno promiljen, ni strukturiran u medicinskom opaanju; poetkom XIX veka stie figuru koja se moe analizirati
na dva nivoa. Onaj koji ve poznajemo: smrt kao apsolutna taka
gledita na ivot, te otvaranje (u svim znaenjima te rei, do najtehnikijeg) prema istini. Ali smrt je i ono o ta se ivot svakodnevno spotie; u njoj se ivot prirodno razreava: i bolest gubi svoj
stari status nezgode da bi ula u unutranju, postojanu i pokretnu
dimenziju odnosa ivota sa smru. ovek ne umire zato to se
razboleo; oveku se deava da se razboli upravo zato to moe
da umre. A u hronolokom odnosu ivot-bolest-smrt iscrtava se
jedna drugaija figura, prethodna i dublja, ona koja povezuje ivot
i smrt, da bi uz to oslobodila znakove bolesti.
Neto vie, smrt se javljala kao uslov onog pogleda koji u itanju povrina prikuplja vreme patolokih dogaaja; omoguavala
je bolesti da se najzad artikulie u istinskom diskursu. Sada se javlja kao izvor bolesti u samom svom biu, ona mogunost unutar
ivota, ali jaa od njega, koja ga navodi da se troi, da skree s puta
i najzad da nestane. Smrt je bolest omoguena u ivotu. I istina je
da je za Biaa patoloki fenomen prikopan na fizioloki proces i
da se iz njega izvodi, a da se to izvoenje, u raskoraku koji sainjava i koji ukazuje na injenicu o bolesti, temelji na smrti. Odstupanje u ivotu pripada poretku ivota, ali ivota koji ide ka smrti.
Otuda znaaj koji je od pojave patoloke anatomije dobio pojam degeneracije". To je ve stari pojam: Bifon (BufFon) ga je
primenjivao na individue ili nizove individua koje se udaljavaju od svog specifinog tipa;111 koristili su ga i lekari da oznae to
18

Buffon, Histoire naturelle, Oeuvres compltes, Pariz, 1848, t. III, str. 311.

Nevidljivo

vidljivo

179

slabljenje snanog prirodnog oveanstva, koje ivot u drutvu,

civilizacija, zakoni i jezik malo-pomalo osuuju na ivot obeleen
vetakim tvorevinama i bolestima; degenerisati je znailo opisati pokret pada poev od izvornog statusa, koji se po prirodnom
pravu javlja na vrhu hijerarhije savrenstava i vremen; u tom se
pojmu prikupljalo sve negativno to su istorijsko, atipino i protivpriroda mogli da sadre. Oslonjena, poev od Biaa, na najzad
konceptualizovano opaanje smrti, degeneracija e malo-pomalo
dobiti pozitivan sadraj. Na granici dva znaenja, Korvizar definie organsku bolest injenicom da je organ, ili bilo koje postojano
ivo bie, u celini ili u nekom od svojih delova dovoljno degenerisano u odnosu na p r i r o d n o stanje da njegovo lako, pravilno i
postojano delanje time bude oteeno ili poremeeno na osetan i
stalan nain". 19 iroka definicija koja obuhvata svaki mogui oblik
anatomske i funkcionalne promene; ali i negativna definicija, poto degeneracija nije nita drugo do distanca zauzeta u odnosu
na prirodno stanje: definicija koja, meutim, ve odobrava prvi
pokret pozitivne analize, poto joj Korvizar specifikuje oblike kao
promene u teksturi", preinaenja u simetriji i promene u nainu
da se bude fiziki i hemijski". 20 Tako shvaena degeneracija jeste
spoljna kriva na koju se smetaju, da bi je podrali i iscrtali, osobeni vrhovi patolokih fenomena; to je u isto vreme naelo itanja
njihove fine strukture.
Unutar jednog tako uoptenog okvira, taka primene pojma
bila je predmet rasprave. U j e d n o m radu o organskim bolestima,
Marten (Martin) 2 1 suprotstavlja tvorevinama tkiva (poznatog ili
novog tipa) degeneracije u pravom smislu rei, koje preinauju
samo oblik ili unutranju strukturu tkiva. Kritikujui previe neodreenu upotrebu termina degeneracija, Kriveje (Cruveilhier)
eli, nasuprot tome, da ga nameni samo onoj nepravilnoj aktivnosti organizma koja stvara tkiva bez analogije u stanju zdravlja; ta
tkiva koja uglavnom imaju slaninastu, sivkastu teksturu", nalaze
se u tumorima, u nepravilnim m a s a m a obrazovanim nautrb or19

Corvisart, Essai sur les maladies et lsions organiques

20 lbid, str. 636, br. 1.

11

Cf. Bulletin des Sciences mdicales, t. 5,1810.

du coeur, str. 636-637.

180

Raanje klinike

gana, u irevima ili fistulama.22 Za Laeneka, o degeneraciji se moe

govoriti u dva precizna sluaja: kada se tkivo izmeni u neko drugo, koje ve postoji u drugom obliku i na drugom mestu u organizmu (kotana degeneracija hrskavice, masna jetra), i kada tkivo
dobije teksturu i konfiguraciju bez prethodno postojeeg modela
(tuberkulozna degeneracija limfnih lezda ili plunog sunerastog tkiva; gutava degeneracija jajnika ili testisa). 23 Ali se, u svakom sluaju, ne moe govoriti o degeneraciji u vezi sa patolokim
naleganjem tkiva. Oigledno zgunjavanje tvrde modanice nije
uvek okotavanje; pri anatomskom ispitivanju mogue je odvojiti
s jedne strane listi pauinaste, a s druge tvrdu modanicu: tada se
pojavljuje tkivo koje se smestilo izmeu membrana, ali tu nije re
o degenerativnom razvoju nijedne od njih. O degeneraciji emo
govoriti u vezi sa procesom koji se odvija unutar teksture tkiva;
ona je patoloka dimenzija njegovog sopstvenog razvoja. Tkivo se
degenerie kada je bolesno kao tkivo.
Uz tu bolest tkiva mogu se staviti tri naznake. Ona nije prost
pad, niti slobodno odstupanje: pokorava se zakonima: Priroda
je primorana na postojana pravila u izgradnji kao i u razgradnji
bia".24 Organska legalnost nije, dakle, samo privremen i krhak
proces; to je povratna struktura iji trenuci iscrtavaju obavezan
put: ivotni fenomeni slede zakone sve dok se ne izmene".25 Put
trasiran figurama iji je nivo organizovanja sve slabiji; prva se
brie morfologija (nepravilna okotavanja); zatim intraorganske
diferencijacije (ciroze, hepatizacija plua); najzad nestaje unutranja kohezija tkiva: kada je upaljena, elijska kouljica arterija ,,d
se deliti poput slanine" 26 , a tkivo jetre moe se pocepati bez napora. Na kraju, dezorganizacija postaje samounitenje, kao u sluaju
tuberkulozne degeneracije, kada zagnojenost voria ne samo da
izaziva unitenje sunerastog tkiva, nego i tkiva samih tuberkula.
22

J. Cruveilhier, Anatomie

pathologique,

Pariz, 1816,1.1, str. 7 5 - 7 6 .

23 R. Lannec, lanak Dgnration", u: Dictionnaire

str. 2 0 1 - 2 0 7 .
24

R. Lannec, Uvod i p r v o poglavlje u: Trait indit d'anatomie

25 D u p u y t r e n , Dissertation
str. 21.
26

des Sciences mdicales, 1814, t. VIII,

pathologique,

inaugurale sur quelques points d'anatomie,

Lallemand, Recherches anatomo-pathologiques

str. 52.

Pariz, godina XII,

sur l'encphale, I, str. 8 8 - 8 9 .

Nevidljivo

vidljivo

181

Degeneracija nije, dakle, povratak na neorgansko; ili, bolje reeno,

ona je taj povratak samo u meri u kojoj je nepogreivo usmerena ka smrti. Raspadanje kojom se odlikuje nije raspadanje neorganskog, to je rastrojstvo neivog, ivota koji se upravo ukida:
Plunom tuberkulozom mora se nazvati svaka lezija plua koja,
preputena sama sebi, proizvodi progresivno raspadanje tog organa nakon kojeg dolazi do njegove promene i konano smrti." 27
Zbog toga postoji oblik degeneracije koji je postojana pratnja ivota i definite itavom njegovom duinom njegovo sueljavanje
sa smru: To je ideja na kojoj se najvei broj autora nije usudio
zaustaviti, a to je ideja o p r o m e n a m a i lezijama na delovima naih
organa do kojih dolazi samim tim to ti organi rade." 28 Istroenost
je neizbrisiva vremenska dimenzija organske aktivnosti: ona meri
prigueni rad koji razgrauje tkiva samim tim to ona obezbeuju sopstveno funkcionisanje, i to sreu gomilu spoljnih agensa"
kadrih da odnesu pobedu nad njihovim otporom". Smrt, malopomalo, od prvog trenutka delanja i u prvom suoavanju sa spoljanjou, poinje da iscrtava svoju neizbenost: ona se ne uvlai
samo u obliku mogue nezgode; obrazuje sa ivotom, njegovim
pokretima i njegovim vremenom, jedinstvenu potku koja ga istovremeno sainjava i unitava.
Degeneracija, to znai da je u samom naelu ivota nunost
smrti koja je od njega nerazdvojiva, kao i najoptija mogunost
bolesti. Pojam ija se veza sa anatomsko-patolokom m e t o d o m
sada pojavljuje sasvim jasno. U anatomskom opaanju, smrt je
taka gledita sa visine sa koje se bolest otvarala istini; trojstvo
ivot-bolest-smrt artikulie se u trougao iji vrh kulminira u
smrti; opaanje moe da obuhvati kao celinu ivot i bolest samo
u meri u kojoj ukljuuje smrt u sopstveni pogled. A u opaenim
strukturama moe se pronai ista konfiguracija, ali obrnuta, kao u
ogledalu: ivot sa stvarnim trajanjem i bolest kao mogunost odstupanja pronalaze svoje korene u taki duboko uronjenoj u smrt;
ona odozdo upravlja njihovim postojanjem. Smrt, koja, u anatom27

Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire,

str. 5.

28 Corvisart, Essai sur les maladies et les lsions organiques et des gros vaisseaux,
govor, XVII.

Uvodni

182

Raanje klinike

skom pogledu, retroaktivno govori istinu o bolesti, anticipacijom

omoguuje njen stvarni oblik.
Vekovima je medicina traila koji bi nain artikulacije mogao
da definie odnose bolesti i ivota. Samo intervencija treeg lana mogla je dati oblik njihovom susretu, njihovom sapostojanju,
njihovom meanju, oblik koji je bio utemeljen istovremeno kao
pojmovna mogunost i u opaenoj punoi; taj trei lan je smrt.
Poev od tog momenta, smrt dobija telo u prostoru koji se poklapa sa prostorom organizma; ona prati linije bolesti i kroji je;
organizuje se prema njenoj optoj geometriji; svija se takoe prema njenim osobenostima. Poev od trenutka u kojem je smrt bila
upletena u tehniki i pojmovni organon, bolest je mogla da bude i
spacijalizovana i individualizovana. Prostor i individua, dve zdruene strukture, koje nuno proistiu iz opaanja koje u sebi nosi
smrt.
U svojim dubinskim pokretima, bolest ide mranim, ali nunim putevima reakcija tkiva. Ali ta sada postaje njeno vidljivo
telo, taj skup fenomena bez tajni, zahvaljujui kojem je postajala
potpuno vidljiva za pogled kliniara: a znai li to da je prepoznatljiva po znacima, ali i da se moe deifrovati u simptomima ija je
sveukupnost bez ostatka definisala njenu sutinu? Zar itav taj jezik ne rizikuje da bude olakan za svoju specifinu teinu i sveden
na niz povrnih dogaaja, bez gramatike strukture i semantike
nunosti? Pripisujui bolesti mukle puteve u zatvorenom svetu
tela, patoloka anatomija umanjuje znaaj klinikih simptoma i
metodologiju vidljivog zamenjuje kompleksnijim iskustvom u
kojem istina izlazi iz svoje nedostupne rezerve samo prelaskom
na nepokretno, na nasilje nad iseenim leom i time na oblike u
kojima se ivo znaenje brie u korist masivne geometrije.
Novo obrtanje odnosa meu znakovima i simptomima. U klinikoj medicini, u njenom prvobitnom obliku, znak nije bio po
prirodi razliit od simptoma. 29 Svako oitovanje bolesti moglo je
bez sutinskih preinaenja da poprimi vrednost znaka, pod uslovom da je upueno medicinsko itanje bilo kadro da je smesti u
hronoloku sveukupnost bola. Svaki simptom je bio znak u punoj
29

Cf. supra, str. 92.

Nevidljivo

vidljivo

183

snazi, a znak nije bio nita drugo do proitani simptom. No, u anatomsko-klinikom opaanju, simptom moe da ostane savreno
nem, a znaenjsko jezgro, za koje se verovalo da je oboruano, da
se pokae kao nepostojee. Koji vidljivi simptom moe sa sigurnou da ukae na plunu tuberkulozu? Ni problemi sa disanjem,
koji se mogu nai u sluaju hroninog katara, a mogu se ne nai
kod obolelog od tuberkuloze; ni kaalj, koji pripada i peripneumoniji, ali ne uvek i tuberkulozi; ni tuberkulozna groznica, esta
kod pleuritisa, ali koja se esto veoma kasno javi kod tuberkuloznih.311 Nemost simptoma moe da se zaobie, ali ne i da se pobedi. Znak igra upravo tu ulogu skretanja: on vie nije simptom koji
govori, ve ono to zamenjuje temeljno odsustvo rei u simptomu.
Bel je 1810. bio prinuen da postepeno iskljui sve semioloke naznake tuberkuloze: nijedan nije bio oigledan ni pouzdan. Devet
godina kasnije Laenek je, sluajui bolesnika za kojeg je mislio
da boluje od plunog katara pojaanog unom groznicom, imao
utisak da uje kako m u glas izlazi direktno iz plua, i to na jednoj
maloj povrini, veliine kvadratnog palca otprilike. Moda je to
bila posledica neke plune lezije, neke vrste otvora na telu plunog krila. Pronaao je isti taj f e n o m e n kod dvadesetak obolelih
od tuberkuloze; zatim ga je razluio od jednog prilino srodnog
fenomena koji se moe uoiti kod obolelih od pleuritisa: ini se
da glas izlazi iz plua, ali je m n o g o piskaviji nego obino; srebrnast je i drhtav. 31 Laenek tako postavlja pektorilokviju" kao jedini
pouzdan patognomonini znak plune tuberkuloze, a egofoniju"
kao znak pleuritinog izliva. Vidi se da u anatomsko-klinikom
iskustvu znak ima potpuno razliitu strukturu od strukture koju
mu je tek nekoliko godina ranije pripisala klinika metoda. U Cimermanovom ili Pinelovom opaanju znak je bio utoliko reitiji i
utoliko pouzdaniji to je imao vie povrine za oitovanje bolesti:
tako je groznica bila glavni simptom i, shodno tome, znak koji je
najpouzdaniji i najblii sutinskom, po kojem se moe prepoznati
onaj niz bolesti to je s pravom nosio ime groznice". Za Laeneka,
vrednost znaka vie nema veze sa prostiranjem simptoma; nje30 G.-L. Bayle, Recherches sur la phtisie pulmonaire,
31

Lannec, Trait de l'auscultation

str. 5 - 1 4 .

mdiate, Pariz, 1819,1.1.

184

Raanje klinike

gova marginalna, suena, gotovo neprimetna narav omoguuje

mu da prolazi, kao iskosa, kroz vidljivo telo bolesti (sklopljeno
od uoptenih i nepouzdanih elemenata) i da u jednom potezu
dosegne njenu prirodu. Samim tim se reavao statistike strukture koju je imao u istom klinikom opaanju: da bi mogao da
proizvede izvesnost, znak je morao da pripada usklaenom nizu,
a to je bila sluajna konfiguracija skupa koji je nosio istinu; znak
sada govori sam, a ono to izgovara je odreito: kaalj, hronina
groznica, slabljenje, iskaljavanje, hemoptiza, daju sve verovatnije,
ali na kraju krajeva nikad potpuno sigurno, tuberkulozu; pektorilokvija sama za sebe bez greke ukazuje na nju. Najzad je kliniki
znak upuivao na samu bolest; anatomsko-kliniki znak na leziju; ako su neke promene na tkivu zajednike za nekoliko bolesti,
znak koji e ih uiniti vidljivim nee moi da kae nita o prirodi
poremeaja: moe se uoiti hepatizacija plua, ali znak koji na nju
ukazuje nee moi da kae koja bolest joj je uzrok. 32 Dakle, znak
moe samo da uputi na to da postoji lezija, ali nikada na neku
patoloku sutinu.
Znaenjsko opaanje je, dakle, epistemoloki razliito u svetu
klinike kakva je postojala u prvobitnom obliku, i kakva je preinaena anatomskom metodom. Ta se razlika moe osetiti sve do
naina na koji se merio puis pre i posle Biaa. Za Menirea je puis
znak zato to je simptom, to e rei u meri u kojoj je prirodno
oitovanje bolesti, i u kojoj s punim pravom opti sa svojom sutinom. Tako pun, snaan, skakutav" puis ukazuje na preobilje krvi,
silinu otkucaja, zaguenje vaskularnog sistema, doputajui da se
predvidi estoka hemoragija. Puis svojim uzrocima dri do konstitucije maine, do najznaajnije i najrairenije od njenih funkcija"; svojim veto uoenim i razvijenim obelejima razotkriva
itavu unutranjost oveka"; zahvaljujui njemu, lekar uestvuje
u nauci o vrhovnom biu".33 Razluujui glavne otkucaje, u grudima i stomaku, Borde ne preinauje oblik opaanja puisa. Uvek je
re o tome da se proita izvesno patoloko stanje u toku njegovog
32 A.-F. C h o m e l , Elment
33

M e n u r e t , Nouveau

de pathologie gnrale, Pariz, 1817, str. 5 2 2 - 5 2 3 .

trait du pouls, Amsterdam, 1768, str. I X - X .

Nevidljivo

vidljivo

185

razvoja i da se predvidi njegov razvoj sa najveom verovatnoom;

tako je jednostavni grudni puis mek, pun, rastegnut; otkucaji su
jednaki ali talasavi, obrazujui neku vrstu dvostrukog talasa sa
lakoom, m e k o o m i blagom snagom oscilacije, koja nije dozvoljavala da se ta vrsta pulsa pomea sa drugima". 34 To je bio znak
izliva u predelu grudi. Kada, naprotiv, Korvizar meri puis svog
bolesnika, on ne ispituje simptom oboljenja, ve znak da postoji
lezija. Puis vie nema izraajnu vrednost u svojim svojstvima mekoe ili punoe, ali anatomsko-kliniko iskustvo je omoguilo da
se ustanovi slika o dvoznanim slaganjima izmeu ritma otkucaja
i svakog tipa lezija: puis je snaan, tvrd, treperav, uestao u aktivnim aneurizmama bez komplikacija; mek, spor, pravilan, i moe
se lako priguiti u prostim pasivnim aneurizmama; nepravilan,
nejednak, talasav u hroninim suenjima; isprekidan i u nejednakim intervalima u trenutnim suenjima; slab i jedva osetan u
otvrdnjavanjima, okotavanjima, omekavanju; brz, uestao, nepravilan i kao grevit u sluaju prekida u jednom ili vie miinih
snopova. 35 Tu vie nije re o nauci analognoj onoj o Vrhovnom
Biu, i usklaenoj sa zakonima prirodnih pokreta, ve o oblikovanju izvesnog broja oznaenih opaanja.
Znak vie ne govori prirodnim jezikom bolesti; poprima oblik i
vrednost samo unutar pitanja koja postavlja medicinska pretraga.
Nita, dakle, ne spreava da ga ona podstakne i gotovo proizvede.
On vie nije ono to se spontano iskazuje o bolesti, ve taka izazvanog susreta kretnji istraivanja i bolesnog organizma. Tako se
moe objasniti zato je Korvizar mogao da reaktivira, bez velikih
teorijskih problema, relativno staru i zaboravljenu Auenbrugerovu teoriju. To je otkrie poivalo na dobro steenim patolokim
spoznajama: umanjenje zapremine vazduha u torakalnoj upljini
kod mnogih plunih oboljenja; ono se takoe tumailo i podatkom iz jednostavnog ogleda: udarac u bure, kada zvuk postane
potmuo, ukazuje na to do koje je visine puno; najzad, potvreno
je i jednim ogledom na leu: Ako je u bilo kom telu torakalna
upljina ispunjena tenou putem ubrizgavanja, onda e zvuk,
34

Bordeu, Recherches sur le pouls, Pariz, 1771,1.1, sr. 3 0 - 3 1 .

35 Corvisart, Essai sur les maladies et les lsions organiques du coeur, str, 397-398.

186

Raanje klinike

na strani grudi koja je ispunjena, postati nejasan u visini koju je

dosegla ubrizgana tenost". 36
Bilo je normalno da klinika medicina krajem XVIII veka ostavi u senci tu tehniku uz pomo koje se vetaki pojavljivao znak
tamo gde nije bilo simptoma, i traio se odgovor kada medicina
nije govorila o sebi: klinika u kojoj se od itanja oekuje koliko i
od terapije. Ali poev od trenutka u kojem patoloka anatomija
klinici propisuje da ispita sve organske slojeve tela i da omogui
izranjanje na povrinu onoga to je postojalo samo u dubokim
slojevima, ideja o vetakoj tehnici kadroj da iznenadi leziju ponovo postaje nauno utemeljena. Povratak Auenbrugeru tumai
se istim reorganizovanjem struktura kao i povratak Morganjiju.
Lupkanje nije opravdano ako je bolest sainjena od potke simptoma; postaje nuno ako bolesnik nije nita drugo do ispunjen le,
napola puno bure.
Ustanoviti te znake, vetake ili prirodne, znai baciti na ivo
telo itavu jednu mreu anatomsko-patolokih oznaka: iscrtati po
takama buduu autopsiju. Problem je, dakle, da izroni na povrinu ono to je naslagano u dubini; semiologija vie nee biti itanje,
ve onaj skup tehnika koji omoguuje da se saini projekcijska patoloka anatomija. Kliniarev pogled se odnosio na niz i podruje
odigravanja patolokih dogaaja; morao je da bude sinhron i dijahron u isti mah, ali je u svakom sluaju bio podreen vremenu;
analizirao je niz. Pogled anatomo-kliniara morae da oznai zapreminu; imae posla sa kompleksnou prostornih podataka koji
su trodimenzionalni prvi put u medicini. Dok je kliniko istraivanje podrazumevalo pravljenje meovitepotke vidljivog i itljivog,
nova semiologija zahteva neku vrstu ulnog utrougljenja, u kojem
moraju da sarauju raznovrsna, i do tada iz medicinskih tehnika
iskljuena podruja: uho i dodir pridruuju se vidu.
Lekari su, napokon, desetak vekova probali urin. Veoma kasno
su poeli da dodiruju, lupkaju, sluaju. Moralne zabrane, konano
ukinute u doba prosvetiteljstva? Kad bi to bilo objanjenje, onda
bi se ravo shvatilo to to je Korvizar u doba carstva ponovo izu36 Auenbrugger, Nouvelle mthode pour reconnatre
prevod C o r v i s a r t , Pariz, 1808, str. 70.

les maladies

internes de la

poitrine,

Nevidljivo

187

vidljivo

meo lupkanje, i to je Laenek u vreme restauracije prvi naginjao

uho prema grudima ena. Moralna prepreka je bila izloena iskuenju tek kad se javila epistemoloka potreba; nauna nunost je
obelodanila zabranu kao takvu: znanje izumeva tajnu. Ve je Cimerman eleo, da bi spoznao snagu cirkulacije, da lekari imaju
slobodu da stave ruku na srce kako bi doli do zapaanja s tim u
vezi", ali je zakljuio i da nas nai osetljivi obiaju spreavaju da
to inimo, naroito kad je re o enama". 37 Dubi 1811. kritikuje tu
lanu skromnost", i tu preteranu uzdranost", mada ne smatra
da je takva praksa dozvoljena bez ikakve rezerve, ali takvo ispitivanje, koje se obavlja samo preko koulje, moe da se odigra
uz svu moguu pristojnost". 38 Moralni paravan, ija je nunost
priznata, postae tehniki posrednik. Libido sciendi, osnaen zabranama koje je izazvao i otkrio, okree ga dajui m u zapovedniku mo; obezbeuje m u nauno i drutveno opravdanje, upisuje
ga u nunost kako bi se bolje pretvarao da ga brie iz etike i na
njemu gradi strukturu koja ga proima odravajui ga. Kontakt
vie ne spreava ednost, ve prljavtina i beda; ne vie nevinost,
ve neprijatnost u kontaktu s telom. Poto je neposredno, sluanje je takode neugodno i za lekara i za bolesnika; zbog oseanja
odvratnosti gotovo da se i ne izvodi u bolnicama; veini ena se
skoro ne moe ni predloiti, a kod nekih je ak veliina dojki fizika prepreka za njegovu primenu". Stetoskopom se meri zabrana
preobraena u odvratnost, i materijalnu prepreku: Kod m e n e je
1816. dola jedna mlada osoba sa simptomima bolesti srca, i kod
koje polaganje ruke na grudi i lupkanje nisu imali m n o g o svrhe
zbog gojaznosti. Godine i pol bolesnika zabranjivali su mi vrstu
pregleda o kojoj sam upravo govorio (prislanjanje uha na predeo
srca), pa sam se prisetio jednog veoma poznatog akustikog fenomena: ako se uho stavi na jedan kraj grede, na drugom kraju
se razgovetno uje ubod iglom." 39 Stetoskop, uvrena distanca,
prenosi dubinske i nevidljive dogaaje du polutaktilne, poluauditivne osovine. Instrument kao posrednik sa spoljne strane tela
37

Z i m m e r m a n n , Trait de l'exprience mdicale, II, str. 8.

38

F.-J. Double, Smiologie

39

R. Lannec, Trait de l'auscultation

gnrale.
mdiate, 1.1, str. 7 - 8 .

188

Raanje klinike

dozvoljava uzmak kojim se odmerava moralna distanca; zabrana

fizikog kontakta omoguuje da se uvrsti virtuelna slika onoga
to se deava daleko ispod vidljivog predela. Udaljenost ednosti
je, za skriveno, ekran na koji se projektuje. Ono to se ne moe
videti pokazuje se na distanci od onoga to ne srne da se vidi.
Medicinski pogled, tako oboruan, obuhvata vie nego to kae
sama re pogled". Zbija u jedinstvenu strukturu razliita ulna
polja. Trojstvo vid-dodir-sluh definie opaajnu konfiguraciju u
kojoj nedostupnom bolu u trag ulaze oznake, dubinski ga premeravaju, izvlae na povrinu i virtuelno projektuju na rasute organe
lea. Bacanje pogleda" je postalo kompleksna organizacija, iji je
cilj da se utvrdi poloaj nevidljivog u prostoru. Svaki ulni organ dobija deliminu funkciju instrumenta. A oko tu svakako nije
najznaajnije; ta vid moe da pokrije osim tkiva koe i poetka
membrana"? Dodir omoguuje da se otkriju tumori na unutranjim organima, izrasline, otoci na jajniku, proirenja srca; a uho
hvata pucketanje fragmenata kostiju, um aneurizme, manje ili
vie jasne zvuke u toraksu ili abdomenu, kad se po njima lupne"; 40
medicinski pogled je od sada obdaren vieulnom strukturom.
Pogled koji dodiruje, uje i, povrh svega, i to ne sutinski ili nuno, vidi.
Jedna lasta ne ini prolee; citirau jednog istoriara medicine:
im se pomou uha ili dodira moe na ivom biu prepoznati
ono to je otkrivalo seciranje lea, opis bolesti i, shodno tome, terapija krenuli su posve novim putem."
Ne treba da dozvolimo da nam pobegne sutina. Taktilna i auditivna dimenzija nisu se prosto i jednostavno pridruile domenu vida. ulno utrougljenje, neophodno u anatomsko-klinikom
opaanju, ostaje u dominantnom znaku vidljivog: najpre zato to
je to vieulno opaanje tek nain da se najavi taj trijumf pogleda
kakav e biti autopsija; uho i ruka su samo privremene zamene
dok smrt ne vrati istini blistavo prisustvo vidljivog; re je o oznaavanju u ivotu, to e rei u noi, da bi se ukazalo na ono to bi
stvari bile u beloj jasnoi smrti. A promene koje otkrije anatomija
naroito se tiu oblika, veliine, poloaja i usmerenja" organa ili
40 A.-F- C h o m e l , Elments de pathologie gnrale, Pariz, 1817, str. 3 0 - 3 1 .

Nevidljivo

189

vidljivo

njihovih tkiva: 41 to znai prostorne datosti koje po pravu porekla

proistiu iz pogleda. Kada Laenek govori o promenama u strukturi nikad nije re o o n o m e to je van vidljivog, pa ak ni o onome
to bi bilo osetljivo na prefinjen dodir, ve o prekidima kontinuiteta, gomilanju tenosti, n e n o r m a l n i m uveanjima, ili upalama na
koje ukazuju otoci na tkivu i njihovo crvenilo. 42 U svakom sluaju,
apsolutna linija i osnova opaajnog ispitivanja iscrtane su uvek
jasnom ravni barem virtuelne vidljivosti. To je slika koju za sebe
slikaju", kae Bia, govorei o anatomima, pre nego stvari koje
saznaju. Vie moraju da vide nego da razmiljaju." 43 Kad Korvizar
uje srce koje rdavo radi, a Laenek piskav glas koji drhti, oni vide
hipertrofiju i izliv, tim pogledom koji tajno pohaa njihov sluh i
pokree ga van njega samog.
Tako je medicinski pogled udvostruen od otkria patoloke
anatomije: postoji lokalni i omeen pogled, pogled susedan dodiru i sluhu, koji pokriva samo jedno od ulnih polja i dotie samo
vidljive povrine. Ali postoji i apsolutni pogled, apsolutno integriui, koji dominira svim opaajnim istraivanjima i utemeljuje ih.
On strukturira u jednu suverenu celinu ono to proistie iz najnieg nivoa oka, uha i dodira. Kada lekar posmatra, a sva ula su
mu otvorena, jedno drugo oko poloeno je na temeljnu vidljivost
stvari i, kroz prozirnu datost ivota sa kojim su pojedinana ula
primorana da krivudaju, obraa se pravo i bez pretvaranja jasnoj
pouzdanosti smrti.
Ujedno opaajna i epistemoloka struktura koja upravlja patolokom anatomijom i itavom medicinom koja proizilazi iz nje,
jeste struktura nevidljive vidljivosti. Istina koja je, po p r i r o d n o m
pravu, napravljena za oko, ukradena m u je, ali je potajno o d m a h
otkriva ono to pokuava da je izbegne. Znanje se razvija kroz
pravu igru omotaa; skriveni element poprima oblik i ritam skrivenog sadraja, zahvaljujui emu je u samoj prirodi vela da bude

I I X. Bichat, Essai sur Desault, u: Oeuvres chirurgicales

12

Lannec, Dictionnaire

des Sciences mdicales,

de Desault, 1798,1, str. 10 i 11.

t. II, lanak Anatomie pathologique",

sir. 52.
13 X. Bichat, Essai sur Desault, u: Oeuvres chirurgicales

de Desault, 1798,1, str. 11.

Raanje klinike

190

proziran:44 cilj anatoma je postignut kada neprozirni omotai

koji prekrivaju delove naeg tela za njihove uvebane oi vie nisu
nita do prozirni veo to doputa da se otkrije skup i odnosi u
njemu".45 Pojedinana ula vire kroz te omotae, pokuavaju da ih
zaobiu ili da ih podignu; njihova okretna radoznalost nalazi hiljadu naina, pa se ak besramno (svedok je stetoskop) slui ednou. Ali apsolutno oko znanja ve je oduzelo i preuzelo u svojoj
geometriji linija, povrina i zapremina, promukle ili piskave glasove, zvidanja, otkucaje, hrapavu ili nenu kou, krike. Sizerenstvo
vidljivog. I to utoliko monije to u sve to ubraja mo smrti. Ono
to krije i obavija, zavesa noi na istini, jeste paradoksalno ivot; a
smrt, naprotiv, otvara svetlosti dana crni koveg tela: mrani ivot,
bistra smrt, najstarije imaginarne vrednosti zapadnog sveta ukrtaju se tu u neobinom kontrasmeru koji je sam smer patoloke
anatomije, ako prilii da se ona smatra civilizacijskom injenicom
istog onog reda kojem, zato da ne, pripada i preobraaj zapaljive
kulture u kulturu koja sahranjuje. Medicinu XIX veka poseuje to
apsolutno oko koje oleuje ivot i u leu ponovo pronalazi prekinutu krhku liniju ivota.
Nekada su lekari optili sa smru velikim mitom o besmrtnosti
ili barem o granicama ivota koje se malo-pomalo povlae. 46 Sada
su ti ljudi koji bdiju nad ljudskim ivotom optili sa svojom smru
u sitnom i strogom obliku pogleda.
To projektovanje bola na ravan apsolutne vidljivosti daje, meutim, medicinskom iskustvu neprozirno dno, van kojeg mu vie
nije mogue da se protegne. Ono to nije na nivou pogleda pada
van domena mogueg znanja. Otuda odbacivanje izvesnog broja
naunih tehnika, koje su lekari ipak koristili u prethodnim godinama. Bia odbija da upotrebi mikroskop: Kad se gleda u tami,
svako vidi na svoj nain." 47 Jedini tip vidljivosti koji priznaje pato44 Daleko od toga da ova struktura datira s poetka XIX veka; u svom optem obrisu,
ona d o m i n i r a oblicima znanja i erotizma u Evropi od sredine XVIII veka, i preovlauje d o
kraja XIX veka. P o k u a e m o kasnije da je prouimo.
45

X. Bichat, Essai sur Desault, u: Oeuvres chirurgicales

de Desault,

1798,1, str. 11.

46 Cf. i neki tekst s kraja XVIII veka, kao to je Hufeland, Makrobiotik

Leben zu verlargen, Jena, 1796.
47

X. Bichat, Trait des membranes,

Pariz, godina VIII, str. 321.

oder der Kunst das

Nevidljivo

vidljivo

191

loka anatomija jeste onaj koji je definisan svakodnevnim pogledom: vidljivost p o pravu, koja obavija u privremenoj nevidljivosti
jednu neprozirnu prozirnost, a ne (kao u istraivanju mikroskopom) nevidljivost po prirodi koju na neko vreme zauzima tehnika
vetaki u m n o e n o g pogleda. Na nain koji nam se ini udnim,
ali koji je strukturalno nuan, analiza patolokih tkiva godinama
je izbegavala da koristi ak i najstarije optike instrumente.
Jo znaajnije je neprihvatanje hernije. Analiza na Lavoazjeov
nain sluila je kao epistemoloki model novoj anatomiji 48 , ali nije
funkcionisala kao tehniki produetak njenog pogleda. U medicini XVIII veka eksperimentalne ideje bile su brojne; kad se elelo
znati od ega se sastoji upalni napad groznice radile su se analize krvi: poredila se prosena teina zgruane mase sa prosenom
teinom limfe koja se iz nje izdvaja"; destilisalo se i merile su se
mase vrste i rastvorljive soli, ulja i zemlje pronaene kod bolesnika i kod zdravog subjekta. 49 Poetkom XIX veka taj eksperimentalni aparat nestaje, a jedini tehniki problem koji se namee
jeste da se sazna hoe li nakon seenja lea oboleli od upalnog
napada groznice imati ili nee imati vidljive promene. Da bi se
okarakterisala lezija prouzrokovana boleu", objanjava Laenek,
obino je dovoljno da se opiu njena fizika ili vidljiva obeleja
i da se ukae na to kojim je putem ila tokom svog razvoja i zavretka"; p o volji se mogu koristiti i neki hemijski reagensi" p o d
uslovom da su veoma jednostavni i da su namenjeni samo tome
da se pomou njih izvuku neka fizika obeleja": tako se moe
/.agrevati jetra, ili sipati kiselina na degenerisano tkivo za koje se
ne zna je li masno ili albuminozno. 5 0
Pogled sam za sebe dominira itavim poljem mogueg znanja;
intervencija tehnika koje postavljaju probleme merenja, materije, sastava, na nivou nevidljivih struktura stavljena je van opticaja. Analiza se ne radi u smislu beskrajnog produbljenja prema
najprefinjenijim konfiguracijama, i to sve do neorganskih; u tom
18 Cf. supra, pogl. VIII.
I') Ogledi Langrisha i Tabora navedeni u: Sauvages, Nosologie mthodique,

Mi.

t. Il, str. 331

'() R. Lannec, Introduction et chapitre I du Trait indit d'anatomiepathologique,

V. Cornil, Pariz, 1884, str. 16-17.

objavio

192

Raanje klinike

pravcu veoma rano se sudari sa apsolutnom granicom koju joj

propisuje pogled, te odatle, krenuvi okomito, klizne bono prema
diferencijaciji pojedinanih svojstava. Na liniji na kojoj je vidljivo
spremno da se rastvori u nevidljivom, na tom rubu preko kojeg
se obruava, u igru ulaze osobenosti. Diskurs o individui je ponovo mogu, ili bolje reeno nuan, zato to je on jedini nain
da pogled ne odustane od samog sebe, da se ne ukine u figurama
iskustva u kojima bi bio razoruan. Naelo vidljivosti za korelat
ima naelo diferencijalnog itanja sluajeva.
itanje iji se proces veoma razlikuje od klinikog istraivanja
u njegovom prvobitnom obliku. Analitika metoda bi razmatrala
sluaj" samo u njegovoj funkciji semantike podrke; oblici sapostojanja ili niza u koje je bio upleten omoguavali su da se u
njemu poniti ono to je moglo da sadri neto sluajno ili promenljivo; njegova itljiva struktura javljala se samo u neutralizaciji onoga to nije bilo sutinsko. Klinika je bila nauka o sluajevima u meri u kojoj je u poetku pristupala filcovanju individualnosti. U anatomskoj metodi pojedinano opaanje je dato na kraju
prostorne reetke, kojoj sainjava najfiniju, najizdiferenciraniju i,
paradoksalno, onu strukturu koja je najotvorenija sluajnom, iako
je bila najeksplikativnija. Laenek posmatra enu koja ima simptome svojstvene oboljenju srca: bledo i naduveno lice, ljubiaste
usne, obraze upali, kratko, ubrzano disanje, zadihanost, napadi
kalja, leanje na leima nemogue. Seenje lea pokazuje plunu
tuberkulozu sa postojanim upljinama i tuberkulama ukastim u
sreditu, a sivim i prozirnim po ivicama. Srce je bilo u gotovo prirodnom stanju (sa izuzetkom veoma proirene desne pretkomore). Levo pluno krilo bilo je spojeno sa maramicom staninom
opnom i na tom mestu je bilo nepravilnih i isprepletenih brazda;
na vrhu plunog krila bilo je prilino mnogo irokih i isprepletanih rezova. 51 Taj naroiti modalitet tuberkulozne lezije izvetavao
je o poremeenom disanju, pomalo zagrcnutom, promenama u
cirkulaciji, koje su klinikoj slici davale izgled isto srane bolesti. Anatomsko-klinika metoda u strukturu bolesti integrie
postojanu mogunost pojedinane modulacije. Ta je mogunost
51

R. Lannec, De l'auscultation

mdiate, 1.1, str. 7 2 - 7 6 .

Nevidljivo

vidljivo

193

svakako postojala i u ranijoj medicini: ali je bila promiljena tek

u apstraktnom obliku naravi subjekta, ili uticajima sredine, ili terapijskim intervencijama, zaduenim da spolja preinae patoloki
tip. U anatomskom opaanju bolest nikad nije data sa izvesnom
pomerenou": ona ima, od ulaska u igru,* irinu umetanja, premetanja, intenziteta, ubrzanja, to iscrtava njegovu pojedinanu
figuru. Ona nije odstupanje pridodato patolokom odstupanju;
sama bolest je neprestano odstupanje unutar svoje sutinski odstupajue prirode. Bolest postoji samo kao pojedinana: ne zato
to individua reaguje na sopstvenu bolest, ve zato to se delanje
bolesti odvija, s p u n i m pravom, u obliku individualnosti.
Otuda novi pregib dat medicinskom jeziku. Vie nije re, dvoznanim usklaivanjem, o promovisanju vidljivog u itljivo, i njegovom prelaenju u znaenjsko usled univerzalnosti kodifikovanog jezika, ve, naprotiv, o otvaranju rei izvesnoj kvalitativnoj
istananosti, uvek konkretnijoj, individualnijoj, oblikovanijoj;
znaaj boje, vrstoe, zrnastosti", prednost data metafori u odnosu na m e r u (velik kao..., visok poput...); sud o lakoi i tekoi u
jednostavnim operacijama (pocepati, zgnjeiti, pritisnuti); vrednost meuulnih svojstava (gladak, mastan, kvrgav); empirijska
poreenja i reference na svakodnevicu ili na n o r m a l n o (tamniji
nego u prirodnom stanju, prelazni oseaj izmeu oseaja vlane
beike napola ispunjene vazduhom kad se stiska m e u prstima
i prirodnog pucketanja plunog tkiva u zdravom stanju"). 52 Vie
nije re o tome da se u korelaciju stave opaajni sektor i jedan
semantiki element, ve da se jezik u potpunosti okrene prema
onom podruju u kojem opaeno, u svojoj osobenosti, rizikuje da
pobegne od oblika rei i da konano postane neprimetno zbog
toga to nije moglo da bude izreeno. Tako da otkriti vie nee biti
konano u neredu proitati sutinsku suvislost, ve gurnuti neto
dalje liniju pene jezika, omoguiti joj da zagrize u ono podruje
peska koje je jo otvoreno jasnoi opaanja, ali to vie nije poznatoj bolesti. Uvesti jezik u tu pomrinu u kojoj pogled vie nema
rei. Naporan i prefinjen rad; rad koji omoguuje da se vidi, kao
to Laenek omoguuje da se izvan zbrkane mase izraslina jasno
52 Ibid, str. 249.

194

Raanje klinike

vidi prva cirotina jetra u istoriji medicinskog opaanja. Izuzetna

formalna lepota teksta povezuje, samo jednim pokretom, unutranji trud jezika koji proima opaanje itavom snagom svog
stilistikog istraivanja, i potragu za patolokom individualnou
do tada neopaenom: Jetra svedena na treinu svoje zapremine
nalazila se, da tako kaemo, skrivena u podruju koje zauzima;
njena spoljna povrina, blago posuta neravninama i prazna, bila
je sivo-ukasta; kad se zasee, izgledalo je kao da je u potpunosti sastavljena od mnotva sitnih okruglih ili jajastih zrna, ija je
veliina varirala od zrna prosa do semena konoplje. Ta zrna, lako
odvojiva jedna od drugih, nisu meu sobom ostavljala bilo kakav
prazan prostor u kojem bi se jo mogao razaznati ikakav ostatak
pravog tkiva jetre; boja im je bila ria ili rie-uta, mestimino
vukui na zelenkasto; njihovo tkivo, prilino vlano, neprozirno,
na dodir je bilo pre mlohavo nego meko, i kad bi se zrna stisnula
meu prstima, mali deo bi ih se smrvio, a ostatak je pod prstima
liio na komad meke koe."53
Figura nevidljivog vidljivog organizuje anatomsko-patoloko
opaanje. Ali, kao to se vidi, prema povratnoj strukturi. Re je
o vidljivom koje iva individualnost, ukrtanje simptoma, dubina
organa, zaista ine nevidljivim na neko vreme, pre nego to anatomski pogled povrati suverenost. Ali re je i o onom nevidljivom
pojedinanih modulacija, ije se odgonetanje inilo nemoguim
ak i kliniaru poput Kabanija 54 , i koje otar, strpljiv i nagrizajui
napor jezika najzad nudi zajednikoj svetlosti - ono to je za sve
vidljivo. Jezik i smrt igrali su na svakom nivou tog istraivanja i
itavom svojom debljinom, da bi najzad ponudili naunom opaanju ono to je za njega tako dugo ostalo nevidljivo vidljivo - zabranjena i neizbena tajna: znanje o individui.
Individui nije poetni i najotriji oblik u kojem se predstavlja
ivot. Konano, dat je znanju samo na kraju jednog dugog pokreta
spacijalizacije, iji su odluujui elementi bili izvestan nain upotrebe jezika i teka konceptualizacija smrti. Bergson ide u strogo
suprotnom smeru kada trai u vremenu a protiv prostora, u nemoj
53

Ibid, str. 368.

54

Cf. supra. stra. 60-61.

Nevidljivo

vidljivo

195

zapleni unutranjosti, u luakom jahanju ka besmrtnosti, uslovima u kojima je mogue promiljati ivu individualnost. Bia je
vek ranije drao ozbiljniju lekciju. Stari aristotelovski zakon, koji
je zabranjivao nauni diskurs o individui, ukinut je kada je smrt u
jeziku nala mesto za svoj pojam: prostor je onda otvorio pogledu
diferencirani oblik individue.
Prema poretku istorijskih usklaenosti, to uvoenje smrti u
znanje protee se daleko: kraj XVIII veka vraa na svetlost dana
jednu temu koja je od renesanse ostala u senci. Videti u ivotu
smrt, u njenoj promeni nepokretnost, i na njegovom kraju poetak obrnutog vremena koje vrvi od bezbrojnih ivota, jeste igra
istraivanja ije ponovno pojavljivanje potvruje proli vek, etiri
stotine godina nakon fresaka iz Svetog polja". Zar nije Bia, sve
u svemu, savremenik onoga koji je jednim potezom u najdiskurzivniji m e u jezicima uveo erotizam i njegov neizbeni vrhunac,
smrt? Jo jednom znanje i erotizam u tom preklapanju ukazuju na
svoju duboku srodnost. U svim poslednjim godinama XVIII veka
ta pripadnost otvara smrt zadatku i beskrajnim novim poecima jezika. Devetnaesti vek e tvrdoglavo govoriti o smrti: Gojina
divlja i ukopljena smrt, vidljiva, miiava, skulpturalna smrt kod
erikoa, pohotna smrt u poarima kod Delakroe, lamartinovska
smrt od vodenih izliva, Bodlerova smrt. Spoznaja ivota data je
samo surovom, priguujuem i ve paklenom znanju koje ga eli
samo mrtvog. Pogled koji obavija, miluje, komada, para najindividualniju plot i izvlai njene tajne ugrize, to je onaj nepokretni,
paljivi, pomalo razroki pogled, koji je, sa visine smrti, ve osudio
ivot.
Ali opaanje smrti u ivotu n e m a istu funkciju u XIX veku kao
u renesansi. Ono je tada nosilo priguujua znaenja: razlika u
sudbini, srei, uslovima bila je izbrisana njegovom univerzalnom
kretnjom; ona je neopozivo vukla svakoga prema svemu; plesovi skeleta su na naliju ivota predstavljali neke vrste egalitarnih
saturnalija; smrt je nepogreivo nadometala sudbinu. Sada je,
naprotiv, sastavni deo osobenosti; njoj se individua pridruuje,
izbegavajui monotone ivote i njihovo poravnavanje; u sporom,
napola podzemnom, ali ve vidljivom pribliavanju smrti, potmu-

196

Raanje klinike

li zajedniki ivot najzad postaje individualnost; jedan crni krug

ga izoluje i obezbeuje stil njegovoj istinitosti. Otuda znaaj morbidnog. Jezovito je podrazumevalo homogeno opaanje smrti, kad
se jednom pree njen prag. Morbidno ovlauje prefinjeno opaanje naina na koji ivot u smrti pronalazi svoju najizdiferenciraniju figuru. Morbidno je razreeni oblik ivota; u tom smislu da
se postojanje iscrpljuje, onemoava u praznini smrti; ali i u tom
drugom smislu, da tu dobija svoju neobinu zapreminu, nesvodivu na usklaivanja i navike, na steene nunosti; osobenu zapreminu, koju definie njena apsolutna retkost. Povlastica obolelog
od tuberkuloze: nekada se dobijala lepra zbog velikih kolektivnih
kazni; ovek XIX veka postaje pluni zaokruujui, u toj groznici
koja pouruje stvari i odaje ih, svoju nesaoptivu tajnu. Zbog toga
su grudne bolesti potpuno iste prirode kao bolesti od ljubavi: one
su strast, ivot kojem smrt daje lice to se ne zamenjuje.
Smrt je napustila svoje staro tragino nebo; postala je lirsko
jezgro oveka: njegova nevidljiva istinitost, njegova vidljiva tajna.

DESETO

POGLAVLJE

Napad groznica
Poglavlje u kojem e se govoriti o poslednjem procesu kojim
anatomsko-kliniko opaanje pronalazi oblik svoje ravnotee.
Poglavlje koje bi bilo dugako kad bismo dopustili da nas osvoji
pojedinost elementa: vie od dvadeset pet godina (od 1808, kada
se pojavljuje Istorija hroninih unutranjih upala [Histoire des
phlegmasies chroniques], do 1832, kada se rasplamsavaju rasprave o koleri), teorija o osnovnim groznicama i kritika koju je na
njen raun uputio Bruse zauzimaju znatno mesto u medicinskom
istraivanju; jo znatnije, bez sumnje, nego to bi morao da dozvoli jedan problem, prilino brzo reen na nivou osmatranja; ali
toliko polemika, takva tekoa da se razumeju kad su se slagali
o injenicama, tako iroka upotreba argumenata stranih domenu
patologije, sve to ukazuje na sutinsko sueljavanje, poslednji sukob (najei i najzamreniji) izmeu dva neuskladiva tipa medicinskog istraivanja.
Metoda koju je sainio Bia i njegovi prvi naslednici ostavljala
je otvorenima dva niza problema.
Prvi su se ticali samog bia bolesti i njegovog odnosa sa lezijskim fenomenima. Kad se ustanovi serozni izliv, degenerisana
jetra, pluno krilo puno upljina, da li su ono to vidimo ba pleuritis, ciroza, tuberkuloza, i to do njihovog patolokog dna? Da li je
lezija izvorni i trodimenzionalni oblik bolesti, ije bi bie tako bilo
prostorne prirode - ili se pak mora odmah smestiti s onu stranu,
u podruje bliskih uzroka, ili neposredno s ove strane, kao prvo
vidljivo oitovanje procesa koji je ostao skriven? Jasno se vidi - ali

200

Raanje klinike

delo stie smisao i svoj neobini ugled. Budui da je obrazovan u

Monpeljeu i Parizu, u tradiciji Sovaa i pod neto skorijim uticajem Kalena, Pinelova misao ima klasifikatorsku strukturu, ali ona
je imala i nesreu i sreu da se razvija u vreme kada su klinika
tema, a zatim i anatomsko-klinika metoda, liavale nozologiju
njenog stvarnog sadraja, ali ne bez posledica, privremenih uostalom, u vidu uzajamnog jaanja: videli smo kako je ideja klase bila
korelat izvesnog neutralnog opaanja simptoma, 7 kako je kliniko
deifrovanje podrazumevalo itanje sutina; 8 sada vidimo kako se
patoloka anatomija spontano podreuje izvesnom obliku nozografije. No, svako Pinelovo delo duguje svoju snagu svim svojim
pojaanjima: njegova metoda tek sekundarno zahteva kliniku ili
anatomiju lezija; u sutini, tu je re o organizovanju, prema stvarnoj ali apstraktnoj suvislosti, prelaznih struktura kojima su kliniki pogled ili anatomsko-patoloko opaanje u ve postojeoj nozologiji u jednom trenutku traili podrku ili ravnoteu. Nijedan
od lekara stare kole nije bio osetljiviji od Pinela i pristupaniji
za nove oblike medicinskog iskustva; rado je predavao kliniku i,
bez previe skrivanja, radio je autopsije; ali, zapaao je samo ono
to se ponavlja, pratei, pri raanju novih struktura, samo linije
oslonca koje su one uzimale od starih: 9 tako se nozologija potvrivala u svakom trenutku, a novo iskustvo se preziralo. Bia je
moda bio jedini koji je od poetka razumeo neuskladivost svoje
metode sa metodama nozografa: Otkrivamo kako znamo i umemo procese u prirodi... Ne pridajemo preterani znaaj ovoj ili
onoj klasifikaciji": nikada nam nijedna od njih nee dati preciznu sliku hoda pridode". 10 Laenek, zauzvrat, priznaje bez problema umotanost anatomsko-klinikog iskustva u prostor nozoloke podele: ei leeve, pronai lezije, znai obelodaniti ono to je
vre, pozitivnije i manje promenljivo u lokalnim bolestima";
7

Cf. supra, pogl. I, str. 18.

Cf. supra, pogl. VII.

9 P. A. Prost p r i p o v e d a kako je profesorima Korvizaru i Pinelu p o k a z a o upale i p r o m e n e

n a u n u t r a n j o j m e m b r a n i creva, u koje su tako m a l o s u m n j a l i d a su leevi na kojima im ih
je p o k a z a o izali iz njihovih ruku a da im nisu pregledali creva", Trait de
cholera-morbus,
1832, str. 30.
10 X. Bidchat, Anatomie

descriptive, 1.1, str. 19.

Napad

groznica

201

to znai izolovati ono to mora da ih odlikuje ili specifikuje"; to,

na kraju krajeva, znai sluiti uzrok nozologije nudei m u pouzdanije kriterijume. 1 1 U tom duhu je Drutvo za nadmetanje, koje
je okupljalo mladu generaciju i verno predstavljalo novu kolu,
postavilo na takmienju iz 1809. uveno pitanje: Koje su bolesti
koje se moraju posebno gledati kao organske?" 12 Svakako, ono o
emu je bila re jeste pojam osnovne groznice i njene neorganske
prirode, kojoj je Pinel bio privren, ali u vezi sa ovom preciznom
takom postavljeni problem je i dalje bio problem vrste i klase. O
Pinelu se raspravljalo, ali njegova medicina nije bila revalorizovana od vrha do dna.
Ono to e uraditi samo Bruse 1816, u Ispitivanju
opteprihvaene doktrine (Examen de la Doctrine gnralement admise), gde
radikalizuje kritike koje je ve bio formulisao objavivi osam godina ranije Istoriju kroninih unutranjih upala. Na neoekivan
nain e biti potrebna ta eksplicitno fizioloka medicina, ta tako
laka i tako oputena teorija o privlanostima, opta upotreba pojma iritacije, i time povratak na izvestan patoloki monizam, to
je blizak roak Braunovom monizmu, pa da patoloka anatomija
bude stvarno osloboena tutorstva nozografa, i da problematika
sutina bolesti prestane da zamenjuje opaajnu analizu organskih
lezija. S vremenom e se zaboraviti da je struktura anatomsko-klinikog iskustva mogla da se uravnotei samo zahvaljujui Bruseu;
sauvae se samo seanje na besomune napade na Pinela, iju je
neopipljivu kontrolu Laenek, zauzvrat, tako dobro podravao; seae se samo neumerenog fiziologa i njegovih brzopletih uoptavanja. A nedavno je dobri M o n d o r pod svojim bezazlenim perom
ponovo pronaao ar sveih uvreda i uputio ih Bruseovoj seni. 13
Nesmotrenjak nije proitao tekstove, niti dobro razumeo stvari.

11 Lannec, Trait de l'auscultation,

11

predgovor, str. XX.

U j e d n o m radu, koji je bio nagraen, M a r t e n kritikuje previe j e d n o s t a v n u upotrebu

t e r m i n a bolest, koji je on eleo da rezervie za oboljenja nastala usled neispravnosti u

ishrani tkiva, cf. Bulletin des Sciences mdicales, t. 5, 1810, str. 167-188.
13

H. M o n d o r , Vie de Dupuytren,

Pariz, 1945, str. 176: Lekar pijan od k o m e d i j a e n j a . . .

sujetni i buni arlatan... njegova lukavstva, njegova b e s r a m n o s t , njegova borbenost na

reima, njegove visokoparne greke,... njegovo s a m o p o u z d a n j e iluzioniste."

202

Raanje klinike

Evo ih.
Neuroze i osnovne groznice su krajem XVIII i poetkom XIX
veka, po prilino optem slaganju, smatrane bolestima bez lezija. Bolesti razuma i nerava su, zahvaljujui Pinelu, dobile prilino osoben status, tako da njihova istorija, barem do otkria A.-L.
Bela u periodu od 1821. do 1824, ne kroji rasprave o organskom
poreklu bolesti. Groznice su vie od petnaest godina bile u samom
sreditu tog problema.
Hajde da najpre ponovo povuemo nekoliko optih linija pojma groznice u XVIII veku. Pod tom reju se u prvom redu podrazumeva finalizovana reakcija organizma koji se brani od nekog
patogenog napada ili neke patogene supstance; groznica koja se
javi tokom bolesti ide u suprotnom smeru i pokuava da joj okrene tok; ona nije znak bolesti, ve otpora bolesti, oboljenje ivota
koji se trudi da se udalji od smrti".14 Ona, dakle, ima, u strogom
smislu rei, lekovitu vrednost: pokazuje da organizam morbiferam aliquam materiam sivepraeoccupare seve removere intendit".15
Groznica je pokret luenja sa proiavajuom svrhom; a tal
(Stahl) podsea na etimologiju: februare, to e rei ritualno isterati iz kue senke pokojnika. 16
Na toj osnovi krajnjeg cilja, pokret groznice i njen mehanizam
lako se analiziraju. Nizanje simptoma ukazuje na njene razliite
faze: drhtavica i prvi oseaj hladnoe ukazuju na periferni spazam i proreenost krvi u kapilarima u koi. Brzina pulsa ukazuje
na to da srce reaguje tako to alje to je mogue vie krvi prema
udovima: vruica pokazuje da krv, naime, cirkulie bre i da su
sve funkcije samim tim ubrzane; pokretake sile opadaju proporcionalno: otuda oseaj malaksalosti i mlohavosti miia. I, najzad, znojenje ukazuje na uspeh te febrilne reakcije, koja uspeva da
ukloni supstancu bolesti; ali kada ova uspe da se obnovi na vreme,
javljaju se prezdanice. 17
14 Boerhaave.

Aphorisme.

15 Stahl, n a v e d e n o u: D a g o u m e r , Prcis historique de la fivre, Pariz, 1831, str. 9.

16 N a v e d e n o ibid.
17 S razlikom o d s a m o nekoliko varijanti, ova se s h e m a m o e nai k o d Boerhaavea, Aphorismes, 563,570, 581, k o d H o f f m a n a , Fundamenta Medica, k o d Stolla, Aphorismes sur la
connaisance et la curation des fivres, kod H u x h a m a , Essai sur les fivres, kod Boissier de

Napad

groznica

203

To jednostavno tumaenje, koje je veoma oigledno povezivalo

oite simptome sa njihovim organskim korelatima, u istoriji medicine je bilo od trostrukog znaaja. S jedne strane, analiza groznica, u svom optem obliku, tano pokriva mehanizam lokalnih
upala; i ovde i t a m o postoji taloenje krvi, gr koji izaziva manje
ili vie dug zastoj, zatim napor sistema da se ponovo uspostavi
cirkulacija, i samim tim silovito kretanje krvi; videe se da crvene globule prelaze u limfne sudove", to u lokalnom obliku izaziva
konjunktivitis, na primer, a u optem obliku vruicu i gibanje u
itavom organizmu; ako se kretanje ubrza, najrei delovi krvi e
se odvojiti od teih, koji e ostati u kapilarima, gde e se limfa preobraziti u neku vrstu elea": otuda zagnojena mesta u disajnom
ili crevnom sistemu u sluaju uoptene upale, ili u obliku apscesa,
ako je re o lokalnoj groznici. 18
Ali funkcionalna istovetnost upale i groznice postoji zato to
je sistem cirkulacije sutinski element tog procesa. Re je o dvostrukom raskoraku u normalnim funkcijama: najpre usporavanje, zatim preterivanje; najpre iritirajui fenomen, a zatim fenomen iritacije. Svi ti fenomeni moraju da se izvedu iz poveane
i podsticane iritabilnosti srca i arterija, te, najzad, i dejstva bilo
kakvog stimulusa i opiranja ivota na taj nain iritiranog tetnim
stimulusom." 1 9 Tako groznica, iji unutranji mehanizam moe da
bude i opti i lokalni, u krvi pronalazi organski i izdvojiv oslonac
koji je moe uiniti optom ili lokalnom, ili pak optom nakon to
je bila lokalna. Zbog te rairene iritacije krvnog sistema groznica
moe da bude i opti simptom neke bolesti koja ostaje lokalna tokom itavog svog razvoja: ona e, dakle, moi da bude i osnovna i
simpatika, a da se nita ne preinai u njenom nainu delanja. U
shemi poput ove, problem postojanja osnovnih groznica bez lezija
nije mogao da bude izloen: kakav god da je njen oblik, polazna
taka ili povrina na kojoj se oituje, groznica je uvek imala isti tip
organske podrke.
Sauvages, Nosologie mthodique,

t. II.

18 H u x m a n , Essai sur les fivres, franc, prevod, Pariz, 1732, str. 339.
19 Stoll, Aforizam o spoznavanju i leenju groznica (u: Encyclopdie
les, sedmi odeljak, t. 5, str. 347.

des Sciences

mdica-

204

Raanje klinike

Najzad, daleko od toga da fenomen vruice sainjava sutinu

pokreta groznice; on je samo njen najpovrinskiji i najprelazniji zavretak, dok kretanje krvi, neistoe koje se njom prenose
ili one koje se njom izbacuju, zaguenja ili luenja koja nastaju,
ukazuju na to ta je groznica po svojoj sutinskoj naravi. Grimo
(Grimaud) upozorava na fizike instrumente koji sigurno mogu
da nas upoznaju samo sa stupnjevima intenziteta vruice; a te su
razlike od najmanjeg znaaja za praksu;... lekar mora naroito da
se potrudi da u grozniavoj vruici razlui svojstva koja se mogu
opaziti samo veoma uvebanim dodirom, i koja izbegavaju i oslobaaju se svih sredstava koja fizika moe da obezbedi. Takvo je to
oporo i iritirajue svojstvo grozniave vruice" zbog kojeg imamo
utisak da nam je dim uao u oi" i koje najavljuje gnojnu groznicu. 20 Ispod homogenog fenomena vruice, groznica, dakle, ima
sopstvena svojstva, neku vrstu supstancijalne i izdiferencirane
vrstoe, koja joj omoguuje da se deli po specifinim oblicima.
Prelazimo, dakle, prirodno i bez problema, sa groznice u groznice.
Pomak u znaenju i pojmovnom nivou, koji nam pada u oi,21
izmeu oznaavanja jednog opteg simptoma i odreenja specifinih bolesti moe da opazi samo medicina XVIII veka, budui
da je to oblik analize pomou kojeg je ona deifrovala mehanizam
groznice.
Taj e XVIII vek u ime veoma homogene i suvisle koncepcije
groznice" prihvatiti znatan broj groznica". tol ih prepoznaje
dvanaest, kojima dodaje nove i nepoznate" groznice. Za njih je
specifian - as mehanizam cirkulacije koji ih objanjava (upalni
napad groznice koju analizira .-P. Frank i koja se tradicionalno
naziva gnojnom), as najznaajniji afebrilni simptom koji ih prati (talova, Selova, tolova una groznica), as organi zahvaeni
upalom (Baljivijeva maramina groznica), i, najzad, as svojstvo
izluevina koje izaziva (Halerova, Tisoova, tolova gnojna groznica), a as varijeteti oblika koje poprima i razvoja koji je sebi
namenila (Selova maligna ili ataksina groznica).

20 G r i m a u d , Trait des fivres, Monpelje, 1791,1.1, str. 89.

21

Bouillaud ga j a s n o analizira u Trait des fivres dites essentielles,

Pariz, 1826, str. 8.

Napad

groznica

205

Ta mrea, na nae oi zamrena, postala je zbrkana tek onog

dana kad je medicinski pogled promenio epistemoloki oslonac.
Dolo je do prvog susreta anatomije i simptomske analize groznica, m n o g o pre Biaa, m n o g o pre prvih Prostovih posmatranja.
Susreta isto negativnog, poto se anatomska metoda odricala
svojih prava i odustala je od dodeljivanja sedita nekim febrilnim bolestima. U 49. pismu svog Traktata Morganji je rekao da
seciranjem bolesnika umrlih od estokih groznica nije pronaao
vix quidquam... quod earum gravitati aut impetui
responderet;
usque ad ideo id saepe latet per quodfaber interficiunt".22 Analiza
groznica samo na osnovu njihovih simptoma i bez napora da im
se pronae arite bila je omoguena, ak nuna: da bi se dala
struktura razliitim oblicima groznice valjalo je organsku zapreminu zameniti prostorom podele, u koji bi uli samo znaci i ono
to oni oznaavaju.
To to je Pinel ponovo doveo stvari u red nije bilo samo na
liniji njegove sopstvene metode nozolokog deifrovanja; ona se
umetala ba u podelu definisanu tim prvim oblikom patoloke
anatomije; groznice sa lokalnom lezijom su simpatike. Ti idiopatski oblici, to se odlikuju svojim spoljnim oitovanjima, doputaju da se pojave opta svojstva koja kao da obustavljaju apetit i
varenje, izazivaju promene u cirkulaciji, izazivaju prekide u izluivanju, ometaju san, p o b u u j u ili umanjuju rasuivanje, napadaju neke funkcije ula ili ih ak obustavljaju, sputavaju svako na
svoj nain kretanje miia". 23 Ali raznovrsnost simptoma omoguuje i itanje razliitih vrsta: jedan oblik upale ili angine spolja
obeleen znacima iritacije, ili napetou krvnih sudova" (est je
u pubertetu, na poetku trudnoe, nakon preteranog opijanja);
jedan meningo-gastrini" oblik sa nervnim simptomima, ali i
drugim, osnovnijim, koji kao da se podudaraju sa epigastrinim
podrujem", i koji prate, u svakom sluaju, poremeaje eluca;
jedan adeno-meningni oblik, iji simptomi ukazuju na iritaciju
sluzavih membrana crevnog kanala", sree se naroito kod subjekata limfatine naravi, kod ena i staraca; jedan adinamiki oblik,
22

Morgagni, De sedibus et causis morborum,

23

Ph. Pinel, Nosographie philosophtque,

Pismo 49, l. 5.

peto izdanje, 1813,1, str. 320.

206

Raanje klinike

koji se naroito oituje spolja, znacima krajnje slabosti i opte

miine mlitavosti", koja je verovatno posledica vlage, neistoe,
poseivanja bolnica, zatvora i amfiteatara, loe ishrane i preteranih telesnih uitaka; i, najzad, ataksina ili maligna groznica odlikuje se smenjivanjem uzbuenja i slabljenja, sa veoma osobenim
nervnim anomalijama", kojoj prethode gotovo isti dogaaji kao
adinamikoj groznici. 24
Dakle, u samom naelu te specifikacije obitava paradoks. U optem obliku, groznica se odlikuje samo svojim posledicama; odsekli su je od svakog organskog supstrata; ak ni Pinel ne pominje
vruicu kao sutinski znak ili glavni simptom klase groznica; ali
kada treba podeliti tu sutinu, funkcija raspodele je obezbeena
naelom koje ne proistie iz logike konfiguracije vrsta, ve iz organske prostornosti tela: krvni sudovi, eludac, sluzokoa creva,
miini ili nervni sistem pozivaju se, jedno po jedno, da slue kao
taka suvislosti za bezoblinu raznovrsnost simptoma. A to to
mogu da se organizuju tako da obrazuju vrste nije posledica toga
to su sutinski izrazi, ve toga to su lokalni znaci. Konkretni i
specifikovani sadraj naela sutastvenosti groznica jeste samo
mogunost da ih lokalizuje. Od Sovaove Nozologije do Pinelove
Nozografije, konfiguracija se obrnula: u prvoj su lokalna oitovanja uvek mogua optost, u drugoj opta struktura obavija nunost lokalizacije.
U takvim uslovima je shvatljivo to je Pinel pomislio da moe
da u svoju simptomatoloku analizu groznica integrie Redererova i Vaglerova otkria: oni su 1783. pokazali da je sluzava groznica
uvek bila praena tragovima unutranje i spoljanje upale u digestivnom kanalu. 25 Shvatljivo je i to to je prihvatio rezultate Prostove autopsije, koja je oitovala jasno vidljive crevne legije, ali je
shvatljivo i zato ih sam nije video; 26 lokalizacija lezija se, po njegovom miljenju, odvijala sama po sebi, ali u svojstvu sekundarnog fenomena, unutar simptomatologije u kojoj lokalni znaci nisu
upuivali na sedite bolesti, ve na njihovu sutinu. Razumljivo je,
24

/bui.str. 9 - 1 0 i 3 2 3 - 3 2 4 .

25 R o e d e r e r i VVagler, De morba mucoso, Getigen(?), 1783.

26

Cf. supra, str. 205.

Napad

groznica

207

najzad, i to to su Pinelovi branitelji u njemu mogli da vide prvog

lokalizatora: Nije se ograniio na klasifikovanje objekata: materijalizujui na neki nain nauku koja je do tada bila previe metafizika, trudio se da lokalizuje, ako se tako moe rei, svaku bolest
ili da joj pripie sedite u prostoru, to e rei da odredi mesto
njenog prvobitnog postojanja. Ta se ideja oigledno pokazuje u
davanju novih imena groznicama koje je nastavio da zove osnovnim, kao da eli da ukae poslednju poast do tada d o m i n a n t n i m
idejama, ali dodeljujui svakoj posebno sedite, i navodei da se,
na primer, une i sluzave groznice sastoje od nekih drugih pri
posebnoj iritaciji nekih del ova crevnog kanala." 27
U stvari, ono to je Pinel lokalizovao nisu bile bolesti, ve znaci,
a lokalna vrednost kojom su bile obojene nije ukazivala na poreklo p o podruju, prvobitno mesto roenja i oblika bolesti; ona je
samo omoguavala da se prepozna bolest koja je sebi davala tu
oznaku kao karakteristini simptom svoje sutine. U tim uslovima, uzroni i vremenski lanac koji valja uspostaviti nije iao od
lezije do bolesti, ve od bolesti do lezije, kao do njene posledice i
njenog moda povlaenog izraza. omel (Chomel) e 1820. ostati
i dalje veran Nozografiji kada bude analizirao crevne ireve to
ih je uoio Bruse kao posledicu a ne uzrok febrilnog oboljenja":
zar oni ne nastaju relativno kasno (tek desetog dana bolesti, kada
nadimanje, osetljivost desne strane stomaka i gnojne izluevine
ukazuju na njihovo postojanje)? Zar se ne pojavljuju u onom delu
crevnog kanala u kojem boleu ve iritirane materije ve odavno
borave (kraj ileuma, cekum i vii delovi debelog creva), i u kosim
delovima creva mnogo ee nego u vertikalnim i uzlaznim? 28
Tako se bolest odlae u organizam, tu usidrava svoje znake, sama
po sebi se rasporeuje p o sekundarnom prostoru tela; ali njegova
sutinska struktura ostaje pretea. Organski prostor je snabdeven
referencama na tu strukturu; on ukazuje na nju, ali je ne ureduje.
Pregled (Examen) iz 1816. iao je do dna Pinelove doktrine
kako bi ukazao, i to sa zapanjujuom teorijskom lucidnou, na
njene postulate. Ali Istorija unutranjih upala postavljena je u
27

Richerand, Histoire de la chirurgie, Pariz, 1825, str. 250.

28 A.-F. Chomel, De l'existance des fivres essentilesses, Pariz, 1820, str. 10-12.

208

Raanje klinike

obliku dileme - ono to je do tada smatrano savreno uskladivim:

ili je groznica idiopatska ili se moe lokalizovati, a svaka uspena
lokalizacija liie groznicu njenog statusa sutine.
Bez sumnje je tu neuskladivost, koja se logino upisivala u unutranjost anatomsko-klinikog iskustva, pritajeno formulisao ili
bar nasluivao Prost kad je pokazao groznice koje se meu sobom
razlikuju po organu ija im je obolelost obezbedila mesto", ili po
nainu na kojima se odvijaju promene" na tkivu;29 to su uradili i Rekamije i njegovi uenici kada su izuavali one bolesti kod
kojih je potrebna srea: meningitise, pokazujui da su groznice
tog reda retko osnovne bolesti, da moda, pa ak i uvek, zavise od
oboljenja mozga, kao to je unutranja upala, gomilanja vode". 0
Ali ono to je omoguilo Bruseu da preobrazi te prvobitne pristupe u sistematian oblik tumaenja svih groznica jeste, bez ikakve
sumnje, raznovrsnost i u isto vreme suvislost polj medicinskog
iskustva preko kojih je preao.
Obrazovan neto pre Revolucije, po medicinskoj doktrini XVIII veka, nakon to se kao zdravstveni radnik u mornarici upoznao
sa problemima svojstvenim bolnikoj medicini i hirurkoj praksi,
a zatim kao uenik Pinela i kliniara iz nove Zdravstvene kole,
nakon ega je iao na Biaove kurseve i na Korvizarova predavanja iz klinike, na kojima se upoznao sa patolokom anatomijom,
ponovo je stupio u vojnu slubu i sa vojskom je iao od Utrehta do
Majnca i od eke do Dalmacije, uvebavajui se, poput njegovog
uitelja Deneta, u uporednoj medicinskoj nozografiji i primenjujui metodu autopsija u velikoj meri. Svi oblici medicinskog
istraivanja koji se ukrtaju krajem XVIII veka poznati su mu; ne
iznenauje to je mogao da iz njihovog skupa i njihovih linija presecanja izvue radikalnu lekciju, koja je svakom od njih morala da
obezbedi znaenje i zakljuak. Bruse je samo taka usklaivanja
svih tih iskustava, pojedinano izvajan oblik njihove konfiguracije
skupa. On je to, uostalom, znao, a znao je da m u je o tome govorio onaj lekar posmatra koji nee prezreti iskustvo drugih, ve
29 Prost, La mdecine
1.1, str. XXII i XXIII.

des corps claire par l'ouverture et l'observation,

Pariz, godina XII,

30 P.-A. D a n de la Vautrie, Disseration sur l'apoplexie considre spcialement

d'une phlegmasie de la substance crbrale, Pariz, 1807.

comme l'effet

Napad

209

groznica

e eleti da ga potvrdi svojim... Nae medicinske kole, koje su

umele da se oslobode jarma starih sistema i da se sauvaju od zaraznosti novih, obrazovale su ve nekoliko godina subjekte koji su
kadri da p o d u p r u jo jedanput nesigurno kretanje vetine leenja.
Razbacani m e u sugraanima ili rasuti po dalekim predelima u
naim vojskama, posmatraju, razmiljaju... Jednog dana e se, bez
sumnje, uti i njihov glas".31 Vraajui se iz Dalmacije 1808, Bruse
objavljuje svoju Istoriju kroninih unutranjih upala.
To to groznica i upala proistiu iz istog patolokog procesa
predstavlja iznenadan povratak pretklinikoj ideji. Ali, dok je u
XVIII veku ta istovetnost bacala u drugi plan distinkciju opteg
i lokalnog, kod Brusea je ona prirodna posledica Biaovog tkivnog naela, to e rei obaveze da se pronae povrina napada na
organ. Svako tkivo e se menjati na samo njemu svojstven nain:
dakle, analizom naroitih oblika upale na nivou predela u organizmu treba poeti izuavanje onoga to se naziva groznicama.
Bie upala u tkivima p u n i m krvnih kapilara (poput meke modanice ili plunih renjeva), koje izazivaju veliki rast temperature, promene u nervnim funkcijama, poremeaje u izluivanju, i
eventualno poremeaje u miiima (drhtanje, grenje); tkiva slabo snabdevena irim kapilarima (tanke membrane) daju sline ali
ublaene poremeaje; najzad, upala limfnih sudova izaziva poremeaje u ishrani i u seroznim izluevinama.
Na osnovu te posve globalne specifikacije, koja je po stilu veoma bliska Biaovim analizama, svet groznica se naroito pojednostavljuje. U pluima e se sada nai samo unutranje upale koje
odgovaraju prvom tipu upale (katar i peripneumonija), one koje
proizilaze iz drugog tipa (pleuritis), i najzad one ije je poreklo
upala limfnih sudova (tuberkuloza). Za digestivni sistem, sluzava m e m b r a n a moe da bude napadnuta u visini eluca (gastritis),
bilo u crevima (enteritis, peritonitis). to se tie njihovog razvoja,
on je usklaen sa logikom irenja tkiva: upala krvnih sudova, dok
traje, uvek zahvata limfne sudove; zbog toga se unutranje upale respiratornog sistema sve zavravaju tuberkulozom plua"; 32
31

F.-J.-V. Broussais, Histoire des phlegmasies

32

Ibid, 1.1, predgovor, str. XIV.

chronicjues, t. II, str. 3 - 4 .

210

Raanje klinike

crevne upale redovno tee irevima peritonitisa. Homogene po

poreklu i usklaene u svojim zavrnim oblicima, unutranje upale
proizvode viestruke simptome samo u tom meuprostoru. Putem privlanosti osvajaju nova podruja i tkiva: as je re o napredovanju du prenosnika organskog ivota (tako i upala sluzokoe creva moe da izmeni luenje ui, urina, prouzrokuje pojavu
mrlja na koi ili bele skrame na jeziku); as se jedna za drugom
obruavaju na prenosne funkcije (glavobolja, bolovi u miiima,
vrtoglavica, pospanost, bunilo). Tako svi simptomski varijeteti
mogu da se rode iz tog uoptavanja.
Tu obitava veliki pojmovni obrt koji je Biaova metoda odobrila, ali ga jo nije pojasnila: uoptavajui se, lokalna bolest daje
pojedinane simptome svake vrste; ali, uzeta u svom prvobitnom
geografskom obliku, groznica nije nita drugo do lokalno individualizovan fenomen sa optom patolokom strukturom. Drugaije reeno, pojedinani simptom (nervni ili jetreni) nije lokalni
znak; to je, naprotiv, naznaka uoptavanja; samo opti simptom
upale nosi u sebi zahtev za dobro lokalizovanom takom napada.
Bia je ostao obuzet brigom da se organski utemelje opte bolesti:
otuda njegova potraga za organskim univerzalnostima. Bruse je
razdruivao dublete, pojedinani simptom - lokalna lezija, opti
simptom - promena u skupu, sa njima ukrtao elemente i pokazivao promene u skupu kod pojedinanog simptoma, a geografsku
leziju kod opteg simptoma. Od sada je organski prostor za lokalizaciju stvarno nezavisan od prostora za nozoloku konfiguraciju:
potonji klizi pod prvi, premeta svoje vrednosti u odnosu na njega, i na njega upuuje samo po cenu obrnute projekcije.
Ali ta je upala, proces opte strukture, ali sa i dalje lokalizovanom takom napada? Stara simptomska analiza odlikuje ga tumorom, crvenilom, vruicom, bolom; to ne odgovara oblicima koje
poprima u tkivima; pri upali membrane nema ni bola, ni vruice,
a jo manje crvenila. Upala nije zbir znakova, ona je proces koji
se razvija unutar tkiva: svaki lokalni nadraaj organskih pokreta,
dovoljno zamaan da poremeti sklad funkcija i da razgradi tkivo
u koje je uvren, mora da se smatra upalom". 33 Re je, dakle, o
33 Ibid, 1.1, str. 6.

Napad

211

groznica

fenomenu koji sadri dva patoloka sloja razliitog nivoa i hronologije: najpre napad na funkciju, a zatim na teksturu. Upala ima
fizioloku stvarnost koja moe da najavi anatomsku razgradnju,
koja je ini osetljivom za oi. Otuda nunost fizioloke medicine
koja posmatra ivot, i to ne apstraktni ivot, ve ivot organa i u
organima, u odnosu sa svim agensima koji mogu da izvre neki
uticaj na njih"; 34 patoloka anatomija shvaena kao jednostavan
pregled tel bez ivota samoj sebi je ogranienje sve dok uloga i
privlanosti svih organa nisu ni izbliza savreno poznati". 35
Da bi se otkrio taj prvobitni i temeljni funkcionalni poremeaj
pogled mora da zna da se odvoji od lezijskog arita, jer nije dat
od ulaska u igru, iako se bolest, u svojoj prvobitnoj ukorenjenosti,
uvek moe lokalizovati; treba samo pravilno uoiti taj organski
koren pre lezije, zahvaljujui funkcionalnim poremeajima i njihovim simptomima. Ovde simptomatologija ponovo pronalazi
svoju ulogu, ali ulogu u potpunosti utemeljenu na lokalnoj naravi
patolokog napada: idui putem organskih privlanosti i uticaja,
ona mora, u beskrajno protegnutoj mrei simptoma, da indukuje" i dedukuje" (Bruse koristi ove dve rei u istom znaenju)
poetnu taku fiziolokog poremeaja. Prouavati izmenjene organe bez pominjanja simptom bolesti, znai raditi kao da se eludac razmatra nezavisno od varenja." 36 Tako umesto da se velia,
kao to se bez mere, u dnevnim izvetajima, veliaju prednosti
opisa", a umanjuje se znaaj indukcije nazivajui je imenima hipotetike teorije, a priori sistema jalovih nagaanja", 37 doprinee
se tome da pri posmatranju simptoma progovori sam jezik patoloke anatomije.
Nova organizacija medicinskog pogleda u odnosu na Biaa: od
Traktata o membranama naelo vidljivosti je apsolutno pravilo,
a lokalizacija je samo njegova posledica. Sa Bruseom se poredak
obre; upravo zato to je po prirodi lokalna, bolest je, na jedan
34 Broussais, Sur l'influence que les travaux
l'tat de la mdecine, Pariz, 1832, str. 19-20.
35

Broussais, Examen

des mdecins physiologistes

ont exerce sur

des doctrines, d r u g o izdanje, Pariz, 1821, t. II, str. 647.

36 Ibid, str. 671.

37

Broussais, Mmoire sur la philosophie

de la mdecine, Pariz, 1832, str. 14-15.

Raanje klinike

212

drugi nain, vidljiva. Bruse, naroito u Istoriji unutranjih

upala,
prihvata (i u tome ide dalje od Biaa, za koga vitalne bolesti mogu
da ne ostave tragove) da svako patoloko oboljenje" podrazumeva preinaenje naroito vezano za fenomen koji rekonstruie
naa tela p o zakonima neorganske materije": shodno tome, ako
nam se ponekad uinilo da su leevi nemi, to znai da nismo znali
kako da ih ispitamo". 38 Ali te promene, naroito kad je napad fiziolokog oblika, jedva da se m o g u opaziti; ili pak mogu, kao mrlje na
koi kod crevnih groznica, da nestanu sa smru; mogu da budu,
u svim sluajevima, u svom prostiranju i opaajnom znaaju, bez
zajednike mere sa poremeajem koji izazivaju: naime, ono to je
vano, nije ono to se o tim p r o m e n a m a nudi pogledu, ve ono to
je u njima odreeno mestom na kojem se razvijaju. Ruei nozoloku pregradu koju je Bia odravao izmeu vitalnog ili funkcionalnog poremeaja i organske promene, Bruse, usled oigledne
strukturalne nunosti, stavlja aksiom lokalizacije ispred naela
vidljivosti. Bolest je iz prostora pre nego to je za pogled. Nestanak poslednjih dveju velikih a priori nozolokih klasa otvorio je
medicini polje u potpunosti prostornog istraivanja, i odreeno s
kraja na kraj tim lokalnim vrednostima. Zanimljivo je uoiti da ta
apsolutna spacijalizacija medicinskog iskustva nije posledica konane integracije normalne i patoloke anatomije, ve prvobitnog
napora da se definie fiziologija fenomena bolesti.
Ali treba posegnuti jo dalje u sastavne elemente te nove medicine i postaviti pitanje porekla upale. Budui da ona predstavlja
lokalnu nadraenost organskih pokreta, u tkivima pretpostavlja
izvesnu sposobnost da se kree" u kontaktu sa tim tkivima, kao
i agens koji podstie i preuveliava mehanizam. Takva je iritabilnost, sposobnost tkiva da se kreu u kontaktu sa stranim telom
Haler (Haller) je to svojstvo pripisivao samo miiima, ali danas
se svi slau da je zajedniko svim tkivima". 39 Ne treba je meati sa
osetljivou, koja je svest o pokretima izazvanim stranim telima",
i predstavlja tek propratni i sekundarni fenomen u o d n o s u na iritabilnost: embrion jo ne osea, a logiran ovek vie ne osea; a i
38

Broussais, Histoire des phlegmasies,

39 Broussais, De l'irritation

I, predgovor, str. V.

et de la folie, Pariz, izd. iz 1839,1, str. 3.

Napad

groznica

213

jedan i drugi su iritabilni. Poveanje iritativnog dejstva izazvano

je telima ili ivim ili neivim objektima" 40 , to stupaju u kontakt
sa tkivima; to su, dakle, unutranji ili spoljni agensi, ali u svakom
sluaju strani funkcionisanju organa; serum nekog tkiva moe da
postane iritantan za neko drugo ili za sebe samo ako je preobilan, ali to moe i promena klime ili nain ishrane. Organizam je
bolestan samo u odnosu sa uticajima iz spoljnog sveta, ili promenama u njegovom funkcionisanju ili njegovoj anatomiji. Nakon
mnogih kolebanja u svom kretanju napred, medicina najzad ide
jedinim putem koji moe da je dovede do istine: posmatranje odnosa oveka sa spoljnim modifikacijama, i meusobnih odnosa
ovekovih organa." 41
Takvom koncepcijom spoljnog agensa ili unutranjeg preinaenja, Bruse zaobilazi jednu od tema koja je, sa malim izuzecima,
vladala medicinom od Sidenhama: nemogunost da se definie
uzrok bolesti. Nozologija je od Sovaa do Pinela sa te take gledita bila poput figure umetnute u unutranjost tog odustajanja od
odreivanja uzroka: bolest se udvostruavala i sama se temeljila na
svojoj sutinskoj afirmaciji, a uzroni nizovi su bili samo elementi
unutar te sheme u kojoj joj je priroda patologije sluila kao delotvoran uzrok. Sa Bruseom - to jo nije bilo steeno sa Biaom lokalizacija priziva uzronu shemu koja obuhvata: sedite bolesti
je samo taka o koju se kai iritantni uzrok, taka koja je odreena
i iritabilnou tkiva i agensovom snagom iritacije. Lokalni prostor
bolesti je u isto vreme, i neposredno, uzroni prostor.
Tada - e to je veliko otkrie iz 1816. - nestaje bie bolesti. Kao
organska reakcija na iritantni agens, patoloki fenomen vie ne
moe da pripada svetu u kojem bi bolest, u svojoj naroitoj strukturi, postojala u skladu sa jednim zapovednikim tipom, koji bi joj
bio pretea, i u kojem bi se ona prikupljala, kad se j e d n o m udalje
pojedinane varijacije i sve sluajnosti bez sutine; upletena je u
organsku potku u kojoj su strukture prostorne, odreenja uzrona, a fenomeni anatomski i fizioloki. Bolest vie nije nita do
izvestan kompleksni pokret tkiva, kao reakcija na iritantni uzrok:
40 Ibid, str. 1, br. 1.
41

Ibid, predgovor izdanju iz 1828,izd.iz 1839,1.1, str. LXV.

214

Raanje klinike

u tome je itava sutina patolokog, jer vie nema ni sutinskih

bolesti, ni sutina bolesti. Sve klasifikacije koje tee da nas navedu da bolesti smatramo pojedinanim biima nepotpune su, a
razboriti duh je bez prestanka i kao protiv svoje volje upravljen
prema istraivanju obolelih organa." 42 Tako groznica ne moe da
bude osnovna: ona nije nita do ubrzanje cirkulacije krvi... sa
uveanjem topline i lezijom glavnih funkcija. To stanje ekonomije
je uvek zavisno od lokalne iritacije". 43 Sve groznice se razgrauju u jednom dugom organskom procesu, koji se gotovo u celosti
mogao nazreti u tekstu iz 1808;44 potvren je 1816, a nanovo shematizovan osam godina kasnije u Katekizmu fizioloke medicine
(Catchisme de la Mdicine physiologique). U korenu svih je jedna
jedina gastrointestinalna iritacija: najpre jednostavno crvenilo,
zatim sve brojnije mrlje boje vina u ileocekalnom podruju; te
mrlje esto poprime izgled nadutih povrina, to na dugi rok izaziva ireve. Na toj postojanoj anatomsko-patolokoj potki, koja
definie poreklo i opti oblik gastroenteritisa, procesi se granaju:
kada iritacija digestivnog kanala vie dobije u duini nego u dubini ona izaziva znatno luenje ui i bol u miiima ekstremiteta:
to je ono to je Pinel nazivao unom groznicom; kod limfatinog
subjekta, kada su creva puna sluzi, gastroenteritis poprima izgled
zbog kojeg je zasluio ime sluzave groznice; o n o to je nazivano adinamikom groznicom" nije nita drugo do gastroenteritis koji je dostigao takav stepen intenziteta da se snaga umanjuje,
a u m n e sposobnosti opadaju, ... jezik postane sme, a usta se
prevuku crnkastom skramom"; kada iritacija p u t e m privlanosti
zahvati m o d a n e opne dobijamo maligni" oblik groznica. 45 Preko
tih grana, a i nekih drugih, gastroenteritis malo-pomalo zahvata
itav organizam: Istina je da je cirkulacija krvi ubrzana u svim
tkivima, ali to ne dokazuje da uzrok tih fenomena prebiva u svim
takama na telu." 46 Groznici, dakle, treba oduzeti njen status op42

Broussais, Examen

43

Ibid, izd. iz 1821, str. 399.

de a doctrine, Pariz, 1816, predgovor.

44 Bruse je 1808. stavljao p o strani maligne tifuse (ataksine groznice) k o d kojih na autopsiji nije n a a o upalu u n u t r a n j i h organa, Examen des doctrines, 1821, t. Il, str. 666-668.
45

Broussais, Catchisme

46 Examen

des doctrines,

de la Mdecine physiologique,
1821, t. II, str. 399.

Pariz, 1824, str. 2 8 - 3 0 .

Napad

groznica

215

teg stanja, i, u korist fizioloko-patolokih procesa koji su specifikovali njena oitovanja, razsutiniti je".47
Ta razgradnja febrilne ontologije, sa grekama koje je sadrala (u doba u kojem je razlika izmeu meningitisa i tifusa poela
jasno da se uoava), najpoznatiji je element analize. U stvari, ona
je, u optoj ekonomiji svoje analize, samo negativna protivstrana
jednog pozitivnog i m n o g o prefinjenijeg elementa - ideje o medicinskoj metodi (anatomskoj, a naroito fiziolokoj), primenjenoj
na organska oboljenja: treba crpsti iz fiziologije karakteristine
crte bolesti i uenom analizom razmrsiti esto zbrkane krike obolelih organa". 48 Ta medicina obolelih organa sadri tri trenutka:
1. Odrediti koji je organ oboleo, to se radi poev od oitih
simptoma, ali p o d uslovom da se poznaju svi organi, sva
tkiva koja sainjavaju sredstva komunikacije kojima su organi meusobno povezani, i promene koje preinaenje jednog
organa izaziva na drugima";
2. Objasniti kako je organ oboleo", poev od spoljnog agensa;
uzevi u obzir sutinsku injenicu da iritacija moe da izazove hiperaktivnost ili, naprotiv, funkcionalnu asteniju, i da
gotovo uvek ta dva preinaenja istovremeno postoje u naoj
ekonomiji" (pod dejstvom hladnoe, aktivnost luenja preko
koe se umanjuje, a aktivnost plua uveava);
3. Ukazati na to ta valja raditi da organ ozdravi"; to e rei
unititi uzrok (hladnoa kod pneumonije), ali i izbrisati
posledice koje ne nestaju uvek kad uzrok prestane da deluje" (navala krvi odrava iritaciju u pluima obolelog od
pneumonije). 4 9
U kritici medicinske ontologije", pojam organske bolesti"
ide, bez sumnje, dalje i dublje od p o j m a iritacije. Ona je podra47 O v a j izraz se nalazi u Bruseovom odgovoru Fodereu (Istorija nekih medicinskih doktrina), Journal universel des Sciences mdicales, str. XXIV.
48

Broussais, Examen de la doctrine, 1816, predgovor.

49 Examen des doctrines, 1821,1.1, str. 5 2 - 5 5 . U tekstu L'influence des mdecine

physiologique, 1832, Broussais dodaje i z m e u 2. i 3. pravila o n o k o j i m se o d r e u j e dejstvo obolelog
organa n a druge.

216

Raanje klinike

zumevala i apstraktnu konceptualizaciju: univerzalnost koja m u

je omoguavala da sve objasni bila je poslednji ekran apstrakcije
za pogled poloen na organizam. Pojam bolesti" organa sadri
samo ideju o odnosu organa sa agensom ili okruenjem, ideju o
reakciji na napad, ideju o n e n o r m a l n o m funkcionisanju, i, najzad,
ideju o remetilakom uticaju napadnutog elementa na druge organe. Od sada e se medicinski pogled polagati samo na prostor
ispunjen oblicima sklapanja organa. Prostor bolesti je, bez ostatka
i iskliznua, sam prostor organizma. Opaati bolesno na neki nain znai opaati telo.
S medicinom bolesti je gotovo; poinje medicina patolokih reakcija, struktura iskustva koja je dominirala XIX vekom i do izvesne take XX veka, poto e se, ne bez metodolokih preinaenja,
medicina patogenih agensa umetnuti u nju.
Mogu se ostaviti p o strani beskrajne rasprave, u kojima su se
oni odani Bruseu suprotstavljali Pinelovim pristalicama. Anatomsko-patoloke analize, koje su vrili Peti i Ser (Serres) o tifoidnoj
groznici, 50 distinkcija to ju je uspostavio Kafen (Caffin) izmeu
termikih simptoma i toboe febrilnih bolesti 51 , Lalmanovi radovi
o akutnim oboljenjima mozga 52 , i, najzad, Bujoov Traktat posveen groznicama zvanim osnovne" 53 , stavili su malo-pomalo van
problema ak i onu koja je nastavljala da pothranjuje polemike.
Na kraju su se uutale. omel, koji je 1821. potvrdio postojanje
optih groznica bez lezija, svima im 1824. priznaje organsku lokalizaciju 54 ; Andral je posvetio jedan svezak svoje Medicinske klinike
(Clinique mdicale), u prvom izdanju, klasi groznica; u drugom ih
je podelio na unutranje upale organa i unutranje upale nervnih
centara. 55
50 M.-A. Petit et Serres, Trait de la fivre entro-msentrique,
51 Caffin, Trait analytique

Pariz, 1813.

des fivres essentielles, Pariz, 1811.

52

Lallemand, Recherches anatomo-pathologiques

53

Bouillaud, Trait clinique et exprimental

sur l'encphale, Pariz, 1820.

des fivres dites essentielles, Pariz, 1826.

54 C h o m e l , Trait des fivres et des maladies pestilentielles,

ide, 1834.

1821, Leons sur la fivre typho-

55 Andral, Clinique mdicale, Pariz, 1823-1827, 4. sv. Jedna a n e g d o t a kae da je Pinel

n a v o d n o i m a o n a m e r u da u poslednjem izdanju Nozologije u k i n e klasu groznica i da ga
je u tome spreio izdava.

Napad

groznica

217

A ipak je do poslednjeg dana Bruse bio napadan sa strau; a

od smrti, ugled m u se neprestano umanjivao. Nije ni moglo da
bude drugaije. Bruse je uspeo da zaobie ideju osnovnih bolesti
samo uz izuzetno veliku cenu; valjalo m u je da ponovo naorua
stari i m n o g o kritikovani p o j a m (i to upravo od patoloke anatomije) privlanosti; morao je da se vrati halerovskom pojmu iritacije; zatvorio se u patoloki m o n i z a m koji je podseao na Brauna, i
ponovo je uveo u igru, u logici svog sistema, stare prakse putanja
krvi. Svi ti povraci bili su epistemoloki nuni kako bi se u svoj
svojoj istoti pojavila medicina organa, i da bi se medicinsko opaanje oslobodilo svake nozoloke predrasude. Ali samim tim je
rizikovala da se izgubi i u raznovrsnosti fenomena i u homogenosti procesa. Izmeu m o n o t o n e iritacije i beskrajne siline krikova
obolelih organa", opaanje je osciliralo pre nego to e utvrditi
neizbean raspored, na kojem su se temeljile dve osobenosti: lanceta i pijavica.
Sve je bilo dozvoljeno u estokim napadima Bruseovih savremenika na njega. Ali ipak ne u potpunosti: to anatomsko-kliniko
opaanje, najzad osvojeno u celosti i kadro da samo sebe kontrolie, to opaanje kojim su pravdali svoje napade na njega dugovali
su njegovoj fiziolokoj medicini" ili su joj dugovali barem konaan oblik njegove uravnoteenosti. Sve je kod Brusea bilo suprotno od onoga to se videlo u njegovo doba, ali je za svoje doba utvrdio poslednji element naina vienja. Od 1816, oko lekara moe
da se obrati bolesnom organizmu. Istorijski i konkretan a priori
m o d e r n o g medicinskog pogleda okonao je svoju izgradnju.
Deifrovanje struktura treba da m u vrati ugled. Ali poto i u
nae vreme ima lekara i drugih koji misle da prave istoriju time
to piu biografije i dodeljuju zasluge, evo im teksta jednog lekara,
koji nije bio neznalica: Objavljivanje Pregleda medicinske doktrine jedan je od onih znaajnih dogaaja koje e povest medicine
dugo pamtiti... Medicinska revolucija, kojoj je g. Bruse postavio
temelje 1816, bez sumnje je najznaajnija koju je doivela medicina u moderna vremena." 56

56

Bouillaud, Trait des fivres dites essentielles, Pariz, 1826, str. 13.

Zakljuak
Knjiga koju ste upravo proitali je, meu ostalima, esej o metodi u tako zbrkanom, tako malo i rdavo strukturiranom d o m e n u
istorije ideja.
Njen istorijski oslonac je uzak, poto se, sve u svemu, bavi razvojem medicinskog posmatranja i njegovim m e t o d a m a tokom
perioda od jedva pola veka. No, to je ipak jedan od perioda koji
iscrtavaju neizbrisiv hronoloki prag: trenutak u kojem bolest,
protivpriroda, smrt, ukratko itav crni fond bolesti izlazi na svetlost dana, to e rei istovremeno se rasvetljuje i ukida se kao no,
u dubokom, vidljivom, pouzdanom, zatvorenom ali pristupanom
prostoru ljudskog tela. O n o to je bilo temeljno nevidljivo najedn o m se nudi bistrom pogledu, i pojavljuje se tako jednostavno,
tako neposredno da izgleda kao prirodna nagrada u vidu jednog
bolje sainjenog iskustva. Ima se utisak da su se, prvi put u nekoliko hiljada godina, lekari, najzad osloboeni teorija i himera, sloili da pristupe, njega samog radi i u istoti jednog neupozorenog
pogleda, objektu svog istraivanja. Ali treba preokrenuti analizu:
oblici vidljivosti su se promenili; novi medicinski duh, o kojem
Bia bez sumnje donosi prvo apsolutno suvislo svedoanstvo, ne
treba upisati u poredak psiholokih i epistemolokih proiavanja; on nije nita drugo do epistemoloka reorganizacija bolesti, u
kojoj granice vidljivog i nevidljivog imaju novi raspored; provalija
ispod bolesti, koja je bila bolest sama, upravo je izronila u svetlosti
jezika - toj svetlosti koja, bez sumnje, istovremeno osvetljava 120
dana, Juliju i Apokalipsu.
Ali ovde je re samo o domenu medicine i nainu na koji se za
nekoliko godina strukturirala osobena spoznaja bolesne indivi-

220

Raanje klinike

due. Da bi kliniko iskustvo bilo mogue kao oblik spoznaje bilo

je potrebno da se itavo bolniko polje reorganizuje, da se definie novi status bolesnika u drutvu i uspostavi izvestan o d n o s
izmeu zbrinjavanja i iskustva, izmeu pomoi i znanja; bolesnik
se morao razviti u kolektivnom i homogenom prostoru. Bilo je
potrebno i da se jezik p o t p u n o otvori jednom novom domenu:
domenu neprestane i objektivno utemeljene korelacije vidljivog i
iskazivog. Tada se definisala jedna posve nova upotreba naunog
diskursa: upotreba vernosti i bezuslovnog pokoravanja slikovitom
sadraju iskustva - rei ono to se vidi; ali i upotreba utemeljenja
i sastava istraivanja - dati da se vidi govorei ta se vidi; valjalo
je, dakle, smestiti medicinski jezik na taj oigledno povrinski, ali,
istinu govorei, i veoma skriven nivo, u kojem je obrazac opisivanja istovremeno i kretnja kojom se razotkriva. A taj je razvoj podrazumevao diskurzivni prostor lea kao polje na kojem nastaje i
oituje se istina: razotkrivena unutranjost. Ustrojavanje patoloke anatomije u doba u kojem su kliniari definisali svoju metodu
ne pripada poretku sluajnih preklapanja: ravnotea iskustva zahtevala je da pogled poloen na individuu i jezik kojim se opisuje
poivaju na stabilnom, vidljivom i itljivom temelju smrti.
Ta struktura, u kojoj se artikuliu prostor, jezik i smrt - ono
to se, sve u svemu, naziva anatomsko-klinikom m e t o d o m - sainjava istorijski uslov za medicinu koja se daje i koju primamo
kao pozitivnu. Pozitivno ovde treba shvatiti u tekom znaenju.
Bolest se odvaja od metafizike bola sa kojom je vekovima bila sroena; a u vidljivosti smrti pronalazi puni oblik, u kojem se njen
sadraj pojavljuje u pozitivnim izrazima. Promiljena u odnosu
na prirodu, bolest je bila negativno neodredivo, iji su se uzroci,
oblici, oitovanja nudili samo posredno i na nekoj uvek udaljenoj
osnovi; opaena u o d n o s u na smrt, bolest postaje do kraja itljiva, otvorena bez ostatka suverenom seciranju koje obavljaju jezik i pogled. Kada se smrt epistemoloki integrisala u medicinsko
iskustvo bolest je mogla da se odvoji od protivprirode i da dobije
telo u ivom telu individua.
Za nau kulturu e, bez sumnje, ostati odluujue to to je prvi
govor koji je odrala o individui morao da proe kroz taj trenutak

Zakljuak

221

smrti. Stvar je u tome to zapadni ovek nije mogao da se u sopstvenim oima ustroji kao objekat nauke, tako da je uao u unutranjost svoga jezika i sebi je u njemu i pomou njega obezbedio
diskurzivno postojanje tek kroz referencu na sopstveno unitenje:
iz istraivanja Bezumlja roene su sve psihologije i sama mogunost psihologije; iz postavljanja smrti u medicinsku misao roena
je medicina koja se pokazuje kao nauka o individui. A, na jedan
uopten nain, istraivanje individualnosti u m o d e r n o j kulturi
moda je povezano sa istraivanjem smrti: leevi seeni od Biaa
do frojdovskog oveka, uporan odnos sa smru propisuje kakvo
e biti osobeno lice univerzalnog i daje svaijoj rei mo da se
beskrajno uje; individua joj duguje znaenje koje se zaustavlja s
njom. Podela koju zacrtava i ogranienost iji znak namee paradoksalno vezuju univerzalnost jezika za privremeni i nezamenljivi oblik individue. ulno, koje se moe beskrajno opisivati, i koje
je niz vekova eleo da raspri, u smrti najzad pronalazi zakon svog
diskursa. Ona daje da se vidi, u prostoru to ga artikulie jezik,
obilje tela i njihov jednostavni poredak.
Poev od toga moe se shvatiti znaaj medicine u ustrojavanju
nauka o oveku: znaaj koji nije samo metodoloki, u meri u kojoj
se tie bia oveka kao objekta pozitivnog znanja.
Mogunost da individua bude istovremeno i subjekat i objekat
sopstvenog spoznavanja podrazumeva da u znanju bude obrnuta
igra ogranienosti. Za klasinu misao, jedini sadraj ogranienosti bila je negacija neogranienog, dok joj misao koja se obrazuje
krajem XVIII veka daje moi pozitivnog: antropoloka struktura
koja se onda pojavljuje igra i kritiku ulogu granice i utemeljivaku ulogu porekla. Taj je preokret posluio kao filozofska konotacija organizovanju pozitivne medicine; ona je, obrnuto, na empirijskom nivou bila jedna od prvih objava odnosa koji povezuje
m o d e r n o g oveka sa izvornom ogranienou. Otuda odreujue
mesto medicine u arhitekturi skupa nauka o oveku: ona je vie
od drugih bliska antropolokom rasporedu koji ih sve podupire.
Otuda i njen ugled u konkretnim oblicima ivota: zdravlje zamenjuje spas, govorio je Gardija (Guardia). Stvar je u tome da medicina nudi modernom oveku u p o r n o i uteno lice svoje ogranie-

222

Raanje klinike

nosti; u njoj je smrt prevakana, ali je istovremeno i zakleta; i, iako

neumorno objavljuje oveku ogranienost koju on nosi u sebi, ona
mu govori i o onom tehnikom svetu to je oboruan, pozitivan
i puni oblik njegove ogranienosti. Medicinske kretnje, rei i pogledi dobili su od tog trenutka filozofsku gustinu koja se moda
moe uporediti sa onom koju je ranije imala matematika misao.
Znaaj Biaa, Deksona, Frojda u evropskoj kulturi ne dokazuje
da su bili filozofi koliko i lekari, ve da, u tu kulturu, medicinska
misao s punim pravom uvlai filozofski status oveka.
To medicinsko istraivanje, samim tim je srodno sa lirskim
iskustvom koje je trailo svoj jezik od Helderlina do Rilkea. Istraivanje koje uvodi XVIII vek i od kojeg jo nismo pobegli povezano je sa obelodanjivanjem oblika ogranienosti, od kojih je smrt,
bez sumnje, najopasniji, ali i najispunjeniji. Kad je Helderlinov
Empedokle svojom voljom prispeo na ivicu Etne, to je bila smrt
poslednjeg posrednika izmeu smrtnika i Olimpa, to je bio kraj
neogranienosti na zemlji, plamen se vratio svojoj rodnoj vatri
i ostavio kao jedini trag koji preostaje upravo ono to je trebalo
da bude ukinuto njegovom smru; lep i ograen oblik individualnosti; nakon Empedokla, svet e biti stavljen pod znak ogranienosti, u taj nepomirljivi meuprostor u kojem vlada Zakon,
tvrdi zakon granice; kob individualnosti bie da uvek dobija lik
u objektivnosti koja je oituje i skriva, koja je porie i utemeljuje: I ovde subjektivno i objektivno razmenjuju likove". Na nain
koji moe izgledati neobino na prvi pogled, pokret koji podupire
lirizam u XIX veku isto je to i onaj kojim ovek stie pozitivnu spoznaju o samom sebi; ali treba li se iznenaditi to se figure
znanja i figure jezika pokoravaju istom dubinskom zakonu, i to
upad ogranienosti na isti nain nadvisuje onaj odnos oveka sa
smru koji ovde odobrava nauni diskurs u racionalnom obliku, a
tamo otvara izvor jezika koji se beskrajno iri u praznini nastaloj
odsustvom bogova?
Obrazovanje klinike medicine samo je jedno od nevidljivijih
svedoanstava o tim promenama u temeljnom rasporeivanju
znanja; moe se videti da je ono, mnogo vie nego to se iz njega
moglo deifrovati, naginjalo brzom itanju pozitivizma. Ali kada

Zakljuak

223

se od tog pozitivizma naini vertikalna istraga, pojavljuje se, u isti

m a h skriven njime ali n e o p h o d a n da se rodi, itav niz figura koje
e nakon toga biti isporuene i paradoksalno iskoriene protiv
njega. Mora se rei da je o n o to e m u fenomenologija najupornije suprotstaviti ve bilo u sistemu njegovih uslova: oznaiteljske
moi opaenog i njegova korelacija sa jezikom u izvornim oblicima iskustva, organizovanje objektivnosti poev od vrednosti
znaka, potajno lingvistika struktura datosti, ustrojiteljska narav telesne spacijalizacije, znaaj ogranienosti u odnosu oveka
sa istinom i u utemeljenju tog odnosa, sve to je ve bilo u igri u
genezi pozitivizma. U igri, ali i zaboravljeno u svoju korist, tako
da je savremena misao, verujui da m u je pobegla od kraja XIX
veka, samo malo-pomalo ponovo otkrila ono to ga je omoguilo.
Evropska kultura, u poslednjim godinama XVIII veka, iscrtala je
strukturu koja jo nije razmrena; tek to smo poeli da iz nje
oslobaamo nekoliko niti, koje su n a m i dalje toliko nepoznate
da ih rado shvatamo kao udesno nove ili apsolutno zastarele, a
one su pre dva veka (ne manje, ali ipak ne i mnogo vie) sainile
mranu ali pouzdanu potku naeg iskustva.

Bibliografija

I. - NOZOLOGIJA
Alibert (J.-L:), Nosologie naturelle, Pariz, 1817.
Boissier de Sauvages, Nosologie mthodique, franc, prevod, Lion, 1772,
deset tomova.
Capuron (J.), Nova medicinae elementa, Pariz, 1804.
Ch.., (J.-J.), Nosographiae compendium, Pariz, 1816.
Cahussier (Fr.), Table gnrale des mthodes nosologiques, Pariz, s.d.
Cullen (W.), Apparatus ad nosologiam methodicam, Amsterdam, 1775.
- Institutions de mdecine pratique, prevod, Pariz, 1785.
Dupont ( J.-Ch.), Ya-t-il de la diffrence dans les systmes de classification
dont on se sert avec avantage dans l'tude de l'histoire naturelle et ceux
qui peuvent tre profitables la connaissance des maladies?, Bordo,
1803.
Duret (F.-J.-J.), Tableau d'une classification gnrale des maladies, Pariz,
1813.
Fercoq (G.-A.), Synonimie ou concordance de la nomenclature de la
Nosographie philosophique du Pr Pinel avec les anciennes nosologies,
Pariz, 1812.
Frank (J.P.), Synopsis nosologiae methodicae, Tiino, 1790.
Latour (F.-D.), Nosographie synoptique, Pariz, 1810, jedan tom, s. p.
Linn (C.), Genera morborum, prevod apud Sauvages, cf. supra.
Pinel (Ph.), Nosographie philosophique, Pariz, godina VI.

Raanje klinike

226

Sagar (J. B. M), Systema morborum systematicum, Bec, 1771.

Sydenham (Th.), Mdecine pratique, prevod, Pariz, 1784.
Voulonne, Dterminer les maladies dans lequelles la mdecine agissante
est prfrable 'expectante, Avinjon, 1776.

II. - MEDICINSKA POLITIKA I GEOGRAFIJA

Audin-Rouvire (J.-M.) Essai sur la topographie phyisique et mdicale
de Paris, Pariz, godina II.
Bacher (A.), De la mdecine considre politiquement, Pariz, godina
IX.
Banau i Turben, Mmoire sur les pidmies du Languedoc, Pariz, 1766.
Barberet (D.), Mmoire sur les maladies pidemiques des bestiaux, Pariz,
1766.
Bienville (J.-D.-T.), Trait des erreurs populaires sur la mdecine, Hag,
1775.
Cattet (J.-J.) i Gardet (J.-B.), Essai sur la contagion, Pariz, godina II.
Cerveau (M.), Dissertation sur la mdecine des casernes, Pariz, 1803.
Clerc, De la contagion, Sankt-Peterburg, 1771.
Colombier (J.), Prceptes sur la sant des gens de guerre, Pariz, 1785.
- Code de mdecine militaire, pet tomova, Pariz, 1772.
Daignan (G.), Ordre du service des hpitaux militaires, Pariz, 1785.
- Tableau des varits de la vie humaine, dva toma, Pariz, 1786.
- Centuries mdicales du XIX sicles, Pariz, 1807-1808.
- Conservatoire de Sant, Pariz, 1802.
Desgenettes (R.-N), Histoire mdicale de l'arme d'Orient, Pariz, 1802.
- Opuscules, Kairo, s.d.
Fouquet (H.), Observations sur la constitution des six premiers mois de
l'an V Montpellier, Monpelje, godina VI.
Frank (J.-P.), System einer vollstnndigen medizinischen Polizei, etiri
toma, Manhajm, 1779-1790.
Frier (F.), Guide pour la conservation de l'homme, Grenobl, 1789.

Bibliografija

227

Gachet (L.-E.), Problme mdico-politique pour ou contre lesarcanes,

Pariz, 1791.
Gachet (M.), Tableau historique des vnements prsents relatif leur
influence sur la sant, Pariz, 1790.
Ganne (A.), L'homme physique et moral, Strazbur, 1791.
Guindant (T.), La nature opprime par la mdecine moderne, Pariz,
1768.
Guyton-Morveau (L.-B.), Trait des moyens de dsinfecter l'air, Pariz,
1801.
Hautesierck (F.-M.), Recueil d'observations de mdecine des hpitaux
militaires, dva toma, Pariz, 1766-1772.
Hildenbrand (J.-V.), Du typhus contagieux, prevod, Pariz, 1788.
De Home (D.-R.), Mmoire sur quelques objets qui intressent plus
particulirement la salubrit de la ville de Paris, Pariz, 1788.
Instruction sur les moyens d'entretenir la salubrit et de purifier l'air des
salles dans les hpitaux militaires, Pariz, godina II.
Jacquin (A.-P.), De la Sant, Pariz, 1762.
Lapon (J.-B.), Philosophie mdicale, Pariz, 1796.
Lanthenas (F.), De l'influence de la libert sur la sant, la morale et le
bonheur, Pariz, 1798.
Laugier (E.-M.), L'art de faire cesser la peste, Pariz, 1784.
Lebegue de Presle, Le conservateur de Sant-, Pariz, 1772.
Lebrun, Trait thorique sur les maladies pidmiques, Pariz, 1776.
Lepecq de La Clture (L.), Collection d'observation sue les maladies et
constitutions pidmiques, 2 sv, Ruan, 1778.
Lioult (P.-J.), Les charlatans dvoils, Pariz, godina VIII.
Mackenzie (J.), Histoire de la sant et de l'art de la conserver, Hag,
1759.
Maret (M.), Quelle influence les mours des Franais ont sur leur sant,
Amijen, 1772.
Mdecine militaire ou Trait des maladies tant internes qu'externes
auxquelles les militaires sont exposs pendant la paix ou la guerre, sest
tomova, Pariz, 1778.

228

Raanje klinike

Menuret (J.-J.), Essai sur l'action de l'air dans les maladies contagieuses,
Pariz, 1781.
- Essai sur l'histoire mdico-topographique de Paris, Pariz, 1786.
Murt (J.-A.) Topographie mdicale de la ville de Montpellier, Monpelje,
1810.
Nicolas (P.-F.), Mmoires sur les maladies pidmiques qui ont rgn
dans la province de Dauphin, Grenobl, 1786.
Petit (M.-A.), Sur l'influence de la Rvolution sur la sant publique,
1796.
- u Essai sur la mdecine du coeur, Lion, 1806.
Pichler (J.-F.-C.), Mmoire sur les maladies contagieuses, Strazbur,
1786.
Prceptes de sant ou Introduction au Dictionnaire de Sant, Pariz,
1772.
Quatroux (Fr.), Trait de la peste, Pariz, 1771.
Razoux (J.), Tables nosologiques et mtorologiques dresses l'HtelDieu de Nmes, Bazel, 1767.
Rflexions sur le traitement et la nature des pidmies lues la Socit
royale de Mdecine le 27 mai 1785, Pariz, 1785.
Roy-Desjoncades (A.), Les lois de la nature applicables aux lois physiques
de la mdecine, dva toma, Pariz, 1788.
Rochard (C.-C.-T.), Programme de cours sur les maladies pidmiques,
Strazbur, godina XIII.
Ruette (F.), Observations cliniques sur une maladie pidmique, Pariz,
s.d.
Salverte (E.), Des rapports de la mdecine avec la politique, Pariz, 1806.
Souquet, Essai sur l'histoire topographique mdico-physique du district
de Boulogne, Bulonj, godina II.
Tallavignes (J.-A.), Dissertation sur la mdecine o l'on prouve que
l'homme civilis set plus sujet aux maladies graves, Karkason, 1821.
Thiery, Voeux d'un patriote sur la mdecine en France, Pariz, 1789.

Bibliografija

229
III. - REFORMA PRAKSE I NASTAVE

Appel la raison ou voex de l'humanit.

Baraillon (J.-F.), Rapport sur la partie de police qui tient la mdecine,
8 erm, godina VI, Pariz, godina VI.
- Opinion sur le projet de la commission d'Instruction publique relatif
aux Ecoles de Mdecine, 7 erm, godina VI, Pariz, godina VI.
Baumes (J.-B.-J.), Discours sur la ncessit des sciences dans une nations
libre, Monpelje, godina III.
Cabanis (P.-J.-G.), Oeuvres, dva toma, Pariz, 1956.
Cals (J.-M.), Projet sur les Ecoles de sant, 12 prerijal godine V, Pariz,
godina V.
- Opinion sur les Ecoles de Mdecine, 17 erminal godine VI, Pariz,
godine VI.
Cantin (D.-M.-J.), Projet de rforme adress VAssembl Nationale,
Pariz, 1790.
Caron (J.-F.-C.), Rflexions sur l'exercice de la mdecine, Pariz, 1804.
- Projet de rglement sur l'art de gurir, Pariz, 1801.
Chambeau de Montaux, Moyens de rendre les hpitaux utiles et de
perfectionner la mdecine, Pariz, 1787.
Colon de Divol, Rclamations des malades de Bictre, Pariz, 1790.
Cocqueau (C-.P.),55ai sur l'tablissement des hpitaux dans les grandes
villes, Pariz, 1787.
Daunou (P.-C.), Rapports sur les Ecoles spciales, Pariz, godina V.
Demangeon (J.-B.), Tableau d'un triple tablissement runi en un seul
hospice Copenhague, Pariz, godina VII.
- Des moyens de perfectionner la mdecine, Pariz, 1804.
Desmonceaux (A.), De la bienfaisance nationale, Pariz, 1787.
Duchanoy, Projet d'organisation mdicale, s.l.n.d:
Du Laurens (J.), Moyens de rendre les hpitaux utiles et de perfectionner
les mdecins, Pariz, 1787.
Dupont de Nemours (P.), Ide sur les secours donner aux pauvres
malades dans une grande ville, Pariz, 1786.

230

Raanje klinike

Ehrmann (J.-F.), Opinion sur le projet de Vitet, 14 terminai godine VI,

Pariz, godina VI.
Essai sur la rformation de la socit dite de mdecine, Pariz, godina
VI.
Etat actuel de l'Ecole de Sant, Pariz, godina VI.
Fourcroy (A.-F.), Rapport sur l'enseignement libre des sciences et des
arts, Pariz, godina II.
- Expos des motifs du projet de loi relatif l'exercice de la mdecine,
Pariz, s.d.
- Rapport sur les Ecoles de Mdecine, frimer godine III, Pariz, godina
III.
- Discours sur le projet de loi relatif l'exercice de la mdecine, 19 ventoz
godine XI, Pariz, godina XI.
Fourot, Essai sur les concours en mdecine, Pariz, 1786.
Gallot (J.-G.), Vues gnrale sur la restauration de l'art de gurir, Pariz,
1790.
Graud (M.), Projet de dcret sur l'organisation civile des mdecins,
Pariz, 1791.
Guillaume (J.), Procs-verbaux du Comit d'Instruction publique, Pariz,
1899.
Guillemardet (F.-P.), Opinion sur les Ecoles spciales de Sant, 14
terminai godine VI, Pariz, godine VI.
Imbert (J.), Le droit hospitalier de la Rvolution et de l'Empire, Pariz,
1954.
Instituta facultatis
1775.

medicae Vidobonensis, curante Ant. Storck, Be,

Jadelot (N.), Adresse Nos Seigneurs de l'Assemble Nationale sur la

ncessit et les moyens de perfectionner l'enseignement de la mdecine,
Nansi, 1790.
Lefvre (J.), Opinion sur le projet de Vitet, 16 terminal godine VI, Pariz,
godina VI.
Lespagnol (N-.L.), Projet d'tablir trois mdecins par district pour le
soulagement des gens de la campagne, arlvil, 1790.
Marquais (J.-Th.), Rapport au Roi sur l'tat actuel da la mdecine en
France, Pariz, 1814.

231

Bibliografija

Menuret (J.-J.), Essai sur les moyens de former de bons mdecins, Pariz,
1791.
Motif de la rclamation de la Facult de Mdecine de Paris contre
l'tablissement de la Socit royale de Mdecine, s.l.n.d; autor je Vacher
de La Feutrie.
Observation sur les moyens de perfectionner
mdecine en France, Monpelje, godina V.

l'enseignement de la

Pastoret (C.-E.), Rapport sur un mode provisoire d'examen pour les

officiers de Sant (19 termidor godine V), Pariz, godina V.
Petit (A.), Projet de rforme sur l'exercice de la mdecine en France,
Pariz, 1791.
- Sur la meilleure manire de construire un hpital, Pariz, 1774.
Plan de travail prsent la Socit de Mdecine de Paris, Pariz, godina
V.
Plan gnral d'enseignement dans l'Ecole de Sant de Paris, Pariz, godina
III.
Porcher (G.-C.). Opinion sur la rsolution du 19 fructidor an V, 16
vendemijer godine VI, Pariz, godina VI.
Prcis historique de l'tablissement de la Socit royale de la Mdecine,
s.l.n.d.
Prieur de La Cte-d'Or (C.-A.), Motion relative aux Ecoles de Sant,
Pariz, godina VI.
Programme de la Socit royale de Mdecine sur les cliniques, Pariz,
1792.
Programme des cours s'enseignement dans l'Ecole de Sant de Montpellier,
Pariz, godine III.
Prunelle (Cl.-V.), Des Ecoles de Mdecine, de leurs connexions et de leur
mthodologie, Pariz, 1816.
Recueil de discours prononc la Facult de Monpellier, Monpelje,
1820.

Rgnault (J.-B), Considrations sur l'tat de la mdecine en France

depuis la Rvolution jusaua nos jours, Pariz, 1819.
Retz (N.), Expos sunccinct l'Assemble Nationale sur les Facults et
Socits de Mdecine, Pariz, 1790.

232

Raanje klinike

Royer (P.-F.), Bienfaisance mdicale et projet financier, Provens, godina

IX.
- Bienfaisance mdicale rurale, Troa, 1814.
Sabarot de L'Avernire, Vue de lgislation mdicale adress aux Etats
gnraux, s.l., 1789.
Tissot (S.-A.-D.), Essai sur les moyens de perfectionner les tudes de
mdecine, Lozan, 1785.
Vicq d'Azyr (F), Oeuvres, est tomova, Pariz, 1805.
Vitet (L.), Rapport sur les Ecoles de Sant, 17. ventoz godine Vi, Pariz,
godin VI.
Wrtz, Mmoire sur letablissment des Ecoles de Mdecine
Pariz, 1784.

pratique,

IV. - METODE
Amard (L.-V.-F.), Association intellectuelle, dva toma, Pariz, 1821.
Amoreux (P.-J.), Essai sur la mdecine des Arabes, Monpelje, 1805.
Audibert-Caille (J.-M), Mmoire sur l'utilit de l'analogie en mdecine,
Monpelje, 1814.
Auenbrugger, Nouvelle mthode pour reconnatre les maladies intgernes,
prevod u Rozire de la Chassaigne, Manuel des oulmoniques, Pariz,
1763.
Beullac (J.-P.), Nouveau guide de l'tudiant en mdecine, Pariz, 1824.
Bordeu (Th.), Recherches sur le pouls, etiri toma, Pariz, 1779-1786.
Boillaud (J.), Dissertation sur les gnralits de la clinique, Pariz, 1831.
Broussonnet (J.-L.-V.), Tableau lmentaire de smiotique, Monpelje,
godina VI.
Brulley (C.-A.), Essai sur l'art de conjecturer en mdecine, Pariz, godina
X.
Brut (S.-G.-G.), Essai sur l'histoire et les avantages des institutions
cliniques, Pariz, 1803.
Chomel (J.-B.-L.), Essai historique sur la mdecine en France, Pariz,
1762.

Bibliografija

233

Clos de Sorze (J.-A.), De l'analyse en mdecine, Monpelje, godina V.

Corvisart (J.-N.), Essai sur les maladies et lsions du coeur et des gros
vaisseaux, Pariz, 1806.
Dardonville (H.), Rflexions pratiques sur les dangers des systmes en
mdecine, Pariz, 1818.
Demorcy-Delettre (J.-B.-E.), Essai sur l'analyse
perfectionnement de la mdecine, Pariz, 1818.

appliqu

au

Double (F.-J.), Smiologie gnrale ou Trait des signes et de leur valeur

dans les maladies, 3 toma, Pariz, 1811-1822.
Duvivier (P.-H.), De la mdecine considre comme science et comme
art, Pariz, 1826.
Essyg, Trait du diagnostic mdical, prevod, Pariz, godina Xll.
Fabre, Recherches des vrais principes de l'art de gurir, Pariz, 1790.
Fordyce (G.), Essai d'un nouveau plan d'observations mdicales, prevod,
Pariz, 1811.
Fouquet (H.), Discours sur la clinique, Monpelje, godina XI.
Frank (J.-P.), Ratio instituti clinici Viciensis, Be, 1797.
Gilbert (N.-P), Les thories mdicales modernes compares entre elles,
Pariz, godina VII.
Birbal (A.), Essai sur l'esprit de la clinique mdicale de Montpellier,
Monpelje, 1857.
Goulin (J.), Mmoire sur l'histoire de la mdecine, Pariz, 1779.
Hlian (M.), Dictionnaire de diagnostic ou l'art de connatre les maladies,
Pariz, 1771.
Hildenbrand (M.), Mdecine pratique, prevod, Pariz, 1824, dva toma.
Landr-Beauvais (A.-J.), Smiotique ou trait des signes des maladies,
Pariz, 1810.
Leroux (J.-J.), Cours sur les gnralits de la mdecine, Pariz, 1818.
- Ecole de Mdecine. Clinique interne, Pariz, 1809.
Lordat (J.), Conseils sur la manire d'tudier la physiologie de l'homme,
Monpelje, 1813.
- Perptuit de la mdecine, Monpelje, 1837.
Mahon (P.-A.-O.), Histoire de la mdcine clinique, Pariz, godina XII.
Martinet (L.), Manuel de clinique, Pariz, 1825.

234

Raanje klinike

Maygrier (J.-P.), Guide de l'tudiant en mdecine, Pariz, 1807.

Menuret (J.-J.), Trait de pouls, Pariz, 1798.
Moscati, (P.), De l'emploi des systmes dans la mdecine
Strazbur, godina III.

pratique,

Petit (M.-A.), Collection d'observations cliniques, Lion, 1815.

Pinel (Ph.), Mdecine clinique, Pariz, 1802.
Pigrry (P.-A.), Tableau indiquant la manire d'examiner et d'interroger
le malade, Pariz, 1932.
Rostan (L.), Trait lmentaire de diagnostic, de pronostic, d'indications
thrapeutiques, 6 tomova, Pariz, 1826.
Roucher-Debatte (Cl.), Leons sur l'art d'observer, Pariz, 1807.
Selle (Ch.-G.), Mdecine clinique, Monpelje, 1787, prevod.
- Introduction l'tude de la nature et de la mdecine, prevod, Monpelje,
godina III.
Snebier (J.), Essai sur l'art d'observer et de faire des expriences, tri
toma, 1802.
Thierry (F,),La mdecine expeimentale, Pariz, 1755.
Vaidy (J.-V.-F.), Plan d'tudes mdicales l'usage des aspirants, Pariz,
1816.
Zimmerman (G.), Trait de l'exprience en mdecine, prevod, Pariz,
1774, tri toma.

V. - PATOLOKA ANATOMIJA
Baillie (M.), Anatomie pathologique des organes les plus importants du
corps humain, prevod, Pariz, 1815.
Bayle (G.-L.), Recherches sur la phtisie pulmonaire, Pariz, 1810.
Bichat (X.), Anatomie gnrale appliqu la phyisiologie
mdcine, Pariz, 1801, tri toma.

et la

- Anatomie pathologique, Pariz, 1825.

- Recherches phyisiologiques sur la vie et la mort, Pariz, godina VIII.
- Trait des membranes, Pariz, 1807.

235

Bibliografija
Bonet (Th.), Sepulchretum, 3 toma, Lion, 1700.
Breschet (G.), Rprtoire gnrale d'anatomie
pathologiques, est tomova, Pariz, 1826-1828.

et de phyisiologie

Cailliot (L.), Elments de pathologie et de la physiologie pathologue, dva

toma, Pariz, 1819.
Chomel (A.-F.), Elments de pathologie gnrale, Pariz, 1817.
Cruveilhier ().), Essai sur l'anatomie pathologique en gnral, dva toma,
Pariz, 1816.
Dezeimeris (J.-E.), Aperu
pathologique, Pariz, 1830.

rapide des dcouvertes

en

anatomie

Guillaume (A.), De l'influence de l'anatomie pathologique sur les progrs

de la mdcine, Dol, 1834.
Lannec (R.), Trait de l'auscultation mdiate, dva toma, Pariz, 1819.
- Trait indit de l'anatiomie pathologique, Pariz, 1884.
Lallemand (F.), Recherches anatomo-pathologiques sur l'encphale et ses
dpendances, dva toma, Pariz, 1820.
Morgagni (J.-B.), De sedibus et causis morborum, Venecija, 1761.
Portal (A.), Cours d'anatomie mdicale, pet tomova, Pariz, godina XII.
Prost (P.-A,),La mdcine claireparobseration et l'ouverture des corps,
dva toma, Pariz, godina XII.
Rayer (P.), Sommaire d'une histoire abrge de l'anatomie pathologique,
Pariz, 1818.
Ribes (Fr.), De l'anatomie pathologique considre dans ses vrais rapports
avec la science des maladies, dva toma, Pariz, 1828-1834.
Richerand (B.-A.), Histoire des progrs rcents de la chirurgie, Pariz,
1825.
Saucerotte (C.),De l'influence de l'anatomie pathologique sur les progrs
de la mdcine, Pariz, 1834.
Tcheron (C.-F.), Recherches anatomo-pathologiques
pratique, tri toma, Pariz, 1823.

sur la mdcine

236

Raanje klinike
VI. - GROZNICE

Barbier (J.-B.-G.), Rflexions sur les fivres, Pariz, 1822.

Boisseau (F.-G.), Pyrtologie physiologique, Pariz, 1823.
Bompart (A.), Description de la fivre adynamique, Pariz, 1815.
Bouillaud (J.), Trait clinique ou exprimental desfivres dites essentielles,
Pariz, 1830.
Broussais (F.-J.-V.), Catchisme de mdecine phyisiologique,
1824.

Pariz,

- Examen des doctrines mdicales, Pariz, 1821.

- Histoire des phlegmasies ou inflammations
dva toma.

chroniques, Pariz, 1808,

- Leons sur la phlegmasie gastrique, Pariz, 1819.

- Mmoire sur l'influence que les travaux des mdecins phyisiologistes
ont exerce sur l'tat de la mdecine, Pariz, 1832.
- Trait de phyisiologie applique la pathologie, dva toma, 18221823.
Caffin (J.-F.), Quelques mots de rponses un ouvrage de M. Broussais,
Pariz, 1818.
Castel (L.), Rfutation de la nouvelle doctrine mdicale de M. le Dr
Broussais, Pariz, 1824.
Chambon de Montaux, Trait de la fivre maligne simple et des fivres
compliques de malignit, etiri toma, Pariz, 1787.
Chauffard (H.), Trait sur les fivres prtendues

essentielles, Pariz,

1825.
Chomel (A.-F.), De l'existance des fivres, Pariz, 1820.
- Des fivres et des maladies pestilentielles, Pariz, 1821.
Collineau (J.-C.), Peut-on mettre en doute l'existence des fivres
essentielles, Pariz, 1823.
Dagoumer (Th.), Prcis historique de la fivre, Pariz, 1831.
Dardonville (H.), Mmoire sur les fivres, Pariz, 1821.
Ducamp (Th.), Rflexions critiques sur les crits de M. Chomel, Pariz,
1821.

Bibliografija

237

Fodra (M.), Histoire de quelques doctrines mdicales compares celles

de M. Broussais, Pariz, 1818.
Fournier (M.), Observations sur les fivres putrides et malignes, Dizon,
1775.
Grard (M.), Peut-on mettre en doute l'existence des fivres essentielles?,
Pariz, 1823.
Giannini, De la nature des fivres, prevod, Pariz, 1808.
Giraudy (Ch.), De la fivre, Pariz, 1821.
Grimaud (M. de), Cours complet ou Trait des fivres, tri toma,
Monpelje, 1791.
Hernandez (J.-F.), Essai sur le typhus, Pariz, 1816.
Hoffman (F.), Trait des fivres, prevod, Pariz, 1746.
Hufeland (C.-W.), Observations sur les fivres nerveuses, prevod, Berlin
1807.
Huxham (J.), Essai sur es diffrentes espces des fivres, prevod, Pariz,
1746.
Larroque (J.-B. de), Observations xliniques opposes l'examen de la
nouvelle doctrine, Pariz, 1818.
Leroux (F.-M.), Opposition aux erreurs de la science mdicale, Pariz,
1817.
Lesage (L.-A.), Danger et absurdit de la doctrine physiologique, Pariz,
1823.
Monfalcon (J.-B.), Essai pour servir l'histoire des fivres adynamiques,
Lion, 1823.
Mongelaz (P.-J.), Essai sur les irritations intermittentes, dva toma, Pariz,
1821.

Pascal (Ph.), Tableau synoptique du diagnostic des fivres essentielles,

Pariz, 1818.
Petit (M.-A.), Trait de la fivre entro-msentrique, Pariz, 1813.
Petit-Radel (Ph.), Pyrtologie mdicale, Pariz, 1812.
Quitard-Piorry (H.-H.), Trait sur la non-existence des fivres
essentielles, Pariz, 1830.
Roche (L.-Ch.), Rfutation des objections faites la nouvelle doctrine
des fivres, Pariz, 1821.

238

Raanje klinike

Roederer i Wagler, Tractatus de morbo mucoso, Getingen, 1783.

Roux (G.), Trait des fivres adynamiques, Pariz, 1812.
Selle (Ch.-G.), Elments de pyrtologie mthodique, prevod, Lion,
godina IX.
Stoll (M.), Aphorismes sur la connaissance et la curation des fivres,
prevod, Pariz, godina V.
Tissot (S.-A.-D.), Dissertation sur les fivres bilieuse, prevod, Pariz,
godina VIII.