Mirjana Divac Jovanovi

(Krueger & Caspi 1993)

Hipoteza slinosti ( razumevanje, reciprocitet,

genetska podudarnost)
Hipoteza idealnoh partnera ( uporedjivanje
potencijalnih kandidata)
Hipoteza odbojnosti ( aktivno odbacivanje
nepodudarnih)
Hipoteza optimalne slinosti (najprivlaniji su
oni koji se malo razlikuju od nas)
Hipoteza optimalne razliitosti

Dianne Felmlee ( 1995)

Kako to da nas na poetku privue

neka osobina linosti partnera, koja na
kraju bude ta koja nas najvie odbija,
nervira i za koju mislimo da je
parterova nagora osobina?

Od finog do pasivnog
Od snanog do tvrdoglavog
Od duhovitog do neozbiljnog ( nezrelog)
Od otvorenog do nametljivog
Od brinog ( paljivog) do posesivnog
(lepljivog)

Mi menjamo nain interpretacije partnerovih

osobina!

Verovanje da je druga osoba naa druga

polovina ( idealno ja)
Hemija ljubavi (idealni seks)
Verovanje da na svetu postoji samo jedna osoba
koja nam potpuno odgovara ( idealni spoj)
Verovanje da se samo jednom ljubi ovako
(idealni trenutak)
Verovanje da je moja ljubav najvea i
jedinstvena ( idealna ljubav)
Verovanje da ne mogu bez nje/njega ( idealna
smrt)
Verovanje da je druga osoba savreno bie
(idealni partner)

Harville Hendrix, 2000.

Za nas su nesvesno fatalno privlani partneri

sa kojima mislimo da moemo da nastavimo
nezavrene emotivne prie sa roditeljima
(gajenje iluzije)
Nesvesni izbor partnera determinisan je
stepenom bitne slinosti sa roditeljem/ima sa
kojim smo imali nerazreen emotivni vor
Izlaz je u promeni oekivanja od partnera
(koji nije tu da bi ispunio nae nezavrene
prie)- svesni brak

Triangularna teorija ljubavi (Sternberg 1998)

Ljubav je multidimenzionalni koncept i sastoji
se od razliitih kombinacija komponenti:

Intimnost
Strast
Posveenost ( vezivanje )

Svidjanje/prijate intimnost
ljstvo
Zaljubljenost/za
nesenost

Strast

Prazna ljubav

posveenost

Romantina
ljubav

intimnost

Prijateljska/part
nerska ljubav

intimnost

Nerealna/luda
ljubav
Kompletna
ljubav

intimnost

strast
posveenost
strast

posveenost

strast

posveenost

(John Lee (1976), Hendricks & Hendricks (1986)

Primarni ljubavni stilovi:

Eros ( strasna ljubav)

Ludus ( ljubav-igra)
Roditeljska ljubav ( storge)

Sekundarni ljubavni stilovi:

Mania ( opsesivna, ljubomorna ljubav)

Agape ( nesebina ljubav)
Pragma ( praktina ljubav)

EROS
( strasna ljubav)

LUDUS
( ljubav-igra)

STORGE
(poverenje,
potovanje,
prijateljstvo)

MANIA
( opsesivna,
ljubomorna ljubav)

AGAPE
(nesebina ljubav)

PRAGMA
(praktina ljubav)

Koji je tvoj stil ljubavi?

Da li moe da doivi jedan ili vie ovih
stilova sa istim partnerom?
Da li voli razliite ljude istim stilom?
Kako su ovi stilovi povezani sa osobinama
linosti ?
Kako se ovi stilovi menjaju tokom vremena i
tokom veze?

Emocionalne veze izmedju roditelja i dece

mogu da utiu i da se preslikavaju na veze
koje e kao odraslli razvijati u intimnim
odnosima
Stilovi vezivanja (Mary Ainsworth, 1978):
Siguran ( zdrav ljubavni stil)
Anksiozno-buntovan ( ambivalentan ljubavni
stil, oseanje odbaenosti, love-hate)
Anksiozan-izbegavajui ( povlaenje,
ignorisanje, bez bliskosti)

Zato i kada se odnosi raskidaju?

Model investicije ( Caryl Rusbult, 1998):
Posveenost ( psiholoka vezanost i
motivisanost za nastavak odnosa), zavisi od:
1. Zadovoljstva (= dobitak-cena kotanja)
2. Kvaliteta alternativa ( nivo poredjenja)
3. Investicije ( dotadanje ulaganje u odnos)

Strategija izlaza ( separacija)

Strategija oglaavanja ( pokuaj poboljanja

odnosa diskusijom o problemima i

predlaganjem promena)
Strategija lojalnosti ( ekanje da stvari budu
bolje.....)
Strategija zapostavljanja ( ignorisanje
partnera)

Konstruktivan-aktivan
Konstruktivan-pasivan
Destruktivan-pasivan
Destruktivan-aktivan

Gubitak poverenja i emotivne podrke ima

najvei uticaj na zavravanje odnosa

Direktne i indirektne strategije

Izvestan stepen autonomije...

Izvestan stepen slinosti...
Podrka u tekim momentima...
Lojalnost i vernost...
Potenje i otvorenost...
Provodjenje vremena zajedno...
Deljenje i napora i dobiti...
Uzbudjenje....

Steven Duck ( 1982)

Intrapsihika faza ( oseanje da da neto

nije u redu...)
Dijadika faza ( konfrontiranje partnera)
Socijalna faza ( postaje javno, razmilja se o
ouvanju dostojanstva...)
Zavrna faza ( odnos je mrtav , raskid je
neizbean)

PTSD ( depresija, oseanje odbaenosti i

usamljenosti, promene raspoloenja....)
Anksiozno-vezani pokazuju vie tekoa pri
raskidu nego izbegavajue-vezani; sigurnovezani koriste porodicu i prijatelje da im
pomognu
Proces opratanja: kada se desi transgresija
(prekoraenje granica), uvreda, izdaja ili
zloin, ili povodom prirodnih katastrofa i
bolesti

Opratanje ima veliki uticaj na mentalno

zdravlje individue
Jedan od najvanijih psiholokih i relacionih
procesa koji promoviu izleenje
Pozitivni metod prevazilaenja povrede ili
bola, koji je pre svega od koristi rtvi
Opratanje nije isto to i pomirenje ( osoba

moe da oprosti i istovremeno da odlui da

prekine odnos)

Opratanje ne znai tolerisanje, slaganje niti

izvinjenje
Neoprost vodi u kontinuirano oseanje besa,
neprijateljstva, strahovanja i depresije!

Kompleksan proces koji ukljuuje:

Kognitivni proces
Relacioni proces
Emotivni proces

a odvija se na dva nivoa:

Intrapersonalni proces ( kao reaguje na

povredu)
Interpersonalni proces ( kako reaguje na
osobu koja te je povredila)
Nije neophodno akt, ve proces otkrivanja...

Volja da se napusti negativno prosudjivanje

druge osobe ( Hill, 2001)
Nije neophodno akt, ve proces otkrivanja
(Wade, 2005)
Slian procesu tugovanja gde se mora
prihvatiti realnost gubitka ( ili nepravde ili
povrede)
Razliiti ljudi imaju razliite sposobnosti
opratanja u skladu sa kontekstom u kome su
odrasli i razvijali se

Oseanja oka, neverice, nerealnog

Oseanje ugroenosti
Oseanje povredjenosti, ljutnje i
neprijateljstva
elja za socijalnim povlaenjem,
oseanje izolovanosti i usamljenosti
Oseanje depresije

Enright-ov model 4 faze ( 2000):

1. Faza otkrivanja ( oslobadjanje besa; stida,
patnje, nepravde, razumevanje psiholokog
bola koji je nanet)
2. Faza odluke ( izbor da se pokua oprostiti;
razumevanje da mora da se neto promeni
da bi se ilo napred)
3. Faza prorade ( prihvatanje povrede;
empatija prema izazivau-identifikacija,
razumevanjew kontekst...a)
4. Ishod ( emocionalno olakanje, sticanje
dubljeg znaenja ivota kroz oseanje bola)

Worthington-ov piramidalni model ( 2001):

5. ODRAVANJE OPROSTA
4. POSVEENOST PROCESU OPROSTA
3. ALTRUISTIKI POKLON OPROSTA
2.

EMPATIJA SA ONIM KOJI TE JE POVREDIO

1. PODSEANJE NA DOGADJAJ POVREDJIVANJA

Ne skrivati povredjenost!
Setiti se oseanja krivice kada smo mi
pogreili prema nekome
Staviti se u situaciju onoga ko nas je povredio
Vano je podsetiti se kako smo i mi nekada
dobili poklon u vidu oprotaja kada smo
nekoga povredili i koliko nam je to znailo!
Opratanje postane stvarno kada postane
javno!

U vezi sa stilovima vezivanja i linou:

Individue koje se anksiozno-vezuju nauile
su da se prvo tite od povrede, pa teko
oprataju
Lake oprataju oosobe koje imaju nie
skorove na neuroticizmu ( a vie na
ekstraverziji, prijaznosti i otvorenosti ka
novim iskustvima).
Narcistine linosti imaju veliki problem da
oproste i da trae oprost ( lako se uvrede i
teko empatiu)