NAGRADE I SERTIFIKATI

KATALOG PROIZVODA

Beograd, 2015

O nama
AGROUNIK d.o.o. se bavi istraivanjima u biotehnikim
naukama i to u oblasti proizvodnje i primene biofertilizatora u poljoprivrednoj proizvodnji.

Kao rezultat viegodinjeg nauno-istraivakog rada,

2005. godine je zapoeta industrijska proizvodnja biopreparata Slavol, po recepturi prof. dr Sneane orevi.
Sloganom Nauka posveena prirodi Agrounik povezuje nauno istraivaki rad, proizvodnju i prodaju,
to ga ini posebnim na tritu Srbije. Danas Agrounik
u svom proizvodnom asortimanu ima 9 registrovanih i
sertifikovanih proizvoda koji predstavljaju jedinstvenu
tehnologiju u poljoprivrednoj proizvodnji.

PROIZVODNJA
Obavlja se u industrijskoj zoni imanovci pored Beograda, u novoizgraenoj hali na 2.100 m. U okviru hale
nalaze se i laboratorije za mikrobiologiju, ispitivanje
zemljita i semena.

NAUNO ISTRAIVAKI RAD

Agrounik uestvuje u projektima Ministarstva za nauku
i tehnoloki razvoj, Ministarstva poljoprivrede i Starproject - Svetske banke, a sarauje sa Poljoprivrednim
fakultetima u Zemunu, Novom Sadu, Osijeku, Podgorici
i Skopju, Institutima u Smederevskoj Palanci, aku
i Osijeku, kao i sa brojnim poljoprivrednim strunim

slubama u Srbiji. Kako bi rezultati istraivanja bili

dostupni i poljoprivrednim proizvoaima, svake godine se tampaju broure sa rezultatima ogleda, organizuju struna predavanja, vri edukacija o prednostima
primene nae tehnologije u organskoj i konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Uporedo sa aktivnostima vezanim za nauni rad,
Agrounik investira u ljudske resurse. U kompaniji je
zaposleno 18 inenjera poljoprivrede koji su regionalni menaderi i vre prodaju proizvoda iz asortimana
Agrounik-a, obavljaju prezentacije, oglede, uestvuju
na sajmovima, seminarima i strunim skupovima.
U Hrvatskoj je Agrounik osnovao predstavnitvo
preduzee Agro-nika a u Bosni i Hercegovini
predstavnitvo Agrounik, Bijeljina.
Agrounik izvozi u Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju. Sertifikat, dozvola Ministarstva poljoprivrede Danske, otvara mogunosti proirenja izvoza u zemlje EU.
Sa ovakvom vizijom i misijom prepoznatljivi smo u
zemlji i regionu, zbog ega smo dobitnici brojnih nagrada, priznanja i sertifikata.
Vizija kompanije Agrounik je da postane regionalni lider

u proizvodnji i distribuciji mikrobiolokih i organskih

djubriva, kao i u nauno istraivakom i razvojnom
radu sa ciljem daljeg unapreivanja agrotehnike i
zadovoljenja proizvodnih potreba poljoprivrednih
proizvoaa.

BIOUNIK
U cilju unapreenja nauno-istraivakog rada
Agrounik je osnovao kompaniju Biounik. Biounik se
bavi naunim istraivanjima u oblasti biotehnologije, i
to u oblasti primene mikroorganizama u poljoprivrednoj proizvodnji. Rezultati Nauno istraivakog
rada u okviru Biounika preko proizvodnih kapaciteta i
prodajne mree Agrounika dospevaju do poljoprivrednih proizvoaa koji ih primenjuju u svojoj proizvodnji.
Biounik poseduje savremeno opremljene laboratorije
za mikrobiologiju, fiziologiju biljaka i agrohemiju, kao
i struan tim koji uestvuje u realizaciji istraivakih
domaih i inostranih projekata. Biounik sarauje sa
brojnim fakultetima i Institutima iz oblasti poljoprivrede, hemije i molekularne biologije. Nauno

AGRO-NIKA
istrazivaki rad je usmeren ka inovacijama i stvaranju
novih aktivnih materija na bazi mikrobiolokih metabolita, kao i poboljanju postojeih proizvoda sa aspekta
efekata primene u poljoprivrednoj proizvodnji.
Rezultati istraivanja se saoptavaju na kongresima i simpozijumima i publikuju u domaim i stranim
naunim asopisima.
Ciljevi Biounka jesu da kroz nauno istraivaki rad
uestvuje na razliitim domaim i meunarodnim
projektima, angauje naune institucije i eminentne
strunjake iz oblasti biotehnologije, zaposli visoko
obrazovane kadrove koji e dalje raditi na razvoju
novih inovativnih proizvoda koji su direktno primenjivi
i imaju dodatnu vrednost u praksi i kontrolom kvaliteta
postojeih proizvoda.

Kompanija Agronika je osnovana 2010. godine, sa

ciljem proirenja trita za prodaju mikrobiolokih preparata kompanije Agrounik u Republici Hrvatskoj.
Osnivanje preduzea je bilo inicirano eljom Agrounika
da u Hrvatskoj kao i u drugim zemljama EU plasira
svoje proizvode. Sedite kompanije se nalazi u Vukovaru a preko 4 regionalna menadzera pokriva teren Slavonije, Baranje i Zagorja.
Vizija kompanije Agronika je da kroz 5 godina postane
distirbutivni centar mikrobioloskih ubriva iz asortimana Agrounika za zemlje lanice Evropske Unije.
AGROUNIK, BOSNA I HERCEGOVINA
Agrounik je osnovao 2014.godine firmu u Bosni i Hercegovini koja zapoljava dva diplomirana inenjera
poljoprivrede koji vre prezentaciju i prodaju naeg
asortimana .

BIOFERTILICACIJA

Biofertilizacija je agrotehnika mera u kojoj se koriste mikrobioloki preparati koji sadre ive elije mikroorganizama i /ili produkte njihovog metabolizma. Ovi mikroorganizmi pospeuju ishranu biljaka azotom, fosforom, kalijumom, mikroelementima, poveavaju otpornost biljaka u uslovima fiziolokog stresa i deluju povoljno na plodnost
zemljita. Agrounik u svojoj paleti proizvoda ima 9 biofertilizatora koji sadre azotofiksatore (simbiozne i asocijativne), fosfomineralizatore, bakterije koje produkuju auksine, citokinine i gibereline, ubrivo sa aminokiselinama.
Bioferilizatori nalaze primenu za :
TRETMAN ZEMLJITA
TRETMAN SEMENA
Uniker za razlaganje etvenih ostataka, starter za biljke,
Slavol S sadri auksine poreklom od bakterija
kompostiranje.
Simbiozni azotofiksatori za inokulaciju semena leFOLIJARNA PRIHRANA
guminoznih biljaka:
Slavol - za ratarske i povrtarske kulture i cvee.
Rizol za graak u tenom stanju
Slavol VVL - za voe i vinovu lozu, sadnice i kalemove.
Rizol za lucerku u tenom stanju
Flosal - za sobno i balkonsko cvee.
Slavol za soju nosa - treset
Amiksol ubrivo sa aminokiselinama

9 REGISTROVANIH I SERTIFIKOVANIH PROIZVODA

TRETMAN ZEMLJITA

TRETMAN SEMENA
Simbiozni azotofiksatori za inokulaciju
semena leguminoznih biljaka:

MOBILIZATOR HRANLJIVIH ELEMENATA

pre ili posle setve

prskanje etvenih ostataka
za kompostiranje

ratarskih i
povrtarskih
biljaka i cvea,
kao i reznica
ukrasnih biljaka

ratarskih i
povrtarskih
biljaka

voa i vinove loze

sobnog i
balkonskog bilja

KS
MI O

FOLIJARNA PRIHRANA

za regeneraciju
biljaka u
uslovima stresa

MOBILIZATOR HRANLJIVIH ELEMENATA

NJIVA SPREMNA ZA
RODNA VREMENA.

UNIKER je teno mikrobioloko ubrivo mobilizator hranljivih elemenata,

koje je sertifikovano za primenu u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj
proizvodnji. Uniker se koristi u ratarstvu, povrtarstvu i voarstvu kao:
- Starter za poetak vegetacije
- Razlaganje etvenih ostataka
- Kompostiranje

SASTAV
Uniker sadri:
1. Efektivne sojeve proteolitikih i celulolitikih bakterija koji razlau
teko rastvorljiva jedinjenja ugljenika, azota i fosfora i prevode ih u
biljkama pristupane oblike.
2. Organsku materiju koja kada se unese u zemljite sa Unikerom, se
transformie do mineralnog azota.
NAIN PRIMENE
1. UNIKER - ZA RAZLAGANJE ETVENIH OSTATAKA
Svei organski ostaci koji vode poreklo od biljaka (koren, list, stablo, plodovi)
ivotinja i mikroorganizama (biomasa) se transformiu ili do potpune mineralizacije ili do polurazloenih materija koje direktno ili indirektno ulaze u sastav humusa. Humus u zemljitu je veoma znaajan za odravanje plodnosti
zemljita odnosno za poboljavanje njegovih, fizikih, hemijskih i biolokih
osobina.

Primenom Unikera koji sadri bakterije koje razlau celulozu ubrzavaju se procesi transformacije etvenih
ostataka (koren, list, plodovi, stablo), u zemljitu.
Korienjem Unikera spreava se stvaranje azotne depresije (nedostatak pristupanog azota ) u zemljitu,
jer Uniker sadri organsku materiju koja se uz pomo proteolitikih bakterija razlae do pristupanog azota
(NH) ime se regulie C/N odnos.

PRIMENA
Nakon skidanja useva ( strna ita, kukuruz, soja, suncokret i sl.)
etvene ostatke usitniti odnosno istarupirati.
Sipati 5l/ha Unikera u 250-300l vode i prskati preko usitnjenih
etvenih ostataka.
Po mogunosti zaorati ili istanjirati zemljite.

EFEKTI PRIMENE
Uniker utie povoljno na:
Plodnost zemljita
Poveava sadraj mikrobioloke biomase u zemljitu
Sadraj organske materije u zemljitu
Vodno vazduni i toplotni reim zemljita
Strukturu i mehaniki sastav zemljita
Formiranje humusa
Spreava azotnu depresiju nedostatak azota

UNIKER

Transformacije
tipa:
fermentacije,
amonifikacije,
saponifikacije

SVEI ORGANSKI
OSTACI ILI
ETVENI OSTACI

ER

IK
UN

MIKROBIOLOKI
OSTACI

Slaba
razgradnja
(lignin)

a
tez
sin
ER
IK
UN

IVOTINJSKI
OSTACI
(izvor proteina
i masti)

UNIKER

BILJNI OSTACI
(bogati
eerima)

potpuna
minerali
zacija

CO2 + H2O

HUMUS

KONTROLA

za
te
sin IKER
UN

2. UNIKER - KAO STARTER ZA BILJKE

Mikroorganizmi uestvuju u procesima kruenja materije u prirodi pri emu organska jedinjenja prevode u mineralna i obrnuto. Procesi mineralizacije/imobilizacije u zemljitu su veoma sloeni i dinamini. Primena veih koliina
mineralnih djubriva esto ima za posledicu nedovoljnu iskorienost ubriva od strane biljaka usled procesa imobilizacije (usvajanje hranljivih elemenata od strane mikroorganizama), isparavanja, ispiranja, denitrifikacije. Ovim
procesima se trajno ili privremeno gubi znaajna koliina pristupanog azota iz zemljita to je nepovoljno kako sa
aspekta ishrane biljaka tako i iz ekonomskih razloga.

EFEKTI PRIMENE
NH3
ubrivo N

Isparavanje
N2 O

N2
N2 O

Denitrifikacija

Amonijak
NH4+
Nitrifikacija
Imobilizacija
Organski N

Nitrati NO3

Bolja iskorienost primenjenih mineralnih, ali i

organskih ubriva.
Eliminie negativne efekte primene mineralnih
ubriva, posebno gde su usled nepravilnog
ubrenja prisutne visoke koncentracije fosfora
koji blokira pravilno usvajanje drugih hranljivih
elemenata ( od strane biljaka).
Poveava sadraj lako pristupanih N,P,K.
Poveava sadraj mikrobioloke biomase.
Povoljno utie na plodnost zemljita.

Ispiranje

Mikrobioloki procesi u kruenju azota u zemljitu i procesi mineralizacijeimobilizacije azota

PRIMENA

RATARSTVO: pre setve, posle setve, a pre nicanja ili neposredno posle nicanja biljaka, moe se koristiti zajedno sa
herbicidima. Uniker 5l/ha sipati u 250-300l vode i prskati po
povrini zemljita.
VOARSTVO: vreme prvog i drugog prolenog prihranjivanja,
po zavretku vegetacije.Uniker 5 l/ha prskati u trake du redova u zoni kronje.
POVRTARSTVO:
Pre rasaivanja: Uniker 5 l/ha. Prskati po povrini zemljita
ili zaorati.
Preko sistema kap po kap: 5 10 l/ha, nekoliko puta u toku
vegetacije.

UNIKER

KONTROLA

3. UNIKER - ZA KOMPOSTIRANJE

Kompostiranje je prirodni proces razgradnje organskih materija pri kojem razliite grupe mikroorganizama razlau i
pretvaraju organsku masu u relativno stabilnu organsku materiju slinu humusu kompost.
Komposti su organska ubriva dobijena kompostiranjem razliitih organskih, biljnih ostataka - opalog lia, granja,
poljoprivrednog otpada od orezivanja voa i vinove loze, pokoene trave, kuhinjskih otpada.

EFEKTI PRIMENE
Korienjem Unikera ubrzavaju se procesi razlaganja organske mase uz pomo bakterija koje imaju sposobnost
da razlau celulozu i proteine. Poetna zapremina organske mase se znatno smanjuje, jer se organska materija
humifikuje to rezultira kvalitetnim organskim ubrivom kompost, koji je sa izbalansiranim odnosom C/N i
sadrajem ostalih hranljivih elemenata.
Kompost je kvalitetno organsko ubrivo koje se koristi za popravku fizikih, hemijskih i biolokih osobina zemljita,
a moe se proizvesti u svakom domainstvu.
PRIMENA
Masu organske materije, (red lia, zemlje, usitnjenog granja)
reati jedno na drugo.
Svaki red ponaosob isprskati sa 5% Uniker-om da masa bude vlana.
Poslednji sloj zavriti sa zemljom u vidu piramide.

Zaliti sa 5% Unikerom svaki red

stajnjak, zemlja
zelenilo
lie (suvo)
stajnjak, zemlja
zelenilo
lie (suvo)
stajnjak, zemlja
zelenilo
lie (suvo)
grane, delovi dasaka, palete

LAKE NIE,
BOLJE RODI.
SLAVOL S je teno ubrivo, stimulator rasta koji je sertifikovan za primenu u
organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Slavol S se koristi za:
1. tretman semena ratarskih i povrtarskih biljaka
2. oiljavanje reznica ukrasnog bilja ( sobnog i sezonskog cvea, perena,
listopadnog i etinarskog drvea i bunja )

SASTAV
AUKSINSKA AKTIVNOST (indol -3 siretna kiselina) je produkt metabolizma
bakterija koje pospeuju rast biljaka i potpuno je prirodnog porekla.
Auksine sintetiu:
1. BILJKE mlada tkiva meristemi izdanaka, korena, mladi listovi i polen,
plodovi koji se razvijaju, vrh korena. Auksini se transportuju sprovodnim
sudovima floemom i iz elije u eliju.
2. BAKTERIJE koje stimuliu rast biljaka, tkz. rizobakterije. One ive oko ili na
korenovom sistemu gde svojom aktivnou pozitivno utiu na rast biljaka.

NAIN DELOVANJA
Slavol S sadri auksine ( IAA-indol-3 siretna kiselina) koji utiu na izduivanje
elija i organa, rast stabljike i koleoptila, razvoj adventivnih i bonih korenova, razvoj sprovodnog tkiva. Tretman semena omoguuje bre klijanje i
nicanje, a kod reznica - oiljavanje i formiranje korenovog sistema.

Dodat akusin
na dno

10

Auksin

PRIMENA
RATARSKE KULTURE: Strna ita (penica,
jeam, ovas, tritikale), kukuruz, soja,
suncokret, mahunarke, krmno bilje.
Slavol S rastvoriti u odgovarajuoj
koliini vode i naneti na hektarsku
normu semena.
Seme prosuiti i sejati. U ovaj rastvor
se mogu direktno dodati pesticidi koji
se koriste za tretman semena.

PENICA

SLAVOL S

POVRE: Paradajz, paprika, krastavac,

korenasto povre, krtolasto povre,
lukoviasto povre, kupusnjae
Seme potopiti direktno u Slavol S u
trajanju od 15-30 min (moe i due)
Ostaviti seme na naklijavanje
CVEE: REZNICE UKRASNOG BILJA
(sobnog i sezonskog cvea, perena,
listopadnog i etinarskog bunja)
Rastvoriti Slavol S u 250 - 500 ml vode
Reznice ili sadnice potpiti i ostaviti da
stoje u pripremljenom rastvoru
Nakon rasaivanja zaliti bilje sa
preostalom koliinom rastvora

KUKURUZ

KONTROLA

SLAVOL S

SALATA

SLAVOL S

EFEKTI PRIMENE
Slavol S poveava:
Snagu nicanja
Klijavost semena
Masu 1000 zrna
Hektolitarsku masu i prinos
Izduivanje elija i organa
Poveava lisnu masu i aktivnost fotosinteze
Obrazovanje bonih i adventivnih korenova

KONTROLA

KONTROLA

GRAAK

SLAVOL S

MUKATLA

SLAVOL S

JEAM

KONTROLA

SLAVOL S

SOJA

KONTROLA

SLAVOL S

BORANIJA

KONTROLA

SLAVOL S

LAVANDA

SLAVOL S

KONTROLA

KONTROLA

KRASTAVAC

KONTROLA

SLAVOL S

KONTROLA

PETUNIJA

SLAVOL S

KONTROLA

11

Biofertilizatori za tretman semena simbioznim

azotofiksatorima
Azotofiksacija je proces prevoenja atmosferskog azota iz atmosfere koji je nepristupaan u pristupane (NH oblike) kojeg mogu da koriste svi ostali organizmi na Zemlji. Azot kojeg ima u atmosferi oko 78% postaje dostupan
ostalom ivom svetu zahvaljujui azotofiksatorima, mikroorganizmima koji jedini mogu da koriste gasoviti azot iz
atmosfere i da ga prevedu u amonijak.
Simbiozni azotofiksatori su bakterije koje obrazuju kvrice u korenu leguminoznih biljaka (soja, lucerka, graak, pasulj, detelina i sl.) gde obavljaju azotofiksaciju. Ove bakterije su strogo specifine za odreenu biljnu vrstu tako da
jedna vrsta bakterije obrazuje kvrice samo na (jednoj) odgovarajuoj biljnoj vrsti. Izmeu bakterije i biljke uspostavlja se simbioza - oblik zajednice u kojoj bakterije direktno predaju pristupaan azot biljkama, dok biljke snabdevaju
bakterije asimilativima (hranljivim materijama koje je stvorila u procesu fotosinteze).
Primenom
biofertillizatora
koji
sadre odgovarajue simbiozne
azotofiksatore tj. nanoenjem ovih
bakterija na seme leguminoznih
biljaka pospeuje se obrazovanje
kvrica u korenu. Bakterije simbiozni azotofiksatori preko korenskih
dlaica dospevaju u unutranjost
korena (parenhima) gde poinju
ubrzano da se dele, usled ega se
formira kvrica u kojoj ove bakterije
fiksiraju azot.

12

Osim simbioznih azotofiksatora

ovi preparati sadre i asocijativne
azotofiksatore i fosfomineralizatore
koji nakon primene biofertilizatora
naseljavaju povrinu korena.

Bradyrhizobium japonicum

Bakterije na povrini korena

azotofiksatori,
fosfomineralizatori

Mikrobioloko ubrivo za inokulaciju semena soje, sertifikovano za primenu

u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji. Bakterije su nanete na tresetni
nosa.

SASTAV
Slavol za soju sadri bakterije:
1. AZOTOFIKSATORE obavljaju azotofiksaciju i to:
Simbiozne: Bradyrhizobium japonicum obrazuju kvrice u korenu soje
Asocijativne: Azotobacter sp.- kolonizuju (naseljavaju) povrinu korena soje
2. FOSFOMINERALIZATORE organska jedinjena fosfora prevode u mineralne
oblike, kolonizuju koren, snabdevaju biljke fosforom u poetnim fazama
razvoja.

PRIMENA
Sadraj kesice rastvoriti u 250 ml vode i/ili 250 ml Slavola S i izmeati sa potrebnom koliinom semena soje za 1ha
(100kg) neposredno pre setve.
Za bolje uspostavljanje simbioze izmeu biljaka i bakterija preporuuje se da se sadraj kesice Slavola za soju sipa
u Slavol S. Auksini koji su nastali u Slavolu S su signal biljke za uspenije uspostavljanje simbioze.

13

Rizol za GRAAK je mkrobioloko ubrivo za inokulaciju semena GRAKA,

a Rizol za LUCERKU za inokulaciju semena LUCERKE.

GRAAK

SASTAV
Rizol za graak sadri Rhizobium legominosarum bv. viciae, a Rizol za lucerku
Rhizobium (Sinorhizobium) meliloti, simbiozne azotofiksatore koji obrazuju
kvrice u korenu graka odnosno lucerke. Osim simbioznih azotofiksatora,
rizol za graak i rizol za lucerku sadre i bakterije - asocijativne azotofiksatore i fosfomineralizatore koje naseljavaju povrinu korena gde obavljaju
asocijativnu azotofiksaciju i mineralizaciju organskih fosfata. Bakterije su
nanete na nosae u tenom stanju.

PRIMENA
RIZOL ZA GRAAK (200 ml) sipati u 100-250 ml vode ili Slavola S pomeati i
ostaviti da se prosui na vazduhu i sejati. Sadraj boce od 200 ml je dovoljan
za hektarsku normu semena. Rizol za graak se moe meati sa pesticidima
za doradu semena.
RIZOL ZA LUCERKU (200 ml) pomeati sa hektarskom normom semena lucerke ostaviti da se prosui na vazduhu i sejati. Po potrebi moe se dodati
malo vode ili Slavola S.
Tretman semena se moe izvesti nekoliko dana pre setve. Preporuuje se
prskanje Slavolom u fazi kada biljka obrazuje prva dva para trolistaka pa sve
do faze obrazovanja mahuna, kao i posle svakog otkosa lucerke.

EFEKTI PRIMENE
14

Pospeuje formiranje kvrica u korenu.

Poveava klijavost semena, energiju klijanja, snagu nicanja.
Utie na rast i razvoj korenovog sistema i nadzemnog dela biljke.
Poboljava ishranu biljaka N, P i K

LUCERKA

KS
MI O

Amiksol je teno ubrivo sa aminokiselinama koje je sertifikovano za primenu

u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

SASTAV
Amiksol sadri aminokiseline biljnog porekla koje su dobijene (enzimskom)
mikrobiolokom hidrolizom. Posebnim postupkom hidrolize materijala
biljnog porekla, korienjem enzima bakterija dobijene su slobodne L aminokiseline koje su bioloki aktivne i imaju veoma znaajnu ulogu u metabolizmu biljaka.

NAIN DELOVANJA
Kada se biljka nalazi u stanju stresa usled visoke ili niske temperature, neadekvatnog vodnog reima, poremeene
ishrane, oteenja od grada, tetoina, bolesti, sinteza aminokiselina i proteina je smanjena. Primenom AMIKSOLA
slobodne L aminokiseline, brzo prolaze kroz elijsku membranu i direktno se ukljuuju u sintezu proteina usled
ega se biljka brzo oporavlja.

PRIMENA

EFEKTI PRIMENE

FOLIJARNA:
1.RATARSKE KULTURE: u koliini 2-3 l/ha u fazi intenzivnog
porasta 2 puta u toku vegetacije. Moe se meati sa pesticidima.
2.POVRE I CVEE: u koliini 1-2 l/ha na svakih 10 15 dana.
3.VOARSTVO: u koliini 2-3 l/ha u sledeem fenofazama:
- Posle cvetanja
- Po formiranju plodova veliine oraha
- U fazi promene boje plodova
SISTEM KAP PO KAP: 2 -3 l/ha preko sistema kap po kap 3 do 4
puta u toku vegetacije.
U STRESNIM USLOVIMA: 3 4 l /ha

poveava sintezu proteina i poveava

sadraj hlorofila
stimulie fotosintezu i transpiraciju
podstie otvaranje stoma i usvajanje
makro i mikro elemenata
poveava otpornost na stres izazvan
suom, hladnoom, bolestima, loom
ishranom

15

RECEPT ZA
BOLJI PRINOS.
SLAVOL je teno mikrobioloko ubrivo, stimulator rasta koje je sertifikovano za primenu u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Slavol se koristi za folijarnu prihranu:
1. RATARSKIH KULTURA: strna ita (penica, jeam, tritikale itd.), kukuruz,
soja, suncokret, eerna repa, krmno bilje, duvan.
2. POVRA (u polju i zatvorenom prostoru): paradajz, paprika, krastavci,
kupusnjae, korenasto krtolasto povre, lisnato povre, mahunarke, itd.
3. CVEA (u polju i zatvorenom prostoru):
Rue i sezonsko cvee: Hrizantema, Begonija, Petunija,
Viola, Salvija, Dalija, Lepa kata, Lisiiji rep, Lantana, Koprivica, Kadifa;
Perene i ukrasne trave: Lavanda, alfija, Iberis, Ehinacea, Hosta,
Ruzmarin, Vinca;
Zimzeleno i listopadno drvee i bunje: imir, Hortenzija,
Hibiskus, Berberis;
etinarsko drvee i bunje: Tuja, empres, Kleka, Tisa;

SASTAV
Slavol sadri bakterije koje su izdvojene sa povrine korena i umnoene
na odgovarajuim hranljivim podlogama. U procesu umnoavanja kao
sekundarne produkte metabolizma stvaraju auksine koji su potpuno prirodnog porekla kao i auksini koje sintetie biljka.

16

Slavol sadri:
1. BAKTERIJE:
a. Azotofiksatore asocijativne bakterije koje fiksiraju azot
b. Fosfomineralizatore - Bakterije koje razlau organska
jedinjenja fosfora
2. AUKSINE - aktivnost odgovara aktivnosti indol -3- siretne kiseline.

NAIN DELOVANJA:
Popreni presek lista

PREKO LISTA
Folijarnom primenom Slavol-a,
auksini (IAA) kroz stome (otvore
na povrini i naliju lista) ulaze
u list i preko sunerastog tkiva
dospevaju u floem. Preko floema
auksini dospevaju u sve delove
biljaka gde deluju na veliki broj
fiziolokih procesa.

Primenom Slavol-a bakterije

dospevaju do zemljita i korena.
One imaju sposobnost kolonizacije (naseljavanja) korenovog
sistema, gde utiu pozitivno na
porast biljaka na sledei nain:

Vazduni
prostor

Stoma

Mesto ulaska
auksina i Slavola

SLAVOL (AUKSINI) STIMULIU SLEDEE PROCESE U BILJKAMA:

Izduivanje elija odnosno organa
Rast stabljike

PREKO ZEMLJITA

Ishrana biljaka azotom

Ishrana biljaka fosforom
Produkcija biljnih hormona
Poboljana dostupnost
gvoa i drugih mikroelemenata
Deluju inhibitorno na izazivae
bolesti kod biljaka kompeticija
za prostor i hranu
Poveavaju otpornost biljaka na
bolesti i stres

Deobu elija usled koje stablo

raste u debljinu
Razvoj adventivnih i bonih
korenova
Razvoj sprovodnog tkiva
Cvetanje i opraivanje
Razvoj plodova
Spreava opadanje listova i
plodova
Geotropizam i fototropizam

17

PRIMENA: RATARSKE KULTURE: (strna ita, soja, suncokret, eerna repa, krmno bilje, duvan)
SLAVOL S

1. Tretiranje zemljita
5l/ha

2. 250 ml na hektarsku
normu semena

UNIKER

SLAVOL S

1. Tretiranje zemljita
5l/ha

2. 250 ml na hektarsku
normu semena

UNIKER

SLAVOL S

SLAVOL

SLAVOL

SLAVOL

PENICA

UNIKER

3. u fazi bokorenja
u fazi vlatanja
u fazi klasanja
Slavol 7l/ha samostalno ili sa hebricidima ili fungicidima

SLAVOL

SLAVOL

3. U fazi formiranja 4. i 5., 5. i 6. lista u fazi 9. lista (dok se moe ui u polje mainama)
Slavol 7l/ha samostalno ili sa hebricidima

SLAVOL

1. Tretiranje zemljita 5l/ha

2. 250 ml na hektarsku
normu semena

3. u fazi osam listova

UNIKER

SLAVOL S + SLAVOL ZA SOJU

SLAVOL

1. Tretiranje zemljita 5l/ha

2. sadraj kesice Slavola za soju

rastvoriti u 250 ml Slavola S na
hektarsku normu semena.

SLAVOL

SLAVOL

u fazi tretman protiv

u fazi zatvaranja redova
Slavol 7l/ha samostalno ili sa hebricidima ili fungicidima Cercospore

SLAVOL

SLAVOL

u fazi formiranja
internodija

u fazi cvetanja

SOJA

SEERNA REPA

KUKURUZ

SLAVOL

18
3. u fazi tri troliska

POVRE I CVEE

VREME PRIMENE

PROIZVOD

NAIN PRIMENE

SETVA
RASAD
IZNOENJE RASADA
FOLIJARNO
SISTEM KAP PO KAP

SLAVOL S
SLAVOL
UNIKER
SLAVOL
UNIKER

Isprskati seme Slavolom S pomeati, prosuiti i sejati

1-2% rastvor Slavola zalivati 1-2 puta nedeljno
Uniker - 5 l/ha isprskati po povrini zemljita
2% rastvor Slavola prskati samostalno ili zajedno sa fungicidima
Uniker - 1-2 ml/m na 7-10 dana

SLAVOL

Slavol

19

ZA SIGURAN ROD
I KRUPAN PLOD.
SLAVOL VVL je teno ubrivo, stimulator rasta koji je sertifikovan za primenu
u organskoj i tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Slavol VVL se koristi
za sadnju voa i vinove loze kao i folijarnu prihranu:
1. Voa- jabuasto, kotiavo i jagodasto
2. Vinove loze
3. Sadnica i kalemova

SASTAV
SLAVOL VVL sadri mikroorganizme, koji u procesu fermentacije stvaraju
AUKSINE. (Indol3siretna kiselina (IAA))

PRIMENA
VOE
poveanje oplodnje
vei broj zametnutih plodova
krupnou ploda, bolju obojenost
bolju diferencijaciju i broj rodnih
pupoljaka
povean ukupan prinos
manji broj ispucalih plodova (trenja)
smanjeno opadanje plodova
(junsko i pred berbu)

VINOVA LOZA
poveanje oplodnje
povean sadraj ukupnih kiselina i
eera to kod vinskih sorti dovodi
do harmoninog bukea vina
bolje formiranje i sazrevanje lastara
povean ukupan prinos
manju rehuljavost grozda
vei broj i masu bobica

PRIMENA U VOARSTVU I VINOGRADARSTVU (ZASNIVANJE ZASADA)

20

VREME PRIMENE

PROIZVOD

NAIN PRIMENE

3-4 MESECA PRE SADNJE

UNIKER

5l/ha isprskati po zemljitu

PRIPREMA SADNICA

SLAVOL VVL

2 % rastvor

SADNJA

SLAVOL VVL

Zalivanje preostalom koliinom rastvora

JABUASTO VOE (JABUKA, KRUKA, DUNJA)

VREME PRIMENE

PROIZVOD

NAIN PRIMENE

POETAK VEGETACIJE

UNIKER

5l/ha isprskati po zemljitu

PO PRECVETAVANJU

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

PLOD VELIINE LENIKA-ORAHA

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

REDUKCIJA JUNSKOG OPADANJA PLODOVA

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

PERIOD JUL-AVGUST

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

5-7 DANA PRED BERBU

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

KRAJ VEGETACIJE

UNIKER

5l/ha isprskati po zemljitu

KOTIAVO VOE (BRESKVA, LJIVA, VINJA, TRENJA)

VREME PRIMENE

PROIZVOD NAIN PRIMENE

POETAK VEGETACIJE

UNIKER

5l/ha isprskati po zemljitu

PO PRECVETAVANJU

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

PLOD VELIINE ZRNA GRAKA

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

POSLE PROREIVANJA

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

PROMENA BOJE PLODA

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

KRAJ VEGETACIJE

UNIKER

5l/ha isprskati po zemljitu

JAGODIASTO VOE (JAGODA, MALINA, BOROVNICA, KUPINA)

VREME PRIMENE

PROIZVOD NAIN PRIMENE

NEPOSREDNO PRE FORMIRANJA BANKOVA

I POSTAVLJANJE FOLIJE

UNIKER

5l/ha isprskati po zemljitu

POTAPANJE IVIA

SLAVOL VVL

1-2 % rastvor Slavola VVL

RAZVIJENI PRVI LISTII

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

PRECVETAVANJE,ZAMETANJE PLODOVA

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

VELIINA PLODA 2-3 cm

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

KADA PLODOVI PONU DA MENJAJU BOJU

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

ZREO PLOD PRED BERBU

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

PRIMENA U VINOGRADARSTVU
VREME PRIMENE

PROIZVOD NAIN PRIMENE

POETAK VEGETACIJE

UNIKER

5l/ha isprskati po zemljitu

FAZA VIDNO FORMIRANIH CVASTI

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

INTEZIVAN PORAST BOBICE

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

PRED ZATVARANJE GROZDA

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

FAZA POETAK ARKA

SLAVOL VVL

Folijarno 5l/ha

KRAJ VEGETACIJE

UNIKER

5l/ha isprskati po zemljitu

21

DA CVEE
BUDE VEE!
FLOSAL je teno ubrivo stimulator rasta, namenjeno za:
Prihranjivanje lisno - dekorativnih i cvethih formi
(Ficus, Filadendron, Dracena, eflera, Difenbahia, Spatifilum, itd.)
Kao startno ubrivo poetkom vegetacije cvetajuih formi
balkonskih biljaka
(Hrizantema, Petunija, Surfinija, Begonija, Verbena, itd. )

SASTAV
FLOSAL sadri mikroorganizme, stimulatore rasta koji u procesu
fermentacije stvaraju auksine. Flosal je prijatnog mirisa.
NAIN DELOVANJA

22

Utie na pospeivanje rasta i razvoja biljke

Poveanje lisne mase
Poveanje aktivnosti fotosinteze
Bre formiranja cvetova koji se javljaju u veem broju i imaju
intenzivniju boju
Poveava otpornost biljaka na bolesti i stresne situacije
Jaa korenov sistem

PRIMENA:
Flosal se primenjuje folijarno u originalnoj ambalai prskanjem
preko lista i to u periodu vegetacije ( od ranog prolea do kasne
jeseni ) jednom u 7 dana, a u zimskom periodu jednom u 15 -20
dana.
EFEKTI PRIMENE

Vea lisna masa

Formiranje novih listova
Ubrzava pojavu cveta
Vei broj cvetova
Intenzivna boja cvetova
Poveava otpornost biljaka na
bolesti i stresne situacije

23

Adresa: Krnjeevaka BB, 22310 imanovci, Repubika Srbija

Telefon: +381 (22) 481 981, Fax: +381 (22) 481 399,
E-mail: agrounik1@gmail.com

Istraivanje i razvoj
Prof. dr Sneana orevi
Mobilni: +381 (0)64.159.29.31
E-mail: agrounik1@gmail.com;
snezana.djordjevic@agrounik.rs

Izvrni direktor
Uro orevi
Mobilni: +381 (0)64.646.73.24
E-mail: uros.djordjevic@agrounik.rs

Direktor prodaje za teritoriju Vojvodine

dipl. ing. Sinisa SIMONOVI
Mobilni: +381 (0)64 642 20 30
E-mail:sinisa.simonovic@agrounik.rs

Direktor prodaje za teritoriju Srbije

dipl. ing. Nikola OBRADOVI
Mobilni: +381 (0)64 642 20 29
E-mail:nikola.obradovic@agrounik.rs

Regionalni menaderi za Vojvodinu:

Regionalni Menader
za juni baki okrug
dipl. ing. Vencislav JANKOVI
Mobilni: +381 (0)64 642 20 32

Regionalni Menader
za srednji i severni Banat
dipl. ing. Branislav DUKI
Mobilni: +381 (0)64 642 20 36

Regionalni Menader za srednji i

juni banatski okrug
dipl. ing. Miroslav PAUNOVI
Mobilni: +381 (0)64 642 20 31

Regionalni Menader
za sremski okrug
dipl. ing. Ivan TANASIJEVI
Mobilni: +381 (0)64 646 73 19

Regionalni Menader za junu

Baku i severni Srem
dipl. ing. Vesna RAJI
Mobilni: +381 (0)64 646 73 23

Regionalni menaderi za Srbiju:

Regionalni Menader za
umadijski i branievski okrug
dipl. ing. Marko KLISARI
Mobilni: +381 (0)64 642 20 34

Regionalni menader za Mavu

dipl. ing. Sran PRODANI
Mobilni: +381 (0)64 646 73 25

Regionalni Menader
za Beograd
dipl. ing. Sneana TADI
Mobilni: +381 (0)64 646 73 22

Regionalni Menader
za junu Srbiju
dipl. ing. Vlada BOJI
Mobilni: +381 (0)64 646 73 21

Adresa: Nova 13, 32000 Vukovar, Republika Hrvatska

Tel/fax: +385 (0) 99 804 0154
E-mail: agro.nika@hotmail.com

Direktor prodaje za teritoriju Hrvatske

dipl.ing. Drago BOI
Mobilni: +385 (0) 99 804 0154
E-mail: agro.nika@hotmail.com

Regionalni menader
za vukovarsko-srijemsku upaniju
dipl.ing. Sanja RELI-BALENTOVI
Mobilni: +385 (0) 91 198 81 04

Regionalni menader
za Zapadni dio Hrvatske
dipl.ing. Marko KOLARI
Mobilni: +385 (0) 92 152 99 17

Regionalni menader
za osijeko-baranjsku i
virovitiko-podravsku upaniju
dipl.ing. Tomislav BRKANI
Mobilni: +385 (0) 98 960 2081

Adresa: Mee Selimovi br.4, TC Milenijum,

76300 Bijeljina, Repubika Srpska

Regionalni menader za Banja Luku

dipl. ing. Boko ILI
Mobilni: +387 (0) 65 049 298

Regionalni Menader za Bijeljinu

dipl. Ing. Nikola JOVI
Mobilni: +387 (0) 66 029 002

DISTRIBUTERI
CRNA GORA
Veletex AD Vrtni centar KALIA

MAKEDONIJA
HEMOMAK PESTICIDI

Adresa: Cijevna bb,

Podgorica, Crna Gora
Telefon: +382 20 606 280
Fax: +382 20 606 280
E-mail: kalia@veletex.com
Web: www.veletex.com

Adresa: 1400 Veles,

Republika Makedonija
Telefon: +389 43 212 552
Fax: +389 43 212 552
E-mail: hemomak@t-home.mk

22310 imanovci, Krnjeevaka bb, Tel: 022.481.981; Fax: 022.481.399; Mail: agrounik1@gmail.com

www.agrounik.com