Richard Doetsch

Kradljivci nebesa

No, Njujork
Majkl Sen-Pjer je spustio Stejnerov noni optiki
ureaj preko levog oka, popustio stisak na konopcu, i
nastavio sputanje. Zatamnjena uliica, sada u zelenoj
nijansi, bila je njegovo mesto za sputanje. Bio je
oprezan, nije gledao prema jarkim gradskim svetlima u
daljini; u ovoj fazi svog ivota nije smeo da rizikuje da
izgubi vid. Uliica dole se jasno videla. Osim nekoliko
vrea sa ubretom i nekoliko pacova koji su se unjali
okolo, ulica je bila pusta. Na trideset metara odatle
nalazio se tri metra visok granitni zid koji e ga odvesti
u nonu bezbednost Centralnog parka. Ostao je u
senkama zgrada oko njega, srean to ga prikrivaju. Nije
se brinuo da e biti uhvaen, tei deo je ve bio zavren,
a ovaj oak sveta je sada bio pust.
Bio je dvadeset metara od mesta sputanja kada je
levim okom na kome se nalazio optiki ureaj
letimino spazio telo. Mekano, golo, telo. Nalazilo se u
oblinjoj zgradi, na petom spratu. Zatamnjena,
naputena zgrada podignuta je malo dalje od Pete
avenije. Zakleo bi se da je mogao da razazna dojku.
Skrenuo je pogled, nikad nije bio voajer. Ali to je bio
prijatan prizor. Skoro nadohvat ruke. Nikada ovako
neto ne bi video da nije bilo nonog optikog ureaja.
Ipak, nije bio zabrinut, ona nije mogla da ga vidi; Majkl
je bio siguran u to.
Nastavio je sputanje u toploj i vlanoj noi.

Ali prizor ga je privukao poput morskih sirena,

makar samo za deli sekunde. Da, to je bila dojka. Dve,
zapravo. Veoma skladne, i ispod uzak struk, a cela
scena se prelivala u zelenoj boji. Boe, odavde gore se
zaista dobro videlo. ena je leala na leima. Nije mogao
da razazna njeno lice, ali telo joj je bilo izuzetno.
Posmatrao ju je kako se izvija u izlivu strasti, borei se
sa trenutnom poudom. Razmiljaj o poslu.
Oslobodio je voicu, nastavljajui sputanje. Uloio
je previe vremena da bi sada sve to rizikovao zbog
nekoliko pogleda na nekakve ljubavnike. Ako se bude
drao plana stii e kui za tren oka, u bezbedni zagrljaj
svoje mlade supruge koja je, u svakom sluaju, bila
zavodljivija nego ova ena pred njegovim oima. lako je
ona posedovala telo kakvo nikada nije video.
Bez upozorenja, kao da je itala njegove misli, ena
je trgla glavu ulevo prema prozoru. Zaledio se, drei se
vrsto trase, bez zvuka, ne diui. Da li ga je videla?
Nemogue. Bio je obuen tako da bude skoro nevidljiv, a
okolina nije mogla biti tamnija.
A onda se neto preokrenulo u njemu.
Ona nije gledala u njega. Nije ni mogla. Oi su joj
bile prekrivene tamnom tkaninom, a usta zapuena.
Njeno telo se nije pokretalo u izlivima strasti, ve u
paninom strahu. Paljivije je pogledao. Noge i ruke su
joj bile rairene na stolu i bila je u bolovima. Osetio je
iznenadni bes kada je video priliku koja se naginjala
nad njom; lice oveka je bilo nejasno, ali ne i pitolj u
njegovoj ruci. Ovo nije bila igra; ona nije tu leala
svojevoljno. I sve se ovo odvijalo na pet metara od njega.

Usmerio je pogled nadole, samo da nastavi jo

petnaest metara. Sloboda. Osetio je kako se mala torba
na njegovim leima pomera zajedno s njim. est meseci
planiranja povodom te torbe, a sada je u njoj bila
njegova budunost. Nije hteo da mu sve to isklizne iz
ruke. Nije bilo vreme da izigrava heroja.
Ali ona je jo bila tamo, koa joj je poprimila zelenu
nijansu noi. Bila je vezana a telo joj se napinjalo. Majkl
nije morao nita da uje, znao je da su se krici otimali iz
zapuenih usta.
***
Tokom leta, veina stanovnika Aper Ist Sajda bi
napustila grad i otila u Hempton, Grini, u potrazi za
mirom provincije; njihovi stanovi ostajali su u mraku i
praini do septembra. Vlasnici su ih zakljuavali i
odlazili na zelene panjake i sve vazduh, ostavljajui za
sobom bogatstvo silikonskih ulica i carstvo Volstrita. Tu
je bogatstvo bilo koncentrisano kao ni na jednom mestu
na svetu, sve je to bilo zbijeno u prostoru od tridesetak
blokova iza fasada od krea, a sve su uvali nezgrapni
irski portiri.
Impozantna ambasada prvobitno je predstavljala
dom i kancelarije J. S. Vanderveldea, naftnog barona
ije je carstvo bilo rival Getijevom, Rokfelerovom i
Karnegijevom. Akbikestanska vlada ju je kupila u ranim
sedamdesetim godinama, ne zbog kitnjaste lepote ve
zbog njene neprobojne spoljne strukture: zidovi su bili
metar debeli, sa masivnim vratima, a prozorska okna
bila su otporna na metke. Vanderveldeovi su znali svoje
mesto u svetu: poznavali su svoje neprijatelje bolje nego

to su znali svoju porodicu i tako su i podigli svoj dom.

Godine 1915. Johan Sebastijan je izgradio pravu
tvravu - bila je to kua veleposednika, sa osam
spratova za porodian ivot i sedam spratova sa
kancelarijama - i preselio je svoju porodicu iz njihovog
doma koji se nalazio u Grini Vilidu ovde, na etvrtu
ulicu. Za Johana Sebastijana je sukobljavanje sa
sopstvenim zaposlenima postalo uobiajena stvar i za to
se morala platiti odreena cena. Samo, ne krvlju na
pragu njegove kue.
Akbikestanci su sasvim dobro znali svoje mesto u
svetu i bili su svesni toga da im je potrebniji bunker
nego zgrada sa kancelarijama. U potpunosti su
osavremenili bivi dom Vanderveldovih, od vodovodnih,
elektrinih, grejnih, pa sve do sigurnosnih instalacija.
Jedini ulaz u zgradu bio je kroz prednja vrata, ako ste
bili voljni da se suoite sa straarima, skenerima,
pitoljima i slinim stvarima.
Ali ljudi su bili skloni da razmiljaju u dve a ne u
tri dimenzije. Napad odozgo nikada nije bio razmotren
kao pretnja, kada je ambasador bio u rezidenciji. Krov je
bio opremljen samo sa standardnim alarmima na
krovnim vratima, prozorima i svetlarniku.
Bilo je potrebno est meseci planiranja. Majkl je
poznavao svaki oak zgrade ak bolje nego njen
najstariji stanar. Komisija za ouvanje istorijski i
estetski znaajnih graevina bila je tako predusetljiva
da mu je obezbedila detaljan plan objekta i okolnog
podruja. Kada su uli da pie knjigu o istoriji
najpoznatije avenije na svetu, potrudili su se da
pomognu prijatnom mladom oveku u odelu Ralfa

Lorena. Ne samo da su mu dali podatke o samoj zgradi

ve i o oblinjim objektima. Majkl je izabrao lano ime
zbog pedigrea koje je ono podrazumevalo - Forbs Karlton
Smit- da bi optinari pomislili da e primiti priznanje za
njihovu pomo. Sigurnosni sistem je bio lak za
identifikaciju, a pristupni kodovi nabavljeni su od
proizvoaa po niskoj ceni, jer amerika oseanja prema
Akbikestancima nisu bila ba najdublja.
Kao svaki uspean poslovni ovek, Majkl je bio
temeljan u svom poslu, promiljajui i odmeravajui
svaki detalj. On je bio profesionalac u potpunosti.
Nijedna mogunost nije bila ostavljena a da nije
razmotrena, nijedan detalj nije ostao nesagledan u
njegovom istraivanju. Svaki mogui scenario bio je
odigran i proveren. Ali za razliku od ostalih poslova,
njegovu firmu je inio samo jedan ovek. Bez osoblja za
istraivanje i razvoj, bez sekretara, ili potpredsednika za
ljudske resurse. On je uvek radio sam; ne moete
verovati drugima u profesiji u kojoj niko nikome ne
veruje. Uvek je radio izvan kontrole vlada, kriminalaca, i
bio je u potpunosti osiguran. Nita nije moglo da ukae
na njega. Uvek je ulazio i izlazio u rasponu od nekoliko
minuta, nikada nije napravio niti jednu greku, nikada
nije ostavio nijedan trag, i to je najvanije, nikada nije
bio uhvaen.
U ambasadi trenutno nije bilo mnogo osoblja jer su
zaposleni u Ujedinjenim nacijama bili na odmoru. Dva
straara na dunosti po smeni, grupa sekretara i
sekretarica tokom dana, i to je bilo to. Gotovo svi su se
vratili svojim domovima da bi uivali u planinskim
pustinjskim zemljama odakle su poticali.

Ambasador, Anvar Sri Ruskot, bio je vrlo potovan

general, odlian u diplomatskim poslovima, ali je taj
njegov talenat bio daleko od onoga u emu je on bio
najvetiji. Bio je poznat na crnim tritima kao vrhunski
kurir, posrednik za ukradene stvari i trgovac koji se
uglavnom specijalizovao za prenos antikviteta, nakita i
slika, uvek se skrivajui iza diplomatskih akreditiva. Po
njemu je diplomatska torba bila znaajniji izum nego
elektricitet, sijalica i ena zajedno. Glasine o njegovim
aktivnostima su kruile policijskim krugovima, ali su
FBI i Interpol bili bespomoni. Ako bi oni i poeli da
istrauju, Ministarstvo spoljnih poslova bi uskoro imalo
veliku krizu koja bi mogla ubrzo da se pretvori u
krvoprolie izmeu zemalja koje nisu bile u pravom
smislu u prijateljskim odnosima.
Kada je general Ruskot bio u gradu, vodio je posao
sa petnaestog sprata, daleko od straara, savetnika,
sekretara i nametljivaca. Samo je njemu bilo dozvoljeno
da bude na petnaestom spratu. Ruskot je tvrdio da je
odatle vodio najosetljivije poslove svoje zemlje, kao i
svetske poslove, a ako bi ovi poslovi bili prerano
obelodanjeni, posledice bi bile katastrofalne za svetsku
diplomatiju. Tako da niko nije ni stupao na petnaesti
sprat... ni pod kakvim okolnostima.
Majkl je bio prvi koji je video prave ambasadorove
operacije. Visio je u sredini sobe na kevlarovoj" ici,
metar i po od poda kojeg je osvetljavao malom lampom,
oblika olovke. Kabinet je bio veliki, kombinacija
opijumskog sklonita i biblioteke jednog dentlmena.
Veliki, masivni pisai sto bio je okruen pozamanim
crvenim konim stolicama, postavljenim uza zadnji zid,

dok je na suprotnom kraju bilo mesto za sedenje sa

debelim i dubokim jastucima, postavljenim oko nargile,
a ustajali miris opijata jo se oseao u vazduhu. Meu
mnotvom antikviteta sa Istoka i slika znaajnih
umetnika, turskih tepiha i tapiserija, nalazile su se i
komercijalne knjige, dokumenti i kompjuteri koji su
detaljno beleili svaku sumnjivu transakciju, svaku
nezakonitu uplatu, svaki tajan posao. Dok su i
najokoreliji kriminalci bili krajnje , obazrivi u pogledu
beleenja podataka, to nikada nije zabrinjavalo Ruskota:
on nije bio na amerikom tlu, ovo je bilo isto
akbikestansko tlo kojeg je titila povelja Ujedinjenih
nacija.
Majkl je uao u prolaz neto posle ponoi da bi
otpoeo uspinjanje. etvorospratni butik na samoj
Medison aveniji, sa svojom fasadom od granitnih
blokova bio je san svakog penjaa. Na leima je imao
tanke, specijalne kanape raznih duina; a oko struka:
iljke, spone i torbu sa alatom - sve je bilo meusobno
povezano da bi se izbegao zveket. Poeo je da se penje iz
zatamnjenog prolaza, dok su mu prsti prianjali uz
nemogue uske procepe izmeu granitnih blokova
fasade zgrade. Kao da je to bila obina etnja, preao je
butik za vreme koje se merilo sekundama, presekao
preko krova i krenuo prema oblinjoj osmospratnici sa
apartmanima. Poto je posedo- vao stil i snagu pravog
majstora, premetao se sa zgrade na zgradu prema Petoj
aveniji, penjui se sve vie i vie. Voleo je da se penje po
zgradama vie nego po stenama, one su predstavljale
vei izazov, za njega je to bilo vei poduhvat. Jo na
koledu se zakainjao za fasadu sa zadnje strane

zgrade, a kule studentskog doma bile su njegov prvi

Everest. Probio se do dvadeset drugog sprata
studentskog doma, uao kroz prozor a da pri tome nije
napravio ni najmanji zvuk; a sve to zbog jednog testa.
Ali nije mu se isplatilo... devojka iji je test ukrao ipak je
pala na ispitu.
Majkl se sputao prema Akbikestanskoj ambasadi
sa krova oblinje stambene osamnaestospratnice. Na
svetlarniku, postavljenom ezdeset osme, nalazio se
alarm koji je lako iskljuio, spojivi nekoliko ica.
Uklonio je staklo, pogledao po zatamnjenoj sobi
optikim ureajem, i spustio se. To je bio prokleto dobar
stan, a i umetnika kolekcija je bila izvanredna. Majkl je
prostudirao planove kao pozorini komad i mogao je da
ih nacrta povezanih oiju; poznavao je svaki centimetar
mesta pre nego to je kroio unutra.
Bilo mu je poznato iz raznih izvora da se u
prostorijama nalazi znaajna koliina neobraenih
dijamanata, i pokazalo se da je bio u pravu kada je
irom otvorio dva metra visok sef Velsa Farga iz 1908.
godine. Tamo su bili dijamanti. Odmotao je juvelirsku
vreu od crnog baruna i dijamanti su poeli da se
presijavaju kao zvezde na nonom nebu, namigujui i
svetlucajui prema njemu. Bilo ih je dovoljno da se
ispuni velika kutija za kolae. Po proceni, vredeli su
trideset miliona dolara na crnom tritu, dolara kojima
se nije moglo ui u trag. Ono to je ovaj posao inilo jo
slaim bilo je to da niko nije mogao da prijavi da
dijamanti nedostaju. Oni su svakako bili ukradeni i
nezakonito osigurani, a o njima je znala samo nekolicina
izabranih ljudi. Ambasador nikada ne bi oglasio

uzbunu, suvie mnogo pitanja bi se postavilo o

njihovom poreklu i niko, ni pod kakvim okolnostima, ne
bi uao u odaje na petnaestom spratu da pregleda
mesto zloina. Bez policije, bez istrage, bez problema.
***
Otprilike u isto vreme kada su otvorena vrata sefa,
kaplar Havijer Samaha je postajao sve uznemireniji na
svom radnom mestu kraj ulaznih vrata ambasade.
Izvlaili su slamke da bi videli ko e otii kui i on je
izvukao najkrau. Monotonija dvanaestoasovne smene
dovodila je do toga da osea marce u stopalima, i
vrtoglavicu. Bila je to tiha no, etvrtak, i nita se, kao i
obino, nije dogaalo. Pored jela, itanja i igranja
karata, nije bilo niega vie da se radi. Uprkos svim
strahovima, budui da su stranci u neprijateljskoj
zemlji, nikada nisu imali nijedan incident u ambasadi,
ili sa bilo kim od svojih zemljaka. Samaha je smatrao da
je ambasadorova paranoja neosnovana i da su njegove
mere predostronosti bili suvine. U dvadeset prvom
veku, dobu tolerancije, nalazili su se u najraznolikijem,
najtolerantnijem gradu na svetu. Pored toga, bila je
sredina leta, svi radikalni elementi i studenti sa koleda
bili su na odmoru, niko nee organizovati ak ni protest
do sredine septembra. Samaha se okrenuo prema
slubeniku za pultom, rekavi mu da e ii u obilazak
ranije, bilo mu je potrebno da protegne noge i razbistri
um. Obino je zapoinjao obilazak na drugom spratu i
iao nagore, ali, koristei ono malo ovlaenja to je
imao na raspolaganju, odluio je da zapone s vrha.

***
Majkl je zatvorio sef, gurnuo dijamante u torbu i
stavio je na lea. Potroio je jedan trenutak da se divi
svom umetnikom delu, imajui dovoljno pouzdanja da
niko nee ui u zabranjenu zonu, a zatim je u uglu
primetio krst ukraen draguljima. Krst je bio visok
dvadesetak centimetara i bio je ukraen safirima,
rubinima i smaragdima. Doao je samo zbog
dijamanata, ali ga je krst nekako pozivao, nije znao
zato, ali je upravo tako bilo. To nije bio deo njegovog
plana i mrzeo je sva odstupanja jer je uvek bio precizan
u svom radu. Znao je da je klju uspeha - ne biti
uhvaen - bio drati se plana. Ali ovo je mogao da bude
njegov poslednji posao.
Ubacio je krst u torbu i za dva minuta je ve bio
napolju.
***
Vrata lifta su se otvorila na petnaestom spratu.
Kaplar je znao za ogranienja, ali je znatielja nadjaala.
Niko nije bio u blizini da ga uhvati, pa kakva e teta
biti? Proverio je samo vrata apartmana na spratu jedina vrata od kojih nisu imali kljueve - i, utvrdivi da
su zakljuana, uputio se prema poarnim stepenicama
pomalo razoaran nezadovoljenom znatieljom. Okrenuo
se i ponovo pogledao ulazna vrata Ruskotovog sklonita,
od izrezbarenog mahagonija. Samaha nije imao mnogo
potovanja za paranoidnog diplomatu, ali dao je
zakletvu da e ga tititi i voditi rauna o dostojanstvu
njegove zemlje.

Pomirio se s tim da nikada nee saznati istinu i

usmerio je misli na kafu. Otvorio je poarna vrata i
zakoraio u vertikalan otvor stepenita, kada je
najednom zauo glasan kljocaj. Zaustavio se, napreui
ulo sluha. Zvuk je dolazio iz apartmana. Mogao je da
ga ponovo uje. Ovaj put to nije bio kljocaj, bio je to
neki neobian zvuk. Vratio se natrag i proverio vrata,
bila su zakljuana. Stavio je uvo na uglaan mahagoni,
napregnuto oslukujui. Bio je siguran da je neto uo.
Razmiljao je o posledicama, o svojim dunostima
prema zemlji, setio se generalove osione naravi... i
ponovo je razmotrio generalovu preku prirodu.
Odvano je lupnuo o vrata. Apartman je bio u
mraku, izuzev svetla koje se probijalo iz hodnika i
slabog svetlucanja koje je dolazilo od svetlarnika.
Primetio je da je prostran kabinet bio fino opremljen,
bolje od bilo koje sobe u ambasadi. Palata na nebu.
Nakratko je pogledao uokolo, inilo se da je sve bilo na
svom mestu. Obratio je naroitu panju na veliki sef,
razmiljajui o njegovoj svrsi, pa je proverio bravu. Bila
je bezbedna. Okrenuo se da bi izaao, pomislivi da je to
bila verovatno buka iz cevi za provetravanje, a onda mu
je pogled pao na zid.
inio se poput vodene mrlje, taj obris praine na
zidu. Primakao se blie da bi paljivije osmotrio,
koraajui preko jastuka i bacajui prezrivo pogled na
nargilu. lako je apartman bio u mraku, ipak je tamo bilo
dovoljno svetla da bi mogle da se razaznaju nijanse.
Preao je prstima preko toga, pratei obris. Suneva
svetlost je, tokom vremena, izbrisala boju na zidu, samo

je jedan deo jo zadrao ivu zelenu boju prvobitnog

nanosa boje, ta mala zona u obiiku krsta.
***
A Majkl je visio na petnaest metara od tla sa
zagarantovanom budunou u torbi na leima. Pet
spratova do slobode. Muena ena pred njim je umirala.
Lo oseaj, to mu je dolazio iz stomaka, predoseaj koji
mu je govorio da pobegne drugim putem bio je jak, ali to
nije bilo nita prema strahu koji je osetio za ovu nevinu
osobu.
Popeo se brzo uz konopac, ruku preko ruke,
trideset metara u nekoliko sekundi i skoio je na nizak
zidi. Na udaljenosti od est metara i pet spratova nie
nalazila se estospratna zgrada. Preao je tu razdaljinu
zabadajui prste u fasadu od cigala, a onda je privrstio
kanap i spustio se nanie.
Svialo mu se da ima pian, ali uvek je imao jo
jedan, uvek je imao altemativni plan, i uvek je imao
alternativni plan za alternativni plan. Voleo je da
izbegne improvizaciju. Voleo je adrenalin, ali je raunao
i na instinkt. Ta zgrada mu je bila poznata; vodila se na
ime neke korporacije, neke tekstilne firme iz Evrope, a
obino su u njoj iveli mu i ena i mali naucer, a kua
je imala jeftin, neefikasan alarmni sistem. Njegovo
istraivanje je uvek bilo temeljno i ova zgrada je bila deo
njegovog planiranja, to je bila rezervna pozicija i on ju je
dobro prouio.
Misli su mu jurile kroz glavu, gde je bio mu? Ko je
poinilac? Da li je to bio mu? Jesu li tako zapoeli? Nije

bilo vremena za pitanja, samo injenice: govor njenog

tela pokazivao je da ona umire.
***
To zapravo i nije bila odluka. Samaha je objasnio
slubeniku na prijemnom odeljenju da je uo neto na
petnaestom spratu i da je uprkos nalogu da ne ulazi na
sprat osetio da mu je to bila dunost, jer se zakleo da e
tititi ovu zemlju. Objasnio je da je proverio ostatak
zgrade i da je osetio da se neko moda unjao po krovu.
Gluposti, rekao je slubenik na dunosti. Samaha je
predloio da zovnu Njujorku policiju da urade pretres i
da paze na sve to je sumnjivo. To je bila dobra pria za
novine, pustiti da policija proelja oblast, jer ako je
lopov bio u blizini oni bi ga uhvatili, a Samahi bi pripale
zasluge za brzo razmiljanje i moda bi ak dobio i
unapreenje. A ako ne uhvate nikoga? Ambasador
Ruskot bie tu za dve nedelje. Zloudni ambasador
Ruskot vraao se za dve nedelje.
***
Majkl je tiho uao kroz prozor na gornjem spratu.
Nije imao pitolj, mrzeo je pitolje, nikada ih nije
koristio, i ne bi znao ta da radi sa njim ak i da ga je
imao. Sve to je imao bio je njegov no, drao ga je u
ruci, drka je bila glatka, a na otrici smrtonosnih ivica
reflektovalo se svetlo. Povlaio ga je napred-nazad u
aci, molei se da ne bude prisiljen da ga upotrebi;
izbruena metalna ivica noa bila je neprirodna u
poreenju sa gipkou koe.

Spustio je noni optiki ureaj, koji je obojio

pozadinu gostinske sobe u sablasnu zelenu boju, i
zakoraio u hodnik. Od priguenih zvukova napada,
zvuka ogoljene koe koja se grebala uz sto i tihog
cvilenja to je odzvanjalo zadrhtala mu je dua...
ojaavi njegovu odlunost. Na kraju hodnika, upravo
ispred vrata bio je naucer, nepokretan u lokvi krvi.
Majkl se polako kretao; provirio je u sobu. To je bio
atelje za grnariju, postolja sa glinenim posudama bila
su poreana na drvenim policama, razne boje,
razreivai i glazure stajali su na stolu, a velika pe sa
suenje nalazila se u uglu, mogao je da uje kako njen
izduvni otvor izbacuje intenzivnu unutranju toplotu.
Oseao se miris vlage i zemlje, pomean sa neprirodnim
nagovetajem jasmina. Ostaci osuene gline nalazili su
se svugde po podu, a drvene alatke su bile razbacane
uokolo kao da je neki vihor tuda projurio. Video je i sto
na kojem se radilo, gde je glina bila lupana i obraivana,
seena u komade i oblikovana u umetniko delo. Ali
noas nije glina bila obraivana.
ena je bila plavua, u poznim tridesetim
godinama. Tanak sloj znoja prekrio joj je telo dok su joj
se grudi podizale u strahu.
ak i bez odela videlo se da je to bila izuzetno
bogata ena. Telo joj je bilo atletski oblikovano, s licem
koje je do savrenstva isklesao hirurg iz Park avenije.
Pedikirana stopala su joj visila preko ivice stola, vezana
za nogare stola, ruke su joj bile privrene iznad glave,
a crni al je prekrivao njene oi. Jecanje koje je zaledilo
njegovo srce dopiralo je iz zapuenih usta, ali je to u
najmanju ruku potvrdilo jednu stvar: jo je bila iva.

Na dasci prozora bilo je neto to samo moe biti

opisano kao medicinska oprema iz osamnaestog veka,
jednostavni stari hirurki instrumenti za seenje
kostiju: noevi, skalpeli i testere za kosti.
Gledao je svugde, ali se napada nije video.
Skidajui noni optiki ureaj, Majkl je upalio svetlo i
pourio ka njoj. Koa joj jo nije bila oteena; ko god je
ovo uradio, nije jo bio zapoeo s radom. Poeo je brzo
da iseca poveze. Ona se ritala putajui prigueni krik,
nesvesna da je Majkl njen spasilac.
I tada ga je udario parni valjak pravo u boni deo
glave. Majkl je posrnuo unazad, oamuen, potpuno
gubei smisao za vreme i realnost. Video je neku priliku,
lica zaklonjenog maramom, koja je u desnoj ruci drala
vajarski eki a u levoj veliki pitolj. Majkla je probadao
bol u glavi dok se borio da ostane svestan. Nikada nije
razmotrio smrt kao opciju kada je no zapoinjala, ali
sada... Ni re nije bila izgovorena kad se hladna cev
pitolja prislonila na njegovo elo. Ludak je okretao
eki i ekao, kako se ini da bi to vie uivao. Majkl je
stegao drku svog noa, teei se injenicom da je no
bio sakriven. Bez ikakvog razmiljanja, zabio je otricu u
napadaev runi zglob sve do drke, a mlaz krvi slio se
niz njegovu ruku. ovek je pao unatrag, preko pei. Pao
je ramenom preko zagrejanog metala a pitolj mu je
iskliznuo sa strane. Koulja mu se u istom trenutku
zapalila a miris sprenog mesa se rairio po vazduhu.
Majkl je posrnuo, pokuavajui da nae oslonac; u
glavi mu je jo odzvanjao udarac. Zgrabio je sto da bi se
pridrao i na kraju je dobro pogledao napadaa.
ovekove oi su bile hladne i umrtvljene dok se dim

dizao sa njegovih ramena, a krv je liptala iz ruke,

slivajui se niz drku noa. Zaboravljajui na bol, ovek
je istrgao no iz osakaenog runog zgloba i napao, sada
zabijajui no u Majklovo rame, bacivi ga pri tom
natrag na pod. Ludak je zgrabio ruku noa, i poput
mrtve svinje na kuki, vukao Majkla preko sobe,
odgurnuvi ga pored pei za glinu. Sa iznenadnim
izlivom besa, ovek je zario no, irei stravian bol kroz
Majklovo telo.
Skoro izgubivi svest, Majkl je u magnovenju uo
glasan zvuk motorole. Policijski kontrolni ureaj. Bio je
napadaev. Mogao je jedva da razazna neto to bi
zvualo kao mogua pljaka u ambasadi Akbikestana,
kola na putu.
Majkl je leao na podu, a telo mu se survavalo u
ok od bola. ena na stolu je prigueno viknula kroz
zaepljena usta; ona bi do sada svakako trebalo da je
mrtva. Majklove misli su bile usmerene ka njegovoj eni,
na to da li e ona ikada moi da ga razume. Ve je video
prizor kako joj policija objanjava njegovu smrt; kako je
naen; kako je ubijen. Da li bi ona bila ljubazna da im
pomogne u istrazi? Da im pomogne da objasne otkud
ukradeni dijamanti u torbi njenog mua. Da li je ona
poznavala golu lanicu visokog drutva? Da li su oni
imali ljubavnu vezu?
Protivno svakom racionalnom razmiljanju, Majkl
je posegao nagore i jednim snanim trzajem istrgao no
iz svog ramena, bol je bio toliko jak da je skoro izgubio
svest. Mlaz tenosti povratio ga je u ivot. Rastvara je
tekao po podu, irei se svugde, dok su mu isparenja
pekla nos, nagrizajui mu kou kao da je curio u

njegovu ranu. Nikada nije razmiljao o tome, ali imao je

svest o sopstvenoj smrtnosti. Da se nije pomerio, ne
samo da bi umro, ve bi umrla i ova ena.
Stojei na ulazu, ludak je privukao ruku i zapalio
fitilj napravljenog moltovljevog koktela. Majkl se
zateturao kad je ovek bacio zapaljenu bocu na njega.
Bomba od razreivaa za boju lebdela je kroz vazduh,
inilo se, dugo kao venost pre nego to je pala nadole,
eksplodirajui na usijanoj pei za glinu. Vatra je krenula
nagore i irila se du poda. Ludak je ieznuo, a ulaz je
buknuo.
Majkl je posrtao du poda kroz dim i plamen koji
su postajali sve gui, borei se sa ramenom koje ga je
probadalo dok mu je u glavi sve bilo mutno. Sa drvene
police zgrabio je ceradu i bacio je preko ene u agoniji.
Skinuo je s nje povez i oslobodio joj usta. Ona je,
videvi plamen oko sebe, histerino zavritala. Majkl je
uzeo kanap i vezao ga za nogu stola, bacio stolicu kroz
prozor, a odmah zatim i ue. Vezao je opremu i zgrabio
damu. Nije bilo potrebe da joj kae ni gde idu ni da se
vrsto dri.
Bacio se kroz prozor u trenutku kada je soba
eksplodirala. Propadali su kroz letnji vazduh dok se sto
klizao du poda i na kraju udario u okvir prozora. Zatim
su se zaustavili, dok je plamen lizao prozor nekoliko
metara iznad njihovih glava.
Spustili su se na peaku stazu u trenutku kad su
prozori na zgradi eksplodirali; plamen i dim pokuljae
ka nebu iznad grada. Unutranjost zgrade je plamtela u
narandastoj boji, dok je esti sprat bio potpuno

progutan. Spustio je enu na plonik. Bila je unezverena

i vrsto stezala ciradu oko svog golog tela.
Majkl je strgnuo kai, bacio alat u bunje, i
proverio da li je vrea ispunjena dijamantima jo na
njegovim leima. Budi miran. Krv mu je tekla iz ramena,
njegova tamna majica dobila je tamnocrvenu boju.
Nadao se da gubitak krvi nije koban; u ovom trenutku
nije imao vremena da se bavi umiranjem.
Nagnuo se nad enom koja je poinjala da jeca.
ivot joj se bio vratio u oi. Nasmejala se, dok su joj se
suze slivale niz lice.
Sirene su odjeknule i za nekoliko sekundi tri
policijska automobila su se buno zaustavila preko puta
ulice. Pogledao je preko Pete avenije prema zidu
Centralnog parka. Dodirnuo je torbu na leima, tu je
bila njegova budunost. Sloboda je bila samo
dvadesetak metara udaljena.
Jo je mogao to da uradi.
PRVO POGLAVLJE
Ofarbano staklo kakvo se vie ne pravi:
sjajnoljubiasto, tamnoroze, bogato zlatno, to su boje
kombinovane tako da oslikaju nebeske kapije, centralni
deo staromodne crkve prekrivene belilom. Jutarnje
sunce se probijalo unutra, bacajui obojene senke na
skup parohijana, od kojih su neki bili tamo jer su to
eleli, a veina zato to su morali da budu tu. I kao u
svakoj bojoj kui, bez obzira na veroispovest, bilo je tu
ljudi koji su sedeli u crkvenim klupama to su se
nalazile napred, kao da ih je takav poloaj u odnosu na

oltar inio bliim spasenju. Dame su bile u finim

haljinama, a mukarci namirisani, u sakoima, sa svojim
najboljim svilenim kravatama, sve sa milju da je odelo
to to ini sveca.
Za propovedaonicom je stajao otac Patrik onesi,
nizak pedesetosmogodinji Irac. Kratko oiana kosa
bila mu je potpuno osedela i u naglaenom kontrastu
prema ozbiljnim crnim obrvama. Njegove zdepaste ruke
su se pomerale u ritmu njegovog glasa, unutar nabora
velike zelene mantije. Godinama je propovedao svojoj
pastvi, mnogo sati je potroio na rei mudrosti, ali
nikada nije propustio da se zapita da li je dopro do
svesti makar i jednog pojedinca. Jer, kao i kada je on
bio mlad, i sada je postojala stabilna stopa kriminala i
preljube, i opte udaljavanje od religije. inilo se da
ljudi veruju u tehnologiju, nauku i seks, inilo se da
veruju samo u opipljive stvari. Ako ne moete neto da
opipate, onda ne verujte u to. Nije bio siguran zato, a
ipak je propovedao sa nadom da e spasti najmanje
jednu duu iz ovog sveta potonulog u zbrku.
Pa, otac Patrik jeste moda bio omalen ovek, skoro
slabaan - priseao se da je bio jahaka legenda, dok se
trkao za rue u eril Daunsu ali njegov glas, taj
njegov dar je bio onoliko veliki koliko je njegovo telo bilo
malo. I to je bio glas koji je upravo odjekivao nad
skupom.
"... Ne moete da ukradete spasenje, kao lopov u
noi. Jer nije savrenstvo u zemaljskom ivotu ono za
ime teimo, ve je to pre savrenstvo vere. Vera je klju
koji nam garantuje veno spasenje; vera u Boga nam
obezbeuje veni ivot. Prikupio je spise i, kao da eli

da naglasi, proaptao: ... ako otvorite svoju knjigu na

strani 104, Jutro je svanulo...
Skup se pridruio pesmi, i iako to nije bio Ket
Stivens, bila je to skladna muzika puna nade, to je
ispunjavala vazduh odzvanjajui od krovnih greda.
Nedaleko od vratnica crkve, uukana u pozadini
skoro kao da se krije, sedela je najvea oboavateljka
oca Patrika. Ako bi ona i pokuala da se sakrije, bio bi
to nemogu zadatak; lokne kestenjaste boje padale su
joj niz lea poput tene vatre, tako da je bilo nemogue
ne primetiti je. Sa pouzdanjem i molitvenikom u ruci,
pevala je tiho u sebi, to je bio in u naglaenoj
suprotnosti prema ostatku njenog ivota. Svih ovih
godina, nju je bilo teko obuzdati. Od svoje trinaeste,
ona je ivela u protivurenostima, uila je o sedam
smrtnih grehova u katolikoj koli tokom dana a onda je
trala okolo pokuavajui da uzme uee u svih sedam.
I mada su joj godine donele trezvenost i oseaj
odgovornosti, nikada nije raskidala sa svojom divljom
prolou. Skoro svake nedelje, bez obzira na vreme ili
to kako se osea, bez obzira na sve, mogli ste da je
naete u istoj klupi u jedanaest sati pre podne, sa
pognutom glavom, tiho zahvalna za sve stvari na ovom
svetu. lako se nije uvek slagala sa crkvenim naelima, a
pri tom zbog svojih manira nikada ne bi ni mogla biti
proglaena sveticom, vera Meri Sen-Pjer u boga uvek je
bila istinska.
Pored nje u crkvenoj klupi sedeo je njen suprug u
tiini, sa stisnutim usnama dok je razmiljao o pesmi
raspevanog skupa. Bio je to ovek dobrog izgleda i u
dobroj kondiciji, visok metar i osamdeset. Pramenovi

smee nedoterane kose - koji bi verovatno izgledali

dobro bez obzira na stanje u kojem su bili - uokviravali
su snano i upadljivo, ali ipak previe istroeno lice za
jednog tridesetosmogodinjaka. On se vrpoljio, inilo mu
se da vreme tee veoma sporo, kao da puzi. Videlo se to
u njegovim tamnim oima, ve je bio odsutan umom. Do
tog dana, Majkl Sen-Pjer nikada nije rekao svojoj eni da
gubi veru, a sada to u svakom sluaju i nije bio
trenutak. I onako su imali dovoljno problema.
***
Meri i Majkl su izali iz crkve kreui se posred
gomile parohijana, koji su svi jurili da se rukuju sa
svetenikom, nadajui se da e se neto od njegove
svetosti preneti i na njihove due. Otac Pat je srdano
klimao glavom svakom od njih, zahvaljujui im, i dok su
mu oni upuivali komplimente za propoved, njegov
slabaan osmeh prikrivao je pitanje u njegovoj svesti:
ta bi bilo ako bi pitao bilo kog od njih da ponovi ijednu
reenicu iz propovedi, a kamoli pouku dana? Ali onda se
pojavila svetlost u njegovim oima, jer je uhvatio Merin
pogled.
Divna propoved, Oe, rekla je Meri gledajui
nadole prema sveteniku. Bilo je to kao da je priala sa
detetom, razlika u visini bila je toliko velika. Ona je bila
uvek paljiva da nikada ne oblai tikle kad ide u crkvu,
jer je ak i u cipelama bez tikli bila visoka metar i
sedamdeset tri i plaila se da bi njena visina dovela do
toga da se on neprijatno osea.
Hvala, Meri, obuhvatio je njenu aku. Uvek
mogu da raunam na va osmeh kada sam u oltaru.

Otac Patrik nije primetio Majkla. Kao da on i nije bio tu.

Oseajui da je Majklu nelagodno, Meri se nasmejala i
privukla ga blie.
Na kraju, kao naknadnu misao, ne elei da uvredi
Meri, svetenik je klimnuo glavom prema Majklu.
Majkle.
"Patrie, promrmljao je Majkl nevoljno.
Red sainjen od onih koji su eleli da se rukuju
postajao je sve vei i ljudi su bili sve nestrpljiviji.
Nevoljno, svetenik je pustio njenu ruku i rekao:
Neka mir bude sa vama, dete.
Hvala, Oe. I sa vama.
Krenuli su peakom stazom, oko koje su se
nalazila stabla, ka parkingu, dok je otac Patrik nastavio
da se pozdravlja sa sledbenicima koji su mu eleli sve
najbolje.
***
Ford taurus iz 1989. je od crkve krenuo prema
istoku. Njegova ofucana i ulubljena karoserija bila je
stara ali ista. Majkl je vozio, usredsreen na horizont,
izgubljen u mislima. Sve je bilo tiho; Meri je znala da je
Majkl ponovo povreen. On se povukao u taj svet gde
nikome nije dozvoljavao pristup, da bi sam reavao svoje
probleme. To je bio zid sa kojim se ona borila da ga
srui i svaki put to je zahtevalo novu strategiju. Sjajnih
oiju, nasmeivi se, teatralno je brisala neto sa
njegovog ramena.
Bacio je pogled na nju:
ta je bilo?
Samo sklanjam neto s tvog ramena.

Perut?
Ne. Jednu trunku.
ta? Majkl je bio istinski zbunjen, pravei pokret
kao da je pauk bio na njemu. Kakvu trunku?
Trunku na tvom ramenu.*( Igra rei. Meri upotrebljava
frazu have a chip on one's shoulder (chip - trunka, iverak), to znai
biti nakooperen, svadljiv, kivan na ceo svet (Prim. prev.))

Majki je napravio grimasu pokuavajui da i dalje

ostane loe volje.
Pat nije lo ovek, rekla je Meri.
On uvek gleda s visine na mene, kao da u zaraziti
njegovo stado, ili tako neto. Mislio sam da je
svetenicima dunost da oprataju. Bilo je ogorenosti
u njegovom glasu,
Prilino je teko da ovek koji je tako nizak gleda
sa visine na tebe, Majkl.
Gledaj malo na svet mojim oima, Meri. Majklov
pogled ni u jednom trenutku nije skretao sa puta.
Meri je mrzela kada on prasne. To se nije deavalo
preesto, samo nedeljama i najee tokom jednog sata
pre i posle mise. Znala je da je to teko za njega, ali to je
bio samo jedan sat u nedelji. Ona je gledala svet i
njegovim oima, bilo je to neto to je ona bila uvek u
stanju da uradi i, po njenom miljenju, on je imao prava
na malo mira u svom ivotu.
Zato moramo da prolazimo kroz ovo svake
nedelje?, Meri je stavila ruku na njegovu nogu u znak
pomirenja.
Neprijatna tiina ispunila je kola.
***

Na desetine kola bilo je parkirano sa obe strane

puta oivienog stablima. Muzika, koja je zvuala poput
Springstinove, odjekivala je sa nekog mesta. ulo se
huanje okeana, a morski vetar je ispunjavao vazduh
pravim mirisom leta. Meri je hodala sa Majklom, koji je
iao pet koraka iza nje uz stazu pokrivenu kriljanim
ploama ka sivoj kui na rtu Kod, na kojoj se video zub
vremena. Tiina prisutna tokom vonje nastavila se i
kad su izali iz kola. Meri je pozvonila. Niko nije
odgovorio. Ponovo je pozvonila, a onda se i Majkl
prikljuio. Meri je zgrabila ruku na vratima, a zatim ih
otvorila...
"Ne znam da li sam raspoloen za ovo, Majkl ju je
upozorio.
A za ta si uopte raspoloen? Pitanje je bilo
sasvim ozbiljno, inilo se da je njeno strpljenje dolo do
kraja.
Majkl nita nije rekao.
Rei emo samo zdravo i onda 'zbogom' posle pola
sata i biemo kui pre dva.
Uzela je njegovu ruku i uvela ga u kuu. Sobe su
bile mrane, sumnjivo prazne. Meri je ila prema
zadnjem delu kue kroz jednostavnu dnevnu sobu, pa je
prola kroz trpezariju, a priguena buka zabave
pojaavala se sa svakim korakom. Dola je do pokretnih
staklenih vrata, preko kojih je stajala velika zavesa.
Seti se da se nasmeje, proaptala je Meri.
Povukla je zavesu da bi videla urku. Ne bilo kakvu
urku, ovo je bila urka nad urkama. More ljudi je
ispunilo prostor zadnjeg dela terase, koja je izlazila na
plau. Pijani razvrat, pomislila je, dok su se ljudi

saplitali prolazei kraj vrata. Tri rotilja su gorela,

njihovi plamenovi su lizali ka nebu. Da je, kojim
sluajem, bilo mesa na rotiljima, ono bi ve odavno bilo
kremirano i vraeno bogu. Glasni zvunici su gruvali
Candys Room, a Springstinov zavijajui glas jedva je
nadjaavao agor na urci.
Meri je otvorila klizna vrata i buni talas ih je
preplavio. Uhvatila je Majkla za ruku, pa su zaronili u
pakao, krei put kroz gomilu. Kad je Meri povukla
Majkla u zadnji deo terase da bi se malo sabrali,
primetili su oveka, koji je izgledao poput velikog
medveda, kako hoda prema njima. Ljudi su mu pravili
prolaz, kao da to rade iz potovanja prema visoanstvu,
klimajui glavama i udarajui ga po ogromnim leima
dok je prolazio. Sa visinom od blizu dva metra, on je
nadvisivao svakoga. Bio je ogroman, ni debeo ni miiav,
samo veliki i krupan. Zbog plave kose boje peska
podseao je na surfera, ali se daske, najverovatnije, nisu
pravile u veliini koja bi njemu bila odgovarajua. Meri
je skoro nestala u njegovom vrstom zagrljaju; neni div
je mazio golubicu.
Zabava sada moe zvanino da pone", promumlao
je. Oslobodio ju je svog stiska, a onda se okrenuo i
zagrlio i zbunjenog Majkla. Kao i obino, zakasnili ste.
Crkva, Meri se pravdala.
Div je gledao pravo u Majklove oi i upitao:
Bubi...?
Molio sam se za tu tvoju veliku duu, viskijem
nalivenu. ovekove oi su postale ozbiljne i on je
dodao:

Izgovori, izgovori. Zgrabio je Majklovu glavu

svojim ogromnim rukama i privukao ga blie.
Sve su to krelci, svako dobije po jedan izgovor, a
svi oni smrde. Spustio je veliki poljubac na Majklovo
elo pre nego to ga je na kraju pustio.
Drago mi je to si doao.
Majkl se najzad opustio, inilo se da je sve sada u
redu.
Pol Bu nije previe pio izuzev kada je imao dobar
razlog za to, to se vrlo retko dogaalo, a nije ni puio,
dok su droge bile njegov zakleti neprijatelj. Zapravo,
izuzev slabosti prema brzoj hrani, on je verovatno bio
jedan od najneporonijih ljudi. Sem jedanput godinje.
Jedanput godinje u ovo vreme, imao je svoju nedelju u
kojoj je obeleavao sopstveni spomen-dan.*( Engl.
Memorial Day- Spomen-dan za pale u ratu u SAD. (Prim. prev.))
Svako ko ga je sreo, ko je sa njim porazgovarao, ili ga je
poduavao, ili s kim se potukao, ili koga je poljubio ili ga
zagrlio, bio je pozvan da mu pomogne da doeka leto.
Ovo je bilo njegovo shvatanje slavljenja ivota i
zahvalnica svemu ivom, a poto je platio prevoz robe
osetio se ovlaenim da uestvuje u svemu, ukljuujui
i ispijanje alkohola. Posledica toga je ovo njegovo
trenutno nezgrapno, veselo stanje.
Glasovi dece koja su se smejala i vritala mogli su
da se uju iako je muzika gruvala i irila se preko
gomile. Buka je svakom sekundom postajala sve blia. I
iznenada, tu su bili, kao da su se materijalizovali iz
samog vazduha, deko i devojica ne stariji od est
godina, irski blizanci". Robi - koji
je
bio
stariji
jedanaest meseci - i Krisi Bu, par plavokose dece sa

osmesima koji su mogli da zagreju dubine okeana.

Juriajui kroz guvu, oni su skoili u Majklove rairene
ruke.
Doi na trombolinu, vikao je Robi, vukui Majkla
na levu stranu.
Ne. Zamkovi od peska, Krisi ga je vukla nadesno.
Hej, a da kaete 'zdravo? Bu je ukorio decu.
Ma u redu je", rekao je Majkl, krenuvi da se
pozdravi sa decom.
Dajte oveku da predahne, pustite ga da popije bar
pie. Bu je pokuao da odvoji svoju decu.
Ali, tata... On je jedini ovde koji hoe da se igra sa
nama, molio je Robi.
Bu je na trenutak napravio pauzu i pogledao svog
sina pravo u oi.
To je zato to je on ovde jedini koji je na vaem
naprednom nivou zrelosti."
Sve je u redu", rekao je Majkl, unuvi ka deci.
"Tata, molim te...
Bu moda jeste bio snaan ovek, verovatno
najsnaniji koga ste ikada sreli, ali kada su u pitanju
bila njegova deca bio je vie nego slab prema njima; sa
njim se moglo manipulisati u potpunosti. Diui ruke,
okrenuo se prema Majklu:
"Neka ti bude, ali ako te udave, nemoj da doe i
da plae kod mene. Bu se nasmejao, stavio ruku oko
Meri i rekao: Da li eli malo zabave?
Zatim su iezli u guvi.
Majkl i deca su seli pravo u sredite gomile na
urci, kao da su seli u sopstvenu sobu za igru, i, poput
maioniara, Majkl je podizao ruke i mahao sa obe

ake, pokazujui da su prazne. Deca su gledala

zbunjeno, razmenjujui poglede. Onda je on posegao iza
njihovih uiju, izvlaei svakom malog napunjenog
slona. Osmesi nisu mogli da budu vei.
***
Dok je sedela meu grupom ena koje su pile kafu,
Meri je sluala njihovo ivo avrljanje. Dvadeset ena se
okupilo u velikom krugu, pijuckajui pia i jedui ips.
Razgovor koji se vodio kretao se od traeva do njihovih
razoaravajuih brakova i ponovo se vraao na tra, a to
se Meri nije mnogo ticalo. Do nje je stajala ena koja nije
imala mnogo strpljenja za pretvornu masku ovih dama,
ali se ipak ljubazno osmehivala. Deni Bu je sedela
pozadi i posmatrala raznovrstan skup prijatelja svog
mua i njihovih supruga, svu tu priu i komentare, sve
vreme jedva skrivajui prezir. Deni je mrzela prijeme, te
lane osmehe i neiskrene ljubaznosti, koji su stvarali
lanu sliku pod uticajem alkohola. Ne bi se reklo da ona
nije uivala u drutvu svoje male grupe prijateljica, ali
ovo je bila zabava njenog mua i ona je reila da ostavi
svoje prijatelje po strani, ne elei da ih izloi ovom
ludilu - zapravo, sve prijatelje sem Meri. Meri je bila
njeno sidro, njena stena i ona joj je pomagala da se
zauzda, da ne bi zapoela neku otvorenu i
beskrupuloznu raspravu s nekim od Buovih pijanih
drugara, ili sa njegovim efom, ili jo gore, sa enom
njegovog efa. ovekov istinski karakter bi se obino
ogolio pod uticajem pia i, uopteno, Deni nije volela
ono to bi videla - ali je imala osmeh na licu i brinula se

o tome kako e da proe svaki njegov spomen-dan.

Deni je mrzela zabave... ali je volela Bua.
Kako ti je u novoj koli, jesu li okej prema tebi?,
njen promukao glas se probio kroz veseli amor.
Meri je potvrdno klimnula glavom, njena kosa je
sijala kao eravice na podnevnom suncu.
Dobila sam dvadeset estoro najslae dece koju
moe da zamisli.
Kako moe da se izbori sa tako mnogo njih,
rekla je Deni, skupljajui svoju smeu kosu boje peska
u konjski rep. Ja jedva izlazim na kraj sa ona moja dva
mala nestaka.
Rado bih ti pomogla oko njih, nasmejala se Meri.
Videe, samo ekaj kad dobije svoje. Deni je
napravila pauzu dok nije u trenutku spazila vrhove
glava svoje dece, pre nego to su ponovo iezli u gomili.
Ti misli da su oni svi umiljati, slatki, ali kad sunce
zae... njihova je no, zna, cela no. Postaju ivahni tek
kada se sprema da legne. Oh, oni mogu da te grle i
ljube, ali to je sve samo fasada, to je velika, deja
zavera. Oni se okreu ka tebi kao ivotinje...
Meri se slatko nasmejala, ali je odlutala u mislima i
njene smaragdnozelene oi su se zaustavile na plai, gde
je bio u toku fudbalski me. Deni je pratila Merin
pogled, uperen ka Majklu. Nasmejala se i mahnula
ispred Merinog lica.
Zdravo?
Meri se trgnula za trenutak, kiselo se osmehnuvi
u svojoj zbunjenosti, i vratila se u realnost. Izvini",
rekla je, ponovo pogledavi prema svom muu.

Duo, nikada nemoj da se izvinjava kad je re o

strasti.
***
Me je bio u punom zamahu, gola stopala su sekla
topao beliast pesak. Sportisti su se kretali du celog
uzvienja, matari koji su iveli od davnih lumpovanja i
trijumfa iz mladosti. Ali za Majkla, oni su svi izgledali
kao da e eksplodirati, teko diui, sa uarenim,
crvenim licima. Poto, naravno, govorimo o pravim
mukarcima, ovde niko to nije pokazivao, ponajmanje
pred prijateljima.
Majkl je uhvatio loptu, povukao se unazad i bacio
je daleko, a ona je klizila kroz vedro plavo nebo. Bu
moda jeste bio krupan, ali to ga svakako nije
usporavalo dok je trao preko peska ka gol liniji,
ostavljajui svoje pratioce u praini. Lopta je pala u
luku, sputajui se pravo u njegove ake. Gol! Bu je
zaigrao ples u zadnjoj zoni, smeujui loptu i udarajui
se o grudi. Jurio je natrag da bi se epurio, pa je bacio
Majklu peticu kao da ih je rezultat doveo u prednost
na Superbolu.
Tako to treba da se radi, Breskvice, rekao je
Majkl, zadovoljan njihovim timskim radom.
Jedan od ljudi iz drugog tima, uvi Buov
nadimak, uputio je pogled prema njemu.
Nita ne pitaj. Bu ga je prodorno pogledao,
uklonivi kosu boje slame sa oiju.
Poreala su se estorica na estoricu, kad je Majkl
utnuo, aljui loptu preko terena u krajnju zonu:
ponovo gol. Polako su se skupili u gomilu, popriali o

poslednjoj najveoj reklami za pivo i zatim su se razili,

pljesnuvi dlanovima jednoglasno. Bu je unuo, sa
ukljevima u pesku, gledao je levo-desno i na kraju u
svog neposrednog protivnika. Dejson je bio upola
manji, vrh njegove elave glave je pregoreo i poeo da
crveni, ali pivo koje je popio milosrdno je otupelo bol.
Gledao je Bua pravo u oi i rugajuim tonom
proaptao:
Breskvica? ta je s tim?
Mogli ste videti kako je jumula krv u Buovo lice,
njegove oi su se unele u Dejsonove, inilo se da se
vreme usporilo dok je Bu frktao kao bik, duboko i
ritmino. Ali lopta je ve bila baena. Bu, rugajua
pobesnela zver, nasilniki je zario oveka dopola u
pesak. Stajao je trijumfalno nad svojim oamuenim i
zbunjenom suparnikom.
Izvini, proaptao je.
***
Sunce je ve davno zalo i drutvo je poelo da se
razilazi. Prazne pivske boce bile su posvuda rasute;
poslednji pramenovi dima izlazili su iz rotilja. Veina
drutva je ve odavno posustala, ili su bili otili kui.
Samo su deca imala energije, jurila su iz sobe u sobu.
Majkl i Meri su skupili svoje stvari i krenuli prema
Deni koja je zauzela mesto pored prednjih vrata.
Treba da uzmem neke stvari u prodavnici, Majkl
je rekao Meri.
"U ovo doba? Meri je samo elela da stigne kui u
krevet.

Pre nego to je Majkl imao priliku da odgovori,

Deni se nagnula, ljubei Meri u obraz:
Hvala vam to ste doli.
Hvala tebi na gostoprimstvu, kazala je Meri.
Deni je dodala Meri dve kese i rekla:
Ovo je preostalo, uzmi, to e ti trajati najmanje do
etvrtka, a pomoi e mi da sauvam linju.
Majkle?! Buov nerazgovetan glas odjekivao je iz
jedne od soba. Majkl je krenuo u kuhinju, ostavljajui
dve ene pored vrata.
Moe li sutra ruak?, Deni je upitala.
Ah, imam zakazan termin kod doktora, ree Meri.
Onda u etvrtak?
Maliganov restoran?
Dvanaest sati, rekle su obe u isto vreme.
***
Bu, jo uvek pripit, tromo se nagnuo nad
kuhinjskom radnom povrinom i izvukao neke papire.
Potreban ti je samo tvoj Parker."
Majkl je uzeo olovku.
Hvala ti za sve. To mi mnogo znai.
I ti bi to uradio za mene. Bu je gladio au
kotskog viskija.
Majkl je klimao glavom dok je potpisao papire.
Deca ne znaju... o meni, zar ne? Bio bi gotov ako
bi Buova deca otkrila istinu.
Nikako... I nikada nee.
Majkl je nastavio da lista pravni dokument,
potpisujui mehaniki na dnu svake stranice i
ignoriui sadraj dokumenata; on je ve znao njihovu

svrhu. Doavi do zadnje strane sve ih je skupio, sloio i

pruio ih Buu.
Mogu li da te pitam neto?
Bilo ta, Bu je rekao, sipajui sebi pie.
Majkl je razmiljao o ovome na trenutak.
Je li jo neko danas ovde...?
ovee, rekao sam ti, pozvao sam te ovde zbog
tebe, a ne zbog ovoga, pokazao je na papire. Nae
prijateljstvo nije smicalica. Obino je to poljubac smrti
ali... hej, ta je ivot bez rizika. Pat Garet je bio prijatelj
Bilija Kida. Pored toga, ko drugi eli da bude tvoj
prijatelj? Popio je celu au kotskog viskija.
Majkl se nasmeio kad se Bu nagnuo veoma blizu
njega, neprijatno blizu.
Ali ja moram da budem poten prema tebi, dok si
ovako fini: mislim da Meri ima fantastinu zadnjicu.
Bu se cerio i podrignuo. Ustajui sa stolice, stavio je
ruku, koja je bila poput stabla, oko Majkla i izveo ga iz
kuhinje.
Sutradan, kao to je uvek radio u poslednja
dvadeset etiri meseca, Bu e popuniti formulare:
jednu kopiju za sudove, jednu kopiju za svog efa i
jednu za svoju dokumentaciju. Papir je bio zvanian, s
dravnim amblemom na vrhu. Velikim masnim slovima
napisan, naslov je glasio: ODBOR ZA USLOVNI OTPUST
DRAVE NJUJORK.
DRUGO POGLAVLJE

Majkl je preturao po stolu u prostoriji za popravke

pedantno organizovanoj prodavnici alarmne i

sigumosne opreme. Bezbedno i vrsto je bio detaljno

sreen lokal, s elektronskim komponentama poreanim
na tabli na zidu, a sigurnosni monitori, prekidai i
kontrolni paneli ispunjavali su police. Nekoliko praznih
stolova oiviavalo je plavi zadnji zid. Majkl je sada bio
skoro sasvim siguran, ovo su bile zalihe za budui
uspeh. Napred je bila soba sa ureajima najnovije
tehnologije, sprave za svaku moguu upotrebu u vezi sa
sigurnou: od minijaturnih kamera do pancira
otpornih na metke, od ureaja za prislukivanje do
posebnih satova, od detektora lai do skrivenih sefova.
Veina opreme ostala je neprodata; u stvari, sigurnosni
instalacioni sistemi bili su ti koji su odravali njegov
biznis, tu je leao njegov talenat. Majkl se ovde oseao
kao kod kue. To nije bilo mnogo, ali je on to sve sam
stvorio, i dok su se i dalje oslanjali na Merin nedeljni
ek, on se nadao da e zaraditi neki novac kako bi ona
mogla da prestane da radi. eleo je da zasnuju
porodicu.
Majkl nije video oveka koji se pojavio na ulaznim
vratima. Bio je to sasvim zgodan mukarac, u srednjim
ezdesetim godinama. Dugaka bela kosa bila mu je
zalizana unazad a tamne obrve uokviravale su mu oi
zemljano-braon boje. Nosio je dugaak taman kini
kaput preko finog evropskog odela, i delovao je kao da je
bogat.
Dok je Majkl ustajao, uhvatio je ovekov pogled i
skoro da se prepao.
Isuse Hriste.
ovek se suptilno nasmejao.

"Ne ba. Govorio je s lakim nemakim naglaskom.

Teko, ali hvala za poreenje. Nisam nameravao da vas
uplaim.
Majkl se stresao, pogledao okolo, zbunjen jer ga
nije video da je uao.
Radnja je zatvorena.
ovekov topao osmeh pokazivao je samopouzdanje
i arm. Imao je harizmu, to je bilo oigledno.
Zavladala je neprijatna pauza.
Naposletku, Majkl je nastavio sa svojim poslom i iz
gornje fioke poeo da izvlai komplet plavih, tampanih
publikacija.
Izvinite to vam dosaujem...
Majkl, koji mu nije posveivao mnogo panje, i dalje
je neto traio.
Pomalo urim.
Biu kratak, rekao je ovek i dao Majklu
vizitkartu. Mislim da moemo da pomognemo jedan
drugome. ovek je hodao prodavnicom gledajui i
procenjujui. Mogu da vam pomognem da reite svoje
probleme, a vi mi moete pomoi da ja reim moje."
Problemi? ao mi je, gospodine..., proitao je ime
sa vizitke. Finster. Gurnuo je kartu u dep. Sa plakara
je zgrabio koverat na kome je pisalo predlog i zajedno sa
ematskim planovima ubacio ga u aktentanu.
Zveckajui kljuevima o pojasu, gledao je pravo u
oveka. Nemam nikakvih problema, rekao je, a onda je
ispratio oveka iz prodavnice i izaao.
Majkl je podesio alarm, spustio sigurnosnu reetku
i vrsto je zakljuao. Krenuo je preko malog parkinga
pokraj trnog centra, a Finster je iao u korak s njim.

Deset koraka su hodali u tiini.

Mogu dobro da vam nadoknadim, i to vrlo...
Majkl je podigao ruke i zaustavio se.
Mmm, shvatam. Majkl je napravio pauzu. Znao je
kuda vodi ovaj razgovor. ta vi itate u novinama? Vi
ste neka vrsta... ljubitelja? Majkl je odmahnuo glavom.
Sad sam u drugoj profesiji.
Okolnosti se menjaju, Finster je primetio.
Moje ne. Majkl nije mogao da bude jasniji po
ovom pitanju pa se udaljio.
Pozovite me ako se one promene. To je sve to od
vas traim. Finster je gledao Majkla kako hoda prema
svojim kolima. Primetio je Meri koja je sedela na
prednjem seditu i gledala ih dok razgovaraju, i uputio
joj je osmeh. Molim vas, nemojte da izgubite moju
vizitkartu.
Nemojte da ekate na moj poziv, rekao je Majkl,
ne okrenuvi glavu.
Meri je pogledala u Majkla, a onda znatieljno u
Finstera. Uzvratila je osmeh i klimnula glavom.
Finster je uzvratio gest dok su se oni kretali kolima.
***
Majkl je otvorio vrata lepog, skromnog stana. Nita
nije bilo luksuzno u ovom dvosobnom stanu, ali ga je
Meri nainila udobnim i prijatnim. Trei sprat stambene
zgrade za srednju klasu im je sasvim odgovarao. Kad su
Majkl i Meri uli, veliki bernardinac koji je balavio doao
je nespretnim tekim trkom do njih.
ao, Otise! Spreio si loe momke da uu, a?
Majkl se stropotao na pod, rvui se sa braon-belim

psom. Izgledali su kao dva deteta u igri u kojoj nijedan

nije bio siguran ko je bio pravi gospodar.
Majkl je pogledao prema Meri.
Moram da ga proetam. Zgrabio je povodac sa
stola u hodniku.
Dolazi li u krevet?, pitala je Meri puna nade.
Malo kasnije. Moram neto da zavrim. Majkl nije
ni gledao u svoju suprugu dok je to govorio.
Nemoj da bude prekasno. Znala je da njene rei
ne dopiru do njega.
***
Majkl se vratio za petnaest minuta, etnja im je
prijala obojici.
Majkle?, Meri je pozvala iz spavae sobe.
Da?
Bez odgovora.
Meri?
Majkl je zakoraio u mranu sobu; nije mogao da
vidi ni prst pred nosom. Gledao je okolo. Bilo je suvie
tiho.
Meri? Pokuao je da upali svetlo, ali bez rezultata,
mora da je sijalica bila pregorela. Hajde, Meri, prestani
da se zavitlava.
Proverio je kupatilo, i nita. Pokuao je jo
jedanput da upali svetlo, ali ponovo bez rezultata.
U redu, ovo nije zabavno.
Zalupila su se vrata na spavaoj sobi.
Majkl je instinktivno unuo, i ako nije bio oprezan
pre, bio je sada. Ukopao se, sada je instinkt preuzeo
kontrolu. Prolo je pet godina, ali snana seanja su jo

bila prisutna, njegova otra ula bila su netaknuta.

Pomerio se korak unazad i odmah se trgnuo. Njegovo
srce je lupalo i on se pripremao da zada udarac, ali...
spustio je ruku. Neko ga je zarotirao; bacio ga na krevet;
skoio na njega. I naglo raskopao njegovu koulju,
dugmad su letela u svim pravcima.
Majklova zapanjenost je splasnula kada je Meri
proaptala:
Zaboravio si da me poljubi.
***
Meri, leei na gomili jastuka i na izguvanim
aravima, gladila je svoju maku, Si-Deja, dok je
Majkl navlaio orts. Mogli ste da vidite u njihovim
oima, trenutak posle toga, da su oni jo bili zaljubljeni
- uprkos ranijoj napetosti - isto onoliko koliko su bili pre
pet godina kada su se sreli.
Ona je tada imala dvadeset etiri godine, i tek to je
bila zavrila postdiplomske studije za prosvetu. Ponudili
su joj posao nastavnika u prestinoj koli Vilbi u
Griniu, Konektikat, koja je jedna od najboljih osnovnih kola u zemlji. lako je Majkl bio devet godina stariji
od nje, postojale su iskre koje se nisu mogle prikriti od
trenutka kada su pogledali jedno u drugo.
Sreli su se sluajno. Meri je vozila kola u rikverc i
udarila u Majklova, i iskre su sevnule. Bila je to strast.
Meutim, to svakako nije bila romansa. Prepirali su se
dvadesetak minuta u vezi s tim ija je to greka bila,
razmenjujui otre verbalne udarce, odbijajui da
popuste i priznaju poraz. Nikakva teta se nije dogodila,
ali to nije bilo vano. Re je bila o principu. Smena

stvar u svemu tome je bila da niko od njih nije mogao

da se seti da se ovako prepirao sa bilo kim tokom
dvadeset godina. Oboje su bili poznati pacifisti, koji su
smirivali prepirke drugih. Ali ne i ovoga dana. To je bio
rat. ak se predao i policajac koji se bio zaustavio,
nakon to je pretio i njoj i njemu hapenjem. On je, u
stvari, bio prvi koji je to video. Oni su bili stvoreni jedno
za drugo.
Rasprava je bila u punom zamahu kada je Majkl,
ve iscrpljen, rekao da e on popustiti, ali samo pod
jednom uslovom. Naravno, to je vodilo u drugu
raspravu, ali posle pet minuta Meri je popustila. Veera.
Majkl nikako nije mogao da shvati zato je to pitao, to je
bila jedna od oni stvari koje su podstaknute trenutkom.
I do dananjeg dana, Meri ne moe da objasni sebi zato
je rekla da. Niko nije tako lako dobio od nje pristanak
kao ovaj ovek.
Posle dva meseca udvaranja, pobegli su na
amerika Devianska ostrva gde ih je, golih stopala na
pesku i sa sunevim zalaskom iza lea, venao lokalni
svetenik. Nije bilo potrebe za cveem, prijateljima ili
svadbenom muzikom. to se njih ticalo, to je bila
savrena cermonija jer je svako od njih naao savrenu
drugu
stranu.
Kumovi
su
im
bili
jedan
osamdesetogodinji par, kojeg su sreli kada su doleteli.
Ni jedno ni drugo nisu imali porodicu koju bi poeleli da
pozovu na proslavu i jedina koja se malo naljutila bila je
Deni Bu - Meri joj nije ak ni predstavila Majkla dok
se nisu vratili sa burmama na prstima. Ali poto je
Deni naglo prasnula i izjurila iz kue, vratila se
nasmejana, sa rukama punim svadbenih poklona, i

zagrlivi Majkla prisno, poelela mu je mu dobrodolicu

u njihov svet.
Skrasili su se u Majklovoj letnjoj kui u Bedfordu,
koju je Meri brzo preobrazila u dom, dodajui joj
karakter, toplinu i svoj stil. Poto je ve stekao naviku
da jede izvan doma, Majkl se u poetku nije lagodno
oseao, ali se to uskoro promenilo. Meri je bezgranino
volela da kuva. Brzo ga je pokvario njen talenat za
kuvanje i morao je da doda kilometar vie tokom
svakodnevnog tranja da bi se zatitio od dodatnih
kalorija. A Meri je otkrila talenat koji je Majkl posedovao
u rukama, pa ga je zasula svojim idejama za prepravke,
koje nisu imale kraja. On je umeo da posmatra
probleme sa fizike, mehanike, ak i sa emotivne
strane, i da uini da oni ieznu. Oboje su gledali na
svet malice drugaije i kao takvi ak su vie cenili jedno drugo. Dok je veina ljudi potroila godine
zabavljanja na zaljubljivanje, a onda, kada bi se venali,
posmatrali bi polako kako ljubav gasne, Majkl i Meri su
preokrenuli stvar: svakim danom su otkrivali neto novo
jedno o drugom i ne samo da su se vie zaljublivali ve
su postajali i blii prijatelji.
TREE POGLAVLJE
Tiho je. Vazduh je buav i ustajao. Iznenada,
ljuljaka se zaljuljala sa tavana nadole, ostajui da se
ljulja na arkama. Prilika u cmom se iz otvora spustila
na pod Muzeja starina. Muzej je bio ogroman, protezao
se na prostoru koji se inio kilometrima dug. Visoki
stubovi, mermemi podovi, sve dok oko moe da sagleda.

Prostorija
za
prostorijom,
ispunjene
slikama,
skulpturama i drevnim predmetima. Predstavljeni su svi
periodi, od ranog uspona oveka do sadanje
kompjuterske umetnosti; vremenska kapsula same
istorije. Danju bi ovo bila velianstvena palata ovekovih
dostignua, ali no je ve odavno pala. Mali svetlucavi
filteri koje predstavljaju prozori u srednjovekovnom stilu
stvaraju skoro nadrealistiki efekat to baca sve u
senku.
Prilika u crnom se iz sale u salu kree s velikom
vetinom. Ona prevre no u ruci, vie usled nervoze
nego sa ubilakim namerama. Gravirana slonovaa
drke noa obmotana je u kou, a otrica odbija zrake
koji se javljaju na mahove u vazduhu. Prilika dri no
kao da je talisman to ga titi od duhova, ili bar od
znatieljnih straara na ulazu, koji se ne vide.
Kree se s lakoom kroz postavku sa orujem,
prolazei pored borbene opreme naroda iz svih
razdoblja. Proao je postavku o preistorijskim
amerikim indijancima Anaazima, ije su kosti
otkopane iz njihovih naseobina na liticama, kao to pie
na karticama sa informacijama na kojima su i podaci o
korektnoj lokaciji drevne golenice ili mandibule.
Egipatski sarkofazi su bili nareani pored zidova, a
mumije su leale u zapeaenim, vakuumiranim
staklenim grobovima, ekajui budui svet koji im je
izmicao tri milenijuma, sa nikad isporuenim zlatnim
nakitom i darovima za bogove. Svaki artefakt - oklop,
telo, kost - stvari koje je posedovao neko ve dugo
mrtav, poseduju auru koja kao da proima ogromne
prostorije i dugake hladne hodnike. To je slavljenje

umrlih, i upad ivih u njihov svet, narueni veni mir.

Ovde su bile stvari koje je trebalo da poivaju u miru, pa
ipak su one bile pljakane, kradene, iskopavane zarad
sticanja bogatstva, slave ili tatine. ovek nije mogao a
da se ne zapita ta je to bilo zakopano sa njima i doneto
ovde u ovaj muzej, jer iako nije bilo ive due na vidiku,
svuda se osealo prisustvo nekakve ljutnje.
Prilika nije obraala panju na blago oko sebe dok
je trala uz velike stepenice, pa preko izbaenog
balkona, da bi naposletku stigla u sobu krunog oblika.
U sreditu sobe nalazi se velika staklena vitrina, a jedna
privrena lampa obasjava njen sadraj. Prilika
oprezno prilazi vitrini, krui oko nje kao iz potovanja.
Okree no u aci, vrtei ga, povlaei ga preko prstiju.
Mae akama iznad vitrine kao da gladi vazduh,
testirajui ga. Dok koraa unazad, naposletku vidimo
unutranjost. Na tamnoplavom barunu postavljeni su
dijamanti. Drevni, zadivljujui, neprocenjive vrednosti.
Dragulji zbog kojih se obeavala ljubav, zbog kojih su se
bitke vodile, zbog kojih su carstva ostavljena u
ruevinama. Nesumnjivo, to je blago nekog dugo
izgubljenog kraljevstva, jer nije bilo verovatno da je neki
pojedinac mogao nabaviti dijamante ove veliine.
Prilika ponovo kree prema vitrini, zaklanjajui je.
Bez pokreta, stoji sa rukama uza se, njegovo disanje je
neprimetno. eka. Sekunde prolaze, a onda i minuti. On
i dalje stoji. Vazduh je miran, nepokretan. Tiina
proima sale. Na kraju, koraa unazad, i...
Kutija je prazna.
***

Prilika se penje bez napora uz tanko najlonsko ue

nagore, kroz reetku, u ventilacione cevi. Krivuda kroz
uske limene cevi, reetke imaju bled sablastan odsjaj.
Ako se inilo da su sale ispod dugake, ove cevi su
beskrajne. Ali uteio se injenicom da je tei deo iza
njega, mogao je da die lake, nagrada mu je poivala
sigurno uukana u torbi.
Iznenada, negde iza njega zaula se buka, udaljena,
ali se pribliavala. Prostor oko njega je uzan, ne moe da
se okrene da pogleda ta je iza pa nastavlja kroz cev...
malo bre. To je verovatno samo irenje i skupljanje
limenog metala cevi, dok se hladi posle napornog rada
tokom dana. Zbog toga ne bi trebalo da se brine, um mu
se smirio, uskoro e biti kod kue.
Ponovo zauje zvuk. Ovaj put glasnije, definitivno
blie, i to nije kontrakcija cevi. To nije zvuk kojeg bi
oekivali da ujete u ventilacionom oknu, niti je to zvuk
koji bi oekivali da ujete u praznom muzeju.
Pribliavajui se, zvuk je postajao sve jasniji. Ne, sasvim
sigurno taj zvuk nije proizveo ovek, vie lii na
ivotinjski: grlen, zlokoban. Srce je poelo da mu lupa u
uima, hladan znoj mu se slivao niz kimu dok je
ubrzavao tempo. Zvuk je nastavio da se pribliava,
postajui sve jai poput udaljene oluje. Mogao je da
oseti masu te ivotinje koja udara u okno, njena teina
je savijala lim. Samo po zapremini, znao je da je
ogromna.
Svaka mogunost je bila isplanirana: straari,
alarmi, svetla, svaka oekivana neoekivanost. Sve je
bilo spremno za svaki sekund, ak i u sluaju malih

neispravnosti, to je bio posao odraen po propisu, a

propis je on lino uspostavljao.
Duboko, prigueno mumlanje izmeano sa
dubokim disanjem postajalo je sve jasnije; sada to vie
nije bilo toliko udaljeno. to god da je to, kree se sve
bre, njegova teina je grmela po limu i metalu; skoro da
ovek ogluvi. Izgledalo je kao da se trese cela zgrada.
Bila je to uzaludna trka kroz kakofoniju zvukova od
kojih su odzvanjale ui. Prolazei preko druge reetke,
Majkl je konano ugledao malo svetla. Njegove oi su
fokusirane i odlune, znoj se slivao niz njegovu obrvu
koja je podrhtavala. Prosto je leteo kroz ventilacione cevi
kao skoimi po poznatom tragu. To bi skoro bilo
komino nekom neutralnom posmatrau, ali nita nije
bilo komino u vezi sa bliskom smrti. To je neto to nije
bilo povezano sa draguljima, niti je to najnoviji ureaj
protiv kriminala. to god da je u ovoj cevi sa Majklom ne
bi trebalo da bude ovde, nigde ne bi trebalo da bude.
elei da moe da ustane i potri u ovom
zatvorenom prostoru od ezdesetak centimetara,
Majklov strah i teskoba su rasli, njegovi miii su se
grili, a znojavi dlanovi klizili po povrini. Bol mu je
onesposobio zglobove i miie, njegove bubne opne su
bile spremne da puknu od buke poput one od
lokomotive, koju je stvarala ivotinja koja je prilazila, to
je bilo kao da ste nabijeni unutar bubnja, a muziar
neprestano udara smrtonosni mar.
I onda sve je prestalo. Potpuna tiina. Zaustavio se.
Slua. Nita. Njegov um je grozniavo razmiljao,
pitajui se da li se to sklupalo, ekajui da skoi i
napadne, ili je to neto propalo kroz jednu od reetaka?

Napregnuo je sluh, malopre je mislio da je buka sami

uas, ali sada mu je i tiina bila veoma bolna, i stavljala
je znak pitanja na nekoliko sledeih trenutaka njegovog
ivota. Klaustrofobija se pojaavala. Strah mu je
blokirao telo. Moda je zver prestala da osea miris za
kojim se kretala. Jedan udisaj vazduha bi mogao da je
ponovo navede na trag. ta je to, gde je to, kako on
uopte moe da se odbrani u ovom zatvorenom
prostoru? Njegove misli su se vraale na asove biologije
g. Bafingtona, bori se ili bei, preivljavanje
najsposobnijih.
Pohitao je, nikada nije ak ni pomislio da njegovo
telo moe da se kree ovako brzo. U oajanju, sva
njegova snaga bila je usmerena ka begu, ka
preivljavanju. Bolje da umre od sranog udara nego u
eljustima svog gonioca. Nesvestan svojih krvavih aka i
masnica na nogama, on bi se radovao godinama bola
samo ako bi mogao da izae iz ove cevi, iz ove zgrade.
A onda se zvuk vratio sa svom estinom, zaula se
grmljavina, dole u oknu, reanje, lupanje, ogromnost
tela bacala je hladnu, vlanu, smrtonosnu oluju preko
Majklovog tela. A to je bilo najgore od svega, Majkl je
sada mogao i da omirie to. Odvratan miris pokvarenog
mesa koje truli napada njegova ula, njegove oi poinju
da se koe od smrada.
Najednom, on ugleda spas, pravo napred, pedeset
metara: nada. Svetlo se nasluuje na kraju tunela: izlaz
iz okna. Sa svom snagom koju je mogao da prikupi on
pomera svoje telo prema svetlu. Dvadeset pet metara.
Uskoro e se dokopati otvora, i kao da zvuk zveri
potpuno prestaje, skoro kao da nikada i nije bio tu.

Jedino objanjenje jeste da je zver odgmizala natrag u

svoj svet senki. Ali pre samog uzdaha olakanja, svetla
pred njim vie nema, on je u tami. Srce mu je stalo kada
je par oiju zasvetleo ispred njega. Divlje oi, oi neega
to je isto zlo. One su se suzile kao da su se pripremale
za napad.
A onda, otpozadi, zauje reanje svog gonioca,
njegovo duboko disanje je nad njim. Zaledio se,
nesposoban da se okrene, nesposoban da vidi iza ili
ispred sebe. U zamci je. Za trenutak je bio nad njim,
njegovo srce se svakako zaustavilo, njegov um je utrnuo.
Njegovi napadai ekaju, nevidljivi, ali ipak su tamo.
uje im teko disanje. Smrad je uasan, stomak mu se
prevre. Na ivici je da se onesvesti ili je moda na rubu
smrti koju osea, milosrdni odgovor njegovog tela na
predstojeu propast. Disanje mu se zaustavlja na tren;
moda su odustali i pobegli. Ali miris smrti je jo nad
njim, svetlo je i dalje zaklonjeno. Samo ekanje mui mu
duu.
A zatim, odjednom, to god da je bilo iza njega
grabi njegovo stopalo i cima mu telo petnaest
centimetara unatrag. Majkl je paralisan od straha,
njegov glas se zadrao u grlu, zaleen u vrisku koji nee
da izae. I onda, bre nego to to ovek moe da zamisli,
povuen je unazad neverovatnom brzinom. Nazad kroz
okno, nazad u mrak.
***
Meri se trgnula iz kreveta, diui na mahove.
Potraila je Majkla. Nije bio tu. U stvari, nije bio u
krevetu jo od kada su vodili ljubav. Srce joj je lupalo u

grudima, inilo joj se da njeni najgori strahovi vrebaju

iza ugla. Si-Dej je bio sablasnut, uspravio se na zadnje
noge, frkui na Meri kao da je bila stranac. Meri je
izletela iz kreveta, i ne stigavi da obue ogrta. Istrala
je iz spavae sobe u dnevnu sobu: bila je prazna.
Otrala je u kuhinju, sendvi pojeden dopola bio je na
radnoj povrini, pa je krenula kroz hodnik, ali ni tu nije
bilo znaka od Majkla. Videla je da su vrata od izolovane
sobe zatvorena, svetlo je dopiralo ispod vrata. Zgrabila je
kvaku, molei se u sebi, Molim te, ne ponovo, i upala u
sobu.
Majkl je radio za stolom, Otis je spavao pored
njegovih stopala. Trgnuvi se, on se okrenuo.
Meri je samo stajala i zurila u njega, njegove oi su
je zaueno gledale. Posle jednog trenutka ona mu je
pala u ruke, uzdiui ali sa olakanjem. Suze su joj
tekle.
To je bio samo san.
Draga...?
Obeaj mi neto, Majkle?
Majkl ju je vrsto drao.
Bilo ta.
Nikada se nee vratiti u sve ono, to je ostalo u
tvojoj prolosti.
Majkl ju je gledao u oi i govorio njenom srcu...
Obeao sam ti pre tri godine... nikada vie...
nikada vie.

ETVRTO POGLAVLJE
Buka. Mnogo buke. Pripadnici svih profesija ulazili
su i izlazili iz glavne prijavnice. Glavna prijavnica
Policijske stanice Biram Hils. Izgraena u dvadesetim
godinama, doivela je da se grad uvea dvadeset puta,
njeni viestruki dodaci inili su da izgleda kao da se
stalno dorauje. Sluba je nekada imala pet zaposlenih;
prole godine ona je premaila brojku od stotinu
zaposlenih. Nekada bi dogaaj bio ako bi uhvatili nekog
pijanca ili nekoga ko izaziva nered, i to bi se obino
deavalo subotom. A sada, u novom milenijumu, vlast bi
dala i jedan svoj testis da samo prestanu sva ta
svakodnevna ubistva.
Policajci su dolazili i odlazili poput vetra ovog jutra,
povremeno bi neki kriminalac bio uveden da bi mu se
uzeli podaci i zatim je bio prosleen u elije u suterenu.
Mladi policajci iz patrola stajali su u grupama na starim
mermernim stepenicima pijuckajui kafu, i jeli su pecivo
pre odlaska na dunost i jutarnje obilaske.
Prostor za detektive na drugom spratu trebalo je
uskoro da se proglasi neupotrebljivim, dvadeset pet
stolova je bilo nabijeno u sobu za petnaest stolova. Bu,
u izguvanoj sportskoj jakni, popunjavao je neke papire
na svom radnom stolu. Sve je bilo u haosu, dokumenti
na dokumentima itd., svi spremni da se prevrnu.
Njegova prva soda u ovom danu, a ve je pola dana
prolo. Bu se ponosio sobom zbog toga to nije
navuen na kafu i krofne. Naravno, njegova dnevna
koka-kola i brzi doruak nisu ga inili kandidatom
zazdravstvenu nagradu Nacionalnog instituta. Bio je

ovde petnaest godina, pet kao detektiv. Ranije je mrzeo

ovaj posao, ali sada se skrasio, i otaljavao je posao
odbrojavajui dane do 18. marta, pet godina od
sadanjeg
trenutka,
jer
to
je
dan
njegovog
penzionisanja. Doao je kao i ostali momci, mlad i
eljan, spreman da oisti grad i donese u njega pravdu.
Ali kriminal istroi oveka, bez obzira koliko mnogo da
radite, i uvek e postojati drugi smrdljivac koji eka
spreman da prevari nekog drugog. Ono to ga je stvarno
inilo razoaranim, ipak, bio je mali broj osuda. Kao
mladi idealista, uvek je verovao da e hapenje dovesti
do osude i ukloniti ljam iz sveta, ali bar polovina njih je
izlazila i neizbeno bi se bavila istim zanatom, uvek
iznova. I dok se s vremenom njegov stav promenio,
zajedno sa njegovim pogledom na ivot, njegova naela
nikada nisu. Uvek je smatrao da nepokolebljivo
primenjuje zakon, instrument sistema pravosua. Posao
mu je bio da uhvati kriminalca i da skupi dokaze, a ono
ta se deavalo kasnije bio je posao nekog drugog.
Nikada, nijednom nije napravio kompromis, njegove
vrednosti i njegov pristup zakonu nisu mogli da se kupe,
nije mogao da bude zastraen.
Jednom je njegova ena, Deni, vozila punim gasom
ka bolnici, a njihov sin, Robi, koji je polomio ruku vozei
skejtbord, sedeo je pozadi. Zaustavio ju je mladi
policajac, drzak kukin sin, s namerom da ostvari svoju
mesenu kvotu i nije uopte obratio panju na dete u
bolovima. Kazna za vonju preko ezdeset bila je u zoni
trideset, to znai pet stotina dolara. Sve molbe ovo g
sveta ne bi promenile naum ovog policajca; nije se ak
ni ponudio da im pomogne do bolnice. Deni je prvo

molila, a onda zahtevala da se Pol pobrine za to; da

uini neko udo sa svojom sabraom policajcima. Ali on
ne bi uradio nita ak i ako bi to udvostruilo njihove
rate osiguranja; Pol je iz prve odbio. Zakon je zakon,
stalno je ponavljao. Deni mu to nije oprostila dve
nedelje, a odbila je da vodi ljubav s njim mesec dana.
Rekla mu je: Ima zakone? Imam ih i ja.
Do Buovog stola u stolici sa strane sedeo je Doni
Prefi. Nezapaljen marlboro mu je visio iz usta. Njegova
crna iljata kosa mu je trala-ne zbog gela za kosu ve
zato to nije videla sapun i vodu etiri nedelje. Na
njegovoj majci bez rukava pisalo je Jebi se. Nastavi da
zuri i ubiu te. elim ti lep dan.
Lako se videlo zato je na rukama imao lisice.
Doni, poto si palikua na uslovnoj slobodi, bilo
ta vie od rotilja je naruavanje uslovne slobode,
rekao je Bu. A paljenje neijeg skladita je malo vie
nego spremanje jela pored mora.
Hej, niko nije povreen, rekao je Doni uz pravo
reanje.
Buove rei su dole neprirodno brzo:
Hej, propustio si poentu, vatra...
Plai se plamena, a? Doni ga je zadirkivao, i
pogodio mu je slabu taku.
Bio je vie nego iznerviran.
Da sam voleo vatru, Bu je bio sasvim jasan, bio
bih vatrogasac. Vratio se svom kancelarijskom poslu.
Doni je razmiljao, mali zlobni osmeh je naborao
njegovo lice. Nagnuo je nezapaljenu cigaretu, stegnutu
meu usnama, ka Buu.
Imate li upalja?

Bu je zurio u neverici.
Kapetan Robert Dilija, Buov ef, prekinuo ga je.
Pole, upoznaj se sa Denisom Talom. On e te
pratiti.
Bu je ustao da bi se pozdravio sa relativno
zgodnim tridesetogodinjakom. Svetlosmea kosa mu se
malo razredila. Lepo odelo, suvie vrsto rukovanje.
Njegov govor tela je odailjao arogantni entuzijazam ramena pozadi, leva ruka u depu i glava tek malo
nagnuta u stranu.
Drago mi je to smo se upoznali.
Drago mi je to sam ovde. Talov glas je bio
gladak, suptilan, stianog tona.
Bez uvrede", Bu je rekao Talu dok se okretao
prema Diliji. Ali ja nemam vremena da izigravam
dadilju.
Dilija je moda bio petnaestak centimetara nii od
Bua, ali u svom umu mogao je da smrvi ovog oveka
svojom izmom i nije imao problema da uspostavi lanac
komande.
Sluaj me, detektive, Tal ima devet godina
iskustva i na pozajmici je od drave da bi nam pomogao
da pokrijemo nae probleme sa osobljem. eleli su da on
ide u obilaske sa naim najboljim ljudima, a poto su
svi oni na odmoru, prikaie se tebi. Kapira?
Bu je znao kad da se bori a kad da se povue.
Uz odgovornost koju ima kao detektiv, Pol se ovde
bavi naim programom uslovnog otpusta u ime sudova,
nastavio je kapetan.

Bu je gledao u Diliju, pomislivi da je ovo rasprava

za neki drugi dan i zauzeo je ozbiljan stav Voltera
Kronkajta.
Siguran sam da vam je kapetan neto rekao o
divnoj sredini za rad. Neki to zovu Oz, ja to zovem Eden,
svi na uslovnom otpustu kojima se bavimo
resocijalizovani su sto posto.
Dilija se okrenuo Talu, odvodei ga.
Dopusti mi da ti pokaem tvoj sto pre nego to
zatruje celu policijsku profesiju.
Vidimo se kasnije, Bu je glasno uzviknuo, danas
nije naroito voleo svog efa.
Tal se okrenuo i, sa pruenim prstom i migom,
rekao:
Tako je.
Bu se okrenuo, i rekao tiho, nikome posebno:
Naduvenko.
***
Meri je bila nastavnica kakvu samo moete da
poelite. U plavoj kapi mainovoe, ona je vodila red
petogodinjaka koji su igrali kongo u uionici, svi
izgovarajui rei svom snagom i vojnikim stilom, iz
svojih malih plua.
Kada se vozite na naem ihu-ihu, jedan plus
jedan je uvek dva. Naa maina pravi monu
grmljavinu, dva plus dva je uvek etiri. Na stanici nikad
kasno nismo, etiri plus etiri su uvek osam.
Uionica je bila dobro organizovana, deji raj sa
mnogo igraaka i naprava za uenje. Nakon to se
zaposlila pre dva meseca da bi popunila mesto

nastavnice koja se nikad nije vratila sa porodiljskog

odsustva, Meri nije samo stekla potovanje svojih
kolega, nastavnika, ve i ljubav i divljenje dece. Oni su
joj verovali.
Ponuen joj je predkolski uzrast, njen omiljen,
umovi poput neoblikovane gline, srca jo uvek ista.
Grini kantri dej je plaao neto bolje nego Vilbi, ali
privlanost petogodinjaka bila je ono to ju je osvojilo.
Poduavala je etvrti razred, problematinu decu, volela
ih je isto tako mnogo, ali je osetila da moe da doprinese
vie ako bi joj bila data priliku da im ranije obezbedi
osnovu. Nije mogla da porekne sebi: nevinost je bila
blia njenom optimistikom pogledu na ivot.
Direktorka, Liz Harvi, sa sedom kosom skupljenom
u punu, stupila je tiho u sobu smeei se deci koja su
vikala. Pre nego to je napravila dva koraka, svi u sobi
su zautali. Predala je komad papira Meri. Meri ga je
kratko pogledala, na licu joj se nita nije videlo.
Da li je sve u redu?, Liz je stavila dlan na Merino
rame.
U redu je. Meri se ponovo nasmejala, gledajui u
poruku od svog doktora.
Nadam se da su to dobre vesti. Ova uionica na
neki nain pojaava eninu plodnost. Liz je ve
razmiljala gde bi nala drugu zamenu. Ovo je peta
nastavnica u vrtiu za tri godine koja odlazi na
porodiljsko odsustvo i koja e otkriti da su radosti
materinstva suvie neodoljive da bi se vratila na posao.
Ako vam mu nije u blizini, bilo bi mi drago da vas
odvezem.

Ma ne, nije potrebno. Ne bi li vam smetalo da me

zamenite?
Ne, nimalo.
***
Majkl je stajao iza kase u prodavnici Bezbedno i
sigurno. Sa stereo-ureaja su se uli zvuci Apakog
prolea Arona Koplanda. Nabusit, stariji ovek po
imenu Rozenfild ga je grdio dok je njegova mlada
supruga, poput najlepeg mukog trofeja, stajala
pokorno nekoliko koraka iza njega.
elim samo da to popravite. Njegov sigurnosni
video-rikorder za sporo snimanje bio je stavljen na tezgu
drugi put u dve nedelje.
Popraviu ga."
Supruga je, iza lea muu, gledala zavodljivo prema
Majklu. Majkl je pokuao sve to je mogao da ne uzvrati
pogled, ali nije mogao da odoli. Bila je suvie divna i
njen osmeh suvie sjajan.
Sigurnost mog doma je vrlo vana. Rad na
instaliranju bio je odlian, ali ova oprema... Vaa
sposobnost
za
popravku
nije
ba
sasvim
zadovoljavajua...
Rozenfild je primetio gde je Majklova panja
usmerena.
Vi me ak i ne sluate.
Majkl se zbunio.
Izvinite, g. Rozenfilde, iskoristio je trenutak.
Rekao sam da u uraditi kako treba, i uradiu.

elim akciju, a ne rei. Rozenfild je napravio

pauzu i konano smekao. Sviate mi se, Majkl. Moda
bi trebalo da razmotrite i neku drugu oblast.
Ne, volim ovu. Dobar sam u njoj.
inilo se da Rozenfild ne veruje u to.
Da li imate bilo kakve druge vetine?
Nita legalno. Majkl se nasmejao.
Svia mi se to. Rozenfild je krenuo prema
vratima, smejui se. Oekujem da dobijem to natrag do
kraja nedelje. Krenuo je ruku podruku sa svojom
suprugom i nastavio da se smeje kad je izaao,
ponovivi: Nita legalno."
Njegova supruga je sa osmehom gledala u Majkla
preko ramena. Majkl nije mogao a da ne uzvrati osmeh,
to je bila reakcija svakog mukarca na flertovanje.
Meri se, jo nosei kapu mainovoe na glavi,
mimoila sa Rozenfildovima koji su izlazili.
Stalni kupac, a?, zadirkivala ga je.
Uh? Ne, ne. Nezadovoljan, moda malo napaljen.
Meri ga je zagrlila.
ta ako kaem da sam i ja jedan nezadovoljni,
napaljeni kupac?
Morao bih da proverim tvoj celokupni sistem,
Majkl je birao rei polako, paljivo. Skinuo bih ga,
pregledao sve, koristio samo najbolje instrumente. Ali,
to je najvanije, potrudio bih se da bude zadovoljna
kada ode, tako bi postala stalna muterija.
A kapa da mi ostane na glavi?
Videemo. Majklju je poljubio duboko, potpuno je
oaravi. Ljubomora oigledno nije bila neki inilac u
njihovom odnosu. Kad je poljubac prestao, Majkl se

setio. Pogledao je na svoj sat. Zar ne bi trebalo da si u

koli?
***
Majkl je prebrzo vozio kroz centar grada, sasvim
bled. Njegov mozak je jurio istom brzinom kao i kola.
Meri je sedela do njega, ruku mimo sklopljenih na krilu.
Kako si to mogla da krije od mene?, rekao je
Majkl.
Nita nisam krila od tebe. Samo nisam elela da
brine bez razloga.
ta su oni rekli?
ele da me vide zbog mog testa.
I to je nita? Kakav je to test?
Meri je mogla da nasluti strah u Majklovom glasu
dok je zurila kroz prozor.
Meri, kakav test?
Udahnula je vazduh i rekla:
Ovarija.
Majkl je stegnuo volan jo vre dok se borio da
doe do daha. Nije mogao da okrene glavu prema Meri,
uplaen da ako to uradi nekako e ova nona mora
postati istina.
Sigurna sam da to nije nita. Hej, to nije kao da
umirem...
Da li je on to rekao? Ne mogu da verujem da si
uradila te testove a da mi nita nisi rekla.
Meri je ostala mirna, uvek optimista, sve e biti u
redu, ona je bila siguma, to je bila njeno geslo.

Hej, gledaj u mene, neno je dotakla njegovo lice.

Ja nigde ne idem. Mi emo nae ivote ponovo postaviti
na isto mesto. Nisam zabrinuta...
Mislim da moemo to da izleimo, doktor je rekao.
Majkl je trljao njena lea koliko da bi smirio sebe
toliko da bi smirio i nju. Dr Rajnhart je govorio oinskim
tonom. "Mi emo to da izleimo. Imamo vrlo visok
procenat uspeha i izgleda da kod vas to nije
uznapredovalo.
***
Sedeli su u tipinoj, sterilnoj, doktorskoj
kancelariji: hrastov sto, dve stolice za goste, dve
uramljene slike na kojima su bili njegova sredovena
ena i dvoje dece. Dr Filip Rajnhart je imao etrdeset pet
godina, a elavio je i sedeo pored slepoonica. Stajao je,
naginjui se unazad ka prednjem delu svog stola. Uvek
je nalazio da je suvie zvanino da sedi iza i da
raspravlja o ljudskim ivotima kao da je to bio biznis.
Majkl i Meri su pokuavali da budu podrka jedno
drugom, ali je Rajnhart znao o emu se radi. On je to
video mnogo puta, grozne bolesti koje ne jedu samo
ljudsko bie ve i ljudsku duu, nanosei pusto svojim
moguim fatalnim ishodom, inficirajui istim strahom
sve one koji vole.
"Znam da je ovo teko...
A ta u vezi s decom?" Merin glas je bio udaljen,
nekoncentrisan. Rajnhart je zatresao glavom. Oba
jajnika su napadnuta. Duboko je udahnuo vazduh:
Moraemo da uklonimo oba. Ovo je bio najgori deo
njegovog posla i to je prouzrokovalo da ima mnogo

besanih noi. ao mi je. Meri je stavila ruku na

Majklovu, dok je on nastavljao da joj trlja rame. Oboje
su se naprezali da izbegnu kontakt oima, jer bi tada
nestalo i ono malo pribranosti to su imali.
Ovaj tretman... koliko to... Majkl je zadrao
disanje.
Moete da budete oputeni u vezi s tim. Pokriveno
je osiguranjem.
Koliko mnogo? Majkl je navalio, plaei se
odgovora.
Rak je u poodmaklom stadijumu. To moe biti do
sto pedeset hiljada dolara, u zavisnosti od tretmana koji
prepiemo. Opustite se. Nema eksperimentisanja.
Osiguranje pokriva sve faze." Rajnhart je napravio
pauzu da bi naglasio svoje pouzdanje. I ja vas
uveravam da je naa bolnica jedna od najboljih za ovu
vrstu bolesti.
Mala soba se zatvarala. U celom svom ivotu, Majkl
se nikada nije osetio bespomoniji nego upravo sada.
Osetio se poput neraspoloenog delata kod prekidaa,
ne moe da spase ivot pred sobom. Ja nemam
osiguranje, rekao je kao da je doneo odluku o smrtnoj
presudi.
Ovo se deavalo suvie esto, Ijudi su iveli
nepripremljeni. Rajnhart je bio jedan od nekoliko
doktora koji su vrili pritisak da vlada dodeli obavezno
osiguranje svim graanima SAD, ali je to bio samo san.
Nema dovoljno profita da bi to uinilo vrednim
utroenog vremena. Okrenuo se prema Meri i rekao:
ta je sa kolom? Oni bi trebalo da imaju odlian
program.

Tek sam tamo dva meseca. Potrebno je devedeset

dana pre nego to se kvalifikuje, rekla je Meri, a nada
joj se gubila iz oiju.
Shvatam. Rajnhart je polako izdahnuo. On bi
donirao
svoje
usluge,
ali
trokovi
hirurgije,
hospitalizacije, radijacije i hemoterapije, to je bilo vieg
reda. Bolnica nije dobrotvorna ustanova. Medicina je
bila profitabilan biznis, oni su morali da se usklade sa
budetom, da zadovolje akcionare. Medicina nije vie
bila samo briga o pacijentu; stopa povraaja je bila cilj
medicinske nege. Mrzeo je svoj posao.
Naposletku, ustao je i sigurnim tonom rekao:
Pa, treba da zaponem sa vaim ispitivanjem krvi,
tako da moemo da isplaniramo program leenja.
Majkle, zato ne razgovara sa svojom bankom? Bio bih
srean da ti pomognem sa administrativnim delom,
siguran sam da to moemo da reimo.
Majkl je sedeo oamuen.
PETO POGLAVLJE
Majkl se pojavio iz pokretnih mesinganih vrata Prve
banke Biram Hilsa, te ogromne rotonde, i odmah se
osetio pretvorenim u patuljka naspram velikih
mermernih stubova i ogromnog prostora. Poslovni ljudi i
ene jurili su na sve strane, dok je stajao tamo u svom
jedinom odelu, oseajui da nije na svom terenu.
Zakasnio je pet minuta, a imao je zakazan termin i
inilo se da eka dva puta due pre nego to mu je
bankarski slubenik tiho ponudio stolicu.

Keri Sajc, u trodelnom odelu, stisnutih usana, sa

izgledom elim da budem potpredsednik banke,
napregnuto je pregledao Majklove papire. Nije bilo
mogue da se zapazi bilo ta na njegovom licu dok je
pregledao materijal. Nije pustio ni zvuk sa usana tokom
petnaest minuta, dok je izvlaio podatke o Majklovom
ivotu iz raznih izvora: kreditne agencije, odeljenja za
motorna vozila, dravni i federalni pravosudni sistem.
Majkl se oseao poput deteta u velikoj stolici, nestrpljivo
se mekoljei i pokuavajui da se smiri, a da ne izgleda
oajan.
Na kraju, Sajc je digao pogled, proao dlanom kroz
savreno doteranu crnu kosu, i najhladnijim tonom koji
je Majkl ikada uo rekao:
"Ne, ao mi je.
Molim?
Mi ne moemo da vam pomognemo. Sajc je ve
bacio njegovu molbu u ubre.
Niste mi postavili nijedno pitanje.
Proitao sam vau molbu. Mi treba da osiguramo
zajam sa aktivom. Sajc je ve stavio Majklov zahtev iza
sebe, i posvetio se drugom dokumentu.
Moj biznis je moja aktiva, Majkl je protestovao,
prozrevi stereotipnu plaljivu duu ovog oveka.
Vaa prolost, rei su izletele bez ikakvog takta,
da se tako izrazim, mnogo oteava stvar.
Napravio sam neke greke...
Da.
Niste imali taj problem kada sam ovde otvarao
raun.

tednja vaeg novca i pozajmljivanje novca su dve

potpuno razliite stvari.
Majkl je skoio iz stolice, jedva se suzdravajui da
preleti preko stola i stegne ovog oveka za guu.
Ii u u drugu banku.
Utedeu vam vreme, Sajc je ustao, straari
obezbeenja su ga primetili. Niko vam nee pozajmiti ni
paru. Vi ste okrivljeni prestupnik sa bezvrednim
biznisom i bez kreditne istorije. Vi ste rizik koji niko
nee da prihvati.
Vi ste kukin sin, moja ena umire.
ao mi je, ali to je teret koji ete morati da
prihvatite na sopstvena plea. Prijatan dan. Straari su
stigli, stajui Majklu uz bok. On je izjurio bez ijedne
rei.
***
Hladna, potpuno bela soba. udno je da u ovo
vreme i u doba u kome svako ide okolo priajui o
novim pogodnostima u bolnicama, da se oni dre grube
antiseptike bolnike bele boje. Sve studije o tome kako
plava i uta boja oputaju um izgubljene su u
medicinskom svetu. Bezlino je bila prava re za sve
operacije, za kliniki pristup leenju, za stavove i
arhitektonski dizajn.
Mari i Majkl su jeli jedan od onih bolnikih obroka:
peenica u vodenom, braon sosu, teak zeleni graak
preliven preko pirea od krompira koji je bio deblji od
maltera i pola kruke ija boja nije mogla da se odredi.
Obrok je bio oigledno objanjenje za kese i kesice ipsa
i kolaa koje su bile razbacane po krevetu. Meri je leala

na jastucima, a cevice su ulazile i izlazile iz njenog tela

sa najnezgodnijih mesta. Majkl je privukao stolicu,
koristei njen krevet kao sto.
Mogu li da ti dodam neto?
Ne, hvala. Kako je bilo na poslu?
Fino. Nije bio tamo cele nedelje.
Posegnuo je preko nje, pokupio u kaiku neto
pirea i pomirisao.
Ovo nije tako loe. Neprijatna tiina je odjekivala
u sobi. Majkl je gledao u Meri kako lei u oskudnoj,
beloj, bolnikoj spavaici sa neprijatnim procepom na
leima. Dao bi dao svoju duu da zameni mesta sa
njom.
ao mi je, reklaje Meri.
Ne budi luckasta, nema za ta da ti bude ao, ti
nisi kriva za ovo. inilo se da Majklov um nije mogao
da otrese pomisao o karmi. Ovo je grozno suenje,
kazna za njegova prola dela.
Meri je pokuala da nae hrabrosti da izgovori
pitanje, znajui kakav e pritisak ono staviti na Majkla.
Kako e platiti za ovo?
Nemoj da brine.
Naa uteevina je skoro presuila. Meri je
pokuala da sakrije oaj u glasu, dok je nervozno
preletala prstima preko zlatnog krsta to je visio na
njenom vratu. To je bila navika koju je razvila u
tinejderskom uzrastu: kad god bi nivo stresa porastao,
njeni prsti bi ili preko toga, traei utehu i zatitu kao
da je to bio neka svemogua amajlija. Tokom godina, to
je postala nesvesna reakcija i Majkl je bio siguran da
ona nije bila svesna ak ni sada. Imala je krst od svog

prvog priea, poklon od ujka Dona. Retko ga je

skidala. To je uvek smetalo Majklu kada su vodili
ljubav, a ona bila gore, meseevo svetlo je hvatalo krst
dok se ljuljalo sa njenog vrata. Majkl je smatrao da je to
nametljivo, kao da neko posmatra njihove intimne
trenutke. Iako je Meri rekla da ju je krst uvek titio,
Majklova sumnja je bila potvrena njenom dijagnozom.
Ti se samo brini o tome da ti bude bolje. Mogu da
to platim, nije problem. Majklov stomak se okretao jer,
iako su svih ovih godina bili zajedno i proli kroz sito i
reeto, posebno tokom njegovog hapenja i vremena
provedenog u zatvoru, on je nikada nije lagao. Moda
male lai ovde-onde: Svia mi se tvoja frizura; Voleo bih
da vidim taj film; Ona nije lepa od tebe, ali nikada nije
direktno prikrivao lai. Sada, tokom dva minuta, slagao
ju je tri puta.
Majkle? Meri je uspela da napravi topao osmeh.
Hmm?
Biu dobro. I dok je ona ovo iskreno mislila, Majkl
nije mogao da se oslobodi straha od toga da najgore tek
dolazi.
***
Majkl je padao u san u najneudobnijoj stolici u
kojoj je ikada sedeo. Meri je bila povezana tubama,
crevima i kablovima od glave do pete, vrsto u snu.
Varisa rajer je bila deurna sestra te noi, a kao ef
bolnikog osoblja davala je, uz jak nemaki akcenat,
uputstva podreenima. Bila je veoma koata i inilo se
kao da e joj telo izleteti iz bele uniforme. A njeno lice...
bilo je isto tako grubo kao i njeni veliki dlanovi. Ali

njena priroda je bila potpuna suprotnost, bila je tako

puna saoseanja, i uvek su joj bili dodeljivani tei
sluajevi.
Gospodine Sen-Pjer", mogao je da uje zabrinutost
u njenom glasu kad je provirila u sobu. Idite kui,
odspavajte malo, vama treba odmor isto kao i vaoj
supruzi.
Ostau ovde, samo u malo pridremati.
Videla je da je stanje u sobi skoro nalik njegovom
raspoloenju i ula je unutra. Tiho je poela da sklanja
asopise i novine, bacajui prazne kese od hrane,
povrativi u prostoriji oseaj reda i normalnosti. Majkl je
gledao u Meri i poeleo je da sestra moe tako lako da
povrati i njeno staro stanje.
Da vidimo ta se deava. Stavila je svoj dlan
mukih dimenzija na njegovo rame. Vi neete biti dobri
za nju ako niste sto posto spremni.
Da, pa, ne mislim da sam ikada bio sto posto
spreman za nju.
Sada bi bilo dobro vreme da se pone, rekla je
sestra rajer nakon to je uzela Merin bolniki list i
upisala neke beleke. Ne moete kriviti sebe za njeno
stanje. Videla sam mnogo puta gde zaljubljeni trae
razlog za ove tragine situacije, i poto ne mogu da nau
bilo ta logino, oni se okreu neloginom i okrivljuju
sebe.
Krupna sestra je znala vrlo dobro da lanovima
porodice treba isto tako mnogo podrke kao obolelom i
izgradila je naviku da tiho prie i prui pomo. Ve je
bila podue priala sa Meri o Majklu i obe su delile isto
miljenje i bile podjednako zabrinute; njemu je bio

potreban prijatelj, prisan prijatelj, neko drugi sem Meri

sa kim bi mogao da podeli svoje misli i, jo znaajnije,
svoju tugu. Sa Merinom dozvolom, ona je obavila
telefonski poziv pre pola sata.
Tiho, vrata su se otvorila i na njima je stajao Bu,
zauzevi cela vrata.
***
Bu je sam igrao bilijar na svom omiljenom stolu,
zeleni filc je smrdeo na viski i praktino je bio pohaban
do ploe ispod. Skoro da je ubacio sve kugle koje je
dotakao. Jedan od najprijavijih barova u Severnoj
Americi, Old Stend, poticao je iz pedesetih godina, iz
vremena kada je Buov otac imao naviku da tu provodi
vreme, igrajui bilijar na ovom istom stolu. Mesto je bilo
ivo ove noi, u sredu u pola dvanaest: nekolicina
stalnih muterija u radnim odelima rapravljali su o
prednostima i manama politike i ta je ona uradila sa
njihovim ivotima, dok je grupa stalnih posetilaca u
jaknama i kravatama osmatrala vrata, ekajui da ue
devojka iz njihovih snova.
Jo jedno pie?, Bu je rekao.
Majkl, koji je nehajno bacao pikado, nije odgovorio;
nije govorio mnogo u poslednje vreme. Bu je mahnuo
barmenu za jo jednu turu. Sve vreme dok su se vozili
dovde, kao i poslednjih pola sata, uzalud je pokuavao
da dopre do Majkla, da ubedi Majkla da neto kae.
Video je svojim oima kako pritisak deluje na ljude, na
kriminalce, na ljude uopte. Oni bi ili eksplodirali,
povreujui druge, ili bi se zatvorili u sebe, vrei

samoubistvo. Ali kad osoba koja ima tako veliki problem

nema volje da ita kae, on nije mogao mnogo da uradi.
"ivot je ponekad stvarno smrdljiv", Majkl je rekao
naposletku.
Bu je poreao dve kugle i ubacio ih, ostavljajui
sto prazan.
Izvui e se ona iz ovoga, vrsta je. Odetao je
preko lepljivog poda bara, koji je podseao na vru
katran u leto, zgrabio trougao i ponovo poreao
bilijarske kugle.
Majkl je jadikovao, gledajui u strelicu.
Stotinu i pedeset, to je vie novca nego to sam ja
ikada imao, do avola, nikada se nisam izvukao kada
sam ukrao toliko mnogo.
Bu je ignorisao te njegove rei.
Kako to da vi nemate osiguranje?
To su bila samo tri meseca. Kada je Meri napustila
svoj poslednji posao, osiguranje se nije prenelo i morali
smo da ekamo devedeset dana pre nego to ono ponovo
pone radi u novoj koli. Drava je napravila ponudu za
njenu staru osiguranu svotu, ali je trebalo da mi
platimo za to. Bilo je to previe novca. Nismo mnogo
razmiljali o tome.
Bu je razumeo, razumevanje uvek dolazi posle
iznoenja injenica.
To je trebalo da budu samo tri meseca, ponovio je
Majkl sebi. Barmenka je sipala Buu koka-kolu i Majklu
dek denijels i otila.
Imam oko 35.000 dolara. rekao je Bu.
Majkl se okrenuo prema njemu, dirnut ponudom.
Hvala, ali ne bih mogao da uzmem tvoj novac.

To nije za tebe, to je za Meri, i uzee ga. Bu je

prestao sa igrom i nagnuo se nad bilijarski sto.
Prokletstvo, to je jo prilino nedovoljno da se pokrije
neophodan iznos novca. Trebalo bi da dobijete neto za
tvoj biznis.
Majkl je odmahnuo glavom.
Bankari nisu bili od pomoi.
Imate li rodbinu? Mora da postoji neko."
Merina mama je bila vorc kada je preminula, a
moji roaci nemaju ni prebijene pare.
Nekolicina igraa koji su posle posla igrali softbol
postali su buni proslavljajui pobedu, njihovo dranje i
uzvici nadmetali su se sa rokenrolom iz duboksa. Bu
je ubacivao lopte levo i desno, a bela loptica je uvek bila
na mestu da moe da se nastavi sa igrom. Poreao je
sedam lopti u rupama na uglu, povukao unatrag svoj
tap i iznenada se okrenuo prema Majklu, prodorno ga
pogledavi:
Sranje, valjda ne pomilja na ono na ta mislim
da pomilja?
Majklovo lice je naglo dobilo izraz razoaranja kad
je pogledao direktno u Bua.
Dao sam re Meri. Ideja o povratku u svet
kriminala mu je pala na pamet, ali nikada ne bi pogazio
re koju je dao svojoj eni. Majkl se izgubio u mislima,
nastavivi da baca strelicu za strelicom. Ako ne mogu
da prikupim ovaj novac... Majklove oi su bile
smrknute.
Hej, prestani da pria gluposti. Uvek postoji
nain.
To nije pravedno, rekao je Majkl.

Nita nije pravedno. Bog nije stvorio ovaj svet da

bude pravedan.
Stvarno se ne primam sada na tu priu o bogu.
Ne bih dopustio da Meri uje da ti tako pria.
Vidi, uradio sam neke loe stvari, platio sam cenu,
nikada se nisam alio. Bacao je strelice, sada jae. Ali
Meri: ona nikada nije zgreila u dui. Ona nikada
nikome nije uinila naao. Posle svega to je prola sa
mnom... Da li zna da nikada ne proputa da ode u
crkvu? Gledaj ta se dogaa. Ne mogu da verujem da
postoji bog koji bi dopustio da se ovo njoj desi.
Bu nije obratio panju na injenicu da je Majkl
zabio svaku strelicu u sami centar.
Ti samo trai da okrivi nekoga, napravio je
pauzu. Hej, ne mogu da kaem da bih bio drugaiji da
sam u tvojoj koi.
Ozbiljan sam, ne vidim dokaze da on postoji.
Objasni mi Merinu bolest. I nemoj da bi pominje sranja
poput iskuavanja vere. Moja vera je bila dovoljno
iskuavana i svaki put ishod je bio negativan. Meri
veruje u boga, zaista veruje, i gledaj gde je ona sada.
Nadam se da veruje u neto. Bu je rekao blago.
Majkl ga je pogledao upitno kad je ponovo uzeo
strelice.
Bu je seo na bilijarski sto.
Mi svi treba da imamo neto u ta verujemo. Boga,
Budu... Elvisa. Svima nam je potrebna vera. To je ono
to nam daje nadu, nadu da tamo postoji neto bolje,
neto za ime teimo. Nadam se da je to ono to te
pokree. Nada te pokree iz kreveta, nada se da e

ostvariti tu veliku prodaju na poslu, nada se da e

nou voditi ljubav sa svojom enom.
Ne moe da se provue samo sa nadom. Nada ne
plaa raune i ne spasava ivote, nastavio je Majkl,
bacajui strelice.
Tebi treba nada i jednostavni propisi. Vera koja te
usmerava, koja te prisiljava da nastavi. Moja vera je
zakon, primena zakona. Bu je popio preostalu kokakolu.
Majkl se nasmejao, okrenuo se k njemu i podigao
au da nazdravi:
Istina, pravda i ameriki nain ivota. Sve u redu,
natovee.
Hvala. Bu se prisilio da se nasmeje, nije mogao
da dopre do njega. Pritisnuo je Majkla: ta je sa tobom,
ta tebe pokree?
Meri.
***
Rano izjutra u bolnici Biram Hils Memorijal je
sasvim druga stvar, nema tu autsajdera kojima treba da
se bavite, nema lanih osmeha ili izraza saoseanja da
bi se pomoglo zbunjenima i oaloenima. Posete nikad
ne poinju pre devet izjutra. Medicinska mainerija
sastavljena od sestara i doktora priprema se za
svakodnevni posao, jurei okolo, popunjavajui
formulare, pripremajui se za operacije.
Poput duha, Majkl je prolazio hodnikom u istom
onom odelu u kojem je bio i prolog puta, jedino to je
sada bilo izguvanije. Znao je da nije trebalo da bude
tamo, ali mu je bilo teko da ostane po strani. Pored

toga, inilo mu se da e mu malo unjanja okolo

poterati krv da potee. Sa dokumentom ispod jedne
ruke, i s velikom kesom u drugoj, unjao se du hola,
brzo se zaklanjajui iza vrata da bi izbegao da ga primeti
sestra koja je tuda prolazila.
Majkl je tiho uao kroz vrata u Merinu sobu,
paljivo da ne bi pravio bilo kakvu buku. Merine oi su
ivnule, ali je izgledala umorno sedei pored malog stola
do svog kreveta. Uvek je rano ustajala, pre izlaska
sunca, kada je svet jo bio sve i nov. Njena kestenjasta
boja kose je bila savrena, kao da su se spremali da idu
na neki kraljevski bal; uvek je bila takva bez obzira na
vreme. Meri je uvek vodila rauna o sebi, ne zbog tatine
ve zbog svog mua. Iz elje da ostane zgodna, Meri je
sreivala kosu i izbegavala da obue neodgovarajue
dempere, nastojei da uvek bude lepa za Majkla.
Majkl ju je neno poljubio u obraz.
Dobro jutro.
Zdravo", rekla je, uzvraajur mu poljubac.
Kakav je bio doruak?
Mislim da je to bila ponovo podgrejana veknica od
mesa.
Majkl nije mogao a da se ne nasmeje.
Da li si dobro spavao?, pitala ga je.
"Krevet je suvie veliki bez tebe. Majkl je ispraznio
kesu: minka, ista odea, pekiri za kupanje: oni
mekani, umesto belih grubih pekira koji su tipini za
bolnice. Izvadio je i njenu omiljenu knjigu Oh, mesta
gde ete ii od dr Sojsa.

Tako si paljiv prema meni. Uzela je knjigu i

otvorila prvu stranu. Ovo sam itala svojim uenicima
pre nego to sam otila.
Znam. Majkl je izvadio kasetofon i stavio ga na
sto. Oni bi voleli da to i zavre. Snimi u slobodno
vreme, Liz je rekla da e uzeti i da e im pustiti.
Ovo je bila tvoja ideja, zar ne?, rekla je sa suzom
u oku. Uvek su male stvari sve govorile.
Majkl se nasmejao, nastavivi da prazni kesu koja
kao da je bila bez dna. Na kraju je izvadio kesicu sa
kolaiima, sodom, i grickalicama. Stavio je to u oak
pored tri kese hrane koje je jue doneo.
Da li to pokuava da me ugoji, pa nikada neu
pojesti sve to ubre.
U stvari, to je za mene, Majkl joj je uputio lukav
pogled.
Meri je uzela kolske papire i poela da zuri u njih,
elei da je u razredu sa svojom decom. Jeza ju je
obuzela kada je gledala na desetine slika koje su poslali
njeni uenici; plaila se da ih nikada vie nee videti.
Neto sam razmiljala; samo, nemoj da se
uznemiri, to je stvarno samo predostronost. Napravila
je pauzu. Moda treba da dovedem svoje stvari u red.
ta?" Ovo je u potpunosti izbacilo Majkla iz takta.
ao mi je, to je samo da..."
Ne! Ne elim ni da ujem za to. Mi emo prebroditi
sve ovo. to je Majkl vie mislio o onome to je rekla, to
je postajao sve vie uznemiren.
Znam, znam, uzela je njegovu ruku. Sen-Pjerovi
se nikada ne predaju. Majkl je inio sve to je u
njegovoj moi da ne izgubi kontrolu.

Nikada.
ulo se tiho kucanje na vratima i otac Pat je
provirio.
Majk, Meri, da li sam doao u nezgodno vreme?
Majkl je prodorno pogledao u Meri. Tajming nije
mogao da bude loiji.
Oe, da li moete da doete za pola sata?, pitala
je Meri.
Svakako, svakako, svetenik je klimnuo glavom,
zatvorivi vrata.
Zato je on ovde?", Majklova Ijutnja je izbila na
povrinu.
Mislila sam..., ali nije dobila ansu da zavri
reenicu.
Majkl je naglo ustao.
Nisi nita mislila. ak mi i ne kae da hoe da se
priesti.
Meri je bila u istoj meri uznemirena, ali za razliku
od Majkla ona je obuzdavala svoju ljutnju, potiskivala ju
je, usmeravala. Majkl, prerano donosi zakljuke. Zvala
sam ga ovde da priamo i da se molimo.
Majkl je bez cilja hodao po sobi.
Da se moli? Kome? Da li stvamo misli da je bog
milosrdan kad je dopustio da se ovo dogodi?
Meri je bilo potrebno malo vremena. Nikada nije
mislila da e morati da brani sebe, a kamoli svoja
verovanja osobi koju je volela vie nego sam ivot.
Iznenadan mir se prelio preko njenog lica, njena ljutnja
je iezla dok je mirno izgovarala:
Ti mora da razume neto. Postojale su dve stvari
na koje sam raunala da me provedu kroz teka

vremena. Ti, i moja vera u Boga. I upravo sada,

potrebne su mi obe stvari.
***
Bolnica je zujala od aktivnosti kada je Majkl
napustio Merinu sobu.. Na prepunoj oblinjoj klupi
meu mnotvom starih dama sedeo je otac Patrik.
askali su o opratanju grehova, dok je on podsvesno
okretao perle na svojoj brojanici: one su skoro bile
potpuno izlizane. Majkl ga je ignorisao i nastavio niz
hodnik.
Majkle?, pozvao ga je svetenik.
Zaustavio se, okrenuo se, i samo gledao; nije
progovorio ni re.
Kako ste?, upitao je Patrik.
Moja ena umire.
Patrik se saalio na Majkla i njegov sarkazam.
Treba da imate vie vere, to nije sasvim izvesno.
Ui unutra, moemo da popriamo. Moli se sa nama.
Svetenik je mahnuo prema vratima kao da predvodi
Ijude na putu ka spasenju.
Mora da se alite sa mnom, planuo je Majkl.
Patrik je bio zateen tom primedbom. Ona je svoju veru
poklonila bogu... pa gledajte gde je sada.
Pa, vi svakako greite, ljutnja oca Patrika rasla je
sa svakom rei. Dok ste vi sedeli u zatvoru ona vas je
ekala. Vi ste unitili njen ivot i ona je bila uz vas,
imala veru u vas. Samo Bog zna ta ona vidi u vama.
Svetenik se tresao, bela kosa padala mu je na lice.
"Moda treba da prestanete da budete tako prokleto
sebini i da stanete uz nju. Pomozite njoj umesto to

alite sebe. Mali svetenik je zakoraio ka Majklu, i da

nije imao sveteniki okovratnik na sebi, on bi kao
nekada na ulicama Bostona priao i zavalio Majkla u
vilicu.
alim sam sebe?!, uzvratio mu je Majkl, viui.
Jedina osoba koju ja alim ste vi, zajedno sa vaim
pogreno usmerenim verovanjima. Vi vodite moju enu
putem gde nada ak i ne postoji. Majkl se okrenuo i
otiao niz hodnik.
Nita to je otac Patrik dotad iskusio nije se moglo
porediti sa besom koji je sada osetio. I dok je njihova
razmena ljutnje samo produbila njegova oseanja prema
Majklu, Patrik nije mogao a da ne osea da je on
doslovce gledao Majklovu duu kako odlazi niz hladan,
beli bolniki hodnik.
ESTO POGLAVLJE
Majkl je sedeo u separeu lokalnog restorana, sa dve
oljice kafe na stolu; nijedna nije bila dotaknuta.
Njegove oi, crvene i oteene od nedostatka sna, borile
su se da ostanu otvorene. Poto je sunce ve odavno
zalo, naprezao je sebe za drugu dugu no, a
iscrpljenost je ve povlaila njegov um poput olovnih
tegova. Nervozno je okretao vizitkartu dok je pogledom
leteo po restoranu, paranoja da e biti uhvaen. Osetio
je teret sada kada je izigrao njeno poverenje; lagao je
Meri tri puta, a sada i ovo.
Potroio je sve opcije. Bolnica je zahtevala da zna
kako e platiti za operaciju, kako e platiti za tretman
koji sledi. Rauni su ve za ovih pet dana iznosili preko

deset hiljada dolara. Testovi, testovi i jo testova. Svaki

je bio bolniji i skuplji nego prethodni. Dr Rajnhart je
pokuao da potegne neke veze, ali bezuspeno. ef
bolnike administracije je postavio stvar najjasnije. Ako
Majkl ne moe da plati leenje, njegova ena e,
naalost, morati da napusti odeljenje. Bili su zarobljeni
izmeu dve strane, nisu imali dovoljno prihoda da plate
leenje, ali su imali dovoljno da ne mogu da trae
pomo. Vratio se moljenju, molio je svakoga koga zna.
Bu je mogao da mu da trideset pet hiljada im sredi za
penziju. To je dotuklo Majkla, ali je prihvatio, nije imao
izbora, njegov ponos je prokleta stvar. Novac e biti na
raspolaganju tek za tri nedelje, iako ak i onda to nee
biti ni priblino dovoljno.
Zavrni udarac ponienja doao je jue. To je bilo
poslednje mesto gde bi otiao. Ve je potroio svaku
mogunost. Seo je u njihovu kancelariju i prihvatio
ponueni aj ne elei da se uini nepristojnim, kao to
je bio nekada u prolosti. Objasnio je problem: ako ne
dobije novac, njegova ena e umreti. Otac Patrik i
parohijsko vee su sluali klimajui glavama i
saoseajui, i nisu rekli ni re dok on nije zavrio.
Crkva je jednostavno rekla ne, mi nemamo
resurse da obezbedimo sredstva za svoje parohijane", ali
da e je se rado seati na misama nedeljom. Izvukao je
vizitkartu iz depa, dok je naputao sedite parohije.
Majkl je sedeo u separeu meajui hladnu kafu u
oljici i zurei u druge goste. Bila su samo tri. Sedeli su
na drugoj strani restorana tiho se smejui ko zna emu.
Majkl nije mogao a da ne zuri, alei to nije posvetio
vie panje ovakvim trenucima, u onim vremenima kada

su iveli bez briga, bez svesti da sve moe da bude

uniteno jednom doktorskom dijagnozom. alio je to
nije posvetio vie panje ovim trenucima, upijajui ih,
cenei ih. Vie od svega eleo je da nekako moe da se
vrati u prolost. inilo se da je to bilo tako davno, to
kada nije oseao nikakav teret... ipak, to je bilo pre
manje od nedelju dana. Znao je da ne postoji nain da
se vrati natrag, ali najveu teskobu oseao je zbog toga
to nije imao naina da krene napred.
Odjedanput, kao iz vazduha, pojavio se Finster u
besprekornoj Armanijevoj sportskoj jakni, sa sedom
kosom vezanom u vrst konjski rep. Kad je seo, Majkl je
primetio da je Finster mnogo stariji nego to mu se pre
uinilo. Moglo se to videti u njegovim oima, bile su
stare i otvrdnule; proao je kroz svata u ivotu, i to vie
puta.
Izgledate kao da bi vam prijalo drutvo, rekao je
Finster.
Okolnosti se menjaju.
ao mi je zbog vae ene", Nemac je proaptao sa
istinskim saoseanjem.
Da, pa... Majkl je oklevao, rei su teko izlazile.
elite li da popriamo?
A kako ste vi?
Vremena nema dovoljno.
Finster je razumeo i nagnuo se napred.
Znam da ste napustili posao, i to potujem. ini
se da se Finster promenio. Ispravio se i zavrteo glavom.
Ne moramo da priamo o ovome sada, moda kasnije,
kada budete pribraniji.

Ne, sada ili nikad. Ako odmah ne porazgovaraju,

nervi e mu popustiti i Meri e biti izgubljena.
Dobro. Ali ako niste zainteresovani, ja u razumeti
i moemo se razii kao prijatelji.
Majkl ga je prodorno gledao i nije gubio taj kontakt
oima. Znao je da je svako ko se bavio njegovom bivom
profesijom pod znakom pitanja, u najboljem sluaju.
Definitivno je postojalo neto ispod prividne uglaenosti
ovog oveka.
Spreman sam da se pobrinem za medicinske
trokove vae ene...
Zbog ega? Majkl je presekao okolianje, svestan
da to nije mali posao. 150.000 dolara je opasna plata.
Postoje dva objekta koja oajniki elim da
posedujem. Oni su u zgradi sa minimalnim
obezbeenjem. Bez naoruanih straara, lak pristup...
Ja sam na uslovnom otpustu.
Posao je u Evropi, pa ne biste ovde naruili uslovni
otpust.
U stvari, bih. Ali, to je jo vanije, naruio bih ga
ovde." Majkl se potapkao po srcu. Obeao sam svojoj
eni.
Finster je stavio ruke na sto.
Okolnosti se menjaju. Njen ivot visi o
koncu.
Da li biste dali obeanje svojoj eni da ste znali da e to
biti pitanje njenog ivota i smrti? Naravno, ne biste to
uradili.
Finster je bio u pravu, Majkl je to znao. Nikada ne
bih dao obeanje ako bi to dovelo u pitanje njen ivot.
Potrebno mi je vie detalja, rekao je Majkl dok je
pijuckao svoju, sada ve hladnu, kafu.

Dobro, sada bar razmiljate o tome. Naalost, to je

sve to sada mogu da vam kaem. Ako odluite da
prihvatite posao, dau vam sve detalje. Ali jednom kada
prihvatite..., Finster je pustio mamac.
Majkl je shvatio da nema povratka.
Uvek zavrim ono to zaponem.
Jedna stvar moe biti vana, a moda i ne. To
moe da bude u sukobu sa vaom religioznou. To je
bilo jedno improvizovano upozorenje, ali, svejedno, bilo
je upozorenje.
Nastavite.
Posao je u crkvi.
Majkl se prigueno nasmejao i rekao:
Ah, jedna od istinskih ivotnih ala. Ispravio se u
separeu, uzevi svoju kafu. Ja ne verujem u Boga.
Napravio je pauzu. Da li vi verujete?
Finster je bio zateen Majklovim pitanjem, njegovim
nedostatkom religioznosti.
itavim svojim srcem. Posle svega to sam video...
Finster je jedan trenutak razmiljao o svojoj veri, i
dodao: U mojoj svesti to pitanje ne postoji.
Konobarica je dola i ponovo im sipala kafu.
Osmehnula se Finsteru. Klimnuo joj je glavom i rekao:
Hvala vam.
Ona je sklonila kosu sa svojih sredovenih oiju i
otila.
Molim vas da razmislite o tome. Finster je ustao i
spustio neto novca na sto, za kafu. Moram da idem.
Imam drugi posao gde moram da budem.
U ovo doba?

Zar nikad niste uli izraz Nema odmora za

umorne?
Finster se osmehnuo i rukovao se sa njim.
Nadam se da ste doneli pravu odluku.
Otis je dojurio do vrata im se kvaka pokrenula. SiDej je mogao da odahne. Podrugljivo je frknuo na psa i
sklupao se ponovo na kauu. Majkl je uao i Otis je
odmah bio na njemu, liui ga i balavei, skaui i
cvilei. Obino bi Majkl bio na podu usled izliva ove
bezuslovne ljubavi, ali ne i danas. Potapao je Otisa
nakratko u umirio ga u uglu sobe.
Majkl je krenuo prema svojoj radnoj sobi i iz
sredinje fioke stola izvukao veliki koverat, otvorio ga i
izvukao sveanj papira. Rairio ih je na podmetau za
pisanje na stolu i po hiljaditi put proitao: Poto je
odsluio 3 godine 8 meseci i 22 dana svoje
desetogodinje kazne za kriminalna dela velike krae,
posedovanja ukradene imovine i provale, Majkl Edvard
Sen-Pjer se sa ovim upuuje na uslovni otpust. Ovaj
zakljuak je napravio Odbor za uslovni otpust drave
Njujork na osnovu injenice da je g. Sen-Pjer uspeno
rehabilitovan, ime je ispunio uslov svoje kazne koju mu
je odredila drava Njujork. Preko dokumenta je bilo
napisano zvaninim crvenim mastilom:
USLOVNI OTPUST JE DODELJEN.
Poziv je doao u pono. Meri se okrenula u krevetu
kada je telefon trei put zazvonio i naposletku se javila.
Majkl je bio u zatvoru, osumnjien za stvari za koje ona
nije mogla ni da zamisli da je sposoban da uradi. To je
bila potpuna izdaja. Njen mu je krio svoj ivot od nje.
Kratko vreme koje su proveli zajedno bilo je nita drugo

do prevara i la. Odbila je da pria s njim i pozvala je

advokata.
Uhvatili su ga kod zida u Central parku. Bio ga je
skoro preao i verovatno bi uspeo da pobegne da nije
izgubio mnogo krvi iz ramena. Dva njujorka policajca
su ga grubo saterala uz granitni zid. Stavili su mu lisice
na ruke i ubacili ga u maricu pre nego to je mogao da
izusti ijednu re. Maltretirali su ga poprilino; on ih nije
krivio. ena je leala gola na ulici, sva u krvi, izgubljena,
delimino poludela od tekih muka kroz koje je prola.
Policajci nisu znali da krv nije bila Majklova - oni su
pretpostavili da je to bilo surovo silovanje i nisu se
prema tome odnosili srdano. Prola su dva dana pre
nego to je ena sasvim dola k sebi. Dala je kratku
izjavu kojom je potvrdila Majklovu nevinost i hrabrost.
On je sada bio heroj. Ali u ovom vremenu heroji traju
samo nedelju dana, a u ovom sluaju njegova slava nije
trajala ni sat i on nikada nije dospeo u novine.
Ambasador Ruskot je doleteo i, veoma ljutito i sa
aljenjem, izjavio da nikada pre nije video dijamante
vredne deset miliona dolara. Nije mogao da dozvoli sebi
da mu postavljaju pitanja, da doe do skandala i da se
otkrije njegova maska. Iz osvete, izvrio je pritisak na
kancelariju oblasnog tuioca da progone svim silama
lopova koji je naruio suverenitet njegove zemlje kada je
ukrao krst ukraen draguljima. To je bila savrena
maska. Tvrdio je da krst ima veliku kulturnu vrednost
za njegovu naciju i gledao je na zloin kao na uvredu
sopstvene religioznosti. Iako je, da kaemo istinu, on
krst davno kupio iza gvozdene zavese i nije se ni
potrudio da ga proda.

Ministarstvo spoljnih poslova je sada znalo sve o

ambasadorovim sporednim poslovima, ali je bilo
bespomono. U stvari, oni su izvrili pritisak na
kancelariju javnog tuioca da bi osigurali suenje.
Odnosi sa Akbikestanom su bili na klimavim nogama i
vlada Sjedinjenih Amerikih Drava je trebalo da pokae
znak dobre volje za zatitu interesa prijatelja iz
inostranstva.
Prvog dana suenja, Meri je stoiki sedela u
zadnjem delu sudnice, ali nijednom se nije susrela s
Majklovim pogledom. Majkl joj je u oajanju napisao
pisamce, a sud je odredio pravnog zastupnika da joj ga
isporui. Ona je presavila pisamce i gumula ga na dno
svoje tane, zaklinjui se da ga nikada nee proitati.
Ona e igrati ulogu savesne supruge tokom suenja, ali
kada ono bude zavreno, okonae se i njihova pria.
Svaki dan neprimetno bi ga gledala kako izlazi iz
sudnice, sa lisicama na rukama, i oajniki, tuno,
gleda ka njoj. Tokom estodnevnog suenja, ona
nijednom nije htela da uhvati njegov pogled.
Majkl nije imao novca za advokata, pa mu je sud
dodelio pravnog zastupnika koji je jedva imao dva sata
za praksu posle pravnog fakulteta, a ovo je bio tek
njegov trei sluaj. Oni su pokuali da istaknu Majklovo
herojstvo u spasavanju lepe Helen Stejten - porota je
ula da je ona plavokosi trofej Dejmsa Stejtena,
sedamdesetpetogodinjeg industrijalca - da bi olakali
njegovu situaciju, ali nisu imali svedoka. Gospoa
Stejten je imala nervni slom zbog itave situacije, ono
to je ona izbrbljala bilo je, u najboljem sluaju,
nepovezano, i osnovano su se plaili da je incident

milosrdno zaboravljen u njenom umu. I to je samo

pogoralo stvar, Dejms Stejten, njen mu, umro je dva
dana kasnije, tako da je ispalo da nikoga nije bilo da
svedoi Majklu u korist.
Kriv. Presuda je donesena tokom jednog sata,
koliko je porota zasedala.
Drava im je oduzela letnjikovac, njegove bankovne
raune, njene bankovne raune, i svu imovinu, i morali
su da plate sudske trokove i kaznu od tri stotine
hiljada dolara. Poto nije postojala nikakva evidencija da
je Majkl ikada zaradio ek sa platom, da je ikada imao
zakonit posao, ili da je popunio formular za povraaj
poreza, tuilac je pokuao, ali bez uspeha, da povee
Majklovu imovinu sa drugim kraama. Na sreu, Majkl
nikada nije ostavio nijedan trag, sve do te sudbonosne
noi.
Sing Sing u Njujorku bie njegov dom tokom
sledee tri i po godine.
Meri je primila molbu za razvod ubrzo nakon to je
krivino suenje bilo zavreno. Proitala ju je dva puta, i
neka je prokleta ta njena religija, ona e to okonati.
Pozvala je advokata. Rekao joj je da potpie papire i da
e ih on poslati Majklu u zatvor. Pretraivala je tanu
traei olovku, kada je naila na Majklovo pisamce sa
poetka suenja. Nije imala nameru da ga proita.
Meri,
Molim te nemoj da mui sebe sedei na ovom
suenju, sramota koju sam tebi naneo je dovoljna. Brak
je povezan sa poverenjem, brak, to je vera izmedu ljudi i
posle onoga to sam ja uradio to je neto to ti nikada
nee oseati prema meni. Ti mora da nastavi sa

svojim ivotom, daleko od mene. Znam da e nai

nekoga drugog da te voli i brine za tebe.
Majkl
Stigla je u zatvor u devet sati ujutru, papiri za
razvod braka bili su joj u tani. Pokuala je da ga
uutka, ali joj je on rekao sve. Objasnio joj je sve, kako
on nikada nije, zapravo, imao konsultantski posao, ve
su njegovi prihodi poticali od prethodnih poslova.
Odluio je kada su se sreli da e ostaviti sve to. Zavrie
jo jedan poslednji posao i on e biti unosan. Bie u
stanju da je obezbedi za ostatak ivota, tako da ona
moe da prestane da radi i da se usredsredi na
podizanje porodice. Sve je to palo u vodu zbog
nesebinog dela herojstva i ukradenog krsta. Zavrio je
tako to joj je rekao da on nee osporiti razvod i da e
odmah potpisati te papire.
Ali sve mu je razjasnio njen jednostavan iskaz.
Imala sam sve to sam elela sa tobom. Nikada
nisam marila za pare, za modernu odeu ili automobile.
Te stvari samo postaju stare i na kraju se bacaju.
Najvee blago za mene bio je ivot sa tobom i mogunost
da ostarimo zajedno. Volela sam te, Majkle, i ti si voleo
mene. To je sve to mi je bilo potrebno.
Meri je dolazila u posetu svake subote. Tokom
vremena ponovo su uspostavili ljubavnu vezu. Ona se
posvetila njemu i on njoj, i u dobru i zlu.
Bilo je sada potpuno jasno da je sve to bilo u vezi
sa karmom i da je njegova trenutna situacija bila
istinska kazna za njegove prestupe. Rei Odbora za
uslovni otpust odzvanjale su u Majklovim uima kao da
su bile snimljene.

Ne planirajte nikakav prestup, naroito ne

provalnu krau, jer ako to uradite, nikada vie neete
videti svet izvan zatvorskih zidina.
Od izlaska na slobodu, Majkl je bio ovaploenje
promenjenog oveka. Ponovo se privikao na drutvo,
zapoeo je sopstveni biznis, plaao poreze i ponovo
uspostavio ivot sa Meri. I ono to je bilo
najiznenaujue, postao je najbolji prijatelj sa jednim
policajcem. Pol Bu nikada nije bio samo njegov
nadleni slubenik za uslovni otpust; on je uvek bio i
uvek e biti njegov prijatelj. Tog dana kada je Majkl
osloboen, razvila se veza neopisiva reima i njena
jaina se od tada uveala deset puta. Pol je, u stvari,
traio da mu se dodeli posao. Njihove supruge su bile
stare prijateljice i on je vodio rauna o Meri tokom
Majklovog pritvora.
Izdaja je teko pritiskala Majkla, dok su seanja
prolazila kroz njegov um. Njegova izdaja Meri bila je tek
poetak; dok se krivica nikada nee oprati, on je znao da
postoji mogunost da e, jednog dana, ona moda
razumeti postupke koje sada planira.
Ali Bu... Majkl je znao da e prihvatanje
Finsterove ponude ne samo unititi njihovo prijateljstvo
ve e ih napraviti neprijateljima, jer e sada oni postati
suprotne sile. Buova posveenost zakonu bi ga nainila
slepim da shvati dilemu sa kojom su on i Meri suoeni.
On ne bi imao izbora, izuzev da vrati Majkla u zatvor.
Majkl je gurnuo dokumentaciju za uslovni otpust u
koverat, stavio koverat u fioku, koju je ostavio otvorenu,
pa je otiao do police sa knjigama. One su predstavljale
kratak prikaz njegovih stavova i interesovanja. Romani

svih vrsta popunjavali su gornje police: od Dikensa do

Dikija; od Konrada do Kaslera. Na donjim policama
stajale su njegove stare knjige za istraivanja: tekstovi
su bili u rasponu od onih o alarmnim sistemima do
uputstava o draguljima; od istorije umetnosti do magije;
od evropskih muzeja do fotografije. Srednje police su
bile rezervisane za njihove uspomene: morske koljke,
figure ivotinja i razglednice. Stvari koje su budile
seanja; stvari koje su podseale na ljubav. Odrazi
njihovog ivota, doneti sa putovanja. Neke od triarija
poticale su iz vremena kada su se zaljubljivali: aave
fotografije iz foto-kabine, runo napravljene make od
gline, njihove karikature kako pleu u moru. I dok su
neke od ovih stvari postale uznemirujue s vremenom,
uvek su se slagali oko toga da nikada nita nee baciti.
Jer, one su bile odraz trenutka, stvari koje su drali u
svojoj blizini i u srcu tokom zajednikog ivota, i njihovo
sklanjanje bi bilo poput negiranja njihove prolosti,
sopstveno negiranje.
Meu stvarima koje su najvie cenili, na zidu
centralne police stajalo je raspee koje su dobili za
venanje. Jednostavan krst, nita luksuzno, u stvari,
nisu mogli ak ni da se sete ko im je to dao. Napravljen
od jednostavnog drveta sa privrenim Isusom Hristom
od plastike, krst je odavao utisak neega to ovek moe
da nae u hiljadama primeraka na buvljoj pijaci. alili
su se da ko god im je to dao mora da ga je ukrao od
nekog njujorkog taksi vozaa, jer je taksi bio jedino
mesto gde bi krst bio odgovarajui: izuzev njihove
srednje police. Sada, sa dogaajima od poslednjih
nekoliko dana i sa njegovom verom koja se brzo gubila,

pogled na to postao mu je neizdrljiv. Majkl je znao da

izdaje Meri i Bua, ali je oseao da je on takoe izdan.
Sve godine posveenosti, sve godine molitve dovele su do
ovakvog trenutka, a altemative nije bilo.
I sa tom zavrnom milju, Majkl je posegao i
uklonio raspee od plastike, simbol njihove bive vere.
Vratio se polako do svog stola, stavio ga u fioku sa
dokumentacijom za uslovni otpust i vrsto je zatvorio.
SEDMO POGLAVLJE
Majkl nije mogao da iz glave izbaci sliku Meri kako
lei u bolnikom krevetu, dok plava svetla monitora
osvetljavaju sablasno bledilo na njenom licu. Sedeo je
pored kreveta celu no, i odlazio pre nego to bi se ona
probudila. Lekovi su joj dozvoljavali samo nekoliko
asova u svesnom stanju tokom dana, i dok ga je
povreivalo to to ne uje njen glas, znao je da je tako
najbolje, jer joj je to pomagalo da izbegne sve vei bol
prouzrokovan boleu. Celu no je grozniavo
razmiljao, pokuavajui da smisli neku alternativu,
reenje koje bi mu dozvolilo da izbegne neizbeno, Ali
neprekidno gledanje u nju i njeno stanje tokom vikenda
samo je uvrstilo njegovu reenost. Ako ona ne bude
podvrgnuta operaciji i odmah ne otpone leenje, on e
je svakako izgubiti. A da bude zarobljen na ovom svetu
bez nje, to bi mu bio najgori mogui zatvor.
Sve je ovo jurilo kroz njegov um, dok mu je Finster
sipao pie na poliranom baru od javorovog drveta,
kristalne boce i stari likeri bili su poreani uza zadnji
zid sa ogledalima. Bili su sami u jednom od

najluksuznijih hotelskih apartmana u gradu. Kvalitetne

kone sofe oiviavale su prostor za sedenje, iji je
centralni
ukras
bio
ogroman
kamin.
Veliki
Bozendorferov klavir postavljen je u jednom uglu, a
ogroman prazan sto u stilu Luja XIV u drugom.
Finster je dodao Majklu viski.
ivas, to mi je uvek bilo najomiljenije pie,
Finster je i sebi nasuo isto pie i nazdravio Majklu.
Neka nae sledee pie bude za uspeh.
Majkl je ignorisao taj gest i samo je pijuckao pie,
jer nije bio ovek formalnosti ili ljubitelj skupog viskija.
On nikada nije obavljao posao za nekog drugog, i
shvatio je on nee odreivati pravila.
Dovoljno je bilo utivosti. Molim vas, sedite,
Finster je rekao sa njegovim nemakim naglaskom. Ja
u vam obezbediti sve to zahtevate, novac, pomagae,
opremu.
Majkl je seo na kau, stavio svoju au na stoi za
kafu i nagnuo se napred.
Za?
Dva kljua.
Kljuevi, ponovio je Majkl, pomalo zbunjen. ta
oni otvaraju?
To su antikviteti, jedan je zlatan a drugi srebrni,
potiu od pre dve hiljade godina.
Dok se u Finsteravom glasu osetila nota
uzbuenja, Majkl je ostao uobiajeno miran, inilo se da
je bez emocija. Ali iznutra je poinjalo, njegovo srce je
snano udaralo, puls mu je porastao, nije mogao a da to
ne oseti, taj oseaj uzbuenja se vratio, adrenalin je
poeo uurbano da krui. Ali znao je da mora da dri

oseanja pod kontrolom; ovo ipak nije bio posao za

njega.
Gde se nalaze?
U Rimu. To ne bi trebalo da bude teko za oveka
vaih talenata.
Kako znate koji su moji talenti? Nikada se nisam
eksponirao.
Pouzdani izvori.
Ko? Majkl je znao da avo zna sve detalje.
Finster se osmehnuo.
Moraete da mi verujete.
Bez uvrede, ali poverenje je neto to ne postoji u
ovom biznisu.
Kao znak dobre volje, prebaciu na va raun
100.000 dolara u roku od jednog sata, tako da vaa
ena moe odmah da pone s leenjem. Finster je drao
Majkla usredsreenog na njegovu enu, na novac.
Mogli biste da me ubijete po zavretku posla, i da
ne odrite obeanje o isplati.
Finster je ustao sa kaua kao neki plemeniti kraljev
vitez i na vrlo neposredan i ozbiljan nain izgovorio:
Gospodine Sen-Pjer, dajem vam svoju re, nee
vam niko nauditi, a zavrna isplata e biti uplaena po
isporuci. Ja sam ovek od asti.
Majkl nije bio impresioniran.
Lopovska ast je protivurena stvar.
Ja nikada nisam prekrio svoje obeanje ili se
povukao iz dogovora. Nikada. Da sam to uradio ne bih
mogao da radim svoj posao."
Nikada niste pomenuli svoj posao.

Ja sam u raznim industrijama, maloprodaja, ta

vrsta stvari, po celom svetu... Finster je napravio pauzu
i pogledao Majkla pravo u oi. Imate moju re,
gospodine.
Majkl nije bio siguran koliko ta re vredi, odluio je
da to ispita kasnije, ali sada je njegova znatielja bila na
vrhuncu.
Dakle, koja crkva u Rimu?
Crkva sama. Finster je napravio pauzu. Kljuevi
su u Vatikanu. Majkl je udahnuo vazduh duboko, uvi
ovo.
Vatikan. elite da ukradem neto iz Vatikana? S
tim delom informacije ste morali da me upoznate na
poetku.
Siguran sam da sada moete da shvatite moju
potrebu za tajnovitou. Da li odustajete?
Ne, to je samo... prilino smelo. Ako... - Majkl je
naglasio ako
- ... to moe da se uradi, morae u velikoj meri da
se isplanira. Takva prevara sa velikim rizikom je krajnje
opasna i ne ostavlja prostor za greku. To nije zgrada sa
minimalnim obezbeenjem; u stvari, to je jedna od
najsigurnijih tvrava na svetu. A straari? Nemojte
dopustiti da vas prevari ona kitnjasta plava uniforma.
To je moda i najefikasnija i najbolje obuena jedinica u
Evropi. Ali to je jo znaajnije, oni poseduju neto ime
ne moete da obuite vojnika; oni su jedna od
najlojalnijih sila na planeti.
U svim ovim godinama u kojima se bavio svojim
zanatom, postojalo je jedno oseanje koje Majkl nikad
nije osetio, sve do danas. Strah. Bilo je to nekakvo

tipanje u njegovom srcu koje je prouzrokovalo da ono

preskoi otkucaj. Doveo je sebe ovim dogovorom u vrlo
opasan poloaj, na put sa koga se moda nee vratiti.
Istraivanje i planiranje e biti instrumenti za
preivljavanje. Ovo se upravo pretvorilo u posao koji, na
kraju, moe da kota ivota njega i Meri, ako ne bude
uspeo.
Posebnost ovog sporazuma bila je u onome to mu
nije bilo reeno, a po njegovim procenama, toga je bilo
puno. Ovde nije bila re samo o kljuevima i
antikvitetima. Postojalo je jo neto vie. Da li je to bila
Finsterova opsesija ili neto to mu je bilo od najveeg
znaaja, Majkla nije bilo briga. Nikada se nije bavio
motivima drugih i znao je da nee biti sposoban da se
usredsredi na posao koji mu predstoji, ako svoj um
optereti pokuavajui da prozre namere ovog oveka. Za
njega to je bila kraa, posao koji e spasti ivot njegove
ene. ta je Finster nameravao sa ovim kljuevima,
njega se nije ticalo. On je samo znao da e omoguiti
ivot svojoj eni ako ih ukrade i na to se usredsredio, to
je ono to e ga dovesti do cilja.
Finster je predao Majklu crnu konu aktentanu.
Unutra su podaci o
kljuevima,
njihovoj
tanoj
lokaciji i rasporedu, i detalji o tome gde se oni tano
uvaju.
Finster je poao prema prozoru i pogledao prema
gradu.
Vi razumete da vam ja verujem kao to vi verujete
meni. To je bio trenutak pre nego to se okrenuo. Mi
smo se tek sreli, ali mislim da smo doli do sporazuma,
zar ne?

Majkl je neznatno klimnuo glavom, sedei na

kauu.
Ali postoji jedna stvar koju treba da razumete vie
od svih drugih.
Nemojte da me izdate. Nemojte da odnesete ove
drevne predmete na bilo koje drugo mesto sa veom
ponudom. Nemojte da pokuate da ih zamenite. Ja u
znati da li su to pravi kljuevi, Majkl." Stajao je na samo
korak od Majkla, gledajui ga sa visine. Znau.
Majkl je polako ustao sa kaua, sa aktentanom u
ruci, ne prekidajui kontakt oima.
Niste mi odgovorili na pitanje koje sam maloas
postavio, ta oni otvaraju? Koveg, neku vrstu sefa?
Ne. Nita slino, verovatno samo neka stara vrata,
odavno nestala.
***
U roku od nekoliko sati, Meri je operisana. Tumor
je bio vei nego to je dr Rajnhart oekivao, ali posle pet
sati u operacionoj sali doktori su smatrali da su izvadili
sve. Bio je veliine velikog klikera i obmotao se oko levog
jajnika i jajovoda i poeo da se iri prema desnom.
Rajnhart je bio jedan od najboljih specijalista za tumor
u oblasti. Diplomirao je kao najbolji u klasi i bio je jedan
od nekoliko doktora koji nije postao robot. Pokazivao je
da jo brine o pacijentima. Bio je to njegov lini gubitak,
svaki put kada bi se neki pacijent razboleo od ove
bolesti. Njegova majka je preminula od tumora dojke
kada mu je bilo petnaest godina i njena smrt postala mu
je pokretaka snaga u ivotu. Borio se za svakog
pacijenta svim silama, koliko je to bilo u njegovoj moi.
Svaka borba je bila obnovljena bitka u ratu u kome je

on bio odluan da pobedi. Svaki pacijent je bio neija

sestra ili supruga; otac ili brat. Svaki pacijent je bio
njegova majka... ponovo i ponovo.
Kombinacija hemoterapije i tretmana radijacijom
koju je on prepisao unitie svaki preostali tumor u
Merinom telu. To je bila teka terapija koja e zahtevati
svu njenu snagu. Rajnhart je uvek smatrao da je to
paradoks: trovao je pacijenta kako bi izbacio iz tela
smrtonosni otrov. To je bilo delikatno balansiranje, ali
se pokazalo uspenim toliko mnogo puta da je on sad
ve bio skoro siguran u uspeh.
Majkl je sedeo pored nje u sobi za oporavak, vlaan
pekir joj je bio na elu. Boja se izgubila sa njenog lica, i
mada je to bilo oekivano, ipak ga je zapanjilo. Nije
mogao da se oslobodi oseanja da je bila mrtva,
neprekidno premotavajui u svojoj svesti kako mu je
teko da to prihvati. On joj je bio potreban vie nego
ikada. Oslonie se na njegovu snagu da bi prola kroz
ovo teko iskuenje, isto kao to ga je ona podravala
tokom perioda koji je proveo u zatvoru. Meri ga je
spasla, i po bogu, on e spasti nju.
I dok ju je posmatrao kako se odmara, pokuavao
je da sve to objasni sebi. U vreme kada joj je potreban
najvie u ivotu, on e morati da se prihvati posla koji
nikada nee moi da joj objasni, posla koji bi spasao
njoj ivot, ali koji e biti bogohulno delo upereno protiv
njenih najdubljih uverenja.
***
Pol i Deni Bu su napustili bolnicu; ni re nisi
izgovorili tokom cele vonje kui. ekali su sa Majklom

dok je Meri bila na operaciji. Pet sati se inilo kao

dvadeset. Uradili su sve to su mogli da bi mu ulili
optimizam i ohrabrili ga. Buu je bilo teko da bude
pozitivan spolja, dok mu je sa strah ispunjavao duu.
Nije mogao sebi da objasni zato se osetio bliim Majklu
i Meri nego bilo kome drugom u svom ivotu i ovaj
okrutan zaokret sudbine ga je muio. Ono to je najvie
smetalo Buu bilo je ipak to grozno pitanje to mu je
neprestano bilo u mislima.
On i Majkl su postali vie nego prijatelji. To
poverenje se razvilo tokom vremena koje Bu nije delio
ni sa kim, osim sa svojom enom. Majkl je bio tu kada
su oni imali potekoa u braku. Bu se udaljio od ene
u najveoj meri zbog svog posla, to nije bilo neto to bi
dovelo do razvoda, to je bio vie jedan od onih prekida u
odnosima, usponi i padovi ljubavi. Majkl je umeo da ga
saslua, a to je Buu bilo potrebno. Bu je otkrio da mu
je teko da otvori svoje srce, on je bio uen od malih
nogu da su oseanja bila enske odlike, i jadan je bio
onaj mukarac koji bi ispoljio nena oseanja. Kada bi
Bu otvorio duu, Majkl nikada, nijednom, nije nainio
razgovor neprijatnim i samo je govorio kada je to bilo
potrebno Buu. Naravno, situacija se sama reila, ali je
Majkl bio taj koji mu je pomogao da sve to prebrodi.
I Majkl mu je verovao. Bilo je to oigledno. Uvek je
otvoreno razgovarao sa Buom o svojoj prolosti, priao
mu je kako je otkrio da je provaljivanje umetnost; neto
to on izvodi majstorski, i kako je shvatio da je zatvor
gora kazna od pakla. Majkl je uvek ukljuivao Bua u
svoje planove kad je bilo rei o tome da eli da promeni
svoj ivot, o traenju pristojnog posla, zapoinjanju

biznisa sa sigurnosnom opremom. Bu je bio prva osoba

kojoj se Majkl okrenuo kada je Merina bolest bila
otkrivena. Iako je Majkl bio stoik po prirodi, Bu je
mogao da vidi bespomonost u njegovim oima, njegovu
nesposobnost da sakupi novac za njeno leenje. Stotinu
i pedeset hiljada dolara.
Ponovo se pitanje samo postavilo, pitanje o kome je
Bu razmiljao ceo dan: odakle Majklu novac?
Majkl je seo za sto u svojoj trpezariji. Istresao je
sadraj stare, crne aktentane pred sebe. Mape, knjige,
pomorske karte i dokumenta.
Vatikan je bio ogroman, itava drava. Suverena
zemlja na preko 4000 ari. Glavno obezbeenje je inila
vajcarska garda. Oni su bili mala armija kojoj je
povereno da uva papu i titi Apostolsku palatu. To nije
bila armija u tradicionalnom smislu: obuena u
maskirne uniforme, sa pukama M16 prebaenim preko
ramena. Vie je bila poput drevnih tradicionalnih snaga
bezbednosti. Njihove svetlo obojene uniforme poput
balona bile su savremene ako ste iveli 1589. godine.
Nabrekle vojnike bluze sa plavim i zlatnim prugama,
odgovarajuim pantalonama, gamane i crne papue
vie odgovaraju ekspirovom glumcu nego vojnom
oficiru. Njihovi trorogi eiri podseali su Majkla na
slanik i posudu za biber. Nosili su oko dva i po metra
duga otra koplja koja su zvali helebarde, i bili su pre
opremljeni da poseku zmaja nego da brane zemlju.
Uglavnom, njihova uloga je vie bila u smislu poasne
garde, jer laici su obino mislili da nikome nikada ne bi
palo na pamet da izvri opsadu Svete stolice. Ali je crkva
znala ta radi jer je vekovima napadana sa mnogo

strana, poznatih i nepoznatih. Nekad neposrednim

fizikim napadom; nekad uz pomo najsavremenije
tehnologije; nekad od neobjanjivih duhovnih sila. I to je
razlog zbog kojeg su oni, ispod Mikelanelovih uniformi,
kreiraniih u prolosti, posedovali potrebne vetine jedne
visokoobuene vojne jedinice. Njihova uloga moda jeste
bila tradicionalna, ali je njihova sposobnost bila krajnje
savremena. Bili su veti sa orujem, u borbi prsa u
prsa, u protivteroristikoj borbi i slinom. Napad je
mogao da nastupi bilo kada i oni su bili spremni. I dok
su se dva i po metra duga koplja inili ceremonijalnim,
to je, zapravo, bila kosa otra kao britva, koja je bila
esto koriena tokom krstakih pohoda za seu
goropadnih Mavra.
Korpo di Viilanca je bila nezgrapna kamena
zgrada na severoistonom delu Trga svetog Petra, nita
izuzetno, samo neobino jednostavna graevina. Ipak,
unutranjost je bila potpuno drugaija. Radna soba je
bila slina neemu to ete nai na nosau aviona ili
unutar zgrade Pentagona. Tu su se sudarala dva sveta;
visoka tehnologija i visoka umetnost. Krejovi"
kompjuteri velike brzine i Berninijeve skulpture,
elektronske mape iznad Bertolovih slika. Bilo je to kao
da se vreme zaustavilo. Zgrada je bila dom papske
andarmerije, vatikanske policije. Radili su zajedno sa
vajcarskom gardom i bili su zadueni za bezbednost
palate i bata. Dok je vajcarska garda bila sastavljena
iskljuivo od pripadnika vajcarske armije, vatikansku
policiju su sainjavali bivi pripadnici italijanske armije.
Ujedinjeni, bili su u pripravnosti da se susretnu sa bilo
kojim napadom i, za razliku od snaga bezbednosti u

drugim zemljama, njihova lojalnost nije bila usmerena

samo prema dravi ve i prema Bogu. Ako bi neki
fanatik bio voljan da umre za svoja uverenja u napadu
na Vatikan, on bi se susreo sa armijom koja je spremna
da kolektivno da svoje ivote za mnogo jau veru. Ne
postoji odanija vojska na svetu. Nita nije moglo da ih
zastrai.
Naravno, Vatikan je bio dom pontifeksa i pape,
poglavara Katolike crkve, i od pokuaja njegove
likvidacije 1992. godine, sigurnosne mere oko njega i
papskog doma su utrostruene.
Majklov cilj se nalazio unutar najveeg muzeja na
svetu. I dok je Vatikanski muzej sadravao mnoga
religijska blaga, spolja se inilo da su bezbednosne mere
minimalne: kamere, alarmi, povremeno garda na
dunosti. Prave mere bezbednosti zapravo su bile deset
puta vee. Kod svih ulaza i izlaza su se nalazili savreno
prikriveni metalni detektori, skeneri za radioaktivne
izotope, mirisni filteri koji su sposobni da detektuju
hemijske tragove akceleratora, zapaljivih sredstava i
toksina. Ureaji koji mogu da identifikuju sve, od
nuklearnih ureaja do obinog barutnog praha bombe.
Kamere su bile skrivene svugde, njihove monitore u
operativnoj sobi pratile su budne oi uvara. Tajne
bezbednosne snage kretale su se po svim prostorijama,
obezbeujui neposredno ljudsko nadgledanje svih
moguih aktivnosti.
Finster je zaokruio tanu lokaciju kljueva,
dozvoljavajui Majklu da se usredsredi na sopstvene
metode. Ali Majkl je bio u ovom poslu dovoljno dugo da
zna da ne moe da veruje bilo kome osim sebi. Iako se

ve posvetio poslu, to nije znailo da je potpuno verovao

Finsteru.
Jedna od prvih stvari koje je Majkl uradio bila je da
se raspita o Nemevoj prolosti. Ono to je Majkl otkrio
zadivilo bi veinu ljudi, iako to njega nije usmerilo na
jednu ili na drugu stranu. Finster je bio milijarder koji
je napustio Istonu Nemaku pre deset godina.
Industrijalac koji je sve to bi dodirnuo pretvarao u
zlato, uspean poslovni ovek u nekoliko oblasti. Majkl
je koristio svoje izvore da bi potvrdio da Finster nema
pravnih prestupa, kao ni sukoba iza sebe. Ispostavilo se
da je Finster bio tipian, suvie uspean Evropljanin,
koji je eleo neto to nije mogao da dobije. inilo se da
ultrabogati uvek ele neto to je izvan njihovog
domaaja i, u sluajevima kao to je ovaj, oni e ii
veoma daleko stavljajui sebe ne samo iznad zakona ve
i iznad obinog oveka.
lako je proverio Finsterovu prolost, to nije uticalo
na Majkla da stekne poverenje u njega. On je nekoliko
puta proveravao podatke koje mu je dao Finster, ne
oslanjajui se nimalo na njih. Istraivanje je bilo jedan
od kljueva uspeha, i on e biti temeljan u utvrivanju
svega to je rekao njegov poslodavac. Ali ni sve knjige ni
mape na svetu nisu mogle da mu kau neto o
svakodnevnim aktivnostima u muzeju, o navikama i
kretanjima turista, garde, svetenika. Ako eli da uspe,
bie neophodno ne samo da savlada bezbednosne mere
vatikanske policije i vajcarske garde ve e morati da
postane neko ko zna svaku uobiajenu aktivnost u
muzeju.

Majkl je dohvatio veliki koverat. Stigao je toga jutra,

isporuen na ruke iz Finsterovog hotela. Otvorio je malu
kutiju i ugledao iridijumski satelitski telefon. Bio je u
mogunosti da zove bilo gde u svetu, sa bilo kog mesta.
Na pisamcetu koje je bilo prikaeno pisalo je: Bezbedan
je; moete da me pozovete u slobodno vreme da bi me
obavetavali o svom napretku. Ali, to je jo znaajnije,
moete da ga koristite da priate i sa svojom enom. Na
kraju krajeva, ovo je sve zbog nje.
Finster je poslao i deset hiljada dolara u amerikoj
valuti, dvadeset pet hiljada evra, tri pasoa sa razliitim
lanim imenima i tri kreditne kartice bez limita, od kojih
je svaka odgovarala odreenom pasou. Ako neto krene
naopako, imae vie nego dovoljno novca da kupi kartu
za povratak kui.
Majklov pravi paso je bio pod zabranom, u skladu
sa njegovim uslovnim oslobaanjem, i ak i da je mogao
da ga koristi, nije imao ideju gde ga je zaturio.
Fotografisao se za nov paso, dozvoljavajui Finsteru da
se pobrine za ostalo. Majkl nije hteo da ga uhvate zbog
glupog prestupa falsifikovanja pasoa, pa da zavri svoje
putovanje pre nego to je i poelo. inilo se da je Finster
ovek sa poprilino novca, i Majkl e to iskoristiti.
Ispraznio je ostatak sadraja iz koverte na dlanove:
avionska karta za Rim, karta iz Rima do Finsterovog
doma u Nemakoj, i za povratan let do Sjedinjenih
Amerikih Drava. Raspored je bio priloen. On e ostati
u hotelu Bela Koini u predgrau Rima, pod imenom
profesora Majkla Makmahona, a stii e tamo
prekosutra.
Imao je sedam dana.

Meri je leala u bolnikom krevetu, obuena u

pantalone i cvetnu bluzu. Uobiajena bolnika odea
postala joj je dosadna i neudobna, i prijalo joj je da se
vrati u neto to ju je podsealo na zdravu realnost.
Osetila je olakanje jer je operacija bila iza nje, iako je i
dalje oseala bol u znaajnoj meri, i teko joj je bilo to
je ostala neplodna posle intervencije. Nije rekla Majklu
da je bila prestraena jer su morali da je uspavaju,
plaila se da se nikada nee probuditi. San je postao
retko miran dogaaj u njenom ivotu. Od saznanja da
ima tumor i nonih mora prolo je vie od mesec dana i
oseala je da se dobro odmorila.
Pre mesec dana se probudila, a menstruacija joj je
kasnila est nedelja i stomak joj se tek delimino naduo
za razliku od njegovog uobiajenog zategnutog i vrstog
izgleda. Volela je svoje vebe skoro isto toliko koliko je
volela i Majkla, naroito vebe istezanja; mogla je da ih
ponovi hiljadu puta a da se pri tom jedva preznoji. Bila
je neverovatno radosna dok se vozila prema apoteci da
kupi jedan od onih ranih testova za trudnou.
Godinama su ona i Majkl eleli decu. Pokuavali su i
pokuavali. Posle vie testova kojima su se podvrgli,
otkrili su da su plodni kao zeevi. Ali nita. Ljudi su im
govorili da budu strpljivi, da e se to dogoditi. Meseci su
prolazili, a onda i godine. Specijalisti, travari i molitve
nisu reili problem.
Ali sada e stvari biti drugaije. Svi su bili u pravu,
to e se dogoditi. Oseala je kako se nov ivot razvija u
njenoj materici. Kupila je test za trudnou. Razmiljala
je tokom celog puta kui kako e da iznenadi Majkla.
Moda za vreme veere dok su sami, dajui mu poklon

umotan u bebino odelce, ili dok rutinski krpi arape u

stolici za ljuljanje. Ovo sada je zahtevalo poseban
poklon, jedan od onih koji su namenjeni oboma.
Na kraju se odluila za knjigu dr Sojsa. To je bila
njena omiljena knjiga, isto kao i njegova. Uzela je knjigu
Zelena jaja i unka, i umotala je u ukrasni papir za
poklone, sa sloniima. Dae mu je te noi u krevetu.
Ve je jedva ekala da mu saopti novost, da ga nazove
na posao, ali je elela da se taj trenutak pamti. On je
eleo decu od dana kada su se sreli, nikada nije bio
posramljen, niti se krio iza neke vrste, muke fasade.
Majkl je voleo decu. Zajedno, oni e podii zdravo
potomstvo. Dugo su ekali da se to desi, ali sada se
konano ostvarilo. Ovo dete e biti prvo od mnogih koje
e imati.
Meri je otvorila kutiju i krenula prema kupatilu. To
je bio zamoran postupak, koji je radila bezbroj puta pre,
ali ovaj put e biti drugaije.
ekala je potrebnih pet minuta. Nita. Pomislila je
da je napravila greku i ponovo proitala uputstva pet
puta. U kutiji se nalazio drugi test, ekae jedan sat i
uraditi ga ponovo, sledei uputstva do poslednjeg slova.
Test je bio negativan. Srce je htelo da joj iskoi iz
grudi. Znala je da nije trebalo toliko da se nada. Majkl bi
razumeo, ali ona je znala da e duboko u sebi biti
razoaran. Bacila je knjigu dr Sojsa u kantu za ubre.
Odluila je da mu nita ne kae, zato uopte da ga
optereuje? Jedno slomljeno srce za danas bilo je
dovoljno.
Sedela je na svom bolnikom krevetu, zurei u
stvari koje je Majkl doneo nekoliko veeri pre operacije.

Tamo je meu kolaiima i cveem bio poklon koji joj je

Majkl doneo, mislei da e je to oraspoloiti. Suze su joj
potekle, to je bila knjiga Zelena jaja i unka.
***
Zvuk na televizoru je bio utian i slobodni pokreti
ruku Derija Springera, bez podrke njegovog izuzetnog
glasa, nisu ostavljali onaj uobiajen utisak.
Majkl se nagnuo napred, ljubei Meri u elo.
Moram da otputujem na nekoliko dana.
Gde?", rekla je sa osmehom. Dobro je prikrivala
svoje razoaranje.
Dole prema jugu. Moram da potpiem neka
dokumenta i da uradim neki posao za Rozenfilda,
oveka koji mi je pomogao da pokrijem ove trokove.
Lai je izgovarao suvie lako i to ga je zabrinjavalo.
Nadao se da to nije pokazao. Rozenfild je moda voleo
Majkla, ali ljudi nisu ulagali u linosti. lako je on
saoseao sa Majklom i Meri, nije imao dovoljno novca.
Rekao je da mu je ao, da ne moe da preuzme rizik.
Jo ne mogu da se povratim od toga, mislila sam
da nije ostao niko ko ima milosti u svom srcu. Meri se
poeala kod zavoja koji je prekrivao brunilu u njenoj
ruci. Jo nije bila navikla na njega. Ne znam kako u
ikad moi da mu zahvalim.
Ja sam mu zahvalio. Majkl ju je uzeo za ruku.
Moram da odem noas.
Da li mora? Trebalo je da pone njena
hemoterapija i bila je svesna da su pred njom ozbiljna
neeljena dejstva.

Ne postoji mesto na svetu gde bih radije bio nego

pored tebe.
Dao ti je pare tek tako?
Ve sam ti rekao. To je zajam, zaloen je biznis i
budui rad.
Meri nije imala pojma da je prodavnica sigurnosne
opreme jedva sastavljala kraj sa krajem. Sve to je ona
znala jeste da je Majkl donosio platu svake nedelje i
zbog toga je bila ponosna na njega, stvorio je neto ni iz
ega.
Da li i ja mogu da poem? To je bila vie ala
nego molba.
Voleo bih, rekao je Majk.
I ja.
Treba da zapone sa tretmanom.
Znam, klimnula je glavom, sa nagovetajem
razoaranja u oima. Samo gledam da izaem negde.
Koliko e biti odsutan?
Oko nedelju dana. Majkl je seo natrag na krevet i
pomilovao Meri, oni su teili jedno drugo i za trenutak
njihove nevolje su nestale. Oboje su se suoavali sa
izazovima u svom ivotu, ali nijedno nije pokazivalo
strah. Svako od njih se vie brinuo za onog drugoga.
Brzo se vrati, proaptala je Meri.
***
Denis Tal je uao u svlaionicu. Bio je obliven
znojem kao da je skoio u bazen i radovao se tuiranju
hladnom vodom. U koarkakoj igri jedan na jedan sa
Donom Fergusonom, odneo je pobedu; nikada nije
gubio. Mrzeo je da gubi.

Bu je stajao kod svog ormara, nestrpljivo ekajui.

Tal je bio u dobroj formi, telo mu je bilo mravo i
zategnuto. Bu mu je zavideo, ali je znao da je to bio
blagoslov mladosti. S vremenom, i on e podlei
posledicama konzumiranja pomfrita, a i gravitacije, kao
i svako drugi. ukalo se po stanici da je bio bogat, da
ima znaajnu sumu novca u banci i da se bavio
policijskim poslom samo zbog uzbuenja. Bu e te
informacije na svoju ruku proveriti, i ako budu tane,
zahtevae da ovaj deko bude prekomandovan. Zakon
nije bio stvar za zabavu ili za postizanje visokog nivoa
adrenalina. Ako je Tal eleo uzbuenja, mogao je da radi
za novac nekog drugog. Bu nije bio ovde zbog neijih
linih igara. Primena zakona nije bila sport, to je bio
posao i on nema nameru da zavri mrtav jer je neki
dasa traio uzbuenja.
ta je?, rekao je Tal dok je otvarao svoj ormar.
Trebalo je da doe gore kod mene pre petnaest
minuta.
Hej, ao mi je; nisam hteo da te zavitlavam. Tal je
sklonio smeu kosu, mokru od znoja, sa oiju. Daj mi
tridesetak sekundi da se istuiram i biu spreman.
Bu je zgrabio svoju torbu i izaao iz svlaionice
obraajui se Talu:
Ima tri minuta.
Tal je pogledao okolo; nikoga nije bio u blizini.
Skinuo je i bacio prljavu majicu na pod, nabacivi
pekir preko desnog ramena. Skakutao je pod tuem,
nasapunjao se i, kao to je rekao, izaao je ispod ledene
vode za trideset sekundi. Njegov moto je bio efikasnost.

Nema potrebe da se gubi vreme kada postoje vanije

stvari da se rade.
Oeljao je kosu i navukao pantalone. Izglancao je
cipele mokrim pekirom i zgrabio svee ispeglanu belu
koulju iz ormara, brzo je oblaei. Tal nije bio skroman
ovek, on samo nije eleo da Bu (ili bilo ko iz tog
okruenja) vidi njegovo desno rame. Uprkos beloj koulji
i mokasinama kol han, Tal je shvatio da Bu sumnja da
on nije onaj za koga se predstavlja.
Tal je znao da e ga tetovaa razotkriti. Crna
lobanja s ruama, koja raste iz prelomljene kosti,
potvrdie Buove sumnje. To je bio budalast postupak
esnaestogodinjaka; nain da bude moderan i da se
uklopi. U njegovom sluaju to zaista nije uspelo. Tri
stotine i pedeset dolara, to je bila stvar uklapanja u
trend, mada tetovaa nije vie imala sjaj i one fine
umetnike linije za koje je platio. Oiljak od opekotine,
star est godina, izobliio je tetovau u groteskni horor
koji nije mogao da se ukloni.
Da je Bu to video, postavio bi mnoga pitanja,
pitanja na koja nikada ne bi mogao da odgovori. Tal je
naporno radio na stvaranju svog novog i istog imida i
neto tako neuklapajue izazvalo bi vie od znatielje
kod Bua. A g. Denis Tal nije eleo da prolazi kroz svu
tu nevolju i da to bude otkriveno. Poto je bio dodeljen
Buu, morao je da radi svoj posao i nije eleo da
razoara svog poslodavca.
***
Dokumenti na levoj strani stola su se nagomilali u
visini od dvadeset pet centimetara, dobrih pet

centimetara manje od gomile na desnoj strani. U

poslednjih pet minuta gomila sa leve strane je narasla
poto je Bu mahinalno izvukao braon fasciklu iz desne
gomile, nabijenu papirima, pa ju je prebacio na drugu.
Njegov uslovno puten zatvorenik kasnio je petnaest
minuta, to nije liilo na njega pa je Bu postajao sve
zabrinutiji.
Zar nije to naruavanje uslovnog otpusta,
proputanje zakazanog sastanka?, pitao je Tal sedajui
sa strane u stolicu.
Bu nije ni mario da odgovori, to se svakako nije
ticalo Tala. Spremao se da mu oita bukvicu, kada je od
negde ispod papira zauo priguen zvuk zvona.
Bu je gurnuo neke fascikle i javio se na telefon:
Bu.
Hej, to sam ja. Majkl je zvuao vrlo zadihano.
Da li si dobro?
Tal je gledao u Bua, njegove obrve su se naborale
od zabrinutosti. Bu je brzo promenio ton.
Kasni petnaest minuta. Bu nije nameravao da
dozvoli Talu da sazna neto vie o njegovom prijateljstvu
sa Majklom. Nekako je osetio da bi Tal to izokrenuo i
iskoristio protiv njega.
ao mi je. Morao sam da se pobrinem za neke
stvari za Meri.
Kako je ona? Pitanje je zvualo povrno, ne kao
uobiajeno Buovo brino pitanje.
Dobro se dri, poinje sa hemoterapijom ovog
popodneva. Najzad se Majkl setio: Neko je sa tobom.
Da. Sada su priali istim tonom. Sluaj, mora
da doe ovde, imamo formalni sastanak koji je zakazan

da bi se proverila tvoja rehabilitacija; preskakanje

sastanka nije dozvoljeno.
Nisam mislio da te dovedem u neugodnu
situaciju. Majkl je napravio pauzu. Ali moram da odem
na nekoliko dana.
Buovo srce se zaledilo.
Koliko?
Sedam.
Bu se plaio da postavi pitanje, ali je morao da se
ponaa u skladu sa svojim poslom.
Zato?
Majkl je bio u svom apartmanu, ljuljajui slualicu
telefona na uvu i zurei u planove Vatikana na
trpezarijskom stolu.
Povezano je sa finansiranjem Merinog leenja.
Moram da uradim neki posao sa obezbeenjem.
Bu nije to progutao. Bio mu neko prijatelj ili ne,
on je znao kad taj ovek ne govori istinu. Dobie
odgovore na svoja pitanja, ali treba da eka dok se ne
otrese Tala.
Kada?
Moram da odem noas.
Ne, dok se ne vidimo. Obojica su znala da Majkl
ne moe da napusti dravu bez Buove dozvole.
Ne znam da li u imati vremena.
Nai ga. Bu je bio zaista jasan u vezi s ovim.
Nikada nije priao sa Majklom ovakvim tonom. Bu je
eleo da sazna razloge, zakljuio je Majkl, a ionako mu
je dugovao objanjenje. Sree ga, ali istina e morati

da saeka. Majkl je bio potpuno siguran da mu

istina sada ni u kom sluaju nee biti od pomoi.
***
Bu i Majkl su stajali iza ograde igralite za bejzbol
Male lige, palice su bile vee nego deca. Bu je bio
trener, on je voleo sve sportove, i prenosio je ono to je
znao na svog sina. Robi Bu je igrao na drugoj bazi;
pognut i spreman, bio je odluan da ne dozvoli lopti da
proe pored njegovog siunog tela. Ni Bu ni Majkl
nisu gledali jedan u drugog, usredsredili su pogled na
decu koja su bila na terenu.
Dakle, gde si se uputio?
Virdnija, Fridrihzburg."
Sedam dana?
Da."
Udara je stajao u svom prostoru, njegovo telo od
jednog metra se spustilo u uanj i bilo spremno za
bacanje. lako baca nije imao anse da loptu ubaci
unutar te male, deje zone za udarac, to nije bilo ni
vano, ova deca su zamahivala iz sve snage. Tri bacanja,
tri udarca i prvi igra koji je udarao loptu bio je van igre.
Dopusti mi da idem sa tobom. Imam neto
slobodnog vremena. etiri ruke rade posao za upola
krae vreme.
Ne, nema potrebe, uglavnom je to tehnika stvar,
neto poput ugradnje.
Nije moglo da padne u nezgodnije vreme.
To je pogodba i tako sam se dogovorio.
A kakva je to vrsta pogodbe?

Majkl je gledao u Pola; izvrdavanje je ubijalo i

jednog i drugog.
Standardni ugovor."
Deki je uputio loptu na treu bazu. Igra na
treoj bazi je pokuao da vrati udarac, ali nije stigao.
Trka je proao oko prve baze i uputio se prema drugoj.
Mravi baca je pokupio loptu i dodao je Robiju, koji ju
je uhvatio i potrao prema drugoj bazi, rame uz rame sa
trkaem; ispruio je ruku u itavoj njenoj duini od
pedesetak centimetara i ostvario poen.
Odlino, Robi!
Robi se iroko osmehnuo zbog ove pohvale.
Kad je sledei igra koji je udarao loptu doao na
svoju poziciju, Bu se okrenuo ka Majklu, veoma se
uozbiljivi.
Gde si dobio novac za Merino leenje?
Majkl nije pomerao pogled sa igre.
Od jednog od mojih klijenata. Napravio je pauzu;
nije voleo da bude sateran u oak. Iz Virdinije.
Kog?
Majkl je ignorisao pitanje.
Dao mi je posao i pomogao mi da dobijem zajam.
ini mi se da si rekao da nema mogunosti za
kredit. Ovo se pretvorilo u ispitivanje.
Nemam.
Onda kako neko ko nije kreditno sposoban moe
da dobije zajam?
Oni pronau mecenu. Majkl je gledao pravo u
Bua. Nekoga ko ima poverenje u njih. Majkl je
postajao nervozan i eleo je da skrati stvar. Kuda idemo
sa svim ovim?

Ti mi kai, Majkle. Kuda idemo?

Majkl je samo zurio preda se; to je bilo sve to je
mogao da uradi. Znao je da ako jo nastave sa ovim
razgovorom da bi mogla da mu se omakne neka greka,
ako ve nije. Morao je da ostane usredsreen, devedeset
devet posto ovog posla odnosilo se na to da ne bude
uhvaen i Majkl se plaio da e se to dogoditi.
Da li e paziti na Meri dok sam na putu?
Zna da hou, odseno je odgovorio Bu. Poeo je
da kljua. Majkl se skrivao iza svoje ene.
Majkl se okrenuo da ode...
Majkle, nemoj da me prisili da radim svoj posao.
Majkl nije nita rekao dok je ulazio u svoja kola.
Upalio ih je i zaao iza krivine.
***
Majkl je vozio niz Aveniju Javora. Poneo je laku
torbu, napunjenu letnjom odeom, i prepunu cmu
aktentanu. Alate i druge stvari e pokupovati kada
bude sleteo u Italiju. Nije bilo potrebno da se podvrgava
nepotrebnim pitanjima na carini.
Pokuao je da razgovara sa Meri pre nego to je
otiao, ali je ona spavala. Lekovi koje je primala nisu joj
samo pomagali da ublae bolove koje je oseala ve su
joj pomagali da ima vrst san. Iako se ranije ve
pozdravio sa njom, udeo je da joj uje glas pre nego to
odleti. To e biti prva no koju e provesti odvojeno od
njegovog oslobaanja iz zatvora. Srce mu se kidalo.
Ostavio je Meri samu tri godine kada je bio u zatvoru.
Zakleo se da to nee uraditi nikada vie, a sada ju je
ostavljao u trenucima njenog najveeg oaja. Ali, rekao

je sam sebi, ovaj posao je drugaiji, i nije bio zbog iinog

dobitka ili izazova.
Zamolio je svoju kominicu, gospou Makginti, da
hrani i eta Otisa. Stara dama je bila vie nego srena
da pomogne. Bila je uznemirena kada je ula za Merino
stanje i odbila je novac koji je Majkl ponudio za njene
usluge. Bilo joj je drago da uva Si-Deja u svom stanu
nedelju dana, drago joj je bilo da ima drutvo poto je
izgubila i svoju maku i svog mua, arlija, u poslednjih
est meseci. Drago joj je bilo da ponovo ima nekog kome
je potrebna.
Majkl je auto ostavio na parkingu gde je mogao da
ostavi kola na due vreme i platio za sedam dana
unapred. Dok je zakljuavao prtljanik, primetio je kako
zeleni torino" usporava kraj ograde parkinga. Zapazio
ga je ve na autoputu; uvek su mu se sviali snani
automobili tako da mu je ovaj odmah zapao za oko. Ove
velike maine bile su stvari prolosti, retko su se viale
ovih dana izuzev kao policijski automobili. Nije obratio
mnogo panje kada je torino napustio izlaz sa
autoputa i krenuo za njim, ali je sada postao
znatieljniji jer ga je auto pratio i sporednim putevima.
Srce je poelo snano da mu udara dok ga je gledao
kako prolazi pored parkinga.
Majkl je zakljuao kola i krenuo prema terminalu.
Nije ponovo video torino" i disao je malo lake,
pribliavajui se veliki kliznim vratima aerodroma.
Pripisao je to paranoji. Nije bio u ovom poslu nekoliko
godina i sada je verovatno bio i suvie oprezan. Krenuo
je prema alteru za ekiranje. Nikoga nije bilo tamo.

Lepa dama s junjakim naglaskom uzela je njegovu

kartu.
Da li ete predati neki prtljag, gospodine
Makmahone?
Samo nosim svoj lini, hvala. Majkl se ekirao
pod pseudonimom. Njegovo prvo krivino delo je upravo
poinjeno, naruio je uslovni otpust. Zemaljska
stjuardesa mu je udarila peat na kartu, zahvalila mu i
uputila ga na kontrolni punkt.
Bu je poeo grozno da se osea. Pratio je Majkla
bez cilja, nije znao ta bi mu rekao kada bi ga uhvatio.
Majkl je potovao proceduru i na Buu je bila odluka da
ga pusti da napusti dravu. Prolazei kroz staklena
vrata aerodromskog terminala, odluio je da samo
isprati Majkla, dajui mu dozvolu da ide. Verovae mu i
ovoga puta.
Bu je poslao svog sina, Robija, kui sa prijateljom,
pozvao je Deni da joj kae da ga ne eka i pozajmio
torino od pomonog trenera. Od roenja deteta, Deni
je imala samo jedno pravilo. Bilo je to razumno u ovom
vremenu, i bilo je mudro. Postojalo je suvie mnogo
stravinih pria i ona nije htela da njena porodica
postane deo te statistike. Nema pitolja u blizini dece. I
tako je pre bejzbol utakmice Bu kod kue ostavio
pitolj, zajedno s novanikom i znakom. Nije mario da
ih pokupi na putu ka aerodromu, mislio je da mu nee
biti potrebni.
***
Majkl je hodao aerodromom, torba s prtljagom bila
mu je prebaena preko ramena i udarala mu o butine,

odskaui. Prokleta crna torba u njegovoj desnoj ruci

bila je teka i poeo je da osea njenu teinu. Znao je da
e se probuditi u munom raspoloenju sledeeg jutra.
Proao je kontrolni punkt, brzo pokazao putnu kartu,
ispraznio depove i stavio torbu na pokretnu traku.
Kada je zakoraio kroz prolaz, oglasio se alarm. Majkl se
zaledio, seanja na njegovo hapenje su mu proletela
kroz glavu. Mora da su mu na tragu, pomislio je, gotov
je. Pre nego to je napustio svoj stan, pobrinuo se da
mu u torbama, ili na njemu, ne bude nita sumnjivo, i
nije mogao da dokui u emu je problem. Zaustavili su
ga, dok mu je znoj izbijao po elu. Ponovo je proverio
depove i uzdahnuo sa olakanjem kada je naao zalutali novi od pet centi. Vratio se natrag u prolaz. Ovaj
put sve je bilo u redu i mogao je slobodno da proe.
***
Kada je Bu doao do kontrolnog punkta, video je
Majkla kako se kree niz hol prema izlaznim vratima.
Pre nego to je mogao da odlui ta je sledee to e
uraditi, straar ga je pitao za kartu. Naravno da nije
imao kartu. Bu je zamolio da ga puste, on je bio
policajac na zvaninom poslu. Oni su mu traili isprave,
ali naravno da nije imao ni to. Bu je gledao kako se
Majkl utapa u more putnika koji su se svi uputili prema
raznim letovima. Gledao je okolo premiljajui se i
odluio da dozvoli Majklu da otputuje; priae sa njim
kada se on vrati. Ali, dok je kretao, ugledao je znak:
MEUNARODNI LETOVI.
***

Sa betonske ploe ispred hangara, u senci, jedan

ovek je posmatrao kako se "747 penje u nono nebo.
On nije bio zaposlen u vazduhoplovnoj kompaniji;
njegovo civilno odelo ga je odavalo. Vratio se nazad kroz
vrata hangara prolazei pored ekipa za odravanje i
boksova sa stvarima; niko nije obratio panju, kao da je
on pripadao ovde, ili je imao specijalnu propusnicu.
ovek je proao pored vrata i krenuo niz sigumosni
tunel. uvar obuen u standardnu plavu uniformu
stajao je na izlazu. Straar ga je pogledao, zbunjen to
neko nepoznat ide prema njemu, ali kada je ovek
izvadio policijsku znaku, sve mu je bilo jasno. Denis
Tal se osmehnuo straaru, pozdravivi ga i poelevi mu
mirnu no dok je izlazio.
OSMO POGLAVLJE
Kelnerica sa cmom kosom poput gavrana stavila je
kapuino na sto do Majklovih radnih spisa. To mu je bio
ve drugi, i to je postalo njegovo novo omiljeno pie.
Starbaksov kapuino nije mogao ni da se uporedi sa
ovim italijanskim originalom.
Kafe Bordino se nalazio ba kod Vatikana u Via
del Kampisu, tihoj rimskoj ulici sa ulegnutom
kaldrmom. Tokom poslednja dva dana, ovde je redovno
dolazio: mala, neobina uliica, neupisana u Fodorov
turistiki vodi. Klijentela je bila meavina lokalnog
stanovnitva i iseljenika, niko nije postavljao pitanja o
njegovom prisustvu. Na sreu, on je bio crnomanjast
Irac. A sa svojom tamnosmeom kosom i tamnom puti,
mogao je da proe i kao Italijan.

Svoj prvi dan u u gradu prouavajui uske uliice i

prolaze; njegova besprekorna memorija bila mu je
najbolji alat. Sposobnost da memorie poloaje zgrada,
da uoi sigurnosne sisteme i rute tokom samo jednog
obilaska, ostavljala mu je dovoljno vremena da rei
probleme i detalje povezane sa svojim zanatom. I skoro
uvek, uspeh je bio zagarantovan.
Vatikan je bio ogroman, okruen impozantnim
zidom, visine koja se kretala od dvanaest do etrdeset
metara, i bio je izgraen na srednjovekovni nain, to
mu je omoguavao da odbije ak i savremeni vojni
napad. Imao je sve to ini dravu, iako se rasprostirao
na preko 4000 ari: banke, pote, radio-stanicu i novine,
ak i platformu za sletanje helikoptera. Imao je svoju
valutu, svoj pravosudni sistem, a na elu mu je bio
jedini pravi evropski monarh. Dok je Vatikan srdano
primao turiste, i bio otvoren za javnost u tradicionalnim,
uvenim zonama, najvei deo Svetog grada bio je
izolovan u ozidanoj enklavi, gde su pristup imali samo
izabrani.
Majkl je provodio dane na vie javnih mesta, na
Trgu svetog Marka, u Sikstinskoj kapeli i u mnotvu
muzeja. Dok je hodao kroz gomile Ijudi koji su se divili
graevinama, i kroz nebrojena jata golubova, nije ni
sagledao, dok nije zapoeo svoje istraivanje, irinu
papinog kultumog uticaja. Vatikan je imao dvanaest
muzejskih kompleksa; jedan od njih, po nekima, bio je
najvei na svetu. U Vatikanu se nalazilo 1.400 prostorija
koje su bile razmetene du hodnika ija je duina
iznosila 6,8 kilometara. Mogao je da provede celu godinu
ovde, a ipak ne bi mogao da vidi ogromnu kolekciju koja

je prikupljana tokom dve hiljade godina. Ovde je svako

mogao da nae ono to ga je interesovalo iz raznih
oblasti:
etrurska
umetnost,
klasino
vajarstvo,
arheologija, egipatski artefakti, renesansne slike, knjige,
mape, rukopisi, tapiserije, kuni nametaj. Bogatstvo
koje nijedan ovek nije mogao ni da zamisli.
Dok je ljudima uglavnom poznato Mikelanelovo
remek-delo, tavanica Sikstinske kapele, boni zidovi su
bili remek-dela sami po sebi i da slavni slikar nije
naslikao uvenu tavanicu zidovi bi privukli jednaku, ako
ne i veu, panju. Najvei umetnici svog vremena:
Peruino, Botieli, irlandajo, Roseli naslikali su freske
koje se nalaze oko itave kapele. U drugim holovima
mogu se videti cele prostorije koje su oslikali ljudi poput
Rafaela, Pintorekija i Sinjorelija, a neke od njih se
smatraju njihovim najveim remek-delima. I mada je
tavanica bacila u zasenak sve druge radove, umanjujui
im panju koju su zadobijali, njihovo savrenstvo
nikada se nije dovodilo u pitanje.
Velika kolekcija je u poetku zasenila Majkla, ali se
on brzo ponovo pribrao i posvetio naroitu panju delu
koji je bio poznat kao Muzej storiko artistiko. Poznat i
kao Riznica, nalazio se do Bazilike svetog Petra, a posedovao je unutar svojih hodnika i izvan njih mnoge
najznaajnije relikvije hrianskog carstva i papske
drave: Vatikanski krst, koji je sadravao i delove
Hristovog krsta; nebrojene relikvije; dijamantima
opervaen pehar Stjuarta, poklon engleskog kralja
Henrija IV. Rukopise i dekrete koji su prenoeni sa pape
na papu, palice, raspea i oruja. A Majklu je bilo
naroito zanimljivo odeljenje koje je posveeno prvom

papi. Tu su se nalazili predmeti iz vremena kada je sveti

Petar hodao ulicama Rima: papska stolica svetog Petra;
zarali lanci koji su mu bili na rukama pre nego to ga
je razapeo rimski car Neron. Ali Majkla je najvie
zanimao jedan postament od slonovae, prekriven
zatitnim staklom, na kome je bila kutijica od tamnog
drveta. U kutijici, na purpurnom jastuetu poivala su
dva kljua, i ona su bila razlog zbog kog je Majkl i doao
ovde.
***
Procenjeno je da se unutar zidina svetog grada
nalazilo blago u vrednosti koja je premaivala etrdeset
milijardi dolara, u umetnikim delima, antikvitetima,
zlatu i draguljima, zajedno sa crkvenim tapijama
ogromne imovine irom sveta. Nijedna druga zemlja nije
sakupila svoju imovinu na tako maloj teritoriji. I s
obzirom na to, ovde su postojale bezbednosne mere bez
premca u itavom svetu.
Svaka vrata su nadgledana i elektronski i od ljudi.
Moderne arhitekte su se nadmetale sa starim
majstorima Vatikana svojom kreativnou. Njihovi
projekti za bezbednost bili su zadnja re tehnike i,
uglavnom, ureaji se nisu videli da ne bi umanjili
veliinu svete graevine. Ne samo da su metalni
detektori bili skriveni ve su to bili i radioaktivni senzori
i elektronski detektori bombi. Sve u cilju nalaenja
opasnih sredstava: noeva, pitolja, eksploziva, ak i
nukleamog materijala. Svaki detektor je imao
odgovarajuu tehniku podrku. Preduzete su mere
predostronosti, Vatikan nije primenjivao bezbednosne

mere posle nesree kao ostatak sveta; oni bi predvideli

opasnost pre nego to se dogodi.
Zonu oko mesta gde su se kljuevi nalazili
osiguravalo je devet pozicionih kamera, i one su
pokrivale celokupni proctor gde je Majkl planirao da
radi. Bile su smetene tako da se ne vide, prikrivene u
zidovima da ne bi kvarile utisak o umetnikim delima i
ambijentu. lako su postavljene tako da budu nevidljive,
Majkl ih je lako uoio, i one su pratile svaki njegov
pokret dok se etao unutar Muzeja storiko artistiko.
I mada je prolazio pored vajcarske garde,
postavljene na svakom ulazu i na svakoj kontrolnoj
taki, to nije bio jedini razlog da Majkl zastane. Glavni
razlog je bila ekipa Vatikanske policije iji su se
pripadnici u civilu etali i meali sa gomilama ljudi.
Naposletku je Majkl izbrojao dvadeset etvoricu. Zbog
svojih frizura, naina na koji su hodali i dranja, nisu
mogli a da ne zapadnu za oko iskusnom posmatrau.
Oni su nasumice ulazili i izlazili iz gomila ljudi, ali
nakon podrobnog posmatranja ocrtao bi se scenario.
Svaku sobu su uvek pokrivala najmanje dvojica. Kad bi
jedan izaao, drugi bi stigao. Njihov tajming je bio
usklaen do u sekund. I svi oni su osmatrali. Svi su
ekali u pripravnosti.
***
Zdravo, Merin glas je bio jasan kao da je bila u
susednoj sobi, njen glas je bio poput melema za
Majklovu duu.
Zdravo, rekao je Majkl. Satelitski telefon koji je
dobio od Finstera bio je zadivljujui, dodue vei od

mobilnog telefona, ali je prijem bio savren dok je

razgovarao hodajui ulicama Rima.
Kako ide?
Prvo reci ti, da li si dobro?
Dobro sam. Merin glas je zvuao snanije nego
to je Majkl oekivao.
Kako ide leenje?
Oni polako poveavaju doze i ispalo je da to i nije
tako loe. Njen ton je bio optimistian i ispunjen
energijom. Naalost, Majkl je znao da se ona pretvara.
Verovatno je skupila svu svoju snagu koju je imala od
kada je pre dva dana poela sa hemoterapijom.
Sada mi kai, da li si dobro?, pitala je.
Sasvim sam dobro, stvari se dobro odvijaju,
zapravo, bre nego to je planirano. Trebalo bi da se
vratim kui dan ili dva ranije. Majkl je osetio olakanje
to konano ne lae.
Razmiljala sam o tome da moda odemo iz grada
na nekoliko dana kada se vrati, da malo budemo sami,
da se odmorimo od stresa u Biram Hilsu."
Da, naravno, to je dobra ideja. Uistinu, i on je
skoro isto planirao, ali za znatno dui period. Da li
dobija sve to ti je potrebno?
Deni je danas bila, donela mi je svu vau
omiljenu brzu hranu i kolekciju petparakih knjiga. I
Pol je doao. Doneo je neke slike koje su naslikala
njegova deca i bio je dovoljno fin da odnese neto to
sam radila za kolu.
Kako je bio raspoloen?
Lepo, zato?
Mislim da sam ga naljutio.

Majkle..., zvuala je kao razoarana majka.

Ponudio se da poe sa mnom, a ja sam ga odbio.
Zato? Osetio se trag aljenja u njenom glasu.
Bio je ba fin.
Mislio sam da sumnja u vezi s tim ta ja radim i
da je eleo da me kontrolie.
Paranoian si, bio je samo ljubazan. Rekao je da
jedva eka da se vrati, a takoe je rekao da je va tim
izgubio sa dvadeset jedan prema est, zahvaljujui
odsustvu njihove zvezde iz zadnjeg reda, i dodao je da e
istresti svoju ljutnju na tebe.
Ne sumnjam u to, rekao je Majkl.
Majkle, on je tvoj najbolji prijatelj, veruje ti.
Iako se Meri borila za ivot i mada je bila veiti
optimista, ona je zapravo razmiljala o smrti kao o begu
od unitavajueg oseaja koji joj je lomio telo. Nikada ne
bi priznala Majklu kroza ta je sve prolazila. Bol od
hemoterapije je bio vei nego to je ona mogla i da
zamisli. Ipak, brzo je izgovorila molitvu i zatraila
oprotaj. Nita nije elela vie nego da ivi. Da ivi i da
uiva u ivotu, da iskusi svet cenei sve one stvari koje
je uzimala zdravo za gotovo, kada je smatrala da je
besmrtna. Majkl se borio za njen ivot kao i ona sama, i
smatrala je svoje grozne misli izdajom. Bila je odluna
da prebrodi ovo muno putovanje, i nikako nije elela da
razoara Majkla.
***
Garaa je mirisala na mazivo i ulje. Nije samo
vazduh bio prljav ve i betonski pod. Dva rasklopljena
fijata" bila su u uglu, njihovi motori su visili na lancima

prikaenim za tavanicu. Majkl je bio u zadnjem delu u

blizini otvorenog prozora, i to je pomoglo da ne udie
isparenja iz Bunzenovog plamenika. Gasovi nisu bili
otrovni, ali njihov sladak miris se meao sa mirisima
koji su izlazili iz radionice za popravku automobila, i on
nije smeo da dozvoli da mu to skree panju. Uzeo je
zalihe iz supermarketa i oblinje apoteke. Naftalinske
loptice, so i eer: svakodnevne stvari za uobiajene
svrhe i ljudima uglavnom nisu bili poznate mogunosti
za njihovu altemativnu upotrebu. Majkl je koristio
sopstveni recept, pa je formirao gustu pastu, oblikovao
loptice prenika dva centimetra i ofarbao ih u braon.
Stavio ih je u praznu kutiju bombonjere i odloio do
kutije sa natpisom gud end plenti.
Saznao je za garau i pre nego to je napustio
Ameriku. Garaa se specijalizovala za kola marke fijat i
alfa romeo, a njen sedamdesetpetogodinji vlasnik je
imao zaista sjajan ugled. Majkl je odmah po sletanju
otiao pravo tamo. Naao je vlasnika, staromodnog
vragolana isprljanog uljem, kako radi na transmisiji na
prilaznom putu. Atilo Viteli je stajao bez rei u svom
plavom radnom odelu, dok je Majkl objanjavao da mu
je oajniki potreban metalni strug i neki alati za svoju
vrlo skupu video-opremu koju su otetili nepaljivi
radnici to su radili sa prtljagom na Rimskom
meunarodnom aerodromu. Ako bi sada naruio
neophodne delove, stigli bi tek za mesec dana, a ako
propusti krajnji rok koji se brzo pribliavao, izgubie
posao.

Viteli je zurio u njega skoro ceo minut, briui

umazane ruke starom krpom. Majkl je pomislio da je
Vitelijev engleski nije tako tean kako se on hvalio.
Da li zna da radi na strugu?, rekao je Viteli
snanim italijanskim naglaskom.
Da. Mogu li da iskoristim poneto od vaeg alata?
Viteli je gledao u Majkla, a potom se sagnuo ispod
haube, nastavljajui sa radom.
Majkl je dodao:
Platiu vam pet stotina evra, i to nee trajati vie
od pet sati. Majkl nije eleo da ponudi visoku sumu, jer
bi to kod Italijana podstaklo jo veu sumnju od ove
sada.
Moja mehaniarska cena je 120 evra po satu",
rekao je Viteli, a da pri tom nije ni izvukao glavu ispod
haube gde je radio.
Nema problema.
Radiete samo dok sam ja ovde i ako mi bude
potreban neki svoj alat, vi ete se prikloniti tome.
Promolio je glavu ispod haube i upitao:
Oprema za snimanje, a?
Majkl je napuio usne dok je klimao glavom,
odgovorivi:
Obeavam, neu vam smetati.
***
Na radnom stolu bile su postavljene Majklove
naprave za taj dan. Obradio je metal strugom do
savrenstva. Svako pare je bilo izbrueno i ispolirano.
To je bio talenat koji se razvio tokom vremena. Majkl je
bio u stanju da, koristei metal i plastiku, oblikuje

skoro sve, od lanog nakita do sloenih mehanikih

ureaja. Sve u svemu, Majkl je oblikovao pet stvari,
svaka je imala uobiajen izgled ali im je funkcija daleko
nadmaivala izgled.
***
Bu je sedeo za svojim stolom, pitajui se gde je, do
avola, Majkl otiao. Negde u inostranstvo, to je moglo
biti bilo gde, a sve izvan SAD je bilo direktno krenje
njegovog uslovnog otpusta. Bu to nije pominjao nikome
tokom poslednja dva dana. ak nije to pomenuo ni
svojoj eni. Deni bi rekla neto Meri, a to je bila
poslednja stvar koju su eleli.
Posetio je Meri i bio je duboko uznemiren zbog
njenog izgleda, ona se dobro pretvarala, ali je mogao da
vidi: imala je strahovite bolove.
Povrno ju je pitao o Majklu, kada se on vraa, vie
je to bila laka konverzacija, nita direktno i konkretno.
Svakako da nije bilo potrebe da se Meri jo vie brine.
Majkl ga je slagao. Bu je to znao iz iskustva. Za
njega, to je bila odlika kriminalaca. Lai koje su plivale
na povrini uvek prikrivaju neku uznemirujuu, neku
dublju, neku ozbiljniju nezakonitu stvar. Majkl je pao.
Preao je na drugu stranu. To je bilo jedino objanjenje.
A ipak, prvi put tokom svojih trideset devet godina, Bu
je bio u dilemi.
Majkl se bio promenio, nije vie eleo da kri zakon,
a ipak se suoio sa nepremostivim zadatkom. to god da
je radio, on je to radio za Meri. Njihova ljubav je bila
prirodna, jednostavna, uvek spontana. inilo se da je
ona postojala bez ikakvog napora. Bu je shvatio da je

Majkl bio rtva, on nije uradio nita da bi zasluio ovo.

Bio je primoran da pree preko linije zbog svoje ene i
Bu je pretpostavio da bi on uradio isto ako bi bio
suoen sa istom situacijom. Ljubav je naterala mnoge
na oajniki, budalasti in.
Svejedno, Bu je bio ovek koji je predstavljao
zakon. I da ostavi sve po strani, po Majklovom povratku
nije imao izbora: uhapsie ga.
DEVETO POGLAVLJE
Kupola Bazilike svetog Petra podizala se 120
metara u visinu. Osmislio ju je Mikelanelo, i doslovce
je bila zlatna kruna crkve. Dok je jedna turistika grupa
kruila oko oltara, Majkl je gledao navie, zadivljen
umetnou starom etristo pedeset godina. Na sebi je
imao iru odeu, braonkast prsluk preko bele majice i
mali zatitni ureaj u obliku penkala u depu na
grudima. Nosio je malu konu torbu u kojoj su se
nalazile, pored drugih stvari, dve sveske i kolekcija
nalivpera. Lice ga je blago svrbelo od lanih brkova i
kozje brade dok su mu naoare sa zaokrugljenim
zlatnim okvirima davale karakteristian akademski
izgled.
***
Grupa u kojoj je on bio, po svemu sudei je bila
obrazovanija nego turisti sa kojima je navikao da ide u
obilazak. Kaluerice Katarina i Tereza skupile su svoje
skromne uteevine i iskrale se iz enskog manastira
gde su se poduavale budue monahinje. One su

putovale zbog obrazovanja, ali su zapravo jedva ekale

sutranju papinu misu na Trgu svetog Petra. Obe su
bile poput gledalaca sa besplatnom kartom, poput
devojaka koje su pratile omiljenu rok zvezdu. Videle su
tri mise koje je drao papa i bile su toliko dirnute
njegovim prisustvom da bi i one ule u folksvagenov
autobus, obukle iroke haljine i prodavale majice samo
da bi bile na jednoj njegovoj propovedi. Bila su tu i dva
rabina: Abramovic i Lohejm iz Bruklina, koji su bili vie
nego prijatni, nalazei uivanje u svakom trenutku
ivota, a njihovi mladalaki duhovi prikrivali su da su
na zalasku ivota. Mnogim turistima je bilo udno da
ovde vide jevrejske mukarce. Oni nisu shvatali da iako
Jevreji nisu verovali da je Isus bio mesija i spasilac,
smatrali su ga za uitelja i Hebreja, koji je iveo svoj
ivot po jevrejskom i rabinskom modelu. A zapravo se
Petar, u ije ime je ovaj veliki grad podignut, smatrao
apostolom Jevreja.
Profesor Higins je doputovao iz Engleske da bi
uradio zavrno istraivanje za knjigu koju je pisao o
istoriji Vatikana i uticaju koji je Vatikan imao u
oblikovanju dananjeg drutva. Majkl ga je uoio nakon
dva dana obilazaka i odmah osetio antipatiju prema
njemu, naroito prema nainu na koji je on govorio o
ljudima i, uopteno, prema njegovom dranju. Bio je
pravi snob, tipian belac, anglosaksonski protestant,
pripadnik srednje klase u svakom smislu tih rei, koji je
niz svoj malo kukasti nos gledao omalovaavajue na
druge rase, vere i religije i neprekidno zabacivao masnu,
braon kosu preko naduvene glave. Bio je to ovek sa
venim povezima preko oiju, koji je nalazio greke u

svim teorijama osim u svojoj. Godinama se drao hipoteze - i on je smatrao da e je uskoro i dokazati - da je
Katolika crkva bila uzrok propasti svih drutava i da je
bila odgovorna, meu drugim stvarima, i za holokaust,
komunizam, sidu, i, to je najgore od svega, za
posustalo stanje britanske imperije.
Majkl je u svakom poslu zavrne detalje ostavljao
za trenutak kad stigne na lokaciju, tako da je mogao da
prilagodi svoj plan okruenju. Sa Higinsom kao delom
svog okruenja, i poslednji deo se uklopio na svoje
mesto. Majkl je otkrio lanove Higinsove naune grupe
dva dana ranije preko Kancelarije za unapreenje
nauke, koja je uvaila njegovu elju da bude u dodiru sa
ostalim akademcima u poseti. Kada je stigla provera
njihovih biografija, Majkl nije morao da trai bolji znak.
Higins je bio skoro iste visine i grae kao Majkl, a boja
njegove kose je bila dovoljno slina Majklovoj, mada to
nije bilo ono to je uzbudilo Majkla. Higinsov prezir
prema Katolikoj crkvi pokazao se kao iznenadna
prednost.
Grupu je predvodio fratar Jozef, lan vatikanskog
osoblja i prouavalac istorije Vatikana. Ono malo kose
to je imao rano je posedelo, ali njegovo aneoski
okruglo lice jo je imalo tragove deatva. Nosio je
tradicionalne braon pantalone i belu koulju sa
kragnom svog reda, potpuno zanemarivi moderno
dizajniranu odeu. Jozef Marijano, profesor istorije
Vatikana na Rimskom univerzitetu, izgubio je enu pre
tri godine u saobraajnoj nesrei dok su bili zajedno na
odmoru. Izgubivi u potpunosti veru u to da ivot ima
smisla, zaronio je u svoj rad i zaredio se. Poto nije bio

siguran da li da se posveti svetenikom pozivu

kompromis je pronaao u bratstvu, kome je reio da
posveti tri naredne godine pa ako jo bude oseao da
treba da ostane na tom putu, onda e ostatak ivota
posvetiti bogu. Vodio je grupe sastavljene od vrlo vanih
osoba, to je bila posledica njegovog znanja i
ljubaznosti, a obe ove stvari inile su ga savrenim
ambasadorom. Shvatao je svoj posao vrlo ozbiljno i,
mada se blago osmehivao, nije bilo potrebe da bude
ljubazan prema onima koji nisu sledili pravila Vatikana,
ili prema onima koji nisu sluali njegove uvebane
govore o svetom gradu.
"... godine 1547, Mikelanelo Buonaroti je preuzeo
posao glavnog arhitekte Bazilike svetog Petra
redizajnirajui mnoge njene elemente, ukljuujui i
veliku kupolu iznad nas, ali nije doiveo da vidi njen
zavretak. Fratar Jozef je bio usred izlaganja svoje
akademske disertacije. Umetnika dela u Vatikanu su
nabavljana iz mnogih izvora. Primljena su kao pokloni,
kupovana su, raena naroito za Vatikan, a nalaena su
i ispod mesta na kome sada stojimo, objasnio je sa
snanim italijanskim naglaskom. Zaustavio se ispred
ogromnog mermernog kipa sveca koji dri koplje, iji je
mermer bio izlizan i potamneo od godina. Primetiete
da su etiri velika kipa svetaca unutar kupole oslonac
za stubove koji okruuju papski oltar. Ovu figuru
Longina je stvorio Bernini, dok su tri druge izradili
njegovi sledbenici. Svaki od ovih kipova sadri artefakte
direktno povezane sa njihovim oblijima. Sveti Longin je
bio centurion koji je probio Hristov bok na krstu da bi
dokazao da je On mrtav. Tu se uva i vrh njegovog

koplja, takozvanog Koplja sudbine. Fratar Jozef se

okrenuo i priao kipu ene koja dri ogroman krst.
Sveta Helena, majka cara Konstantina, koja je otkrila
pravi Hristov krst, koji sadri eksere i delie Pravog
Krsta naeg Gospoda. Pokazao je rukom na sledei kip.
Sveta Veronika, koja je Hristu ponudila veo da bi
obrisao znoj sa lica na putu ka Golgoti, a koji joj je On
vratio. Smatra se da taj veo sadri utisnute obrise
Njegovog lica.
Poli su velikim mermernim stepenicama koje su
vodile do statue Svetog Logina. Majkl je uspeno proao
predstavljajui se kao profesor Mekmahon sa
Univerziteta Notrdam. Njegovo lano pismo sa
odtampanim imenom univerziteta pomoglo mu je da
sazna injenice koje su se ticale porekla prvobitnog
Vatikana. Kada je fratar Jozef zatraio proveru, Finster
je nekako uspeo da izdejstvuje potvrdu autentinosti.
Profesoru Mekmahonu dve nedelje ranije nije bilo
dozvoljeno odsustvo zbog naunog rada, ali kao utehu
kola mu je dodelila put u Vatikan. Administrator je
objasnio da je usled nevelikih fondova kole
Mekmahonova poseta bila ograniena samo na jednu
nedelju, ali su oni preuzeli sve njegove trokove. I svaka
pomo koju fratar Jozef moe da prui profesoru bi bila
vrlo cenjena i uzvraena istom merom od Notrdama.
Grupa je stajala u delu ispod bazilike, u delu koji
se retko poseuje jer nije pristupaan za najvei deo
javnosti, a rezervisan je samo za naunike i arheologe
koji zakau posetu. Sveta peina. To je bilo mrano i
sumorno mesto, koje je odgovaralo svom imenu. Bledo
svetlucanje miriljavih svea poigravalo se na zlatnim

zidnim svenjacima i poliranim mermemim zidovima.

Grupa je prola pored nebrojenih ukraenih sarkofaga,
za koje se inilo da se prostiru u beskonanost, a svi su
bili, kako je fratar Jozef otkrio, vena kua ne samo svih
papa od 1549. godine ve i careva i kraljica, kao i vrlo
znaajnih ljudi i dostojanstvenika. Svi spomenici su bili
slini, isklesani od italijanskog mermera, na kojima se
nisu videle promene usled zuba vremena. inilo se da je
od pape Pavla III do papa Jovana Pavla I, koji je umro
1978. godine, Vatikan koristio usluge istog zanatlije to
je nekako prkosio vekovima da bi oiveo staro doba iz
389. godine.
Na ovom mestu su sahranjeni stotinu pedesettri
pape, italijanski akcenat fratra Jozefa je odbijao se od
mermernih grobova, a mesta ima za jo nekoliko
stotina, naravno, nadamo se da e se njihovo sluenje
Hristu zavriti tek nakon dugog i uspenog mandata.
Kad ve pominjete mandate, moete li da nam
kaete nekoliko rei o onima iji je mandat prekraen
ubistvom, prekinuo ga je profesor Higins.
Fratar Jozef je mrzeo da ga neko prekida, to se
moglo videti na njegovom licu. Ali se savladao. Papa
Jovan VIII je bio ubijen u snu 882. godine", fratar Jozef
se ponosio svojim poznavanjem Vatikana; neki ljudi bi
takve detalje nazvali trivijalnim, ali za njega nita to je
bilo povezano sa papama nije bilo trivijalno. Onda, tu je
i papa Jovan XII, koji je bio 18. izabrani papa. Ubijen je
decembra 963. godine...
Mislio sam na... dogaaje koji se nisu tako davno
dogodili. Higinsov snishodljiv osmeh bio je poput
optube.

Fratar Jozef je zurio u Higinsa, a to se inilo kao

venost, inei sve da ne ispolji svoju ljutnju. Nelagodan
tajac je zavladao u grupi, ali videlo se da su se svi
zainteresovali. Fratar Jozef je na kraju smekao. Da, pa
i mi smo imali nau verziju. Godine 1981, kada je na
papu Jovana Pavla II pokuan atentat, pukovnik Alojz
Isterman je prvi stigao do njega i zatitio ga svojim telom
od daljeg napada. Tokom godina, papa je odrao vrlo
blizak odnos sa Istermanom i 1998. pukovnik Isterman
postavljen je od naeg Svetog oca za stareinu
vajcarske garde. Na alost, posle manje od dva sata od
Istermanovog postavljanja za komandanta vajcarske
garde, on i njegova ena bili su ubijeni u svom stanu...
Higins je upao u re:
"... Kada je bilo otkriveno da je on pijun
istononemake tajne policije, tazi...
Netano. Fratar Jozef ga je prekinuo. Dok ste
gost Vatikana, ljubazno vas molim da se uzdrite od
ponavljanja tih insinuacija. Na njih je pucao jedan
nezadovoljni lan vajcarske garde koji je potom ubio i
sebe. Tako da je istina da se u Vatikanu dogodilo
ubistvo hiljadu devetsto osamd...
U stvari, Higins je ponovo upao u re, ja sam
mislio na ubistvo iz sedamdeset i osme. Higins je
gledao u grob pape Jovana Pavla I.
Izvinite, gospodine, ali vi ste sada preterali.
Ja ne govorim nita to ve nije objavljeno. Grupa
je nemo pratila poetak rasprave. Razumeo sam da je
to bilo trovanje. Papin domar ga je naao u ranim
jutarnjim asovima kako sedi na krevetu. On je bio
papa, koliko dugo? Dve nedelje?

"Infarkt miokarda, procedio je fratar Jozef. Papa

je imao srani udar."
Ali nije bilo autopsije...
Profesore Higinse, ako elite da vas otprate nazad
u va hotel... bie mi vrlo drago da to sredim. U
suprotnom, ovo je kraj rasprave. Mi nemamo naviku da
dozvoljavamo nas nai gosti vreaju.
Higins je otvorio usta da odgovori, ali se na kraju
predomislio; oi su mu ipak malo jae zaiskrile zbog ove
njegove suptilne pobede, poto je uspeo da iznervira
fratra Jozefa.
***
Grupa je nastavila da hoda kroz katakombe. Usled
verbalnog duela izmeu Higinsa i fratra Jozefa u grupi je
vladala tiina, pa je trebalo povratiti dobro raspoloenje.
Konano su stigli do crne gvozdene kapije, oiviene
granitom, pored koje su stajala dva pripadnika
vajcarske garde. Fratar Jozef im je predao svoje
pismene preporuke, zajedno sa pismom autorizacije.
Straari su prouavali dokumenta, kao i lica tienika
fratra Jozefa, pre nego to su ih naposletku pustili da
prou.
Poto je izvadio sveanj kljueva, fratar Jozef je
otvorio ulaz koji je vodio ka irokim, belim, kamenim
stepenicama. Grupa je hodala u koloni dvoje po dvoje,
govorei priguenim glasovima, i svi su bili svesni da
silaze kroz vreme sa svakim korakom koji naprave.
Stupili su u prostoriju zbog koje su morali da idu u
koloni, jedan po jedan, ispod niske zemljane tavanice.
Posle pedeset metara peaenja kroz kamene peine, od

kojih su neke bile prirodne a neke je napravila ljudska

ruka, stigli su do velike plastine cerade. Jozef ju je
pomerio i oni su zakoraali u prostoriju sa ustajalim
vazduhom. Bila je to uobiajena arheoloka iskopina;
prljav pod, prigueno osvetljen nizom graevinskih
lampi, tlo je bilo terasasto iskopano sa sputajuim
nivoima od pet centimetara, i svaka faza je bila
oznaena godinom. Iskopavanja su se nastavljala tokom
sedamdeset i pet godina po uputstvu Crkve i pod njenim
paljivim okom. Dok je njihova vera bila najistija na
zemlji, oni su bili svesni toga da kontroverzni nalazi
uvek lee nekoliko centimetara ispod tla, nikada ne
znajui koji artefakti mogu da dovedu do neeljene
debate.
Dobro doli u nekropolu, fratar Jozef je napravio
pauzu, dozvoljavajui svakome da sagleda ovo
neverovatno mesto to se nalazilo pred njima: drevna
gradska ulica. Ali tamo gde je trebalo da bude nebo,
nisu videli nita drugo sem granita. Ono to sada vidite
jeste spajanje dva sveta, dve vere. Ovo je mesto gde su
se i hriani i pagani sahranjivali."
Ogranieni prostor u kome su stajali je u stvari bila
ulica koja nije bila ira od dva metra, a na obe strane su
bile graevine napravljene od cigle i kamena, dok su
njihova vrata su bila prekrivena drevnim rezbarijama.
Loe osvetljen put se prostirao leve i desno kroz
naizmenine senke pre nego to je tonuo u potpuni
mrak. Ovaj deo, koji je iskopan u tridesetogodinjem
periodu, sadri sloene mauzoleje i svi pripadaju
paganima... izuzev jednog. Celokupna era koja prethodi
caru Konstantinu zapravo traje dve hiljade godina.

Nekropola je, u stvari, paganska re koja znai grad

mrtvih. Hriani su vie voleli da to zovu coemeterium, a
savremena re groblje*( Engl. cemetery-groblje. (Prim. prev.))
potie od nje, to znai mesto gde ljudi spavaju.
Fratar Jozef je hodao uz ovu ulicu sa blagim
usponom, a vrlo ogranieni prostor kao da se zatvarao
oko njega. Grupa ga je sledila, sa strahopotovanjem
prema arheolokoj paganskoj tajni ispod sedita
hrianstva, nesvesno se zbijajui u uzanom,
zatvorenom prostoru.
Ovu nekropolu je istraivao i iskopavao tim
vatikanskih areheologa, i poeli su, po papinom nalogu,
1939. godine."
Fratar Jozef je doao u otvoreni deo, ostaci
ruevina su bili razbacani okolo, a osnove zidova
provirivale su kroz prljavtinu.
Ovo je sve to je ostalo prve crkve svetog Petra,
prvog rimskog pape. Prvobitna crkva, koja potie iz 150.
godine pre Hrista, zakopana je da bi se napravio prostor
za prvu baziliku koju je izgradio car Konstantin 400.
godine. Mi verujemo da je upravo tokom ovih
iskopavanja dolo do izvanrednog otkria.
Fratar je izvadio malu lampu iz depa svojih braon
pantalona i obasjao levu stranu na kojoj je grupa stajala
zbijena. Svetlosni zrak lampe je otkrio i osvetlio veliko
prozorsko okno u granitnom zidu, ispod koga se
prostirala hermetiki zatvorena soba. U poetku je bilo
teko da se ona razazna, jer boja nije bila ona beliasta
na koju su okupljeni bili navikli, ve tamnija,
braonkastosiva. Nije se razaznavao nikakav oblik ili
struktura. Tu se nalazila jedna golenica, jedna fibula i

jedna butna kost; obe dugake kosti gornjih delova

ruke, a podlaktine kosti i laktae su bile postavljene sa
obe strane od prljenova. Najupeatljivija od svih je bila
lobanja. Iako mandibula nije bila prirodno zakaena, a
zubi su bili rasuti okolo, mogao je jasno da se razazna
oblik glave i bilo je jasno da je ova gomila kostiju na
kamenoj ploi nekada bila ivo bie, ratniki svetac koji
je bio prvi crkveni voa.
Bez obzira na poreklo ili religiju posetilaca bilo je
teko a da se ne oseti strahopotovanje, s tim pogledom
koji je prodirao u istoriju, u ivot oveka koji je pre dve
hiljade godina bio proganjan zbog svoje vere i svog
uenja, kome su se rugali i koga su ismejavali, ba kao i
njegovom uitelju zbog njegove vere. Ta tema se javljala
tako esto u mnogim verama kroz celu istoriju.
Fratar Jozef je nastavio posveenim apatom:
Ako odavde krenete navie, stii ete do centra
bazilike. Hiljadu trista metara iznad nalazi se centar
bazilike. Crkva Gospodnja je doslovce izgraena na
svom najposveenijem ueniku, Petru; ime koje je
izvedeno iz latinske rei pjetra, to znai stena.
Da li je bio sam?, pitala je kaluerica Katarina.
Grob njegove ene nikada nije naen.
inilo se da su svi bili iznenaeni osim rabina.
Fratar Jozef se nasmeio i nastavio:
Sveti Petar je bio ribar i bio je oenjen pre nego to
ga je njegov brat Andreja predstavio Isusu, a edikt o
celibatu donesen je tek hiljadu godina kasnije. Ovde
dole postoje i drugi ostaci u drugim mauzolejima, ali
unutar ove grobnice ne postoji vie nijedno telo.
Grobnica svetog Petra je istrulila zajedno sa velikim

delom prvobitne crkve gde je on poloen. Ali, kao to

moete da vidite, ovde dole postoje mnoge stvari koje su
izdrale test vremena. Veina njih je gore izloena.
Njegova stolica, lanci kojima je bio okovan tokom
progona, pergamenti napisani njegovom rukom, neto
odee, materijala, glinenih lonaca, kljueva...
***
U dva sata neko je nazvao glavni broj Vatikana.
ena je odbila da se predstavi, ali je rekla da iz
pouzdanog izvora zna da e se protestanti sa protesta
organizovanog za pravo na abortus uputiti svi zajedno
bez organizovanog plana ka Bazilici svetog Petra. Mladi
studenti sa fakulteta su traili da protestuju zbog bilo
ega do vremena za veeru, kada njihova ubeenja
bivaju zamenjena pozivom njihovog stomaka. Vatikan je,
poput svake zemlje, primao pretnje svakog dana, i za
veinu njih se ispostavilo da su bile ale, ali bio je
dovoljan jedan provokativan poziv da bi nastala krizna
situacija. Stareini vajcarske garde, pukovniku
Enordanu, bile su poverene garda i papska
andarmerija, a samim tim i bezbednost i zatita
celokupne zemlje na preko 4000 ari. Sa tehnikog
stanovita, on je bio stareina i vojske i milicije, ovek
na komandnom mestu. Pretnje su primane esto, ali se
Enordan odnosio prema svakom sluaju kao da je pravi
i odgovarajue reagovao. Nikada nije zatvorio vrata crkve
i njenih muzeja zbog pretnje i to nee uraditi ni danas.
Ali je odluio da kao meru opreza povea broj straara,
kako u uniformama tako i onih neuniformisanih. Imao
je nov kontingent ljudi na obuci i jedna veba

predostronosti radi bila bi dobar test za njihove

sposobnosti. Poslao je dodatnih trideset petorici
andarma da obilaze Vatikan.
***
Dok je grupa fratra Jozefa ulazila u Sikstinsku
kapelu, Majkl je doao do svoje take od koje nije bilo
povratka. Bilo je jedanaest sati i esnaest minuta i imali
su jo jedan sat na raspolaganju, a proi e najmanje
pola sata pre nego to stignu u Riznicu. Majkl bi
iskoristio vreme da usredsredi um, da ukloni druge
misli: neuspeh, Bu, Meri. Bila mu je potrebna sva
njegova koncentracija da bi osigurao uspeh. Putao je
plan u glavi stalno iznova, do take kada e njegov um i
njegovo telo postati automatski pilot, postupajui i
reagujui kao plesa na pozomici. U svakom delu
njihove ture on je primeivao pokrete uniformisanih i
neuniformisanih straara. Njihova rutina i tajming su
bili upravo onakvi kao to je Majkl bio prouio
prethodnih dana. Znao je njihove ablone, znao je
njihova lica, znao je njihova imena. I primetio je da im
se broj uveavao; bila su tu i nova lica koja su
dopunjavala strau i andarme. Nije bio siguran zato.
Ali to nije bila sluajnost; oni su zbog neega bili
zabrinuti. Neto je povealo njihovu zabrinutost i tokom
poslednjeg sata nadgledali su prostorije mnogo
paljivije.
Veliko remek-delo na tavanici Sikstinske kapele
predstavljalo je scene iz Biblije, poevi sa priom o
stvaranju, na koju su se nadovezivale razne scene, sve
do velikog potopa. Godine 1508. papa Julije II naruio je

- ono to je tada bila narudbina danas bi se

smatralo robovanjem - od mladog umetnika Mikelanela
da stvori remek-delo za Boga. Mladi genije, koji je tada
imao trideset tri godine, bio je vie nego nevoljan, poto
je doivljavao slikanje kao umetniki izraz koji nema
takvu plemenitost kao skulptura, ali je bio prisiljen da
prihvati posao od politiara i papskim ukazom. Delo e
pokriti preko devetsto kvadratnih metara i na kraju e
ukljuiti preko tri stotine figura u prostoru zasnovanom
na dimenzijama Solomonovog hrama. Neprekidno je
radio, u uasnim uslovima, leei na leima, na visini od
dvadeset pet metara. Nisu ga odvratile ni velike vruine
ni hladno vreme i njegovo nadahnue ni u jednom
trenutku nije opalo.
U zadnjem delu kapele, iza oltara od zlata i
mermera, nalazila se freska koja je ispunjavala ceo
zadnji zid i bila je vea od tavanice koja se nalazila
iznad. Bila je mnogo tamnija, tmurnija, i sa manje
iluzija. Nazvana je Poslednji sud, i Bog je tu bio oslikan
kao beskompromisan i nemilosrdan, kako osvetniki
upravlja strane muke na degenerisanu ljudsku rasu.
etiri godine je Mikelanelo proveo na tavanici
kapele stvarajui delo to je trebalo da predstavlja veru i
nadu; najvie bie prikazano je kao ivi milosrdni bog.
Ali ovaj noviji mozaik nije bio u skladu sa njegovim
prethodnim radovima, bio je drugaiji, zauzimao je samo
jednu etvrtinu tavanice, mada ga je radio dvostruko
due, a mogao je samo da bude vien kao uasavajui.
Bog je bio oslikan kao nemilosrdan i osvetoljubiv.
Centralna figura je bio Hristos. Okruen ljudskom
rasom, poziva pravednike u raj, na levoj strani, dok

njihova tela lebde navie iz njihovih zemaljskih grobova.

Na donjoj desnoj strani, on predaje osuene u pakao,
gde ih nepovratno povlae nadole zveri koje su
predstavljale avola. Atamne, zlobne Luciferove oi
odozdo, ispod zemlje, uprte su nagore, sa gladnim
izrazom, ka njegovim nevoljnim miljenicima.
Nisu samo osueni izgledali uplaeno, tako su
izgledali i oni spaseni. Nijedno bie nije ispunjeno
radou, nijedan osmeh nije vidljiv na vie od tri stotine
lica. Ovo nije bilo umetniko delo ve pre delo
upozorenja - oni koji izdaju boga suoie se sigurno sa
njegovim gnevom.
Na donjoj desnoj strani slike nalazi se ljudska
prilika koju odvlai u pakao strano stvorenje. Krajnja
grozota ispunjava lice ove proklete due, koja grli samu
sebe dok se pribliava propast. To je jedina figura meu
tri stotine koja gleda sa freske. Izgubljena dua zna da
ne moe da se iskupi, a njene oi molile su Majkla.
Cela slika jasno mu je davala do znanja da e
njegove akcije proizvesti samo ozbiljne posledice, i da
povratka nee biti. Um mu je bio iznenada zamuen
pitanjima svrhe i cilja svega ovoga, a upozorenja su mu
jurila uz kimu prema savesti. Ali brzo je potisnuo
znake opasnosti jer njegova dobrobit nije bila vana, ve
Merina. I sledeih pet minuta e odrediti njenu
budunost. Znao je da je otiao suvie daleko, poput
izgubljenih dua pred njim, i da nije mogao vie da se
iskupi.

DESETO POGLAVLJE
Majkl je sluao fratra Jozefa dok su krili put kroz
masu oko Bazilike svetog Petra, napravivi pun krug, i
sledio ga je potom i u Muzej storiko artistiko. Ostao je
na repu grupe, nadajui se da e izbei pogled fratra
koji bi ga svakako razapeo zbog noenja olje sa sodom.
Majkl je spustio nisko glavu dok je pijuckao pie preko
dugake slamke, koje je kupio u svom novom,
omiljenom kafeu. Profesor Higins je gledao Majkla sa
takvim prezirom zbog krenja pravila da je Majkl poeleo
da udari njegovo protivureno, nadmeno dupe, ali je
morao da suzbije svoje emocije. Tokom sledeih pola
sata pozabavie se oholom profesorovom arogancijom.
Doli su u poslednji muzej i njihova privatna tura se
pribliavala kraju, samo petnaest minuta pre nego to
e se povui u prostoriju za predavanje, gde e biti u
prilici da postavljaju pitanja.
Muzej u kome su se nalazili bio je pun posetilaca i
u njemu se nalazio ogroman izbor eksponata, od mapa i
slika, do skulptura. U stvari, samo u delu severno od
Sikstinske kapele nalazilo se dvanaest muzeja unutar te
ogromne strukture, ali je Majkl bio usmeren samo na
onaj koji se nalazio do bazilike: deo sa religijskim
predmetima. Tu su se nalazile slike koje su u najveoj
meri bile povezane sa Isusom, njegovim apostolima i
njihovim uticajem kroz vekove. Vitrine od stakla, unutar
kojih su bile razne knjige, Biblije i rukopisi, zauzimale
su sredinji deo dvorane. One su sadravale samo deo
ogromne biblioteke Crkve. Veina tomova je bila uvana
u posebnim sobama i nije im se moglo prii bez

posedovanja posebne papske dozvole za pristup. U

nekoliko ovih boksova su se nalazili predmeti koji su
datirali iz vremena cara Konstantina, dok su drugi
poticali iz vremena samog Hrista: pehari, grnarija,
novii, delovi odee, i alati iz davnog doba. Znaajni
artefakti su zahtevali posebne staklene vitrine i u
mnogim sluajevima one su bile postavljene u
odvojenom zonama. Majkl za veinu njih nije imao
interesovanja.
Artefakti koji su izloeni su... Izvinite, profesore!,
fratar je zurio u Majkla, a njegovo ovalno lice se skupilo.
Hrana i pie nisu dozvoljeni u ovom prostoru.
Izvinite. Majkl je to rekao kolebljivo, sputajui
au sa sodom u oblinju kantu za otpad.
Dok su drugi produili, Majkl je usporio,
dozvoljavajui grupi da se udalji od njega. Nagnuo se
nad poslednjim izlobenim boksom... Izvadio je neto iz
depa... I stavio ga ispod vitrine. Malo, braon pare
bombone, sa ljubiastim slatkiem zalepljenim po
sredini, prikaeno je tako da se ne vidi.
Majkl je sustigao grupu koja je ila prema zidnom
boksu u kome se nalazio nekoliko starih zaralih
lanaca, a na ploici od mesinga je pisalo: Zahvalno
potvrujemo velikodunost sv. Pjetra Vinkolija za ast
prikazivanja lanaca Sv. Petra.
Pre smrti, govorio je fratar Jozef, Petar je iao
nazad na hadiluk u Svetu zemlju na planinu Kafus,
gde se dve nedelje molio traei uputstvo od Svetog oca.
Neki naunici su smatrali da se on vratio u Svetu zemlju
da bi odao potovanje, ali nekolicina drugih je smatrala
da je Petar predosetio dogaaje koje e se desiti,

ukljuujui i svoju smrt, i da je neto vratio u zemlju

svog boga jer se plaio da bi to moglo da padne u ruke
opakog rimskog cara. Dok je on bio na putu, u velikom
poaru izgorelo je dve treine Rima, na hiljade ljudi je
poginulo, a mnogi delovi ovog velikog grada bili su u
ruevinama.
Po povratku, Petar je otkrio da njegove saputnike
hriane progoni rimski car, Neron, koji je krivicu za
unitenje grada svalio na njih. Petar je bio baen u
lance", fratar Jozef je pokazao na lance na zidu, i bio
progonjen zbog svoje vere. Neron, verujui da Apostol ne
eli nita drugo do da uzurpira njegovu vlast, naredio je
da se on razapne da bi se direktno izrugao njegovom
bogu. Petar nije eleo da se poredi sa Isusom i traio je, i
bilo mu je omogueno, da bude razapet obrnuto od
Hrista...
Dok su svi sluali, Majkl je odlutao prema staklenoj
vitrini u udaljenom uglu. Bila je osvetljena malom
lampom, a nalazila se na postolju koje je stajalo na
stubu visokom oko jedan metar. Oko nje je barijera od
barunastog kanapa, koji se oslanjao na tri zlatna i
srebma direka, onemoguavala pristup posmatraima.
Majkl nije hteo da gubi vreme gledajui u kutiju;
pregledao ju je tri puta u toku poslednja dva dana. Dva
stara kljua su bila postavljena na ljubiastom plianom
jastuku. Jedan je bio zlatan, drugi srebrni. Njihov izgled
je bio jednostavan, bili su neto vei i deblji nego to bi
danas to ovek oekivao. I dok se inilo da su oni sluili
neemu u svoje vreme, sada su bili izloeni da bi
podstakli strahopotovanje.

Fratar Jozef je nastavio svoju priu o obmutom

raspeu. Neron je bio zao vladar koji je postao poznat
po svom ozloglaenom cirkusu, gde je putao lavove na
lopove i seljake samo zbog sopstvene zabave i
zadovoljstva. U to doba njegove pijane orgije su bile
uvene i njegovi potomci moraju jo da ekaju da bi
videli neto to moe da se izjednai sa onim to je on
radio, dve hiljade godina posle njegove smrti. On je bio
toliko izopaen da po svojim zlim delima moe da se
uporedi i sa Hitlerom, Polom Potom i Dingis-kanom.
Tokom godina predavanja na Univerzitetu, fratar Jozef
je razvio talenat za dranje panje studenata,
pretvarajui predavanja u prie, tako da niko nije
dremao. To je bio jedan od njegovih talenata koji je
dobro uklopio i u svoje disertacije o Vatikanu. U to je
mogla da se uveri i ova grupa: oseajui nekakvo
strahopotovanje, okupili su se oko njega da ne bi
propustili nijednu njegovu re.
Nisu uopte primetili Majklovo odsustvo.
Takav je bio nivo njihove usredsreenosti da je
svako od njih u strahu poskoio od priguenog zvuka
eksplozije negde u drugom delu hale.
***
Tu se nalazilo tri stotine i esnaest kamera, koje su
se pratile na trideset est monitora, a est slika na
monitoru je kruilo u intervalima od etiri sekunde i
mogle su da se zamrznu laganim pritiskom na dugme.
Svaku grupu monitora, koji su bili zavueni izmeu
mermernih stubova rozikaste boje, posebno su
opsluivale tri smene straara. Tokom svakog sata

zahtevana je pauza od petnaest minuta da bi im se

odmorile oi.
U Vatikanu tokom tri godine nije se dogodio
nijedan znaajan incident. Poslednji incident je izazvao
neki ludak koji je mahao pitoljem, zahtevajui da
odmah vidi boga ili e poeti da puca po Sikstinskoj
kapeli. Da je tamo bilo ljudi, na njih bi izlio svoju
ljutnju. To nikada nije dospelo u vesti i jedva da se
pomenulo u novinama. Zasluga za hvatanja Huana
Mendeza pripala je jednom oveku. On je bio
neuniformisan u to vreme, i poto je uao u kapelu
pomou unutranje koordinacije vajcarske garde i
vatikanske andarmerije, uhapsio je oveka bez daljnjeg
incidenta. Unapreen je zbog te brze akcije u in
pukovnika i lino ga je papa Jovan Pavle II postavio za
stareinu Centralnog reda budnih. Stefan Enordan, sa
trideset i jednom godinom, bio je najmlai stareina u
istoriji vatikanske bezbednosne slube. Njegova crvena
kosa, podiana na ozbiljan vojniki nain, bila je u
suprotnosti sa njegovim ponaanjem: bio je nairoko
poznat po pribranosti u svakoj situaciji. Njegovi
potinjeni su ga potovali, ali su ga se u istoj meri plaili
jer nije oklevao da za indiskreciju, nesposobnost ili
neposlunost podeli kazne svojim tihim italijanskim
baritonom. Kada je prvi put stigao u Vatikan, bio je
jedan od najomiljenijih u vajcarskoj gardi, sa irokim
osmehom i poznatim smislom za humor, ali kako su se
njegove odgovornosti poveavale on je potisnuo svoju
pravu linost, poto je osetio da mu je ona smetnja u
lancu komandovanja. Hodao je po operativnoj sobi ispod
Il Korpo di Viilanca nadgledajui etrdeset troje

gardista, zbijenih u prostor opremljen visokom

tehnologijom i renesansnim dekorom. Poput svih
lanova vajcarske garde, nije bio oenjen - bie
vremena za to kasnije u ivotu - i imao je koncentraciju
koju nisu kvarili spoljni uticaji. On je bio vojnik ija
direktiva je uvek bila jasna, uvek na strani dobra, i
njega nisu ometale politika i administracije koje su se
menjale. Njegova misija je bila jasna: zatititi boga, papu
i ovu zemlju na 4000 ari.
Iako nije bilo incidenata, izuzev jednog za koji se on
pobrinuo pre tri godine, ipak je bilo mnogo situacija koje
su izbegnute. Njegov tim je bio vrlo sposoban da izdvoji
sumnjive likove. Ponosio sa time to je ef tehnike
slube, i uvek je bio upoznat sa najnovijom
tehnologijom. Imao je i vetinu i talenat da je ukljui u
sigurnosne mere Vatikana. Hemijski i eksplozivni
detektori su bili podeeni za ureaje visoke tehnologije
koje je koristila vojska, teroristi, fanatici i obeenjaci.
Skeneri tela koji su bili uvueni u lukove iznad vrata bili
su daleko nadmoniji od onih koji su se mogli nai na
aerodromima, ambasadama ili ak u Beloj kui. Mnogo
pitolja je bilo oduzeto od turista, iako su turisti zapravo
bili nevini i voljni za saradnju, i u potpunosti iznenaeni
tom nenametljivom detekcijom.
Pukovnik je iz ruku svojih neprijatelja izbio faktor
iznenaenja, a bez elementa iznenaenja uvek vidite
neprijatelja kako dolazi. To je bio razlog zato se njegove
oi nisu odvajale od monitora 6 i 7, i svaki mii na
njegovom vitkom telu je bio napet. Nije mogao da veruje
svojim oima.

***
Mali prasak. Priguena buka ula se iz kontejnera
u koji je Majkl bacio svoju au sa sodom. Konzerva je
odmah poela da puta gust dim, dim koji je mogao da
vas dezorijentie za nekoliko sekundi. Odjednom se
stvorio veliki oblak koji se irio kroz muzej.
A onda su staklene vitrine sa eksponatima
zazveale u nizu, kao serija slinih malih prasaka. Ono
to se u poetku inilo kao mali incident pretvorilo se u
opasnu situaciju. Incidenti su zapoeli na udaljenom
kraju dugake hale i irili su se u nizu kao serija
domina. Prostorija se brzo ispunjavala gustim, sivim
dimom, vidljivost se smanjivala svake sekunde, niste
mogli da vidite gde se nalazite. Zbrka se irila, i panika
je zahvatila ljude. Turisti su vritali, majke su grabile
decu, poarni alarm je odjekivao uveavajui ovu
gungulu. Zbog zagluujueg sviranja alarma, niko nije
mogao da uje uputstva i da ostane pribran, ili da bar
izae na bezbedno mesto. Prestravljena publika,
najmanje etiristo ljudi, pojurilaje prema izlazima. Dim
je sada bio gui nego melasa. Ljudi su se meusobno
gurali i sudarali, zavladao je potpuni pakao.
Bez upozorenja, veliki metalne ploe spustile su se
naglo ispred zidova sa umetnikim delima, titei ih od
daljeg razaranja. Ploe su se pojavile iz skrivenih
udubljenja u tavanici, i moderan svet je zatitio
prolost. Knjige, rukopisi i artefakti su bili vakuumski
zapeaeni u izlobenim boksovima ispod stakla debljine
dva i po centimetra sa alarmom, zatieni od bilo kakvog
napada iz spoljnog sveta. Iako su osiguravajue

kompanije insistirale na instaliranju ovih alarma, Crkva

nije mnogo marila za traenje novane naknade. Freske
i ulja na platnu, knjige i artefakti bili su voljeni radovi
koji su stvoreni u ime boga. Ta dela su bila
nezamenljiva. Muzej, vajcarska garda i vatikanska
policija uvek su preduzimali odgovarajue mere
predostronosti protiv nesree koju bi prouzrokovao
ovek ili neto drugo.
***
Fratar Jozef je bio smiren tokom incidenta, govorei
svakom lanu svoje grupe da se dre za ruke i da e ih
on izvesti. Pa on se mnogo puta molio za duhovno
spasenje ljudi, a sada, kroz svoje postupke, on je
obezbeivao i fiziko spasenje. Oi su ga pekle, suze su
ile niz obraze, ali nita nije moglo da ukloni reenost u
njegovim oima. Za kaluerice i rabine ovo je bio veoma
uzbudljiv trenutak i smatrali su ga poklonom za taj dan.
Iako su ih oi pekle i kalj im cepao grlo, ni u jednom
trenutku strah nije zamenio uzbuenje koje su osetili.
To nije bio sluaj sa profesorom Higinsom. On nije
doao ovde da umre i neka bog bude proklet ako e on
da umre u domu koji je podignut njemu u slavu i ast.
ta e novine da kau, ta e rei njegove kolege i
klevetnici? Nee ga pamtiti po njegovom velikom delu,
pamtie ga po ironiji njegove smrti: jo jedna smrt od
ruku Katolike crkve, i njega su naposletku uhvatili.
Iako ga je kaluerica Katarina molila da je dri za ruku,
on je otrao prema vratima. Uputio se tamo gde je bio
siguran da se nalazi izlaz; nije imao vremena da shvati

koliko je pogreio. Bio je u nesvesti pre nego to je i pao

na pod, poto je natrao pravo na kip Svetog Tome.
Gomila ljudi je izbijala iz svakog izlaza,
popunjavajui trg. Ljudi su vikali, i bili u strahu da e
velika institucija pred njima biti progutana plamenom.
Fratar Jozef i njegova grupa su krili put u dobrom
pravcu i za trideset sekundi izali su na sve vazduh.
Poveo je grupu u udaljeni ugao trga a zatim je s
olakanjem klonuo, shvatajui da svetenstvo nije bilo
njegov poziv. Svi su bili suvie zauzeti da bi primetili da
su izgubili Majkla i profesora.
***
Unutar muzeja, dim je postajao gui, kreui se
nagore, a onda se savijajui ponovo nadole. Nije se
videla ni ruka pred licem, i bili ste sreni ako se mogli
da vidite svoj nos. Zvuci panike su se stiali, a veina
ljudi je napustila zgradu. U dvorani su jedino preostali
profesor Higins, koji je bio u nesvesti, i Majkl.
Majkl je imao manje od trideset sekundi. Vrlo brzo
e stii vatikanska straa i vatrogasci. Majkl je sve
isplanirao, njegov tajming je uvek bio izuzetan. Dimne
bombe koje je napravio u garai od eera i epsenske
soli funkcionisale su kao arolija. Nije postojao nikakav
rizik od poara. To bi bilo besmisleno i opasno. Njegov
posao nije bio da ubija Ijude.
Zgrabio je Higinsa za noge i vukao ga po podu do
mesta gde su bili izloeni kljuevi; ponekad vam se srea
osmehne. Dim je sada bio najgui. Majkl je gledao
okolo, sluao. Bio je zadovoljan to je sam...

Svom snagom je udario ekiem po vrhu izlobene

vitrine, veliine pola metra sa pola metra. eki sa
dijamantskom iglom na vrhu, ija je udarna taka bila
tanja od pramena kose, probio je staklo debljine dva i po
centimetra. Kada je eki probio vitrinu, vazduh pod
pritiskom je izjurio kroz iglu, troei vakuum i u
trenutku iznutra digao staklo u vazduh. Drugi alarm se
oglasio, i meanje sa poarnim alarmom stvorilo je jo
veu zbrku.
***
Pukovnik Stefan Enordan i dva pripadnika
vajcarske garde uli su u dvoranu, dok su preostali
ljudi uurbano izlazili na bezbedno mesto. Enordan je
pozvao vatrogasnu slubu i oni su za njim kasnili manje
od jednog minuta. Snage bezbednosti su zauzele prvu
odbrambenu liniju, tridesetoro straara je dolo da bi
dopunilo onih osamdesetoro koji su ve bili na svom
mestu.
Probijali su se kroz gustu maglu ka Riznici,
dozivajui se meusobno dok su ili, svesni injenice da
se moda dogaa neto to nije povezano sa vatrom.
***
Majkl je bio kod vitrine, drei kljueve. Jo
petnaest sekundi. Poto je jedva bio u stanju da vidi
svoju ruku, znao je da niko ne moe da ga spazi.
Rasklopio je glavu ekia, dijamantsku iglu na glavi
ekia i drku u kojoj se nalazilo osam litara
kompresovanog vazduha - i te tri komponente stavio
natrag u torbu. Igla je bila fino uukana kao penkalo,

glava ekia teka preko dva kilograma prikrivena je kao

telo kamere, a ruka kao hrbat knjige. Sastavljeni, oni
su funkcionisali; ubacivali su sto trideset litara vazduha
u vitrinu koja je bila konstruisana da dri pedesetak
litara vakuuma.
***
Otvorena vrata i preiivai vazduha koji su radili
punom snagom doveli su do toga da se dim polako
razilazio. Enordan je predvodio svoje ljude treim
korakom kroz baziliku do Muzeja storiko artistiko,
kaljui, uzaludno maui, oajniki pokuavajui da
neto vide. Znali su svaki korak koji su preli. Bili su
obueni i znali su razliku izmeu dva zvuka alarma:
pljaka je bila u toku. Kraa se nikada nije dogodila u
Vatikanu i nee se dogoditi dok su oni na strai.
Svi su se odjednom nali kod vitrine; videli su
polomljeno staklo, ali zbog gustih pramenova dima nisu
mogli da vide njenu unutranjost. Enordan se okrenuo
i bio je okiran videvi Majkla kako tu stoji. Na
razgovetnom italijanskom upitao je Majkla ta tu radi.
Majkl je vrlo malo znao jezik- neke rei je nauio u
proteklih nekoliko dana - ali nije bilo sumnje, mogao je
da zna ta je bio pitan.
ta radite ovde?, pitao je Enordan, ovaj put
prebacujui se na engleski.
Ja... ja..., Majkl je mucao.
ta radite ovde? Kako je staklo razbijeno? Sada se
umeao i jedan od straara. Vemea je bio najvei od
trojice straara, skoro je izlazio iz svoje plavo-zlatne
uniforme, i on e dobiti odgovore, bez obzira koji metod

da upotrebi. Nee razoarati glavnokomandujueg

oficira.
Majklu se ubrzalo disanje dok je bez rei gledao u
straara.
Vemeova velika aka se spustila na Majklovo rame,
vukui ga prema vitrini.
Gde su kljuevi? Bio je to napad na Boga,
bogohulno delo i Vernea je smatrao da nijedna kazna
nije previe surova. Ali onda...
Dim je pomalo poeo da se raiava. Vemea je
pogledao blie, dok se pukovnik Enordan sagnuo.
Nevoljno je pustio Majklovo rame koje se sada treslo. Na
ljubiastom barunastom jastuku leala su dva kljua.
Izvinite, gospodine, oprostite. Nisam mislio...,
veliki straar je poeo da govori.
Majkl je odmahnuo glavom:
Ne, molim, molim, meni je ao. Nisam mogao da
vidim kroz dim. Ovaj ovek..., Majkl je pokazao na
profesora Higinsa, koji je bio u nesvesti i leao licem
okrenut nadole ispred njega, "... nisam ga video, natrali
smo jedan na drugoga, ali vitrina... Vitrina je ve bila
razbijena. Majkl je trljao svoje svee obrijano lice
rukama koje su drhtale, a njegova simulirana nervoza je
premoivala procep ka realnosti.
Enordan nije obraao panju na Majkla,
procenjujui situaciju. Prouavao je oteenu vitrinu
kao da e mu ona rei ta se u stvari dogodilo, pravei
jedan korak unazad, gledajui oblinje vitrine i
predmete. Procenjivao je sve, tetu, dim, ova dva
osumnjiena, smetajui sve to u svoje pamenje. Malo
kasnije, kleknuo je kraj Higinsa, okreui ga. Enordan

je pljeskao onesveenog profesora po obrazima, i naao

je samo njegov novanik i kljueve od hotela. Pretraio je
braon torbu koje je leala pored Higinsa, izvadivi dve
knjige; predao ih je svom potinjenom. Pretraivao je
torbu dalje i naao tri olovke, bocu crnog spreja i
pregrt pamfleta protiv Crkve. Nastavio je da pretrauje
sa podignutim obrvama i dodimuo je neto za ta je bilo
potrebno malo napora da se izvue iz kone torbe.
Kamera je bila tea nego bilo koja kamera koju je video.
Okretao ju je u ruci, zapanjen to je teila bar dva i po
kilograma. Proitao je antikatolike pamflete, i lice mu je
postajalo crveno dok je sklapao delove prie. Pogledao je
u Vernea i onda uputio preziran osmeh prema Higinsu.
Primetio je ovog oveka ranije na monitoru, lako se
mogao primetiti, ti arogantni brkovi i kozja brada. Koni
prsluk. Ovaj turista nije imao potovanja prema
instituciji, pomislio je seajui se kako je bio
zaprepaen kada ga je video sa aom sode. Uloio je
velik napor da se uzdri i ne prebije ovog oveka tako da
se on nikada ne probudi iz besvesnog stanja.
Jeste li ste povreeni?, Enordan je rekao Majklu,
ali njegovo pitanje je bilo povrno. Nijednom se nije
okrenuo prema Majklu, njegove oi se se prilepile za
profesora koji je leao pred njim.
Samo uzbuen. Vatra...
Pokazaemo vam izlaz, Enordan je presekao
njegove rei, okreui se prema malom straaru.
"Reinije?
Kaplar Reinije, u svojoj tradicionalnog naduvanoj
uniformi, nasmejao se, uzeo Majkla podruku i odveo ga
kroz dim koji se raiavao, a zvuk njihovih usamljenih

koraka postajao je sve tii i udaljeniji u jezivo

naputenom muzeju. Poput duhova koji su se
materijalizovali iz zidova, vajcarska garda je zauzela
svoj poloaj, u tiini, oko svake vitrine, artefakta i izlaza;
njihovi maevi su bili zamenjeni pukama i pomonim
orujem. Dok je Majkl gledao unazad prema mestu
zloina, bio je zapanjen kako su brzo i efikasno delovali.
Enordan je kontrolisao prostoriju i svoje ljude kao da
su oni bili produetak njegovog tela. Higins se polako
budio, u njegovoj glavi se sve okretalo, oi su mu bile
nefokusirane i izgubljene, dok ga je Vernea podizao na
noge. Majkl je udeo za ansom da bude muva na zidu
tokom ispitivanja Higinsa; to kako e on objasniti stvari
u svojoj torbi bie od neprocenjive vanosti. Nita nije
mogao da sakrije, njegova oseanja protiv Crkve bila su
poznata i objavljena, i to e biti lak zaokret sudbine da
se pripie krivica za ovaj incident profesoru Higinsu;
oveku koji je mrzeo Katoliku crkvu. I eto, dovoljan je
samo jedan zaokret sudbine: Higins je potroio itav svoj
ivot na pokuaj da srui crkvu, a zbog jednostavnog
razloga loeg tajminga ini se da e crkva obruiti na
njega. Ipak, najvea ironija od svih, i ono to je zaudilo
Majkla vie nego ita, bilo je to koliko je profesor liio na
njega sa lanim brkovima i bradom, eirom i
naoarima.
ekajte! Glasje bio snaan, odjekivao je meu
zidovima muzeja.
Majkl se okrenuo i video kako pukovnik Enordan
ide niz halu prema njima; dim je izlazio okolo. Majklovo
srce je zalupaio. Pogledao je natrag prema Reinijeu, ija
je ljubaznost trenutno nestala dok je zauzimao vojniki

stav zbog svog komandanta. Majkl je pogledao preko

Reinijeovog ramena prema udaljenim vratima, gde su tri
pripadnika vajcarske garde dola na poziv, blokirajui
put. Majkl je znao da je bio u zamci sa svih strana, bez
obzira koliko brzo trao. Dok je Enordan prilazio,
Majklova nada da e spasti Meri je iezavala.
Enordan se naglo zaustavio, zanemarivi Majkla, i
poeo da govori na brzom italijanskom jeziku; Reinije je
mehaniki klimao glavom a da nije odgovorio. To je
trajalo skoro trideset sekundi pre nego to su zautali i
obojica su se okrenuli prema Majklu.
Tri crna vozila sa rotirajuim svetlima su se sa
kripom zaustavila ispred hotela. Mali, elegantno
obueni portir je izleteo iz ulaza, ali je skoro bio izgaen
od mnotva vatikanske i rimske policije. Oni su trali uz
stepenice u grupama po dvoje, ostavljajui ljudstvo da
blokira sve ulaze. Portir je trao za njima, maui
uzalud kalauzom.
Snage bezbednosti, sa otkoenim orujem, jurile su
ka treem spratu i bez trenutka oklevanja provalile su
vrata sobe 306. Zadihani portir se spotakao preko
ulaznih vrata drei kalauz, na kraju se nagnuvi prema
stolu da bi doao do daha.
Straarima nije bilo potrebno oruje; u sobi nije
bilo nikoga. A za portira je to bilo znaajnije, jer sada
nisu imali potrebe da rasture sobu. Sve je bilo na stolu:
mape i grafikoni Vatikana, slike muzeja... recept za
dimne bombe.
Kada je portir naposletku doao do daha, imao je
samo jedno pitanje za policajce:
ta je profesor uradio?

***
Majkl je pritisnuo svaki prst u oznaene delove
papira, okreui ih po uputstvima. Reinije mu je dao
papirni ubrus da obrie prste od mastila dok ga je
straa fotografisala sa svih strana. Stajali su u maloj
prostoriji u kojoj se nalazio samo sto i dve lampe. Vrata
su bila zatvorena i zakljuana sa spoljne strane.
Odseli ste u hotelu Bela Koini?", upitao je Reinije
na nerazgovetnom engleskom dok se koncentrisao na
skoro dovren formular.
Tako je." Majkl je izguvao papirni ubrus i bacio ga
u kantu za ubre, a njegov osmeh je bio u suprotnosti
sa onim to je oseao iznutra.
Vi razumete, profesore Makmahone, Reinije je
gledao u Majklov paso, da kod prekraja poput ovog
moramo da posvetimo panju ak i najmanjem detalju.
Reinije je odloio hemijsku na sto pokazujui mesto za
Majklov potpis. Niko nije temeljniji u istrazi od
pukovnika Enordana. Moda e biti potrebno da on
stupi u kontakt sa vama u sluaju da se pojave bilo
kakve neregularnosti.
Naravno. Majkl je brzo potpisao dokument.
Vrata su se iznenada otvorila i pukovnik Enordan
je uao. Vrata su se zalupila za njim i brava se vratila
na svoje mesto. Ne obraajui panju na Majkla,
okrenuo se prema Reinijeu rekavi:
Bili smo u njegovom hotelu.
Majklovo lice je bilo nema maska, ali srce je htelo
da mu iskoi iz grudi.
"Sve je bilo tamo, mape, slike. Profesor i nije ba
toliko pametan. Enordan je uzeo Majklov paso od

Reinijea, upamtio podatke... i predao ga natrag Majklu.

Pokucao je tri puta i reza je bila osloboena.
***
Kada su izali na svetlo, dim koji se dizao je
zaklonio sunce, a ambulanta kola su se zaustavila pored
nekoliko vatrogasnih vozila. Veliki broj pripadnika
vajcarske garde je proveravao masu koja je izlazila,
pretresajui ih i postavljajui pitanja. Gledali su u
Majkla, ali su usmerili svoju panju prema sledeoj
grupi kada su videli da ga je pratio kaplar Reinije.
"Bilo je strano, rekao je Majkl.
ao mi to smo prebrzo doneli zakljuak, rekao je
Reinije. Da li ste sigurni da niste povreeni?
"Samo sam malo uzbuen.
"elite li da odete kod doktora?, straar je sa
iskrenou nagnuo glavu.
"Ne, zaista, dobro sam. Samo mi treba pie.
Molim vas da vas ovo ne obeshrabri da nas ponovo
posetite. Reinije je klimnuo glavom, okrenuo se i
pourio natrag u muzej. Gomila se jo nije bila razila;
zbrka e trajati malo due. Na sreu, ini se da niko nije
bio povreen; bilo je uzbuenih ljudi i tim iz
ambulantnih kola im je ukazivao pomo, ali to je bilo
samo proiavanje plua udisanjem kiseonika i neto
zavoja preko malih modrica. Majkl se nasmejao kada se
okrenuo i uputio prema svom hotelu, zahvalan to je
dobra pria jedina stvar sa kojom e ljudi danas otii.
Dok je prelazio preko Trga svetog Petra, alka sa
kljuevima o njegovom pojasu zveckala je u taktu
njegovog koraka. Zvuk je bio malo razliit od

uobiajenog poto je nedavno

optereena... s dva kljua.

alka

jo

malo

JEDANAESTO POGLAVLJE
Majkl se pakovao. Soba za koju je unapred platio
jedva da je imala dovoljno prostora za krevet, ali komfor
nije bio vaan, nikada nije ni bio; uzeo je sobu zbog
pogleda. Odavde je video Vatikan savreno osvetljen u
svoj blistavosti kada je sunce zalo, a to je jo vanije,
mogao je da vidi mnotvo ulica koje su sekle jedna
drugu i znao je kojom e se uputiti ako bude morao da
bei. Na televiziji se prikazivao snimak dima koji se die
iz muzeja Vatikana, napravljen ranije u toku dana, kao i
turista koji rasuti kalju. Izveta italijanskog
dopisnitva CNN-a govorio je preko slike:"... evakuisani
su zadobili samo lake povrede.
Majklu je bilo drago da niko nije povreen - izuzev
moda ega i glave profesora Higinsa, delom zato to je
poljubio stub a delom od sodijum-amitola koji je
produio njegov dreme. Antikatoliki pamfleti koje je
Majkl stavio u njegovu torbu veoma su razbesneli
straare, mutei njihov racionalni um, dok su jurili
prema Higinsovom hotelu. To je bilo samo tri bloka od
mesta gde je Majkl odseo i, poto je samo jedan portir
bio na dunosti, Majklu nije bilo teko da se tog jutra,
na svom putu prema Vatikanu, uunja u Higinsovu
sobu. Nije podmetnuo nita suvino u Higinsovu sobu;
samo ono to je bilo neophodno.
Lani brkovi, kozja brada, naoare i prsluk od tvida
koje je Majkl prebacio na Higinsa pomogli su da se

zapeati zakljuak vatikanske garde da je ovek kojeg su

na monitorima videli da pije sodu i ovek koji je leao u
nesvesti pred njima jedan te isti. Istina e se pojaviti tek
kada sodijum-amitol izgubi dejstvo. Ali niko nije eleo
da uje istinu; oni su ve odluili ta e biti s
profesorom Higinsom.
Majkl je izvukao prsten sa kljuevima, stavio jedan
mali klju u kofer i otvorio ga. Dok je to radio, njegova
ruka je pocrnela.
"Uzrok poara ostaje misterija, nastavio je reporter
CNN-a. A muzej je zatvoren prvi put u toku 45 godina.
Majkl je pourio u kupatilo. Sa prstena za kljueve
je skinuo dva malo vea, a one ostale je pustio da
padnu. Oba preostala kljua su bila veoma crna, a na
jednom su se du trupa videle zlatne crtice.
I dalje se pria da je nekoliko dimnih bombi
eksplodiralo u Muzeju storiko artistiko, ali niko nije
povreen, uo se TV reporter iz sobe.
Sa police sa lekovima Majkl je dohvatio jednu tubu
i poprskao klju crnom bojom. A onda mu je neto
zapalo za oko. Pogledao je klju izbliza, pustio vodu na
lavabou i stavio klju pod mlaz tople vode.
Na sreu, potvreno je da nita nije ukradeno.
Glas sa televizora je odjekivao kroz zidove sa ploicama.
Lavabo je pocmeo - a na kljuu se pojavio zlatan
sjaj.
Majkl ga je drao, pregledajui ga detaljno. Vrlo
malim slovima, skoro nevidljivim za ljudsko oko, neto
je bilo ugravirano. Majkl se napregao da vidi, nije se
varao. Na jednoj strani je bilo ugravirano 14K.

Majkl je digao pogled sa kljua - stavio ga je na

ivicu lavaboa-zurio je u ogledalo -i protrljao je rukama
lice.
Sranje.
Telefon je zazvonio. Majkl nije obraao panju.
Zatvorio je oi, inilo se da je prestao da die.
Telefon je ponovo zazvonio. Majkl je planuo i
jednim snanim zamahom ruke oborio sav sadraj police
sa lekovima.
Istrao je iz kupatila i podigao slualicu kada je
telefon zazvonio po trei put.
Halo.
Gledam vesti, glas je rekao. Sjajna stvar je ova
televizija koja pokriva ceo svet, pitam se da li je CNN za
prodaju.
Majklu je samo utao gledajui televizijski prenos iz
Vatikana. Finsterovo upozorenje od prole nedelje
ponavljalo se u njegovom umu.
Znau ako to nisu pravi kljuevi, Majkle. Znau.
Pa?, Finster je upitao.
Pa, Vatikan nije glup. Majkl je pokuao da obuzda
svoju Ijutnju.
I...?
I... Majkl je bio izgubljen, u glavi mu se vrtelo,
nije mogao da podnese neuspeh.
ta misli, Majkl, ima li ih?
Bez odgovora. Majkl se izgubio u mislima, zurei u
neto na svom krevetu.
I ta, Majkle? ta se dogaa? Finsterov glas je
poprimio notu napetosti.

Na krevetu je bila gomila knjiga iz kojih je Majkl

istraivao. Pogled mu je pao na jednu naroitu: Vatikan
- politika i teritorije. Na naslovnoj strani je bila
jednostavna slika stare kamene crkve. Jednostavnost i
logika su iznenada postale tako oigledne za Majkla, ali
onda opet, prolost je uvek bila jasnija nego budunost.
Majkle, ta se dogaa?
Stvari nisu onakve kakvim se ine, Majkl je to
rekao vie sebi nego u telefon. Vrlo je oigledno. I tako
je jednostavno, samo zato to nisam video pre?
0 emu to pria? Finsterov glas je bio hladan.
Trebalo je da ponem iz poetka. Majkl je
iznenada postao veoma usredsreen. Vidimo se za
nekoliko dana.
Finster je zaustio da neto kae, ali je Majkl
odsutno spustio slualicu.
***
Zidovi su bili prekriveni remek-delima iscrtanih
krejonom. Jednostavne slike oblaka i pasa, figure od
linija i cvea. Deni Bu ih je pokupila u koli. Deca su
radila vredno kada su uli da se Meri malo prehladila i
da se nee vratiti neko vreme. Mnoga deca su plakala i
razred je delovao izgubljeno. Mari je bila njihovo
sredite, njihov zamena za roditelje i sada je ona otila.
Meri je izlepila bledunjave zidove, nadajui se ne samo
da e prekriti sterilnu atmosferu prostorije ve i sterilno
oseanje u svom srcu.
Sedela je u stolici, obuena, itala je, i izgledala
iscrpljeno. Bila je testirana mnogo puta, ali nikada
ovako. Njena volja i konstitucija su uvek istrajavale bez

obzira koliko su okolnosti bile loe. Ali ovo leenje ne

samo da je iscedilo njenu snagu, ve je iscedilo i njenu
volju. Ona je udela za Majklovim povratkom, znajui da
bi on bio katalizator koji bi podstakao njen oporavak.
Zdravo, Meri", uo se apat. Meri ga isprva nije
ula jer je bila pomalo grogi, izgubljena u svojim
mislima. On je priao blie. Zdravo.
Meri se trgnula, iznenaena glasom, ali sve je to
nestalo kada mu je videla lice.
Pole. Njen osmeh je bio iskren.
Izgleda dobro, on je u stvari oekivao da e ona
izgledati mnogo gore. Kako si?
Dobro. Oni prave veliku larmu ni oko ega.
Nagnuo se i poljubio je. Doao je pravo sa posla i
odelo mu je bilo izguvano, a kravata izguvana, ali bar
je iskoristio vreme da oelja zamrenu plavu kosu.
Morae da pouri kui, od Deni mi doe da
poludim. Potrebna si mi da bi je usmeravala, a i da je
povremeno nasmeje.
I ti to sam radi dovoljno dobro.
Da, ali ona se smeje meni, a ne sa mnom." Pol je
stavio paket nakraj stola. Doneo sam ti neke kolaie i
asopise. Gomile su rasle, sto je bio prenatrpan;
trebae joj godinu dana da bi sve ovo proitala.
Hvala ti. Kako je Deni?
Ludo. Rekao je to bez mnogo humora. Gledao je
oko sobe u slike iscrtane krejonom. Ima puno
oboavatelja.
Da, moje jato.
Sledila je duga, nelagodna tiina. Bu se uneo
gledajui svaku sliku ponaosob.

Meri je zatvorila knjigu, pribrala se i nasmejala.

Hvala to si pomogao Majklu, to si ga pustio na
jug i sve to.
Bu se okrenuo prema njoj, iznenaenje je ispunilo
njegove oi.
Hej, ti zna... ponekad mora ljudima da progleda
kroz prste. Oi su im se susrele. Bua je ubilo to to je
Majkl lagao Meri. Nije imao srca da joj kae da je njen
mu napustio zemlju.
Ne znam kako emo ti ikada to vratiti.
Samo neka ti bude bolje.
Obeaj mi da emo otii svi na veeru kada se
Majkl vrati?
Bu je ispruio ruku i neno dotakao njenu; bilo je
potrebno da uloi napor da bi se nasmejao. Uzalud se
ponadao da e ona ovaj njegov osmeh shvatiti kao znak
podrke i nije odgovorio na njeno pitanje. Nije mogao da
odgovori; nije mogao i on da je lae.
***
Meri se smirila u krevetu, misli su joj se gubile, i
jedva je drala oi otvorene tokom Buove posete. On je
uvek pazio na nju, naroito tokom perioda koji je Majkl
proveo u zatvoru. Nije joj to oteavao, nikada nije uinio
da se ona neprijatno osea. Kada se mirno prijavio da
volontira kao Majklov slubenik za uslovni otpust, to je
iznenadilo i Meri i Deni. Pomogao je Majklu da ponovo
stane na noge i injenica da su oni postali tako bliski
prijatelji bila je vie nego to je Meri ikada mogla da
trai. Zajedno su provodili odmore, roendane, nedeljne

veeri. To je bio odnos koji je, jednostavno, funkcionisao

izmeu njih etvoro.
DVANAESTO POGLAVLJE
Otvoreno polje usred nedodije. Patuljasta trava
svugde okolo dok god je pogled sezao. U daljini su se
videli mali planinski venci. Majkl se popeo navrh brda i
spustio na zemlju platnenu torbu, gledajui okolinu.
Hodao je satima. Nijedan put nije bio osvetljen, samo
nekoliko razbacanih staza za teretna kola koje su bile
useene kroz ipraje. Bilo je teko, ali to je bio samo
deo onoga kroz ta je Meri prolazila. Nastavio je da
hoda.
Podnoje planine Kafus je ogoljeno mesto koji nije
imalo nikakav politiki niti religijski znaaj. S druge
strane, ako je trebalo da putujete pedeset kilometara na
jug do planine Tabor, znaenje je bilo i te kakvo. Prie
su bile beleene i prenoene vekovima, a sama lokacija
pominjala se u Jevaneljima: bilo je to mesto odakle se
Isus uzneo u nebesa.
Meu knjigama koje je Majkl nabavio i prouio bila
je jedna o ogromnoj imovini Katolike crkve. Proitao je
da se unutar zidina Vatikana nalazi i arhiva sa
tapijama, soba sa arhivom, tanije reeno, koja sadri
sve dokumente o vlasnitvu za sve katolike crkve irom
planete. Knjiga je dalje navodila listu od desetine hiljada
crkava koje su potpale pod vostvo pape, a naroito je
jednoj posvetio naroitu panju. irom sveta postoje
hiljade svetilita koja su nazvana crkvama Vaznesenja,
isto kao to je bilo mnotvo crkava Svetog Patrika,

Svetog Avgustina i Svetog Mihajla, ali postojala je samo

jedna Vaznesenjska crkva na planini Kafus u Izraelu.
lako je sve to bilo nasumino, mnogo injenica ukazivalo
je u ovom pravcu. Fratar Jozef je rekao: Pre smrti,
Petar je iao nazad na hadiluk... Neki naunici su
smatrali da se on vratio u Svetu zemlju da bi odao
potovanje, ali nekolicina drugih je smatrala da je Petar
predosetio dogadaje koje e se desiti, ukljuujui i svoju
smrt, i da je neto vratio u zemlju svog boga jer se plaio
da bi to moglo da padne u ruke opakog rimskog cara."
Petar nije imao nita od vrednosti, poto se odrekao
materijalnih stvari. Za njega je jedino imala vrednost re
njegovog spasioca i on se zakleo da e zatititi re svog
Boga po svaku cenu. Jedina istinska fizika veza koju je
Petar imao bili su kljuevi i on e ih zatititi po svaku
cenu od cara Nerona koji je teio da uniti sve to je bilo
povezano sa hrianima paganima. I tako je sveti Petar
otiao na hadiluk na planinu, na planinu koja sada
nosi njegovo ime na hebrejskom jeziku: Kafus.
Izloivi tobonje kljueve u Vatikanskom muzeju,
pod velikim bezbednosnim merama, Vatikan je potvrdio
svetu njihovu vrednost. Kao rezultat toga, pravi kljuevi
mogli su biti uvani tamo gde je sveti Petar nameravao
da ih ostavi bez velikog straha od krae. Jer ko bi otiao
da trai Hristove kljueve u delu sveta koji nije pripadao
hrianstvu, kad ve postoje kljuevi koji su bili izloeni
da bi ceo svet mogao da ih vidi?
Majkl nije gubio vreme pa je odmah rezervisao let
za Jerusalim, i stigao je tamo u tri sata posle podne.
Kupio je zalihe hrane, iznajmio kola, odvezao se do
podnoja planina i poeo naporno putovanje. Dok je iao

uz planinu, razmiljao je o Meri. Uskoro e ponovo biti

zajedno, njegovo putovanje e biti zavreno i on e
naposletku iskoristiti talenat koji je dobio od boga za
neto dobro.
Na vrhu poslednjeg brega obuhvatio je pogledom to
mesto: drevnu, jednostavnu kamenu crkvu. Do nje se
nalazilo ogromno groblje koje se protezalo prema
horizontu. Nije bilo nikog na vidiku. Ni grada, niti
ikakve civilizacije. Jednostavan drveni znak je ukazivao
da se sluba odvija nedeljom. Sveta crkva Vaznesenja je
bila relikvija jednog doba koje je prolo. Bilo je oigledno
da je u ovom uglavnom jevrejskom delu sveta, malo ko
dolazio na misu... ako je uopte iko i dolazio.
Sumrak se spustio, od crkve su se odbijali
narandasti zraci sunca koje je zalazilo, kad je Majkl je
odgurnuo vrata da bi ih otvorio. Unutranjost crkve je
bila jednostavna, bila je izgraena od drveta i kamena iz
polja. Bez prozora, sa procepima na kamenim zidovima.
Kasno popodnevno sunce je sijalo kroz njih, a njegovi
zraci su odskakivali od zadnjeg dela oltara,
osvetljavajui ravan krst Isusa Hrista. U svetilitu se
gubio oseaj za vreme. Majklu je izgledalo da se vratio
hiljadu godina unazad. Sredinji sto oltara od drveta
oteenog vremenom i stena bili su prekriveni belom
tkaninom koja je dekorisana papskim simbolom, sa dva
prekrtena kljua. Dve boce sa uzanim grlom, jedna
napunjena vinom a druga vodom, stajale su pored plitke
inije. Na oba kraja stola nalazile su se svee, a njihovo
svetlucanje se odraavalo na starom peharu koji je
pojaavao svetlo, odailjui ga po sobi. Majklu nije
promaklo da je neko vodio rauna o sveama.

Majkl je hodao oko oltara, posmatrajui zidove,

stolicu svetenika, malu niu sa nadstrenicom sa
strane. Poneo je raznovrsnu kolekciju svog alata, ali je
sumnjao da e mu to noas biti potrebno. Bio je svestan
da nije u nekom muzeju koji je obezbeen
najsavremenijom tehnologijom ve u jednostavnoj, staroj
crkvi, ija funkcija nije bila da spreava ljude da uu
ve da ih privue unutra. To je bilo mesto gde se o
zloinu nikada nije razmiljalo, osim u oprotajima i
propovedima.
Majkl je otpuzao ispod oltarskog stola i legao na
lea. Gledao je unutranju stranu stola, ali ona je bila
tanka i vrsta i nije imala dovoljno prostora za ono to je
on traio. Izvukao se. Pod oltara je bio podignut desetak
centimetara od nivoa crkve i bio je napravljen od
neunitive bukove daske. Majkl je kuckao po podnim
daskama, kreui se preko povrine od oko jednog
kvadratnog metra. Kucajui u delu koji je bio u blizini
oltara ispod oltarskog stola, odjeknuo je zvuk koji je
odavao upljinu. Poput umetnika, Majkl je izvukao no,
ubacio ga meu daske i podigao jednu debelu dasku.
Desetak centimetara ispod, nije bilo niega izuzev
prljavog poda. Podigao je dve susedne daske i opet nije
bilo niega izuzev prljavtine. Majkl je vratio no u
korice i ustao. Seo je na crkvenu klupu u prvom redu,
bila je stara i jednostavna, ali vrsta. Katolika crkva je
usvojila praksu da stavlja svete relikvije unutar oltara
svih svojih crkava, da bi ona bila proeta oseanjem
boga. U stvari, postojao je deo Vatikana koji je nazvan
bibliotekom relikvija, jedno jezivo odeljenje ispunjeno
samo kostima svetaca i drevnim predmetima. Posao

bibliotekara je bio da popuni male kutijice i koverte sa

takvim relikvijama i da ih poalje crkvama da bi ih
odloili unutar oltara. Majkl je gledao u ovaj
jednostavan oltar, razmiljajui o tome da ova crkva nije
izuzetak od pravila. Bio je siguran da su lani vatikanski
kljuevi bili inteligentno smiljen mamac da bi se panja
skrenula sa ovog mesta.
Vratio se ponovo u oltar, izvukao no i zavukao se
ispod stola. Gledao je zgusnutu prljavtinu, dodirivao je,
kopao po njoj prstima, ali nita se nije inilo
neuobiajenim. Uzeo je no, podigao ga visoko i jednim
brzim pokretom zario ga u zemlju.
Kroz Majklovu ruku je prostrujao bol kad je no
iznenada zaustavila neka prepreka. Otrica noa duine
desetak centimetara probila je prljavtinu samo u
dubini od osam centimetara. Izvukao je no i zario ga
opet, trideset centimetara ulevo. Ponovo, otrica noa je
otila samo osam centimetara u dubinu. ezdeset
centimetara udesno: balak noa se zaustavio dva centimetra od zemlje.
Majkl je naglo poeo da kopa noem. Zemlja je bila
nabijena i nije bila pomerana vekovima. U rukama je
poeo da osea zamor, dok je krio put razbijajui
otvrdlu zemlju i potom je iskopavajui rukama. Svakih
pet minuta bi se zaustavio i provirio napolje. Bio je sam,
i bilo je veoma tiho. ak i njegovo kopanje se inilo
tihim... Dok nije udario o metal. To je bio jasan zveket,
no je zakripao prokliznuvi preko nevidljive povrine.
Jo bre je poeo da uklanja piljavtinu i gomila na
oltaru je iz minuta u minut postajala sve vea.

Prepreka na koju je naiao poela je da proviruje.

Oistio ju je uklanjajui i poslednje komadie zemlje. To
je bio metal, rupiast i star. Povrina mu je bila
ulegnuta. Nije bio oblikovan zbog lepote ve zbog
sigurnosti. Majklovo srce je zalupalo bre, ne zbog
prepreke koja mu je bila na putu, ili injenice da nikada
nee biti u stanju da to izvadi iz zemlje, ve pre zbog
potvrde da se neto vredno nalazi unutra.
Nastavio je da uklanja i poslednje komadie
prljavtine, otkrivi ivicu neega za ta je sada bilo
oigledno da je metalna kutija, iji je poklopac bio
duine oko metar i dvadeset centimetara. I tu nije bilo
brave, ruke, i kutija nije mogla da se otvori.
Majkl je iz torbe izvukao portabl acetilenski
plamenik i zapalio ga; plavi plemen je poeo da poigrava
na zidovima. Plamenik mu je zaista retko bio potreban,
ali ga je on skoro uvek nosio, pogotovu u situacijama
kao to je ova. Podesio je plamen tako da bude skoro
nevidljiv i usmerio ga prema najtanjim ivicama. Plamen
od hiljadu i dvesta stepeni brzo je proao kroz metalne
avove. Prekinuo je seenje plamenom pre nego to je
napravio pun krug oko perimetra kutije, izvukao je malu
polugu iz torbe i ubacio je u iseeni av. Poklopac kutije
je zakripao dok ga je podizao. Napreui oi da bi video
ta je unutra, jedva da je mogao da razazna manju
metalnu kutiju koja se nalazila oko metar ispod.
Uskoio je unutra i podigao malu i jednostavnu metalnu
kutiju. Zatim je iskoio. Na kutiji nije bilo brave, samo
jednostavna reza, koju je podigao.

Zavukao je ruku i izvadio malu drvenu kutiju. Bila

je veliine paklice cigareta, bila je drevna, a na gornjem
poklopcu bile su ugravirane rajske kapije.
Majkl ju je polako poloio na oltar a zatim otvorio.
Unutar nje se nalazila stara, jednostavna, bela tkanina,
koja je bila izlizana i pocepana u dronjke od protoka
veoma dugog vremena. Majkl je s potovanjem
rasprostro platno, kao da je to uradio mnogo puta u
prolosti. Kada bi ugledao dijamant ili neko umetniko
delo, doivljaj mu je bio uvek duhovne prirode, ali ovo e
biti drugaije. Ne uzvieno iskustvo, ne boanski ili
blagosloveni dogaaj, ve ostvarenje sa kojim nita u
njegovom ivotu nije moglo da se poredi. Sadraj
tkanine e biti uskrsnue ivota njegove ene.
Odmotao je tkaninu i iz nje su ispala dva
jednostavna kljua koja su izgubila sjaj i boju. Njihove
skoro istovetne kopije su stajale u Vatikanu. Ovi
kljuevi su bili malo vei od kljueva iz modernog
vremena, svaki je bio dugaak skoro deset centimetara i
bio je debeo. Jedan je izgledao kao srebmi, a drugi kao
da je od zlata. Dok ih je Majkl drao i okretao po dlanu,
njihova teina mu je rekla istinu: oni nisu bili od
dragocenog metala, verovatno su bili od mesinga i
gvoa. Ovo su bili predmeti koje je on traio. Ponovo je
umotao kljueve, vratio ih u njihovu kutiju, obmotao ju
je u mehurasti omota, zalepio ga i ubacio sve to u
torbu.
Majkl je izaao iz crkve. Prolo je ve dosta vremena
kako je sunce zalo, samo je ostao prigueni sjaj, bojei
horizont poznog prolenog neba purpurnom bojom. Iz
daljine se pribliavala niska magla. Poeo je da hoda

stazom, oseajui se prijatno u mraku koji je padao.

Mrak je bio njegov prijatelj. Uvek je uivao u zatiti noi,
jer dok on nije mogao da vidi nekoga, isto tako ni on nije
mogao da bude viden. Osetio se poletno; uradio je posao
i bio je na putu kui.
Izvinite?, rekao je jedan glas.
Majkl se napregao da vidi kroz tamu. Zabrinut,
usporio je korak.
Mogu li da vam pomognem? Glas je dolazio sa
nekog mesta odozgo. Od neprozime tame stranac se nije
video. Akcenat nije bio hebrejski, a ni sa Bliskog istoka.
Bio je to italijanski akcenat.
Majkl je stao.
Pokaite se.
Naalost, ja sam bez baterijske lampe... moda vi
imate jednu.
Majkl je izvukao lampu - osvetlio je stazu, prelazei
napred i nazad. I pored toga to je lampa bila jaka, nije
mogao da vidi nita kroz maglu koja je postajala sve
gua.
Hladna jeza prostrujala mu je kimom, instinkt je
preuzeo kontrolu; drao je lampu dalje od svog tela
koliko god mu je ruka doputala. Nameteno mu je,
svetlo je bilo cilj, a on je bio meta. Dok se Majkl
naprezao da vidi...
Udarac. Lampa mu je izbijena iz ispruene ruke, i
raznesena u paramparad.
Majkl je potrao, presecajui kroz otvoreno polje.
Tama i magla su se pomeali; nije imao ideju u kom
pravcu tri; znao je samo da se udaljava iz dometa

pitolja. Majkl je prosto leteo; bio je u zadivljujuoj

kondiciji. Ali... njegov progonitelj se i dalje pribliavao.
Sva priprema za Vatikan nije sada vredela nita.
Operaciju je izveo majstorski to je samo podstaklo
njegov ego. Bio je gord zbog svoje strunosti i to ga je
zaslepelo: posao koji je obavio ove veeri bio je
amaterska kraa, a on je napavio amatersku greku.
Srce mu je lupalo u grudima dok mu je bol
prouzrokovan mlenom kiselinom kruio butinama. lako
je bio izgubio veru u boga, palo mu je na um da je sada
dobro vreme da povrati veru, da klekne i da se pomoli.
Ali bio je siguran u jedno; u ovom trenutku nije bio na
bojoj listi deset omiljenih. Onda je ugledao neto. Pravo
napred, kroz maglu... groblje.
Majkl se napeo u trku, dahui, samo jo deset
metara. Ako bi doao do groblja moda bi se izvukao.
Bio je tako blizu uspeha, tako blizu da se vrati kui
obavljenog posla, tako blizu da spase Meri. Bio je i
suvie blizu.
Utrao je u groblje, izbegavajui drevne nadgrobne
spomenike, preskaui nadgrobne ploe na zemlji. lako
mu je vid ometala no i magla, ono to je mogao da vidi,
sve to je mogao da vidi, bili su spomenici, hiljade njih,
prostirali su svim pravcima. Presekao je ka sreditu
groblja, magla je prianjala za tlo poput pokrivaa,
stvarajui sloj visok pola metra, gust kao mleko. Majkl
se kretao najbre to je mogao, mada uopte nije video
prepreke zbog magle. Zakaio je nogom o neku
nadgrobnu plou i otkotrljao se pravo na spomenik.
Oamuen, pokuao je da potisne bol. A svoju trenutnu
situaciju iskoristio je da bi oslunuo.

Njegov gonilac je bio tamo. Koraci su mu bili

paljivi, iao je ravnomerno, bili su to zvuci stopala
lovca koji se pribliavao da bi ubio. Majkl nije mogao
tano da odredi njegov poloaj; zvuao je kao da se
nalazi svuda uokolo. Magla je imala taj efekat. Magla je
bila varijiva kada je ovek morao da se kree oslanjajui
se samo na vid i sluh. Magla je zaklanjala pogled dok su
njene komponente, kapljica vode, irile zvuk u svim
pravcima. Voda je imala efekat da pojaava udaljene
zvuke tako to ih je irila, dovodei ih blie i tako bi
dezorijentisala oveka. I sada je ona dezorijentisala
Majkla.
Neko ga je uhodio.
Majkl se suoio s dve opcije: da tri ili da se sakrije.
Rizikovao je mogunost da oda svoj poloaj ako bi
potrao, ali isto tako je bio rizik da se krije, a da pri sebi
nema oruje. Majkl nikada nije nosio pitolj. To je bilo
protiv svega za ta se on zalagao. Izgledalo mu je to u
suprotnosti sa njegovom profesijom i uvek je sebe
smatrao lopovom dentlmenom. Nikada nije ukrao od
nekoga ko nije bogat, ili ko nije bio osiguran. Veina
njegovih poslova odvijala se u muzejima i galerijama,
institucijama koje su bile dobro osigurane. Njegov posao
nije bio da oduzima nekom ivot. Upravo sada je bio u
poslu u kome je mogao da izgubi ivot, ali ako bude
dolo do izbora, stranac ili on, Majkl je bio spreman:
ubie.
Nai u te, inilo se da je glas bio svuda okolo.
Majkl se spustio na zemlju, krijui se iza
spomenika Ismaela Hadaka, visokog pola metra. Roen
1896, preminuo 1967. godine. Pisalo je da je umro u

ratu za slobodu Izraela, koptski hrianin koji je dao

svoj ivot za zemlju Jevreja. Mora da je bio hrabar
ovek, Majkl je pomislio, i poeleo je da je Ismael sada
tu. Majklu bi dobrodoao saveznik.
Majkl je ostao pritajen, gledajui okolo. Nije se
pomerao.
Nee znati ta si uradio ako nastavi. To nije bilo
zahtev, nego molba. Ko god da je bio tamo, bio je
uplaen, Majkl je mogao to da oseti. Moda straar koji
je zaspao na poslu ili policajac koji je stekao suvino
samopouzdanje tokom godina monotonije.
Traim to od tebe zbog hrianstva, zbog svih
naroda. Glas je govorio jednolinim italijanskim, skoro
apatom, ispunjenim oajanjem.
Majkl nije mogao da odredi odakle glas dolazi.
Ako se ne pokaje, neu imati izbora, ubiu te.
Majkl je znao da su ovekove rei istinite. Majkl je
polako, tiho poeo da puzi. Napregnuto je gledao oko
svakog nadgrobnog spomenika. Nadao se da se puzei
udaljuje od glasa. Preao je stotinu metara. Brojao je
nadgrobne spomenike, izraunavajui odnos zbog
razdaljine. Po njegovom proraunu, puzao je ka jugu,
prema seoskoj stazi. Osetio je bol u telu; bila mu je
potrebna maksimalna kontrola miia da bi izbegao da
napravi bilo kakav zvuk. Pogledao je na svoj sat, prolo
je deset minuta od kada je poslednji put uo glas tog
oveka. Moda je odustao, otiao kui, prihvatajui
poraz. Ali ovo su bile lane nade. Taj ovek je jo bio
tamo negde. To je bila igra ekanja. Pobedie onaj ko
bude strpljiviji.

Onda mu je sinula ideja. Ako bi locirao oveka znao

bi kako da se uputi u suprotnom pravcu. Majkl je
skinuo kaput tamne boje i obesio ga na stari, troni
spomenik. Puzao je dvadeset metara i odupreo se o
drugi spomenik. Telo mu se naprezalo, i nadao se da e
imati snage da potri, u suprotnom sam je sebi radio o
glavi.
Prikupio je nekoliko kamenova i stavio ih ispred
sebe. Jedva da je mogao da raspozna jaknu kojom je
prekrio spomenik na izvesnoj udaljenosti, nadao se da je
to dovoljno ubedljivo, da izgleda kao da on sedi na
zemlji. Sluao je. Nita. Gledao je okolo, ovek je bio tu
negde i Majkl e otkriti gde se on tano nalazi.
Polako je bacio jedan kameni na spomenik
prekriven jaknom, pogaajui tano u sredinu. Sledila je
tiina. Uzeo je sledei kamen, bacajui ga preko. im je
kamen udario u zemlju, uo se pucanj, i kaput je pao
zajedno sa spomenikom.
Majklu je srce htelo da iskoi iz grudi, plamen iz
cevi je bio udaljen samo oko pet metara. Nije disao.
Mogao je sada da vidi priliku tog oveka. ovek je stajao
i bio je najmanje metar i osamdeset centimetara visok.
Glava mu se pomerala levo i desno dok se uurbano
kretao prema smrvljenom cilju. Nain na koji se ovek
kretao, nain na koji se on drao, uplaio je Majkla. To
mu nikada nije palo na pamet, mislio je da je to
verovatno straar ili neki policajac u penziji; sve u
svemu, to je bila samo crkva. Ovo je bio ovek koji nikad
nee odustati od potere. Majklov strah je pojaao
njegovu reenost. Upotrebie svu svoju snagu da bi

pobegao. On se suoavao sa profesionalcem. Ovaj ovek

je bio iz vojske.
Majkl je uzeo drugi kamen i bacio ga svom snagom,
kao da je re ofudbalu. Kamen je leteo sedamdeset pet
metara pre nego to je udario u drugi spomenik.
Majkl je jedva mogao da veruje da su proli samo
delii sekunde pre nego to se zauo drugi pucanj.
Drugi spomenik se zatresao, a prasak oruja je
odjeknuo kilometrima. Ali Majkl je bio iznenaen to je
blesak bio udaljen stotinu metara. ovek se tiho
udaljavao od Majkla.
Majkl je ustao i poeo da tri. Krenuo je sa
prednou od stotinu metara i utrao u gustu maglu.
Pucnji su se uli iza njega. Majkl nije bio pogoen i to je
bio dobar znak: njegov progonitelj je bio profesionalac;
ako nije pogodio Majkla, nije mogao ni da ga vidi. Pucnji
su se nastavili, u jednakom razmaku, metodini, ali su
dolazili iz daljine koja je svaki put postajala sve vea.
Majkl nije gledao unazad. Samo je nastavio da tri.
TRINAESTO POGLAVLJE
Velika bavarska gospodska kua se nalazila na
kraju puta, dugakog kilometar. Napravljena od kamena
i sto dvadeset godina stara, izgraena je za nekog davno
zaboravljenog lana nemake kraljevske porodice.
Nalazila se trideset kilometara od Berlina na placu od
40.000 ari, a o kui su kruile glasine da ona ima vie
od sto pet soba, mada osoblje u kui nikada nije bilo u
stanju da nae vie od osamdeset i etiri. Mnotvo
elegantnih kola nalazilo na putu ispred kue, nikada

nisu bila mnogo koriena. Mehaniar je bio jedini koji

ih je vozio, i on ih je odravao, menjao im ulje i drao ih
spremnim u sluaju da njihov vlasnik ikad odlui da
dobije vozaku dozvolu.
Kruile su glasine o raskalanim postupcima
trenutnog vlasnika koji je iveo unutar granica velikog
zida to je okruivao celokupni posed. Sa bezbednosne
take gledita, posed je bio na nivou ambasade
Sjedinjenih Amerikih Drava. Osoblje na imanju je
ukupno brojalo dvadesetoro ljudi, a njihova nedeljna
plata od po dve hiljade evra nije bila tolika samo zbog
njihovih posebnih vetina ve i zbog elje da dre usta
zatvorena. Svako od njih je imao svoj naroit posao:
ureivanje bate, travnjaka, gospodske kue, ali su ovo
bile vetine koje su nedavno stekli. Svi oni su proveli
prethodni deo svog ivota u vojnoj slubi. U celini
gledano, voleli su svoje poslove, koji nisu bili teki, a
plata je bila odlina, i dosad nijednom nije ustrebalo da
pribegnu vetinama sa orujem. Jedino nisu mogli da
razumeju zato poslovnom oveku sa legitimnim
biznisom treba mala privatna armija.
Ulazni hol je bio spektakularan, dosezao je tri
spata; olovni stakleni prozori su bili postavljeni da
hvataju svetlo preko celog dana. Enterijer je bio
ogroman, starinski, sa dubokim, bogatim tonovima;
drveni zidovi od tamnog mahagonija, neutralizovani
kestenjastim i zelenim zavesama. To je bila meavina
raznih doba, sa tapiserijama starim kao kamen temeljac
kue, dok je kuni nametaj poticao iz raznih perioda.
Prikazano bogatstvo je bilo nezamislivo. I jedna stvar je
bila uoljivija od svega ostalog, bilo je oigledno da nije

postojala domaica u ovoj kui. Ovo je bio dom samca.

Bez svetlih cvetnih dezena u dnevnoj sobi, bez
osveavajuih utih boja u gostinskoj sobi. Sve je bilo
ureeno na muki nain, sve do osoblja u samoj kui.
Batler je bio ljubazni stariji ovek sa duboko
usaenim oima i starim, naboranim licem. arls je
vodio kuu, njegova re je bila zakon. On je poznavao
gospodara bolje od bilo koga: njegove potrebe i elje,
njegova putovanja i ukus. Iako je bio tih i povuen, ako
biste ga ikada prevarili, to bi bio va kraj. Po njemu, nije
bilo mesta za greku. Niko ga nee omesti da zadovolji
svog gospodara, tako je bio obuen, kao i svaki dobar
batler, i bio je sasvim siguran da ga nee razoarati.
arls je uputio Majklu rei dobrodolice. Pustio ga
je da ue i odveo ga do biblioteke. Obavio je svoju
batlersku dunost nudei se da uzme Majklov kaput i
torbu, ali je Majkl odbio, vrsto drei svoju konu torbu
na ramenu. Nije eleo da je pusti dok ne zavri posao.
arls je sipao Majklu pie i udaljio se, i pri tom je kazao
Majklu da se udobno smesti.
Biblioteka na dva sprata je bila ispunjena
knjigama, i tu je bilo hiljade naslova. Majkl je osetio da
ovekove knjige predstavljaju njegov um i duu.
Ovaj
ovek je imao sve. Majkl je proao pored pei veliine
auta i konih fotelja do merdevina za knjige. Dosezale su
do vrha sobe, est metara u visinu i pokretale su se na
inama. Majkl je mogao da provede ceo ivot ovde,
nikada ne bi dospeo do drugog nivoa sa knjigama.
Izvukao je tamnu knjigu u konom povezu o geologiji. To
je bila stara knjiga, vrlo lako mogla je biti stara i sto

godina. Otiao je prema prozoru zbog boljeg svetla i

spremao se da pogleda tekst kada su se otvorila vrata.
Tamo je stajao Finster, obuen u sportsku jaknu od
tvida. Osmehivao se.
Jedna od mojih omiljenih, Finsterove oi su
treperile dok je prilazio Majklu. Napisao ju je Alfred
Vegener hiljadu osamsto devedeset i osme. Jedna od
prvih knjiga koja je postavila tektonsku teoriju. To je
jedna od tri."
Izvinite, Majkl je stegao knjigu i nije bio siguran
ta da uradi sa njom, kao dete koje je uhvaeno sa
rukom u tegli za kolaie.
Nita, nita. Vi ste gost u mojoj kui; poastvovan
sam vaim prisustvom, Moete da koristite to god elite
dok ste ovde. Molim vas, zadrite je, izvanredna je.
Nema potrebe, hvala.
Molim vas, knjiga koju jednom proitate je samo
trofej. Ne koristi mi vie.
Hvala vam, ali ne bih mogao.
Ako promenite odluku...", Finster je popustio.
Dopustite mi da vam pokaem okolinu.
Ne mogu da ostanem...
Jo jedno pie...?
U tom trenutku, pojavio sa arls sa srebrnim
posluavnikom, na kojem su bile dve ae za
ampanjac. Finster je dodao jednu Majklu i podigao
svoju au za zdravicu.
Za zdravlje vae supruge.
Hvala, rekao je Majkl kad su se kucnuli sa
aama.

Mogu li nekako da vas ubedim da ostanete na

veeri, rekao je Finster svojim nemakim naglaskom.
Zaista ne mogu.
Vadei dve cigare, Finster mu je ponudio jednu,
rekavi:
Svakako ete mi se pridruiti da popuimo po
jednu?
Majkl je podigao ruku da bi odbio.
Finster se nasmejao i rekao:
Imam toliko mnogo poroka: pie, cigare, ene. Na
nesreu... Kako bee ona izreka? Dua hoe...
... ali telo cvokoe. ao mi je, gospodine
Finstere...
Avgust. Finster je insistirao.
Avguste. Siguran sam da moete da razumete da
ja zaista elim da zavrim na posao i da se vratim
svojoj eni.
Naravno. Ali recite mi, ta se desilo u Rimu? Bili
ste tako tajanstveni kada smo poslednji put razgovarali.
Rim, Vatikan... to je bio mamac." U Majklovom
glasu osetio se zamor. Kljuevi su bili u predgrau
Jerusalima.
a
Jerusalima? Finster se zainteresovao. Vi ste
talentovani, a gde su kljuevi bili u Jerusalimu?
U jednoj obinoj crkvi izvan grada.
Zanimljivo. Straari?
Jedan.
Finster je razmiljao o tome jedan trenutak.
I? Da li ste ga se otarasili?
On je pokuao da se otarasi mene.
Pa ta ste uradili?

Pobegao sam.
Finster se nasmejao i posle jednog trenutka upitao:
Moete li da ga opiete?
Bio je mrak. Majkl je osetio neto u Finsteru.
Zato pitate?
Finster je odlutao u mislima. Na kraju se okrenuo i
otvorio vrata od hodnika.
Hajdete da razgovaramo dok se etamo.
Majkl je stavio knjigu na sto i poao za Finsterom
koji je izaao kroz vrata.
***
etali su kroz ogromnu kuu prolazei pored soba
za bilijar i druge igre; pored balskih i gostinskih soba.
Finster je zapalio cigaru, povukao veliki dim i polako ga
izdahnuo, dim se podizao kao veliki sivi oblak iznad
njihovih glava. Finster je voleo cigare skoro onoliko
koliko je Majkl voleo svoju enu.
Jednostavna zadovoljstva ivota." Uivao je u
trenutku, njegov sedi konjski rep mu je udarao po
ramenima dok je nastavljao da hoda. Proitao sam
jednom neku studiju u kojoj je reeno da zadovoljavanje
poroka moe da bude zdravo. Posle svega, ta je porok
nego neto to mi nalazimo prijatnim, neodoljivim. Da li
imate neki porok, Majkle?
Ne vie."
Naravno, Finster je klimao glavom u znak
razumevanja. Vi ste transformisan ovek. Ja, s druge
strane - mogu samo da kaem da jo nisam sreo osobu
koja moe da promeni moje navike. Ne bih mogao da

ivim bez svojih..., pruio je ruku sa cigarom i piem,

slabosti.
Ako ne pokuate neete ni saznati da li moete bez
njih, dodao je Majkl.
Ah, ali emu? Zaradio sam to pravo. Imam mo da
to ostavim ili da s tim nastavim, i to je ono to je vano.
Mo.
Oigledno, nikada se niste enili.
Finster se nasmejao, tapui Majkla po ramenu.
Voleo bih da vam pokaem neto.
Zaustavili su se pored masivnih drvenih vrata,
visine tri metra, ija je zemljanobraon boja nadivela
mnoge periode. Bila su udno drugaija od ovog mesta,
suprotnost elegantnoj kui u kojoj se nalazila. Finster je
ispruio ruku i otvorio masivna vrata, a arke na
vratima su zakripale, kao u znak protesta. Iza njih se
nalazilo dugako kameno stepenite. Ustajali miris ih je
zapahnuo. Majkl nije mogao da ga tano odredi, ali se
setio neprijatnih uspomena iz zatvora. Stepenite je
krivudalo nadole, spiralno se sputajui u tamu, bilo je
to kao u filmu Borisa Karlofa.
Malo je dramatino.
Ja ivim od drame. Finster je rekao dok ga je
vodio.
Okruila ih je crna mastiljava tama. Majkl je voleo
mrak, uvek ga je voleo, on je bio njegov prijatelj, ali ne
ova tama. Osetio je kako se ona zatvara, kako gui
njegov um. Opet je osetio nalet mirisa, bio je svuda
naokolo.
To je bio miris zatvorskih elija, samica, reda za
pogubljenje. Ustajao i sirov.

To je bio miris beznaa. Zvuk njihovih koraka

odbijao se od zidova. Onda su doli do neega to je
liilo na peinu. Majkl je iao odmah iza Finstera koji je
postao udno utljiv, ne pruajui detalje ili uputstva za
sluaj opasnosti.
Hodali su najmanje dva minuta niza stepenice i
kroz peine, a Majkl jo nije video ni traak svetla.
Vlanost se poveavala dok su silazili dublje u
podzemlje; bilo je hladno, lepljivo, neprirodno. Majklu je
sinulo da Finster sada moe da ga ubije i da on nita ne
bi mogao da uradi da to sprei. To je bio jedan od
razloga zato nikada nije radio za treu stranu: nikada
zaista ne znate svog poslodavca ili njegove motive. A
ubistvo je bilo samo na jedan korak od velike pljake. Sa
iznenadnim bleskom, svetla su se upalila. Majklove oi
su bile zaslepljene iznenadnim bletanjem, bele take su
se nakupljale na zadnjem delu onih kapaka. Mahinalno
je zatitio oi. Dok su sekunde prolazile, njegove zenice
su se skupljale i on je poeo da gleda okolo. U tom
trenutku je poeleo da je opet u tami, jer onaj mrani
prolaz ga je uplaio ali to je bila samo njegova podivljala
mata, um koji je lutao. Ovo je bilo stvarno.
Zlokobna galerija straha, uasa i religije. Pred njim
se nalazio izbor predmeta, neki su bili drevni, a neki ne
tako stari. Kamena grnarija, srednjovekovni oklopi,
afrike drvene gravure, orijentalne piktografije. Bili su
toliko razliiti meu sobom koliko je to i bilo mogue
izuzev u vezi s jednom stvari: svi predmeti su bili
religijski po svojoj prirodi i svaki od njih je sadravao
simbole, slike ili lica. ivota... veinom smrti. Gomile i
gomile slika su bile nareane jedna preko druge. inilo

se da lica mole za milost kao da su nekako bila

zarobljena na platnu.
ta kaete na ovo?, rekao je Finster ponosno.
... Zaista jedinstveno", bilo je sve to je Majkl
uspeo da kae, dajui sve od sebe da prikrije strah.
arls, moj batler, zove ovo tamnicom.
'e
Prava re." Majkl se nadao da e humor prikriti
njegovu uzbuenost, jer je nesvesno stegao kutiju sa
kljuevima kroz konu torbu.
Hvala. Finster je pokazao na prolaz izmeu dva
umetnika dela.
Ovamo.
Hol, celokupno ovo mesto, sve je to bilo poput
neega iz mranog srednjeg veka. Da je bilo ogromno, u
to je Majkl bio siguran, svetlo se gubilo u tami pre nego
to su mogli da se ukau zidovi. Kua je bila stotinu
godina stara, ali ovo mesto... ovo mesto je bilo ovde
vekovima. To je bio drugi svet duboko ispod povrine.
Finster ga je smatrao svojim, ispunivi ga jezivom
kolekcijom koja nikada nee biti deo aukcije kod
Sotebija.
Majkl nije znao ta da misli. Da li je ovo
jednostavno bila izopaena kolekcija jednog udaka, ili
je bilo neto vie, neto gore? Dok je Majkl prolazio
pored svakog komada, pomislio je da prebrzo donosi
zakljuke, moda je ovo bilo samo skladie za dela za
koje je Finster smatrao da nisu odgovarajua da bi ih
izloio u svojoj kui. Moda je to bilo kao ostava neke
bake: ispunjena udnim stvarima koje su ulivale strah,
stvari koje su skupljene na putovanjima tokom ivota,
stvari za koje se inilo da izazivaju strah, ali koje su u

sutini imale mnogo nevinije znaenje. Poput stare

porcelanske lutke kojoj je nedostajalo oko, ili starog
velikog kofera napunjenog starim haljinama koje su
nagrizli moljci.
Doli su do velikih drvenih vrata postavljenih u
kamenu, koja su imala drevni izgled, a njihova crna boja
je bila tamnija od boje noi. Finster je izvukao sveanj
kljueva, otkljuao i otvorio vrata.
Soba je bila mala, tri metra sa tri metra; tu nije bilo
umetnikih dela. vrsti kameni zidovi su imali u
usecima police, koje su bile isklesane metar i po od
zemlje. Soba je bila praktino prazna izuzev postolja od
mahagonija koje je stajalo tano u centru prostorije.
Moje poslednje nabavke stiu ovde za moje
privatno uivanje. Finster je zapalio sveu na polici i
nasmejao se. Odreuje vam raspoloenje, zar ne?
Majkl je gledao dok je Finster nastavljao da pali
male svee du ivice prostorije. Sada mu je ova soba
delovala prijatnijom, bez udnih gravura ili statua koje
zure, bez oiju prepunih patnje, koje vire iz senki. Zidovi
su se sada kupali u svetlosti svea; bilo je skoro mirno
posle one kolekcije iza vrata. Majkl nije rekao ni re kad
je stavio ruku u torbu, izvlaei graviranu kutiju.
Prelepo. Finster se upiljio u svoju nagradu.
Majkl mu je pruio jednostavnu kutiju.
Ali Finster se pomerio jedan korak unazad,
podigavi ruke u znak protesta. Vi treba da imate ast
da stavite to na izlobeno postolje.
Majkl je popustio, pomalo zbunjen. Otvorio je
kutiju, otkrio kljueve i pomerio ih napred da bi ih

Finster pregledao. Finster je upro oi prema kljuevima,

ali je ponovo zakoraio korak unazad.
Da li ste dobro?, upitao je Majkl.
Oduzima dah. Njihova lepota budi u meni...
strahopotovanje.
Finster se pridravao o zid ulaza. Majkl je dohvatio
kutiju, izvlaei iz nje srebrni klju, koji je zatim pruio
Finsteru. Ali, ponovo, on je podigao ruku.
Ne, ne. Finster se blago tresao. Majkl nikada nije
video neto poput ovoga izuzev kada je neka samohrana
majka troje dece dobila kola na lotou.
Ona
se bila potpuno izbezumila, pokuavajui da
shvati svoju sreu i ta je sada bilo njeno.
To nee da vas ujede, nasmejao se Majkl.
Nikad se ne zna, Finsterse alio. Ja volim da ih
pregledam kada niko nije pored mene. Kad sam sam.
Kada nabavim neto to sam eleo da imam dugo
vremena, ja sam ponekad, napravio je pauzu,
savladan.
Doo... bro. Majkl se okrenuo prema postolju,
nadajui se da Finster nee videti njegovo lice. Jer sada
je Majkl bio uplaeniji nego kada su uli u ovu
prostoriju. Finster je napravio pogodbu sa njim da
ukrade ove kljueve, a sada je bio vie nego uplaen od
njih; on je bio prestravljen. Odbijao je da doe u kontakt
sa njima kao da su imali na povrini klice kuge. Misli su
jurile kroz Majklovu glavu; sada kada je ispunio svoju
misiju, da li je on bio ak i u veoj nevolji nego to je
prethodno to mislio? Postojalo je neto mnogo znaajnije
u vezi s ovim kljuevima to on nije znao i ako je jedan
od najmonijih ljudi na svetu uplaen od njih, zato nije

bio i Majkl? Majkl je eleo da izae, da bude ponovo

napolju, da se vrati na svetlo dana, da bude kui kod
Meri. Bilo gde samo ne ovde.
Stavio je kljueve na jastuk koji se nalazio na
postolju, i poloio kutiju pored njih. Napravio je korak
unazad, motrei na kljueve, i osetio je duboko u sebi
da je ovo greka, da je on prekrio neto to je iznad
svakog zakona.
Novac je ve prebaen zajedno sa velikodunim
bonusom da
biste vi i vaa ena uivali, rekao je
Finster, vraajui Majkla u stvarnost.
Majkl se okrenuo i suoio se sa Finsterom i, koliko god
se ovo inilo pogrenim, Majkl je znao da e mu to
omoguiti da obezbedi leenje za Meri kojoj je to tako
oajniki bilo potrebno, leenje koje e spasti njen ivot.
Tako ovek pravda svako novo pie, jo jedan kolai,
ubeujui sebe da to nee naneti nikakvu tetu. Majkl
se opustio i rukovao se sa Finsterom.
Hvala vam, rekao je Majkl kada mu je Finster
predao potvrdu o prebacivanju novca.
Hvala vama. Ja istinski elim da se vaa supruga
brzo oporavi tako da oboje moete da nastavite sa vaim
ivotima.
Finster ga je izveo iz sobe i kada se spremao da
zatvori vrata, pogledao je prema svom novom plenu.
Osmeh se razvukao preko Finsterovih debelih nemakih
usana. To nije bio osmeh zadovoljstva ili sree, to je bio
osmeh pobede, to je bio osmeh komandanta koji je tek
osvojio brdo, koji je tek bio potukao svog neprijatelja.
Osmeh u bici premorenog generala koji je bio blizu

poraza i koji je nabavio oruje, koje ne samo da e ga

spasti ve e i preokrenuti rat u njegovu korist.
ETRNAESTO POGLAVLJE
Jutarnje svetlo je ispunilo sobu. To je bila no
ispunjena nemirom, sve su bile takve od kada je poela
leenje, ali poslednja no je bila posebno teka.
Povraanje i dijareja su delovali pogubno po njen
organizam, iscrpeli rijenu energiju. Bol koji je strujao
kroz nju doslovno joj se inilo da se podie od same
kotane sri, i to ju je iscrpelo, uzimajui joj i ono malo
volje to je imala.
Meri se uzbudila kada su sunevi zraci pali na
njene one kapke. Utehu sna nee imati jo jedan dan.
Okrenula se i njen um je iznenada ivnuo, radost je
proela njeno telo kada ga je videla. Prvi put u toku
poslednih nedelja osetila se ivom, podmlaenom. Ona
e potui ovo udovite koje joj je uputilo izazov, potui
e ga i vratiti na grozno mesto odakle je i dolo.
Dobro jutro, proaptala je.
Majkl je razmetao cvee. Oistio je i osveio njenu
sobu. Neorganizovanost i blokada u njenom ivotu su
nestale. Zavese su bile razvuene prvi put tokom
nekoliko poslednjih dana i Meri je gledala u plavo nebo
kao dagagleda prvi put.
Dobro jutro, rekao je Majkl pa se nagnuo i neno
je poljubio. Osmesi su se razlili njihovim licima. To je
bilo olakanje koje su oboje mogli da osete. Majkl je
mogao da nastavi da se brine o svojoj eni, a ona ga je
ponovo imala kraj sebe. Prekorevala je sebe zbog

budalastih snova o opasnosti i smrti, to nije bilo nita

drugo do nerazumna briga; potpuno traenje vremena i
energije.
Nedostajao si mi", rekla je uspravljajui se u
krevetu.
Meni je nedostajao tvoj osmeh. Kako se osea?
Bolje.
Drago mi je. Majkl je znao da ona lae, ali nije
mogao nita da joj kae, ona je bila jaka zbog njega.
Meri je izala iz kreveta, pokuavajui da prikrije
napor i spustila se u Majklove ruke. Od svih misli i
molitvi, od svih lekova i dobrih elja, ovo je bilo ono to
joj je zaista potrebno. Da je dri. I da ga ona dri. Za nju
to nije bilo samo primanje ljubavi, to je bilo davanje. To
je bio kao neki eliksir za njih oboje. Zabrinutost koju je
Majkl osetio kada je napustio zemlju iezla je,
ostavljena negde u Nemakoj. Oboje su nali olakanje
u zagrijaju.
Mislio sam da bismo mogli, on se udaljio gledajui
u njene oi, da odemo do Rta u nedelju i odsednemo u
gostionici Brodsko zvono
I da vodimo ljubav na sprudovima..., Meri je
nastavila.
Mmm. Da jedemo portugalsku supu...
... i svee rakove.
Majkl je napravio pauzu.
Jesu li rekli jo koliko dugo? Nije mogao da
saeka da je odvede odavde.
Jo jedna nedelja. Sutra e da rade jo neka
pipkanja i bockanja.
Voleo bih i ja da te malo pipkam i bockam.

Mogli bismo to da uredimo, Meri je rekla dok ga je

milovala po vratu. Uvek je volela njegov miris, a on ju je
teio, inio da se ona osea sigurnom. Iako je pokuala
da izbaci tu misao iz svog uma, provela je poslednje
nedelje razmiljajui da on moda nee nikada da se
vrati. To je bila jedina stvar koja joj je ulivala strah: bila
je uplaena da e da umre sama.
Kakav je bio put?
Brz i lak. Majkl je poeo da joj masira lea od
ramena nadole, na nain koji je ona volela.
Pol te je traio, zatvorila je oi i stavila glavu na
njegovo rame.
Je li rekao ta je hteo?
eleo je da ga pozove kada se vrati, rekao je da
imate utakmicu u subotu.
To je bila la, Pol e ga ivog obesiti. Ali Majkl e se
pozabaviti s tim, jer posle svega kroz ta je proao
tokom poslednjeg meseca, on je mogao da se suoio sa
svaim. Ne, nee jo zvati Pola. To moe da saeka.
Jesi li zavrio svoj posao?, pitala je Meri, nadajui
se da on nee vie odlaziti.
To je bio dobro poznat pogled. Majkl joj nije sve
govorio, ali je ona znala da ta god da je Majkl uradio, to
je radio za nju i sada nije bilo vreme da ga ona o tome
ispituje.
Jesam. Majkl je vrsto uhvatio njenu mku. Neu
te ponovo ostaviti.
Znam. Sve e da bude u redu.
Prvi put... posle dugog vremena... oboje su verovali
da e konano sve biti u redu.

***
Majkl je uao u zamraeni stan, bacajui potu na
natkasnu. Provirio je uspavau sobu pozivajui:
Otise? Proverio je telefonsku sekretaricu; na
malom crvenom svetlu je pisalo da je bilo trinaest
poruka. Pritisnuo je dugme.
Poruka broj jedan, rekao je elektronski enski
glas.
Majkle? To sam ja, nazovi me. Buov glas se uo
iz maine.
Majkl je pritisnuo dugme, prelazei na sledeu
poruku.
Pozovi me, Majkle.
Ponovo Bu. Znao je da je Majkl kod kue. Majkl je
pritisnuo dugme.
Znam da si se vratio, nemoj da me natera da
doem i da te... Majkl je ponovo pritisnuo dugme
presecajui poruku. Iskljuio je mainu, bilo mu je
dosta svega toga.
Majkl je otiao u dnevnu sobu.
Otise? Proverio je u kuhinji. Moda ga je gospoa
Makginti izvela u etnju. Ona je pazila njihove ivotinje
kao a su bile njene. Majkl je shvatio da ni maka nije
bila tu. U sutini je mrzeo ake, uvek je mrzeo make,
takva promenljiva vrsta ivotinja, nikada nije azumeo
zato su one privlane. Ali to je bila Merina maka i ako
ju je na volela, onda... on je barem mogao da se pretvara
da je voli. Gospoa akginti je verovatno uvala Si-Deja
u svom stanu poto je Majkl otiao, i on joj je
ispunjavao prazninu koja je ostala iza njene umrle
make i pokojnog mua. Ona je bila tako dobra

kominica, Majkl e zapamtiti da joj kupi neki poklon za

sav njen trud. Odluio je da pusti da proe pet minuta i
onda e je nazvati.
Majkl je zgrabio svoju potu, otvorio je i otiao u
svoju sobu.
Upalio je svetlo, i skoro izleteo iz sopstvene koe.
U njegovoj omiljenoj stolici je bio ovek, atletski
graen, kosa mu je bila crna kao smola, oi poput
plavog kriljca. Ruke i lice su bili izloeni svakakvom
vremenu, u svakom sluaju on je bio neko ko je mnogo
putovao po svetu. Imao je na sebi crne ire pantalone i
jednostavnu crnu majicu, anjegove crne patike su bile
izlizane na onovima dok je crni gornji deo bio
iznenaujue ist. Teko je bilo da mu se odrede godine,
mogao je da bude istroeni tridesetogodinjak ili ivahan
ovek u pedesetim. U njegovom krilu, je bila Merina
maka. Mazio ju je kao da je bila njegova. Otis se
rairio, ispavao pored njegovih nogu.
Gospodin Sen-Pjer? Njegov naglasak je bio
evropski. Majkl je odmah prepoznao glas.
Izlazite, naredio je.
ovek je i dalje sedeo.
Majkl je dohvatio telefon.
Imate trideset sekundi, i poeo je da bira broj.
A ta biste rekli vaem prijatelju policajcu? To je
bio italijanski akcenat.
Majkl je usporio okretanje broja.
"... da ovek koga ste opljakali sedi u vaem
stanu? inilo se da stranac ak i ne die.
Majkl je spustio slualicu.
Niste valjda mislili da u vas pustiti da
pobegnete?

Ko ste vi? Majkl je jedva mogao da uje sopstveni

glas kroz svoje stisnute zube.
Zovem se Simon, ovek je to rekao, a inilo se da
nije napravio nijedan pokret.
Nastala je duga pauza, kao da su se meusobno
izazivali ko e prvi da progovori. Napetost se oseala u
vazduhu. Majkl je mogao da uje kako mu krv juri u lice
dok je razmiljao ta da radi, kako da reaguje.
eleo bih nazad moje kljueve, rekao je
naposletku Simon.
Majkl je znao da nijedan posao nikada nije zavren.
Mogunost da budete otkriveni, da budete uhapeni,
neprestano je visila u vazduhu. Nauio je da ivi s tim.
Nisam siguran da znam o emu govorite, rekao je.
Zaista?
Zaista. Majkl je otiao na drugi kraj sobe i tiho
pozvao,
Otise? Njegov glas je bio ispunjen teskobom i
ljutnjom. Otis se probudio i, gledajui u gospodara,
okrenuo se na lea traei da ga pomazi. Majkl je
unuo dole, eui njegov stomak. I ti si mi neki pas
uvar, rekao je Majkl Otisu, ispod oka procenjujui
oveka pred njim.
Dopustite mi da vidim da li mogu da osveim
vae pamenje, rekao je Simon. Malo vam je
nedostajalo novca, ena vam je ozbiljno bolesna, vi jurite
oko Vatikana i postavljate dimne bombe.
Simon je napravio jedan pokret rukama zbog
efekta.
Ukrali ste par lanih kljueva, uskoili u avion za
Jeiusalim, popeli se na planinu Kafus, i ukrali dva
kljua iz crkve. Napravio je pauzu da bi naglasio:

Moji meci su promaili vau glavu za nekoliko

centimetara.
Priate gluposti.
Simon je prekinuo da zuri i izvadio pitolj iz jakne
poloivi ga na butinu. Polako ga je pomerao dok ga nije
prislonio na glavu make koja je spavala. Njegove oi
nisu davale nikakav znak.
Verujem da je ovo ivotinja vae ene. Majkl je bio
vie nego besan. Ovaj tip mu otvoreno preti a on ne
moe nita da uradi. Recite mi gde su kljuevi. Simon
je pogledao u maku, Otisa i na kraju u Majkla,
izgovorivi: Vas troje moe da ivi ako...? Ostavio je
pauzu da bi pretnja imala dejstva efekta. Moda bih
mogao da posetim Meri; bilo bi teta, sav taj trud i da
ona zavri mrtva zbog vae greke.
Majklov posao nikada nije doveo Meri u opasnost;
nikada ne bi dozvolio da se to desi u bilo kom poslu.
Ironija ga je razbijala, osetio se kao bespomono dete
koje je u milosti neke zle ujne. A kada je bio donosio
odluku bilo je lako, lako kao odluka da se spase ivot
njegove ene. Prodati su.
Kome?
Jednom oveku.
Simon je izdahnuo.
Ime?
Straara je bilo dvadeset, toliko ih je Majkl izbrojao.
A kljuevi su bili pod zemljom, Majkl je znao da se do
njih nije moglo doi izuzev na glavna vrata. Niko nije
mogao da doe do njih. Ni ovaj Simon, niko. Rei su mu
izale iz usta, bez kajanja. Avgust e razumeti da kada
se igra sa velikim deacima, veliki deaci e ponekad da
uzvrate, nekada u vilicu, nekada u srce.

Nemaki industrijalac. Avgust Finster, rekao je

Majkl.
Sa gracioznou ivotinje, Simon je ustao, i sa
visine od sto devedeset centimetara, gledao je odozgo na
Majkla.
Ne shvatate te ste uradili.
Spasao sam ivot svojoj eni...
... i prokleli ste svet. Iskaz je visio u vazduhu
ostavivi Majkla bez rei.
ta? Majkl je jedva mogao da die dok je gledao u
ovog oveka.
0 emu vi to priate
Da li verujete u Boga, gospodine Sen-Pjer
Ne u ovom trenutku. U glavi mu se vrtelo jer nije
znao o emu Simon pria.
Dakle, nekada ste verovali? Pa, bilo bi bolje da
ponete ponovo da verujete.
Pomoliu se kada odete.
Simon je stajao i nije se pomerao.
Leta trideset drugog gospodnjeg, Isus je rekao
jednom svom ueniku: Ali ja ti kaem da si ti Petar, i na
tom kamenu sazidau crkvu svoju.... I dau ti kljueve
carstva nebeskog: i to ti svee na zemlji bie svezano
na nebesima; i to ti odrei na zemlji bie odreeno na
nebesima. I dao je Petru dva kljua koji simbolizuju
njegovu mo da oprosti... ili da osudi. Mo da kontrolie
Kapije Raja.
U ovom oveku se oseala takva hladnoa kakvu
Majkl nikada pre nije osetio. On se ne bi zaustavio na
Majklovoj smrti, niti na Merinoj, on je delovao sa
dubljom verom, onoj koja se uobiajeno vezuje za

teroriste ili fanatike. Ovde je postojala neka delikatna

ravnotea; ako bi Majkl ak i disao na udan nain, ovaj
ovek bi ga ubio.
Mislim da je vreme da se ide. Majkl je insistirao.
Vi jo ne razumete, zar ne? Strast u njegovom
glasu je bila oajnika, ton koji se graniio sa strahom.
Da li razumem, ta?, Majklovo strpljenje je bilo na
kraju.
Ukrali ste kljueve od Raja.
Dok je Majkl maloas bio uplaen od tog tako
odlunog oveka sa pitoljem u ruci, ovo sada nije bio
isti ovek. Ovaj ovek je preao na drugu stranu.
Majklova vera je bila pokolebana i ovo je samo pojaalo
njegovu reenost. On je mislio da je novac u pitanju, ali
ne, on je bio jedan od onih kaluera u slubi bogu.
Sada, stvarno zovem...
Raj je zakljuan, Majkle...
E sada izlazite napolje. I pored njegove visine,
Majkl je reio da ga udari ako ne uuti.
Vi ne shvatate kome ste prodali kljueve, zar ne?
Majkl je zgrabio ruku ovog tipa, ali je Simon bio brz
kao munja. Okrenuo je Majkla tako hitro i bacio ga
natrag na stolicu, da Majkl nije znao ta ga je snalo.
Simon se sagnuo prema njemu i potpuno jasnim,
ujednaenim glasom rekao:
Mi emo vratiti nazad te kljueve.
Simon je izaao iz njegove sobe i krenuo ka ulaznim
vratima, ne ostavljajui vremena za prepirku. Majkl je
ustao i krenuo za njim. Niko nije dotad uao tako u
njegovu kuu i niko nikada mu nije rekao ta da radi.

Mi nita neemo da uradimo. Majkl je pokuao da

savlada svoj glas, adrenalin je uinio da on podrhtava.
Ja imam enu na koju moram da pazim.
Da li vrednujete njenu duu?" Nije ekao na
odgovor. Ako vrednujete, onda mi pomozite. Jer je ona,
kao i svi mi, prokleta. Simon je otvorio ulazna vrata.
Kreemo sutra uvee. Onda se okrenuo: Kako ste
mogli da budete toliko glupi? Vi ne znate ko je Finster,
zar ne?
Majkl je utao, jo u oku, nikada u celom svom
ivotu nije video da se neko kree tako brzo.
Zakljuajte vrata, rekao je Simon i zalupio ih.
PETNAESTO POGLAVLJE
Din Makgregor je bio veliki gubitnik koji je radio
sve to je u bilo njegovoj moi da bi krenuo pravim
putem. Bu se susretao s njim svake tree srede u
mesecu. Din je bio vrsta bezbrinog oveka koji bi bio na
pogrenom mestu u pogreno vreme, sa pogrenim
prijateljima i sa pogrenim namerama. Njegova prva
pljaka je bila u maloj prodavnici pia, a novca u
prodavnici pia svakako nema dovoljno da biste za to
rtvovali pet godina svog ivota. Tako da su bili nemalo
iznenaeni kada su izvadili pitolje i kada im je prodavac dao preko dvadeset hiljada dolara. Naravno da je
taj novac bio novac od droge, a prodavnica je bila pod
prismotrom zbog rasturanja marihuane, a isporuku
novca su pratila tri agenta koja su sedela u kolima
preko puta ulaza. Kada su uhapsili Dina i njegovog
prijatelja Donija Rotena, njihova operacija, koja je

trajala tri meseca, propala je, a bilo je sasvim izvesno da

e javni tuilac strogo primeniti zakon na ove momke.
Din je bio samo tri meseca na slobodi kada je
pokuao da opljaka benzinsku pumpu. Njegova ena je
bila u drugom stanju i on je eleo da joj kupi neke fine
stvari jer je bila u depresiji zbog svoje teine koja se
neprekidno poveavala. Koristio je plastini pitolj da bi
udario radnika na pumpi, a kasa je bila poluprazna,
moda je u njoj bilo pet stotina dolara. Ali on nije znao
da je ena radnika na pumpi takoe trudna i da je on
tezgario da bi obezbedio stan za njihovo dete koje je tek
trebalo da se rodi. uvar je slubeni pitolj ostavio ispod
tezge, jer je bio doao pravo sa posla (njegova trea
dupla smena u nedelji). Kada je uvar, Pol Bu, izvadio
revolver, Din se na licu mesta upiao. Bu se saalio na
njega dok mu je govorio koja su njegova prava. Dok su
ekali da dou patrolna kola da bi uhapsila Dina, poeli
su da razgovaraju o njihovoj deci koja se jo nisu rodila.
Po prvi put Bu je mogao da vidi da, iako je zloin in
pohlepe, ono to motivie zloinca ponekad moe
donekle da bude plemenito. Naravno da to nije bio
nikakav izgovor, zakon je uvek zakon i Din je otiao
pravo u zatvor i bio osuen na kaznu od petnaest
godina.
Tako se dogodilo da Bu i Tal sede u kafeu pet
godina kasnije, postavljajui uobiajena pitanja nedavno
osloboenom Dinu Makgregoru, koji je, poto je odsluio
treinu kazne, izaao zbog dobrog ponaanja - duboko
u sebi on je bio dobar ovek. Bu se toplo rukovao sa
njim, doekavi ga sa osmehom. Din je platio ono to je
dugovao, odsluio je svoju kaznu i za Bua je bilo

dovoljno to to je sud video da je on u redu. Njegov

posao nije bio da donosi sud ve samo da primeni
zakon.
Din je pruio ruku Talu koji je samo gledao u nju.
Talov uprt pogled je ignorisao Dinovu ljubaznost i Din se
nervozno vrpoljio tokom celog razgovora.
Potroili su pola sata na uobiajena pitanja: ta
radite? Kako vam je porodica? Da li se sve dobro odvija
na poslu koji smo vam nali? Da li dolazite na vreme?
Uobiajena otvorena pitanja u vezi s prilagoavanjem na
normalan ivot. Bu je preuzeo glavnu re,
usmeravajui razgovor u pravcu u kome je eleo da on
ide. Nije voleo da se njegovi tienici oseaju zabrinuto
ili nervozno dok je on tu. Vrlo je vano da ste oputeni
na sastanku u vezi s uslovnim otpustom, jer kada je
osueni oputen on e se otvoriti i bie poten kad je re
o svojoj drutvenoj prilagoenosti. Upravo kada se oni
oseaju uplaeni ili oajni, kada oseaju da nisu u
stanju da se izbore sa spoljnim svetom, oni se vraaju
natrag zloinu i Bu je znao da je njegov posao da ih
uva na ispravnom putu. Bio bi to njegov neuspeh, isto
kao i njihov, ako bi oni potonuli nazad u kriminalnu
prolost.
Buov mobilni telefon je zazvonio i on se udaljio od
stola. Dozvolio je Talu malu slobodu da postavi neka
pitanja, ali mu je rekao da zavri razgovor i da pusti
Dina da ide. Talovo prvo pitanje o Dinovim snovima i
nonim morama bilo dovoljno tetno, ali odatle je
krenulo
ba
nizbrdo:
neprijatni,
provokativni,
sukobljavajui iskazi.

"Sanja o novcu, zar ne? Reci mi istinu. Kada

legne u krevet nou, ne moe a da ne misli o lakom
nainu da stavi hranu na svoj sto. Tal se smekao:
Koliko e godina proi pre nego to pokupimo tvoju
decu koja slede korake njihovog oca.
Din je sedeo, zapanjen, znoj je poeo da curi sa
njegovog lica. Zaista sam verovao u reforme, rekao je
Tal. Zaista sam verovao u pratanje. Ali zna ta? Ne
mislim da si ti reformisan i svakako ne treba da ti bude
oproteno.
Dinovi nervi su u potpunosti bili istroeni za dva
minuta koje je proveo sa Talom. Plaio se vie ovoga
oveka nego bilo kog tipa kojeg je sreo u zatvoru. A nisu
bile Talove rei to to ga je pogodilo, bio je to njegov ton i
nain na koji se njegove oi svetlucale dok je govorio.
Tal se nagnuo i stavio ruku na Dinovo rame kao da
je Din neki deak.
Gadi mi se. Ti si otpad ovoga sveta. Bolje se
pomoli da ne uhvatim tvoju guzicu na nian dok ini
neki zloin jer u ti prosuti mozak na plonik, poistiti
ga i isporuiti tvojoj eni.
Buov dolazak prekinuo je ovaj razgovor.
Dine? Vidimo se kod mene u kancelariji za tri
nedelje, rekao je Bu, naglaavajui rei kod mene.
Otpratio je uzbuenog Dina Makgregora do vrata,
zagriivi ga, to je bio Buov nain da pokua da ga
smiri.
Bu se vratio u separe. Seo je. Pijuckao je svoju
mlaku kafu. Dopustio je da minuti prolaze i Tal je poeo
da se vrpolji. Predvidevi da e biti izriban, poeo je da
se mekolji.

Na kraju, Bu se ispravio, pa nagnuo napred, i

podigavi jedan prst tiho je rekao:
Rei u ti ovo samo jednom. Ako se jo jednom
bude ponaao tako sa osuenikom na uslovnoj slobodi,
sa osumnjienim, sa jednim ijudskim biem, lino u da
se postaram ne samo da te uklonim iz ove profesije ve i
da podignem optunicu protiv tebe. to se mene tie, ti
ne moe ni da prismrdi tom oveku. Bu je napravio
pauzu da bi povratio pribranost. Radiu sa tobom,
usmeravati te mesec dana, ali kada se to zavri
pobrinuu se da nam se putevi nikada vie ne ukrste.
Hej, samo sam ga malo razdrmao, da bi odao neki
posao koji moda planira. Tal je izdahnuo, nadajui se
da e nai izlaz.
Mi ih ne razdrmavamo. Nikada.
Kako emo znati da ovek ne planira da prekri
uslovni otpust?
Veruj mi, da je to uradio, znao bih. Bu je skupio
dokumenta Dina Makgregora i stavio ih u tanu.
Dakle, da zna da je neko prekrio uslovni otpust,
odmah bi ga uhapsio?
Bez razmiljanja.
I ba smo strogi, zakon doslovno primenjujemo na
svakome?
Bu ga je pogledao i rekao:
0 emu to pria? Ovo je zakon. Mi primenjujemo
zakon.
Seti se, ja sam nov u ovoj stvari u vezi sa uslovnim
otpustom. Pokuavam da sledim tvoj primer.
Ovo je u potpunosti razbesnelo Bua, jer nita nije
prezirao vie nego da mu neko podilazi.

Neznanje nije izgovor kada doe do toga da se

prekri zakon, tu nema zajebavanja.
Dakle, ta radimo ako neko narui uslovni
otpust? Tal je ponovo pitao.
Privedemo ga.
Poaljemo ga u zatvor?
To zavisi od sudije.
Tal je razmiljao jean trenutak.
Bez izuzetka?"
Bu je bio na taki pucanja i besno je izgovorio:
Bez izuzetka.
Trebalo bi onda da uhapsimo tog tipa, Sen-Pjera.
Bu je bio uhvaen potpuno nepripremljen.
Napustio je zemlju. Po tvojim reima, moramo da
ga uhapsimo. Tal je likovao na svoj pacovski nain.
Shvatajui da ga je ovo malo govno sateralo u
kripac, Bu je poeo da poputa.
Odakle to zna?
Iz pouzdanih izvora.
I... Buu je popustila kontrola, izdrao se besno.
Pouzdani izvori - sranje! To sudija nee da proguta.
Bolje da kae sve to zna. Bu je dobro znao da je
Majkl napustio zemlju. Video ga je kako ulazi u avion i
mislio je da moda postoji neko objanjenje i da e biti u
stanju da se pozabavi tim na svoj nain. Ali sada...
Sada je to bio Tal taj koji se nagnuo napred i
podigao prst, mirno govorei:
Nabaviu ti dokaz.
Nemamo o emu da razgovaramo dok to ne
uradi. Bu je zgrabio svoju aktentanu i ustao.

Treba li jo neto da te poduim danas?, rekao je

Bu sa potpunim prezirom.
Tal je sedeo jo jedan trenutak i, mada to moda
nije izgledalo tako na povrini, on je pobedio u ovom
razgovoru pa je poeleo da stavi i preliv preko torte. Zato
je rekao: Zato te zovu Breskvica?"*( Engl. peaches breskvica. (Prim. prev.))
Bu se nagao preko stola, uneo se u Denisovo lice i
to razjasnio:
Ti - me - nikada - nee zvati - Breskvica.
Bolnika biblioteka je bila mala, ali tu su bar bile
knjige koje su pacijenti najee traili. To zaista nije
bila biblioteka u pravom smislu te rei, vie je to bilo
neto poput velike radne sobe u kui. Atmosfera je bila
kolegijalna i tiha, kao to je ovek mogao i da oekuje,
ali taj bolniki miris od preterane dezinfekcije je
preovladavao i podseao vas na to gde se zaista nalazite.
Pored obimnog odeljka sa medicinskim knjigama i
mesenim asopisima, tu je bio i dobar izbor novela i
dokumentarne literature. Enciklopedije i prirunike je
poklonio jedan dobrotvor kome je majka preminula od
bolesti srca.
Majkl je bio zahvalan inovniku biblioteke koji mu
je pronaao poslednje izdanje knjige Ko je ko u
meunarodnom biznisu. Veina linosti je bila pomenuta
u kratkom lanku od nekoliko paragrafa; Avgust Engel
Finster je imao svoju celu stranu.
Majkl je pogledao ta pie za Finstera pre nego to
je otputovao u Italiju, i nije bilo niega na emu bi se
due zadrao. Simon je bio taj zbog koga je zastao. Majkl
nije bio siguran koga da se plai. I nije bio siguran ta

sada trai, dok je zurio u istu onu stranu koju je

proitao pre nekoliko nedelja.
Avgust Engel Finster je doao iz Istonog bloka
posle pada Berlinskog zida. Njegove kupovine su postale
nadaleko poznate jer je troio meseno i do tri stotine
miliona nemakih maraka za izgradnju svog carstva.
Ipak, poreklo njegovih finansijskih sredstava bilo je
tajna, kao to je to uostalom bio sluaj i sa mnogim
finansijskim titanima koji su se pojavili iz Istone
Nemake. Mnogi, ako ne i svi, u svojim prethodnim
ivotima bili su na neki nain saraivali sa vladom. Dok
se sumnjalo u nepriline veze ove elite, u zemlji gde je
zakon bio kapric njihove birokratske brae, kriminalci
zaista nisu postojali.
Finster je u svom carstvu nagomilao tekstilne
fabrike, rudarske kompanije i firme koje su se bavile
proizvodnjom municije, a veina njih je bila steena kroz
privatizaciju bive dravne imovine. Sve firme su poslovale s velikim uspehom, a celokupan uspeh je
pripisan Finsterovoj poslovnoj sposobnosti. On je bio
ovek koji je mnogo toga drao daleko od oiju javnosti.
Malo ljudi je znalo strategiju uz pomo koje je on
postizao uspeh, a oni koji su radili sa njim drali su
usta zatvorena i bili su nevidljivi. Njegovi konkurenti
pokuali su da provale njegovu formulu, ali niko nije
uspeo da sazna za Finsterov poslovni model. On nije
znao za neuspeh. Bar do sada.
I to je bila mistina formula: svako ima padove i u
nekom trenutku izgori. Jednog dana to e biti A. E.
Finster. Ljudi su uvek slavtli onoga ko je bio u usponu i
okupljali se oko njega, jer autsajder dolazi na vrh i

dobija zlatnu medalju kao nagradu. Ali kad bi se ovek

uspeo na vrh, dolazilo je do preokreta i ljudi bi poinjali
da mu nalaze mane. Vie niste bili kao oni, prestali ste
da se borite protiv tekoa. Postali ste uspeni, to oni
nisu uspeli, i to im se nije svialo. A to je zapravo bilo u
ljudskoj prirodi. Ne moe se dugo vladati svetom. To se
desilo svakome. Bilu Gejtsu: kompjuterski zaluenik
koji je preiao IBM, koji je doao pravo niotkuda i
stvorio sopstvenu kompjutersku industriju. A onda je
samo mogao da posmatra dravu i razne vlade kako
pokuavaju da rasture njegovo carstvo koje je suvie
uspeno. Majklu Deksonu, kralju popa: malo dete koje
je osvojilo muziki biznis i nanovo kreiralo industriju
zabave. Luda pomama za njegovim pesmama se
preokrenula u ludu pomamu za njegovom krvlju, kada
su se pojavile optube za zlostavljanje dece. ak je i
pravi kralj, Elvis, ubijen od oboavalaca. Prvo su ga ubili
Bitlsi, onda Vudstok, a kasnije droge, i svako je govorio:
Vidi, rekao sam ti da e biti tako. Uskoro, svi su
priali, doi e red i na Finstera.
Nije postojao nijedan podatak o njemu pre hiljadu
devetsto devedesete godine, a da za deset godina
zaradite imovinu ija neto vrednost iznosi trinaest
milijardi dolara, i to ni iz ega, to je Majklu odmah bilo
sumnjivo. lanak je govorio o njegovim poslovnim
uspesima, ali ni rei nije bilo o njegovoj prolosti: nisu
pomenuti otac, majka, sestre ili braa. Bez ene, dece ili
pasa. Ili su moda oni i postojali, ali on je bio u stanju
da ih prikrije na struan nain, kao to je krio i svoje
poslovne talente. Tokom poslednje tri godine iveo je na
visokoj nozi praen oima javnosti, sve je bilo zabeleeno

poput dosijea kakve filmske zvezde. Jurio je sa

poslovnih sastanaka u plesne klubove, a odatle na gala
drutvene dogaaje. Na fotografijama je izgledao upravo
onako kako ga je i Majkl video. Njegova duga seda kosa
je bila skupljena u konjski rep, a tamne obrve su
naglaavale braon oi ovog sedog lava od oveka. Retko
je mogao da se vidi bez lepe ene pored sebe, i nijedna
od njih nije bila starija od dvadeset dve godine, kada
one najbolje izgledaju. Njegova harizma je bila oigledna
ak i na fotografijama, i Majkl je nekoliko puta sebe
uhvatio kako samo zuri u oveka.
Ali ipak... nije bilo nikakve biografije.
Majkl je pregledao stranice i sa drugim nemakim
industrijalcima i nekako se smirio. Drugi Istoni Nemci
takoe nisu imali biografije. Svi su oni bili poput
lanova nekog malog kluba. Ako ti ne kae, ni ja neu.
Svi su oni uradili neto u prolosti to bi ih pokopalo i
jednostavno su smatrali da to treba da bude
zaboravljeno. Svi su eleli da svoje bive ivote smeste u
prolost. Na kraju krajeva, komunizam u Istonoj
Nemakoj je bio najgori komunizam. Korupcija je
cvetala, a javnost nije mogla da uradi nita po tom
pitanju. Hrane nije bilo dovoljno, a ugnjetavanje drave
je postajalo sve vee i narod je veoma patio. Svako je
kontrolisao svakoga, strah da ete doi na red tog dana
okretao je brata protiv brata, ak i zbog jednostavnih
primedbi protiv bezoseajne, zlobne vlade. A oni koji bi
protestovali zavrili bi u istononemakim zatvorima i o
njima niko vie nita nije uo. Postojale su glasine, o
tome se aputalo u kuloarima, barovima i suterenima,
da ak ni due mrtvih ne mogu da pobegnu preko

Berlinskog zida. I onda je u prevratu zid sruen, a iz tih

ruevina i klicanja pojavio se Finster.
Svi podaci koji su bila prikupljeni nalazile su se u
knjizi koja je stajala ispred Majkla, a on je i dalje bio
izgubljen. Nemaki industrijalac je bio uspean, Majkl je
mogao da zamisli da je bio nemilosrdan - ne moete da
plivate sa ajkulama ukoliko nemate otre zube i jaka
peraja - a privatno se nije mnogo razlikovao od veine
pripadnika poslovnog sveta korporacija. Nije se inio
kao pretnja, kao to je Simon sugerisao. Finster je bio
udak, Majkl je to video iz prve ruke, ali sve to je dolo
sa neverovatnim bogatstvom i moi koje je imao.
Njegova neobina umetnika kolekcija, smetena u
njegovom srednjovekovnom podzemlju, bila je prilino
bolesna, kada bi ovek bolje razmislio, ali je to bila samo
umetnost. I Majkl je pretpostavio da je to ono to
kljuevi predstavljaju: relikviju, neto to bi trebalo da
se uva u muzeju. Moda oni zaista imaju istorijsko
znaenje na koje je Simon aludirao, ali to je bila sva
njihova vrednost. Nije bilo magije u svemu tome. Niti
nekih posebnih moi nad duama ljudi. Za njega, ideja
Raja bila je i dalje problematina.
Da li ste nali ono to ste traili? Majkl je podigao
pogled i video sestru rajer kako gleda ka njemu dok je
skupljala asopise.
Nisam ba siguran, odgovorio je.
Dakle, ta ste traili u knjizi Ko je ko?, upitala je
nemakim naglaskom.
U stvari, naao sam koga sam traio, rekao je
Majkl.

rajerovoj su se Sen-Pjerovi iskreno sviali. Dok je

Majkla videla samo nekoliko puta, mnoge sati provela je
sa Meri dok je Majkl putovao i ula je njene prie. elela
je da i ona ivi s nekim ko je bio kao u tim priama;
znala je da nikada nee biti domaica kakvu su eleli
njeni roditelji. Umesto toga, potpuno se posvetila svom
poslu i pacijentima. Gledala je preko Majklovog ramena
na fotografiju oveka sa sedom kosom. Finster?
Da, i vi ga poznajete?, Majkl je rekao, napola u
ali.
Samo se nasmejala na tu primedbu, odgovorivi:
Ne, ne lino.
Majkl je zatvorio knjigu, ustao sa stolice i vratio
knjigu na policu.
Ime mu stvarno odgovara, ne mislite li tako?,
rekla je rajerova uzevi gomilu asopisa i uputivi se
prema vratima.
ije ime?
Avgust Engel Finster. Sav taj novac, sve te ene.
Nisam siguran da vas razumem.
Da je to moje ime, ja bih ga promenila, sve te ale
koje je morao da uje kao dete. Zamislite tek crkvu?
Ipak, pretpostavljam da se navikao na to... sada mu
odgovara.
Ne shvatam.
Njegovo ime..., rajerova je otvorila vrata i
osmehnula se Majklu, znai veliki aneo tame. Ba kao
Satana.
***

Majkl se uputio niz hodnik u Merinu sobu. Misli su

se jo premotavale u njegovoj glavi. Da li je to bila ala?
Ponovo je razmislio o svemu, od trenutka kada je sreo
Finstera do onoga to mu je Simon rekao, pa do onoga
to mu je sestra sad otkrila. Ve je imao problema sa
celokupnom problematikom o Bogu, a sada se od njega
trailo da preispita svoju veru i o moguem postojanju
satane. Finsterovo ponaanje je bilo suprotno onome to
bi on mogao da zamisli za nekoga ko je zao: Finster se
zapravo brinuo za Majkla i
Meri, i hteo da im
pomogne.
Ne.
To je bila samo sluajnost, zgodna sluajnost koju
je usadio u njegovu glavu taj fanatik Simon. Ne, Finster
to ne bi mogao da bude. I kako bi to bilo smeno, da ide
naokolo s tako oiglednim imenom. Bez sumnje, Simon
je zbog toga dobio tako suludu ideju. To nisu rajski
kljuevi, bilo je to u suprotnosti sa svakom logikom.
Rajski kljuevi su bili mit koji je stvorio neki svetenik
pre mnogo vremena da bi podstakao veru i strah, mislio
je Majkl.
Ipak, srce mu lupalo, a znoj mu je izbijao iznad
obrva. Nekako se strah koji je potisnuo duboko u sebi
borio sa logikom njegovog uma. Sluajnost ne postoji.
Kada suvie mnogo inilaca pokazuju na neto, to nije
sluajno. erlok Holms je to najbolje protumaio:
Kada eliminiete ono to je nemogue, to god da
ostane, koliko god to bilo neverovatno, mora biti istina.
Misao koja je poela da pokazuje svoje runo lice
bila je podseanje na onaj oseaj iz Finsterove tamnice.
Hladna jeza koja mu je ledila kimu, tada to nije mogao

da shvati, ali sada mu je sve postajalo jasno. To neto je

bilo u onim senkama, na slikama i... i u oveku koji je
stajao pred njim. I jedinu utehu je osetio kada je
dodirnuo kutiju sa kljuevima. Onda nije razumeo, ali
sada je sve dobilo smisao. Osetio je to kod nekoiicine
pritvorenika u zatvoru, kod onih koji nisu imali
oseanja, kod onih koji su eleli samo da mue i unite
druge. Ali on se toga klonio i izbegavao ih je.
To neto je bilo prisutno posvuda u donjem nivou
Finsterove kue, mogao je da ga namirie, da ga osetio
kako mu se uvlai pod kou, to je postojalo tamo u onoj
tiini. Samo je jedna re postojala za to: zlo.
Majkl se potpuno izgubio u mislima, toliko je bio
izgubljen da je naleteo na dr Rajnharta koji je izlazio iz
svoje kancelarije.
Majkle? Dobro ste. Mogu li da popriam sa vama
jedan na trenutak, pitao je Rajnhart sasvim ozbiljno.
ta nije u redu?, rekao je Majkl.
***
Kia je poela da pada u pono i nije pokazivala
znake da e da popusti. Zajedno sa hladnim vetrom sa
severa spustila je temperaturu petnaest stepeni ispod
normale. inilo se da je poetak leta neto nata e se
jo ekati. I to je jo gore, poeo je pljusak sa
grmljavinama i izgledalo je da e potrajati. Meri je kroz
prozor posmatrala ples munja, brojei sekunde dok
grmljavina ponovo ne zatrese njenu bolniku sobu. To
se deavalo na svake etiri sekunde, ali se inilo da se
taj interval smanjuje. U sobi je postalo hladno, svet se
inio neto tmurnijim u poslednjih nekoliko sati i to ne

zbog nevremena. Nije znala kako da to kae svom muu,

on je toliko vredno radio, i sumnjala je da je rtvovao
toliko mnogo da bi obezbedio leenje za nju. Uvek je bila
optimista, ona je bila ta koja je podizala duh onima koji
su se suoavali sa svojim najmranijim trenucima, ona
je uvek bila rame za plakanje i tu da prui nadu. Ali to
je uvek bilo za druge, a sada ak i kad bi zavirila
duboko u sebe nije mogla da nae nita. Ovoga puta,
rei nisu izlazile.
Nije bila spremna za njega kada je uao. Zamucala
je nevoljno,
Mm... Majkle? Nije mogla da ga pogleda u oi.
Izvini... tako mi je ao.
Majkl ju je uzeo u ruke, rekavi:
Hej, tiina. vrsto ju je drao. Ovi doktori ne
znaju o emu priaju. Glas mu je bio jak i pun
pouzdanja. Traiemo drugo miljenje; nai emo
nain... Sen-Pjerovi se nikada ne predaju. Sve u njemu
je bilo poskoilo kada mu je Rajnhart saoptio novosti.
Onda se uzdrao da ne pusti suze i uradie to opet, nije
eleo da ih ona vidi.
Majkle..." Ona je znala i gledala je u njega, nada
nije vie postojala.
Sluaj, da skratim, nismo proli kroz sve ovo da
bismo na kraju izgubili. Uvek smo uspevali da reimo
stvari. Neto se skupljalo u njemu. Ti si ostala uz
mene i omoguila mi dobar ivot kad sam se vratio, to
ide obostrano, ti to zna. Odbijam da se predam i ne
oekujem nita manje od tebe. Mi emo ovo pobediti..."
Odmakao se malo, stavio ruke na njeno rame, kao to je
to uvek radio, i pogledao je pravo u oi. Zajedno.

Meri je osetila snagu u njegovim reima, uvek ju je

oseala i to joj je podiglo duh.
Postoje i drugi doktori", rekla je, pokuavajui da
zvui ubedljivo.
Tano. Nai emo najbolje. Majkl je sada zvuao
kao neki propovednik.
ula sam o izvesnom broju tretmana koji jo nisu
odobreni, dodala je Meri.
Probaemo s njima." Neto se pokrenulo i oboje su
to osetili, hranili su meusobno svoj optimizam.
Herbalisti, neki novi neuobiajeni metodi, dodala
je, pola u ali.
Tano, malo su udni, ali emo ih sve isprobati.
On se nasmejao, rekavi: Probau ih sa tobom, mi
zaista nikada nismo radili te stvari sa drogom kada smo
bili mlai, i moda e sada biti zabavno. Bie kao da
smo odrasli u ezdesetim.
Sada se Meri smejala i to onako kako je Majkl
voleo, njen osmeh se vratio i drala je ramena neto
vie.
to god bude, mi emo to zajedno pobediti, rekla
je Meri.
Amin. Majkl je zgrabio bombonu iz kesice na
stolu i ubacio je usta.
Nikada nismo priali o svojim testamentima. Meri
je podigla glavu.
Hej, nema potreba ni da sada priamo o tome.
Znam, znam. Ponekad je potreban strah da bi se
ivot postavio u drugu perspektivu. Neemo iveti
doveka. Samo priam o malo planiranja u ivotu."

Ajde da prvo zavrimo sa ovim, pa emo onda

naveliko da se bacimo na planiranje.
Zautali su, izgubljeni u istoj misli. Uvek su slino
mislili i sada to nije bilo drugaije. Uprkos malo boljem
raspoloenju, i dalje je postojala vrlo izvesna mogunost
da Meri nee preiveti. injenica je da je ona bila
nagriena tumorom; bio je svugde i u stvarnosti je
postojalo malo nade da e ona izai kao pobednik. Iako
je tiina zavladala, oboje su itali jedno drugom misli i
to je samo doprinelo da se rei tee izgovaraju.
ta ako..., nije zavrila reenicu jer nije mogla da
smisli kako to da kae, ali Majkl je znao.
Ti nee nigde otii, Majkl je poricao stvarnost
kao da e se njegove rei manifestovati kao lek.
Usledila je jo jedna duga bolna pauza. Majkl je
gledao okolo u slike, u cvee koje je bilo svugde naokolo
i koje je bilo tako nevano, i nije donosilo utehu. Cvee
je sluilo samo da se napuni dep cveara i da trenutno
podseti pacijente ta upravo cveta u svetu izvan ove
bolnice; okrutna podsetnica onoga to pacijentu
nedostaje. Nastavio je da zuri u pakovanje orea, koje je
kupio Meri, nije znao zato, samo je nastavio da zuri u
to plavo pakovanje kao da je tu reenje. Ta reklama je
nastavila da mu se vrti u mislima. Deca prvo pojedu
sredinu orea, a okoladni omota uvaju za kraj. Sada
je zamrzeo tu pesmicu. U glavi mu je sada tutnjalo usled
ozbiljne zabrinutosti, i osetio je kao da eli da napadne
celu planetu.
Meri je videla paniku u njegovim oima dok je
nervozno okretao prste. On je bio snaan zbog nje; ona
bi trebalo da bude snana zbog njega. Meri je bila vrlo

sklona razmiljanju i okrenula se onome emu se uvek

okretala.
Sve e biti u redu, prelazila je prstom preko krsta.
Sada je ona bila ta koja je pokuavala da utei. Biemo
ponovo zajedno...
Nemoj tako da govori, Majkl je glasno uzvratio,
odmah alei zbog toga. Kao i mnogi mukarci, on je
svoj strah pretvarao u ljutnju i izbacivao ga na one koje
je voleo.
U tom trenutku Meri je uzela njegovu ruku i
pogledala kroz prozor u kiu koja se slivala niz staklo
kao vodopad, pretvarajui sve u paletu ispranih sivih
nijansi. Oi su joj bile staklaste, kao u transu, kada je
najzad proaptala:
ta misli kako to izgleda?
Majkl nije imao pojma o emu ona pria, njegov um
je bio pomuen. Sve to su zajedno proli, sve za ta su
se borili tokom nekoliko poslednjih nedelja bilo je
uzalud. Pogledao ju je, ali nije mogao da govori.
Lagodni mir je obuzeo Meri kada je odgovorila na
svoje neodgovoreno pitanje.
Nebesa. Nastavila je da gleda kroz prozor i ponovo
proaptala: ta misli kako to izgleda, da li misli da je
tamo lepo?
ok je prostrujao kroz Majklovo telo kao udar
munje kroz brdo. Simonove rei odjekivale su mu u
umu. Majkl je tada shvatio da Meri nee preiveti bolest,
to je bila njihova okrutna sudbina. Njegovo srce je
konano dolo na svoje mesto kada se poslednji deo
slagalice uklopio. Sluajnosti vie nee biti. Sve to je
uo bilo je istina. Majkl se okrenuo prema Meri,

privukao je i drao uz sebe, pokuavajui da je zatiti od

uasa koji mu je tutnjao glavom. Nije mogao da gleda u
nju, pa se sakrio u njihovom zagrljaju. Na kraju je
proaptao:
Siguran sam da jeste.
***
Pola sata kasnije, dr Rajnhart je Majklu
objanjavao metastaze. Po klinikoj definiciji, to je
seljenje kancerogenih elija na druga mesta u telu, gde
e nova infekcija nai uporite, a tumor zapoeti iznova.
To je bila otvorena i precizna definicija koju je
Majkl traio i koju je dobio. Dok su oni odstranjivali
tumor iz njenih genitalnih organa, on se premetao na
druga mesta u telu, a najgore od svega je to to je
zahvatio bubrege i mozak. Simptomi jo nisu bili vidljivi,
ali e uskoro postati. To je bilo kao da ste ga isterali iz
grmlja gde se hranio, da bi ga ubili, ali se on nastanio u
novom gnezdu za novu gozbu. Umnoavao se udesnom
brzinom.
I ubie je tokom narednih est nedelja.
ESNAESTO POGLAVLJE
Old Stend je bio krcat. Od zida do zida, sve rame do
ramena. Kia je te veeri doslovce prekinula me bejzbol
lige, za koji su svi mukarci bili zainteresovani. Tako da
je veeras pie teklo u slapovima i slivalo se u svaku
au. Vikanje je bilo jedino sredstvo komunikacije, a
ako ste doli ovde da mislite, zaboravite na to.

Majkl je sedeo u separeu pozadi, ekajui. Ovde je

bio ve vie od jednog sata i pijuckao je isto pie.
Napustio je Merinu sobu, ostavio je da spava i otiao
pravo u telefonsku govornicu. Bu se javio i psovke nisu
prestajale itava dva minuta, tonom koje dostigao buku
u lokalu. Majkl je to oekivao pa je istrpeo grdnju. Nije
imao nikoga vie kome bi se okrenuo, i bilo mu je
potrebno rame za plakanje pa mu je prijatelj bio
potrebniji vie nego ikada u ivotu. Bu je vikao neto o
poverenju, odanosti i prijateljstvu, istini, izdaji i laima,
ali se uglavnom drao zbog zakona i poloaja u koju ga je
Majkl doveo. Majkl ga je pitao mogu li da se vide. 0, da.
Mogu da se vide. Majklu je Bu rekao da bude u Old
Stendu do devet sati i da bi bilo bolje da bude trezan.
I tako, Majkl ga je ekao. Znao je da e morati da
prizna Buu da je prekrio uslovni otpust. Iskoristio je
njihovo prijateljstvo i zloupotrebio ga na vrlo lo nain.
Ali dok je krivica zato to je izdao prijatelja bila teko
breme, krivica koju je osetio jer je izdao svoju enu bila
je deset puta vea. Neprestano je vrteo u glavi ono to
mu je Simon rekao. Ako je to bila istina- a ta mogunost se poveavala tokom celog dana - onda je on
unitio sve njene nade i naruio samu sutinu njene
vere. Iako su mu u glavi misli bile nepovezane i zbrkane,
one su nadjaale buku bara namenjenog neotesanim i
glasnim gostima.
Vrlo zabrinut i ljut, Bu se ugurao u separe preko
puta Majkla. Sedeo je bez rei, gledajui naizmenino u
Majkla pa u zid. Davao je sve od sebe da savlada ljutnju.
Majkl nita nije govorio, njegov pogled je bio uperen u
sto. Naposletku...

Gdesi bio?
Izvini.
Nemoj to da pokuava; nisam raspoloen za
pratanje. Gde si bio?
Imao sam neke stvari koja sam morao da obavim.
Stvari? To je gomila gluposti. elim da ujem sa
tvojih usana, gde si, do avola, bio poslednje dve
nedelje?
Majkl je gledao u njega ne znajui ta da kae.
eleo je samo da zavre sa njim i da preu na Meri.
Shvata li u kakvo sranje si me uvalio? Pokrivao
sam tvoje dupe ove dve poslednje nedelje, a ja ne
pokrivam niije dupe izuzev svog, kapira? Bu je
poeo da gubi kontrolu; ponovo je poeo da zuri u zid,
pokuavajui da povrati ravnoteu, a sekunde su
prolazile.
Upravo sam doao iz bolnice, Majkl je tiho rekao.
Bu je podigao pogled, Ijutnja je nestala sa
njegovog lica.
I... Majklov izraz je rekao sve. Buu nisu bile
potrebne rei; Majklove oi su bile poput oiju
povreenog deteta. Nikada nije video Majkla da izgleda
ovako. Svakako, Majkl je bio utuen Merinom boleu,
ali uvek je postojao traak nade.Koliko loe? Bu je
zaalio to je to pitanje prelo preko njegovih usta.
Majkl nije vie mogao da sputa pogled, pa je
odgovorio:
Tumor se rairio svuda.
Ovo je bila poslednja stvar koju je Bu oekivao; on
se naotrio da rasturi Majkla. To se sada nee dogoditi.
Zaboravio je svu svoju Ijutnju.

Oh... Majkle. ta ja mogu da uradim?

Majkl ga je pogledao, bez odgovora, njegove oi su
bile ispunjene pokajanjem i strahom.
Znam da ti je teko...
Uradio sam neto, Rekao je Majkl prigueno,
glava mu je bila povijena kao pri ispovesti.
ta? To je bilo pitanje na koje Bu nije vie eleo
da uje odgovor. ta si uradio?
Prokleo sam je.
Buove oi su se suzile, bio je zbunjen, sada nije
bio zabrinut samo za Meri.
Unitio sam sve u ta ona veruje, Majklove oi su
bile uprte u sto.
0 emu ti to pria? Ovo nije tvoja greka.
Kae se da oni koje volimo plaaju za nae
prestupe.
To je gomila sranja; Merino stanje nije nikako
povezano sa time ko si ti bio, ili ta si radio.
Zato nisam ja taj ko je u tom krevetu?
Hej, zakopaj tu misao istog trenutka, ovo jeste
tragina stvar, ali ti je nisi prouzrokovao. Stvari koje se
deavaju na ovom svetu mi ne moemo da
kontroliemo. Bu se nagnuo napred. One se samo
dogode.
Majkl je jo priao sam sa sobom:
eleo bih da mogu da ih vratim.
ta da vrati? Bu je sada hteo da zna: ta si
uradio?
Iao sam u Evropu, Majkl je napravio pauzu, i
ukrao sam dva kljua.

Bu je zatvorio oi, znao je da je Majkl bio u Evropi

i njegova namera je bila da Majkl to prizna, ali ne na
ovaj nain. On se nadao, uprkos svemu, da je postojalo
neko razumno objanjenje, jer ako je to bio kriminalni
in, Bu e biti u najgorem moguem poloaju.
Nemoj to da mi govori...
I prodao sam ih da bi platio Merino leenje.
Sranje, znao sam. Bu je bio veoma razoaran.
Obeao si mi.
Obeao sam puno stvari.
inilo se da se i buka u baru poveava sa sve
glasnijim njihovim razgovorom. Buu je bilo teko da
veruje da sva ta zbrka moe da se dogaa oko njih, kada
se ivot ene njegovog prijatelja uruava pred njegovim
oima.
Majkle, to je ozbiljno...
Prodao sam ih oveku po imenu Finster...
To je mnogo gore nego krenje uslovnog otpusta.
Ja...
Pole, on je avo, prodao sam ih avolu, Majkl je
tiho rekao, ne elei ni sam da poveruje u svoje rei.
Ovo kao da je za Bua dolo iz velike dubine, neto
mora da nije u redu sa njegovim sluhom.
ta?
Prodao sam ih avolu; to su bili kljuevi od Raja.
Kljuevi od Nebeskih kapija.
Bu je sedeo i nije bio siguran kako da postupa sa
Majklovim nervnim slomom koji se deavao pred njim.
Majkl se raspadao u komade pred njegovim oima, a on
nije znao ta da radi.

Majkle, bulazni. Bu se pomerio malo unapred i

rekao: Pogledaj me, znam da si pod pritiskom i da ti je
teko.
Majkl ga je pogledao pravo u oi:
Govorim ti istinu.
Bu je shvatio; Majkl je verovao u ono to je priao
i to je poelo da ga plai. On se bavio kriminalnim
postupcima koji su se klasifikovali kao neuraunljivi,
znao je da su ti ljudi iveli u svom svetu, sa sopstvenom
definicijom ispravnog i pogrenog, dobrog i zlog. Ti
iskreno veruje da si sreo...
Nije vano ta ja verujem, Majkl je napravio
pauzu. To je ono u ta Meri veruje, uzeo sam jedinu
stvar koju ona vrednuje vie nego bilo ta drugo: njenu
veru, njen veni ivot.
Ma koliko Bu mrzeo sebe zbog toga, bio je
prestraen, njegov najbolji prijatelj je siao s uma. Bu
nije imao pojma kako da se nosi s tim, Deni je bila ta
koja se bavila delikatnim pitanjima. Bu nije bio mnogo
prefinjena osoba, u stvari on nije imao pojma kako da se
nosi sa gubitkom sada ve dva prijatelja. Tako da je
ustuknuo tamo gde je uvek beao pre nego to panika
doe, nadajui se da e to vratiti Majkla u stvarnost.
Imam vei probiem.
Majkl je podigao pogled.
Prekrio si svoj uslovni otpust. Moramo time da se
pozabavimo.
To je najmanja od mojih briga.
Ne. Moe da se vrati u zatvor u zavisnosti od
toga ta sudija kae.
Rekao sam ti ovo u poverenju... kao prijatelju.

Ti i jesi moj prijatelj. Ali zakon je zakon. Ako bilo

ko otkrije da si napustio zemlju, a oni e otkriti, rekao
je to mislei na Talov izvor informacija, biemo sjebani.
To je zakon, Majkle, i ti si ga prekrio... i to udarniki.
Majkl uopte nije obraao panju, samo je rekao:
Treba da ispravim ono to sam uradio.
Gubi se, Majkle. Ti okrivljuje sebe za Merinu
bolest, rekao je Bu. Ovo se esto dogaalo; svakako da
je Majkl popustio pod pritiskom. Njegova ena je
umirala i zbog svoje prolost nije mogao da obezbedi
novac za njeno leenje uobiajenim putevima. Krivica
zbog toga, pritisak koji je oseao, bio je svakako tako
veliki da bi on rtvovao slobodu za njen ivot. Na kraju,
to je unitilo Majkla.
Moram da idem. Mislio sam da mogu da raunam
na tebe, ali mislim da je nae prijateljstvo zaista bilo
varka. Hvala ti za pomo. Majkl je ustao iz separea.
Ne mogu da te pustim, Majkle. Bu je ustao,
autoritet mu se osetio u glasu.
ta, bacie me u zatvor dok moja ena umire?"
Sada je Bu ponovo bio ljut, vratio se u
raspoloenje u kome je bio kada je uao u bar. Majkl je
uspeno preokrenuo krivicu, stavljajui je ravnomemo
na ramena obojice. U njemu je vrilo i on je rekao:
Idi do avola.
Majkl je otiao mrmljajui:
Ve sam to uradio.
Buova deca su vritala kao sami avoli. Bili su u
pomalo neprirodnoj vezi za jednog brata i sestru i retko
su bili odvojeni. Dok su jurili po kuhinji sa igrakama,

tomahavkom i strelom, oseala se energiju koja je retko

mogla da se vidi izuzev kada gepard juri plen da bi ga
ubio.
Bu je sedeo mirno i veerao, kao da je bio u
izolovanom mehuru, nesvestan da deca urlaju. Nije bio
u raspoloenju da pria i sada mu se nije nita radilo.
Izgubio je dva najblia prijatelja: jednog od tumora a
drugog od ludila i nije postojalo nita to bi on mogao da
uradi za njih. Nikada se nije osetio tako bespomonim. I
da bi sve uinio gorim, Majkl mu je okrenuo lea. Kako
je mogao da narui uslovni otpust posle svega to je Bu
za njega uradio? To mu je pruilo takav oseaj praznine
kao da je sve ono za ta se borio oduvao neki jai letnji
vetar.
Deni je sela preko puta Bua, bila je utljiva u
istoj meri. Pol je preesto dolazio kui premoren od
ispitivanja i razgovora. Deni nije elela da vri pritisak
na njega, a ako Pol oseti da bi eleo da pria, ona e
sluati. Obino mu pomae da skine teret sa svojih
plea, ali ponekad doe vreme kada je bol od ponovnog
prianja i ponovnog doivljavanja suvie veliki. Trebalo
je da prou nedelje, ponekad i godine - protok vremena
delovao je kao neki sigurnosni sistem, da on otvori
duu. On ju je voleo i ona je volela njega, to je bila
sutina, a ponekad, u izvesnim stvarima, njihovi ivoti
morali su da se odvijaju naporedo.
Deca su nastavila da krue i Buov mehur je poeo
da puca. Meri je spazila njegovu ljutnju. Deco, smirite
se, rekla je, nadajui se da e izbei neizbeno.
Ali, naravno, deca su bila deca i samo su vikala
glasnije, bie trala, napreui plua do take pucanja.

A onda se sve pretvorilo u usporeni snimak. Robi je

protrao uza sami sto, zamahnuo rukom i oborio
stakleni bokal za vodu, koji je pao i razbio se na
linoleumskom podu; a voda se svugde prosula.
Bu je skoio sa stolice.
Zato ne slua majku? Vi uopte ne potujete
pravila. Deca su se ukoila u mestu, a njihove usne su
se tresle u strahu. Dosta mi je vie vaeg nedostatka
potovanja. Stvari e se promeniti, ujete li me?
Deca su bila suvie uplaena da bi plakala, poela
su da se tresu od straha. Njihov otac bi retko planuo na
njih, ali kada bi se to desilo kazna je obino bila tako
stroga da ih je ostavljala uplakane satima, sve dok ne bi
zaspali u suzama. Deni je ovo ve bilo poznato; ovo
sada nije bio njen mu. Sav bes se spremao da izleti i
ona nee dopustiti da se to izrui na decu. Kada je Pol
postupao na ovaj nain u prolosti, pokajanje koje je
osetio zato to je planuo bilo je biblijskih razmera, i
onda bi poeo da se preispituje zbog svoje krivice, to to
bi trajalo nedeljama.
Deni je brzo izvela decu iz kuhinje.
U redu je, deco, idite gore. Obucite pidame,
operite zube i moete da gledate film.
Kada se vratila u sobu, Pol je hodao oko stola,
masirao slepoonice, stezao pesnicu i otputao je stalno
iznova, kao da naduvava neki medicinski instrument.
Nije mogao vie da krije razlog za ovakvo raspoloenje.
Majkl."
Deni je sasluala sa razumevanjem i zabrinutou.
Naruio je uslovni otpust. Rekao mi je, REKAO Ml
JE! Bu je vikao u neverici, naposletku ponovo

sedajui, iscrpljen kao da su ovih nekoliko rei bile

maraton. Posle nekoliko trenutaka je nastavio, sada
mnogo smirenijim glasom:
Ukrao je neto u Evropi.
Deni je dohvatila njegovu ruku, milujui njen
gornji deo, i rekla:
ta e da uradi?
ta e da uradi? To je bilo pitanje na koje se plaio
da odgovori.
Morau da ga privedem. A kada su rei prele
preko njegovih usta, to je bilo kao da je sipao kiselinu
na jezik. On je sve vreme znao ta e da uradi, ali kad je
to izrekao Deni, postalo je realnost.
Sigurna sam da postoji logino objanjenje. Deni
se nije usuivala da se pomeri, nadajui se da e se
njena smirenost preneti na njenog mua.
Platio je za njeno leenje.
Oh, boe. Nije ni mogla da zamisli bol koji je on
oseao. On se spremao da lii slobode svog najboljeg
prijatelja. I ne samo svog prijatelja - njihovog prijatelja. I
kako e to da pogodi Meri?
Bu je sedeo, pokuavajui da ubedi sebe:
Ja ne piem pravila, ja ne piem zakone. Nije do
mene da sluam objanjenja, to je posao sudije...
Zatvorie ga zauvek. To e ubiti Meri.
Bu nije mogao da je pogleda u oi, njegova utnja
je molila za pitanje.
Reci?
Deni... Bu je napravio pauzu, dolazei do daha.
"Leenje nije uspelo, tumor se svuda rairio.

Deni je bila jaka ena, ali ne toliko snana. Zastala

je u mestu, u oku, suza joj je krenula iz levog oka. Nije
mogla ni da se seti otkad sebe joj je Meri najbolja
prijateljica.
Da li su sigurni? Njen glas je popustio. Mora da
postoji neto.
On je odmahnuo glavom.
Sedeli su tako u tiini, samo bog zna koliko dugo,
bez rei. Deni je bila sa Polom vie od petnaest godina i
za sve to vreme, on je bio stena, jaa strana u vezi. On je
bio na bezbroj sahrana: njegove majke i brata pre tri
godine, koji su preminuli u razmaku od dva meseca.
Brat mu je poginuo dok je vozio pijan, a majka je umrla
od usamljenosti i tuge. Kolege, prijatelji, ak i njegov
partner, ubijeni su na dunosti, ali nikada se njegova
tuga nije tako otvoreno pokazala. Nije rekao ni re,
samo je sedeo, a suze su mu tekle niz lice.
***
Bu je stajao na ulazu u deiju sobu, gledajui ih
kako spavaju, vrsto uukani ispod belih letnjih
arava. Tako nevini, tako puni optimizma. ivot im jo
nije oteo njihove snove. On je bio roditelj koji je samo
eleo da zatiti njihov svet od grube realnosti odraslih.
Samo roditelj razume bol koji oseti poto grdi dete.
Osetio je takav sram to je planuo na ono najdragocenije
to je posedovao. Oni nisu radili nita drugo nego se
ponaali kao deca, a to nije greh. On je tako mnogo
pokuavao da ne bude kao njegov otac. U stvari, da
bude njemu suprotnost. Posvetio je ivot da bi bio deo
njihovog odrastanja, da bi bio njihov trener, njihov

prijatelj. Bio je odluan da za njih bude sve to njegov

otac nije bio za njega. I tokom najveeg dela vremena to
je i bio. Ali ponekad su se deavali propusti kao ove
veeri, koji su mu razjasnili ponaanje njegovog oca.
Uvek su postojale okolnosti i tajne za koje je najbolje
bilo da deca ne znaju za njih, poput tumora ili zatvora.
Bu je sada malo jasnije video da ono to je on smatrao
nepanjom svog oca u stvari nije bilo nita drugo do
preokupacija ivotnim nevoljama.
Uvek su postojale dva vienja svake situacije. I on
je shvatio da odatle potie sva mudrost... I da ona dolazi
polako, s vremenom. Nagnuo se i poljubio svako dete u
rozikasti obraz, zahvaljujui im to su mu pomogli da
odraste.
***
Majkl je zgrabio dve ae, flau dek denijelsa" i
uputio se u svoju radnu sobu. Skoro da je bila u
potpunom mraku, videli su se samo odblesci svetla sa
ulinih lampi. Otis se sklupao i spavao u oku pored
Majklovog stola.
Dakle, sada zna", uo se glas iz senke.
Majkl je stajao, gledajui u zamraeni oak. Posle
jednog trenutka, stavio je ae dole, sipao viski i dodao
au Simonu koji je sedeo iza stola. Okrenuo se prema
lampi na stolu i seo u stolicu sa strane.
Ne znam u ta da verujem.
Tokom poslednja dva sata, Majkl je na ivici ludila
lutao ulicama Biram Hilsa. Nije postojalo drugo logino
objanjenje. Pritisci koji su se svalili na njega su ga
najzad slomili. Postao je neracionalan, to je bilo jedino

objanjenje. ivot mu se izmeao sa snovima, snovi su

mu postali none more, a none more stvarnost.
Ostavio je Bua u baru, unitavajui jedino muko
prijateljstvo koje je imao. Ostavio je Meri u bolnici poto
je unitio sve ono u ta je ona verovala. A on je,
hodajui, razmiljao o ludilu. Polako se uvuklo u njega,
umnogome poput tumora koji se uvukao u Meri,
proimajui njegov mozak na nain na koji je njeno telo
bilo proeto. Ali ludi, kau, nikada nisu svesni svog
ludila.
eleo je odgovore i postojala je jedna osoba koja je
mogla da mu ih prui. Majkl je znao da e ga on tamo
ekati; Simon bi ekao danima ako je to potrebno. On bi
mogao da mu otkrije istinu, ako je Majkl voljan da
slua. Pored toga, on je bio jedini preostali kome je
Majkl mogao da se obrati. I Majkl ga je zbog toga mrzeo.
Podseti me, rekao je Majkl s cinizmom u glasu,
zato ja treba da verujem u bilo ta to ti kae?
Tebi nedostaje vera u sebe, i kako bi onda bilo
mogue da ima veru u nekog drugog, a pogotovo u
mene? Rei su imale priguen ton i izgovorene su onim
italijanskim naglaskom.
Iskuaj me, rekao je Majkl.
Isus Hristos je poduavao svojih dvanaest uenika
- da li zna neto o dvanaest apostola?
Da, iao sam u nedeljnu kolu, prezir se oseao u
Majklovom glasu.
Jedan rimski vojnik je izazvao Isusa, rekavi mu
da mu nije dozvoljeno da okuplja ljude i propoveda u
centru Jerusalima. Isus je ustao i pokuao da mu da
objanjenje, ali vojnik nije hteo da uje nijednu re o

tome. Sve u svemu, za vojnika je to bio neki ludi

Jevrejin koji propoveda besmislice. A zapravo, vojnik se
uplaio Isusa i njegovog uenja i njegov strah se iskazao
kao agresija: vojnik je izvukao ma i izazvao ga.
Od svih njegovih uenika samo mu je jedan ustao
u odbranu, i to ne samo u odbranu Isusovog uenja ve
i u odbranu njegovog rabina, njegovog uitelja, njegovog
spasioca. Izvukao je ma, prihvatajui izazov. Vojnik je
nevoljno otiao, rekavi da e se vratiti. A Isus je rekao
ovome svom sledbeniku: Tebi kaem da si ti Petra, i na
tom kamenu sazidau Crkvu svoju. I on je predao ovom
ueniku, Petri, mo da osudi ili da da oprost onima koji
ele spas izgovarajui, 'i to ti svee na zemlji bie
svezano na nebesima; i to ti razvee na zemlji bie
razvezano na nebesima.' Mo za kapije venog ivota. I
Isus mu je poklonio dva kljua proeta ovom moi:
jedan zlatan, drugi srebrni." Simon je napravio pauzu
pa rekao: Kljuevi za nebeske kapije.
Po smrti, vaskrsnuu i vaznesenju Isusa, ovaj
uenik, Petra ije se ime prevodi Petar - osnovao je i
predvodio crkvu Isusa Hrista, hrianstvo. Istorija ga je
upoznala kao prvog papu. Ova mo, koju je na Gospod
stavio u Petra, zajedno sa kljuevima, otada je bila
prenoena na njegove naslednike. Simon je seo,
dozvoljavajui Majklu da doivi priu, i ekao njegov
komentar.
Dakle, ovim kljuevima, rekao je Majkl, Crkva
daje veliku vrednost?
Vrednost koju ti jo ne moe ni da nasluti.
Naravno, ostavili ste neto toliko vredno u jednu
obinu staru crkvu. Ba mudro. Zna li kako je to bilo

lako? Ako su to pravi kljuevi koje je Isus ostavio iza

sebe... Majkl je napravio pauzu, njegov um, u
odbrambenom stavu, promenio je pravac misli. Ovi
kljuevi nisu nita vie do sveanj sujevernih opsena...
Moda ne deli naa verovanja u ovom trenutku,
Simon je naglo ustao iz stolice i poeo da koraa, ali
nemoj da mi se ruga. Simon se zaustavio, i potpuno
miran, nagnuo se napred. Ove kljueve je Petar odneo
pre svoje smrti na mesto odakle se Isus uspeo u nebesa.
I to je veza izmeu Nebesa i Zemlje. Mesto gde je
Vaznesenska crkva sagraena...
Pa to je samo mit, obina pria koja se prenosi
vekovima, jedan simbolian postupak...
Petar je doneo tu odluku i potom se svaki naredni
papa sloio da oni treba tamo da ostanu. Sve dok su
kljuevi u vlasnitvu pape i crkve, veza je ouvana,
kapije su otvorene.
Saekaj jedan trenutak, Majkl je podigao ruku,
delii su poeli da mu se slau u glavi. Ovi kljuevi su
bili zatieni. Ti si ih uvao. Majkl nije mogao da odoli a
da ne ubaci ovu verbalnu provokaciju. I nisi ispunio
zadatak.
Simon nije odgovorio, gledali su se u oi sve dok
Simon nije skrenuo pogled.
I sada treba da poisti svoj lom. Da li Vatikan
zna?, upitao je Majkl, a pitanje je ostalo da lebdi u
vazduhu. Sklon sam da sumnjam u to, da je drugaije
vie bi vas ovde bilo.
Simon je zgrabio Majkla za okovratnik, podiui ga
sa stolice, vukui ga napred. Njegova ruka je snano
podrhtavala, i prenosila to na Majkla.

Trebalo bi samo da te ubijem, ili jo bolje, da te

omamim, i da te ostavim da poanje ono to si zasejao.
Finster e se vratiti. On e se vratiti po tvoju enu i po
tebe. A sve to moe da smisli jeste da mi se ruga sa
tvojim samouverenim amerikim sranjem. Bolje bi ti bilo
da utuvi neto u tu glavu o mom troku: tvoj uplaeni
um pokuava da negira pravi strah koji osea, i pravi
se da si snaan. Radije e da mi se ruga nego da
spase svoju enu od prokletstva. Tvoja arogancija mi se
gadi. Bez napora je odbacio Majkla na krevet.
Majkl je tamo sedeo, utonuvi u jastuke i nije bio
siguran da li e ovaj ovek pred njim sprovesti u delo
svoju pretnju.
Kako Finster moe da bude ono to ti kae da
jeste? Ne vidim nijedan dokaz da...
Dokaz? Pa ima dokaz. Avgust Finster ti je
ponudio da krade, ti si bio njegova marioneta.
Adrenalin se povlaio iz Simonovih vena dok je sipao
sebi drugu au dek denijelsa.
Finster? On je kolekcionar, poslovan ovek,
potovan i krajnje uspean...
To je tano, sve izuzev jedne stvari... on nije
ovek.
Kako to zna? Ne. Ovo je smeno.
Njegovo ime se pojavilo u vezi sa njegovim
interesovanjima za umetnost koja je bila uperena protiv
crkve. Otpisao sam ga kao bolesnika, kao to su uradili
i svi drugi. Ali kada su izvesni komadi poeli da
iezavaju na crnom tritu, poeo sam pomalo da
proveravam njegovu prolost. ini se da on uopte nema
prolost...

Kao i veina ljudi koji su doli iz Istonog bloka...

Ali on, za razliku od drugih, nikada nije roen.
Simon je gledao u Majkla.
Majkl se skoro nasmejao.
Ti misli da je to smeno? Ne zna nita o
Nemcima iz Istone Nemake. Oni su prislukivali
svakoga, uglavnom zbog same ideologije. Ljudi misle da
su zapisi uniteni, ali nisu; samo treba da zna gde da
ih trai. I ja sam ih potraio sam. Ne postoje podaci o
Finsteru... nigde.
Siguran si u to?
Simon je zanemario Majklovo pitanje.
Pre nekoliko godina, bez znanja crkve, bez iijeg
znanja, iznenada sam posetio naeg prijatelja u Berlinu.
Niko nije znao o mom putu, a ipak on je bio tamo, ekao
me da siem iz voza. Sam je stajao na platformi. Sve je
poricao. Jedini problem bio je u tome to je do svakog
njegovog poricanja dolo pre nego to sam ja i postavio
pitanje. Znao je apsolutno sve to u ja da kaem.
Sledee stvari koje sam bio svestan jeste da sam se
probudio u vozu koji se vraao, a ja nisam mogao da se
prisetim kako sam dospeo u njega. Od tog dana, nijedna
no ne proe, bez izuzetka, da me on ne progoni u
mojim snovima.
Snovima?, Majkl je odmahnuo glavom. Ovo
zasniva na...
On je aneo tame koji je izbaen sa Nebesa pre
vremena koje pamtimo.
Vrlo zgodna pria koja je namenjena tome da plai
svet. Mala deca se skrivaju ispod kreveta. Majke se

okupljaju, molei za oprotaj. Svi tre ka svom

milostivom Bogu da ih spase. Da ih zatiti od zlog
avola. Majkl je ustao, postavi sigurniji u sebe sa
svakom reju koju je izgovorio. Avgust Finster je
egoistian poslovan ovek sa toliko mnogo moi da baca
svoje ini irom Evrope i, ini se, i na... vas.
Simon je seo preko puta Majka i vrio priguenim
tonom rekao:
Avgust Finster je zgodan, i ima harizmu: zabavan
je, privlaan, srdaan. A on je, zapravo, samo zlo. Sve
oko njega je fasada. On privlai vae unutranje elje i
potrebe. On zna ta elite; on zna ta vas plai. On igra
na to. Simon se nagnuo blie, sada je bio njegov red da
uzvrati provokaciju... I on te je izigrao.
Neto iskonsko se pojavljivalo u Simonu, to je bilo
ubeenje sa kojim Majkl nije mogao da se bori, neto u
njegovim oima, nepokolebljivo i hladno. Je li to
sluajnost, da odgovor na tvoje molitve stie u trenutku
tvog najveeg oajanja i da se dogaa da neko moe da ti
obezbedi sve ono to ne moe da dobije ni od koga
drugog. Sve u zamenu za jedan jednostavan bogohulni
zadatak. Ko je taj koji je ovde pogreio?
Majkl je razmiljao dugo i intenzivno poslednjih
dvadeset etiri sata, sluajnost je bila vie nego uoljiva,
ali je on uvek nalazio nain da sebi objasni zato su se
stvari ba tako dogodile. Ali, ovoga puta, kada je rei
izgovorio neko drugi, one se ine suvie stvarnim. Majkl
je morao da odlui, i postojale su tri mogunosti:
Simon je ultrareligiozni fanatik koji je, opsednut
svojim uverenjima, sam sebe zaslepeo; s druge strane,
to je i razlog zato je Majkl u opasnosti da postane rtva

od ruke koja dri religiozni ma. Ovo ga jeste uplailo ali ne u velikoj meri, A onda, moda je Majklov um bio
potpuno pomuen, i odbacio je poslednje ostatke logike.
Ako je ludilo bilo na njegovim vratima, inilo se da ono
nije bolno. Ali to je bilo uznemirujue; on e biti
zatvoren, otrgnut od Meri, zakljuan na mestu koje je
gore nego bilo koji zatvor. Od tree mogunosti krv mu
se ledila u ilama: sve to je Simon rekao bila je istina.
To ga je proganjalo jo od podruma Finsterove kue.
Zlo je bilo stvarno i ono ga je zaposelo, Majkl je postao
njegova marioneta. Iznenada je osetio da je soba
mranija, a svet manji. Majkl je u stvari postao svestan
zvukova oko sebe: njegov pas je disao, uo se zvuk
automobila koji su prolazili ulicom, a otkucavanje
runog sata izgledalo mu je kao da naglaava strah koji
je iznutra oseao.
ta on eli?, pitao je Majkl.
Ono to je uvek eleo. Nae due. Trampi jednu
ovde, ukrade drugu tamo. Sada vie nema potrebe za
tim. Imae ih sve. Kontroliui kljueve, on kontrolie
nebeske kapije.
Zato ih Bog jednostavno ne otvori ponovo...
kapije? Jednom ih je otvorio.
Od svoje esnaeste godine, Simon se nije plaio
niega. Tada je doiveo neto to mali broj ljudi ikada
doivi, i to neto mu je ostalo u samoj dubini bia. Srce
mu je toga dana umrlo, kao i emocije. Otada, nije znao
za strah niti za bilo koje drugo oseanje. Do sada.
Bog e morati da se vrati, i to e biti ispunjenje
Svetog pisma, kraj sveta, kako god to nazvao. Gabrijelov
rog odjekivae irom sveta. Znak da se Bog vraa:

Sudnji dan. Prvi put, nekakva iskrenost se pojavila u

Simonu, Majkl je bio jedina njegova nada. Moramo da
vratimo te kljueve."
Majkl nije znao da li da se smeje ili da vie. Sedeo
je skrhan. inilo se da je sve to mu se dogodilo tokom
poslednjih mesec dana sada dolo na svoje mesto. Svaki
korak koji je napravio doveo ga je do ovog trenutka. Ne
samo da je unitio ivote onih koje je voleo nego je
oskrnavio i njihovu veru.
Naposletku, Simon je definisao stvar.
Sutra uvee moramo da krenemo. Nemamo mnogo
vremena."
Moja ena umire, ne mogu opet da je ostavim.
ao mi je. Nije bilo saoseanja u Simonovom
glasu.
Ne mogu da je ostavim, njen ivot...
Njen ivot otkucava, nita ne moete da uradite da
bi to zaustavili ali... ako vrednujete njen veni ivot, jo
ima vremena. Spasi to, Majkle. Spasi njenu duu."
***
Majkl se cele noi prevrtao u krevetu. Poto vie
nije mogao da spava u krevetu, vratio se na kau na
kome je iskoio feder koji ga je pritiskao ispod lopatice.
Vie je voleo ove neprijatne ubode od misli koje su mu
jurile kroz glavu, dok se irio sam na ogromnom
zajednikom dueku. To je budilo toliko mnogo seanja.
Tako e izgledati njegov ivot kada Meri vie ne bude.
Nije bio spreman da se sada suoi s time. Ona je jo bila
iva. Bar je u to bio siguran.
To je bila jedina stvar u koju je bio siguran.

Hodao je ulicama poto je Simon otiao. Besciljno

je lutao sve dok sluajno nije stigao do bolnice. Stajao je
i zurio u Merin zamraen prozor. Nije uao. Tuga e ga
ponovo nadvladati, a morao je da razmilja jasno i
ispravno. Ako ode, nije znao kada e se vratiti. Meri bi
za to vreme mogla da umre, a s tim ne bi mogao da ivi.
Mogao je da ostane, ali muenje koje bi podnosio do
kraja ivota pitajui se da li je Meri otila na bolje,
mirnije mesto bilo bi neizdrljivo.
Sve se svelo se na njegovu veru protiv Merine vere.
Neko drugi je doneo odluku umesto njega.
Otii e sa Simonom sledee noi.
SEDAMNAESTO POGLAVLJE
Majkl se naposletku probudio malo posle est sati
ujutru. Nije se mnogo odmorio, ali je ipak malo
odspavao, to je u poslednje vreme bilo retkost.
Ali kada se okrenuo, jo u polusnu, video je
Buovu siluetu kako se nadvija nad njim.
Dobro jutro, Majkle.
Majkl se jo nije bio sasvim probudio i mirkao je
dok je uklanjao krmelje iz oiju.
Kako si uao?
Dao si mi kljueve prole godine, sea li se?"
ini se da sam u poslednje vreme davao kljueve
pogrenim ljudima", prostenjao je Majkl, iscrpljen.
Kada se Bu pomerio, rano jutarnje sunce blesnulo
je svom silinom Majklu u oi. Zaalio je zbog one
poslednje dve ae deka denijelsa jer kao da mu je
nekakav eki udarao u slepoonicama.

Kad bi samo bilo neto za doruak?, rekao je

iznemoglim glasom, navlaei jastuk preko glave.
KLIK. Neto mu se obavilo oko lanka. Majkl je
pogledao prema svojim stopalima, i doekalo ga je lice
Denisa Tala. Buov novi partner je podeavao okvir na
metalnoj ogriici koju je obmotao oko Majklovog zgloba.
Nisu to bile lisice, nita to bi ga ograniavalo. Jo gore.
Oko lanka mu je bila ogrlica za praenje. Od one vrste
to ima ugraen GPS, pomou kojeg su ga mogli da ga
prate i nadgledaju iz centralne stanice i da neprekidno
imaju podatke o mestima njegovog boravka, aljui sve
vrste uzbuna ukoliko bi zalutao.
Majkl je naglo povukao nogu k sebi, a Tal se samo
smekao kao lovac koji je znao da je lov zavren, i da
nije bilo mesta gde je Majkl mogao da pobegne.
ta...?, rekao je Majkl.
ao mi je, Bu nije bio u stanju da ga pogleda u
oi.
ao ti je? ta to radi?
Bu je pomislio da je bio blag; to je bila alternativa
za zatvor. U najmanju ruku, Majkl e imati mali oseaj
slobode do sasluanja koje je bilo zakazano za tri dana.
Postoji rizik da e pobei. A to ne smem da dozvolim.
Da pobegnem? Neverica je izbijala iz Majklovog
glasa. Od ega?
Morao sam da te prijavim kod sudije."
Rekao sam ti kao prijatelju, Majkl je pukao.
ini ovo jo teim.
ena mi umire, Pole. Misli da bih je ostavio?
Pustie me da je vidim, zar ne?

Moe da je via koliko god eli. Mi samo elimo

da znamo gde si. Ne elimo da naputa grad..., Bu je
napravio stanku, ponovo.
Kukin sine. alje me ponovo u zatvor.
Majkl je skoio grabei Bua, ali pre nego to je
mogao da zamahne Tal je bio na njemu. Udario je
Majkla, i nastavio je da ga udara po telu pre nego to je
Majkl ak i imao ansu da reaguje. Krv je potekla. Dok
je Majkl padao na pod, Tal je pokuao da zamahne
desnom nogom da bi udario Majkla u glavu. Ali nije u
tome uspeo. Bu ga je zgrabio za ramena i odbacio ga
preko sobe.
Talas nasilja uneo je haos u prostoriju. Bu jedva
da je mogao da misli jasno, njegova oseanja bila su
pomuena dok je gledao kako se Majkl okree po podu u
bolovima.
Tal je ustao, otresao prainu sa sebe i okrenuo se
prema Majklu.
ubrad kao ti su za rupu od dva metra. I trunue
tamo, da zna. Tvoja ena e umreti sama..
Bu mu se ponovo uneo u lice, od besa je
podrhtavao njegov prigueni glas.
ekaj me u hodniku.
Kada je Tal izaao, Bu je pokusao da pomogne
Majklu da ustane ali je Majkl prkosno odbio, izvlaei
se.
ao mi je, drue. Ne mogu nita da uradim. Zakon
je zakon. Ne mogu da rizikujem da te pokrivam. Ja
takoe imam odgovomosti.
Bu je davao sve od sebe da ne pukne. Koliko god
da je brinuo za svog prijatelja, imao je enu i decu i nije

mogao da dopusti da oni propadnu. Bu je u stvari imao

nameru da ovoga puta zbog svog prijatelja stavi svoju
etiku po strani, ali neko drugi je znao da je Majkl
prekrio uslovni otpust i napustio zemlju. I bilo je
sigurno, kao to je sigurno da e sunce izai, da bi ih
Tal i, ne trepnuvi, obojicu uhapsio samo da bi mogao
da im se nasmeje u lice.
Zastranio si zbog Merine bolesti. Objasniu to
sudiji. Bie blag. ao mi je.
Nema pojma ta si uradio. Majklove rei su
isekle Bua kao to bi ilet isekao puter. Majkl je brisao
krv sa usana, i okrenuo se.
Bu je samo stajao skoro prestavi da die, i
netremice je gledao u Majkla. Naposletku, bez ijedne
rei, izaao je ostavljajui poraenog prijatelja samog,
srozanog na podu.
***
Meri je vrsto zaspala u Majklovim rukama. On se
uvukao u njen bolniki krevet, toboe da bi je uteio, ali
u stvari vie da bi ona uteila njega sopstvenim
prisustvom, da sebino oseti njen dodir. Jo nije reio
kako da joj kae da e ponovo otii. Ono to je morao da
uradi bilo je neto za ta je ovek teko mogao da nae
rei.
Pokrio je arapom neeljenu narukvicu na lanku i
obukao veoma iroke pantalone da bi prikrio
ispupenje. Siva kutijica je bila malo vea od paklice
cigareta i bila je prikaena za sigurnosnu narukvicu.
Svaki korak koji bi napravio podseao ga je na njeno
prisustvo, jer se ona trljala o njegovu kou. Po Buovim

reima, mogao je da via Meri kad god to eli sve dok se

prijavljuje odseku za nadgledanje i praenje. I to je bilo
tano ono to je i uradio.
Nadgledanje i praenje za uslovni otpust",
odgovorio je enski glas.
Sen-Pjer, Majkl se javio iz svog stana. Idem da
posetim svoju suprugu u okrunoj bolnici.
U redu, gospodine Sen-Pjer. Obavezno se javite
kada se vratite, u skladu sa uputstvima.
Tako formalno, pomislio je Majkl. Objasnili su mu
da e pratiti njegovo kretanje po gradu i da se od njega
zahtevalo da se javi svakog sata kada je van kue. Ako
bi narukvica oko njegovog nonog zgloba bila uklonjena
ili oteena ili ako bi on otputovao izvan teritorije grada,
bio bi trenutno uhapen zbog naruavanja uslovnog
otpusta. Pitao se ta bi oni uradili ako bi pratili njegovo
kretanje ka avionu i videli da eli da ode iz zemlje.
Majkl je stigao kod Meri neto malo posle pola
devet i zatekao ju je kako sama izlazi sa radijacije
odbijajui pomo sestara. Ona i Majkl su odluili da
nastave tretman, ali na kratak rok. Ako nita drugo, to
bi moglo da joj kupi jo malo vremena. I nikada se ne
zna, na kraju krajeva, uda se dogaaju.
- Dorukovali su, u tiini, jaja i virle koje je Majkl
kupio usput. Rei su im retko izlazile iz usta i uglavnom
su utali. Majkl nikada nije bio pokera i Meri je s
kilometra udaljenosti mogla da vidi uznemirenost na
njegovom licu.
ta te mui? Vidim ti u oima, ali to god da je ne
moe da bude ba tako cmo", rekla je Meri sa usiljenim
osmehom. Kada se sve uzme u obzir.

Morau opet da otputujem. Njegova glava se

povila od srama, rei mu nikada nisu izale tee. Samo
na nekoliko dana.
To te mui? Meri se skoro nasmejala. Biu ja
dobro, nemoj da brine. Oni sjajno brinu o meni. Uzela
ga je za ruku rekavi: Samo mi se ti vrati.
Hou. Ispunilo ga je olakanje. Vratie se.
Znam.
Blago ga je poljubila u obraz. Majkl je mogao da
oseti lagano podrhtavanje njenog tela. Uzeo je jaknu i
navukao je Meri preko ramena. lako to nije htela da
prizna, ona se tresla od blage groznice. Meri se uvukla u
jaknu, upijajui Majklovu toplotu, uvlaei njegov miris.
To se uvek uvlailo u nju, taj miris njegove odee; ona je
oblaila mnogo njegovih majica i jakni i uvek ih je
doivljavala kao neke sigumosne pokrivae. I neprestano
se igrala s njim, ostavljajui mu poruke i male poklone
u depovima, da ih pronae jednom kada najzad ponovo
obue svoju odeu. To je bila budalasta stvar, ali on ju
je zbog toga jo vie voleo.
inilo se da je Meri poela malo da poputa u
poslednjih dvadeset etiri asa. Kao da je usled
izgovorene prognoze bolest nekako pojaala simptome.
Meri je postajala sve umomija i do jedanaest sati je
ponovo bila u krevetu, utonuvi skoro odmah u san.
I tako je Majkl proveo poslednji sat leei pored nje.
Samo nekoliko dana, proaptao je svojoj usnuloj eni.
Kao to je i oekivao, ona se nije pokrenula, nije
odgovorila. Moda je tako bilo bolje. Tiho, skoro kao da
je govorio u sebi, nastavio je:

Toliko si mi potrebna... Mislio sam da u te

spasti... A uradio sam neto mnogo gore. Moram to da
ispravim... Gladio joj je obrvu. Samo te molim da ima
veru u mene.
Njene oi su jo bile zatvorene, ona se malo
promekoljila i, kao i obino, neno stisnula njegovu
ruku. Priljubila se uz njegov vrat, obmotala ruke oko
njega i neno proaptala: Uvek sam imala.
***
Niko nikada nije rekao nita o smrzavanju do
smrti, kazala je Dejn Alrid odseno trljajui ruke da
bi se ugrejala. Niko joj nije rekao da e joj biti potreban
demper, i to krajem juna. Pomislila je da je trebalo da
joj daju bar jedan demper kada su joj prole nedelje
izdavali plave uniforme.
Dvadeset stepeni, pa to je taman da se ovek
smrzne. Mlada, ivahna policajka sedela je ispred
mnotva monitora, mora da ih je bilo trideset. Svaki
monitor je pokazivao plan jednog dela grada, a male
zelene take su se kretale po njemu. Ime, identifikacioni
broj, i linija sa statusom su se pojavljivali da dnu
svakog ekrana. Dejn je dola pravo sa akademije, i
izabrala je da odmah zapone svoj posao, za razliku od
drugih diplomaca koji su uzeli nedelju dana za proslavu
pre nego to pone njihova sluba u borbi protiv
kriminala.
Sedela je u velikoj sobi bez prozora. Du zadnjeg
zida su rasporeena kuita kompjutera, bar desetak
kutija veliine rashladnih ureaja, sa ipovima,
drajvovima i osnovnim ploama. ice su bile nasumice

poloene po podu dok su svetla na terminalu svetlucala

zeleno, plavo i crveno. Samo jedan relativno upotrebljiv
sto im je stajao na raspolaganju, sto sa konom stolicom
sa naslonom - koju je zauzela Dejn - i ona je bila
mnogo prijatnija od hladnih metalnih stolica koje su bile
pored kompjuterskih radnih stanica. Kompjutersko
odeljenje policijske stanice u Biram Hilsu nije samo
izgledalo hladno ve je ba bilo hladno. Temperaturu od
dvadeset stepeni Celzijusovih su propisali i proizvoai
velikog raunara i IT odeljenje , policije. To nije bila
terriperatura sa koje biste elite da izlazite ili ulazite
kada je leto. Sreni novajlija bi neizbeno zavravao sa
paklenom prehladom koja bi trajala tokom svih vrelih
letnjih dana.
Monitori koje je Dejn nadgledala su bili dodeljeni
za kuni pritvor osuenika koje je ekao datum suenja,
elija u zatvoru ili istek kazne. Ovi dodeljeni kuni
pritvori sa seksi narukvicom oko lanka bili su za one
najmanje rizine od najmanje rizinih. Za one koji su
znali za pokajanje, koji su znali ta je skruenost; ansa
da ovakvi pritvorenici pobegnu bila je vrlo mala ili
nikakva. Do avola, ogrlica stvarno nije bila neophodna;
bila je to samo podsetnica da su promatrani. Dejn je
ovo znala i njena priljenost nije bila na visokom nivou.
Donela je nekoliko knjiga, kao to joj je predloio njen
prethodnik - zaboravio je da pomene da donese dosta
slatkia - ali ih je danas zanemarila u korist ukretnih
rei.
Skoro da je pala iz stolice kada se alarm oglasio.
Piskav, odsean ton sa monitora dvadeset i sedam. Sa
njega je iezla mala zelena crta.

Ne, ne, ne, ne, ne, ne. Sranje. Njeno panino

ponaanje potvrdio je njen status novajlije. Krenuvi ka
telefonu oborila je knjige i novine na pod, ali pre nego
to je i mogla da okrene broj, takica se pojavila kao da
je sve vreme bila tu.
Pozvala je u svakom sluaju.
Telefon je zazvonio.
Dobar dan?
"Gospodin Sen-Pjer?, upitala je grozniavo, glas joj
je podrhtavao.
Da? Majkl je odgovorio mirno, kao i uvek.
to se tie Dejn, trebalo je nekoliko sekundi da joj
popusti adrenalin. Je li to bio kvar na kompjuteru? Da li
je napravila greku prvog dana na poslu? Javljam se iz
prve policijske stanica, praenje i nadgledanje. ini se
da smo imali trenutni gubitak transmisije.
Izvinite. Iao sam dole po potu.
Uzdahnula je sa olakanjem.
Verovatno se transmisija izgubila u liftu,
zakljuila je. Samopouzdanje joj se povratilo. Morate da
se javite svaki put kada napustite apartman.
Oprostite. Nov sam u ovome. Nee se vie
ponoviti.
Dobro. Kriza je izbegnuta, spustila je slualicu i
odahnula.
***
Mala crna vrea je bila spakovana i postavljena
spremno na sto u hodniku. Majkl je naputao dnevnu
sobu mazei Otisa, telefon se i dalje ljuljao preko

njegovog ramena. Razmiljao je. Napregnuto je

razmiljao.
Bacio je mali telefon na sofu i uhvatio sa obe ake
svog psa. Desna nogavica pantalona bila mu je bila
podignuta iznad ureaja za praenje. Alati su bili
poreani na podu. Bio je skinuo sivi poklopac sa kutijice
na lanku i na tren uklonio unutranji kabl. Sve je to
bio test da bi video koliko daleko moe da ide pre nego
to mu celokupna policija bude za vratom. Trebae mu
vie vremena nego to je mislio.
U redu je, moj prijatelju, kako u se izvui iz
ovoga?
***
Simon je, drei torbu, pogledao na sat. U daljini
avion je rulao sa betonske ploe u hangaru. Majkl je
rekao da e ga tu ekati. Pa, to je bila prva la - da li je
trebalo neto vie da oekuje? Moda u, pomislio je
Simon, ovoga puta ii sam. Povratio je ve mnoge stvari
za crkvu i obavio je mnogo smrtonosnih zadataka u ime
Boga. Zato je uopte jurio Majkla? Zbog kljueva ili
zbog svog povreenog ponosa? Nikad pre nije omanuo.
Ta ga je pomisao urnisala. Zato je morao da doe u
SAD? Nikada mu nije bila potrebna pomo, niti ju je
traio u prolosti. I zato ju je traio od oveka koji ga je
prevario, koji je ukrao od njega? Od oveka za koga
mirna srca moe da kae da mu se ne moe verovati.
Simon se molio da ovo nije bila prva greka od mnogih.
Ovo je drugi poziv za let 1225 za Berlin.
***

Dejn se zavalila u stolici i jela mekov sendvi za

veeru, potpuno smirena poto joj je srce prestalo da
lupa pre jednog sata. Sada je lupalo zbog drugih
razloga. On je bio visok oko sto devedeset, kose plave
kao svilenkasti kukuruzni konac, a njegova vilica, volela
je snanu vilicu. Videla je Dogija jednom na akademiji niko se nije alio s njim u vezi s tim imenom, on je bio
jedan od onih ljudi koji su takvo ime mogli da nose bez
problema - i odmah joj se svideo. Nije ni sanjala da je
rasporeen u istu policijsku stanicu kao i ona, sve dok
prosto nije uetao unutra.
Hej, kako je bilo?, upitala ga je, izgovarajui to
drugarskim glasom, pokuavajui da bude jedna od
njih.
Pravo da ti kaem, ne znam ni sam, nita se nije
deavalo. Ovo mi je prvi dan na ulici.
A ti, obilazi ulice?
Aha, rekao je Dogi. Onolika obuka i na kraju
nita od svega toga.
Ja sam se dobrovoljno prijavila; rekli su da mogu
da uzmem sledeu smenu. A koristi od obuke uskoro e
se pokazati.
Ozbiljno? Ponovo je razmotrio tu stvar dok je
gledao kompjutere po prostoriji. Ovo i nije bila loa
kazna. Bez glupavog posla koji vam dodeljuju
pretpostavljeni policajci. Kako da ja nisam saznao za
taj posao?
Volela je nain na koji se njegovo lice naboralo od
razoaranja. Isplati se biti informisan."
Ispriaj mi neto o tome. Dogi je pokazao na
monitore.

Pratim kretanje osuenika na uslovnoj slobodi,

pritvorenika, to je tip osuenika u kunom pritvoru.
Uzbudljiva stvar.
Pogledao je na ekrane; sve take su mirovale.
Izgleda kao loa video - igra. A i ne kreu se suvie.
Izvukao je stolicu.
Pomislila je da mora da se ostane koncentrisana.
Ili spavaju ili gledaju televiziju. Nikada nema
mnogo pokreta. Da li si gladan?" Dejn ga je ponudila
pomfritom.
Svakako, ispruioje ruku da uzme.
Veliki dlanovi; pokuavala je da on ne primeti da ga
posmatra. A i ponestajalo joj je tema za razgovor.
Pa..., zamucala je.
ita mnogo, a?, pokazao je na knjige.
Da, zainteresovan je, njegov govor tela je to jasno
pokazivao.
Izbegavajui njen pogled, zurio je u svaki monitor,
a um mu je grozniavo razmiljao: kako e da je upita
da negde izau? A onda mu je neto zapalo za oko. Mala
zelena taka je jurila naokolo kao da je neka video-igra
poludela. Pa, ta ova osoba radi?
Dejn je bio potreban jedan trenutak da bi se
otarasila poude, u poetku nije bila sigurana o emu je
on to govorio ali onda je i ona videla. Monitor dvadeset i
sedam. Sendvi joj je ispao na pod dok je grabila telefon.
***
Bu i Tal su pokucali na prednja vrata. Bez
odgovora. Iz unutranjosti stana ula se glasna
lomljava, kao da je neto srueno. Tal je podigao nogu

da udari vrata, ali ga je Bu jednim jedinim pogledom

smirio. Bu je izvadio klju i otvorio vrata.
Majkle, pozvao je Bu.
Sve se inilo uobiajenim. Stan je bio sreen, na
stolu je stajalo svee cvee. Tal je otiao u radnu sobu
dok je Bu proveravao dnevnu.
Jo jednom se zaula buka, ovoga puta iz spavae
sobe. Bu je krenuo prema vratima spavae sobe, sa
izvuenim pitoljem.
Majkle? Jo jedan zvuk lomljenja, razbijanja
stakla. Prestani da se glupira, uzviknuo je Bu. Ali
nije bilo odgovora. Uleteo je u sobu sa uperenim
pitoljem, a neto mu je poletelo prema licu. Bu je
skoro vrisnuo odskoivi unazad. Srce mu je lupalo u
grudima dok je vraao pitolj u pojas. Prokleti maor.
Si-Dej je izleteo u dnevnu sobu i skoio na kau.
Nekoliko sekundi kasnije i Otis je istrao za makom, i
naglo se zaustavio kada je video Bua. Omirisao mu je
ruku i Bu ga je pomilovao. Ali Otis je sada ponovo
video maku koja je bila na kauu i zareao na nju. SiDej je frknuo i pobegao. Jurili su se po sobi pravei
komine krugove, dok maka naposletku nije skoila na
najviu policu sa knjigama, a pas je lajao i uzalud
skakao za njom - bila je van njegovog dohvata.
Tal se vratio u sobu.
Kako je mogue da nije ovde?
I tada su videli ta je visilo sa pasje ogrlice:
sigurnosna ogrlica.
Pametni kunin sin, rekao je Bu.
***

Tal je preturao papire po Majklovom stolu. Naao je

otvorenu knjigu, nekoliko novinskih lanaka. Uzeo je
jedan i poeo da ita.
Bu je razgovarao telefonom, leima okrenut Talu;
nije mogao vie da podnese da gleda tog oveka. Bu je
svuda proverio: bolnicu, policijsku stanicu, prodavnicu
sigurnosne opreme. Niko ga nije ni video niti uo.
Novajlije u odeljenju za praenje osuenika na
uslovnom otpustu potvrdili su njegovu lokaciju u podne,
kada je slubenica opomenula Majkla zato to je
napustio stan da uzme potu.
Bu se najvie zabrinuo kada je pozvao Meri i
porazgovarao s njom. Rekla je da je Majkl morao da ode
na nekoliko dana. To nije bila informacija koju e
podeliti sa Talom ili bilo sa kim u vezi sa ovom stvari.
Bu je sada bio u velikoj nevolji. Kuni pritvor je bio
njegova ideja, njegova je i ideja da se Majkl jue ne
uhapsi na licu mesta. Ako ne nae Majkla, i to ako ga
ne nae brzo, bie u mnogo tekoj situaciji. Kako je
Majkl to mogao da mu uradi?
Bu je spustio telefon i okrenuo se. Tal je neto
itao. Bu je gledao po pretrpanom stolu. Majkl je radio
na neemu, bio je siguran u to.
Izgleda kao da je imao drutvo, Tal je pokazao na
dve ae i praznu bocu dek denijelsa.
Mislim da tvoj prijatelj, i Tal je naglasio prijatelj,
ima opsesivnu potrebu da stalno negde odlazi. Bacio je
na sto asopis za meunarodni biznis; Finster je bio na
naslovnoj strani, njegov harizmatini osmeh je bletao
ispod prijatnih tamnih oiju.

Rei tvoj prijatelj muile su Bua. Ali ipak e on

sve to drati pod kontrolom. Moda je Tal bio u pravu:
dok je gledao okolo, primetio je da je sve na stolu bilo u
vezi sa ovim tipom, Finsterom. Majklu je loe, Bu u to
nije imao nikakve sumnje. Merino zdravlje koje se
uruavalo ga je unitilo i on je traio nain da da sebi
oduka. Bu je morao da pronae Majkla pre nego to
povredi nekoga ili jo gore... pre nego to sebe povredi.
Ti..., prst koji je optuivao bio je uprt u Buovo
lice, ti si ga pustio.
Bu je zgrabio Talov prst i skoro ga prelomio na dva
dela. Dosta mu je bilo ovog sranja.
Uperi ga jo jedanput u mene i neu ti samo prst
polomiti.
Talovo telo se savilo do poda od bola, i sa
uasnutim licem je gledao u svoj sada ve otekli prst.
Ovo je zapanjilo Bua: Tal nije mogao da podnese bol.
On je uivao da mui drugoga; da se iskaljuje na
nekome, ali sam nije bio u stanju da podnese ni
najmanji bol.
***
Simon je gledao kako crvenokosa stujardesa
zatvara vrata na boingu 747. Pomirio se sa injenicom
da e ii sam. Ubacio je torbu u gomju pregradu i seo na
sedite pored prozora. Prekookeansko crveno oko bilo je
jedno od retkih prijatnih stvari u kojima je sada mogao
da uiva. Nee uivati samo u zalasku sunca ve i u
jutarnjim sunevim zracima visoko iznad oblaka.
Naroito je voleo ovaj let, uinie mu no kraom. Jo se
plaio mraka, iako je to veto krio. No je doba kada bi

on napustio ivotne aktivnosti, i kada bi se naao sam

sa svojim mislima i strahovima; sa sveu o postojanju
onoga za koga je znao da tamo postoji. I bilo je
nemogue da se s njim bori, kao sa kaljem koji se javlja
kada legnete. Bez obzira koliko se napreete da ga
izbegnete, on se ipak prikrade i epa vas uprkos svemu
to preduzimate.
I tako je on uivao u ovim momentima kada ja no
bila skraena. Izlazak sunca je za njega uvek bio kao
neko krtenje, kao isterivanje sila mraka. Nema
sluajnosti, nije sluajno da se zlo pojavljuje samo nou:
to je bila injenica. Postojalo je neto vie u znaenju
svetla i tame i u odnosu dana i noi nego to je najvei
broj ljudi shvatao.
Gledajui sada u ono to e uskoro biti sunce u
smiraju shvatio je da je bukvalno promaio svet, da je
pored njega proao kao to bi neki brod nou proao
pored kopna. Nikada se nije zaustavio i osetio divotu
obinog ivljenja. Njegov ivot je bio zasnovan na
posveenosti, na posveenosti njegovom poslu. A taj
posao mu nije dozvoljavao da ima suprugu, decu, porodicu. Od tog groznog popodneva u njegovom
detinjstvu, bio je postavljen na ovaj put, put koji je sam
voljno prihvatio. Put koji ga je doveo do ovog trenutka
kada je ispitivao sve. Da li je on vodio ovakav ivot iz
osvete? Da li moe sebi da priuti korak unazad i da sve
to analizira? On nije znao za ljubav ili prijateljstvo i
nikada nije imao nikoga s kim bi priao o tome. Njegov
ivot je bio monaki, vojniki. ivot koji ovek ivi sam i
umire sam.

Nikada ranije nije traio pomo, zato bi je sada

traio? Dao je dragocenu informaciju oveku kome nije
mogao da veruje, informaciju o istinskom znaenju
kljueva? Majkl ih je ukrao od njega; on je proizveo celu
ovu situaciju; situaciju koja moe imati kobnih
posledica za sve. A ipak je bio voljan da trai pomo od
Majkla. Bila je to greka i drago mu je da Majkl nije
stigao. I srena je okolnost to je Majkl odluio da se ne
pojavi. Simon se smatrao srenim; ovoga puta Bog je bio
na njegovoj strani.
Zdravo.
Simon je podigao pogled i video Majkla kako stoji u
prolazu, sa torbom u ruci.
***
Ostavivi Meri u bolnici Majkl je brzo otiao do
svoje radnje. Znao je da je to rizino, ali bio mu je
potreban njegov alat. Nije znao kako da skine narukvicu
i alat e mu u svakom sluaju biti potreban. Zgrabio je
komplet kleta, malu builicu i testeru, nekoliko rolni
ice i elektronsku opremu koju je koristio za elektronske
sisteme.
Sigurnosna
ogrlica
je
bila
jednostavno
projektovana. Dok je GPS funkcionisao dok ste izvan
kue, nije ba bio idealan kada je re o ometanju ili sa
potekoama da njegovi talasi probiju debele zidove. On
je, zapravo, signale slao najbliem prijemniku. Jaina
signala sa ogrlice je odreivala njegovu lokaciju i ona je
prenoena na monitor u policijskog stanici. Izvor
energije je bila mala unutranja baterija ije su ice
prolazile kroz obim sigumosnog ureaja. Aktivirao bi se

po zatvaranju ogrlice oko lanka. Da bi je uklonio, ovek

bi trebalo da u potpunosti isee ogriicu i presee interne
ice.
Majkl ne samo da je bio specijalistaza sigurnosnu
opremu, on je bio i lopov - mada je smatrao da se
povukao, uprkos nedavnim dogaajima. U danima
aktivnosti,
pobedio
je
mnogo
alarma,
mnogo
sigurnosnih sistema i znao je da uvek postoji neko
reenje. Poeo je da bui ogrlicu sa suprotnih strana,
dve rupe veliine igle, pazei pri tom da builica ne
sklizne i povredi mu lanak. Ubacio je dve montirane
elektronske igle, na svaku je stavio po 10 mm
ice,
stvarajui sekundamo kolo, bajpas liniju. Struja je sada
imala dve rute da sledi. Kada je jedna postala
neupotrebljiva postojala je druga kao podrka. Kada je
reio problem sa ogriicom, skinuo ju je sa lanka i
iskljuio blokirajui signal. Dozvao je Otisa i prikaio
svoju ogriicu na njegovu.
Nije ni pokuavao da sve to objasni Simonu koje je
sedeo u tiini pored njega. Uzleteli su pre sat vremena, a
inilo se da je Simon bio, do ovog trenutka, preokupiran
suncem koje je zalazilo za horizont.
***
Kapetan Dilija je nervozno hodao, to je bio njegov
obiaj jer nije imao drugi nain da odailje svoju
nervoznu energiju, a nije umeo da vie sedei. Pustio si
ga da ode!

Bu je ve navikao na to. Kapetan je bio sklon

vikanju i to nije smetalo Buu izuzev injenice da je, u
nekom smislu, bio u pravu. Majkl ga je iskoristio.
Tal je rekao da je napustio zemlju. Da li je to
tano? Hoe da mi kae da je jedan od tvojih
osuenika na uslovnom otpustu otiao iz zemlje?
Nije napustio zemlju. ena mu je na samrti. Bu
nije znao dobro da lae ali je pokuao.
Tal je rekao da je pobegao iz grada. E pa, ili jeste,
ili nije.
Tal ne radi na njegovom sluaju, ja radim.
Suvie se zbliava sa svojim osuenicima na
uslovnom otpustu, ne moe da bude njihov prijatelj.
To ne funkcionie. Razmiljam da prepustim to Talu...
Talu!? On je prokleti psihopata. Zna ta, ima da
mu polomim kimu ako bude gurao nos u moj sluaj.
Dilija je zalupio vrata od kancelarije i okrenuo se
prema Buu netremice ga gledajui. To zaista ne bi bilo
dobro za tvoju karijeru u ovom trenutku.
Kapetan je seo, pokuavajui da se koncentrie i
razmiljajui da li da Buu ovo kae. Posle jednog
trenutka se odluio.
Tal je iz Slube unutranje kontrole i sada ti zaista
die za vratom, moj prijatelju.
eki od petnaest kilograma udario je Bua pravo
u stomak. Nije mogue. Ne moe biti istina. Bu se opet
osetio izdanim, ovoga puta od kolege, drugog policajca?
Njegovog efa?
Zato mi to nisi rekao? Jedva da je mogao da
postavi pitanje.

Kako ti ono uvek kae, zakon je zakon? Pa, ovo je

policija, policijska pravila, ako mi kau da utim, ja i
utim. Ljutnja je izvirivala iz njegovih oiju.
Bu je stisnuo pesnicu.
Zato mi sada kae?
Mislio sam da je to neka glupost, uvek si bio ist,
nisam razmiljao dva puta o tome. Mislio sam da e nai
da si ist. Dilijina ljutnja je opet rasla. A vidi sada ta
si mi uradio, pogledaj u kakav si me poloaj doveo.
Ah, potedi me, zna da nisam uradio nita loe.
Nevin sam. Bu nikada nije mislio da e rei ovako
neto. I kaem ti, Sen-Pjer moda jeste otiao, ali ima
tu tota to mi ne vidimo, on je nevin.
Mi ne donosimo odluke. Ti ne donosi tu odluku.
To je do suda.
Bu je mrzeo kada bi mu ponavljao njegove rei.
ena mu je na samrti, i on nee da zabrlja i da zavri u
zatvoru kada ona umire.
Dilija je ponovo koraao po kancelariji.
Nita ne kapira. S kim misli da ti pria? Dilija
je davao sve od sebe da momentalno ne uhapsi Bua.
Za tebe se pretpostavlja da ih nadzire, da ih ponovo
privikava na drutvo, da im olakava ivot. I da ih
kinji ako se ne pridravaju uslova starateljstva. Ako
zabrijaju, prijavi ih i uhapsi. Ali ne, ti postaje njihov
prijatelj, tetoi im, poziva ih na aj. Isuse, Pole, zar
nisi mogao da nae prijatelja koji nije osuenik?
Zna da je to gomila...
Potedi me izgovora. Dilija ga je presekao,
podigavi ljutito ruke. Tal je rekao da si ga pustio.

"Gospodine, to je la, Sen-Pjer je napustio zemlju

po sopstvenoj volji, bez moje pomoi.
Ti si ga stavio na kuno nadgledanje i on je to
prekrio...
Gospodine, poznajem oveka. On je reformisan...
Reformisani ljudi ne naruavaju svoj uslovni
otpust, ne provaljuju sigurnosne ogriice, ne bee. Ono
to me brine jeste zato? Od ega on bei, Pole? Ili...
emu bei? Zna li to? On e prekriti zakon i kladim se
da e ga znatno prekriti, a onda smo svi najebali.
Ne, gospodine! Nee prekriti zakon. A ja u ga
nai, ja sam odgovoran za njega.
Ve si oduvao tu tvoju odgovornost; objasni mi
zato da ti ovoga trena ne uzmem znaku?
Jer sam ja jedini koji e ga nai.
Dilija je gledao u Bua i na kraju je prestao da
koraa. Znao je Pola toliko mnogo godina da ih nije ni
brojao. Ma koliko loe stvari izgledale, on je duboko u
sebi znao da je istina ono to je Pol rekao. On nije bio
tip koji lae, i nikada ne bi rizikovao karijeru na ovaj
nain. Ve je bio pitao Tala ko je podneo albu protiv
Bua, ali vlast je bila nema. Dilijin posao je bio da
sarauje i on e saraivati, ako to ima smisla. Nikada
nije voleo da policajac istrauje o drugim policajcima a,
uz sve to, Tal mu se nimalo nije sviao.
Ako on padne... i ti pada s njim, Dilija je
naposletku rekao.
Bu nije rekao nita, samo je klimnuo glavom, jer
kada se sve uzme u obzir, bio je to najvei znak
poverenja koji je on mogao da oekuje od svog kapetana.

Bu je brzo izaao iz kancelarije i odjurio do centra

velike sobe,
Gde je Tal?, viknuo je.
Svi su ga pogledali odmahujui glavom. Bu se
uputio prema Talovom praznom stolu. Tal je u
potpunosti ispraznio sto; nije bilo linih stvari, ak ni
lista papira. Okrenuo se prema Dudi Langer koja je
sedela za stolom preko puta. Nikad nisu bili ba prisni,
a ona je do gue bila u poslu sa administrativnim
stvarima.
Da li si videla Tala?", pitao je Bu.
Otiao je, rekla je Dudi i ne pogledavi ga.
Gde?
Ja nisam njegov uvar, Pole, promrmljala je.
Bu je pogledao sto, ovo nije bio sto nekoga ko ga je
samo uredio, ovo je bio sto nekoga ko je otiao i ko se
nee vratiti. U Buovoj glavi se sve okretalo. Unutranja
kontrola. Koji je to avo? Uvek je iveo ivot po zakonu,
ceo svoj ivot, nikada nije ni pomiljao da ga prekri.
Sada je bio pod istragom poput kriminalaca na ije je
privoenje potroio itav svoj ivot. I da bi stvari bile jo
gore, sada je bio pod Talovim mikroskopom. Ali Tal nije
bio ovek od zakona, on je bio suta suprotnost zakonu.
Postojalo je tu neto drugo, neto to se nije uklapalo,
neto to je bilo mnogo dublje... Ko je prijavio Bua
Unutranjoj kontroli? Da bi Bu imao bilo kakvu ansu
da to otkrije, ili da spase svoju karijeru, morao je prvo
da nae Tala. Ali prvo e, dao je re Diliji, nai Majkla.
Naula sam neto o nekom hitnom porodinom
sluaju, rekla je Dudi, nadajui se da e Bu otii
kada sazna ono to mu treba.

Da li zna gde?
Mislim da sam ula da je pominjao Nemaku,
zapravo Berlin.
***
Meri se naposletku smirila u krevetu, lekovi su bili
tako jaki da je otkrila da teko moe da radi bilo ta
osim da spava. Poto je Majkl otiao, ona se podvrgla
drugom tretmanu i nadala se da e sada bolje, sama,
podnositi sporedne efekte, ali kada se vratila u sobu on
je bio tamo.
Nije rekao ta je stvarno eleo; pomislila je da je to
krajnje neobino. Rekao je da je on novi Buov partner,
Denis... nije mogla da upamti njegovo prezime. Doao je
samo da vidi kako je ona i da sazna na emu je
zasnovan odnos njenog mua sa Buom. Rekao je da je
to za istraivanje o Buovom radu u vezi sa uslovnim
otpustom, i da e Bu moda dobiti svoju zasluenu
nagradu. Nikome nije pomenula posetu.
Ovaj ovek ju je uplaio vie nego tumor.
***
injenica da je bio pod internom istragom potpuno
je porazila Bua. Ma nema anse. iveo je ivot kako
zakon nalae. Zato je, do avola, bio pod istragom?
Tokom
cele
svoje
slube,
nikada
nije
sebe
kompromitovao u vezi sa bilo kojim od svojih tienika,
a naroito to nije bio sluaj sa Majklom. Bio je vie nego
svestan svakog koraka u toku procedure, a i naina
uspostavljanja odnosa sa svima njima. Tal se pojavio
pre nego to se Meri razbolela, pre nego to je Majkl

ponovo otvorio to poglavlje svog ivota. Zato? I zato

se Tal uputio u Nemaku? Da li je to bilo da bi uhvatio
Majkla, ili da bi jo vie optuio Bua? Ili je tu bilo i
neto vie od toga?
Bu je sedeo u izolovanoj kompjuterskoj sobi,
hladne atmosfere: jedna lampa, jedna stolica, jedan sto i
jedan kompjuter. Bez prozora, tepiha, slika i ikakvih
drugih dekoracija. Baza podataka Policijskog odeljenja
Biram Hilsa je bila ogromna. Pored kriminalnih dosijea,
imali su pristup i ogromnom broju elektronskih
bibiioteka: FBI, Interpol, nedeljni asopisi, vesti itd.
Nije bilo teko pronai Finstera. Iako nije imao
kriminalni dosije, on je ostavio dubok trag kako u
biznisu tako i u svetu slavnih. inilo se da je Avgust
Finster bio slavan u svojoj domovini, Nemakoj; on je
bio pravi Gejts-Tarner-Perlman-Tramp biveg Istonog
bloka. Bu je naao video- montau o njemu u arhivama
Blumberg njuza. Gledao je snimak na kome je Finster
bio besprekorno obuen dok je vodio sastanak upravnog
odbora, a na snimku su se videli i njegovi ogromni
posedi, kao i Finsterovi dolasci na gala drutvene
dogaaje. Ono to je zaista privuklo Buovu panju bio
je snimak Finsterovog plesa u nekom nonom klubu sa
jednom od najlepih ena koje je Bu ikada video. Bila je
predivna, od nje vam je zastajao dah.
Glas koji je komentarisao snimak poeo je da
govori: ... gotovo nepoznat do ujedinjenja Nemake,
Avgust Finster je od tada postao najbogatiji ovek bive
Istone Nemake. Uspean je u svakom poslovnom
sektoru, on ne zna za neuspeh. Tajanstvena prolost.
Neoenjen, nemilosrdan u biznisu, i ini se da su

njegova jedina slabost ene." Prikazan je okruen

grupom lepotica. Da tu nije bilo ena, Buu bi to bilo i
vie nego dosadno.
Poznat je po svojim nonim izlascima, i umeo je da
zabavlja i po dve ili tri dame svake veeri, a teko da je
ikada bio dva puta fotografisan sa istom enom. Uesnik
je svih najnovijih drutvenih dogaaja zbog kojih je, a
takoe i zbog njegovih poslovanja i prezimena..."
Bu je usmerio mi, spremajui se da iskljui ovaj
snimak kada...
dobio nadimak koji se ne izgovara glasno: Princ
Tame.
OSAMNAESTO POGLAVLJE
Avgust Finster je pravio zabavu u svojoj biblioteci.
Njegova usamljenika jazbina, sa nametajem od
najfinije koe, bila je vrlo zgodna da se impresioniraju
oni koji se lako daju impresionirati. Tri dame su sedele
na kauima oko kamina, sa piem u ruci. Svaka od njih
je bila obuena u najfiniju veernju haljinu kupljenu u
najboljim radnjama u centru Berlina.
Finster je ene pronalazio na razliite naine.
Njegov novac i arm su uvek bili neodoljivi afrodizijaci, i
on je atraktivne ene privlaio kao to med privlai
pele. Eli, sa jarkocrvenom kosom, srela ga je tog jutra
dok se vraala sa snimanja. Sa portfoliom u ruci, ona ga
je primetila kako je gleda i trenutno je bila oarana.
Ljupka Dun je dola na razgovor u Finsterin - dustrije i
izala odatle sa pozivnicom. A Hajdi, pa, Hajdi je
jednostavno dola nepozvana, iste veeri nagovorena od

prijateljica koje su ve bile podlegle Finsterovom armu.

Ali iza njegovog novca i arma postojalo je i neto drugo.
One su sve to osetile, ali nisu bile sigurne kako to tano
da odrede. Kao da su pruale ruke da dodirnu neto
posebno to ih je privlailo, ali je to uvek nekako
ostajalo van dohvata, poput poslednjeg sna pre nego to
se probudite koji ostaje izvan vaeg seanja. To je bila
neka vrsta magije. I uprkos injenici da je bio poznat
kao kralj veza za jednu no, ene su mu ipak dolazile u
jatima, i o tome se hvalile kao da su imale ljubavnu vezu
sa nekom rok zvezdom.
Kada je telefon zazvonio, Finster nije obratio
panju, dozvoljavajui mu da zvoni tri puta pre nego to
je naposletku prestao. Nije voleo da ga prekidaju izuzev
u vrlo hitnim sluajevima.
Veeraemo kod El Grosa." Uvek je izlazio u
najnovije restorane i retko je poseivao isto mesto dva
puta. Rezervacija je sreena za osam i petnaest.
Tri armantne mlade ene su se nasmejale. To je
bio osmeh odobravanja, osmeh srene-smo-to-smo-stobom. Eli je, meutim, znala da u restoranu Ei Groso
postoji lista ekanja od osam nedelja i znala je da ceni
mo koju je Finster imao. U njenim oima, ove dve
druge devojke bile su samo uspaljene, glupave, zgodne
za brzo preputanje uivanjima. Ona je bila drugaija.
Bie mi ast, devojke, da vi izaberete mesto gde
emo plesati, Finsterov glas je opijao Eli.
ails se tiho pojavio na ulazu u sobu, a u svojoj
desnoj ruci je imao kovertu. Diskretno ju je dodao svom
gospodaru, nagnuvi se ka njegovom uvetu. Eli po
prirodi nije bila nametljivac, samo su je interesovali

ivoti drugih ljudi. Nije imala nameru da to uje, ali nije

mogla da se obuzda. Iako je arls prigueno govorio
mogla je da razazna vei broj rei. Finster je uputio
pogled prema Eli kao da je uo njene misli, njegov
varljivi osmeh se moda inio srdanim ali njegove oi
su ostale hladne, ledei joj srce. Iznenada ju je obuzeo
stid. I strah.
Ali to to je ula nije bilo mnogo zanimljivo. Neto
poput oni dolaze... i kako se usuuju" i nemojte da
brinete, bezbedni su i organizovaemo im odgovarajui
doek...
Napolju, Finsterov ofer je iz bentlija" nekoliko
puta kratko svirnuo. arls je izaao iz sobe, otvarajui
prednja vrata. Finster je uputio dame ka kolima. Hajdi i
Dun su se samo osmehivale jedna drugoj dok im je
ofer otvarao vrata limuzine. Finster se zaustavio na
pragu i okrenuo se ka Eli, zagrlivi je.
Razmiljao sam da pustimo ova dva... deteta da
odu prvi, rekao je. Nije loa ideja, bilo je sve to je Eli
mogla da promuca, usne su joj toliko drhtale.
Zato me ne saekate u biblioteci, ja u ih
pozdraviti i vratiti se za trenutak. A onda bismo nas
dvoje mogli ovde da veeramo, sami.
Eli se nasmejala dok je on iao prema kolima.
Pogledala je prema zvezdama, kao kad je bila dete, i
zamislila elju, kao to ju je to otac uio, kada bi
ugledala prvu zvezdu. Neka ova srea potraje do kraja
ivota, pomolila se.
***

Tri sata posle podne. Deset hiljada metara. Veina

putnika spava. Neki su imali slualice i gledali film iz
1948, Abot i Kostelo sreu Frankentajna. Poto nije
mogao da spava, Simon je itao Bibliju. Iako je znao
kraj, kao i celokupan sadraj knjige, uvek je u njoj
nalazio neto novo, neku lekciju za koju se nadao da
moe da je primeni u svom ivotu ako bude dovoljno
srean da nastavi da ivi. Majkl je zauzeo dva susedna
sedita, rairio noge i crtao u krilu detaljni plan onoga
ega se seao o Finsterovoj vili. Imao je izvanredno
pamenje, a i u poetku karijere vebao je tehniku
osmatranja u samo jednom prolazu.
Nisi mislio da u doi, zar ne?, rekao je Majkl
tiho, vie za sebe nego Simonu.
Simon ga je pogledao.
Znao sam da e doi. I nastavioje da ita knjigu.
Majkl nije olako primao odbijanja.
Priznaj? Nisi verovao."
U stvari, jesam", odgovorio je Simon, ne podiui
pogled sa knjige.
Ni sam nisam bio u potpunosti siguran, sve dok se
nisam ukrcao u avion.
Dolazio si od onog trenutka kada si shvatio u
kakav si poloaj stavio svoju enu. Takav si karakter.
Nije te teko proitati.
Ne zna nita o meni.
Simon se namestio u seditu ne skidajui pogled sa
knjige. Majkl Edvard Sen-Pjer, trideset osam godina.
Siroe. Usvojili ga kada je imao dve godine Dejn i Majkl
Sen-Pjer. Parohijska kola, deak iz oltara. Nije voleo
obine stvari. Kraa: nakit i umetnika dela. Poslovi

visokog rizika. Radio je to zbog uzbuenja, ne zbog

novca. Odleao u zatvoru: Sing Sing. Oenjen: osam
godina. Supruga: Meri. Voli te mnogo, obolela od...
Dosta!, Majkl je mrzeo da uje svoj ivot tako
sveden kao za itulju. Majkl je odrastao u predgrau, u
Armonku, malom gradu na sat vonje od Menhetna.
Roditelji su ga poslali u katoliku srednju kolu Sveti
oci, gde je otac Den drao lekcije tokom dana kao da su
bile propovedi. Majkl je bio relativno dobro dete. Umeo
je da bude i nestaan i da upadne u nevolju, ali nita
nije nagovetavalo njegovu budunost. Iskrao se
nekoliko puta na pie i da pui sa drugarima i proveo je
mesec dana u svojoj sobi moda je to bio predznak
vremena koje e provesti u zatvoru - zato to je stavio
petarde u otvor za potu gospoe Kolet. Kada je zapalio
fitilj i ubacio petarde kroz mesingani otvor na ulaznim
vratima, jedva da je mogao da kontrolie svoje kikotanje.
On i njegovi prijatelji su pobegli kao zeevi, ali nije bilo
potrebe. Stara, gluva gospoa nije ni ula prasak
petardi, nita nije ula, a za ostatke pepela mislila je da
su od njene make, i da je maka ponovo bila iscepala
novine, pa je samo otvorila vrata, poistila ostatke i
izbacila ih napolje. Majkl nikada ne bi ni bio uhvaen da
nije bilo njegovog sauesnika: hvalisavi Stivi Tazigeneti
je rekao Keniju Kejsu, koji je potom rekao svojoj devojci
Den Diliko, a ona je to rekla svojoj majci, koja je
pozvala gospou Sen-Pjer. Majkl je prihvatio kaznu kao
pravi mukarac... tokom nekoliko dana. Posle toga, on
bi doao iz kole, zgrabio uinu, uputio se u svoju sobu i
iskrao se kroz prozor. Njegova mama nije nita

sumnjala, i zapravo je bila ponosna to on tako stoiki

podnosi kaznu.
Na nesreu, nije ga majka poslala u Sing Sing, niti
je to bilo zbog petardi. I nepotrebno je rei, njegova elija
nije imala prozor kroz koji je mogao da se iskrade. Sing
Sing je bio zatvor koji se nalazio u brdima du reke
Hadson. To je bila kaznena ustanova koja nikada nije
bila mnogo ozloglaena, osim u periodu kada su tu
pogubljeni Etel i Dulijus Rozenberg. Tri i po godine koje
je Majkl tamo proveo bile su pravo muenje. Za njega je
bio pravi pakao da bude toliko dugo odvojen od svoje
mlade supruge Meri. I do prolog meseca njegov najvei
strah bio je da e zavriti ponovo u zatvoru odvojen od
svoje ene. Zavet koji je dao Meri, da nee prekriti
zakon, zapravo je bio zavet koji je Majkl dao sebi.
Nikada ponovo nee biti zarobljen u svetu bez nje,
zatvoren u svetu gde ona ne postoji. Nita nije moglo da
dovede u pitanje ovu odluku. Nita.
I tako, poto mu se uinilo da je ignorisanje
Simona najbolji nain da se izbegne priznavanje poraza,
Majkl se vratio skiciranju. Veinu detalja Finsterove
ogromne vile ucrtao je na tri lista papira. Na prvom
papiru nalazio se eksterijer kue, ukljuujui straare,
prozore, prilazni put i osvetljenje. Enterijer na prvom
spratu je bio prilino jednostavan. Pored ulaznog hola i
biblioteke, Majkl je bio u stanju da se priseti svake sobe
iz koje se ulazilo iz hodnika na putu ka podrumu.
Tamnica, kako je Majkl je navikao da se to zove, bila je
malo komplikovanija. Najveim delom tuda je prolazio u
mraku ili, u najboljem sluaju, sa minimalnim
osvetljenjem. Pritisak koji je osetio u stomaku dok se

tamo nalazio bio mu je zamutio svest, pa tako nije bio

siguran da li se sada prisetio svih potrebnih detalja. Nije
mogao tano da odredi razdaijinu do sobe sa kljuevima.
Moda stotinu koraka; a moglo je da bude i hiljadu.
Majkl je naslonio glavu na naslon, oborio dopola
sedite i dodao zavrene crtee Simonu.
Kako emo znati da su kljuevi jo tamo? ta ako
ih nosi sa sobom?, rekao je Majkl.
Da li si mu predao kljueve; zapravo, da li si ih
stavio u njegove ake?
Ne... stavio sam ih na postolje.
Kako je reagovao? Simonov ton je pokazivao da
ve zna odgovor.
Sa strahopotovanjem..., Majkl je razmiljao
jedan tren dok je istina pronalazila svoj put na
povrinu, ali... bio je i preplaen. Nije hteo da ih
dodirne...
On ne moe da ih dodirne, prekinuo ga je Simon.
Zato?
Izbaen je sa Nebesa i zabranjeno mu je da doe
u dodir sa stvarima koje su svete: crkve, sveti
predmeti... njegove moi su beskorisne protiv Bojih
dela. Po Svetim spisima, po Isusovim reima, on ne
moe da ue u svetu zemlju - Na tom kamenu sazidau
Crkvu svoju, i vrata pakla je nee nadvladati. Simon je
napravio stanku. Onda je dodao: To su Boji kljuevi.
Majkl nije odgovorio. Setio se Finsterovog lica kada
je ovaj prvi put video kljueve.
Simon je pregledao rukom nacrtanu mapu,
posveujui naroitu panju donjem nivou.
Ovde se nalaze?

Tu sam ih ja poslednji put video. Majkl je duboko

razmiljao o tome, i naposletku rekao. Ko si ti,
Simone? Ti zna tako mnogo o meni...
To ko sam ja, stvarno je dosadno.
Let od est sati, od toga nema dosadnije stvari. A
ja rizikujem svoju glavu za tvoje kljueve... Pa hajde,
dosauj mi.
Stjuardesa je prola pored, plavua, visoka oko sto
sedamdeset centimetara, noge su joj se prostirale do
neba. Njena mladost je bila oigledna ne samo na
njenom zategnutom telu ve i na licu; nije mogla da ima
vie od dvadeset godina. Majkl se zlobno nasmejao
uhvativi Simona kako gleda vrckanje njene zadnjice
dok je ila niz prolaz.
Sea li se da kada si imao esnaest godina sve to
si eleo u ivotu bilo je da zavri sa nekom takvom, i
nikada nisi razmiljao da li imaju pameti ili ak da li e
ti uzvratiti ljubav. Majkl se nadao da e Simon na ovo
neto odgovoriti. Ali Simon nije rekao ni re. Nije valjda
da su te zakljuali u manastir kada si imao esnaest
godina.
U stvari, kada sam imao esnaest godina,
zakljuali su me u zatvor zbog ubistva.
***
Crvena lopta se kotrljala preko zelenog filca i
zaustavila se tano ispred rupe u uglu, da bi tu stajala
itavu venost pre nego to je naposletku upala u
mreicu. Eli se suzdravala da ispolji ushienje ovim
poduhvatom, prvi put je igrala bilijar, pa je pomislila da
je moda stvarno prirodno talentovana.

ini mi se da me vara, rekao je Finster podiui

obrvu.
Eli je pocrvenela uvi ovaj kompliment i poela je
da uklanja pramenove crvene kose sa lica.
Siguma si da nikada pre nisi ovo igrala? Stavio je
ruku oko njenog pojasa, privlaei je.
Poetnika srea, kunem se, rekla je sa
francuskim naglaskom. Nasmejala se i brzo ga poljubila
dok je ila da se namesti za sledei udarac. Presavila je
svoje vitko telo preko stola, pomerila tap unazad i
razbila loptice.
Uiva li?, rekao je Finster stavljajui plavi
veernji sako preko naslona stolice.
Ovo je savreno vee.
Veerali su patku prelivenu sokom od pomorande,
serviranu sa divljim pirinem i barenim povrem. Vino je
bilo trijano roze, iz njegovog privatnog podruma.
Desert su odneli u biblioteku - okoladni sufle i brendi smejali su se raznim fotomodelima i tome kako ovek
lako moe da proda sebe za malo uspeha. arls je bio
uvek u blizini da im dopuni ae. Znai, ovako ivi via
klasa, pomislila je Eli.
Eli nije mogla da oceni je li ova njena lakomislenost
bila od vina ili usled vrtoglavice od ovog istog
zadovoljstva. Brzo se zaljubljivala u oveka pred sobom,
i njegov pogled ve joj je osvojio srce, um i duu.
Reci mi, Eli, da li uiva u umetnosti?
Eli je ustala od iznenaenja, i potpuno se
uspravila.
To je jedna od mojih najveih strasti.
Zaista?

Provela sam dve godine u Parizu studirajui kod

Fransoa Delakroa. Pasteli i ulja bili su moj ivot. Njene
oi su zasijale sa ponosom. Tako sam u stvari i poela
da radim kao model.
Ispriaj mi.
Izgubili smo jednog od naih modela i Fransoa je
insistirao da ja poziram za klasu. Bila sam tako
nervozna i stidljiva ali sam uspela da poziram tri sata.
Jedan od crtea studenata je privukao panju nekog
fotografa i tako je to poelo..., razmiljala je o tome,
trag kajanja se osetio u njenom glasu. Pa nije sve ispalo
kao to sam se nadala.
Da li jo slika?, upitao je Finster.
Nemam vie vremena, napravilaje pauzu, a ni
novca.
Voleo bih da vidim tvoje radove; moda bismo
mogli da ti sredimo neku izlobu.
Nasmejala se.
Sve je to nestalo; nema ni traga od mog biveg
talenta.
Moraemo to da promenimo. Imam atelje na
istonoj strani imanja, moda bi volela da se nastani
tamo.
Nije mogla da veruje sopstvenim uima. Da se
nastani na imanju, za nju je to znailo samo jednu
stvar. Ova udesna no e se produiti, trajae danima,
nedeljama... godinama. Srce joj je lupalo u grudima.
Stavio je bilijarske tapove na sto i uzeo je za ruku.
Da li bi volela da vidi moju kolekciju? Pokazujem je
samo onima koji znaju istinski da uivaju u umetnosti,
koji imaju istinsko oseanje za lepo.

Biu poastvovana.
Finster je zgrabio veliki svenjak sa pet svea i
poveo je du hodnika. Otvorio je velika vrata koja su
vodila do donjeg nivoa i bez oklevanja, drei svenjak
visoko, uputio se dole.
Tako je mrano. Eli se nadala da se znoj na
njenom dlanu nee primetiti.
Ne udaljavaj se od mene.
Senke su brzo igrale po kamenim zidovima pored
stepenita pre nego to su nestale u mraku. Svetlo koje
je bacao svenjak osvetljavalo je samo prostor u njihovoj
blizini. Kada su stigli na kraj prolaza odveo ju je do
jednostavne drvene klupe. Oistio je prainu sa neega
to je izgledalo kao stari alat i sklonio sa klupe dugaak
kanap.
Molim te, rekao je pokazujui joj da sedne. Dao
joj je svenjak i nestao u mraku. Drala je vrat
svenjaka nadajui se da joj nee ispasti iz znojavih
dlanova.
Posle nekoliko trenutaka on se vratio nosei deset
ramova i poloio ih je uz klupu do nje. Nagnuo se i
poljubio je, dugako i strasno. Eli se na tren izgubila, a
njena ruka poela je da ga privlai. Onda je otvorila oi i
uzdahnula.
On je zurio u nju onim udnim pogledom, tako
oaravajuim, tako jakim, tako... ali postojalo je tu i
neto drugo... Pre nego to je ona mogla i da shvati, pre
nego to joj se um razbistrio, on ju je ponovo poljubio.
Ovaj put to je bilo poudno i snano. Ona mu je strasno
uzvratila, a krv joj je uzavrela. A onda, bez upozorenja,

on se udaljio od nje, ostavljajui je za trenutak da doe

do daha.
Dok je ona drhtala u udnom iekivanju, on je
postavljao slike ukrug oko nje. Sada elim da ujem
tvoje iskreno miljenje.
Podigla je svee i pogledala. U poetku je mislila da
je to neka ala, i da je ovo neka greka.
ali se sa mnom? Podigla je svenjak da bi ga
bolje videla, a onda je ustuknula u strahu. Okolo je bila
gomila slika s mranom atmosferom, bile su to slike
kakve nikada nije mogla ni da zamisli: krotke prilike
smrvljene pod teinom smrti, izobliena lica koja vrite.
Slike su bile svuda okolo, a Finstera nije bilo. Avguste?
I onda je shvatila da su svee skoro izgorele do
kraja, prva od pet se gasila pred njenim oima. inilo se
da izmuene due skau na nju sa platna, a tama ovog
mesta uvlaila joj se u svest.
Strahovi iz detinjstva su navirali, tama, zatvoren
prostor, udovita koja vrebaju ispod kreveta.
Avguste? Molim vas! Cvilela je, ustavi sa klupe.
Napravila je korak unapred, visoko podigla plamen i
nastavila u pravcu u kome je mislila da se nalazi izlaz.
Koraci su joj postajali bri, hodala je iako nije bila u
stanju dobro da vidi, pa se saplela i pala na zemlju.
Svee su pale na pod ispred nje. Sve osim jedne su se
ugasile. Drala je ovu jednu sveu kao da je drala
sopstveno srce i traila po tlu ostale svee. Pronaavi
preostale delove dve svee, zapalila ih je i stavila u
svenjak.
Zato Finster radi sve ovo? Ponovo je visoko podigla
svenjak rukom koja je podrhtavala, pokuavajui da se

pribere i nije mogla da veruje svojim oima. Umetnika

dela su se protezala sve dok se svetlo prostiralo. Svi
uasi ljudske rase, strah, ok, okrutnost koja ne moe
ni sa im da se uporedi. Ko bi skupljao takve stvari i...
zato?
Bila je sama sa svojim strahovima. I to je bio
trenutak kada je shvatila ta je videla u njegovim
hipnotikim oima. Iznenada, sve je nahrupilo - i gde se
nalazila, i ko je on bio.
To je za nju bilo previe.
Ostala je bez svesti.
DEVETNAESTO POGLAVLJE
Simon je zurio kroz prozor aviona, bolne misli su
mu se okretale u glavi. Ako e on i Majkl raditi zajedno,
onda mora biti poverenja, i meusobnog otvaranja dua.
Poeo je da pria tiho i polako kao daje to ispovest.
Majka mi je bila kaluerica. To je bilo ono to je
ona oduvek elela, ivot posveen Bogu. Nikada nije
sanjala o muu ili o porodici. Poto je bila siroe, nikada
nije osetila toplinu majke ili oca; jedinu ljubav koju je
ikada osetila bila je ljubav prema Bogu. Prebacivali su je
od jednog do drugog rimskog sirotita, bez cilja, bez
panje, i bila je ostavljena sama sebi, bila je samo jo
jedan od tienika drave, sve dok se konano nije
skrasila u Sirotitu svetog Kristofera. Kada je odrasla,
najvei deo vremena provodila je negujui stare i
bolesne. Tokom noi, itala je sve to bi joj dolo u ruke,
naroito spise koji su govorili o Bogu. I onda je duboko
ula u sve to, u Njegovo uenje, i osetila je kao da su

Sveti spisi bili napisani upravo za nju. to je vie itala

to je vie znala kuda vodi njen ivot; i njeno srce je nalo
svog parnjaka. Zaredila se kada je imala esnaest
godina. Bila je zaljubljena, a njen mladoenja je bila
Crkva...
Sve dok etiri godine kasnije nije srela mog oca:
jednog raunovou, ateistu. Jedina stvar u koju je on
verovao bili su brojevi. To je bila ljubav koja se brzo
odvijala, tako su oni rekli, i venali su se posle est
meseci. Majka je radila u Vatikanu, ak i kad je
napustila red. Bila je slubenik u arhivu kod samog
pape; zaduena za istoriju crkve: ona je uvala tajne.
iveli smo u gradu Vatikanu, lep dosadan ivot. Imao
sam celu zemlju za sebe, ja i osam stotina drugih.
Prilino obino detinjstvo, imao sam gomilu prijatelja,
dosta sam igrao fudbal. Simon je gledao kroz prozor
kao da mu svako seanje dolazi sa horizonta. Odgurnuo
je svaku preostalu emociju iz svoje svoje svesti, i
nastavio.
Jednoga dana, kada sam imao petnaest godrna,
moja majka nije dola kui. Napravio je stanku.
Pretpostavio sam da je radila do kasno. Sledei dan je
doao i proao. Moj otac nije rekao ni re; kao da ga je
strah da e je izgubiti uinio nemim. vajcarska garda
je, po direktnom papinom nareenju, pretraivala ne
samo Vatikan ve, uz pomo koju je dobila od rimske
policije, i ceo Rim. Naposletku su je pronali...
U bolnici mi nisu dozvolili da je vidim. Naposletku
se vratila kui, prolo je mesec dana. Sedela je u
gostinskoj sobi kada sam se vratio kui sa fudbala. Papa
je bio tamo, tiho su razgovarali na latinskom, inilo mi

se da ju je njegovo prisustvo uteilo, bar nakratko. Deo

njenog lica koji nije bilo pod zavojima bio je u
masnicama, pa iako su joj rane bile skoro zarasle, jo su
imale onu bolesnu utu nijansu, jo su bile oteene,
iskrivljujui joj crte lica. Kad god pomislim na nju, uvek
je vidim u tim zavojima i sa tim ranama. Ona je uvek
govorila samo o pratanju, da mi moramo da oprostimo
poiniocu ovog zloina ako elimo da preivimo, ako
elimo da budemo neto vie od ivotinja. Nisu hteli da
mi kau ta se dogodilo, bilo mi je samo petnaest
godina. Moj otac se povukao u sebe, i retko je
progovarao. Retko je i dolazio kui, ak nije ostajao ni u
istoj sobi sa majkom.
Moja majka je skliznula u svet mate, oblaila je
stare kaluerske haljine, crne dugake mantije, dugake
majice, obmotavala vel oko glave. Imala je neki
neprirodan osmeh kada sam bio u njenoj blizini, kao da
je bio naslikan. Moji roditelji su postali hladni i udaljeni,
i jedno prema drugome, i prema meni. Pokuao sam da
ih uteim ali su se oni povlaili u sigurnost svojih
iluzija. Napravio je stanku. Nikada vie me nisu
zagrlili.
Simon je otvorio drugu bocu burbona, sipao pie u
au i poeo da pije.
"Jednoga dana, bio sam doao ranije iz kole, i bio
sam stvarno tih, pretpostavljam da me majka nije ula.
Izala je iz svoje sobe obmotana samo pekirom. Nikada
neu zaboraviti izraz na njenom licu kada me je videla:
bila je to sramota. Naposletku sam razumeo zato je
pokrivala telo dugakim haljinama i dugakim
kouljama: da bi mi potedela srce. Njene grudi i noge

su bile grozno unakaene; koa joj je postala kao

tapiserija nekog zla. Majka je pobegla u sobu od stida,
odbijajui da izae. Otrao sam iz kue i naao oca u
lokalnoj kafani. Urlao sam na njega dok mi nije rekao
istinu. To je bio poslednji put da je progovorio. Suze su
se slivale niz njegovo lice, a telo mu se treslo od teskobe
i tuge dok mi je opisivao kako se neto izopaeno i zlo
podiglo iz dubina. Kako je taj ovek bio otupljen od
pijanstva - ovek koga je moja majka nekada volela
izvrio je nasilje nad njom koje ja ne mogu ni da
zamislim. Seam se da sam se u tom trenutku oseao
nekako po strani od svega toga, kao da sam posmatrao
neiji tui svet. Upio sam te rei ali sam ih razumeo tek
dosta kasnije. Kako je neko mogao da bude tako
nemilosrdan, tako gnusan. Ta stvar - ta ivotinja nosila je masku... Moja majka nije videla njegovo lice, ali
je znala ko je. Kasnije je odbila da mi kae njegovo ime,
govorei da to mora da je Boja namisao, a da mi nismo
sposobni da vidimo njegove velike zamisli. Policija je
samo rekla da je ta zver nestala. Moj otac se vie nikada
nije vratio kui poto mi je to rekao.
Majkl je eleo da zaustavi ovo muenje. Prianje je
mrcvarilo Simona. Ali rei mu nisu izlazile; grlo mu je
bilo stegnuto od saoseanja.
Proveo sam sledea etiri meseca traei tog
kukinog sina koji mi je unitio majku. Naao sam ga u
njegovoj jazbini u Rimu. Drao sam ga vezanog sve dok
mi nije rekao zato je to uinio. Rekao je da je eleo da
sazna neke tajne. Bio je nedavno je otkrio svog Boga i
eleo je da mu posveti ivot, na nain na koji je moja

majka posvetila svoj. Rekao je da mu je bilo potrebno da

sazna tajne koje bi i njegovog 'Boga uinile velikim.
Moja majka mu nije rekla ni re, i on ju je silovao.
Poto i dalje nije elela da mu ita kae, uzeo je no i
urezivao joj svuda po telu obrnuti krst - pa ipak ni re
nije rekla - a onda ga je usijao i ponovo joj urezivao sve
te obrnute krstove. Ukupno 666. Broj njegovog boga.
Majkl se sedeo u potpunom oku, avion i putnici
vie za njega nisu postojali. U ivotu je video razne
grozote, ali uvek izdaleka. Ali ovo... Ovo je bio prvi put
da je video kako su uasi pogaali one najblie rtvama,
one koji bi ostali iza njih.
injenica da me je ovek koga sam gledao drao u
rukama kao dete nije me odvratila. To nije bio vie moj
otac, ovek koji me je odgajao, jedini mukarac koga je
moja majka volela. Njega su zaposele sile koje nisam
shvatao i koje nisam ni eleo da shvatim. Sve to sam
znao bilo je ono to je on uradio mojoj majci, eni koju je
on nazivao suprugom.
Uhapsili su me zbog toga to sam ga ubio. Bilo mi
je samo esnaest godina, i sudija se saalio na mene,
rekavi da sam bio privremeno neuraunljiv kada sam
to uinio. Prvi put te veeri, Simon se okrenuo ka
Majklu i pogledao ga pravo u oi. Znao sam tano ta
sam radio.
Bilo mi je devetnaest godina kada sam izaao iz
zatvora. Otac mi je bio mrtav, majka... Majka je umesto
Boga izabrala da ima porodicu i zbog toga je kanjena.
Kada sam otiao u zatvor, um joj se pomeo upravo kao i
njenoj porodici. elela je samo da nestane sa ovoga

sveta, da nae mir na Nebesima. Obesila se malo pre

nego to samja izaao iz zatvora.
Zna li da, poinivi samoubistvo, ini neoprostiv
greh? Crkva odbija da te sahrani. Majka mi je zakopana
u grobu za siromane bez blagoslova crkve. Iako je svoj
ivot posvetila Crkvi, Crkva ju je liila venog poinka,
njene vene nagrade.
Nisam imao nita, nigde nisam imao da odem, a
bio sam bez porodice. Otiao sam da pokupim stvari
odande gde mi je dotad bio dom...
U Vatikanu..., rekao je Majkl.
Jedan svetenik se saalio na mene, nastavio je
Simon kao da Majkl nita nije rekao. Predloio mi je da
ostanem sa njima, da naem utehu u Gospodu. Ali ja
sam svoju utehu traio na drugom mestu: otiao sam u
italijansku vojsku, i proao sam kroz posebnu obuku.
Rekli su da sam talentovan, i da taj talenat treba da se
brusi da bi bio otar kao ilet. Putovao sam neko vreme
u ime mira, ali ono to sam inio bilo je sve samo ne
mir. Svako ubistvo koje sam poinio bilo je poput
ienja uma i due. Kada bih povukao obara ili zario
no, video bih samo lice svog oca, a ne rtvino.
Komandir mi je rekao da sam ubijao da bih zatitio
svoju zemlju, ali nije bio u pravu: inio sam to da ne bih
poludeo. Posle dve godine nisam se oseao drugaije;
ubijanje mi nije donosilo oslobaanje od stalnih nonih
mora u kojima sam video, stalno iznova, unakaeno telo
svoje majke i njen pomueni um. Zahtevao sam da me
otpuste iz vojske i bio sam otputen. Simon je na tren
napravio stanku, jedini zvuci su dolazili od brujanja
aviona. Majkl se nije micao.

Vratio sam se u majin stan u Vatikanu.

Nekolicina svetenika, sa kojima je moja majka bila
bliska, potraili su me. eleli su da znaju da li mogu da
mi pomognu na bilo koji nain. Znali su sasvim dobro
ta sam uradio ne samo mom ocu ve i dok sam bio u
vojsci. Oseali su se odgovornim za mene zbog toga to
je Crkva napustila moju majku. Oprostili su mi grehe i
esto dolazili kod mene. Postali su mi jedini prijatelji i
obezbedili mi posao i dom. Bila je to najblia stvar koju
sam imao to je podseala na porodicu.
Oni su dugo radili sa mojom majkom i zapravo su
bili deo male grupe svetenika koja je bila odgovorna
samo papi. Iako to nije bilo objavljivano, zloini i
prestupi protiv crkve bili su u porastu. Ne samo zloini
iz pohlepe i mrnje ve i zloini usmereni na to da se
podrije katolianstvo. Svetenici, koji su tako dobro
znali moju prolost, ponudili su mi posao koji e postati
moja ivotna posveenost. Bio je to put koji, opomenuli
su me, nikada neu moi da napustim, ali to je bio put
za koji sam sasvim dobro bio obuen. Pristao sam da se
tome zauvek posvetim, ali pod jednim uslovom: da se
mojoj majci da poseban oprotaj...
I tako je ona sahranjena onako kako dolikuje.
Privatnu ceremoniju obavio je sam papa.
Simon se okrenuo prema Majklu; nije vie izgledao
kao da gleda unutar sebe, i da ponovo proivljava svoj
ivot. Suoio se sa svetom, suoio se sa Majklom. Iako je
otkrio sebe kao ranjivog i saaljenja vrednog, sada je
ponovo postao onaj ovek kojeg je Majkl sreo u svom
stanu: odluan, posveen i tvrd.

Na novom poslu bilo mi je dozvoljeno da upotrebim

sva sredstva neophodna da se zatiti Crkvu.
Postao sam uvar tajni, Majkle. Zatitnik svih
stvari za koje ti ne eli da zna.
Avion je prosecao put kroz nono nebo, njegova
crna senka jahala je na talasima meseevim zracima
osvetljenog okeana. Uskoro e zora. U zatamnjenoj
kabini brujanje avionskih motora odzvanjalo je poput
sirena. Simon je brzo zaspao, iscrpljen od ponovnog
proivljavanja prolosti. Majkl je, sa druge strane, bio
sasvim budan, uplaen od snova koji bi mogli da
nastanu usled uasa koji je nedavno sagledao u
Simonovim oima. Kako je uopte mogue da neko
ostane duhovno zdrav sa takvom pustoi u detinjstvu.
Ali, bar dublje razume oveka koji je spavao pored
njega. Njegove sumnje u pogledu Simonovih sposobnosti
da ubija u potpunosti su potvrene. Ravnotea
Simonovog uma je neto drugo. Sudei ne samo po
njegovim postupcima i njegovom ivotu u prolosti ve i
po duhovnoj nestabilnosti njegovih roditelja, Majkl je
shvatio da je postojala velika mogunost da je Simon
duevno bolestan.
Majkl je pogledao kroz prozor ka tami dubokog i
tajanstvenog mora, razmiljajui o opasnostima koje su
skrivene ispod njegove prelepe povrine: to ga je
podsetilo na Finstera. Otvorio je pregradu iznad sebe i
potraio ebe. Ne pronaavi ga, ogrnuo se svojom
jaknom. uurio se na seditu, obmotavajui meko
utavljenu kou vrsto oko sebe, mogao je jo da oseti
trag Merinog parfema na njoj. Dok su mu misli lutale

prema njoj, osetio je neto u depu. Izvukao je koverat i

otvorio ga.
Dragi Majkle,
Tokom ogromnog broja godina ovo me je titilo i
uvalo. Znam da je to bilo budalasto u ovim vremenima i
da je izazivalo tvoju ogorenost kada smo vodili ljubav.
Ali traim da uva to kod sebe sve vreme. To me je
provelo kroz mnoge nevolje i neopisive krize. Samo traim
od tebe da to nosi da bi mi se vratio zdrav i itav. Nosi to
ne kao znak svoje vere ve kao podsetnik moje
nepokolebljive vere u tebe.
Volim te svim svojim srcem,
M.
***
Meri je nosila njegovu jaknu u bolnici, mora da je
gurnula cedulju u dep kada je Majkl izaao da
telefonira ili da joj donese hladne vode. ak i u stanju u
kome je bila, nala je snage da nastavi sa gestovima
ljubavi koje je Majkl tako mnogo voleo.
Majkl je ispraznio sadraj koverte na dlan. I
iznenada je sve odjedanput grunulo dok je zurio u dlan,
sva oseanja, sav bol koji je osetio tokom poslednjeg
meseca. Suze su mu oblile lice. Sada je mirno prihvatio
tu utehu, neto to dosad sebi nije dozvoljavao, s nadom
da e mu to pomoi da razbistri um za ono to ga je
oekivalo.
Naposletku - i to ne iz straha koji mu je Simon
usadio te noi, niti zbog novootkrivene posveenosti
Bogu i religiji, ve zbog svoje vere u Meri - stavio je
zlatan krst oko vrata kao podsetnik na obeanje da e

joj se vratiti. Dohvatio je religiozni objekat rukama kao

to je mnogo puta video da to ini Meri, i pustio ga,
pustio da mu se hladan metal ljulja na grudima, a
ironija trenutka mu je bila potpuno prisutna u svesti.
Meri je, a da nije rekla ni re, nekako znala sa im se on
suoava, i poslala je svoju veru u svog mua u ovom
krstu koji je sada bio oko njegovog vrata. Nije bilo ni rei
protesta ili ljutnje to ju je ostavio, samo jedna
jednostavna reenica koja e ga podrati bilo ta da
uini: ona je uvek imala veru u njega. Meri je bila jedini
razlog zato se Majkl uputio na drugi kraj sveta da bi se
suoio sa neim za ta moe da kae samo da je
manifestacija pakla.
DVADESETO POGLAVLJE
Boing 747" je kliznuo na sletnu stazu prosecajui
nisku jutarnju maglu na Berlinskom aeroromu Tegel.
Letnje jutro se presijavalo na travi prekrivenoj
kristalima rose. Sunce je tog jutra izalo iznad okeana i
zasijalo za novi dan. Senke talasa su nestale kao to bi
none more ostavile dete koje se upravo probudilo. Bila
je to no kada su mnoga duboko potisnuta oseanja
izbila na povrinu, podseajui Simona ko je on i zbog
ega je postao takav. I dok je tog jutra udeo za
izlaskom sunca, ono nije imalo ono uobiajeno dejstvo
proienja koje bi obino osetio, i kojem se danas, vie
nego bilo kog drugog dana, nadao. Znao je da e njegove
none more ponovo poeti, a ovaj put je znao da e doi
po danu.

On i Majkl su proli carinu bez incidenta. Majkl je

bio iznenaen da Simon teno govori nemaki,
objanjavajui cariniku da su on i Majkl na putu koji
podrazumeva i posao i zadovoljstvo; nisu imali nita da
prijave za carinu pa je Simon zamolio carinika da brzo
prou jer imaju ugovoren sastanak u devet sati.
Majkl je naposletku zaspao tokom poslednjeg dela
leta. Nije se odmorio, ali ga je san bar odvojio od
Simona. Majkl je saaljevao Simona ali ga se i dalje
plaio. Dok bi gubitak majke na tako grozan nain
opustoio ivot svakog deteta, naroito kad bi takav
gubitak prouzrokovao otac, taj gubitak stvorio je
Simona. Iako se Simon krio pod okriljem Crkve, on je
bio ak i dalje od spasenja od Majkla. Enigma koju je
Simon predstavljao zbunjivala je Majkla. Znao je da je
crkva bila kao svaka druga vlast. Bilo koja religija sa
preko milijardu sledbenika imala je na raspolaganju
veliku mo i morala je tu mo da zatiti po bilo koju
cenu i bilo kojim sredstvima. Simon je bio to sredstvo.
On bi prekrio sve Boje zapovesti da bi zatitio svog
Boga. On je uvao Boji zakon tako to ga je krio.
Videemo se u hotelu, rekao je Simon, dodavi
jedan koverat Majklu. Zaustavio je taksi na gotovo
praznom parkingu ispred aerodromskog terminala.
Moram da uzmem neke stvari koje su nam potrebne.
Nemoj da kasni, rekao je Majkl.
Simon je uskoio u taksi i otiao bez rei. Stvari,
pomislio je Majkl. Ko bi znao na ta je Simon mislio.
Svakako ne na gomilu knjiga sa molitvama. Majkl je
zabacio torbu preko ramena i pretrao preko ulice.

Oseao je umor u nogama od leta, poto je est sati bio

zgren. Dobro mu je dolo da ih protegne.
***
Tog jutra je bilo malo saobraaja, tako da Majklu
nije bilo teko da uoi limuzinu: stotinak metara dalje,
uputila se ulicom ka njemu. Nije obraao mnogo panju
na to dok je nastavljao da hoda niz Vastin Hagen Plac.
Limuzina - crni izdueni mercedes - i dalje se
pribliavala. Majkl je ubrzao hod i presekao preko Ulice
Silber, ispunjene prodavnicama sa leve strane.
Verovatno je samo preterivao usled nedostatka sna i
previe stresa. Nikada u svom ivotu nije bio na
ovakvom putu. Toliko mnogo godina je iveo izvan
zakona i nikada nije osetio ovakvu pretnju. Vreme je da
se opusti. Usporio je hod.
Limuzina je skrenula u ulicu iza njega. Sluajnost.
To je bilo sve. Majkl je pokuao da zanemari auto, ali je
krajikom oka video kako se pribliava. Usporavajui,
prilazio je k njemu. Majkl je pokuao da ostane miran,
usporavajui
hod
i
razgledajui
okolne
izloge
prodavnica. Sve je bilo zatvoreno, ali mogli su se videti
uvari kako se spremaju za novi dan. Dok se limuzina
zaustavljala pored njega, video je njen taman odraz na
izlogu jedne mesare: zadnje prozorsko staklo se
sputalo. Naprezao se da razazna lice. Majkl je ubrzao
korak.
Ali i limuzina je ubrzala.
Majkl je potrao.
Trao je niz Ulicu Silber iz sve snage i trao preko
raskrsnica. Prosto je leteo. Limuzina je zakripala

krenuvi u poteru, a njen zadnji deo se zanosio levo i

desno dok je bacala ljunak i prainu. Majklove noge su
nabrekle, adrenalin mu je punio miie. Nije znao gde se
uputio jer su ulini znaci bili na nemakom. Crni auto
iza njega presijavao se smanjujui razdaljinu. Namera
im je bila da ga pregaze, Majkl je u to bio siguran.
Zagluujua buka motora postajala je sve glasnija, a
uinilo mu se da je uo da neko u daljini vriti. Majklu
je bio potreban plan, i to odmah. Samo sekunde su ga
delile od smrti. Crni nemaki auto ga je skoro stigao. I
tada mu neto pade na pamet: ako pogine, ta e biti sa
Meri?
Majkl je presekao nadesno. To je bila uska uliica,
mrana, ispunjena ubretom. Suvie uska za limuzinu.
Nije gledao unazad ali je uo kripu guma koje su
zahvatile trotoar. Nekoliko sekundi kasnije uo je eho
zvuka krckanja metala, a staklo je zazveckalo dok se
prosipalo po ulici. Ispred njega je bila kanta za ubre.
Majkl je skoio na nju i preskoio ianu ogradu iza
kante. Dok se prebacivao preko ograde bacio je kratak
pogled niz uliicu. Nikoga nije bilo. Samo svetlost dana
na drugom kraju. Limuzina je otila.
Majkl se spustio na baticu s letnjim cveem na
ivici velikog gradskog parka. Jezero je bilo u sredini
parka, zelena poljana na levoj strani, deje igralite u
daljini. Tu je bilo ljudi. Mnogo ljudi. Ljudi koji su
ustajali u cik zore i ili u laganu jutarnju etnju. Ljudi
koji su etali svoje bebe, uivali u etnji sa voljenima.
Ljudi sa svojim navikama. Bilo je to mesto gde je Majkl
mogao da se umea u gomilu i da se izgubi.

Sedeo je pored fontane, lea su mu bila okrenuta

prema velikoj alosnoj vrbi, i imao je dobar poloaj za
osmatranje. Postojala su dva izlaza na suprotnim
krajevima parka, koji su vodili u sam grad, velike
izlivene gvozdene kapije postavljene u belom uglaanom
mermeru. Kapije su bile deo zida visokog est metara,
koji je iao obodom parka u duini od dva i po
kilometra. Majkl je imao utisak da, ako bi kapije bile
zatvorene, park bi podseao na prirodni rezervat sa
ljudima koji su zarobljeni unutar zidina. I pitao se da li
je originalna namera arhitekte, sa svom tom zlokobnom
betonskom ogradom, bila da dri ljude u parku, ili izvan
njega.
Dolazei do daha, ponovo je u svesti premotao
poslednja dva minuta. Mercedes, nemake tablice.
Prate ga jo od aerodroma. Znali su da dolazi. Samo su
njega jurili, ekali su da Simon ode. Kada se prozor
spustio, video je ko je unutra. Stariji ovek, jedva mu je
razaznao crte lica, nekako su se meaie sa senkama
unutar kola. Ali Majkl nije imao dileme. Bio je to
Finster.
***
Bilo je deset i jedan minut i Ana Rehtafen se
spremala da zatvori radnju na jedan dan, moda i na
nedelju dana. Deset minuta pre toga, u radnju je uao
jedan visok, tamnoput i zgodan ovek, i Ana bi se - da
nije imala sedamdeset i sedam godina - bacila sa svih
svojih osamdeset kilograma na njega. Nije ostvarila
prodaju u vrednosti od est hiljada maraka od papine
posete 1968. godine.

Nije rekao zato, samo je rekao da e uzeti celu

gomilu, sve do poslednjeg. Zlatne, srebrne, stare i
drvene, ak i jeftine plastine to je kupila od malog
panca pre dve godine, koje niko nije eleo. Nije mu bilo
vano da li oni treba da vise na zidu ili oko neijeg vrata.
Kupio je ba svaki u njenoj radnji. Ona ga nije upitala
zato su mu potrebni, a on sam nije ponudio
objanjenje. U stvari, on nije govorio mnogo, i nije rekao
nita to bi bilo vredno da se zapamti osim poslednjeg
pitanja. Kada je platio u keu i zahvalio se, ovek bez
imena je upitao da li je Frojdnaft udaljen jedan ili dva
bloka. Kada ga je Ana upitala ta trai, on se nasmejao i
na savrenom nemakom jeziku rekao da trai
prodavnicu oruja. Uputila ga je u dobrom pravcu i
pomogla mu da natovari kutije u kola. Kada se odvezao,
ona nije mogla a da se ne zapita ta bi ovek koji je
upravo kupio svaki sveti krst u njenoj radnji traio u
prodavnici pitolja.
***
Svako bi pomislio da su to dva prijatelja koja
dogiraju, pomeana sa drugim Ijudima. Pribliavali su
se od june kapije. Ali Majkl je osetio neto u stomaku,
a posle svih ovih godina nauio je da veruje svojim
instinktima. Obojica su bili visoki oko dva metra.
Obojica su na sebi imali trenerke i trali su nekako
mono, poput profesionalaca, vojniki precizno. Kretali
su se du staze za dogiranje prema Majklu, ne
skidajui oi sa njega i odravajui ravnomeran tempo.
Majkl je bio siguran da bi mogli da optre svet a da se
ne zadiu. Bili su oko etiristo metara udaljeni od

Majkla. Skoro pola razdaljine od Majkla do severne

kapije.
Majkl je potrao punom brzinom, prema kapiji. I
protiv svoje volje, okrenuo se da ih pogleda. Video je
kako dva oveka ubrzavaju i prelaze u print, dok su im
se noge pokretale u savrenom ritmu. Kukini sinovi
nisu se bili ni zadihali.
Majkl je bio na petnaest metara od slobode kada se
na ulici ponovo pojavila limuzina. Oko farova i izmeu
njih bila je nametena mreasta maska debljine oko
petnaest centimetara, ali to se nije odraavalo na auto:
maina je isputala zvuke poput lava spremnog da
skoi. Njegovi gonioci bili su u punom trku i pribliavali
su se.
Majkl je potrao bre i istrao kroz kapiju. Prozor
na limuzini se otvorio ali ovoga puta Majkl nije ni
pogledao. Presekao je preko velikog praznog etalita izuzev nekoliko pospanih beskunika, koje se iviilo sa
bletavim, poslovnim zgradama u staklu. Majkl je u
suvim ustima oseao ukus ui, a plua su mu bila
gotova da se rasprsnu.
Istovetno obueni mukarci pojavie se na kapiji
nekoliko sekundi kasnije, i potrae za njim. Ruke su
im se ritmino kretale i to je bilo dobro, nisu imali
pitolje... jo uvek. Majkl je zamiljao da e to biti tiho
ubistvo: stavili bi ga u limuzinu, bacili na pod i ubili ga
bez svedoka.
Limuzina je ubrzala du unutranjeg pomonog
puta, pratioci su trali pored nje. Majkl je napustio
etalite i presekao kroz dve trake puta na kojima se
odvijao jutarnji saobraaj. kripale su gume kola koja

jedva da su uspela da ga izbegnu. Odjurio je na trotoar,

glas mu je odjekivao u glavi, molim vas, molim vas,
molim vas, iznova i iznova poput arobne rei usklaene
sa otkucajima njegovog srca.
Dvojac u trenerkama nije bio zbunjen saobraajem
i presekao je preko puta, izbivi na samo deset metara
iza Majkla. Preskakali su i izbegavali kola kao da su to
bile rupe na polju.
Majkl je pogledom traio neki izlaz, sklonite. I
naao ga je. Skupio je poslednje rezerve snage i skrenuo
ulevo... Ali sada je skoro mogao da uje disanje svojih
gonilaca.
Bili su nekoliko metara iza njega. Majkl se
pripremao za njihov skok, ali to se nije dogodilo.
Poslednjim atomima snage, Majkl je preskoio preko
dvometarskog kamenog zida - bliznaci su zamalo
promaili pokuavajui da ga epaju za stopala.
U susednoj ulici, limuzina se naglo zaustavila.
Stajala je tamo bez pokreta. Blizanci nisu ni pokuavali
da preskoe ogradu, iako su verovatno mogli da je
preskoe u jednom skoku. Njihova lica su bila hladna i
bez emocija, ruke su im bile naslonjene na kukove, i
nisu rekli ni re gledajui Majkla kako kroz velika
drvena vrata utrava u kamenu crkvu.
DVADESET PRVO POGLAVLJE
Jutarnje sunce se probilo kroz otvoren prozor
plavei sobu i padajui na zatvorene Buove oi. Bio je
budan ali je, kao i uvek, voleo da mu prvo ula prorade
pa da onda i sam ustane. Sunce je osvetlilo sobu,

grejui mu kou. Miris sveeg morskog vazduha mu je

poput aice tekile pokretao krv. Projektovao je i
preradio kuu da bi u punoj meri iskoristio to to je bila
pored vode. Krevet je gledao u prozorokrenut prema
istoku pa je, naposletku otvorivi oi, video okean koji
ga je oaravao od kada je bio mali. Otac mu je bio stari
ribar koji je plovio po velikom junom zalivu Long
Ajlanda, izlazei na irine otvorenog okeana i putujui
du atlantskog spruda u lovu na sezonsku ribu. Kada je
Pol uao u mladiko doba, postao je oev drugar,
pomonik, saradnik, to god je njegov otac eleo. U
mladosti, nije ga toliko mnogo privlaio okean koliko
njegov otac. Bio je to krupan ovek kao to je Pol sada.
Ruke su mu bile grube, a koa poput tavljene. Imao je
dugu zamrenu plavu kosu boje peska, koja se meala
sa dugakom bradom
Pol nikada nije mogao da shvati gde se kosa
zavravala, a gde je brada poinjala - uvek ju je nosio
vetar, i uvek je bila poput kianke, zamrena. Pol je
voleo oca, iskreno i jednostavno, ali poto je on bio
ribar, ponekad su prolazile nedelje a da on nije dolazio
kui. Dvanaestogodinjaci ne bi trebalo da se toliko
brinu, ali Pol jeste, Znao je da je more opasno i da
nikada ne moe da bude ukroeno i nikada smireno i da
ponekad zna da potopi brod samo da bi podsetilo
pomorce da su oni u njegovoj milosti. Kada bi njegov
otac najzad doao kui, Pol bi ga zagrlio i ne bi ga vie
putao da ode, gubei se u toplini i sigurnosti njegovog
zagrljaja.
Otac ga je uio o svim trikovima i vetinama
komercijalnog ribarenja, nadajui se da e mu jednog

dana ostaviti svoj amac, Biramovu plavuu, a onda bi

Pol mogao da nastavi porodinu tradiciju. Pol nikada
nije imao hrabrosti da ocu kae da ga ribarenje ne
zanima mnogo; znao je da bi to ocu slomio srce. U
svakom sluaju, on je imao samo dvanaest godina i ako
je provoenje vremena sa ocem podrazumevalo i drutvo
smrdljivih riba i pijanih mornara, onda neka bude tako.
Povraao je preko ivice amca kad otac nije gledao, to je
bilo u redu jer bar su bili zajedno.
Kraj je aprila. Jo se osea hladnoa zime u
vazduhu, uvek se inilo da se zadrava na moru. Put je
trajao etiri dana. Petoro njih je bilo na palubi: Pol i
njegov otac, on Rirdon: ljutiti dvadesetogodinjak koji
je vukao kanap, Doni Di, ogroman Jamajanin, vii
nego Polov otac, njegov dubok glas je uvek zvuao kao
pesma. Iako ga je poznavao toliko godina i iako je bio
blizak sa njegovim ocem, Pol nikada nije saznao njegovo
prezime. I Riko Libertore, zamiljao je da je mali mafija,
sa svojih metar i ezdeset, zajedno sa dva centimetra
crne blistave kose. Priao je dobro ali se tukao jo bolje.
Niko se nije zafrkavao sa Rikom a da nije zavrio u krvi.
Izvukli bi se iz moreuza Long Ajlanda i zaokrenuli oko
Blok Ajlanda, uputivi se prema srednjem atlantskom
sprudu. Ili su da love bakalar. To je bila prva no na
moru dvanaestogodinjeg Pola i to je bilo njegovo
vatreno krtenje. Kada se ovo putovanje zavri, on e
biti mukarac.
Bacili su najlone sa udicama i seli da veeraju:
pasulj i virle, lako se spremalo i lako se jelo. Svi su seli
unaokolo ispijajui gomile piva, svi osim Pola, koji je pio
koka-kolu. Primili su Pola kao jednog od svojih,

priajui bezobrazne ale i psujui u meri dovoljnoj da

posrame i zatvorske uvare. Legli su u devet, a trebalo je
da ustanu u etiri. Temperatura je stvarno pala, na
petnaest stepeni, i hladnoa se oseala i u kostima.
Poto su bili na moru, hladnoa se probijala pravo kroz
kou i uvlaila se u kosti, hladnoa koja ne moe da se
otrese. Bez obzira koliko je ebadi bilo preko njega, Pol
jednostavno nije mogao da se ugreje u uzanom krevetu.
Hrkali su svi odreda, neumereno. Kada je iskoio iz
kreveta i oborio ubre, niko se nije ni promekoljio. Svi
su spavali dubokim snom. Pol je znao kako da upali
grejalicu, upravo kao kod kue: napuni je, zapali je,
zatvori vrata i oseti toplotu. Otac mu je pre godinu dana
rekao da to ne dira, ali to je bilo kada je bio dete. Sada
je on bio ovek. Smatrao je da je to sada njegov posao,
svi su bili spavali. Pumpao je fitilj deset puta i zapalio
ibicu. Nita. Opet je pumpao. Zapalio je ibicu, ali vetar
je proao kroz kabinu i plamen se ugasio pre nego to je
uspeo da zatvori vrata. Pumpao je jo dvadeset puta. To
je bilo to, trea srea. Zapalio je ibicu i rukom pokrio
plamen. Nije hteo da se raspali. Zavukao ga je unutra.
I onda je nastao pakao. Vatrena lopta je
eksplodirala izvan grejalice, a onda je i grejalicu
zahvatio plamen i krenuo da se iri po podu. Pol je
vritao u panici poput devojice, onako kako deaci to
rade pre nego to postanu ljudi. Grozan pla. Kabina je
bila ispunjena narandastim sjajem, temperatura je bila
visoka. Riko je izleteo iz kreveta, otrao na drugi kraj
broda i zgrabio aparat za gaenje poara. Oajniki je
pokuavao da usmeri brizgaljku, ali ona nije radila.
Vatra se irila po podu i uz Rikovu nogu.

Pol je pao i udario u zid. Okolo su se uli krici, i Pol

je gledao ne shvatajui da oni dolaze iz njegovog grla.
Plamen se kretao prema njemu i okruivao ga kao opor
ivotinja, krug koji se suavao i koji samo to ga nije
zahvatio. Nakratko je video Rika koji se kotrljao na podu
i gasio zapaljenu nogavicu. Vatra je poela da se penje
uza zidove. Pol se ukoio od uasa, nigde nije mogao da
se okrene, nigde nije mogao da pobegne.
Naposletku, otac ga je podigao i izbacio kroz vrata
na noni vazduh. Otac je zatim dohvatio zapaljenu
grejalicu, istrao i bacio je u more. Kada je udarila o
vodu, Pol je video da je jo bila zapaljena. Gledao je
njeno treperenje dok je tonula, crvenu maglu koja je
padala u dubine. Kroz prozor kabine Pol je video kako
Doni Di gasi vatru, udarajui plamen ebetom. Njegov
otac je otrao natrag u kabinu da bi pomogao Riku. Pol
do te noi nikada nije video da odrastao ovek plae, a
bol u Rikovim oima je bio nepodnoljiv, suze su mu lile
niz lice. Pol je bio toliko skrhan da je poeo da jeca zbog
onoga to je uradio, zato to je njegova nemarnost
povredila Rika i skoro ubila sve njih. Vatra ga je bila
paralizovala, i zamalo da im svima doe glave.
Doni Di je izaao na palubu i obmotao Pola
ebetom, nosei ga u brod. Plamen je bio ugaen ali se
jo svuda video ar, ogareni pod je i dalje tinjao. on je
prosipao morsku vodu po palubi i etkom istio otpatke.
Opori miris mokrog, spaljenog drveta ispunio je vazduh.
Pol je gledao kako njegov otac neguje Rika. Kada su
zavoji naposletku bili sigurno uvezani, Polov otac je
otiao do Pola i bez rei ga uzeo u ruke. To je bio drugi
ovek koga je Pol ikada video da plae. I do dananjeg

dana, najivlje seanje na oca jeste to kako ga otac dri

u rukama: one su bile izgorele, crvene i crne, a na
prstima se gornji sloj koe uvio; veliki plikovi pokrivali
su mu dlanove. Ali on se nije brinuo; stajao je tamo do
zore, grlei svog sina.
Biramova plavua je pristala uz dok u est sati
ujutru. Doni Di, Riko i on saekali su na brodu, dok
je Polov otac odneo Pola kui. Pol je bio u oku i sve
vreme je utao, zurei u sivilo jutra, pokriven
zatitnikom rukom oca.
Otac ga je odneo na sprat i uukao ga u krevet.
Kada je izlazio iz sobe, Pol je proaptao:
Izvini, tata. Suze su mu se slivale na jastuk.
Polov otac se okrenuo prema njemu.
To je bio nesrean sluaj. I po nainu na koji je to
rekao, Pol je znao da je otac to zaista i mislio. Pomislio
sam da u te izgubiti noas. Ne bih mogao da ivim da
se to dogodilo. More ne oprata. Otac me je uio, kao i
njegov otac njega, da svaki put kada ovek isplovi na
more ne zna da li e se vratiti u luku, ali svaki put kada
se vrati, mora se zahvaliti Bogu ne samo za bezbedan
povratak ve i za sve drugo to ti je dao. Tako ceni ivot
jo vie.
Polov otac se vratio do njegovog kreveta, nagnuo se
i poljubio ga u elo.
Uspeli smo, i to je jedino to je vano. Volim te,
sine. To nikada nita nee moi da promeni.
Tog jutra se vratio na more.
To nije trebalo da bude jaka oluja, ali se ona, ipak,
estoko obruila. Olujna kia, ogromni talasi od desetak
metara. Polov otac se nikada nije vratio. Njegov brod je

proglaen
izgubljenim
u
moru.
Odrana
je
komemoracija za Donija Dija, ona i Polovog oca, ali
im tela nikada nisu pronaena, kao ni ikakav trag od
Biramove plavue.
I kao svakog jutra, Bu je stajao pored prozora
svoje sobe i gledao kako talasi udaraju u obalu. Do
dananjeg dana pretraivao je obalu, traei delove
Biramove plavue.
Robi i Krisi su upali u sobu urlajui; bacili su se na
krevet, a onda u oev zagrljaj koji ih je ekao.
Tatice, zato ne moe da ostane?, rekao je Robi.
im se vratim proveemo zajedno celu nedelju, i
neu ii na posao, i nee biti telefona i posetilaca. Pol je
retko naputao dom; u stvari, na jednoj ruci mogao je
da izbroji dane tokom kojih je bio odvojen od dece, i to
nikada vie od jedne noi. Davno se u sebi zavetovao da
nikada nee na due ostavljati decu, kao to je njega
ostavljao otac. Provee ivot sa njima i tako im ostaviti
seanja. A sada je krio taj zavet. Bol koji je video u
oima erke bio je samo deo bola koji je osetio u svom
srcu.
Dok je stavljao stvari u kola, Deni mu je predala
paso.
Mislila sam da emo zajedno popuniti ove
stranice", rekla je Deni maui malom plavom
knjiicom.
Bie vremena i za to. Polu je bilo teko da je gleda
u oi.
Deni ga je zgrabila za kragnu.
Sluaj me, Bue, nai ga i dovucite guzice ovamo
u jednom komadu, uje li me?

Privukli su se u zagrljaj.
I pouri, dodala je Deni. Uvek je bila uplaena
kada je Bu naputao dom. Poto je bila ena policajca,
svaka zvonjava telefona je uznemiravala njeno srce.
Mrzela je kada bi uhvatila sebe da razmilja kako otvara
vrata gde je doekuju dvojica njegovih kolega, sa
skinutim eirima; sa pognutim glavama.
Volim te, rekao je Bu.
***
Stvarno mislim da bi trebalo da odemo na ruak,
Deni je stavila pod miku kese iz prodavnice.
Dobro sam, taj frape e me drati jo neko vreme,
rekla je Meri. "Molim te, dopusti mi da ponesem neto?
Samo ti uivaj u etnji.
Tokom poslednjeg sata, one su lutale Vestesterom.
Bila je to jo jedna masivna koncentracija prodavnica sa
grozno netanim imenom trni centar, ameriki delat
lokalnih prodavnica za mame i tate. Dr Rajnhart je
smatrao da je odlina ideja da se prekine rutina Merinog
leenja. Bliilo se podne, hodnici su bili ispunjeni
majkama koje su gurale kolica i penzionerima, starijim
od ezdeset pet godina. Obile su spratove i pele se goredole pokretnim stepenicama askajui kao iparice. I
iako je prolo samo sat vremena, Meri je izgledala kao
da je upravo trala maraton, telo joj je bilo tako slabo i
krhko. Kombinacija hemoterapije i radijacije ne samo da
je napala tumor ve i ostatak njenog tela. Napad nije
bila prava re. Preciznija re bila bi ubistvo. Ubijali su
njen tumor, njen ivot, njen duh. Kosa joj jo nije bila
sasvim otpala, ali kao da jeste. Na mestu gde su nekada

bili sjajni crveni pramenovi koji su nalikovali grivi lava,

sada su stajali poravnati i izbledeli uvojci, potpuno
istanjeni. Deni je prvobitno nameravala da odvede Meri
u salon lepote, ali je odustala od toga kada je zamislila
kako joj frizerka, perui joj kosu, uklanja s glave i ono
malo preostale kose. Merin ivot i cela ova situacija bili
su dovoljno poniavajui, nije bilo potrebe da se to
dopunjava.
Dopusti mi da uzmem to od tebe, rekla je Deni
pokuavajui da uzme jedan paket koji je Meri nosila.
Hej, Meri je povukla paket natrag, nisam bogalj.
Deni je bila posramljena.
Nisam mislila...
Meri se nasmejala.
Znam. Izvini. Toliko mnogo ljudi se prema tebi
odnosi drugaije kada si bolestan. A onda se ti osea
kao neki frik. Kao da ima dugake ui, ili rep ili neto
slino. Spoljanjost se moda malo promenila, ali
unutranjost je jo tu, rekla je i potapala se po
grudima.
Znam da jeste, Deni je stavila ruko oko Merinog
ramena.
To je grozan nain da otkrije ko su ti najbolji
prijatelji. Zna li da Pol dolazi svakog jutra sa sveim
cveem i hranom? Meri je napravila stanku. Nije
propustio nijedan dan. Dri se tog oveka, Deni: u
njemu ima uvara.
0 tome se moe raspravljati. Deni se nasmejala.
On ne zna ta je stvarno teko. Bavljenje kriminalcima
po ceo dan nije nita u poreenju sa podizanjem dva
deteta.

Meri se okrenula prema njoj i tiho rekla:

"Biu dobro, ti to zna.
"Znam. I dok je Deni nala utehu u Merinoj
iskrenosti, imala je problema zbog ove lai, i oajniki je
pokuavala da sakrije suze u oima.
Ipak, tako sam zabrinuta za Majkla, Meri je tiho
rekla. to je vie mislila o Majklovom iznenadnom
odlasku to je postajala sve uplaenija. Ona je znala
koliko je on brinuo za nju i da je nikada ne bi ostavio
ukoliko... Ukoliko se nije suoavao se neim jo gorim
od onoga sa im se ona suoavala. A ona se suoavala
sa smru. Ne znam ni gde je ni kada e se vratiti.
Deni, on je u nevolji.
Deni je uzela njenu ruku i progovorila iz srca.
Pol je otiao da ga dovede. Nemoj da se ljuti.,
Sve ove godine, koliko su se ove dve ene
poznavale, postojala je meu njima neka veza za koju
nisu bile potrebne rei. Uvek su pazile jedna na drugu i
bile su povezane kao sestre, a po Deninom venanju
Pol je postao Merina zamena za brata. Kao i Deni, uvek
bi joj se naao pri ruci. injenica da su njihovi muevi jedan policajac a jedan kradljivac - postali najbolji
prijatelji, jo ih je vie zbliila. Kako mogu da budem
ljuta?, rekla je Meri.
Sve e biti u redu. Molim te, nemoj da brine. Pol
e se postarati za sve.
Merine misli se su vratile na njen brani zavet. Ona
ga je ponavljala mnogo puta dok je Majkl bio na
suenju: ' u dobru i u zlu, i u dobru i u zlu. To je postao
kao neki njen lajtmotiv. Uvek je bila optimista, i shvatila
je da ona i Majkl prvo treba da se izbore sa loim

vremenima. I oni su preiveli loa vremena. Naravno,

sada je na red dolo, ' u bolesti i u zdravlju, neto to
obino dolazi mnogo kasnije u ivotu. Ali ne za njih, svi
njihovi zaveti morali su da budu provereni pre vremena.
Sanjala sam neke snove. rekla je Meri. Grozne
snove. Plaim se, Deni. Stalno pomiljam na to da se
Majkl nee vratiti.
Ako je Pol rekao da e ga dovesti, on e ga i
dovesti. Naravno, moda e da se negde zaustave da
malo igraju golf, ali oni e se vratiti.
Meri se nasmejala, ali unutar sebe je bila
preplaena, Majkl je bio u nevolji, u to je bila sigurna, a
jedino o emu je ona mogla da razmilja bilo je...
Dok nas smrt ne rastavi.
DVADESET DRUGO POGLAVLJE
Ulica u kojoj se nalazila mala kamena crkva bila je
relativno prazna, relativno tiha. Sudbina nije izneverila
Majkla dok je gledao kroz jedan od prozora sa obojenim
staklom. Sam na ovom svetom mestu koje mirie na
vosak i tamjan, nije mogao da se ne seti vremena kada
je to znailo neto za njega. Kada je mogao da izgovori
misu kao da je to bilo neto iz njegove gimnazijske
knjige o fudbalu, i da ponavlja molitve koje je izgovorio
otac DAmiko, stari italijanski svetenik sa naklonou
prema knedlicama u sosu. Ulazak u lokalnu crkvu uvek
je Majklu pruao oseaj olakanja i utehe, to je za njega
bilo mesto gde je uvek mogao da svrati i pomoli se, da
zamoli za pomo ili uslugu ili da samo popria s nekim.
Tu je razgovarao sa Bogom. I On je sluao. Kao dete,

Majkl se mogao zakleti da mu je On odgovarao. Bilo je to

njegovo malo udo.
Ali kako je Majkl postajao stariji otkrio je da Bog
vie nije mnogo sluao. U stvari, kako je on to video,
Bog vie uopte nije sluao. Ono za ta je mislio da je
Boji glas bila je zapravo njegova podsvest s kojom je
razgovarao, dajui mu odgovore koje je duboko u sebi
ve znao.
Sve to je uio kao dete, sve u ta je verovao dok je
odrastao bila je la, poput titana u grkoj mitologiji ili
nordijskih pria o Toru i Odinu. Bog je bio samo jo
jedna bajka kojoj su pribegavali plaljivi u nevolji, bajka
koja im je pruala lano utoite i davala problematine
odgovore za ono neobjanjivo. Sva ta pompeznost, sve to
pritvorno ponaanje svetenika: za njega su ba oni
oliavali samu sutinu licemerja i bili manifestacija lai,
ovekoveujui jedan surovi mit koji je bio kao i svi drugi
mitovi sveta. Svi oni su bili sigurni da je njihov Bog
istinit, da su oni jedini pravednici, da su oni i njihovi
sledbenici jedini na planeti koji e nai mir i utehu u
ivotu posle smrti.
Ali onda je sreo Meri i poeo da povlauje njenoj
veri, nikada se ne usuujui da joj kae svoja istinska
oseanja. Bio je zaljubljen, a zaljubljeni rade odreene
stvari iz ljubavi. Sedeo bi tako tokom nedeljne slube i
vrteo u glavi sopstvene misli, uopte se ne obazirui na
molitve. Razmiljao bi o Meri i o njihovom zajednikom
ivotu, o deci i poslu. Pretvarao bi se, onako kako je to
nauio u detinjstvu, ali je svoje miljenje uvao za sebe.
Ali kada je saznao za njenu bolest, vie nije mogao da se
pretvara. Bio je u pravu. Bog nije postojao.

Ipak, sada je ovde sedeo. U crkvi. Beao je od

neega, od nekoga, nije to mogao ni da objasni. Ispruio
je ruku i kroz koulju dotakao Merin krst. Nije osetio
nita duhovno, samo ljubav. To je bio Merin krst, ona je
od njega traila da to nosi, molila ga da ga ne skida. I on
nee, ne zato to je ponovo otkrio Boga, i veru u ono to
je krst predstavljao, ve zbog onoga to je ta ogrlica za
njega predstavljala. Ona je bila Merina, i data mu je s
ljubavlju. I moda e ga ona zatititi, ne zbog svog
boanskog znaenja ve zato to e ga podseati na
Meri, i na to zato je on ovde u Nemakoj, zato se krije
u ovoj crkvi: zbog ljubavi. Ovde je, ne zato to je verovao
ve zbog onoga u ta je Meri verovala.
Podne. Nekoliko vernika je ulo u crkvu i zapalilo
svee za preminule. Kleali su i bili u svojim mislima i
molitvama. Majkl je proao iza oltara i naao izlaz sa
crvenim neonskim znakom koji se toliko razlikovao od
ovog svetilita starog sto godina. Polako je otvorio vrata.
Nikoga nije bilo. Uputio se dole, stepenicama.
Na uglu je ulini prodavac prodavao perece i sodu;
prolo je vie od dvanaest sati od poslednje kesice
kikirikija u avionu. Bio je umoran, gladan i edan. San
je mogao da eka ali njegov stomak nije. Malo skretanje
s puta nee koditi.
Nije uspeo da pree ulicu. Desetak policijskih kola
zaustavilo se pred njim. Iz njih su iskoili policajci laki
na obarau, okruili ga i poeli da viu na nemakom,
maui glokom od devet milimetara. Majklu nije bio
potreban prevod. Bilo je prilino jasno ta su eleli.
Podigao je ruke u znak predaje.

***
Hotel Fridenberg je gledao na Trg Tijergarten. Bio je
star ezdeset godina, i 1961. je potpuno zaputen. Kada
je podignut Berlinski zid, i hotel je propao. Grupa
Omega ga je kupila devedesetih godina i potroila blizu
deset miliona za obnovu. Nita stvarno luksuzno ali
lepo: velike sobe, bazen, medicinske usluge i veliki broj
sobnih usluga. Mini-barovi su bili napunjeni alkoholnim
piem, grickalicama i onim malim koka-kolama od pet
dolara, koje se obino otvaraju u tri sata ujutro, kada je
vazduh tako nepodnoljivo suv, za im posle zaalite
kada vam stigne raun.
Prostrani poslovni apartman bio je podeljen u
nekoliko odvojenih prostorija za rad i spavanje. Dva
velika kreveta bila su postavljena prema zadnjem delu
sobe, dok se u prednjem delu u blizini vrata nalazio mali
sto za sastanke, radni sto i deo za sedenje. Za jednu
hotelsku sobu sve je bilo ukusno nameteno, ali im se
odjavite iz hotela, odmah ete zaboraviti te tapete i
nametaj u priguenoj kestenjastoj i braonkasto
ukastoj boji.
Majkle?, rekao je Simon podigavi na krevet pet
velikih vrea od grube tkanine; dupli baki nee biti
dovoljna kompenzacija za upropaenu kimu portira.
Majkl jo nije bio doao.
Simon je razmakao zavese i ukrao jedan trenutak
da bi upio zrake sunca koji su se razlili po njegovom
licu. Proverio je telefon: nema svetlucanja lampice,
nema poruka. Dohvatio je aktentanu sa kreveta, seo za
sto od javorovog drveta i izvadio nacrte planova
Finsterove kue koje je Majkl uradio tokom leta. Ali nije

mogao da se usredsredi jer je bio vie nego iscrpljen;

poslednji put je spavao pre vie od dvadeset etiri asa.
Imao je toliko toga da uradi; ako ne bude potpuno
spreman, nee uspeti. To bi bio njegov prvi neuspeh, ali
u ovakvom poslu, samo jednom ne uspevate. A ovaj
neuspeh imao bi posledice i za druge, ne samo za njega.
Razmiljao je ta da uradi. Da se pozabavi
planovima? Da se raspakuje? Da spava? Uradie sve to,
ali ne neophodno po tom redu.
Poto je kupio sve one krstove u maloj prodavnici
religijske opreme, Simon je naao prodavnicu oruja
tamo gde je ljubazna dama rekla da e je nai. On je tu
ve bio pre nekoliko godina, kada mu je bila potrebna
izvesna oprema. Danas, opet mu je trebala. Stinglajn
je bila prodavnica oruja, ali posebne vrste. Tamo ovek
ide kada druge prodavnice oruja nee ili ne mogu da
mu neto prodaju. Izlobene vitrine su bile popunjene
lovakim pukama, lukovima i strelama, a za one koji
su eleli da budu vojnici tu su se mogla pronai i radna
odela. Prava roba nije bila izloena. Gospodin Stinglajn
je bio bivi pripadnik Crvene armije, grupe BaderMajnhof, tajnog udruenja IRA, u zavisnosti s kim je
razgovarao. Prialo se da ima pedeset pet godina. Simon
je znao da on u stvari ima ezdeset osam godina; uvek je
temeljno prikupljao podatke pre nego to je radio sa
nepoznatima. I bez obzira na to da li je Stinglajn imao
pedeset dve, ezdeset osam ili osamdeset pet godina, on
je mogao da vas sredi pre nego to biste imali ansu da
udahnete vazduh. Govorio je prigueno i bio je elav i
verovatno zbog toga nisu tano mogle da mu se odrede
godine. Neka zaraza mu je odnela kosu kada mu je bilo

osam godina a izrugivanja koja je zbog toga trpeo

doprinela su da do devete godine postane snaan i
otporan kao borbeni pas. Radio je od ezdeset osme
godine, to je znailo da je morao da ima neku vrstu
sporazuma sa bivom vladom Istone Nemake i sa
njihovom tajnom policijom, tazi. tazi je bila tajna
policija, istono-nemaki KGB, koja je gurala nos u
svaiji ivot. Privatnost nije vrednovana u bivoj
republici, to jednostavno nije postojalo... nigde. To je
znailo da se za Stinglajnove operacije znalo i da su one
verovatno bile i podrane od vlade. Ali koliko ga je
Simon poznavao, od pada Berlinskog zida, Stinglajn
nikada nije bio potkaziva.
Simon nije pitao kako, ali Stinglajn je sakupio sve
to je bilo na njegovoj listi za manje od petnaest minuta:
etiri runa radija, standardna oprema za pripadnike
specijalnih operacija; etiri gloka sa priguivaima;
pedeset kutija municije; dva heklera koji su ispaljivali
osamnaest metaka u sekundi; dve izraelske snajperske
puke; etiri nona teleskopa za puke, etiri bovi
noa, est granata sa eksplozivnim punjenjem i kutija
ipki sa dinamitom. Simon je uvek kupovao po etiri i
po dve stvari i uvek je plaao u evrima - u ovom
trenutku toj valuti je bilo najtee ui u trag. Napustio je
Stinglajn kupivi sve to mu je bilo potrebno a da ga
niko nita nije upitao.
Kucanje na vratima prenulo je Simona za trenutak.
Da? Tiho je krenuo prema vreama na krevetu.
Sobna usluga.
Simon je izvadio jedan glok i kutiju municije, nije
bilo vremena da se proveri oruje; samo je gurnuo

nekoliko metaka i pomolio se. Drao se zida, kreui

prema vratima. Nije pogledao kroz pijunku, nije bilo
logike da stavlja oko na nian. Polako je otvorio vrata da
bi video...
... kelnera sa kolicima hrane. Nije mogao da ima
vie od devetnaest godina, puder za bubuljice je jedva
prekrivao njegove akne.
Na je obiaj da predstavimo novom gostu
besplatna kolica sa hranom i piem, rekao je deko sa
jakim nemakim naglaskom. Rei iz hotelskog
prirunika su bile teke za njega, slabo je znao engleski
jezik. Uzmuvao se oko srebrnih kolica, a njegovi znojavi
dlanovi su svuda okolo ostavljali otiske.
Simon je zurio u njega, gurnuvi pitolj iza pojasa.
Pustio ga je unutra, ostavljajui vrata otvorena.
Izvini, malo samo umoran, to stvarno nije
neophodno.
Uzorci vina i sireva za vas, gospodine. Kelner je
ugurao kolica u sobu, otkrivajui izbor mladih i starih
sireva, neke dimljene kobasice, voe i dve boce vina za
koje je Simon otkrio poto ih je pregledao da su
pristojnog porekla. Moda e aa vina sasvim dobro da
mu doe kada se raspakuje, bar e mu pomoi da
spava.
Da vam otvorim vino?, deak se nasmejao zbog
injenice da je njegov engleski bio razumljiv.
Neka hvala, treba da obavim neki posao, snai u
se. Simon je dao deku nekoliko dolara i otpratio ga do
otvorenih vrata...
I tada se to dogodilo. Vrata su se zalupila. Kapci su
se zatvorili. Zavese su pale. I soba je bila potpuno u

mraku. Simon je gledao okolo, proklinjui svoje oi,

prisiljavajui ih da se prilagode nedostatku svetla.
unuo je i pomerio se od mesta na kome je poslednji
put video kelnera. Poto nije bio siguran da li je jo neko
uao, prestao je da die, oslukujui i pokuavajui da
nasluti. Koliko ih je bilo ovde? Napregnuo je sluh, nije
bilo drugih pokreta u sobi. Zenice su mu se polako
irile, obrisi u senci su poeli da se pojavljuju, sto za
sastanke, kau... Na drugom kraju sobe, u blizini stola,
mali snop svetla se probio kroz kapke. Zaklonjen
senkom, kelner je gledao u njega kao da je soba bila
osvetljena sijalicama od dve stotine vati. Znao je tano
gde se Simon nalazi, ali nije se pomerao.
Prolazile su sekunde, koje su se inile kao minuti.
Niko nije rekao ni re. Simonove oi su se privikle, sada
je razaznao vie od obrisa, i video je dovoljno dobro da bi
mogao da se kree, dovoljno da vidi deakovo lice. I
onda, kao da su senke i svetlo izveli neki trik, to je
postalo Finsterovo lice.
Simon je mahinalno poeo da puca, ispraznivi oba
arera. Pogodio je Finstera pravo u levo oko.
Simon se pridigao. Finster je krvario, u to je Simon
bio siguran. Krv se slivala niz njegovo lice kao vodopad
crvenih suza. Ipak, Nemac nije pao. Nije se ni pomerio.
I sasvim obinim pokretom Finster je ispruio
ruku... i prineo je oku. Izvadio je kaiprstom i palcem
prvi a onda i drugi metak iz svoje sada unakaene
duplje. Tamo gde je nekada bilo oko koje je zurilo u
Simona sada se nalazilo samo iskidano meso i
razlomljena
koska,
upljina
ispunjena
krvlju.
Neprozirna tenost se razdvojila i oticala odvojeno od

crvenkaste, a zenica u unutranjosti je i dalje reagovala

na svetlo. Metak od 9 mm trebalo je da mu proe pravo
kroz glavu, ali je on jo bio na nogama.
Simon je stajao i gledao kako Finster stavlja dva
devetomilimetarska zrna na sto, gurajui ih prema
Simonu.
Molim te, rekao je Finster utivo, zadri ih.
ula se priguena tutnjava. Bio je to bolestan,
potmuli zvuk, zvuk mesa iz kojeg je izbijalo novo meso,
a dolazio je negde iz Finstera. Njegovo oko se
regenerisalo, a Finster se ponaao kao da je to neto
najobinije, kao kad bi kosa ponovo rasla sa obrijane
glave, a oteeni organ se sam podmlaivao.
I onda je oko ponovo bilo celo. Njegova dva oka
fiksirala su Simona, nisu treptala, nisu se pokretala,
onako zastraujua.
Kako su one tvoje tajne, Simone?
Pitolj je izleteo iz Simonove ruke, istrgnut nekom
nevidljivom silom. Ona je bila svuda, ispunjavala je
sobu, Simon je mogao da je oseti kako raste, kako ga
preplavljuje. Oajniki je traio pogledom svoju platnenu
torbu, veliku plavu torbu koja je bila ispunjena
krstovima. Trebalo je prvo nju da raspakuje...
U pravu si, trebalo je nju prvo da raspakuje,
rekao je Finster kao da mu ita misli, umesto to si
dremkao i izgubio koncentraciju."
Nee mi uzeti...
Duu? Finster mu je upao u re sa osmehom.
Ve je imam. Izgubio si je pre mnogo vremena. Uh, i
nastavio si to da radi, mora da si to uradio pedeset...
ezdeset puta do sada. I sva ona prelistavanja Biblije i

pozivanja na nju, svi ti ljudi u belim okovratnicima oko

tebe - sve je uzalud, ne mogu da ti izdejstvuju oprost.
Podigao je prst kao da odaje neku tajnu. Da ti dam mali
savet sada, Simone, moj prijatelju, neku vrstu
trgovinske tajne: mora da ti bude ao zbog svojih
grehova da bi dobio oprotaj...
Ali udaljio sam se od teme, to nije razlog zato sam
ovde. Tvoja dua nije nagrada koju ja traim. Moje
kraljevstvo je skoro prepuno jadnim duama ovog sveta.
Vraam se tamo odakle sam doao. Idem kui.
U tom trenutku, Simon je skoio na Finstera,
udarajui ga iz sve snage u glavu, u telo pa opet u
glavu. Finster je pomerio glavu u stranu i kada se
ponovo okrenuo bio je samo starac. Njegovo odelo je bilo
u ritama, zglobovi na rukama su mu su krvarili. Veliki
beli oiljci su mu prekrivali lice, neki su bili tek zarasli.
Iznenada, Simon prestade da udara ovog starog oveka,
i povue se u strahu. Zastenjao je kao da je dobio
snaan udarac u grudi.
Traio sam tvoj oprotaj, Simone. Nisam znao ta
sam postao, um mi je bio poremeen kada sam napao
tvoju majku. Ona mi je oprostila, zato ti ne moe?
Zato sin ne moe da oprosti ocu?
Simon je ponovo skupio aku u pesnicu i zasuo
starog oveka udarcima.
Oskrnavio si moju majku, ukrao si joj ivot.
Ostavio si me samog. Nastavio je sa napadom dok
starac nije poeo da pada. Ti si samo san, samo san.
I stari ovek ispred njega je nestao, a gde je bio
stajao pojavila se cmokosa dama u potpuno crnoj
haljini, njena beliasta koa je imala neobian sjaj, a

oiljci, jasni kao dan, videli su se svuda po njoj.

Ustuknula je od Simona teturajui se unazad, i pala
bespomono na zemlju,
Sine, molim te..., ena ga je molila.
Hladna jeza je prola kroz Simona kad je shvatio da
je udario majku, njeno osakaeno telo je lealo na podu.
Tvoje srce je hladno, Simone. Pridrui nam se,
ujedini nas ponovo kao porodicu. Uzela je Simonov
pitolj i pruila mu ga. Samo sam jedan trenutak
udaljena od tebe. U levoj ruci joj je bio metak.
Simon je pao na kolena, gledajui u majku i u
pitolj u njenoj ruci. Osetio je da mu se um muti.
Njegova majka, koja ga je uila da se bori, govorila mu je
da je vreme da prestane, da se preda, da sledi njene
korake i oduzme sebi ivot. Bio je u stravinoj zbrci. Ali
onda ju je pogledao, pogledao ju je pravo u oi i izbacio
pitolj iz njene ruke. Njegove oi ispunjene suzama
zapalile su se mrnjom. Sve to kae je la, bie
zaustavljen.
I prilika pred njim je poela da treperi, menjale su
se naizmenino slike njegovog monstruoznog oca i
njegove izmuene majke, kao da je slika pokuavala da
se fokusira. Ali oi se nisu promenile, ostale su
beivotne -zle.
Onda nisi mogao da me zaustavi. Zato misli da
e sada to moi?, doprle su rei iz usta njegovog oca.
I Simon je opet poleteo prema zidu. Starca vie nije
bilo, Finster je stajao na njegovom mestu. Simon se
njihao etrdesetak centimetara iznad poda, na licu mu
se odraavao bol. Duboko pod koom, spremala se
erupcija, kao kad se siuni mehuri stvaraju u erpi

vode koja samo to nije provrela. Simonovo meso je

poelo da se nadima, da se preokree. A mali mehurii
su rasli i podizali su se tik ispod koe, iskrivljujui mu
lice. Simon je u sebi vritao, ali nije eleo da Finsteru
prui to zadovoljstvo da ga vidi kako jaue.
Finster je podigao pitolj, pregledao ga i priao
Simonu.
Misli li da e biti teko da se nae dua tvoje
majke? Finster je preleteo prstima preko rastuih
mehuria ispod Simonovog mesa, fasciniran svojim
vinim radom. Pribliio je pitolj licu, pregledao ga,
oseajui teinu, njegovu smrtonosnu mo. Volim
igrake. Podigao je glok naciljavi u Simona... ali je
onda smislio neto bolje od toga. Priao mu je blie i
nagnuo se prema njegovom uvu, i poeo da mu neto
apue, blagim, oinskim tonom. Vratiu se na Nebesa
odakle sam proteran. Zato da osvajam svet, kada mogu
da vladam venou?
Simon se naglo uspravio sa stola na kome je bio
zaspao, srce mu je lupalo, znoj mu je curio niz obrve.
Zastori su bili razmaknuti, no je ve pala. Gledao je
okolo. Torbe su bile jo na krevetu, neraspakovane. Lice
mu je bilo isto.
Majkle?, pozvao je. Pogledao je na sat, bilo je pola
devet. Nije se seao kada je zaspao. Vrat mu se ukoio
jer je zaspao na raznim papirima i nacrtima Finsterove
kue. Ustao je; telo ga je bolelo od nezgodnog spavanja i
avionskog leta. Otvorio je mini-bar. Male boce su bile
skoro potpuno prazne, nije bilo dovoljno pia ni da se
pospe na pacova. Zgrabio je telefon.

Sobna usluga?, rekao je glas. Kako mogu da vam

pomognem?"
Treba mi boca viskija: dek denijels, i neto leda.
Odmah, gospodine, rekao je glas. Da li vam se
svideo tanjir sa sirom, gospodine?
Simon je pogledom obuhvatio usluna kolica, nita
od hrane nije bilo taknuto, a vino je bilo zatvoreno.
Da, sve je bilo odlino."
Simon je spustio slualicu, gledajui u kolica.
Rukama je preao preko lica, nije bilo ni ispupenja ni
fleka. Da, snovi su mu postajali sve gori. Ali onda je
okrenuo glavu, a srce mu je snanije zalupalo. Brzo je
otvorio torbu i izvadio kutije sa municijom: sve su bile
zatvorene. To je bio samo komar. Ali onda kako da
objasni ono to je stajalo na stolu? Tamo, na ivici stola,
stajala su dva ispresovana devetomilimetarska zrna.
DVADESET TREE POGLAVLJE
Pre pada Berlinskog zida, postojala je zgrada u koju
je mnogo ljudi ulo a malo njih izalo. Dankel Gefangnis
bila je zgrada napravljena od kamena na est spratova
koja kao da je iznikla iz srednjeg veka. Ogromnim
vratima od gvozdenih ploa - tekim itave tri metrike
tone - sa dvanaest arki, veliine oko trideset
centimetara, odgovaralo je steeno ime: kapije venog
muenja. Zgrada je bila okruena gvozdenom ogradom
visine est metara, pokrivenom zaralom bodljikavom
icom. I dok je graevina zaista bila jeziva, njen donji
nivo, svih sedam spratova ispod, bio je mesto pravog
uasa.

Na vrhuncu svoje moi, tazi, istononemaka

povampirena dravna bezbednost, bila je svima poznata,
ali o onome to se radilo iza velike kamene fasade, gde je
vladala nemilosrdno vrsta pesnica, kruile su samo
glasine. Od pria o muenjima, sakaenjima ili o sporom
usmrivanju, ljudima se od straha dizala kosa na glavi,
a to je i bio cilj vlasti. Dankel Gefangnis je postao
koristan za kontrolu javnosti, simbol kojim su se ljudi
drali u pokornosti. I bilo je bolje da javnost nikada nije
saznala istinu, jer je ona bila uasnija i od najgorih
glasina.
Dankel Gefangnis je hiljadu devetsto devedeset i
este pretvoren u sedite Ujedinjene berlinske policije i
zatvorskog sistema. I pored toga to su stabla bila
posaena, svetla dodata a impozantna gvozdena ograda
uklonjena, to je i dalje bio Dankel Gefangnis, ije e
hodnike veno proganjati smrt.
Nivo na kome se nalazio zatvor bio je u uasnom
stanju i bilo je oigledno da je novac za obnovu bio
namenjen samo za one nivoe do kojih je dopiralo sunce.
Smrad urina je proimao hladan vazduh prepun vlage
podzemnog nivoa pet, esti blok. Majkl je uzalud
pokuavao da se zatiti od smrada. Leao je na granitnoj
ploi u sivom zatvorskom odelu koje su mu dali kada su
mu uzeli cipele. elija je bila veliine dva sa dva metra,
imala je tri zida i spreda reetke pa je vie liila na kavez
za ivotinje nego na zatvorsku eliju. Bilo je jezivo
hladno i zagrejao bi se jedino ako bi intenzivno vebao,
od ega bi ostajao iscrpljen. Dva dana su prola od
njegovog dolaska, a jo mu nijedno pitanje nisu
postavili. Susedne elije su bile prazne, ali negde pored

glavnog hodnika mogao je da razazna amor na stranim

jezicima. Sing Sing, njegov prethodni zatvor, bio je
palata u poreenju sa ovim.
Majkl je pomislio da pozove Ameriku ambasadu,
ali na kraju je shvatio da bi oni posle provere kod
organa na teritoriji SAD otkrili da je on begunac. Pored
toga, moda je lokalna policija ve kontaktirala s njima,
ili je moda i uhvaen po amerikom zahtevu. Ne, nee
nikoga zvati. A nisu mu ni ponudili pravo na telefonski
poziv.
Spoljna vrata u hodniku su se naglo otvorila. Niz
hodnik je uurbano dolazio straar grubog izgleda koji
ga je ve bio pretresao. Eho koraka ga je pratio. Nije bio
sam. Majkl je uo korake dvojice ljudi. I kada je straar
doao do njegove elije, potvrdilo se ono to je Majkl
osetio, iza straara je stajao ovek, koji je ostao u senci.
Ima posetioca."
Majkl je ustao, pokuavajui da razazna priliku
oveka. Straar je otiao, a stranac je zakoraio na slabo
svetlo.
Zdravo, Majkle.
Majkl je samo zurio.
Kako si zavrio ovde? Finster se najeio dok je
gledao okolo. Tako je hladno, a mogao bih da se
zakunem da je leto.
Majkl je gledao u njega na nov nain, sa sumnjom.
Pokuao sam da platim kauciju za tebe, ali rekli
su mi da e biti izruen.
Zato si doao?, Majkl je zahtevao odgovor.
Ti si mi prijatelj...
Da bi me ubio? Majkl je upao u re.

Finster ga je gledao, zbunjen, i na kraju je prasnuo

u smeh.
Odakle ti ta ideja... To je onaj poboni tupan,
Simon. On ti puni glavu tim glupostima? Pa on je jedan
fanatik koji godinama pria o meni da sam neka vrsta
demona. Da li ti izgledam kao demon? Glas mu je bio
veseo. To je zbog novca, Majkle, Finster je priao blie.
I ena. Ljudi vole da povezuju bogate i seks sa zlom. Ali
to je najsmenija mogua stvar, zar se ne slae s tim?
ovek bi pomislio da ivimo u mranom dobu, toliko se
neki ljudi plae. Kad bih dobio pet centi svaki put kad bi
me neko nazvao zlim... A tvoj novi prijatelj Simon, on je
fanatik. iri te gluposti o meni ve godinama. Zato
uti, Majkle? Zar ti nije drago to me vidi."
Zato si ovde?, ponovio je Majkl.
uo sam da ste se vratili da biste uzeli kljueve.
Niste nameravali da mi uzmete moje kljueve... je li
tako, Majkle?, upitao je Finster glasom koji je
upozoravao.
Majkl je oklevao. Moda je on zaista pogreio,
moda je Simon fanatik i on mu je suvie brzo
poverovao.
Znao sam da me ti ne bi prevario. Kao to sam
rekao svom batleru, arlsu, ti si ovek od poverenja.
Finster je trljao ruke da bi se ugrejao a onda je oborio
pogled izraavajui aljenje. uo sam za tvoju enu.
Majkl krenu prema njemu.
"... da su se stvari pogorale.
Majklu doe da povrati od munine.
ao mi je. Znam da eli da bude s njom u
njenim poslednjim trenucima. Videu ta mogu da

uradim da ubrzam proces da se vrati kui. Zna,

potegnuu neke veze.
Ne elim nita od tebe.
Molim? Finster nikada nije zvuao iskrenije.
Stvarno mi je ao zbog tvoje ene, Majkle. A i ao mi je
zbog tebe. Ne postoji nita gore od gubitka voljene
osobe.
Prokleo si moju enu. Zato mi nisi rekao?
ta ti nisam rekao
Ko si ti. Majkl ga je izazovno gledao.
Finster je gledao u Majkla, prouavajui ga.
Da li si naao Boga?, upitao ga je blago.
Ne plaim te se.
Majkl se nije pomerio kada je Finster pribliilo lice
na nekoliko centimetara od ipki i na nekoliko
centimetara od njegovog lica. Gledali su se kao da se
vide prvi put.
ta ti misli ko sam ja, Majkle?
Majkl nije odgovorio.
Brini se ti za svoju enu, Majkle. Zaboravi na ovo,
ona e umreti sama, dozivajui te, a ti e preostale
godine svog ivota trunuti ovde. Finster je pokazao
rukom na ovo memljivo mesto. Sve zbog jedne glupe
odluke. Ja mogu da ti pomognem, ali ako ikada prie
mojim kljuevima...
Tvojim kljuevima?
Platio sam ti za njih, imali smo sporazum.
To nije bio nikakav sporazum, nisi mi otkrio sve
uslove.
To mi ti kae, ti, ovek koji ni u ta ne veruje.
Vie veruje nekom abaru, religijskom fanatiku, nego

meni. On ti kae da sam ja sami avo, a ti odmah

postane istinski vemik. Aleluja. Da li je on ispunio ita
to je rekao? Da li je on platio za leenje tvoje ene? Da
li ti je on dao sto pedeset hiljada dolara? Dao sam ti i
dodatak, a on nije ak izgovorio ni jednu jedinu molitvu
za nju.
Da li ti je ispriao onu srceparajuu priu o svojim
roditeljima? Kako je tata oskrnavio mamu u ime avola?
Sranje, sve je to sranje. Iskoristio te je. eli da za njega
ukrade kljueve, a onda e ih prodati na crnom tritu.
Spasava Nebesa, malo sutra. Kome veruje, Majkle?
Onome ko ti je pomogao ili onome ko je pokuao da te
ubije?
Majkl je gledao u Finstera, misli su mu bile
zbrkane, da li moda grei? Uprkos svemu to je Simon
rekao, bilo je istine u reima oveka koji je stajao pred
njim. Moda je Majkl stvarno Simonova marioneta, koja
tri okolo u potrazi za nekim religijskim relikvijama, dok
njegova ena umire? Finster je bio samo od pomoi:
novac, ljubazne rei, ponude da pomogne. Simon nita
nije ponudio.
Kome da veruje, Simonu? Finsteru? Svojim
sumnjama? On nije bio ovde ni zbog Simona ni zbog
sebe, bio je ovde zbog Meri. I zbog onoga u ta je Meri
verovala. Vera: sposobnost da se veruje u nedodirijivo.
Ostavljanje svega po strani da bi se priznala mogunost
neeg veeg. Mogao je da veruje u Meri, ona je uvek
verovala u njega. Verovao joj je. Meri je bila njegova
vera. Nosi se, rekao je Majkl, lica udaljenog nekoliko
centimetara od Nemca.

Finsterove oi su poprimile neto divlje. Majkl je

ustuknuo kad je Nemac posegao kroz debele reetke;
njegovi dugi polirani nokti su polako prelazili po
Majklovom obrazu.
Da sam ja ono to ti misli da jesam, misli li da
bih prihvatio ovu drskost od nekoga koji je tako
beznaajan kao ti? Ne. Misli o tome. Da sam ono to ti
misli da jesam, povredio bih te tamo gde si najranjiviji.
Njena dua bi pripadala meni. Ona bi bila moja mlada
za venost. Ah, kakva bi mi to zabava bila, da jebem
tvoju Meri neobuzdano. Je li ona savitljiva devojka,
Majkle?
Finster se nagnuo koliko god su to reetke
dozvoljavale i proaptao:
Da sam ja... onaj koga se ti najvie plai.
Majkl je samo stajao, bled, zanemeo, poraen.
***
Smrad je ponovo preplavio Majkla, budei ga iz
sna. Nije dugo spavao, i nije oseao da se odmorio. Nije
imao oseaj za vreme, nije bilo satova, prozora. U
elijskom bloku je vladala mrtva tiina, nije ni muva
mogla da se uje. Dve sijalice od etrdeset vati jedva da
su obezbeivale dovoljno svetlosti da vidi. Njegove misli i
snovi otili su ka Meri. On mora da zavri ono zbog ega
je doao.
Tresak kapije ga je trgnuo, ta buka koju je napravio
metal udarivi o kamen. Vrata na drugoj eliji su se
otvorila, a onda sa treskom zatvorila. Odjeknulo je deset
brzih koraka i pojavio se Ivan Kruzik, utljivi policajac
Interpola, koji je obraivao Majklov sluaj. Izvukao je

sveanj kljueva, na kraju je naao odgovarajui klju i

otvorio Majklovu eliju.
Vaa dokumenta za izruivanje su zavrena,
rekao je na engleskom sa tekim nemakim naglaskom.
Ba ste ljubazni, Majkl se iscerio.
Majkl je sledio Kruzika niz dugaak memljiv hodnik
do prve od nekoliko velikih kapija. Nije imao pojma o
kojim papirima je Ivan govorio, ali sve dok uz pomo tih
papira moe da izae odavde, to je bilo dobro; nee mu
nedostajati ovo mesto. Dok je hodao, primetio je da su
sve elije bile prazne, dok je mogao da se zakune da je
prethodne noi uo nekoliko drugih zatvorenika. Ne
tako davno uo je glasnu jeku kapija, to je bio zvuk koji
ne moe da se propusti. Nije eleo da zna sudbinu
drugih. eleo im je mir, koji god da su poinili zloin.
Ovo nije bilo mesto za ljude. Ili su uza stepenice,
Ivanova lampa je osvetljavala put. Prolaz je bio uzan,
svetla nije bilo, oigledno je kamen bio suvie debeo da
bi se provukla ica. To je bilo dugo penjanje, daleko vie
spratova nego to je Majkl oekivao. Posle dva minuta
penjanja Majkl je ugledao svetlost koja se probijala
odozgo. Izbili su u moderan deo objekta, prepun
aktivnosti. Koliko je donji nivo bio oronuo, toliko je ovaj
bio moderan: kompjuteri, kamere, elektronske kapije,
policija dvadeset prvog veka je bila ovde prisutna.
Majkla su otpratili do altera na kome je dobio
natrag odelo i nekoliko linih stvari sa kojima je ovde
stigao. Potpisao je listu za prijem stvari, i dozvolili su
mu da ode u privatnu sobu za presvlaenje. Posle toga,
sa Ivanom kraj sebe, proao je kroz jo nekoliko kapija

pre nego to je stigao do poslednje, iza koje se nalazila

sloboda.
Molim vas, okrenite se se i gledajte ka zidu.
Majkl je navikao na te postupke kada bi bio
pretresan. Nije se to radilo zbog toga to bi on mogao da
zgrabi pitolj tokom poslednjih trideset sekundi, ve iz
rutinske predostronosti.
Okrenite se prema meni, kazao je straar. Majkl
se okrenuo.
Stavite ruke napred. Lisice su mu se zatvorile oko
mnih zglobova, hladan metal na njegovoj koi. Ivan je
otvorio poslednju preostalu kapiju i uputio Majkla kroz
vrata u dugako uzano predvorje, a onda, ne rekavi
nita, zalupio kapije iza njega.
Majkl je bio potpuno zbunjen. Stajao je tu, u
lisicama, ispred policijske stanice u samom srcu
Berlina. Po protokolu bi trebalo da su ga otpratili do
aerodroma i stavili na avion za SAD. Ali ako je pakao bio
iza njega... Majkl je reio da e da proeta, bar do vrata a onda su se ona otvorila. Ispred vrata je stajao Bu.
***
Tamni oblaci su se nadvili, gusta kia je pljutala.
No samo to nije pala. Bez kiobrana, Bu je otpratio
vezanog Majkla kroz ogromni policijski parking. Bili su
pokisli do gole koe, kia im se slivala niz lice. Vidljivost
je bila smanjena na skoro metar, ne samo da nisu
gledali okolo, nisu se ak ni meusobno gledali. I nisu
progovorili ni re.
Zato si pobegao?, upitao je naposletku Bu.

Ni re Majkl nije izgovorio dok je gledao u lisice na

rukama. Bio je u istom poloaju kao u zatvoru.
Doao sam da ti pomognem. Bu je trljao oi,
iscrpljenost mu se oseala u glasu. Doao je pravo sa
aerodroma; jedini let koji je bio na raspolaganju nije bio
direktan pa ga je odveo do Londona, tako da je njegov
put trajao vie od dvanaest sati.
Potedi me, molim te, ta si ti sada, Kodak?
Gospodin zakon- je-zakon. Oi su mu gledale pravo
napred, Majkl nije eleo ni da okrene glavu.
utali su. Bu je ve bio u velikom problemu,
uloio je sve za Majkla: posao, integritet, ivot, a Majkl
ima smelosti da se izdire na njega.
Kako si mogao da dovede Meri u ovu situaciju?
Nemoj o tome.
Oh, hou, bez obzira da li ti se svida ili ne. Ona se
vratila kui, bori se da ostane iva dok se ti ovde
vucara po Berlinu. Probudi se, drue, njen ivot ti klizi
niz prste.
Jebi se. Majkl mu se uneo u lice. Jebi se. Nema
pojma s ime sam se uhvatio u kotac. Majkl je gurnuo
Bua ka autu, jako ga udarivi vezanim pesnicama. Bu
je to samo primio, njegova veliina je apsorbovala
udarac. Udarci su se nastavljali dok Buu nije
prekipelo, bili oni prijatelji ili ne. Udario je Majkla
jednom, pravo u vilicu, i oborio ga unazad prema bubi
iz 1999. godine.
Majkl je pao natrag na folksvagen, a kia mu se
slivala niz lice.
Nisam imao izbora. Zar ne moe da razume?
Nisam imao izbora. Ja je volim."

A onda, Majkl se otrgao i odjurio niz ulicu.

Bu je stajao i gledao ga kako nestaje u magli i kii
koja je lila.
I u tom trenutku su se zauli pucnji.
itav arer, stvamo brz i besan. Rikoetirao je od
tla, od kola.
Bu je potrao za Majklom i ugledao ga, dva reda
kola dalje, kako juri pognute glave. Pucnji su se
nastavili. Osoba koja je pucala bila je negde s leve
strane. Bu je povukao Majkla na zemlju i zaklonio ga
svojim telom.
Pucnji su prestali.
Nita nije moglo da se uje od oluje. Bu je
odvukao Majkla izmeu kola i provirio u pravcu
napadaa. Nita se nije videlo od naleta kie. Nikog
ivog. Kod prvog pucnja, Bu se automatski maio za
pitolj... ali nije bio naoruan, nije bilo naina da pitolj
unese u avion.
Majkle, ta se ovo dogaa...?
Oslobodi me, insistirao je Majkl, pokazujui na
lisice. Oslobodi me! Sa ovim sam laka meta.
Bu je pokuavao da proceni situaciju. Ako je to bio
profesionalac, promenie poloaj, procenie ulov i
dovriti ubistvo.
Ponovo e mi umai.
Umreu ako to ne uini. Majkl ga je gledao
oajnim pogledom.
Molim te... zbog Meri.
Bu je zgrabio Majkla i sagnuti su trali du
prolaza, koristei automobile kao tit.

Vidim da si, po obiaju, uspeo da razbesni

nekoga, rekao je Bu trei.
Majkl je video neku senku na udaljenosti od deset
metara. Bacio se na plonik u blizini jednog be-emvea, Bu odmah za njim. inilo se da je sve ovo
nametaljka. Mogli su da ga ubiju u zatvoru, ali bilo bi
suvie mnogo pitanja. Zato da ga ne oslobode, i ubiju
napolju na ulici? Bio je vezan i bespomoan. Bu je
verovatno bio rtva i nije bio svestan svoje uloge u celoj
stvari.
Moramo da stignemo nazad do stanice, rekao je
Bu, a rei su mu se izgubile u kii.
Pucnji su se nastavili, ovoga puta zdesna. Bu i
Majkl su trali kroz bare, a munje su im povremeno
osvetljavale put. Onda zaue pucnje s leve strane.
Bila su dva pucaa.
Bili su u klopci, progonjeni kao ovca pred klanje.
Bu je pokuavao da otvori vrata na sivom sitroenu iza
koga su se krili. Sve je bilo uzalud, kola su bila
zakljuana a nisu mogli da razbiju prozor, alarm bi
samo usmerio progonitelje k njima, i ubrzali bi
sopstvenu smrt.
Pucnji su opet prestali. Majkl nije znao ta je gore,
tiina ili zvuci pitolja. Od pucnjeva koji su im zvidali
pored uiju samo su instinktivno trali i preivljavanje je
bila jedina misao koju su imali. Ali tiina... Tiina mu je
kidala samu duu, bilo je to gore nego i sama smrt.
Strah od predstojeeg bio je paraliui. Ubica je to znao
i koristio ga kao onesposobljavajui psiholoki pritisak.
To je delovalo.

Bu i Majkl su se pogledali, bila im je oigledna

oajnika situacija u kojoj su se nalazili. Bu nije doao
ovde da bi umro, a nije hteo da dopusti ni da Majkl
umre. Stojei na pragu smrti, Buova perspektiva se
promenila, ne mnogo ali dovoljno. Oajnika elja za
preivljavanjem razbistrila mu je svest, i usmerila ga.
Majkl nije imao nikakvu ansu vezan.
Bu je izvukao klju i stavio ga u lisice...
I lisice su pale na zemlju, pucnji su se nastavili,
sada su dolazili iz blizine, zagluujua buka. Majkl je
pokazao prstom prema uzanom prolazu, pa su obojica
istovremeno potrali. Meci su rikoetirali oko njihovih
stopala, razbijajui prozore na kolima, buei gume.
Ovako mora da je u ratu, pomislio je Bu. unuli su
kod naputenog aparata za izdavanje karata. Brza
paljba je iznenada prestala. Pet sekundi tiine...
... a onda je odjeknuo jedan pucanj.
Buu je iznenada sinulo da im kia obezbeuje
bolju zatitu nego to su oni shvatali. Pucai su bili
profesionalci i trebalo je da su on i Majkl ve odavno
mrtvi. Ne samo da ih je pljusak titio, zaklanjajui vidik
napadaima, ve je uticao i na putanje metaka na
nepredvidljive naine, ne dozvoljavajui postojanu
putanju.
Moraemo da se drimo na odstojanju od obojice, i
ako to uspemo moda emo moi da pobegnemo
odavde, rekao je Majkl.
Bu se okrenuo, i na metar i po od sebe ugledao
magnum 44, uperen u njih. ovek u plavoj trenerci je
bio potpuno mokar. Njegova duga plava kose je bila
zamrena, a usne su mu se puile od grozne grimase.

Bu je stekao utisak da mu je nedostajao neki mii,

inae bi se nasmejao. Nianio je u Majkla ali pre nego
to se uo pucanj, Bu je stao ispred Majkla, Ijudski
tit.
Metak e proi kroz oba vaa srca, rekao je
atentator, a onda je nekoga pozvao. Anderse?!
Iza njih se uo zvuk koraka, drugi napada se
pribliavao. Bili su uhvaeni.
Moj brat e biti razoaran. Kladio se u pet evra da
e vas on ubiti.
Ispruio je ruku i...
Cev pitolja mu se prislonila na glavu, i osetio je
kragnu oko vrata. Borio se za vazduh.
Ne, glas je proaptao.
Moj brat e te pogoditi pre nego to povue
obara, rekao je plavokosi.
Ne. Tvoj brat nee nikoga upucati. Simon je
okrenuo Nemca da bi ga prisilio da pogleda. Na zemlji je
bio Anders sa rupom od metka na elu. Baci pitolj.
Ovaj nije posluao i Simon je bez oklevanja, bez
ikakve emocije, ispalio oveku metak u slepoonicu i
pustio telo da padne na zemlju. Krv je potekla, i stala da
otie u potoiima po ploniku. Simon je pogledao
nagore i iako su njegovo srce i dua pripadali Bogu,
njegove oi su bile oi plaenog vojnika: hladne...
smrtonosne.
Idemo.
ta emo sa telima?, upitao je krupni policajac.
Simon je nestao u sivoj, kiovitoj noi.
ta emo s telima?!, ponovio je Bu.

Ali Simon vie nije bio na vidiku, progutala ga je

magla.
***
Jedna od stvari u Berlinu koja se nije promenila ni
posle ujedinjenja bile su njegove uliice. Duboke i
mrane. Tu su povremeno pacovi traili hranu, ali
izuzev njih malo ko je tu voljno zalazio. Zato je to bilo
dobro mesto da se sakrije iznajmljeno vozilo. Simon nije
smeo da dozvoli da privue na sebe nepotrebnu panju
nekog znatieljnog policajaca. Ali nije morao toliko da
brine: okolo nije bilo policajaca na vidiku, pa ni
likvidacija dva atentatora nije prouzrokovala komeanje
koju bi ovek oekivao. ekao je trinaest sati ispred
zatvora kada je uo o Majklovom hapenju. Nije bilo
mogue da se probije unutra, njegova namera je bila da
jednostavno ubije onoga ko doe da pokupi Majkla da bi
ga odveo u SAD i da onda nastave lov na Finstera.
Kia je stala, ostavljajue svuda ogromne bare.
Simon je seo za volan parkiranih kola, a Bu i Majkl su
se raspravljali nasred uliice. lako je kia sprala
nakupljenu prljavtinu, to nije imalo dejstva na smrad
trulei to je proimao ak i zidove od cigli u njihovom
okruenju.
Brzo su se udaljili od policijske stanice. Niko nije
govorio tokom petominutne vonje, svako se suzdravao
od rasprave, Naposletku, Bu i Majkl su izali iz kola
pravo u baru.
I ta sad?, upitao je Majkl Bua.
ta treba da radim?

Simon je gledao napred, a ruke su mu bile na

volanu kad je tiho rekao:
Trebalo bi da odete.
Bu se naglo okrenuo.
Nisam pitao tebe, onda je ponovo pogledao
Majkla, ekajui odgovor.
Ve sam ti doneo dovoljno nevolja, rekao je Majkl.
Nisam prevalio ovoliki put da bih se zabavljao.
Majkl je udahnuo vazduh, odmeravajui svoje rei.
Ono to sam ti ve rekao o tom oveku,
Finsteru...
... jeste istina, dovrio je Simon, lupkajui
nestrpljivo prstima po volanu.
Da li je on napunio tvoju glavu tim besmislicama?
Buova ljutnja odzvanjala mu je glasu.
To nisu besmislice. Simon je izaao iz kola,
hodajui prema njima kroz bare.
ta ste vi, neka vrsta biblijskog fanatika, ili tako
neto?
Toliko rei...
Bu mu nije dopustio da zavri.
Pa u toliko mnogo rei... ne, samo jedna re:
zaepi.
Ja sam svetenik.
Bu je uutao. On je bio poboan i imao je snana
uverenja, pa tua posveenost veri ne bi trebalo da ga
iznenauje, ali Simonove rei su ga zbunile. Bu je
maloas bio svedok da je ovaj svetenik sjurio metak
kroz elo onog oveka sa efikasnou koja je odgovarala
maini. Ovaj svetenik se nije alio.
Bu se okrenuo prema Majklu.

Nisam doao da te odvuem protiv tvoje volje.

Nisi? Upravo si me bio uhapsio.
Nikako. Nikome nisam rekao da si napustio
zemlju... oba puta. ta je s tim? Lagao si me u lice.
Opet se pojavila ljutnja u Buovim oima. Udahnuo je
duboko vazduh da bi pokuao da povrati pribranost.
Nisam te ja uhapsio; moj novi bivi partner me je
zajebao. Sea li se onog kuronje koji te je izmlatio u
tvom stanu?
Majkl je klimnuo glavom.
Zove se Tal i radi za Unutranju kontrolu i za
petama mi je. Samo Bog zna ta e misliti ako te sada
pustim. eli da te privede da bi mene mogao da obesi.
Deko je upuen u sve, to moram da mu priznam. Znao
je gde si se uputio pre nego to si i otiao. Stupio je u
dodir s Interpolom jedan sat pre nego to su te pokupili
i rekao im tano mesto gde si se nalazio.
Onda, emu lisice, drugar?", rekao je Majkl.
Pa, drugar, ako uhapsi nekoga za koga je izdata
meunarodna poternica, lisice su pravilo. Za tebe je
planirano da te pokupi Tal sutra ujutru i odvede te
nazad. Ako eli, ja mogu da te odvedem natrag. I
sluaj", Bu se nagnuo, lisice su bile zbog tvoje koristi.
Bilo je potrebno da me saslua, bilo je potrebno da me
uje.
Ne postoji nita to ti moe da uradi da bi nam
pomogao, rekao je nestrpljivo Simon. Majkle, istie
nam vreme.
Bu je upro pogled prema sveteniku.
Vidim da emo se mi sjajno slagati, Oe. Simon je
zurio u Bua, ali Bu nije bio pokoleban, ignorisao ga je

i okrenuo se prema Majklu. Ne verujem u ovo sranje,

Majkle, ali... Izvukao je dosije i bacio ga na krov kola.
Ovde je sve o tom oveku, Finsteru. Okrenuo se prema
Simonu, On je samo ovek. I okrenuo se ponovo prema
Majklu. Njegovi poslovi, navike, zadovoljstva, njegov
ukus za ene. Njegov profil nije potpun, ali siguran sam
da je to mnogo vie nego to vi ve imate.
I kao da je njegove ljutnje nestalo, veliki osmeh se
pojavio na Buovom licu. Bio je ovde, pa onda moe i da
bude od koristi. Bu je pljesnuo rukama, snano ih
trljajui.
Imate neki plan, momci?
Radimo na tome, rekao je Majkl.
Radite na tome?" Buov osmeh je nestao. Kakav
tim. ta ste mislili da uradite, da uete unutra,
prekrstite se i kaete: Dajte nam te kljueve?
***
Oluja se povratila, gusta kia je uklanjala poslednje
ostatke magle. Simon je postavljao krstove po hotelskoj
sobi, molei se usput. Svee sa natpisima na latinskom
gorele su u uglu, bacajui narandasto svetlo okolo,
stvarajui utisak nekog polja svete sile oko njih. Dekor u
hotelskoj sobi je bio proet krajnje gotskom atmosferom,
koja bi kod Bua izazvala smeh da druga dva oveka
nisu bili tako ozbiljni.
Zatiti nas. Simon je govorio priguenim glasom.
Od ega?
Nikada ne vidite mrak tamo gde je svetlo. Zlo
izbegava sve to je sveto.

Ne tamo odakle ja dolazim. Bu je kolutao oima.

Koga pokuavate da oterate, Drakulu?
Simon ga nije ni pogledao.
Recimo samo da je to mnogo gore od toga.
Stvarno verujete da e ih to spreiti da uu? Da e
nas zatiti od aveti?
Simon je klimnuo glavom.
Bu je uzdahnuo.
Da, a nas to dri unutra. Zarobljenim. Ustao je sa
kreveta, proetao po sobi pregledajui krstove, nikada
nije video toliko razliitih krstova. A ta ako niste u
pravu? ta ako taj Finster nije ono to kaete da jeste?
ta ako je on stvarno samo odluni nemaki industrijalac, s nekom uvrnutom opsesijom prema kljuevima i
s gomilom snanih telohranitelja?
Onda to nee biti teko, rekao je Simon. Ali, u
sluaju da... Simon je otiao do velike torbe i izvukao
automatsku puku hekler end koh.
Dobro. Bu se okrenuo prema Majklu za pomo
ali je on samo sedeo u stolici, miran i tih. Koja ste vi
vrsta svetenika?
Simon se vratio postavljanju krstova.
Neki svetenici se brinu za bolesne, drugi sluaju
ispovedi, dre mise, ire Boju re. Svako obavlja
dunosti u kojima njihova snaga moe da bude valjano
iskoriena, tamo gde crkva zahteva slubu. A ja? Moji
talenti su drugaiji. Ja titim Boga. Da sam ga ubio pokazao je prema Majklu - tamo u Izraelu kada sam
imao priliku..."
Da ste ga ubili? Bu je pobesneo. Pokuali ste da
ga ubijete?

Vi ste ovek od zakona. titite zakon u vaem

gradu, u vaem drutvu. E pa, i ja sam ovek od
zakona; moj zakon je Boji zakon i ako je smaknue
neophodno onda... Slegnuo je ramenima. Jesam li ba
toliko razliit od vas?
Nemojte da nas poredite, izgovorio je Bu kroz
stisnute zube.
Vi ste hteli da ga uhapsite zato to je napustio
zemlju, da ga poaljete u zatvor zato to je pokuao da
spase svoju enu. Njegov ste prijatelj, a uradili biste to?
Simon je okrenuo lea Buu i nastavio da postavlja
krstove. Oigledno vrednujete u zakon vie od vaeg
prijateljstva. Postavivi i poslednji krst, uzeo je bocu
burbona. Ja vrednujem svoj zakon vie od ivota. Ako
oduzmem nekome njegov zemaljski ivot, i dalje mu
preostaje veni ivot. Svi mi imamo veni ivot Ali sada...
Pa, nisam ja to uzeo od njega. Finster je to uradio.
Na neki udan nain Bu je razumeo Simona, i
tano je znao ta taj ludak govori. Bu se nije slagao sa
svetenikovim nainom rada, ali ga je, na neki nain,
razumeo. Ali to nita nije menjalo.
Zar ne mislite da je to Satana uradio? rekao je
Bu, skoro sa osmehom, podbadajui Simona.
Simon je mrzeo da mu se rugaju.
Ovde ste da pomognete? Onda je bolje da verujete
ono to vam priam. Avgust Finster je tama."
Zaista? Idete okolo propovedajui svoju usranu
priu, postupajui sa mojim prijateljom kao sa
marionetom. iju naredbu on sada izvrava, Oe? A?
Poigravate se njegovim oseanjima, koristite njegovu
nevolju zbog nesree njegove ene, upravo kao to je to i

Finster uradio. Buov prst koji je optuivao bio je

opasno blizu Simonovog nosa. On ga je bar platio.
Pole? Majkl je ustao sa kreveta. Video je mnogo
puta Bua kako plane i, iako je cenio njegov pokuaj da
ga uzme u zatitu, nije smeo da dozvoli da se situacija
otrgne kontroli.
Pravi od tebe budalu, zarto ne vidi?, rekao je
Bu.
Znam ta radim, rekao je Majkl.
Zna? Meri je kod kue i potreban si joj, veoma si
joj potreban. Znam da sada ne razmilja ispravno, ali
ja razmiljam. Vratiu te kui pre nego to te neko
ubije.
"Pole, ja verujem da je ono to radim ispravno.
Traim od tebe kao od svog prijatelja da mi veruje.
To je ubijalo Bua; znao je da je tu zbog potpuno
pogrenih razloga. On i Majkl su bezmalo bili ubijeni, a
sada su zatvoreni u hotelskoj sobi bez ikakvog plana, a
neko eli da ih vidi mrtve. Ali video je ogromnu
odlunost u Majklovim oima.
U redu, ali ja i dalje ne verujem u ove gluposti o
avolu, paklu, venom prokletstvu...
"Veruje li u raj?, blago ga je upitao Simon.
"Nije u tome stvar.
Da li veruje u raj?!, prodrao se Simon.
Da! Bu je glasno uzvratio, besan.
Onda, zato ti je tako teko da poveruje u pakao?
To su samo suprotne strane istog novia. Simon je
napravio pauzu, smirujui se. Sprda se sa neim to
ne razume. Pakao je stvaran i on je vean. Simon je
sada upro prst u Buovo lice. To nije neka slika na

zidu, niti neki glumac u filmu. I ja bih eleo da je on

samo zver sa kopitama i rogovima na glavi. Intenzitet
Simonovog glasa je rastao, njegove rei su svakog
sekunda postajale jae. Sam ovek je stvorio viziju
satane i pakla, i to sopstvenim umom: Danteov pakao,
devet krugova pakla, vatra i sumpor: sve je to glupost.
Sve je to samo proizvod ovekove mate. Kao to ne
moemo da shvatimo rajsku lepotu i spasenje, mi ne
moemo da shvatimo ni muenje i uas pakla. To je
tama. Zlo. Porok. Pakao, Simon se nasmejao, ne
zasluuje nikakvo ime. Vi ne shvatate koncept istog zla,
ali shvatiete... Pre nego to ovo zavrimo, znaete bolje
nego bilo koji ovek koji hoda po zemlji ta je to istinsko
zlo.
DVADESET ETVRTO POGLAVLJE
U isto vreme kad su se Bu i Simon raspravljali,
Denis Tal se pojavio u Berlinskoj policijskoj stanici. Kad
je na alteru pokazao dokumenta za Majklovo
otputanje, inilo se da su svi policajci sa kojima je
razgovarao bili zbunjeni. injenica da mu je bio
potreban prevodilac za svakog od njih ga je potpuno
razbesnela, ali odgovor je uvek bio isti. Sen-Pjer je
otiao, preuzet je, neko je potpisao dokumenta i to nije
vie njihov problem. Svaki put, Tal je pristojno klimnuo
glavom i traio da govori s nekim na vioj instanci u
lancu komandovanja. Kad mu je naposletku i
komandant to potvrdio, Tal je prikrio bes koji je oseao,
i otiao. Opis oveka koji je preuzeo Majkla nije bio

potpuno jasan ali jedan detalj je bio oigledan; Majkla je

bio otpratio ein riesig grosse bar, jedan ogroman ovek.
Kia je prestala a magla se razilazila dok je Tal
hodao preko parkinga. Ulozi su podignuti. Pol Bu je bio
korak ispred. Tal sada nije gonio samo jednog oveka
ve dvojicu, i to je vie mislio o tome, to je njegovo
uzbuenje postajalo vee. Njegov posao je bio Majkl, a
njegovo zadovoljstvo bie Bu. Pojedinano, njihov pad
je bio neminovan. Ali da ih uhvati obojicu u isto vreme...
to bi bilo zadovoljstvo za sva ula.
Misli su mu prekinute kad je naiao na dva tela;
bele trafte na njihovim trenerkama bile su crvene od
krvi. Jedan od njih je jo drao automatski
devetomilimetarski pitolj. Tal je pogledao okolo, nikoga
nije bilo okolo. Nagnuo se da bi proverio leeve.
Mrtvaka ukoenost jo nije nastupila. Proklinjao je
sebe: Bu je tako malo ispred njega. Ova dvojica su
oigledno bili podrka iz Evrope. injenica da se
pretpostavilo da e podrka njemu, Talu, biti potrebna,
da je postojala ansa da on nee uspeti, razbesnela ga
je. Memorisao je sve u svesti, da o tome prodiskutuje
kada bude reio ovaj sluaj. Pregledao je paljivije tela,
proveravajui ulazna i izlazna mesta metka: obojica su
pogoeni u glavu. Ove rane je naneo profesionalac. Neko
je titio Majkla.
Talov prvobitni zadatak nije bio da ubije Majkla
Sen-Pjera. Zadatak mu je bio samo da ga nadzire, da ga
prati, da zna svaki njegov korak. Kada je saznao da je
Majkl na uslovnom otpustu, on je jednostavno zapoeo
unutranju istragu Majklovog policajaca za uslovni

otpust. Bilo je neobino lako da se priblii i oveku koji

je Majklu bio najblii.
Tokom pet godina Tal se krio iza maske unutranje
kontrole. Radio je za odsek koji je tajno delovao i to mu
je obezbeivalo mobilnost i slobodu da se izmigolji u
izvesnim trenucima pod izgovorom poverljive istrage.
Svoj posao je radio osrednje i to je bilo upravo ono to je
on eleo. A ljude nije zanimala osrednjost. Samo ono to
je izuzetno, uspeno, popularno, ili neka stravina
pogreka, to je privlailo panju. I tako se on namerno
izgubio u svojoj okolini. Nije mogao da dopusti sebi
ikakvu nepotrebnu panju, ili bi doveo u pitanje svoju
najveu strast:
Ubijanje.
Denis Tal je bio izuzetno dobar u tome i bio je
izuzetno dobro plaen. Nije smatrao da u ovom svetu
ima mnogo humora, ali injenica da je on bio toliko
dobro plaen za svoju jedinu istinsku strast, uvek mu se
inila smenom. Poslodavac je od Tala zahtevao da nae
odgovarajui posao koji bi ga nainio neupadljivim.
Unutranja kontrola je upravo bila to. Tajni agent meu
tajnim agentima. To mu je dozvoljavalo da prati
napredak bilo koje istrage koja je mogla da vodi ka
njemu i obezbeivalo mu mogunost da manipulie
istragama kada je to bilo potrebno. Zapravo je voleo
unutranju kontrolu, to njukanje po tuem prljavom
veu; a imao je i mo da uniti tue ivote. ta je moglo
da bude bolje? Ali najvie je voleo honorami posao za
nekog nepoznatog pojedinca koji bi ga zaposlio. Plata je
bila velika, zadovoljstvo ogromno. Bio je pronaao svoju
ulogu u ivotu i bio je odlian u tome.

Uvukao se u policijsku stanicu Biram Hilsa pod

izgovorom da vodi istragu Unutranje kontrole njihovog
sistema za uslovni otpust. Biram Hils je bila suvie
mala stanica da bi odravala samostalni organ za
istragu tako da je dopunu obezbeivala drava. Tal se
krio iza fasade da istrauje Bua. Kapetan Dilija je bio
tako usplahiren u vezi s celom situacijom i uplaen za
sopstvenu kou da je dostavio sve o svom omiljenom
policajcu: Buov istorijat, podatke, sve. I to je
najvanije, i jedan naroit dosije, dosije o Talovoj
trenutnoj rtvi: Majkl Sen-Pjeru.
Tal je trebalo da pazi na Majkla; zadatak nije
ukljuivao ubistvo ve samo posmatranje ali poto je Tal
bio Tal, njegovi nagoni su ga gonili u suprotnom pravcu.
Prezirao je Bua, njegov udoban mali ivot, njegov
nepogreiv moral i propise. I tako, od trenutka kad ga je
Bu odbio, dajui mu na znanje da ne eli da rade
zajedno, Tal je vrebao priliku da uniti Bua i njegov
savren ivot. Na kraju krajeva, Tal je bio policija nad
policijom i bio je u punoj meri ovlaen da uklanja
policajce za koje se smatralo da korumpirani. I kako mu
je to samo leglo, Buov pad e biti posledica njegovog
iskrenog i potenog pokuaja da pomogne najboljem
prijatelju da prekri uslovni otpust. A Tal e se nai na
licu mesta da zbog toga prozove. Prvo e mu unititi
karijeru. A onda e mu unititi i ivot.
Stojei na parkingu Beriinske policijske stanice, Tal
je znao da je trebalo da sledi svoje instinkte; trebalo je
da ubije Bua kada je za to imao priliku. Sada su se
stvari otrgle kontroli. Bu je imao Majkla i oni su se
pobegli. Tal je znao da sebi ne sme da dozvoli neuspeh.

Inae, mogao bi da zavri kao nezaposlen, zamenjen ili,

to je najneprijatnije, mrtav.
Majkl je pobegao iz zemlje pre nego to je Tal
mogao da ga zaustavi. Sada je Tal primio nov nalog. I
njegovo srce je skoro poelo da preskae od sree.
Mogao je da zaboravi na ogranienja. On je mrzeo da
nadzire nekoga, da ga prati, da ga dri na oku. Tal je bio
kao ajkula, imao je potrebu za neprekidnim pokretom,
uvek spreman za lov, nezasita pouda za krvlju; kada bi
bio ogranien, i bez mogunosti da se kree, on bi se
guio i davio.
Tal vie nije morao da pazi na Majkla; sada je
trebalo da ga ubije,
I to e uraditi, i ne samo Majkla, odluio je, Bu e
takoe umreti. A ako mu bilo ko od njih dvojice bude
pravio nevolje, moda e se kasnije vratiti i posetiti
njihove porodice. Ona slatka Meri nee vie morati da se
brine o tumoru...
***
Zvuk koraka je odjekivao vlanim hodnicima.
Plamen ibice se probio kroz tamu i debela cigara je
zasvetlela dok se dim penjao gore, petnaest metara
navie, ka vrhu pilje, gde je igrao oko stalaktita. Ubrzo
tu nije bio samo jedan plamen ve mnogo vie, dok je
Finster palio svee u nizu, stotinu njih, to su oiviavale
zemljane zidove. Finster je umakao novu kubansku
cigaru u brendi dok je razmiljao o svojoj bizarnoj
kolekciji religijske umetnosti. Hodao je polako, prolazei
pored svakog dela poput nekog kralja. Svaki komad je
precizno istraivan, zatim kupljen, postavljen, zaveden u

katalog i restauriran. Ponos je bio njegov omiljeni smrtni

greh, to samopotovanje podstaknuto uspehom, a on je
toliko voleo sopstvene uspehe.
Tu je bilo tri hiljade dve stotine i osamdeset jedno
delo i sva su bila naslagana jedna preko drugih, sa
njegovim omiljenim delima u prvom planu. Mnoga su
kupljena direktno od galerija ili od aukcijskih kua.
Pojedina dela, za koja je otkrio da se nalaze u privatnim
rukama i kunim kolekcijama, i za koja je smatrao da
ne moe bez njih, nabavljao je na druge naine.
Postojalo je trinaest takvih dela, i od ovih trinaest, devet
je nabavio iz raznih svetilita.
Finster je imao naroitu sklonost prema manjim
bogovima i demonima ranih religija na koje su
savremene vere" danas gledale kao na mitologiju. Had i
Persefon, bogovi grkog donjeg sveta; Anub, egipatski
bog mrtvih; Prozerpina, rimska boginja podzemnog
sveta; i Loki i Sajgin, prevrtljivi skandinavski bogovi. A
ono to ga je najvie intrigiralo bila je injenica da su ovi
bogovi mraka posmatrani kao da su neke balansne
snage u svojim carstvima. Oni nisu bili pobeeni i
prognani bogovi. Iako su izazivali strah, bili su
potovani - ak su im se i divili - i na njih se gledalo kao
na neto neophodno u svakodnevnom ivotu. injenica
da su savremene vere uradile sve to je u njihovoj
moi da ocrne gospodara tame zbunjivala ga je i ljutila.
Svetilita i hramovi su bili izgraeni za indusku
boginju ivu, jednu od najmranijih boginja, i ona se i
dan-danas oboava. elje su utaene, oprotenja data. 0
njoj se govori sa potovanjem i od nje mnogi trae
pomo. Njeni sledbenici se ne omalovaavaju. Kada

ovek uradi neto loe, ivu ne optuuju da mu je

zaposela duu, to je pripisano pojedincu koji je to
poinio svojom slobodnom voljom. Finsteru se svialo
ovo umetniko delo pred njim, doneto pod okriljem
mraka izjednog hrama u blizini Japura. ivinih est
ruku se ispruilo prema svojim zapomagajuim
miljenicima koje guta plamen pod njima.
Vlad Drakula, divno ulje na platnu od Rukaja,
ukradeno od aueska. Rumunski princ Vlake dirnuo
je u prave ice Finsteru. Drakula nikada nije bio bog,
ve samo ovek u kome se nalazio najokrutniji oblik zla.
Vojni genije koji je ulivao strah ne samo u srca svojih
neprijatelja ve i u srca svojih zemljaka. Grof iz
planinske oblasti na severu bio je gladan moi i oseao
je e za krvlju. Pobedonosni general uivao je u ritualu
nabijanja svojih rtava na kolac i stotine ljudi je ubijeno
na taj nain, a reka njihove krvi tekla je kao upozorenje.
A sa ljudima poput njega na svetu - sa obinim ljudima
sa sklonostima za nasiljem i zlom proizalim iz
sopstvene potrebe za samozadovoljstvom - nije bilo
potrebe da se poronost uvodi na svet. Ljudski putevi
zla bili su ljudski putevi zla.
ovek je uvek nalazio da je zlo interesantnije.
Mladu devojku je uvek privlaio buntovnik, onaj sa
konom jaknom i motociklom koji prkosi zakonu. Retko
koga privlai glupan, i neki intelektualac-dobrica. I to
se vidi svuda: glumci su uvek eleli da glume negativca,
nitkov je uvek interesantniji karakter u knjievnosti.
Pitajte bilo koga da imenuje deset zanimljivih pozitivnih
linosti i deset zanimljivih negativaca. Nabrojae ovih

deset marodera za tili as, ali posle petog heroja bie na

velikim mukama.
Ali od itave ove zbrke, Finster se umorio. Ljudi su
postali tako predvidljivi. Mahnite im sa malo novca
ispred lica, pokaite im malo seksa, i oni e se saviti kao
mlado drvo na jakom vetru.
Nastavio je sa etnjom kroz svoj neuobiajeni
Luvr" i naposletku doao do prostorije sa kljuevima,
sa slikom Nebeskih kapija koja je bila poloena kraj nje.
arls je utom siao stepenicama nosei dugaku crnu
vreu i veliki no.
Finster nije odvajao pogled sa slike dok je govorio.
I on je gledao i video da je dobro", promrmljao je.
arls je stajao u uglu pored tela koje je visilo.
Poloio je crnu vreu za telo na pod, i otvorio rajsferlus
da bi je pripremio za poslednji ispraaj. Miris smrti se
irio s lea, poeo je ve da truli. S mnogo muke, arls
je spustio telo na zemlju. Sklonio je Elinu crvenkastu
kosu s njenog nekad lepog lica, i uklonio omu s njenog
pomodrelog i oteklog vrata.
Finster je nastavio da zuri u sliku s Nebeskim
kapijama, duboko zamiljen. I slabaan osmeh zatitrao
mu je na usnama.
"Vraam se kui.
DVADESET PETO POGLAVLJE
Krstovi su bili svuda, na prozorima, vratima,
zidovima, na hiljade njih. Jedva da je i jedan centimetar
prostora izbegao svetenikov runi rad. To je podsetilo
Bua na serijskog silovatelja kojeg je uhvatio pre osam

godina; fotografije, iseene iz asopisa, pocepane iz

novina, prekrivale su svaki centimetar prostora spavae
sobe psihopate. Sve devojice u predpubertetskom
uzrastu. A umobolnik, koji je imao jedva devetnaest
godina, samo je sedeo tamo dok su ga hapsili, bio je
zbunjen i nije znao ta je to loe uradio, ponavljajui ali
Zevs mi je rekao da to uradim.
Bu i Simon su sedeli nasred poda, litarska boca
kati sarka je bila na tepihu izmeu njih, ali u boci vie
nije bilo viskija. Imali su neto zajedniko: obojici je
trebalo jo jedno pie pa da se onesveste.
"Pa, Oe, ta radi kada nisi na terenu borei se
protiv zla, ubijajui ljude, koju svetu stvar radi?,
Buovo nerazgovetno pitanje je jedva mogao da se
razazna.
"Ja... igram ah. Simonov glas je bio jasan, ali ni
on nije bio u boljem stanju.
ah je dobar. Pomalo previe misaon za moj
ukus.
Posle mnogo promiljanja i dizanja obrva Simon je
promrmljao:
Fudbal.
Ah... E tako te volim, ivnuo je Bu.
Ne ameriki fudbal, evropski.
Buov elan je splasnuo.
Mi... - pokazao je na Majkla koji se na krevetu
udubio u pasijans, igramo fudbal. Dobri stari ameriki
fudbal.
Jeste li stvamo dobri?
Aha, stvarno smo dobri, uzvratio je Bu.
ovek treba da bude snaan za to.

Da, snaan. Buov ponos je rastao.

Brz?
to bri, to bolje.
Pametan?
Pronicljiv za taktiku. Bu se premiljao. Pa, bek,
organizator igre, mora da bude pametan.
Ti si bek?
Bu se nasmejao.
Ne, samo sam brz i jak."
Simon je leao na stomaku. Onda je ispruio ruku,
izazivajui Bua.
Koliko jak?
Bu se nacerio, ispruio ruku nekoliko puta,
istegao je i poloio na pod ispred Simona.
Okej, Oe. Jesi li spreman?
Spreman, Simon je napeo ruku da bi imao dobar
stisak.
Onda, hajde da bude jo zanimljivije. Recimo, u
sto amerikih dolara.
U sto amerikih dolara. Simon je, onako pijan,
prihvatio.
Izvukli su novac, bacajui ga na sredinu.
Majkl je i dalje posmatrao dva pijanca u njihovom
mao nadmetanju. Ustao je sa kreveta i otiao do kolica
sa hranom koja su bila gumuta u stranu. Uzeo je dve
duguljaste vinske ae, proistio grlo i okrenuo se
prema onoj dvojici na podu.
Sranje, momci. elite da vidite ko je jai? Hajde da
to stvarno znai neto. I rekavi to, Majkl je razbio ae
o metalnu ivicu stoia tako da su samo ostale drke.
Drke aa su bile poput noa, vrlo iljate.

Majkl je doao do njih i stavio svaku au na

zamiljenu liniju gde je trebalo da padne svaka ruka.
Gubitnika e probosti kama od kristala, staklo e probiti
zadnji deo ruke, i proi kroz nju. To je malo vie
motivacije nego sto dolara, nasmejao se.
Simon i Bu su se pogledali.
ta je sad?, podbadao ih je Majkl, obojica ste
maloas bili tako samopouzdani. Ako nemate vere u
sebe...
Niko se nije pomerio.
Ovo je suvie dobro, Majkl je promeao karte
nekoliko puta, premetao ih iz ruke u ruku poput pravog
maioniara. Moram da odigram ovo. Majkl je nauio
samo dva trika na kartama kada je bio mali i pamtio je
samo jedan, na sreu, to je bio ovaj. Kao Mandrak,
struno je rairio kare, pruajui ih. Uzmite po jednu.
Simon i Bu su se meusobno pogledali i na kraju
su ispruili ruku, izvukli kartu, a nisu bili sigurni gde
ovo vodi. Alkohol je oigledno delovao na obojicu, samo
su sedeli, s kartom u ruci, oamueni.
Morate da pogledate u kartu..., Majkl ih je
savetovao.
Bu je jedva mogao da se usredsredi, ali je bio
siguran da dri kralja tref. Simon je gledao u svog
andara pik, brzo ga privlaei ka grudima, skrivajui
ga.
"... vratite ih natrag. Majkl je pruio pil. Obojica
su gurnuli karte u pil. Majkl je promeao karte
nekoliko puta, unakrsno ih premetajui zbog efekta i
stavio ih na pod. Ako biste bili tako Ijubazni, rekao je
Majkl Buu, presecite pil.

Bu je uradio kao to mu je reeno.

Majkl je se okrenuo prema Simonu.
Daj mi sad dve gornje karte.
Simon je posluao, dajui dve karte okrenute
nadole Majklu koji ih je uzeo i postavio ispod dna
njihovih razbijenih aa.
Postavio sam pobedniku kartu ispod ae
gubitnika. Majkl je na pod bacio novanicu od sto
dolara. Ubrojte i mene.
Simon i Bu su gledali razbijena postolja aa koja
su stajala na kartama, ispitujui sami sebe i ludaki
izbor pred njima.
ta, plai se, sveti ovee?, Bu se pijano
brecnuo.
Ne od tebe... Breskvice."
Buova ljutnja je porasla. Ponovo su namestili
desne ruke, svako je nastojao da ima najbolji mogui
zahvat. Oslonili su leve ruke na pod za oslonac i...
Daj znak, zajedno su rekli.
Majkl je uhvatio njihove ukrtene ruke svojom,
proveravajui jesu li poravnate i u liniji sa staklenim
iljcima. I glasom koji je bio malo jai od apata, Majkl
je rekao:
Sad.
Zapoeli su. Obojica su bili jaki, ruke su se tresle,
odlunost im se videla u oima. inilo se da im ruke
tako stoje itavu venost, podrhtavale su kao motor koji
turira. Malo-pomalo, Bu je poeo da pobeuje. Njegova
obrva se naborala dok mu je celo telo podrhtavalo, ali
onda... Simon je poeo da se vraa i polako zadobijao
prednost. Bu nikada, apsolutno nikada nije izgubio u

obaranju ruku; ipak, Simon je poeo da zadobija

prednost.
Minut je proao.
Pogledi su im se ukrstili, a napetost je rasla: znoj je
poeo da im curi niz obrve, disanje im se ulo u
naletima. Dva oveka koja nisu navikla da gube bila su
odluna da ne izgube. I dok je sve to zapoelo kao
izazivanje pod uticajem alkohola, sada je alkohol izvetrio
sa toplotom koju su stvarali, i vrlo brzo su obojica
izgledali trezni.
I onda se okrenulo na Buovu stranu. On je
pobeivao, malo-pomalo. Neprimetno u poetku, ali
svakom sekundom Simonova ruka se sve vie sputala
prema staklenom iljku. Bu bi pre umro nego izgubio i
naao je u sebi dodatni deli snage. Simonova aka je
bila na pola puta do osakaenja, ali ak i sa ovom
neizbenou Bu je nastavio da gura. Pogledi su im i
dalje bili ukrteni, nijedan nije gledao prema staklu.
Simonova odlunost je bila postojana, a ipak su ga
trenuci delili od groznog poraza.
Iznenada, Simonovo sputanje se zaustavilo. ile
na njegovom vratu su nabrekle. Ruka mu je visila bez
pokreta iznad stakla. Izazivali su jedan drugoga
pogledima.
Dva minuta su prola. Poeli su da gube snagu.
Negde duboko u sebi, Bu je naao dodatni deli
snage i ponovo pomerio Simovu aku prema staklu.
Nastavio je da pritiska, malo-pomalo, deli po deli.
Simonova ruka je bila skoro na iljku stakla;
mogao je da oseti kako mu ivica otra poput vrha noa
dodiruje dlake na zadnjem delu ruke. Nije se video strah

u njemu, samo odlunost; bol od rane bi bio blag u

odnosu na bol od poraza.
Majkl je bio siguran da su i jedan i drugi voljni da
prekinu nadmetanje, a ipak je samo stajao, nepomian,
i nije pokuao da ih prekine.
Bu je bio taj koji je prekinuo kontakt oima,
makar za jedan kratak trenutak. Njegov pogled je na
tren pao na iljat vrh stakla, a onda je brzo ponovo
pogledao u Simona.
Simon se nije ni pomerio, njegov pogled je bio vrst.
aa mu je sada pritiskala kou, a svaki pokret nadole
bi izazvao posekotinu. Skoro da je bio proboden kad...
Bu se povukao iz mea. Simonova ruka je
odskoila poput opruge iz leita. Niko nije progovorio ni
re. Bu je gledao u pod masirajui ruku. Simon je
naizmenino gledao svoju ruku i au.
Pa, Majkl se nagnuo, uzimajui gomilu novca, to
je bilo lako. Stavio je novac u dep.
Bu i Simon su ga pogledali, ne shvatajui. Bu je
shvatio prvi; zgrabio je svoju kartu ispod razbijenog
postolja ae i okrenuo je.
Pet pik. Simon je zgrabio i okrenuo svoju... osmica
herc. Nijedna nije bila ona koju su izvukli. Gledali su u
Majkla pomalo zbunjeni, vrlo ljutito.
Jesi ti lud?, rekao je Bu.
Znao sam da e vaa ljudskost nadjaati vaa
ega, mimo je rekao Majkl.
ekaj malo. ekaj malo. Nisi ti nita dobio, moj
prijatelju. Moda misli da si pametan ali si upropastio
opkladu, nijednu kartu nisi pogodio. Bu je ispruio
ruku. Ispljuj to.

Majkl je ignorisao policajevu pruenu ruku.

Daj mi svoj no, rekao je sveteniku.
Simon je nekoliko trenutaka bio miran, a onda je
zadigao desnu nogavicu. Izvadio je bovi no koji mu je
bio privren pantljikom za list noge i dodao ga Majklu.
Majkl je pruio Buu pil.
Baci ih u vazduh.
Bu je pogledao u Majkla. Da mu pie nije pomutio
um, ve bi ga udario.
Hajde. Baci ih visoko, Majkl je navaljivao.
Izdiui, Bu je bacio karte u vazduh, pravei oblak
crvenog i cmog. One su lebdele za trenutak, koji se inio
kao venost, a onda... Majkl je zaslepljujuom brzinom
bacio no na oblak od pedeset i dve karte koje su padale
kroz vazduh...
Udarac. Zabio je dve karte na zid. andar pik i kralj
herc. Probuene karte koje su Bu i Simon izvukli bile
su pribodene uza zid, no je podrhtavao od udarca. U
sobi je vladala tiina. Konano, Bu se osmehnu i poe
da se grohotom smeje.
Zato je on bek.
Kukin sin, promrmljao je Simon. I prvi put posle
dugo vremena osmeh se pojavio na Simonovom licu.
Majkl je ponovo seo i podigao noge, s velikim kezom
na licu. Moglo se to videti u njegovim oima; izgledao je
kao da je pronaao ifru za sef u Fort Noksu. Dok su
Simon i Bu u svom blaenom pijanom stanju obarali
ruke, Majkl je doao do odgovora koji je traio, koji su
svi oni traili.
Shvatio je kako e se domoi kljueva.

***
Dva sata ujutro. Kia je i dalje padala. Predvorje
hotela je bilo prazno. Tor Erikson je doao u Berlin iz
vedske da radi tokom letnjeg raspusta. Nikada ranije
nije bio u Evropi, ali se zakleo da e je videti pre sledee
godine, kada puni dvadeset jednu godinu. Berlin mu se
inio kao dobro mesto, a hotel Fridenberg je bio jedini
koji mu je ponudio posao sa dva povezana slobodna
dana. Naravno, trebae mu malo vremena da se
prilagodi da bi se navikao na treu smenu, ali u stvari to
mu nije smetalo. Zapravo, u hotelu Fridenberg nikada
se nita nije dogodilo izmeu ponoi i est.
Zato je bio iznenaen kada uao ovek pokisao do
gole koe. ovek je nekontrolisano kaljao dok se
okretao okolo, pokuavajui da povrati dranje. Tipu je
bila potrebna kafa i neka rupa gde bi mogao da prespava, pomislio je Tor. Tor se nije brinuo, bio je visok
skoro dva metra, a telo mu je bilo vrsto kao stena od
penjanja po stenama i ragbija. Izbacio je mnogo pijanaca
i ovaj nee biti njegov poslednji. Meutim, ovde je morao
da bude ljubazan.
Da li mogu da vam pomognem?, rekao je Tor na
savrenom nemakom.
Pijanac se zatuterao prema pultu, inilo se da mu
pitanje nije bilo jasno.
Ba pada kia, a?" Tor je sad preao na engleski.
Ali pijanac ponovo nije odgovorio. Zateturao se
prema pultu, savijajui se preko njega, kvasei novine i
knjigu gostiju.
Don Smit, promrmljao je.

ao mi je, ali gosti sada spavaju, rekao je Tor

pomalo ljutito.
Smit me oekuje.
Da, ba te oekuje, pomislio je Tor, znao je da
prepozna idiotsku reenicu. Moda biste mogli da
ostavite poruku; pozvaemo g. Smita ujutro.
Tor to nije oekivao; bio je zabrinut zbog oveka
koji povraa po pultu. Pre nego to je i mogao da trepne,
pijanac je munjevito izvadio revolver i spustio cev na
centimetar od njegovog ela.
Molim vas, eleo bih da vidim knjigu gostiju,
rekao je pijanac, potpuno mirnim glasom.
Tor nije sumnjao da e ga ovek s pitoljem ubiti
ako ga ne poslua. Ali poto je imao dvadeset godina i
bio samouveren, a jo nije okusio strah od smrti,
postojale su dve mogunosti.
Pijanac koji zapravo nije bio pijan nije ni trepnuo
kada mu je Tor munjevito oteo revolver.
Potegao si pitolj na mene, kukin sine? Toru je
uzavrela krv. Budi srean ako te ne upucam tu gde
stoji. Usmerio je pitolj prema njegovim grudima.
Vrlo si brz, rekao je ovek, izvlaei zbunjen
osmeh ponosa od Tora.
Kada se zajebava s najboljima... Ali Tor nije
zavrio reenicu, telo mu je odleteo unazad i palo na pod
dok je dobar deo njegove glave eksplodirao, prljajui zid
iza njega. Nije video da je ovek izvukao drugi pitolj,
nije video da je pucao.

Denis Tal je preskoio preko pulta, povukao prstom

preko registra gostiju i zaustavio se kod imena Juda
Iskariotski.
Kako oigledno, pomislio je.
***
Dva sata i petnaest minuta ujutro. Majkl i Bu su
zaspali, jedan na kauu, drugi na podu. Alkohol koji su
popili ostavio ih je u takvom stanju da nisu bili sposobni
da odu ni metar do kreveta. Sa Simonom su stvari
stajale drugaije: proveo je toliko mnogo noi ekajui
da rei neki neizbeni problem, pa ni ova no nee biti
razliita. Hodao je po sobi proteui noge, poto je
poslednji sat proveo proveravajui stalno iznova svoje
pitolje. Svi su bili napunjeni, svi su bili spremni. Majkl
mu je objasnio svoj plan, bio je to dobar plan koji je
mogao da da se izvede ako rade zajedno. Simon je
razradio logistiku, u mislima je proao sve detalje plana
i neke promenio razraujui svaku situaciju, svaku
mogunost. Tamo nee biti prostora za greku i... nee
biti druge anse.
***
Tal je izaao iz lifta. Hol je bio prazan. Na svakoj
hotelskoj sobi je stajao znak Ne uznemiravaj, zajedno sa
porudbinom za doruak. Nekoliko praznih kolica za
hranu stajalo je u hodniku i ekalo kelnera da ih
pokupi.
Soba 1283. Niz hodnik i nalevo. Tal je nekoliko
puta proverio oba pitolja. Taj deak nije ni shvatio da je
bio bezbedan. Kako je to budalasto. Da nije pokuao da

bude supermen bio bi jo iv, iako sa bolom u glavi

poto bi bio onesveen. Svako mora da bude heroj.
Vraajui glok u futrolu, hodao je s magnumom"
u levoj ruci. Bilo ih je trojica u sobi: Sen-Pjer, Bu i neki
svetenik. Tal to nije potvrdio, ali ta informacija je dola
od njegovog naruioca. Rekao je da treba da se uva
svetenika. Tal je naao je da je to zabavno.
Soba 1283. Stajao je pored vrata, okrenuo se
prema njima, usredsredujui se. Disanje mu se
usporilo, opustio je ramena. Podigao je nogu da razvali
vrata.
***
Simon je mirno leao na krevetu, dejstvo alkohola
je jo pomalo oseao. Bio mu je potreban odmor, ali e
morati da se odmori sa otvorenim oima. Samo su dve
svee ostale da gore, njihov usamljen sjaj je bacao duge,
iroke senke. Ovo e mu biti poslednja akcija. Nije
mogao vie da lae sebe, bio je potpuno istroen.
Podigavi zid oko sebe svih ovih godina, nikada nije
traio prijateljstvo, nije mogao to sebi da dozvoli. U
jednom kratkom trenutku, ranije ove veeri, shvatio je
da jednoga dana stvari mogu biti i drugaije. Mogao je
da pronae ivot u kome nee biti sam; mogao je da
nae prijatelje i moda ak i enu s kojom bi podelio
ivot, umesto da ivi u celibatu i ovim povuenim
svetenikim ivotom. Sve ove godine bola, dok se svetio
zbog svoje majke, moda e se bol naposletku rasuti.
Moda je mogao da se iskupi.
Skoio je iz kreveta. Neto ga je prenulo. Pogledao
je onu dvojicu koji su spavali na podu - bez pokreta.

Skoio je iz kreveta, zgrabio pitolj sa nonog stoia, i

uperio ga ka vratima. Krv je poela brzo da mu tee,
bubnjala je u uima. Tiina je bila zagluujua. Da li je
to bila samo njegova mata? Paranoja se uvlaila u
njega i to e dovesti do neuspeha, iako je znao da
nikada ne treba sumnjati u sopstveni oseaj. On je
operisao samostalno, a sada ovde ima dva pijana
partnera koji su vrsto spavali.
uo je opet priguen zvuk, neko se kretao okolo.
Telo mu se napelo. Podigao je pitolj ciljajui u visini
glava na vrata prekrivena krstovima. Ovi sveti objekti
nisu ni najmanje bili od pomoi.
***
Tal je ponovno proverio svoje pitolje. Sada je
izvukao oba. Trebae mu samo tri pucnja, bio je siguran
u to. Nije oekivao veliku gungulu, imao je priguivae
na pitoljima, hodnik je bio prazan. Za manje od jednog
minuta on e biti na putu. Uhvatie avion u est sati
ujutro i vratie se u zemlju uvee. Njegov poslodavac se
sloio da se on povue s naknadom koju ne bi mogao da
potroi za deset ivota, ako oslobodi svet od trojice ljudi
s druge strane ovih vrata.
Sa nejasnim pokretom udario je nogom u bravu.
Vrata su odletela unutra. Jurnuo je, pitolji su bili
spremni.

DVADESET ESTO POGLAVLJE

Dva dana je prolo. Ni rei od Majkla. Uprkos
Deninim uveravanjima, Meri je bila uplaena. Duboko
u sebi znala je da je on u smrtnoj opasnosti. ak i kada
je Majkl bio u zatvoru, nikada nije prolo ovoliko mnogo
vremena a da oni nisu razgovarali.
A ona je umirala. Sve bre. Tumori su se irili
poput vatre u divljini. Bolovi su dolazili u naletima, i
pored toga to je to mrzela morala je da prizna: postala
je zavisna o morfijumu.
Odjavila se iz bolnice jue ujutro, protiv eija svih i
uprkos doktorovom nareenju. elela je da bude u svom
domu, meu svojim stvarima. elela je da bude kod
kue, i da eka Majklov povratak. Preuzela je Otisa i SiDeja od gospoe Makginti koja je bila od pomoi i tako
utena. Stara gospoa je preuzela na sebe da donosi
Meri supu i zelenu salatu i nijednom nije pomenula
Merinu bolest; ona je bila ena kojaje prola kroz bolno
iskustvo umiranja voljenih.
Kada je Meri ula u Majklovu radnu sobu videla je
razne papire: novinske lanke o nemakom biznismenu,
fotografije, asopise. Majklov sto je bio u neredu, to je
bilo u suprotnosti sa njegovom prirodom. Oigledno je
bilo da je otiao u urbi. Shvatila je da je pogazio svoju
re ali je to nije pogodilo jer je znala da su njegove
namere asne.
Zdravo?", ula se Deni iz predsoblja.
Odmah u doi, rekla je Meri skupljajui Majklove
papire i stavljajui ih u donju fioku stola. Izlazei iz
sobe, ugledala je sigumosnu ogrlicu koja je bila

ostavljena na stolici. Uzela ju je, ne znajui ta je to.

Njeno srce se zaustavilo kada je videla oznaku Imovina
zatvorskog sistema okruga. Majkl je bio u veoj nevolji
nego to je pretpostavljala.
Kupila sam neto hrane, Deni je rekla dok se
pribliavala iz hodnika.
Meri nije znala ta da radi; nije mogla da dopusti
da Deni sazna ovo o Majklu, bar ne jo uvek. Meri je
palo na um da ona moda to zna i da je zato Pol otiao
za Majklom. Izbacila je tu misao iz glave i gurnula
sigurnosnu narukvicu u dep.
Kuhinja je bila Merino omiljeno mesto. Nije bila
velika ali za Meri je bila dovoljno velika. Plakari od
hrastovog drveta su dopunjavali polirane aluminijumske
ureaje, pruajui toplinu i oseaj modernog. Volela je
da kuva, shvatala je to kao, recimo, slikarstvo ili
vajarstvo, kao vetinu koja se usavrava s vremenom. U
tome je bilo malice i nauke, naroito hemije: premalo
ovoga ili previe neega drugog moglo je da sve uniti.
Najvie je uivala da ima spremnu veeru kada Majkl
doe kui sa posla. To je moda bilo staromodno i nije
bilo u skladu sa naelima feministikog pokreta, ali to je
se nije ticalo, u tome je ona uivala.
"Moj boe, rekla je Deni. Odakle je dola sva ta
hrana?
Meri je kuvala ceo dan, otkrila je da je to jedina
stvar koja je vie otputa od svega to je radila tokom
poslednjih mesec dana. Tako da je friider je bio skoro
prepun. Rekla sam ti da sam skuvala itavu gomilu."
Ko e da pojede sve ovo?", upitala je Deni.
Meri se spremala da odgovori,

Majkl, ali ime joj je zamrlo na usnama. Deni se

pokajala to je uopte i postavila to pitanje. Uhvatila je
Meri za ruku. Pol je zvao.
Da li je naao Majkla?
Da, razgovarala sam s njim neto ranije ovog
popodneva; oni su u nekom hotelu u Berlinu.
ta je rekao?
Nije rekao mnogo, bio je u urbi, rekao je da su
dobro, vratie se za nekoliko dana, i to je to.
Ima li broj'
Nije hteo da mi kae, Deni je rekla s lukavim
osmehom.
I?, Meri je dobro poznavala Deni, i znala je da
ima neto na umu. Pa, nije on jedini detektiv u kui.
Ba si lukava, Meri se nasmejala. Moemo li da
ih pozovemo?
Sada je tamo pono.
Meri ju je pogledala pomalo razoarano, ali i sa
olakanjem, Pozvaemo ih ujutru. Bar znamo da su
dobro.
Deni nije bila ba tako sigurna. Pol je rekao da je
sve u redu ali da on i Majkl moraju da se na brzinu
pobrinu o jednoj stvari, i to joj se nije svidelo. Pol nije
imao drugi posao osim da dovede Majkla natrag. Nije
postojalo nita o emu treba da se pobrine osim...
Meri je postavila trpezarijski sto za veeru i
servirala peena rebra u belom ruku s mladim
krompiriima i jednu veliku zelenu salatu koju je donela
gospoda Makginti. Nisu priale mnogo dok su jele,
uglavnom o poduhvatima Buove dece i nedavnom
talasu vruine koji je zahvatio grad.

Bilo je osam sati uvee a mogla je da bude i pono,

tako se Meri oseala. Bila je iscrpljena. Otile su do
kaua i tamo pojele desert. Sada su Meri rei teko
izlazile. Neprestano je mislila na Majkla.
Zabrinutost njene prijateljice je bila oigledna.
Deni je otvorila torbu i izvadila pare papira. Podigla je
slualicu i poela da okree telefonski broj.
Suvie je kasno da zovemo", rekla je Meri nevoljno.
Je li?, rekla je Deni i blago nagnula glavu. Ne
znam za tvog mua, ali mene je moj budio usred noi i
za nevanije stvari. Prebolee on to. Zavrila je sa
okretanjem broja i dodala je Meri slualicu. To je
direktna veza u njihovoj sobi.
Meri je osetila nervozu u stomaku; znala je da e
kad naposletku sazna da joj je mu dobro moi mirno
da zaspi. Telefon je zvonio onim ravnim naizmeninim
evropskim zvukom. Zvonio je drugi put, iekivanje je
preplavilo Meri, ponovo je bila dete koje eka da se za
Boi otvore vrata. Ponovo je zvonilo. Gledala je u Deni,
a osmeh joj je postajao usiljen. Zabrinutost je poela da
je obuzima. Kolikoje soba bila velika? Dva i petnaest
ujutro. Zato Majkl ne odgovara?
Deni je gledala u broj na papiru, potpuno tano ga
je okrenula. Verovatno su izali na pie, lagala je dok
je srce poelo bre da joj kuca.
Napetost u Merinom stomaku je rasla. Nije mogla
da zaustavi suze. Nisu izali na pie, neto je bilo loe,
neto je bilo vrlo loe. Telefon je i dalje zvonio.
***

Noni klub Die Huhle der Harte - Jazbina poroka

poeo je da se puni u pono. To je bio jedan od
najstarijih berlinskih klubova ali dobro poznat,
poseivala ga je evropska elita. Kao ekskluzivno mesto
za bogate, klub je imao sve da ponudi, od lepog do
odvratnog. Klub - jedna od nekoliko zgrada koja je
preivela oba svetska rata - bio je zapravo prepravljeno
opersko pozorite koje je poticalo iz vremena kralja
Viljema I. Naizmenino su se smenjivali redovi loa i
podijuma za ples. Srce kluba je bila velika pozornica iji
se motiv menjao svake noi poput scenografije za
komad. Jedne noi mogao je da bude motiv iz prirode, a
sledee noi tmurnog srednjovekovnog sela. Ove veeri
to je bio drevni kosmopolitski Rim: kulisa velikog
koloseuma, gladijatori protiv besnih lavova, ena
obmotana u togu onesvestila se u rukama trojanskih
ratnika. Elektronski blicevi, reflektori, svetla koja su
bletala igrala su po tapiserijama, a masa se izmeala sa
njima u skoro nadrealistinoj orgiji dva sukobljena
milenijuma. Ovo je bila dekadencija o kojoj cezari nisu
mogli ni da sanjaju.
Fotografi su se unjali po balkonima traei priliku
da uhvate privatne trenutke koji su mogli da se prodaju
i prikau svetu. Mladi lepi parovi, svih ubeenja i
orijentacija, bili su utonuli u velike pliane kaue,
spojeni u dubinama strasti.
Muzika, koja je odjekivala sa tavanica iz zvunika
veliine traktorske prikolice, bila je eklektina meavina
diska, novog talasa i kompjuterizovanog panka i sve se
to ulivalo u Finstera dok je plesao sa dve oaravajue
dame: Odri i Von. Sreli su se pored vrata i od tada su

neprestano bili prilepljenih kukova. Dok Von nije imala

pojma ko je bio stariji ovek u Armanijevom sakou, Odri
ga je primetila dok se pribliavao klubu. Avgust Finster:
divalj, uspean i - sada ide njen omiljeni deo - bogat.
Dve devojke - najbolje prijateljice od ranog detinjstva u
Londonu - bile su gotovo identine: plava i crna Pradina
haljina, ino cipele, kratka Kartijeova dijamantska
ogrlica; istovetne u svakom pogledu izuzev dugakih
padajuih lokni. Odrine su bile crne kao no; Vonine
plave kao slama.
Devojke su sada jedino razmiljale koliko mogu da
naplate za jedan rutinski seks utroje. Nikada o sebi nisu
razmiljale kao o obinim prostitutkama, one su bile
zabavljaice koje su glumile vikend lovinu raznih
dentlmena. Volele su mukarce koji su posedovali mo
i novac, koji su razmiljali o sebi kao o gospodarima
univerzuma, ali one su takoe imale mo; onu iskonsku
mo sa kojom nijedan mukarac kojeg su srele nije
mogao da se meri. Ove dve ene su znale kako da uine
da ak i najmoniji mukarci klee pred njima i mole ih
kao deca.
Ali ovaj ovek je bio drugaiji. Veina drugih
mukaraca je mislila da ima mo pa su se razmetali s
tim da bi prikrili sopstvenu nesigurnost. Ovaj je
posedovao neku mirnu spoljanost, neko neobino
samopouzdanje, on je znao da ima mo ali bi je
demonstrirao samo u najgorim okolnostima.
I u jednom trenutku Von je pomislila da bi moda
ona noas trebalo da ode. Oseala je neku tekou u
stomaku, i to nije bilo od tableta koje je uzela od Filipa
u ve-ceu. Ovaj tip je zaista bio razliit. Prozreo je njihove

seksualne manipulacije i gledao je pravo u njihova srca,

a inilo se da im njegove oi skidaju meso da bi im
zavirile u due.
Ali to je bila samo prolazna misao, jer ipak, odea
ih je skupo kotala, kao i droga. Pored toga, njen
stomak nikada i nije bio dobro.
Finster se pokretao sa gracioznou koja je
odgovarala njegovim godinama, uskladivi se sa svojim
enskim prijateljicama. Plesao je pobedonosni ples;
adrenalinski nalet uspeha strujao mu je kroz vene.
Plesao je sa panjom jer mu je cilj bio na vidiku; uskoro
e biti osloboen svih smetnji. Izdao je, oklevajui,
nareenje za ubistvo, ali nije smeo vie da rizikuje.
Prezirao je Simona i da je mogao, da mu je bilo
dozvoljeno, da je bio u stanju, uivao bi da lino povue
obara. Vie puta su im se ukrstili putevi i inilo se da
je ovaj ovek u mantiji imao nekakvu misiju da ukloni
Finstera sa ovog sveta. Pa, ne vie.
Majkl je bio drugaiji; na neki nain, poeo je i da
mu se svia. Veina mukaraca odustanu kada se suoe
sa najviim preprekama. Majkl je bio drugaiji,
posedovao je nagon koji je mogao da se meri sa
Finsterovim. Na nesreu, Majkl je postao protivnik,
najgore vrste, motivisan neim to nadmauje pohlepu
ili poudu. Njega je motivisala ljubav. I zbog toga je
Finster sa aljenjem naredio njegovo ubistvo.
Finster nije imao nita protiv krupnog policajca, ali
je Tal navaljivao da i on bude smaknut. Tal je bio jedna
od najboljih maina zla na koju je Finster ikada naiao
kod ljudi. Nije cenio ni druge, a ni sam ivot. Uivao je
samo u ljudskoj patnji. Do danas, pokazao se da je

idealan slubenik: blagovremen, efikasan, temeljan i

nemilosrdan. Zapitao se kakva bi bila Talova reakcija
ako bi otkrio ko je njegov poslodavac.
Nije ni najmanje bio uznemiren zbog nareenja koje
je izdao. Na kraju krajeva, smrt je bila samo korak u
ivotu kojeg svako naposletku iskusi. Ova tri mukarca
su bili pre kao neke muve koje e biti zgnjeene, a ne
ljudska bia: na kraju, jedina posledica njihove smrti
bie uklanjanje i poslednje prepreke da bi se Finster
vratio kui.
Muzika se nastavila dok je Odri donosila novu turu
pia. Nijednog trenutka nisu prestali da se kreu po
podijumu ispijajui ve etvrti koktel te noi. Dva sata je
prolo, znoj je izdano tekao.
Vi ste opasne devojke, Finster se smejao dok ih je
gledao kao im se tela dodiruju.
Praksa dovodi do savrenstva, Von je viknula
nadjaavi muziku.
Koliko prakse ste imale?"
Devojke su se istovremeno nasmejale.
Nagaam da emo morati da vidimo koliko ste
zaista savrene, viknuo je Finster.
I nastavili su da pleu.
DVADESET SEDMO POGLAVLJE
Vrata su se rascepala kada je Tal udario nogom u
kvaku. Naglo su se otvorila, punom snagom udarivi u
zid. Uleteo je u zamraenu sobu, s prstom na obarau.
Traio je pogledom levo i desno prema zamiljenim
ciljevima.

Ali tamo nije bilo nikoga. Apartman nije mogao da

bude prazniji. Tal nije sputao gard. Metodino je
proveravao sobe, plakare, kupatilo, ispod kreveta, svaki
kutak. Ali nije bilo nikoga. Izgledalo je kao da niko nije
ni bio ovde. Kako su nestali? Kako su znali? Ponovo su
mu kroz glavu prolazili poslednjih deset minuta. Portir:
mrtav pre nego to je mogao da uzbuni bilo koga.
Hodnik: prazan. Nije video nikoga izuzev portira. Ovo je
bilo neprihvatljivo. Za njegovog poslodavca to e da bude
problem. Za njega, to je bila najgora nona mora.
Morae ponovo da ih nae.
Tiinu u sobi je naruilo zvonjenje telefona. Telefon
je zvonio u dva i petnaest na nekom drugom mestu u
hotelu ali... ne daleko.
***
Kada su se vrata s treskom otvorila, Simon se
otkotrljao udesno i privukao brojanice, ne pomerajui
pitolj u ruci.
Ispraznio bi ceo arer ko god da je upao u njihovu
sobu. Simon ne bi gubio vreme da razmilja da li je
prijatelj ili neprijatelj; nijedan prijatelj ne upada u dva i
petnaest ujutro.
Ali nije ni dobio ansu. Niko nije bio tamo; u stvari,
vrata se nisu ni otvorila... Zvuk je doao sa gornjeg
sprata.
Simon je rezervisao tri sobe u hotelu, pod razliitim
imenima. Ispostavilo se da je to bila mudra ideja. ansa
jedan-na-tri. Ko god da je krenuo na njih, privuklo bi ga
to oigledno religijsko lano ime. Juda Iskariotski. Stari
trik. Rezervisati bar dve sobe, jednu pod suptilno

oiglednim imenom, a drugo pod prezimenom koje je

esto kao lie u umi.
Simon je spustio pitolj. Nee imati mnogo
vremena. Lukavstvo e im obezbediti u najboljem
sluaju nekoliko minuta.
Simonovo srce je skoro iskoilo iz njegovih grudi
kada je telefon zazvonio. Majkl i Bu su se trgli iz sna i
ustali sa poda. Majkl je skoio da uzme telefon. Ali ga je
Simon presreo pre nego to je imao ansu da odgovori,
njegova ruka je drala slualicu dok je glavom pokazivao
da ne treba da se javlja. Telefon je ponovo zvonio.
Bu i Majkl su najzad spazili dva pitolja u
Simonovim rukama.
ta se deava?, proaptao je Bu, pokazujui na
pitolje.
Simon je stavio kaiprst na usne, odmahujui
glavom. Telefon je zazvonio trei put. Bu je pruio ruke,
traei tako odgovor. Simon je polako pokazao na
tavanicu i proaptao:
Moramo da idemo.
Ma koliko da su Majkl i Bu bili grogi i zbunjeni
nije im bio potreban drugi poziv. Zgrabili su svoje stvari
i pomogli Simonu da spakuje platnene vree sa orujem.
***
Simon je jurio autoputom, vozei kola najveom
dozvoljenom brzinom na jednom od najbrih javnih
puteva na svetu. Samo automobil be-em-ve serije
osam pretekao ga je u toku poslednjeg sata, inae je
njihov audi turbo ostavio sve iza sebe.

Kuda idemo, pitao je Bu sa zadnjeg sedita,

njegovi nervi su bili pomalo napeti dok je gledao kako
brzo prolaze kroz Nemaku.
Otii emo u motel izvan grada, Simonove oi se
nisu pomerale sa puta.
Kako emo znati da on nee opet da nas nae?
Neemo znati.
Bu nikada nije posmatrao zakon sa ove take
gledita. I on to nije voleo. Ne moe se rei da nije
okusio izvesno uzbuenje koje donosi adrenalin u svom
ovom izvrdavanju. Radije bi da bude lovac; negativne
posledice za lovca su uvek minimalizovane.
Dakle, ovako si ti provodio ivot?, rekao je Bu
Majklu koji je se smestio na zadnjem seditu pored
njega.
To je Meri zvala, garantujem, rekao je Majkl vie
sebi nego bilo kom drugom.
Videe je uskoro. Za etrdeset osam sati biemo
kui.' To su bile tvoje rei.
Majkl se okrenuo Buu, osmeh mu je preao preko
usana.
"Nikada nisi mislio da emo zajedno ovako beati,
a?
Obojica su bili svesni ironije.
Jesi li siguran za to o Finsterovim planovima?
Sigurno zna da e sutra uvee biti kod kue?, rekao je
Simon.
Garantujem, rekao je Bu samopouzdano pre
nego to se okrenuo Majklu. Da li u dobiti posao kod
tebe u prodavnici kada me izbace iz policije?

Uuti, niko nee biti otputen. Samo treba da mi

veruje.
Da, verovao sam ti i pre, pa pogledaj gde sam.
Bu je podigao ruke aludirajui na njihovu situaciju,
vozili su se sto osamdeset kilometara na sat.
Dunik sam ti.
Dobie raun. Bu se nagnuo prema Simonu.
Ima li ideju ko je upucao oveka u holu?
Ne.
Shvata li da e im biti praznik kada vide hotelsku
sobu koju smo ostavili za sobom, sa vie krstova nego
na nekom skupu ljubitelja Biblije.
Hmm.
A sada nas verovatno i policija trai...
Hmm, ali oni nemaju pojma ko smo.
Nemaju pojma..., ponovio je Bu, neubeen.
Imam malo iskustva sa ovom vrstom stvari i
siguran sam da i tvoj prijatelj nema vie.
Bu je pogledao u Majkla koji je podigao obrve da
bi se, oklevajui, sloio.
Finster zaista eli da nas vidi mrtve, rekao je Bu.
Ba se oseam tako nekako toplo iznutra sa svom
tom panjom, rekao je Majkl.
Nemoj da postaje uobraen, mislim da on hoe da
nas ubije svu trojicu, rekao je Simon steui volan, s
nogom na gasu.
To je uteno. Bu je gledao u pejza.
Izali smo odande ivi, naite utehu u malim
stvarima", naalio se Simon.
Iako je voleo humor, Bu je brzo izgubio oseaj za
veselje. Bio je oznaen da bude mrtav, to mu ni na

pamet ne bi palo samo nedelju dana ranije. On bi uradio

mnogo za svog prijatelja i uvek je govorio da bi dao i
ivot za njega, ali ovo je bilo suvie stvarno. Do noas,
on nikada nije bio u bekstvu.
U dva sata i sedamnaest minuta Tal je stajao u
sredini sobe zurei u krstove koji su svuda bili
razbacani. Neodgovoreni telefonski poziv je bio kao
signal za navoenje, i doveo ga je do sobe ispod. Telefon
je na kraju prestao da zvoni.
ta je, do avola, ovo? To je bilo jedino to je
mogao da promrmlja.
Bar je bio u pravoj sobi. Kako su smeni ovi
krstovi. Kao da bi ga oni spreili da ue. I za jedan
kratak trenutak pomislio je da su oni bili nameteni da
neko drugi ne bi uao. Drakula i vukodlaci su bili fikcija
ali ovi krstovi nisu bili tu zbog molitve, za to je potreban
samo jedan. Oni su bili tu zbog zatite. Tal je napustio
veru pre mnogo vremena; Bog je jednostavno bio za
slabe, Veliki brat koji treba da se pojavi kada sile tame
vrebaju iza oka. Ali ipak hiljade krstova su bili zatita
od neega, od neega od ega se nije moglo odbraniti
obinim orujem. Ali od ega?
Pre nego to je imao priliku da zaista porazmisli o
toj mogunosti, glas iza njega na nemakom je povikao:
Ne mrdaj se!!!
Tal ga nije posluao i glava policajca je bila
izreetana pre nego to je i udarila u pod sobe. Dok se
dim iz njegovog pitolja raiavao, prekorevao je sebe
to se bio izgubio u mislima.

Poto nije bilo vremena za pretraivanje sobe, Tal je

zgrabio nekoliko krstova i, u nadi da e ih identifikovati
kasnije, gurnuo ih u dep, pa je izaao.
Brzo je koraao niz hodnik, smetajui pitolje
pozadi u pojas. Bolje je da se ponaa obino i da pokua
da izae na glavna vrata u nadi da e guva u holu biti
velika. Kada su su vrata lifta otvorila, njegov plan je
dramatino promenjen, a to e stii na naslovne strane
narednih dana i pamtiti se narednih godina.
Tri policajca su izvukla pitolje na Tala koji je digao
ruke u vazduh u lanom strahu.
On je mrtav... mrtav, rekao je Tal na engleskom.
Glas mu je podrhtavao dok je pokazivao prema hodniku.
Dva policajca su otrala niz hodnik sa spremnim
pitoljima.
Otrali su niz stepenice, suze su ile niz Talovo
lice, niz stepenice. Tal se ponosio time to je mogao da
se prilagodi svakoj situaciji i raspoloenju. Ali ono to ga
je uzbuivalo je bilo peckanje u leima gde su mu dve
vrele cevi pitolja pekle kou. Mogao je da se zakune da
je poeo da osea neto.
Policajac ispred njega, neki novajlija, devet meseci
u slubi, po imenu mit, pozvao je pomo preko radija.
Pokrivaj te stepenice, policajac je pogoen", rekao
je na nemakom. Priao je Talu. Kako su izgledali?,
upitao je.
Tal je razmiljao da li da mu da opis Simona,
Majkla i Bua, ali to bi ih poslalo pod zemlju. Ne, Talu je
bilo potrebno da budu slobodni; nije mogao sebi da
dozvoli da jo neko lovi njegov plen. Tal je poeo da jeca,
ruke su mu se tresle zajedno sa celim telom.

Moete da spustite ruke..., rekao je mladi

policajac.
Ali prekinuli su ga uzdasi njegovih partnera koji su
uli u sobu gde je leao policajac. mita je znatielja
polako privlaila niz hodnik, dok mu je pitolj ostao
uperen u Tala. Pokuavao je da vidi svog biveg druga
sa obuke, Jona Rajberga, u lokvi krvi, desna noga mu se
trzala. Ma koliko da je mit pokuavao, bilo mu je
potrebno dobrih petnaest sekundi da bi skrenuo pogled
sa tog uasnog prizora. I kad je to uradio, video je Tala
kako dri mali krst u desnoj ruci, i plae, naslonjen na
zid. mit je ponovo pogledao u sobu da bi video kako
jedan policajac povraa u uglu.
mit nije ni osetio da mu je metak probio srce,
pucanj je zvuao tako udaljeno. inilo mu se da vreme
puzi dok je gledao kako se njegova dva partnera okreu
padajui na patos pod baranom paljbom to je dolazila
iz pravca oveka koji je stajao u hodniku. Uinilo mu se
da je tako udno to gleda u oveka koji brzo povlai
obarae svoja dva velika pitolja dok suze jo stoje ne
njegovim obrazima. ta se desilo s tim krstom koji je
drao? mit je pao na kolena, oseajui se tako
umornim, ali ne oseajui ni najmanji bol. I na kraju ih
je primetio. Bili su svuda, po celoj sobi. Zato ih nije
primetio kada je pogledao prvi put? Nije vano. Pao je na
pod, poslednji ostaci ivota su izlazili kroz rupe u
njegovim grudima. Umro je tamo, meu tri hiljade
krstova.
Tal je strgnuo znaku za Rajberga i odjurio uz
stepenite tri sprata. Otrao je do kraja hodnika do

jednih od nekoliko vrata na kojima je pisalo ne

uznemiravaj" i snano zakucao na vrata 1474.
Razljueni glas na engleskom je povikao:
Isuse Hriste, ta se dogaa?
Tal je ostao nem, ekajui dok se ovek spoticao u
sobi. Posle trideset sekundi vrata su se malo otvorila i
Tal je pokazao Rajbergovu znaku, pravo oveku u lice.
Izvinite, gospodine, Tal je rekao s nemakim
naglaskom.
ta se, do avola, dogaa, vatra ili neto?
Treba mi samo trenutak vaeg vremena."
DVADESET OSMO POGLAVLJE
Zora. U bavarskom pejzau iza polja jema, niski
pokriva magle je poeo da nestaje u ranom jutarnjem
suncu. Majkl i Bu su sedeli na metalnoj ogradi
posmatrajui stado krava koje je paslo. Mora da je bilo
tri stotine grla na bujnom zelenom panjaku, pasla su i
bila nesvesna kraja koji je pred njima. Majkl nije mogao
a da ne misli da su krave prolazile kroz ivot nesvesne
svoje budunosti, nesvesne da je ona kontrolisana
nekim viim redom.
Simon ih je smestio u malu hotelsku sobu u blizini
livade u pola etiri tog jutra. Stari naborani slubenik i
svetenik priali su dugo o veri koja iezava u svetu i
gubitku cele jedne generacije zbog pojave televizije.
Simonov nemaki je bio stvamo savren, a dodata
svetenika kragna uklonila je bilo koju moguu
sumnju zbog Simonovog putovanja u ovo doba. Mali
hodnik nije video molersku etku dvadesetak godina, a

to im je ba i odgovaralo, to je neupadljiviji motel to e i

oni biti neupadljiviji. Simon je uzeo kljueve i zatvorio
vrata.
Motelske sobe su bile postavljene du staze koju su
ograniavale svee lale to ih je posadila ena
slubenika, stara kao i on. Simon je traio da uzme
sobu koja je najudaljenija od puta pod izgovorom da im
je potreban mir za tihu molitvu i meditaciju. Siguran u
njihovu izolovanost, Simon je otpratio skrivene Bua i
Majkla od kola do sobe, zakljuavajui vrata za njima.
Soba je bila sa malo nametaja, dva kreveta, ormar i
kupatilo, i to je bilo sve.
Dok su druga dvojica spavali, Majkl je bio prvi na
strai. Bez krstova ovoga puta, samo pitolji.
Njihovi planovi se nee promeniti zbog toga to su
bili skoro na ivici smrti i to su promenili lokaciju. U
sledeih dvadeset i etiri asa povratie kljueve. Svako
od njih je imao svoju ulogu ali kada posao jednom
pone, Majkl preuzima vostvo. To je bio njegov plan i
oni su se oslanjali na njegovo iskustvo.
Jutro je bilo svee i vedro; Majkl je polako udisao
vazduh, prisiljavajui sebe da upamti taj trenutak: bio je
to najistiji vazduh koji je Majkl ikada osetio. Ponovo je
proverio plan u glavi, razraujui svaki mogui scenario;
nikada nije preputao nita sluaju i uvek se nadao
srei.
Jesi li dobio Meri?, pitao je Bu, noge su mu bile
podignute na srednji stub ograde. Da je imao veliki eir
mogao je da proe kao Don Vejn koji uva stado.
Izala je iz bolnice.

To je sjajno, da li je kod kue?

Pretpostavljam. Tamo je jedan sat ujutro, i sigurno
joj je potreban san. Pokuau kasnije, posle ruka.
Jesi li siguran da ne eli da se sada uputi kui?
Mogli bismo da otkaimo svetenika. Bili bismo kui do
ponoi.
Majkl je ve razmatrao tu mogunost vie puta. To
je bilo neto to ga je nagrizalo od kada je stigao ovde.
On je jurio senke i mitove. ta dobro moe da uradi?
Mogli su da odu i da ostave da Simon pokua sam da
ukrade kljueve. Sve to je Majkl eleo bila je Meri. Nisu
imali jo mnogo vremena na ovom svetu, a ono malo to
su imali, Majkl je troio ovde, u Nemakoj. Krivica je
poela da ga nagriza. To nije bilo pravedno ni za jednog
od njih dvoje. On je potreban Meri i Meri je potrebna
njemu. Ali ono to mu je povratilo odlunost dok je
noas sedeo na strai, uinilo je to i sada. Majkl nije
mogao da se suoi sa mogunosti da Meri umre u
Limbu, zauvek zarobljena u istilitu, sa unitenom
verom, sa mogunou venosti koju je on unitio.
Sumnja u Merin veni mir upropastila bi Majklov ivot.
I to bi bila njegova greka.
Majkl je naposletku pogledao Bua.
Ako eli da se izvue, razumeu.
Ko se u kolo uhvati..., Bu se nasmejao. Uprkos
svemu, Bu se osetio ivlji sada kada su se suoavali s
rizikom. Naposletku je razumeo ta je njegov otac
oseao svaki put kada bi se uputio na morsku puinu.
To je bilo uzbuenje jer se nikada ne zna ta je iza
horizonta. To je bio rizik od opasnosti koji je inio da
nivo adrenalina poraste.

***
Meri se probudila u zoru. Nije bila u stanju ponovo
da zaspi, prisilila je svoje oslabljeno telo da ustane iz
krevete i otila je pod tu. inilo se da joj je topao mlaz
vode na njenim leima pomogao da oisti none more.
Mrani snovi su se vratili sa estinom od kada je Majkl
otiao. Iako to nije prepoznala, bio je to jedan od glavnih
razloga zato je napustila bolnicu. Bilo joj je potrebno da
se vrati u svet koji je mogla da kontrolie, tu gde e joj
um biti u miru i gde e ona moi da potisne slike straha
i uasa.
Oni su uvek zapoinjali isto, ona i Majkl u srenim,
zdravim vremenima. Smejali su se i plesali u kantri
klubu, njihovom omiljenom klubu gde bi veeravali i
plesali. Slike su bile tako ive, srce joj se vinulo u visine
do Majklovog. A onda bi otili kui, u krevet, odelo bi
bilo razbacano okolo, vodili bi ljubav, a nena muzika
dopirala bi sa stereo-ureaja. To je bilo uivanje koje ju
je odvelo ka novim visinama... samo da bi se sve to
survalo u najcrnje i najmranije mesto koje je ikada
videla.
Znala je dok je svetlo bilo potpuno odsutno da je on
bio tamo. Taj isti ovek. Kruio je oko nje, mirisao joj
kosu, njegov opori miris na njenom vratu. Rei koje je
on aputao, rugajui joj se u zlobnom tonu:
Meri, Meri... gde ti je mu otiao?
Njen um je vritao a, ipak, njene usne su ostale
bespomone, uivene i zatvorene crnim krvavim
koncem, glas joj je bio zarobljen u glavi. Bila je
paralizovana, nesposobna da se odupre, da udari u tu
stvar koja je nastavila da krui. I osetila je drugo

prisustvo. Policajac, onaj ije su rei bile tako prazne,

tako lane. ovek koji ju je posetio u bolnici prole
nedelje: Denis. Nikada nije rekao ta je stvamo eleo:
inio joj se vie nego udan. Rekao je da je Polov novi
partner, i da je samo doao da vidi kakav su odnos ona i
njen mu imali sa Buom. Uplaio ju je vie od tumora.
Denis je bio u pozadini, ekajui, stojei sa strane.
Smejali su se, glasan prazan smeh. Zvuk rugajuih
hijena ju je okruivao, utapajui se u same njene misli.
Njihov smeh, poput noa, pruao se, otar i smrtonosan,
dok je obavljao zadatak o kome nikada nije mogla ni da
sanja. On je sekao i odvajao njenu duu od tela.
Osetila se odvojena dok je njihova histerija
postajala glasnija i okrutnija. To ju je nainilo potpuno
praznom, kao da je njeno telo venulo u gomili insekata.
Gledala je kako njena dua plovi u nekom priguenom
svetlucanju poput rasprujue svetlosti u gustoj magli. I
on ju je progutao, poput zveri koja kida meso mladog
deteta. Nevidljivi ovek koji nije bio ovek.
I svaki put, svake noi, probudio bi je kratak snop
svetlosti koji je dolazio iz visine, prolazei kroz mranu
zemljanu sobu. Proao je kroz tu stvar koja joj je jela
duu, kroz tog oveka koji joj se uvek inio tako bliskim,
a ipak, kada bi se probudila, nije mogla da se seti da je
videla njegovo lice. Svetlo je nastavilo da se kree,
sijajui preko njenog tumorom osuenog tela, na kraju
zaustavljajui se, sputajui se na jedinu stvar zbog koje
bi uzdrhtala do sri, na Majkla. On je leao licem
okrenutim od zemljanog poda i gledao u nju, jedino to
je to bilo sa praznim upljinama ispunjenim krvlju.

Njegova usta su bila mrtvaki ukoena i u jezivom

nemom vrisku.
Probudila bi se, a znoj joj se slivao iz svake pore.
Bila je u stanju da otera uas od kojeg joj se telo treslo
samo mlazom tople vode.
Kada bi iskoraila ispod tua, obmotala bi se u
veliki pekir i navukla veliki bademantil; odbijala je da
gleda u svoje ruke, stopala i telo. Uklonila je ili pokrila
sva ogledala u kui, nije elela da vie vidi svoje telo koje
je trulilo.
Meri je pojela doruak sa apetitom koji danima nije
imala - samo se ustremila na gomilu hrane od prole
noi. Onda se obukla i krenula u nov dan.
Poto je elela da napuni njihov dom sveim cveem
za Majklov povratak, zaustavila se u Trojovom
rasadniku da bi uzela buket divljeg cvea. lako nije
uspela da uje Majkla prole noi, nije paniila, verujui
u svoju varijaciju poslovice: nema vesti - to nije loa
vest. Deni ju je ubedila da su Majkl i Pol dobro i da su
ili krenuli ili preli u drugi hotel. Vratie se kui za
manje od dva dana, rekla je Deni sa takvim
pouzdanjem. A Deni nikada nije lagala.
Krenuvi prema Aveniji javora, zbog nekog razloga
kojeg nije razumela, osetila je dodatnu energiju, i bila je
spremna da se suoi sa svetom, sa svim. Primeivala je
stvari na koje u svim ovim godinama koje je provela u
gradu nije obratila panju. Simetriju velikih stabala
bora kod jezera za patke. Primetila je da je velika bela
letnja kua bila izvan svakog vremena. Lepotu stare
crkve, ija iljata kula se uzdisala u nebesa. I sve ljude
koji su bili nasmejani, klimajui glavom u znak

pozdrava. Oni su imali nadu u oima, i ulili su to u

Meri. Uvek je postojala nada i pored onoga kroz ta je
prola.
Reeno je da je ljudski duh najsnanija sila u
prirodi. Pokorio je sve nedae s kojima se susreo: fizike,
mentalne, duhovne. Pokretao je napredak, inovacije.
Izvadio je oveka iz peine i poslao ga na Mesec. Majka
priroda je postavljala prepreke ali, ipak, svaki put je bila
pobeena. To uliva optimizam, to ojaava snagu, to
pokree volju da se ivi i uspe. Ali vie od svega to nam
daje nadu. Ljudski duh pokree oveka napred i nikada
nije bio pobeen.
Takoe je reeno da postoji mir pre krajnje nevolje;
da mir uvek dolazi pre oluje; da sijalica uvek sija najjae
pre nego to naposletku pregori.
U etiri sata tog popodneva Meri se vratila u
bolnicu Biram Hils poslednji put.
***
Finster je gledao kroz staklo olovnih prozora svoje
ogromne vile. Mnogi bi je nazvali zamkom, ali po dizajnu
ipak nije nalikovala zamku. Vie je odgovarala baronima
pljakaima iz poznih devedesetih godina devetnaes tog
veka. Gledao je u poumljeni deo imanja koji se protezao
kilometrima, preko doline, prema planinama koje su se
visoko dizale u nebo i gubile se u oblacima. Posmatrao
je kako batovani i uvari neguju ogromno imanje,
skrauju bunje, kose travu. Nikome nije smetalo runo
oruje za pojasom i komunikacioni ureaji u uima. Na
kraju krajeva, oni su u ranije u ivotu nosili opremu
teku tridesetak kilograma kroz dunglu i pustinju dok

je mainska paljba bila svuda oko njih, a minobacake

mine eksplodirale na sve strane. Sve u svemu, ovo je
bilo mirnije nego to su oni ikada radili. To je bila
predostronost koju je Finster uvek preduzimao, uvek
spreman za napad, on nije rizikovao. eleo je strau na
prednjoj kapiji, vie patrola je obilazilo periferiju zida,
snajperisti opremljeni nonim nianima bili su na
krovu. Bilo je to obezbeenje kakvo nijedan zatvor nije
nikada video. Nee biti prostora za greku, nee biti
mogunosti za poraz. Niko nee uzeti od njega ono to s
pravom pripada njemu. Nita nee biti preputeno
sluaju u ovoj poslednjoj noi.
To je bila ista ona predostronost koju je poduzeo
kada je dao zadatak Talu da sve poisti. Nije uo svog
plaenog revolveraa u poslednja dva dana niti je ita
uo o prevremenoj propasti trojice svojih protivnika.
Proula se vest o nekom ubistvu u hotelu Fridenberg,
to je potvrdilo da je Tal bio u poslu, ali Finster je eleo
dokaz. eleo je tela. Tal je bio dobro otkrie, mnogo bolji
nego oni koje je u prolosti zapoljavao. Tal je poslednje
etiri godine proveo izvravajui zapovesti Finsterovog
glasa. Veina ovih poslova je obavljana u vezi sa
Finsterovim poslovima, i to tako to bi Tal likvidirao one
koji bi Finstera izdali ili pokuali da prevare. Pa iako je
Avgust Finster voleo da sam obavlja zadatke, bilo je
neto to on jednostavno nije mogao.
Jednostavno mu je bilo zabranjeno.
To je bila jedna od nekoliko moi koje nije
posedovao: nije mogao direktno da uzme ljudski ivot.
Da se pogaa za duu, da; da izvede udo, svakako; ali
ne i da direktno oduzme ivot. Bez obzira na to, on bi i

dalje bio tamo da primi plodove smrti. A smrt uvek

dolazi, pre ili kasnije. Pored toga, kada bi posedovao
mo da unitava ljudske ivote, u emu bi tu bila
zabava? Ako vie ne bi bilo ljudi da ih kvari, ne bi
postojalo ni vie dua koje moe da uzme.
Njegov cilj je bio dublji, i sa mnogo trajnijim
dejstvom.
I tu bi se Tal uklapao. Bilo je to jednostavno: ovek
moe da ubije oveka. Ako bilo ko ne uradi dogovoreno,
ne odri obeanje, Tal je tu da doda malu presudu i
skrati dotinom boravak na ovom svetu.
Nikada se nisu sreli, Finster nikada nije eleo da
rizikuje. Ali on je posmatrao. Tal je neko ko je bio
najblii biu bez due od svih ljudi koje je ikada sreo.
Bez pokajanja, bez oklevanju na bilo kom zadatku. On
je bio duh koji je zakopan unutar najzlobnije provobitne
forme ljudskog srca. Ali odnedavno, Finster je video
slabosti. Policajac koji se zove Bu. Tal se fiksirao na
njega, voen linom eljom koju Finster nikada nije
video pre kod svojih plaenih ubica. I to je nagrizalo
Talov um, umanjivalo mu sposobnosti. Finster je osetio
trenutni Talov neuspeh. Njegova efikasnost nikada nije
dolazila u pitanje, ali danas jeste. Jednostavno ubistvo
je do sada trebalo da bude obavljeno i Finster je trebalo
da do sada bude obaveten. Ipak, Finsterovo poverenje
u Tala, iako umanjeno, jo je bilo vrsto. On e uspeti, a
u najgorem sluaju, ako uspe da odri ovu trojicu
zauzetim do sutra, to e takoe biti dobro. Jer sutra,
Finster e da ode.
Nee rei zbogom, ni adio, ni aufiderzen, nita od
toga. Kada sutra dou, on e jednostavno otii. Nee biti

nikakvih tragova. To e biti jedna od najveih svetskih

misterija. Poput Amelije Erhart, nijedan trag nije ostao.
Nee biti naslednika, nee biti testamenta za ogromno
bogatstvo koje je stvorio za manje od deset godina. Nee
biti pronaen nijedan roak, niti roditelji, a ni podaci o
roenju. Nee biti prijatelja iz detinjstva, ni bliskih
prijatelja ili ljubavnica. Naravno, pojavie se mnogi
pretendenti, ali ne i zakoniti roak da bi podneo zahtev.
Bez odgovora. Samo pitanja.
DVADESET DEVETO POGLAVLJE
ume oko Valdberga bile su tamnije nego no. To
su bile ume brae Grim, gde su Hansel i Gretel koraali
istom stazom kao Crvenkapa, gde su vukovi uvek
vrebali iza bunja. Nije bilo ni udo da su legende tame i
bajke bile roene ovde. Gornje grane su potpuno
zaklanjale nebo, a grane starih gigantskih stabala su se
pruale na sve strane. Jeziv mir svuda okolo budio je
onaj strah koji je iznedrio vetice, umske vilenjake i
avolke. I odgovaralo je da je Finsterove imanje nastalo
ovde, i da je bilo izgraeno od ovog kamena i drveta.
Ulazne kapije imanja bile su na pet kilometara od kue,
i to je bio jedini znak civilizacije u toj oblasti.
Pol Bu je izaao iz mercedesa C klase, auta koji
je vozila i nemaka policija. Malo rotirajue crveno svetlo
je bilo prikaeno na krov iznad vozaevog sedita i
bacalo je zlokobne senke na zimzeleno drvee. Bu se
proetao do crvenog fijat kabrioleta. Kola je vozila lepa
ena sa crnim Vametovim naoarima za sunce. Njena
crna kosa - iznenaujue - bila je samo malo

razbaruena od vetra. Ona je bila vie nego lepa; bila je

predivna.
Guten Abend, Fraulien." Bu je rekao s jadnim
pokuajem da zvui nemaki.
Odri nije ni pogledala u njega dok je eprkala po
tani traei vozaku i saobraajnu dozvolu. Guten
Abend, Herr Kommissar. Gist es ein Problem?"
Sprechen sie Englisch?
Da, govorim..., ali rei su joj zastale u grlu kad je
prepoznala Herr Kommissar- a.
Molim vas, dozvolu. Pruila mu je s primesom
gaenja. Kako je bilo?, upitao je Bu.
Otiao je kui sa Von, otada je nisam ula.
Sumnja li?
Gledaj, ja znam svoj zanat. Traio si od mene da
ga sretnem, da ga provociram, navlaim i da ga tako
ostavim.
I?
Vraam se po drugi put, zar ne? Uinila sam da
poeli ono to nije dobio prole noi, upravo kao to si
traio.
Kao to sam platio, Bu ju je opomenuo. Pogledao
je ime na dozvoli i prigueno se nasmejao. Gospoica
arma?
Oladi.
Zar nije zloin lano se predstavljati?
Htela sam da te pitam istu stvar, Odri je
uzvratila. Odri je bilo njeno pravo ime i ona ga je volela
ali njeno prezime... Pa, ona je bila optereena svojim
neugodnim prezimenom Lipic, i to nije bilo neto to je
elela da podeli sa drugima.

Bu se sreo sa Odri malo pre nego to je pokupio

Majkla iz zatvora. Nije je poznavao, ali su je lepo
preporuivali ne samo iz beilinske policije ve i ef
berlinskih nonih klubova, neko po imenu Kristijan
Kroks. Bu stvarno nije bio siguran da li je Kristijan
muko ili ensko, on/ona je bio neka vrsta mutacije
polova i lebdeo je izmeu muevnosti i ljupkosti, s
miiavim torzoom koji je rastezao italijansku majicu od
angore. Kristijan je u stvari bio ef elite, Nemac od
dvadeset i neto godina koji je vladao nonim ivotom
Berlina. Rekli su da je Odri zavrila, presuila, da je
zatvorena. Odri i Vogan su bili dobro poznate kao
posetioci klubova, oboavali su ih zbog njihovog plesa,
zbog njihove istovetne odee, njihovog seksualnog
talenta i njihove sposobnosti da ive od slabosti drugih
ljudi. Kristijan je samo dao Odrin broj - poto se
razgoropadio - posle pretnje da e biti uhapen zbog
posedovanja meskalina.
Bu ju je sreo u pabu, objasnio joj situaciju, kako
moe brzo i lako da zaradi novac radei ono to i inae
radi najbolje, kao i to da nee biti privoena neko
vreme. Nije da je mogao da sprovede pretnju, njegova
nadlenost zavravala se na drugoj strani Atlantika. Bu
je znao Finsterove navike, njegove ukuse. To je bilo tako
dobro dokumentovano. Ona bi bila odgovarajui mamac.
Platio joj je itavu hiljadarku da mu se uvue pod kitu,
ali da ga ne dira. Nije bilo teko da se on pronae. Voleo
je klubove jer je tamo uvek bio agor koji su stvarali
posetioci klubova, mesta koja su bila u trendu da se
provede no.

Odri nije rekla nijednu re Von, koja je bila vie

nego iznenaena kada se Odri povukla prole noi posle
plesnih aktivnosti sa Finsterom. Glumila je da je malo
bolesna, ali je odrala arm i zavodljivost, osiguravajui
tako redak drugi sastanak sa industrijalcem.
Ne vidim da pie kaznu, kazala je Odri.
Vreme je za drugi deo, Bu je odgovorio. Sada mi
je potrebna poslednju i zavrna usluga.
Da koristim ruku ili usta?
Mito? To je vrlo ozbiljan prekraj. Gori nego
prekoraenje brzine, gori nego prostitucija.
Ne nudim vie nikakve usluge. Trljala je ruke
oekujui isplatu.
Bilo bi teta ako bi morala da provede no u
zatvoru.
taeli?
elim da ga odvede na jedno mesto.
Koga?, upitala je znajui dobro o kome su priali.
Dosta vie sa igrama, rekao je Bu izvlaei
gomilu novanica.
Gde?, upitala je umornim glasom, oiju
prikovanih za novac. Pruio joj je komad papira.
Gledala je u flajer kluba.
to, bie neka racija ili tako neto?
Nita od toga. Bez policijske akcije, niko nee biti
povreen. Mesto je novo, moj prijatelj je vlasnik, lagao
je. I potpuno je in, nemogue je da se ue unutra, a on
je bolji nego karta.
Ako odbijem?" Zamor je izbijao iz njenog glasa.
Bie posledica."
ta e da uradi, da me uhapsi?

Ne, napravio je pauzu pre nego to je odgovorio.

Rei u mu da si ga pijunirala. Iz nekog razloga,
mislim da nee to mirno primiti.
Odri je sedela razmiljajui. Sa onim to je Bu
platio i sa onim to moe da dobije od Finstera, mogla je
da ode do Nice i provede preostali deo leta tamo, a to je
imalo svoju ar. Znala je da je novac od policajca suvie
dobar da bi bio istinit - ako je on i bio policajac, u ta je
ona sada iskreno sumnjala. Majka joj je uvek govorila
da ako plee sa avolom, platie cenu, a ona je mrzeia
da plaa za bilo ta. Kako u da ga nagovorim da
odemo tamo?
Mislim da s tim nee imati problema. Samo
koristi svoje enske vetine, Bu joj je predao jo jedan
sveanj novanica. Da ti se nae.
Ne pogledavi ga vie nijednom, Odri je upalila
motor i odvezla se ka Finsterovoj vili.
***
etiri i po kilometra niz put, crni sitroen je bio
sakriven u umi, motor je bio hladan, a karoserija
pokrivena granama bora. Simon je zauzeo poloaj iza
bankine i uperio dvogled na velike crne kapije.
Ve je prolo dva sata od kada su se kapije otvorile
proputajui jarkocrveni fijat, lepa crnka je bila za
volanom. Simon je pokuavao da kontrolie svoj nagon.
lako nikada nije prekrio zavet celibata, morao je stalno
da se savladava. Kapije su se zatvorile iza italijanskog
kabrioleta sa zakanjenjem od dve sekunde da se ue,
ali to jo nije bilo potrebno. Bu je sredio da ona
sarauje i izvue Finstera van kue. Bilo je to samo

pitanje vremena. U svakom sluaju, oni nee ui kroz

kapiju.
Na granici imanja nalazio se kameni zid visok pet
metara, koji je iao du glavnog dela imanja. Kada je
Majkl posetio Finstera pre nekoliko nedelja, primetio je
da su laserski monitori marke hajncin postavljeni du
unutranje strane zida, i nisu se mogli lako zaobii, ali
nije bilo nemogue. Znao je da je ovaj sigurnosni sistem
za kue pravio Hju Erkraft, a da je isti sistem koristila i
vojska SAD za obezbeivanje svojih vrlo poverljivih
lokacija. ifre su se svakodnevno menjale, to je bio
krajnje bezbedan system, ali, opet, nije bilo nemogue
da se savlada. Ali postojao je i jedan element sigurnosti
za koji on nije bio spreman, koji nije bio deo njegove
obuke, u stvari, bilo je to neto to je on uvek izbegavao.
Prilikom poslednje Majklove posete imanju, primetio je
zaposlene kako rade na imanju. Ramena su im bila
iroka, kukovi uzani, tela utrenirana i oblikovana u
vojsci. I bili su naoruani do zuba.
Majkl je sedeo strpljivo iza audija sa Simonom i
iako je topao letnji vetar duvao niz put, jeza je prolazila
kroz njega. To je bila uma, divljina svuda okolo, a ipak,
neto je nedostajalo: ivot. Nije bilo zvukova divljine, ni
ptica u vazduhu. Letnje noi koje su obino prepune
pesme cvraka, sada su bile tihe. ivotinje nisu vrebale
iza drvea, nita se nije pomeralo na tlu. Ali ono to je
prouzrokovalo najvei strah bilo je odsustvo insekata.
Nije bilo crva u zemlji, ni muva koje bi letele okolo, ni
komaraca koji su traili krv. Obino bi tu bila i pokoja
mrea pauka, koji eka u kori vlanih stabala, ali sada
ni oni nisu bili vidljivi. Svet insekata je uvek bio tu. Bila

godina plodna, ili kad vlada nestaica, bilo da je rat ili

mir, oni su bili jedina iva stvar na planeti od poetka
vremena, i nita nije moglo da ih istrebi ili otera. Ipak, i
oni su iezli iz uma Avgusta Finstera.
Poto je uo priguenu pitaljku, Majkl se okrenuo
i video da dolazi crni mercedes - isti onaj mercedes
koji ga pratio na aerodromu, s prednjim delom
popravljenim i ofarbanim - pribliavao se niz dugaki
put. Halogena svetla su probijala svoj put kroz no,
njihovo svetlo je osvetljavalo donje grane drvea.
Ogromne kapije su se tiho otvorile i mercedes je
proao, ubrzavajui, uao na put i izgubio se u mraku.
etrdesetpetominutna vonja je proletela uz pomo
alkoholnog pia. Bar u limuzini, koji je bio nedavno
napunjen, nudio je samo najbolje: dom perinjon,
ivas, muet, i grej gis". Ovde nije bilo piva. Led je
zveckao u visokim kristalnim aama dok su tihi
nemaki pejzai promicali pored, brzinom od sto
osamdeset kilometara na sat. Svetla centra Berlina su
se pojavljivala kroz zatamnjena stakla poput zvezda koje
su prosecale maglovito nono nebo. etiri putnika su
sedela, smejui se na prostranim zadnjim seditima.
Zapravo, svi izuzev jednog. Finsterove misli su bile
daleko, um mu je bio na nekom drugom mestu dok je
gledao kako promie no. U njemu su bili izmeani
ushienje i alost. Predstojee ostvarenje neijih snova
moe biti otrenjujue.
Ali to raspoloenje nije dugo trajalo; od trenutka
kada je stavio ruku oko Doi, devojke sa
braonkastocrvenim loknama. Njene grudi, tople i
punake ispod njegove desne ruke, mali usek izmeu

grudi, suvie vrst u prozranoj pamunoj haljini.

Silikonske. Ali to nije smetalo Finsteru, on je bio vrlo
svestan iluzija ivota i maski koje svi mi nosimo. Zoi,
lepotica sa kosom boje lana, sedela je preko puta
Finstera, njene dugake noge su se ispruile preko
poda, a njena gola stopala su bila pravo u njegovom
krilu. Ona je bila plivaica iz nemakog olimpijskog
tima. Finsteru se svialo kako njena ramena
ispunjavaju srebrnastu bluzu.
Radovao se uicima koje e okusiti ove noi. Doi,
crvenokosa; Zoi, plavua; i Odri, lepotica sa kosom
crnom kao zift koja je sedela levo od njega. Tri razliita
ukusa za njegov oprotajni randevu.
Kuda idemo?, upitala je Zoi.
Dame, to ostavljam vama.
Dopusti mi da izaberem, Zoi je molila kao dete,
njen glas je postajao nerazgovetan.
Ne, ja u, Doi joj se suprotstavila.
Odri je pogladila Finsterov obraz, pribijajui se uz
njega. Znam jedno savreno mesto, potpuno novo,
senzualno, dekadentno. Raj na zemlji.
E to volim, rekao je Finster.
Lajmlajt, Doine oi zaiskrie.
Lajmlajt?", Zoi je poskoila.
Misli da e nas pustiti unutra?, apnula je Odri
u Finsterovo uvo, znajui da on to moe, i to je jo
znaajnije, da ne moe da odoli izazovu.
Sedeo je i gledao bez rei svoj mini harem, sa
raskalanim umovima i udnim telima. Nije bio siguran
gde da idu. Lajmlajt je definitivno bio in, mesto koje
treba da se vidi, ali Finster nije bio siguran da to treba

da bude njegovo poslednje seanje na Nemaku, zemlju

koju je on zavoleo. Mesto je bilo novo i on tek treba da
oseti njegov ukus. Da li je ovo bila no za novo ili no za
nostalgiju?
***
Dr Rajnhart je trao niz hodnik, dve sestre su ga
pratile. Bolniar je gurao kolica za hitnu pomo, borei
se da prati njihov korak. Upali su u privatnu bolniku
sobu na zvuk visokotonskog alarma i pokazivaa
otkucaja srca. Monitor do kreveta koji je pratio otkucaje
srca pokazivao je zelenu statinu liniju. Meri Sen-Pjer je
stalo srce, njeno telo je lealo nepokretno na krevetu,
desna ruka joj je visila sa strane.
etiri sata pre toga, ona je bila u svojim kolima,
vraajui se iz rasadnika. Zaustavila se kod Crkve
svetog Patrika, gde se udubila u molitvu. Zahvalila je
Bogu za svoje prijatelje i svoj ivot; za ljubav koju je
osetila. Zahvalila mu je za svog mua, oveka koji je
ostavio po strani svoje sumnje da bi sledio njeno srce i
spasenje. Ona se molila za snagu. Ne za svoju snagu ve
za Majklovu, da on moe da pregura sve stvari, da moe
da nae volju da nastavi poto nje vie ne bude. Molila
se da opet nae Ijubav. On je bio suvie nean ovek da
bi iao sam kroz ivot, a imao je toliko mnogo ljubavi da
da. elela mu je decu, sreu i strpljenje. udela je za
ansom da bude s njim, da bude pored njega, ali je
znala da nee tako biti. I poelela je da doe dan, mnogo
godina od sada, kada e oni biti ponovo zajedno.
To je bio samo jedno kijanje, malo, kratko i tiho.
Pokrila je usta kao to je uena pre mnogo godina.

Proklinjala je sebe dok je preturala po tani; nameravala

je da izvadi maramice. Prole noi je osetila neki talas
hladnoe i znala je da e joj biti sve gore jer joj je oslabio
imunoloki sistem. I to se sada vraalo.
Pourila je u kola, pregradak u kolima je uvek bio
dobro napunjen. Nije videla ruku dok nije otvorila vrata
kola i ispruila ruku prema rezi na pregratku. To nije
bilo mnogo, ali dovoljno da se primeti. Male pege sa
arenim mrljicama, koje su ve postajale tamne. To je
bila njena desna ruka, ona kojom je pokrila usta.
Odvezla se pravo u bolnicu. Meri je jedva mogla da
se savlada, ruke su joj se tresle, a hladan znoj slivao joj
se niz vrat. Strah joj se povratio sa estinom. Majkl joj je
bio potreban, sada.
Dr Rajnhart ju je primio, i odmah smestio u
privatnu sobu. Rekao je da e rezultati testa biti gotovi
za nekoliko sati. Rekao je da ne brine. Pritisak usled
naprezanja koje je prouzrokovano kijanjem doveo je do
pucanja kapilara u pluima. Drugi simptomi se nisu
manifestovali ali e je on zadrati noas zbog
predostronosti. Rekao je da nema potrebe da se brine,
svi znaci su ukazivali na stabilno stanje, moi e da ode
ujutro kui.
Sada, tri sata kasnije, Rajnhart joj je privrstio
automatski defibrilator na grudi. Okrenuo je prekida.
Elektronski glas maine je rekao:
Tri... dva... jedan... SKLONI SE." Glasan alarm se
oglasio i talas elektriciteta je prostrujao Merinim telom.
Telo joj se savilo u luku, ruka joj je jo visila sa kreveta.
U deliu sekunde pala je natrag na krevet, oi su
joj i dalje bile zatvorene, boja se izgubila sa njenog lica.

Rajnhart se nagnuo nad nju sa slualicama. Nita.

Monitor koji je prati otkucaje srca oitavao je zelenu i
ravnu liniju, srednji ton je neprestano zujao.
On je ponovo gurnuo prekida.
Tri... dva... jedan... SKLONISE."
Njeno telo se ponovo podiglo sa kreveta, ovoga puta
malo vie.
Dok je Meri leala a njeno srce bilo mrtvo, njen um
je jurio. Nije bila izgubljena u klasinoj beloj sobi sa
jakim svetlima iznad nje, ve pre u nekoj tamnoj
peinskoj prostoriji. Neopisivoj i tihoj. Nije osetila nita,
ni bol, ni radost. Nita. Nejasno je ula pozive dr
Rajnharta negde u daljni. Grozniavo je radio na
nekome - nadala se da e biti uspean. Hodala je kroz
hodnik sa mnogo razliitih vrata, i nalazila je da su sva
zakljuana. Negde u blizini je ula mrmljanje glasova,
priguenih, nisu se mogli opisati. Kretala se prema
zvuku, ton i ritam su postajali jasniji dok je
napredovala. Dola je do kraja hodnika gde se on
zavravao u obliku slovaT. Gomila -to je bilo sigurno zvuala je kao da je iza svakih vrata, moralo ih je biti na
hiljade. Levo ili desno, nije bila sigurna kojim putem da
ide kada ju je napao jeziv i odsean bol, jurio joj je kroz
vene, pretvarajui sve u vrelo belilo. Poput vatrene ice,
probijao je svoj put kroz njenu kou.
I kao to je naglo doao tako je naglo i otiao. Jo je
stajala na kraju hodnika u obliku slova T. Levo ili
desno? Glasovi su postajali glasniji, poput buke na
stadijumu: zvuk mukaraca i ena, pla uplaene dece.
Zvuali su zbunjeno, vikali su prema njoj traei pomo
kao u gradu izgubljenih dua. Krenula je nadesno,

lutajui, inilo joj se satima, glasovi su joj brisali misli,

zbrka joj je kidala um. Na kraju je dola do vrata: crna
poput abonosa, stara. Dohvatila je zaralu kvaku... i
ula.
Lice ju je okiralo, prestravilo. Ne mora ovek
nikada da ga sretne da bi znao ko je on.
U njeno telo je ponovo udarila ona otra sila, bol je
bio tako veliki da se inilo da je podie u vazduh, bela
svetla su bila tako sjajna da su bila zaslepljujua.
Rajnhart se naginjao nad Meri, a trag osmeha
preao mu je preko lica.
Neu te izgubiti tako lako.
Meri je leala na krevetu, bez svesti ali iva, srce joj
se vratilo u normalni ritam.
Obavestite me kada se probudi, Rajnhart je rekao
sestri koja ju je negovala.
Okrenuo se prema sestri rajer i video trag suza u
njenim oima; uzeo ju je za ruku i odveo je do ugla sobe.
Ne tie me se ta trenutno radi, samo nai njenog
mua. Pokupio je svoje stvari i uputio se prema
vratima. Njeno telo slabi... veoma brzo. Ne znam koliko
dugo e iveti.
TRIDESETO POGLAVLJE
Simon i Majkl su se sakrili u umi udaljenoj
dvadeset metara od monstruoznih crnih kapija
Finsterovog imanja. Prolo je ve dva sata. Oni su bili u
nepovoljnoj situaciji, Simonu se to nije svialo, a nije ni
Majklu. Nisu znali sa koliko e se ljudi sukobiti kada
stignu do kue. Napravili su grubu procenu, i na osnovu

Majklove posete imanju smatrali su da e ih biti

dvanaestorica, ako su svi kljuni sigurnosni punktovi
popunjeni ljudstvom. Ali to bi bili minimalno pokriveni
punktovi od strane nekoga sa ogranienim sredstvima.
Finster se nije uklapao u taj profil.
A ta ako kljuevi nisu tamo? Poto nema toliko
mnogo ljudi, moda i nisu tamo. Ali ako su kljuevi
tamo, pa, onda e se suoiti sa itavom vojskom. Trik je
bio u tome da dou do kue neprimeeni. To je bilo
poput osvajanja zastave, trik je bio u tome da se doe u
blizinu nagrade a da se ne bude uhvaen.
Istie nam vreme, Simon je proaptao. Na
slualici u uvetu nalazio mu se mikrofon koji je bio
spojen sa njegovim mobilnim telefonom.
Budi strpljiv, odgovorio je Majkl preko mobilnog
telefona, glas mu je bio slab, udaljen, signal se
povremeno prekidao zbog slabe rairenosti tornjeva
mobilne telefonije u ruralnim delovima Nemake. Doi
e.
Simon sada nije bio tako siguran, suvie je mnogo
vremena prolo, ali on nikada ne bi priznao poraz.
***
Pola sata posle ponoi red ispred kluba je i dalje
rastao. Kestenjasta pliana vrpca zadravala je stotine
anonimusa, dok su oni koji su predstavljali neto
pozdravljeni i otpraeni unutra. itava scena je bila
frenetina, neto to Bu nije video od zlatnog doba u
Njujorku. Studio 54, Tunel, Paladijum. Onda je bilo
drugaije, muzika je bila bolja - svaka generacija smatra
da je njena muzika bolja - snobizma je bilo manje i nije

bilo potrebno dati dve nedeljne plate da bi se ovek

dobro proveo.
Stajao je u blizini vrata, i bio se jo ranije
predstavio izbacivaima kao policajac iz Njujorka koji
radi za Interpol da bi uhvatio begunca. Nee biti racije,
niti hapenja zbog droge, maloletnica ili razvratnog
ponaanja. Bu e tiho vrebati svog oveka i kada bude
odgovarajue vreme on e tiho povui potez. Izbaciva je
bio zaista voljan da sarauje posle Buovih uveravanja.
Pet stotina evra takoe nije bilo za bacanje.
Bu nije gledao napred prema ulazu, mrzeo je
tehno scenu, muziku koja gruva, nepovezane tekstove
koji su izmeani sa ispraznim repovanjem. On je bio tip
koji je bio za Springstina, on ili nita. Morao je da uvue
Finstera u klub, a da ovaj nita ne posumnja, nesvestan
gde se stvarno nalazi. To je bio jedini nain da Majkl i
Simon imaju ansu za uspeh.
Bue?", zauo se Simonov glas u Buovim
slualicama.
Da.
Zato Breskvica?'
To te ubija, a? Bu se naslonio na ulazna vrata
kluba.
Da malo ubijem vreme."
Stara devojka iz Dordije, volela je album Alman
Bradersa Eat a Peach*( Engl. peach - breskva. (Prim. prev.)),
uvek me je zvala 'moja breskvica iz Njujorka'."
Zaista?" Simonov glas je izraavao sumnju.
Pria o brai Alman, a?, proaptao je Majkl, koji
je leao na travi posmatrajui kapije kroz dvogled,
Simonu. Simon je samo klimnuo glavom. Majkl je

odmahnuo glavom. To je ime njegova ena dala

izvesnom delu njegovog tela.
Simon je priguio smeh.
Iako Majkl nije imao slualice, mogao je da uje
grmljavinu u Simonovom uhu. Bu je bio vie nego
uznemiren.
ta je rekao? Da li je rekao..."
Hej, smiri se, Simon ga je presekao i nastavio da
se smeje. Smiri se, moje..."
Ali onda je nastala tiina. Oigledna tiina.
Bue? Samo se ali sa tobom. Nita. Pole, da li si
tamo? Simon je udario u slualice u uvetu. uje li
me?" Majkl ga je upitno pogledao. Prestani da se zeza.
Simon je odjednom postao ozbiljan.
Naposletku, posle vremena koje se inilo kao
venost, Buov glas je iznenada postao jasan i direktan.
Ovde je.
***
Limuzina se zaustavila i izale su tri privlane ene,
Odri, Zoi i Doi, svaka senzualna, od svake je zastajao
dah, kosa im je leprala na letnjem vetru. Stale su uz
kola dok su svi gledali. Finster je izaao i zauli su se
povici rezervisani za dobitnike Oskara". Gomila se
rastvorila poput Crvenog mora dok je kvartet hodao po
crvenom tepihu. apati, poklici i zvidanje su se
pomeali sa sanjarenjem dok su oni koji su ekali pored
barunaste vrpce provirivali da bi videli industrijskog
magnata i njegove lepotice.
Bu je tiho uao u klub, postavio se u ugao i gledao
kroz vrata kako izbaciva die crvenu barunastu vrpcu

elei dobrodolicu slavnom gostu. Gledao ih je kako

ulaze u klub. Odmah su otili u samo sredite, pravo na
podijum za igru. inilo se da neka nevidljiva barijera ide
ispred njih dok su oni krili put prema podijumu za
igru, plesai su se pomerali kao iz potovanja. Ljudi su
ili zurili u njih ili ih ignorisali; oarani njegovim
prisustvom ili potpuno nesvesni njegovog prisustva.
Zaborav u koji se ulo od pia, droge ili ega. Harizma
koju je Finster posedovao je bila neodoljiva; bilo je to
kao da je on posedovao klub, ljude, svet.
Bu se naslonio na zadnji kraj bara i poruio dek
denijels" s ledom. Nije bio u svom elementu, njegove
jednostavne pantalone i majica od grubog materijala
inili su ga vrlo uoljivim, ak i iz daljine. Bu nikada
nije video toliko mnogo izbuenih delova tela. Ui,
nosevi, usne i obrve; stomaci, bradavice, obrazi i brade.
A tetovae... Bu je u svoje vreme video veliki broj
prestupnika i mnogi od njih su imali oslikane delove
tela. Ali oni nisu bili mnogo kreativni, veina motiva je
bila posveena majci, devojci ili nekoj fantaziji. Ali ovde
je vei novac bio u igri. Mogli ste bukvalno i Mona Lizu
da istetovirate.
Bu je otvorio telefon, stavio slualicu u uvo i
pritisnuo dugme za ponovno pozivanje broja. Video je da
je veza uspostavljena, ali je od glasnih ritmova jedva
mogao da razazna Simonov glas na drugom kraju ice.
Pijuckao je pie i jednostavno glasno rekao:
Idemo.
Nije ekao na odgovor, sklopio je telefon i stavio ga
u dep. Nagnuo se leima prema baru i nakrivio glavu
unazad. Tavanica se nalazila na visini od trideset

metara; jedva da je mogao da razazna debele drvene

krovne grede koje su postavljene pre dve stotine godina.
Dimna magla je tamo gore bila gusta. Zamislio je ok
arhitekte originalnog projekta da je doiveo da vidi dan
kada je njegovo remek-delo oskvrnavljeno ovom
nepredvidivom budunosti. Muzika je gruvala dok su se
tela propinjala u seksualnoj orgiji. Pia su tekla. Droge
je bilo u izobilju. Sodoma i Gomora modemog doba. Ovo
je bio hedonizma u svojoj najjaoj formi.
Bu je ostao kod bara, ne zbog pia ve zato to se
tu nalazio upravo izmeu Finstera i izlaza. Jedinog
izlaza. Nije mogao da veruju koliko je tela nabijeno ovde,
moralo je biti najmanje pet stotina ljudi, a dvostruko
vei broj je ekao napolju. Plan se za sada odvijao u
dobrom pravcu, i Bu je ak zamiljao i srean kraj.
Simon i Majkl su do sada svakako bili u zavrnici. To je
bio rizik, kocka koju je Bu bio voljan da prihvati.
Finster je noas mogao da ode na nekoliko mesta izuzev
ovog, nazvanog Lajmlajt, koje je bilo pogodno na vie
naina nego to je bilo ko shvatao.
Finster je bio unutra. I ako se Bu bude pitao, on
nee otii.
***
Al Grejam je bio nakratko u Nacionalnoj gardi i
uestvovao je u Pustinjskoj oluji, iako se iskrcao 28.
februara 1991, poslednjeg dana borbe, i nikada nije
video neku akciju. U stvari, on ni jedan jedini put nije ni
opalio iz pitolju. Potpao je pod komandu pukovnika T.
C. Robertsa, zlobnog tipa sa konom ogrlicom oko vrata,
jebenog marinca koji bi pogledom uplaio i korpiona.

Pukovnik ga je pozvao pre etiri nedelje mamei ga

lakim zadatkom i zapanjujuom platom. I ako bude
srean, moda e opaliti koji metak u ivu metu, za
promenu.
Al je stajao je na punktu sa Davidom Vakimom na
dvadeset pet metara niz put. uvali su kapiju, ali poto
je ona po njihovoj proceni bila poprilino vrsta, nisu
mnogo obraali panju na nju. Niko nikada nije pokuao
da napadne njihovog poslodavca, gospodina Finstera, i
ko bi uopte bio tako budalast da pokua da ue na
imanje ovako dobro zatieno sigurnosnim ureajima?
Pukovnik ih je informisao ranije tokom veeri da e ovo
biti njihova poslednja no i kao rezultat njihove
izvanredne slube svako od njih e narednog jutra
primiti bonus u iznosu od dvadeset pet hiljada
amerikih dolara. Pored toga, pukovnik im je ponudio
poloaj mirovnjaka" kod nekog afrikog diktatora koji
se upravo spremao da ugui pobunu. Plata est meseci
unapred i garancija da e na ovom zadatku pucati iz
oruja. Ali Al i David nee imati priliku za to. Obojica
su bili mrtvi pre nego to su i pali na tlo.
Simon i Majkl su ih odvukli u umu pored puta.
Simon je skinuo Alove slualice, stresajui krv. Skinuo
mu je radio sa pojasa i postavio ga na tlo pored svog
crnog ranca. Simon je zavukao ruku unutra i izvadio
malu crnu kutiju veliine knjige, sa zvunikom i
nekoliko dioda sa ekranom. Nije godinama koristio
analizator frekvencija, ali to je bilo i daije prilino
jednostavno. Stavio je Alove krvave slualice i pritisnuo
je dugme na radiju za komunikaciju: radio je preao na
govorni modalitet. Simon je podigao malu crnu kutiju i

izvukao antenu. Ponovo je pritisnuo dugme sa slanje

poruka. Ureaj u crnoj kutiji je skenirao. Posle svake tri
sekunde zelena dioda i ekran su pokazivali frekvenciju
radija. Simon je prikaio kutiju za pojas.
uma je bila gusta i bio je potpuni mrak. Simon je
nosio noni ureaj na levom oku, kretali su se polako
dok je on skenirao napred i nazad. Majkl je bio odmah
iza njega, i davao je sve od sebe da ne izgubi Simona iz
vida. to su blie prilazili kui, to mu se u stomaku
poveavala
munina.
Loe
oseanje
je
bilo
prouzrokovano time to je poinio svoje prvo ubistvo, i
svakim korakom ono je postajalo jae. Obojica su bili
naoruani heklerima; Simon im je modifikovao leite i
montirao na oba priguiva. Bila su to vatrena oruja
koja su mogla da ispaljuju metke pojedinano, ili
rafalno, etmaest metaka u sekundi. Simon je proveo
dobar deo kasnog podneva i rane veeri uei Majkla
kako da koristi ovu vrstu oruja. Kako da ne dopusti da
mu se mainka trza i ide nagore kada puca, kako da
primiri pitolj, kako da markira cilj i da ne okleva.
Devetomilimetarski pitolji glok su u areru imali
sedamnaest metaka. Simon nije gubio vreme da ui
Majkla kako da koristi izraelski snajper; bile su
potrebne godine prakse da bi se postalo snajperista. Da
biste bili snajperista koji je strunjak u svom poslu,
morate da posedujete dar.
U slualici u Simonovom uvetu oglasio se radio.
Kontrolni punkt
Alfa", rekao je dubok glas.
Bravo", uo se sledei glas.

arli... Delta... Edvard... Frensis... Gari..." Svaki

glas je bio razliit, svaki je uvebano odgovarao.
Huper... Ajsak... Dek..." Posle kratke pauze glas je
nastavio: Luk... Mark... Nejtan... Oskar..", jo jedna
pauza i onda: Kvint... Riard... Stiven... Tomas."
Glas, koji je komandovao, pozvao je: Kevin, Pol?
Vratite se natrag."
Simon je odmah pritisnuo dugme za priguivanje
frekvencija. Na to se glas javio:
ta kae!"
Simon je u slualicu rekao problem sa signalom,
istovremeno vrtei frekventor. Naravno da se to ulo kao
prob nalom.
Ostani tu, poslau nekoga
Simon je samo odgovarao tako to je pritiskao
dugme za priguivanje frekvencije. Zgrabio je Majkla za
ruku pa su se pomerili prema putu. U daljini su uli
kako se upalio motocikl, a zatim i turiranje.
Imamo osamnaest straara plus onaj ko
komanduje, rekao je Simon zauzevi poloaj pored
puta. Izvadio je izraelski snajper sa monim nonim
nianom.
Devetnaest. Majkl je ponovio broj. A kako emo
da proemo pored devetnaestorice?
Simon je namotao priguiva na kraj cevi.
Motocikl je postajao glasniji dok se pribliavao.
Simon je zalegao u travu. Odmotao je kundak i oborio
noice koje su se nalazile na cevi da bi oslonio puku.
Svetlo motocikla se probijalo kroz drvee u daljini.
Ubacio je arer sa dvadeset metaka i namestio muicu
niana na sredinu.

Devetnaest", rekao je ponovo Majkl.

Zvuk motora je svakim sekundom postajao sve jai,
a visina njegovog tona se poveavala kako je prilazio,
zahvaljujui Doplerovom efektu. Simon je usmerio fokus
na sredinu puta. Blesak svetla motocikla osvetlio je put
ispred njih. Motociklista je skoro stigao. Simon je
polegao ramena, istegao prste, nakrivio vrat. Postavio je
oko na soivo niana. Motociklista je bio ulevo dvadeset
metara. Vozio je najmanje ezdeset kilometara na sat.
Simon je udahnuo duboko i zadrao dah. Povukao je
obara.
Prigueni zvuk pucnja je vie liio na pucketanje
kokica ili na zvuk vaenja zapuaa. Straar na motoru
je pao unazad, metak mu je proao posred ela. Pao je
na zemlju, okretao se i premetao kao vrea kostiju.
Motor je nastavio, skreui udesno pre nego to je
uleteo u umu. Telo motocikliste se zaustavilo na samo
pet metara od njih, gore pokidano nego odelo. Simon
nije gubio vreme, nabacio je puku preko ramena i
zgrabio telo. Uz Majklovu pomo, odvukli su telo u
umu.
***
Gust dim je kruio u vazduhu, miris cigara i drugih
sredstava za puenje uvui e mu se u odeu i ostati tu
danima. Bu je mrzeo ovu scenu: glasna muzika s
nepovezanim tekstom nalikovala je lupanju u fabrici
eksera, a bletava svetla ostavljala su crne mrlje u
njegovim oima koje e ga pei suvie dugo. Da li je bilo
zaista tako razliito kada je bio mlai? Sumnjao je da
jeste, ali znao je da tako nije bilo. Nikada ranije nije

osetio generacijsku razliku kao to je sada oseao u ovoj

nemakoj pivskoj dvorani za kopilad raznih vrsta.
Prolo je sat vremena i sedokosi bogata sa
energijom tinejdera je i dalje neprekidno igrao na
podijumu sa tri dame, Nije pio, nije se ni odmarao. Mora
biti da je bio na neemu, niko ne bi mogao da se
pokree toliko dugo sa takvim intenzitetom. Ni na kome
od njih se nije video zamor, inilo se da su odmorni kao
kada su stigli.
Bu je osetio iskuenje da pozove Majkla i uje
najnovije informacije, ali se plaio da zvonjenje telefona
moe da bude smetnja. Njegov jedini posao je bio da
osigura da Finster nikuda ne ode. Sve dok je unutar
zidova ovog kluba, on je bespomoan. Po Buovoj
proceni, sudei po ushienom plesanju, on nigde nee
ii. Majkl i Simon e imati sve vreme koje im je
potrebno. Dok je pijuckao pie, Bu je pomislio da je on
moda dobio laki zadatak ove noi.
Finster i devojke su nastavili da pleu. Kretali su se
preko plesnog podijuma. Podizali su sve. On bi se
okrenuo povremeno prema drugim plesaicama,
pomerajui kukove na zavodljiv nain prema drugim
lepim enama u klubu. I to je bilo zadivljujue, ene su
bile u potpunosti oarane, nijedna ga nije ignorisala kad
bi se privlaio blie, i na tren bi u potpunosti
zaboravljale na svoje momke. Ipak, niko se nije izdrao,
kao da su nemake none ptice oseale neko potovanje
prema njemu nadajui se e malo toga proiriti i na
njih. Bu je shvatio ta je izvor nepresune energije ovog
oveka: on se hrani ovim, zaviu, poudom, nainom
na kojim su oni bili oarani njegovim prisustvom.

Dok je muzika postajala sve pomamnija, svi koji su

plesali, pili, narkomani, svi su postali suptilno svesni
Finstera kao magneta koji je polako privlaio njegovu
panju. On je postao neto vie od interesantne
razonode. Bu je posmatrao ovo udno ljudsko
ponaanje i nije uspevao da ga shvati. Ali znao je jedno.
Ovo je bilo ono za im je Finster udeo, to je bila ta vrsta
moi, koju je on vrio svojom voljom, pouzdan u svoju
snagu. Mogao je da bude voa kulta najgore vrste,
njegova harizma je privlaila hiljade sledbenika i inila
da kult Dima Donsa i oni drugi kultovi fanatinih
samoubica izgledaju kao sastanak izviaa. Moda je na
taj nain uspevao i u biznisu, svojim neodoljivim
armom krei put u poslovima. Njegova privlanost je
bila varljivi no, saveznik u uklanjanju njegovih
protivnika.
Pesma je dosegla grozniavi vrhunac i svi su bili
uvueni, oni iz redova i sa balkona sili su i plesali oko
njega kao da je on bio neki poglavica plemena. Sve oi
su bile na njemu, on ih je oseao. Barmeni, di-dej,
celokupna gomila. Sve oi izuzev jednih.
Odrinih. Ona je gledala u pravcu bara. Finster je
pratio njen pogled, usporavajui ples. I tada ga je video.
Izgledao je suvie obian meu ovom gomilom retro
arijevaca.
Unutar kluba nestalo je arolije, veza se prekinula,
svi su se vratili u svoje male svetove. Finster se naglo
okrenuo prema Odri, koja je drhtala kao da e se suoiti
sa smru, hladan znoj od uasa curio joj je niz lepo lice.
Bio je prevaren, uspavan u lanu sigurnost. Finsteru
nije bilo potrebno predstavljanje da bi znao da je taj

stranac Bu. ta je ameriki policajac radio ovde, to nije

znao, ali je znao da on svakako nije mrtav, a ako on nije
mrtav, nisu ni Majkl ni prokleti svetenik.
Kasnije e se pozabaviti oiglednim Talovim
neuspehom.
Mora da uzme svoje kljueve.
Odri je zakoraila unazad kao da se priprema za
udarac, kao da iekuje smrt. Zoi i Doi su nastavile da
pleu, ne shvatajui Odrin uas, njihove ruke su jo bile
na Finsteru pokuavajui da ga vrate u dobro
raspoloenje. U napadu besa, odgumuo ih je i odjurio ka
izlazu, uklanjajui sve sa puta. Ovoga puta to nije bilo
prijatno pozdravljanje dok je odgurivao gomilu koja je
plesala. Njegove oi su bile plamen; njegova ljutnja je
mogla da se meri besnim plamenom vatre. Odgurnuo je
svakoga ko mu se naao na putu. Izai e i stii kui po
bilo koju cenu.
Bu je provaljen i panika se pojavila u njemu.
Stajao je zaleen u mestu dok je gledao kako se njegov
plen uspeno probija kroz masu. inilo se da je iezla
muzika koja mu je do pre nekoliko trenutaka napadala
ulo sluha. Nemogue je da su Simon i Majkl zavrili i
ne postoji nain da zavre ako Finster izae na vrata.
***
Izbili su u engleske vrtove pedeset metara juno od
vile, ivica je bila osvetljena reflektorima. Majkl nije
shvatio koliko je vila ogromna tokom svoje prve posete.
Bila je ogromna, protezala se kao zver po zemlji. Njena
kamena fasada bila je prepuna senki iskrivljenih oblika i
obraenih ornamenata fasadnog kamena. Sa razdaljine

mogao je da vidi graevinu na tri sprata u svom njenom

sjaju. Tek sada mu je postala jasna privlanost ovog
mesta za nekog poput Finstera, ali to nije bilo samo
pokazivanje moi ve i izazov svima onima koji bi
pokuali da se probiju unutra.
Simon je spustio noice u obliku slova V na galil"
snajperu, postavljajui ih na kameni zid u senci. inilo
se da je ta oblast naputena. Ukljuio je priguiva
frekvencija prekidajui radio-signale izmeu preostalih
osamnaest plaenika. Bie samo stvar vremena pre nego
to upadnu u paniku od izolacije, jedna od onih muka
kroz koju prolazi vojnik. Bili su u neprekidnom
kontaktu sa komandom i da bi ostvarili vojniku
preciznost, postupali su samo po direktnom nareenju.
Ali kada bi komanda bila nema, vojnici su postajali brod
bez kormila, bespomono se okreui u krugovima, uvek
na ivici potapanja.
Simon je pregledao prednji deo vile, prouavajui
svaki detalj, njene prozore i vrata. Nastavio je vizuelni
pregled prelazei na drugi i trei sprat. Neto mu je
zapalo za oko. Gore na plavom ploastom krovu. Vie
pokreta. Bilo ih je trojica. Sakriveni iza dekorativnog
friza i niske paprati. Srodne due: snajperisti. Svi su se
lupkali po uvetu, mrmljajui meusobno, oigledno je
da su bili izgubili komunikaciju.
Simon je nanianio na onoga koji je bio
najudaljeniji, na budalastog oveka s belim kaketom.
Odleteo je kao odnesen vetrom i boja mu se iznenada
promenila. Metak mu je proao pravo kroz glavu.
Simon je pomerio nian prema srednjem snajperisti
koji se okrenuo da bi video odakle buka dolazi. Njegove

oi su registrovale smrt drugara, ali mu se i on uskoro

pridruio. Srea se okrenula kod treeg. On se spustio
iza kamene fasade i pomerao puku gore-dole, traei
cilj.
U tom trenutku su drugi straari poeli da se
okupljaju ispred vile. Kretali su se ukrug poput goveda,
zbrka je vladala u njihovim redovima dok su lupkali
slualice u uima govorei priguenim tonom.
Snajperista je video oveka dole, naginjao se preko
ograde da upozori svoje drugove, ali nije uspeo da izusti
ni re. Svetenik je povukao obara. ovek se teturao po
zidiu i pao, puka je jo bila u njegovoj ruci dok je bez
rei padao preko ivice. Straari su se trgli u oku kada
je telo palo kod njihovih nogu.
Simon nije gubio vreme. Vladala je potpuna zbrka
dok su straari trali u zaklon, a Simonovi meci se
zabijali u zidove i tlo. Tela su padala i krv je tekla.
Re se brzo prenosila, neki su oigledno imali
iskustva u komuniciranju. Tano su utvrdili Simonov
poloaj pomou plamena koji je izlazio iz njegove cevi.
Zauzeli su pozicije iza kola i zidova i uzvratili vatru.
Majkl se prebacio preko zida, meci su mu fijukali
iznad glave, kidali kamen i zabijali se u drvee. Sada je
razumeo strah vojnika, onih koji su ostajali
paralizovani, nesposobni da se kreu, nesposobni da
uzvrate vatru. Majkl je pogledao preko, Simon nije
ustuknuo, nastavio je napad. On je bio surovo efikasan,
ispaljivao je metak za metkom sa smrtonosnom
preciznou, a ruka mu je posezala za novim arerom
kada bi prethodni, potroen, bio izbaen na zemlju.

Majkl nikada nije bio u situaciji koja bi i izbliza

podseala na ovu. Sada mu je ivot u potpunosti zavisio
od sposobnosti ovog ubitanog svetenika. Majkl je
pomislio na vitezove templare, boje ratnike, prve u
borbi i poslednje koji su se povlaili u krstakim
pohodima. Ali zar nije tako bilo i tokom cele istorije:
Mojsije je ubijao Ramzesove ljude kod Crvenog mora,
krstaki pohodi vitezova za hrianstvo, panska
inkvizicija? Tokom cele istorije praksa crkve i crkvena
molitva inili su se dijametralno suprotstavljenim. Ipak,
to je uvek bilo u ime Boga. Uvek da bi se odbranilo
vanije dobro. I svi su u dubinama svojih dua verovali
da se bore za pravednu stvar. Majkl je video tu
grozniavost u Simonovim oima kada je preklao oveka
pred njim. Bez kajanja, bez oklevanja. On je imao jedan
cilj i samo jedan cilj: da povrati kljueve.
Jedna crvena taka privukla je Majklovu panju.
Neprirodno se pomerala napred-nazad, traei cilj.
Najzad se zaustavila na Simonovim leima, i polako se
pokretala prema njegovoj glavi. Simon je bio nesvesan
ovog smrtonosnog znaka, nastavio je da puca. Majkl je
podigao hekler i opalio, kia metaka kidala je lie i
grane tamo gde je pretpostavljao da je uljez bio.
Ispraznio je arer na nevidljivog napadaa i stavio novi
dok mu je nos skoro goreo od otrog mirisa baruta.
Crveni laserski trag je nestao. Dim se raistio. Simon
se nije ni trgnuo, oi mu se nisu pomerale sa niana
puke, ispaljivao je metak za metkom.
Verovatno ih ima vie, proaptao je i ne
pogledavi Majkla.

Majkl je pogledao prema umi; nekada je voleo

tamu, nain na koji ga je ona okruivala, grlila, titila.
Sada je uma titila druge, pokrivajui ih dok su leali i
ekali. Nevoljno, proverio je svoju puku i otpuzao meu
stabla.
Vodi rauna o broju. Majkl je uo Simona kako
govori dok su se povlaili dublje u umu.
Vodi rauna o broju ubistava. Dobro. Da li to
ukljuuje i mene? pomislio je Majkl. Svetla vile su
nestala iza debelih grana stabala i on je ustao. Oprezno
je gledao okolo, drei puku kako ga je Simon nauio,
sa zglavcima pobelelim od suvinog stiska. U mislima je
povukao liniju od Simona do mesta odakle su poticali
crveni laserski zraci. Nije znao koliko su dugo hodali
kada je naiao na telo. Jedan, rekao je Majkl u sebi.
Nagnuo se prema telu, i tad su eksplodirali pucnji
sa desne strane, iverje drvea koje je letelo iseklo mu je
lice. Otkotrljao se ulevo, zauzimajui poziciju iza jednog
hrastovog drveta. Zapucao je u pravcu napadaa, na
njegovu vatru je odgovoreno napadom. Iznenada, osetio
je da ga ruka pee jer mu je metak ogrebao mii. Sada
je bio prikovan za zemlju, a nije imao iskustva u
ovakvim situacijama. Ovo nije bila igra, on je poznavao
alarme i elektroniku, on je bio lopov sada u vodama koje
ne poznaje, bez sposobnosti da se izvue iz ove situacije.
Pribio je lea uz stablo, nadajui se da e ga
njegova veliina zatititi. Simon ga je uio kako da puca
u konzerve. Male konzerve koje se nisu pomerale: pepsi i
koka-kola. Ovi ciljevi su se kretali i nisu se videli.
I uzvraali su paljbu. Nije znao da li se ostali
okupljaju i ako ne moe da ih primeti ovde, onda znai

da je Simon sigurno mrtav. I tada je podigao pogled.

Zabacio je puku preko ramena. Napravio je pauzu,
oslukujui pokrete. Poto nita nije uo, ustao je i
poeo da se penje.
***
Dvanaest. Simon je osetio neku udnu lagodnost,
neto to nije osetio godinama. Ma koliko da je to bilo
udno, on je sada bio na svom terenu. I mada je trebalo
da oseti neki unutranji konflikt, on nije oseao nita jer
su ovo bili ljudi koji su titili zlo. Bila je to ona najgora
vrsta vojnika, oni ija je lojalnost bila poklonjena onom
ko vie plati. Zato nije osetio kajanje videvi ih kako
jedan za drugim padaju.
Pucnjava mu je razbistrila misli, i terala mu ula
da delaju instinktivno. Prolo je dvanaest godina od
kada je sluio u italijanskoj vojsci, ali mu se inilo kao
da je to bilo jue. U ivotu se naao samo tri puta pod
vatrom kao to je ova i uivao je pod ovim pritiskom. Da
nije bilo pritiska, ni svet ne bi postojao. A kroz sve ovo,
on nikad nije zaboravio svoj poziv, nikada nije zaboravio
da je svetenik. Sa specijalnim ovlaenjima da zatiti
Crkvu i njena verovanja po svaku cenu. Svaki put kada
bi povukao obara to je bilo praeno jednostavnom
molitvom za oprotaj. Tu jednostavnu molitvu uvek bi
izgovorio kada bi oborio nekog oveka. Molitvu koju je
izgovorio vie puta nego to moe da se seti.
Borio se da zanemari bol u desnom ramenu. Metak
mu je bio proao kroz rame, a toplota je delimino
otupela bol u ulaznoj rani, ali sa izlaznom ranom je bila
potpuno druga stvar. Bila je vea, i bilo je potrebno

dosta truda da se zaustavi krvarenje. Pucnjava je

prestala i svuda okolo je zavladala tiina. Njegova
taktika da izvue straare je funkcionisala i on je uspeo
da ih eliminie skoro polovinu. Preostala osmorica su
bili spremni i sada su oni bili ti koji su bili u lovu.
Upravo tih nekoliko koji su ostali, njih je bilo najtee
ubiti i uvek je poslednji protivnik predstavljao i najvei
izazov.
Pukovnik T. C. Roberts je iskoraio iz kue. Bio je
visok bar sto devedeset centimetara, a gornji deo tela bio
mu je skoro isto toliko irok. Gledao je okolo, video tela i
nije imao ideju koliko je ljudi poginulo a koliko
preostalo. Radio-stanica je bila neupotrebljiva, neto je
blokiralo signal.
Roberts nije vie bio u marincima, ali u svakom
sluaju je meu Finsterovom obezbeenju odmah
uspostavio komandu i stekao potovanje ljudi. Naravno
da nije imao in kada je napustio vojsku, vojni sud ga je
oduzeo. Njegov postupak sa jednim prostodunim
vojnikom nije bio dobro primljen kod vie komande,
naroito zato to je njegovo nareenje na kraju dovelo
do smrtnog ishoda. injenica da je kundakom puke
zadao smrtonosni udarac mladom vojniku i onda
odgovornost prebacio na svog narednika, obezbedila mu
je nekoliko saveznika tokom suenja. Ali beg iz vojnog
zatvora je bio lak, a ponovno nalaenje vojnike karijere
plaenika je bilo jo lake. Znao je da mnogi iz njegove
komande u operaciji Pustinjska oluja" nisu bili
zadovoljni tim produenom ratovanjem. U komandi nisu
bili uvek oni najtalentovaniji, ve oni koji su imali neki
cilj. A cilj je bio novac, i udnja za krvlju.

Oprezno prelazei verandu, eao je oiljak koji je

imao du nosa. Poinjao je od levog oka i iao preko
gomjeg dela nosa do desnog obraza; trag od sukoba sa
pijanom ulinom skitnicom od pre dve godine. Naravno,
skitnici je to bio poslednji potez u ivotu, ali Roberts ga
je proklinjao svakog dana zbog tog oiljka. Niko nee ui
u kuu, to je bilo obeanje koje je dao Finsteru i to
obeanje e ispuniti. Pomislio je da ga zovne na mobilni
telefon, ali se predomislio. Prvo je trebao da pone da
kontrolie situaciju, da umanji tetu i da okona napad,
posle toga e biti dovoljno vremena za podnoenje
izvetaja.
Podesio je kuni alarm i zastao na izlazu trema,
gledajui na dobro osvetljeni teren. Nije mogao da vidi
iza svetla i proklinjao je svoje ljude zbog ove gluposti.
Roberts je izvadio pitolj i brzo upucao sva svetla, jedno
za drugim. Lampe su eksplodirale uz mnotvo varnica, i
potom je svetlosti nestalo. Na imanju je zavladao mrak.
Sada je poravnao situaciju na terenu. I bilo je vreme da
se ona preokrene.
TRIDESET PRVO POGLAVLJE
Dok mu je muzika odzvanjala u uima, Bu je jurio
kroz masu koja je plesala, to je bilo kao da gaca kroz
mulj, toliko je sporo napredovao. Mladi i lepi ga uopte
nisu konstatovali, nesvesni njegove panike. Nekoliko
njih je ak zamahnulo rukom ili unulo laktom tog
Amerikanca koji nije pripadao ovom mestu.
Finster ih je pomerao i gurao sa svoje staze borei
se da izae iz kluba i da stigne kui. Dopustio je sebi da

za trenutak bude zanesen, uivajui u zabavi u svojoj

poslednjoj noi. Sva ta pouda, sva ta pohlepa, postao je
isti kao i oni sa kojima je manipulisao. I iako je njegovu
kuu uvala naoruana sila od dvadeset ljudi, znao je
da e oni zakazati. Ali, nee on dopustiti da izgubi sve za
ta se do sada borio. Ti kljuevi su bili doslovno njegova
sudbina.
Finster je bio u prednosti; ve je bio napustio plesni
podijum, samo dvadeset metara ga je delilo od vrata.
Izgubio je iz vida amerikog policajca, a nije da mu je on
zadavao veliku brigu. Nijedan ovek nije stvarno
zadavao brige Finsteru, on je imao pouzdanja u sebe i
svoje sposobnosti. Misli su mu bile upuene samo ka
kljuevima i na to kako da ih sauva da ne dopadnu u
ruke onog lopova i onog svetenika. Deset metara ga je
delilo od vrata kada je udario u zid, ljudski zid. Bu je
bio tamo sa svih svojih sto petnaest kilograma.
Mii se!, prodrao se Finster preko muzike, glas
mu je zvuao kao polomljeno staklo.
Bu nije izgovarao ni re. Zurio je u ovog oveka
prema kojem su mnogi oseali strahopotovanje. U
oveka koji je u Majkla usadio toliki strah.
Shvata li ko sam ja? Oslepeu te pre nego to i
trepne. Finster se jedva uzdrao da ne plane, ali telo
mu je ostalo mirno, nepokretno.
Bu je konano video ovog oveka izbliza, ne
njegovu sliku ili televizijski prenos, ovo je bio Finster
izbliza. Postojalo je neto zastraujue neprirodno u
ovom oveku, a zloslutnost u njegovom miru je bila
suprotna njegovim uzavrelim reima. Posedovao je
nekakvu auru koja se oseala kao odbojno polje oko

njega. I gledajui ga u oi, Buu je palo na um da su

one pogrene. Nije to video nikada u ivotu. Nije mogao
to da objasni, ali one nisu lagale. To nisu bile oi
oveka, ve oi zla. I protiv svake logike, Bu je
naposletku poverovao u ono u ta su Simon i Majkl tako
snano pokuavali da ga ubede, Iz koje god da je religije
ovo stvorenje, bilo je to otelotvorenje mraka. Ali... u tom
naroitom trenutku, Bua nije bilo briga.
Ne moe da me oslepi. Ne ovde, rekao je.
Finster nije shvatio. Pokuao je da se probije pravo
kroz Bua, ali grmalj nije hteo da se pomeri.
Ne shvata gde se nalazi, rekao je Bu sa
samopouzdanjem.
Finster mu se uneo u lice. Skloni mi se sa puta
inae u...
Ti si na svetoj zemlji, Bu ga je presekao. Ove
mesto... mahnuo je nikama, nekada je bila crkva.
Osveena u ime Boga. Svetilite.
Finster je pogledao okolo. I stvamo, to je bila crkva.
Gotska, u stilu koji je bio popularan u poznom
osamnaestom veku. Imala je prozore visine pet metara,
ukupno petnaest, koji su oslikavali poloaj krsta
predstavljeni sa zadivljujue detaljima u obojenom
staklu. Na drugom kraju, na podignutoj platformi,
nalazio se mermemi oltar sa koga je di-dej putao
muziku. Sedita: stare drvene klupe. Balkon: deo za
hor. Oblik kluba je bio oigledan: oblik krsta.
Lino, mislim da je to bolesno, ali noas e
posluiti svojoj svrsi, rekao je Bu a na licu mu se
razvukao kez.

A to je? Finsterova ljutnja se konano pokazala:

lice mu je bilo crveno, telo mu je podrhtavalo i sve u
njemu je kiptelo.
Buova ispruena ruku zgrabila je ruku sedokosog
oveka. vrsto ga je stegao da bi naglasio poentu.
Da te uvam ovde, tako lepog i nemonog. Finster
se borio ali nije mogao da se oslobodi Buovog stiska.
Zarobljen si na jedinom mestu gde ti zabranjeno da
ue i... nema naina da izae.
Bu se iroko nasmejao. Pobedio je nekoga za koga
je reeno da ne moe biti pobeen.
***
Majkl je bio na visini od petnaest metara i
napredovao je kroz drvee. Kretao se bez napora ali je
ipak pravio slabu buku. Pokuaj da ostane neujan u
kronjama i na granama koje su se savijale, iscrpeo mu
je energiju. Iskoristio je tamu i udaljenu pucnjavu da bi
preao preko drvea. Rana na ramenu mu je bila
neznatna, malo krvi se zgrualo na odei. Pitao se da li
e uspeti da uzme kljueve pre nego to se Finster vrati
kui.
Zvuk krckanja lia se podigao sa tla. Majkl je stao
i pogledao nadole. Bio je to Finsterov straar koji se
kretao meu senkama, krijui se od stabla do stabla.
Majkl se oslonio izmeu grana, uvrstivi se. Skinuo je
puku sa ramena i pogledao nadole. Morae to da bude
prvi metak. Trebalo je da sauva svoj poloaj od drugih
gonilaca. Ako otkriju gde je, mrtav je; odavde gore nema
bekstva. Kratko je razmiljao, da li da pusti tipa da
proe i onda se spusti nanie. Nije shvatao kako je bio

ugroen, sedei na petnaest metara iznad zemlje,

nepokretna meta.
ovek se zaustavio upravo ispod njega Majkl se
napregnuo, usmerio puku nadole, ciljajui teme
straara. Straar je pao gde je stajao, metak je proao
pravo kroz lobanju, kroz grlo i zavrio u boku. Majkl je
gledao okolo.
Dva", proaptao je.
ekao je jedan tren, a onda se spustio. Voleo je da
se penje ali je navikao na kamen i zgrade i zaboravio je
na ovo uivanje u penjanju na stabla. Sjajni drai za
ruke, i grane kao oslonac za stopala. Da je dete,
pomislio je, bilo bi lepo - onda bar ne bi bio ovde. Skoio
je sa visine od dva i po metra i spustio se pravo pored
tela. Nagnuo se da bi proverio vojnika...
Ne mii se. Majkl nije znao odakle glas dolazi.
Ruke gore. Neko iza njega mu je uzeo puku s ramena.
Kundak puke ga je udario u glavu i on je pao napred.
Koliko vas je?, rekao je vojnik.
Majkl nita nije odgovorio pa je ponovo dobio
udarac.
Govori, kukin sine. Vojniku je ime bilo Dek.
Vrh puke se zabio Majklu u krsta i on je pao na
kolena. Izgubio je dah, a otar bol dopro mu je iz
bubrega. uo je zvuk glasnog repetiranja i zapinjanja
oroza. Vojnik mu je nabio puku u uvo, pritiskajui ga u
blato, miris iglica bora je bio svuda.
Ima deset sekundi, rekao je plaenik i pljunuo.
U redu, Majklov um je munjevito radio. Pokazau
ti gde su.
Ustani.

Bio je potreban napor da bi Majkl ustao na noge.

Kada je nekako uspeo, uputili su se u pravcu za koji se
molio da je pravi.
Izvodite neku operaciju ovde, prijatelju?, rekao je
Majkl pokuavajui da opusti tenziju. Vojnik nije rekao
nita. To mora da je cela armija, a?, nastavio je s
rukama u vazduhu. Koraci plaenika su mu odzvanjali
u uima. Nije sumnjao da e mu ovaj ovek pucati u
lea ako mu za to da i najmanji povod. Izbili su na
proplanak gde je Simon ranije bio, ali, naravno, on sada
nije bio tu. Miris baruta se oseao u vazduhu, aure su
bile razbacane po travnjaku.
Pa...? Dek je ekao, sumnjajui da mu je
podvaljeno.
Majkl je gledao okolo, zaista nije znao gde mu je
partner otiao. Gledao je prema vili u mraku, sada se
tamo videla samo jedna monstruozna senka koja se
pojavljivala iz zatamnjenog neba.
Nastavi da hoda, plaenik ga je podbo puanom
cevi u pravcu vile. Kada su zakoraili na put, ostali su
iskoraili iz senki. Njih petorica, naomani do zuba:
oruje za pojasom i puke, oko svake noge imali su
pojas sa noem.
Jo nekoga?, viknuo je Dek drugarima.
Jok, kratko je uzvratio jedan vojnik. Misli li da
je bio sam?
Najmanje dvojica", uzvratio je Dek.
Majkl nije znao ko govori, ali niko od njih nije
zvuao kao voa. Nada se pojavila u Majklovom srcu,
bar nisu znali gde je Simon. Ali on je mogao i da lei
negde u lokvi sopstvene krvi.

Gde je pukovnik?, kazao je Dek.

Nismo ga videli jo od kako je borba poela.
ta e da uradi sa njim?, jedan od plaenika je
pokazao na Majkla.
Da ga malo pritegnem - da otkrijem ta je hteo da ga koristim za vebu gaanja. Dek se okrenuo
prema Majklu. Dakle, ta je to toliko vano u ovoj kui
da elite da se sukobite sa nama dvadesetoricom?
Nema vas vie dvadesetorica, zar ne?, uzvratio je
Majkl otro. Kada je licem udario o put, zaalio je zbog
svoje mao izjave. Nije znao ko ga je prvi udario, ali sada
su udarci pljutali sa svih strana. Sklupao se. Udarci
sa strane su bili najgori, oseao je pomeranje
polomljenih rebara, bol se pojavljivao sa svakim bolnim
udisajem. Okupili su se oko njega kao gomila
prodrljivih hijena, smejui se i rugajui se i besomuno
udarajui plen.
Koliko vas je ukupno?, jedan od njih se izdrao.
Za koga radite?
ta hoete?
Zato ste napali mirnog poslovnog oveka?
Oni nemaju pojma, pomislio je Majkl. Nisu znali
nita o Finsteru, smatrali su da je on tajkun sa blagim
manirima. Nemaju pojma ta se nalazi ispod kue.
Majkl je podigao vrat, prkosno zurei u Deka, koji ga je
ispitivao. Lice mu je bilo hladno, bez ivota, ono malo
kose koje je imao pretvorilo se u sede pramenove oko
uiju. A njegove oi... oi su mu bile... malo je rei
nenormalne. Majkl je uo Deka kako mrmlja neto o
kanapu i njegovom vratu, ali sve se pretvorilo u
nerazgovetne glasove kada se onesvestio.

TRIDESET DRUGO POGLAVLJE

Bu i Finster su stajali licem uz lice. Buov osmeh
ne bi napravio ponosnim njegovog zubara. Niko u klubu
nije bio svestan njihovog sukoba, muzika je i dalje
odjekivala, masa se jo uvek okretala.. Bu nije ranije
poverovao Simonovim uverenjima i mislio je da je
Majklov plan budalast. Ipak, stajao je tu, steui do
besvesti Finsterovu ruku, a sve to je Finster bio u
stanju da uradi jeste da se beskorisno otima.
Finstera je uhvatila panika, neto to mu nije bilo
poznato.
Grozniavo je razmiljao pokuavajui da nae
neko reenje. Nikada nije bio ovako slab, tako nemoan.
Bio je zarobljen na ovom okrutnom mestu.
uo je povike sa stakala u boji koji su se zabijali u
njegovo mrano srce, mermerni zidovi su se zatvarali.
Prezrivi osmeh ovog grmalja pred njim guio je ivot u
njemu.
A onda je Finster pobedonosno podigao glavu,
zurei u Buovu duu... i smejui se. Sve u Finsteru je
poelo da kljua. Skoro doslovce. Oi su mu treperile,
uvukle su mu se u glavu, nita nije bilo u njima osim
belog sjaja. Ruke su mu drhtale u oku, usta su mu se
otvorila, vilice nepokretne, pena mu se stvarala na
usnama. Telo je poelo da mu snano podrhtava, poput
plesa koji se graniio sa napadom epilepsije. Glava mu
se trzala napred-nazad. I onda je pao na pod. Snano je
podrhtavao, poput krike putera na vrelom tiganju,
stegnutih pesnica, glava mu se trzala levo-desno,
udarajui po plesnom podijumu. Ljudi su poeli da se

uklanjaju, pravei prostor jer su pomislili da je u pitanja

jo jedna prekomema doza.
Iz Buovog pogleda nestade arogantnog trijumfa,
sada se video samo strah. Nije znao ta da radi gledajui
Finstera kako se nekontrolisano gri na podu. Vrisak
neke ene se probio kroz muziku. Bua su sklonila tri
kovrdava izbacivaa koji su podigli Finstera i odneli ga
na kau. Ovo je oigledno bio rutinski postupak za
takve tipove, verovatno je nekoliko njih padalo na pod
tokom veeri, zbog prekomernih doza. Posao izbacivaa
bio je da onemogue da se smrt dogodi u klubu. Nisu
mogli sebi da priute istragu i razna neprijatna pitanja.
Sve vea masa ih je sledila, morbidno znatieljna,
do foajea, oarani ovim jadnim ovekom koji ih je
doskora tako lepo zabavljao. Meu njima je bila slavna
linost i moda e, ako budu imali sree, moi ga vide
kako umire. Bu je bukvalno bio sklonjen u stranu, i
jedva da je mogao da vidi Finstera sa mesta gde je
stajao.
Odjednom, pojavila su se nosila. Izbacivai su bez
ikakvog napora podigli Finstera i stavili ga na nosila.
Gomila se sada grupisala, skoro pola kluba se okupilo
okolo, zauzeli su prostor pet metara oko njega, a Bu je
bio iza njih. Vikao je da ga puste da proe, ali nita se
nije ulo od muzike koja je i dalje gruvala. Bio je
nemoan, ameriki policajac u stranoj zemlji; niko ga ne
zarezuje ni tri posto. On je radio bez odobrenja i bez
ovlaenja i nije mogao ni da se priblii Finsteru dok su
ovoga odvozili kroz vrata.
Bu je krio put kroz more ljudi i izbio je u no.
Proao je zatim pored paparaca, i pokraj mase iza

barunaste vrpce da bi naposletku stigao do trotoara.

Samo je stajao i gledao svetla ambulantnih kola koja su
se udaljavala. Finsterova limuzina ila je iza nje.
***
Majkl je postao svestan pokolja. Mali potoci krvi
slivali su se du puta. Telo i um su mu utrnuli, nije bio
siguran da li je to bila njegova krv. Nije se usuivao da
pogleda dok sluajui zvuk metaka koji su zvidali
okolo. Njegove oi, koje su poele da razaznaju slike,
ugledale su tela vojnika, razbacana okolo: dva su pala,
tri preostala. A ova trojica su pucala svuda okolo.
Dek je bio sa Majklove desne strane, skriven iza
zelenog peoa. Sa divljim izrazom u oima, osuo je
paljbu iz mitraljeza po vrtu a telo mu je podrhtavalo od
rapidnog trzanja puke. Jedan od vojnika je odleteo
unazad, i pao kraj ostalih, a Majkl je uo poslednje
ropce i udisaje kroz rupu veliine novia na njegovom
vratu.
Gde je pukovnik?, uo se povik drugog straara.
Ne znam, rekao je Dek.
Malo bitke i on se ve krije? Mislio sam da je
nepokolebljivo hrabar i da je sjajan voa.
Dek se okrenuo, i uperio puku u druga.
Pazi na neprijatelja koji je negde tamo. Pokazao je
na tamu ispred njih.
Majkl je sada oekivao svau. Ovi ljudi nisu bili
vojnici, oni su otputenici iz armije, loi vojnici na ivici
ludila, a bili su naoruani. Simon ih je sa nekog
nevidljivog mesta uklanjao jednog po jednog.

Dek se okrenuo i video Majkla kako lei meu

telima i sa ono malo modanih vijuga koje su mu radile
poeo je da psuje.
Gle, ko se probudio, zgrabio je Majkla za kosu,
vukui ga po zemlji.
E pa, da sam prokle..., drugi straar je rekao
podigavi se na noge.
uti, Dek ga je presekao. Lezi dole."
Hej, ko si sad pa ti da komanduje? Straar se
obrecnuo napreui se da vidi kroz tamu. Kratka tiina
bila je prekinuta pucnjem koji je doao negde sleva,
pucanj je odjekivao kroz dolinu.
Sranje", bilo je sve to je vojnik rekao dok su ga
Majkl i Dek gledali kako pada mrtav na zemlju.
***
Simon je leao iza starog kamenog bunara, nervi su
mu bili usijani. Iznajmljeni vojnici nisu imali nikakvu
ansu i jedan za drugim su padali na zemlju s metkom
u glavi. Simon nikada nije gubio koncentraciju.
Po Simonovom raunu, preostala su jo dvojica,
pukovnik i jedan vojnik. Vojnik sa pramenovima sede
kose je i dalje bio iza peoa, ali gde je pukovnik bio to
niko nije mogao da pogodi. Simon je optikim nianom
puke skenirao put i naao je Majkla. Stajao je na
klimavim nogama iza peoa, namrtvo izubijan, modrice
su mu ve izbile po licu, desno oko mu je bilo crno,
oteeno i zatvoreno. Preostali straar je stajao iza njega i
prislanjao cev puke ispod Majklove vilice. Simon je
oajniki pokuavao da ga nacilja ali straar nije bio
glup, pomerao je Majkla levo-desno tako da nije bilo

prostora za ist pogodak. Simon je morao da podesi

pravi tajming. Stotinu metara, boni vetar, i mala
pokretna meta. Nije smeo da rizikuje. Simon se pomerio
pedeset metara napred.
Zalegao je na otvorenom terenu, oborio noice na
puci i odloio pitolje da bi mogao bolje da nacilja.
Presavio je prste, nagnuo vrat, vebajui okidanje.
Obmotao je desnu ruku oko kundaka, smetajui
zadnjideo kundaka na levo rame, provukao kaiprst oko
obaraa i usmerio nian prema cilju. Pomerao je puku
levo i desno po milimetar, naposletku zaustavljajui se
na pramenu kose na krovu zelenog francuskog automobila. Postepeno je podigao ruku, nanianivi ulevo od
Majklovog ramena. Straareva glava se pomerala, prvo
se spustila ispod nivoa krova, a onda, nekoliko
trenutaka kasnije, ponovo mu je ula u niansko polje.
Simoh je uzeo u obzir i lagan vetar, izvukao brojanicu...
odbrojao... izdahnuo... i poeo molitvu. Kada je glava
straara ponovo poela da ulazi u niansko polje, Simon
je spremio prst.
Stopalo je pogodilo Simona pravo u glavu; puka
mu je odletela iz ruku i opalila prema umi. Otkotrljao
se od siline udarca, instinktivno pokuavajui da ga
ublai. U glavi mu je odzvanjalo ali je ipak skoio na
noge. Pred njim je stajo ovek sa jednim od uasnijih
oiljaka koje je ikada video. Bio je obuen u utomrku
uniformu sa pukovnikim inom - ije armije, to je
svako nagaao. Ali pouzdanje koje je imao ovaj ovek
navelo je Simona da zastane. Bio je naoruan pitoljima
- na oba kuka - ipak, nije imao oruje u ruci. Ovaj ovek

je posedovao pouzdanje da e ubiti i bez korienja

pitolja.
Stajali su jedan prema drugome, kruei jedan oko
drugoga kao oko neke nevidljive barijere. Pukovnik je
prvi zadao udarac, jak, udarac nogom u rebra. Simon se
zateturao unazad ali je brzo povratio oslonac da bi
spreio nastavak napada. Simon je zasuo pukovnika
udarcima, ali su oni bili blokirani kao da mu je
protivnik itao misli. Simon je bio nadvladan i on je to
znao. Usledila je salva udaraca, nogom i rukom, a svi su
bili izvedeni s krajnjom lakoom. Simon je video svoje
pitolje deset metara iza protivnika, ali su oni nestali sa
vodika kad je bio prinuen da se povlai pred serijom
udaraca. Simon je unuo i napao pukovnika po
nogama i stomaku, poevi da probija njegovu odbranu,
sada se videlo da se plaenik napree. Simon je nastavio
da napada, iz sve snage, kao da je svaki udarac bio
poslednji. Ali kao u ahovskoj igru koja je krenula u
loem pravcu, suvie kasno je shvatio svoj lo potez.
Pukovnik ga je pustio da gubi snagu, glumei bol i
poraz, a onda je napao. Pukovnik je opet bio u svom
elementu, zadajui udarce jedan za drugim.
Simonova snaga je poela da jenjava i naposletku je
posrnuo. Ruke su mu podrhtavale u gardu, parirao je
koliko je mogao ali udarci su dolazili i napadali mu i lice
i telo. Nastavio je da se povlai od protivnika i od
njegovih pitolja dok nije bio zaustavljen, njegova lea
su udarila u zid. Osetio je hladnou kamena, i poeleo
da se ona prenese i na njegove svee rane. To je bio
bunar, Simon je osetio vlagu koja se podizala iz njega.

Bez upozorenja, pukovnik je skoio, a njegove ruke

su dohvatile svetenika za vrat. Simon je oajniki
pokuavao da odbije napad, ali snaga u telu mu je bila
potroena. On je naiao na protivnika koji ga je
nadmaivao ne samo snagom, ve i umom i strategijom.
Pukovnik je svom teinom nalegao na Simona, savijajui
ga preko otvora bunara. Simon je jasno video dubinu
oiljka, belu uljevitu kou koja je ulazila duboko u
deformisanu kosku. Dok su mu pukovnikovi prsti
spreavali dovod vazduha, uo je kako se kucanje
njegovog pulsa mea sa odjekom palih kamenia u
bunar, zvuk kao da je dolazio sa dubine od dvadeset
metara. No je postajala sve tamnija a njegov svet je
izmicao.
A onda, prsti nestadoe s njegovog vrata. Dok se
Simon borio da doe od vazduha, pukovnik je pao na
njega. Tako spojeni, stajali su nekoliko trenutaka
prislonjeni uz ivicu bunara, a onda se Simon izvukao iz
tog poloaja, a pukovnik ostao presavijen preko ivice
bunara s noem u leima.
Majkl je stajao sav u modricama i jedva je uspeo da
se nasmeje, a Simon se stropotao na zemlju pored
bunara. Majkl je otiao do pukovnika, izvukao dugaki
no iz njegovih lea i, bez oklevanja, gurnuo ga u tamu.
Prolo je dobrih pet sekundi pre nego to je ef
Finsterovog obezbeenja udario u vodu.
Simon nije pitao Majkla kako je umakao drugom
straaru, ali je sada jo vie potovao oveka koga je
nameravao da ubije pre deset dana.
Majkl je vratio no u futrolu na listu noge. To je bio
onaj isti no kojim je ubio oveka to ga je zarobio,

Deka, odvratnog plaenika koji mu je izigravao pratioca

poslednjih pola sata.
Dok je Majkl bio zarobljen, i pomeran levo-desno
kao tit, uo se samo jedan pucanj iz puke. Dek je
gurnuo Majkla na zemlju i pritisnuo mu stopalom vrat,
zaklanjajui se iza ,,peoa. Majkl, slab i bespomoan,
gledao je mrtva tela okolo traei oruje ali je jedva
mogao da pomera glavu ispod teine straara. Onda se
setio. Svi su ih imali. Obmotani oko njihovih listova.
Dek je snano pritisnuo stopalom Majklov vrat,
pribijajui mu lice asfaltu. Majkl je ispruio ruku, osetio
koleno, list noge... I to je bilo to. Majkl ga je brzo
izvukao iz korica i jednim produenim udarcem
napravio tri brza zaseka. Prvi je otiao gore i presekao
Dekovu desnu potkolensku tetivu i butnu arteriju,
drugi zasek je odvukao otricu iza leve noge. Straar je
pao i bez uobiajene podrke miia, krv je potekla iz
obe noge kao iz slavine otvorene do kraja. Oslobodivi se
stopala koje mu je pritiskalo vrat, Majkl je zadao trei i
zavrni udarac.
***
Bu nikada nije vozio preko dvesta kilometara na
sat. Noas, on nije vozio ispod te brzine. Trebalo mu je
deset minuta da doe do svojih kola i jo pet da izae iz
sporednih berlinskih ulica, i neprestano je zvao sa
mobilnog kao pomahnitao. Svaki put, uo se glas na
nemakom koje je verovatno ponavljao: ao mi je, broj
koji zovete trenutno nije dostupan. Molimo vas, ostavite
poruku posle zvunog signala."

Bu je ostavio poruku ne znajui da li e ona ikada

biti primljena. Bila je jednostavna...
Izlazite, izlazite smesta! On se vraa!!!"
Za samo nekoliko minuta, njihov dobro smiljen
plan otiao je do avola. Nije sumnjao da e Simon proi
straare i ui u vilu. Majkl bi se dokopao kljueva i oni
bi bili na aerodromu i u vazduhu pre nego to bi iko
shvatio ta se deava. Sve to je Bu trebalo da uradi
jeste da dri Finstera u nonom klubu koji je nekada bio
crkva.
Ponovno je pritisnuo dugme za ponavljanje poziva.
Hajde, hajde, hajde...
Es Tut Mir..."
Sranje! Bu je zatvorio telefon. Zato im telefon
nije ukljuen? Vozio je poput ludaka, pretiui, okreui
telefon, ablendujui svetlima, i snano pritiskajui
sirenu.
Na pet kilometara od grada, video je ambulantna
kola pored puta. Vrata su bila irom otvorena, rotirajue
svetlo je jo bilo ukljueno. Nije bilo potrebe da se
zaustavi, znao je da su voza i bolniar mrtvi.
Bu je imao samo jednu misao: Finster je na
slobodi, besan je i uputio se kui.
TRIDESET TREE POGLAVLJE
Deni
Bu
je
bdela.
Zujanje
respiratora
kombinovano sa sterilnim bolnikim mirisom pre dva
sata joj je prouzrokovalo jaku migrenu. Poslednjih deset
minuta zalazee sunce je obojilo malu sobu u
narandasto, a ona je bila zahvalna za bilo koju boju

posle toliko dugog zurenja u antiseptiku belu boju na

odeljenju intenzivne nege.
Meri je bila uspavana lekovima koji su neutralisali
ne samo bolove, ve i njenu svest. Lice joj je bilo
potpuno bledo, naduveno od lekova, a kosa samo bleda
senka nekadanjeg sjaja. Venula je pred Deninjm
oima, a doktor nije mogao da da bilo kakvu procenu
koliko e iveti. Deni je znala za najvei Merin strah:
nije elela da umre sama. Ako Majkl nije ovde da ispuni
njenu poslednju elju, ona e biti tu. Ostavila je decu
kod sestre i nee otii odavde dok se Majkl ne vrati, ma
koliko dugo to bilo.
Pozvala je hotel iji joj je broj telefona Pol ostavio.
Strah joj se uveao kada je veza prebaena policajcu, a
njegovo detaljno ispitivanje unelo je u nju uasni strah.
Da li ona zna imena ljudi sa kojima je on putovao?
Neto o pitoljima i leevima. Da li zna gde je otiao?
Pitanja su je toliko uplaila da je zalupila slualicu.
Trebalo je da se vrate pre dva dana, to je ono to joj je
Pol rekao. Treba samo da odu do jednog mesta,
nakratko, da zavre neki posao i odmah se vraaju,
obeanje.
Broj otkucaja Merinog srca je poeo da se
poveava, zvuk na monitoru je postao bri. Poela je da
se mekolji, noge su joj se trzale, glavom je pritiskala
jastuk. Deni je videla brz pokret oka: Meri je sanjala.
Meri je poela da jeca, nepovezano u poetku. Znoj je
poeo da joj se sliva niz obrvu, irei se.
To je bila nona mora. A Deni je znala Merine
none more; esto je pominjala najboljoj prijateljici svoje
najvee strahove. Oni su uvek bili u vezi sa Majklom, sa

njegovim povratkom kriminalu i sa plaanjem grozne

cene, njegovim ivotom, a ona je svemu tome bila samo
nemi svedok. Deni je znala da e se oni prekinuti samo
ako je trgne iz sna i vrati u realnost. Deni se nagnula,
uzimajui navlaenu gazu, dodirujui njeno elo.
, aputala je kao detetu, sve je u redu, ja sam
uz tebe. Deni je proklinjala lekove to su njenu
prijateljicu zatvorili u svet none more.
Meri se trzala sve vie, a onda joj se telo ukoilo u
oiglednom uasu. Deni joj je neno uzela ruku.
Oseanje bespomonosti je bilo porazno. Nije mogla da
uradi nita da bi olakala patnju svoje prijateljice, i to
joj je teko padalo. Merina glava se pomerala sa jedne
na drugu stranu kao da pokuava da pobegne od neega
to joj proganja um. Bila je uhvaena u oblast iz koje
nije mogla da pobegne. Meri nikad nije dozvoljavala da
san doe do kraja, uvek ga je prekidala, dolazei svesti
na samom kraju i vraajui se u realnost, oslobaajui
se tako uasa. Ali noas nee imati izbora osim da proe
kroz ceo komar, da ga vidi kako se odvija do samog
kraja.
Denin ivot je bio povezan sa Merinim i Majklovim
i osetila je kao da i ona propada zajedno sa njima.
Njihovi ivoti su isprepletani skoro do take od koje
nema povratka. Meri je umirala, Majkl je u bio u nevolji,
a sada je i Pol nestao. Volela je mua i kada je bio
nabusit, volela je nain na koji je iveo zbog dece,
moralna naela koja je on potovao ostali su napustili
pre vie decenija. Nadala se, uprkos svemu, da su njih
dvojica ivi, ali je nekako znala da je jo uvek ispred njih
neto sa ime treba da se suoe.

Posmatrala je Meri dok su se njene vitalne funkcije

popravljale, telo joj je bilo u grevima, aravi su bili
natopljeni znojem, nona mora na svom vrhuncu. Molim
te, preguraj to. Molila se za sve njih.
***
Ulazna vrata od vile su se otvorila. Glasan zvuni
signal u razmacima od jedne sekunde dolazio je sa
nekog mesta iznutra.
Moemo li da to ubrzamo, Simon je proaptao.
Smiri se, imamo ezdeset sekundi."
Ne ako napreduje tom brzinom.
Majkl je zakoraio u hodnik, sva svetla su bila
ugaena, kua je bila u potpunom mraku. Upalio je
runu bateriju, otvorio ormar presvuen mahagonijem i
izvadio no. Uklonio je veliku kolekciju kaputa i otkrio
glatko belo kuite alarmnog sistema: displej je
odbrojavao od broja etrdeset pet u svetlucavom
crvenom svetlu. Nije postojala tastatura, samo usek da
se provue magnetska karta. A Majkl nije imao kartu.
Dobro, rekao je.
Majkl je napravio pauzu, duboko izdahnuvi
vazduh. Imao je trideset sekundi.
Pogledaj, ovo je...
Nema potrebe da objanjava, prekinuo ga je
Simon. Poslednja stvar koja im je sada bila potrebna
jeste da privuku lokalnu policiju. Dvadeset i jedan le
teko da moe da se sakrije, a jo tee da se objasni.
Ovo mesto bi vrvelo od policije, ne ostavljajui im
nijedan nain da se izvuku.

Majkl se koncentrisao, stavio je depnu lampu u

usta, zavrteo no u ruci i zabio ga iza table alarmne
kutije. Uklonio je poklopac i gledao, mnotvo ica je vie
izgledao kao tanjir pageta nego kao sigurnosni sistem.
Trideset sekundi. Zvuni signali su se sada uli
dvostruko bre.
Majkl je izvadio iz depa nekoliko kablova sa
tipaljkama. Prelazio je prstima preko ica traei
izmeu dvadeset kablova, ali tamo nije postojala ni
plava ni crvena ica. Sistem je bio kodiran, svaka boja je
odgovarala jednom broju, koji je odgovarao ifri. anse
da se nau prave ice... tri stotine i osamdeset prema
jedan. Na nesreu, vreme im je isticalo. Dvadeset
sekundi. Zvuni signali su sada zvuali kao bubnjevi.
Majkl je samo gledao, izgubljen u mislima.
Uh, nije da smo u urbi, ali ako bi mogao...,
Simon je primetio, a trag nervoze mu se osetio glasu.
Deset sekundi. Da je imao samo jedan sat
vremena... moda bi mogao da provali ovo. A onda je
naao reenje. Pratio je kablove do displeja za vreme,
sledei ih kroz kutiju do malo crnog ipa. Privrstio je
jedan kabl tipaljkama. Pet sekundi.
Nemamo ceo dan. Simon je bio pod veim stresom
nego kada je bio pod paljbom.
Zapravo, Majkl je napravio pauzu privrujui i
drugu tipaljku, imamo.
Ekran na kome je prethodno svetlelo tri sekunde
opet je poeo da odbrojava deset sati.. Kada ne moe
da resetuje alarm, resetuj sat, rekao je Majkl sa
uzdahom olakanja.

Majkl je poveo Simona u sredinji deo same vile.

Prolazili su kroz luksuzne sobe, a prigueno svetlo se
probijalo kroz bone sobe i stepenite. Jedva da im je to
osvetljivalo put ali, ipak, nisu morali da pale baterijske
lampe. Majkl nije gubio vreme gledajui sobe sa strane;
sve je sada imalo drugaije znaenje. Pre je to bilo samo
uenje i zadivljenost zbog bogatstva koje je posedovao
ovaj ovek ali sada... nije osetio nita drugo osim
gaenja.
Najzad su doli do ogromnih starih drvenih vrata.
Bila su odkrinuta. Majkl je stavio ruku na veliku crnu
gvozdenu kvaku. arke koje su kripale kao da su
protestvovale bile su gore nego bilo koji alarm. Simon se
okrenuo, s pitoljem spremnim u ruci, ekajui da neko
istri.
Miris memle koji je dopirao iz udubljenja u kamenu
napao im je ula, podstiui Majklov strah. Simon je
shvatio ta se deava i spremno se maio za pitolje dok
ih je tama gutala. Nisu upalili baterijske lampe da ne bi
postali laki ciljevi ali su zbog toga napredovali oko
pedeset metara nadole u potpunom mraku i samo su ih
navodili klizavi kamen i polomljeno priruje. Napredovali
su u dubinu zemlje stepenicama koje su bile pokrivena
mahovinom, a inilo se da vreme stoji. Majkl nije mogao
a da ne oseti slinost izmeu ovog mesta i elija koje su
nalazile na najdubljem nivou u nemakom zatvoru:
neopipljiva pretnja visila je u vazduhu.
Doli su do najdonjeg stepenika i sili na tvrdo
nabijen zemljani pod. Nije bilo vie priruja da ih navodi
i sada su pokuavali da nau pravac. Zastali su u

jednom trenutku, smrad koji ih je zapahnuo liio je na

trule.
Mogli bismo da upalimo neko svetlo...?, poeo je
Majkl, ali ga je Simon snano povukao prema zemlji.
Pucanj je doao neznano otkud, a glasan eho im je
probadao ui dok je odjekivao od vlanih granitnih
zidova. Oboje su prilegli na zemlju, nesigurni gde se
nalaze i odakle puca straar koga nisu oekivali.
Otkotrljau se udesno. Pokuaj da mu privue
vatru, Simon je proaptao iz mraka.
"Ba ti hvala.
Simon se neujno udaljio od Majkla ostavivi ga
samog u prostoru koji mu je bio prouzrokovao tolike
none more. Da mu privuem vatru. Sjajno.
Majkl je puzao natrag, nekoliko stepenica nagore,
napipavajui zid nekog grebena ili uvuene povrine.
Prsti su mu onda potonuli u povrinu gde je malter
postao mekan. Tiho je kopao noem, raiavajui
usek, potom je u rupu uglavio zadnji deo baterijske
lampe. Rupa je bila visoko, a i udaljena kao meta - kao
to je i pre uradio kada se sreo sa Simonom na groblju:
ubedi ih da misle jednu stvar dok ti radi neto drugo.
Sagnuo se i ispruio ruku, palei lampu ije je
svetlo padalo na amoralna umetnika dela. Vodio je
rauna da mu telo bude izvan snopa svetlosti i pre nego
to je mogao da napravi korak odjeknuli su pucnji. Pet
metaka jedan za drugim, inilo se iz svih pravaca.
Baterijska lampa je pukla i tama je opet sve
prekrila. Tiina koja je sledila kidala je nerve. I nigde
nije bilo ni traga od Simona. Blag usek se pojavio negde
u dohvatu njegove ruke. Prikupljao je sva svoja seanja i

uaoje u iri otvoren prostor. Oprezno je pravio svaki

korak, njegovi koraci su bili nevidljivi, pretraivao je po
nekoliko centimetara. Ispred sebe je drao pitolj
uperivi ga u pravcu odakle su se uli prigueni zvuci
koji su poticali od grebanja. Bili su vrlo nisko na tlu, to
je bio zvuk grebanja noktiju po kamenu. Sa svakim
Majklovim korakom novi zvuk se sve glasnije uo. Lagan
klokot, kao da neko pokuava da die kroz plitku lokvu,
uo se desno od njega. Majkl je dao sve od sebe da
ostane neujan, a onda je unuo. Sa uperenim
pitoljem pretraivao je kroz tamu. Pola metra ispred
sebe cev pitolja mu se naslonila na neto mekano,
krhko. Udisaji su bili plitki i slabi. Majkl je pretraivao
okolo, napipao glavu i odloio pitolj. Napipao je okolo:
kosa je bila istanjena, skoro krta, koa tanka kao papir.
Ruka koja je zgrabila Majkl za rame ga je prepala.
Svetenik je upalio svoju lampu i naao Majkla kako
klei do starca, starijeg od devedeset godina.
Majkl je pogledao u Simona. To je samo starac.
Simon je spustio pitolj.
Ko je on?
arls... Finsterov batler, bilo je sve to je Majkl
mogao da kae dok je ovek zadnji put udahnuo.
Simon se nagnuo nad telom, blagoslovio ga i rekao
brzu molitvu. Majkl je bio svestan ironije da je Simon
odrao poslednju priest nekome koga je upravo liio
ivota.
Na kraju, uputili su se u dubinu galerije. Senke su
visile iznad njih, ustajali smrad trulei je bio svuda. Dok
je baterijskom lampom osvetljavao prostor, Simon je bio
zapanjen uasnom izlobom umetnosti. Majka je

vritala u bolu drei okrvavljeno dete. Diktator je

odsecao udove zarobljenicima. Tapiserije koje su veliale
smrt; platna na kojima su naslikana tela koja trule,
njihove due su vritale, traei osloboenje; Ijudska
rasa je bila pokorena od zla. Hiljade umetnikih dela,
svako je bilo uasnije nego ono prethodno. To je bilo kao
da je uao u sami pakao.
Simon je pomislio da moraju da unite sve ovo pre
nego to napuste ovu rupu. Ovo nije bila umetnost; ovo
je bilo neto gore od bilo ega to je video. Niko nikada
ne treba da vidi ovu kolekciju; ova dela su napravili
ljudi, ne zli bogovi ili Satana. Ova dela su stvorili Ijudi
zaposednuti mislima koje Simon nikada nee moi da
shvati.
Pouri!, navaljivao je Majkl dok su nastavili kroz
galeriju. Letimino je pogledao svetlo koje se prelamalo
po zidovima; tamne stene nijansirane prirodnom
korozijom stvarale su sliku krvi koja kaplje nadole.
Stalaktiti, jedva vidljivi na tavanici, visili su poput
bodea koji su spremni da padnu na njih. Ovde ostajem
samo onoliko koliko moram.
Simon se odvojio i nastavio ali ga je privukla
poslednja slika u nizu. Naiazila se pored vrata,
naslonjena na gomilu drugih slika. Bila je iroka i
visoka po metar i po i odskakala je od ostalih. Jedini
traak svetlosti meu tom tamom. Predivno naslikane
Nebeske kapije. Gledao je u sliku s potovanjem,
podsetila ga je da uvek postoji nada bez obzira koliko je
situacija teka. I onda je shvatio...
Finstera nije zanimalo da ovde-onde zadobije neku
duu, on ih je eleo sve, eleo je itavu tu zemlju odakle

je izbaen pre nego to je vreme i poelo. Simon je

kljuao, sada je dobio novu perspektivu. Krenuo je niz
hodnik.
Majkl je stajao pored vrata sobe u kojoj su se
nalazili kljuevi; bilo je to abonosovo drvo, uglaano da
ima visoki uljasti sjaj. Sama vrata su bila visoka dva
metra, ali je nizak okvir vrata primoravao oveka da se
sagne. Lako je otvorio staru bravu; zgrabio je zaralu
kvaku. Dok je Majkl otvarao vrata koja su kripala,
Simon je obasjao prostoriju lampom.
Na centralnom postolju u malom useku u sobi,
nalazili su se kljuevi, postavljeni na tamnocrveno
jastue. Izgledali su isto tako obini kao i dana kada ih
je Majkl ukrao. Jednostavna, izrezbarena kutija u kojoj
su oni uvani bila je ostavijena sa strane na kamenoj
polici, odmah do pedesetak svea, gotovo dogorelih.
Majkl je prvi put osetio da ispravlja neto to je
pogreno, ono to je tako ugrozilo ivot njegove ene.
Nada mu se vratila u um, moda e videti svoju
suprugu, poslednji put.
Dva oveka su stajala sa obe strane postolja. Soba
je bila tako mala, lea su im skoro udarala u zidove;
Majkl je gledao oko postolja proveravajui da li postoje
alarmi ili zamke, povlaio je ruku preko kamene osnove
i drvenog stuba i ispod crvenog jastuka. Sve je bilo u
redu. Dok je stajao, za oko mu je zapaio malo
svetlucanje. Pogledao je u Simona, a onda i u mobilni
telefon za njegovim pojasom. Siuno svetlo za poruke je
svetlucalo. Simon je otvorio telefon, ekran je zasvetleo jedna poruka, devetnaest proputenih poziva. Nema
signala. Bu je bio jedini koji je imao broj.

Jeste da su oni bili na pedesetak metara ispod

zemlje, i stotine tona zemlje i stena je bilo nad njihovim
glavama, ali gromovita buka je nekako nala svoj put u
utrobu zemlje. Liilo je to na pad nekog vojnog aviona,
udarac u planinski venac, sve je odzvanjalo. Zemlja i
kamenje su se doslovce otresali sa tavanice, padajui i
stvarajui prainu koja ih je guila. Mislili su da e se
itav svet sruiti svakog trenutka.
Ogromna vrata su odletela sa arki i pala na
persijski tepih koji je prekrivao glavne stepenice. Od
snage udarca veliko stepenite se sruilo i pretvorilo u
gomilu rasutih komadia. Finster, u krajnjem besu,
jurio je po kui. Kao da je neki nevidljivi talas iao
ispred njega, i ostajao iza njega, drveni zidovi su leprali
i naduvavali se poput balona oko njega, slike i kipovi su
padali na pod. Sve to se nalo na njegovom putu bilo je
uniteno.
Pet minuta vonje u ambulantnim kolima bilo mu
je dovoljno da se potpuno povrati. Nikada nije bio tako
teko izigran, nikada ga nisu toliko zanele njegova
pouda, tatina i pohlepa. Zakleo se da se to vie nikada
nee ponoviti. Bolniar u ambulantnim kolima je bio
okiran kada je Finster pokidao kaieve, otvorio zadnja
vrata i iskoio iz kola u pokretu. Kotrijao se i klizao dok
se nije zaustavio na pomonom putu. Njegov voza je
pratio situaciju i sledio ambulantna kola pa je osmehom
video kako je Finster izleteo iz kola. Za dlaku je skrenuo
i izbegao telo koje se okretalo. Ubrzao je i pretekao
ambulantna kola, prisiljavajui uasnutog vozaa da
stane na pomonom putu. Finster je ustao sa zemlje i
otresao prainu.

Ipak, Finster nije bio taj koji je ubio bolniare.

Uinio je to njegov voza. Dva bolniara su umrla sa
suvie mnogo pitanja koja su im se vrtela u glavi u vezi
sa poslednjim pacijentom koga su preuzeli.
Kad je limuzina sruila kapije, odvaljujui ih iz
mermernih stubova, Finster je ugledao prve dve rtve.
Potcenio je Majkla i svetenika i precenio svoju malu
jedinicu plaenika. Godine koje je proveo kao
industrijalac uinile su da je zanemario volju oveka
koji se suoava sa smru. A ovek koji pokuava da
spase one koje voli ima ak i jau volju. Napredujui
putem gledao je tragove krvoprolia. Mrtvi vojnici su bili
svugde, poprskana krv okolo izgledala je kao da je bila
nanesena slikarskom etkicom. Gnev u Finsteru je
rastao, i bio sve snaniji sa svakim korakom prema
kui. Naposletku, njegov nagomilani bes je eksplodirao
kada je uleteo u vilu od kamena, unitavajui glavna
vrata.
Za samo nekoliko sekundi stvorio se kod vrata od
podruma, izbacujui i njih iz arki. Sputao se niz
stepenice munjevitom brzinom, znao je put napamet.
Vratio se kui.
Uhodei svoj plen, Finster se, vie kao ivotinja
nego kao ovek, neujnim koracima kretao kroz galeriju.
Povijenih lea, oprezno je gledao okolo i lagano njuio
vazduh. Osetio je neto na desnoj strani, iza gomile
ruskih slika iz rata, ali ih je proao. Voleo je lov, nain
na koji se trai i isteruje plen, igranje sa njima,
dozvoljavao im je da misle da su pametniji, da mogu da
vas prevare kada su u stvari oni bili ti koji su
beznadeno uhvaeni u zamku.

Nastavio je da se kree kroz tamu prema vratima

sobe u kojoj su se nalazili kljuevi. Proao je pored slike
sa Nebeskim kapijama: to je bilo ono to ga je
motivisalo. To ga je pokretalo, pomagalo mu da se
usredsredi na svoj cilj, poput zatvorenika koji na zidu
elije uva sliku planina, da bi ga posetila na oseaj
slobode. Slika je Finsteru davala neto za ime udi,
bezmalo mu je ulivala nadu. Niko to nee uzeti od njega,
a ako pokua, morae da plati cenu. Posegao je i
uhvatio zarali gvozdeni prsten hladnom rukom i polako
ih otvorio. Crna vrata su poela da kripe i da se polako
otvaraju.
Bez upozorenja, okrenuo se i naglo ispruio levu
ruku, obuhvatajui tamu. Prostorija je poela da se
trese, vazduh je postao naelektrisan, plave varnice su
eksplodirale u tami. Kipovi i slike su padale na zemlju,
soba koja se inila beivotnom iznenada je oivela u
zbrci i haosu. Iz mraka, dva tela su se podigla: Simon i
Majkl. Doslovce su lebdeli prema gore, noeni
nevidljivim vetrom. Sve vie i vie, est metara, dok
nisku udarili u tavanicu peine, opasno blizu stalaktita
otrih kao brija. Ruke i noge su im bile rairene, bili su
pritisnuti nagore kao da se gravitacija obrnula. Sa
bleskom, oruja su im odletela od tela. Pitolji, noevi,
sve je padalo na tlo.
Zato? Finster je besneo. Da li ste stvarno mislili
da MENE moete da pobedite? Zakoraio je i stao ispod
njih, gledajui nagore, havodei ih kao lutke na
nevidljivoj struni.
Dok je nekada sumnjao u istinski identitet
Finstera, sada je Majkla obuzeo najdublji mogui strah.

Gledajui nadole, video je kako se pale svee i baklje,

spontano svuda oko perimetra peine, osvetljavajui je.
Majkl nije shvatao dubinu prostorije u kojoj se nalaziia
izopaena umetnost koju je Finster sakupio: ona je bila
deset puta vea nego to mu se prethodni put uinilo.
Sva dela su bila udno osvetljena od narandastog
svetla baklji. Prostor je bio vei od fudbalskog igralita, i
bilo je mnogo vie predmeta:
svetlost je sada ispunjavala najveu peinu koju je
ovek ikada video. Tavanica se pela u visinu, a stalaktiti
raznih veliina su izranjali iz useenih senki kao zubi i
eljusti zveri. Finster je hodao ispod njih. Odelo mu je
bilo pokidano i pocepano u dronjke, a njegovo
nasilniko duevno raspoloenje bilo je oigledno. ak i
odozgo, Majkl je video njegove oi, postale su crvene,
duboke i pretee, kao da su se u njima reflektovali
plameni svea.
Dajte mi ono to je moje!, vikao je Finster
dubokim oporim glasom. Dajte - mi - kljueve!
Simon je oigledno bio u bolovima, jedna strana
lica mu je bila iseena od udarca u stalaktit, krv mu se
slivala niz obraz i padala na zemljani pod ispod. Ali
njegove oi nisu odavale strah dok se borio sa
nevidljivom silom.
To nikada nisu bili tvoji kljuevi", rekao je Simon
prezirnim tonom.
Sada jesu, svetenie! I sve to ide sa njima. Dajte
mi ih pre nego to vam iupam srca.
Majklovo lice je bilo iskrivljeno od uasa dok je
izgovarao bez daha:

Ti... si mi... obeao. Simon je gledao u Majkla

zbunjen njegovom izjavom. Rekao si da nikada nisi
prekrio pogodbu?
Poenta?, Finster se cerio.
Obeao si mi da me nee povrediti.
I Finster se nasmejao. Pogledao je u Simona.
Plaim se da sa tobom nisam sklopio takav
sporazum. Simon je jo jae bio pritisnut uz tavanicu,
vazduh mu je izbaen iz plua, a nevidljiva oma
obmotala mu je grudi.
A sada, vratite mi ih. Finster je skoro reao, a u
glasu mu se oseao samo deli njegove nekadanje
elegancije. Vratio se natrag i zastao ispred vrata
prostorije u kojoj su stajali kljuevi. Onda se okrenuo i
rekao:
U pravu si, Majkle, dao sam ti obeanje da te neu
povrediti... ali zbog takvih situacija on radi za mene. Ne
seam se da je on dao bilo kakvo obeanje te vrste."
Niz stepenice je silazio Finsterov voza, onaj koji ga
je pokupio na autoputu. Pitolj mu je bio u levoj ruci,
isti pitolj kojim je ubio bolniare. Denis Tal se spremao
da se iskupi u oima efa.
***
Tal je doao ranije te noi. Finster je stajao u svojoj
biblioteci i uivao u Doinim arima; milioner nije rekao
ni re, samo je zurio u Tala zbog njegovog oiglednog
neuspeha. Talu nikada ne bi palo na pamet da je ovaj
ugledni milioner povlaio sve konce, da je on bio onaj
misteriozni glas koji mu je davao nareenja preko
telefona. Finsterove oi su stvorile takav strah kod ovog

ubice da on uopte nije mogao reima da izrazi svoj

neuspeh, strahujui da e biti mrtav pre nego to mu
poslednja re izae iz usta.
I tako je Tal rekao jedinu stvar koju je mogao da
smisli i koja e mu produiti ivot.
Mrtvi su.
Finsterove oi su omekale kad je to uo. Poslednja
stvama prepreka ka njegovom cilju - Majkl Sen-Pjer i
ludi svetenik - uklonjena je. Ali on je jo uvek bio
savren poslovni ovek, oprezan i lukav. Nije ostavljao
prostora za greku. Njegov dom e i dalje biti zatien
orujem i svim ljudima koje ima na raspolaganju. itava
njegova privatna armija, ukljuujui i vozaa, bie
angaovana za neprestanu zatitu kljueva. Zato je
Finster naredio Talu da bude njegov voza za ovo vee.
Vozei limuzinu kroz no sa Finsterom i njegovom
druinom lepotica koja se kikotala pozadi, Tal je ekao
da dobije metak u potiljak. Ali to se nije dogodilo.
Pomislio je da se oigledna la mogla videti na njegovom
licu i da e na kraju biti otkriven. ekao je ispred kluba
dobra dva sata, mozgajui o tome kako e ga Finster
ubiti. Ali kako je vreme prolazilo, ubedio je sebe da
Finster nikada i nee saznati istinu, a moda... Moda
e on ubiti Finstera.
Misli su mu prekinute kada je njegov ef iznet na
nosilima. Trkom je otiao do auta i krenuo za
ambulantnim kolima. Kada je Finster ispao kroz zadnja
vrata, Tal ga je sebino otpisao kao pokojnika, zaustavio
je kola hitne pomoi i osvetio se na dva bolniara
ispaljujui dva metka; onda se okrenuo i video da
Finster sa sebe otresa prainu, nije imao ni ogrebotinu.

Tada je Tal shvatio da ima posla sa neim to nije

uspevao da shvati, i da je to neto stranije nego to je
ikada mogao i da zamisli. Um mu je grozniavo radio
dok su prolazili kroz kapiju na ulazu imanja, gledajui
tela svuda naokolo. Ali kada su vrata odletela iz arki od
jednog jedinog udarca Finsterove ake - Tal je bio
oduevljen.
***
Tal je pogledao nagore prema dva oveka pribijena
uz tavanicu peine, a onda je spazivi sva ta uasna
umetnika dela shvatio ije je poslove obavljao svih ovih
godina. Nikakav strah nije proao kroz njegove udove;
srce mu nije preskoilo.
Talove misli su bile prekinute izmuenim
Simonovim glasom:
Bie zaustavljen." Simon je bio pribijen za
tavanicu, lice mu je poprimilo tamnocrvenu boju, a ile
na vratu su mu nabrekle. Bilo je teko da se kae da li
se to ulo struganje njegovog tela o tavanicu ili
struganje njegovih kostiju. Ne moe da...
Da, da", rekao je ironino Finster otvarajui vrata
sobe u kojoj su se nalazili kljuevi.
Ne moe da ukrade Nebesa, prostenjao je
Simon.
Ve sam ih ukrao. Sada vrati moje kljueve natr...
Finster je zastao usred reenice, vrata su se uz kripu
potpuno otvorila, a svetlo plamena zatreperilo je u
zamraenom svodu. Zurio je unutra. Svetlucanje na
tamnocrvenom jastuku mu je privuklo panju.
Pobedonosni osmeh mu se razlio preko lica.

U tom trenutku, Simon i Majkl su pali sa tavanice.

Finster je stajao, opinjen kljuevima. Nisu ih
uopte ni uzeli, presreo ih je u izvravanju zloina.
Uspravio se i pomerio unazad dugu sedu kosu,
povrativi preanju pribranost.
Izvedi ih odavde, rekao jeTalu a da se nije ni
potpuno okrenuo, i uradi ono u emu si najbolji.
Tal je izgurao Simona i Majkla kroz prednja vrata, s
pitoljima uperenim u njihova lea. Proli su pored
palih vojnika na putu ka dugakoj cmoj limuzini. Bili su
iscrpljeni i fiziki i mentalno od tekog iskuenja, tela su
im bila krvava i sva u masnicama, i jo su pokuavali da
shvate uasnu mo iji su svedoci bili.
Tal je izvukao dva para lisica, osigurao im ruke na
leima, otvorio prednja putnika vrata i gurnuo ih na
pod. Zatim je seo za volan kola koja su i dalje radila, s
pitoljem uperenim u Majklovu glavu. Odvezao se u no,
prolazei pored vrtova i kamenih zidova. Skrenuo je s
puta i vozio preko polja, dugaki farovi su osvetljavali
no, i naposletku se zaustavio pet metara od starog
bunara.
Tal je izaao iz vozila i naglo cimnuo putnika
vrata, a zatim dohvatio Majkla za kosu i nasilniki ga
izvukao. Gurnuo ga je prema zidu bunara i Majkl je pao.
Dugi farovi automobila osvetljavali su ga kao da je bio
na pozornici. Tal je ponovo otiao do kola i vratio se za
nekoliko sekundi. Gurao je Simona ispred sebe,
prislonivi mu no pod grlo.
Nikada do sada nisam ubio svetenika. Tal je
bacio Simona na zemlju, ije telo je jo uvek bilo
oslabljeno od Finsterovog napada.

Bilo je svetlije nego na dnevnom svetlu ispod

snanih dugakih svetala halogenih sijalica. Senke su
bile dugake i otre. Tal je gurnuo pitolj za pojas i
poloio na travu prekrivenu rosom ubilaki asortiman
noeva: zupaste i sa dve otrice; uzane, okrugle sa
zupcima i noeve za kosti. Kolekcija prigodna za neku
mesaru, ali na ovom mestu ona je imala potpuno
drugaiju svrhu.
Jesi li ikada gledao kako se uklanja meso sa jelena
koji je tek ubijen?, upitao je Tal Majkla.
Majkl je samo bespomono zurio u njega.
Nisi? Pa, sada e videti. Tal je uzeo uzani no.
Ovaj ima najotrije seivo. Prolazi kroz kou kao kroz
puter. Tako je otro da ete je jedva i osetiti. Postajete
svesni da vam nedostaje meso tek kada hladan vazduh
udari na upravo ogoljene nerve. Tal je prislonio no uz
Simonov potiljak. Dakle, uo sam priu o tvojoj majci i
zaista me je inspirisala.
Spasi svoju duu, promrmljao je Simon, lica
pribijenog uz travu.
Je li to standardna reenica koju te ue na
bogosloviji?
Neka ti Bog opr...
0, moj deae. Eto sada. Aleluja, amin, Isuse
Hriste, spasi me Boe, itd, itd... Tal je prevrnuo oima.
Potedi me toga. Moe? Naruava mi koncentraciju.
Sa iskustvom hirurga, isekao je koulju na Simonovim
leima.
Majkl se naprezao pored kamenog zida bunara, iz
dubine njegovih grudi ulo se stenjanje.

Ovaj naroit no ima umetniku otricu, i dri se

vrlo prefinjeno, poput etkice za slikanje, izmeu palca,
domalog i srednjeg prsta. Tal je demonstrirao.
Jedna udna stvar zapala je Majklu za oko. Talov
mali i domali prst su bili nenormalno ispravljeni, nisu se
savijali kao to bi to trebalo. Oigledno je re bila o
oteenju nerva. Nije to primetio ranije, ali sada...
Majklovo srce potonu jo dublje. Ve je bio video ovaj
alat. Iznenada je postao svestan oiljka na levom
ramenu. Seao se noa, kako mu se zabio u rame, u
kosku, kako ga je vukao onaj manijak u umetnikom
studiju. Bol mu je ostao do dan-danas, kad god bi se
vreme menjalo. I setio se da je to bio prvi i jedini put
kada je poeleo da ubije nekoga, neku stvar, stvorenje
koje je tako podlo, tako odvratno, koje je spremno da
radi tako neljudske stvari jednoj eni.
Kako rame?, nasmejao se Tal.
Majkl je iznenada sve shvatio. Ko je, zapravo, Tal...
Kako je Finster saznao za Majkla i njegove vetine...
Zato ga je Tal prezirao od prvog dana kada su se sreli.
Sada shvata zato me tako interesuje rekao je
veselo Tal, vraajui se svom poslu. "Ovo e biti samo
veba, da vidi ta te eka. Razmiljao sam ve neko
vreme o tome kako da te uklonim. Kada sam preporuio
Finsteru da ti ukrade kljueve, predvideo sam da u na
kraju biti nagraen. Ti e biti moja Sikstinska kapela.
Majkl je bespomono mirkao oslonjen na zid.
Molim te, sedi mirno, Tal je upozorio. Moe da
me unervozi pa da omanem i da pre vremena zarijem
ovaj divni metal u srce tvog prijatelja.

Simon je pokuavao da neutralie svoje misli i da

potisne sva oseanja. Srce mu nije krvarilo zbog svoje
patnje ve zbog patnje njegove majke. Poele su da mu
se u mislima pojavljuje slike njegovog oca koji izvodi isti
grozni zloin na njoj. Ona je nespremno pretrpela
ovakvu sudbinu, bez ogrubelog uma koji vojna sluba
donosi. U njemu je raslo potovanje prema njoj zbog
onoga to je ona propatila, a on e sada pretrpeti istu
sudbinu. Silovanje due.
Tal se, potpuno usredsreen, povio preko Simona,
pripremajui se da zasee mii. Uiveo se potpuno u
trenutak, i to je bio uzrok njegove propasti. Nije uo
um koraka koji su pristigli, nije video ogromnu senku
razbesnelog oveka. Strahovit udarac stopalom u Talovu
glavu odbacio mu je telo na travu. inilo se da je vreme
stalo, a krv mu je liptala iz uveta. Nije mogao da misli
koherentno ali je znao da ga neka dinovska prilika
napada. Kao ivotinja saterana u oak, skoio je na
noge, ruka mu je poletela prema pojasu i u deliu
sekunde zgrabio je devetomilimetarski pitolj. Ali ma
koliko bio brz, nije bio dovoljno brz. Dve cevi suprotno
usmerene bile su prislonjene uz dva ela. Nijedan se nije
pomerao. Dva biva partnera stajala su jedan naspram
drugoga, s uperenim pitoljima.
Nije ti ba ovo u nadlenosti, Tal se cerio
prislonivi cev pitolja uz Buovu glavu.
Ovo nema nikakve veze sa zakonom. Buov zigzauer pritiskao je Talovu slepoonicu istom snagom.
Drugi put u ivotu, Tal se suoio sa strahom, sa
zaista pravim strahom. On se hranio strahom koji je
prouzrokovao u drugima, ali do ovog trenutak nikada se

nije suoio s tim. A strah ga je onesposobljavao, noge su

mu postale pihtijaste, misli zbrkane. Uradio je jedinu
stvar koju je mogao da smisli. Bacio se ulevo, i
istovremeno zapucao.
Bu se otkotrljao udesno, uzvraajui vatru, pucanj
za pucanj. Tal je nestao u mraku iza upaljenih farova.
Bu nije oklevao. Majkl i Simon su bili lake mete za
Tala. Zgrabio je Majkla i povukao ga u zatamnjene
senke iza bunara. Zatim je potrao nazad u
zaslepljujuu svetlost farova, trei prema Simonu. Meci
poee da proleu oko njega, kidajui zemlju pored
njegovih stopala. Bu se bacio, i zakotrljao, doavi
konano do svog prijatelja. Zgrabio je svetenika za ruke
i, pod Talovom paljbom, odvukao ga je najbre to je
mogao do bunara.
Ponovo su se vratili u senku. Bu je smestio
Simona iza zida bunara i zgrabio lisice iza Majklovih
lea. Prislonio je lanac lisica na kamen od bunara. Ne
mii se. Bu je prislonio cev pitolja na lanac i opalio, i
precvikovao ga. Vrlo brzo i Simonove lisice su bile
precvikovane. Ostanite ovde, kazao je Bu pre nego to
se uputio u mrak.
Bu je puzio kroz polje, dravi se mraka. No je
bila tiha, izuzev zujanja motora parkirane limuzine. Da
moe da sedne u vozaevo sedite, mogao bi da se
pokupi prijatelje i da zbriu odavde. ak iako Tal pogodi
gume, mogli bi da naprave dovoljan razmak izmeu njih
i napadaa i domognu se bezbednosti. Bu je polako
napredovao u levu stranu, pokuavajui da doe iza
crnih kola. Bilo mu je jasno da svakog trenutka moe da
ga pogodi smrtonosni metak. Misli su mu bile zbrkane.

Nije bilo sluajnosti u Talovoj povezanosti s njim ili sa

Finsterom. Buovi instinkti su ga uvek sluili i zaalio ih
je to ih nije posluao kada su ga oni upozorili na
Denisa Tala. Ovoga puta nee oklevati. Upucae Tala na
licu mestu, do avola sa zakonom.
Meci su se zarili u prednji deo limuzine, glasno
zveei dok su probijali limenu karoseriju. Bu je bio
prikovan, pet metaka mu je ostalo u areru ali to nee
biti vano ako ga Tal pogodi. Jurnuo je i otvorio vrata
auta.
Metak mu je proao kroz desno rame i ruka mu je
mlitavo pala dok ga je snaga udarca odbacila od kola.
Levom rukom je krenuo da dohvati pitolj koji mu je
ispao metar dalje. Brzo je pomerao telo po zemlji,
ignoriui bol u desnom ramenu. Pitolj mu je bio na
dohvatu...
Ali on cipele snano mu je pritisnuo aku, i istog
trenutka je osetio vatru u dva prsta. Tal je unuo, uzeo
Buov pitolj i bacio ga u tamu.
Zdravo, Breskvice, krv se sputala iz Talovog uva
niz njegovo lice. Greke, greke, greke. Neke se lako
zanemare... neke su fatalne. ta se desilo sa zakonom?",
rugao se Buu. Da li pamti zakon, tvoj zakon? Bez
kompromisa, bez zaobilaenja zakona?
Optuba je zabolela Bua u istoj meri kao i bol u
slomljenim prstima. Jo uvek je bio policajac. Iako ga je
Tal optuivao da je zaboravio na sopstveni zakonski
kodeks, on to nije zaboravio. Jednostavno ga je odloio
na policu, dok je vii zakon zavladao, zakon prijateljstva
i odanosti. Moralni kompromis. Ponekad, kad ivot pravi

privremeni zaokret, ovek mora da zatvori oi pred

nekim stvarima. Ali uvek se za to plaa odreena cena.
Sve jae pritiskajui nogom Buovu ruku, Tal je
stavio novi arer u pitolj i repetirao ga. S osmehom na
licu ciljao je pravo u glavu oveka kojeg je prezirao.
Smrt tvoje ene bie onoliko spora koliko je tvoja brza.
Bu poblede, obuzee ga najgori strahovi.
Tal je pitolj drao sa dve ruke, ciljajui. Nee
promaiti.
Odjednom, Tal je bio odbaen poput deteta koje je
zgazilo veliki balon. Pao je unazad na limuzinu, bez
vremena da se povrati. Nije bilo vremena da se zatiti od
drugog i treeg udarca. Majkl i Simon su bili na njemu
sa zaslepljujuom brzinom, a onda su se isto tako brzo
udaljili.
Tal je jedva stajao, njegov jedini oslonac je dolazio
od kola. Ispustio je pitolj, telo mu je bilo slabo. ekao
je da smrt doe od metka ili noa, ali se nita nije
deavalo. Oni su samo stajali tamo, zurei u njega. Nisu
se pomerali, nisu napravili zvuk, gledali su, ekali. Tal
nije znao kako da to protumai. Ali nije mogao da die.
Nije znao zato. Uhvatio se za stomak. I onda je to
osetio, neto lepljivo, uljasto. U trenutku su mu se
pomeala sva lica, sve njegove rtve, sva su se vratila,
Helen Stejten, Dejms Stejten, ene, mukarci, desetine
rtava nemo su gledali, svedoci njegove propasti.
Nije osetio ubod - skalpel je bio tako otar. U stvari,
Tal nije ni video da ga je Simon ubo, ali je osetio kako
mu se creva prosipaju, kako mu klizaju kroz prste
poput masne jegulje. Oajniki je pokuavao da ih
zadri u telu, ali uzalud. Ispala su iz stomaka i prosula

se na travu obasjanu pononom svetlou. Pokupio ih

je, uzalud pokuavajui da ih ugura natrag, u praznu
upljinu. Pao je na zemlju, hladni pipci smrti su se
obmotavali oko njega.
I izdahnuo je.
***
Finsterova senka je plesala na zidu male prostorije;
nekoliko svea je dogorevalo. On je ponovo bio miran,
rezervisan ovek od kulture dok se divio kljuevima
postavljenim na jastuk. Nedavni strahovi od neuspeha
bili su prolost, kljuevi su bili kod njega i uskoro e
krenuti kui.
Uprkos tome to je rekao, on zaista jo nijednom
nije temeljno pogledao svoj plen, osim one prve noi.
Zapravo, njega nije ni interesovao izgled kljueva, ono
to je bilo zaista vano jeste ta oni predstavljaju. Ali ego
je nadvladao i njegova tatina ga je primorala da likuje.
Stajao je i gledao ih s puno potovanja; nita mu sada
vie ne stoji na putu.
Napolju, u galeriji, u delu koji je posveen induskoj
boginji Kali, uukan iza gomile slika, crveni ekran
brojaa je otkucavao prema nuli. Simon je okolo
postavio pet brojaa i svaki je bio podeen da eksplodira
u razmaku od trideset sekundi. Zapaljive bombe, male
ali mone; plameni jezici. Pri aktiviranju bi odskoile u
vazduh tri metra i eksplodirale, izbacujui lepljivu
supstancu poput gela koja bi se zapalila u dodiru sa
vazduhom.
Finster nije obratio panju da prasak iza masivnih
vrata niti na itanje koje je poticalo od vatre. Nagnuo

se, koraajui oko postolja, i posmatrao kljueve iz

blizine prouavajui svaki detalj. Njegove kone cipele
su krckale po zemljanom podu, dok je on kruio oko
postolja. Glasan pisak je doao ispod vrata; vazduh je
isisan iz male prostorije u gigantskim gutljajima da bi
hranio pakao koji se irio po peini. Svee u sobi sa
kljuevima su poele da se gase od nedostatka
kiseonika i samo nekoliko njih je ostalo da osvetljava
njegov trofej i njegovo zbunjeno lice.
Neto nije bio u redu. Ali Finstera nije brinulo ta
se to deava iza vrata. Majkla i Simona su trenuci delili
od uspeha. Ako je Majklova ljubav prema njegovoj eni
bila toliko jaka, a tako neto Finster nikada nije video,
zato bi Majkl popustio, zato bi se predao tako lako?
Izuzev ako...
Finster ih je pogledao izbliza. Oklevajui je ispruio
ruku, pokrivi dlanom srebrni klju, i pored toga to je
bio svestan da mu je zabranjeno da doe u kontakt sa
onim to je sveto. Primakao je ruku blie. To je bio jedini
nain da se uveri. Jedini pravi test. Iznenada je
nadvladao strah i pokrio rukom kljueve. I tada se to
dogodilo. Bes je pokuljao iz njega. Zaurlao je iz sve
snage, ne od bola ve od ljutnje. Shvatio je da je bio
prevaren. Jer na zlatnom kljuu stajao je, izlizan ali jo
uvek vidljiv, ugravirani peat, s brojem 585.
Finster se okrenuo, cimnuo vrata - tamo ga je
saekala vatrena lopta koja se kovitlala prema njemu.
Njeni plameni jezici savijali su se sa tavanice. Plamen je
progutao celu peinu. Platna su gorela a ulje je
isputalo crni gusti dim, talas vreline je topio metalne
skulpture. Poslednja zapaljiva bomba je eksplodirala,

njen gel od napalma se rasprsnuo, lepei se za sve,

palei sve to je dotakao. Buka je bila zagluujua, ali to
nije bilo nita u poreenju sa nadljudskim krikom koji
je izlazio iz Finsterovih usta.
***
Bu je bio povreen. Simon i Majkl su mu zavili
rame i zamotali ruku. On se jedva naslonio na
automobil, ali u dui je bio srean. Doekae sutranji
dan.
Hm, uzeli ste ih. Buov glas je jedva bio jai od
apata.
Simon je klimnuo glavom, prevrui kljueve na
dlanu.
Tako jednostavno...
Da.
Gospodo, urimo na avion, rekao je Majkl.
Bu nije mogao da odoli, nastavio je da zuri u
kljueve.
Mogu li?
Simon ih je stavio na njegov dlan. Bili su vei nego
to je Bu mislio, ali ne mnogo. Gotovo da je oekivao da
svetlucaju, takorei ispunjeni Gospodom, ali to se nije
dogodilo. Umesto toga, on sam je bio ispunjen uenjem
i divljenjem to dva tako mala predmeta u velikoj slici
sveta znae tako mnogo. Majkl je rtvovao svoj ivot,
svoju slobodu, samo da bi vratio ova dva komada
oblikovanog metala. A ono to je na Bua ostavilo
najjai utisak nije bila njihova simbolina vrednost, ve
snaga srca koju su oni nadahnuli. Snana vera u
nedodirljivo i nevidljivo, zbog koje su mnogi mukarci

bili spremni da umru, da pou u rat, da rtvuje sve. To

je bilo udo vere, koje je on i ranije razumeo, ali do ovog
trenutka nikada ga nije istinski osetio. I zbog toga, sve
e, nekako, biti u redu, to je osetio.
Pourimo, momci, Majkl je postajao sve
nestrpljiviji.
Bu je vratio kljueve Simonu, a Simon ih je
paljivo zamotao u purpurnu tkaninu, koju je onda
stavio u dep. Bu je sada bio spokojan. Uprkos svemu,
Majkl i on se vraaju kui.
***
Bez upozorenja, francuska dvokrilna vrata na
biblioteci su se rasprsla, plamen je uz eksploziju izleteo
napolje. Unutranjost ogromne kue u kamenu
pretvorila se u pakao. Prozori su pucali od toplote, dim i
plameni jezici su kuljali kroz njih i osvetljavali no.
Jedna prilika je izletela iz plamena i pojurila prema
njima. Mrana, divlja zver je prela stotinu metara u
nekoliko sekundi.
Nita neete da vratite, glas je odzvanjao sa svih
strana. I pre nego to su mogli da reaguju, on je stajao
pred njima, s odeom potpuno izgorelom - ali koa mu je
bila ista i nenaborana, bez opekotina ili fleka, to je
bilo nezamislivo za nekoga ko je tek izaao iz vreline
plamena od hiljadu i dvesta stepeni.
Majkl je iskoraio napred, i spremio se na napad.
Zbog ega misli da...
Ali pre nego to je mogao da zavri, Finster je
lagano pomerio runi zglob i poslao Majkla na zemlju.

Naneu ti takvu patnju kakvu nikada nisi

iskusio.
Dao si mi tvoju re, Majkl je stenjao sa zemlje.
Nisam govorio tebi. Finster se okrenuo Buu koji
je i dalje sedeo na kolima. I unevi se u lice ranjenom
policajcem rekao je:
Nema. Vie. Svetog mesta.
Bu je uzmakao, oajniki pokuavajui da se
skloni. Kada je pao na zemlju, u istom trenutku je ostao
paralizovan. Odbio je da ispusti jauk, ali u svesti je
urlao od bola. Njegova nona mora je postala stvarna:
goreo je; koa mu je bila zapaljena iako nije bilo
plamena. Ponovo je bio na brodu - brodu njegovog oca plameni jezici su lizali palubu, jurili mu uz nogu,
dodirivali mu grudi. Bespomono dete, nemono protiv
udovita. Agonija je bila nepodnoljiva dok se prevrtao
u travi.
Prestani! Majkl je viknuo i ustao.
Predajte mi kljueve! Finsterov glas je bio
smrtonosan kao i plameni jezici koji su palili kamenu
kuu.
Finsterove oi su bile hladne, mrtve, crne kao na
najvea dubina okeana. Majkl je bio ispunjen krajnjim
strahom, ne vie samo zbog sebe ili Meri, ve zbog Bua,
Simona i svih drugih. Okrenuo se Simonu, bespomoan,
i gledao ga traei odgovore. Simon je odmahnuo
glavom.
"Predaj ih ili u naneti patnju svakome koga zna
ili voli, Finster je reao.
Nikada!, povikao je Simon.

Majkl je posmatrao kako se Bu kotrlja po vlanoj

travi, udarajui se po licu da bi ugasio nevidljive
plamenove.
Ne! Stani! Majkl je viknuo jer nije mogao da
podnese patnju svog prijatelja. Ako ti ih dam, obeava
li da e prestati sa ovim? Obeava li da nikada nikome
nee naneti patnju...?
Ne!, zaurlao je Finster.
Majklov apat je bio jedva ujan.
Onda nema dogovora, rekao je, znajui da je tim
reima zapeatio sudbinu svog najboljeg prijatelja.
Bu je, muei se, izgovorio:
Majkle! Nemoj da pravi dogovor s njim."
KLJUEVI! Finster je priao Majklu uz lice,
njegov topli zadah je izazivao gaenje.
Bu se grio po zemlji. Dok se okretao, ugledao je
na zemlji svoj pitolj i posegnuo za njim.
Majkl je video Bua krajikom oka.
Pole. Ne. Isuse Hriste..."
On nije ovde, narugao se Finster.
Bu je podigao pitolj ciljajui u Finstera.
Ne moe da me povredi s tim, Finster je
progovorio kroz zube i ne okreui se.
Ali Pol nije ni imao nameru da puca u Finstera.
Uperio je pitolj u sopstvenu glavu. Majkle, obeaj mi
da e paziti na Deni i na moju decu...
Pole!!!, zaurlaoje Majkl.
Nemoj da dopusti da vai napori i moja rtva
budu uzaludni.

Bu je sada sve video jasno. Ovo je bilo njegovo

proienje i iskupljenje. Verovao je u Majkla, verovao je
u Simona i verovao je u kljueve.
Pole, nemoj..."
Obeaj mi...", Bu je molio, iz oiju su mi potekle
suze.
Majkl se borio da nae rei.
Obeavam, promrmljao je, znajui da prihvata
smrtnu presudu svog najboljeg prijatelja.
Bu je pritisnuo oroz ali pitolj nije opalio. On se
presavio, dahui, oi su mu bile irom otvorene kada je
izdahnuo i pao na zemlju.
Ubio si ga!, povikao je Majkl.
Ne, rekao je Finster, udaljavajui se od Majkla.
Zar to nisi eleo? Bilo bi tako prigodno. Prirodna smrt.
Srce nije moglo da mu izdri. Ako ga ne odvezete u
bolnicu, umree. Daj mi te kljueve, Majkle, i pustiu
vas. Predaj mi kljueve i spasie ga, jo ima vremena.
Jesi li spreman da se menja za njegov ivot?
Majkl se ukoio. Polov ivot ili Merina dua? Kako
god da izabere, Finster e biti u pravu: oseae
stravinu griu savesti do kraja ivota.
A onda Majkl iznenada dobi napad besa, bez
ikakvog konkretnog razloga. Napao je Finstera i
zamahnuo da ga udari, ali ga ak nije ni zbunio.
Ironian osmeh je bio jedini odgovor. Savladan besom,
Majkl je zgrabio Finstera za vrat, steui ga.
A onda se ona pojavila.
Umesto Finstera bila je ona. Meri Sen-Pjer.
Majklove ruke su nju guile.

Majkle... molim te, nemoj da me ubije, Meri je

jedva izgovarala. Majkl se povukao unatrag u strahu za
Meri, koja se borila za vazduh. Meri, Meri! Oprosti...
Zatvori oi, Majkle, to je samo trik, Simon ga je
blago opomenuo. Osea u svom srcu da to nije tvoja
ena. Nemoj da se preda.
Majkl je spustio ruke. Sruio se na zemlju pognute
glave, bio je potuen ovek. Onda mu je Meri stavila
ruku na rame i kada je Majkl podigao glavu, to je
ponovo bio Finster.
Ako mi da kljueve, neu ubiti tvoje prijatelje i
pustiu tvoju enu na Nebesa. To je ono to ona eli, a
zbog toga i ti ini sve ovo. Garantujem ti da e biti na
mestu venog mira. Napravio je pauzu. Dajem ti svoju
re.
Majkl nikada nije bio toliko izgubljen. Gledao je u
Simona.
Njegova re ne znai nita, rekao je Simon.
Majkl se pridigao u tiini. Suze su mu bile u oima.
Priao je Simonu i pognute glave rekao:
Daj mi kljueve.
ta? Simon nije mogao da poveruje. Nisam dovde
doao da bih..., Simon se jedva savladavao. Nije vano
ta e se dogoditi s nama, Majkle. Ovo je za Boga..."
Majkl je konano planuo.
Ovde smo sami doli. Bez pomoi od Boga. Gde je
On? Ako eli ove kljueve nazad, zato ne pomogne?
Zato ne da neki znak? Glas mu je bio ispunjen
prezirom. On ne moe sam da ih uzme. Ja nemam
nikakve koristi od Njega. Nije uradio nita za mene,
nita! I nita - nita - za moju enu.

Ne, Majkle...
Da, Majkle, ugrabioje priliku Finster. Napustio
vas je premnogo vremena.
Ne, Majkle, nije. Tvoje ime je Sen-Pjer. Sveti Petar.
Misli li da je to sluajnost? Ti si stvoren zbog ovoga.
Ne!, viknuo je Finster. To nije tano. Razmiljaj,
Majkle. Glas mu je opet bio amnantan. Ako je to
tano, onda je Bog uzronik tvoje patnje. A ako nije...,
priao je blie i proaptao, onda te je On napustio.
Finsterove rei odzvanjale su u Majklovom umu.
Okrenuo se ka Simonu.
Daj mi kljueve.
Morae prvo da me ubije.
Nemoj da me prisili da to uradim to...
Dopusti mi da ti pomognem", rekao je Finster i
Simon je poeo da se presavija od bolova. Ruke su mu
se rairile, u obliku krsta.
Podsea me na nekoga. Hmm, ko bi to mogao da
bude?, rekao je Finster s rukom na bradi.
Simonove rei dopirale su iz samrtnog ropca.
Majkle, izdao si Boga. Nikada nee videti Nebeske
kapije.
Majkl je ispruio ruku i izvadio zamotuljak iz
Simonovog depa.
Nee ni ti. Finster se nasmejao.
Majkl se okrenuo prema Finsteru odmotavajui
zaveljaj.
Ako ti dam ove kljueve, dua moje ene pripada
Bogu, ona e imati veni ivot na nebu i poivae u
miru." I pokazujui na Bua, rekao je:

Pustie ga. I njega i Simona. Nee naneti patnju

nikome koga znam. Obeaj.
Finster je krenuo prema kljuevima.
Obeaj mi! Majkl je viknuo povlaei kljueve.
Ima... moju re." Finster je popustio.
Simon je pao na zemlju polumrtav... ali jo uvek
iv.
Majkl je krenuo da preda kljueve Finsteru.
Ali Finster je zakoraio unazad.
ekaj. Ja ne mogu da ih dotaknem. Onda u ih ja
staviti na neko sigurno mesto.
Majkle, razmisli ponovo, Simon je jedva izgovarao.
Oprotaj, Majkle, uvek postoji pratanje.
Onda mi oprosti, Simone.
I pored zapanjenih Finstera i Simona Majkl je
otiao do kamenog bunara, i dalje osvetljenog halogenim
svetlima automobila, i bez mnogo premiljanja...
Ispustio je kljueve u bunar.
ta si to uradio?!?! Finster je otrao do bunara,
sav drhtei.
To je tvoj bunar. Siguran sam da e pronai
nain da ih povrati.
Ali ja ne mogu da ih dodimem, rekao je Finster
krguui zubima. To nije moj problem.
Majkl se udaljio i otvorio vrata limuzine. Krenuo je
da pomogne Simonu koji je ljutito odbio njegovu pomo.
Bez rei, otiao je prema Buu, obuhvatio ga ispod
ramena i poeo da ga vue. Takoe bez rei, Simon mu
se prikljuio i uhvatio Bua za noge. Stavili su telo u
prtljanik limuzine i odvezli se u no.

Bavarske planinske ume su mesto mranije i

divljije svih drugih na Zemlji. Nije ni udo da su drevne
nemake prie o Zigfridu - ubici zmajeva, potekle odatle.
Suneva svetlost dopirala je kroz kronje drvea do
zemlje samo tokom jednog, najsunanijeg dana u godini,
a ak i onda je jedva bilo svetlosti da bi se itala knjiga.
Trule biljnih ostataka i nisko bunje stvorilo su
mekanu zemljanu postelju, koja je bila dom obilja
insekata, ptica i vukova. Civilizacija dovde jo nije bila
dola, a ovek ovde nije kroio nogom od prolih
vremena kada su se sekle ume. Stari putevi, korieni
za prevoz poseenih drva, bili su prekriveni mahovinom
i sluili su kao jedina ruta do malih prastarih sela, koja
su danas jedva preivljavala.
Na jugozapadnom delu ivice ume, dvadeset
kilometara od najblieg grada, nalazila se grupa starih
zgrada napravljena od prirodnog materijala. Kamena i
drvena ograda su ile oko perimetra, ukupno oko
osamsto metara, i bile su prekrivene lozom i korovom.
Kolibe od trupaca i kamena datirale su od pre vie
vekova i bile su grupisane oko ogromne kamene
graevine koja se uzdizala etiri sprata, nadmeui se
sa vrhovima stabala za dominaciju. Kua koja je
izgledala poput zamka bila je postavljena na granitnom
platou i bilo je nemogue da se kae gde se zavrava
prirodno okruenje a odakle je ovek poeo da gradi.
Glasine su kruile da je ceo grad iznikao iz zemlje, korak
u evoluciji majke prirode. A ipak, tu kao da nije bilo
nikoga, kao da se svako spakovao i pobegao natrag u
civilizaciju, nesposoban da se suoava sa divljim,
neukroenim svetom.

Na obodu te naputene zajednice, skriven u

veemjoj senci nalazio se kameni pab. Njegov drveni
krov je bio oronuo, prekriven mahovinom i busenovima
trave koja je rasla iz ratrkanih paria zemlje. To je bila
nezgrapna zgrada, skoro usisana umom. Ali imala je
natpis koji je pozdravljao umorne putnike i pozivao ih
da uu unutra na jednu kriglu piva.
Majkl je sedeo sam za jednostavnim drvenim
stolom, ozbiljan, sipajui pivo. Niko nije bio tu osim
barmena koji mu je bio okrenut leima i koji je prao
ae udubljen u svoje misli. Enterijer je bio jednostavan
i star. Stari olovni prozori su bili popucali i bilo im je
potrebno farbanje. Na zidovima se nalazilo mnotvo
srednjovekovnih tapiserija koje su oslikavale vitezove,
zmajeve i razne pejsae. Majkl je oajniki pokuavao da
dobije Meri da bi joj rekao da je na putu ali se naao u
oku kada je sestra odgovorila: Intenzivna nega. Mogu
li da vam pomognem?
Sestra ga je preklinjala da brzo doe kui, njegova
ena ga trai, a vreme istie. Meri je pala u komu pre
petnaest sati.
Majkl je rekao bolniarki da e se stii za dvadeset
etiri sata. Trebalo je da uradi jo jednu stvar.
***
Vrata paba su se s treskom otvorila. Snana oluja
je poela da se kovitla okolo, unosei haos. Majkl je
vrsto drao au dok je vetar gasio plamenove u
kaminu, diui svuda okolo oblak praine. I onda je on
uao. Kiptei od besa. Oi su mu gorele dok je hodao
preko prostorije i seo na suprotan kraj Majklovog stola.

Bio je obuen u crno, seda kosa mu je bila skupljena u

konjski rep, ake su mu bile skupljene u pesnicu. inilo
se da je svetlo iz prostorije bilo usisano u Finsterovo telo
kao da je ono neka vrsta cme rupe. Jeziva tama je
izlazila iz njegovog tela, irei se kao kuga.
Daj mi moje kljueve, proitao je.
Majkl je sedeo bez pokreta, srce mu je snano
lupalo. Budalasto se ponadao da Finster nee sii u
bunar, i da e ova nona mora prestati, ali ta nada je
sada nestala. Majkl je rizikovao i izgubio. To je bio
glupav potez kojim nije nita uradio osim to je odloio
neizbeno. Odjurio je sa Finsterovog imanja dok je
Simon na zadnjem seditu automobila vrio obred
priesti za njegovog najboljeg prijatelja, Pola Bua, ije
je telo lealo oprueno po podu. Majkl je izaao na
autoput i uputio se prema Berlinu, gde su pronali
najbliu bolnicu i odveli Bua u hitnu pomo. im su
doktori zbrinuli Bua, Majkl i Simon su se vratili u auto.
Vozili su autoputem na jug, dvanaest sati, znajui da
samo odlau svoju sudbinu.
Izvini. Majkl nije znao ta drugo da kae. Stegao
je au kao da mu ona uva ivot.
Finsterovo lice je pocrvenelo, spustio je ake na sto,
otvorio ih, dlanovi su mu bili okrenuti nagore, oi uprte
u Majkla. Majkl nije morao da spusti pogled. Znao je.
Finster je u svakoj aci imao po jedan klju, jedan
zlatan, drugi srebmi.
Majkl je klimnuo glavom.
Ah... Neko je siao u bunar.

Finster je napravio pauzu, mrnja je kiptela u

njemu i onda je bacio beskorisne metalne falsifikate
prema Majklu.
elim moje kljueve. Odmah!
Majkl se nije micao.
Finster nije ekao odgovor, bacio se preko stola,
uhvatio Majkla za guu i podigao ga u vazduh.
Dua tvoje ene je moja.
Majkl se uzaludno borio, pokuavajui da olabavi
Finsterov stisak.
Imam da joj iupam duu iz tela i da je muim
svaki bogovetni dan, itavu venost. Razume li?
Snano je protresao Majkla. Daj mi moje KLJUEVE!
Poput krpene lutke, Majkl je bio je odbaen na zid,
stropotavajui se na pod, krvav i oamuen. Nije imao
snage da se pomera. Gledao je u pravcu bara, traei
pogledom barmena, ali on mora da je umakao kada je
video prvi znak nevolje. Finster je hodao po sobi
samouvereno i siguran u sebe: dobie ono zbog ega je
doao i odmah e otii.
Pametni kukin sine. Uzeo je Majklovo pivo.
Uvek odri re, Majkle. Zar ti majka nije uvek tako
govorila? A ako to ne uradi, spremi se za posledice.
Popio je Majklovo pivo u jednom gutljaju, briui penu
sa usta. Dao sam ti to si eleo. Dobio si novac za njeno
leenje, nije moja greka to nije uspelo. Gledao je
direktno u Majkla koji se jo uvek grio na podu. To
nije moja greka, i ti to zna, jer ja nemam moi poput
te, uprkos tome ta ti prie iz raznih knjiga govore.
Davanje ivota nije u mojoj moi, ali zato uzimanje..., u
glasu mu je odzvanjala pretnja. Pomogao sam ti,

Majkle, i ti si me izdao. Pristao sam na tvoje uslove,

dopustio sam tom lanom sveteniku da ivi, obeao
sam tvojoj eni veni ivot. I ti si me ponovo prevario;
pogazio si svoju re, Majkle. Tako da je Meri sada moja.
Mrnja u Majklovim oima je rasla dok se naprezao
da ustane.
Nemoj ni da se trudi. Finster je pokazao Majklu
da sedne. Gotov si. Trgnuo je zglobom i sto se podigao
naglo krenuvi prema Majklu. Imao si dva svenja
kljueva, rekao je Finster sa prezirom.
Tri, zapravo. Veseo glas se zauo iz pravca bara.
Ali ti nikada nisi bio poznat po inteligenciji, zar ne?
Finster se okrenuo i video barmena kako se naginje
preko bara. Lice mu je bilo zavijeno, a ruka u gipsu. Bez
ikakvog razmiljanja, Finster je zgrabio Simona za kosu
i udario mu glavu o bar, a potom ga je podigao i bacio
na zid s policama pia.
Sa drugog kraja sobe, uo se Majklov glas. Bio si
suvie besan da bi jasno razmiljao...
Hou prave kljueve i hou ih odmah! Finster je
sevnuo prema Majklu, izmaglica je prela preko sobe i
snano ga je odigla sa poda. Samo jedan od vas moe
da ih ima, znai da je samo jedan od vas zatien
njima. Odbacio je Majkla u oak.
Finster je zatvorio oi i poeo da se trese,
izgledajui vie kao zver nego kao ovek. Vetar je
nastavio da se kovitla kroz prostoriju, a pobesnela vatra
u kaminu usisavala je staklenu sru. Velike senke igrale
su po tavanici.
Simon je bio na nogama, oamuen, naprezao se da
se oporavi. Zdravo rame mu je bilo naslonjeno na bonu

stranu bara i on ga je gurao svom snagom... I polako,

polako, bar je poeo da se pomera. Ne mnogo, tek
centimetar po centimetar. Lagano je klizio podom.
Finster, zbunjen, opet je zgrabio Simona, podigao
ga u vazduh.
ta to...
Da li si ikada uo izraz prevari me jednom, ti si
kriv, Majklov besni glas dopro je iz drugog kraja sobe,
prevari me dva puta, ja sam kriv?
Finster nije obraao panju na Majkla. Steui
Simonov vrat, promrmljao je:
Ovoga puta nita te nee spasti, sveti ovee, ni
pitolji, ni noevi... Bog se nee umeati da te izbavi od
smrti. A kada umre, nee imati gde da ode, jer nee
biti Nebesa, nee biti vene nagrade za ivot pun
odricanja i rtvovanja koji si vodio za tvog Boga." Bacio
je Simona ka zidu... Samo u ja tamo postojati.
Majkl se naprezao da se pridigne na kolena.
U svakom sluaju, rekao bih da sam te prevario
tri...
Finster je ispruio ruku i Majkl je istog trenutka
dovuen u njegov stisak, letei preko sobe kao gvoe
prema magnetu. Majkl se borio da oslobodi vrat od
elinog stiska.
etiri
puta.
Simon
je
ispravio
Majkla,
pokuavajui, na podu, da doe do vazduha.
etiri puta prevaren, sloio se Majkl glasom koji
se jedva uo. Okrvavljen i izubijan, uspeo je da to
procedi kroz zube. Navukao sam te ue u onaj klub,
koji je zapravo crkva. To je prvi put. Rei su mu izlazile
poput slabanog aputanja. Prevario sam te sa prvim

parom lanih kljueva koje sam ostavio u tvojoj galeriji.

Drugi put.
Drugi par kljueva u bunaru, dodao je Simon.
Trei, sloio se Majkl, gledajui ka sveteniku. I
etvrti put... Finster je doao do granice. Niko se ne
igra sa smru, naroito ne sa opakom smru ije je on
bio olienje. Ova dvojica su zavrila sa svojim igrama;
ovo e im biti poslednja igra koju su igrali.
Nee biti broja etiri za vas. Privezau ti duu za
moje stopalo tako da e svakog dana biti neposredni
svedok muka tvoje ene. Bacio je Majkla na udaljeni zid
ali ovoga puta Majkl nije pao na tlo, visio je tamo
zakaen poput slike. Krv mu je tekla iz nosa i iz duboke
rane na licu.
Finster je priao Majklu ispruivi levi dlan i iz
Majklovog pojasa je izleteo no. Leteo je preko sobe,
idui u pravcu Finstera i na nekoliko centimetara od
njega okrenuo se i zavrio u njegovoj rairenoj ruci.
Okretao je otricu levo i desno, divei se njenom sjaju i
nainu na koji je otrica bila izbruena. Ponovo, Finster
je ispruio levi dlan i Majklova koulja se kidajui
otvorila, dugmad su poletela. Grudi su mu bile potpuno
gole i izloene.
Finster je zakoraio prema Majklu, drei mu
otricu ispred oiju.
Oduzee sam sebi ivot."
Majkl je bio nem, usne su mu podrhtavale.
Ja ne mogu to da uradim. Mogu da ti ubijem volju,
da te dovedem na ivicu smrti, da te muim dok ne
pone da me moli da te ubijem, ali ne mogu da te
gurnem preko ivice. ini mi se da si shvatio ovu tajnu

od ovog tvog prijatelja na samrti. Finster je noem

pokazao na Simona. Zavrni in ja ne mogu da uradim,
ti e ga uraditi za mene. Dae mi kljueve i onda e
uzeti ovu otricu i zabiti je u svoje srce. Ako nisi voljan
da mi da kljueve dok si jo iv... Neu imati nikakav
problem da ih uzmem od tebe kada umre.
Uas u Majklovim oima se uveao. Telo nije bilo u
stanju da reaguje na njegove misli. Rei mu nisu iziazile,
a strah ga je ispunio; strah da je izneverio svoju enu i
da je izneverio Simona. I na kraju, Majkl je morao da
prizna da je izneverio i Boga.
Finster je povukao otricu nadole preko Majklovih
ogoljenih grudi. Vrh noa zaustavio se kod Majklovog
srca. Finster je ispruio ruku prema Majklovom telu,
zgrabio mu levu ruku i bez napora je podigao. I protiv
svoje volje, Majklovi prsti su se otvorili, kao po diktatu
neke nevidljive sile. Finster je stavio no u njegovu ruku
i Majklovi prsti obavili su se oko balaka. Kap krvi se
sputala niz njegove grudi gde je vrh otrice noa bio
poloen, spreman da se zarije. Finster se udaljio, divei
se Majklovoj pozi na zidu, kako lebdi na ivici
samoubistva.
Majkl se borio itavom svojom duom. Ruka mu je
drhtala od naprezanja ali nije moga da odvoji no od
njegovog tela. Pokuavao je svom snagom da zaustavi
otricu, miii su mu nabrekli od napora...
I onda, iznenada, Majklova ruka se naglo pomerila
u stranu kao da je osloboena iz katapulta i zabila no
u zid. Povratio je kontrolu nad rukom. Polako je kliznuo
na pod, zapanjen i ne shvatajui ta se dogodilo. A onda
je pogledao u Finstera. Ovaj je zurio u Majkla ili, bolje

reeno, u dep njegove koulje. Koncentracija mu je bila

poremeena, i nije se vie zanimala Majklovom smru.
Zloban smeak mu se pojavio na licu. Iz Majklovog
depa su virila dva kljua do Merinog krsta na
dugakom zlatnom lancu.
Finster je posegnuo za njima.
Ne sme da ih dodiruje", pobledeo je Majkl.
Budalo, Finster se nasmejao, stavio si ih na
lanac. Nagnuo se napred i izvukao ih iz Majklovog
depa, hvatajui lanac. Dok su oni zveckali u vazduhu,
Finster je osetio muninu, a telo mu se zatreslo od
njihove blizine. Da, ovo su bili pravi kljuevi. I uprkos
bolu koji mu je preplavio telo, osetio je kako ga plavi
pobedonosni talas.
Moji su, rekao je jednostavno.
Majkl je gledao prema svojim golim grudima gde je
nekada bio Merin krst. Vie ga nema. Nosio ga je ne iz
potovanja prema Bogu ve iz potovanja prema Meri.
Ona je insistirala da e sa njim biti bezbedan, da e ga
tititi i da e ga vratiti njoj, kui. Nije joj tada verovao.
Ali sada jeste.
Sve je tvoje, rekao je Majkl.
A onda je iz Finsterovih ruku istrgao lanac s
Merinim krstom i kljuevima i prebacio ih Finsteru
preko glave i vrata. Finster je pokuao da se odmakne
ali je bilo prekasno, um mu je sada bio pomuen a telo
izgubilo snagu u prisustvu pravih kljueva.
S lancem oko vrata kljuevi su mu pali na grudi.
Bezboni krik iz apsolutne dubine pakla je eksplodirao.
Bol je bio neizdrljiv, Finster se okretao po sobi
odbijajui se od zidova i stolova, okretao se u pomami, i

naposletku je pao na pod gde se previjao u agoniji. Vatra

i krv pokuljali su mu iz tela dok su mu se kljuevi
utiskivali u kou, palei je.
Majkl se pomerio unazad prema zidu dajui sve od
sebe da ostane van domaaja. Simon je gledao upola
zatvorenih oiju, bio je svedok neega to je tako dugo
udeo. I onda Finster je postao nepokretan, potpuno
nepokretan, bez pokreta, bez zvuka. Dim se jo uvek
dizao sa njegovih grudi, oi su me smanjile. Stolovi i
stolice su se podigle, pod pred njim je pucao. ivot je
uzmicao iz milionera.
Majkl je pogledao prema Simonu koji je jedva bio
pri svesti. I njih dvojica su izgubili sasvim dosta krvi i
zadobili veliki broj masnica i polomljenih kostiju. Majkl
je pomislio: Simonu ovo sve mora da je poznato, ali meni
je ovo bio prvi put, a bogami i poslednji.
Majkl je priao Finsteru; gledao je kljueve koji su
bili dopola utisnuti u njegove grudi, gledao je opekotine
po njegovim grudima. Niko ne bi verovao emu je bio
svedok. Ali na kraju, dobio je ono za ta je i doao, i to
sa bonusom: preivee.
Majkl se sagnuo nad telom, smrad izgorelog mesa
napao mu je ula. Kljuevi su bili suvie vreli da bi se
dotakli, obmotao je platno oko njih i povukao. Nisu se ni
pomerili. Ugoreli su u meso i u samu grudnu kost.
Majkl je oslonio stopala o pod, vrsto stegao kljueve i
svom snagom povukao.
Finster je irom otvorio oi. Majkl se ukipio,
okiran, a Finster je skoio na noge i poeo da
pomamno grebe sopstvene grudi. Kidao je svoju kou.
Oajniki je pokuavao da ukloni smrtnu kaznu. Koa

mu se ljutila dok mu je ruka utonula u meso

pokuavajui da izvue kljueve iz tela. A onda,
poslednjim trzajem, uhvatio je lanac i istrgao kljueve.
Poleteli su kroz vazduh na drugi kraj sobe i pali pod sto.
Finster se nasmejao. Stegao je ruku oko Majklovog
vrata. Majkl se guio, umirao. I jedino je pred sobom
video spreno meso i oblik krsta koji je vatra urezala u
Finsterove grudi.
Nema vie trikova. Finsterov glas je sada bio glas
istog zla; nije bilo ni traga od nemakog naglaska na
koji su mnogi bili navikli u poslovnom svetu tokom
poslednjih deset godina.
Majkl se borio da doe do vazduha. Oi su mu
mirkale, mrak mu se uvlaio u svest. Borio se da
prikupi poslednju snagu, samo jedan trzaj da dovede do
kraja ovo ludilo. I s poslednjom snagom promrmljao je...
Broj etiri...
Majkl je ispruio ruku i svukao tapiseriju sa zida.
Bila je etiri metra visoka i na njoj je bio naslikan vitez
koji probada kopljem srce ogromnog zmaja. Runo
satkana tapiserija je pala na zemlju i otkrila uvueni
oltar u vestibulu sa krstom Isusa Hrista iza toga. Bio je
jednostavan, napravljen od drveta i kamena i datirao je
od pre nekoliko stotina godina.
Finsterove oi su se rairile.
Majkl je nastavio sa novopridolom snagom.
Sada nema nikoga da te odavde iznese, i nikoga ne
treba da oekuje dugo vremena.
Finster se sklupao u fetusni poloaj, nesposoban
da savlada bol. Poslednja jasna misao - pre nego to se
pretvorio u pepeo - prostrujala mu je kroz um. Kako ga

je samo njegov bes zaslepeo! Zamalo je uspeo da se

osveti Onome ko ga je prognao. Finster je proklinjao
sebe to je poprimio ljudski oblik, zato to je zapao pod
dejstvo poroka i zadovoljstava. Postao je rtva slabosti
oveka, i navikao se na poudu i pohlepu koja je
zarazila mnoge. Jedini nain pomou koga su ga
namamili u crkvu bio je kroz slabosti ovog tela. Ono mu
je otupelo ula, zaslepelo ga za istinu. I sada kada se
ova ljudska koljka rastvarala oko njega, duh mu vie
nije bio zatien mesom, i bol je doao u paklenim
naletima. Njegova dua se kupala u svetlosti, kao da je
bila primorana da gleda sunce, nesposobna da skrene
pogled. Finsterovo telo se treslo, poelo je da se dimi, a
u oima su mu se pojavili mali plamenovi.
Ljutura u kojoj je bio Avgust Finster je sagorevala.
Majkl se napregao, ustao i pomogao Simonu da
stane na noge. Ponovo su vratili red u malu kapelu.
Izgurali su lani bar kroz prednja vrata i vratili crkvene
klupe iz zadnjeg dela i odgovarajue ih postavili. S
velikom panjom podesili su oltar, jednostavan pehar i
svee, spremne za slubu koja se nee odrati.
Simon je podigao tapiseriju oslikanu vitezom i
dodao drugi kraj Majklu. Odneli su je na drugi kraj
kapele i stavili preko onoga to je preostalo od
Finsterovog tela. Dok se Majkl saginjao da prekrije
Finsterovu glavu, ruka se naglo pomerila i uhvatila ga
za runi zglob. Bila je pocrnela, ugljenisana, i to su bile
vie kande nego prsti.
Ono to jedva mogu da se nazovu oi je zasijalo iz
senki sa tla. Bile su crvene i osvetnike, zatamnjene u
praznini kakvu Majkl nikada u ivotu nije video. Bilo je

to istinsko udovite pred njim, ne vie fasada poznata

kao Avgust Finster.
Glas nije dolazio sa usana, niti se preneo do
Simonovih uiju. Govorio je samo u Majklovoj glavi. I
Majkl je znao da je to bila istina koja mu se otkrivala
pred oima.
Ja nikada ne mogu da umrem", glas je dolazio sa
svih strana. "Bez tame ne bi bilo ni svetla." Majkl je
pogledao duboko u oi tog stvorenja dok je ono
nastavljalo: Uvek u postojati."
Bez premiljanja, Majkl je uklonio Finsterove jadne
prste sa zgloba, otiao na drugi kraj sobe i podigao
kljueve. Drao ih je sa dubokim potovanjem,
dodirujui prstima drevni metal. Bili su postavljeni sa
obe strane Merinog krsta. Tri predmeta sa tako
minimalnim
dizajnom,
nenametljivi
u
svojoj
jednostavnosti. Za svet oni su predstavljali veru, za Meri
oni su predstavljali istinu, a za Majkla oni su
predstavljali ljubav.
Majkl je uklonio kljueve sa lanca ostavljajui na
njemu samo Merin krst. Dodao je kljueve Simonu,
zakoraio prema Finsteru i unuo. Finster je bio
nepokretan, njegove uasne oi su bile otvorene i
ukoene, dim se i dalje puio sa ugljenisanog tela. Majkl
je paljivo stavio ogriicu oko vrata lea, postavljajui
krst u centar pocrnelih grudi.
Pet minuta kasnije, izali su iz kapele. Noe je pala,
dublje i jasnije nego ikada dotad. Zvuci ume su oiveli
oko njih, zrikavci i sove, gatalinke i cikade. Meseev srp
je ispuzao iznad drvea obezbeujui dovoljno svetlosti
da bi se videlo.

Simon
je
pomogao
Majklu
da
poloe
srednjovekovnu tapiseriju preko ugljenisanih ostataka
Finstera, a onda su sve to dovukli ispred oltara. Ugasili
su vatru i poreali stolove i stolice u uglu, ostavljajui
mesto u onakvom redu kao to su ga i zatekli.
Majkl je stajao na meseevoj svetlosti dok je Simon
uklanjao lani natpis za nemaku pivnicu, koji su na
brzinu napravili, i izvukao tablu s pravom oznakom.
Bila je ispisana na nemakom i Simon je preveo za
Majkla:
KAPELA SVETOG SPASITELJA SLUBA NIJE
ZAKAZANA SVI PUTNICI SU DOBRODOLI ZA
MOLITVU ILI DA TRAE UTOITE
Bio je to plan koji su smislili na brzinu, u osnovi
zasnovan na mamcu, to nije bio Majklov omiljeni
metod, ali je postajao dobar u tome. Saradnici koje su
prethodno pozvali ne samo da su adaptirali ovaj prostor,
nego su zapravo prepravili kapelu, da izgleda kao bar.
Dok je Simon zakucavao natpis crkve, svuda okolo
se pojavio skoro neprimetan pokret, kao da su zgrade
oivele. Mnotvo ljudi je izlazilo iz zgrada koje se bile oko
crkve. Hodali su u tiini, a njihove pantalone i suknje
dodirivale su travu dok su hodali. Drugi su doli iz
mraka, s kolicima i alatima. Velika, stara, runo
napravljena teretna kola, duine dobrih est metara,
gurao je kaluer, a na dnu kolica su se nalazili cigle i
pesak.
U toku nekoliko sati novi zidovi su bili podignuti,
tokom nekoliko dana nova zgrada je zavrena.
Graevina od cigle i maltera je u potpunosti zatvorila
kapelu, nije bilo vrata, prozora, nije moglo da se ue ili

izae. Za zemlju je bilo potrebno vie vremena. Oko

mesec dana. Donoena je na runim kolicima i
naposletku je prekrila celu zgradu. Ogromna zemljana
humka koja se izmeala sa stenama u pozadini.
Podeena je da se uklopi u prirodno okruenje. Drvee,
cvee i trava su posaeni na vrh humke. Postavljen je i
mermemi kip, poslat iz Vatikana, iz same Sikstinske
kapele. Izradio ga je Mikelanelo hiljadu petsto
tridesete, a blagoslovio papa. Crkva ga duboko potuje
jer predstavlja Isusa kako predaje par kljueva apostolu
Simonu Petru.
***
Vlaan vazduh se kondenzovao na prozorima
bolnice koje su hladili klima ureaji. Bilo je trideset est
stepeni Celzijusovih a tek je bilo sedam sati ujutru,
pravi vreli letnji dan. Smene su se menjale, doktore i
sestre iz none smene zamenjivali su doktori i sestre iz
dnevne smene. Majkl je hodao kroz bele, prazne
hodnike, prolazio je pored praznih soba i sala, imao je
jasno oseanje da u celoj bolnici postoji samo jedan
pacijent.
Ukrcao se na prvi let koji je mogao da nae u
Minhenu, u est sati ujutro. Neprestano je bio sa
izlazeim suncem, narandasti sjaj je plovio prema
istonoj strani sveta. Bio je mrtav umoran, tokom
poslednjih etrdeset osam sati nije mogao da spava ni
jedan jedini trenutak. Oi su mu bile upravljene ka
vodenom horizontu, nebo je bilo vedro sa onom
meavinom plave i ljubiaste koja budi svet izjutra, a
Majkl je eleo da avion leti bre.

Uao je tiho u Merinu sobu oekujui da nae Meri

u komi. Bila je budna, leala je i ekala, kao da je znala
da dolazi. Iako ga je njen krhki izgled zapanjio, to nije
moglo da se vidi. Oi su mu bile ispunjene suzama
olakanja kada je ugledao svoju enu. Bez rei ju je uzeo
u ruke i drao je kao da e je drati tako zauvek. U tom
trenutku osetili su olakanje jer su oboje bili ivi.
Oprosti mi to kasnim, rekao je milujui joj lea.
Uspeo si da se vrati, rekla je Meri priguenim
glasom. Samo je to vano.
"Vodim te kui.
Meri se nasmejala, ne naputajui zagrijaj mua.
Mislio sam da se moda... uputimo na Rt na jedno
nedelju dana, da odsednemo u gostionici Brodsko
zvono, da vodimo Ijubav na peanim dinama..., Majkl
je aputao, glava mu je zaronila u njeno rame.
Mmm. Da jedemo portugalsku supu, svee
rakove..., Merino srce se irilo.
"... da trimo na plai, da skaemo u talase. Da
nam sunce greje lea... Majkl ju je ljuljao a jutarnji
sunevi zraci zapljusnuli su prozor prelivajui se na
Merinom licu.
***
Na iznenaenje svih, Pol Bu je preiveo. Nemaki
doktori rekli su mu da je bio vrlo srean to nije umro
od sranog udara i posavetovali ga da se kloni crvenog
mesa i holesterola. Zaili su mu rame i operisali mu dva
prsta. Simon je doktorima platio pet hiljada evra, i oni
nisu pitali za poreklo rana. Pet dana kasnije, Bu je

otputen iz bolnice. Pravo iz aviona uleteo je u rairene

ruke svoje supruge Deni.
Sada je sedeo u stolicu u kancelariji kapetana
Dilije. ef mu je stajao nad glavom i zvocao.
Kae mi da povlai ukaz o naruavanju uslovnog
otpusta?, grmeo je Dilija.
Pa ena mu je umirala, samo se malo izvukao da
ode i odradi neki poten posao, rekao je Bu.
Pa emu onda sva ona ftka? to si ga uopte
stavljao u kuni pritvor?
Prenaglio sam. On mi je dobar drug; mislio sam da
hoe da me iskoristi. To se promenilo kada sam saznao
sve pojedinosti. Nije prekrio nijedan ameriki zakon
osim naputanja zemlje, to nije veliki prekraj.
Nemoj
vie
da
sklapa
prijateljstva
sa
osuenicima, Pole. Ozbiljno to mislim. Dilija je uzeo
svoju jaknu, okaio je na stolicu i seo. Posmatrao je
Buove zavijene prste.
A to?
Deca, vrata od auta, rekao je Bu sa osmehom.
Dilija se nasmejao.
Pa ti se raspada. Ovde se pria da si imao srani
udar. Ako tako nastavi, nee doekati narednu
godinu.
Ma dobro sam. Previe crvenog mesa. Mada me
Deni tera da ga ostavim.
"A ta ti misli o tome?
Palo mi je na pamet da, kao i svi, otvorim bar.
Videu. Ali nedostajalo bi mi tvoje veselo lice. Bu je
ustao i krenuo ka vratima.
Ali Dilija ga je zaustavio.

Jesi li video Tala?

Tala? Bu se okrenuo.
Aha, Tala. Sea se, Unutranja kontrola. Ti si pod
istragom.
to se mene tie, mogao bi i da bude mrtav.
Hej, mi se ovde ne alimo s tim stvarima.
Ako ga vidim, obavestiu te. I Bu mirno ieta iz
kapetanove kancelarije.
***
Stambeni deo se nalazi u istonom delu Vatikanske
palate sa mnotvom prozora koji gledaju na Trg svetog
Petra. Taj deo nije otvoren za javnost, i uvek je bio
mesto gde je papa iveo u svojoj povuenosti, na neki
nain pokuavajui da ivi obinim ivotom. U biblioteci,
na policama od mahagonija, nalazi se oko pet hiljada
raznih knjiga. U toj privatnoj prostoriji on je mogao da
ita knjige, asopise i razne svetske novine, u isto vreme
ispunjavajui drevne tradicije svog duhovnog poziva, Tri
velika televizora postavljena u uglu su primala vesti sa
cele planete. Papa, ovek koji je govorio osam jezika,
oseao se kao kod kue u svakoj zemlji i uivao je da
gleda vesti koje su oblikovale ljudsko miljenje.
Simon je sedeo u tamnocrvenoj sobi za prijeme,
glava mu je bila pognuta. Sofe i stolice od crvenog
baruna, naglaene zlatnim ivicama, vraale su oveka
u doba renesanse. Simonova crna mantija i beli
okovratnik su otro odskakali od boje dekora. Njegova
odeda je uvek inila da se on nelagodno osea, kao da
nije zasluivao da je nosi, iako je tradicionalna
svetenika odea imala smirujue dejstvo na njega.

Ruke su mu bile u krilu, ozbiljno je drao drvenu kutiju

sa kljuevima, koju je drvodelja istesao pre dve hiljade
godina. Podigao je poklopac, divei se kljuevima
poslednji put.
Unutranja vrata su se otvorila. Njegova svetost e
vas sada primiti, oe, rekao je onizak proelav ovek na
italijanskom jeziku. Kardinal Baptista, lini papin
sekretar bio je obuen u tradicionalnu ljubiastu odedu
oveka njegovog poloaja.
Hvala vam, vaa uzvienosti. Simon se savio u
kolenima. Da li ste rekli Njegovoj svetosti za moj
zahtev? U Simonovom umu postojalo je samo jedno
istinski sigurno mesto za kljueve: da budu u posedu
jednog od najzatienijih ljudi na svetu.
Smatrao je da je to zabavno", rekao je kardinal,
on nikad pre nije nosio kljueve.
Uli su u unutranje svetilite gde ih je papa
ponizno ekao.
***
Lie je bilo jarkozeleno tokom njihove poslednje
nedelje, i promena godinjeg doba samo to se nije bila
dogodila. Boje e se veoma brzo promeniti, sve e
poprimiti zlatastu nijansu, i tako je to od pamtiveka.
Cvee koje je posadio prolog meseca je i dalje bilo u
punom cvatu, njeno omiljeno: hrizanteme. Majkl je
kleao pored jednostavnog nadgrobnog spomenika, a
septembarski vetar mu je mrsio crnu kosu; itao je rei
po hiljaditi put.
Meri Sen-Pjer
Boji dar Majklu, Majklov dar Bogu

Imali su tri nedelje. Mari se oporavila. Osmeh joj je

postao vedar, njene zelene oi su zraile. Proveli su
vreme a da apsolutno nita nisu radili. Iskljuili su
telefon, televizor i kompjuter. Sva hrana i neophodne
stvari su im bile isporuene kui. ivot im se sastojao
od prianja, uzimanja obroka i smejanja, nali su utehu
u prisustvu onog drugog. Njihova ljubav se nije
izraavala reima ve pogledima i delima. Postoji uteha
u ljubavi koju oseaju samo oni koji je istinski poznaju.
Ta ljubav je srdana i sigurna, osloboena od ljutnje i
ljubomore. Ona je puna zanosa i prua imunitet prema
okrutnostima ivota.
I onda, bez upozorenja, bez bola, ona je preminula.
Bilo je to u snu, njen mu je bio pored nje.
Majkl je leao kraj nje nekoliko sati drei je za
ruku i tiho jecajui.
Majkl je sedeo za svojim stolom i drao izvetaj iz
banke. ek pristigao sa Kajmanskih ostrva glasio je na
dvesta sedamdeset est hiljada dolara. Ali sve je to bilo
uzalud; Meri je otila. Sav njegov trud, sve je bilo
propalo. To to je on eleo, da taj novac pomogne Meri
da ozdravi, to vie nije bilo mogue.
I taj novac. Poslao ga je Finster. Ukleti novac koji je
trebalo da poslui da se podriju Bog i Crkva. Doneo je
samo patnju.
Pas je zalajao i Majkl je krenuo ka vratima. Zaulo
se zvono. Stavio je ek u dep i otvorio vrata. Pred njim
je stajala visoka ena neodreenih godina.
Gospodin Sen-Pjer?, upitala je nekim nejasnim
naglaskom.

Majkl ju je pogledao. Mogla je da bude u kasnim

tridesetim, ili dobrodrea pedesetogodinjakinja.
"Mnogo mi je ao zbog vae ene. Predala je Majklu
ukraeni koverat. Vatikan vam alje najdublje sauee
i molie se za vas dok ste u alosti.
Majkl je bio pomalo zbunjen, nije znao kako da se
odnosi prema Crkvi, posle svih nevolja koje joj je
prouzrokovao.
ena se nasmejala, osetivi njegovu nelagodnost.
Gospodine Sen-Pjer, molim vas da shvatite, Crkva
razume zamke iskuenja. Ali to je vanije, uvek veruje
u mo opratanja.
Majkl je pogledao karticu na njenoj bluzi.
Jeste li vi opatica?"
Ona se nasmejala.
Ne. Zovem se enevjev. Simon je moj stari prijatelj.
Ja vodim jedno sirotite u Italiji i ovde sam jer skupljam
donacije.
Majkl je utei gledao u koverat iz Vatikana.
Ona se ponovo nasmejala.
Ne od vas, naravno. Simon me je zamolio da vas
posetim i vidim ta radite.
Dobro sam, rekao joj je. Ali oboje su znali da je to
la.
Ako ita mogu da uinim..., pruila mu je ruku.
Svako se na svoj nain nosi sa tugom. Ponekad, oni
koji su to i sami iskusili mogu da pomognu.
Primio je pruenu ruku; bila je mekana i
neoekivano fina. Na trenutak, prisustvo ove ene mu je
toliko prijalo. Sledeeg trenutka, Majkl je stavio ruku u
svoj zadnji dep i oseajui ek, pomislio: Moda e iz

ovoga ispasti neto dobro. Znao je ta e da uradi sa tim

novcem.
Ali ni to mu nee doneti mir. Nita nee moi da
Majklu donese mir. Ni ova ena, ni Simon, ni Bu, ni
Crkva, bez obzira koliko mona bila. Jer nijedno od njih
nije moglo da odgovori na pitanje koje ga je proganjalo u
snovima. Nije znao da li je Merina dua nala mir. Da li
je zaista nala Nebesa iz svojih molitvi?
Oko ponoi, Majkl je vrsto zaspao u Merinoj
omiljenoj stolici. Otis mu je spavao pored nogu, a SiDej se ugnezdila u krilu. Bio je vie nego iscrpljen i pao
je u dubok san. Bio je pomagao Buu u voenju
fudbalskog tima njegovog sina. Pobedili su u meu
rezultatom osamnaest prema dvanaest. U ovoj sezoni jo
uvek nisu bili pobeeni.
Nadao e da e ui u neku rutinu, da e se neto
pojaviti i dati smisao njegovom ivotu i pomoi mu da
popuni prazninu. Rad i deji fudbal. To je sve sa im je
mogao da pone u ovom trenutku, ali i to je bio poetak.
Iako su kljuevi bili vraeni, a on bio svedok
dogaaja koje nikada nije mogao sebi u potpunosti da
objasni, i dalje je imao svoje sumnje. One su ga
progonile i danju i u snovima. To je bilo ono pitanje ta
ako, koje mu je muilo srce.
Pitanje o drugom svetu.
I bio mu je potreban odgovor, lutanja njegovog uma
su ga kidala tokom poslednjih nekoliko nedelja, i nije
mogao da zamisli ta e se dogoditi u godinama koje e
doi.

Bio je u dubokom snu, nije pomerao nijedan mii,

to je bio najdui san poslednjih meseci. Tiho kao i uvek,
Meri je ula u sobu, njena kosa je ponovo bila poput
sjajne grive. Koa joj je bila poput alabastera, a zelene
oi su joj bile ispunjene svetlou. Stajala je i gledala u
Majkla, osmehujui se zbog naina na koji je spavao.
Sela je za njegov sto i tiho otvorila fioku, ruka joj nestala
u njoj, neto je traila. Neno je povlaila prste i neto
izvukla. Stajala je pored police sa knjigama, upijajui
seanja sa fotografija koje su bile pred njom, a njene oi
su svetlucala dok joj se srea prelivala preko lica.
Stavila ga je na zid - ekser je i dalje bio tamo prelazila je prstima preko toga pre nego to se
naposletku udaljila korak, divei se upotpunjavanju
praznine koja je tu bila.
Jednostavno plastino raspee je visilo na zidu, sa
svom svojom upadljivou, sa svim svojim znaenjem.
Prila je Majklu, nagnula se nad njim i neno ga
poljubila.
Polako je otvorio oi kao da je znao da e ona biti tu
i za jedan kratak trenutak oni su podelili toplinu i
prisan osmeh sve dok se prvi zraci jutamjeg sunca nisu
probili u sobu, a Meri se rastvorila u snopovima
svetlosti.
Majkl se protegao, bio je potpuno budan; Si-Dej je
brzo skoila na kau. Ustao je i otiao do zida.
Poravnao je krst i osmehnuo se...
... jer je znao da je njena dua zadobila spokoj.
Na njegovo pitanje odgovoreno je udom.

***
U dubini Crne ume, u podruju koje malo ljudi
poseuje, postoji oblast unutar zidina nekada
naputenog manastira, koja je sada stalno uvana. Pet
pripadnika vajcarske garde su na stalnom zadatku
odreenom u Vatikanu. Izmeani su sa kaluerima,
fratrima i svetenicima i nemaju obavezu da oblae
tradicionalne plavo-kestenjasto-ute uniforme. Oni tite
kip star pet stotina godina. Ili tanije reeno, jedan grob
ispod njega.
To je jedino mesto na svetu gde je vajcarska garda
smetena izvan Vatikana.

za vas: Peter_Petrelli

BABAC