Naslov originala

Yoko Ogawa
Hakase no Aishita Sushiki
Copyright by Yoko Ogawa, 2003
Copyright za srpsko izdanje TANESI, 2013
Prevod sa engleskog
KSENIJA TODOROVI

Sadraj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11

1
vali smo ga Profesor, a on je mog sina
zvao Koren zato to ga je, kako je rekao,
njegovo teme podsealo na znak za kvadratni
koren.
Tu unutra nalazi se fini mozak, govorio je
Profesor, mrsei mu kosu. Koren bi samo
slegnuo ramenima; nosio je kapu da ga drugovi
ne bi zadirkivali. Pomou ovog malog znaka
moemo upoznati beskrajno mnogo brojeva,
ak i one koje ne moemo da vidimo. Po
debelom sloju praine na radnom stolu prstom
je iscrtao znak:

***
Od bezbroj stvari koje smo moj sin i ja
nauili od Profesora, jedna od najvanijih bilo
je znaenje znaka za kvadratni koren.

Verovatno bi mu zasmetalo to kaem bezbroj

tako lakomisleno, jer je on verovao da se i
poreklo vaseljene moe objasniti preciznim
renikom brojeva ali ja ne znam kako
drugaije da to izrazim. Uio nas je ogromnim
prostim brojevima s vie od hiljadu brojnih
mesta, kao i najveem od svih njih, koji se
koristi u matematikim dokazima, a zabeleen
je u Ginisovoj knjizi rekorda. Uio nas je i o
onome to je izvan beskonanosti. Bez obzira na
to koliko je sve to bilo zanimljivo, nikad se ne
moe meriti s doivljajem vremena provedenog
s njim, Profesorom. Seam se kako nam je
govorio o aroliji brojeva postavljenih ispod
znaka kvadratnog korena. Bilo je to jedne kine
veeri u aprilu. Sinovljeva kolska torba leala
je zaboravljena na tepihu. Svetlost u
Profesorovoj radnoj sobi bila je priguena.
Napolju, ispred prozora, behar na drvetu kajsije
bio je oteao od kinih kapi.
Profesoru naizgled uopte nije bilo stalo do
toga da naemo taan odgovor za neki
problem. Vie je voleo nae neobuzdane,
oajnike pokuaje nego utanje, a jo vie bi se
obradovao kada bi ta nagaanja donela nove
probleme koji bi nas odveli daleko od onog
izvornog. Imao je posebno oseanje za ono to

je zvao tanim pogrenim raunanjem jer je

bio ubeen da greke otkrivaju isto onoliko
koliko i tani odgovori. To nam je ulivalo
poverenje ak i kada je na najvei trud bio
uzaludan.
Onda, ta se dogaa kada treba nai
kvadratni koren negativnog broja?, pitao bi.
Treba -1 da se pomnoi samim sobom?,
pitao je Koren. Upravo je u koli uio razlomke,
a Profesoru je trebalo pola sata da ga ubedi da
brojevi manji od nule zaista postoje. Bio je to
pravi skok unapred. Trudili smo se da
zamislimo kvadratni koren od negativnog broja
-1. Kvadratni koren od 100 je 10, kvadratni
koren od 16 je 4, kvadratni koren od 1 je 1.
Prema tome, kvadratni koren od -1 je...
Nije nas primoravao. Naprotiv, s ljubavlju je
pomno posmatrao izraz na naim licima dok
smo se muili da neto reimo.
Takav broj ne postoji, najzad sam rekla.
Postoji, odgovorio je pokazujui na svoje
grudi. Evo, ovde. To je najskrovitija vrsta
broja, pa se nikad ne pojavljuje tamo gde bi
mogli da ga vide. Ovde se nalazi. Na trenutak
smo zautali pokuavajui da zamislimo
kvadratni koren od minus jedan na nekom
dalekom, nama nepoznatom mestu. ulo se

samo kako kia pada napolju, ispred prozora.

Moj sin je rukom preao preko glave kao da je
jo jednom hteo da proveri oblik znaka za
kvadratni koren.
Profesor se, meutim, nije uvek trudio da
bude uitelj. Imao je veliko potovanje prema
onome o emu nita nije znao, i u tim
sluajevima bio je isto tako smeran kao i
kvadratni koren od minus jedan. Kad god bi
mu bila potrebna moja pomo, prekinuo bi me
na najljubazniji nain. ak i kada je traio neto
najjednostavnije, na primer da mu pomognem
da namesti tajmer na tosteru. Uvek bi poinjao
sa: Silno mi je ao to vas muim, ali... im
bih namestila vreme, seo bi i posmatrao kako
hleb tamni. Bio je na isti nain oaran
prepeenim hlebom kao i matematikim
dokazima koje smo zajedno izvodili, kao da se
istina pohranjena u tosteru uopte ne razlikuje
od Pitagorine teoreme.

***
U martu 1992. godine agencija za pomo u
kui Akebono poslala me je prvi put da radim
kod Profesora. Iako sam imala ve deset godina
iskustva, u to vreme bila sam najmlaa ena
prijavljena u agenciji koja je opsluivala gradi

na Unutranjem moru. Slagala sam se s raznim

poslodavcima. Nikad se nisam alila, ni kada
sam istila kod najteih klijenata, kod onih
kojima se druge domaice ne bi ni pribliile.
Ponosila sam se time to sam istinski
profesionalac.
U Profesorovom sluaju, im sam pogledala
njegov dosije, bilo mi je jasno da bi mogao da
stvara probleme. Na poleini kartona stavili bi
peat s plavom zvezdom svaki put kada bi
trebalo zameniti domaicu. Na Profesorovom
kartonu ve je bilo devet zvezdica, najvie to
sam videla na bilo kojem kartonu u agenciji.
Kada sam otila na razgovor, primila me je
vitka, elegantna starija gospoa tamnosmee
ofarbane kose oeljane u punu. Bila je
obuena u trikanu haljinu i hodala je sluei se
tapom.
Brinuete o mom deveru, rekla je.
Pokuala sam da shvatim zato je ona pruzela
odgovornost za brata svoga mua. Nijedna
nije due ostala, nastavila je. A to je veoma
neprijatno i za mene i za mog devera. Svaki put
s novom domaicom treba poeti iznova...
Posao nije komplikovan. Dolaziete od
ponedeljka do petka u 11 sati pre podne,
skuvaete mu ruak, oistiete kuu, otii u

kupovinu, spremiti veeru i u 7 sati uvee

odlazite kui. To je sve.
Osetila sam neko oklevanje kada je
izgovorila re dever. Glas joj je bio prijatan, ali
je prstima leve ake nervozno stezala tap.
Primetila sam da me obazrivo pogleda.
Sve pojedinosti nalaze se u ugovoru koji
sam potpisaia s agencijom. Samo traim nekoga
ko mu moe pomoi da normalno ivi, kao i
drugi.
Je li va dever ovde?, pitala sam. tapom
je pokazala na kuicu u dnu vrta, iza svoje kue.
Iznad lepo okresane ivice od crvenog gloga
uzdizao se krov od crvenog kriljca.
Moram vas upozoriti da se ne kreete
izmeu ove i njegove kue. Va posao je da
brinete o mom deveru, a mala kua ima
zaseban ulaz sa severne strane imanja. Volela
bih da sve tekoe reavate bez moje pomoi.
To je pravilo koje molim da potujete. Lupkala
je tapom.
Navikla sam na besmislene zahteve
poslodavaca da svakog dana kosu veem
trakom druge boje; da voda za aj ima tano 74
stepena, da svake veeri izgovorim kratku
molitvu kada se na veernjem nebu pojavi
zvezda i zbog toga mi se uinilo da je zahtev

stare gospoe prilino razuman.

Mogu li da se upoznam s vaim
deverom?, upitala sam.
Nije potrebno. Tako je glatko odbila da mi
se uinilo da sam je uvredila. Ako ga danas
upoznate, sutra vas se nee setiti.
Izvinite, ne razumem.
Ima tekoa s pamenjem, rekla je. Nije
senilan. Mozak mu odlino radi, ali je pre
sedamnaest godina povredio glavu u
automobilskom udesu. Od tada nije vie kadar
nita novo da zapamti. Pamenje mu staje 1975.
godine. Moe da se seti teoreme koju je razvio
pre trideset godina, ali nema pojma ta je sino
jeo za veeru. Jednostavno reeno, kao da u
glavi ima video-traku od osamdeset minuta;
kada snima neto novo, istovremeno brie ono
to je upamtio pre toga. Pamenje mu traje
tano osamdeset minuta ni manje, ni vie.
Izgovorila je to bez zastajkivanja, i gotovo bez
emocija. Verovatno zato to je isto objanjenje
toliko puta ranije govorila.
Kako ovek ivi s pamenjem od samo
osamdeset minuta? Vie puta sam brinula o
bolesnim klijentima, ali mi to iskustvo nee biti
od pomoi u ovom sluaju. Ve sam videla
desetu plavu zvezdicu na Profesorovom

kartonu.
Gledana iz velike kue, mala je delovala
naputeno. U ivicu su bila uglavljena starinska
batenska vrata, ali je na njima bila zarala
brava prekrivena ptijim izmetom.
Pa, onda, oekujem da ponete u
ponedeljak, rekla je stara gospoa i time
zavrila na razgovor. Tako sam poela da
radim kod Profesora.
U poreenju s velikom kuom, kuica u vrtu
bila je toliko skromna da bi se moglo rei
gotovo propala: malecni bungalov sazidan na
brzinu. Oko nje su ve podivljali bunje i
drvee, ulaz je bio u dubokoj senci. Kada sam
zazvonila u ponedeljak, uinilo mi se da zvonce
ne radi.
Koju veliinu cipela nosite?
Bilo je to Profesorovo prvo pitanje, poto
sam se predstavila kao nova domaica. Ni
naklona ni pozdrava. U mom poslu postoji
jedno elino pravilo: poslodavcu uvek prui
ono to trai, pa sam mu odgovorila:
Dvadeset etiri centimetra.
Eto vrstog broja, rekao je. Faktorijel od
etiri. Prekrstio je ruke, zatvorio oi i zautao.
ta je to faktorijel?, najzad sam upitala.

Oseala sam da treba vie da saznam s obzirom

na to da je sve naizgled bilo u vezi s njegovim
zanimanjem za veliinu mojih cipela.
Dvadeset etiri je proizvod svih prirodnih
brojeva od 1 do 4, rekao je ne otvarajui oi.
Koji je va broj telefona?
Klimnuo je glavom kao da je duboko ganut.
To je ukupan broj prostih brojeva izmeu
jedan i sto miliona.
Nije mi odmah bilo jasno zato mu je moj
broj telefona bio tako zanimljiv, ali njegovo
oduevljenje bilo je iskreno. I nije se pravio
vaan; uinilo mi se da je sasvim neposredan i
skroman. Gotovo me je uverio da se u mom
broju telefona krije neto posebno, a i da sam ja
na neki nain posebna budui da imam
takavbroj.
Ubrzo poto sam poela da radim kod
Profesora, shvatila sam da brojeve pominje
uvek kada nije siguran ta treba da kae ili da
uradi. Pomou brojeva odravao je vezu sa
svetom. Oni su bili sigurni, izvor lagodnosti.
Svakoga jutra, tokom celog tog perioda dok
sam radila za Profesora, ponavljali smo ta
brojana pitanja i odgovore na ulaznim
vratima. Profesoru, ije je pamenje trajalo
samo osamdeset minuta, ja sam uvek bila nova

domaica koju prvi put upoznaje. I tako, svakog

jutra bio je prikladno stidljiv i povuen. Pitao bi
me za veliinu cipela ili za broj telefona, ili za
potanski broj, registracioni broj na mom
biciklu, ili za broj poteza etkicom sadran u
ideogramu mog imena; u svakom broju je
nalazio neko znaenje. Razgovor o prostim
brojevima i faktorijelima tekao je bez napora,
sasvim prirodno, nikad usiljeno.
Kasnije, ak i poto sam nauila znaenje
nekih izraza, nae svakodnevno upoznavanje
na vratima zadralo je prijatnost. Godilo mi je
to broj mog telefona ima nekog znaaja (osim
uobiajene svrhe); sam zvuk brojeva pomagao
mi je da dnevne poslove ponem dobro
raspoloena.
Profesor je nekada bio strunjak za teoriju
brojeva i radio je na univerzitetu. Bile su mu
ezdeset etiri godine, ali je izgledao stariji i
nekako oronuo, kao da se ne hrani dobro. Bio je
visok malo iznad 150 cm, a lea su mu bila
veoma pogrbljena, pa je izgledao jo nii. inilo
mi se da mu se neistoa uvukla u bore na
mravom vratu, a pramenovi snenobele kose
bili su ratrkani na sve strane i napola skrivali
njegove debeljukaste ui nalik na Budine. Glas
mu je bio slabaan, a pokreti spori. Meutim,

kad paljivije pogledate, na licu su mu se videli

tragovi nekadanje lepote. U otrom obrisu
njegove vilice i duboko urezanim crtama lica i
dalje je bilo privlanosti.
Bez obzira na to da li je bio u kui ili izlazio
a to je inio veoma retko Profesor je uvek
nosio odelo i kravatu. U ormanu su bila tri
odela, jedno za zimu, jedno za leto i jedno koje
moe da se nosi u prolee ili jesen, tri kravate,
est koulja i kaput. Nije posedovao demper
niti pantalone za svaki dan. Sa stanovita
domaice, bio je to idealan orman.
Pretpostavljam da Profesor nije imao pojma
da postoji odea osim odela. Nije ga zanimalo
ta ljudi oblae, a jo manje kako izgledaju. Bilo
mu je dovoljno da ujutro ustane, otvori orman i
obue odelo koje nije prekriveno plastinom
navlakom iz istionice. Sva tri odela bila su
tamna i iznoena, kao i sam Profesor, a na
njemu su visila kao druga koa.
Najneobinija stvar u vezi s Profesorovim
izgledom bila je, meutim, injenica da mu je
odelo bilo prekriveno bezbrojnim papiriima i
svaki je bio zakaen majunom spajalicom.
Svaka povrina kragna, manetne, depovi,
porubi, gajke od pojasa, rupice od dugmadi
sve je bilo prekriveno ceduljicama, a spajalice

su nabirale tof u rune guvice. Te ceduljice

bile su komadii iscepanog papira, neke od njih
poutele i izguvane. Da bi se proitalo ta je
zapisano, trebalo je dobro se pribliiti i skupiti
oi. Ubrzo mi je postalo jasno da on na taj nain
nadoknauje nedostatak pamenja zapisuje
ono ega mora da se seti i kai to tamo gde se
nee zagubiti na sopstveno telo. Taj neobian
izgled uznemiravao me je koliko i pitanja o
veliini cipela.
Uite, rekao je. Ja moram da radim, a vi
se bavite svojim poslom. Onda je zamakao u
svoju radnu sobu. Kad se okrenuo i poao ka
sobi, ceduljice su suvo utale.
Od onoga to sam mogla da napabirim od
devet domaica koje su radile pre mene, stara
gospoa u velikoj kui bila je udovica, a mu joj
je bio Profesorov stariji brat. Kada su im umrli
roditelji, stariji brat je preuzeo porodini posao,
poprilino ga proirio i voljno preuzeo trokove
kolovanja dvanaest godina mlaeg brata.
Zahvaljujui tome, Profesor je mogao da studira
matematiku na Kembridu. Meutim, ubrzo po
zvretku doktorskih studija zaposlio se u
jednom istraivakom institutu, a stariji brat je
iznenada umro od akutnog hepatitisa. Dece

nisu imali, pa je njegova udovica odluila da

zatvori fabriku, podigne stambenu zgradu na
tom zemljitu i ivi od rente.
Tokom narednih godina Profesor i njegova
snaja mirno su iveli, svako svojim ivotom
sve do nesree. Voza nekog kamiona je zaspao
i izazvao eoni sudar s Profesorovim kolima.
On je zadobio nepopravljive ozlede mozga i
naposletku izgubio mesto na univerzitetu. Tada
mu je bilo etrdeset sedam godina, i od tada
nema prihoda osim novanih nagrada koje
dobija za reenja matematikih problema
objavljenih po matematikim asopisima.
Sedamnaest godina u potpunosti zavisi od
snajinog milosra.
Mora se saaliti na staricu, rekla je jedna
od prethodnih domaica, kad ima takvog
udaka za devera; pojee joj kao kakav parazit
sve to joj je ostalo od mua. Otpustili su je
kada se poalila na Profesorovo neprestano
blebetanje o brojevima.
Unutranjost kuerka bila je isto tako hladna
i odbojna kao i spoljanjost. Postojale su samo
dve prostorije kuhinja u kojoj se moglo
obedovati i Profesorova radna soba koja mu je
bila i spavaa. Sve je bilo malo i u strano
jadnom stanju. Nametaj je bio jeftin, tapeti na

zidovima izbledeli, a pod u hodniku tuno je

kripao. Zvonce nije bilo jedina pokvarena
stvar: gotovo nita u kui nije radilo ili je bilo
na izdisaju. Mali prozor u kupatilu bio je
polomljen, kvaka na kuhinjskim vratima je
ispadala, a radio smeten na vrh kredenca nije
pustio nikakav zvuk kada sam ga ukljuila.
Prve dve nedelje bile su iscrpljujue jer
nisam imala pojma ta treba da radim. Posao
nije bio teak, a opet sam na kraju dana oseala
da su mi svi miii kruti i celo telo bilo mi je
nekako teko. Svaki novi posao zahtevao je
veliki napor dok se ne priviknem na ritam rada,
ali je prilagoavanje Profesoru bilo izuzetno
teko. Ranije sam uglavnom mogla da ocenim
kakva je osoba kod koje radim na osnovu onoga
to se od mene oekivalo da obavim ili da ne
obavim. Onda bih umela da se usmerim, da
izbegnem primedbe znala sam kako da
protumaim ono to se od mene trai. Ali
Profesor mi nikada nije davao nikakva
uputstva, kao da mu nije bilo stalo do toga ta
radim.
Prvoga dana uinilo mi se da bi bilo najbolje
da radim samo ono to mi je rekla stara
gospoa i da ponem od kuvanja ruka za
Profesora. Proverila sam ta ima u friideru i

kredencima, ali nisam nala nita jestivo osim

kutije vlanih ovsenih pahuljica, malo
makarona i sira, iji je rok trajanja istekao jo
pre etiri godine.
Pokucala sam na vrata njegove radne sobe.
Nije bilo odgovora, pa sam ponovo kucnula.
Opet nikakvog odgovora. Znala sam da ne
treba da to radim, ali sam otvorila vrata i
obratila se Profesoru iza njegovih lea, dok je
sedeo za stolom.
Izvinite to vas uznemiravam, rekla sam.
Niim nije pokazao da me je uo. Moda mu
je sluh oslabio, moda je stavio epove za ui,
pomislila sam. ta biste voleli za ruak?,
nastavila sam. Ima li neto to ne volite... ili
volite? Da li ste alergini na neke namirnice?
Radna soba je mirisala na knjige. Polovina
prozora bila je prekrivena policama za knjige,
gomile knjiga bile su naslagane pored zida. Uza
zid bio je priljubljen krevet s pohabanim
madracem. Na stolu je stajala samo jedna
otvorena belenica. Nije bilo kompjutera.
Profesor je u ruci drao penkalo ili, moda,
olovku. Samo je zurio u neku taku u prostoru.
Ako nita posebno ne elite, onda u neto
da smislim. Nemojte se ustruavati da mi
kaete ta treba da vam nabavim.

Pogled mi je pao na neke cedulje zakaene

na odelo: ...neuspeh analitike metode...,
Hilbertova trinaesta..., ...funkcija eliptine
krive... Utisnut meu odlomke nepoznatih
brojeva, simbola i rei bio je komadi papira
koji sam ak i ja mogla da razumem. Po
mrljama, savijenim uglovima papira i zaralim
ivicama spajalice pretpostavila sam da cedulja
odavno stoji prikaena na Profesora: Moje
pamenje traje samo osamdeset minuta, pisalo
je.
Nemam nita da vam kaem, rekao je
glasno iznenada se okrenuvi. Trenutno
razmiljam. Razmiljam. A kada mi neko
prekine misli, kao da me je zadavio. Zar ne
znate da je ui ovamo dok sam sa svojim
brojevima isto tako nepristojno kao i uznemiriti
nekoga u kupatilu?
Naklonila sam se i vie puta izvinila, ali
sumnjam da je uo ijednu re koju sam
izgovorila. Ve se bio vratio svojoj taki negde
daleko u prostoru.
Da neko tako vikne na mene prvoga dana
moglo bi da predstavlja ozbiljan problem i
zabrinula sam se da u se pojaviti kao deseta
plava zvezdica na njegovom kartonu pre nego
to sam i poela. Zaklela sam se da ga nikad

vie neu uznemiravati dok razmilja.

Ali, Profesor je uvek razmiljao. Kada bi
izaao iz radne sobe i sedeo za stolom, dok je
grgljao u kupatilu, pa ak i kada je radio udne
vebe istezanja uvek je razmiljao. Jeo je ta
god da se stavi pred njega, mehaniki ubacivao
hranu u usta i gutao je gotovo ne vaui.
Hodao je odsutno, nesigumo. Uspevala sam da
pronaem pravi trenutak da ga pitam ono to
treba da znam gde dri kofu za pranje ili kako
da koristim bojler. Sve vreme dok sam se
kretala nepoznatom kuom, trudila sam se da
ne pravim nepotrebnu buku, ak i da ne diem
preglasno, ekala da napravi malu pauzu u
razmiljanju.
Za veeru sam pripremila kremasto varivo
od povra s dosta proteina, koje moe da
pojede kaikom i ne treba da vadi kosti niti
ljuture od koljki. Moda se neprikladno
ponaao za stolom jer je rano izgubio roditelje.
Nikad se ne bi zahvalio pre poetka obroka i
prosipao je hranu gotovo sa svakim zalogajem.
Jednom sam ga uhvatila kako za stolom isti ui
prljavom salvetom. Nije se alio na moje
kuvanje i jeo je utei. Svaki put kada bi ubacio
kaiku u jelo, mislila sam da e je izgubiti u
iniji.

Hoete li jo? Dosta sam skuvala.

Nesmotreno sam progovorila tako iznenada,
tako prisnim tonom. Umesto odgovora samo je
podrignuo. Ne pogledavi me, ustao je i nestao
u svojoj radnoj sobi. Na dnu inije bila je
gomilica argarepe.
Na kraju prvog dana primetila sam novu
cedulju na manetni njegovog sakoa: Nova
domaica. Rei su bile ispisane majunim,
tanunim simbolima, a iznad njih nalazio se
crte enskog lica. Liilo je na deje kratka
kosa, okrugli obrazi, mlade blizu usana.
Odmah sam prepoznala svoj portret. Zamiljala
sam Profesora kako na brzinu crta dok mu
pamenje jo traje. Ta je cedulja bila dokaz da je
zbog mene prekinuo razmiljanje.
Prvih nekoliko dana predstavljala sam se
pokazujui mu cedulju na rukavu. Profesor bi
utao koji tren uporeujui moje lice sa slikom
na rukavu, pokuavajui da se seti ta u stvari
znai ta beleka. Na kraju bi kratko uzdahnuo i
ponovo me pitao za veliinu cipela i broj
telefona. Na kraju prve nedelje shvatila sam da
se neto dramatino promenilo doao je do
mene s gomilom papira prekrivenih formulama
i brojevima i zamolio me da to poaljem u

Matematiki asopis.
ao mi je to vas muim...
Ton mu je bio utiv i sasvim neoekivan
posle grdnje od prvog dana. Bio je to njegov
prvi zahtev, i trenutno nije razmiljao.
Uopte mi nije teko, odgovorila sam.
Paljivo sam prepisala udnovatu stranu adresu
na koverat i sreno otrala do pote.
Kada sam se vratila, Profesor vie nije
razmiljao. Bio je ispruen na fotelji pored
kuhinjskog prozora i konano sam mogla da
oistim radnu sobu dok se odmara. Otvorila
sam prozore, iznela u vrt jorgan i jastuk da se
provetre. Onda sam ukljuila usisiva na
najjae. Soba je bila pretrpana i haotina, ali
udobna.
Nisu me iznenadile guvice kose i ubuali
lilihip na radnom stolu, ak ni pilea kost na
jednoj od polica s knjigama. Soba je, ipak, bila
puna neke mirnoe. Nije posredi bilo samo
odsustvo buke nego i nagomilani slojevi tiine,
nedirnuti ispalom kosom i bui. Bila je to tiina
koju je Profesor ostavljao za sobom dok je
tumarao kroz brojeve, tiina poput bistrog
jezera skrivenog u dubini ume.
Ali, ako biste me pitali da li je soba
zanimljiva, morala bih da odgovorim da nije,

uprkos toj relativnoj udobnosti. U njoj nije bilo

nijednog predmeta koji bi uzbudio matu,
nijedna sitnica iz Profesorove prolosti, nijedna
tajanstvena fotografija ili ukras koji bi zabavio
domaicu.
Police s knjigama napala sam prailicom.
Teorija grupa. Teorija algebarskih brojeva. Studije
teorije brojeva... Sevale, Hamilton, Tjuring,
Hardi, Bejker... Toliko knjiga, a nijednu nisam
poelela da itam. Pola ih je bilo na stranim
jezicima, a ni naslove na hrbatu nisam
razumela. Na radnom stolu bile su naslagane
sveske, a pored njih rastureni ostaci olovaka i
spajalice. Kako moe da razmilja za tako
bezlinim stolom? Mrvice zaostale od brisanja
bile su jedini dokaz da je radio.
Dok sam brisala prainu, sreivala
belenice, skupljala spajalice, palo mi je na
pamet da matematiar verovatno ima neki
skup estar koji ne moe da se nae u obinim
papirnicama, ili bar neki usavren iber. Sedite
na stolici bilo je izlizano na mestu gde je sedeo.
Kada vam je roendan?
Te veeri, posle veernjeg obeda, nije
odmah otiao u radnu sobu. Iako sam bila
zaokupljena raspremanjem i ienjem, hteo je
da razgovaramo.

Dvadesetog februara.
Je l tako?
Profesor je izvadio argarepe iz salate od
krompira i ostavio ih na tanjiru. Raspremila
sam i obrisala sto. I dalje je dosta prosipao, ak i
kada ne razmilja. Bilo je prolee, ali je bilo
hladno im sunce zae, pa je u uglu goreo
uljani radijator.
Da li aljete mnogo priloga asopisima?,
upitala sam.
Ne bih to zvao prilozima. To su samo
zagonetke za matematiare amatere. Ponekad
ima i neka nagrada. Bogatai koji vole
matematiku obezbede novac. Oborio je pogled
i proverio nekoliko ceduljica. Onda mu je
pogled pao na beleku zakaenu za levi dep.
O da, sad vidim. Danas sam poslao reenje u
Matematiki asopis.
Prolo je vie od osamdeset minuta od
odlaska u potu.
O, boe!, rekla sam. Ako je to za
konkurs, trebalo je da poaljem ekspresnom
potom. Ako ne stigne pre svih, moda neete
dobiti nagradu.
Ne, ne nema potrebe da se alje ekspres.
Vano je da stigne taan odgovor pre ostalih, ali
je isto toliko bitno da je dokaz elegantan.

Nisam znala da dokaz moe da bude lep...

ili ruan.
Naravno da moe, odgovorio je. Ustao je
od stola i priao sudoperi gde sam prala sudove
i upiljio se u mene. Zaista taan dokaz je onaj
koji uspostavlja skladnu ravnoteu izmeu
snage i fleksibilnosti. Postoji mnogo dokaza koji
su tehniki tani, ali su zbrljani, nisu elegantni i
ne podstiu intuiciju. Ali to se ne moe iskazati
reima kada bih pokuao da vam objasnim
zato je neka formula lepa, bilo bi isto kao da
vam objanjavam zato su zvezde lepe.
Prestala sam da perem i klimnula glavom,
da ne prekidam Profesorov prvi pravi pokuaj
da razgovara sa mnom.
Va roendan je februara dvadesetog. Dva
dvadeset. Mogu li neto da vam pokaem? To je
nagrada koju sam na koledu dobio za tezu o
teoriji transcendentnog broja. Skinuo je svoj
sat i prineo mi ga, da ga osmotrim. Bio je strane
proizvodnje, izuzetno lepo izraen i odudarao
je od Profesorovog neurednog izgleda.
Divna nagrada, rekla sam.
A da li vidite broj koji je tu ugraviran?
Natpis na donjoj strani kutije glasio je:
Predsednikova nagrada broj 284.
Da li to znai da je vaa nagrada bila dve

stotine osamdeset etvrta po redu?

Pretpostavljam, ali zanimljiva stvar je sam
broj 284. Prekinite s tim sudovima i razmislite o
ova dva broja: 220 i 284. Da li vam oni neto
znae?
Povukao me je za uzice od kecelje i naterao
me da sednem za sto; iz depa je izvukao
patrljak od olovke. Na poleini nekog
reklamnog letka napisao je ta dva broja,
neobino rastavljena
220
284
I, ta moete da zakljuite?
Obrisala sam ruke o kecelju, bilo mi je
neugodno, a Profesor me je gledao pun
iekivanja. Htela sam da odgovorim, ali nisam
imala pojma koji bi odgovor zadovoljio
matematiara. Za mene su to bili samo brojevi.
Pa..., zamucala sam. Pretpostavljam da
mogu rei da su oba broja trocifrena. I da su, na
primer, gotovo iste veliine. Da se nalazim u
odeljku za meso u samoposluzi, bila bi veoma
mala razlika izmeu paketa kobasica od 220
grama i 284 grama. Izgledala bi gotovo
istovetno oba broja su u opsegu dvesta i oba

su parna...
Dobro!, gotovo je zavikao, tresui konim
kaiem od sata. Nisam znala ta da kaem.
Vano je da koristite svoju intuiciju. Ustremili
ste se na brojeve kao vodomar na odsjaj sunca
na ribljem peraju. Privukao je stolicu, kao da
eli da se priblii brojevima. Miris ustajalog
papira iz radne sobe zadrao se na njemu.
Znate ta je to inilac?
Moda. Znam da sam o tome nekad neto
uila...
Evo, 220 je deljivo sa 1 i 220, bez ostatka.
Prema tome, 1 i 220 su inioci 220. Prirodnim
brojevima su 1 i sam broj uvek inioci. A sa im
jo moe da se podeli?
Pa, sa 2 i 10...
Tano! Hajde da napiemo inioce brojeva
220 i 284, ali bez tih brojeva. Ovako.
220 : 1 2 4 5 10 11 20 22 44 55 110 142 71 4 2 1
: 284
Profesorovi brojevi, okruglasti i iskoeni na
jednu stranu, bili su okrueni crnim mrljama od
olovke.
Jeste li napamet izraunali sve inioce?
Nije mi potrebno da ih raunam oni mi

naprosto dolaze pomou iste intuicije koju ste i

sami koristili. Prema tome, hajdemo na sledei
korak, rekao je dodajui matematike znake
na popis inilaca.
220 : 1+2+4+5+10+11+2+22+44+55+110 =
142+71+4+2 : 284
Saberite ih, rekao je. Polako, bez urbe.
Dodao mi je olovku i sabirala sam ih na
praznom delu reklamnog letka. Govorio je
ljubaznim tonom, punim oekivanja, i uopte
nije liilo na proveru. Naprotiv, oseala sam se
kao da sam na veoma vanom zadatku, da sam
ja jedina koja nas moe izvesti iz ove zamke od
zagonetke i pronai taan odgovor.
Tri puta sam proverila zbir da bih bila
sigurna da nisam napravila neku greku. U
jednom trenutku, dok smo razgovarali, sunce je
zalo i pao je mrak. S vremena na vreme ula
sam kako voda kaplje s posua koje sam
ostavila u sudoperi.
Evo, rekla sam, zavrila sam.
220 : 1+2+4+5+10+11+2+22+44+55+110 = 284
220 = 142+71+4+2 : 284

Tano! Zbir inilaca broja 220 je 284, a zbir

inilaca broja 284 je 220. Oni se zovu prijateljski
brojevi i veoma su retki. Ferma i Dekart su
uspeli da pronau samo po jedan par. Povezani
su nekim boanskim planom, a eto
neverovatno da su datum vaeg roenja i ovaj
broj na mom satu isto takav par.
Sedeli smo neko vreme i uporno gledali
reklamni letak. Prstom sam povlaila po tragu
brojeva koje je Profesor ispisao i onih koje sam
ja sabirala, i inilo mi se da slivaju, da povezuju
sazvea na nonom nebu.

2
e veeri, poto sam se vratila kui i sina
stavila na spavanje, odluila sam da sama
potraim prijateljske brojeve. Htela sam da
vidim da li su zaista tako retki kao to je
Profesor rekao. S obzirom na to da je trebalo
samo popisati inioce i sabrati ih, bila sam
sigurna da u uspeti iako nikad nisam zavrila
srednju kolu.
Ubrzo sam shvatila u ta sam se upustila.
Posluavi Profesorov savet, pokuala sam da
intuicijom izaberem par, ali bez rezultata. Prvo
sam se bavila samo parnim brojevima, mislei
da e mi biti lake da pronaem inioce i
proverila sam svaki par izmeu deset i sto.
Onda sam proirila istraivanje i na neparne
brojeve, pa na trocifrene; i dalje nije bilo
rezultata. Brojevi uopte nisu bili prijateljski,
kao da su jedni drugima okretali lea. Nisam
mogla da pronaem nijedan par ni s najtanjom
vezom, a kamoli one veoma blisko povezane.
Profesor je bio u pravu: moj roendan i njegov

sat pobedili su silna iskuenja i patnje da bi se

susreli u ogromnom moru brojeva.
Uskoro je svaki deli papira bio ispunjen
ciframa. Metod mi je bio logian, mada moda
pomalo primitivan a opet nisam niim mogla
da se pohvalim.
Meutim, ipak sam neto otkrila: zbir
inilaca broja 28 jeste 28.
28 : 1+2+4+7 = 28
Ali nisam bila sigurna da li to neto vredi.
Nijedan od ostalih brojeva koje sam ispitala nije
bio zbir sopstvenih inilaca, to ne znai da
nema jo nekih. Znam da preterujem kada to
zovem otkriem, ali za mene je zaista bilo
otkrie. Ovaj niz brojeva protezao se preko
stranice kao da je zategnut nekom tajnom
svrhom.
Pogledala sam na sat kada sam otila u
krevet: prolo je mnogo vie od osamdeset
minuta otkako smo razgovarali o prijateljskim
brojevima. Do sada je ve zaboravio na nau
tajnu i vie uopte nee znati odakle potie broj
220. Nisam mogla da zaspim.
Sa stanovita domaice, posao kod Profesora

bio je relativno jednostavan: mala kua, bez

posetilaca i telefonskih poziva, samo laki obroci
za jednog mukarca koga je hrana malo
zanimala. Na drugim mestima uvek je trebalo
da obavim to vie za to krae vreme; sada sam
bila oduevljena to imam dovoljno vremena da
temeljno poistim, operem i skuvam. Nauila
sam da prepoznam kada Profesor poinje da
radi na novom konkursnom zadatku i da ga ne
uznemiravam. Kuhinjski sto sam uglaala do
mile volje specijalnim sredstvom i zakrpila
madrac na njegovom krevetu. ak sam smislila
i kako da sakrijem argarepe koje sam mu
sluila uz veeru.
Ipak mi je jedna stvar pomalo izmicala
nisam uspevala da razumem kako radi
Profesorovo pamenje. Prema staroj gospoi,
nije se seao niega posle 1975. godine; a ja
nisam znala ta njemu znai jue, da li moe
unapred da misli na sutra, ili koliko mu sve to
teko pada.
Bilo mi je jasno da me se ne sea od jednog
do drugog dana. Ona ceduljica zakaena za
rukav samo ga je opominjala da nam to nije
prvi susret, ali nije mogla da mu vrati seanje
na vreme koje smo ve proveli zajedno.
Kada sam odlazila u kupovinu, trudila sam

se da se vratim kui pre nego to istekne sat i

dvadeset
minuta.
Kao
to
pristaje
matematiaru, ono to je u njegovom mozgu
merilo tih osamdeset minuta bilo je mnogo
preciznija sprava od bilo kog sata. Ako proe
sat i osamnaest minuta izmeu mog izlaska iz
kue i povratka, doekao bi me prijateljski.
Meutim, posle sat i dvadeset dva minuta
vraali smo se na: Koju veliinu cipela nosite?
Uvek sam strepela da ne napravim neku
sluajnu primedbu koja bi ga uznemirila.
Jednom sam se ugrizla za jezik kada sam poela
da priam o neemu to je u novinama pisalo o
premijeru Mijazavi. (Za Profesora, premijer je i
dalje bio Takeo Miki.) I bilo mi je veoma strano
kada sam pomenula da bi trebalo da nabavimo
televizor da gledamo Olimpijadu u Barseloni.
(Njegove poslednje Olimpijske igre bile su u
Minhenu.) Pa ipak, Profesor nije pokazivao da
mu to smeta. Kada bi razgovor otiao u pravcu
koji nije mogao da prati, samo je strpljivo ekao
da se vrati na teme koje su mu bliske. Pre svega,
nikad me nije pitao nita lino, koliko dugo
radim kao domaica, odakle dolazim, da li
imam porodicu. Moda je strepeo da e mi
smetati ako bude ponavljao ista pitanja.
Matematika je uvek bila tema o kojoj smo

bez brige mogli da razgovaramo. U poetku

nisam bila oduevljena. U koli sam toliko
mrzela matematiku da bi mi pozlilo od pogleda
na udbenik. Ali ono emu me je Profesor uio
bez problema je nalazilo put do mog mozga
ne zato to sam kod njega bila zaposlena i
trudila se da ga zadovoljim, nego zato to je on
bio tako nadaren uitelj. Bilo je neega dubokog
u njegovoj ljubavi prema matematici. Pomagalo
je i to to bi on zaboravio emu me je
prethodno poduavao i mogla sam da
ponavaljam isto pitanje sve dok ne shvatim.
Ono to bi veina razumela iz prvog puta, ja
sam shvatala nakon pet, pa ak i deset
ponavljanja, ali mogla sam da traim
objanjenje sve dok na kraju ne bih razumela.
Onaj ko je otkrio prijateljske brojeve mora
da je bio genije.
Moglo bi se rei: bio je to Pitagora, u
estom veku pre nae ere.
Zar su i tako davno imali brojeve?
Naravno! ta ste mislili, da su izmiljeni u
devetnaestom veku? Brojevi su postojali pre
ljudi pre nego to je svet stvoren.
O brojevima smo razgovrali dok sam radila
u kuhinji. Profesor bi sedeo za stolom ili se
odmarao u fotelji pored prozora, a ja sam neto

meala na poretu ili prala sudove u sudoperi.

Je l tako? Uvek sam mislila da su ljudi
izmislili brojeve.
Ne, nikako. Da je tako, jo bismo teko
razumeli i ne bi bilo nikakve potrebe za
matematiarima. Niko nije bio prisutan kada su
nastali prvi brojevi kada smo postali svesni
brojeva, oni su ve odavno bili prisutni.
Zbog toga se toliko pametnih ljudi trudi da
ustanovi kako funkcioniu?
Da i zbog toga ljudi izgledaju tako
budalasti i krhki u poreenju s onim ko je ili to
je stvorilo ove brojeve. Profesor se zavalio u
fotelju i otvorio jedan od svojih asopisa.
Od gladi postajemo jo budalastiji i krhkiji i
zbog toga treba da nahranimo taj va mozak.
Veera e odmah biti gotova. Nastrugala sam
argarepe da pomeam sa seckanim mesom i
paljivo sklonila koru u kantu za ubre.
Usput, da vam kaem, pokuala sam da
pronaem jo jedan par prijateljskih brojeva
osim 220 i 284, ali nisam uspela.
Sledei par je 1.184 i 1.210.
etvorocifreni? Nije udo to ih nisam
pronala. ak sam i sina uposlila da mi
pomogne. Ja bih nala inioce, a on ih je
sabirao.

Imate sina? Profesor se uspravio; asopis

je skliznuo na pod.
Da.
Koliko mu je godina?
Deset.
Deset? Pa on je mali deak! Profesorovo
lice se namah smrailo, uznemirio se. Prestala
sam da mesim uftice i saekala ono to mi je
izgledalo neizbeno: lekcija o znaaju broja 10.
I gde je sada va sin?
Pa, da vidim. Trebalo bi da se vratio kui iz
kole, ali je verovatno odustao od domaeg i
otiao u park da igra bejzbol s drugarima.
Pa, da vidim! Kako moete da budete tako
oputeni? Uskoro e pasti mrak!
Nisam bila u pravu. Izgleda da nee biti
nikakvih otkria o broju 10. U ovom sluaju 10
je oznaavalo uzrast jednog malog deaka i
nita vie.
Sve je u redu, odgovorila sam. Tako je
svakog dana.
Svakog dana! Vi svakog dana naputate
sina da biste doli ovamo i pravili mi uftice?
Ne naputam ga, samo dolazim na posao.
Nisam bila sigurna zbog ega se Profesor toliko
zabrinuo oko mog sina, pa sam se vratila
receptu i dodala biber i mukatni orai.

Ko se brine o njemu kada vi niste kod

kue? Da li se va mu vrati ranije s posla? Da li
baka pazi na njega?
Naalost, nema ni mua ni bake. Samo nas
dvoje.
Znai, on je sasvim sam kod kue? Sedi i
eka majku u mranoj kui, a vi za to vreme
kuvate veeru nekom strancu. Meni spremate
veeru!
Profesor vie nije mogao da se obuzda,
skoio je iz fotelje i poeo da krui oko stola.
Cedulje prikaene na njega podrhtavale su dok
je on nervozno provlaio ruku kroz kosu. Perut
mu je posula ramena. Supa je provrila i
iskljuila sam ringlu.
Stvarno ne treba da brinete, rekla sam i
trudila se da mi glas mimo zvui. Tako je jo
otkako je bio mnogo mlai. Sada, sa deset
godina, ve moe sam da se stara o sebi. Ima
broj telefona ovde, a ako mu treba pomo,
moe da zamoli portira...
Ne, ne, ne! Profesor me je prekinuo
kruei oko stola. Nikad ne treba da ostavljate
dete samo. ta ako obori radijator, ako izbije
poar? ta ako se zagrcne bombonom? Ko e
mu onda pomoi? O! Ne mogu ni da govorim o
tome. Odmah idite kui! Svom detetu treba da

spremite veeru. Idite kui! Zgrabio me je za

ruku i pokuao da me odvue do vrata.
Dobro, otii u, rekla sam, ali moram da
vam zavrim ove ufte.
Neete valjda da stojite tu i prite ufte
dok vam dete moda umire u poaru? Sad me
sasluajte: od sutra ete sina dovoditi ovamo.
Moe da doe pravo iz kole. Ovde moe i
domai da zavri i da bude uz svoju majku. I
nemojte misliti da me moete prevariti zato to
u do sutra da zaboravim.
Skinuo je cedulju na kojoj je pisalo nova
domaica i iz depa izvukao olovku. Ispod
crtea dodao je rei i njen sin, deset godina.
Te veeri sam otila bolje rei, bila sam
oterana a ak ni ruke nisam oprala, da ne
pominjem da kuhinju nisam oistila kako treba.
Profesor je bio uzrujaniji nego kada sam ga prvi
put prekinula u razmiljanju. Meutim, njegov
bes je skrivao dubok strah; pourila sam kui
pitajui se ta u uraditi ako u stanu zaista bude
poar.
Od trenutka kada sam Profesora videla uz
svoga sina nestala je sva moja dotadanja
utljivost i opreznost. Od tog asa imala sam
puno poverenje u njega. Kao to sam obeala

prethodne veeri, sinu sam dala mapu i

pokazala put do kue i rekla mu da doe pravo
iz kole. Dovoditi dete na radno mesto bilo je
protiv pravila agencije, ali se Profesoru nisam
mogla suprotstaviti.
Kada se sledeeg dana moj sin pojavio na
vratima sa kolskom torbom na leima,
Profesor se iroko osmehnuo i rairio ruke da
ga zagrli. Nisam imala vremena ni da mu
pokaem ono to je dodao na cedulju i njen
sin, deset godina. Bila sam, kao majka,
presrena to neko tako bezrezervno prihvata
moje dete, ali me je pekla i ljubomora jer je
mene Profesor mnogo suzdranije doekivao.
Tako mi je drago to si doao!, rekao je i
nije mu postavio nijedno pitanje koje je
upuivao meni svakoga jutra. Zbunjen tim
neoekivanim doekom, moj sin se ukoio, ali je
ljubazno odgovorio. Profesor mu je skinuo
bejzbol kapu Hanin tajgersa i pomazio ga po
glavi. Onda mu je nadenuo ime pre nego to je
uo kako se zaista zove.
Zvau te Koren, rekao je. Znak
kvadratnog korena je veoma plemenit simbol,
pod njim svi brojevi mogu da nau zaklon.
Brzo je skinuo cedulju s rukava i dodao Nova
domaica... i njen sin, deset godina star, .

U prvom trenutku napravila sam nam

cedulje s imenima, mislei da e Profesoru biti
lake ako ne bude samo on imao prikaene
papirie. Rekla sam sinu da kolsku etiketu s
imenom zameni onom koju sam ja pripremila
sa znakom . Eksperiment nije postigao uspeh
kojem sam se nadala. Bez obzira na to koliko je
vremena prolo, i dalje sam ostajala mlada ena
koja se teko bori s brojevima, a moj sin
naprosto deak koga bi Profesor zagrlio kada
stigne.
Sin
se
navikavao
na
Profesorovu
oduevljenu dobrodolicu. Na vratima bi
skinuo kapu i pokazao ravno teme, kao da eli
da pokae koliko je ponosan to mu je
nadenuto ime Koren. A Profesor nikad nije
zaboravljao ta treba da kae uvek bi
pomenuo kvadratni koren.
Po ugovoru koji sam potpisala, trebalo je da
u est sati zgotovim klijentu veeru i iz kue
odem u sedam, poto operem sudove. im se
pojavio moj sin, Profesor je poeo da se buni
zbog takvog rasporeda.
Ne doputam tako neto! Ako prvo treba
ovde da zavrite poslove, a onda kuvate drugo
jelo kada doete kui, Koren nee dobiti veeru
pre osam sati. To ne dolazi u obzir. To je

nedelotvorno i nelogino. Deca treba da budu u

krevetu pre osam sati. Ne smete detetu
uskratiti san ono tada raste.
Za
jednog
matematiara,
ovakvo
obrazloenje nije bilo dovoljno nauno, ali sam
odluila da zamolim direktora agencije da od
moje plate oduzme troak veere za nas dvoje.
Profesor mi nikad nije zahvalio to se
trudim u kuhinji, ali se njegovo ponaanje
promenilo od kada smo nas troje u isto vreme
sedali za sto. Njegovo vladanje bilo je
primerno. Sedeo je veoma pravo i jeo polako, ni
kap supe ne bi prosuo po stolu ili salveti. Sve je
to bilo neobino kada se uzme u obzir kako se
ponaao dok smo bili samo nas dvoje.
Kako ti se zove kola?, pitao je.
Je li uitelj dobar?
Kakav je danas bio ruak?
ta bi eleo da bude kada poraste?
Dok je cedio limun na piletinu ili vadio
argarepe iz supe, Profesor je postavljao jedno
pitanje za drugim; nije oklevao ni kada se
pitanje odnosilo na prolost ili budunost.
Odluio je da taj sat koji provodimo zajedno za
veerom bude i spokojan i prijatan. Iako su
Korenovi odgovori bili uglavnom povrni,
Profesor je paljivo sluao i zahvaljujui njemu

veerali smo zajedno bez neprijatne tiine. Nije

to radio samo da bi odobrovoljio dete. im bi
Koren stavio laktove na sto ili zalupao
posuem, ili pak prekrio lepo ponaanje na
bilo koji drugi nain (sve ono to je i sam
Profesor radio tokom svojih samotnih obroka),
Profesor bi ga neno ukorio.
Treba vie da jede, rekao je jedne veeri.
Dete mora da raste.
Ja sam najnii u odeljenju, odgovorio je
Koren.
Nemoj da se sekira. Sakuplja snagu i
ubrzo e naglo porasti. Jednog e dana osetiti
kako ti se kosti proteu i rastu.
Da se nije i vama isto dogodilo?, Koren je
hteo da sazna.
Naalost nije. U mom sluaju sva ta
energija proerdana je na druge stvari.
Koje stvari?
Na drugare. Imao sam veoma bliske
drugove, ali s njima nisam mogao da igram
bejzbol niti da samo pikam loptu. U stvari, kada
sam se s njima igrao, uopte se nisam kretao.
Jesu li ti drugovi bili bolesni?
Naprotiv. Bili su veliki i snani kao stena.
Ali s obzirom na to da su iveli u mojoj glavi,
samo sam tu mogao da se igram s njima. I tako

sam na kraju dobio jak mozak umesto jakog

tela.
Shvatam, rekao je Koren. Vai prijatelji
bili su brojevi. Mama kae da ste odlian uitelj
matematike.
Bistar si ti deak. Veoma bistar. Tano,
brojevi su mi bili drugovi... Zato treba da
veba dok si mlad. Razume? I treba da
pojede sve s tanjira, ak i ono to ne voli. A
ako si i posle toga gladan, moe da pojede i
sve s mog tanjira.
Hvala!
Koren nikad nije toliko uivao u jelu kao
kada smo veerali s Profesorom. Odgovarao je
na Profesorova pitanja i putao ga da mu
prepuni tanjir. Kad god je imao prilike,
znatieljno je gledao po sobi i iz prikrajka itao
cedulje na Profesorovom odelu.
Koren je bio dete koje je retko kad neko
grlio. Kada sam ga prvi put ugledala u bolnici,
pre bih mogla rei da sam osetila strah nego
radost. Oni kapci i une resice, pa ak i stopala,
bili su i dalje nateeni i mokri od plodove vode.
Oi su mu bile napola zatvorene, a inilo mi se
da ne spava. Siune ruke i noge nezgrapno su
izvirivale iz prevelikog ogrtaa, s vremena na

vreme bi se zanjihale, kao da se bune to su tu

grekom ostavljene.
Bilo mi je osamnaest godina, nita nisam
znala i bila sam sama. Obrazi su mi bili upali od
jutarnjih munina koje su trajale sve dok nisam
legla na poroajni sto. Kosa mi je smrdela na
znoj, a pidama mi je i dalje bila ubrljana
plodovom vodom.
U porodilitu je bilo petnaest beba, a samo
on je bio budan. Jo nije svanulo i svi hodnici
bili su prazni; samo su bolniarke bile u svojoj
sobi. Pesnice su mu bile vrsto stegnute; u
jednom trenutku ih je otvorio i potom ih
nespretno ponovo zatvorio. Mali nokti bili su
tamni i obojeni tragovima, verovatno moje krvi.
Izvinite, vikala sam teturajui se prema
sobi za bolniarke. Hou da odseem nokte
svojoj bebi. Mnogo mrda rukama i bojim se da
e se ogrebati Moda sam samo htela da
ubedim sebe da sam dobra majka.
Otkako se seam, bila sam bez oca. Majka se
zaljubila u oveka za koga nije mogla da se uda
i sama me je odgajala. Radila je u dvorani za
prijeme koju su iznajmljivali za venanja.
Poela je kao ispomo za sve to je bilo
neophodno knjigovodstvo, pripremu

proslave
venanja,
ureenje
cvetnih
aranmana, usklaivanje stolova i na kraju je
vodila sve.
Bila je jaka ena koja je najvie mrzela da
ljudi misle kako je njena erka sirota i bez oca.
Iako smo, u stvari, bile sirote, trudila se da
izgledamo i oseamo se bogatim. Zamolila je
enu koja je radila u odeljenju za ivenje da
nam da otpatke materijala i od toga mi je ila
odeu. Uredila je s organistom u toj dvorani da
mi daje asove klavira po snienoj ceni. I u
kuu je donosila preostalo cvee i pravila
ukrase za na stan.
Pretpostavljam da sam postala domaica jer
sam odravala majinu kuu od najranijeg
detinjstva. Kada su mi bile tek dve godine i jo
nisam znala da traim nou u pravom trenutku,
sama sam prala svoje gaice ako bi mi se desilo
da ih isprljam. Pre nego to sam pola u
osnovnu kolu znala sam da koristim kuhinjske
noeve i seckala povre za preni pirina. Kada
sam napunila deset godina, ne samo to sam se
brinula o celom stanu nego sam i plaala
raune za struju i umesto mame prisustvovala
sastancima stanara.
Majka nikad ni re nije rekla protiv oca i
uvek je tvrdila da je bio uljudan i strano lep

mukarac. Negde je vodio restoran, ali

pojedinosti nikad nisu stizale do mene.
Meutim, reeno mi je da je bio visok, da je
teno govorio engleski i odlino poznavao
operu.
Slika koju imam o svom ocu podsea na
statuu u muzeju. Bez obzira na to koliko mu se
pribliim, ne mogu da privuem njegovu
panju, on stalno gleda nekuda u daljinu i ne
sputa pogled, pa mi nikad i ne prui ruku.
Tek kada sam postala tinejderka zapitala
sam se kako to da nas je taj divan mukarac, po
majinom opisu, napustio i nikad nije ponudio
ak ni novanu pomo. Ali tada me nije
zanimalo da saznam vie o njemu i prihvatila
sam ulogu nemog sauesnika u majinim
iluzijama.
Te iluzije sasvim je unitila moja trudnoa, a
takoe i sve one koje je ona briljivo sklapala
od krpica, asova klavira i preostalog cvea.
Desilo se ubrzo poto sam krenula u treu
godinu srednje kole.
Deak je bio neko koga sam upoznala na
poslu preko studentske zadruge. Student
elektrotehnike. Bio je tih i kulturan mladi, ali
ne i dovoljno pristojan da preuzme
odgovornost za ono to se dogodilo. udesno

poznavanje elektriciteta koje me je, pre svega,

privuklo njemu pokazalo se kao sasvim
beskorisno; bio je to samo jo jedan nebriljiv
momak koji je nestao iz mog vidokruga.
Kada se trudnoa vie nije mogla skrivati,
nita nisam mogla da uinim da umanjim
majin gnev, iako smo sada imale isto iskustvo
raanja deteta koje nee imati oca. Bio je to
gnev iz melodrame. Njena su oseanja sasvim
ubijala moja vlastita. Otila sam od kue u
dvadeset drugoj nedelji trudnoe i izgubila
svaku vezu s njom.
Iz bolnice sam donela dete u kuu za
samohrane majke i jedina osoba koja nam je
poelela dobrodolicu bila je ena koja je radila
kao stareina ustanove. Presavila sam jedinu
sliku bebinog oca koju sam imala i ugurala je u
drvenu kutiju s pupanom vrpcom, koju su mi
dali u bolnici.
im sam mogla da predam dete u centar za
dnevni boravak, otila sam u agenciju za
d o m a i c e Akebono i ugovorila razgovor.
Smatrala sam da jedino taj rad odgovara mojoj
spremi.
Mama i ja smo se pomirile netom pre
Korenovog polaska u kolu: potom je stigao
areni ranac. Dogodilo se tano u vreme kada

sam napustila kuu za samohrane majke i

opremila kuu za nas dvoje. Mama je i dalje
vodila salu za venanja. Tek to nam se uinilo
da je mukama doao kraj i da e biti lepo da
moje dete ima baku, mama je iznenada umrla
od izliva krvi u mozak moda sam zato bila
srenija od Korena kada sam videla da ga je
Profesor zagrlio.
Nas troje smo ubrzo skladno uestvovali u
prijatnoj rutini. U mom rasporedu i koliini
rada nije bilo nikakve promene, osim to sam
kuvala vie hrane za veeru. Petkom je bilo
najvie posla jer je trebalo spremiti hranu za
vikend i staviti je u zamrziva. Napravila bih
veknu od mesa i pire-krompir, ili kuvanu ribu i
povre, objasnila vie puta ta se s im jede i
kako da se odmrzne hrana, mada profesor
nikad nije do kraja shvatio ta treba raditi s
mikrotalasnom penicom. Pa ipak, kada bih
stigla u ponedeljak, nije bilo ostataka
pripremljene hrane. Veknu od mesa i ribu ipak
bi nekako odmrznuo, oprao posue i vratio ga
u kredenac. Bila sam sigurna da se stara
gospoa brine o Profesoru kada ja nisam tu, ali
se nikad nije pojavljivala dok sam bila u kui.
Nisam razumela zato je zabranila da se kreem

izmeu njene i Profesorove kue, pa sam sebi

postavila novi zadatak da je bolje upoznam.
S druge strane, svi Profesorovi problemi bili
su matematiki. Nikad nije bio posebno
ponosan na ono to je postigao, ak i kada bi
dugo reavao neku jednainu za koju bi dobio
nagradu i moju pohvalu.
Mala zagonetka, ista igra, rekao bi tonom
koji je bio vie tuan nego skroman. Osoba
koja je postavila problem znala je reenje.
Reavanje problema za koji znate da postoji
odgovor lii na penjanje na planinu s vodiem,
po stazi koju je neko drugi prokrio. U
matematici, istina se nalazi na mestu koje niko
ne zna, izvan svih utabanih staza. I ne mora da
bude na vrhu planine. Moe biti u nekoj
pukotini na glatkom obronku ili negde duboko
u nekoj dolini.
Posle podne, kada bi uo Korenov glas na
vratima, Profesor bi izaao iz svoje radne sobe,
bez obzira na to koliko je bio predan poslu. Iako
je mrzeo da mu se prekida razmiljanje,
inilo mi se da tada sam prekida rad zbog mog
sina.
Meutim, Koren bi najee samo ostavio
ranac i otiao u park da igra bejzbol s
drugarima, a Profesor bi se pokunjen vratio u

svoju sobu.
Profesor je stoga bio posebno veseo kada je
poelo kino vreme, pa je mogao da pomae
Korenu da rei domai iz matematike.
Mislim da sam malo pametniji kada sam u
Profesorovoj sobi, govorio je Koren. U naem
malom stanu nije bilo polica za knjige, pa mu je
Profesorova radna soba, s gomilama knjiga uza
zidove, udesno izgledala. Da bi napravio
mesta za Korena, Profesor bi odgurnuo u
stranu sveske, spajalice i opiljke od rezanja
olovaka koji su leali po stolu, a onda bi otvorio
udbenik.
Kako profesor vie matematike moe da
poduava osnovca? Profesor je bio posebno
nadaren, na divan nain objanjavao je
razlomke, odnose veliina i zapreminu;
pomislila sam da bi svi roditelji trebalo na isti
nain da pomau svojoj deci.
Bez obzira na to da li je u pitanju bio
problem opisan reima ili obino raunanje,
Profesor bi naterao Korena da ga glasno
proita.
353 x 840 =
6239 : 23 =
4,62 + 2,74 =

52/7 - 21/7 =
Svaki problem ima svoj ritam, kao muziki
komad, objanjavao je Profesor. Kada shvati
ritam, shvati i smisao problema u celini, i zna
gde bi se mogle nalaziti zamke.
I tako je Koren itao glasno i jasno: Kupio
sam dve maramice i dva para arapa za 380
jena. Dve maramice i pet pari arapa za 710
jena. Koliko kota jedna maramica, a koliko par
arapa?
Odakle poinjemo?, pitao je Profesor.
Ovo je prilino teko.
Jeste. Ovo je najzamreniji domai zadatak
do sada, ali dobro si ga proitao. Problem se
sastoji od tri reenice. Maramice i arape
pojavljuju se tri puta i ritam ti je bio pravi:
toliko maramica... toliko arapa... toliko jena;
maramice... arape... jeni. Zahvaljujui tebi,
dosadan problem zvuao je kao pesma.
Profesor nije oskudevao u reima pohvale.
Nikada nije gubio strpljenje kada bi se rad
oduio a nije bilo veeg napretka; i kao rudar
koji ispira zrnce zlata iz renog mulja, uvek bi
naao neku sitnicu koju bi pohvalio, ak i kada
Koren nije mogao nita da rei.
Hajde da nacrtamo tu malu kupovinu.

Prvo, dve maramice i dva para arapa.

To nisu arape!, prekinuo ga je Koren.
Lie na debele gusenice. Ja u da ih nacrtam.
A, tako. Stvarno lii na gusenicu.
Drugi put kupio je isti broj maramica, ali
vie arapa. Nije lako nacrtati pet pari... I moje
sada lie na gusenice.
Ma ne, sasvim su u redu. Ima pravo, samo
se broj arapa poveava, a i ukupna cena. Zato
ne proveri koliko je drugi iznos vei od
prvog.
Onda treba da oduzmem 380 jena od 710
jena...
Uvek pokai ta radi i uradi to uredno.
Obino navrljam na poleini papira.
Ali svaka formula i svaki broj neto znae,
pa tako i treba da se ponaa prema njima.
Ja sam sedela na krevetu i neto krpila.
Kada bi Koren poeo da radi domai zadatak,
trudila sam se da i sama imam posla u radnoj
sobi, da bih bila u blizini. Peglala bih
Profesorove koulje ili istila mrlju na tepihu,
pripremala boraniju za veeru. Kad radim u
kuhinji i ujem kako iz druge sobe doleti njihov
smeh, oseam se sasvim iskljuenom. Osim
toga, volela sam da budem prisutna kada je
neko ljubazan prema mom sinu.

U radnoj sobi kia se glasnije ula, kao da je

na tom mestu nebo nie. Soba je bila sasvim
uukana zahvaljujui obilnom zelenilu koje je
raslo oko kue. ak ni po mraku nije bilo
potrebe da se navlae zavese. Na oknima se
video nejasan odraz rastinja, a tokom kinih
dana u sobi je miris na plesan bio jai nego
inae.
Tako je! Sad samo treba podeliti i reio si.
Eto, cena jednog para arapa je 110 jena.
U redu, ali sad treba biti oprezan.
Maramice su naizgled tako nevine, ali e se
moda pokazati da su prepredene.
Tako je, ali lake mi je da sabiram kada su
manji brojevi.
Sto je bio visok; Koren je nad problemom
sedeo veoma uspravno, vrsto drei u ruci
dobro izgrienu olovku. Profesor bi se zavalio,
prekrstio noge i izgledao oputen; s vremena na
vreme, dok je gledao kako Koren radi, rukom bi
se pogladio po neobrijanoj bradi. Vie nije bio
slabani starac, pa ni naunik izgubljen u
mislima samo pravi zatitnik jednog deteta.
Njihovi profili su se susretali i preklapali
stapajui se u jednu crtu. Ritam nenog
dobovanja kie pratila je kripa olovke po
papiru.

Mogu li da tu jednainu napiem odvojeno,

evo ovako? Uitelj se razbesni ako ih sve ne
spojimo u veliku formulu.
Ako radite paljivo i tano, nema razloga
da se ljuti.
U redu, da vidimo... 110 puta 2 je 220.
Oduzmem to od 380... Eto, 160... 160 podeljeno
sa 2... jeste 80. Reio sam. Jedna maramica kota
80 jena.
Tako je. Odlino!
Dok je Profesor milovao Korena po glavi,
Koren je podigao oi prema njegovom licu da
ne propusti pogled put odobravanja i uivanja.
Voleo bih da ti i ja zadam jedan problem,
rekao je Profesor. Mogu li?
Molim?
Ne duri se. Poto zajedno radimo, voleo
bih da se igramo uitelja i aka, da ti i ja dam
domai.
Pa nije fer, rekao je Koren.
Samo jedan problemi. Slae se? Evo: koji
je zbir svih brojeva od 1 do 10?
Dobro. Moete da mi zadate domai ako i
vi uradite neto za mene! Da popravite radio.
Radio?
Da. Hou da sluam prenos utakmice.
Nemate televizor, a radio ne radi. A sad poinje

trka za prvenstvo.
A, tako... bejzbol. Profesor je dugo i
polako uzdahnuo, ruka mu je i dalje bila na
Korenovoj glavi. Za koji tim navija?, najzad
je upitao.
Pa zar ne vidite po kapi?, odgovorio je
Koren, uzeo kapu koju je ostavio s rancem i
stavio je na glavu. Za Tajgerse!
Tajgersi? Je l tako? Tajgersi., mrmljao je
Profesor. Enacu! Jutaka Enacu, najbolji baca
svih vremena.
Da! Sva srea da ne navijate za Dajentse.
Odneemo radio na opravku, navaljivao je
Koren. Profesor je neto mrmljao sebi u bradu,
a ja sam zatvorila poklopac na kutiji sa ivaim
priborom i objavila da je vreme za veeru.

3
onano sam uspela da izvuem Profesora
iz kue. Otkako sam poela da radim, nije
kroio ni u vrt, a kamoli izaao u etnju, pa sam
pomislila da bi mu malo sveeg vazduha dobro
inilo.
Danas je divno napolju, rekla sam ikajui
ga. Naprosto da ovek poeli da izae, da
upije malo sunca. Profesor je udobno sedeo u
svojoj fotelji s knjigom u ruci. Zato da se ne
proetamo po parku, pa posle svratimo do
berbernice?
A zato bismo to radili?, rekao je gledajui
me preko naoara za itanje.
Nema nekog posebnog razloga. Park je
pun trenjevog cveta, a uskoro e procvetati i
dren. Osim toga, mogli biste i na ianje.
Ba mi je dobro ovako.
Proradila bi vam cirkulacija u etnji, a od
toga biste moda dobili neke dobre ideje za
formule.
Ne postoji veza izmeu arterija u nogama i

onih u glavi.
Bili biste mnogo lepi ako biste sredili
kosu.
Uzaludan posao, rekao je, ali se moja
upornost ipak isplatila i zatvorio je knjigu.
Jedine cipele u ormanu pored vrata bile su neke
iznoene, kone, prekrivene tankim slojem
bui. Ali, ostaete sa mnom?, upitao me je
nekoliko puta dok sam ih istila. Ne moete
da me ostavite na ianju i da se vratite kui.
Ne brinite. Ostau s vama sve vreme. Bez
obzira na to koliko ih glancala, cipele nisu htele
da sijaju.
Nisam znala ta da radim s ceduljama koje
je Profesor pokaio po sebi. Ako ih ostavimo na
odelu, ljudi e zuriti u nas; budui da je njemu
bilo svejedno, odluila sam da ih ne diram.
Profesor je hodao pogleda uprtog u noge.
Nijednom nije pogledao u plavo nebo niti u
prizore pored nas. inilo mi se da ga etnja ne
oputa, bio je napetiji nego ranije.
Pogledajte, rekla sam, svuda trenjev
cvet. A on je samo mrmljao sebi u bradu.
Napolju je izgledao stariji.
Odluili smo da prvo odemo do berberina,
koji je odskoio kada je ugledao Profesorovo
neobino odelo. Kasnije se pokazalo da je

veoma ljubazan. Brzo je shvatio da sigurno

mora postojati razlog za sve te beleke i prema
Profesoru se ponaao kao i prema ostalim
muterijama. Blago vama to ste doli s
erkom, rekao je pretpostavljajui da smo u
rodu. Nismo ga ispravili. Sedela sam na sofi sa
ostalim mukarcima koji su ekali na ianje.
Moda Profesor ima kakve neprijatne
uspomene na odlazak u berbernicu. ta god,
oigledno je bio uznemiren od trenutka kada su
ga ogrnuli pelerinom i vezali mu je oko vrata.
Lice mu se ukoilo, prste je zario u rukohvat
stolice i na elu su mu se pojavile duboke bore.
Frizer je pokrenuo nekoliko sasvim bezazlenih
tema, trudei se da ga opusti, ali bez rezultata.
Koju veliinu cipela nosite?, Profesor je
iznenada rekao. Koji vam je broj telefona? U
prostoriji je zavladala tiina.
Iako je mogao da me vidi u ogledalu, izvijao
se prema meni s vremena na vreme,
proveravajui da li sam odrala obeanje i
ostala s njim. Kada bi pomerio glavu, berberin
je morao da prekine ianje, ali bi strpljivo
ekao da nastavi. Ja bih se osmehnula i
mahnula da pokaem da sam i dalje tu.
Beli pramenovi oiane kose padali su po
pelerini i onda se rasipali po podu. Da li je

berberin mogao da pretpostavi, dok je iao i

zaeljavao kosu, da se u toj snenobeloj glavi
krije mozak koji je bio kadar da navede sve
proste brojeve do sto miliona? Da li su ostali
mukarci, koji su nestrpljivo ekali na sofi da taj
udni starac konano ode, mogli da naslute
posebnu vezu izmeu mog roendana i
Profesorovog sata? Zbog nekog razloga bila
sam ponosna to znam te stvari i malo se
veselije osmehnula Profesoru preko ogledala.
Posle berberina, seli smo na klupu u parku i
pili kafu iz limenki. U blizini je bio bazen s
peskom za decu, vodoskok i nekoliko terena za
tenis. Kada bi vetar zaduvao, latice trenjevog
cveta lebdele su oko nas, a pegavo sunce
poigravalo je po Profesorovom licu. Cedulje na
sakou neumorno su leprale, a on je zurio u
svoju limenku kao da je dobio neki udesni
eliksir.
Imala sam pravo sada ste lepi i mnogo
muevniji.
Dosta s tim, odgovorio je. Bar mirie na
penu za brijanje, a ne na papir.
Koju ste matematiku studirali na
univerzitetu?, upitala sam. Znala sam da neu
razumeti odgovor. Verovatno sam brojeve
pomenula da bih mu zahvalila to je izaao sa

mnom.
Ponekad to zovu 'kraljicom matematike',
odgovorio je otpivi gurljaj kafe. Plemenita je i
divna, kao kraljica, ali okrutna kao sam avo.
Drugim reima, studirao sam cele brojeve koje
svi znamo, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7... i odnose meu
njima.
Iznenadilo me je to je izabrao re kraljica
kao da mi pria neku bajku. ulo se kako u
daljini odskae teniska lopta. Pored nas su
protravali ljudi, vozili se na biciklima, majke
su gurale decu u kolicima, i svi bi pogledali u
Profesora, a onda brzo odvratili pogled.
Vi traite odnose meu njima?
Tano. Otkrio sam teoreme koje su tamo
postojale mnogo pre naeg roenja. To je kao
kad prepisujete istine iz boje belenice, iako
nismo uvek sigurni gde se ta belenica nalazi i
kada e biti otvorena za nas. Kada je rekao
tamo, rukama je pokazao prema nekoj
udaljenoj taki u koju je zurio dok je
razmiljao.
Na primer, kada sam studirao na
Kembridu,
radio
sam
na
Artenovoj
pretpostavci o kubnim oblicima koeficijenata
celih brojeva. Koristio sam 'cirkularni metod' i
primenjivao algebarsku geometriju, teoriju

celih brojeva i Diofantovu jednainu. Traio

sam kubni oblik koji se nije slagao s Artenovom
pretpostavkom ... I na kraju sam pronaao
dokaz koji se odnosio samo na odreen tip
oblika pod posebnim uslovima.
Profesor je podigao granicu i njome poeo
da urezuje neto po praini. Brojeve i slova i
neke udnovate simbole, sve u pravilnim
nizovima. Nisam razumela ni re onoga to je
rekao, ali je njegovo razmiljanje bilo oigledno
sasvim jasno, kao da se probija kroz duboku
istinu. Uznemireni starac iz berbernice sasvim
je nestao; sada mu je ponaanje bilo
dostojanstveno. Osueni tapi draesno je
ispisivao profesorove misli po osuenoj zemlji.
Ubrzo se pred naim nogama pojavio ipkasti
obrazac neke formule.
Mogu li da vam ispriam ta sam otkrila?
S nevericom sam shvatila da mi te rei izlaze iz
usta. Profesorova ruka se umirila. Obuzeta
lepotom njegove nene are, poelela sam da i
sama u tome uestvujem. Bila sam sasvim
sigurna da e on s potovanjem sasluati ak i
najjednostavnije otkrie.
Zbir delilaca broja 28 je 28.
Zaista..., rekao je. Onda je pored ispisane
Artenove
pretpostavke
napisao:
28
=

1+2+4+7+14. Savren broj.

Savren broj?, promrmljala sam, uivajui
u zvuku tih rei.
Najmanji savreni broj je 6: 6 = 1+2+3.
O! Onda ipak nisu tako posebni.
Naprotiv, brojevi s takvom vrstom
preciznosti veoma su retki. Sledei posle 28 je
496: 496 = 1+2+4+8+16+31+62+124+248. Posle
njega dolazi 8.128; a sledei je tek 33.550.336, a
zatim 8.589.869.056. to dalje idete sve se tee
nalaze iako je sasvim lako stigao ak do
milijardi!
Prirodno, zbir delilaca brojeva koji nisu
savreni brojevi mora biti ili vei ili manji od tih
brojeva. Kada je zbir vei, brojevi se zovu obilni
brojevi, a kada je zbir manji, oni su manjkavi
brojevi. udesni nazivi, je li tako? Delioci broja
18 -1+2+3+6+9 daju 21, i to je obilan broj. A 14
je manjkav 1+2+7 = 10.
Pokuala sam da zamislim 18 i 14, i sada
posle Profesorovog objanjenja vie nisu bili
samo brojevi. Osamnaest, na primer, nosi teak
teret, a etrnaest naprosto uti suoen sa
svojom stranom manjkavou.
Postoji mnogo manjkavih brojeva koji su za
samo jedan vei od zbira svojih delilaca, ali ne
postoje obilni brojevi koji su samo za jedan

manji od zbira svojih delilaca. Bar ih jo niko

nije pronaao.
A zato?
Odgovor je upisan u bojoj belenici,
rekao je Profesor.
Sve oko nas blistalo je na sunevoj svetlosti.
Naizgled su sijale i prazne ljuture insekata
koje su plivale po vodoskoku. Najvanija
Profesorova cedulja, ona na kojoj je bilo
zapisano Moje pamenje traje samo osamdeset
minuta otkaila se; pruila sam ruku da
privrstim spajalicu.
Pokazau vam jo neto u vezi sa
savrenim brojevima, rekao je, mahnuo
granom i uvukao noge pod klupu da bi ostalo
vie mesta na zemlji. Moete ih izraziti kao
zbir uzastopnih prirodnih brojeva.
6 = 1+ 2+ 3
28 = 1+ 2+ 3+ 4+ 5+ 6+ 7
496 = 1+ 2+ 3+ 4+ 5+ 6+ 7+ 8+ 9+ 10+ 11+
12+ 13+ 14+ 15+ 16+ 17+ 18+ 19+ 20+ 21+ 22+
23+ 24+ 25+ 26+ 27+ 28+ 29+ 30+ 31
Profesor se protegao da zavri dugaku
jednainu. Brojevi su se nizali jednostavno i
pravo u istom i glatkom nizu. Rafinirana

formula Artenove pretpostavke i obina linija

inilaca broja 28 beavno su se spojile oko te
klupe na kojoj smo sedeli. Brojke su se
pretvorile u niti u sloenoj ari koja je istkana
po praini. Kao da se tajna vaseljene nekim
udom pojavila upravo ovde, pred naim
nogama, kao da se boja belenica otvorila
ispod nae klupe.
Pa, rekao je Profesor, trebalo bi da
poemo kui.
Trebalo bi, odgovorila sam. I Koren e
uskoro stii.
Koren?
Moj sin. Ima deset godina. Teme mu je
ravno i zato ga zovemo Koren.
Je l tako? Imate sina? Onda nema
oklevanja. Morate biti tamo kada se vrati iz
kole. Posle toga je ustao i poao.
U tom asu zauo se pla iz bazena s
peskom. Neka devojica je jecala drei
lopaticu u ruci. Istog asa, profesor se naao
pored nje i sagnuo se da je umiri. Neno joj je
otresao pesak s haljinice.
Iznenada se pojavila detetova majka,
odgurnuia Profesora, podigla devojicu i
naprosto otrala s njom. Profesor je ostao pored
peska. Bila sam iza njega i posmatrala ga.

Nisam znala kako da pomognem. Trenjev

behar odleprao je na zemlju i pomeao se s
brojevima u praini.
Dobio sam problem i reio ga. Sada vi treba
da odrite re i popravite radio. Bile su to prve
Korenove rei kada je uao u kuu. Evo,
vidite, rekao je i pruio mu svesku za
matematiku.
1+2+3+4+5+6+7+8+9+10 = 55
Profesor se udubio kao da je posredi neki
istanani dokaz. Budui da nije mogao da se
seti zato mu je postavio taj problem ni kakve
to veze ima s popravkom radio-aparata, moda
je traio odgovor u samom zbiru.
Profesor je paljivo izbegavao da nam
postavlja pitanja o onome to se dogodilo pre
vie od osamdeset minuta. Rado bismo objasnili
u kakvoj su vezi domai zadatak i radio, samo
da je upitao. Meutim, on je vie voleo da sam
ispita ponuene injenice i doe do sopstvenog
zakljuka. Poto je bio a i dalje je po mnogo
emu tako briljantan um, verovatno je
shvatao prirodu svog problema s pamenjem.
Nije ga ponos spreavao da trai pomo nego

duboko gnuanje na pomisao da oni koji ive u

normalnom svetu treba da se trude oko njega
vie nego to je neophodno. Kada sam shvatila
zato tako nerado govori o svom pamenju,
odluila sam da i ja to to ree pominjem.
Sabrao si brojeve od 1 do 10, najzad je
rekao.
I tano sam izraunao. Vie puta sam
proveravao i sad sam siguran da je tano.
I jeste tano!
Dobro! Onda hajde da nosimo radio na
opravku.
ekaj trenutak, rekao je Profesor tiho se
nakaljavi kao da hoe da sebi da vremena da
razmisli. Pitam se da li bi umeo da mi objasni
kako si doao do odgovora?
Lako! Samo sam sabrao.
To je takozvani pravolinijski put, sasvim
pouzdan i niko ga ne moe osporiti. Koren je
ponosito klimnuo glavom. Ali razmisli malo:
ta bi uradio da ti uitelj, recimo neki zao
uitelj, kae da sabere brojeve od 1 do 100?
Pa, sabrao bih ih, naravno.
Tako je, sabrao bi ih. Ti si dobar i vredan
deak. Siguran sam da bi doao do pravog
odgovora i za ovaj problem od 1 do 100. Ali ta
e biti ako je uitelj sasvim surov i trai zbir

brojeva od 1 do 1.000 ili od 1 do 10.000? Ti bi

sabirao, sabirao i sabirao u nedogled, a uitelj bi
ti se smejao. ta bi onda uradio? Koren je
odmahnuo glavom. Ne sme da dopusti da te
taj gadni uitelj uhvati u zamku, nastavio je
Profesor. Mora mu pokazati da si bolji od
njega.
A kako?
Mora pronai jednostavniji put do
odgovora koji se moe primeniti na sve brojeve.
Ako ga pronae, onda u popraviti radio.
To nije poteno!, bunio se Koren i nogom
udario u stolicu. Nismo se tako dogovorili.
Korene!, umeala sam se. Zar se tako
ponaa? Profesor, meutim, kao da nije
primetio njegov ispad.
Problem nije reen samo zato to si
pronaao taan odgovor. Postoji i drugi nain
da se doe do 55; hoe li da sazna koji je to
put?
Pa, i neu..., rekao je Koren zlovoljno.
Dobro, evo kako emo. Radio je star i
moda treba vremena da se popravi. Hajde da
se nadmeemo i da vidimo moe li da
pronae drugi put do tanog odgovora pre
nego to oprave radio?
Dobro, odgovorio je Koren. Ali ne vidim

kako u to da uradim. Koji nain postoji osim

sabiranja?
Ko bi rekao da se tako lako predaje, grdio
ga je Profesor. Odustaje pre nego to si
pokuao.
U redu. Pokuau. Ali ne obeavam da u
nai reenje pre nego to radio bude
popravljen. Ima mnogo drugih stvari koje treba
da obavim.
Videemo, rekao je Profesor i pomazio
Korena po glavi kao i uvek. O!, iznenada je
rekao. Moram da zapiem. Uzeo je list
papira, zapisao njihov sporazum i prikaio ga
na rever. Tako je meko i kontrolisano drao
pero dok je pisao beleku, toliko drugaije od
njegovog uobiajenog nespretnog poteza.
Mora mi obeati da e domae zadatke
zavriti pre poetka utakmice i da e iskljuiti
radio dok veeramo, i nee smetati Profesoru
dok radi. Koren je namorasto klimao glavom
dok sam reala uslove.
Znam, rekao je, ali vredi. Tajgersi su
dobri ove godine, bolji nego prole i pretprole,
kada su bili na poslednjem mestu. Pobedili su u
prvoj utakmici protiv Dajentsa.
Je l tako? Haninu ove godine dobro ide?,
rekao je Profesor. Koji je Enacuov prosean

broj osvojenih tranja? Profesor nas je

naizmenino posmatrao. Koliko je puta
izbacio protivnika? Koren je saekao koji tren
pre odgovora.
Prodali su Enacua, odgovorio je najzad.
Ali to je bilo pre nego to sam ja roen. Enacu
je sada u penziji. Profesor se naglo trgnuo i
potom sasvim umirio.
Nikad ga nisam videla toliko utuenog.
Uvek je mirno prihvatao injenicu da mu
pamenje poputa. Ovoga puta bilo je drukije.
Ovoga puta nije mogao da pree preko te
injenice. Kad sam ga videla u takvom stanju,
zaboravila sam na Korena, koji se i sam
potresao to je povredio Profesora.
ak i posle prodaje Karpa, ostao je najbolji
igra u ligi. Nadala sam se da e mu to goditi,
ali ga je jo vie rastuilo.
Karpu? Pa kako je Enacu mogao da nosi
bilo koji dres osim dresa Hanin tajgersa na
tanke pruge?
Seo je, oslonio laktove na radni sto i prstima
ustro prolazio kroz tek oianu kosu. Na
belenicu je skliznuo majuni pramen. Sada je
Koren pomazio Profesora po glavi. Izgladio je
zamrenu kosu kao da na taj nain pokuava da
ispravi ono to je izazvao.

Te veeri, Koren i ja smo se utei vratili

kui. Kad sam ga pitala da li Tajgersi uskoro
igraju, odgovorio je jedva ujno.
Ko im je protivnik?
Taijo.
Misli da e pobediti?
Ko zna.
U berbernici su svetla bila pogaena i park je
bio prazan. Formule koje je Profesor izgrebao
po praini bile su skrivene u senci.
Nije trebalo da kaem one stvari, rekao je
Koren. Nisam znao da toliko voli Enacua.
Ni ja nisam znala, odgovorila sam. A
onda sam dodala, mada je to verovatno bilo
pogreno s moje strane: Ne brini, sutra ujutro
sve e se vratiti u normalu. U Profesorovoj
svesti Enacu e opet biti zvezda Tajgersa i nee
se vie niega seati u vezi s Karpom.
Problem koji je Profesor postavio Korenu
bio je isto tako teak kao i pitanje Enacua za sve
nas.
Kao to je Profesor predvideo, majstor u
radio-servisu rekao je da nikad nije video tako
star aparat i nije siguran da uopte moe da ga
popravi. Ali ako bude mogao, onda e se truditi
da bude gotovo za nedelju dana. I tako svakoga

dana, kada bih se vratila s posla, veeri sam

provodila traei drugi nain da naem zbir
prirodnih brojeva od 1 do 10. Trebalo je da i
Koren radi na tome, ali je odustao gotovo
odmah. Potresen razgovorom oko Enacua,
meni je prepustio da naem reenje. A ja sam
jedva ekala da zadovoljim Profesora, da ga
opet ne razoaramo. Pretpostavljala sam da to
moemo postii samo brojevima.
Prvo sam glasno proitala postavljeni
problem, kao to je Profesor rekao da Koren
treba da radi s domaim: 1+2+3+... 9+10 jeste
55. 1+2+3... Nije bilo od velike pomoi, samo
mi je ukazalo da se u jednostavnoj jednaini
mogu kriti veoma teki problemi.
Onda sam probala da ispiem brojeve od 1
do 10 vodoravno i uspravno i da ih grupiem u
parne i neparne, zatim da pravim skupove
prostih brojeva i onih koji nisu prosti, i tako
dalje. Koristila sam palidrvca i klikere, a kada
sam bila u Profesorovoj kui, brojeve sam
ispisivala na poleini bilo kakvog korienog
papira, stalno traei reenje.
Da biste pronali prijateljski broj, bilo je
potrebno da istu raunsku radnju ponavljate
vie puta, i ako imate dovoljno vremena,
konano ete uspeti. Ovo je bilo drukije.

Stalno sam se kretala u novom pravcu, traila

drugi put pristupa istom problemu, i uvek bih
se, zbunjena, nala u orsokaku. Iskreno
govorei, nisam bila sigurna ta nastojim da
postignem. Ponekad mi se inilo da se kreem
ukrug, a ponekad da idem unazad, da se
udaljavam od reenja. Na kraju, samo bih zurila
u komadi papira.
Nisam sigurna zato sam se toliko udubila u
deji matematiki problem koji nije imao
nikakvu praktinu vrednost. U poetku sam
bila svesna svoje elje da zadovoljim Profesora,
ali je to oseanje postepeno nestalo i shvatila
sam da se sve pretvorilo u borbu izmeu
problema i mene same. Kada bih se ujutro
probudila, jednaina je ekala: 1+2+3+... 9+10 =
55, i to me je pratilo celog dana, kao da mi je
utisnuto u mrenjau oka i stalno prisutno.
U poetku, bila je to mala razbibriga, ali je
ubrzo postalo opsesija. Samo nekolicina ljudi
zna tu tajnu skrivenu u ovoj formuli, a mi ostali
odemo u grob i ne pomiljajui da postoji neto
nepoznato i pritajeno to treba otkriti. Ali,
igrom sudbine pronala sam tajnu i zakucala
sam na vrata traei da uem. Iako nikad na to
nisam ni pomiljala, od trenutka kada sam
krenula iz agencije za domaice Akenbono

kretala sam se ka tim vratima.

Da li ti liim na Profesora?, pitala sam
Korena drei ruku na elu i olovku izmeu
prstiju. Toga dana prekrila sam poleinu svih
prospekata i oglasa u kui, ali napretka nije
bilo.
Ni najmanje, odgovorio je Koren. Kada
Profesor reava problem, ne govori sam sa
sobom kao ti, i ne upa kosu. Njegovo telo je
prisutno, ali mu je um na nekom drugom
mestu. Osim toga, dodao je, njegovi problemi
su mnogo tei.
Znam! Ali iji je ovo problem u stvari?
Moda bi mogao da prestane da ita te knjige
o bejzbolu i da mi pomogne.
Ti si tri puta starija od mene! Osim toga,
problem je sasvim lud.
Napredak je izdvajanje inilaca. I to samo
zahvaljujui Profesoru.
Tako je, rekao je Koren gledajui ta sam
sve ispisala na poleini oglasa; klimao je
glavom kao da je ustanovio da je sve u
najboljem redu.
Mislim da si na pravom putu, najzad je
rekao.
I to mi je neka pomo!, nasmejala sam se.
Bolje ita nego nita, rekao je i vratio se

knjizi.
Od najmlaeg uzrasta umeo je da me utei
kada bih se s posla vratila u suzama ako bi me
optuili za krau, ili bi mi rekli da sam
nesposobna, ili mi ispred nosa bacili hranu koju
sam pripremila. Ti si tako lepa, mamice,
rekao bi i u glasu mu se osealo da tako misli.
Sve e biti u redu. To mi je uvek govorio kada
bi me teio. Ja, lepotica?, pitala sam, a on bi
odgovorio pravei se iznenaen: Naravno da
jesi. Zar ne zna? Mnogo puta sam se
pretvarala da plaem samo da bih ula te rei.
Uvek je bio spreman da mi udovolji.
Zna ega sam se setio?, iznenada je
rekao. Kada sabira te brojeve, 10 tu ne
spada.
Kako to?
Jedino je 10 dvocifren broj.
Naravno, bio je u pravu. Analizirala sam
brojeve na mnogo naina, ali nisam mislila na
to da je svaki broj poseban, razliit. Kada sam ih
ponovo pogledala, uinilo mi se veoma udno
to nisam primetila kako 10 tri jedini koji se
nije mogao napisati bez podizanja olovke.
Ako se oslobodi desetke, onda ti ostaje
jedan broj u samom sreditu, a to bi moglo da
bude dobro.

ta hoe da kae? U samom sreditu?

Znala bi da si bila na poslednjem
roditeljskom sastanku. Radili smo gimnastiku
to mi je najdrai sport i usred vebe, uitelj je
rekao: 'U dvojne redove, okrenuti ka centru'.
Deak u sredini podigao je ruke, a mi ostali
postrojili smo se prema njemu. Bilo nas je
devetorica, deak na petom mestu bio je u
centru, i redovi su bili jednaki. To ne moe da
se izvede sa deset uesnika. Ako doda jednog
deaka, vie nema centra.
Pokuala sam da izostavim desetku i da
poream preostale brojeve. Zaokruila sam 5 u
sreditu tako da su ispred i iza ostala po etiri
broja. Petica je stajala ponosno podignutih ruku
i uivala u panji ostalih.
U tom trenutku doivela sam neku vrstu
otkrovenja, prvi put u ivotu, kao neko udo.
Usred velikog polja brojeva pred mojim oima
otvorila se prava staza. Na njenom kraju sijala
je svetlost i vodila me, i znala sam da je to staza
prosvetljenja.

***
Radio je stigao iz servisa u petak, dvadeset
etvrtog aprila, na dan kada je trebalo da
Tajgersi igraju protiv Dragonsa. Stavili smo ga

nasred stola i posedali naokolo. Koren je

okretao dugmie i prenos se probijao kroz um
i kranje. Signal je bio slab, ali nije bilo sumnje
da je posredi bejzbol utakmica prvi znak
spoljnog sveta koji je uao u kuu od mog
dolaska. Svi smo kliknuli od sree.
Pojma nisam imao da na radiju moe da
prati bezjbol, rekao je Profesor.
Naravno! Na bilo kom radiju.
Brat mi ga je kupio veoma davno, da
vebam engleski izgovor. Mislio sam da moe
da uhvati samo stanice na engleskom.
Nikad niste sluali prenos kad Tajgersi
igraju?
Nikad, a nemam ni televizor..., mrmljao je
Profesor, kao da priznaje neku stranu krivicu.
Nikad nisam video bejzbol utakmicu.
Ne mogu da verujem!, iznenada je rekao
Koren, gotovo viui.
Ali znam pravila, rekao je Profesor, kao
da se brani. Korena to nije moglo da umiri.
Pa kako onda kaete da ste navija
Tajgersa?
Jesam, veliki sam navija. Kada sam bio na
koledu, iao sam u biblioteku u toku pauze za
ruak i itao sportske stranice. itao sam samo
o bejzbolu. Vidi, nijedan drugi sport nije tako

savreno izraen u svojim statistikama i svojim

brojevima. Analizirao sam podatke o igraima
Hanina, prosean broj udaranja i prosean broj
osvojenih tranja, i pratei promene, ak i one
najsitnije, mogao sam sebi da predstavim tok
igre.
I to vam je bilo dovoljno?
Naravno. ak i bez radija, u svesti mi je
ostajao zabeleen svaki detalj: Enacuova prva
pobeda kao profesionalca 1967. godine
pobedio je Karpa sa deset izbacivanja; onda
utakmica 1973. kada je u dodatnoj izmeni
izbacio udaraa, a zatim osvojio bod. U tom
trenutku su na radiju objavili ime prvog bacaa
Tajgersa Kasaija. A kada dolazi Enacu na red
da baca?, pitao je Profesor.
Malo kasnije, Koren je kao iz topa
odgovorio. Zaudila sam se kako se ponaa kao
odrastao. Dogovorili smo se da emo dati sve
od sebe da odrimo iluziju kada je Enaco u
pitanju. Bilo nam je neprijatno da laemo
Profesora, a nismo bili sigurni da li je to zaista
za njegovo dobro. Samo smo pazili da ga
ponovo ne raalostimo.
Ne moemo mu rei da se Enacu vratio na
klupu, niti da baca u prostoru za zagrevanje,
rekao je Koren.

Budui da se Enacu povukao u penziju

mnogo pre njegovog roenja, Koren je iao u
biblioteku da sazna podatke o igrau. Proitao
je da mu je rekord u karijeri bilo 206 dobijenih,
158 izgubljenih lopti i 193 sigurna kontakta s
bazom, kao i 2.987 izbacivanja udaraa.
Postigao je tranje na kunu bazu kada je kao
profesionalac po drugi put bio za palicom; imao
je kratke prste za bacaa. Izbacio je svog velikog
suparnika Sadaharu Oa, vie puta od ijednog
bacaa, ali mu je takoe predao najvei broj
tranja na kunu bazu. Meutim, tokom
njihovog rivalstva, nikad nije pogodio Oa
svojim udarcem. U sezoni 1968, postavio je
svetski rekord od 401 izbacivanja, a posle
sezone 1975. godine (one godine kada je
prestalo Profesorovo pamenje) prodat je
Hoksima iz Nankaja.
Koren je eleo da sazna to vie o Enacuu da
bi bio to uverljiviji pred Profesorom i samim
sobom dok su sluali navijanje preko radija.
Dok sam se ja borila s domaim zadatkom, on
je reavao problem Enacua. Onda, jednoga
dana, dok sam prelistavala ilustrovanu knjigu o
bejzbol igraima koju je doneo iz biblioteke,
zapanjeno sam otkrila sliku Enacua u dresu sa
brojem 28. Kada je diplomirao na Gakuin

koledu u Osaki
ponudili su mu da
28. Izabrao je 28.
karijere igrao sa
leima.

i pridruio se Tajgersima,
bira izmeu tri broja: 1, 13 i
Enacu je tokom cele svoje
savrenim brojem 28 na

Tog dana, posle veere, pokazali smo svoje

reenje. Stali smo ispred Profesora s papirom i
olovkom u ruci i naklonili se.
Ovo je problem koji ste nam dali, rekao je
Koren. Da pronaemo zbir brojeva izmeu 1 i
10 bez sabiranja. Nakaljao se i onda sam ja,
kao to smo se dogovorili prethodne veeri,
izvadila svesku, a on je u jednom nizu ispisao
brojeve od 1 do 9, a 10 dodao nie na istoj
stranici. Odgovor nam je poznat 55. Sabrao
sam ih i dobio taj zbir, ali se vama nije dopao
odgovor.
Profesor je prekrstio ruke i pomno sluao,
kao da bodri svaku Korenovu re.
Zato smo odluili da najpre razmislimo o
brojevima od 1 do 9, i zaboravimo na 10. Broj 5
nalazi se u sredini, i to je... uh...
Srednja vrednost, apnula sam mu.
Tako je, srednja vrednost. Jo nismo uili o
srednjim vrednostima, pa mi je u tom delu
mama pomogla. Kada se saberu brojevi od 1 do

9 i podele sa 9, dobije se 5... odnosno 5 x 9 = 45;

to je zbir brojeva od 1 do 9. I onda se vraamo
na 10.
5 x 9 + 10 = 55.
Koren je uzeo olovku i napisao jednainu na
belenici.
Profesor je sedeo i gledao u ono to je Koren
napisao i znala sam da mu moj trenutak
nadahnua izgleda smeno i nezrelo. Od
poetka sam znala da nikad neu biti kadra da
iz svojih jadnih modanih elija izvuem neto
uzvieno i tano; nije bilo govora da zamislim
neto to bi zadovoljilo pravog matematiara.
Profesor je onda ustao i poeo da tape,
toplo i ushieno, kao da smo upravo reili
Fermaovu teoremu. Dugo je tako pljeskao i
ispunio malu kuu svojim odobravanjem.
Divno! Velianstveno, Korene. Zagrlio je
Korena i gotovo ga uguio.
Dobro, dobro, ne mogu da diem,
mrmljao je Koren, a rei su se gubile u
Profesorovom zagrljaju.
Bio je odluan da tog malog mravog deaka
ravnog temena ubedi u to koliko je udesno
njegovo otkrie; to se mene tie, dok sam

posmatrala Korenovu pobedu, uopte nisam

bila ponosna na sopstveni doprinos. Gledala
sam brojeve koje je Koren napisao 5 x 9 + 10 =
55. Iako nikad nisam studirala matematiku,
znala sam da ista formula ostavlja mnogo jai
utisak ako se iskae u apstraktnom obliku:

Bilo je to divno otkrie, a jasnoa i istoa

reenja bile su jo udesnije u svetlu injenice
da je sve to proisteklo iz silne zbrke, kao da sam
iz poda mrane peine iskopala deli kristala.
Tiho sam se nasmejala jer sam shvatila da sam
samu sebe dovoljno pohvalila iako su
Profesorove estitke bile upuene nekom
drugom.
Koren se konano oslobodio zagrljaja,
ponovo smo se naklonili kao dva aeta koja su
upravo zavrila svoje predstavljanje na nekoj
uenoj konferenciji.
Toga dana Tajgersi su izgubili od Dragonsa
sa 2 : 3. Vada je dva puta stigao do tree baze,
ali su Dragonsi odgovorili s nekoliko uzastopnih
lagodnih vraanja na kunu bazu i dobili
utakmicu.

4
rofesor je najvie na svetu voleo proste
brojeve. Znala sam da postoje, ali nikad mi
nije palo na pamet da mogu biti predmet neije
najdublje ljubavi. Prema njima je bio nean,
paljiv i pun potovanja; ponekad bi ih mazio,
ponekad je pred njima niice padao; nikad se
nije udaljavao od svojih prostih brojeva. Kada
bi pominjao brojeve, za radnim stolom ili za
stolom za ruavanje, uvek bi se pojavili prosti
brojevi. U poetku nisam mogla da shvatim
zbog ega su toliko privlani. Delovali su mi
tako tvrdokomi, odbijali su da se dele s bilo
kojim brojem osim jedinicom i samim sobom.
Meutim, kada nas je ponelo Profesorovo
ushienje, polako smo shvatili njegovu odanost
i prosti brojevi su nam bili sve stvarniji, kao da
smo mogli da ih dodirnemo. Sigurna sam da su
za svakog od nas imali drukije znaenje, a nas
dvoje smo se zavereniki gledali i osmehivali
im bi Profesor pomenuo proste brojeve. Kao
to vam voda curi na usta na samu pomisao na

karamel, u nama se na svaki pomen prostih

brojeva raala silna elja da to vie saznamo o
tajnama koje kriju.
Vee je bilo dragoceno za sve troje. Do tada
bi nestala ona blaga nelagoda oko jutarnjeg
dolaska za Profesora je to uvek bio na prvi
susret i Koren je unosio ivost u nae mirne i
tihe dane. Verovatno u se zbog toga uvek
seati Profesorovog lica uvee, njegovog profila
osvetljenog sunevom svetlou na zalasku.
Profesor se, neizbeno, ponavljao kada je
govorio o prostim brojevima. Koren i ja smo se,
meutim, dogovorili da mu to nikad ne
kaemo, ak i ako smo istu stvar uli ve
nekoliko puta; ozbiljno smo se drali tog
obeanja, kao i dogovora da sakrijemo istinu o
Enacuu. Bez obzira na to koliko nam je bilo
dosadno da sluamo neku priu, uvek smo se
trudili da sluamo s panjom. Smatrali smo da
to dugujemo Profesoru, koji je toliko truda
uloio da se prema nama dvoma ophodi kao
prema pravim matematiarima. Ali najvea
briga bila nam je da ga ne zbunimo. Svaka
nesigurnost stvarala mu je bol, pa smo reili da
krijemo koliko je vremena prolo i koja je sve
seanja izgubio. Najmanje to smo mogli da
uinimo bilo je da u odreenom trenutku

drimo jezik za zubima.

U stvari, nikad nam nije bilo dosadno kada
je govorio o matematici. Mada se esto vraao
na temu prostih brojeva o tome kako ih ima
beskonano mnogo, o ifri koja je na njima
zasnovana, o najveim poznatim primerima, o
blizancima meu prostim brojevima, o
Mersenovim prostim brojevima i najmanja
promena u njegovim dokazima bila je kadra da
nam otvori oi i da shvatimo ono to ranije
nismo razumeli. Ponekad bi promena u
vremenskim prilikama ili u tonu njegovog glasa
bacila novo svetlo na ove brojeve.
Meni su prosti brojevi bili privlani zbog
injenice da nije moglo da se predvidi kada e
se neki od njih pojaviti. Naizgled su bili
razbacani i nalazili se na bilo kom mestu
brojanog niza. to se vie udaljavate od nule,
tee ih je pronai i nema teorije niti pravila koji
mogu da predvide gde e se pojaviti. Profesor je
bio zaokupljen tom zagonetkom koja ga je
kinjila.
Hajde da pokuamo da naemo proste
brojeve do 100, rekao je Profesor jednoga dana
kada je Koren zavrio domae zadatke. Uzeo je
olovku i poeo da nie: 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19,
23, 29, 31, 37, 41, 43, 47, 53, 59, 61, 67, 71, 73, 79,

83, 89, 97.

Uvek bih se zapanjila kako je s lakoom
nizao brojeve, u bilo koje vreme, pod bilo
kakvim okolnostima. Kako te drhtave ruke,
koje su jedva palile mikrotalasnu penicu,
mogu da stvore tako precizne brojeve svih
oblika i veliina?
Volela sam i kako je pisao brojeve okrnjcima
od olovke: etvorka je bila okrugla kao vor na
pantljici, a petica toliko nagnuta unapred kao
da e se svakog asa prevrnuti. Nisu bili uredno
poreani, i svaki broj imao je sopstvenu linost.
U svakoj cifri koju bi napisao videla se
Profesorova ivotna ljubav prema brojevima.
I, ta vidite?, imao je obiaj da pone
veoma optim pitanjem.
Razbacani su posvuda, Koren je obino
prvi odgovarao. I samo je 2 paran broj. Zbog
nekog razloga, uvek bi uoio ono to tri.
Ima pravo, 2 je jedini parni prost broj. To
je prvi udara u beskonanoj ekipi prostih
brojeva koji slede.
Mora da je veoma usamljeno, rekao je
Koren.
Ne brini, odgovorio je Profesor. Ako se
osea usamljeno, moe da se drui sa ostalim
parnim brojevima.

Neki se pojavljuju u parovima kao, na

primer, 17 i 19, ili 41 i 43, dodala sam, da me
Koren ne bi pretekao.
Veoma pronicljivo zapaanje, rekao je
Profesor. To su takozvani blizanci.
udila sam se kako obine rei mogu da
zvue egzotino kada se koriste u odnosu na
brojeve. Prijateljski brojevi ili blizanci meu
prostim brojevima te rei su posedovale neku
posebnost i zvuale su kao deo neke pesme.
Zamiljala sam kako blizanci imaju istu odeu i
dre se za ruke dok stoje u tom brojanom nizu.
Razdaljina
izmeu
prostih
brojeva
poveava se s poveanjem brojeva, i veoma je
teko pronai blizance. Zbog toga jo ne znamo
da li blizanaca ima beskonano mnogo kao i
ostalih prostih brojeva. Dok je govorio,
Profesor je zaokruivao uzastopne parove.
Profesor je bio odlian uitelj i zbog toga to
se nije plaio da kae ne znam. Smatrao je da
nije nikakva sramota da neko kae da nema
odgovora bio je to neophodan korak ka istini.
Smatrao je da ie na isti nain vano da nas
naui poznatom ili nepoznatom, kao i onome
to je do sada ve dokazano.
Ako se brojevi nikada ne zavravaju, onda
bi trebalo i da se blizanci ee pojavljuju?

Ima smisla to to kae, Korene, ali kada

stigne do mnogo veih brojeva do miliona ili
deset miliona ulazi u pustu zemlju u kojoj su
prosti brojevi strano udaljeni meu sobom.
U pustu zemlju?
Da, u pustinju. Bez obzira na to koliko
daleko ode, nijedan nee nai. Samo pesak
dokle pogled see. Sunce nemilosrdno sija, grlo
ti je suvo, pogled klizi. Uini ti se da najzad
vidi jedan prost broj i potri prema njemu a
ono, samo fatamorgana, samo vreo vazduh. Ali
ti ne odustaje, s mukom ide korak po korak,
odluan da i dalje trai... i konano ga ugleda,
oazu novog prostog broja, mesto da poine, da
se ohladi, uz bistru vodu...
Zraci sunca na zalasku protegnuli su se po
sobi. Koren je prstom ispisivao krugove oko
blizanakih parova; iz parokuvaa u kuhinji
uplovili su pramenovi pare. Profesor je zurio
kroz prozor kao da posmatra pustinju, a u
stvari, mogao je da vidi samo majuni,
zanemareni vrt.
Profesor je najvie na svetu mrzeo guvu i
zbog toga je nerado izlazio iz kue. Stanice,
vozovi, robne kue, bioskopi, trni centri
nepodnoljivo mu je bilo svako mesto s mnogo

ljudi. Bilo je neega temeljno nespojivog

izmeu zgusnute, proizvoljne mase i iste
matematike lepote.
Profesor je eleo mir, mada ne i potpunu
tiinu. Oigledno ga Koren nije uznemiravao
kada bi trao niz hodnik ili glasno sluao radio.
Njemu je bio potreban unutranji spokoj koji ne
remeti spoljanji svet.
Kada bi reio nagradni problem iz nekog
matematikog asopisa i kada bih napravila
kopiju da je poaljem potom, esto se moglo
uti kako mrmlja: Kako je sve tako mirno... U
tim trenucima bio je naizgled sasvim spokojan,
kao da je sve na svom mestu i nita nije
preostalo da se sabere ili oduzme. Za njega je
mirno i spokojno bila najvea pohvaia.
Kada je bio dobrog raspoloenja, sedeo bi za
kuhinjskim stolom i posmatrao me kako
pripremam veeru. Kada sam pravila take,
gledao me je kao u udu. Stavila bih razvueno
testo na dlan, kaiicom ubacila punjenje, onda
prstima utinula ivice i gotov taak spustila na
posluavnik. Sasvim jednostavan postupak, a
on je predano posmatrao sve dok i poslednji
komadi testa ne bi bio napunjen. Moram da
priznam da mi je taj prizor bio toliko smean da
sam se jedva uzdravala da ne prasnem.

Kada bih zavrila posao i kada su mali taci

bili uredno poreani po posluavniku, on bi
prekrstio ruke na stolu i sveano klimnuo
glavom: Kako je sve tako spokojno...
Na kraju prolenog raspusta, estog maja,
Koren se posekao kuhinjskim noem. Profesor
se veoma uznemirio.
Kada sam stigla kod Profesora posle
etvorodnevne pauze, ustanovila sam da
sudopera curi i da se bara proirila sve do
hodnika. Dok sam prijaviia da se zatvori voda i
dobila slobodnog vodoinstalatera, verovatno
sam bila iznervirana. Da sve bude jo gore, tog
dana je Profesor bio rasejan vie nego ranije.
Bez obzira na to koliko sam mu puta pokazala
na svoju sliku prikaenu na sako, zbunio bi se i
nije mogao da se seti. Ni do veeri nije izaao iz
te ljuture. Moja nervoza moda je doprinela
Korenovoj posekotini, ali Profesor uopte nije
bio kriv.
Ubrzo poto je Koren stigao iz kole,
shvatila sam da vie nema ulja. Oseala sam
neku nelagodu da ih ostavim same, pa sam
pred polazak upitala Korena:
Hoe li sve biti u redu?
A ta to?, gotovo je drsko odgovorio. Ne

mogu da kaem ta me je brinulo, nisam imala

nikakav predoseaj, samo me je obuzela
teskoba na pomisao da ga ostavim samog s
Profesorom.
Nikad te nisam ostavljala samog s
Profesorom, pa se pitam je li to u redu...
Ne brini!, rekao je Koren i otrao do
radne sobe da mu Profesor proveri domai.
Ostala sam samo dvadesetak minuta, ali
kada sam otvorila vrata, znala sam da se neto
dogodilo. Profesora sam nala kako jeca i jei
sklupan na kuhinjskom podu i u zagrljaju dri
Korena.
Koren... Koren... ruka...
Jedva je govorio i to se vie trudio da
objasni ta se dogodilo, bio je sve zbrkaniji.
Zubi su mu cvokotali, znoj mu se slivao niz lice.
Oslobodila sam Korena iz njegovih ruku.
Koren nije plakao. Moda se trudio da umiri
Profesora, ili se moda plaio da u se naljutiti.
ta god da je bio razlog, mirno je leao u
Profesorovom zagrljaju i ekao da se vratim.
Odea im je bila umrljana krvlju, koja je i dalje
curila iz posekotine. Meutim, odmah sam
videla da je u odnosu na Korenovu ranu,
Profesorova panika bila sasvim preterana.
Krvarenje je gotovo prestalo, Korena nije

bolelo. Poto sam oprala posekotinu nad

sudoperom, donela sam mu pekir i rekla mu
da pritisne ranu. Profesor je za to vreme
nepomino sedeo na podu, a ruke su mu bile i
dalje u poloaju kao da dri Korena. Uinilo mi
se da je Profesor hitniji sluaj od deaka.
Ne brinite, rekla sam i neno ga potapala
po leima.
Kako se to dogodilo? Tako sladak, dobar
deak...
Pa to je samo mala posekotina. Deaci se
stalno povreuju.
Ne, ja sam kriv. On nije nita pogreno
uradio, samo nije hteo da me uznemirava i
nita mi nije rekao... sedeo je tu i krvario...
Niko nije kriv, odgovorila sam.
Ja sam kriv. Pokuao sam da zaustavim
krvarenje, ali nisam uspeo... A onda je on
pobledeo i uplaio sam se da e prestati da
die... Pokrio je lice rukama da sakrije znoj i
suze.
Ne brinite, ponovo sam rekla. Sve e biti
u redu. Dok sam ga tapala po leima, shvatila
sam da su neoekivano iroka i vrsta.
Ni Koren ni Profesor nisu suvislo govorili,
ali sam na kraju uspela da saznam ta se
dogodilo: Koren je zavrio domai i hteo je da

oljuti jabuku za uinu; onda se posekao

izmeu palca i kaiprsta. Profesor je tvrdio da
ga je Koren molio da mu pomogne, a Koren je,
opet, uporno ponavljao da je sve sam obavio. U
svakom sluaju, Koren je hteo sam da sredi
posekotinu, ali nije mogao da zaustavi
krvarenje i Profesor ga je naao u trenutku kada
ga je uhvatila panika.
Naalost, ambulante u susedstvu ve su bile
zatvorene. Jedini lekar koji se javio na telefon
bio je pedijatar iz klinike iza eleznike stanice;
rekao je da e ga odmah primiti. Pomogla sam
Profesoru da ustane, obrisala mu lice, i u tom
trenutku dogodila se iznenadna promena.
Popeo je Korena na lea i otrao do lekara
nosei ga na krkae, mada sam mu stalno
govorila da Koren nije povredio noge. Iskreno
govorei, toliko se tresao da sam se plaila da e
se rana ponovo otvoriti. Profesoru sigurno nije
bilo lako da nosi deaka tekog trideset
kilograma, meutim bio je jai nego to sam
mislila. Jurio je u svojim buavim cipelama,
povremeno dahtao i vrsto drao Korenove
noge ispod miica. Koren je natukao kapu
Tajgersa preko uiju i lice sakrio iza
Profesorovih lea, ne zato to ga je bolelo nego
da ga ne bi neko primetio. Kada smo stigli do

klinike, Profesor je silno lupao po zakljuanim

vratima, kao da na leima nosi dete na umoru.
Lekar je zatvorio ranu sa samo dva ava, ali
smo Profesor i ja ekali u mranom hodniku
dok nisu zavrili sva ispitivanja. Hteli su da
utvrde da Koren nije sluajno presekao neku
tetivu.
Klinika je bila stara i sumorna. Na plafonu
se ljutila boja, a prljave papue lepile su nam
se za stopala. Na poutelim plakatima
pokaenim po zidovima bila su uputstva za
odbijanje deteta od dojenja i oko vakcinacije.
Jedina svetlost u hodniku bila je slaba sijalica
ispred rendgenske sobe.
Rekli su da e pregled obaviti samo iz
predostronosti, ali se Koren dugo zadrao u
ordinaciji.
Jeste li uli za trouglaste brojeve?, pitao je
Profesor pokazujui na znak za radijaciju na
vratima rendgenske sobe. Imao je oblik trougla.
Ne, odgovorila sam. Po glasu bih rekla da
se smirio, ali je i dalje bio potresen.
Zaista su elegantni, rekao je i poeo da
ispisuje takice na poleini upitnika koji je
pokupio u ulaznom holu.

Na ta vam ovo lii?

Da vidim. Lii mi na uredno sloeno drvo
za loenje ili, moda, na poreana zrna
pasulja.
Tako je, vano je da su 'uredno sloeni'.
Jedan u prvom redu, dva u drugom, tri u
treem... To je najjednostavniji nain da se
oblikuje trougao. Gledala sam takice na listu.
Profesorova ruka lako je podrhtavala. Uinilo
mi se da ti crni znaci plutaju na polusvetlu!
Kada saberemo brojeve u svakom trouglu,
dobijamo 1, 3, 6, 10, 15 i 21. A ako to iskaemo
kao jednaine, dobijamo:

1
1+2 = 3
1+2+3 = 6
1+2+3+4=10
1+2+3+4+5=15
1+2+3+4+5+6= 21
Drugim reima, trouglasti broj je zbir svih
prirodnih brojeva izmeu 1 i odreenog broja.
Ako spojite dva od ovih trouglova, stvari
postaju jo zanimljivije. Da vidimo etvrti po
redu, zbir 10, da ne moramo da upisujemo
mnogo takica.

U hodniku nije bilo hladno, ali je njegova

ruka sve jae drhtala i takice su bile pomalo
zabrljane. inilo mi se da se celim biem
usredsredio na vrh svoje olovke. Nekoliko
cedulja na odelu bilo mu je umrljano krvlju i

sada neitljivo.
Pogledajte ovo. Kada spojite dva trougla
od etiri reda dobijate trougao koji je etiri
take visok i pet taaka irok i ukupan broj
takica u trouglu je 4 5 to jest 20. Shvatate?
Ako to prepolovite, dobijate 20 : 2 = 10, to jest
zbir prirodnih brojeva od 1 do 4. Ako posebno
posmatrate svaki red u trouglu, onda dobijate
sledee:

Kada to znate, onda moete preko ovog

odnosa da izraunate deseti trougao to jest
zbir brojeva od 1 do 10 ili stoti, ili bilo koji
drugi. Na primer, od 1 do 10 bilo bi:
Od 1 do 100:
Od 1 do 1.000:
Pa od 1 do 10.000...

Olovka mu se otkotrljala iz ruke i pala

pored nogu. Profesor je plakao. Mislim da sam
ga tada prvi put zaista videla u suzama, ali sam
ta oseanja primetila mnogo puta ranije. Stavila
sam ruku na njegovu.
Da li razumete?, rekao je. Moete da
ustanovite zbir svih prirodnih brojeva.
Razumem.
Samo ako poreate takice u trougao. To je
sve.
Da, sad shvatam.
Da li zaista razumete?
Ne brinite, odgovorila sam. Sve e biti u
redu. Kako moete da plaete pogledajte sve
ove divne trouglaste brojeve.
Tog asa otvorila su se vrata ordinacije i
Koren je izaao.
Evo, vidite!, rekao je i mahnuo uvijenom
rukom. Sasvim sam dobro.
Na izlasku iz klinike najednom smo shvatili
da smo veoma gladni. Reili smo da jedemo
usput. Poto je Profesor mrzeo guvu, uli smo
u najprazniji restoran u blizini stanice. Naruili
smo kari i pirina. Gotovo da nije bilo drugih
muterija i moglo je da nam padne na pamet da
kari nee biti dobar. Meutim, Koren je bio
oduevljen jer veoma retko jede van kue.

Godilo mu je i to ima tako veliki zavoj (preko

relativno male povrede) kao da je junak neke
mone tue.
Neko vreme neu moi da pomaem oko
posua, a neu moi ni da se kupam, rekao je
pun sebe.
Profesor ga je opet na leima odneo kui. Po
mraku, Koren nije toliko brinuo da li e ga neko
videti. Moda je hteo da udovolji Profesoru.
Kako god, popeo se bez protivljenja i uivao.
Tanki srebrni mesec visio je iznad drvoreda
platana koji su sijali pod ulinim svetlima.
Duvao je prijatan povetarac, stomaci su nam
bili puni, Korenova rana e zarasti. Oseala sam
veliko zadovoljstvo. Koraci su mi se slagali s
Profesorovim; Korenove patike ljuljale su se u
istom ritmu.
Kada smo otpratili Profesora kui, krenuli
smo u svoj stan. Koren se odjednom
oneraspoloio. Otiao je pravo u svoju sobu,
ukljuio radio i odbio da odgovori kada sam mu
rekla da skine sa sebe odeu koja je bila
umrljana krvlju.
Da li to Tajgersi gube?, pitala sam. Stajao
je pored svog stola i zurio u radio. Igrali su sa
Dajentsima. Jue su izgubili, je li? I dalje

nema odgovora. Komentator nas je obavestio

da je rezultat nereen 2 : 2 u drugoj polovini
devete izmene, a Nakata i Kuvata postigli su
isti rezultat kao bacai. Boli li te?, pitala sam.
Ugrizao se za usnu i opet zurio u radio. Ako te
boli, treba da popije lek koji ti je dao lekar.
Doneu ti vode.
Neu, rekao je.
Trebalo bi, ubeivala sam ga. Da se ne
inficira.
Rekao sam da me ne boli.
Stegao je uvijenu aku u pesnicu i udario o
sto, a zdravom rukom sakrio oi pune suza. To
svakako nije imalo nikakve veze s Tajgersima.
Zato to radi?, rekla sam. Tek su ti je
zaili. ta da radim ako ponovo pone da
krvari?
Sada su suze tekle niz obraze. Pokuala sam
da proverim da li krv natapa zavoj, ali mi je
odgurnuo ruku. Navijanje se ulo iz radija
dve prve zaredom.
Jesi li ljut to sam izala i ostavila te s
Profesorom? Ili te je sramota to nisi umeo da
se poslui noem? Ili zato to si pogreio pred
Profesorom? Ponovo je zautao. Kamejama je
drao palicu.
Kuvata je gotovo nepobediv... Izbacio je

poslednja dva udaraa na palici... Sprema li se nova

brza lopta?... Evo, zamahuje...
Ponovo se ulo navijanje, zagluilo je glas
komentatora, Koren nije obraao panju. Sedeo
je sasvim miran, a suze su mu i dalje lile niz
obraze.
Shvatila sam da sam te veeri videla dva
mukarca kako plau. Korenove suze videla
sam, naravno, bezbroj puta dok je bio beba,
kada je hteo da ga uzmem ili nahranim; i
kasnije, da iskali bes ili kada je izgubio baku. I
da ne zaboravim, onoga asa kada je doao na
ovaj svet. Samo, ove su suze bile drukije, i ma
koliko se trudila da mu ih obriem, isticale su iz
mesta kojem nisam mogla da priem.
Da li se ljuti zato to Profesor nije znao da
ti previje ranu?, upitala sam na kraju.
Ne, odgovorio je. Gledao me je pomno
koji trenutak, a onda progovorio tako smireno
kao da je sasvim povratio kontrolu nad sobom.
Ljut sam to nisi imala poverenja u njega.
Nikad ti to neu oprostiti.
Kamejama je udario drugu lopticu u desni
centar, a Vada je isprve postigao poen i tako
zakljuio utakmicu. Komentator je vikao; do
nas je doprlo urlanje publike.

Sledeeg dana smo Profesor i ja ponovo

ispisali njegove ceduljice. Pitam se odakle sva
ta krv, rekao je proveravajui da se nije
posekao.
Moj sin, Koren, posekao je ruku noem
nita ozbiljno.
Va sin? Pa to je strano! Lii na pravo
krvoprolie.
Sve je u redu, zahvaljujui vama.
Zaista? Ja sam pomogao?
Naravno. Kako biste inae dobili te krvave
mrlje.
Skidala sam jednu po jednu cedulju s
njegovog odela. Uglavnom su bile prekrivene
nerazumljivim matematikim simbolima kao
da je samo brojeve vredelo pamtiti.
A poto ste pomogli Korenu, onda ste me u
ekaonici nauili neem veoma vanom.
Vanom?
Nauili ste me trouglastim brojevima i
formuli za zbir prirodnih brojeva od 1 do 10
neemu to nikad nisam mogla ni da zamislim,
neem uzvienom. Pruila sam mu najvaniju
cedulju. Da ponemo s ovom?
Profesor je ispisao novu cedulju i proitao je
tiho, samo za sebe.
Moje pamenje traje samo osamdeset

minuta.

5
e znam da li to ima veze s njegovim
matematikim sklonostima, ali Profesor je
bio nadaren za udne stvari. Na primer, mogao
je u trenu da obrne slova jedne reenice i sve
ponovi unazad. To smo otkrili jednog dana
kada se Koren muio da smisli palindrom za
domai iz japanskog.
To uopte nema smisla, ali isto je i unapred
i unatrag: uguraj u jarugu kao da je to neto
posebno. A gde da naem jarugu!
Uguraj mean ad edg a, promrmljao je
Profesor.
ta ste to rekli?, pitao je Koren.
Ilker ot ets at?
ta to radite?
Etidar ot at?
Mama, mislim da je poaavio, rekao je
Koren.
Svi bismo poaavili kad bismo rei
izgovarali unatrag, rekao je Profesor
srameljivo. Pitala sam kako to radi, ali nije

umeo da mi objasni. Nije vebao, radio je to bez

razmiljanja. Odavno misli da to svi mogu.
Ne budite smeni, rekla sam mu. Ja ne
bih mogla napamet da obrem slova. Treba da
vas prijavimo za Ginisovu knjigu, ili za neku
televizijsku emisiju.
Profesor se uplaio od pomisli da bude na
televiziji, ali je s jo veom lakoom
primenjivao svoju vetinu kada je bio uzbuen.
Jedno je bilo sasvim jasno: obrnuta slova nije
itao s neke slike u glavi. Posredi je bio ritam, i
im bi ga sluhom zapazio, nagonski je obrtao
slova.
To je kao reavanje matematikog
problema, rekao je. Formula mi ne doleti u
svom zavrenom obliku. Poinje kao maglovit
obris i postepeno postaje sve jasnija. Tako
otprilike.
Moete li opet?, pitao je Koren
zaboravljajui na svoj domai zadatak. Bio je
oduevljen Profesorovim umeem. Evo,
pokuajte: Hanin tajgersi.
Isregjat ninah.
Gimnastika na televiziji.
Ijizivelet an akitsanmig.
Danas je bilo preno pile za ruak.
Kaur az elip onerp olib ej sanad.

Blizanaki parovi.
Ivorap ikanazilb.
U parku sam crtao kamilu.
Ulimak oatrc mas ukrap u.
Koren i ja smo sipali reenice, jednu za
drugom, ikajui Profesora sa sve teim
sklopovima. Koren je u poetku svaku
zapisivao i proveravao. Profesor, meutim,
nijednu greku nije napravio i Koren je na kraju
odustao: Naprosto bismo neto rekli bilo ta
i Profesor bi to izgovorio obrnuto bez
oklevanja.
Neverovatno! Strava, Profesore! Treba i
drugima da pokaete. Treba da se ponosite.
Kako to da sve ovo vreme nita nismo znali.
Ne znam ta hoe da kae, rekao je
Profesor. ime da se ponosim?
Treba da se ponosite! To je izvanredno!
Ljudi bi oboavali da to uju.
Hvala, odgovorio je Profesor i srameljivo
spustio pogled. Poloio je ruku na Korenovu
glavu a glava je bila tako podesna da se na nju
spusti ruka. Ta moja vetina sasvim je
beskorisna. Kome su potrebne te smuene rei?
Ali drago mi je to je tebi zanimljivo.
Onda je Profesor smislio palindrom za
Korenov zadatak:

Mae jede jeam.

Imao je profesor jo jedan dar da pronae
prvi znak veernje zvezde na poslepodnevnom
nebu.
A!, rekao je jednog dana sedei u fotelji,
dok je sunce jo bilo visoko na nebu. Nisam
odgovorila mislei da govori u snu ili mrmlja
sebi u bradu. A!, opet je rekao i drhtavim
prstom pokazao kroz prozor. Veernjaa.
Nije se obraao meni; govorio je za sebe.
Prekinula sam posao da pogledam ta pokazuje
nita nisam primetila na nebu. Moda ima
halucinacije od tolikih brojeva, pomislila sam.
Kao da mi je proitao misli, opet je pokazao:
Gledajte, eno tamo.
Koa na prstu bila je naborana i ispucala, a
ispod nokta bilo je prljavtine. Treptala sam i
trudila se da fokusiram pogled, ali sam videla
samo nekoliko pramenova oblaka.
Rano je za zvezde, rekla sam neno.
Veernjaa najavljuje no, rekao je, kao da
nisam ni progovorila. Onda je spustio ruku i
ponovo zadremao.
Ne znam ta mu je znaila veernja zvezda.
Moda je time smirivao ivce, ili je naprosto
imao obiaj da je trai. Ne znam ni kako je

mogao da je vidi pre svih drugih jedva da je

primeivao hranu koju sam mu postavljala. Koji
god da je razlog, svojim uvelim prstom pokazao
bi takicu na ogromnom nebeskom svodu
uvek tano mesto, kako sam kasnije otkrila i
ta taka bila je znaajna njemu i nikome vie.
Korenova posekotina se zaleila, ali se
mnogo
sporije
oporavljalo
njegovo
raspoloenje. Lepo se ponaao kada smo bili s
Profesorom; sam sa mnom, bio je namrgoen i
nabusit. Jednoga dana, kada se njegov isti, beli
zavoj zaprljao, sela sam ispred njega i pognula
glavu.
Izvini, rekla sam. Nije trebalo da
sumnjam u Profesora, nijednog trenutka. ao
mi je, izvinjavam se.
Mislila sam da nee obratiti panju, a on se
okrenuo i ozbiljno me pogledao. Uspravio se i
poeo da upka zavoj.
U redu, prihvatam, samo nikad nemoj
zaboraviti ta se dogodilo. Onda smo se
rukovali.
Imao je samo dva ava, ali je oiljak izmeu
palca i kaiprsta bio vidljiv i kada je odrastao
dokaz koliko ga je Profesor voleo.

Jednoga dana, dok sam sreivala police u

Profesorovoj
radnoj
sobi,
ispod
hrpe
matematikih knjiga nala sam metalnu kutiju
za keks. Oprezno sam podigla zarali poklopac
mislei da u unutra pronai buave slatkie,
meutim, na svoje iznenaenje, ustanovila sam
da je kutija bila puna bejzbol sliica.
Stotine sliica gusto poreanih u velikoj
metalnoj kutiji. Oigledno je bilo da je vlasniku
ta zbirka bila veoma dragocena. Sliice su bile u
besprekornom
stanju,
svaka
posebno
upakovana u celofanski omot da bi bile
zatiene od otisaka i prljavtine. Nijedna nije
bila pogreno ubaena, nijedan ugao nije bio
podvrnut ili zguvan. Rukom ispisane
razdelnice govorile su o poziciji igraa:
Bacai, Druga baza, Levo polje, i svi
odeljci bili su po azbunom redu. A igrai, svi
do jednog, bili su iz Hanin tajgersa. Savreno
sauvane sliice, jedino su slike igraa i njihove
biografije pripadale nekom prolom vremenu.
Fotografije su uglavnom bile crno-bele. Neke
sam komentare mogla da shvatim, na primer:
Joio Joio, Merkur modernog doba, ili:
Minoru Marujama baca kao Zatopek, neke
uopte nisam razumela: Kad baca Tadai
Vakabajai, lopta pravi dijabolini luk duge,

ili: Neuporedivi o Kageura.

Jedan igra imao je poseban tretman: Jutaka
Enacu. Nije bio klasifikovan po poziciji,
poseban odeljak izdvojen je samo za njega. I
dok su druge sliice bile umotane u celofan,
Enacuove su bile zatiene plastinim omotom.
Bilo je bezbroj sliica na kojima je Enacu u
raznim pozama, ali to nije bio onaj
debeljukasti Enacu koga sam ja znala. Ovde je
bio lep i mlad i, naravno, u dresu Hanin
tajgersa.
Roen 15. maja 1948. godine u okrugu
Nara. Baca levom, udara levom. V. 179
cm, t. 90 kg. Zavrio gimnaziju Dakuin u
Osaki 1967, prvi ga je angaovao Hanin.
Sledee godine oborio rekord Sendija
Koufaksa
(382)
najveim
brojem
izbacivanja (401) u toku Prve lige. Izbacio
devet uzastopnih udaraa tokom ol-star
utakmice (Niinomija) 1971; osam nije
uspelo da uspostavi kontakt. U sezoni
1973. svojim bacanjem spreio je
protivniki tim da postigne poen. Letei
levak, Junaka juna kanda.

Enacuov profil igraa i statistike bili su

ispisani sitnim slogom na poleini sliica. A na
prednjoj strani prikazan je kako ita signale
drei rukavicu na kolenu, ili u punom
zamahu, ili na kraju udarca pogleda uprtog u
hvataevu rukavicu. Enacu na brdacu, u
surovom stavu poput kralja Deva koji uva
hram. A na njegovom dresu, uvek savren broj
28.
Vratila sam sliice u kutiju i pritisnula
poklopac, paljivo kao to sam ga i skinula.
Skrivene dublje u policama, stajale su, jedna
na drugoj, pranjave sveske. Sudei po
izbledelom papiru i mastilu, bile su stare kao i
bejzbol sliice. Od dugogodinjeg pritiska
stisnutih knjiga popustila je vezica koja je
drala tridesetak belenica; korice su bile
iskrivljene i zguvane.
Listala sam stranice, jednu za drugom, ali
nisam nala nijedan tekst na japanskom samo
brojeve, simbole, slova alfabeta. Iza udnovatih
geometrijskih oblika bile su isto tako udnovate
krivulje i grafikoni; sve je to bilo Profesorovo
delo. Rukopis mu je bio mlai i ustriji, ali su
trakaste etvorke i iskoene petice bile odmah
prepoznatljive.
Nema nita sramnije za jednu domaicu

nego da pretura po linim stvarima svoga

poslodavca. Od izvanredne lepote tih svezaka
sve sam zaboravila. Formule su se kao zmije
vijugale preko stranica po nekoj svojoj logici,
bez obzira na crte koje su upisane na papiru. I
ba kada su naizgled bile na pragu prelaska u
red i poredak, ponovo su se delile u neke
proizvoljne niti. Na pojedinim mestima bile su
strelice i razni simboli, na primer ili ; na
nekim mestima od njih su na papiru ostajale
tamne mrlje, a na drugima se videlo neto to je
podsealo na tanune trakaste tragove insekata.
Ne treba ni pominjati da nisam mogla da
razumem nijednu od tajni skrivenih u tim
sveskama, a ipak sam imala elju da ostanem tu
zauvek, da samo piljim u formule. Da li se tu
krije i dokaz Artenove pretpostavke koju je
Profesor pominjao? A tu mora da se nalazi i
deo njegovog rada na voljenim prostim
brojevima... moda i beleke za tezu koja je
osvojila Nagradu br. 284. Na svoj nain, mogla
sam svata da naslutim u tim udesnim
brojevima i ciframa strast sadranu u mrlji od
olovke,
izvesnost
odreenog
pasusa
podvuenog dvema debelim crtama. Duboko
me je uzbuivalo uranjanje u Profesorov svet.
to sam pomnije gledala, to sam vie

primeivala zabeleke na marginama koje sam

ak i ja mogla da proitam: Jasnije definisati
uslove reenja, Nevaee ako je samo
delimino
postojano,
Novi
pristup
beskoristan, Hoe li biti na vreme, 14.00 sa
N. ispred biblioteke.
Mada su zabeleke bile jednostavno ispisane
u prostoru izmeu raunskih operacija, rukopis
je na tim mestima delovao sigurnije nego na
ceduljicama zakaenim za Profesorovo odelo.
Na tim stranicama Profesor se udaljio od
utabanih staza u svojoj potrazi za istinom koju
je traio na sasvim nepoznatom mestu.
ta se dogodilo ispred biblioteke u dva sata?
Ko je N.? Pomislila sam kako bi mi bilo drago
da je taj susret doneo radost Profesoru.
Prstima sam prelazila preko formula,
dugakog lanca brojki i simbola koji su s jedne
stranice tekli na sledeu. Dok sam tako pratila
lanac, kariku po kariku, soba je polako nestala i
nala sam se na mranom, tihom mestu brojeva.
Ali nisam oseala strah jer sam bila sigurna da
e me Profesor odvesti do vene, nepromenljive
istine.
Kada sam okrenula poslednju stranicu
poslednje sveske, lanac se najednom prekinuo i
ostala sam u senci. Da sam samo jo malo mogla

da itam, moda bih pronala ono to sam

traila. Meutim, lanac je naprosto iskliznuo iz
mojih prstiju i nikad neu uhvatiti njegov kraj.
Izvinite, dozivao me je Profesor iz
kupatila. ao mi je to vam smetam kada
imate posla...
Sve sam brzo vratila na mesto. Dolazim,
viknula sam veselo.
U maju sam kupila tri karte za utakmicu
Tajgersa i Hiroime, koja je bila na programu 2.
juna. Tajgersi su samo dva puta u sezoni igrali u
naem gradu, pa kada propustite ansu,
naekate se do sledee prilike.
Koren nikad nije bio na bejzbol utakmici. U
stvari, osim u zoolokom vrtu s bakom, nikad
nije bio u muzeju, u bioskopu, uopte nigde nije
bio. Od kada je roen, samo sam mislila kako
da zaradim za goli ivot i zaboravljala da
odvojim vreme za zabavu sa sinom.
Kada sam pronala bejzbol sliice u kutiji za
keks, odjednom sam pomislila da bi bejzbol
utakmica bila prava stvar za onemoalog starca
koji je dane provodio lutajui po svetu brojeva,
i deaka koji je gotovo svaki dan svog ivota
provodio ekajui majku da se vrati kui s
posla.

Cena tri rezervisana mesta na liniji tree

baze bila je via od troka koji sam mogla da
priutim pogotovo to sam upravo tada imala
neoekivane izdatke za lekara. Ali bie
vremena da brinem o novcu; ko zna kada e
starac i deak imati prilike da zajedno uivaju u
utakmici. Osim toga, Profesor je bejzbol
poznavao samo preko sliica; ako mu pokaem
kako to zaista izgleda prugaste dresove
natopljene znojem, lopta izbaena preko terena
nestaje u moru navijaa, bacaev vis izgreban
kopakama bie to prava stvar. ak i ako ne
mogu da dovedem Enacua.
Mislila sam da je to sjajna ideja i zato me je
iznenadila Korenova reakcija: On verovatno
nee hteti da ide, mrmljao je, Profesor mrzi
guvu. Imao je pravo. Jedva sam ga nagovorila
da ode u berbernicu, a bejzbol utakmica je bila
suta suprotnost njegovom voljenom miru i
tiini. I kako e da ga pripremi? On ne moe
da misli unapred, a ako ga iznenadi neim
neoekivanim, moe da umre od potresa.
Ne budi smean, rekla sam. Zakaiemo
mu kartu za odelo.
Nee uspeti, odgovorio je Koren
odmahujui glavom. Da li si ikad videla da se
setio neega zapisanog na tim ceduljama?

Svakog jutra kada stignem proveri moju

sliku.
Ali na tom uasnom crteu ne vidi se ni
razlika izmeu tebe i mene.
On je genije za matematiku; nije umetnik.
Svaki put kada vidim Profesora da neto
zapisuje onom malom olovkom, doe mi da
zaplaem.
Zato?
Zato to je to tako tuno!, odgovorio je.
Sada je ve bio ljut. Samo sam klimnula glavom
jer nisam htela da se dalje raspravljamo. Ima
jo jedan problem, dodao je bezvoljno,
nijedan od njemu poznatih igraa vie nije u
timu Tajgersa. Svi su u penziji.
Opet je bio u pravu. Ako se na utakmici ne
pojave igrai s njegovih sliica, bie zbunjen i
razoaran. ak je i dres tima promenjen od
njegovog doba. I stadion e smetati Profesoru
navijai koji piju, viu i cie, sve suprotno
njegovim
spokojnim
matematikim
teoremama. Korenovi strahovi bili su
opravdani.
Jasno mi je ta hoe da kae, ali ja sam
ve kupila karte. Zaboravi na Profesora naas i
reci da li bi ti voleo da vidi kako Tajgersi
igraju?

Na trenutak je spustio pogled, moda se

trudio da sauva sopstveno dostojanstvo; ubrzo
je poeo da se uvija kao crvi i na kraju je poeo
da igra oko mene, ne mogavi vie da se uzdri.
Da!, vikao je. Vie od svega! Igrao je,
igrao, a onda mi se obesio o vrat. Hvala ti!,
rekao je.
Bilo je kino razdoblje i brinuli smo kakvo e
vreme biti za utakmicu. Meutim, 2. jun je
osvanuo bistar i sunan. Krenuli smo
autobusom broj etrdeset etiri dok je jo bilo
svetlo. Uinilo nam se da su jo neki putnici ili
na utakmicu.
Koren je nosio plastini megafon koji je
pozajmio od jednog drugara i, naravno, na
glavi je imao kapu Tajgersa. Svakih desetak
minuta raspitivao se da li sam porvela karte. U
jednoj ruci nosila sam korpu sa sendviima, a u
drugoj termos s ajem. Toliko sam se unervozila
od njegovih pitanja da sam spustila ruku u
dep od suknje da proverim.
Profesor je bio obuen kao i obino: odelo
prekriveno ceduljama, buave cipele, olovke u
prednjem depu.
Za utakmicu sam mu rekla u pola etiri,
tano osamdeset minuta pre polaska autobusa.

Koren je ve bio stigao iz kole i nastojali smo

da o utakmici govorimo to oputenije. U
poetku, Profesor nije shvatio ta govorimo.
ini mi se da nije ni znao da se profesionalni
bejzbol igra na stadionima irom zemlje i da
svako ko eli moe da kupi ulaznicu i gleda
utakmicu ne treba se uditi jer je tek nedavno
saznao da moe da slua prenos utakmice na
radiju. Do tada je bejzbol za njega postojao
samo u obliku statistika i sliica.
I hoete da i ja poem?, pitao je
preplaenim glasom.
Ne morate ako ne elite, a mi bismo voleli
da poete s nama.
Na stadion... autobusom? Profesor je imao
poseban dar da razmilja o stvarima da smo
ga ostavili nasamo, verovatno bi razmiljao o
toj temi jo dugo posle zavretka utakmice. A
hoemo li videti Enacua? Pogodio je nae
najranjivije mesto. Koren mu je odgovorio kao
to smo se dogovorili.
Naalost, prekjue je u Koijenu igrao
protiv Dajentsa, pa danas nee bacati. ao mi
je, Profesore.
Ne izvinjavaj se, ali, ipak, teta... Da li je
bar pobedio pre neki dan?
Naravno. Sedma pobeda u sezoni.

Te 1992. godine, baca s brojem 28, Joihiro

Nakada, igrao je veoma retko zbog povrede
ramena. Ko zna da li sreom ili naalost, niko
na klupi nee nositi broj 28. Ako igra s
Enacuovim brojem ne bi bio jedan od bacaa,
Profesor bi shvatio da neto nije u redu. Ali ako
vidi broj 28 kako baca u prostoru za zagrevanje,
moda nee uoiti razliku. Nikad nije video
Enacua na terenu, pa ne bi mogao ni da
prepozna njegov zamah. Ali ako Tajgersi odlue
da uvedu Nakadu, svi bi ga prepoznali na visu,
i Profesor bi mogao strano da se iznenadi.
Nakada ak nije bio ni levoruk kao Enacu. Bilo
bi mnogo bolje da uopte ne igra broj 28.
Da poemo!, pourivao je Koren. .Bie
zabavnije ako i vi idete s nama. Bilo je to
sasvim dovoljno Profesor je odluio da poe.
Sve do stadiona vrsto se drao za ruke na
seditu, kao i u berbernici. Kada je trebalo da
siemo iz autobusa, pustio je ruke i stegao
Korenovu ruku. Uglavnom smo utali dok smo
ili prema stadionu i kasnije dok smo stajali u
prolazu koji vodi do naih sedita. Profesor je
sigurno bio zapanjen to se nalazi na mestu
toliko razliitom od njegovog uobiajenog
okruenja, a Korena je, opet, savladalo
uzbuenje to e videti svoje omiljene Tajgerse.

Obojica su naizgled izgubila mo govora i samo

su u udu zurila oko sebe.
Je li sve u redu?, pitala sam s vremena na
vreme; Profesor bi klimnuo glavom i dalje
vrsto drei Korenovu ruku.
Kada smo stigli na vrh stepenita koje je
vodilo do naih sedita iznad tree baze, uglas
smo uzviknuli. Pred nama je, u svem sjaju,
leao lepezasti teren meka tamna zemlja
unutranjeg polja, besprekorne baze, prave bele
linije i pokoena trava. Veernje nebo izgledalo
je toliko blizu kao da moe da ga dotakne; tog
trenutka upalila su se svetla, ekala su samo na
nas. Stadion je liio na svemirski brod koji se tu
spustio s neba.
Da li je Profesor uivao u utakmici? Nismo
bili sigurni ni kasnije, kada smo se Koren i ja
seali tog znaajnog dana. I uvek smo donekle
alili to smo tog pitomog oveka proveli kroz
takvo iskuenje.
S druge strane, ti zajedniki trenuci, ti
prizori i zvuci utakmice, godinama nisu
izbledeli, a to vreme vie odmie, sve su jasniji
i ivotniji, zauvek urezani u na um. Napukla,
neudobna sedita, sendvii s jajima i previe
senfa, svetla aviona koji prelee preko neba

iznad stadiona kao zvezda repatica. Seamo se

svake pojedinosti, i kada pominjemo to vee,
kadri smo da vratimo u seanje Profesora, kao
da tog asa sedi pored nas.
Najvie nas je zabavljalo kada smo primetili
da se Profesoru svia devojka koja prodaje pie.
Tajgersi su upravo zavrili svoju polovinu u
drugoj izmeni, a Koren je rekao da bi mu prijao
sok poto je ve pojeo sendvie. Htela sam da
mahnem prodavaici u prolazu, ali me je
Profesor zaustavio tihim, ali odlunim: Ne.
Pitala sam ga zato, nije odgovorio. Kada sam
podigla ruku da mahnem sledeoj devojci, opet
je glasno rekao: Ne. Zbog nekog razloga nije
hteo da Koren pije sok.
Snai se s ajem koji sam ponela od kue,
rekla sam Korenu.
Neu aj, gorak je.
Onda u ti doneti mleko iz kioska.
Nisam beba! Ovde ne prodaju mleko. Na
bejzbol utakmici pije se sok iz velike ae to je
pravilo. Tipino za Korena imao je idealnu
predstavu o tome kako stvari treba da se
odvijaju. Okrenula sam se prema Profesoru.
Da mu damo da popije sok?
Sa ozbiljnim izrazom pribliio je usta mom
uhu i proaputao: Kupite od one devojke

tamo. Pokazao je mladu enu koja se upravo

pela kroz prolaz.
Zato?, upitala sam.
Najpre je odbio da objasni, ali je Koren
navaljivao i Profesor je popustio: Zato to je
najlepa, rekao je.
I zaista, Profesor je imao dobro oko. Bila je
daleko najlepa od svih devojaka i imala je
najslai osmeh. Devojka je konano stigla do
reda ispod naeg i Profesor je viknuo da joj
skrene panju na nas. Uopte se nije zbunila to
mu je ruka podrhtavala dok joj je pruao novac,
niti to mu je odelo bilo prekriveno ceduljama;
dodala mu je sok i prijatno se osmehnula.
Korenu nije bilo pravo to nam je trebalo toliko
vremena da mu nabavimo pie, ali mu se
raspoloenje popravilo kada mu je Profesor
kupio kokice, sladoled i drugi sok, kada je
devojka ponovo prola pored nas. Toliko smo
bili zaokupljeni pretraivanjem tribina ne
bismo li ugledali nau prodavaicu i Korenu
kupili jo neke poslastice da smo propustili
trenutak kada su Tajgersi preuzeli vostvo sa
etiri udarca na poetku tree izmene.
Bez obzira na ovu neoekivanu razonodu,
Profesor je i dalje bio matematiar u dui. im
je ugledao stadion, prve rei bile su mu: Svaka

stranica terena ima 27,43 metra. Kada je

primetio da je broj njegovog sedita 714, a
Korenovog 715, ponovo je poeo da dri lekciju
i sasvim zaboravio da treba da sedne.
Rekordan broj tranja na kunu bazu
postigao je Bejb Rut 1935. godine 714. Osmog
aprila 1974. Henk Aron oborio je taj rekord sa
715 tranja kada je udario loptu koju je bacio El
Dauning iz Dodersa. Proizvod 714 i 715 jednak
je proizvodu prvih sedam prostih brojeva: 714
715 = 2 3 5 7 11 13 = 510.510. A zbir prostih
inilaca broja 714 jednak je zbiru prostih
inilaca broja 715 714 = 2 3 7 17; 715 = 5 11
13; 2 + 3 + 7 + 17 = 5 + 11 + 13 = 29. Par
uzastopnih celih brojeva s tim osobinama
veoma je redak. Postoji samo dvadeset est
takvih parova u 20.000 brojeva. Ovo je RutAronov par. Kao i kod prostih brojeva, takvi
parovi su sve rei to su brojevi vei. Najmanji
par su 5 i 6. Dokaz koji bi pokazao da su ti
parovi beskrajni po broju veoma je teak...
Vano je da ja sedim na 714, a ti na 715, i da nije
obrnuto. Mladi treba da obaraju rekorde. Tako
se to u svetu odvija, zar ne?
To je super, profesore. Gledajte, evo
Cujoija Sina! Koren je uvek paljivo sluao
ovakva izlaganja, ali ga uopte nije zanimao

znaaj brojeva njihovih sedita.

Profesor je tokom utakmice stalno govorio o
brojevima kao to je uvek inio kada je bio
uznemiren. Sa svakom izmenom, glas mu je
bivao sve jai; nije dozvoljavao da ga prigui
gomila navijaa.
Prvi baca, Nakagomi, pozdravljen je
ovacijama kada su ga najavili i kada se uputio
ka brdacetu. Istog trenutka Profesor je rekao:
Brdace ima 10 ina, to jest 25,4 centimetra. U
prvih est stopa kosina unutranjeg polja sputa
se prema ploi jedan in po stopi.
Primetio je da prvih pet igraa Hiroime
udaraju levom rukom: Levoruki udarai protiv
levorukih bacaa imaju ukupni prosek od
0,2568. Desnoruki udarai imaju prosek od
0,2649 protiv desnorukih bacaa. Ili kada je
Niida iz tima Hiroime ukrao bazu i kada su
gledaoci negodovali, rekao je: Proe 0,8
sekundi od trenutka kada baca poinje zamah
i vremena kada baci loptu. U ovom sluaju
baena je zavijena lopta kojoj je trebalo 0,6
sekundi da stigne do hvataeve rukavice, a
zatim su pune dve sekunde bile potrebne
hvatau da je baci ka drugoj bazi, to znai da je
trka imao ukupno 3,4 sekunde da pretri 24
metra od prve do druge baze a da ga ne izbace

iz igre i trao je vie od sedam metara u

sekundi, to jest 25,2 kilometra na sat.
Sreom, njegov komentar nije nikoga
uznemirio grupa s nae leve strane utivo ga
je ignorisala, a oveka s nae desne strane cela
pria veoma je zabavljala. On nam je pomogao
da umirimo Profesora.
Izgleda da mnogo vie znate od onog
glupog komentatora, rekao je. Vi biste tano
upisivali rezultat. Zato ne izraunate kako da
Tajgersi osvoje prvenstvo? Kad nije navijao,
paljivo je sluao sve to je Profesor govorio,
mada sumnjam da ga je razumeo. Zahvaljujui
tom oveku, Profesorov matematiki komentar
prevaziao je nivo farse i u odreenom smislu
otkrio logiku igre. U znak zahvalnosti, podelio
je kikiriki s nama.
Tajgersi su zadrali vostvo tokom prvih pet
izmena zahvaljujui udarcima Vade i Kudija.
Sunce je zalo i zahladnelo je. Nagovorila sam
Korena da obue jaknu i dodala Profesoru lako
ebe. Onda sam morala da im obriem ruke pre
nego to smo opet jeli, i kada smo najzad bili
spremni, sa uenjem sam ustanovila da su
postignuta jo dva boda. Van sebe od sree,
Koren je vikao kroz megafon, a Profesor je
spustio sendvi u krilo i nespretno tapao.

Sasvim se uneo u igru. Ugao pod kojim je

lopta letela od palice ispunjavao ga je
oduevljenjem. mirkao je prema terenu i
klimao glavom. S vremena na vreme virnuo bi
u korpu sa sendviima koju su doneli ljudi
ispred nas, ili bi podigao pogled prema mesecu,
koji je sijao izmeu grana topola ispred
stadiona.
Navijai Hanina bili su na tribinama iza
tree baze. Ceo prostor bio je prekriven utim
majicama; za Tajgerse su navijali glasno i dugo.
ak i da su navijai Hiroime hteli da odgovore,
nisu imali za ta da navijaju jer je Nakagomi
promaio sve udarce.
Svaki put kada bi Nakagomi promaio,
navijai Tajgersa bi zaurlali, a kada bi osvojili
bod, stadion bi naprosto eksplodirao. Nikada u
ivotu nisam videla toliko ljudi koji zajedno
proslavljaju. Uinilo mi se da je i Profesor
ushien a bio je to ovek koji je naizgled imao
samo dva izraza, jedan za razmiljanje i drugi
upuen meni kada bih ga uznemirila u tom
procesu. Moglo bi se rei da je i on bio ponesen
navijanjem.
Glavna nagrada za najoriginalniji izraz
oduevljenja
ide,
meutim,
navijau
Kamejame, koji je visio sa iane ograde. Imao

je dvadesetak godina; preko radnog odela

navukao je Kamejaminu majicu, a za pojas
zatakao tranzistor. Prstima je vrsto obujmio
icu i tako je visio tokom cele utakmice. Kada je
Kamejama bio u autu u levom polju, mladi
nije skidao pogled s njega, a kada bi se igra
pojavio na poziciji sledeeg udaraa, mladi bi
se silno uznemirio. Kada je Kamejama bio za
palicom, neprekidno je izvikivao njegovo ime i
ton se menjao od radosti do oaja. Da bi se bar
nekoliko milimetara pribliio svom heroju,
mladi je priljubio lice uz ogradu tako da mu se
u elo utisnula mreasta ara. Nije rasipao
snagu na porugu suparnike ekipe, niti se
bunio kada je veliki igra promaio. Samo je
svim srcem i duom neprekidno ponavljao
jednu re: Kamejama.
Posmatrali smo ga i pitali se ta bi se
dogodilo da je Kamejama postigao poen. Kada
je usred etvrte izmene zakucao u levo polje,
ustali su svi gledaoci na tribinama iza njega kao
da oekuju da e se onesvestiti i sruiti.
Kamejamina lopta proletela je izmeu druge i
tree baze i odskoila izvan terena. Blistala je
bela na travi i u tom spoljnom polju pourili su
ka njoj. Mladi je dugo vritao. ak i kada vie
nije imao vazduha u pluima, nastavio je da

tiho jeca i da se uvija na mrei. Paorek je bio

sledei, i zanos je potrajao i tokom zagrevanja.
U poreenju s tim, Profesorove reakcije na
utakmicu bile su odmerene i pune potovanja.
Kao da mu nije stalo to nijedan igra nije
bio na sliicama iz kolekcije. Moda se toliko
trudio da povee pravila i statistiku koju je
imao u glavi s igrom na terenu da nije imao
vremena da se bavi imenima igraa.
ta je u toj maloj torbi?, pitao je Korena.
To je torba sa smolom. Time mau ruke da
im lopta ne bi ispadala.
A zato hvata stalno tri prema prvoj
bazi?
Pokuava da zaustavi loptu ako proleti
pored uvara prve baze.
ini mi se da neki navijai sede na klupi...
Mislim da su to prevodioci za strane
igrae.
Profesor se tim pitanjima obraao Korenu.
Mogao je da izrauna kinetiku energiju udarca
koji putuje 150 kilometara na as ili odnos
izmeu temperature lopte i udaljenosti do koje
e otii, ali nije imao pojma ta je torba sa
smolom. Vie nije drao Korena za ruku, ali se
nije odmicao i stalno je oekivao ohrabrenje.
Priao je sve vreme. Povremeno bi kupio neto

od lepe prodavaice ili bi pojeo nekoliko

kikirikija. I stalno je gledao u pravcu prostora
za zagrevanje u nadi da e ugledati broj 28.
Tajgersi su poveli sa 6 : 0 pred sedmu
izmenu i utakmica se naizgled veoma brzo
odvijala. Meutim, ubrzo se panja prenela s
igre na Nakagomija, koji je pre poslednje
izmene uspeo da sprei protivnika da postigne
poen.
Iako im je ekipa imala stalnu prednost,
navijai Tajgersa na tribinama iza tree baze
postajali su sa svakim bacanjem sve napetiji.
Kada je i poslednji udara Tajgersa promaio i
igrai izali u polje, s tribina se zaulo
negodovanje. Da je ekipa nastavila da osvaja
bodove, bilo bi lake podneti; ali nisu postigli
nijedan poen od pete izmene i na semaforu nije
bilo promene. Utakmica se pretvorila u napet
duel i svi smo bili usredsreeni na Nakagomija.
Kada je krenuo ka brdacetu na kraju devete
izmene, neko je s tribina konano izrekao ono
to nam je svima bilo na pameti: Jo tri auta!
ulo se negodovanje, kao da je to ohrabrenje
bilo najsigurniji nain da se urekne mogu
pogodak. Meutim, samo je Profesor imao
odgovor:
Za to su anse samo 0,18 procenata.

Hiroima je poslala rezervnog igraa kao

prvog udaraa. Niko nije uo za njega, ali niko
ionako nije obraao panju. Nakagomi je izveo
prvo bacanje.
Lopta se odbila od palice i poletela u
ponono modro nebo putanjom otmene
parabole. Bila je belja od meseca, lepa nego
zvezde. Sve oi bile su uprte u tu taku. Onog
trenutka kada je lopta stigla do svog vrhunca i
poela da pada, nestalo je elegantnog luka i
postala je meteorit koji je jurio na nas
ostavljajui zaslepljuju trag.
Pazite!, Profesor mi je viknuo u uvo.
Lopta se oeala o Korenovo rame, udarila u
betonski pod i odskoila iza nas. Okrenula sam
se i ugledala Profesora kako ispruenim
rukama pokuava da zakloni Korena i titi ga
celim svojim telom od mogue povrede.
Profesor je ostao u tom zamrznutom
poloaju neko vreme i poto se lopta otkotrljala
i zaustavila; Koren je bio naprosto zakucan
ispod njega.
Molimo vas da se uvate loih loptica,
opominjala nas je uprava stadiona.
Sad je sve u redu, proaputala sam. Iz
Profesorove ruke rasule su se ljuture kikirikija.
Bejzbol lopta ima teinu od 141,7 grama...

kada padne s visine od 15 metara... teka je kao

gvozdena lopta od 12,1 kilogram... sila je
uveana 85,39 puta... Profesor je apatom
nabrajao savijen nad seditima 714 i 715. Moj
sin i Profesor bili su spojeni tajnom vezom koju
niko nije mogao da raskine, kao to smo
Profesor i ja bili povezani brojevima 220 i 284.
Stadionom
se
prolomio
povik.
Nakagomijevo drugo bacanje otilo je u desno
polje i videli smo kako se kotrlja po travi.
Kamejama!, uzviknuo je poslednji put
ovek na ianoj ogradi.

6
ilo je gotovo deset sati kada smo stigli do
Profesorove kue. Koren je i dalje bio
uzbuen, ali se ve borio sa zevanjem. Htela
sam da Profesora dopratimo i onda odemo u
na stan. Izgledao je, meutim, toliko iscrpljen
da sam odluila da ostanemo dok ga ne
smestimo u krevet.
Moda mu je bio previe prepun autobus na
povratku. Gotovo ga je uhvatila panika od
talasa ljudi koji su naletali na njega; sigurno se
uasnuo na pomisao da bi mogli da mu skinu
sve cedulje. Evo, samo to nismo stigli,
ponavaljala sam, a on niim nije davao znak da
me je uo. Sve vreme se uvijao i vrpoljio samo
da ga niko ne bi dotakao.
Na brzinu se skinuo, verovatno je tako
navikao. Bacio je na pod arape, sako, kravatu i
pantalone i uvukao se u krevet u donjem veu,
ne opravi zube. Samu sam sebe ubeivala da je
i to obavio na brzinu kada je zamakao u
kupatilo.

Hvala, rekao je pre nego to je sklopio oi.

Divno smo se zabavljali.
ak i ako je propustio priliku da sprei
protivnika, rekao je Koren kleei pored
kreveta da poravna Profesorov prekriva.
Enacu je jednom tako bacio da protivnik
nije mogao da postigne poen, mrmljao je
Profesor. To je dovelo do dodatnih izmena.
Bilo je to 30. avgusta 1973. godine, Tajgersi su se
borili protiv Dajentsa za prvenstvo sve do
poslednje utakmice u sezoni. Igrali su s unii
dragonsima i Enacu je na kraju jedanaeste
izmene osvojio hod; dobili su utakmicu sa 1 : 0.
Sam je to uradio bio je i u napadu i u odbrani.
A danas nije bacao?
Nije, sledei put treba da proverimo
raspored izlazaka pre nego to kupimo karte,
rekao je Koren.
Ali, ipak su pobedili, dodala sam
Tako je, rekao je Profesor. Lep rezultat, 6
prema 1.
Popeli su se na drugo mesto, a Dajentsi su
izgubili od Taija, pa e u podrum. Bolje od toga
i ne moe, slaete li se, Profesore?
Tako je. Ali je najbolje bilo to sam na
utakmicu iao s tobom. Sad sluaj majku, idite
kui i pravo u krevet. Sutra ima kolu.

Slabano se nasmeio, ali je zatvorio oi pre

nego to je Koren odgovorio. Kapci su mu bili
crveni, usne ispucale, poeo je da se znoji.
Opipala sam mu elo i shvatila da ima visoku
temperaturu.
Kratko sam oklevala, a onda odluila da
Koren i ja ostanemo uz njega te noi. Nikad
nisam mogla da napustim bolesnika, a
pogotovo to je u pitanju Profesor. Bilo je
mnogo jednostavnije ostati i brinuti se o njemu
nego brinuti o uslovima mog ugovora i
pravilima agencije.
Nisam se iznenadila kada sam ustanovila da
u kui nema niega za sniavanje temperature
ni kese za led, ni termometra, ni sredstva za
ispiranje grla, nikakvih lekova. Provirila sam
kroz prozor i videla da je svetlo jo upaljeno u
velikoj kui. Na tren mi se uinilo da sam
videla neiju senku pored ivice. Pomislila sam
da zatraim pomo od Profesorove snaje, a
onda sam se setila da sam obeala da je neu
uznemiravati bez obzira na to ta da se desi u
ovoj kuici. Navukla sam zavese.
Shvativi da u morati sama da se snaem,
stukla sam malo leda i stavila ga u plastinu
vreicu, uvila je u pekir i poela da hladim

Profesorov vrat i lea. Onda sam ga pokrila

tekim zimskim ebetom i skuvala mu aj. To
sam obino radila kada bi Koren dobio
temperaturu.
Korena sam smestila na sofu u uglu radne
sobe. Bila je prekrivena knjigama, a kada sam ih
rasklonila, pokazalo se da je leaj dovoljno
udoban. Koren je bio zabrinut, ali je zaspao im
je legao. Bejzbol kapu spustio je na knjige.
Kako se oseate?, pitala sam Profesora.
Da li vas neto boli? Jeste li edni? Nije
odgovarao. Spavao je dubokim snom; nadala
sam se da e temperatura spasti. Disao je
neujednaeno, ali nije bilo znaka da ga neto
boli. Delovao mi je gotovo spokojno. Bio je
sasvim oputen i nije otvarao oi ni kada sam
mu menjala obloge ili brisala vlane ruke i
noge.
Kada na sebi nije imao sako s ceduljicama,
telo mu je bilo neobino mravo i krhko. Koa
mu je bila bleda i meka, miii na rukama,
butinama i stomaku smeurani i oputeni. Po
noktima bi se reklo da je bio star i umoran.
Setila sam se jo neega to mi je rekao, a to su
u stvari rei nekog matematiara ije ime nisam
zapamtila: Matematika je dokazala da Bog
postoji, jer je ona apsolutna i nema

protivrenosti; ali onda mora da postoji i avo

zbog toga to to ne moemo da dokaemo.
Profesorovo telo progutao je avo matematike.
No je odmicala, a temperatura mu je rasla.
Dah mu je bio vreo, znoj je curio s njega, vreice
s ledom brzo su se topile. Poela sam da brinem
da li da otrim do deurne apoteke? Da li smo
pogreili to smo ga naterali da ide na
utakmicu? Hoe li mu ova temperatura jo vie
otetiti mozak? Na kraju sam se uteila milju
da mirno spava i da e sigurno sve biti u redu.
Umotala sam se u malo ebe koje smo nosili
na stadion i legla pored kreveta. Meseina je
sijala kroz proreze na zavesama. Utakmica mi
se inila tako dalekom. Profesor mi je spavao s
leve strane, Koren s desne. Kada sam zatvorila
oi, svet su ispunili zvuci. Profesorovo tiho
hrkanje, kapanje leda koji se topi, Korenovo
mrmljanje u snu, kripa sofe. Ti su me zvuci
umirivali i tonui u san, zaboravila sam na
Profesorovu boljku.
Sledeeg jutra, Koren je otiao u kolu pre
nego to se Profesor probudio. Poneo je
megafon da ga vrati drugu i obeao da e
svratiti do naeg stana po knjige. Otila sam da
proverim kako je Profesor. Spavao je; uinilo mi
se da vie nije zajapuren i disanje mu je bilo

ravnomerno. Poela sam da brinem zato tako

dugo spava. Neno sam mu dodirnuia elo i
svukla ebe. Pokuala sam da ga golicam po
vratu, po grudima i po rukama. ak sam mu
dunula u uvo, ali odgovora nije bilo samo su
mu se oi malo pomerale pod tekim kapcima.
Oko podneva, dok sam radila u kuhinji, ula
sam buku iz radne sobe i otila da proverim ta
se dogaa. Sedeo je na ivici kreveta obuen u
svoje uobiajeno odelo. Brada mu je bila na
grudima.
Ne treba da ustajete, rekla sam mu.
Imate temperaturu i treba da se odmarate.
Podigao je pogled prema meni, bez rei, a onda
ga ponovo spustio. Oi su mu bile pune sna,
kosa raupana, kravata gadno iskrivljena.
Skinite to odelo i obucite ist ve. Cele noi ste
se znojili. Kasnije u izai i kupiti vam
pidamu. Bolje ete se oseati kada vas sredim i
promenim posteljinu. Bili ste iscrpljeni od
dugake utakmice. ao mi je to smo vas toliko
izmorili, ali mislim da e sve biti u redu. Ako
ostanete u toplom krevetu i ako dobro jedete,
za tili as ete se oporaviti. To je uvek dobro
inilo Korenu kada je imao temperaturu... Eto,
za poetak da neto ubacite u stomak. Hoete li
sok od jabuke?

Pre nego to sam zavrila, odgurnuo me je i

okrenuo mi lea. Shvatila sam da sam nainila
osnovnu greku: vie se nije seao bejzbol
utakmice, nije znao ni ko sam ja. Sedeo je na
krevetu i zurio nadole. Pogurio se vie nego
prethodnog dana. Umorno telo bilo je mirno,
um je lutao po magli. Iz njega je nestalo svake
strasti, pa ak i ljubavi prema Korenu.
Tren kasnije shvatila sam da jeca. Najpre
nisam znala odakle dolazi taj zvuk kao
isprekidan ton stare muzike kutije. Ti su jecaji
bili drugaiji od onih koje sam ula kada se
Koren posekao; bili su lini, oajni i ni za koga
drugog osim za njega samog.
Profesor je itao cedulju koja je bila
zakaena za najuoljivije mesto na sakou, ona
koju je video uvek kada bi se oblaio. Moje
pamenje traje samo osamdeset minuta. Sela
sam na ivicu kreveta. Nisam znala mogu li jo
neto da uradim za njega. Napravila sam
najjednostavniju greku, ali moda najkobniju.
Svakoga jutra, kada bi se probudio, u ruci bi
drao cedulju koja ga je podseala na stranu
sudbinu i da snovi koje je sanjao nisu pripadali
prethodnoj noi nego noi u dalekoj prolosti
kada mu je pamenje stalo kao da jue nikada
nije postojalo. Nestao je Profesor koji je sino

titio Korena od loe baene lopte. Nikad nisam

do kraja razumela kako mu je bilo da se jutrom
budi sam i iznova shvata tu surovu istinu.
Ja sam vaa domaica, rekla sam kada je
na trenutak prestao da jeca. Ovde sam da bih
vam pomogla. Pogledao me je kroz suze. Moj
sin e doi uvee. Zovemo ga Koren, jer mu je
teme tako ravno. Vi ste mu nadenuli to ime.
Pokazala sam mu svoju sliku na ceduljici,
zahvalna to je preivela guvu u autobusu
kada smo se vraali sa utakmice.
Kada vam je roendan?, pitao je. Glas mu
je bio slabaan od temperature, a meni je
laknulo kada sam ula neki drugi zvuk, a ne
samo jecanje.
Februara, dvadesetog, odgovorila sam.
Taj broj, 220, veliki je prijatelj 284.

***
Temperaturu je imao tri dana i gotovo sve
vreme je spavao. Nije se budio da jede; ne bi
pojeo ni ono to bih mu ostavila pored kreveta.
Na kraju sam morala da ga hranim, zalogaj po
zalogaj. Uspravila bih ga u krevetu i utinula za
obraze. Kada bi otvorio usta, bila sam spremna
s kaikom. Jedva bi ostao budan dok ne
ispraznim iniju; zadremao bi ve na polovini.

Oporavio se i bez lekarske pomoi. Poto

mu je izlazak izazvao temperaturu, smatrala
sam da je najbolje da ostane kod kue, na miru.
Osim toga, bilo bi nemogue naterati ga da
ustane, obue se i ode na kliniku.
Kada bi Koren doao iz kole, otiao bi
pravo u radnu sobu i stao pored Profesorovog
kreveta. Posmatrao ga je kako spava dok ga ne
opomenem da uradi domai.
Ujutro etvrtog dana, vie nije imao
temperaturu i ubrzo se oporavio. Poeo je
manje da spava, vratio mu se apetit. Uskoro je
bio dovoljno dobro da jede za stolom. Zatim je
mogao sam da vee kravatu, a brzo posle toga
vratio se u fotelju sa svojim matematikim
knjigama. Ponovo je poeo da se bavi
zagonetkama. Znala sam da se sasvim oporavio
kada je poeo da me grdi ako ga prekinem u
radu i kada je ponovo zagrlio Korena na
vratima. Nastavili su vebe iz matematike.
Profesor bi pogladio Korena po glavi, sve je bilo
kao i pre.
Nedugo posle Profesorovog oporavka
primila sam poruku da se javim direktoru
agencije Akebono. Bio je to lo znak kada te
zovu, a nije vreme za redovnu ocenu rada. To je

znailo da se klijent alio i da e te ukoriti, ili

da neko zahteva zvanino izvinjenje, da e ti
naplatiti kaznu za prekoraenje ovlaenja ili za
neku tetu na predmetu koji je u svojini
klijenta. Znala sam da Profesor nije mogao sam
da se ali zbog svog ogranienog pamenja, a
odrala sam i obeanje njegovoj snaji da je neu
uznemiravati. Umirivala sam se da direktor
verovatno hoe da mu objasnim kako izlazim
na kraj s klijentom koji je u svom kartonu imao
devet plavih zvezdica od prethodnih domaica.
Ovo je, naalost, ozbiljno, rekao je pre
nego to sam sela; moj mali mehur
samozavaravanja tog asa je pukao. Dobili smo
albu. Trljao je svoje visoko elo i uinilo mi se
da je uvreen.
Kakvu albu?, promucala sam.
I ranije mi se deavalo da se na mene ale,
ali je u svakom tom sluaju direktor odmah
shvatio da je posredi nesporazum ili je klijent
preterao, i naprosto bi mi rekao da preem
preko toga. Ovaj put bilo je drukije.
Ne pravite se preda mnom, rekao je.
Proveli ste celu no u kui klijenta.
Nisam uradila nita pogreno. Ko je mogao
da stavi tako besmislenu i neukusnu
primedbu?

Nije samo 'primedba'. Ostali ste celu no, je

li tako?
Krotko sam klimnula glavom.
Znali ste da agenciju treba obavestiti ako je
u pitanju prekovremeni rad, a u hitnom sluaju
potrebno je da dobijete pismenu saglasnost
klijenta za isplatu prekovremenog rada.
Da, znala sam, odgovorila sam.
Onda ste prekrili pravila i optuba ni u
kom sluaju nije 'besmislena'.
Ali to nije bio prekovremeni rad. Samo
sam ostala da pazim na klijenta... mada se i to
moe tumaiti kao prekoraenje.
Ako nije prekovremeni rad, o emu se
radi? Ako niste radili, a proveli ste no u kui
klijenta mukarca, onda se morate sloiti da to
zvui sumnjivo.
Ali on se razboleo! Dobio je temperaturu i
nisam mogla da ga ostavim samog. Pogreila
sam to nisam potovala pravila, izvinjavam se.
Samo sam uradila ono to bi svaka dobra
domaica uradila.
A va sin?, direktor je pokrenuo novu
temu; prstom je prevlaio po Profesorovom
kartonu. Za vas sam napravio poseban
izuzetak. Nikad nikome nisam dozvolio da dete
dovede na posao. Popustio sam budui da je to

izgleda bila klijentova elja, a situacija je uopte

neobino teka. Meutim, odmah posle toga
poele su da se ale druge devojke da imam
svoje miljenike. Zato je trebalo da se
besprekorno ponaate.
ao mi je, zaista mi je ao. Bila sam
nesmotrena. Hvala vam to ste mi pomogli oko
sina...
Vie neete raditi na tom mestu, rekao je.
Poela sam da se bunim, a on je nastavio.
Tamo vie ne idete. Neka vam ovo bude
slobodan dan, a sutra idete na razgovor za novo
mesto. Okrenuo je Profesorov karton i dodao
desetu plavu zvezdicu.
ekajte trenutak. Sve je ovo jako brzo. Ko
hoe da me otpustite? Profesor?
Klijentova snaja.
Ali od razgovora je nisam videla, rekla
sam odmahujui glavom. Ne seam se da sam
ita uradila to bi nju povredilo. Naterala me je
da joj obeam da je neu uznemiravati
Profesorovim problemima, i odrala sam
obeanje. Jeste, ona me plaa, ali uopte ne zna
ta se dogaa u Profesorovoj kui. Kako moe
da me otpusti?
Zna da ste celu no proveli kod njega.
pijunirala nas je?

Ona ima pravo da vas nadgleda dok ste na

poslu.
Setila sam se da sam te noi primetila
nekoga kod kapije, u ivici.
Profesor je bolestan i potrebna mu je
naroita nega. Ako danas ne odem, bie mu
veoma loe. Verovatno u ovom asu ustaje, sam
u kui, i ita svoje ceduljice...
Ima mnogo drugih domaica koje mogu da
se brinu o njemu, presekao me je direktor.
Otvorio je fioku na radnom stolu i vratio
karton. Oko ovoga nema pogaanja, rekao je.
Zavrili smo s tim.
I tako sam prekinula posao u Profesorovoj
kui.
Novi poslodavci bili su brani par, poreski
savetnici. Trebalo mi je vie od sata tramvajem i
autobusom da stignem do njihove kue i esto
sam imala obeveze do posle devet uvee.
Meali su dunosti koje sam obavljala u kui i
ono to su traili da obavim za njihovu
poslovnicu. ena je bila prilino surova, ali je
najgore bilo to to je Koren opet nosio klju od
kue. Direktor me je na taj nain kaznio.
Kada radite moj posao, naviknete se na
rastanke s poslodavcima, pogotovo kada radite

za agenciju kao to je Akebono. Potrebe klijenata

stalno se menjaju i gotovo nikad ne mogu
idealno da se uklope domaica i domainstvo.
tavie, to due ostanete na jednom mestu,
vea je mogunost sukoba.
Nekolicina mojih prethodnih poslodavaca
bili su toliko ljubazni da su mi organizovali
oprotajnu zabavu. Jednom ili dvaput bila sam
u suzama kada mi je dete iz te kue donelo
oprotajni poklon. Ali isto toliko puta posao bi
se zavravao gotovo bez pozdrava; ponekad bi
mi poslali raun za, navodno, oteeno posue,
nametaj ili odeu.
Bez obzira na sve to, uvek sam se trudila da
to shvatim kao deo slube. Nije bilo nieg
linog u tome, nije bilo razloga da budem tuna
ili povreena. Za sve njih, bila sam samo jedna
od domaica, neko na koga se ne misli kada
ode. I ja sam njih zaboravljala im bih izala na
vrata. A sledeeg dana bila sam previe zauzeta
uei pravila u novoj kui i ta se od mene
oekuje, da bih se bavila oseanjima.
Meutim, sve je bilo drugaije u
Profesorovom sluaju. Da budem iskrena,
najvie me je muilo to se on nee seati da
smo ikada bili s njim. Nikad nee pitati svoju
snaju zato sam ga napustila i ta je s Korenom.

Nikad nas se nee setiti dok sedi u fotelji i

posmatra Veernjau ili kada napravi pauzu u
reavanju nekog matematikog problema. Bilo
mi je bolno da mislim na to. Bila sam tuna i
ljuta na sebe jer sam pokvarila neto to se ne
moe popraviti.
Novi posao nije bio uman, samo fiziki
zahtevan (oprati pet skupih stranih automobila,
obrisati sve stepenice u etvorospratnoj kui,
skuvati veeru za desetoro), ali mi je ipak bilo
teko da se koncentriem, jer sam jednim
krajikom mozga stalno mislila na Profesora.
Neminovno, zamiljala sam ga kao onda u
bolesti sedi na ivici kreveta, gotovo napola
presavijen. Obuzeta tom milju napravila sam
vie sitnih greaka na poslu i stalno sam bila u
sukobu s gazdaricom.
Nisam znala ko me je zamenio kod
Profesora. Nadala sam se da su nali nekoga ko
lii na mene i na moju sliku prikaenu na
Profesorovo odelo. Da li i nju pita za broj
telefona i duinu cipela, a onda joj objanjava
koje se sve tajne kriju u tim brojevima?
Priznajem, nije mi bilo pravo da ga zamislim
kako mojoj naslednici otkriva svoje tajne. Kada
sam na to mislila, poelo bi da bledi nae
zajedniko uivanje u matematikim otkriima,

mada sam od Profesora nauila da brojevi

opstaju bez obzira na ono to se deava na
svetu.
Ponekad sam zamiljala da e nova
domaica popustiti pred izazovom koji
predstavlja posao kod Profesora i da e direktor
shvatiti da sam samo ja mogla da ga obavljam.
Naterala sam se da prestanem s tim
sanjarijama. Uzalud sam pretpostavljala da
nee moi bez mene. Direktor je bio u pravu,
ima toliko domaica koje mogu da obave taj
posao.
Koren me je esto pitao zato vie ne
odlazimo kod Profesora.
Promenile su se prilike, govorila sam.
Kakve prilike?
To je jako sloeno. Slegnuo bi ramenima,
a ja sam oseala da mi zamera.
Nedelju dana poto sam otila od Profesora,
Jufune, igra Tajgersa, bacio je tako da sprei
Karpa iz Hiroime da udari lopticu. Posle veere
Koren i ja odustali smo od kupanja i sluali
prenos utakmice na radiju. Majumi je postigao
tri tranja, a ino je osvojio pun bod. Bilo je 6 :
0 u drugoj polovini osme izmene isti rezultat
kao u Nakagomijevoj utakmici. Kada je Karp
doao na red, buka na stadionu i glas

komentatora kao da su probili zvuni zid.

Koren i ja smo utali. Prvi Hiroimin udara u
devetoj izmeni poslao je nisku loptu prema
drugoj bazi. Koren je uzdahnuo. Oboje smo
znali na ta onaj drugi misli. Uzburkala su se
seanja. Nije bilo potrebe da ita kaemo.
Onda je oda, poslednji udara, napravio
kontakt i izbacio nagore u spoljno polje. Urlik
gomile uguio je komentatora. Kada se konano
probio, ulo se kako vie i ponavlja: Aut! Aut!
Aut!
Uspeo je, rekao je Koren tiho. Ja sam
klimnula.
Ovo je pedeset osmi put u istoriji Prve lige
da jedan tim ne postigne nijedan udarac.
Komentator se samo na mahove uo. I prvi za
Tajgerse... u poslednjih devetnaest godina,
otkako je isto postigao Enacu 1973.
Nismo bili sigurni da li da se radujemo
onome to je Jufune postigao. Tajgersi su
pobedili, bila je to velika stvar baciti tako da se
protivnik sprei da udari loptu. Meutim, sve
nas je to rastuilo. Uzbuenje koje je izbijalo iz
radio-aparata podsetilo nas je na utakmicu od
2. juna i na to da je Profesor koji je zadovoljno
sedeo na seditu broj 714 sada daleko od nas.
A ja nisam mogla da se otmem oseanju da je

odbaena faul lopta onog bezimenog rezervnog

udaraa u devetoj izmeni, lopta koja je gotovo
udarila Korena, bila loe predskazanje.
Dobro, vreme je za spavanje. Sutra ujutro
ima kolu, rekla sam. Koren je zabrundao i
iskljuio radio.
Faul
lopta
predskazala
je
kraj
Nakagomijevih ubistvenih bacanja. A jo gora
sudbina usledila je neposredno posle toga s
Profesorovom groznicom i mojim otkazom.
Naravno, nije se moglo znati da li je sve to bilo
prokletstvo te loe, faul lopte, bio je to samo
moj oseaj, ali u tom trenutku, sve je krenulo
nagore.
Jednoga dana, na autobuskoj stanici na putu
do posla, neka nepoznata ena veto mi je
izvukla novac. Nije bila deparo, ni secikesa.
Dragovoljno sam joj dala novac, pa nisam
mogla da prijavim policiji. Ako je vebala nov
oblik obmane, dobro je to uradila. Prila mi je,
ispruila ruku i bez ikakvog uvoda rekla samo
jednu re: Novac.
Bila je velika, bleda, malo ispod etrdeset
godina. Osim injenice da je usred leta nosila
proleni kaput nita nije bilo udno u njenom
izgledu. Bila je isuvie uredno obuena za

lutalicu, nije mi se uinilo ni da je poremeene

pameti. Ponaala se smireno kao da pita za
neku ulicu u stvari, ponaala se kao da ja od
nje traim putokaz.
Novac, ponovila je.
Izvadila sam jednu novanicu i stavila joj na
dlan. Ne znam zato sam to uradila. Zato bi
neko siromah kao ja davao novac nepoznatoj
osobi, a niko mi ne preti pitoljem? Ali dala
sam joj ga, i kada je gurnula novanicu u dep,
otila je, ponosito kao to je i prila. U tom asu
autobus je stao na stanicu.
Sve vreme do kue mojih poslodavaca
pokuavala sam da zamislim ta moj novac
znai toj eni. Hoe li njime nahraniti decu? Ili
e kupiti lekove za bolesne roditelje? Ili sam
dala sasvim dovoljno da ne poludi, da ne izvri
samoubistvo i u smrt povede celu porodicu?
Koliko god da sam se trudila da se ubedim da
joj je novac zaista bio potreban, nisam mogla da
suzbijem bes zbog toga to se dogodilo. Nije me
sekirao gubitak novca, nego jadno oseanje da
sam u stvari ja prihvatila milostinju, a ne
obrnuto.
Posle nekoliko dana, na godinjicu mamine
smrti, otila sam s Korenom da sredimo njen
grob. U gustiu iza spomenika pronali smo

mrtvo lane. Telo mu je bilo sasvim trulo, ali su

se na leima jo videle blede mrlje. Noge su mu
bile ispruene ispod trupa, kao da se na samom
kraju muio da ustane. Unutranji organi su se
istopili, vilica je bila malo oputena i videli su
se siuni zubi.
Koren ga je naao. Prigueno je kriknuo, a
onda se sledio. Nije mogao ni usta da otvori da
me pozove, samo je okrenuo glavu.
Verovatno je stralo niz brdo, udarilo u
kamen i ostalo na mestu mrtvo. Kada smo bolje
pogledali, videli smo tragove krvi i koe na
spomeniku.
ta emo sad?, pitao je Koren.
Sve je u redu, odgovorila sam.
Ostaviemo ga ovde.
Tog dana due smo se molili za lane nego za
moju majku. Molili smo se da joj se taj mali
ivot pridrui na putu.
Sledeeg dana pronala sam
sliku
Korenovog oca u lokalnim novinama. Izgleda
da je osvojio neku istraivaku nagradu koju
dodeljuje izvesna fondacija. Tekst je bio kratak,
a na nejasnoj slici bilo je lice oveka deset
godina starijeg od vremena kada sam ga
poslednji put videla. Ipak, nije bilo sumnje da je
to on.

Zatvorila sam novine, zguvala ih u loptu i

bacila u ubre. Razmislivi, izvadila sam ih,
ispravila i isekla tekst. Sad je tek liilo na
otpadak.
I, ta se dogodilo?, pitala sam samu sebe.
Nita se nije dogodilo, odgovorila sam.
Korenov otac je osvojio nagradu. I ovo je
srean dan. Samo to.
Presavila sam lanak i stavila ga u kutiju u
kojoj sam drala deli Korenove pupane vrpce.

7
islila sam na Profesora kad god bih videla
neki prost broj a brojevi su se nalaziii
gde god bih pogledala: kao cene u
samoposlugama, kao kuni brojevi iznad vrata,
na rasporedu vonji autobusa, kao datum roka
upotrebljivosti na pakovanju unke, kao bodovi
koje Koren osvoji na testu. Povrno gledano, ti
su brojevi verno igrali svoje zvanine uloge, ali
su potajno to bili prosti brojevi i znala sam da
im upravo to odreuje pravo znaenje.
Naravno,
nisam
mogla
u
svakom
pojedinanom sluaju odmah da kaem da li je
neki broj prost ili nije. Zahvaljujui Profesoru,
znala sam sve proste brojeve do 100 po samom
oseaju. Meutim, kada bih se srela s veim
brojevima, za koje bih pretpostavila da su
prosti, morala sam da proverim deljenjem.
Naila sam na mnogo sluajeva kada bi se
ispostavilo da je neki naizgled sloen broj u
stvari prost. Isto toliko bilo je sluajeva kada bih
pronala deloce za brojeve koji su mi se inili

prosti.
Poela sam, kao Profesor, da nosim olovku i
blok u depu od kecelje. Tako sam mogla da
raunam kad god bi mi se prohtelo. Jednoga
dana sam istila kuhinju u kui poreskih
savetnika i naila na broj urezan na poleini
vrata friidera: 2.311. Zainteresovao me je, pa
sam izvadila blok, sklonila deterdent i krpe, i
dala se na posao. Probala sam 3, onda 7, onda
11. Bez uspeha. Uvek bi 1 bio ostatak. Zatim
sam pokuala sa 13, 17 i 19. Pokazalo se da ni
oni nisu delioci; 2.311 se nije mogao razlomiti. I
jo vie od toga njegova nedeljivost bila je
nesumnjivo uvrnuta. Svaki put kada bi mi se
uinilo da sam pronala delioca, broj bi
naprosto iskliznuo. Bila sam iscrpljena, ali
reena da i dalje lovim a tako je uvek s
prostim brojevima. im sam dokazala da je
2.311 prost broj, stavila sam blok u dep i
vratila se ienju sada sam oseala bliskost
prema friideru iji je serijski broj bio prost.
Odjednom mi se uinilo da je taj serijski broj
vrlo plemenit zato to se deli samo sa 1 i samim
sobom.
Naila sam na 341 dok sam ribala pod u
njihovoj kancelariji. Jedan plavi poreski obrazac
obrazac 341 pao je ispod radnog stola.

etka se zaustavila na pola puta. Mora da je

prost broj. Obrazac je bio sav pranjav od dugog
boravka pod stolom, a 341 me je mamio. Imao
je sve odlike po kojima bi mogao da postane
omiljen Profesorov broj.
Poslodavci su ve otili kui, pa sam poela
da proveravam broj u mranom uredu. Nisam
imala sistem za pronalaenje delilaca i
uglavnom sam se oslanjala na intuiciju.
Profesor mi je pokazao metodu koju je izmislio
neko po imenu Eratosten, bibliotekar u
Aleksandriji u starom Egiptu. Meni je to bilo
previe zapleteno i zaboravila sam kako se radi.
S obzirom na to da je Profesor imao tako
mnogo potovanja prema intuiciji kada su
brojevi posredi, mislim da bi mi dopustio da se
sluim sopstvenom metodom.
Na kraju je ispalo da 341 nije prost broj: bio
je deljiv sa 11 i rezultat je bio 31. Meutim, bila
je to divna jednaina.
Naravno, prijalo mi je kada bi se ispostavilo
cla je broj prost, ali nisam bila razoarana ni
kada nije bio prost. ak i kada bi se pokazalo da
su moje pretpostavke neosnovane, uvek je bilo
ta da se naui. injenica da se mnoenjem dva
prosta broja 11 i 31 dobija pseudoprost broj
341, odvela me je u neoekivanom pravcu.

Pitala sam se da li postoji neki sistem za

pronalaenje pseudoprostih brojeva, onih koji
tako mnogo lie na prave proste brojeve.
Uprkos znatielji, vratila sam obrazac na
radni sto i isprala etku u tmastoj kofi. Nita se
ne bi promenilo da sam pronala prost broj ili
dokazala da neki nije prost. Preda mnom je i
dalje bilo brdo posla. Bez obzira na serijski broj,
friider je i dalje hladio ono to je u njemu
pohranjeno, a osoba koja je ispunila obrazac 341
i dalje se borila s poreskim zakoljicama.
Brojevi nisu mogli da poboljaju stvari, moda
su ih ak i pogoravali. Moda se sladoled u
stvari topio u friideru. Nisam napredovala
istei pod i pretpostavila sam da moji
poslodavci ne bi bili zadovoljni obavljenim
poslom. I pored svega, bilo je nepobitno da je
2.311 prost broj, a 341 nije.
Setila sam se neega to je Profesor rekao:
Matematiki poredak je lep upravo zato to
nema nikakvog uticaja na stvarni svet. ivot
nee biti jednostavniji, niti e neko stei veliko
bogatstvo samo zato to poneto zna o prostim
brojevima. Naravno, mnoga matematika
otkria imaju praktinu primenu, bez obzira na
to koliko su naizgled nepronicljiva. Istraivanje
elipsi omoguilo je odreivanje orbita planeta;

Ajntajn je koristio neeuklidsku geometriju da

opie oblik vasione. Postoji i primena koja nije
za ponos prosti brojevi su u ratu korieni u
iframa. Ali to nisu ciljevi matematike. Jedini
cilj je da se otkrije istina. Profesor je uvek
izgovarao re istina istim tonom kao i re
matematika.
Pokuajte da tano ovde povuete pravu
liniju, rekao mi je jednom dok smo veerali za
stolom. Koristei tapi umesto lenjira povukla
sam pravu na poleini reklamnog listia, naeg
uobiajenog izvora starog papira. Tako je.
Znate definiciju prave crte. Ali razmislite asak:
linija koju ste povukli ima poetak i kraj. Prema
tome, to je u stvari 'segment', du najkraa
razdaljina izmeu dve take. Prava linija nema
krajeve prostire se u nedogled u oba pravca.
Ali, naravno, list papira je ogranien, kao i vae
vreme i snaga, pa ovaj njen deo koristimo
uslovno kao sliku prave stvari. Bez obzira na to
koliko paljivo otrite olovku, srce uvek ima
neku debljinu, pa e i crta koju tom olovkom
povuete imati irinu, imae i svoju povrinu,
to jest imae dve dimenzije. Prava linija ima
s a m o jednu dimenziju, a to znai da nije
mogue povui je po komadu pravog papira.
Pomno sam gledala vrh olovke.

Onda se pitate gde se moe nai istinska

prava, a odgovor bi bio samo ovde unutra. I
opet je pokazao na svoje grudi, kao i kada nam
je
objanjavao
imaginarne
brojeve.
Neprolazne istine su sasvim nevidljive i ne
mogu se nai u materijalnim stvarima ili
prirodnim pojavama, pa ak ni u ljudskim
oseanjima. Meutim, matematika moe da ih
osvetli, moe da im podari izraz u stvari, nita
je ne moe spreiti u tome.
Dok sam prala pod u kancelariji, i stalno
brinula o Korenu, shvatila sam zato mi je
potrebna neprolazna istina koju je Profesor
opisao. Bilo mi je potrebno oseanje da ovaj
nevidljivi svet na neki nain uzdie vidljivi, da
se ta jedinstvena, istinita linija beskrajno prua,
bez povrine, i da samouvereno probija senke.
Ta bi mi linija nekako pomogla da pronaem
mir.
Upravo sam se vratila iz kupovine i trebalo
ie da ponem da spremam veeru za svoje
poslodavce kad je stigao telefonski poziv od
sekretarice iz agencije Akebono.
Idite odmah u matematiarevu kuu.
Izgleda da je va sin uinio neto to ih je
uznemirilo. Ne znam ta se dogodilo, ali idite

to pre. To je direktorova naredba.

Prekinula je pre nego to sam uspela vie da
saznam.
Odmah sam se setila prokletstva faul lopte.
U prvom trenutku sam pomislila da je to znak
sree jer je lopta promaila Korena, no ona se
vraala i progonila nas, da mu padne pravo na
glavu. Profesor je bio u pravu: Nikad ne smete
da ostavite dete nasamo.
Moda se zadavio krofnom koju sam mu
spakovala za uinu. Ili je pretrpeo strujni udar
kada je ukljuivao radio. Strane slike prolazile
su mi kroz glavu. Nisam znala ta da kaem
poslodavcima. Kada sam potrala do Profesora,
gazdarica me je ispratila besnim pogledom.
Nije ni mesec dana prolo otkako smo
napustili njegovu kuicu. Pokvareno zvonce,
raskliman nametaj, zarasli vrt sve je bilo isto.
im sam ula, obuzeo me je lo predoseaj.
Koren oigledno nije bio povreen, pa mi je
laknulo. Nije se uguio, nije ga drmala struja,
samo je sedeo pored Profesora za stolom, a
ranac je spustio pored nogu.
Onaj lo predoseaj poticao je od
Profesorove snaje, koja je sedela preko puta
njih. Pored nje bila je sredovena ena koju
nikad ranije nisam videla moja zamena,

pretpostavila sam. Bilo je neega neopisivo

neprijatnog u prizoru tih uljeza u prostoru koji
smo, u mom seanju, delili samo nas troje,
Profesor, Koren i ja.
Kada je prolo oseanje olakanja, shvatila
sam kako je neobino to je Koren tu. Udovica
je sedela za stolom obuena u slinu elegantnu
haljinu koju je nosila za razgovor sa mnom. U
levoj ruci vrsto je drala tap. Koren je bio
toliko uplaen da nije smeo da me pogleda.
Profesor je bio u svojoj pozi razmiljanja i
netremice gledao u daljinu; nije primeivao
niije prisustvo.
ao mi je to sam vas prekinula u poslu,
rekla je udovica. Molim vas, sedite. Pokazala
je na stolicu. Bila sam bez daha jer sam trala od
stanice, pa sam zaboravila da odgovorim na
pravi nain. Molim vas, sedite, ponovila je.
A vi, molim vas, posluite nau gou ajem.
Druga ena nisam pojma imala da li je i ona
bila iz agencije Akebono ustala je i prila
poretu. Udovica je govorila uljudnim tonom,
ali sam videla da je uznemirena jer je jezikom
brzo prelazila preko usana, a prstima je
dobovala po stolu. Nita pametno nisam
smislila da kaem, pa sam uinila ono to mi je
reeno sela sam. utali smo.

ujte, vi..., najzad je poela, ovaj put

dobujui noktom po stolu. ta vi hoete?
Udahnula sam pre odgovora.
Je li moj sin neto loe uradio?
Koren je zurio u svoje krilo, gde je spustio
kapu Tajgersa, i nervozno je guvao rukama.
Ja u postavljati pitanja, ako nemate nita
protiv. Prvo elim da znam zato va sin ima
potrebu da dolazi u kuu moga devera. S
manikiranih noktiju skidao se lak dok je
kuckala po stolu. .
Ja nisam hteo..., poeo je Koren i dalje ne
diui pogled.
Dete domaice koja vie ne radi ovde,
prekinula ga je udovica. Iako je rekla dete
vie puta, nijednom nije pogledala Korena
niti Profesora kao da nisu bili prisutni.
Mislim da nije u pitanju 'potreba', rekla
sam, ali ni dalje nisam znala na ta cilja.
Mislim da je samo hteo da poseti Profesora.
Iz biblioteke sam pozajmio knjigu Pria o
Lu Gerigu i hteo sam da je s njim proitam,
rekao je Koren i konano podigao pogled.
Zato bi desetogodinji deak dolazio u
posetu starcu od ezdeset godina? Uopte nije
obratila panju na Korenovo objanjenje.
ao mi je to je moj sin doao ovamo bez

dozvole i ao mi je ako vas je to uznemirilo.

Izvinjavam se to ga nisam nadgledala kako
treba.
Nije stvar u tome. Hou da znam zato
domaica koja je otputena alje svog sina mom
deveru. ta hoete od njega?
ta hoemo? Mislim da je u pitanju
nesporazum. On je samo deak koji hoe da
poseti svog prijatelja. Naao je zanimljivu
knjigu i hteo je da je proita s Profesorom. Zar
to nije dovoljan razlog?
Mislim da jeste. Ne kaem da je deak
imao neki drugi motiv. Pitam vas ta ste hteli
da postignete kada ste ga poslali ovamo?
Ja ne elim nita vie nego da moj sin bude
srean.
A zato onda u to meate mog devera?
Izvodili ste ga nou, ostajali due nego to je
dogovoreno. Ne seam se da sam to traila od
vas.
Domaica je unela aj. Spustila ga je ispred
nas u potpunoj tiini, ak ni oljice nisu
zazveckale, i otila pravo u drugu sobu.
Oigledno nije bila spremna da se stavi na moju
stranu.
Vidim da sam prekoraila crtu, ali vas
uveravam da nisam imala nikakv drugi motiv.

Sve je bilo sasvim nevino.

Je li u pitanju novac?
Novac?! Ta re je stigla tako neoekivano
da sam gotovo viknula na nju. Kako moete
tako neto da kaete?
Ne mogu da smislim nijedan drugi razlog
zbog ega biste se toliko zalagali za mog
devera.
Ne budite smeni!
Otputeni ste. Vie nemate ta da traite
ovde!
Izvinite, prekinula nas je nova domaica,
stojei u vratima od kuhinje. Skinula je kecelju i
drala tanu u rukama. Odlazim. Otila je
tiho kao to je i dola. Posmatrali smo je dok je
izlazila.
Profesor je naizgled bio udubljen u misli.
Korenova kapa bila je skroz izguvana. Duboko
sam udahnula.
Zato to smo prijatelji, odgovorila sam.
Da li je kanjivo posetiti prijatelja?
A ko je s kim prijatelj?
Moj sin i ja s Profesorom.
Mislim da se varate, rekla je udovica
odmahujui glavom. Moj dever nema
nikakvog imanja. Sve je proerdao na studije, a
nita ne moe zauzvrat da pokae.

A kakve to veze ima sa mnom?

On nema prijatelja, shvatite. Nikad mu
niko ne dolazi u posetu.
Onda smo Koren i ja njegovi prvi
prijatelji, rekla sam.
U tom trenutku Profesor je ustao.
Ostavite deaka na miru!
Iz depa je izvukao komadi papira i na
njemu neto zapisao, stavio na sto i izaao iz
sobe. Ponaanje mu je bilo krajnje odluno, kao
da je od poetka znao da samo tako treba
postupiti. Bez ljutine, bez oklevanja, smireno i
odluno.
Gledali smo u ceduljicu. Niko se nije
pomerio. Na papiru je bio ispisan samo jedan
red, samo jedna formula:
ei + 1 = 0
Niko nije progovorio. Udovica vie nije
kuckala noktima. Oi koje su samo tren ranije
bile pune sumnje i prezira, sada su me
posmatrale smireno, s razumevanjem, i tada
sam shvatila da je poznavala lepotu
matematike.
Ubrzo posle toga, primila sam poruku iz
agencije u kojoj me pozivaju da se javim na

posao u Profesorovoj kui. Ne znam da li se

udovica predomislila ili naprosto nije volela
novu domaicu. Osim toga, nisam mogla da
saznam ni da li je besmisleni nesporazum
izglaen. Meutim, Profesor je sada imao i
jedanaestu zvezdicu.
Mnogo sam puta preturala po glavi taj
neobian prizor, ali mi je do kraja ostao
nerazjanjen. Zato me je udovica prijavila
agenciji i traila da me otpuste? Zato je tako
silno reagovala na Korenovu posetu? Sigurna
sam da nas je pijunirala iz vrta one noi posle
bejzbol utakmice. Zamiljala sam kako hoda
vukui bolesnu nogu i krije se iza grmlja,
gotovo sam zaboravila na svoj bes i bilo mi je
ao nje.
Pominjanje novca verovatno je bilo samo
privid. Moda je udovica bila ljubomorna. Na
svoj nain, godinama je poklanjala veliku
panju Profesoru i zato sam joj izgledala kao
uljez. Zabranila mi je da optim s glavnom
kuom jer je to bio jedini nain da me sprei da
remetim njihov odnos.
Ponovo sam poela da radim 7. jula, na dan
Praznika zvezda Tanabata. Cedulje koje su
leprale po Profesorovom sakou kada me je
saekao na vratima podsetile su me na arene

papirne trake po kojima deca zapisuju svoje

elje povodom ovog praznika. Na manetni su
se i dalje nalazili moj portret i znak za
kvadratni koren odmah pored njega.
Koliko ste bili teki na roenju? To je bilo
novo pitanje.
Teina je bila 3.217 grama, odgovorila
sam. Poto nisam imala pojma koliko sam tada
teila, rekla sam Korenovu teinu.
Dva na 3.217 manje 1 jeste Mersenov prost
broj, promrmljao je pre nego to je nestao u
svojoj radnoj sobi.
Tokom prethodnog meseca, Tajgersi su
uspeli da se vrate u trku za prvenstvo. Posle
Jufuneovog znaajnog bacanja, kvalitet bacaa
im je ojaao i napad. Krajem juna stvari su
poele da se razreavaju. Izgubili su sa 6 : 0 i
Dajentsi su uspeli da ih prestignu i gurnuli
Tajgerse dole na tree mesto.
Domaica koja je ula kao rezervni igra
umesto mene bila je metodina dok sam se ja
plaila da ne poremetim Profesorov rad i
gotovo da nisam ni dirala knjige u radnoj sobi,
ona ih je sve podigla i nagurala u police, a one
koje nisu mogle da se uklope slagala je na
orman i ispod sofe. Oigledno je imala samo
jedan princip za organizaciju veliinu. Posle

njenog truda, soba je nesumnjivo izgledala

urednija, ali je sasvim uniten skriveni red koji
je godinama postojao iza tog haosa.
Iznenada sam se setila limene kutije za keks
pune bejzbol sliica i otila da je potraim,
plaei se da je igubljena. Gotovo da je i bilo
tako sada je stajala kao podupira za knjige.
Sliice su bile nedirnute.
Profesor se nije menjao, bez obzira na to da
li su Tajgersi imali bolje ili gore rezultate i bez
obzira na to da li je njegova radna soba bila
uredna. Za dva dana nestao je rezultat truda
prethodne domaice i radna soba je vraena u
poznato stanje nereda.
I dalje sam uvala beleku koju je Profesor
napisao onog dana kada je izbio sukob s
njegovom snajom. Nije primetila da sam je
ponela. Sklonila sam je u novanik, pored
Korenove slike.
Otila sam u biblioteku da saznam ta ta
formula znai. Profesor bi mi sigurno objasnio
da sam ga pitala, ali oseala sam da u bolje
razumeti ako se bar neko vreme sama
potrudim. Bilo je to puko oseanje jer sam
shvatila da sam tokom kratkog poznanstva s
Profesorom poela da prilazim brojevima
intuitivno, kao kada sam uila muziku ili da

itam. Moja oseanja govorila su mi da ovoj

kratkoj formuli treba ozbiljno prii.
Poslednji put bila sam u biblioteci da
pozajmim knjige o dinosaurusima kada je
Koren dobio zadatak da na tome radi za vreme
kolskog raspusta. Matematiko odeljenje, u
dnu drugog sprata, bilo je tiho i prazno.
Za razliku od Profesorovih knjiga, na kojima
su bili tragovi este upotrebe zabrljane korice,
izguvane stranice, mrvice u povezu knjige u
biblioteci bile su uredne i iste, gotovo da su
odvraale zainteresovane. Mogla sam da
naslutim da e neke od njih tu stajati zauvek i
da im niko nee prelomiti hrbat.
Iz depa sam izvadila Profesorovu
zabeleku.
ei + 1 = 0
Nepogreivo njegov rukopis: zaobljeni
oblici, krivudave crte. Nita neuko, nita
zbrzano. Oseala se panja s kojom je ispisivao
znakove i uredno zatvoren krug nule. Ispisana
siunim simbolima, formula je naizgled bila
skromna, tako usamljena usred praznog papira.
Kada sam je pomnije pogledala, Profesorova
formula ukazala mi se kao veoma neobina.

Iako sam mogla da je uporedim s nekoliko

slinih formula povrina etvorougla jednaka
je proizvodu njegove duine i irine, ili kvadrat
nad hipotenuzom pravougaonog trougla
jednak je zbiru kvadrata nad katetama ova mi
je nekako izgledala neuravnoteena. Samo dva
broja 1 i 0 i jedna operacija sabiranje. Iako
je jednaina bila sasvim jasna, prvi inilac mi se
uinio veoma kompleksnim.
Nisam pojma imala gde da ponem da
istraujem ove naizgled jednostavne jednaine.
Uzela sam knjige koje su mi bile najblie i
poela proizvoljno da ih listam. Znala sam
samo da su to knjige iz matematike. Gledala
sam ih i inilo mi se da je njihov sadraj van
ljudskog razumevanja. Stranice i stranice
sloenih, neprobojnih raunanja u kojima se
moda skrivaju tajne vasione, prepisane iz
boje belenice.
Zamiljala sam da vidim Tvorca vasione
kako sedi u nekom udaljenom uglu neba i tka
aru fine ipke, tako fine da kroz nju moe da
se vidi sjaj i najmanjeg traka svetlosti. ipka se
prostire u nedogled u svim pravcima i neno se
leluja na kosmikom povetarcu. Oajniki
pokuavate da je dodirnete, da je podignete
prema svetlosti, da njome pomilujete obraz. A

potom samo elite da ponovite tu aru, da je

ponovo istkate brojevima, na neki nain, na
sopstvenom jeziku, da makar najtananiji deli
bude na i da ga donesemo na zemlju.
Naila sam na knjigu o Fermaovoj
poslednjoj teoremi. To sam lake pratila jer je
ispriana istorija problema, a ne matematika
studija. Znala sam da je teorema vekovima
ostala nereena, ali je nikad nisam videla
zapisanu:
Za sve prirodne brojeve vee od tri ne
postoje inioci x, y, z, pa je, prema tome, xn + yn
= zn.
Je li to sve? Na prvi pogled uinilo mi se da
se moe nai mnogo reenja. Ako je n = 2,
dobija se divna Pitagorina teorema. Da li to
znai da je taj poredak samo dodavanjem 1 na n
nepovratno izgubljen? Dok sam listala knjigu,
saznala sam da ta pretpostavka nikad nije
tampana kao formalna teza nego ju je Ferma
napisao na margini nekog dokumenta.
Oigledno nije ostavio dokaz jer mu je
ponestalo prostora na ivici strane. Od tada su
mnogi geniji pokuavali da se oprobaju u
reavanju ove najsavrenije matematike
zagonetke, ali bez uspeha. Tuno je da hir
jednog oveka mui matematiare vie od tri

veka.
Bila sam impresionirana finim tkanjem
brojeva. Bez obzira kako paljivo vuete nit,
moete zalutati zbog samo jednog trena
nepanje, ne znajui ta je sledei korak.
Profesor je tokom svih godina studija uspeo da
sagleda nekoliko komadia te ipke. Nadala
sam se da se bar jedan deo njega sea te
izuzetne are.
U treem poglavlju reeno je da Fermaova
poslednja teorema nije bila samo zagonetka
smiljena da nadrai znatielju matematikih
zaluenika nego se duboko ticala samih temelja
teorije brojeva. Upravo sam tu pronala pomen
Profesorove formule. Dok sam besciljno
prevrtala stranice, ispred mene je sinuo jedan
red. Prinela sam cedulju s formulom i uporedila
ta dva reda. Nije bilo nikakve sumnje:
jednaina je bila Ojlerova formula.
Sada sam znala kako se zove, ali preostao mi
je mnogo tei zadatak da shvatim ta to znai.
Stajala sam izmeu redova polica i iste stranice
proitala vie puta. Kada sam bila zbunjena ili
uznemirena, radila sam to mi je Profesor rekao
i itala naglas. Sreom, i dalje sam bila jedini
posetilac u matematikom odeljenju, pa se niko
nije alio.

Znala sam ta znai. Bila je to matematika

konstanta odnos obima kruga prema
preniku. Profesor me je nauio da je i oznaka
imaginarnog broja koji se dobija iz kvadratnog
korena od -1. Problem je bilo e. Shvatila sam da
je, poput n, neponovljiv iracionalan broj i jedna
od najvanijih konstanti u matematici.
Logaritam je izgleda isto tako bio vaan.
Nauila sam da je logaritam nekog datog broja
eksponent kojim se podie osnova, da bi se
dobio onaj dati broj. Na primer, ako je osnova
10, logaritam od 100 jeste 2: 100 = 102 ili
logl0l00.
Decimalni sistem koristi mere ije su
jedinice eksponenti broja 10. Deset obino
zovemo optim logaritmom. Ali, otkrila sam,
logaritmi sa osnovom e takoe imaju izuzetno
znaajnu ulogu. To su prirodni logaritmi. Na
koji stepen treba podii e da bi se dobio dati
broj? to je ono to se zove indeks. Drugim
reima, e je osnova prirodnog logaritma.
Prema
Ojlerovom
raunanju:
e
=
2,71828182845904 523536028... i tako dalje. Sama
raunica bila je sasvim jednostavna u poreenju
s komplikovanim objanjenjem:

Ali jednostavnost raunice samo pojaava

zagonetku e.
Za poetak, ta je prirodno u vezi s
prirodnim logaritmom? Zar nije sasvim
neprirodno uzeti takav broj kao osnovu broj
koji se moe izraziti samo znakom: to majuno
e naizgled se protezalo u beskonanost i padalo
ak i s najveeg lista papira. Nisam mogla da
shvatim taj beskrajni broj. Izgledao mi je
haotian i proizvoljan kao niz mrava u hodu ili
kao kocke sa slovima za malu decu. Pa ipak,
potovalo je neku svoju unutranju logiku.
Moda je boja belenica u stvari nedokuiva.
U celoj vasioni postojala je samo aica izuzetno
nadarenih ljudskih bia koja su mogla da
razumeju deli ovog poretka, a uz njih
postojimo mi ostali koji ne razumemo njihova
otkria.
Knjiga je bila tako teka da sam morala na
trenutak da odmorim ruke pre nego to ponovo
ponem da prelistavam stranice. Razmiljala
sam o Leonardu Ojleru, verovatno najveem
matematiaru osamnaestog veka. Sve to sam o
njemu znala bila je ta formula, ali sam itajui
imala utisak da stojim u njegovoj blizini.

Koristei duboko neprirodan koncept otkrio je

prirodnu vezu izmeu brojeva koji su naizgled
bili sasvim nepovezani.
Ako se na e podignuto na stepen puta i
doda 1, dobija se 0 : ei + 1 = 0.
Ponovo
sam
pogledala
Profesorovu
zabeleku. Broj koji je zauvek kruio i neka
neodreena cifra koja nikad ne otkriva svoju
pravu prirodu sada su ili kratkom i
elegantnom putanjom ka jednoj taki. Iako u
dokazu ne postoji krug, se spustilo odnekud
da se uhvati za ruke sa e. Eto ih tu, naslonjeni
jedno na drugo, i potrebno je samo da ljudsko
bie doda 1 i svet e se odjednom promeniti.
Sve se konano zakljuuje u nitici, u nuli.
Ojlerova formula sijala je kao zvezda
padalica na nonom nebu, ili kao poezija
upisana na zidu kakve mrane peine. Spustila
sam Profesorovu beleku u svoj novanik,
dirnuta lepotom tih novih simbola. Silazei niz
stepenice, okrenula sam se da pogledam.
Redovi polica s matematikim knjigama bili su
tihi i prazni kao i uvek oigledno niko nije
znao koje se blago tu krije.
Sledeeg dana vratila sam se u biblioteku da
potraim neto drugo, to me je muilo ve

neko vreme. Kada sam pronala povezan tom

novina iz 1975, godine, poela sam paljivo da
itam stranu po stranu. lanak koji sam traila
bio je u izdanju od 24. septembra te godine.
Na dan 24. septembra otprilike oko 4:10
posle podne, na nacionalnom autoputu...
kamion jednog lokalnog transportnog
preduzea preao je na suprotnu stranu i
izazvao eoni sudar s automobilom...
Profesor matematike ... dobio je teke
ozlede glave i nalazi se u kritinom stanju;
njegova snaja, koja se nalazila na
suvozaevom seditu, u ozbiljnom je
stanju s prelomom noge. Voza kamiona
pretrpeo je samo manje povrede i nalazi se
u policiji na ispitivanju. Pretpostavlja se
da je zaspao za volanom.
Zaklopila sam stranice setivi se zvuka
udoviinog tapa.
I dalje uvam Profesorovu ceduljicu u
novaniku, mada je Korenova fotografija
odavno izbledela. Ojlerova formula me umiruje
i veseli to mi je draga uspomena.

esto sam se pitala zato je Profesor napisao

upravo tu formulu u onom tenutku. Ispisujui
tu jednostavnu jednainu i stavivi je izmeu
nas, on je stavio taku na raspravu izmeu
mene i udovice. Posle toga, ja sam se vratila na
posao kao njegova domaica, a Profesor je
obnovio prijateljstvo s Korenom. Da li je od
poetka raunao na takav ishod? Ili je, u svojoj
zbunjenosti, sluajno napisao formulu? Nisam
znala.
Ono to je izvesno, bila je Profesorova ljubav
prema Korenu. U strahu da e Koren pomisliti
da je on izazvao raspravu, Profesor ga je spasao
onako kako je znao. Posle svih proteklih
godina, i dalje ne mogu da naem prave rei da
opiem kako je ista bila Profesorova ljubav
prema deci. Mogla bih samo da kaem da je
bila nepromenljiva i istinita kao i sama Ojlerova
formula.
Kod Profesora je uvek na prvom mestu bila
potreba moga sina, a lino je imao potrebu da
ga zatiti. Profesorova najvea radost bila je da
bdi nad mojim sinom, a Koren je znao da ceni
Profesorovu panju. Nikad se nije ogluio o
njegovu ljubaznost niti je smatrao da mu ona
pripada. Uvek je otvoreno govorio da to treba u
celosti priznati i potovati. Divila sam se

Korenovoj zrelosti. Kada sam im pripremala

uinu i Profesoru dala vei deo nego Korenu,
on bi me ukorio. Bilo je pitanje principa da
najvei deo ribe ili nicle ili lubenice treba da
dobije najmlai za stolom. ak i kada bi stigao
do kritine take u reavanju nekog
matematikog problema, za Korena je imao
neogranieno vreme. Uvek je bio oduevljen
kada bi ga Koren neto pitao, bez obzira na
temu. Bio je ubeen da su deja pitanja mnogo
vanija od pitanja odraslih. Vie je voleo
pametna pitanja od pametnih odgovora.
Profesor je brinuo i za Korenovo fiziko
zdravlje i brino ga je pratio. Mnogo pre mene
primetio je urasle dlake ili ireve. A da to
otkrije uopte nije trebalo da ga posmatra ili
opipa. Naprosto je znao i oprezno bi mi
saoptio, da ne povredi Korena. Seam se kako
mi apue u uvo dok radim u kuhinji. Treba li
neto da preduzmemo oko onog ira?,
mrmljao je kao da je doao kraj sveta. Deca
imaju brz metabolizam. Moe iznenada da
otekne i da pritisne limfne vorie ili da mu
zatvori dunik. Posebno je brinuo o
Korenovom zdravlju.
Dobro, sad u da donesem iglu, rekla bih
dovoljno oputeno da ga naljutim.

A ako se inficira?
Pa prvo u dezinfikovati iglu iznad
poreta, odgovorila bih ikajui ga. Bila sam
oduevljena njegovom brigom oko Korena,
samo to nisam pokazivala.
Ni sluajno! Tako se klice ne mogu ubiti!
Nije me pustio sve dok nisam pristala da
Korena istog asa vodim doktoru.
Prema Korenu se odnosio kao prema
prostim brojevima. Za njega su prosti brojevi
bili osnova na koju su se oslanjali svi prirodni
brojevi; a deca su bila osnova i temelj svega to
je vredno u svetu odraslih.
I sada ponekad izvadim onu zabeleku i
prouavam je. Tokom besanih noi ili samotnih
veeri kada mi suze navru na oi i setim se
prijatelja kojih vie nema, tada se, iz
zahvalnosti, poklonim tom jednom retku.

8
a dan Praznika zvezda Tajgersi su izgubili
sedmu utakmicu zaredom, 1 : 0 od Taija.
Lako sam ponovo ula u ritam posla, uprkos
jednomesenoj pauzi. Zbog svog problema s
pamenjem, Profesor je odmah zaboravio na
sukob s udovicom, i nije ostao ni trag tog
nesporazuma.
Premestila sam ceduljice na njegovo letnje
odelo, pazei da ih privrstim na ista mesta;
ponovo sam ispisala one koje su se pocepale ili
izbledele.
U koverti u pisaem stolu, druga fioka od
poda.
Teorija funkcija, drugo izdanje, stranice 315372 i Tumaenje hiperbolinih funkcija, tom IV,
poglavlje 1, paragraf 17.
Lek posle obroka nalazi se u smeoj
koverti, s leve strane komode.
Rezervni noii za brijanje pored ogledala
iznad lavaboa.
Zahvaliti na kolau.

Neke beleke vie nisu vaile prolo je

mesec dana otkako je Koren doneo Profesoru
kolai koji je sam ispekao na asu domainstva
ali nisam htela da ih bacim. Prema svim
ceduljicama odnosila sam se s dunim
potovanjem.
Dok sam ih itala, shvatila sam koliko je
Profesoru teko da savlada svaki dan i kako
paljivo skriva svoj ogroman trud. Nastojala
sam da radim to bre i da se ne zadravam s
ceduljama. Kada sam ih sve ponovo pokaila,
letnje odelo bilo je spremno.
Ve nekoliko nedelja Profesor je radio na
jednom izuzetno tekom problemu, problemu
koji e itaocu Matematikog asopisa doneti
najveu novanu nagradu u istoriji, ako ga rei.
Profesora novac nije zanimao. Zadovoljstvo je
pronalazio u teini samog problema. ekovi s
nagradama koje je osvojio leali su neotvoreni
na stolu u hodniku. Kada sam ga pitala da li da
unovim te ekove u poti, samo je slegnuo
ramenima. Traila sam da ih agencija poalje
njegovoj snaji.
Bilo mi je dovoljno da ga pogledam, pa da
znam da je novi problem posebno teak. Misao
mu je bila napeta do pucanja. Nestao bi u
radnoj sobi kao da se bukvalno povlai u svoj

um. Zamiljala sam da bi telo moglo da mu

ispari u istu misao i da nestane. Onda bi tiinu
prekinuo kripavi zvuk njegove olovke po
papiru i to bi me umirilo Profesor je i dalje bio
s nama i napredovao je s novim dokazom.
Trudila sam se da zamislim kako radi na
takvom problemu kada, u osnovi, svakog jutra
poinje od poetka. Da ne bi izgubio tok
razmiljanja iz prethodnog dana, imao je samo
obinu svesku i ceduljice koje su kao aura
prekrivale njegovo telo. Od onog udesa,
matematika je bila njegov ivot; moda ga je to
nagnalo da svakog dana sedne za radni sto i
vrati se problemu koji jo nije reio.
O tome sam razmiljala pripremajui veeru
kad se Profesor neoekivano pojavio. Obino ga
nisam ni viala kad se rvao s problemom.
Nisam znala da li u mu prekinuti razmiljanje
ako mu se obratim, pa sam nastavila da istim
semenje iz paprika i ljutim luk. Priao mi je,
naslonio se na ank, prekrstio ruke i stajao,
zurei u moje ruke. Bilo mi je neprijatno to me
posmatra, pa sam otila da iz friidera uzmem
jaja i donesem tiganj.
Treba li vam neto?, najzad sam upitala,
jer vie nisam mogla da podnesem tiinu.
Ne, ne, samo nastavite, rekao je

umirujuim tonom. Volim da posmatram

svoju kuvaricu, dodao je.
Pitala sam se nije li problem toliko teak da
izazove kratak spoj u mozgu; razbila sam jaja u
iniju i umutila ih tapiima. Meala sam dok se
i zaini nisu rastopili i vie nije bilo grudvica;
prestajala sam samo kad bi mi ruka utrnula.
A ta ete sada da uradite?, brzo je pitao.
Pa..., rekla sam, posle... jao, treba da
isprim svinjetinu. Profesorov iznenadni
ulazak poremetio mi je uobiajeni tok.
Znai neete sada da spremite jaja?
Ne, najbolje kada malo odstoje, tako se svi
zaini pomeaju.
Bili smo sami. Koren se igrao u parku.
Poslepodnevno sunce dvojilo je vrt na delove u
senci i one na arenoj svetlosti. Vazduh je bio
miran, zavese su mlohavo visile pred
otvorenim prozorom. Profesor me je posmatrao
napetim pogledom koji je obino uvao za
matematiku. Zenice su mu bile tako crne da su
delovale prozirno, a trepavice podrhtavale sa
svakim dahom. I dalje je gledao moje ruke,
samo nekoliko stopa udaljene, ili je, moda,
gledao daleko u prostor. Posula sam svinjske
nicle branom i poreala ih po tiganju.
Zato ih tako pomerate?

Zato to je temperatura u centru tiganja

via nego na ivicama. Morate ih povremeno
pomerati da bi se ravnomerno ispekle.
Shvatam. Nijedna nije stalno na najboljem
mestu moraju da se prilagode.
Klimao je glavom kao da sam mu otkrila
veliku tajnu. Miris mesa penjao se izmeu nas.
Isekla sam paprike i luk za salatu i napravila
preliv od maslinovog ulja. Onda sam isprila
jaja. Smerala sam da tajno ubacim malo
naribane, argarepe u preliv, ali je sada to bilo
nemogue budui da me je Profesor posmatrao.
Nita nije rekao, ali je zadrao dah dok sam
isecala limunovu koru u obliku cveta. Malo se
blie nagnuo dok sam meala sire i ulje i
uinilo mi se da je uzdahnuo kada sam na ank
spustila vreo omlet.
Izvinite, rekla sam najzad jer vie nisam
mogla da obuzdam svoju znatielju. Pitam se
ta vam je toliko zanimljivo?
Volim da vas posmatram dok kuvate, opet
je rekao. Spustio je ruke i pogledao kroz prozor
traei taku na kojoj e se pojaviti veernja
zvezda. Onda se beumno vratio u svoju radnu
sobu. Dok je odlazio, sunce na zalasku bacalo je
zrake po njegovim leima.
Pogledala sam hranu koju sam upravo

zavrila i zatim svoje ruke. Dinstana svinjetina

ukraena limunom, salata, mek uti omlet.
Pomno sam posmatrala jela, jedno za drugim.
Sva su bila sasvim obina, ali su izgledala divno
hrana za uivanje na kraju dana. Ponovo sam
pogledala svoje dlanove. Odjednom me je
obuzelo oseanje zadovoljstva, kao da sam
reila Fermaovu poslednju teoremu.
Zavrila se kina sezona, poeo je Korenov
letnji raspust, a Profesor se i dalje borio sa
svojim dokazom. eljno sam iekivala dan
kada e mi rei da ga poaljem asopisu.
Vreme je postalo vrelo. U kuici nije bilo ni
klima ureaja ni promaje. Koren i ja nastojali
smo da se ne alimo, ali se nismo mogli meriti s
Profesorovim stoikim ponaanjem. U podne
najtoplijeg dana, sedeo je za svojim radnim
stolom, u sakou, iza zatvorenih vrata, kao da je
strepeo da e se izmrviti sve to je do tada
uradio na dokazu samo ako skine sako. Cedulje
na odelu su se sparuile. Koa mu je bila
prekrivena osipom od vruine, koji je mogao
biti i bolan. Meutim, kada sam unela
ventilator, predloila hladan tu ili jemeni aj,
razdraljivo me je oterao.
im je poeo letnji raspust, Koren je dolazio

sa mnom ujutro. S obzirom na nedavni

nesporazum s udovicom, nisam elela da ostaje
due nego ranije, ali Profesor nije hteo ni da
uje. Bio je ubeen da dete na raspustu treba da
bude sa svojom majkom koja e ga paziti.
Meutim, Koren je najvie voleo da bude u
parku i da igra bejzbol sa svojim drugarima, ili
da ode na bazen. Prema tome, nikad nije bio s
nama.
U petak, 13. jula, dokaz je zavren. Profesor
nije bio uzbuen niti posebno iscrpljen. Mirno
mi je predao stranice na kojima je radio; ja sam
otrala u potu da uhvatim otpremu pre
vikenda. Posmatrala sam dok su udarali peate
po koverti i stavili je u sanduk. Zatim sam,
uzbuena i puna olakanja, polako odetala ka
kui i usput kupila ono to je bilo potrebno.
Profesoru sam kupila nov donji ve, sapun
prijatnog mirisa, sladoled, dem, i slatku pastu
od pasulja.
Kada sam stigla kui, Profesor me nije
prepoznao. Pogledala sam na sat prolo je tek
sat i deset minuta od kada sam izala. Do tada,
profesorovih osamdeset minuta nikad nije
omanulo. Glava mu je uvek bila tanija od bilo
kog asovnika. Skinula sam sat s ruke i
prislonila ga na uvo.

Koliko ste bili teki na roenju, pitao je

Profesor.
Poetkom avgusta, Koren je otiao na
kampovanje, na etiri noi. Izlet je bio
organizovan samo za decu preko deset godina i
Koren se tome ve dugo radovao. To mu je bio
prvi put da se odvaja od mene, ali nije
pokazivao znake straha. Kada sam ga odvela do
autobusa, naili smo na gomilu dece i majki koji
su se opratali. Majke su davale poslednja
uputstva i upozorenja. I ja sam imala ta da
kaem u poslednjem trenutku, da nosi svoju
jaknu i da stalno ima kartu od osiguranja uza se
nije mi dao priliku da zavrim. Prvi je uao u
autobus i jedva da mi je mahnuo kada su
krenuli.
Prve veeri sam ostala due kod Profesora
poto sam oprala sudove; nije mi se vraalo
kui u prazan stan.
Hoete li neko voe?
Vrlo rado, odgovorio je Profesor i okrenuo
se u fotelji da me pogleda. Iako sunce nee zai
jo neko vreme, skupili su se debeli oblaci i
svetlost u vrtu bila je proarana kao da je ceo
svet umotan u svetloljubiasti celofan. Blagi
povetarac duvao je kroz kuhinjski prozor.

Isekla sam dinju i odnela je Profesoru. Onda

sam sela pored njega.
Treba i vi da uzmete za sebe, rekao je.
Ne, hvala. Samo vi to pojedite.
Viljukom je izdrobio dinju i poeo da jede,
a sok je prskao po stolu.
Poto je Koren bio na izletu, niko nije
ukljuio radio, u kui je bila tiina. Nije bilo
znakova ivota ni iz udoviine kue. Jedan
jedini cvrak na tren je zacvrkutao i zamro.
Uzmite malo, rekao je pruajui mi
poslednju kriku.
Neka, hvala. Pojedite je vi, rekla sam i
obrisala mu usta maramicom. Danas je opet
bilo veoma toplo.
Prilo je.
Ne zaboravite na lek za osip od vruine. U
kupatilu je.
Pokuau da se setim, odgovorio je.
Kau da e sutra biti jo toplije.
Tako provodimo leta, rekao je, alei se
na vruinu.
Drvee je iznenada poelo da podrhtava i
nebo se smrailo. Obrisi brda na horizontu,
maloas jedva vidljivi, nestali su u tami. Iz
daljine se ula tutnjava.
Grmljavina!, rekli smo u isti glas, kada su

ogromne kapi kie poele da padaju. Kroz sobu

se ula jeka dobovanja kie po krovu. Ustala
sam da zatvorim prozore, ali me je Profesor
zaustavio.
Ostavite ih, rekao je. Tako prija kada su
otvoreni.
Zavese su se nadimale od vetra, i kia je
padala i na nae bose noge. Hladna i
osveavajua, kao to je Profesor rekao. Sunce
je sasvim nestalo i jedina svetlost u vrtu
dolazila je od slabanog odbleska sijalice iznad
sudopere. Male ptice proletale su izmeu
povijenih, umrenih grana drvea; potom je
kia sve zamraila. Miris svee zemlje iz vrta
ispunio je vazduh dok se grmljavina
pribliavala.
Mislila sam na Korena. Hoe li nai
kabanicu koju sam spakovala? Da li je trebalo
da ga nateram da ponese jo jedan par patika?
Nadala sam se da e dobro jesti i da nee lei s
mokrom kosom i prehladiti se.
ta mislite, da li pada i na planini?, pitala
sam.
Od mraka se nita ne vidi, rekao je
Profesor i mirkao prema horizontu. Mislim
da u morati uskoro da traim nove naoari.
Sevaju li munje iznad brda?, pitala sam.

Zato se toliko brinete oko planina?

Moj sin je na kampovanju.
Va sin?
Da. Ima deset godina. Voli bejzbol i
ponekad je dosta zahtevan. Vi ste mu nadenuli
nadimak Koren, zato to ima ravno teme.
Je l tako? Imate sina? Ba lepo, rekao je.
im je pomenut Koren, profesor se razveselio,
kao i uvek. Velika je stvar za dete kada u leto
ode na kampovanje. Nema bolje stvari.
Profesor se zavalio u fotelju i protegao. Dah
mu je pomalo mirisao na dinju. Munja je
sevnula preko neba i zaula se grmljavina,
glasnija nego malopre. Tama i gusta kia nisu
mogle da zaklone munju. Ostala mi je upisana
u mrenjai i poto je zamrla buka od groma.
Sigurna sam da je ova pogodila zemlju,
rekla sam. Profesor je gunao, ali nije
odgovorio. Kia je padala i po podu. Zavrnula
sam mu nogavice da se ne pokvase. Kroz noge
mu je proao trzaj kao da sam ga zagolicala.
Gromovi obino pogaaju visove i zato je
na planinama opasnije nego ovde, rekao je.
Kao matematiar naunik trebalo bi da zna
vie o munjama i gromovima od mene, ali
nisam bila u pravu. Veernjaa je danas bila u
nekoj magli, a to obino znai da se vreme

menja nagore. U njegovom tumaenju

vremena nije bilo ni traga od uobiajenog
logikog razmiljanja.
Dok je govorio, kia je silno padala, munje
su sevale, grmljavina je drmala prozorska okna.
Brinem se za Korena, rekla sam.
Neko je jednom napisao da je briga najtei
deo roditeljstva.
Sigurno mu je sva odea natopljena, a
ostaje jo etiri dana. Bie mu grozno.
Pa ovo je samo pljusak. Kada sutra ogreje
sunce, sve e se osuiti.
A ta ako ga pogodi grom?
Male su anse.
A ako se to ipak desi? ta ako grom pogodi
njegovu Tajgers kapu? Glava mu je ravna kao
znak za kvadratni koren; mogla bi da privue
grom.
picaste glave su mnogo opasnije, rekao
je. One su kao gromobrani.
Obino je Profesor bio zabrinut za Korena, a
ovaj put je odluio da me utei. Nalet vetra
povio je drvee, oluja je besnela, ali je kuerak
uprkos tome bio obavijen tiinom. Na drugom
spratu udoviine kue, u jednom prozoru
ukazalo se slabo svetlo.
Oseam se nekako praznom kada Koren

nije ovde, rekla sam.

Nisam se obratila njemu, ali je Profesor ipak
promrmljao: Hoete da mi kaete da u vama
postoji nula?
Pa, ini mi se da je tako, odgovorila sam i
tek klimnula glavom.
Mora da je bila izvanredna osoba koja je
otkrila nulu.
Zar nije nula oduvek postojala?
Koliko je po vama oduvek dugako?
Ne znam. Otkad postoje ljudi zar nije
uvek postojala nula?
Vi mislite da je nula bila tu, ekala na nas
da se pojavimo, kao cvetovi ili zvezde? Treba
da imate vie potovanja prema ljudskom
napretku. Mi smo napravili nulu, uz mnogo
napora i borbe.
Uspravio se na stolici i poeao po glavi; sav
se raupao.
A ko je to bio? Ko je otkrio nulu?
Indijski matematiar kome ne znamo ime.
Stari Grci su smatrali da nema potrebe brojati
neto to je nita. Budui da je nita, verovali su
da ga je nemogue predstaviti kao brojku. Neko
je
trebalo
da
pobedi
ovu razumnu
pretpostavku, neko je trebalo da smisli kako da
nita predstavi kao brojku. Taj nepoznat ovek

iz Indije uspeo je da nepostojanje predstavi kao

postojanje. Zar to nije izvanredno?
Da, sloila sam se iako nisam bila sigurna
kako e taj indijski matematiar umiriti moju
strepnju oko Korena. Znala sam iz iskustva da
je vredna panje svaka tema kojoj se Profesor
posveuje sa strau. I tako je veliki uitelj
matematike iz Indije otkrio nulu koja je
zapisana u bojoj belenici i zahvaljujui njemu
mi moemo da proitamo mnogo vie stranica
iste belenice?
Upravo tako. Nasmejao se. Iz depa je
izvadio olovku i papir, kao to je do sada
mnogo puta radio. Taj pokret uvek je bio
otmen. Evo, pogledajte, rekao je. Samo
zahvaljujui nuli pravimo razliku izmeu ova
dva broja. Papir je spustio na naslon za ruke i
napisao 38 i 308. Onda je nulu podvukao dvema
debelim crtama. Trideset osam ine tri
desetice i osam jedinica; tri stotine osam ine tri
stotine, nijedna desetica i osam jedinica. Mesto
desetica je prazno, a to nam kae nula koja je tu
napisana. Jeste li razumeli?
Jesam.
Pretpostavimo da imamo lenjir, drveni, od
trideset centimetara. ta bi trebalo da stoji na
samom levom kraju?

Nula.
Tano. Nula je na levom kraju, i lenjir
poinje od nule. Ono to elite da izmerite
treba da poravnate s nulom i sve ostalo e
odraditi lenjir. Ne bi se dobio taan rezultat da
ponete od jedinice. Prema tome, nula vam
omoguava upotrebu lenjira.
Kia je i dalje padala. ulo se kako negde
zavija sirena; grmljavina je zaguila zvuk.
Najudesnija stvar u vezi s nulom jeste da
nula nije ni znak niti mera, nego pravi broj po
sebi. To je broj za 1 manji od 1, najmanji od svih
prirodnih brojeva. Uprkos onome to su Grci
mislili, nula ne remeti pravila raunanja.
Naprotiv, unosi vei red meu njih. Zamislite
jednu ptiicu na grani kako veselo peva svojim
visokim glasom. Ima lep mali kljun i areno
perje. Gledate je, oarani, ali im udahnete, ona
odleti. Za njom ostaje prazna grana i pokoji
osuen list lepra na povetarcu. Profesor je
pokazao na mrani vrt, kao da je ptiica zaista
odletela. Senke su bile tamnije i due po kii.
Da, 1-1 = 0. Divna jednaina, je l tako?
Okrenuo se ka meni. Sobu je potresao jak
udar grmljavine i svetlo u velikoj kui je
zatreperilo. Uhvatila sam mu se za rukav.
Ne brinite, rekao je i pomilovao me po

ruci. Znak za kvadratni koren veoma je

postojan. On titi sve brojeve.
Ne treba ni pominjati da se Koren zdravo i
bezbedno vratio kui posle kampovanja.
Profesoru je doneo malu figuru usnulog zeca
koju je sam napravio od granica i irova.
Profesor ju je stavio na sto i kod nogu zeca
prikaio cedulju: Poklon od (domaiinog
sina).
Pitala sam Korena da li su imali muke zbog
oluje prvog dana izleta, a on je odgovorio da ni
kap kie nije pala. U krajnjem ishodu, jedina
teta od grmljavine bila je na ginko drvetu kod
svetilita u blizini Profesorove kue.
Onda se vratila vrelina i cvrkut zrikavaca.
Sledeeg dana, zavese i pod ve su bili suvi.
Koren je opet poeo da se bavi Tajgersima.
Nadao se da e se popeti na prvo mesto pre
njegovog povratka, ali se stvari nisu tako
odvijale i tim je pao na etvrto mesto poto je
izgubio od prvaka Svolouza.
Da li ste navijali za njih dok me nije bilo?
Naravno da jesmo, rekao je Profesor.
Koren je mislio da je tim izgubio zbog
Profesorove nemarnosti.
Ali vi ne znate ni da ukljuite radio.

Pokazala mi je tvoja majka.

Stvarno?
Stvarno. ak se i sama unela u utakmicu.
Oni nee pobediti ako samo sedite i
sluate.
Znam, i odistinski sam navijao. Stalno sam
razgovarao s radiom. Molio sam se da Enacu
izbaci protivnika kod svake izmene. Profesor
je inio sve da razuveri Korena.
Uskoro smo veeri opet provodili u kuhinji
uz radio. Aparat je bio postavljen navrh
kredenca i dobro je radio posle popravke.
Neprijatni um koji je povremeno prekrivao
utakmicu poticao je od loe pozicije same kue,
a ne od radija.
Ton bismo utiali dok se utakmica ne
razigra; jedva se uo od domaih zvukova
mog hodanja po kuhinji pre veere, motocikla
na ulici, Profesorovog mrmljanja u bradu ili
povremenog Korenovog kijanja. Tek kada se svi
utiamo, mogli smo da ujemo muziku, a to je
po pravilu bila neka bezimena pesma.
Profesor je itao u svojoj fotelji pored
prozora. Koren se vrpoljio oko stola i neto
zapisivao u svesku. Prethodni naslov
Kubini oblici s koeficijentima celih brojeva,
broj 11 bio je precrtan i umesto toga

Korenovom rukom bilo je napisano Beleke o

Tajgersima. Profesor mu je dao tu belenicu jer
mu vie nije bila potrebna, da bi u nju unosio
podatke o timu. Prve tri stranice bile su pune
nerazumljivih jednaina, a sledee jednako
tajnim zapisima, kao, naprimer, Nakadin
prosean broj osvojenih tranja ili Sindov
prosek udaraca.
U kuhinji sam mesila testo za hleb. Odluili
smo da se poastimo sveim hlebom, to
odavno nismo radili. Bie nam to veera, uz sir,
unku i povre.
Sunce je ve zalo, ali je vazduh i dalje bio
zaguljiv, kao da lie na drveu izdie vrelinu
koju je usisalo tokom tog dugakog vrueg
dana. Kroz prozore je uao topao nalet vetra.
Zatvorili su se cvetovi ladolea koji je Koren
doneo iz kole, a i zrikavci su se odmarali na
stablu najvieg drveta u vrtu, ogromne stare
pavlovnije.
Svee testo bilo je meko i podatno. ank i
pod pobeleli su od brana, kao i moje elo jer
sam rukavom brisala znoj.
Profesore?, rekao je Koren drei olovku
iznad stranice u svesci. Zbog ege, nosio je
majicu bez rukava i kratke pantalone. Tek se
vratio s bazena i kosa mu je bila mokra.

Da?, odgovorio je profesor i podigao

pogled. Naoare za itanje skliznule su mu
navrh nosa.
ta znai 'ukupan broj baza'?
To je broj baza koji igra zaslui od jednog
udarca. Prema tome, dobio je jedan za jednu
bazu, dva za dve, tri za tri i...
etiri za povratak na kunu bazu.
Tano! Profesor je bio ushien Korenovim
oduevljenjem.
Nemoj da prekida Profesora kada radi,
rekla sam delei testo na manje komade koje u
onda umesiti u loptice.
Znam, odgovorio je Koren.
Nebo je bilo vedro, bez ijednog pramika
oblaka. Suneva svetlost prolazila je kroz sjajno
zeleno lie pavlovnije i bacala aru na zemlju u
vrtu. Koren je na prste brojao baze, a ja sam
ukljuila rernu. Ponovo se uo um na radiju,
ali je ubrzo prestao.
Ali..., Koren je opet progovorio.
Ali, ta?, prekinula sam ga.
Ne pitam tebe, odgovorio je. Profesore,
kako se izraunava 'broj igranja na palicu'?
Broj utakmica mnoi sa 3,1 i posle odbaci
sve decimale.
Znai zaokruite nanie ispod ,4 ili navie

iznad ,5?, pitao je Koren.

Tano. Daj da pogledam. Zatvorio je svoju
knjigu i otiao do Korena. Cedulje na sakou
tiho su utale. Spustio je jednu ruku na sto, a
drugu na Korenovo rame. Senke su im se
pomeale; Korenove noge njihale su se naprednazad ispod stolice. Stavila sam zemike u
rernu.
Ubrzo je muzika na radiju najavila poetak
utakmice. Koren je pojaao ton.
Danas moraju da pobede... moraju da
pobede... moraju da pobede. Tako je bajao
celog dana.
ta misli, hoe li Enacu poeti?, pitao je
Profesor i skinuo naoare.
Dok smo sluali, setila sam se onog
preanjeg
bacaevog
visa
u
sredini
unutranjeg polja, uredno zaokrugljenog u
hladnu, vlanu, crnu gomilu u iekivanju
poetka utakmice.
Danas za Tajgerse baca...
Glas komentatora nije se vie uo od
navijaa i uma na radiju. Prostoriju je ispunio
miris peenog hleba, a mi smo zamiljali kako
iza bacaevih kopaki ostaje trag dok izlazi na
vis.

9
ednoga dana pred kraj letnjeg raspusta
primetila sam da je Profesoru otekla vilica.
Upravo u to vreme Tajgersi su se vratili sa
uspene turneje na kojoj su osvojili dovoljno
bodova i doli na drugo mesto samo dve i po
utakmice iza vodeeg tima lige Jakulta.
Profesor je oigledno krio svoju muku od
mene i ni reju nije pomenuo bol. Da je obraao
na sebe samo deseti deo panje koju je
posveivao Korenu, to se nikad ne bi dogodilo.
Meutim, kada sam primetila, leva strana lica
bila mu je toliko otekla da je jedva otvarao usta.
Odlazak do zubara bio je mnogo
jednostavniji od odlaska u berbernicu ili na
bejzbol utakmicu. Bol mu je pojeo borbenost, a
zbog ukoene vilice nije mogao da stavlja
uobiajene primedbe. Promenio je koulju,
obuo cipele i izaao posle mene. Ponela sam
suncobran da ga zatitim od sunca. Skupio se
ispod njega kao da se krije od bola.
Moraete da me saekate, mrmljao je kada

smo stigli u ekaonicu. Ponavljao je to svakih

nekoliko minuta dok smo ekali, kao da nije bio
siguran da li sam razumela i da li moe da mi
veruje.
Ne moete da izaete i proetate dok sam
tamo unutra. Morate da sedite ba na ovom
mestu i da me ekate. Jeste li razumeli?
Naravno. Neu vas ostaviti samog.
Potapala sam ga po leima, nadajui se da
e mu to ublaiti bol. Ostali pacijenti gledali su
u pod bilo im je nelagodno kao i meni.
Ali, iz iskustva sam znala ta treba da radim
u takvoj situaciji. Treba biti odluan, kao
Pitagorina teorema ili Ojlerova formula, i
udovoljiti Profesoru.
Zaista?, rekao je Profesor.
Naravno. Ne brinite. Ovde u vas ekati,
bez obzira na to koliko se zadrite.
Ponovila sam iako sam znala da ga ne mogu
umiriti. Okrenuo se pre nego to su se za njim
zatvorila vrata ordinacije kao da proverava da li
u odrati obeanje.
Zadrao se due nego to smo oekivali.
Pacijenti koje su prozvali posle njega ve su
platili i otili kuama, a on se jo nije pojavio.
Retko je prao zube i nije se mnogo brinuo o
svojoj protezi. Pomislila sam da verovatno nije

bio spreman da sarauje, pa je zubar imao pune

ruke posla. S vremena na vreme ustala bih i
virila kroz prozor prijemnog, ali sam videla
samo Profesorov potiljak.
Kada je konano izaao iz ordinacije, bio je u
jo gorem raspoloenju. Izgledao je iscrpljeno;
lice mu je bilo okupano znojem. Stalno je
mrktao i ljutito prio usta, i dalje ukoena od
anestezije.
Jeste li dobro? Sigurno ste se umorili,
rekla sam. Ustala sam i pruila mu ruku, ali me
je odgurnuo i produio ne pogledavi me.
Zvala sam ga, a on kao da me nije uo. Izuo
je papue koje je dobio, navukao cipele i izaao.
Brzo sam platila raun i pojurila za njim niz
ulicu.
Stigla sam ga kada je doao do veoma
prometne raskrsnice. Mislim da je znao put do
kue, ali je pojurio na ulicu ne obraajui
panju na saobraaj i semafore. Iznenadilo me
je koliko brzo moe da hoda.
ekajte!, viknula sam da ga usporim, a
postigla sam samo da me ljudi gledaju s
podozrenjem. Vrelina uarenog sunca bila je
omamljujua.
Poela sam da se ljutim. Nije imao nikakvog
razloga da bude tako grub prema meni. Nije

moja krivica to ga je toliko bolelo. Bilo bi jo

gore da nismo otili zubaru. ak je i Koren
imao vie hrabrosti u zubarskoj ordinaciji...
Naravno! To je! Trebalo je da povedem Korena.
Profesor bi smatrao da mora da se ponaa kao
odrastao u prisustvu deteta. Da se tako ophodi
prema meni, a odrala sam obeanje i ekala ga
sve vreme...
Znam da bi bilo veoma surovo, ali
pomiljala sam da ga pustim da se sam snalazi.
Usporila sam, a on je nastavio da juri, da bi to
pre stigao kui. Nije obraao panju na
saobraaj. Kosa mu je bila raupana, a odelo
izguvano. Izgledao je jo manji nego inae,
siuan u popodnevnoj senci polako je
nestajao i smanjivao se. Pratila sam ga
zahvaljujui ceduljama na sakou na kojima bi se
povremeno pojavio odraz suneve svetlosti.
Svetlucale su kao ifrovane poruke i otkrivale
gde se Profesor nalazi.
Iznenada sam rukom stegla drku
suncobrana i pogledala na sat. Izraunala sam
vreme od trenutka kada je Profesor uao u
ordinaciju do povratka u ekaonicu. Deset
minuta, dvadeset, trideset... Brojala sam
intervale. Neto nije bilo u redu.
Potrala sam za njim evrdajui da mi ne

spadnu papue. Pogledom sam pratila

svetlucave ceduljice zakaene za njegovo odelo
kako zamiu za ugao u mrkli grad.
Dok se Profesor kupao, pokuala sam da mu
sredim brojeve Matematikog asopisa. inilo mi
se da ivi samo za probleme koji su tu
objavljeni, a o ostalom ne vodi rauna. Gotovo
neotvoreni primerci leali su rasuti po njegovoj
radnoj sobi. Sve sam ih pokupila i poreala
hronoloki, onda sam proverila sadraje i
izvukla one u kojima je pisalo da je Profesor
osvojio nagradu. Ostalo je jo dosta brojeva.
Imena dobitnika nagrade bila su tampana
masnim slogom i zaokruena arenom
ogradicom, pa su bila lako uoljiva. inilo mi se
da je Profesorovo ime posebno velianstveno,
pojavljivalo se tako esto. A dokazi, iako nisu
delovali onako prisno kao kada su ispisani
Profesorovim rukopisom, u tampi su bili jo
impresivniji, snaga njihovih nerazumljivih
argumenata meni je delovala jo vea.
U radnoj sobi bilo je toplije nego u ostalim
delovima kue, moda zbog toga to je tako
dugo bila zatvorena i utiana. Dok sam
sklanjala brojeve asopisa u kojima Profesor
nije pomenut, razmiljala sam o zubarskoj

ordinaciji i ponovo raunala vreme. Kada je

Profesor u pitanju, uvek mora da se ima na
umu njegovo pamenje od osamdeset minuta.
Bez obzira na to koliko sam puta iznova
sabirala, nismo bili zajedno manje od sat
vremena.
Govorila sam sebi da je Profesor, na kraju,
ljudsko bie kao i ostali; iako je bio veliki
matematiar, ciklus od osamdeset minuta ne
mora da bude sasvim pouzdan. Prilike se
menjaju iz dana u dan, a menjaju se i ljudi na
koje one utiu. Profesor je trpeo veliki bol, neko
nepoznat rovario mu je po ustima, moda je to
poremetilo njegov unutranji sat.
Naslagani asopisi s Profesorovim radovima
dosezali su mi do struka. Kako su mi samo
dragoceni bili ti dokazi koji su njegovo delo.
Ukraavali su kao dragulji inae bezlian
asopis. Bilo je to otelotvorenje Profesorovog
truda i nepobitan dokaz da njegovo znanje i
umee nije izgubljeno u onom stranom udesu.
ta to radite? Zavrio je kupanje i vratio
se u radnu sobu. Usne su mu i dalje bile mlitave
od novokaina, ali mu je vilica bila manje
oteena. Uinilo mi se i da je veseliji, kao da je
bol popustio. Brzo sam pogledala na sat na
zidu; u kupatilu je bio manje od trideset

minuta.
Sreujem asopise, odgovorila sam.
Hvala. Lepo od vas. Mislim da ih ne treba
uvati. Znam da je to veliki posao, ali bih voleo
da ih izbacite.
To ne mogu da uradim.
Zato?
Zato to su puni vaih radova, odgovorila
sam, svih onih divnih stvari koje ste uradili.
Pogledao me je neodluno i nije nita rekao.
Voda mu je kapala s kose i pravila barice na
belekama.
Iznenada su utihnuli cvrci koji su se uli
celoga jutra. Vrt se pekao pod zaslepljujuim
arom sunca. Paljiv pogled mogao je da otkrije
tanku liniju oblaka iza planina na horizontu.
Oblaci su najavljivali nadolazeu jesen. Bili su
tano na onom mestu na kojem e se pojaviti
Veernjaa.
Nedugo poto je Koren ponovo krenuo u
kolu, stiglo je pismo od Matematikog asopisa.
Profesorov dokaz, na kojem je radio celog leta,
osvojio je prvu nagradu.
Profesor, naravno, nije pokazao nikakav
znak uzbuenja. Samo je bacio pogled na pismo
i bacio ga na sto, bez rei ili osmeha.
To je najvea nagrada u istoriji Janaruobua,

kazala sam. Plaei se da u pogreno naglasiti

dugaki naziv na stranom jeziku, naprosto sam
ga zvala Janaruobu.
Profesor je ispustio uzdah pun dosade.
Znate koliko ste radili na tom dokazu.
Nedeljama ste jedva jeli i spavali. Bukvalno ste
svojim znojem iscedili odgovor a to pokazuju
i krugovi soli na vaem odelu. Htela sam da ga
podsetim koliko se trudio znajui da je sve
zaboravio. U svakom sluaju, ja se seam,
rekla sam. I koliko je teak bio dokaz kada ste
mi ga dali da ga nosim na potu, i koliko sam
bila ponosna kada sam stigla na potanski
alter.
Je l tako?
ta god mu govorila, jedva je odgovarao.
Moda svi matematiari potcenjuju znaaj
svojih dostignua. Ili je, moda, to samo
Profesorova priroda. Mora da postoje
ambiciozni matematiari koji ele da ih znaju
po uspehu koji postignu u svojoj oblasti.
Profesoru kao da nita od toga nije bilo vano.
Bio je sasvim ravnoduan prema problemu im
bi ga reio. Kada predmet njegove panje
popusti i pokae svoj pravi oblik, Profesora vie
ne zanima. Okrene mu lea i poe u potragu za
novim izazovom.

Nije bio takav samo s brojevima. Kada je

povreenog Korena odneo u bolnicu ili kada ga
je titio od pogreno baene iopte, nije mogao
da razume zato zahvaljujemo; nije bio ni
tvrdoglav niti izopaen, jednostavno nije
shvatao ta je to uradio to zasluuje nau
zahvalnost.
Umanjivao je vrednost sopstvenog truda i
oigledno je smatrao da i drugi treba isto da
ine.
Treba da proslavimo, rekla sam.
Nema ta da se slavi.
Kada se neko toliko trudio i osvojio prvu
nagradu, njegovi prijatelji treba da proslave s
njim.
Zato praviti guvu? Samo sam virnuo u
boju belenicu i prepisao ono to mi se...
Ne moe tako. Slaviemo. Moda vi ne
elite, ali Koren i ja hoemo. Kao i uvek, igrala
sam na Korenovu kartu. Moemo da spojimo s
Korenovim
roendanom

roen
je
jedanaestog. Bie ushien da imate zajedniku
proslavu.
A koliko e mu biti godina? Moja
strategija je pokazala rezultate. Konano je
pokazao bar malo oduevljenja.
Jedanaest.

Jedanaest, uspravio se i trepnuo, onda

ruku provukao kroz kosu.
Tako je, jedanaest.
Izvanredan broj. Posebno lep prost broj.
Murajamin broj. udesno, zar ne?. Svako ima
roendan jednom godinje, pomislila sam, i to
je mnogo manje zanimljivo od matematikog
dokaza koji je osvojio veliku nagradu. Naravno,
nita nisam rekla, samo sam klimnula glavom.
Dobro! Onda emo napraviti zabavu. Deca
treba da slave. Nita ih ne moe usreiti kao
torta, sveice i malo tapanja. To je sasvim
jednostavno.
Da, svakako, rekla sam, izvadila flomaster
i na kalendaru iscrtala veliki krug oko
jedanaestog, dovoljno velik da privue panju
ak i nekome ko je toliko rastresen kao
Profesor. I on je sam zapisao Petak, 11.
septembar, Korenov jedanaesti roendan,
proslava i pronaao mesto na koje da prikai
cedulju, tano ispod one najvanije.
Tako, rekao je klimajui glavom
zadovoljan, dok je itao novu beleku. To e
biti dovoljno.
Koren i ja smo dugo priali i odluili da na
proslavi Profesoru uruimo jednu Enacuovu

bejzbol sliicu. I tako, dok je on dremao u

kuhinji, nas dvoje smo se uvukli u radnu sobu i
Korenu sam pokazala limenu kutiju za keks.
Bio je oaran i zaboravio da to krijemo od
Profesora. Seo je na pod i poeo da razgleda
svaku sliicu, svaku pojedinost s divljenjem i
uvaavanjem.
Samo paljivo, nervozno sam rekla. To
Profesoru mnogo znai. Koren me je jedva
sluao.
Tada je prvi put imao priliku da vidi bejzbol
sliice. Znao je da ih ljudi sakupljaju drugari
su mu pokazali svoje a meni se inilo da nije
dovoljno zainteresovan. Nije bio od onih
deaka koji od majke trae novac za neto tako
beznaajno.
Kada je video Profesorovu zbirku, vie nije
bilo uzmicanja. Otvorio mu se jedan drugi svet
bejzbola, primamljiv na jedan drugaiji nain
od stvarne utakmice. Svaka karta bila je
talisman zamiljene igre, razliite od one koju
je video na terenu ili uo na radiju. Fotografija
je beleila kljuni trenutak, priu punu
nadahnua, istorijski rekord upisan na poleini
sve to na pravouganom komadu kartona, u
istom plastinom omotau koji moe da se
dri na dlanu. Sve ga je ushiivalo, a ova zbirka

bila je jo arobnija jer je pripadala Profesoru.

Pogledaj ovog Enacua! Vidi se ak i znoj
kako prti s njega. I ova Bakova slika vidi
koliko su mu dugake ruke. Ova je
neverovatna! Kada je podigne prema svetlosti,
dobija trodimenzionalnu Enacuovu sliku!
Pokazivao mi je sve to je otkrio.
Znam, najzad sam rekla. A sad sve vrati
na mesto. ula sam kako kripi fotelja u
susednoj sobi. Profesor e uskoro ustati. Moe
da ga zamoli da ti ih jednom pokae. Samo
pazi da ih vrati po istom redu, ima poseban
sistem.
Da li od uzbuenja ili zbog toga to su
sliice bile tee nego to je mislio, Koren je
ispustio metalnu kutiju. uo se jak udar, ali su
sliice bile tako tesno napakovane da je teta
bila minimalna samo se nekoliko igraa druge
baze rasulo po podu.
Brzo smo ih pokupili. Sreom, nijednoj se
nisu zavrnuli uglovi niti se pocepao plastini
omot. Jedino smo pokvarili Profesorov
neverovatno precizan poredak.
Strepela sam da e se probuditi svakog
trenutka. Znala sam da bi drage volje pokazao
svoju zbirku Korenu samo da smo traili, pa
vie nisam bila sigurna zato smo to uradili u

potaji i zato sam oklevala da pomenem kutiju

za keks. Zbog nekog razloga, ubedila sam sebe
da Profesor ne bi voleo da neko drugi vidi
njegove sliice.
Ovo je Sirisaka, pa i dolazi posle Kamate
Minorua.
Kako se ita ovo ime?
Napisano je odmah uz znake u slogovniku
Hondo Jasui. Prema tome, treba ga vratiti
ovamo.
Zna li ko je on?
Ne, ali mora da je bio vaan kad postoji
sliica. Sad nemamo vremena da se time
bavimo, treba da pourimo.
Dok smo pomno vraali sliice po pravom
redosledu, primetila sam neto: u limenoj kutiji
postojao je jo jedan sloj ispod onoga sa
sliicama. Kada sam htela da ubacim
Motojaikija Kingoa, shvatila sam da je kutija
dublja od visine sliice.
ekaj trenutak, zaustavila sam Korena i
uvukla prst u prostor iz kojeg su ispali igrai
druge baze. Kutija je imala lano dno.
ta je bilo?, zbunjeno je upitao Koren.
Nita. Samo saekaj trenutak. Rekla sam
mu da mi doda lenjir s radnog stola i veoma
sam ga paljivo uvukla ispod sliica. Vidi, ima

neto ovde dole. Moe li da izvue ako ih

podignem?
Aha, vidim. Mislim da u uspeti.
Korenova mala aka skliznula je kroz uzani
otvor i za nekoliko sekundi izvukao je sadraj
skrivenog odeljka.
Bila je to neka teza. Kucana na engleskom,
na pisaoj maini i povezana, a na naslovnoj
strani nalazilo se neto to je liilo na peat
univerziteta stotinak stranica matematikog
dokaza. Profesorovo ime bilo je tampano
gotikim slovima, a rad je datiran 1957.
To je neki problem koji je Profesor reio?
Tako izgleda.
A zato bi ga tu sakrio?, pitao je Koren ne
shvatajui. Na brzinu sam izraunala: 19921957, profesoru je tada bilo dvadeset devet
godina. Poto se iz susedne prostorije vie nita
nije ulo, poela sam da prelistavam tezu, i
dalje drei u ruci sliicu Motojaikija.
O radu se brinuo isto kao i o bejzbol
sliicama. Papir i iskucani tekst pokazivali su
znake starosti, ali nije bilo praine niti otisaka
prstiju, nita nije bilo zguvano niti umrljano
sve je bilo u savrenom stanju. Visokokvalitetni
papir i dalje je bio mekan pod prstima i nije bilo
daktilografskih greaka. I povez je bio savren,

sve stranice bile su uredno poravnate po

uglovima. Ni ukaz kakvog plemenitog kralja ne
bi bio briljivije napisan i sauvan.
Videvi kako su u prolosti oprezno rukovali
ovim tekstom, i seajui se Korenove nedavne
nepanje, drala sam ga u rukama s velikom
budnou. Papir je blago mirisao na keks;
ostavljao je snaan utisak iako je godinama
leao pritisnut na dnu te metalne kutije, ispod
bejzbol sliica.
to se sadraja tie, jedino sam uspela da
prepoznam naslov na prvoj stranici: Poglavlje 1.
Listajui ostale stranice naila sam na ime
Arten i setila se Artenove pretpostavke koju mi
je Profesor objanjavao ucrtavajui je granicom
po praini u parku, na povratku iz berbernice
i formule koju je dodao kada sam pomenula
savren broj 28; setila sam se i trenjevog behara
koji je leprao na zemlji.
U tom asu izmeu stranica ispala je crnobela fotografija. Koren ju je podigao. Na njoj je
bio Profesor, sedeo je na detelini uz neku reku.
Bio je mlad i lep i sasvim oputen, s nogama
ispruenim ispred sebe. Malo je mirkao zbog
jarkog sunca. Odelo na njemu bilo je veoma
slino onome koje i dalje nosi, ali ne treba ni
pominjati, na sakou nisu bile pokaene

ceduljice. Uinilo mi se da isijava inteligenciju.

Pored njega sedela je neka ena. Srameljivo
je bila nagnuta prema njemu; noni prsti
izvirivali su ispod rairene suknje. Tela im se
nisu dodirivala, ali je bilo sasvim jasno da
izmeu njih postoji veza. Uprkos godinama
koje su od tada prole, odmah sam prepoznala
da je ta ena Profesorova snaja.
Mogla sam jo neto da proitam. Na vrhu
prednjih korica bio je jedan red na japanskom:
Za N, uz moju venu ljubav. Da se nikad ne
zaboravi.
Uskoro smo shvatili da nije lako pronai
Enacuovu sliicu. Glavni problem bio je taj to
je Profesor ve imao sve Enacuove sliice koje
su izdate dok je igrao za Tajgerse to jest pre
1975. Na svim kasnijim nalazili su se podaci da
je prodat, a mi nismo hteli da Profesoru
poklonimo sliicu na kojoj je njegov heroj u
dresu Nakanaija ili Hiroime.
Potragu smo poeli proeljavanjem jednog
bejzbol asopisa (za mene je bila novost da tako
neto uopte postoji). itali smo o raznim
tipovima sliica, njihovoj ceni i mestima na
kojima se mogu nai. Saznali smo i poneto o
njihovoj istoriji, kulturi i kolekcionarima, i o

tome kako da se zatite. Onda smo jednog

vikenda obili sve oblinje radnje koje su bile
popisane na poleini asopisa.
Prodavnice bejzbol sliica uglavnom su se
nalazile u starim poslovnim zgradama, u blizini
zalagaonica, privatnih detektivskih agencija i
gatara. Klonula sam ve kod prljavih liftova, ali
je Koren bio na sedmom nebu kada smo doli
do radnji. Pred njim se tada otvorio ceo svet iz
Profesorove metalne kutije.
Najpre se okretao na svaku novinu, a kada
se smirio, usredsredili smo se na potragu za
sliicom Jutake Enacua. Kao to smo mogli da
pretpostavimo, taj odeljak je uvek bio najvei.
Sliice u radnjama bile su poreane na slian
nain kao i Profesorove, a posebno mesto bilo je
ostavljeno za Enacua, uz ostale zvezde kao to
su Sedaharu Oe i Sigeo Nagaima. Bili su
odvojeni od ostalih igraa koji su bili poreani
po timu, periodu ili mestu u ekipi.
Poinjala sam od poetka, a Koren od kraja,
i tako smo proverili svaku Enacuovu sliicu u
svakoj prodavnici. Nismo se predavali;
postepeno smo usavrili tehniku, pa smo sve
bre savlaivali kutije pune sliica. Kaiprstom
i palcem bismo podigli sliicu i proverili
prednju stranu. Ako je Profesor ve imao istu u

svojoj zbirci, vraali smo je na mesto. Ako bi

bila neka koju nismo videli, proverili bismo da
li odgovara naim zahtevima. Uskoro smo
otkrili da je svaka sliica koju smo videli ili bila
u Profesorovoj zbirci ili je na njoj Enacu u
pogrenom dresu. Osim toga, crno-bele sliice
iz ranih godina koje je Profesor sakupio, bile su
izuzetno retke i veoma skupe. Shvatili smo da
nee biti lako pronai sliicu koja zasluuje da
se nae u metalnoj kutiji. Pregledali smo
stotine Enacua u nekoliko radnji. Prsti bi nam
se susreli u sredini kutije i shvatili bismo da
opet ostajemo praznih aka.
Prodavci nijednom nisu pokazali da im
smetamo, mada smo satima pregledali i nita
ne bismo kupili: spremno su nam donosili sve
to su imali. Kada bismo pokazali razoaranje,
hrabrili su nas da nastavimo i da ne gubimo
nadu. U poslednjoj radnji na spisku, vlasnik nas
je sasluao i rekao nam da treba da potraimo
sliice koje je neka fabrika slatkia 1985. godine
delila kao nagradu. Fabrika je uvek stavljala
sliice uz slatkie, ali je te godine, za prosiavu
pedesetogodinjice svog postojanja, naruila
jednu koliinu nagradnih sliica. Te godine su
Tajgersi osvojili ampionat, i najvie je bilo
sliica njihovih igraa.

Kakve su to nagradne sliice?, pitao je

Koren.
Napravili su razne. Na nekima su bili
potpisi igraa, na drugima hologrami, a u neke
su bili utisnuti iverci bejzbol palica. Poto se
Enacu ve bio povukao, ponovo su tampali
sliicu s rukavicom. Imao sam jednu, ali je
odmah prodata. Neverovatno su popularne.
A ta je sliica s rukavicom?, opet je
Koren hteo da zna.
Isekli su rukavicu i delie koe ugradili u
sliice.
Rukavicu koju je Enacu nosio?
Naravno. Sve je overila Japanska federacija
sportskih sliica, prema tome sve je bilo
verodostojno. Nije napravljen veliki broj, pa e
moda biti teko da se pronau, ali nemojte
odustajati. Sigurno bar jedna negde krui. Ako
doe do mene, javiu vam. Moram priznati, i ja
volim Enacua. Podigao je obod Korenove
Tajgers kape ba kao to radi Profesor.
Pribliavao se dan nae proslave, Htela sam
da za svaki sluaj potraimo i neki drugi
poklon, ali Koren nije hteo ni da uje. Odluio
je da nae sliicu.
Ne moemo sad odustati!
Ne sumnjam da mu je najvanije bilo da

obraduje Profesora, ali mu se dopala ideja

skupljanja sliica, i ve je sebe video kao lovca u
potrazi za tom jednom koja nam izmie, a
nalazi se negde u velikom svetu.
I Profesor se, na svoj nain, pripremao za
proslavu. Stalno je proveravao kalendar kada bi
se naao u kuhinji. Povremeno bi mu priao i
preao prstom du kruga koji sam nacrtala oko
jedanaestog, a onda bi podigao ceduljicu na
grudima. Zapamtio je da e biti proslava, ali je
odavno zaboravio Janaruobu i svoju nagradu.
Profesor nikada nije otkrio da smo
pretraivali po njegovoj kutiji za keks. Mene je
naprosto hipnotisala posveta na tezi Za N, uz
moju venu ljubav. Da se nikad ne zaboravi.
Rukopis je bez pogovora bio Profesorov. Njemu
je veno znailo vie nego nama ostalima,
veno kao to je vena matematika teorema...
Koren me je prenuo iz sanjarenja.
Mama, uvuci lenjir da mogu sve da
vratim. Uzeo mi je tezu iz ruke i vratio je na
dno kutije, paljivo, da ne narui ili obeasti
Profesorovu tajnu.
Sledeeg trenutka, sve sliice bile su na
svom mestu i nije se videlo da je neko dirao
zbirku. Metalna kutija je takoe bila u

preanjem stanju, a sliice uredno poslagane.

Meutim, neto je ipak bilo drugaije. Poto
sam saznala za tezu i posvetu, kutija nije bila
samo skladite za sliice. Postala je grobnica
Profesorovih seanja. Paljivo sam je vratila u
policu s knjigama.
Nisam verovala da e ita ispasti od saveta
poslednjeg prodavca, ali sam ipak bila
razoarana kada se nije javio. Koren se i dalje
trudio, javio se dopisnicom asopisu za
razmenu sliica s drugim itaocima i raspitivao
se kod svojih drugara i njihove starije brae. Da
ne bismo saekali dan bez poklona, ja sam
polako spremala rezervu. Nije bilo lako smisliti
ta da se kupi. Pale su mi na pamet olovke i
sveske, spajalice, ak i nova koulja. Profesoru
je tako malo stvari bilo potrebno, a jo je tee
bilo to o tome nisam mogla da porazgovaram s
Korenom.
Odluila sam da kupim cipele. Nov par mu
je svakako bio potreban cipele koje moe da
nosi u svakoj prilici i koje nisu buave. Kupila
sam ih i sakrila ih u dno ormana, kao to sam
radila s Korenovim poklonima kada je bio mali.
Ako blagovremeno naemo sliicu, ubaciu ih
u Profesorov orman i nita neu pominjati.
Na kraju se pojavio traak nade na

neoekivanom mestu. Otila sam u agenciju

Akebono da podignem ek s platom i zapoela
razogovor s drugim domaicama. Direktor je
sluao, pa nisam pominjala Profesorovo ime.
Samo sam rekla da moj sin eli bejzbol sliice i
da ne mogu da naem one koje vrede. Onda je,
iznenada, jedna od prisutnih pomenula da
njena majka ima malu prodavnicu i setila se da
je videla preostale sliice koje su bile uz
slatkie, u ostavi u kojoj je majka drala robu.
Panju mi je odmah privukla injenica da se
njena majka povukla iz posla i zatvorila radnju
1985. godine. Naruila je bila slatkie za izlet na
koji je trebalo da krene sa svojom grupom
penzionera, pa su se tu nale i okoladice sa
sliicama. Mislei da starima te sliice nisu
potrebne, majka je sa svakog pakovanja
odlepila male crne koverte s nagradom.
Spremala se da ih podeli deci, ali je kasnije
otila u bolnicu, a potom sasvim zatvorila
radnju. I tako je stotinak bejzbol sliica, u
odlinom stanju, ostalo u ostavi.
Pravo iz agencije otile smo do njene kue, a
ja sam odande ponela kui pranjavu kartonsku
kutiju. Htela sam da joj platim, ali je odluno
odbila. Primila sarn kutiju sa zahvalnou i
nisam smela da joj kaem da su te odbaene

sliice mnogo vrednije od okolada uz koje su

bile spakovane.
Bacili smo se na posao im sam stigla kui.
Rasekla sam koverte, a Koren je vadio sliice i
proveravao ih. Jednostavan postupak i na kraju
smo to obavljali u odreenom ritmu. Imali smo
iskustva s bejzbol sliicama, a Koren je na dodir
mogao da odredi razliku meu njima.
Oita, Hiramacu, Nakanii, Kinugasa,
Bumer, Oii, Kakefu, Harimoto, Nagaike,
Horiui, Arito, Bas, Akijama, Kadota, Inao,
Kobajai, Fukumoto... Igrai su se pojavljivali
jedan za drugim. Kao to nam je prodavac u
onoj radnji rekao, neke sliice bile su reljefne,
na nekima je bio potpis igraa, a neke su ak
bile pozlaene. Koren vie nije komentarisao.
Izgleda da je oseao da emo bre postii cilj
ako se pomnije usredsredimo. Oko mene se
skupljao nanos malih crnih koverata, a izmeu
nas su se gomilale i padale sliice.
Svaki put kada bih uvukla ruku u kutiju,
uzburkala bih memljivi miris pomean s
aromom okolade. Kada smo stigli do polovine
sadraja, poela sam da gubim nadu.
Bilo je previe bejzbol igraa. Nikakvo udo
kada je svaki tim imao u jednom trenutku po
deve igraa u polju, a timova je bilo toliko da

su podeljeni na Centralnu i Pacifiku ligu. Osim

toga, bejzbol se u Japanu igra vie od pedeset
godina. Znala sam da je Enacu bio velika
zvezda, ali bilo je i drugih Savamura, Kaneda,
Egava i svako od njih imao je svoje navijae.
Uprkos tom stogu ispred nas, nije bilo
verovatno da emo pronai ono to elimo.
Oekivanja su mi bila sve manja; nadala sam se
da e taj uloen napor bar Korena zadovoljiti.
Uostalom, imala sam odlian poklon skriven u
ormanu. Nisu to bile neke moderne cipele, ali
dobro oblikovane i izgledale su udobne.
Kotale su mnogo vie od bejzbol sliice. Bila
sam sigurna da e se Profesoru dopasti.
Aa..., Koren je reagovao kao odrasla
osoba, kao neko ko je pronaao reenje za
sloen jeziki problem. Bio je to priguen i
uzdran zvuk i tek posle nekoliko trenutaka
shvatila sam da u ruci dri sliicu koju smo
traili. Sedeo je i netremice gledao,
zadravajui Enacua samo za sebe, bar
nakratko. Niko od nas nije prozborio kada mi je
pokazao to specijalno izdanje iz 1985. u koje je
bio ugraen deli Enacuove rukavice.

10
ila je to divna zabava, meni najznaajnija.
Nije bila ni elegantna ni ekstravagantna u
tom smislu vie je liila na Korenov prvi
roendan u kui za samohrane majke ili na
boine proslave koje smo proveli s mojom
majkom. Ne znam da li biste ove druge
dogaaje zvali zabavama, ali je Korenov
jedanaesti roendan zaista bio poseban.
Poseban zbog toga to smo ga slavili s
Profesorom i zbog toga to se pokazalo da je to
poslednje vee koje emo provesti svi zajedno u
njegovom kuerku.
ekali smo da se Koren vrati iz kole i onda
poeli da pripremamo zabavu. Ja sam bila
zaduena za hranu, a Koren je obrisao
kuhinjski pod i obavio jo nekoliko sitnih
poslova. U meuvremenu, Profesor je peglao
stolnjak.
Nije zaboravio na obeanje. Tog jutra, poto
je utvrdio da sam njegova domaica i majka
deaka po imenu Koren, pokazao je na

zaokruen datum.
Danas je jedanaesti, rekao je maui
ceduljicom prikaenom na grudima kao u nadi
da e ga neko pohvaliti to se setio.
Nisam traila da on pegla. Mislila sam da je
tako nespretan da bi bilo bezbednije da to
Koren uradi. Nadala sam se da e njegov jedini
doprinos biti da se odmara u svojoj fotelji i da
se ni u ta ne mea, Meutim, hteo je da
pomogne po svaku cenu.
Kako mogu samo da sedim i posmatram
dok mali deak obavlja teke poslove?
Mogla sam da predvidim ovu primedbu, ali
nikad ne bih pogodila da e izvaditi peglu i
ponuditi se da ispegla stolnjak. Iznenadila sam
se to uopte zna da u ormanu postoji pegla.
Kada je izvukao stolnjak, uinilo mi se da je
posredi maioniarski trik. Za est meseci,
koliko sam radila kod njega, nikad nisam videla
stolnjak.
ist i ispeglan stolnjak na stolu najvanija
je stvar za svaku proslavu, rekao je. A ja
sasvim dobro peglam. Ko zna koliko je dugo
stolnjak proveo na dnu ormana bila je to
zguvana hrpa.
Letnja ega je konano oslabila i vazduh je
bio ist i suv. I senke u vrtu bile su drugaije.

lako je nebo jo bilo svetlo, pojavili su se mesec

i Veernjaa; oblaci su promicali u stalno
promenljivim arama. Oko korenja drvea
polako su se skupljale tamne mrlje mraka, i
dalje nejasne kao da je no odluila da maio
prieka. Vee je bilo na najomiljeniji deo dana.
Profesor je namestio dasku za peglanje
preko rukohvata svoje fotelje i dao se na posao.
Kada je namestio kabl i odgovarajuu
temperaturu, videlo se da zna ta radi. Rairio
je stolnjak i kao dobar matematiar, savio ga na
esnaest jednakih delova.
Svaki deo pokropio je vodom iz prskalice,
pribliio dlan pegli da proveri da nije prevrua,
vrsto stegao drku i briljivo je spustio da ne
oteti materijal. Pegla je klizila po dasci u
odreenom ritmu. Naborao je elo, rairio
nozdrve, trudio se da natera pregibe da se
isprave. Radio je s preciznou i ubeenjem, pa
ak i s ljubavlju. Njegovo peglanje bilo je
krajnje racionalno; brzinu nije menjao i tako je
dobijao najboiji rezultat uz najmanje uloenog
napora; sva ekonominost i elegancija njegovih
matematikih dokaza bila je prisutna i na dasci
za peglanje.
Morali smo da priznamo da je Profesor bez
pogovora bio najbolji za ovaj posao jer je

stolnjak bio od veoma tanke i osetljive ipke.

Radili smo svi zajedno i neoekivano uivali u
pripremanju proslave. Miris peenja iz rerne,
kapanje vode sa etke za pod, para koja se die
iz pegle sve se to stapalo zajedno i golicalo
nam iekivanje.
Danas Tajgersi igraju s Jakultom, rekao je
Koren. Ako pobede, bie na prvom mestu.
ta mislite, hoe li osvojiti prvenstvo?,
upravo sam probala supu i proveravala rernu.
Sigurno hoe, odgovorio je Profesor s
neuobiajenom sigurnou. Pogledajte gore,
pokazao je kroz prozor. Kau da mali urez na
donjoj ivici veernje zvezde donosi sreu. To
znai da e danas pobediti i osvojiti prvenstvo.
Nije istina. To ste izmislili.
Ililsimzi ets ot.
Bez obzira na to koliko ga Koren zadirkivao,
Profesorova pegla kretala se istim ritmom.
Koren je kleknuo na pod da bi oistio mesta
koja se obino preskoe noge od stolica i
donju stranu stola. Ja sam u kredencu traila
veliki tanjir za govee peenje. Kada sam
ponovo pogledala napolje, vrt je ve bio u
dubokoj senci.
Bili smo zadovoljni obavljenim poslom,
radovali se hrani, poklonima, i veselju.

Meutim, u poslednjem trenutku, u trenutku

kada je trebalo da sednemo za sto i da
otponemo zabavu, otkrili smo mali problem.
Devojka u pekari zaboravila je da stavi sveice
u kutiju. Kola koji sam poruila nije bio
dovoljno velik za jedanaest sveica, pa sam je
zamolila da spakuje jednu veliku i jednu malu
sveicu. Kada sam izvukla kutiju iz friidera,
sveica nije bilo.
Na roendanskom kolau treba da budu
sveice. Nee ti se ispuniti elja ako ih ne
ugasi! Profesor se zabrinuo vie nego
slavljenik. Otrau u pekaru i doneti ih, rekla
sam skidajui kecelju. Koren me je zaustavio
pre nego to sam stigla do vrata.
Ne. Ja u da otrim. Bri sam od tebe.
Izleteo je dok je govorio.
Pekara nije bila daleko i jo je bilo dnevne
svetlosti. Zatvorila sam kutiju s tortom i vratila
je u friider. Onda smo seli za sto i ekali da se
Koren vrati.
Stolnjak je bio divan, savreno ispeglan i
nena ipkana ara sasvim je promenila
kuhinju. Jedini ukras inae bila je boca od
jogurta s nekim cveem koje sam nabrala u
vrtu; lepo je osveavalo kuicu. Noevi, viljuke
i kaike nisu bili iz istog kompleta, ali su zato

bili uredno poreani po stolu. Ako zamirite,

utisak je velianstven.
U poreenju s tim, hrana je bila prilino
jednostavna. Napravila sam koktel od raia,
govee peenje s krompir-pireom, salatu od
spanaa i slanine, supu od graka i voni pun
sve to Koren voli a za Profesora nisam
spremila argarepe. Nije bilo posebnih umaka
niti sloene pripreme, samo obina jednostavna
hrana. Ali, dobro je mirisalo.
Nasmeila sam se Profesoru i on je odvratio
smekom; oboje smo bili pomalo izgubljeni jer
nismo nita radili. On je kaljucao, vukao
okovratnik sakoa, uvijao se na stolici, nestrpljiv
da zabava pone.
Ispred Korenove stolice bilo je prazno mesto
na stolu uvala sam ga za tortu. Pogled nam je
pao na to mesto u istom trenutku.
ini mi se da se zadrao?, promrmljao je
Profesor, usteui se.
Nije, odgovorila sam iznenaena to to
pominje i pogledala na sat. Nije prolo ni
deset minuta.
Je l tako?
Ukljuila sam radio da mu odvuem panju.
A koliko je prolo do sada?
Dvanaest minuta.

Pa zar to nije dugo vremena?

Ne brinite. Sve je u redu.
Pitala sam se koliko sam puta rekla te rei
otkako radim u profesorovoj kui. Ne brinite.
Sve je u redu. U berbernici, ispred rendgenske
sobe u klinici, u autobusu na povratku kui
posle utakmice. Ponekad bih ga pomazila po
leima, ili po ruci. Pitala sam se da li sam ga
ikad uteila. Njegov bol bio je negde drugde i
znala sam da uvek promaim pravo mesto.
Ubrzo e se vratiti. Ne brinite. Samo to
sam mogla da mu ponudim.
Napolju se smrkavalo i Profesor je bio sve
zabrinutiji. Svakih tridesetak sekundi povukao
bi kragnu i gledao na sat. Bio je toliko
uznemiren da nije ni primetio kako mu cedulje
padaju s grudi kad god bi povukao okovratnik.
Na radiju se ulo navijanje. Paorek je uspeo
da osvoji bazu u drugoj polovini prve izmene i
Tajgersi su postigli poen.
Koliko je sada prolo?, ponovo je pitao.
Mora da mu se neto dogodilo. Predugo se
zadrao. Noge njegove stolice kripale su po
podu dok se migoljio na jednu, pa na drugu
stranu.
U redu. Idem da ga potraim. Samo da ne
brinete. Sigurna sam da je sve u redu. Ustala

sam i stavila mu ruku na rame.

Korena sam nala pored radnji kod stanice.
Profesor je bio u pravu: pojavio se problem.
Pekara je bila zatvorena, ali je Koren, kao i
uvek, naao reenje. Pronaao je drugu pekaru s
druge strane stanice i oni su mu dali sveice
kada je objasnio o emu je re. Onda smo otrali
pravo Profesorovoj kui.
Kada smo stigli, odmah smo znali da neto
nije u redu. Cvee je bilo svee kao i uvek,
Tajgersi su i dalje vodili protiv Jakulta, hrana je i
dalje bila postavljena za zabavu, ali se dogodila
nezgoda. Dok smo traili sveice, sto je uniten.
Roendanska torta leala je na gomili, na stolu
ispred Korenove stolice, na onom mestu u koje
smo Profesor i ja gledali pre nekoliko
trenutaka.
Profesor je stajao pored stola, drei praznu
kutiju od kolaa. Uinilo mi se kao da ga
obavija tama iza njega.
Hteo sam da sve spremim, da odmah
ponemo da jedemo, mrmljao je ne diui
pogled, kao da se izvinjava praznoj kutiji. ao
mi je. Ne znam ta da kaem. Sve je
upropaeno...
Pomogli smo mu da sedne i trudili se da ga

uteimo. Koren je uzeo kutiju iz njegovih ruku i

bacio je na stolicu, kao da u njoj nije bilo nita
vano. Ja sam iskljuila radio i upalila svetlo.
Nije sve upropaeno, rekla sam mu. Sve
e biti u redu. Nema razloga da brinete.
Veoma poslovno poela sam da popravljam
tetu. Trebalo je to bre sve vratiti u prvobitno
stanje, i ne dati Profesoru vremena da misli.
Torta je ispala iz kutije i jedna strana se
zgnjeila. Meutim, druga polovina bila je
manje-vie nedirnuta, ak se i poruka ispisana
okoladom mogla proitati: Profesoru i Korenu
est...
Isekla sam tri komada i noem poravnala
lag. Onda sam pokupila razbacane jagode,
zeke od elea i anelie od eera i rasporedila
ih to ravnomernije. Na kraju sam sveice
stavila na Korenov komad. Evo, pogledajte!,
najzad sam objavila. Kao novo!
Koren se upiljio u Profesora. A i ukus je
isto tako dobar.
Nita se nije pokvarilo, pevuila sam.
Profesor je sedeo i utao.
Iskreno govorei, vie me je brinuo stolnjak
nego kola. Koliko god brisala, u okcima ipke
ostajale su mrve i lag. Uspela sam samo da
celu prostoriju napunim otunim slatkim

mirisom. Divna ara bila je sasvim unitena.

Mrlje sam pokrila tanjirom na kojem je bilo
peenje, zagrejala sam supu, nala ibice da
upalimo sveice. Komentator je na radiju javio
da je Jakult u treoj izmeni uspeo da nadoknadi
zaostatak i da sada vode ispred Tajgersa. Koren
je u depu drao Enacuovu sliicu ukraenu
trakom.
Evo, sve je spremno. Profesore, sedite.
Kada sam ga uhvatila za ruku, najzad je
podigao pogled i primetio da Koren stoji pored
njega.
Koliko ti je godina?, promrmljao je. Reci
mi opet kako se zove... tvoja glava, ba kao
kvadratni koren... pomou tog znaka moemo
da saznamo beskrajno mnogo brojeva, ak i one
koje ne moemo da vidimo... Profesor je
pruio ruku preko stola i pomilovao Korena po
glavi.

11
vadeset etvrtog juna 1993. godine u
novinama se pojavio lanak o Endruu
Vajlsu, Englezu koji predaje na Univerzitetu
Prinston. Dokazao je Fermaovu poslednju
teoremu. Bile su dve velike slike preko cele
strane, jedna je bila Vajlsova fotografija,
sportski obuenog mukarca kovrdave,
proelave kose, a druga je bila gravira Pjera de
Fermaa u raskonoj profesorskoj odori iz
sedamnaestog veka. Te slike su, svaka na svoj
nain, govorile koliko je trebalo vremena da se
rei Fermaova zagonetka. lanak je hvalio
Vajlsovo reenje kao trijumf ljudskog intelekta i
ogroman skok u toj oblasti. Takoe je napisano
da je Vajls poeo od zamisli dvojice japanskih
matematiara, Jutake Tanijame i Goroa Simura,
od postavke koja je poznata kao TanijamaSimurina teorema.
Kada sam stigla na kraj lanka, uinila sam
ono to bih uvek uradila kada sam mislila na
Profesora: izvadila sam ceduljicu koja mi je

stajala savijena u novaniku, na kojoj je ispisao

Ojlerovu formulu: ei +1 = 0.
Tajgersi nisu osvojili prvenstvo 1992. godine.
Moda bi imali ansu da su pobedili u
poslednje dve utakmice s Jakultom, ali su 10.
oktobra izgubili sa 2 : 5 i zavrili sezonu na
drugom mestu, sa zaostatkom od dve utakmice.
Koren je u to vreme bio veoma oaloen,
ali je posle mnogo godina nauio da ceni koliko
je uzbuenje bilo da stignu do plej-ofa. Posle te
sezone 1993. padali su sve nie; ak i u novom
milenijumu poznati su kao veni stanovnici
podruma. esto mesto, esto mesto, peto, esto,
esto, esto, esto... Mnogo puta su menjali
upravu. ino je otiao da igra u Americi,
Minoru Murajama je umro.
Kada se sad osvrnem na to, prelomni
trenutak izgleda da je bila utakmica s Jakultom
11. septembra 1992. Da su dobili tu utakmicu,
mogli su da osvoje i prvenstvo i moda su
mogli da izbegnu laganu propast.
Poto smo sve oistili posle roendanske
proslave kod Profesora i vratili se u svoj stan,
odmah smo ukljuili radio. Utakmica je bila u
poslednjim izmenama, nereeno 3 : 3. Koren je
ubrzo zaspao, a ja sam sluala do kraja.
Bila je to druga polovina devete izmene sa

dva izbacivanja i igraem na prvoj bazi.

Izgledalo je da je utakmica zavrena kada je
Jagi odbio loptu u leve tribine, to je liilo na
osvojeni bod. Na semaforu se ve pojavio
rezultat od dva boda za Tajgerse, kada je sudija
na treoj bazi ponitio bod, dao signal da je
lopta udarila u stub i dosudio osvajanje druge
b a z e . Tajgersi su se bunili i utakmica je
prekinuta na trideset sedam minuta dok su
sudije veale. Nastavljena je tek posle pola
jedanaest. Na kraju, Tajgersi nisu iskoristili
prednost koja im se pruala i igrani su
produeci; svi su bili nezadovoljni.
Dok sam sluala, razmiljala sam o
Profesoru i rastanku na kraju proslave. Onda
sam izvadila Ojlerovu formulu i ponovo je
prouavala.
Vrata Korenove sobe ostavila sam
odkrinuta da bih ga ula. S mesta na kojem
sam sedela mogla sam da vidim da je rukavicu
koju mu je Profesor poklonio paljivo postavio
uza sam jastuk. Bila je to prava kona rukavica,
sa zvaninom overom Lige podmlatka, i bio je
oduevljen. Koren je ugasio sveice i kada smo
ponovo upalili svetlo, Profesor je primetio
ceduljice
koje
su
pale
ispod
stola.
Pravovremeno otkrie jer je na prvoj cedulji

proitao gde je sklonio Korenov poklon.

Profesor nije navikao da daje poklone.
Drao je paket kao da nije siguran da e ga
Koren prihvatiti, a kada se Koren zaleteo da ga
zagrli i poljubi u obraz, zgrio se od nelagode.
Koren nije hteo da skine rukavicu i verovatno
bi je zadrao i tokom veere da nisam bila
uporna. Kasnije sam od udovice saznala da ju je
Profesor poslao u potragu za divnom
rukavicom.
Te veeri, Koren i ja smo se za stolom trudili
da se ponaamo kao da se nita nije dogodilo.
Uostalom, to to nas je Profesor zaboravio za
manje od deset minuta nije bio razlog za brigu.
Proslava je poela kao to je planirano. Ve smo
znali kako da se nosimo s njegovim nestalnim
pamenjem. Samo bismo se prilagodili novoj
situaciji i tu se snalazili.
A ipak se neto promenilo i primeivala sam
razliku, kao i u sluaju kolaa. to sam se vie
trudila da samu sebe ubedim da ne treba
brinuti, sve vie me je muilo, ali nisam htela
da pokvarim zabavu. Smejali smo se i jeli koliko
smo hteli, priali o prostim brojevima i o
Enacuu i Tajgersima, koji treba da osvoje
prvenstvo.
Profesor je bio oduevljen to slavimo

roendan jednog jedanaestogodinjaka. Tu

obinu zabavu posmatrao je kao vaan obred, a
ja sam mislila na to koliko mi je dragocen dan
Korenovog roenja.
Kao i te noi, dok sam razmiljala o naoj
proslavi, prstom sam prelazila preko Ojlerove
formule pazei da ne zamrljam meke tragove
olovke. Vrhom prsta mogla sam da osetim
elegantnu krivulju noica znaka , izvesnost i
snagu take na i, odluan potez zatvaranja 0 na
vrhu.
Utakmica je i dalje trajala, Tajgersi su
propustilj nekoliko ansi da je zavre. Sluala
sam dvanaestu, trinaestu i etrnaestu izmenu i
nisam mogla da se oslobodim oseanja da je
odavno trebalo da bude kraj. Posredi je bio
samo jedan poen, ali nikako da ga osvoje.
Mesec je bio pun, visoko na nebu; pribliavala
se pono.
Profesor nije znao mnogo o poklonima, ali
je bio genije da ih primi. Nikad neemo
zaboraviti izraz na njegovom licu kada mu je
Koren dao Enacuovu sliicu. Odvezao je traku i
na tren pogledao sliku. Onda je podigao pogled
i hteo neto da kae; usne su mu samo
podrhtavale dok je na grudima drao sliicu.
Tajgersima nije uspelo da osvoje taj poen.

Utakmicu su zaustavili posle petnaeste izmene

i proglasili je nereenom. Trajala je est sati i
dvadeset est minuta.
U nedelju, dva dana posle roendanske
proslave, Profesor je preseljen u jednu
zdravstvenu ustanovu. Njegova snaja nas je
pozvala da nam to kae.
Tako iznenada?, rekla sam.
U stvari, planirali smo to ve neko vreme.
Samo smo ekali da se oslobodi krevet u
bolnici, odgovorila je.
Znam da smo pre neki dan ostali posle
radnog vremena. Nadam se da to nije razlog.
Ne, rekla je sasvim mirno. Nije mi
smetalo jer sam znala da mu je to poslednje
vee s vama. Sigurno ste primetili ta se
dogaa. Nisam znala ta da kaem. Pukla je
njegova traka od osamdeset minuta. Vie nita
ne pamti posle 1975. godine, ak ni jedan
minut.
Spremna sam da ga pazim u bolnici.
Nee biti potrebno. Brinue se o njemu...
Osim toga, rekla je, i ja u biti tamo. Znate,
moj dever vas ne moe da se seti, a mene ne
moe da zaboravi.
Ta ustanova bila je na etrdeset minuta

vonje autobusom izvan grada, iza naputenog

aerodroma. Kroz prozor hola za posetioce
videla se napukla pista i korov koji raste na
krovu hangara a iza toga, tanka linija mora.
Kada su dani sunani, talasi svetlucaju na suncu
kao traka svetlosti preko linije horizonta.
Gotovo svakog meseca Koren i ja ili smo u
posetu Profesoru. U nedelju ujutro spakovali
bismo korpu sa sendviima i seli na autobus.
Malo bismo priali u holu, a onda izali na
terasu da pojedemo sendvie. Kada su dani bili
topli, Profesor i Koren su jedan drugom
dobacivali loptu na travnjaku ispred bolnice;
posle bismo popili aj i jo malo priali.
Autobus za povratak kretao je neto pre dva
sata.
esto je tamo bila i udovica. Obino bi nas
ostavila nasamo s Profesorom i odlazila da kupi
to mu je potrebno. Ponekad bi uestvovala u
razgovoru, pa bi izvadila i slatkie da se
posluimo uz aj. Mirno se privikla na ulogu
jedine osobe na ovome svetu koja je bila deo
Profesorovog seanja.
U posete smo ili nekoliko godina, sve do
Profesorove smrti. U srednjoj koli, u gimnaziji,
pa i na koledu, Koren je igrao bejzbol uvek
na drugoj bazi sve dok nije povredio koleno i

morao da prestane. Ja sam i dalje radila kao

domaica za agenciju Akebono. Tokom tih
godina, ak kad je Koren tolko odrastao da je
dobio brkove, u Profesorovim oima ostao je
mali deak koga treba zatititi. Kada vie nije
mogao da podigne ruku dovoljno visoko, Koren
bi se sagnuo i Profesor bi ga pomilovao po
giavi.
Profesorovo odelo nikad se nije promenilo.
Meutim, s obzirom na to da su izgubile
namenu, cedulje su jedna za drugom
pootpadale. Na kraju je nestala i ona koju sam
vie puta ispisala i zamenila, ona na kojoj je
pisalo: Moje pamenje traje samo osamdeset
minuta. Izbledela je i izguvala se i cedulja na
kojoj je bilo nacrtano moje lice i znak za
kvadratni koren.
Umesto cedulja, profesor je sada nosio drugi
ukras: Enacuovu sliicu koju smo mu poklonili.
Udovica je probuila rupu u plastinom omotu
i provukla uzicu tako da je Profesor mogao da
je nosi oko vrata.
Koren nikada nije iao u posetu bez
rukavice koju mu je Profesor poklonio. Iako je
njihovo dobacivanje loptom bilo daleko od
hitrosti, oni su u tome silno uivali. Koren je
blago bacao loptu prema Profesoru, i trudio se

da je uhvati bez obzira na to u kom pravcu je

Profesor usmerio. Udovica i ja bismo sedele na
travi, u blizini. ak i kada su mu ake porasle,
Koren nije hteo da se odrekne rukavice i tvrdio
je da je tesna rukavica upravo za igraa druge
baze jer je mogao brzo da uhvati loptu i da je
poalje prema prvoj bazi. Koa je izbledela i
ivice su se iskrzale, a markica se odavno
isparala, ali bilo je dovoljno da uvuete ruku i
da osetite oblik Korenovog dlana koji se u nju
utisnuo.
Poslednja poseta Profesoru bila je u jesen
one godine kada je Koren napunio dvadeset
dve.
Da li zna da sve proste brojeve vee od 2
moe da podeli u dve grupe? Sedeo je na
suncu s olovkom u ruci. Nikog vie nije bilo u
holu, a ljudi koji su s vremena na vreme
prolazili pored vrata inilo narn se da su veoma
daleko. Paljivo smo sluali Profesora. Ako je
n prirodan broj, onda bilo koji prost broj
moemo da izrazimo ili kao 4n + 1 ili kao 4n - 1.
Uvek je tako, ili jedan ili drugi.
Svi ti brojevi, ti beskonani prosti brojevi
mogu da se podele u dve grupe?
Evo, na primer, 13...
To bi onda bilo 4 3 + 1, rekao je Koren.

Tano. A 19?
4 5 1.
Tako je! Profesor je klimao glavom. A
ima jo neto: brojevi iz prve grupe uvek mogu
da se iskau kao zbir dva korena, ali ne i oni iz
druge grupe.
Tako, na primer, 13 = 22 + 32.
Tano tako!, rekao je Profesor. Teina
problema nije bila uzrok njegovoj radosti. Bez
obzira na to da li je problem teak ili lak, on je
uivao to u njemu svi uestvujemo.
Koren je poloio ispit za profesora srednje
kole.
Sledeeg
prolea
predavae
matematiku. Glas mi je odavao neskriveni
ponos. Profesor se uspravio da zagrli Korena,
ali su mu ruke bile slabe i drhtave. Koren se
zato sagnuo i zagrlio njega, a Enacuova sliica
visila je izmeu njih.
Nebo je tamno, gledaoci i semafor su u
senci. Enacu stoji sam na visu pod svetlostima
stadiona. Zamah. Bacanje. Oi mu prate loptu
ispod ilta kape, i voljom je usmeravaju ka
hvataevoj rukavici. To je najbra lopta koju je
ikada bacio i vidim broj na leima njegovog
prugastog dresa. Savren broj 28.