Sluanje

Razumevanje i podrka drugih

Sadraj
Vanost sluanja
Mit o tome da je sluanje lako
Navike ljudi koji loe sluaju
Komponente procesa sluanja
Svi sluai ne primaju istu poruku!
Prednosti i nedostaci razliitih stilova
sluanja

Sluanje
Govor je vaan, ali bez sluanja, poruka
nikada nee stii!
Sluanje je vano!
Sluanje nije lako!
Mnogi faktori utiu na dobro sluanje
Postoji lepeza razliitih odgovora na ono
to se ulo.

Priroda sluanja
Na vrhu liste vanosti (najvie vremena)
Najfrekventnija forma komunikacije
Najvanija komunikaciona vetina
Od vitalne vanosti za uspeh
Sluaj, ili e te tvoj jezik uiniti gluvim!
Greke su neizbene, ali se moe
popraviti treningom

Tipovi komunikacionih aktivnosti

Sluamo knjigu na dan, govorimo knjigu
na nedelju dana, itamo knjigu meseno,
a piemo knjigu na godinu dana!
Sluanje licem-u-lice 32%, masovno
21% (ukupno 53%), itanje 17%,
prianje 16%, pisanje 14%

Definicija
1. uti i sluati
Sluati i uti nije isto!
Sluanje je proces pridavanja znaenja
tudjim govornim porukama
uti je proces u kome zvuni talasi
prave vinracije na naoj bubnoj opni
esto ujemo, ali ne sluamo!

Vrste sluanja
1.Sluanje bez razmiljanja

Kada na poruku reagujemo automatski i

rutinski, bez mnogo mentalnog angamana.
Nizak nivo procesiranja informacija korisno
kao uteda

2. Sluanje uz razmiljanje
Kada nam je poruka, tema ili osoba vana
Ukljuuje promiljanje i obraanje panje

Zato sluamo?
Da razumemo ( druge osobe, take
gledita, nove perspektive...)
Da evaluiramo kvalitet poruke (trai
motivaciju, sposobnost, volju...)
Da izgradimo i odravamo odnose
Da pomognemo drugima ( doktori,
advokati, terapeuti...)

Sluanje nije lako (prepreke)

Pretrpanost informacijama ( 5 sati dnevno

sluamo!)

Lina zabrinutost
Brzina misli ( 100 do 140 rei u minuti!)
Buka ( razgovori, saobraaj, muzika, umor...)
Svi koji sluaju ne primaju istu poruku:

uticaji kulture, socijalnih uloga, linih interesa,

itd.*

Karakteristike loeg sluanja

Pseudosluanje ( imitacija)
Konverzacioni narcizam
Selektivno sluanje
Upotpunjavanje praznina ( upadanje u re)
Izolovano sluanje
Defanzivno sluanje
Sluanje iz zasede

Komponente sluanja
uti (fizioloki aspekt)
Obraanje panje (psiholoki proces)
Razumevanje (davanje znaenja) u zav.

od inteligencije, znanja, kontaksta, iskustva,

motivacije, linosti...
Zapamivanje ( u zavisnosti je od broja
ponavljanja i koliine informacija; posle 8 sati
50% zapamenog pada na 35%!)

Odgovaranje na poruku *

Stilovi reagovanja
Tiho sluanje
Postavljanje pitanja
Parafraziranje
Empatiziranje
Podravanje
Analiziranje
Savetovanje

Vrste pitanja

Otvorena ( dozvoljavaju raznolikost

odgovora) vs zatvorena pitanja
(dozvoljavaju ogranien opseg odgovora)

Iskrena ( sa ciljem da se razume) i lana

pitanja (sa prikrivenim ciljem da se poalje
poruka)

Postavljanje pitanja
Najpopularniji deo govora!
Da se razjasne znaenja
Da se saznaju tudja miljenja, oseanja i
elje
Da se pospei elaboracija ( Reci mi
neto vie o tome...)
Da se pospei otkrivanje ( uvid)
Da se sakupi vie injenica i detalja

Lana pitanja
Pitanje-zamka za pripovedaa(..zar ne?)
Pitanje koje je zapravo izjava
Pitanje sa skrivenom namerom(strateko)
Pitanje koje zahteva taan odgovor
Pitanje bazirano na neproverenoj
pretpostavci ( prejudiciranje)

Znaenje uvek oblikuje kontekst!

Parafraziranje
Rei svojim reima ono to misli da si uo
Promenom rei
Davanjem primera
Otkrivanjem teme u osnovi
Dva nivoa:
Parafraziranje injenica ( lake!)
Parafraziranje linih informacija *

Saoseanje (empatija)
Identifikacija

sa emocijama
druge osobe ( vie nego u
parafraziranju) , a bez evaluacije
( sudjenja) i obaveznog slaganja
( kao pri davanju podrke)

ta nije empatija?
Negiranje drugima prava da oseaju
Minimizovanje znaaja situacije
Samo-odbrana
Podcesanje krila drugima ( oduzimanje
entizujazma)

Podravanje
Solidarnost sa tudjim situacijom
Slaganje
Ponuda pomoi
Hvaljenje
Ohrabrivanje
Odvraanje panje
Biti prisutan ( iskrenost, spremnost druge
strane, fokus na ovde i sada)

Analiziranje
Slualac nudi interpretaciju poruke:
Analiza treba da bude uslovna ( a ne
apsolutna istina)

Da ima razumne anse da bude tana

Da je druga osoba spremna da je primi
Da je motiv samo da se pomogne

Evaluacija

Pozitivna vs negativna ( izaziva

defanzivnost!)

Konstruktivni kriticizam:
1. da je osoba koja ima problem traila
evaluaciju
2. da evaluacija nema cilj poniavanje ili
grdjenje

Savetovanje
Nije uvek korisno, moe biti tetno
(izbegavanje odgovornosti!)
Korisno je samo kada osoba trai, eli i
spremna je da uje
kada savetnik vodi rauna o potrebama i
samopotovanju osobe koja trai
Da osoba nee okriviti savetnika ako
savet ne pomogne!

Kontinuum reagovanja
Od vie reflektivnog/manje direktivnog
(tiho sluanje, postavljanje pitanja,
parafraziranje, empatija)
Do manje reflektivnog/vie direktivnog
(podravanje, analiziranje, evaluiranje,
savetovanje)

Koji stil upotrebiti?

Svi naini imaju prednosti i nedostatke
Mudro je poeti od reflektivnog ka
direktivnom
Zavisi od situacije i vrste problema
Zavisi od osobe-primaoca
Zavisi od osobe-davaoca

Vebe
Identifikuj situacije kada slua
automatski i kada stvarno slua!
Identifikuj okolnosti i naine kada i kako
loe slua
Identifikuj naine odgovora koje obino
koristi kada slua druge
Vebaj sposobnost da parafrazira...
Istrai razliite tipove odgovaranja...