HERTA GOLUBOVI

FILOZOFSKI FAKULTET
1986/5EN
BEOGRAD
10.04.2012.
SEMINARSKI RAD IZ
RELIGIJE I RODA

PARTICIPACIJA ENA U LOKALNOJ VLASTI GRADA

ZAJEARA

ABSTRAKT: Cilj ovog rada je razmatranje politike participacije ena, prvo, na

globalnom nivou, a onda na lokalnom. Daje se trenutna slika stanja u u pogledu rodne
ravnopravnosti i uea ena u politikom ivotu. Ukazuje se na postojanje barijera
(strukturalnih, kulturnih, normativnih) kao i analiza politikih pretpostavki za ire
ukljuivanje ena u politiki itot. Prikazan je kratak pregled dosadanjih teorijskih
koncepata u literaturi oko naina predstavljanja ena u politikoj sferi. Ukazuje se na
institucionalni okvir za rodnu ravnopravnost koji se oslanja na medjunarodne platforme,
deklaracije i konvencije.
KLJUNE REI: participacija ena, rodna ravnopravnost, lokalna samouprava, politike
partije, marginalizacija zena

Rodna ravnopravnost je koncept koji se odnosi na norme, vrednosti, stavove i percepcije

potrebne da bi se dostigao ravnopravni status mukarca i ena. 1
Rodna ravnopravnost ena je neophodna da bi smo imali pravedno drutvo, a potovanje
prava ena za to je preduslov. Bez rodne ravnopravnosti nema razvijenog drutva jer je
doprinos ena neophodan za njegov razvoj. Unapredjenje rodne ravnopravnosti
omoguava adekvatno korienje enskih resursa i direktno doprinosi poboljanju
kvaliteta ivota svih njenih gradjana. Osnaivanjem ena u politici obezbedjuje se podrka
pitanjima koja se odnose na ene.
vedski politikolog Herbert Tingsten i francuski sociolog Moris Divere prvi su koji su
prouavali ovaj problem, ali osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka sa
1

www.e-jednakost.org.rs, Dokmanovi,Mirjana, 2002. Rodna ravnopravnost i javna politika,

Subotica, enski centar za demokratiju i ljudska prava

pojavom feministikih teorija dolo je do ozbiljnijeg prouavanja pretpostavki o o

politikom kapacitetu ena. Tako da se povezivanjem sociologije, politikih nauka i
feministike teorije dolo do temeljnijeg prouavanja participacije ena u politikom
ivotu. 2

Ljiljana ikari navodi Norisa Ingleharta da postojanje razlika izmedju tradicionalnih i

modernih rodnih razlika potie od osnovnog razlikovanja drutvenih sistema i njegove
podele na agrarna i tradicionalna, moderna i industrijska i postmoderna i postindustrijska
drutva. Nastanak modernih rodnih razlika je u vezi sa slabljenjem tradicionalnih veza
izmedju drutvenih grupa, tako da su one odraz odnosa razliitih institucija koje imaju
prema enama i mukarcima, a prisutnost ena u politikoj sferi predstavlja glavni
pokazatelj otvorenosti, demokratinosti i razvijenosti tih institucija. On dalje kae da ene
i dalje nisu ukljuene jer ne mogu, ne ele i niko ih ne poziva. Objanjenje zato je to
tako sadri stukturalnu (starost, rod, klasa, nacija), kulturnu (stavovi, vrednosti) i
aktivistiku dimenziju ( partije, organizacije, sindikati, udruenja). Modernizacija,
sekularizacija i tehnoloki napredak podstie uee ena u politikom i javnom ivotu,
dok agrarno drutvo sa svojim vrednostima, niim obrazovanjem i nerazvijenim tritem
obeshrabruje ene da aktivno uzmu uee u politici. 3
Jedno novije istraivanje politike participacije ena u Americi rodjenih posle 1970.godine
ukazuje da obrazovanje, drutvene veze, mediji, porodina kultura, socijalni status i
delovanje enskih organizacija utiu podsticajno na politiki aktivizam ena. Medjutim,
ene su sklone volonterskom radu, radu u lokalnim grupama, tj.vanistitucionalnom
delovanju iako su angaovane i aktivne u lokalnoj zajednici i politikim partijama,
jednostavno nisu zastupljene u dovoljnoj meri u izvrnim organima, dravnoj upravi i
veini javnih funkcija.ikarieva kae da ekonomski razvoj, demokratske institucije i
pravni okvir jesu neophodni ali ne i dovoljni uslovi za unapredjenje poloaja ena u
javnom ivotu. Politika kultura, partijska i medijska kultura, javno mnjenje i stanje
drutvene svesti, predstavljaju faktore koji utiu na pripremu i osposobljavanje ena za
politiki ivot.
U prouavanju politikog statusa ena, ikarieva kae da je potrebno ovaj problem
sagledati na makro i mikro nivou. Makro nivo obuhvata patrijarhat i uticaj drave i
drutva na formiranje muskulinih normi koje ugroavaju status ena u politici. Mikro nivo
ukazuje na nedostatak resursa i kompetencija ena za bavljenje politikom. Postoje dve
vrste maginalizacije ena. Prva se tie podele rada u politici gde se ene iskljuuju od
strane uticajnih mukaraca, odnosno smanjuje se broj ena na predstavnikim mestima i
mestima odluivanja. ene se zato vie bave socijalnim programima, kulturom,
obrazovanjem i administracijom, a mukarci finansijama, ekonomijom, transportom i
spoljnom politikom. Druga vrsta marginalizacije je hijerarhijska, gde imamo veliki broj
mukaraca boljeg drutvenog statusa u viim sferama politikog sistema. Na ovaj

www.doiserbia.nb.rs, ikari, Ljiljana, 2009. ene u politikoj areni- insajderke ili autsajderke?
Beograd,Institut drutvenih nauka
3

Norris, P., Inglehart, R.2003. Rising Tide: Gender Equality& Cultural Change Around the World.
New York: Cambridge University Press u ikari, Lj.2009. ene u politikoj areni insajderke ili
autsajderke Beograf, Institut drutvenih nauka

fenomen, ikarieva kae da ukazuje Putnam, koji je oznaen kao gvozdeni zakon u
politici koji upuuje na pravilo da tamo gde raste mo- broj ena opada. 4
Mnogi medjunarodni subjekti odigrali su veliku ulogu u procesu podizanja svesti o znaaju
sprovodjenja ove strategije. Istaknutu ulogu su imale Ujedinjene nacije, a kao lanicu UN,
Srbiju obavezuju principi i ciljevi iskazani u Pekinkoj platformi , tako da sve nacionalne,
regionalne i lokalne politike moraju biti uskladjene sa ciljevima koji su definisani u
Platformi.
Drugi vaan dokument, koji iznosi medjunarodne standarde za definisanje ravnopravnosti
ena i mukaraca i zastupanje ravnopravnog tretmana u politikom i javnom ivotu, je
Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad enama kao i Rezolucija 1325
Saveta bezbednosti Un-a.
Sve istonoevropske zemlje u poslednjoj deceniji razvile su mehanizme rodne
ravnopravnosti. Prvo, formiraju se kancelarije na lokalnim i regionalnim nivoima kako bi se
sa sigurnou znalo da e rodna perspektiva biti ukljuena u sve faze upravljanja i
donoenja odluka. Slika politike participacije ena u postkomunistikim zemljama je
malo drugaija jer su prole period drutvene trancizije i globalizacije. Problemi koji su
nastali u periodu promena kao to su povecanje nezaposlenosti, smanjen pristup kapitalu,
resursima, kreditima, smanjenje socijalne uloge drave, pogoranje na tritu rada, rast
siromatva i diskriminacija doveli su do smanjenja uea ena u politici i javnom ivotu.
ene su okarakterisane kao gubitnice i vraene na predjanje mesto domaice i na taj
nain su udaljene iz javnog i politikog ivota, a vie angaovane u vladinim
organizacijama i civilniom sektoru.5
Iako je posle 2000.godine postupno porasla svest o aktivnoj potrebi za ukljuivanjem ena
u sferu javne vlasti, situacija po pitanju ena i dalje nije zadovoljavajua. Naime, zakonska
kvota od 30% poslanikih, odnosno odbornikih, mesta za manje zastupljeni pol nije
svuda dostignuta, jer nema potpunih zakonskih reenja koja bi omoguila da se
ustanovljene kvote potuju.
Put do politike funkcije i vodeih pozicija u Srbiji je teak. Prvo, mali broj ena se
kandiduje na izbornim listama partija, a uglavnom se na nalaze na dnu lista. Razlog zato
su ene marginalizovane je taj to mukarci ne ele da dele mo sa njima, a drugi je, to
mukarci jedni drugima pruaju podrku koja je nedostupna enama, dok za razliku od
ena, medju njima nema solidarnosti i podrke u tolikoj meri kao kod mukaraca. Zatim,
uveanje broja ena u partijama nema znaaja ako se njihovi stavovi i miljenja ignoriu ili
nedovoljno uvaavaju u procesu odluivanja. 6
Porast zastupljenosti ena u parlamentu, rezultat je pritisaka foruma ena u politikim
strankama i delovanju institucionalnih mehanizama za ravnopravnost polova, a s druge

www.doiserbia.nb.rs, Putham,R.1976 The Comparative Studies of Political Elites. Englewood Cliffs,

New Jersey: Prentice Hall u ikari, Ljiljana, 2009. ene u politikoj areni- insajderke ili
autsajderke? Beograd, Institut drutvenih nauka
5
www.doiserbia.nb.rs, ikari, Lj. 2003. Contemporarary Women`s Issuses Worldwilde, Volume on
Europe, Wesport, Connecticut, London, Greenwood Press, 577-586 u ikari Lj.2009. ene u
politikoj areni- insajderke ili autsajderke, Beograd, Institut za drutvene nauke
6
www.doiserbia.nb.rs, ikari, Lj. 2009. ene u politikoj areni- insajderke ili autsajderke?,
Beograd, Institut drutvenih nauka

strane velikog angamana aktivistkinja enskog pokreta okupljenih u nevladinim

organizacijama.7
Uee ena u politikom odluivanju predstavlja izuzetno vaan aspekt i preduslov za
uspostavljanje rodne ravnopravnosti. Ovo uee moe se posmatrati u nekoliko
aspekata: kao udeo ena medju lanovima i vodjama politikih stranaka, kao udeo ena
medju odbornicima lokalne Skuptine ili kao udeo ena na najviim rukovodeim
poloajima u lokalnoj vlasti. Istraivanje je radjeno u ova tri pravca da bi se videlo koliko
je postignuto u ostvarivanju prava ena.
Osnovni izvor podatka predstavljali su odgovori ena i mukaraca koji su pripadnici
vodeih politikih partija u Zajearu, pripadnika Gradske uprave i odbornika i odbornica u
Skuptini grada. Analiza
se temelji na kombinovanoj kvantitativnoj i kvalitativnoj
metodologiji. Tehnika prikupljanja podataka koja je koriena je anketiranje. Prikupljanje
se vrilo linom dostavom upitnika, putem e-maila i telefonom. Dobijeni podaci obradjeni
su kvantitativno putem tabela i kvalitativno na osnovu datih podataka, zakonskih prava i
obaveza. Na taj nain bi se uradila analiza trenutnog stanja ravnopravnosti polova, uzorka
takvog stanja i daljih tendencija.
Osnovni cilj upitnika je bilo ispitivanje kakva je percepcija ena i mukaraca o rodnoj
ravnopravnosti kojim se stie uvid u enski politiki aktivizam. ire, cilj je bio da se preko
enskog politikog uticaja, utvrdi stepen demokratinosti naeg drutva, jer sama
emancipacija ena predstavlja jedan od glavnih pokazatelja opte emancipovanosti
drutva i njegove demokratinosti. Uzorak istraivanja je trebao da obezbedi
zastupljenost svih stranaka u Gradskoj vlasti i Gradskoj Skuptini, a s druge strane da se
postigne zastupljenost mukaraca i ena po stranakoj pripadnosti.
partija

Broj lanova

Izvrni odbor

Broj
odbornika
SO

Tabela 1.

Realizovani uzorak obuhvatio je 30 ispitanika, 15 ena i 15 mukaraca. Anketa se

sastojala iz upitnika i iskaza. Upitnik je podrazumevao 8 pitanja i 6 iskaza. Medju optim
podacima, upitnik je sadravao pol, godite, mesto stanovanja, strunu spremu, politiku
pripadnost.
Tokom prikupljanja podataka koji su relevantni za ovu oblast, naila sam na potekoe
zbog neaurnosti pojedinih institucija i partija, kao i stava da su izvesni podaci samo za
internu upotrebu. Jedini ustupak koji su uinili je taj da su u procentima izrazili
zastupljenost ena u svojim partijama. Na osnovu podataka iz tabele 1. moemo uoiti da
nije u potpunosti ispotovana zakonska kvota od 30% odbornikih mesta za ene.
Procentualno broj ena odbornica u Skuptini grada iznosi 24%. Svi predsednici partija su
mukarci. Svi predsednici odbornikih grupa su mukarci. Gradonaelnik je mukarac, a
od pet pomonika dve su ene. Predsednik Skuptine je mukarac, a podpredsednik je

http://www.politickaodgovornost.org/node/5,

ena. Gradsko Vee ine sedam lanova od kojih je samo jedna ena. Naelnica Gradske
uprave je ena.
Pol
Koalicija ivim za
Zajear -Boko Nii
Srpska radikalna stranka

815
4

522
3
62
%

293
1
38
%

14

10

24

17

60
%

40
%

Za Evropsku Srbiju- Boris

Tadi
SPS-partija ujedinjenih
penzionera
DSS Nova Srbija
Vojislav Kotunica
Liberalno demokratska
partija

73
%

27
%

80
%

20
%

Tabela 2.
Stepen slaganja sa ponuenim iskazima izraeno u %
Slae
m se

Slae
m se

Ne
slae
m se
m

Ne
slae
m se

Delimi
no se
slaem
m

Delimi
no se
slaem

m
1. ene nemaju dovoljno vremena
da se posvete politici s obzirom
na porodine obaveze
2. enama nedostaje
samopouzdanje da se bave
politikom

14,3

28,3

16,8

13,8

69,2

57,9

20,1

17,5

52,8

38,9

27,1

43,6

3. ene su suvie osetljive za

politiku borbu

7,6

0,0

60,1

86,4

32,3

13,6

4. ene nemaju dovoljno uticaja u

politikim strukturama

34,2

25,4

23,8

37,1

42,0

37,5

5. ene se obeshrabruju da se bave

politikom

13,4

36,2

47,1

27,0

39,5

36,8

6. ene potuju stranaku

hijerarhiju ee nego mukarci

32,3

45,2

35,2

14,9

32,5

39,9

Ponueni iskazi

Na osnovu iskaza da ene nemaju dovoljno vremena da se posvete politici s obzirom

na svakodnevne porodine obaveze koji su izraeni u procentima moemo videti da
zaposlene ene bez obzira kojom se profesijom bavile, teko uskladjuju svakodnevne
obaveze u porodici, sa poslovnim obavezama, a naroito u politici, koja zahteva veliki
utroak vremena. Mukarcima je ova injenica glavni razlog slabe zastupljenosti ena
u politikim telima i organima. Priznanje ove injenice i od strane samih ena ne znai
i mirenje sa njom.
Nedostatak samopouzdanja u iskazu da enama nedostaje samopouzdanja da se
suoe sa politikim izazovima moe biti uzrok slabije zastupljenosti ena u srpskoj
politici, tako da se polovina mukaraca i ena delimino slau, a polovina ne slau.
Ova osobina je poeljna i kod mukaraca i kod ena.
Na iskaz da su ene suvie osetljive za politiku borbu, mukarci odbacuju ovaj iskaz i
pokazuju da su ene pokazale da su dovoljno borbene, uporne i snane da bi ule u
politiku arenu.
I mukarci i ene smatraju da je Uticaj ena u politikim strukturama zadovoljavajui.
Iskazom da se ene sistemski obeshrabruju da se bave politikom veina mukaraca
smatra da ne postoje prepreke koje bi spreile da se ene bave politikom, dok se ene
ne slau s tim i smatraju da postoje sistemske prepreke koje ih onemoguavaju da se
angauju u politici.
I zadnjim iskazom da ene potuju stranaku hijerarhiju ee nego mukarci slae se
duplo vie ena nego mukaraca. ene su nauene da potuju i sluaju autoritet, tako
da ovaj iskaz ne iznenadjuje puno.

Upitnik se sastojao od osam pitanja, gde su odgovori izraeni u procentima da bi se

stvorila jasnija slika.
1. Da li aktivno uestvujete u podnoenju predloga?

esto

Muki
pol
56%

enski
pol
33%

ni esto ni retko

44%

47%

retko

0,0

20%

2. Da li je lake mukarcima ili enama da se afirmiu u politici?

enama
mukarcima
podjednako za oba pola
ne znam

Muki
pol
12,8
30,8
53,8
2,6

enski
pol
10,3
41,4
44,8
3,4

3. Da li Ustav garantuje jednaka prava ena i mukaraca?

da
ne
Ne znam

m.pol
53%
36%
11%

.pol
34%
45%
21%

4. Da li se potuje zakon koji propisuje da se ene stavljaju na mesta koja garantuju

siguran izbor na odbornikim i poslaniakim listama?

da
ne
ne znam

m.pol
42%
48%
10%

.pol
25%
56%
19%

5. Da li se ene postavljaju na mesta predsednica Izvrnih odbora?

da
ne
ne znam

m.pol
12%
63%
25%

.pol
5%
84%
7%

6. Da li su ene te koje vie izostaju sa rednovnih politikih sastanka?

esto
retko
ne izostaju
Izostaju redovno

m.pol
46%
18%
10%
26%

.pol
39%
15%
22%
24%

7. Ko aktivnije uzima uee u aktivnostima partije?

ene
mukarci
podjednako
ne znam

m.pol
10,3%
48,7%
41%
0%

.pol
10%
33,3%
53,3%
3,3%

8. Koliko su vai predlozi usvajani u organima stranke i organimsa vlasti?

m.pol

.pol

nikada

5,4%

11,1%

do 3 puta

18,9%

37%

od 3 do 10 puta

40,5%

29,6%

vie od 10 puta

35,1%

22,2%

Osnovna hipoteza ovog istraivanja bila je da ene jo uvek nemaju dovoljno

mogunosti da se dokazuju u politici, premda je njihovo uee i uticaj u odnosu na
raniji period znaajniji. Za napredovanje ena u politici od sutinskog je znaaja kakva
situacija vlada u njihovoj stranci, koliko ih stranka podrava u njihovim akcijama da se
afirmiu kao politiarke. Kljuni razlog demotivacije ena za aktivno uestvovanje u
stranci, i uopte u politici, je ne usvajanje predloga koji dolaze od strane ena. ak i
ene koje se nalaze na visokim poloajima rtve su stereotipa o tome ime treba da
se bave ene, a ime ne. Zato je potrebno promeniti stereotipni model ponaanja ne
samo kod mukaraca, ve i kod samih ena. Ova analiza otkriva da ene iako su
aktivne, dospevaju do viih poloaja na lokalnom nivou i od daljih napredovanja same
odustaju jer su uverene da na viim hijerarhijskim mestima se odvija suvie agresivna i
bespotedna borba u kojoj one ne ele da uestvuju.

Literatura:
www.e-jednakost.org.rs, Dokmanovi,Mirjana, 2002. Rodna ravnopravnost i javna politika,
Subotica, enski centar za demokratiju i ljudska prava
www.doiserbia.nb.rs, ikari, Ljiljana, 2009. ene u politikoj areni- insajderke ili
autsajderke? Beograd,Institut drutvenih nauka

Norris, P., Inglehart, R.2003. Rising Tide: Gender Equality& Cultural Change Around the
World. New York: Cambridge University Press u ikari, Lj.2009. ene u politikoj areni
insajderke ili autsajderke Beograf, Institut drutvenih nauka
www.doiserbia.nb.rs, Putham,R.1976 The Comparative Studies of Political Elites.
Englewood Cliffs, New Jersey:
Prentice Hall u ikari, Ljiljana, 2009. ene u
politikoj areni- insajderke ili autsajderke? Beograd, Institut drutvenih
nauka
www.doiserbia.nb.rs, ikari, Lj. 2003. Contemporarary Women`s Issuses Worldwilde,
Volume on Europe,
Wesport, Connecticut, London, Greenwood Press, 577-586 u ikari
Lj.2009. ene u politikoj areni- insajderke ili autsajderke, Beograd, Institut za drutvene nauke
www.doiserbia.nb.rs, ikari, Lj. 2009. ene u politikoj areni- insajderke ili autsajderke?,
Beograd, Institut drutvenih nauka
http://www.politickaodgovornost.org/node/5