Centar za

Istraivanje
Etniciteta

dr Boidar Jaki
mr Goran Bai

ROMSKA NASELJA, USLOVI IVOTA

I MOGUNOSTI INTEGRACIJE ROMA U
SRBIJI
Rezultati socijalnog istraivanja

Beograd
30. decembra 2002.

SADRAJ
Uvodna beleka

Prvi deo
NASELJA I NASELJENOST ROMA U SRBIJI
1.1. Pristup istraivanju romskih naselja
1.2. Rasprostranjenost romskih naselja u Srbiji
1.3. Poloaj, veliina, vreme i nain nastanka romskih naselja
1.4. Komunalna infrastruktura
1.4.1 Ureenost naselja
1.4.2 Pristup naselju i regulisanost ulica u njima
1.4.3 Elektrina mrea
1.4.4 Vodovodna mrea
1.4.5 Kanalizaciona mrea
1.4.6 Blizina predkolskih ustanova
1.4.7 Blizina kolskih ustanova
1.4.8 Zdravstvena ustanova
1.4.9 Blizina policijske stanice
1.4.10 Blizina prodavnice sa prehrambenim artiklima
1.4.11 Udaljenost od sportskog objekta (igralita)
1.4.12 Blizina ustanova kulture
1.4.13 Udaljenost mesne kancelarije

1.5. Nain sahranjivanja

1.6. Stanje i perspektive romskih naselja

1
4
10
14
15
17
18
19
20
20
22
24
24
25
25
26
26
27
28

Drugi deo
USLOVI IVOTA ROMSKE PORODICE U SRBIJI
2.1

Parametri pristupa ivotu romske porodice

2.1.1
2.1.2
2.1.3
2.1.4

Prethodni opis problema

Predmet istraivanja
Ciljevi istraivanja
Metodski pristup i uzorak

30
30
32
34
37

2.2 Romska porodica obeleja i stanje

2.2.1 Broj lanova i struktura romskih i neromskih porodica
2.2.2 Mesto stslnog nastanjenja i uslovi stanovanja romskih porodica
2.2.3 Opremljenost porodinog domainstva
2.2.4 Radni status domaina/ce i izvori prihoda romske porodice
2.2.5 Problemi obrazovanja i kolovanja dece
2.2.6 Zdravstveno stanje i leenje lanova romske porodice
2.2.7 Samoprocene materijalnog stanja porodice

40
40
41
47
48
53
59
61

2.3 Romi i neromi

64
64
67
71
73

2.3.1
2.3.2
2.3.3
2.3.4

Ocena meusobnih odnosa

Diskriminacija
Stereotipi
Socijalna i etnika distanca

2.4 Stavovi o ravnopravnosti i o pomoi Romima

2.4.1
2.4.2
2.4.3
2.4.4
2.4.5

Stavovi o ravnopravnosti Roma

Stavovi prema Zakonu o zatiti prava nacionalnih manjina
Obim i uestalost pomoi
Ko treba da pomae Romima
Vienje budunosti

77
77
78
81
83
86

Trei deo
OSNOVE NACRTA INTEGRACIJE ROMA U SRBIJI
3.1 Neka iskustva u vezi sa programima integracije Roma
3.2 Nedoumice u vezi sa poimanjem integracije
3.3 Pravne i institucionalne osnove integracije u uem smislu
3.4 Naela integracije
3.5 Polazne osnove stratekog dokumenta
3.6 ta bi trebalo da sadri plan integracije?
3.6.1
3.6.2.
3.6.3.
3.6.4.
3.6.5.
3.6.6.
3.6.7.
3.6.8.

Stanovanje
Socijalna politika
Ekonomsko osnaivanje
Obrazovanje
Zdravstvena zatita
Zabrana diskriminacije
Romi raseljeni sa Kosova
Nain finansiranja

PREPORUKE

90
91
95
97
98
100
102
103
103
105
106
107
108
109

110

PRILOZI
1. Upitnici
1.1 Upitnik za romske porodice
1.2 Upitnik za susede
1.3 Upitnik za naselja
2. Podaci o uzorku
3. ema dokumenata neophodnih za sprovoenje efikasne strategije
4. ema koordinacije i organizacije poslova u vezi sa integracijom Roma
5. Spisak romskih naselja koja nastanjuje vie od 15 porodica ili vie od 100 ljudi

Uvodna beleka
Projekt socijalnog istraivanja ROMSKA NASELJA, USLOVI IVOTA I
MOGUNOSTI INTEGRACIJE ROMA U SRBIJI: zbog poduzimanja efikasnih mera za
poboljanje uslova ivota i ispitivanja mogunosti integracije bio je zavren 10. aprila
2002. godine. U toku tog meseca formiran je istraivaki tim u sastavu: dr Boidar
Jaki, nauni savetnik Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju iz Beograda kao
rukovodilac projekta, dr Milo Marjanovi, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu,
dr Dragoljub orevi, redovni profesor Univerziteta u Niu, dr okica Jovanovi,
vanredni profesor Univerziteta u Pritini i mr Goran Bai, sekretar Komisije za
prouavanje ivota i obiaja Roma Odeljenja drutvenih nauka SANU i vii savetnik
Saveznog ministarstva za nacionalne i etnike zajednice iz Beograda, kao lanovi
istraivakog tima. U konstruisanju upitnika za romska naselja veliki doprinos je dao dr
Sreten Vujovi, redovni profesor sociologije naselja na Filozofskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu.
U maju mesecu bio je u celini zavren instrumentarij za anketno ispitivanje i rad
na terenu. Uzorak za anketiranje romskih i susednih neromskih porodica sainila je
saradnica Republikog zavoda za statistiku Slavica Pavkov na osnovu rezultata popisa
stanovnitva iz 1991. godine kao u tom trenutku jedinog relevantnog zvaninog izvora o
Romima u Srbiji. U tom mesecu bili su zavreni i umnoeni upitnici. Nesreeno pitanje
finansiranja postalo je prepreka realizaciji projekta. Terenski rad je ipak zapoet
poetkom jula 2002. godine zahvaljujui, pre svega, ljubaznosti i razumevanju gospodina
Rasima Ljajia, saveznog ministra za nacionalne i etnike zajednice. Vei deo rada na
terenu bio je praktino zavren kada je 21. oktobra 2002. godine potpisan ugovor o
realizaciji projekta izmeu OXFAMa GB, Kancelarije u Beogradu i Centra za
istraivanje etniciteta kao nosioca realizacije projekta. Svi lanovi istraivakog tima bili
su koordinatori terenskog rada u pojedinim regionima Srbije. Oni su birali i obuavali
anketare, saraivali sa predstavnicima lokalnih institucija i predstavnicima romskih
drutava, udruenja i zajednica, kontrolisali rad anketara i anketni materijal.
Kompjutersku obradu empirijskog materijala izvrila je Vesna Mileti, saradnica Instituta

za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa lanovima

svoje grupe. lanovi istraivakog tima, koordinatori terenskog rada doprineli su svojim
sugestijama prvoj analitikoj proceni empirijskog materijala, a dali su i svoje kritike
primedbe i sugestije na nacr izvetaja. Prvi i trei deo izvetaja koji su se odnosili na
rasprostranjenost i broj romskih naselja u Srbiji, njihove karakteristike, uoena
demografska obeleja romske populacije i probleme strategije u procesu integracije
Roma napisao je mr Goran Bai, a drugi deo izvetaja o uslovima ivota, statusu,
problemima romskih porodica, odnosima Roma i neroma, pitanjima ravnopravnosti
romske populacije, perspektivama za budunost napisao je dr Boidar Jaki. Uvodnu
beleku i poslednji kratki odeljak koji sadri preporuke napisali su dr Boidar Jaki i mr
Goran Bai.
Pisci izvetaja se zahvaljuju svima koji su uestvovali u radu, omoguili, podrali
i pokazali krajnje razumevanje za potekoe na koje su oni u radu nailazili. Pre svega, na
korektnoj profesionalnoj saradnji zahvaljuju se lanovima istraivakog tima prof. dr
Dragoljubu oreviu, prof. dr okici Jovanoviu i prof. dr Milou Marjanoviu,
koleginicama i kolegama anketarima Romima i neromima, kao i ostalim saradnicima koji
su dali svoj doprinos. Takoe smo zahvalni akademiku Vojislavu Stanoviu na
permanentnoj podrci i brizi za realizaciju projekta, kao i prof. dr Sretenu Vujoviu za
veliki broj korisnih profesionalnih sugestija.
Posebnu zahvalnost dugujemo i izraavamo predstavnicima OXFAM GB
Kancelarija u Beogradu na materijalnoj podrci koja je omoguila realizaciju projekta. Ne
manju zahvalnost izraavamo i gospodinu ministru Rasimu Ljajiu bez ijeg razumevanja
i interesovanja bi realizacija projekta bila daleko tea, ako ne i nemogua.
Na kraju, ali ne na poslednjem mestu, elimo od sveg srca da se zahvalimo
brojnim romskim aktivistima na terenu i naim ispitanicima Romima i neromima, bez
ijeg aktivnog uea ovo istraivanje ne bi imalo nikakvog smisla. Njihova spremnost
na saradnju i vetina da se stvori prijateljska atmosfera u radu prevazili su naa
oekivanja. Od tih ljudi smo i sami mnogo nauili. Ako bi rezultati ovog istraivanja bar
malo doprineli tome da se bolje osvetle i poboljaju ivotni uslovi Roma u Srbiji, da se
realizuju neki strateki ciljevi integracije Roma, bio bi to i najznaajniji uspeh ovog
istraivanja.

Prvi deo

NASELJA I NASELJENOST ROMA U SRBIJI

1.1.

PRISTUP ISTRAIVANJU ROMSKIH NASELJA

Dosadanji pokuaji sagledavanja celovitog socijalno-ekonomskog poloaja

Roma u naem drutvu nailazili su na mnogobrojne metodoloke i praktine prepreke.

Jedan od njih bio je problem utvrivanja demografskog potencijala Roma u Srbiji i broja
naselja u kojima ive. Podaci koje saoptavaju zvanine statistike institucije, eksperati i
romski lideri su razliiti i pre stvaraju konfuziju nego to doprinose realnom sagledavanju
demografskih i socijalno-ekonomskih pokazatelja o poloaju romskog stanovnitva u
Srbiji. Svaki iole ozbiljniji plan integracije, odnosno ukljuivanja Roma u normalan
ekonomski i socijalni ivot podrazumeva precizne podatke upravo o ovim injenicama.
Cilj istraivanja nije bio popis romskog stanovnitva, niti utvrivanje poloaja
svakog od brojnih naselja u kojima ive Romi u Srbiji, ve sainjavanje to tanije
evidencije njihovih naselja u kojima ivi vie od 15 porodica ili 100 ljudi.
Za jedinice posmatranja uzeti su okruzi i optine. U Srbiji, bez teritorije Kosova,
postoje 24 okruga i grad Beograd sa ukupno 160 optina (prilog 2). Kao osnova za
utvrivanje distribucije romskog stanovnitva, a samim tim i njihovih naseobina,
posluili su rezultati Popisa stanovnitva iz 1991. godine prema kojima je u Srbiji ivelo
140.237 Roma. Od toga 70.126 je ivelo na podruju centralne Srbije, 24.366 u
Vojvodini i 45.745 na Kosovu. Od tada je demografska struktura, a posebno distribucija
romskog stanovnitva u Srbiji izmenjena. Iseljavanje Roma sa Kosova uslovilo je
koncentraciju ovog ivlja u drugim delovima Srbije, posebno u velikim gradovima, tako
da su odstupanja od rezultata dobijenih istraivanjem popisa stanovnitva iz 1991. godine
evidentna. Takoe, bi trebalo uzeti u obzir injenicu da se romska naselja, naroito u
velikim gradovima, odlikuju dinaminou. Pored toga to lanovi porodice obavljaju

sezonske poslove van mesta u kojima su nastanjeni, prisutna je pokretljivost stanovnika

naselja koji se esto i zbog pritisaka lokalnih vlasti preseljavaju na druga stanita.
U identifikaciji romskih naselja korieni su podaci dobijeni od lokalnih organa
vlasti, lokalnih romskih udruenja, humanitarnih i nevladinih organizacija, a u nekim
sluajevima pojedinaca koji imaju uvida u distribuciju romskih naselja u pojedinim
delovima Srbije. Informacije koje su lanovi istraivakog tima dobili na terenu ne
odstupaju bitno od podataka dobijenih od lokalnih organa vlasti, tako da se stie utisak da
u optininskim slubama postoje relevantna saznanja kako o broju, tako i o nainu ivota
Roma. Meutim, verovatno da postoje naselja u kojima ivi vie od 100 ljudi, odnosno
vie od 15 porodica, a koja ovom prilikom nisu evidentirana i zbog toga nisu obraena. S
obzirom na dvostepeni metod evidencije naselja preko lokalnih organa vlasti i preko
lokalnih informatora, razloge ovome trebalo bi traiti kako u dinaminosti romskih
naselja, tako i u nebrizi pojedinih lokalnih uprava za poloaj romskog stanovnitva.
Postoje i sela ili naselja u kojima ivi vie od 100 Roma, odnosno vie od 15 romskih
porodica, ali koji nisu koncentrisani na jednom mestu ili u jednoj ulici. Veina takvih
naselja nije evidentirana. Istraivanje je raeno za potrebe osmiljavanja strategije
integracije Roma to podrazumeva da bi prilikom realizacije celovitog programa
poboljanja ivotnih uslova u romskim naseljima porodice loeg materijalnog stanja
inklinirale ka veim naseljima. U nekim delovina junobanatskog, mavanskog,
podunavskog, branievskog okruga i u junoj Srbiji postoje naselja u kojima Romi ive
zajedno sa veinskim stanovnitvom i moe se smatrati da je proces njihove socijalnoekonomske integracije dovren. U takvim naseljima romske porodice su disperzirane i
ona takoe u istraivanju nisu evidentirana.
Tokom svih faza istraivanja formulisanja upitnika, terenskog rada i obrade i
analize podataka vodilo se rauna o tome da je stanovanje jedan od najuoljivijih
parametara kvaliteta ivota porodica. Ve neposrednim uvidom u izgled i organizaciju
naselja stie se utisak o socijalnom poloaju njegovih itelja. Iako je ovo zakljuak koji
se odnosi za sva naselja, najupeatljiviji je kada su u pitanja ona siromana, a meu koje
uglavnom spadaju romska naselja.
Siromana naselja karakteriu stambeni objekti podignuti od loeg materijala. U
njima je puno straara bez okunice, komunalna infrastruktura uglavnom ne postoji ili je

na nezadovoljavajuem nivou. Mnoga od ovih naselja ukazuju na strukturalno siromatvo

koje neposredno proizilazi iz drutvene strukture, njegove organizacije i ustanova, a
duboko je povezano sa politiko-pravnim, socio-ekonomskim i etniko-religioznim
parametrima. Meutim, kada su u pitanju romska naselja i stanovnitvo u njima, trebalo
bi ukazati i na pokazatelje elementarnog siromatva koje je prouzrokovano elementarnim
nepogodama i ratnim razaranjima. Povezanost i preplitanje ovih parametara ukazuje na
stanje trajne bede kod veine romske populacije koja se najdrastinije ispoljava u
organizaciji i nainu ivota u njihovim naseljima - mahalama.
U upitniku je izdvojeno pet tipova romskih naselja prema kriterijima poloaja
koje zauzimaju u odnosu na gradove:
Selo, zaselak - podrazumevaju naselja ruralnog tipa koja se u zavisnosti od
dominantnih regionalnih okolnosti meusobno razlikuju prostorno i funkcionalno. U tom
smislu neka od romskih sela su neposredno uz sela drugih etnikih zajednica ili su
meovita,

druga su prostorno segregirana i udaljena od osnovnih socijalnih,

zdravstvenih, privrednih i obrazovnih ustanova. U literaturi su najea opaanja o

romskim selima koja ukazuju na siromatvo u njima trone i nefunkcionalne kue s
malim okunicama, sa loom komunalnom infrastrukturom i sporadinim brojem
modernih ili obnovljenih kua,
Mahala u selu - podrazumeva tradicionalno romsko naselje u selu koje preteno
nastanjuju pripadnici neke druge etnike zajednice. Meu mahalama ima razlike jer su
neke relativno dobro ureene i u njima su kue preteno od vrstog materijala sa
ureenim, mada najee ne i asfaltiranim ulicama, vodovodnom i elektrinom mreom.
Druge pre podseaju na slamove pod kojima podrazumevamo naselja u kojima je
socijalna i envajromentalna situacija do te mere loa da negativno utie na zdravlje,
socijalno i psihiko stanje itelja. Kue su male, izgraene od otpada i ve
upotrebljavanog materijala, a esto i improvizovane od lima, najlona ili kartona. Ponekad
slamovi se formiraju i oko naputenih radnikih baraka, vagona ili u zemunicama i
najee prerastaju u stalna naselja koja trajno ostaju bez komunalne infrastrukture:
vodovoda, kanalizacije, uline elektrine mree. U pojedinim sluajevima slamovi su
zatrpani smeem koje komunalne slube ne odnose.

 Mahala u starom gradskom tkivu - re je o romskim naseljima koja su u prolosti

bila na periferiji gradova, a njihovim irenjem ostala su u irem ili uem gradskom
jezgru. Ova naselja dokazuju da su Romi u Srbiji dosta rano prekinuli sa nomadskim
nainom ivota, ali njihovo opstajanje i pored relativno povoljnih komunalnih uslova,
govori o prostornoj segregaciji Roma u odnosu na veinsko stanovnitvo. Veliki broj
gradskih mahala su slamovi.
Prigradsko naselje ili deo prigradskog naselja - oznaava romsku mahalu ili naselje
drugaijeg tipa koje je postalo deo perifernih naselja u gradovima. Ova naselja su brojna i
kao kod naselja mahalskog tipa razlike meu njima su velike kako u pogledu kvaliteta
ivota i stanja stambenog fonda, tako i u pogledu vremena nastajanja i odrivosti. Ne
retko osnovna komunalna infrastruktura je izvedena do romskog naselja, ali ne i u njemu.
Najee re je o preteno nehigijenskim naseljima u kojima su veina objekata od
trajnijeg materijala, ali ne i u skladu sa propisanim graevinskim i urbanistikim
uslovima.

1.2. RASPROSTRANJENOST ROMSKIH NASELJA U SRBIJI

Istraivanjem je evidentirano da u Srbiji postoje 593 romska naselja vea od 15
porodica ili u kojima ivi vie od 100 Roma. Regionalna distribucija romskih naselja
upuuje na to da je najgua naseljenost Roma u Beogradu, u severozapadnom delu
centralne Srbije, u Vojvodini i u pojedinim okruzima u junoj Srbiji. Brojna su i naselja u
sredinjim delovima centralne Srbije: u umadiji i Branievu. Najmanje romskih naselja
je u sandakim optinama i jugozapadnoj Srbiji. U ostalim delovima Srbije broj naselja
je relativno ujednaen, ali prema zapaanjima anketara to nije sluaj i sa brojem njihovih
itelja kao ni stepenom njihove integrisanosti. Takoe, u razliitim regionima uoljive su
razlike u pogledu ureenja naselja, kvaliteta stambenih objekata i opremljenosti
komunalnom infrastrukturom. Od 593 evidentirana naselja 285 je gradskih, a ostala su
prigradska ili ruralna.
Najvea koncentracija romskih naselja je u Beogradu gde su evidentirana 102
vea romska naselja. U pet prigradskih beogradskih optina evidentirano je 30 naselja od
kojih je najvie u Obrenovcu 14, zatim u Mladenovcu 6, a u Lazarevcu i Barajevu 5,
odnoso 4. U optini Sopot je evidentirano jedno romsko naselje.

Meu gradskim optinama najvie romskih naselja je na Paliluli 15. U

optinama ukarica, Zemun, Novi Beograd i Vodovac je 13, 12, 9, odnosno 10 naselja.
U optinama Zvezdara i Rakovica je podignuto po 5 naselja, a u centralnim gradskim
optinama Vraar, Stari Grad i Savski Venac nalazi se po 1 romsko naselje vee od 15
kua.
Prigradska optina Grocka je jedina u Beogradu u kojoj nema nijednog romskog
naselja veeg od 15 porodica.
U sedam optina Mavanskog okruga zabeleen 81 romsk naselj.
Najbrojnija su u abakoj optini u kojoj je pronaeno 40 lokacija i zatim u optini
Koceljeva u kojoj je 12 veih naselja. U optinama Vladamirci i Bogati je 10, odnosno 8
naselja, a u zapadnim delovima okruga u optinama Loznica, Ljubovija i Krupanj je
znatno manje romskih naselja: u Loznici10, a u preostale dve optine po 2 naselja.
U srcu Srbije - umadiji ima 25 romskih naselja od kojih je 8 u Kragujevcu, 5 u
optini Lapovo, 4 u Topoli, po 3 u gruanskoj i knikoj optini, dok u Rai i Batoini
postoji po jedno naselje.
U susednom Branievskom okrugu postoje 34 vea romska naselja od kojih je ak
20 u optini Poarevac. U optinama Veliko Gradite i Malo Crnie postoji est, odnosno
tri naselja, dok se u optinama abari i Kuevo nalaze po dva naselja u kojima Romi
broje vie od 15 porodica. Najzad u Petrovcu i agubici evidentirano je po jedno vee
romsko naselje.
U sledea etiri okruga sredinjeg dela Srbije Pomoravskom, Rasinskom,
Kolubarskom i Podunavskom nalazi se ukupno 57 naselja. U pomoravskim optinama
uprija, Parain, Jagodina i Despotovac ih je 9, a od 15 naselja u Rasinskom okrugu ak
11 se nalazi u kruevakom ataru, a tek 3 u trstenikoj i varvarinskoj optini. U
Kolubarskom okrugu 7 naselja je u valjevskoj, 4 u lajkovakoj, a po dva u mionikoj,
oseinskoj i ubskoj optini. U optini Ljig evidentirano je jedno romsko naselje. Najzad u
optinama podunavskog okruga pronaeno je 16 romskih naselja. Najbrojnija su u
smedervskoj optini gde ih je 7, u optini Velika Plana ih je 5, a u Smederevskoj Palanci
su 4.
Junosrbijanski okruzi Niavski, Topliki, Jablaniki, Pirotski i Pinjski takoe su
gusto pokriveni romskim naseljima. Za razliku od velikog broja romskih naselja u

Beogradu i okruzima sredinjeg dela Srbije naselja na jugu su populaciono snanija i

vea. Najbrojnija su u Jablanikom okrugu gde su evidentirana 22 naselja u Leskovcu
12, Lebanu 5, Bojniku i Vlasotincima po 2 i Medvei 1. Meu 20 naselja Pinjskog
okruga najvie ih je u optini Bujanovac 8, a u Surdulici i Vranju po 6. Niavski okrug
broji 19 veih romskih naselja. U samom Niu ih je 9, u Aleksincu 7, a u Svrljigu,
Meroini i Doljevcu po 1. U dve optine Pirotskog okruga - Pirotu i Beloj Palanci je
ukupno 8 naselja, od kojih je 6 u seditu okruga Pirotu. Najzad, u Toplikom okrugu 4
naselja se nalaze u Prokuplju, a po dva u optinama Blace i Kurumlija.
U tri okruga jugozapadnog dela centralne Srbije Zlatiborskom, Rakom i
Moravikom ukupno je evidentirano 19 romskih naselja u kojima je nastanjeno vie od
100 ljudi ili koja su vea od 15 kua. U Rakom okrugu vea romska naselja se nalaze u
optinama Novi Pazar (3), Raka (2), Kraljevo (3) i Vrnjaka Banja (2). Zlatiborski okrug
je podruje u Srbiji sa najmanje romskih naselja. Samo u optinama Poega i Prijepolje
evidentirano je po 1 romsko naselje. I u susednom Moravikom okrugu romska naselja
nisu brojna jer ih je evidentirano 6 u aanskoj optini i 1 u gornomilanovakoj.
Najzad, u dva okruga severoistonog dela centralne Srbije Borskom i
Zajearskom nalazi se 15 veih naselja nastanjenih romskim stanovnitvom. U Borskom
okrugu 7 naselja se nalazi u seditu okruga, a 1 u optini Negotin. U Zajearskom okrugu
4 naselja su u optini Boljevac, a 3 u Knjaevcu.
U sedam vojvoanskih okruga nalazi se 181 romsko naselje brojnije od 15 kua
ili priblino 1/3 ukupnog broja naselja u Srbiji. Najmanje, svega 6 naselja je u Severnobakom okrugu1, a u susednim Zapadno-bakom2 i Severno-banatskom3 je 15, odnosno
21 naselje. U Junobakom okrugu evidentirana su 50 naselja.4 U Sremskom okrugu je
ukupno 45 naselja,5 u Srednjebanatskom 32,6 a u junobanatskom 12.7

etiri naselja se nalaze u optini Subotica, a po jedno u Bakoj Topoli i Malom Iou.
U optini Sombor je 6, a u optinama Apatin, Odaci i Kula po tri romska naselja.
3
U optini Kikinda je evidentirano 8 naselja, u Kanjii 5, Novom Kneevcu 4 i Adi i Senti po 2 naselja.
4
Najvie naselja je u novosadskoj optini - 15. U optini Baka Palanka ih je 9, u ablju 6, Bau 5, a u
optinama Titel, Beej, Srbobran i Vrbas po 3 naselja. Najzad u Beoinu su evidentirana 2, a u Temerinu 1.
5
U Sremskoj Mitrovici je 12, a u optinama Ruma, Peinci i Stara Pazova po 9 naselja. U optini Inija su
4 naselja, dok su preostala 2 evidentirana u idskom ataru.
6
15 naselja je evidentirano na podruju optine Zrenjanin, 5 u ititu, po 4 u optinama Nova Crnja i Novi
Beej i 4 u seanjskoj optini.
7
U optini Panevo je 5, a u optinama Kovin i Vrac po 2 naselja. U Opovu, Kovaici i Alibunaru je po 1
romsko naselje.
2

Distribucija romskih naselja u kojima ivi vie od 15 porodica

ili vie od 100 stanovnika

U 593 naselja u kojima ivi vie od 100 stanovnika ili vie od 15 porodica
nastanjeno je ukupno 201.353 Roma starosedelaca i 46.238 Roma raseljenih sa Kosova.
U proseku u svakom naselju ivi 339 Roma starosedelaca i 78 raseljenih Roma.
Podaci o demografskom potencijalima romskog stanovnitva u Srbiji dobijeni
istraivanjem razlikuju se od rezultata prethodnog i aktuelnog popisa stanovnitva. Ve je
reeno da je 1991. godine u Srbiji ivelo 140.237 lica romske nacionalnosti. Rezultati
popisa stanovnitva sprovedenog 2002. godine ukazuju da je mimo oekivanja broj Roma
opao za 32.044 lica, odnosno da se 108.193 graana Srbije izjasnilo da pripadaju ovoj
etnikoj zajednici. Podaci o broju Roma ozbiljno devastiraju procene romskih lidera da u
Srbiji ivi izmeu 450.000 i 1.000.000 Roma, ali i umanjuju anse Romima da ostvaruju
prava sadrana u Zakonu o zatiti sloboda i prava nacionalnih manjina u SRJ i Zakonu o
lokalnoj samoupravi u Srbiji. Naime, odredbe o slubenoj upotrebi jezika sadrane u
Saveznom zakonu o zatiti sloboda i prava nacionalnih manjina predviaju da je jezik
manjine u slubenoj upotrebi ukoliko je ve pre donoenja zakona statutom optine to
predvieno ili u novom postupku koji predvia da se jezik manjine moe uvesti u
slubenu upotrebu ukoliko na podruju optine ivi 15% pripadnika te manjine, a u
skladu s rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva.
Takoe prema lanu 18 Zakonu o optinskoj samoupravi8 predvieno je da:
Optina, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom: stara se o zatiti
i ostvarivanju linih i kolektivnih prava nacionalnih manjina i etnikih grupa;
utvrdjuje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u slubenoj upotrebi na
teritoriji optine
Istim zakonom je predvieno da se:
nacionalno meovitim optinama smatraju optine u kojima jedna nacionalna
zajednica ini vie od 5% od ukupnog broja stanovnika ili sve zajednice ine vie
od 10% prema poslednjem popisu stanovnitva u Republici Srbiji. Predstavnike u
savetu za medjunacionalne odnose mogu imati zajednice sa vie od 1% uea u
ukupnom stanovnitvu optine
Sasvim je jasno da e Romi, ukoliko se ne primeni naelo afirmativne akcije imati
problema u vezi sa ostvarivanjem ovih prava. Disperziranost romske populacije irom

Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 9 od 26. februara 2002. godine.

Srbije ukazuje da gotovo da i nema optina u kojima bi predstavnici romske zajednice u

skladu sa postojeim zakonima, imali svoje predstavnike.
Istraivanje nije imalo za cilj da utvrdi taan, ve samo priblian broj romskog
stanovnitva u Srbiji i to u naseljima veim od 15 porodica, odnosno onim u kojima ivi
vie od 100 stanovnika. U vezi sa tim trebalo bi imati u vidu da istraivanje nije pratilo
stanje u manjim naseljima ili u meovitim naseljima u kojima su Romi disperzirani i nisu
skoncentrisani na jednom mestu. Dakle, moe se pretpostaviti da oko 30% romskog
stanovnitva nije obuhvaeno istraivanjem.
Ne uputajui se u raspravu ta bi mogli da budu razlozi opadanja broja Roma u
Srbiji ukazujemo samo na jedan od mnogobrojnih moguih aspekata. Re je o etnikoj
mimikriji koja je kod Roma rairena i uslovljena objektivnim okolnostima: peorativan
odnos prema Romima od strane drave, ali i ostalih etnikih zajednica koji sadri sve
odlike diskriminacije, seanje na stradanja tokom prolih ratova, laka drutvena i
profesionalna prohodljivost i drugo. Takoe, otvoreni nacionalizam koji postoji u Srbiji
kod pripadnika veinske i pojedinih manjinskih zajednica i stradanja Roma u prolosti
prilikom njihovih sukoba ukazuje da su pripadnici ove etnike zajednice veoma oprezni
prilikom izjanjavanja o nacionalnoj pripadnosti.

1.2.

POLOAJ, VELIINA, VREME

I NAIN NASTANKA ROMSKIH NASELJA
Istraivanje je pokazalo blagu inklinaciju Roma da se nastanjuju u gradovima.

Naime, u ruralnim sredinama je evidentirano 44,8% romskih naselja od kojih je 21,7%

seoskih, a 23,1% su mahale u selima sa meovitom nacionalnom strukturom. U
gradovima je podignuto 52,7% romskih naselja veih od 15 porodica. Od toga,
mahalskog tipa je 21,7% naselja, a u prigradskim delovima je 31% od 593 romska naselja
u Srbiji.
POLOAJ NASELJA
Mahala u
gradu
21,7%

Ostalo
2,5%

Selo
21,7%

Mahala u
selu
23,1%

Prigradsko
naselje
31,0%

Po veliini najvie je naselja koja imaju do 200 stanovnika, ukupno 314. Naselja u
kojima ivi izmeu 200 i 500 Roma je 179, a u 61 naselju nastanjeno je izmeu 500 i 999
Roma. Veih romskih naselja, odnosno onih u kojima ivi do 2.000 stanovnika je 22, a
evidentirano je 13 naselja u kojima ivi do 5.000 Roma. Najzad, samo su 4 naselja u
kojima ivi vie od 5.000 romskih stanovnika

Veliina romskih naselja u Srbiji

100 - 199
200 - 499
500 - 999
1000 - 1999
2000 - 4999
5000 -

314
179
61
22
13
4

Podaci o vremenu nastanka naselja upuuju da su Romi u Srbiji rano prestali sa

nomadskim nainom ivota. Naime, ak 47,3 % veih romskih naselja u Srbiji podignuto

je poetkom prolog veka. U periodu od 1901. do 1945. godine podignuto je 11,2% od

593 sadanjih naselja u Srbiji. Do 1972. godine podignuto je novih 22%, a od tada do
1991. godine 13,7 naselja. Najzad, u poslednjoj deceniji podignuto je novih 4,9%
romskih naselja.
VREME NASTANKA NASELJA
Od 1992 Od 1973 Ostalo
2002 god.
Do 1900
1991 god.
0,9%
4,9%
godine
13,7%
47,3%

Od 1946 1972 god.

22,0%

Od 1901 1945 god.

11,2%

Dakle, romska naselja su ravnomerno disperzirana u ruralnim i urbanim sredinama,

ali su naselja mnogo gue rasporeena, a stanovnitvo u njima brojnije u gradskim
sredinama. U Beogradu od 102 istraivanjem evidentirana naselja ak 2/3, odnosno 72
naselja su u gradskim optinama. Od toga u centralnim gradskim optinama Palilula
Vraar, Stari Grad i Savski Venac podignuto je 18 romskih naselja, odnosno 1/4 romskih
naselja evidentiranih u gradskim optinama. U 102 beogradska naselja ivi oko 27.000
Roma.9
U optini Novi Sad od 15 romskih naselja 7 se nalazi u centralnom gradskom tkivu.
Jedno od njih Adice - broji oko 6.000 stanovnika. Poreenja radi, u veim naseljima u
junobakom okrugu ije je Novi Sad sedite, nastanjeno je oko 16.000 Roma, a u celoj
Vojvodini 48.250.
U Niu u tri gradska naselja nastanjeno je, prema rezultatima istraivanja oko
10.780 Roma. Naselje Beograd Mala koje je smeteno u centralnom gradskom tkivu
spada u grupu tradicionalnih naselja podignutih pre 1900. godine. U naselju pored 5.000
Roma starosedelaca i 1.500 Roma raseljenih sa Kosova ivi i blizu 2.000 stanovnika
srpske i drugih nacionalnosti. Naselje je preteno ureeno i urbanizovano, mada postoje
9

U manjim naseljima, a naroito van naselja u prigradskim delovima grada i u urbanim zonama ivi veliki
broj Roma koji zbog disperziranosti porodica nije obuhvaen istraivanjem.

sirotinjski delovi koji zahtevaju intervenciju. U loijem stanju je, takoe, staro naselje
Stoni trg u kojem ivi oko 4.000 Roma, preteno starosedelaca, a najloija situacija u
pogledu ureenosti je u naselju Crvena zvezda u kojem ivi oko 300 ljudi. U preostalim
naseljima niavskog okruga nastanjeno je jo oko 4.000 Roma.
U ak 85 romskih naselja mavanskog okruga ivi oko 18.524 Roma ili u proseku
218 ljudi u naselju. Istovremeno u 20 naselja Pinjskog okruga ivi ak 30.000 Roma,
odnosno proseno 1.500 stanovnika romske nacionalnosti u svakom naselju. Slina
situacija je i u Jablanikom okrugu gde u 22 naselja ivi oko 14.750 Roma, odnosno 670
u proseku.
Dakle, itajui mapu distribucije romskih naselja u Srbiji moramo biti veoma
oprezni jer se gustina naselja ne poklapa sa brojem stanovnika u naseljima niti po
okruzima niti po regionima. Mnogoljudnija su naselja na jugu Srbije u kojima ivi i po
nekoliko hiljada stanovnika, kao i naselja u velikim gradovima, meu kojima najvie
stanovnika imaju Adice u Novom Sadu sa oko 6.000 i Beograd Mala u Niu sa 6.500
stanovnika, kao i nekoliko naselja u Pinjskom i Jablanikom okrugu u kojima ivi
izmeu 1.000 i 5.000 Roma.
Podaci o nainu nastanka romskih naselja su prikupljani od nadlenih gradskih i
lokalnih organa vlasti kad god je to bilo mogue. Kada do tih podataka nismo mogli da
doemo redovnim putem anketari su u saradnji sa lokalnim romskim informatorom i
stanovnicima naselja nastojali da dou do podatka o tome da li su Romi svoja naselja
podizali planski ili na neki drugi nain. Prema dobijenim rezultatima 28% romskih
naselja u Srbiji je nastalo planski, 34,6% je podignuto bespravno, a 35,4% naselja se
bespravno proirilo oko planski podignutog jezgra naselja.
NAIN NASTANKA NASELJA
Kombinovano
35.4%

Ostalo
2,0%

Planski
28,0%

Bespravno
34,6%

Sledei podaci ukazuju da je 34,1% romskih naselja podignuto na gradskom

graevinskom zemljitu, a ak 51,5% naselja na vangradskom graevinskom zemljitu.
Kombinovani tip zemljita bio je pogodan za izgradnju 13,6% naselja.

TIP GRAEVINSKOG ZMLJITA PREMA POLOAJU

NASELJA U ODNOSU NA GRAD

mahala u gradu

prigradsko

deo prigradskog

mahala u selu

kombinovano
selo

Tip gradjevinskog
zemljita

100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%

vangradsko
gradsko

Polozaj u odnosu na grad

Gradnja je dozvoljena, to ne znai i da vlasnici objekata imaju potrebne

urbanistike, graevinske i tehnike dozvole (u 67,6% naselja). Privremene graevinske
dozvole se odobravaju u 15,4% naselja, a gradnja je zabranjena u 16,3% uglavnom
gradskih naselja.
MOGUNOST IZGRADNJE PREMA POLOAJU NASELJA
100%
80%
60%

Mogunost izgradnje
40%

zabranjena
privremeno dozvoljena

20%

dozvoljena

Polozaj u odnosu na grad

mahala u
gradu

prigradsko

deo
prigradskog

mahala u
selu

selo

0%

U vezi sa tim najvie slamova i nehigijenskih naselja je u zonama zabranjene

gradnje, a ureenih naselja tamo gde je gradnja dozvoljena. Preteno ureenih i ureenih
naselja je najvie u onim sredinama koje su omoguile gradnju stambenih objekata.
PROCENA U REENOSTI NASELJA PREMA
MOGUNOSTIMA IZGRADNJE
100%
90%
80%
70%

Procena
uredjenosti naselja

60%
50%

uredjeno

40%

pretezno uredjeno

30%

pretezno nehigijensko

20%

slam

10%
0%
dozvoljena

privremena
dozvola

zabranjena

Mogunost izgradnje

to se tie vrednosti terena na kojima su naselja podignuta rezultati su ohrabrujui

jer je ak 67,6% naselja podignuta na pogodnom terenu, a 34,45 na uslovno pogodnom
terenu. Tek 8,8% naselja je na nepogodnim mestima. Pogodne terene za gradnju svojih
naselja Romi su birali nastojei da se zatite od surovih prilika u kojima su iveli.

1.4. Komunalna infrastruktura

Kvalitet ivota u nekom naselju meri se infrastrukturom kojom ono raspolae.
Naalost, kao to se i pretpostavljalo romska naselja se ne mogu pohvaliti razvijenom
komunalnom infrastrukturom. Retka su naselja koja su u ovom pogledu potpuno ureena.
ak i kada postoje pristojni komunalni resursi u naselju, njihov kvalitet je sumnjivog
kvaliteta ili se koriste bez pribavljanja potrebnih dozvola. U svim regionima Srbije
postoje razliiti tipovi romskih naselja od slamova i nehigijenskih koja su veoma brojna
(43,5%), preko preteno ureenih kojih je 44% do onih koja su ureena i koja su
malobrojna, svega 11%. Ova poslednja naselja su uglavnom meovita i najee re je o
meovitim, prigradskim naseljima u kojima je romsko naselje tek manji deo urbanizovane
zone. Nii kvalitet komunalnih usluga je u seoskim sredinama.

Veina naselja ima prodavnicu, elektrinu struju i do njih je izvedena putna

mrea. Meutim, opremljenost vodovodnom, a naroito kanalizacionom mreom nije
zadovoljavajua. Takoe, udaljenost predkolskih i osnovnokolskih ustanova od naselja
je nepovoljna, uostalom, kao i ostali parametri koji upuuju na kvalitetan ivot Roma.
Sa stanovita integracije, pod uslovom da se usvoji kocept ivota u mahalama i
romskim naseljima, ovo pitanje je vano jer se odrivim mogu smatrati one mahale u
kojima postoji bar deo komunalne infrastrukture.

1.4.1. Ureenost naselja

Prema kriterijumu ureenosti ak 43,5% romskih naselja su preteno nehigijenska
to potvruje da je re o slamovima. Ova naselja nemaju komunalnu infrastrukturu,
podignuta su spontano i stambeni objekti su neuslovni i graeni od improvizanog
materijala ili erpia i blata.
PROCENA UREENOSTI NASELJA

Ureena
11,0%

Ostalo
1,3%
Nehigijens
k i slamovi
43.5%

Preteno
ureena
44,2%

Preteno ureenima smatra se 44,2% naselja, a potpuno ureenim tek 11%. Pod
preteno ureenim naseljem se podrazumevaju naselja koja imaju deo infrastrukture:
najee postoji vodovod i elektrina mrea koja nije uvek najboljeg kvaliteta, a esto su
domainstva nelegalno povezana na nju. Po pravilu izostaju kanalizaciona mrea,
regulisane i asfaltirane ulice i pratei sadraji.
Naselja sa preteno komfornim stambenim objektima je 36,4%. Pod komfornim
stambenim objektima podrazumevaju se objekti podignuti od vrstog materijala i koji
imaju odgovarajuu komunalnu infrastrukturu. Naselja sa nekomfornim objektima je

42,7% i taj procenat se poklapa sa procentom nehigijenskih naselja u Srbiji. Najzad,

naselja sa barakama i kolibama je 5,3, odnosno 1%.

PROCENA OBJEKATA U NASELJU

Barake
5,3%

Kolibe
1,0%

Ostalo
1,4%

Komforni
36,4%

Uderice
13.2 %

Nekomforni
42,7%

Najvie komfornih stambenih jedinica je u naseljima u ruralnim sredinama gde se

nalazi i najvei procenat uderica. U gradskim mahalama najvie je baraka, a u
prigradskim naseljima je najvii procenat naselja sa kolibama je u prigradskim naseljima.

KVALITET OBJEKATA PREMA POLOAJU

NAELJA
mahalau
gradu
prigradsko

komforni
nekomforni

deo
prigradskog

udzerice
barake

mahala u
selu

kolibe

selo
0%

50%

kvalitet objekata

100%

1.4.2 Pristup naselju i regulisanost ulica u njima

Za veinu romskih naselja je karakteristino da je pristup do naselja relativno
dobar, ali da u samim naseljima ulice uglavnom nisu regulisane i asfaltirane. Do 43,9%
romskih naselja vodi dobar asfaltni put, a do jo 28,3% naselja dotrajao asfaltiran put.
Zemljanim putevima se dolazi do 26,4% romskih naselja, a samo do 0,3% naselja nema
trasiranog puta.

PRISTUP NASELJU

Ostalo
1,4%

Zemljani
26,4%

Dobar
asfaltni
43,9%

Lo asfaltni
28,3%

Meutim, tek u 33,1% naselja ulice su regulisane i asfaltirane. U sledeih 21,7%

od ukupnog broja naselja postoje preteno regulisane ulice, a u ak 44,3% ulina mrea
ne postoji ili je u povoju.
REGULISANE ULICE
40%

34,1%

33,1%

30%

21,7%

20%

10,2%

10%

0,9%
Ostalo

Neregulisane

Regulisane u
manjem delu

Regulisane u
veem delu

Regulisane

0%

Ako uporedimo poloaj naselja u odnosu na regulisanost ulica u njemu onda

dolazimo do zakljuka da su ulice regulisane preteno u gradskim sredinama.

POLOAJ NASELA PREMA REGULISANOSTI ULICA

100%
90%
80%
70%

Polozaj

60%

mahala u gradu

50%

predgradje

40%

deo predgradja

30%

mahala u selu

20%

selo

10%
0%
das

vecim
delom

manjium
delom

ne

Regulisanost ulica

Indikator da je pristup romskim naseljima zadovoljavajui, a da je regulisanost i

ureenost ulica u njemu na niskom nivou upuuje na to da ne postoji institucionalna briga
o potrebama romske populacije. Meu ovim naseljima veliki broj je istina podignut
bespravno, ali to ne znai da stanovnici u njima nemaju potrebe za intervencijama hitnih
slubi, dostavom hrane i drugo. U velikom broju delova prigradskih i seoskih naselja u
kojima ive pripadnici drugih nacionalnosti je ovaj problem reen samofinansiranjem. U
sluaju ekonomski nemone zajednice, kakva je svakako romska, to nije mogue, tako
da bi nadlene slube trebalo da reguliu i asfaltiraju barem glavne ulice u naseljima.

1.4.3. Elektrina mrea

U 90,3% romskih naselja postoji razvuena elektrina mrea. U 64,9% naselja
postoji elektrina mrea koja je dostupna svim porodicama. U 25,4% naselja ova mrea
je dostupna veini stanovnika naselja.

Bez elektrine mree je 5,8% romskih naselja, a u jo 3,4% naselja struju ima
samo manji broj porodica. Dakle, bez elektrine energije je 9,2% romskih naselja, to je u
odnosu na druge etnike zajednice izuzetno visok postotak.
ELEKTRINA MREA

80%

64,9%

60%
40%

25,4%

20%

5,8%

3,4%

0,5%

0%
Postoji Postoji u Postoji u Nema el.
veem manjem mree
delu
delu

Ostalo

1.4.4. Vodovodna mrea

Vodovodna mrea je razvuena u 47,1% naselja, a u jo 18,6% naselja vodovod je
dostupan veini porodica. Podaci o razvuenosti vodovodne mree u naselju ne znae da
porodice imaju vodu u stambenim jedinicama.10 Bez vodovoda je 27,3% naselja, a 6,3%
naselja vodovodnu mreu ima u manjem delu.
VODOVODNA MREA
50%

47,1%

40%
27,3%

30%

18,6%

20%

6,3%

10%

0,7%

0%
Postoji Postoji u Postoji u
Ne
veem manjem postoji
delu
delu

10

Pogledaj poglavlje 2.2.

Ostalo

1.4.5. Kanalizaciona mrea

Problem kanalizacione mree je prisutan u mnogim delovima Srbije, ak i u
velikim gradovima. U nekoliko velikih beogradskih prigradskih naselja koja preteno
nastanjuju pripadnici veinskog stanovnitva nije reen ovaj problem.
Kada je re o romskim naseljima kanalizaciona mrea je razvuena u 24,2% od
593 naselja, a jo 10,25% naselja u veem delu ima kanalizaciju. ak 65,1% naselja
nema kanalizacionu mreu.

KANALIZACIONA MREA
80%

61,4%

60%
40%
20%

24,2%
10,2%

3,7%

0,5%

0%
Postoji Postoji u Postoji u
Ne
veem manjem postoji
delu
delu

Ostalo

1.4.6. Blizina predkolskih ustanova

Ustanove predkolskog vaspitanja imaju poseban znaaj za romsku decu. Pored
vaspitno obrazovne, one meu romskom decom ostvaruju i socijalnu i prosvetiteljsku
funkciju. Dosadanja istraivanja su pokazala da se u redovni kolski sistem lake
ukljuuju romska deca koja su prethodno prola kroz predkolske ustanove ili programe.
Dostupnost i trajnost ovih ustanova jedan je od preduslova uspene integracije dece u
normalne drutvene tokove.

Meutim, u

ak 41% naselja ne postoji deiji vrti, a u jo 20% naselja

predkolska ustanova je udaljeno preko 1 km. Do 1 km vrti je udaljen u 21,7% naselja, a

samo u 15,9% naselja postoji predkolska ustanova.
DEIJI VRTI
50%

41,0%

40%
30%
20%

15,9%

21,7%

20,0%

10%

1,4%

0%
Postoji

Udaljen Udaljen
do 1 km preko 1
km

Ne
postoji

Ostalo

Sa stanovita integracije vano je razmisliti o nekoliko problema koji su uoeni u

vezi sa nedostupnou vrtia, ali i programima NVO. Prvo, istraivanjem nije pravljena
razlika u tome da li je re o predkolskoj ustanovi u sistemu socijalne zatite ili o
programu koji sprovode priuene NVO. Meutim, iz zapaanje anketara zakljuuje se da
je uglavnom re o predkolskom vaspitanju koje sprovode romske organizacije. Rad ovih
vrtia zavisi od mogunosti donatora, najee meunarodnih NVO, a programi esto
nisu usklaeni sa onima u redovnim predkolskim ustanovama. S druge strane, u
"dravnim" vrtiima romska deca su esto neprihvaena i rad sa njima nema efekat kao u
sluaju rada u homogenim romskim zabavitima. Pri tome, u institucijama oba tipa,
romska deca se za polazak u kolu pripremaju tako to ue jezik veinske zajedice. Uz
sve razumevanje u vezi sa metodologijom, nedostatkom kadrova i uila i vaspitnoobrazovnom zaputenou romske dece, pre moemo govoriti o razvoju segregacionog i
asilmilacionog, a ne integrativnog modela drutvenih odnosa.

PRISTUP NASELJU I PREDKOLSKA

USTANOVA
100%
80%
60%

lo zemljani
dobar zemljani

40%

lo asfaltni
dobar asfaltni

20%
0%
da

vesim delom

manjmi delom

ne

vrtic

Sledea primedba, koja proizilazi neposredno iz istraivanja odnosi se na

dostupnost naselju i na organizaciju predkolske nastave u vrtiima u naseljima. Uoljivo
je da se vrtie podiu u boljestojeim i ureenijim naseljima do kojih se lake stie.
Dakle, od 15,9% naselja u kojima postoji vrti blizu 80% su naselja do kojih se dolazi
asfaltnim putem.

1.4.7. Blizina kolskih ustanova

Problem kolovanja dece je jedan od najznaajnijih za romske porodice. Pored
socijalno-ekonomskih, psiholokih, jezikih i prosvetnih aspekata problema obrazovanja
romske dece prisutan je i problem dostupnosti kolskih ustanova.11 U Srbiji, pogotovo u
planinskim predelima jo uvek postoji problem udaljenosti osnovnokolskih ustanova od
mesta stanovanja. Meutim, s obzirom na broj dece koja pohaaju kolu, ovaj problem se
ublaava jer postoji organizovan prevoz ili roditelji sami odvoze decu u kole.
Romske porodice objektivno teko podnose izdatak neophodan za meseni prevoz
dece do kola, tako da je jedan od razloga nepohaanja nastave udaljenost kolskog
objekta od naselja.

11

Pogledaj poglavlje 2.5.

KOLA U NASELJU
40%
30%

30,0%

27,3%

21,5%

20,0%

20%
10%

1,2%

0%
Postoji

Udaljena Udaljena
Ne
do 1 km preko 1 postoji u
km
blizini

Ostalo

Za decu u ak 20% romskih naselja kolska ustanova je nedostupna. Re je o

dislociranim, prostorno segregiranim naseljima do kojih nema dobrih puteva i gde ne
postoji redovno organizovan prevoz od naselja do kole. Preko 1 km. kolska ustanova je
udaljena od 27,3% evidentiranih naselja. Ne dalje od kilometra kolska ustanova je
udaljena u 30% naselja. kola se nalazi u neposrednoj blizini u 21,5% istraivanjem
obuhvaenih naselja.
Slino kao i kod predkolskih ustanova dostupnost naselju je u direktnoj vezi sa
postojanjem kolske ustanove. Postojei kolski objekti su u blizini naselja koja imaju
urbanu infrastrukturu ili su deo irih prigradskih naselja.

PRISTUP I KOLA
100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%

lo zemljani
dobar zemljani
lo asfaltni
dobar asfaltni
da

vecim delo, manjim

delom

skola

ne

1.4.8. Zdravstvena ustanova

U blizini 16,8% naselja nalazi se neka od zdravstvenih slubi, a kod sledeih
23,4% naselja zdravstvena stanica je udaljena do 1 km, a vie od 1 km kod 23,4% naselja,
a samo kod 16,8% naselja zdravstvena institucija je u neposrednoj blizini.
ZDRAVSTVENA USTANOVA
40%
28,8%

30%
20%

29,8%

23,4%
16,8%

10%

1,2%

0%
Postoji

Ne
Udaljena Udaljena
do 1 km preko 1 postoji u
blizini
km

Ostalo

1.4.9. Blizina policijske stanice

Policijska stanica se nalazi u neposrednoj blizini ili nadomak kilometra kod 25%
evidentiranih naselja. U sluaju 73,8% naselja policijska postaja udaljena je preko 1 km.
Ili je nema u blizini.

POLICIJSKA STANICA
60%

49,2%

40%
24,6%
20%

12,5%

12,5%
1,2%

0%
Postoji Udaljena Udaljena
Ne
do 1 km preko 1 postoji u
km
blizini

Ostalo

1.4.10. Blizina prodavnice sa prehrambenim artiklima

Zahvaljujui preduzetljivosti privatnog sektora prodavnica postoji u 42,3%
istraivanjem obuhvaenih romskih naselja. Do kilometra prodavnica je udaljena od
35,6%, a dalje od kilometra prodavnica je udaljena od 11% naselja. Najzad, bez
prodavnice u blizini je 9,7% naselja.

PRODAVNICA U NASELJU
60%
42,5%

35,6%

40%
20%

11,0%

9,7%
1,2%

0%
Postoji

Ne
Udaljena Udaljena
do 1 km preko 1 postoji u
blizini
km

Ostalo

1.4.11. Udaljenost od sporstkog objekta (igralita)

Ureeno igralite ili drugi sportski objekti se nalaze u u neposrednoj
blizini 19,8% romskih naselja. Za stanovnike sledeih 19,5% naselja sportski objekat se
nalazi blie od 1 km, a dalje od kilometra za stanovnike 26,4% naselja. Najzad u blizini
45,8% naselja nema sportskog objekta ili ureenog igralita,

SPORTSKI OBJEKAT U NASELJU

40%
30%
20%

33,2%
19,8%

26,4%
19,5%

10%

1,1%

0%
Postoji

Udaljen do Udaljen Ne postoji

1 km
preko 1 km u blizini

Ostalo

1.4.12. Blizina ustanova kulture

Za 59,5% evidentiranih romskih naselja neka od ustanova kulture (domovi
kulture, pozorita, biblioteke, bioskopi...) je udaljena preko kilometra ili dalje.
USTANOVA KULTURE U NASELJU
34,1%

40%
30%
20%

16,9%

22,4%

25,4%

10%

1,2%

0%
Postoji

Udaljena Udaljena
Ne
do 1 km preko 1 postoji u
km
blizini

Ostalo

U neposrednoj blizini 16,9% naselja postoji bar jedna od ovih ustanova, a do 1

kilometra su udaljene od 22,4% naselja.

1.4.13. Udaljenost mesne kancelarije

MESNA KANCELARIJA U NASELJU

30%

23,1%

27,6%

25,6%

21,4%

20%
10%

2,3%

0%
Postoji

Ne
Udaljena Udaljena
do 1 km preko 1 postoji u
blizini
km

Ostalo

Mesna kancelarija kao mesto u kojem graani mogu ostvariti komunikaciju sa

lokalnim vlastima, ali i neposredno uestvovati u organizaciji ivota u naseljima, postoji

u 23,1% romskih naselja, do kilometra je udaljena od 27,6%, a preko kilometra od 25,6%

naselja. ak 21,4% evidentiranih naselja nema dostupnu mesnu kancelariju.

1.5. NAIN SAHRANJIVANJA

U pojedinim sredinama u Srbiji postojali su sluajevi posthumnog ostrakizma
prema Romima. Naime, stanovnici nekih mesta, preteno sela, zabranjivali su
sahranjivanje Roma na grobljima veinskog naroda. Na svojevrsni tip drutvene
segregacije upuivala su i takozvana "ciganska" groblja koja su fiziki odeljena od
grobalja ili delova grobalja u kojima se sahranjuje ostalo stanovnitvo.

NAIN SAHRANJIVANJA

Groblje
izvan mesta
ivljenja
1,2%

Zajedniko
groblje
63,4%

Ostalo
3,9%

Posebno
romsko
groblje
15,9%

Tzv.
ciganski
deo groblja
15,6%

Svoje preminule stanovnici evidentiranih romskih naselja najee sahranjuju na

zajednikim grobljima. Takvih naselja je 63,4%. Za stanovnike 15,6% naselja uobiajeni
nain sahranjivanja je u zasebnom delu zajednikog groblja. Tek za stanovnike 15,9%
naselja postoji posebno romsko groblje, a stanovnici 1,2% naselja se sahranjuju izvan
mesta ivljenja.
Istraivanje upuuje na to da preovladava sahranjivanje Roma na zajednikim
grobljima, a da je sahranjivanje izvan mesta ivljenja, kao izraz grube diskriminacije

(rasizma) ipak zabeleeno u 7 sluajeva. Iz zapaanja anketara dobijaju se informacije

koje upuuju na to da se u razliitim delovima Srbije obred sahranjivanja obavlja u
skladu sa regionalnim, konfesionalnim i tradicionalnim obiajima. Primera radi u
istonom delu Srbije je rasprostranjeno sahranjivanje na okunici. Na vojvoanskim
salaima sahranjivanje je uslovljeno udaljenou mesta na kojem je preminuli iveo od
lokalnog groblja, tako da se najee sahranjuje na salau.
Najuoljivija diferencijacija u odnosu na nain sahranjivanja upuuje na
konfesionalnu, a ne na nacionalnu pripadnost, odnosno Romi se sahranjuju na
zajednikim grobljima sa pripadnicima ostalih naroda, ali najee je re o konfesionalno
podeljenim grobljima na katolika, pravoslavna, muslimanska.

1.6. STANJE I PERSPEKTIVE ROMSKIH NASELJA

Istraivanje je pokazalo da su romska naselja brojna, disperzirana, heterogena po
strukturi, veliini i tipu i da u vezi sa tim postoje odreene regionalne specifinosti. Ako
se trai zajedniki imenitelj koji bi izrazio proseno stanje u njima onda je to svakako
siromatvo. Sa stanovita integracije o kojoj govorimo u izvetaju problem siromatva
romske populacije nije samo njihov problem ve jedan od najznaajnijih drutvenih
problema. Istina je da sline probleme imaju jo neke drutvene grupe izbeglice,
nezaposleni i lica koja su izgubila posao i drugi. Ono to izdvaja Rome u odnosu na
njihove probleme jeste primarna ugroenost grupe zbog stanja permanentne bede. Re je
o socijalno, ekonomski, politiki i u drugom pogledu nemonoj drutvenoj grupi koja
postojeu situaciju ne moe prevazii bez podrke ire drutvene zajednice i intervencije
organa uprave.
Uz zapoljavanje, odnosno ekonomsko osnaivanje, stanovanje je za Rome najvei
problem. Istraivanje je pokazalo da bi se odrekli tradicionalnog naina ivota u
mahalama ukoliko bi im bili ponueni bolji uslovi ivota u drugim sredinama. Takoe,
ohrabruje i spremnost veeg dela veinske populacije da prihvati i podri odgovarajui
institucionalni program unapreivanja poloaja Roma koji podrazumeva i sanaciju i
raseljavanja njihovih naselja. Ukoliko se takav program bude osmiljavao onda bi
svakako trebalo voditi rauna o tome da u naseljima ive ljudi ije ivotne potrebe nisu

bitno razliite u odnosu na potrebe prosene srbijanske porodice. Najvea razlika meu
njima je u problemima sa kojima se suoavaju i mogunostima da ih ree. U tom smislu
pomo i podrka koju bi drava pruila Romima nije nita drugo do njena dunost da
reaguje na permanetno loe uslove ivota jedne brojne etnike zajednice radi
obezbeivanja ravnopravnog poloaja njenih lanova u drutvu.
Dakle, problem stanovanja se ne moe reiti ureenjem romskih naselja, njihovim
raseljavanjem ili fizikim zatiranjem, ve institucionalnom, dobro planiranom
sveobuhvatnom i dobro koordiniranom programskom akcijom koja podrazumeva
primenu mera ekonomske, socijalne, prosvetno-obrazovne, urbanistike i drugih politika.

Drugi deo
USLOVI IVOTA ROMSKE PORODICE U SRBIJI
2.1

PARAMETRI PRISTUPA IVOTU ROMSKE PORODICE

2.1.1 Prethodni opis problema

Drutveni poloaj Roma u Srbiji i Jugoslaviji, kao uostalom i u drugim zemljama
regiona, veoma je nepovoljan, a razlozi takvog stanja su brojni i svoje poreklo imaju,
izmeu ostalog, i u drutvenoj nezainteresovanosti i neosetljivosti za njihove probleme.
Problemi odravanja predrasuda i na njima zasnovane diskriminacije prema Romima
prisutni su u mnogim sferama drutvenog ivota, mada ohrabruje injenica da je, prema
dosadanjim istraivanjima, stepen etnike distance prema Romima u Jugoslaviji i Srbiji
ispod proseka u odnosu na zemlje u regionu.
Do koje mere je ivot Roma na marginama i van margina drutvenog ivota i
brige dravnih organa svedoi i injenica da su saznanja o veliini romske populacije
krajnje nepouzdana, dok podaci o broju romskih naselja praktino ne postoje niti se o
tome mogu praviti bilo kakve iole pouzdane procene.
Pretpostavka je da je novousvojeni Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih
manjina ispravio staru nepravdu prema Romima, jer su oni ako se uzme u obzir realna
injenica da nad veinom Albanaca, graana Jugoslavije, jugoslovenska drava realno
nema jurisdikciju u ovom trenutku znaajna nacionalna manjina u Jugoslaviji.
Opte je poznato da su Romi visoko deprivirana socijalna grupa. Siromatvo
velike veine Roma je hendikep i u formalnoj institucionalnoj i u neformalnoj mrei
privreivanja. Paradoksalno je ali tano: nezaposleni su zato to su siromani i bez
kvalifikacija, a siromani su jer su nezaposleni ili obavljaju najnie plaene poslove.
Neizdiferencirana socio-profesionalna struktura je indikator niskog drutvenog poloaja.
Roma je najvie u onim zanimanjima za koja nije potrebna nikakva strunost. Privreuju
uglavnom u sferi sive ekonomije, bavei se sitnom trgovinom, preprodajom na crnom
tritu i otvorenim pijacama, radei fizike slabo plaene poslove za nadnicu i slino.
Krug njihove bede je potpun. Neke romske porodice ive samo od humanitarne i

socijalne pomoi, i pokazuju zadivljujuu inventivnost u razvijanju strategija

preivljavanja. Veina tih naih, esto nevidljivih, sugraana ivi u nemoguim ivotnim
uslovima. Saznanja o njihovoj svakodnevnoj borbi sa ivotom pokazuju da su tu borbu za
opstanak razvili kao stil ivota.
Operacionalnim istraivanjem ROMSKA NASELJA, USLOVI IVOTA I
MOGUNOSTI INTEGRACIJE ROMA U SRBIJI: zbog poduzimanja efikasnih mera za
poboljanje uslova ivota i ispitivanja mogunosti integracije obuhvaeni su uslovi,
status i karakteristike ivota romskih porodica s ciljem da se utvrde uslovi poboljanja
kvaliteta ivota i mogunosti integracije Roma.
Rezultati istraivanja mogu da poslue kao osnova za usvajanje sistema
praktinih, relativno celovitih mera za poboljanje uslova ivota Roma, koje bi razmotrili
i usvojili odgovarajui dravni organi i institucije. Pored problema sa kojima se
predstavnici ove nacionalne zajednice suoavaju i u drugim zemljama u regionu
siromatvo, nezaposlenost, neosposobljenost za rad i ekonomsku utakmicu, veliki broj
nepismenih, loi uslovi stanovanja, u naoj zemlji smo suoeni i sa dodatnim problemom
ivota raseljenih Roma sa Kosova i sa prostora prethodne Jugoslavije12.

2.1.2

Predmet istraivanja
Pored objektivne slike o uslovima ivota prema kojoj Romi predstavljaju visoko

depriviranu socijalnu grupu (nepodnoljivo loi stambeni uslovi, visoka nezaposlenost

radno sposobnog stanovnitva, nedovoljna ukljuenost dece u obrazovni sistem, slabe
komunikacije sa veinskim stanovnitvom, loa higijenska i zdravstvena situacija), vaan
deo celovitije slike o njihovom ivotu predstavljaju i subjektivna oseanja. Neki
istraivai smatraju da je subjektivno oseanje ak znatno vaniji pokazatelj kvaliteta
ivota od niza objektivnih kriterijuma. Romi su sa obe pomenute strane ipak specifina
populacija koja pokazuje tipinu sliku niskih aspiracija i izuzetno brzih adaptacionih
12

Raspad Jugoslavije, a posebno vazduni napadi NATO na SRJ pogorali su drutveni poloaj Roma,
naroito Roma raseljenih sa Kosova. Dramatinost njihovog siromatva, pretvorena je u veliku ljudsku
tragediju njihovim beanjem od strahota rata. Svugde su postali nezvani i, to je daleko bitnije, neeljeni
gosti. Pripadnici druge etnike zajednice, ljudi drukije kulture, vere i jezika pojaali su strepnje,
predrasude i animozitete, veinskog stanovnitva. Razmere njihove tragedije izbacile su ih u prvi plan
interesovanja meunarodnih inilaca i vlasti.

sposobnosti. Zbog toga, njihovi subjektivni iskazi esto nisu u skladu sa objektivnim
uslovima ivota. Ili preciznije: oni se manje ale na nepodnoljive uslove ivota nego to
su to istraivai mogli da pretpostave.
Nizak nivo obrazovanja Roma odraava se nepovoljno na njihovu socioprofesionalnu strukturu. Veoma mali broj Roma se bavi nekim prepoznatljivim
zanimanjem. Veina pripada neizdiferenciranoj grupi radnika ,,bez zanimanja. Meu
onima koji ,,imaju zanimanje preovlauju zapravo vetine steene radom a ne zanimanja
koja su steena formalnim obrazovanjem. Neizdiferencirana socio-profesionalna
struktura je indikator niskog drutvenog poloaja. Gotovo sva istraivanja o socijalnom
poloaju Roma ukazuju na dramatinu povezanost loeg materijalnog statusa i nivoa
(ne)obrazovanosti romskih porodica. Drugo je, naravno, pitanje kako Romi iz svoje
perspektive vide taj problem.
Romi su takoe socijalna grupa prema kojoj se znano izraavaju razliiti vidovi
stereotipa. Zato su u ovo istraivanje ukljuena ispitivanja postojanja stereotipa da bi se
neto vie saznalo o stavovima i miljenjima o ovoj socijalno marginalizovanoj etnikoj
zajednici. Izbegavanje kontakata, manifestovana ili latentna socijalna distanca su neki od
pokazatelja neprihvatanja neke etnike grupe. Uopteno posmatrano, socijalna distanca
moe da preraste i u otvoreno neprijateljstvo. Negativan stav prema Romima i postojanje
socijalne distance su inioci koji se moraju s najveom obazrivou uzeti u obzir pri
razmatranju mogunosti integracije Roma, jer podaci ukazuju da su to veoma nepovoljni
faktori.
Kada je re o tipu naselja u kojima Romi ive, veoma je rasprostranjeno uverenje
da je za Rome bolje da ive u svojim mahalama. Ako bi mogli da biraju izmeu
meovitog naselja i romske mahale veruje se da bi se veina odluila za mahalu i u ivotu
u mahali bi videla svoju budunost. Ovaj stav je mnogima, pa i pojedinim istraivaima,
po sebi razumljiv jer se smatra da je duboko ukorenjen u tradiciju romskog naina ivota.
Kako su primetili brojni istraivai, mahala i erga nisu bili samo uobiajena romska
stanita. Ta etniko-urbana ostrva su, po tradiciji, periferijskog tipa, mada su u novije
vreme neka od njih urasla u centralno gradsko tkivo, usled intezivne urbane ekspanzije.
Mahale, meutim, najee opstaju kao etniko-urbane mrtvaje i nepatvoreni materijalni
dokazi jedne tradicionalno uboge socijalne egzistencije. Njihova 'istorijska uloga' u

konzerviranju etnike kompaktnosti i stihijskom negovanju romskog kulturnog identiteta

plaena je visokom cenom: skoro potpunom etnikom marginalnou na svim poljima
drutveno-ekonomskog i kulturnog ivota."13 Veina Roma je i dalje spremna da plaa tu
visoku cenu. Izazov je za istraivae danas da ispitaju kolika je snaga tradicije u nainu
romskog stanovanja. Mada e se Romi, ako to procene korisnim, posluiti elementima
"etnike mimikrije" i "statistikog egzodusa" iz svoje etnike zajednice i pretvarati se da
prihvataju ne samo integraciju nego i asimilaciju, a u osnovi e teiti - to je sasvim
prirodno i ljudski opravdano - da ouvaju svoj integritet i identitet. Svaka politika pomoi
Romima kao izrazito depriviranoj socijalnoj grupi trebalo bi da uvaava ovu injenicu.
Ovo istraivanje bilo je usmereno u dva osnovna pravca: da utvrde, koliko je to
mogue, socijalne uslove i kvalitet ivota romskih porodica u Srbiji, a takoe da se
ispitaju socijalna oekivanja i odnosi unutar romske populacije i izmeu Roma i njihovih
suseda neroma, s obzirom na mogunosti integracije.
Ispitivanjem socijalnih uslova i kvaliteta ivota romskih porodica u Srbiji bili su
obuhvaeni:
Struktura i brojnost porodice;
Uslovi stanovanja;
Izvori prihoda;
kolovanje, obrazovanje i kvalifikacije;
Zdravstveno stanje;
Socijalna oekivanja i odnosi, s posebnim naglaskom na mogunosti integracije,
istraivani su u romskim i neromskim porodicama. Ispitivani su:
Odnosi u romskoj porodici i odnosi prema susedima Romima;
Odnosi prema neromskim susedima;
Odnos neromskih suseda prema Romima;
Oekivanja od budunosti i stav prema integraciji i romskih i neromskih
porodica.

13

Vladimir Stankovi, Romi u svetlu podataka jugoslovenske statistike, u: Razvitak Roma u Jugoslaviji Problemi i tendencije, SANU, Beograd 1992, str. 164

2.1.3 Ciljevi istraivanja

Najire shvaen cilj istraivanja se jednostavno moe formulisati kao nastojanje
da se otkriju putevi i naini da Romi ne budu samo predmet delatnosti i brige centara
za socijalni rad i policije, nego ravnopravni i ekonomski nezavisni graani.
Mnoga drutva pripisuju sebi visoku "deferencijalnu evaluativnu prednost" u
odnosu na druge grupe u drutvu. Srbijansko drutvo nije u tom pogledu izuzetak. Takva
samoocena najee je povezana sa veom zatvorenou i komunikacijskom
izolovanou drutva. Zato ne treba da udi da prema Romima kao tradicionalno
negativno etiketiranoj grupi pokazuju prilino strukturisanu i prepoznatljivu distancu, ali
ipak daleko slabiju nego u drugim zemljama u okruenju. Ponaanje veinskog
stanovnitva ni u Srbiji, ipak, ne treba idealizovati, jer postoje povremeni ekscesi prema
Romima u svim sredinama, ali oni ne prerastaju u svakodnevno ponaanje.
Da bi proces integracije stekao bilo kakve anse na uspeh, neophodno je da
eventualne mere za poboljanje uslova ivota i otvaranje procesa integracije budu
zasnovane na to preciznijim saznanjima o kulturi, obiajima, stavovima i ponaanju,
eljama i oekivanjima od budunosti romske populacije. Stoga su predmet istraivanja
bile injenice, saznanja i stavovi, nade i oekivanja romskih porodica. Bili su istraivani
razliiti aspekti njihovog ivota: kako ive, ta znaju, kako i ta rade, ta poseduju, u ta
veruju, kako vode domainstva i poslove, kako su se obrazovali, kakvi su im odnosi sa
susedima itd.
Ispitivanje romskog i veinskog neromskog stanovnitva bilo je usmereno pre
svega na ispitivanje stavova o Romima, miljenjima o njihovom ivotu i perspektivama, a
sistemom skala bila je ispitivana njihova spremnost da prihvate ideju o integraciji Roma.
Posebno znaajno pitanje je kako razumeti problem integracije. Problem je
takoe kako otvoriti procese integracije bez asimilacije. Rezultati vie istraivanja su
pokazali da su mogunosti integracije romske populacije praktino minimalne iz bar dva
razloga. Prvi, nije izvesno da li je i za same Rome integracija neupitna. ak i da se
pitanje kako integrisati Rome u ire drutvene sredine, a sauvati njihov etniki i kulturni
identitet, moe povoljno reiti, ostaje otvoren problem da li je princip "integracija bez
asimilacije" odriv i praktino primenjiv. Drugo, da bi integracija uopte bila mogua i
uspena neophodno je naelno menjati odnos sredine prema Romima. Integracija je uvek

dvosmeran tok. Ako dve zajednice, u ovom sluajuRomi i Srbi, prihvate strategiju
integracije, one idu u susret jedna drugoj. Nema integracije Roma u iri socijalni
kontekst, ako drugi ne pristaju na integraciju sa Romima. I obratno, ako Romi nisu
spremni da se integriu, od integracije nema nita, osim prazne floskule.
Posebno je osetljiv problem integracije Roma raseljenih sa Kosova. U
neposrednoj budunosti bie suoeni sa tri mogunosti. Prva i svakako najprirodnija bila
bi da se u laganom procesu repatrijacije vrate i nastave iveti na Kosovu. Realizacija te
mogunosti u sadanjim okolnostima je veoma malo verovatna. Romi su s Kosova,
zajedno sa Srbima i drugim nealbanskim stanovnitvom, beali ili su ih brutalno proterali
ekstremni albanski elementi, esto krijui banalnu pljaku tue imovine iza parola o
albanskom Kosovu. Njihove kue su spaljivane, a ono malo imovine koju su stekli je
opljakano. Ako pripadnici KFOR nisu uspeli da im prue adekvatnu zatitu dok su iveli
na Kosovu, jo je manje verovatno da e moi pod sadanjim okolnostima efikasno da ih
zatite kao povratnike. Druga mogunost, koju raseljeni Romi prieljkuju jeste emigracija
u tree, pre svih, evropske zemlje. To za veliki broj Roma ostaje nedostini, a ponekad i
tragini san. elei da ostvare taj san Romi postaju rtve kriminalnih grupa, gubei sve
to su stekli, a ponekad gubei i ivote. S druge strane, ni evropske i druge zemlje ne
pokazuju nimalo politike volje da bar neka od tih nesretnih ljudskih bia iz humanitarnih
razloga prihvate na svojoj teritoriji. tavie, esto nisu u stanju da spree rasistiko
nasilje nad Romima koje vre ekstremne grupe u tim zemljama, kao to pokazuju
sluajevi zabeleeni u mnogim evropskim zemljama.
Kao najrealnija pokazuje se trea mogunost da ostanu u Srbiji; privremeno
do bitnog poboljanja prilika na Kosovu ako do takvog poboljanja za Rome ikada doe
ili trajno, kroz postepen, teak i protivrean proces njihove integracije. Oigledno da pod
postojeim okolnostima kao pretpostavkama trajna integracija Roma izbeglih sa Kosova
nije mogua. Jo je manje verovatna trajna integracija raseljenih lica koja su i pripadnici
drugog naroda (Romi) i vernici druge vere (islamske). Pa ipak, pod promenjenim
okolnostima integracija bila bi mogua.
Neophodno je razmotriti sistem praktinih mera koje imaju za cilj
osposobljavanje i osamostaljenje romskih porodica za ivot bez socijalne i humanitarne
pomoi. Mere koje ne vode rauna o urgentnim potrebama, kulturi i tradiciji Roma

nemaju izgleda na uspeh, nego samo one koje se mogu skladno ukomponovati u celinu
romskog ivota. Posebno valja istai da je humanitarna pomo neophodna i dragocena.
Potrebno je imati u vidu da humanitarna pomo slui odravanju postojeeg stanja, da
ona spreava da doe do pogoranja situacije, ali ne slui ostvarenju trajnijih reenja.
Osnovu strategije novog pristupa drutvenom poloaju Roma koji tek treba izgraditi ini
ideja o tome da je neophodno paralelno uvoditi programe zapoljavanja, kulturne
programe, trajne i dodatne programe obrazovanja i unapreenja ivota u romskim
naseljima i njihovom okruenju, a da su pruanje humanitarne pomoi i eventualno
poboljanje uslova ivota, ma koliko bili dragoceni, nedostatni za postizanje trajno
vrednih rezultata.
Samo planska koordinacija aktivnosti romskih i humanitarnih organizacija, NVO i
institucija lokalnih vlasti u nastojanju da se poboljaju ivotni uslovi i ostvari drutvena
integracija Roma moe dati trajne rezultate na dui rok. Bez tako organizovanog
zajednikog volonterskog rada sa Romima i odgovarajuih akcija graana nema govora o
bilo kom obliku integracije: privremenoj ili trajnoj, deliminoj ili potpunoj.
Osnovni ciljevi istraivanja bili su pronalaenje odgovarajuih praktinih mera i
akcija koje bi doprinele:
-

Formulisanju predloga mera za poboljanju ivotnih uslova romskih porodica,

posebno u romskim naseljima;

poboljanju meusobnih odnosa unutar romske populacije;

razvijanju dobrih odnosa i poverenja izmeu veinskog domicilnog

stanovnitva i Roma;
- pronalaenju realnih mogunosti integracije onog dela populacije Roma koji to
eli.
Predlozi tih celovitih mera za izgradnju nove strategije dravnih organa u
reavanju socijalnih i drugih problema ivota romskih porodica, kao i mogunosti
integracije Roma u Srbiji podrazumevali bi:
-

razmatranje programa za osposobljavanje i osamostaljenje romskih porodica za

ivot bez socijalne i humanitarne pomoi;

otklanjanje uzroka nepovoljnog socijalnoekonomskog stanja Roma;

ispitivanje mogunosti neposrednog poboljanja ivotnih uslova Roma;

ispitivanje razliitih uslova i okolnosti pod kojima bi bila mogua postepena

privremena ili trajna socijalna, ekonomska i kulturna integracija Roma;

formulisanje projekata koji bi omoguili Romima da rade ono to znaju, mogu i

vole da rade.
Izvedeni i najkrae formulisani ciljevi istraivanja bili su takoe da pokau:

da su Romi narod koji zasluuje maksimalnu pomo;

da Romi mogu da pomognu Srbiji, pa i evropskim zemljama da se oslobode

ksenofobije i rasizma;

da su, u svetlu politikih promena u Srbiji, promene u drutvenom poloaju Roma

lakmusov papir koji e pokazivati karakter, kvalitet i stvarni domet tih promena.

2.1.4 Metodski pristup i uzorak

Romi su jedna od najrasprostranjenijih etnikih zajednica u svetu. Praktino da
nema drave u Evropi u kojoj Romi nisu stalno nastanjeni. Oni su evropska manjina.
Mogu se susresti svugde: u paniji, vedskoj (Sinti), Nemakoj, Velikoj Britaniji, kao i u
Rusiji. Male romske zajednice se mogu sresti pored reke, u umi, pored puta, na morskoj
obali, u planinskom selu, na salau, u gradskom predgrau, u varoici, u gradskom
jezgru. Praktino, u Evropi nema regije, grada, lokalne zajednice koje nemaju svoje
Rome. Raspreni svugde, kao da nisu nigde. Moda je u pitanju i nedostatak
unutargrupne solidarnosti kao integrativnog faktora. Oni su nai nevidljivi su-dravljani i
sugraani. U tom pogledu Srbija nije nikakav izuzetak. Za razliku od drugih nacionalnih
manjina i etnikih zajednica koje su koncentrisane u pojedinim regionima Srbije, Romi
su raspreni od krajnjeg severa do krajnjeg juga, od zapada do istoka Srbije. Teko da
od 24 okruga i 160 optina u Srbiji (bez Kosova i Metohije) ima i jedan okrug ili optina
u kojoj Romi nisu stalno nastanjeni.
Uzorak za istraivanje uslova ivota porodica bio je kvotni, stratifikovani.
Jedinice istraivanja bile su:
1. Romske porodice u mestima njihove najvee koncentracije bez obzira na to da li
su starosedelake ili su porodice Roma raseljenih sa Kosova 700 porodica;
2. Neromske porodice suseda romskih naselja 350 porodica;

3. Pojedinci: aktivisti romskih drutava i institucija, kreatori javnog mnjenja,

predstavnici zainteresovanih institucija i NVO 40 slobodnih razgovora.
Jedinica anketnog istraivanja bila je, dakle, porodica koja je, ne samo u romskoj
kulturi i tradiciji osnovna elija socijalnog ivota i temelj unutranje solidarnost romske
zajednice. Ispitivanje romskih i neromskih porodica trebalo je da pokae da li je i pod
kojim uslovima integracija Roma, a posebno raseljenih Roma uopte mogua.
Osim anketnog terenskog ispitivanja romskih i neromskih porodica iskustvena
graa bila je prikupljana iz ostalih izvora: optinskih i regionalnih slubi, organizacija
Crvenog krsta, romskih udruenja i drutava, medija, prethodnih objavljenih i
neobjavljenih istraivanja. lanovi istraivakog tima i njihovi saradnici na terenu su se
sluili takoe metodama deskripcije i posmatranja.
Anketirano je 700 romskih porodica i 350 porodica suseda Roma (Srba,
Albanaca, Maara) na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova, prema uzorku dobijenom
od saradnika Republikog zavoda za statistiku Srbije iz Beograda, a na osnovu rezultata
slubenog popisa stanovnitva iz 1991. godine. U prvom koraku uzorak je bio kvotni, a u
drugom prosluajni.
Veinu anketara inili su ili diplomirani sociolozi sa iskustvom u istraivanjima
romske populacije ili Romi koji su odlino poznavali teren i koji su prethodno bili
upoznati sa predmetom i ciljevima istraivanja i posebno obueni da izvre anketiranje. U
sluajevima kada su anketari bili profesionalni sociolozi neromi, najee je kao kontakt
osoba u naseljima bilo lice romske nacionalnosti. lanovi istraivakog tima,
koordinatori terenskog istraivanja su se, gde god je to bilo mogue, u romskim
porodicama kretali zajedno sa romskim aktivistima, poznavaocima lokalnih prilika. Tako
je i u istraivakom procesu potovano naelo nita o Romima bez Roma.

Tabela 1:
Porodice Roma i neroma (suseda) uzorak
(Sumarni pregled po okruzima - bez Kosova)14
OKRUG
Vojvodina
Srednjebanatski okrug
Severnobaki okrug
Junobaki okrug
Junobanatski okrug
Grad Beograd
Centralna Srbija
Niavski okrug
Jablaniki okrug
Zajearski okrug
Rasinski okrug
Pomoravski okrug
Branievski okrug
Podunavski okrug
Moravski okrug
umadijski okrug

RP

NRP

OKRUG

43

25 Severnobanatski okrug

2
31
35
80

1 Zapadnobaki okrug
15 Sremski okrug
17
38 Beograd - prigradska naselja

70
71
7
11
8
23
21
3
11

32
37
5
5
4
10
11
1
6

Pirotski okrug
Topliki okrug
Pinjski okrug
Borski okrug
Zlatiborski okrug
Kolubarski okrug
Mavanski okrug
Raki okrug

ROMSKE PORODICE
700
NEROMSKE PORODICE
(RP-romske porodice; NRP neromske porodice susedi.

14

Za detaljan pregled uzorka videti prilog br. 2.

RP

NRP

24

11

6
9

4
7

20

12

14
24
151
16
2
6
5
7

7
12
68
7
2
4
5
4
350

2.2 ROMSKA PORODICA OBELEJA I STANJE

2.2.1 Broj lanova i struktura ispitivanih romskih i neromskih porodica

Prosena ispitivana romska porodica ima neto preko 5 lanova (5,32). Vie od
polovine tih porodica ima preko pet lanova, a 55 porodica ili 7,9% su izuzetno brojne
preko 11 lanova. Pojedinano, najbrojnije su romske porodice do 5 lanova (338
porodica), ali zbirno posmatrano, porodice sa preko pet lanova su brojnije. U odnosu na
prethodna istraivanja, moe se zakljuiti da je dolo do blagog opadanja broja lanova
romskih porodica. Jedan od uzroka naravno ne jedini ni najvaniji moe biti i
injenica da je dolo do prilagoavanja romskih porodica nekim novim merama dravnih
organa i institucija, na primer Centara za socijalni rad, koji materijalno obezbeenje i
neke druge vrste pomoi dele na porodice, pa su romske porodice odmah odgovorile
vlastitom deobom.
Tabela 2. Romske porodice prema broju lanova
Broj lanova

Broj porodica

Bez odgovora
Do 5 lanova
Od 6 10
Preko 11 lanova
TOTAL

Procenat

Zbirni procenat

0.1

0.1

338
306
55
700

48.3
43.7
7.9
100

48.4
92.1
100.0
100

Tabela 3. Brojnost ispitivanih porodica

Romske porodice
Broj lanova porodice-ukupno
Mukog pola
enskog pola
Ukupno dece u porodici
Deca do 7 godina
Deca od 7 do 16 godina
Prosek broja lanova porodice

N= 3723(100%)
1854 (49,79%)
1869 (50.20%)
N=1690 (45,39%)
886 (23.79%)
804 (21.59%)
5,32

Uopteno posmatrano porodice suseda neroma su malobrojnije od romskih i

verovatno trogeneracijske, ali samo porodice sa preko 5 lanova. Zanimljivo je da 5
porodica ima ukupno preko 11 lanova, a najvei broj porodica je sa najvie pet lanova
(273 78,0 %).

SUSEDSKE PORDICE: UKUPNO LANOVA

1%

20%

79%

do 5

od 6 * 10

preko 11

2.2.2 Mesto stalnog nastanjenja i uslovi stanovanja romskih porodica

Veinu Roma u Srbiji ini urbano stanovnitvo. Tako je i mesto stalnog
nastanjenja romskih porodica manji ili vei grad. U Beogradu je, na primer,
evidentirano preko 150 romskih naselja, a broj romskih naselja u Niu je manji, ali sa
veim koncentracijama romskog stanovnitva. Praktino da nema grada ili varoice u
Srbiji, izuzev nekoliko u zapadnoj Srbiji u kojoj nisu registrovana romska naselja. Od
700 anketiranih porodica, u gradu ili u mahali u gradu ivi preko jedne polovine (361
51.5%). Ako se tim porodicama pridodaju porodice stalno nastanjene u prigradskim
naseljima i mahalama kraj grada (198 28,3%), moe se zakljuiti da vie od tri etvrtine
ispitivanih romskih porodica gravitira prema gradu.
tavie, iako o Romima vlada miljenje da su Narod putnika - the travellers, da
nikada u dui nisu raskinuli sa nomadskim ivotom, rezultati ovog istraivanja pokazuju
da su romske porodice pustile duboko korenje u svojim stanitima: 595 porodica ili 85.0
% su stalni stanovnici svojih naselja od pre 1991. godine, a veoma mali broj se doselio u

naselja izmeu 1991-98; ukupno 43 porodice ili 6.1 %. Neto vie ih se doselilo posle
1998. godine, 57 porodica ili 8.1 %. To su uglavnom romske porodice koje su pobegle sa
Kosova, zajedno sa Srbima i drugim nealbanskim stanovnicima Kosova u toku vazdunih
napada NATO i posle uspostavljanja meunarodnog protektorata.
Veina romskih porodica smatra sebe vlasnikom prostora u kojem stanuje (58.3 - %),
stanarsko pravo ima svega 35 porodica (5.0 %), u neuslovnim kuercima ive 182
porodice (26.05 %), dok su podstanari ili bez stalnog boravita 69 porodica (9.8 %).
Svega pet ispitivanih romskih porodica koristi stanove solidarnosti, mada Romi ine
veinu depriviranog stanovnitva. Njihovi susedi neromi i sami veinom siromani su
ipak u boljoj situaciji: 77.7 % poseduje kuu ili stan u svojini, 12.3 % ivi u neuslovnim
kuama, stanarsko pravo uiva 4.9 %, a podstanari su u 5.2 % sluajeva.
Tabela 4. Romske porodice - mesto stalnog nastanjenja
Mesto stalnog nastanjenja
N
%
bez odgovora
29
4.1
grad
64
9.1
prigradsko naselje
77
11.0
mahala u gradu
297
42.4
mahala kraj grada
121
17.3
mahala kraj sela
53
7.6
u selu
59
8.4
UKUPNO
700 100.0

Zbirni %
4.1
13.3
24.3
66.7
84.0
91.6
100.0
100.0

Zanimljivo je da ispitivane romske porodice svoje uslove stanovanja u skoro dve

treine sluajeva ocenjuju kao dobre (64.7 %), a jedna treina kao loe (33.0 %), mada bi
objektivne procene tih uslova dale verovatno znatno drukiju sliku. Tome idu u prilog ne
samo uvidi anketara i lanova istraivakog tima u kvalitet stambenih objekata u kojima
ive Romi, nego i podaci o povrini stambenog prostora koji te porodice koriste: 16 %
ispitivanih porodica ivi u prostoru do 25 kvm, jedna etvrtina koristi stambeni prostor
izmeu 26-40 kvm, druga etvrtina od 41-75 kvm, a stambeni prostor od preko 75 kvm
koristi 20 % porodica. U istraivanju su zabeleeni sluajevi romskih porodica koje
koriste stambeni prostor od preko 150 kvm, ali je tu veinom re o velikim
gastarbeiterskim kuama, graenim vie za prestino pokazivanje nego za stanovanje.
Zabeleeni su i sluajevi porodica koje ive u polusruenim kuercima pored vlastitih
novoizgraanih kua koje se otvaraju samo u specijalnim prilikama.

ivot u mahali, seoskoj, gradskoj ili prigradskoj tradicionalni je oblik naina

ivota Roma ne samo u Srbiji. Mahala se esto tumai kao simbol prostorne segregacije
romske zajednice. Mada veina ispitivanih romskih porodica ve ivi u gradskim,
prigradskim i seoskim mahalama, teko bi se moglo rei da je mahala prioritetna opcija
za njihovo stanovanje. Rezultati ovog istraivanja pokazuju da je oslabila vezanost
romske porodice za mahalu. Neu da mi dete ivi u mahali, hou da se koluje i ivi kao
i ostali ljudi, kau u jednoj porodici. Tako bi se veina romskih porodica rado preselila u
meovito naselje (44.7,%), skoro jednoj treini je svejedno gde e iveti ako bi se uslovi
ivota poboljali (29.9 %). Samo 16.4 % se izjanjava da bi se preselilo u novu mahalu.
Na osnovu iskaza ispitivanih porodica moe se zakljuiti da ivot u mahali moe biti
podjednako dobar i lo, to zavisi od sluaja. Drugim reima, oigledno je da je ivot u
mahali davao Romima oseanje sigurnosti. Prednost ivota u mahali je oseanje
sigurnosti i solidarnosti, integrisanost porodice u lokalnu zajednicu, a osnovni nedostaci
su izdvojenost, zaputenost i razliiti oblici segregacije.

ROMSKE PORODICE
100%
90%
80%
70%

selo
mahala kraj sela

60%
mesto stalnog
nastanjenja

mahala kraj grada

50%

mahala u grdu

40%

prigradsko naselje

30%

grad

20%
10%
0%
mesovito
naselje

u mahalu

svejedno

ne znam

preselili bi su u

Meovito naselje
44.7

U mahalu
16.4

Svejedno mi je
29.9

Ne znam
3.4

ROMSKE PORODICE: MESTO STANOVANJA

100%
90%
80%
70%

mesto stanovanja

60%

prigradsko

50%

selo-grad

40%

mahala

30%
20%
10%
0%

dobri

loi

bez stalnog mesta

uslovi stanovanja

Poreenja podataka o posedu kue ili stana pokazuju da postoje razlike izmeu
Roma i neroma (58,3 % prema 77,7 %). Jo su znaajnije su razlike u kvalitetu
stambenog prostora, posedovanju dokumenata o vlasnitvu i slino: u 26,0 % sluajeva
Romi ive u neuslovnim kuama, a susedi u 12,3 % sluajeva. Od ispitivanih romskih
porodica koje poseduju kue u vlasnitvu, bez obzira na kvalitet gradnje, u tih 58,3 %
sluajeva, izvesno je da veina ne poseduje vlasniki list ili bilo koji drugi dokument o
vlasnitvu. Sami Romi ne bez razloga, smatraju da su te kue ili stambene jedinice, ma
kakvog kvaliteta bile, njihovo vlasnitvo jer su ih gradili linim radom. Da su Romi
deprivilegovana grupa najbolje svedoi podatak da samo 5% romskih porodica ima
stanarsko pravo, mada i njihovi susedi neromi u tom pogledu nisu u boljoj situaciji. To
samo govori o tome da Romi ive na onim mestima na kojima ivi i ostala gradska,
prigradska i seoska sirotinja.
Snabdevanje romskih porodica vodom je, formalno posmatrano, zadovoljavajue,
ali se postavlja pitanje kvaliteta vode i naina njenog korienja. Izdvojena romska
naselja imaju velike probleme sa vodosnabdevanjem. Neke porodice imaju rezervne
oblike snabdevanja vodom. Bunari i zajedniki bunari su samo rezervno i privremeno
reenje, jer se ni jedan savremeni aparat neophodan u domainstvu ne moe koristiti
upotrebom bunarske vode. Isto tako, postojanje vodovoda u romskom naselju, ne znai
da porodice i imaju vodu u stambenim jedinicama, pa je takoe ne mogu koristiti za
kune aparate. U Vojvodini mnoga romska naselja imaju ogromne potekoe sa

vodosnabdevanjem. Posuuju vodu od komija a ponekad korienje komijskih bunara

ili bilo kog drugog izvora vode plaaju. Na drugoj strani, Romi esto nisu spremni da
sebi pomognu u poboljanju infrastrukture koja je van stana. Istina, vodovod koristi oko
80 %, klozet u kui 30 %, kupatilo 40 % ispitivanih romskih porodica. Pa ipak, moglo bi
se jednostavno rei da uobiajeni higijenski standardi nisu deo kulturnog obrasca Roma,
mada ima romskih porodica koje higijenu stambenog prostora odravaju na izuzetno
kvalitetan nain. Sa stanovita tradicije, na primer, vrenje nude u kui se smatra
skrnavljenjem kue. Broj higijenskih prostorija u stambenim objektima je u izvesnom
porastu, to je ohrabrujue, ali je neophodno prei dugi put do standardizovane kulture
stanovanja. U generalizovanju injenica i podataka neophodno je biti oprezan: ta se sve,
na primer, podrazumeva pod kupatilom i kakav je kvalitet kupatila, u to istraivai nisu
ulazili. Kao karakteristian primer za ocenjivanje uslova stanovanja moe se navesti i
injenica da li postoji WC u stanu, odnosno kui.
USLOVI STANOVANJA: WC U STANU
90
80
70
60
50
ima WC u stanu

40

nema WC ustanu

30
20
10
0
dobri

loi

bez stalnog mesta

Uslovi stanovanja

Kvalitet elektrine energije koju koriste romska domainstva je najee lo.

Veliki broj prikljuaka na elektrinu mreu je ilegalan, sporan, a karakteristina je vua
struje od komija. Zbog loeg kvaliteta stradaju kuni ureaji. Ipak treba imati u vidu da
91,4 % ispitivanih romskih porodica imaju kakav-takav prikljuak na elektrinu mreu.

Postavlja se, meutim pitanje, postoji li u

Evropi narod ili regija u kojoj 10 %

stanovnitva nema nikakve mogunosti da koristi elektrinu energiju.

USLOVI STANOVANJA: ELEKTRIFIKOVANOST
100
80
60
Elektrifikovanost
40
20
0

ima struje
nema struje

dobri

loi

bez stalnog
mesta

uslovi stanovanja

Paljivo razmatranje podataka o tipu naselja u kojma ive romske porodice

uporeeno sa opremljenou naselja ne dozvoljava da se zakljui da postoje znaajne
razlike. Oni koji nemaju vodovod imaju bunar, na primer, ali je proporcionalno priblian
broj porodica i u selu i u gradu i u mahali i u prigradskom naselju koje se nalaze u slinoj
situaciji.
TIP NASELJA - OPREMLJENOST
100%

90%

80%

70%

60%

50%

prigradsko

40%

selo-grad
30%

mahala

20%

10%

nema dvorisni WC

ima dvorisni WC

nema WC u kuci

ima WC u kuci

nema kupatilo

ima kupatilo

nema sept. jamu

ima sept.jamu

nema kanaliyaciju

ima kanalizaciju

nema struje

ima struje

nema zaj. Bunar

ima zaj. Bunar

nema bunar

ima bunar

nema vodovoda

0%

ima vodovoda

Tip naselja

2.2.3 Opremljenost porodinog domainstva

Stereotipne predstave o romskoj kui ili stanu sastoje se od gomile aavog sua,
posteljine po podu, razbacanih odevnih predmeta, starog poreta u kojem veselo pucketa
vatra, gomile deurlije i pokojeg mia koji protri uza zid. Ma koliko se povrnim
posmatranjem taj utisak u prethodnim decenijama zasnivao i na nekim realnim
pretpostavkama, danas je u osnovi pogrean, bez obzira na injenicu da veina romskih
porodica ivi u siromatvu. Svakodnevni ivot savremene romske porodice u Srbiji ne
razlikuje se mnogo od svakodnevice drugih siromanih graana. Nije posebno istraivano
da li je re o ekonomskom napretku dela romskih porodica, naroito u periodu dok je
Srbija bila pod meunarodnim sankcijama, ili je re o optem osiromaenju svih graana
Srbije i jednaenju u siromatvu.
Opremljenost romskog domainstva savremenim kunim aparatima jedan je od
znaajnih pokazatelja njihovog ivotnog standarda i ekonomskog statusa savremene
porodice. U kakvoj se situaciji nalaze ispitivane romske porodice? Najbrojnije su one
koje poseduju televizore 86%, elektrine tednjake i friidere poseduju dve treine
porodica (66%), maine za ve jedna treina (33%), automobile jedna estina (17,7%),
a maine za pranje posua svega 1,4%. Maina za pranje posua je najrea u kui.
Naravno, treba imati u vidu da je najee re o starim televizorima, friiderima i drugim
stvarima, tako da i sami veoma naglaavaju lo kvalitet i zastarelost tih aparata. Radio,
ukljuen esto po ceo dan, poseduje praktino svaka romska porodica, a televizija im je
najjeftinija kuna zabava. Gledaju filmove, snimaju svoje roendane i druge porodine
proslave, sluaju muziku.
Tabela 5. Posedovanje kunih aparata u porodinom domainstvu
Elektrini poret
Friider
Televizor
Muziki stub
Maina za ve
Maina za sue
Video rekorder
Automobil

Poseduje
468
466
602
184
234
10
187
124

%
Ne poseduje
66.9
224
66.6
231
86.0
95
26.3
512
33.4
461
1.4
669
26.7
509
17.7
571

%
Bez odgovora
32.0
8
33.0
3
13.6
3
73.1
4
65.9
5
95.6
21
72.7
4
81.6
5

%
1.1
0.4
0.4
0.6
0.7
3.0
0.6
0.7

Bilo bi pogreno izvoditi optije zakljuke na osnovu podataka dobijenih na

uzorku od 700 romskih porodica. Naime, opremljenost porodinog domainstva se ne
moe meriti samo brojem pojedinih savremenih aparata. ta, na primer, znai posedovati
mainu za pranje vea u domainstvu koje ne moe da koristi tekuu vodu, ili friider, pa
i televizor, ako je napon elektrine struje tako slab, da se takvi aparati esto kvare i dugo
su van upotrebe. Posedovanje automobila je (i u onih 17.7% sluajeva porodica koje ih
poseduju), s obzirom na starost i kvalitet, vie san nego realnost za ogromnu veinu
romskih porodica. To nikako ne znai da ne postoje pojedine romske porodice koje ak i
po meunarodnim standardima mogu da se svrstaju u viu srednju klasu, pa i meu
bogate.

2.2.4 Radni status domaina/ce i izvori prihoda romske porodice

Za procenu uslova ivota romskih porodica, nisu znaajni samo (ne)ureenost
naselja ili (ne)opremljenost domainstva. Vanu ulogu igra takoe i radni status
domaina/ce. Uvid u osnovne podatke dobijene ovim istraivanjem ostavlja sumornu
sliku svakodnevnog ivota romske porodice kao borbe za preivljavanje. Skoro bi se
moglo rei da je borba da preivi stil ivota savremene romske porodice u Srbiji.
Svega 18.6% domaina/ca je stalno zaposleno. Ako se pri tome ima u vidu i injenica da
je re o zanimanjima najniim na lestvici kvalifikovanosti i najloije plaenim stalnim
radnim mestima, onda je osnovni utisak o materijalnoj bedi u kojoj ivi romska porodica
jo snaniji. Na drugoj strani, broj nezaposlenih domaina/ca je ogroman 479 ili 68,4% su
van radnog odnosa, a povremeno radi, kao sezonski radnici, 58 ili 8.3%. Broj onih koji
su na plaenom otsustvu (izraz koji je porodila ekonomska katastrofa Srbije) i
penzionera je praktino zanemarljiv. Prvih je svega jedanaest (1,6 %), a penzionera je 18
ili 2.6 %, to govori da zapravo veina romskih domaina/ca nije ni bila u prilici da ima
stalno zaposlenje na osnovu kojeg bi mogla da stekne penzije.
Posebno je dramatian broj nezaposlenih, 68,4%. Zbirna stopa povremeno
zaposlenih, na plaenom odsustvu i nezaposlenih je 78,3%. U zavodima za trite rada

stalno je prijavljeno u evidenciji nezaposlenih 57% domaina/ca. Tom procentu treba

dodati i 6.9% onih koji se povremeno prijavljuju zavodima kao nezaposleni. Koji su
razlozi da se ovaj podatak smatra izuzetno dramatinim? Jednostavno, nezaposlenost se
odnosi na domaine/ce koji su u pravilu u porodicama najvitalniji i najodgovorniji za
ivot ostalih lanova.
Postoji jo jedan podatak znaajan za ovo razmatranje. Kvalifikaciona struktura
Roma se sporo i neznatno popravlja, ali se zaposlenost smanjuje. U posebno tekoj
situaciji su Romi raseljeni sa Kosova. Za njih se moe rei da su rtve diskriminacije u
zapoljavanju.15 Ispitivani Romi zapoljavanje oseaju kao kljuni problem za ivot
porodice. Dosledno se izjanjavaju i u prvi plan istiu zapoljavanje, u 51,6% sluajeva i
naglaavaju da bi bilo ta radili u 38,3 % sluajeva. Stalno zaposlenje nekog od lanova
porodice se sagledava kao kljuni problem romskih porodica u skoro 90 % sluajeva.
Stalno zaposlenje se, dakle, percipira i kao elja romske porodice da popravi svoj status i
stavlja se na prvo mesto. O bavljenju vercom izbegavaju da se izjanjavaju (11%), a
ponekad umanjuju znaaj humanitarne pomoi (1,7%). Zaposlenje veina ispitivanih
romskih porodica vidi kao prvi uslov integracije. Suoene sa izazovima svakodnevnog
ivota i u svakodnevnoj borbi za preivljavanje, romske porodice u prvi plan, dakle,
istiu problem zapoljavanja, za razliku od "eksperata" i predstavnika dravnih organa
koji u prvi plan istiu obrazovanje dece. Oigledno je daleko lake upisati romsko dete
u kolu, nego odraslom graaninu Romu nai pristojno stalno radno mesto. A detetu u
koli kako bude! Niti mora, niti e je u najveem broju sluajeva zavriti.
Stope zaposlenosti u porodicama suseda neroma su drastino razliite u odnosu na
romske porodice; 41,1% ih je zaposleno u dravnim firmama, emu treba pridodati
13,4% zaposlenih u privatnim firmama, to ukupno iznosi 54,5%, u odnosu na romsku
stopu 18,6%. Susedi neromi su nezaposleni u 15,7 %, a Romi u 68,4 % sluajeva.

15

Romi su, kao to pokazuje sledei sluaj, diskriminisani ne samo u zapoljavanju nego i u nainima
gubljenja stalnog zaposlenja. Karakteristian je primer jednog broja Roma sa Kosova koji su bili stalno
zaposleni na eleznici. Izbegli su u centralnu Srbiju, na primer u Kraljevo, zajedno sa Srbima takoe
zaposlenim na eleznici. I dok Srbi nisu izgubili status stalno zaposlenih, Romi su taj status izgubili.
Srbi, zaposleni u pravosudnim organima, prosveti i zdravstvenim institucijama dobijaju redovno izvesne
mesene plate, dok su Romi dobili reenja o otkazu. Objanjenje da se u Kraljevu nisu prijavili na posao
i da su zato dobili otkaze, zamenjeno je naknadnim, da je re uglavnom o nekvalifikovanim radnicima za
kojima ne postoji potreba.

Penzionera je u porodicama suseda neroma 19,4%, prema 2,6% Roma, to potvruje

prethodni zakljuak da Romi nisu ni bili zaposleni niti u prilici da steknu penzije.
Ma koliko to na prvi pogled izgledalo neobino, izvori prihoda ispitivanih romskih
porodica su raznovrsni i odgovori se kreu od izjava da je osnovni prihod porodice plata
nekog od lanova koji je stalno zaposlen do karakteristinog, ali paradoksalno preciznog
odgovora u svojoj neodreenosti ni sami ne znamo. Nain sticanja prihoda odnosi se na
lanove porodice koji mogu privreivati, a ne samo na domaina/cu, pa se pojavljuju
razlike u odnosu na podatke o zaposlenosti. Pred istraivaima i anketarima u romskim
porodicama se nerado govorilo o vercu i crnom tritu kao izvorima prihoda, a
sagovornici su umanjivali i znaaj humanitarne pomoi, verovatno zato to je nivo te
pomoi bio ispod njihovih oekivanja16. U 50% nisu davali podatke o drugom zanimanju.
Najei modaliteti, u dobijenih preko i 1000 odgovora bili su: zaposlenje 18,5,
poljoprivredni radovi 1,7, zanati 3,2, verc 9,5, pronja 0,6, prodaja otpadaka 9,1,
sezonski radovi 18,2, socijalna pomo 18,3, penzija 5,6, pomo roaka 1,0, humanitarna
pomo 4,3 posto. Odgovor ni sami ne znamo navelo je 1,9% ispitivanih romskih
porodica, a neto drugo 7,4%. Kao to se moe primetiti skoro deset posto romskih
porodica bavi se skupljanjem sekundarnih sirovina, odnosno otpadaka. Procenat onih
kojima je to jedino zanimanje je neto vii. To je za Rome nesumnjivo znaajna
mogunost zapoljavanja i samozapoljavanja, ali bi bilo dobro da se "sakupljanje
sekundarnih sirovina" ne pretvori u "biznis rezervisan za Rome", jer bi na taj nain bio
potvren princip segregacije romskog stanovnitva u Srbiji.

16

Moda i u strahu da neko ko donosi odluke na osnovu rezultata ovog istraivanja ne zakljui da su i
veste i koliina pomoi prevelike. Iz istog razloga su ponekad prikrivali i podatke o tome ko sve u
porodici privreuje. Nije bila re samo o nepoverenju prema istraivanju i anketarima nego jedno
nataloeno ivotno iskustvo koje je raalo strepnju pred saznanjem da se drava interesuje za Rome, a
sa dravom se nikad ne zna.

Tabela 6. Nain izdravanja romske porodice

Izvori prihoda
%
Zbirni %
0.4
0.4
bez odgovora
zaposlenje
18.4
18.8
poljoprivreda
1.7
20.5
razni zanati
3.2
23.7
trgovina/verc
9.5
33.2
pronja
0.6
33.8
prodaja otpadaka
9.1
42.9
sezonski poslovi
18.2
61.1
soc. pomoc/deji dodatak
18.3
79.4
penzija
5.6
85.0
pomo roaka i prijatelja
1.0
86.0
humanitarna pomo
4.7
90.7
ni sami ne znamo
1.9
92.6
nesto drugo
7.4
100.0
Ukupno
100.0
100.0

Ve je konstatovano da je meu Romima najmanje penzionera, a najvie

nezaposlenih, da je tek svaki esti domain/ca porodice zaposlen, ali je ipak veoma
zanimljivo uporediti radni status sa opremljenosti naselja. U apsolutnim brojevima i
procentualno nezaposlenih je najvie, a najbrojniji meu onima koji nemaju mogunosti
da koriste elektrinu energiju. I obratno, meu onima koji su prikljueni na kanalizacionu
mreu ili poseduju kupatilo i WC u stanu najvei je broj stalno zaposlenih domaina/ca.
Ostali podaci se mogu videti u grafikom prikazu odnosa radnog statusa i opremljenosti
naselja u kojima ive Romi. Ako se ima u vidu ovaj odnos izmeu radnog statusa i
opremljenosti naselja, razumljivo je zato Romi u prvi plan istiu problem zapoljavanja,
a tek zatim obrazovanja. Za njih kolovanje dece kao znaajan ili veoma znaajan
problem dolazi posle zdravlja, zaposlenja, hrane, odee i obue, pa i stambenog prostora.
Porodice suseda neroma e obrazovanju kao veoma znaajnom problemu dati prvenstvo
meu svim ostalim problemima romske porodice. Taj stav e biti preciziran stanovitem
da su i drugi problemi vani, ali da je to sasvim razumljiv i logian zakljuak. Na ovaj
zakljuak upuuju grafiki prikazi koji slede:

vrsta problema

kolovanje
dece

zdravst.
Zatita

zarada

hrana/odea

stambeni
prostor

nema dvorisni WC

ima dvorisni

nema WC

ima WC

nema kupatila

ima kupatilo

nema sept. jame

ima sept. jame

nema kanalizacije

ima kanalizacije

nema struje

ima struje

nema yaj. Bunar

ima zaj. Bunar

nema bunar

ima bunar

nema vodovod0

ima vodovod

radni status

ROMSKE POROICE: RADNI STATUS I OPREMLJENOST

100%

90%

80%

70%

60%

penzija

50%

nezaposlenost

placeno odsustvo

40%

sezonski rad

30%

zaposlenost

20%

10%

0%

opremljenost

KOLO SU ROMIMA ZNAAJNI SLEDEI PROBLEMI

100%

90%

80%

70%

60%

50%

bez znaaja

srednji znaaj

40%

veliki znaaj

30%

20%

10%

0%

SUSEDKE PORODICE: PROCENA VANOSTI

ROBLEMA ROMSKOG STANOVNITVA

obrazovanje
zaposlenje
siromatvo

vrlo vaan
vaan
nevaan

zdravstvena zatita
zarada
hrana, odea, obua
problem smestaj
0%

20%

40%

60%

80%

100%

2.2.5. Problemi obrazovanja i kolovanje dece

Romi su narod razliitog stila ivota, kulturnih obrazaca, obiaja i jezika, u
odnosu na veinsko, srpsko, albansko, bonjako ili maarsko stanovnitvo u lokalnim
zajednicama, kao i na globalnom drutvenom planu. Te razlike, koliko god da nekada
mogu da predstavljaju izvore nerazumevanja i nepoverenja, ine bogatstvo jednog
demokratskog drutva. Razlike u jeziku kao osnovnom sredstvu razumevanja meu
ljudima, naroito se naglaavaju ako je re o loijem uspehu romske dece u kolama ili
njihovoj apstinenciji. Neke finije analize bi mogle pokazati koliko (ne)poznavanje jezika
sredine moe biti i jeste prepreka uspehu romske dece u koli, a koliko se "nepoznavanje
jezika" koristi kao izgovor da bi se prikrili neki drugi problemi u procesu kolovanja
romske dece. Ogromna veina ispitivanih romskih porodica u meusobnom kontaktu
govori romski 500 porodica, odnosno 71.4%. Na drugom mestu je srpski (srpskohrvatski) kojim govore u 95 porodica (13.6%), a na treem "meavina jezika" u 81

porodici (11.8%). U veoma malom broju porodica se govori maarski, albanski ili neki
drugi jezik (2.7%). Od romskih dijalekata najzastupljeniji je arlijski (292 porodice ili
41.7%), a zatim gurbetski (164 porodice ili 23.4%). Drugim romskim dijalektima govori
se u 127 porodica (18.1%), a u 18 porodica ne znaju kojim dijalektom govore (2.6%).
Kako su romske zajednice veoma prilagodljive okruenju, to se na osnovu ovih
podataka ne bi moglo rei da je jezik osnovna prepreka kolovanju romske dece. Uzroke
takoe treba traiti u tradiciji, a naroito ekonomskom stanju porodice i nivou
obrazovanja roditelja. S druge strane, uzroci lee i u nerazumevanju ire sredine za
specifinosti romskog ivota, a posebno u odbijanju kolskih vlasti i uitelja da romskoj
deci posvete adekvatnu panju. Zanimljivo je da su se poetkom kolske 2002/03 godine
praktino istovetni problemi u vezi sa upisom i organizacijom nastave za romsku decu
pojavili u Meumurju u Hrvatskoj i u okolini Subotice u Vojvodini. Ta vrsta problema bi
se mogla tretirati, ako ne kao rasistiki otpor ire sredine kolovanju romske dece, onda
sigurno kao zahtev za segregaciju Roma jo od kolskog uzrasta.
Rezultati istraivanja mogu da zvue optimistiki, ali pri tome treba imati u vidu
da je re o nedovrenom kolovanju. Romske porodice upisuju decu u kolu, ali to ne
znai da deca pohaaju kolu redovno, a jo manje da zavravaju razrede ili kolu u
celini. kolovanje dece najee se zavrava u okvirima nepotpune osnovne kole.
Porodice esto iz raznih razloga alju pa odmah izvade dete iz kole. Ni praksa da se
romska deca zbog nepoznavanja jezika, siromatva, stambene i urbane segregacije, alju
u specijalne kole u kojima po pravilu, postiu dobre rezultate, u krajnjoj liniji nisu
reenje za romsku decu.
Drava bi mogla da spusti kolu u romsko naselje. Nekad je dovoljno zaposliti
jednog romskog uitelja, pa da kolovanje romske dece dobro funkcioinie. To sada rade
NVO, ali im zavre svoje programe oni se povlae. Neophodno je da dravni organi
promoviu uenje romskog jezika i kulture, ne samo za Rome i romsku decu. Naravno,
problem su kadrovi koji bi mogli da rade sistematino i na dui rok. Psiholozi esto
romsku decu alju u specijalne kole. U tim kolama romska deca postiu uspeh, ali
ostaju stigmatizirana. Svi tu imaju nekakav interes, ali od zadovoljenja tih interesa
stradaju romska deca. Dok druga deca ue nastavno gradivo romska deca ue srpski
jezik. Dok romska deca naue srpski jezik, druga deca su toliko odmakla u gradivu da

romska deca opet pokazuju lo uspeh. Specijalne kole su zadovoljne jer romska deca
podiu nivo opteg uspeha tih kola, a mnogi direktori i nastavnici ostalih kola su
zadovoljni jer su se "oslobodili Ciganadi". Psiholozi su zadovoljni jer su "spasili romsku
decu", "sklonili ih sa ulice" i "zatitili ih od mogueg ikaniraanja i diskriminacije u
redovnim kolama". Napokon, nisu nezadovoljni ni roditelji romske dece jer im deca
pohaaju kakvu-takvu kolu.
Nemaju sve ispitivane romske porodice decu kolskog uzrasta. Od 700 ispitivanih
romskih porodica, 405 (57.9%) ima decu kolskog uzrasta, 275 ili 39.3% ih nema, a 20
(2.9%) porodica nije odgovorilo na to pitanje. Na uopteno pitanje zato romska deca ne
pohaaju kole 26 porodica (3.7%) navelo je jeziku barijeru (nepoznavanje jezika
veinskog naroda), etiri porodice (0.6 %) su se, u skladu sa tradicijom, izjasnile da deci i
ne treba kola, u 27 (3.9%) porodica su odgovorili da deca nee da idu u kolu a
roditelji ih ne mogu naterati, 29 (4.1%) porodica je navelo da u kolama "nerado primaju
romsku decu", a najvei broj, 135 ili 19.3% ih nije naveo specifikovan razlog zbog kojeg
deca ne pohaaju kolu, ili je veoma brzo naputaju. Domet kolovanja romske porodice
zaustavlja se uglavnom na nezavrenoj ili zavrenoj osnovnoj koli.
U odnosu na rezultate prethodnih istraivanja, pa i podatke zvanine statistike, broj
romske dece koja redovno pohaaju kolu se poveao na 48.4%. Znatno je manji broj
onih koji povremeno pohaaju nastavu, 6.6%, a broj onih koji nisu ukljueni u sistem
obaveznog osnovnog kolovanja je jo uvek visok 17.1%. Visok je i procenat dece,
prispele za kolu (27.9%) za koju nije moglo biti ustanovljeno da li pohaaju ili ne
pohaaju kolu.
kola je za svako dete, a za romsko dete koje dolazi iz drukijeg socijalnog i
kulturnog miljea posebno, novo ivotno iskustvo koje izaziva pomeana oseanja radosti
i straha. Stoga je posebno znaajno pitanje kako e romska deca biti primljena i
prihvaena u kolskim klupama. Veinom siromana, nesigurna u novoj sredini, loije
obuena, sa potekoama u komuniciranju zbog nedovoljnog poznavanja jezika, u koli
su romska deca esto suoena sa arogancijom uprave, bezdunom ravnodunou
nastavnika, odbijanjem drugih uenika/ca da ih prihvate kao svoje drugare. Obino
sede u poslednjim klupama, izvrgnuta su podsmehu i nastavnika i ostalih uenika, a na
odmorima su praktino izolovana od uea u dejim igrama. Naravno, nije u svim

kolama ovakvo stanje niti se svi nastavnici i uenici ponaaju na ovaj nain, ali je to opis
jednog optijeg stanja.
Pomo romskim uenicima da savladaju prepreke i barijere na koje nailaze u koli
je esto minimalna i u svakom sluaju nedovoljna. Podaci iz ovog istraivanja koji se
odnose na prolu 2001 02. kolsku godinu, pokazuju da je u celini ili delimino 9.6%
romske dece dobilo knjige, sveske i drugi kolski pribor, dakle svako deseto romsko dete.
Besplatnu odeu i obuu je dobilo 4.7%, a oko 5% romske kolske dece dobilo je pomo
za ekskurzije ili neki drugi vid pomoi.
Iako vie od polovine romske dece jo uvek redovno ne pohaa kolu i rano naputa
kolovanje, zanimljivo je da romske porodice, bez obzira na to da li su njihovi stambeni
uslovi loi ili dobri u podjednakom broju alju decu u kolu, dok je apstinencija dece
kolskog uzrasta iz romskih porodica bez stalnog nastanjenja izrazito visoka, to se moe
videti iz sledeeg pregleda:
ROMSKE PORODICE:
USLOVI STANOVANJA I KOLOVAJE DECE
80
70
60
50
redovno

40

povremeno

30

ne skoluju

20
10
0

dobri

loi
uslovi stanovanja

bez stalnog mesta

Obrazovna struktura domaina/ca romskih suseda neroma je u osnovi bolja nego

domaina/ca romskih porodica. Procenat onih neromskih domaina/ca sa srednjom,
viom i visokom kole je drastino vii nego kod romskih domaina-ca (44,3 % i 23,4%).
OBRAZOVANJE DOMAINA/CE
50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0
susedske porodice
bez kole

nepotpuna osnovna

romske porodice
osnovna

zanat

srednja

via/visoka

OBRAZOVANJE DOMAINA I KOLOVANJE DECE

100%
80%

obrazovanje
domacina

via/vsoka

60%

srednja
zanat

40%

osnovna
20%

nepotpuna osnovna
bez osnovne

0%
no
ov
d
e
r

no
me
e
r
v
po
kolovanje dece

ne

Stupanj tolerancije roditelja neroma prema veem broju uenika Roma u

odeljenjima koje pohadjaju neromska deca opada srazmerno njihovom ueu. Tako je
79,7 % suseda saglasno da "nekoliko romske dece pohaa isto odeljenje", a ako bi bilo
preko polovine romske dece, taj procenat opada na 52,3%. Odbijanje zajednikog
pohaanja kole u odeljenju sa nekoliko romske dece od 4,9% raste na 31,4% za

odeljenja sa preko pola romskih uenika. Ovaj utisak ublaava kategorija onih kojima je
svejedno koliko romske dece pohaa razred sa neromskom decom, dok 13,7% u oba
sluaja odgovara isto. Moemo zakljuiti, s obzirom na sve modalitete odgovora o
ovom pitanju, da je anketirano neromsko stanovnitvo daleko tolerantnije nego u mnogim
drugim zemljama.

p
o

t
e
s n
u i

R
o
m
i

100%
80%

ne slaem se
delimino se slaem
potpuno se slaem

60%
40%
20%
0%

Za

iv
ot
r
P

o
ed
j
e
Sv

e
ij

Odeljenje sa 50% romske dece

Po miljenju neromskih suseda obrazovanje Roma je vanije od zaposlenja
(54,3%), dok je za Rome je, za svakodnevni ivot porodice, vanije zaposlenje (84,3%)
od kolovanja dece (59,7%). Tako porodice suseda neroma smatraju da je obrazovanje
vrlo vaan problem romskih porodica (62,0%), a 18 % ih smatra to vanim problemom.
Kod onih koji smatraju da je obrazovanje vanije taj stav moe, pored
dobronamernog (ne)razumevanja uslova ivota romskih porodica, da krije u sebi izvesnu
rasistiku notu: Treba ih obrazovati da budu kao i mi. Iz takvih odgovora izbija
izvestan paternalizam, naroito kada se obrazovanje stavi na prvo mesto: "kada se Romi,
kroz sistem obrazovanja budu civilizovali, sve e biti u redu". Paternalizam je voen i
sopstvenim interesom onoga koji ima paternalistiki stav, a proizlazi iz sopstvenog
egoizma, ovinizam ima hiljadu lica i tako se dobro prikriva! ta nas briga ako Rom umre
od gladi, vano je da nama ne zagauje okolinu. Neka se obrazuju se po naim
programima! Pitanje ta ako su ti programi esto loi i za "nas" i za Rome, u tom
logikom sledu razmiljanja nema mesta. Romi treba da se ponaaju kao i "mi", da i sami
prihvate ovinistiki stav, koji je stran njihovoj tradiciji, pa e im biti "dobro" kao i

"nama". Sve emo da im omoguimo da budu kao "mi"! Mada ovaj dosledno
nacionalistiki stav koji prelazi u ovinizam ne preovlauje, esto se krije iza miljenja
"eksperata" o obrazovanju kao dominantnom problemu romske porodice.

2.2.6 Zdravsteno stanje i leenje lanova romske porodice

U tradicionalnoj romskoj porodici bolest je neto stidno. Jedino ako legne u
krevet, ovek/ena/dete je bolestan/a/no, a sve ostalo se ne smatra boleu. U udaljenijim
romskim naseljima nema mogunosti da se bolesni i deca vode kod lekara, jer to kota, a
oni nemaju novaca.
U anketnom istraivanju u kome je zdravstveno stanje romske porodice samo
jedan od indikatora o njenom socijalnom poloaju, ne mogu se oekivati potpuno
precizni uvidi, mada se moe dobiti relativno pouzdana slika realnog stanja. Podaci o
bolestima meu Romima pokazuju da su Romi relativno zdrava populacija, posebno s
obzirom na veoma loe uslove ivota. U tabeli 6 dat je pregled uestalosti nekih od
hroninih bolesti u ispitivanim romskim porodicama. Procenti koji su iskazani u tabeli
odnose se na broj romskih porodica (700), a ne na ukupan broj lanova porodinog
domainstva (3.723).
Tabela 6. Hronine bolesti u romskim porodicama
Vrsta hronine bolesti
Oteen vid, sluh, govor
Fizika oteenja i invalidnost
Distrofija, paraliza
Mentalna zaostalost

Odrasli
14
10
40
4

%
2.0
1.4
5.7
0.6

Deca
4
2
7
9

%
0.6
0.3
1.0
1.3

Bar jednom godinje neko od lanova romske porodice zatrai lekarsku pomo u
domu zdravlja u 83,1% ispitivanih sluajeva. Niko od lanova 111 romskih porodica u
toku poslednjih dvanaest meseci nije zatraio bilo koji oblik medicinske zatite ili nege
(15.9%). Iz nekih porodica Romi esto idu u ambulantu, a iz nekih ne idu uopte. Iz
porodica iji lanovi idu na preglede u domove zdravlja, do deset puta u toku godine bilo
je 37.2 %, a preko deset puta jo 29.7 %. Usluge stanica hitne pomoi u poslednjih

dvanaest meseci koristili su lanovi 132 porodice ili 18.9 %, a bolnike usluge lanovi
276 porodica ili 39.4 %. Stepen dostupnosti zdravstvenih usluga prema tim osnovnim
podacima nije zabrinjavajua. Istraivanjem, naalost, nije ustanovljeno koliko esto je
po miljenju Roma medicinska nega izostala, a da je bila neophodna. U domovima
zdravlja prua im se najnii nivo medicinskih usluga, ali to je sluaj i sa svim drugim
graanima kojima je potrebna medicinska pomo. Koliko je to i realna ocena stanja nije
sasvim izvesno. Verovatno je da veina Roma nema odgovarajuu medicinsku negu ali to
nije samo izraz slabosti organizacije zdravstvene slube, nego i pitanje kulturnog
obrasca.To potvrdjuju i nalazi ovog istraivanja po kojima je zdravstvena zatita Roma
veoma vaan problem za 44.9% porodica njihovih suseda neroma.
to su medicinske usluge specifinijeg tipa to Romi do njih tee dolaze. Najmanji
broj porodica, esnaest ili 2,36% koristilo je usluge kune nege, dok su pojedinane
posete lekara i medicinskih sestara bile neto ee, ali se tu radilo o hitnim
intervencijama. Nee lekari da dolaze do "Cigana!", izjavljuju romski ispitanici.
Banjsko leenje je koristilo 7,6%, a fizikalnu terapiju 7,9%! ta sve ovo znai za
integraciju! Predlog: da domovi zdravlja vie rade na preventivi i zdravstvenom
prosveivanju. Stoga i zdravstvene ustanove treba spustiti do udaljenih romskih
naselja.*
TIP NASELJA I MEDICINSKA NEGA
100%

80%

prigradsko

60%

tip naselja

selo/grad
40%

mahala

20%

D soc zas

N soc zas

D kucna nega

N kucna nega

D banja

N banja

D fiz ter

N fiz ter

D bolnica

N bolnica

D hit pom

N hit pom

D lek preg

N lek preg

D med s

N med s

D lekar u kuci

N lekar u kuci

0%

medicinska nega

Podaci o stanju zdravlja romskih porodica su prikupljani bez prisustva strunog lica i uvida u zdravstvenu
dokumentaciju tako da bi ih trebalo proveriti dodatnim istraivanjima. Ovom prilikom zahvaljujemo se
prof. dr Viktoriji Cucu koja je na predlog OXFAM-a formulisala pitanja o problemu zdravlja Roma

2.2.7 Samoprocene materijalnog stanja porodica

Praktino dve treine ispitivanih romskih porodica (64.7%) svoj materijalni
poloaj ocenjuju kao lo i nepodnoljivo lo, a 11,4% ocenjuje svoj materijalni poloaj
kao veoma dobar i dobar. Svoj poloaj smatra podnoljivim 23,1% porodica. Ma koliko
da svoj poloaj romske porodice ocenjuju kao lo, u njihovim iskazima osea se takoe
snaga aspiracija i elja da im bude bolje. Jedan deo romske populacije svoj poloaj
prikazuje kao bolji nego to stvarno jeste, a neki kao gori od stvarnog stanja.
Jedan od najznaajnijih pokazatelja materijalnog poloaja romske porodice je
kvalitet, tip i nain ishrane. Stav prema ishrani je najee subjektivna procena kvaliteta i
koliine hrane .Kvalitetom ishrane zadovoljno je 11,4% romskih porodica, 35,4% je
delomino zadovoljno, a nezadovoljno je vie od polovine ispitivanih (52,0%) Sasvim je
mogue da neka objektivna procena bude razliita od one koju daju romske porodice.
Tako bi bilo mogue da se ustanovi da se i one romske porodice koje izraavaju
zadovoljstvo ishranom zapravo nedovoljno i loe hrane. Naravno, posebno je znaajno
pitanje odnosa kvaliteta i koliine hrane u porodici. esto je, naroito za mnogolane
porodice bitniji kvantitet nego kvalitet hrane. Javnost, a i lanovi istraivakog tima su
zabeleili sluajeve koritenja uginulih ivotinja u ishrani. Ovo je podatak koji vie
govori o siromatvu tih ljudi nego o njihovom stavu prema ishrani. Kako god ko tumaio
stavove romskih porodica prema ishrani, ostaje injenica da romska porodica nije
zadovoljna onim to moe sebi da priuti kao hranu. Naime, kvalitetom ishrane potpuno
je zadovoljno 80 porodica ili 11.4%, delomino je zadovoljno 248 ili 35.4%, a
nezadovoljne su 364 romske porodice ili 52.0%. Njihovo zadovoljstvo treba procenjivati
u odnosu na gladovanje kao esto stanje, a ne u odnosu na kvalitet i raznovrsnost ishrane.
Razlozi zbog kojih nisu zadovoljni kvalitetom ishrane su veoma ubedljivi, a njihovo
nezadovoljstvo pokazuje porast njihovih aspiracija, to se moe protumaiti kao
nesumnjivi dokaz njihove tenje za emancipacijom od siromatva i bede.
Da bi se bolje razumela samoprocena materijalnog poloaja romske porodice,
ovde je dat grafiki prikaz odnosa te procene prema njenoj perspektivi u neposrednoj
budunosti. Posmatrano u odreenim proporcijama, meu onima koji smatraju da e
njihove porodice u budunosti iveti bolje, vie je onih iji je status po samoproceni vrlo

dobar, dobar i podnoljiv. Oni koji su manje zadovoljni svojim trenutnim materijalnim
statusom u veem broju sluajeva se opredeljuju za opcije da e im u budunosti biti isto
ili neto loije. Veliki broj porodica je konfuzan kada je u pitanju njihov budui
materijalni status, te nisu u mogunosti da se opredele za jednu od ponuenih opcija i
odgovaraju sa ne znam. Ovakva distribucija odgovora je logina. Veinom siromane,
romske porodice ne mogu da jasno vide svoj budui materijalni status. Veina romskih
porodica je u takvoj egzistencijalnoj situaciji da ivi od danas do sutra. Postoji danas,
postoji borba da se danas preivi i porodica nema vremena da razmilja o tome ta e
Bog dati sutra. Svakodnevna borba za preivljavanje onemoguava da se nazre bolje
sutra.
PROCENA MATERIJALNOG POLOAJA I PROCENA BUD
45
40
35
30
25

vrlo dobar

20

dobar
podnosljiv

15

los
nepodnosljiv

10
5
0
eb
bic

e
olj

e
bic

ije
os
el
c
i
n
procena buducnost

o
ist

am
zn
ne

2.3. ROMI I NEROMI

2.3.1 Ocena meusobnih odnosa
Za bilo koje razmatranje problema integracije Roma, ma kako taj pojam bio
shvaen, analiza odnosa izmeu Roma i njihovih neposrednih suseda neroma je od
izuzetnog znaaja. Nikakve deklaracije i sveane izjave, politiki zakljuci ili dobra volja
pojedinaca ne mogu mnogo da doprinesu stvarnim procesima integracije ako ti
neposredni odnosi izmeu Roma i neromskih suseda nisu dobri i ne zasnivaju se na
naelima meusobnog poverenja i razumevanja. Kakve indikacije o tome daju rezultati
ovog istraivanja?
Male su razlike u stavovima ako je re o odnosima romsko-romsko, romskoneromsko i neromsko-romsko stanovnitvo, to prua odlinu podlogu za procese
integracije. Procenti slaganja sa susedima su veoma visoki. Na osnovu rezultata ovog
istraivanja moe se zakljuiti da postoji visok prag tolerancije bez obzira na pojedinane
ispade, da nema znaajnijih sukoba irih razmera. S obzirom na teke uslove ivota ne
moe se, ipak, sa sigurnou tvrditi da su odnosi zaista dobri. esto se dobrim
odnosima smatra injenica da ne postoje nikakvi odnosi sa susedima, da su odnosi
svedeni na minimum ili da ne smetaju jedni drugima.
Ispitanici Romi procenjuju da je vea distanca neroma prema Romima nego
obratno. Da su odnosi korektni smatra 88.7% romskih ispitanika, ali znatno manji broj
ispitanika Roma (71,1%) smatra da su susedi neromi spremni da se drue s njima. To je
jo uvek visok procenat, ali primetno manji ( 17,6%).
Neromi, susedi Roma, daju izrazito visoke ocene o spremnosti Roma na saradnju.
Vie od dve treine se tako izjanjava 70,9%. Ovaj stav ne mora biti samo izraz
tolerancije, nego i oseanja nadmoi. U odgovorima ispitanika oseao se i prizvuk
shvatanja: Mi smo dobri, pa zato Romi ne bi saraivali s nama. Odgovori ne znam
(22,0%) mogu da znae nepostojanje stava ali i nezainteresovanost. Ako i neromi misle
da su Romi otvoreni za saradnju, otvorenost je obostrana. Procenat onih koji smatraju da
su Romi nespremni na saradnju je vrlo nizak 6,6%. Na osnovu analize dobijenih podataka
moe se zakljuiti da nema bitne razlike u odnosima izmeu romskih porodica sa svojim
susedima Romima i neromima. tavie, jedina znaajna razlika se pokazuje u ivotu u

mahali. U mahalama je najvei broj romskih porodica koje svoje odnose sa susedima
Romima ocenjuju kao izuzetno loe, za jednu treinu u veem procentu nego sa susedima
neromima. Meutim, kada je re o spremnosti neroma na druenje sa Romima, onda su
romske porodice daleko opreznije. Distribucija pozitivnih i negativnih odgovora, kao i
odbijanja da se izjasne je relativno ujednaena.To se vidi i iz sledeih prikaza:
TIP NASELJA I ODNOSI SA SUSEDIMA ROMIMA I
NEROMIMA

prigradsko
selo/grad

IL
neromi

L neromi

Z neromi

VD
neromi

IL sus

L sus

Z sus

mahala

VD sus

tip naselja

100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%

odnosi sa susedima i neromima VD = vrlo dobri

Z=zadovoljavajui L=loi IL=izuzetno loi

ROMSKE PORODICE: TIP NASELJA I

SPREMNOST NEROMA NA DRUENJE
80
70
60
50
tip naselja 40
mahala

30

selo/grad

20

prigradsko

10

zn
am
ne

ne

da

spremnost neroma na druzenje

Neromi susedi visoko vrednuju svoje odnose prema Romima kao vrlo dobar
20,6% i dobar 59,4%; ukupno 80,0%. Na slian nain i Romi procenjuju odnos neroma

prema njima (vrlo dobar 45,0 % zadovoljavajui 43, 7 %, ukupno 88,7 %). Tako je na
deklarativnom nivou slaganje veoma visoko u stavovima Roma i neroma kada je re o
meusobnim odnosima. U uslovima sankcija i jo teem periodu vazdunih napada
zemalja NATO na Jugoslaviju, Romi su ostajali sa Srbima i uz Srbe, bili su lojalni, delili
njihovu sudbinu i otuda je mogue da je slaganje u stavovima tako visoko. Kada su u
pitanju presudne situacije, Romi su uvek lojalni i odatle proistie solidarnost. Romi su
naroito lojalni dravi koju, kako kau, doivljavaju kao svoju. Pa ipak, ovo slaganje ne
treba idealizovati. Ocene Roma o neromima i neroma o Romima, s obzirom na ivotno
iskustvo u poslednjoj deceniji dvadesetog veka17, govore o izvesnom stupnju zazora i
nepoverenja jednih prema drugima, tako da nije jasno ta je stvarni stav, ta izraz
kurtoazije i koliko ispitanici govore ono to pretpostavljaju da istraivai ele da uju.
Otvorenost u spoljanjim odnosima je vea, a ne zna se koliko je samo
deklarativna, ali ulaenje u porodicu je druga stvar i tu je zatvorenost neto izraenija.
Tradicionalno, Romi su prema gadama18 pokazivali vii stupanj nepoverenja nego to
pokazuju rezultati ovog istraivanja. Moda je re o stvarnom pomaku ka smanjenju
distance, a moda je re i o mimikriji. Uobiajeno je da se smatra da je u kriznim
situacijama distanca izraenija, ali su, izgleda, tragini dogaaji u viegodinjem procesu
raspada bive Jugoslavije poneto zbliili Rome i Srbe kao veinsko domae
stanovnitvo. Pri tome ne bi trebalo gubiti iz vida mogui obrt u ovoj sferi. Romi sada
dolaze do nacionalnog osveivanja, pa je mogue oekivati poveanje stepena etnike
distance. Kod nekih dananjih romskih lidera postoji latentni nacionalizam, koji ukazuje
na takvu mogunost. Kod mladih Roma je takoe dolo do porasta nacionalizma, to se
na neki nain i moglo oekivati, s obzirom na to da je re o prvim generacijama
nacionalno samosvesnih Roma. Ma koliko da su stari kao narod, Romi su u Srbiji mlada,
nova nacija. Istini za volju, moe se konstatovati da drava i njeni organi nekim svojim
aktima "guraju" Rome u etnonacionalizam, koji u svojoj dosadanjoj istoriji nisu
17

Dve osnovne sukobljene strane na Kosovu su, svaka na svoj nain, iskoriavale i zloupotrebljavale
Rome za svoje politike i propagandne potrebe. Zloupotrebe Roma na Kosovu koje su vrile srpske
politike vlasti policijske, vojne i paravojne fomacije, pre i u toku vazdunih napada NATO, bile su esto
bezobzirne i mnoge Rome su kotale ivota. Ni albanska strana nije bila nita manje obzirna posle
zavretka vazdunih napada NATO i uvoenja meunarodnog protektorata na Kosovu. Moe se slobodno
tvrditi da su Romi sa Kosova najvei, najee neduni stradalnici srpsko-albanskog rata za Kosovo.
18
Romi nerome imenuju zajednikim imenom gade. Gada je praktino svaki nerom, izuzev onog kojeg
su Romi primili kao lana svoje zajednice.

iskazivali.

Reaktivni

etnonacionalizam

manjina

moe

biti

agresivan

kao

etnonacionalizam veinskog naroda. Etnonacionalizmi se meusobno hrane i pothranjuju

mrnjom! Ideje o ugroenosti vlastite nacije i rtve u sukobima, sa drugim, agresivnim i
jakim susednim narodima ili narodima s kojima se ve ivi u dravnoj zajednici su
osnovne politike propagandne poluge kojima se hrane reaktivni etnonacionalizmi. Tako
se razbuktavaju nacionalne mrnje i sukobi koji dovode do traginih posledica, kao to je
to sluaj u poslednjoj deceniji dvadesetog veka na Balkanu. Otuda je jednostavo
zakljuiti: na jedan, srpski, albanski ili maarski, ovinizam se ne sme odgovoriti drugim,
romskim, ovinizmom. Politika koja je u Paktu za jugoistonu Evropu i uopte u
zemljama jugoistone Evrope usvojena o ovom problemu ne vodi dovoljno rauna.

2.3.2 Diskriminacija
Razliiti, prikriveni ili otvoreni oblici diskriminacije su, uz razliite vidove
segregacije, glavne prepreke procesima integracije Roma. S druge strane, otpor
diskriminaciji, a naroito pojedinim diskriminatorskim ispadima, moe da doprinese
jaanju samosvesti Roma i njihovoj emancipaciji. Ako osude diskriminatorskih
postupaka ustalasaju sve segmente javnog mnjenja, kao to je to bio sluaj kada su
dvojica skinhedsa poinili veliki zloin i iz obesti 18. oktobra 1997. godine ubili malog
Roma Duana Jovanovia u centru Beograda19, onda je to znak jaanja graanske
demokratske svesti u drutvu kao celini. Iz perspektive ispitivanja mogunosti integracije
i procesa emancipacije Roma, veoma je znaajno da otpori diskriminaciji Roma budu pod
budnim okom sredstava javnog mnjenja i deo svesti svakog graanina, a ne samo Roma.
Sredstva javnog informisanja ponekad objave kratku vest o tome da neko romsko dete
nije moglo biti upisano u kolu, jer po roenju nije bilo ni upisano u matine knjige
rodjenih. Danas su takve vesti sve ree. U 619 od 700 ispitivanih romskih porodica svi
lanovi porodinog domainstva imaju uredne dokumente. To je ogromna veina od
88.4%. Veina lanova porodice ima uredne dokumente jo u 54 sluaja (7.7%), a
manjina u dodatnih 14 sluajeva, 2.0%. S problemom dokumenata suoavaju se

19

Videti Dragoljub Ackovi (priredio), Oni su ubili njegove oi, Rrominterpress, Beograd 1997, str. 605.

uglavnom Romi sa Kosova. Ovo je vano zbog boljeg razumevanja problema segregacije
i diskriminacije.
Drukija je situacija kada se radi o skrivenoj ili otvorenoj diskriminaciji. Posebno
treba imati u vidu da je diskriminacija u policiji i sudu uglavnom skrivena i da ispitanici
ponekad nisu imali hrabrosti da iskau stvarno oseanje. Ponekad se stie utisak da sami
Romi ne prepoznaju skrivene, lukavo podmetnute oblike diskriminacije. S druge stane,
ima i obrnutih situacija. Tamo gde nema diskriminacije, na primer, kada je re o
intervenciji bilo kog dravnog organa koji reaguje u skladu sa zakonskim propisima,
Romi smatraju da su diskriminisani. esto je, naime, nepoznavanje formalnih
mehanizama prakse javnih dravnih organa indikator niskog stupnja integracije Roma u
ivot ire zajednice. Vei je stupanj diskriminacija neinstitucionalne prirode "gledanje
popreko".
Mnogi postupci koje veinsko stanovnitvo doivljava kao diskriminatorske, Romi
ne doivljavaju kao diskriminaciju. Osetljivost na diskriminaciju drugih i drukijih
ispoljava se na razliit nain u kulturi veinskog stanovnitva i Roma. Mogue je da su
Romi "oguglali" na hiljade raznih naina diskriminacije i sitnih provokacija. Objektivo,
diskriminacija je daleko vea nego to je Romi percipiraju, ali je ispod stopa zabeleenih
u nekim drugim razvijenijim zemljama, kao to su eka, Nemaka ili Bugarska.
Dikriminacija je znaajna tema u procesu demokratizacije drutva i zahtevala bi posebna
istraivanja. Diskriminacija je ispitivana na osnovu subjektivnih iskaza dobivenih u
romskim porodicama. Na pitanje da li ste imali probleme zato to ste Romi: na javnim
mestima, u sudu, u policiji, kod socijalnih slubi, kod lekara, u koli, pri zapoljavanju,
prvi odgovor je bio da su diskriminatorske postupke najvie doivljavali pri
zapoljavanju, u 24.9% sluajeva, a najmanje na sudu (7.1%) i u policiji (10.3%). U
kolama je osetilo diskriminatorske postupke 16.6%, kod lekara 12.9%, u socijalnim
slubama 15.0%, na javnim mestima 16.3%, a negde drugde 11.0%. Ova slika tano
izraava stavove Roma, ali je ipak nepotpuna. Naime, Romi se svakodnevno nalaze na
javnim mestima, a sa sudskim organima se susreu jako retko. Odatle subjektivni iskazi
mogu da zavaraju. Diskriminatorski postupci u sudu i u policiji nisu samo znaajno
opasniji i vaniji od ispada na ulici, u kafani ili na stadionima, nego su uestaliji, mada su
formalno uzeto procentualno nii.

DA LI STE IMALI PROBLEME ZATO TO STE ROMI?

na javnim mestima
na sudu
u policiji
da

vrsta problema kod socijalnih sluzbi

ne

kod lekara
pri kolovanju
pri zapoljavanju
0%

20%

40%

60%

80%

100%

Znaajan pokazatelj stvarnog stanja meusobnih odnosa i pitanje koje je vrlo

osetljivo ako je re o diskriminaciji jeste odnos prema umrlim, odnosno podaci o mestu
sahranjivanja. Ako su prostorna, kao i neki drugi oblici segregacije, izraeni ne postoji
segregacija u pogledu mesta sahranjivanja Roma. Ma koliko to cinino zvualo, izgleda
da je stupanj ravnopravnosti Roma sa drugim graanima najpotpuniji kada umru. U smrti
su Romi ravnopravni graani. Preovlauje sahranjivanje na zajednikim grobljima.
Sahranjivanja izvan mesta stanovanja zabeleena su samo u 7 sluajeva. U zabaenim
mestima belee se sluajevi i meu Romima i u porodicama veinskog stanovnitva sahranjivanja u blizini kue u kojoj se ivi, na okunici. U Vojvodini je, u udaljenim
naseljima, salaima sahranjivanje uslovljeno ivotom na njima. Groblja u Vojvodini su
odvojena verski, ali ne i nacionalno.
Postoje i regionalne razlike u nainu i mestu sahranjivanja. Diferencijacija je
verska, a ne nacionalna. U Apatinu se Romi sahranjuju na katolikom groblju. U
Vojvodini se Romi sahranjuju sa pripadnicima drugih naroda, iste veroispovesti. U junoj
Srbiji (Bujanovac, Preevo, na primer) Romi se sahranjuju na posebnim grobljma. Te
pojave, ipak, nisu pravilo. U Novom Pazaru se sahranjuju sa Bonjacima jer su
muslimanske veroispovesti.

Kad su u pitanju pravoslavni Romi u veini sluajeva groblje je zajedniko, ree

poseban deo u okviru zajednikog groblja, a postoji i tradicija sahranjivanja na posebnim
romskim grobljima. To, naravno, ne znai da ne postoje i da nisu zabeleeni pojedinani
ispadi. U pogledu sahranjivanja Roma na zajednikom groblju susedi Roma iskazuju
visok stepen tolerancije. Romi se sahranjuju na zajednikom groblju ili u posebnom,
romskom delu zajednikog groblja u 89, % sluajeva. Samo mrtav Rom je ravnopravan
Rom, rekli bi cinici! Mi smo tolerantni, Rom moe da bude sahranjen meu nama! Ako
je re o posebnom romskom groblju, uglavnom se u tim posebnim grobljima sahranjuju
Romi muslimani. Veoma je malo izrazito rasistikih sluajeva sahranjivanja van lokalnog
goblja i mesta boravka (5 - 0.7 % sluajeva).

TIP NASELJA I NAIN SAHRANJIVANJA

80
70
60
50
tip naselja 40
30
20
10
0

mahala
selo/grad

es
ta

lje
n

gr
ob

va
lje
gr
ob

sk

id
ro
m

ro
m
sk

sa

ne
ro

im

eo

prigradsko

sahranjivanje

2.3.3 Stereotipi
Rezultati istraivanja pokazuju da sline stavove zastupaju Romi i neromi, kada je
re o stereotipima jednih o drugima. Ispostavlja se da je za Rome najmanje sporno ili su
najmanje izraeni stereotipi da su neromi dobri ljudi. Za samo 5,9% ispitivanih takav
iskaz nije taan. Na drugom mestu smatraju da je netaan iskaz da su snalaljivi 7,4%,
vredni i marljivi 7,6%, gostoprimljivi 9,0, poteni 11,0%. to se tie "negativnih osobina"
Romi se slau sa stavom da su neromi neradnici u 13,3% sluajeva. Da neromi ne vole
Rome smatra 24,0%, ispitanika, a da su neromi sebini 33,6%. Bitno je da se prvi put
stereotipi Roma prema neromima istrauju. Modaliteti "ne vole nas i neromi "nisu
solidarni sa nama" Romima, priblini su podacima dobijenim Bogardusovom skalom za
merenje distance. Rezultati dobijeni na osnovu ovih modaliteta ukazuju na realne
mogunosti razvoja interetnike zajednice. Ograniavajui inilac je injenica da se
iskazani stereotipi ne baziraju na nepotpunom i ogranienom iskustvu (odgovori su esto
sadravali ogranienje u stilu "ovi koje znam nisu, a za druge ne znam"20.
Ako su odgovori "delomino se slaem" unutar sfere socijalnog komformizma i
tradicionalne prilagodljivosti Roma uslovima ire socijalne zajednice, odgovori potpuno
se slaem i ne slaem se pokazuju nijansiranu osetljivost romske populacije na
ponaanja suseda neroma. Zanimljivo je da ispitanici najvie istiu snalaljivost kao
osobinu svojih suseda neroma, a najmanje lenjost. Gostoprimljivost, marljivost,
lukavost i dobrotu Romi kod svojih suseda zapaaju u znaajnoj meri, u preko 40%
sluajeva, a oko jedne treine smatra da su njihovi susedi poteni, sebini i solidarni sa
nama, Romima.

20

Mogui problem je i uee neromskih anketara. Pred njima su ispitanici relativizirali svoje odgovore iz
razliitih razloga. Mogue i zbog toga to su anketari u nekim sluajevima bili Srbi. Otuda visoki postoci
iskaza "delimino se slaem".

KOJE OSOBINE PRIPISUJUTE SUSEDIMA

NEROMIMA

ne vole nas

sebinost
potpuno se slazem
osobine

delimicno se slazem

lukavost

ne slazem se

dobrota

potenje
0%

20%

40%

60%

80% 100%

Na drugoj strani, ima neeg paradoksalnog u stereotipima suseda neroma prema

Romima. Tako se oni potpuno slau sa stavom da su Romi poteni 21.7%, vredni i
marljivi u 23.4 % sluajeva i u 26.9 % sluajeva da su neradnici. Zanimljivo je da i oni,
kao i Romi njima, na prvom mestu istiu snalaljivost kao bitnu osobinu Roma (79.4 %),
gostoprimljivost kao osobinu im pripisuje 71.7%, a 50% ispitanika lukavost. Da zapravo
neromski susedi Roma ostaju ipak zbunjeni pred bogatstvom i raznovrsnou romskog
ivota pokazuje jedno poreenje njihovih iskaza o tome da su Romi vredni i marljivi i
da "teko ive jer su lenj"i. Moda su Romi u pravu kada kau da "gade"

SUSEDSKE PORODICE
70
60
50
ROMI SU VREDNI I 40
MARLJIVI
30
20
10
0

PSS
DSS
NSS

PSS

DSS
TESKO ZIVE, JER SU LENJI

teko mogu da razumeju Rome i njihov ivot.

NSS

2.3.4 Socijalna i etnika distanca

Socijalna i etnika distanca su mereni Bogardusovom skalom. Podaci govore o
izuzetnoj otvorenosti Roma prema neromima. Nizak je procenat etnike distance.
Zanimljivo je da

rezultati pokazuju vrlo sline stavove Roma i neroma, u svim

modalitetima i odstupaju od rezultata istraivanja u nekim slinim drutvima, kao to su

crnogorsko i bugarsko. Jedino kod braka odnos stavova Roma i neroma je znaajnije
razliit i u saglasnosti je sa rezultatima drugih istraivanja. Romi prihvataju brak sa
neromima u dve treine sluajeva (66,3%, a neromi manje od jedne treine (30,6%).
Kada su u pitanju drugi modaliteti razlike se znatno smanjuju. Tako, na primer, neromi u
78,0% prihvataju Roma za pretpostavljenog, to je u odnosu na ranija istraivanja veoma
visok procenat prihvatanja. Romi su jo otvoreniji: u 97,9% sluajeva prihvataju neroma
za pretpostavljenog. Naravno, pitanje je koliko je pouzdana dananja vrednost merenja
Bogardusovom skalom, jednim instrumentom nastalim pre vie decenija, kada se zna da
su, naroito, elektronski mediji stvorili kod ljudi elju da se prikau tolerantnijim nego
to jesu i da javno izraavaju hipotertiki poeljne stavove. Ipak, to je posle stava prema
braku najnii procenat prihvatljivosti. Otvorenost prema Romima je iznad oekivanja, a i
Romi oseaju otvorenost prema sebi iznad oekivanja.
Spremnost na brak sa neromom/kinjom odnosno sa Romom/kinjom

brak
80
60
da

40

ne

20
0

Romi

susedi

Da li prihvataju Rome odnosno nerome kao prijatelje uporedni podaci:

Prijatelji

100
80
60

da
ne

40
20
0

Romi

Susedi

Da li prihvataju Rome odnosno nerome kao susede uporedni podaci:

susedi
100

80
60

da

40

ne

20
0
Romi

Susedi

Da li prihvataju Rome odnosno nerome kao kolege uporedni podaci:

kolege
100
80
60

da

40

ne

20
0

Romi

susedi

Da li prihvataju Rome odnosno nerome kao pretpostavljene uporedni podaci:

Pretpostavljeni
100
80
60

da

40

ne

20
0

romi

susedi

Da li prihvataju Rome odnosno nerome kao sugraane uporedni podaci:

Sugradjani
100
80
60

da

40

ne

20
0
Rom i

susedi

Da li prihvataju Rome odnosno nerome da ive u istoj dravi uporedni podaci:

Ista drava
100
80
60

da

40

ne

20
0

Romi

susedi

Kao to se vidi iz prethodnih grafikih prikaza stavovi neroma i Roma praktino

ne pokazuju znaajne varijacije ako je re o ivotu u istoj dravi, istom gradu,
kolegijalnim odnosima na poslu i susedstvu. Zajedniki ivot u istoj dravi odbilo bi
2.0% neroma i 1.3% Roma, u istom gradu 2.3% neroma i 0.4% Roma, korektne
kolegijalne odnose na poslu ne bi prihvatilo 4.4% neroma i 0.6% Roma, a dobrosusedske
odnose 9.4% neroma i 2.0% Roma.
Neto su izrazitije razlike ako je re o prijateljstvu i pretpostavljenim na poslu.
Prijateljstvo bi izbegavalo 15.4% neroma i 4.0% Roma, a kao pretpostavljenog na poslu
Roma ne bi prihvatilo 20.9% neroma, dok svega 1.7% Roma ne bi prihvatilo neroma za
pretpostavljenog. Najvee razlike se pokazuju kada je u pitanju institucija braka kao
najblie veze ljudi koji nisu u krvnom srodstvo. To je i jedini elemenat Bogardusove
skale prema kome je i to samo kada su u pitanju neromi stepen odbijanja vii od
stepena prihvatanja. U brak sa neromima stupili bi lanovi 66.3% romskih porodica, dok
branu vezu sa neromima naelno odbijaju lanovi 32.3% romskih porodica. U
neromskim porodicama odnos je praktino obrnut: u brak sa Romom-Romkinjom stupili
bi lanovi 30.8 %, a takav brak odbijaju lanovi 67.1% neromskih porodica.
Bogardusova skala svakako nije ni najfiniji ni najpogodniji instrument za ispitivanje
distance. tavie, u uslovima ivota graana savremene Srbije nije ni najprimerenije. Pa
ipak, njome je bilo mogue ustanoviti bitnu injenicu distanca prema Romima u Srbiji
je daleko manja nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji, a otvorenost Roma prema
graanima Srbije koji nisu Romi izuzetno je visoka. Upravo ta otvorenost neroma prema
Romima i Roma prema neromima u Srbiji je jedan od bitnih uslova emancipacije i
integracije Roma. Naravno, to je neophodan, ali ne i dovoljan uslov integracije.
Opta ekonomska, politika, kulturna i moralna katastrofa u kojoj se u poslednjoj
deceniji dvadesetog veka nalo srbijansko, kao uostalom i neka druga balkanska drutva,
svakako je pribliilo nerome Romima i obratno. To je, za sada jednaenje u nitavilu.
Da li e i Srbi i Romi, kao i pripadnici ostalih naroda koji ive u Srbiji nai u sebi snage
da se iz te katastrofe zajednikim naporima izvuku, ostaje da se vidi.

2.4. STAVOVI O RAVNOPRAVNOSTI I POMOI ROMIMA

2.4.1 Stavovi o ravnopravnosti Roma
U velikom procentu, 83,1% susedi Roma smatraju da Romi treba da budu
ravnopravni graani, 3.7% smatra da Romi ne bi trebalo da budu ravnopravni graani,
8.6% nije o tome ni razmiljalo, a 2.9% smatra pitanje o ravnopravnosti irelevantnim
zbog toga to Romi ve jesu ravnopravni graani. Samo jedna etvrtina ispitanika neroma
(26,6%) ima realnu percepciju stanja ravnopravnosti Roma jer smatra da su njihova prava
manja nego to bi trebalo da budu, dok 50,6% suseda neroma dri da su prava Roma ista
kao i prava veinskog naroda. Pri tome treba imati na umu da ima i onih neromskih
susedskih porodica koje smatraju da su prava Roma u SRJ prevelika. Takvih je 11,4%,
dok je onih koji smatraju da Romi ve uivaju ista prava kao i veinsko stanovnitvo
50,6%. Pri tome je ohrabrujua ve pomenuta injenica da neromi, susedi Roma u
ogromnoj veini smatraju da Romi treba da budu nai ravnopravni sugraani (83.1%), ali
je, ipak, obeshrabrujue da je 11.4% onih koji smatraju da su Romima data prevelika
prava.
Nema nikakve sumnje da Romi ele da su ravnopravni graani i da nastoje da
ostvare to svoje pravo. Broj romskih drutava i udruenja, najireg spektra, pa i politikih
partija Roma o tome najbolje svedoi. Iz odgovora dobijenih u romskim porodicama na
vie pitanja, stie se utisak da su Romi svesni potekoa na putu sticanja ravnopravnog
poloaja u drutvu. Tako vie od jedne petine Roma smatra da veinsko stanovnitvo nije
solidarno s njima, a vie od jedne etvrtine, skoro jedna treina, da neromi nisu spremni
da se drue s njima, Romima.
Neposredna budunost e veoma brzo pokazati u kom pravcu e ii razvoj ovog
drutva. Status naih sugraana Roma e biti fini lakmusov papir za ocenu stanja.
Odgovornosti za poboljanje ili pogoranje uslova ivota Roma nee se nalaziti samo na
jednoj strani, mada je nesumnjivo da nee biti ni jednako podeljene. Po prirodi stvari
dravni i predstavniki organi, centri drutvene, politike i ekonomske moi imaju vei
stupanj odgovornosti, ali ni angaman svakog oveka, svakog graanina ove drave bio
on Rom ili ne bio, za poboljanje uslova ivota Roma nee biti bez znaaja.

Preko dve treine ispitanih neromskih porodica, suseda Roma smatra da Romi nisu
graani drugog reda (71,7%). Iz ovoga stava, ipak ne bi trebalo izvui suvie optimistiki
zakljuak. Stara je, naime, istina da e retko koji diskriminator svoj stav jasno iskazati i
rei da su Romi graani drugog reda. tavie, oni susedi koji prema Romima imaju
pozitivan stav e kao injenicu a ne kao svoj stav - konstatovati da su Romi graani
drugog reda. Meu onima koji ne misle da su Romi graani drugog reda, najvie je onih
koji su za ravnopravnost Roma a najmanje ih je meu onima koji ne znaju za kakav stav
bi se opredelili.
RAVNOPRAVNOST ROMA: ROMI GRAANI DRUGOG REDA STAV
PORODICA SUSEDA.

Susedske porodice
90
80
70
60
Da li ste za 50
ravnopravnost
40
Roma
30

da
ne
nisam razmisljao/la
vec jesu

20
10
0

da

ne

ponekad
mislim

ne znam

Romi gradjani drugog reda

2.4.2 Stavovi prema Zakonu o zatiti prava i sloboda nacionalnih

manjina
Krajem februara 2002. godine Skuptina SRJ usvojila je Zakon o zatiti prava i
sloboda nacionalnih manjina kojim je romskoj nacionalnoj zajednici i formalno priznat
status nacionalne manjine. Taj korak svakako predstavlja prekretnicu u stavu drave
prema romskoj zajednici. Ako se tome dodaju veoma jasne zakonske odredbe protiv
diskriminacije, otvaranje mogunosti da manjinske zajednice uestvuju i utiu na proces

donoenja odluka na svim nivoima vlasti, zagarantovana prava na upotrebu maternjeg

jezika i slubenu upotrebu jezika i pisma, negovanje kulture i tradicije, pravo kolovanja
na maternjem jeziku, jednaka prava pri zapoljavanju u javnoj slubi, onda pohvale koje
je usvajanje ovog zakona dobilo svakako nisu neosnovane. Drugo je, naravno, pitanje da
li se u ovim uslovima moglo uiniti neto vie i bolje.
Bilo bi, meutim, pogreno ovaj korak drave u nesumnjivo pozitivnom pravcu
pripisivati samo dobroj volji politikih inilaca i institucija, a ne videti da iza tog akta
stoje i viedecenijski napori romske i ostalih manjinskih zajednica. Romi su zapravo
svojim viedecenijskim aktivnostima i apelima izborili status nacionalne manjine. Pa
ipak, pri proceni vrednosti ovog zakona trebalo bi imati u vidu i sledeu injenicu: postoji
velika iskustvena evidencija da su u prethodnoj, a i sadanjoj jugoslovenskoj zajednici,
donoeni solidni zakonski propisi, ali su ostajali "mrtvo slovo na papiru". Problem se
moe jednostavno formulisati: doneti dobar zakon je samo neophodan ali ne i dovoljan
uslov za poboljanje uslova ivota pripadnika romske zajednice. Da bi zakon bio zaista
dobar, beskrajno je vana njegova dosledna primena u svakodnevnom ivotu. Ni taj
proces nee zavisiti samo od dobre volje i delatnosti dravnih organa na svim nivoima
vlasti, nego i od upornog rada svih romskih inilaca, udruenja, drutava, politikih
organizacija, pa i pojedinaca. Dakle, ozbiljnije ocene zakona, ma koliko bio dobro
ureen, mogu se dati tek nakon procene procesa njegove primene.
ak i kada bi se Zakon dosledno primenjivao i funkcionisanje institucija njime
predvienih poelo blagovremeno21 sa stanovita reavanja najznaajnijih problema,
status romske zajednice bi se sporo menjao. Sadraj Zakona jasno upuuje na zatitu
kolektivnih prava nacionalnih manjina u domenu kulturne autonomije. Ovaj deo u
potpunosti korespondira sa postojeim meunarodnim standardima zatite manjina i u
tom smislu zakon prua solidne mogunosti za razvoj kulture, obrazovanja, informisanja,
slubene upotrebe jezika manjina.22 Kada je re o Romima neke od odredbi Zakona su
21

Podsetimo da godinu dana posle usvajanja Zakona nijedna institucija njime predviena nije valjano
proradila. Nacionalne savete su osnovali samo pripadnici manjina u Vojvodini gde je to manje vie u
praksi funkcionisalo kroz matice i druga udruenja manjina. Romi e uz izuzetne napore i posle
iscrpljujue rasprave i nelojalne politike borbe verovatno poetkom 2003. formirati ovu instituciju.
Savezni savet za nacionalne manjine ne postoji i sve je manje ansi da se i osnuje na nain predvien
Zakonom. Takoe, nije poznato da je osnovan ni zakonom predvien Savezni fond za nacionalne manjine.
22
Ukoliko se o Zakonu promisli u skladu sa prilikama u zemlji onda su njegove odredbe lake primenljive
u regionima i lokalnim sredinama u kojima su manjine homogenizovane i ine znaajniji udeo u

teko primenljive, posebno one koje su uslovljene potrebnim procentom stanovnitva

koje homogeno ivi na teritoriji zemlje. Romi su disperzirani i malobrojne su sredine gde
mogu ispuniti cenzus od 15%, neophodan za uvoenje jezika u slubenu upotrebu. Istini
za volju Zakon ostavlja mogunost da optine svojim statutima, a u skladu sa Zakonom o
lokalnoj samoupravi Srbije i naelima pozitivne diskriminacije, mogu u slubenu
upotrebu uvesti jezik manjine iako ona ne ini 15% na teritoriji optine. Ovim se
meutim ne podstie pravna sigurnost i zatita prava manjina.
Meutim, iako je pojam kulturne autonomije jedan od kljunih za ouvanje i
razvoj nacionalnog identiteta svake, pa i romske zajednice, on prema istraivanju nije i
najznaajniji problem sa kojim se suoavaju romske porodice. Svoje probleme porodice
vide pre svega u socijalnoj, ekonomskoj, a zatim i u prosvetoj sferi. Na prvom mestu je
problem zapoljavanja, odnoso ekonomskog osnaivanja porodica, potom se izdvajaju
problemi socijalne zatite, prehranjivanja porodica i obezbeenja iaole pristojnih uslova
stanovanja, da bi najzad sledio problem kolovanja dece. Reavanje ovih problema je
Zakonom o zatiti sloboda i prava nacionalnih manjina, istina, pomenuto u stavu 2 lana
4,23 ali na alost bez osmiljavanja i usvajanja celovitih mera za njihovo sprovoenje ova
zakonska inicijativa nema smisla.
Analitiki podaci pokazuju da je u tom smislu neophodno jo mnogo raditi. Tako
rezultati ovog istraivanja pokazuju da dve treine oko (66%) ipitanika Roma zna da su
Romi Zakonom o pravima i slobodama nacionalnih manjina priznati kao nacionalna
manjina, dok jo uvek jedna treina o tome nema saznanja. Ta visoka obavetenost je
relativna, jer znaju samo da postoji Zakon, ali ne znaju njegovu sadrinu i svoja prava.
Romi su jo uvek nedovoljno informisani, ili su informisani povrno, a ponekad i
namerno pogreno. Svaki deseti izriito kae da ne zna uopte da li Zakon postoji. Pri
tome treba imati u vidu injenicu da je re o domainima porodica. Poznavanje odnosno
nepoznavanje Zakona o nacionalnim manjinama slino je i kod Roma i neroma. Susedi
romskih porodica su jo slabije obaveteni o Zakonu nego Romi (62.0% su znali za
postojanje zakona a 36.6% je bilo neobaveteno). Neinformisanosti se pridruuje
stanovnitvu. Takoe, Zakon vie odgovara politiki organizovanim manjinama, a manje onim koji deluju
kroz drutvene organizacije ili su politiki organizovani heterogeno, dakle na demokratskim naelima. U
tom smislu zakon posredno podstie segregaciju manjina.
23
Pogledati Trei deo izvetaja o mogunostima integracije Roma.

nezainteresovanost. Sasvim je sigurno da ostvarivanje prava Roma koja imaju kao

nacionalna manjina nije dovoljno promovisano.

ROMI I SUSEDI: POZNAVANJE ZAKONA O

MANJINAMA
70
60
50
40
30
20
10
0
ROMI

SUSEDI
DA

NE

NE ZNAM

ZNAM

2.4.3 Obim i uestalost pomoi

Socijalna zatita je iri pojam od socijalne pomoi. Preko 40% ispitivanih romskih
porodica je korisnik razliitih oblika socijalne zatite i pomoi. Pruenim merama zatite
i pomoi Romi su zadovoljni i delimino zadovoljni u 14,8 % sluajeva, a nezadovoljni
su u 33,8 % sluajeva. Ozbiljniji je problem, meutim, da su traili a nisu dobili pomo u
29,9% sluajeva. Zanimljivo je da se samo jedna estina, 18.6% romskih porodica
izjasnila da im uopte ne treba pomo. U razmatranju podataka o stupnju zadovoljstva i
nezadovoljstva razliitim vidovima socijalne zatite i pomoi treba biti krajnje oprezan.
Ponekad izraavanje zadovoljstva ne znai da su zaista zadovoljni, niti suprotan stav
znai da su zaista nezadovoljni. Ti stavovi su ee povezani sa njihovim trenutnim
potrebama i oekivanjima, nego to su realna procena socijalne zatite i humanitarne
pomoi. Kada su njihove potrebe urgentne i katkad povezane s pitanjem preivljavanja,
romske porodice izraavaju nezadovoljstvo, bez obzira na obim i kvalitet pomoi. i

obratno, kada su u boljoj situaciji, oni su zadovoljni ma koliko objektivno malo dobili
kao pomo.
TA JE PORODICA DOBIJALA KAO POMO?
100%
80%

ne

60%

povremeno

40%

redovno

20%
drugo

skolski pribor

najlon folije

ogrev

cebad/posteljina

obua/odeca

hig. Sredstva

hrana

0%

vrsta pomoi

Najea i najobimnija pomo romskim porodicama bila je u hrani. Redovno ili

povremeno je tu pomo dobijalo 45.1% romskih porodica. Pomo u sredstvima za
higijenu dobijalo je redovno ili povremeno 38.0%, u ogrevu 19.0%, a u odei i obui
12%. Drugi oblici pomoi su bili daleko manje zastupljeni.
U slobodnim razgovorima u romskim porodicama, sa romskim aktivistima,
saradnicima domaih i meunarodnih humanitarnih organizacija, predstavnicima centara
za socijalni rad i Crvenog krsta istraivai su doli do saznanja da je sfera humanitarne
pomoi podlona viestrukim manipulacijama. Zabeleeni su sluajevi fiktivnog deljenja
romskih porodica da bi se umnoilo uee u deobi pomoi, prijavljivanje lanova iste
porodice u vie mesta, preprodaja humanitarne pomoi da bi porodice zadovoljile neke
svoje druge potrebe. S druge strane, primeeni su i razliiti oblici manipulacije u procesu
distribucije pomoi. U poslednje vreme romske organizacije se trude da imaju
monopolski poloaj u distribuciji razliitih vidova pomoi, a zabeleeni su i sluajevi da
neki romski aktivisti naplauju svoje trokove za besplatnu pomo. Indikativno je
miljenje ispitanika da je pomo uvek bila korektnije distribuirana kada su pomo delili
stranci ili Srbi nego romski aktivisti. To je problem korektne distribucije. Napokon treba
istai da su mereno obimom, uestalou i korektnou u distribuciji, najvie ocene
dobile inostrane institucije i humanitarne organizacije. Osnovna primedba upuena tim
institucijama odnosila se na nerazumevanje potreba romskih porodica i ponude onih

vidova pomoi koji nisu najneophodniji.

U slobodnim iskazima romske porodice i

aktivisti su pokazali visoku dozu benevolentnosti i tolerancije i izraavali su zahvalnost

za bilo kakvu pomo koju su dobili, u skladu sa narodnom poslovicom da se
"poklonjenom konju u zube ne gleda".
Pored ovih podataka potrebno je obratiti panju na uestalost. Dominiraju
povremeni oblici pomoi. A povremeno znai da mnogi dobiju pomo samo jedanput. O
nezadovoljstvu govori i broj ispitivanih porodica koje nisu odgovorile na ova pitanja. Za
pojedine vidove pomoi procenat upitnika bez odgovora se kree od osam do jedanaest
posto. Romske porodice veoma jasno razlikuju materijalnu pomo koju dobijaju iz
centara za socijalni rad od drugih oblika pomoi, posebno pomoi humanitarnih
organizacija. Postoji iroko rasprostranjeno uverenje da je drava duna i mora da im
pomogne. Otuda se esto prema predstavnicima centara za socijalni rad, ije su
mogunosti ograniene, ponaaju s izvesnom dozom arogancije. Tu pomo oni zahtevaju,
bez obzira na to da li ispunjavaju kriterije ili ne, dok za pomo humanitarnih organizacija
pokuavaju da zainteresuju njihove predstavnike. Ma koliko ovo dvostruko ponaanje
moe ponekad da izgleda neprimereno, ono je u osnovi i izraz dosta visoke graanske
svesti romskog stanovnitva u Srbiji.

2.4.4 Ko treba da pomae Romima

Na pitanje Ko treba da reava probleme Roma? ispitivane romske porodice
izjavljuju da najvie pomoi oekuju od institucija drave i lokalnih vlasti, pa
meunarodnih institucija, ukupno 70,1%. Tu je re o permanentnoj institucionalnoj
pomoi. Vie se oekuje od drave (52,4%) nego od lokalnih vlasti koje su podlonije
korupciji (14.3%). Na treem mestu su sami Romi sa 16.6%, a meunarodne organizacije
su takoe znaajan inilac (10,4%).

ROMI I SUSEDI: KO TREBA REAVA PROBLEME ROMA

60
50
40
30
20
10
0

ROMI
drava

lokalne vlasti

SUSEDI
humanitarne organizacije

medjunarodne organizacije

oni sami

Meu Romima vlada uverenje da drava trpi pritisak meunarodnih organizacija

da pomogne Romima i oni taj pritisak ocenjuju kao pozitivan. Sami Romi treba da
reavaju svoje probleme (16,6%). To govori o svesti i spremnosti na samoorganizovanje.
O tome govore sa vie ara i emocija. Sve vei teret pada na Rome, ma ta drava radila.
Istraivanje pokazuje spremnost romske populacije na angaman. Prioritetno je
dravno angaovanje, ali i sami Romi moraju da rade. Nijedna pozitivna akcija drave
prema Romima nee uspeti bez uea samoorganizovanih Roma i njihovog stalnog
aktivizma. Prioritetno je dravno angaovanje, ali su Romi svesni da sami moraju da
uine sve kako bi se emancipovali i izali iz siromatva.
ROMSKE PORODICE
100%
ne treba ga menjati

80%

neke drugi
mejdunarodne organozacije
sami Romi
40%

humanitarne organizacije
loklane vlasti

20%

planovi za budunost

nemamo
planove

primanje
pomoi

posao za
prehranjivanje

0%

drzava

zaposljavanje

ko da reava
probleme Roma

60%

Susedi neromi su u 66,0% sluajeva saglasni sa stavom da Romima treba pomoi, a

51,7% suseda bi uestvovalo u organizovanju i sprovoenju neophodnih mera za
pruanje razliitih vidova pomoi. To znai da spremnost na aktivno uee opada ako se
od opeg iskaza ide prema linom angamanu. Vie od jedne petine (22,9%) odbija
mogunost aktivnog uea u merama za zatitu Roma, a skoro jedna etvrtina (24,3%) je
potpuno nezainteresovana. Veina ne zna kako bi trebalo i kako bi se moglo pomoi
Romima (55,1%), a o tome nejasne ideje imaju 44,9%. Zanimljivo je da ispitanici neromi
misle da je re uglavnom o materijalnoj pomoi. Stie se osnovan utisak da veina ljudi
nije ni razmiljala o tom problemu. esto su Romi nai nevidljivi sugraani, pa ljudi i ne
zapaaju svu muku njihovog ivota, niti imaju ideju kako im treba pomoi. Tek kada i
ako ih neko podseti da Romi uopte postoje i da ive u tekim uslovima, veina ljudi
pokae dobru volju i solidarie se sa Romima.
Za razliku od Roma, susedi neromi smatraju da sami Romi, romske organizacije i
udruenja treba da budu aktivni nosioci akcija za pomo Romima, praktino da romski
problem pripada Romima (27,1% suseda ima takvo miljenje, a tom procentu treba dodati
i 2,3% onih koji ovom stavu prikljuuju i udruenja Roma). Takoe je zapaeno da
susedi neromi koji su antiromski raspoloeni, smatraju da Romi moraju sami sebi da
pomognu. Visoka je saglasnost izmeu Roma (drava - 52,4 %, lokalne vlasti - 14,3%) i
neroma (drava - 46,6% lokalne vlasti - 12,3%), da bi drava i lokalna vlast trebalo da
budu glavni nosioci akcija za zatitu i pomo Romima.

2.4.5 Vienje budunosti

Stereotipna slika o Romima predstavlja ih kao tradicionalno optimistian i vedar
narod. Romi, graani Srbije, ne vide, meutim, svoju svetlu budunost i pokazuju
zabrinutost za budunost svojih porodica. Kao i ostale graane Srbije, tragina dogaanja
u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, naterala su ih da budunost vide kao prilino
neizevesnu. Manje od jedne polovine, 43.3% romskih porodica pretpostavlja da e u
budunosti iveti bolje, vie od jedne petine (21.3%) da e im biti loije, a svaka deseta
porodica smatra da e im biti isto i u budunosti. U najveem broju sluajeva iskaz "bie
nam isto" znai "bie nam jednako loe kao i do sada". Posebno je zabrinjavajui podatak
da jedna petina romskih porodica nema uopte predstavu o tome kakva e im biti
budunost. Neromski susedi uglavnom dele bojazni svojih romskih komija. Najvei broj
neromskih porodica smatra da e Romima u budunosti "biti bolje" (42.6%), da e biti
"isto" misli 21.7%, da e biti gore 7.4%, a neodluno je u pogledu izjanjavanja o
budunosti romskih porodica 26.3%. Razlika u iskazima je najizrazitija u proceni da e
romske porodice u budunosti iveti loije. Takav iskaz dalo je 21.3 % romskih i svega
7.4 % neromskih porodica. Ova razlika moe se protumaiti i kao izraz solidarnosti i
elja neromskih porodica da njihovim susedima Romima bude bolje.
Uprkos tekom ivotu u siromatvu Romi nemaju fatalistiki odnos prema
budunosti. Najvie ih zanima kako e ubudue da odre i prehrane svoje porodice. U
brizi za budunost porodice Romi se konsekventno izjanjavaju i u prvi plan istiu svoje
namere da se zaposle - u 51,6% sluajeva ili da nau bilo kakav posao za
prehranjivanje porodice - da rade bilo ta u 38,3% sluajeva. Zanemarljivih 3,6%
kroje svoju budunost raunajui i oslanjajui se na primanje pomoi sa strane, a 5,9%
nema nikakve planove, to govori o rezignaciji i frustraciji. Podaci o planovima za
budunost i spremnosti da Romi linim radom obezbede svoje porodice, o proceni
materijalnog poloaja, uslovima stanovanja i mogunostima da budunost porodice bude
bolja ako bi im neko pomogao, daju sledee slike:

Romske porodice

100%
80%

spremnost na
lini rad

60%
40%

ne znam
ne
da

20%

bez planova

primanje
pomoi

posao za
prehranjivanje

zapoljavanje

0%

Planovi za budunost

Romske porodice

100%
90%

procen a budu nosti

80%

70%
60%

ne znam
bice loije

50%

bice isto

40%

bice bolje

30%
20%

10%
0%
da

ne
Spremnost na lini rad za bolje uslove zivota

ne znam

ROMSKE PORODICE: PROCENA MATEIJLOG POLOJA

I PLANOV ZA BUDUNST
50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0

vrlo dobar
dobar
podnosljiv
los

je
je
an
an
v
v
ja
lja
sl
iv
o
z
p
e
za
pr
a
z
d
ra

oc
m
o
p

z
be

a
ov
n
a
pl

nepodnosljiv

planovi za buducnost

ROMSKE PORODICE: USLOVI STANOVANJA I PROCENE

BUDUNOSTI
80
70
60
50

bice bolje

40

bice isto
bice losije

30

ne znam
20
10
0
dobri

losi

Uslovi stanovanja

bez stalnog mesta

ROMSKE PORODICE: BUDUNOST

120
100
80

ne znam
bice loije

60

bice isto
bice bolje

40
20

neko drugi

medjunarodne
org.

sami Romi

humanitarne
organizacije

lokalne vlasti

drzava

Ko treba da reava probleme Roma

U prethodnim prikazima vienja budunosti romskih porodica dva momenta

privlae posebnu panju. Prvo, najvie vere u bolju budunost porodice imaju oni koji su
u najteoj situaciji, bez stalnog mesta stanovanja. Moe se ironino i pomalo cinino rei:
Njima je toliko loe da im ne preostaje nita drugo nego da veruju u "bolju budunost".
ini se, ipak, da bi ovaj podatak da oni kojima je najtee najvie veruju da e im
budunost doneti neki boljitak, treba protumaiti kao prirodnu ljudsku tenju za
promenom nepodnoljivog stanja u kojem se nalaze te porodice i pomoi im da svoje
snove ostvare. Drugo, kao to je prethodno pokazano, romske porodice najveu pomo
oekuju od drave, ali meu onima koji smatraju da e njihovim porodicama biti bolje u
budunosti najvei broj je onih koji smatraju da sami Romi mogu sebi najvie pomoi. Ta
vera u snagu sopstvenih napora i spremnost da svojim vlastitim radom menjaju svoju
sudbinu svakako je pouzdan indikator da Rome oekuje bolja budunost nego to bi i
sami u ovom trenutku mogli da poveruju.

Trei deo

OSNOVE NACRTA INTEGRACIJE ROMA U SRBIJI

3.1. Neka iskustva u vezi s programima integracije Roma
U poslednjoj deceniji veina drava u regionu jugoistone i centralne Evrope je
preduzela mere pomou kojih bi trebalo da se pobolja poloaj Roma. Ove mere su bile
utemeljene odlukama dravnih organa i na odgovarajuoj organizaciji dravne uprave za
njihovo sprovoenje. Iskustva u vezi sa programima unapreivanja poloaja Roma su
razliita,

drave

su,

uglavnom,

ve

po

okonanju

prve

faze

programa

rekonceptualizovale njegov sadraj. Slabosti dosadanjih programa uglavnom su

proizilazile iz nerealnih ambicija, kako dravne uprave, tako i romskih lidera u pogledu
tempa i opsenosti integracije. Sledea slabost preduzetih programa proizilazila je iz
nedovoljnog poznavanja regionalnih i lokalnih prilika u romskoj zajednici specifinosti
njihovog socijalnog, ekonomskog i kulturnog poloaja. Najzad, veina drave je,
oslanjajui se na podatke zvanine statistike, program unapreivanja poloaja Roma
koncipirala na nerealnim demografskim pokazateljima. Naime, poznato je da Romi esto
pribegavaju etnikoj mimikriji kako bi izbegli svakodnevne neprijatnosti koje
doivljavaju zbog svog etnikog porekla. Ve zbog tog razloga rezultati zvanine
statistike nisu uvek pouzdana osnova za planiranje strategije unapreivanja poloaja
romske zajednice. Odreene probleme zadavala je neodgavarajua zastupljenost
predstavnika romske zajednice u realizaciji programa. Nedostatak sredstava za realizaciju
planiranih mera i loa koordinacija aktivnosti aktera programa predstavljali su sledeu
prepreku efikasnog sprovoenja programa integracije. U vezi sa ovim neophodni su
efikasni mehanizmi za implementaciju usvojenih mera i nadzora nad tim procesom. Ovaj
deo integracionog procesa u dravama u okruenju bio je optereen politikim
nagodbama dravne uprave i najznaajnijih romskih lidera.
Najzad, programi integracije bili su onoliko uspeni koliko su ih prihvatali pripadnici
veinske populacije i pripadnici drugih manjinskih etnikih zajednica. Poslednja grupa

problema koja je uoena u dosadanjim programima odnosi se na iroke ingerencije

dravnih institucija u pogledu kulturne politike i politike participacije romske zajednice.
O iskustvima drugih drava u vezi sa programima ukljuivanja Roma u normalne
ivotne tokove i suzbijanje siromatva kod pripadnika ove etnike zajednice postoji
brojna literatura i oficijelni podaci. Pre osmiljavanja vlastitog programa valjalo bi ih
dobro prouiti i nastojati da na osnovu uspenih primera doemo do optimalnog i
odrivog programa. Naravno, pre svega ostalog, trebalo bi jasno utvrditi ta se eli od
procesa integracije. Naime, ona moe poi bar u dva pravca. Prvi podrazumeva ozbiljan
studiozni rad na osmiljavanju relevantnog programa koji za cilj ima dugorone mere
drutvene integracije Roma u smislu osnaivanja socijalno-ekonomskih potencijala
pripadnika ove zajednice kao osnove uvrivanja kohezionih unutargrupnih veza; drugi
koncept podrazumeva ishitreno usvajanje programa koji e biti kontrolisan od strane
formalnih i neformalnih centara moi i koji e se u kasnijim fazama

neminovno

korigovati. Prvi koncept podrazumeva prihvatanje ideja koje se u literaturi shvataju kao
integracija bez asimilacije, a drugi dalju marginalizaciju grupe i produbljivanje problema.

3.2. Nedoumice u vezi sa poimanjem integracije

S obzirom na probleme sa kojima se suoavaju Romi u Srbiji, kao i na injenice da je
njihov poloaj u naoj zemlji pogoran u protekloj deceniji tokom koje je veliki broj
Roma raseljen sa Kosova, ali i da postoji spremnost veinske zajednice da prihvati i da se
ukljui u odgovarajue mere za poboljanje njihovog poloaja24, trebalo bi voditi rauna
kako o iskustvima drava koje su blagovremeno poele sa tranzicijom i primerima dobre
prakse, tako i o specifinostima poloaja Roma u naoj zemlji, a naroito o regionalnim i
lokalnim razlikama.
U tom smislu, pre osmiljavanja relevantnog programa trebalo bi razjasniti
metodoloke i terminoloke nedoumice koje se odnose na sam pojam integracije. Ovaj
termin se ne upotrebljava prvi put u kontekstu unapreivanja poloaja romske zajednice.
Jo sredinom sedme decenije prolog veka pojedine drave na zapadu su posegle za ovim
24

Videti Drugi deo ovog istraivakog izvetaja, naroito odeljke dva i etiri, Romska porodica
obeleja i stanje i Stavovi o ravnopravnosti i pomoi Romima.

terminom kada je bilo rei o reavanju problema manjinskih etnikih zajednica i radnika
migranata. Takoe i prilikom ranijih pokuaja da se unapredi poloaj Roma, posebno
nomada, upotrebljavan je ternim integracija. Andrej Mirga (Andrzej Mirga) i Nikolae
George (Nicolae Gheorghe) u radu The Roma in the Twenty-First Century: A Policy
Paper, upozoravaju da integracija moe Rome uvesti u proces asimilacije, odnosno da
pripadnici ove etnike zajednice mogu u ovom procesu izgubiti prepoznatljiva nacionalna
obeleja. Ovaj problem je svakako prisutan i danas, tako da bi neveto kreirani programi
koji iskljuuju Rome iz procesa osmiljavanja celovite integracije zajednice mogao
dovesti do toga da se jedan broj, pogotovo obrazovanih pripadnika romske zajednice,
odrekne svoje nacionalnosti kako bi stekao propulzivnije pozicije u drutvenoj utakmici.
Rezultati poslednjeg popisa stanovnitva su pokazali da je etnika mimikrija Roma u
Srbiji i Crnoj Gori izraena. Takoe ne postoji konzistentno osmiljen nacionalni
program romske zajednice, a dugogodinje razmirice izmeu njihovih lidera doprinose
slabljenju kolektivne kohezije. Podele unutar romske zajednice su izraene i kreu se du
verske i jezike razliitosti grupe. Ukoliko se tome dodaju regionalne specifinosti i
problemi integracije Roma sa Kosova, koji se odnose kako na socijalno ekonomske i
kulturoloke aspekte, tako i na teko prihvatanje od strane domicilnog romskog
stanovnitva, onda se mora voditi rauna o tome da pojam integracije ima nekoliko
slojeva od kojih su sa stanovita efikasnog reavanja problema Roma dva kljuna:

Skup dravnih mera mora biti usmeren ka osmiljavanju i sprovoenju sistema

mera koje iskljuivo imaju za cilj unapreivanje socijalno-ekonomskog poloaja
Roma. Ove mere se odnose na stanovanje, obrazovanje, ekonomsko osnaivanje,
socijalnu i zdravstvenu zatitu, zabranu diskriminacije i probleme Roma
raseljenih sa Kosova. Sutina ovih mera jeste da bi trebalo da budu usmerene na
reavanje osnovnih socijalno-ekonomskih problema i da se sprovode sve dok se
proseno socijalno-ekonomsko stanje prosene romske porodice ne izjednai sa
prosenim

socijalno-ekonomskim

stanjem

prosene

porodice

veinskog

stanovnitva. Ovaj deo institucionalnih mera moe se definisat kao integracija u

uem smislu.

Mere koje su usmerene na ouvanje i unapreenje identiteta Roma u oblasti

kulturne i jezike politike, informisanja, stvaralatva, kao i sve druge koje se

odnose na ouvanje identiteta zajednice i formiranje vrstog nacionalnog

koncepta trebalo bi prepustiti legitimnim romskim organizacijama, udruenjima i
strankama25. Ovaj deo mera, pored toga to je institucionalizovan Zakonom o
zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina u SR Jugoslaviji, trebalo bi da se
autonomno razvija u romskoj zajednici i pokretu njenog kulturnog razvoja koji je
sve snaniji i masovniji. Ovaj deo integracije predstavlja njen iri i suptilniji deo.
Ona se mora odviajti u skladu sa potrebama i voljom Roma, ali uz uee i
podrku pripadnika veinske zajednice koji bi dosadanji model kulturne
ambivalencije ili odbacivanja morali da zamene adoptivnim modelom koji
podrazumeva proimanja i uticaje kultura. Integracija u uem smislu treba da
stvori pretpostavke za razvoj nacionalnog i kulturnog identiteta Roma.

Koordinacija aktivnosti izmeu ova dva paralelna, a u biti jedinstvena i

konzistentna programa ostvaruje se kroz aktivnu participaciju Roma u svim fazama i na
svim nivoima programa koji preduzima dravna uprava, kao i ueem predstavnika
resornih minitarstava, regionalnih i lokalnih organa vlasti, strunih i strukovnih
organizacija u aktivnostima koje autonomno sprovodi romska zajednica.
Sutina ovako osmiljenih nadlenosti jeste podela odgovornosti izmeu dravnih
organa i romske zajednice za uspenost programa. U tom smislu integraciju bi trebalo
shvatiti kao otvoren proces u kojem se odgovornost drave odnosi na unapreivanje
socijalno-ekonomskih uslova kao neophodne osnove za ouvanje i razvoj nacionalnog
identiteta romske zajednice za ta su odgovorni iskljuivo Romi.
U ovom procesu, svoje mesto ali i deo odgovornosti, imaju i regionalne i lokalne
vlasti koje bi trebalo da budu zainteresovane za eliminisanje siromatva i ublaavanje
socijalnih razlika na svojim podrujima. Uee Roma u procesu integracije u uem
smislu, odnosno merama koje preduzimaju dravni organi vlasti, ostvaruje se kroz
zauzimanje, na svim nivoima, profesionalnih, konsultativnih i drugih pozicija, na kojima
25

Pod pojmom legitimne romske organizacije trebalo bi shvatiti tela koja se formiraju na osnovu volje i
podrke samih Roma. U tom smislu, kada bude formiran, legitimnost e imati budui Nacionalni savet
Roma, ali i romske politike partije koje na osnovu poverenje biraa u odgovarajuim telima dobiju svoje
zastupnike. Dosadanja praksa da interese Roma zastupaju nevladine organizacije i Romi imenovani na
odreene funkcije od strane veinskih politikih partija ili organa uprave upuuje na stvaranje neformalnih
centara moi koji grubo manipuliu interesima Roma.

se pored neposrednog uea u ostvarivanju programa ostvaruju i funkcije njegove

kontrole. Dakle, uee Roma je viestepeno i podrazumeva i iroku participaciju
pripadnika ove etnike zajednice u sprovoenju mera ali i kontroli ostvarenih planova,
kvaliteta usluga i obavljenih poslova i distribucije sredstava.
Pojam integracije podrazumeva celovit sistem mera koji prema unapred utvrenom
planu sprovode organi dravne uprave, lokalnih i regionalnih vlasti i legitmni
predstavnici Roma. I pored toga to podrazumeva dvostepen sistem ovlaenja i
odgovornosti re je o integralnom modelu integracije koji podrazumeva:
1.

Poboljanje socijalo ekonomskih uslova ivota do granice

koja podrazumeva prelazak iz siromatva u prosene
uslove ivota ire drutvene zajednice.

2.

Unapreenje uslova za razvoj nacionalnog identiteta

romske zajednice, odnosno iskljuivanja asimilacije kao
posledice preduzetih dravnih mera.26

Ovako zamiljen program je dugoronog karaktera i podrazumeva da se neki

segmenti integracije mogu ostvariti tek kroz nekoliko generacija. Integracija u uem
smislu, za ije sprovoenje su odgovorni dravni organi, podrazumeva planiranje i
sprovoenje delotvornih mera koje u najkraem roku mogu dati odrive i trajne rezultate.
Primer: U sistemu obrazovanja resorno ministarstvo u saradnji sa lokalnim
organima vlasti i drugim organima upravne moe svake godine stipendirati
najmanje trideset romskih vaspitaa, nastavnika i profesora razredne nastave za
koje e istovremeno pripremati radna mesta u predkolskim i osnovnokolskim
ustanovama. Ako je re o dobro osmiljenoj integraciji onda bi u sredinama u
kojima je romsko stanovnitvo brojno trebalo stimulisati postojee nastavne
kadrove da ue romski jezik i da izvode nastavu na njemu u romskim
odeljenjima. Meutim, uporedo sa tim trebalo bi reavati problem standardne
varijante romskog jezika ili odluiti da se nastava izvodi na oba dominantna
dijalekta kojima govore Romi u Srbiji. Potom trebalo bi postojei plan i
program za nastavu na romskom jeziku izmeniti i dopuniti. Sledei korak u vezi
sa razvojem obrazovanja kod Roma trebalo bi bazirati na predvianju da e sa
poveanjem kolovane dece, formiranjem nastavnih kadrova i jaanjem
nacionalne svesti kod Roma doi do potrebe za otvaranjem osnovnokolskih i
srednjokolskih ustanova gde e se deo ili kompletna nastava uiti na jeziku
ovog naroda. Programom irenja mree obrazovnih institucija trebalo bi
26

Ovaj deo programa se moe imenovati pojmom emancipacija.

obavezno predvideti sputanje kola u naselja, odnosno organizovanje nastave

barem do 4 razreda u samim naseljima. Meutim, trebalo bi voditi rauna o
tome da se na taj nain integracija ne podstie, ali se efikasno deca ukljuuju u
obrazovni proces.
Ve na ovom primeru uoava se da je proces integracije kompleksan i sloen
dugoroni proces koji se neophodno ostvaruje uz saradnju i koordinaciju
dravnih organa, romske zajednice i strunjaka.

3.3. Pravne i institucionalne osnove integracije u uem smislu

Osnova mera koje bi drava trebalo da preduzima je lan 4 Zakona o zatiti prava i
sloboda nacionalnih manjina u SR Jugoslaviji koji glasi:
" Organi vlasti u SR Jugoslaviji mogu u skladu sa Ustavom i zakonom da
donesu propise, pojedinane pravne akte i da preduzimaju mere u cilju
obezbeenja pune i efektivne ravnopravnosti izmeu pripadnika nacionalnih
manjina i pripadnika veinske nacije.
Organi vlasti e doneti pravne akte i preuzeti mere iz stava 1. ovog lana u
cilju popravljanja poloaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini.
Propisi, pojedinani pravni akti i mere iz stava 1. ovog lana se ne mogu
smatrati aktom diskriminacije."
U vezi sa uim shvatanjem integracije koji se odnosi na odgovornost dravnih organa
za sprovoenje mere za unapreivanje socijalno-ekonomskog poloaja Roma vano je
napomenuti da u daljem tekstu Zakona ne nalazimo realno utemeljenje za njihovo
sprovoenje27. Zakon obezbeuje kulturnu autonomiju manjina koja je samo jedan od
segmenata celovite politike prema Romima i kod Roma. Sociajlno-ekonomska integracija
se mora osigurati posebnim pravnim aktima.
Meutim, za integraciju u irem smislu, odnosno na njen deo koji se odnosi na
ouvanje i unapreenje nacionalnog identiteta Roma Zakon predstavlja jednu od
snanijih poluga.
Prilikom pravnog utemeljenja programa koje sprovode dravni organi i lokalni organi
uprave trebalo bi izbegavati deklarativna i opta dokumenta.28 U tom smislu trebalo bi
27

Izuzev ukoliko veoma iroko shvatimo lan 21 o uestvovanju nacionalnih manjina u javnom ivotu i
ravnopravan tretman pri zapoljavanju u javnim slubama.
28
Meunarodne institucije su u poslednjoj deceniji usvojile niz preporuka za unapreenje poloaja Roma,
ali nijedna od njih nije obavezujua i uglavnom dravne strategije mogu da ispune kriterije do sada
usvojenih preporuka, a da faktiko stanje bude daleko od zadovoljavajueg. U tom smislu preporuke,
smernice, principe meunarodnih tela trebalo bi bezuslovno prihvatiti kao minimum standarda koje bi
drava trebalo da ispuni u pogledu unapreivanja poloaja Roma, ali nikako kao standarde koje ne bi
trebalo bitno unapreivati.

prvo utvrditi ko u novoj organizaciji dravne uprave ima ingerencije za sprovoenje

ovakvog programa. Ako traimo analogiju sa drugim programima koji su sprovoeni u
poslednje vreme integracija izbeglih i raseljenih lica ili program suzbijanja siromatva u
Srbiji, sa kojima inae budui program integracije Roma mora korespondirati, onda je
jasno da su ingerencije u smislu socijalno-ekonomskih osnova ingerencije Roma u
organima uprave Srbije. S druge strane zatita ljudskih i manjinskih prava Roma u smislu
kolektivnog identiteta zajednice nalazie se u ingerenciji centralnih organa vlasti. Dakle, i
ovom prilikom suoavamo se sa podelom nadlenosti koja bi ukoliko se jasno ne utvrdi
odgovornost svakog od aktera u procesu integracije mogla da ugrozi ostvarivanje
programa.
Da bi se ova situacija izbegla trebalo bi u buduoj skuptini Dravne Zajednice Srbija
i Crna Gora usvojiti odgovarajuu deklaraciju o poloaju Roma i afirmisati osnovna
naela afirmacije ove nacionalne zajednice.
U drugoj fazi vlade drave Srbije i drave Crne Gore trebalo bi da usvoje uredbe ili
neka druga dokumenta na osnovu kojih se priprema strateki dokument i formira telo
zadueno za pripremu odgovarajueg socijalno-ekonomskog programa. Ono bi trebalo da
bude sastavljeno iskljuivo od predstavnika dravne uprave - resornih ministarstava
(Ministarstvo za socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstva finansija,
Ministarstva za urbanizam i graevinu, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad i
zapoljavanje, Ministarstva za lokalnu smoupravu, Ministarstva pravde, Ministarstva
kulture, Ministarstva unutranjih poslova) i regionalnih i lokalnih organa vlasti.
Uporedo sa formiranjem ovog tela, dakle nikako pre njegovog konstituisanja, trebalo
bi formirati konsultativno telo sastavljeno od nezavisnih eksperata, predstavnika
nevladinih organizacija i romskih organizacija.
Ova dva tela bi radila koordinirano i u unapred dogovorenom roku, koji ne bi trebalo
da bude dui od godinu dana, pripremilo bi strateki dokument socijalnoekonomske
integracije ili strategije u uem smislu.

Koordinacija poslova u vezi sa pripremom strategije trebalo bi da bude poverena ili

Ministarstvu za ljudska prava i nacionalne manjine Dravne Zajednice Srbije i Crne Gore
ili nekom od tela vlada ovih drava gde bi se formirala posebna Kancelarija za integraciju
Roma (ona bi trebalo da bude konstituisana pri ve postojeem i stabilnom dravnom telu
koje ima visok stepen odgovornosti). Ova kancelarija u saradnji sa regionalnim i
lokalnim organima vlasti formira poverenitva u onim sredinama gde se programi
strategije realizuju. U regionalnim i lokalnim poverenitvima predstavnici romske
zajednice obavljaju uloge koordinatora, osoba za kontakt, rukovodilaca nad izvrenjem
radova i predsedavaju radom nadzornih organa.
Zavrni dokument strategije usvojile bi vlade drava lanica i potvrdile ga
dokumentom o implementaciji koji bi bio jednake pravne snage kao i ostale vladine
uredbe. Posebna akta o implementaciji trebalo bi da donesu resorna ministarstva kako bi
se osiguralo sprovoenje programa u predvienim rokovima.
Od postojeih dokumenata program se u delu borbe protiv suzbijanja siromatva
moe osloniti na odgovarajuu strategiju koju na nivou Srbije priprema Ministarstvo za
socijalna pitanja i na Strategiju integracije izbeglih i raseljenih lica koju je usvojila Vlada
Republike Srbije 2002. godine.

3.4. Naela integracije

Solidarnost integracija mora biti prihvaena od drugih etnikih zajednica koji
ive u Srbiji i Crnoj Gori.
Participativnost u svim fazama integracije moraju uestvovati Romi, kako
njihovi lideri i predstavnici tako i oni kojima su mere namenjene.
Otvorenost u svim fazama realizacije programa mora postojati otvoren pristup
za ukljuivanje novih aktera.
Podela odgovornosti odgovornost za ostvarivanje programa je podeljena
izmeu dravnih organa i romske zajednice.

 Celovitost integracija podrazumeva celovit program mera socijalne,

ekonomske, obrazovne, urbanistike i drugih politika koje za cilj imaju trajno
reavanje problema romskih porodica.
Transparentnost ceo proces od samog poetka mora biti dostupan javnosti o
karakteristikama

smislu

plana

integracije,

njegovoj

implementaciji,

sredstvima, njihovoj nameni i raspodeli javnost mora biti obavetena.

Nediskriminacija proces integracije je jednako dostupan svim pripadnicima
romske zajednice
Dobrovoljnost program integracije se sprovodi samo kod pripadnika romske
zajednice koji bez ikakve prinude pristanu da uestvuju u njegovoj realizaciji

3.5. Polazne osnove stratekog dokumenta

Za osmiljavanje odrivog plana integracije najvaniji su realni pokazatelji o
demografskom i socijalno ekonomskom poloaju Roma. U trenutku kada je ovo
istraivanje poelo inilo se da e obe nedoumice biti reene, odnosno da e nakon
istraivanja situacija u vezi sa socijalnim poloajem Roma biti jasnija, a da e rezultati
popisa stanovnitva koji je okonan u rano prolee 2002. godine pokazati realniju
demografsku sliku romske populacije. Meutim, nakon nedavno saoptenih rezultata
popisa stanovnitva ini se da je konfuzija jo vea. Naime, prema ovim podacima broj
Roma u Srbiji je izmeu dva popisa (19912002) opao za 32.044 lica, odnosno, umesto
140.237 graana koji su se pre neto vie od decenije izjasnili da pripadaju romskoj
nacionalnosti, 2002. godine isto je uinilo 108.193 lica. Ukoliko uporedimo podatke
poslednja dva popisa koji se odnose na centralnu Srbiju i Vojvodinu u kojima je tada
registrovano 94.492 lica romske nacionalnosti onda se moe konstatovati da se broj
Roma u poslednjoj deceniji u Srbiji poveao za 13.701 lice. Meutim, zbog okolnosti u
kojima je sproveden popis 1991. godine ovakvo poreenje je neumesno.
Istovremeno, ovim istraivanjem je utvreno da u 593 romska naselja vea od 15
porodica ili nastanjena sa vie od 100 ljudi ivi aproksimativno dvesta hiljada Roma
starosedelaca i preko 45.000 Roma raseljenih sa Kosova. Iako cilj istraivanja nije bio da

izvri popis romskog stanovnitva u Srbiji ve da to priblinije odredi broj Roma koji bi
bili obuhvaeni programom socijalno-ekonomske integracije, ini se da je procena o
broju Roma u ovim naseljima blia realnom stanju nego rezultati zvaninog popisa.
Meutim, ne bi trebalo zaboraviti dve injenice: prvo, da pored romskog stanovnitva
evidentiranog u 593 vea naselja u Srbiji postoji romsko stanovnitvo koje ivi van veih
romskih naselja, u manjim naseljima ili je integrisano u veinska naselja, tako da
istraivanjem nije bilo obuhvaeno. Drugo, svaki ovek ima pravo da se izjasni ili ne
izjasni o tome kojoj nacionalnosti pripada i sasvim je mogue da su Romi, poueni
strahotama koje su preivljavali njihovi sunarodnici tokom poslednje decenije na ratom
zahvaenim prostorima prethodne Jugoslavije, kao i postojanjem permanentnog
nacionalizma i populizma u Srbiji, ponovo pribegli etnikoj mimikriji kao najsigurnijoj
odbrani od neeljenih problema.
Sa stanovita strategije socijalno-ekonomske integracije re je o veoma osetljivom
pitanju jer svakako nije isto sprovoditi ovakav program za 100.000 ili za 300.000, moda
i 400.000 ljudi. Na samom poetku morae se odluiti o tome da li e se prihvatiti
rezultati popisa kao jedinog relevantnog i zvaninog statistikog izvora o nacionalnom
sastavu stanovnitva ili e se program osmiljava za realniji broj Roma koji je
istraivanjem utvren. Naravno, optimalno reenje bi bilo izvriti dodatni popis samo
romskog stanovnitva. Time bi bila reena ova dilema, premda takav poduhvat zahteva
ozbiljnu pripremu koja podrazumeva i odgovarajuu kampanju meu Romima, jaanje
njihovog drutvenog poloaja i uee romskih organizacija u sprovoenju popisa.29
to se tie socijalne karte ili utvrivanja socijalnog poloaja Roma u Srbiji
istraivanje je u velikoj meri ukazalo na najvanije probleme ivota romske porodice.
Istraivanje je prvi put u Srbiji odgovorilo i na dve nepoznanice o kojima su do sada
postojale samo pretpostavke. Naime, prvi put je utvren broj veih romskih naselja u
Srbiji i prvi put su mereni stavovi Roma prema pripadnicima drugih etnikih grupa. Uz
ovo istraivanje solidnu osnovu za osmiljavanje i planiranje programa integracije
predstavljaju istraivanja koja su preduzeli OXFAM i Argument 2000. godine o romskim
29

Potsetimo da je Komisija za prouavanje ivota i obiaja Roma Srpske akademije nauka i umetnosti
poetkom 2001. godine predlagala pokretanje kampanje usmerene ka jaanje identiteta Roma, ali da za to,
tada tek formirano, Ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica nije imalo sluha.

naseljima u Beogradu i Kragujevcu, CRS 2001. godine o stavovima romskih organizacija

prema integraciji i istraivanje o socijalnom poloaju Roma u Crnoj Gori (Jaki, 2001).
Dakle, polazne osnove za planiranje reavanja socijalno ekonomskih problema Roma
postoje utvreni su prioritetni problemi, distribucija romskih naselja i utvreni stavovi
prema integraciji kako Roma tako i pripadnika drugih etnikih zajednica. Stavovi u
odnosu na ovaj poslednji parametar ukazuju na relativno povoljno stanje Roma i njihovih
suseda u pogledu poboljanja socijalno-ekonomskih uslova poloaja romske porodice.
Dalja odgovornost je na dravnoj upravi koja bi trebalo da postojei fond znanja aktivira i
operacionalizuje kroz relevantan program.

3.6. ta bi trebalo da sadri plan integracije?

Program socijalno ekonomske integracije poiva na strategijskom planu koji za cilj
ima otklanjanje uzroka nepovoljnog socijalno ekonomskog stanja Roma.
Strategijski plan je dokumenat permanentnog dometa. Uz odreene revizije trebalo
bi ga sprovoditi do ostvarivanja osnovnog cilja programa. Taj cilj se sastoji iz:
Srednjoronih planova koji podrazumevaju naine (mere) reavanje problema,
institucionalne pretpostavke za njihovo reavanje, institucije zaduene za
realizaciju mera, rokove i sredstva.
Akcionih (kratkoronih) planova koji sadre konkretne mere za realizaciju
usvojene strategije: utvrivanje regiona i naselja koje se ureuju i zbrinjavaju,
odreivanje ciljnih grupa, planiranje trokova i utvrivanje organizacionih i
institucionalnih osnova, harmonizacija aktivnosti izmeu razliitih partnera,
utvrivanje mehanizama praenja.
U procesu planiranja koji je najosetljiviji deo strategije trebalo bi voditi rauna o
tome da ostvarivanje programa zavisi od mnogobrojnih faktora koji je neophodno
meusobno uskladiti kako programski, tako i vremenski. U tom smislu osnovni cilj
programa bi trebalo da bude iskorenjivanje siromatva kao osnovnog problema prosene
romske porodice. Iskorenjivanje siromatva mogue je samo pomou sprovoenja
koordiniranog i permanentnog programa koji podrazumeva osnaivanje svih resursa
romske porodice. Koji e od problema biti oznaen prioritetnim zavisi od regionalnih i

lokalnih prilika. U nekim delovima Srbije Romi su ve integrisani i njihov poloaj se

bitno ne razlikuje od poloaja sugraana drugih nacionalnosti. U takvim sluajevima
teite programa bi bilo usmereno ka osnaivanju i odrivosti postojeih resursa, a
nadlenosti podeljene sa lokalnim organima vlasti i nevladinim organizacijama, s tim to
se podrazumeva da su javne slube i romske organizacije ve ukljuene u realizaciju
programa.

Primer: u ruralnim sredinama je proces integracije ostvaren, dakle izvestan broj

Roma obavlja odreene poslove, koluje decu, ivi u uslovima koji drastino ne
odudaraju od naina ivota porodica pripadnika drugih etnikih zajednica, potrebno
je razvijati dopunske programe u ijoj realizaciji pomau NVO i lokalni organi
vlasti. Takvi programi bi se mogli odnositi na kompenzatorne programe pomoi
deci da lake savladaju kolsko gradivo, opismenjavanje odraslih, zbrinjavanje
socijalnih sluajeva koje se moe ostvariti tako to e lokalne vlasti otkupiti
naputena seoska domainstva i predati ih Romima na korienje uz ogranienja
prava da ih otue ili iznajme treem licu i drugo.
Meutim, ovakva podruja su retka i program mora voditi rauna o sloenosti
problema koji pored socijalno-ekonomske dimenzije ima i svoje kulturoloke aspekte.
Naroito je teka situacija sa nelegalnim romskim naseljima u gradovima koja
podrazumevaju istovremeno reavanje imovinsko-pravnih, urbanistikograevinskih,
socijalnoekonomskih i prosvetnoobrazovnih problema.

Primer: raseljavanje neodrivih romskih naselja, kakvi su recimo u Beogradu,

Toin Bunar, Betonjerka, Deponija podrazumeva prvo utvrivanje ta se njihovim
stanovnicima moe ponuditi. Da li je to raseljavanje u ruralne sredine gde bi im se
lake obezbedili bolji ivotni uslovi ili bi ih trebalo premestiti u drugu gradsku
mahalu u poboljanim uslovima? Ako se prihvati drugi koncept: onda se prilikom
raseljavanja svi stanovnici naselja moraju jednako tretirati. U tom smislu potrebno
je nai odrivu lokaciju na kojoj e se izgraditi naselje koje moe biti kolektivnog
tipa, ali sa zadovoljavajuim ivotnim uslovima. Stanovi koji bi se na ovaj nain
dobili Romi ne bi smeli da otue u narednih 25 godina, a u pogledu prenosa
vlasnitva sa njima mogu raspolagati jedino u okviru ue porodice. Istovremeno sa
raseljavanjem slube socijalnog staranja moraju utvrditi vrste socijalnih potreba

stanovnitva i aktivno delovati u naseljima, ministarstvo prosvete mora utvrditi broj

dece koja ne pohaaju osnovnu kolu i ukljuiti ih u redovani i obavezni vaspitno
obrazovni proces. esto je pre ukljuivanja dece u kole neophodno sprovesti
odgovarajue pripremne programe koji se odnose na menjanje navika dece,
socijalnu adaptivnost, podizanje nivoa znanja. Takoe prilikom preseljavanja
trebalo bi voditi rauna i o tome da okolno stanovnitvo prihvati pridolice. Ovo su
delatnosti ija se realizacija moe povereti NVO. Najzad uz raseljavanje naselja i
socijalno zbrivanje porodica potrebno je planirati i odgovarajue mere ekonomskog
osnaivanja koje Rome uvode u utakmicu na tritu rada. U prvoj fazi ove mere se
mogu vezivati za rad na javnim i sezonskim poslovima, obavljanje poslova koji ne
zahtevaju visok stepen strunosti, stimulisanje privrede da zapoljava socijalno
ugroene i slino. Veoma vano je da se ovi poslovi obavljaju u skladu sa naelima
dobrovoljnosti i nediskriminacije.
Strategija integracije u uem smislu obavezno sadri i ukljuivanje romskih suseda u
realizaciju programa. U lokalnim zajednicama trebalo bi razvijati programe zajednike
edukacije Roma i stanovnitva drugih nacionalnosti koji bi podrazumevali rad na
prevazilaenju postojeih predrasuda. Ovakve programe je neophodno razvijati zajedno
sa vaspitaima u predkolskim ustanovama, nastavnicima u osnovnim kolama,
zaposlenima u centrima za socijalni rad i domovima zdravlja i lokalnim ambulantama. U
svim ovim institucijma trebalo bi razvijati modele u kojima je akcenat stavljen na aktivan
odnos Roma prema problemu. U tom smislu potrebno je u saradnji sa Zavodom za trite
rada, a u skladu sa naelom afirmativne akcije, zapoljavati Rome koji imaju minimum
strune spreme, u odgovarajuim javnim slubama, kao takama kontakta u lokalnim
sredinama.
Strategija koju kao konani dokument usvaja Vlada Srbije na osnovu usklaenih
predloga Interministarske grupe i Savetodavnog tela mora, pored strategijskog plana, da
sadri i prvi srednjoroni plan u kojem su detaljno utvreni prioriteti, regioni u kojima e
se raditi, nosioci poslova, sredstva sa kojima se raspolae, nain upravljanja poslovima i
mehanizmi kontrole za sledee oblasti:

3.6.1 Stanovanje
Stanovanje je jedan od osnovnih problema sa kojima se suoavaju romske porodice.
Mnoga sirotinjska, preteno romska naselja, naroito u gradovima podignuta su na
atraktivnim lokacijma. Stanovnici ovih naselja nemaju potrebne graevinske i
urbanistike dozvole za podizanje svojih stambenih objekata. Veoma esto zemljite na
kojima su naselja podignuta pripada treim vlasnicima. Romska naselja su najee
koncentrisana oko pijaca, deponija ili mesta na na kojima mogu obavljati bilo kakve
poslove. Dakle lokacija naselja je povezana sa drugim socijalno-ekonomskim aspektima.
ini se da je sasvim jasno da reavanje problema stanovanja zahteva sveobuhvatan
pristup i dugorone mere koje se moraju odnositi na:
1.

Ureenje ili preseljenje naselja koji ima sledee segmente:

Urbanistike
Graevinske
Imovinskopravne
Zatite ovekove sredine
2. Zatitu socijalno ugroenih porodica u naseljima na svim nivoima
3. Ekonomsko osnaivanje porodica
4. Prosveivanje porodica
5. Obrazovanje dece i odraslih

Specifinosti ovih pristupa se ispoljavaju u odnosu na regionalni i lokalni nivo i u

odnosu na to da li je re o gradskom ili seoskom stanovnitvu. Planovi u saradnji sa
slubama koje se bave planiranjem i razvojem urbanih zona moraju utvrditi prioritetna
podruja za raseljavanje ili ureenje romskih naselja u odnosu na tempo razvoja irih
sredina, kao to moraju odrediti tempo ureivanja ili raseljavanja, a potom vrste objekata
koji e se graditi.
Nosioci poslova:
Ministarstvo za urbanizam i graevinu
Ministarstvo lokalne smouprave

 Urbanistiki zavodi
Direkcije za graevisko zemljite
Lokalni organi vlasti

3.6.2 Socijalna politika

Socijalna politika podrazumeva:

Utvrivanje potreba i zbrinjavanje najugroenijih

Razvijanje posebnih programa koji se sprovode prilikom raseljavanja

romskih naselja

Aktivan pristup slubi socijalnog staranja i njihovo

sputanje

ka

korisnicima u naseljima

Redovno ispunjavanje obaveza prema korisnicima

U sradnji sa drugim institucijama i NVO izgradnju modela koji korisnike

upuuje na postepeno osamostaljivanje, odnoso na ivot bez socijalne
pomoi

Nosioci poslova:
Ministarstvo za socijalna pitanja
Slube socijalnog staranja u irem smislu
Centri za socijalni rad
Humanitarne organizacije
Volonterske organizacije
NVO

3.6.3. Ekonomsko osnaivanje

Ekonomsko osnaivanje podrazumeva razvojne programe u irem i uem smislu u
kojima se na naelima solidarnosti i afirmativne akcije obezbeuje izvestan broj radnih
mesta za socijalno ugroene meu kojima je najvei broj Roma. Programi zavise od

generalnog privrednog razvoja zemlje i privrednih delatnosti koje e se razvijati. Treba

oekivati da e se u budunosti razvijati poljoprivredni resursi u kojima postoji potreba
za angaovanjem radne snage sa niim stepenom strunosti ili bez strune spreme ali uz
obaveznu obuku i dokolovavanje. Putem javnih radova koji se mogu odnositi i na
izgradnju novih romskih naselja i obavljanje sezonskih poslova mogu se u poetnim
nepovoljnim uslovima obezbediti odreeni potencijali za privremeno zapoljavanje
jednog broja Roma. Stimulisanje privrednika da zapoljavaju socijalno ugroene
doprineo bi i poveanju zaposlenosti Roma. Razvoj postojeih ili otvaranje novih minipreduzea, kunih radionica u kojima bi se obavljale odreene privredne delatnosti
podrazumevalo bi edukaciju porodica za obavljanjem ovakvih delatnosti, obezbeivanje
poetnog kapitala putem povoljnih kredita ili donacijama kroz maine i opremu,
obezbeivanje ravnopravnog pristupu tritu i mehanizme praenja razvoja preduzea ili
radionica. Zavod za trite rada bi morao da razvija posebne programe osposobljavanja i
zapoljavanja namenjen socijalno najugroenijem delu stanovnitva.
Nosioci poslova:
Ministarstvo za rad
Ministarstvo poljoprivrede
Ministarstvo finansija
Zavodi za trite rada

3.6.4. Obrazovanje
Obrazovanje je segment u kojem se oekuje najvie kada je re o integraciji Roma.
Meutim, ne sme se zaboraviti da se u savremenim uslovima porodice na zadovoljavajui
nain mogu kolovati decu samo ukoliko one obezbede minimum ivotnog standarda. U
tom smislu trebalo bi raditi na ekonomskom osnaivanju porodice kao preduslovu
masovnijeg obrazovanja dece. Pod obrazovanjem bi trebalo podrazumevati:
Ukljuivanje dece u redovne predkolske ustanove
Ukljuivanje osnovnokolske dece u redovne obrazovne ustanove

 Formiranje kadrova (finansijske olakice prilikom upisa, odreene kvote za

upis na studije Roma kojim e stei zvanje vaspitaa, nastavnika i profesora
razredne nastave, stipendiranje)
Stimulisanje postojeih kadrova drugih nacionalnosti da ue romski i
nastavu izvode na tom jeziku
Otvaranje kola ili organizaciju nastave u romskim naseljima
Otvaranje odeljenja sa nastavom na romskom jeziku u postojeim kolama
Celovit plan i program za nastavu na romskom jeziku i izrada odgovarajuih
udbenika i uila
Program suzbijanja predrasuda
Profesionalno usmeravanje omladine
Opismenjavanje i prosveivanje odraslih
U kasnijoj fazi i otvaranje posebnih odeljenja ili kola sa nastavom na
romskom jeziku

3.6.5. Zdravstvena zatita

Neke od tzv. bolesti siromatva su rairene meu romskom populacijom bolesti
respiratornih organa, stomana i kardiovaskularna oboljenja i druge. Mnoga oboljenja su
uslovljena akutnim siromatvom neodgovarajuim uslovima stanovanja, loom
ishranom i drugo. U tom smislu strategiju zatite zdravlja romskog stanovnitva trebalo
bi usmeriti kroz sledee vidove zatite:
Suzbijanje epidemija
Preventivnu zdravstvenu zatitu i zdravstveno prosveivanje
Primarnu i sekunadarnu zdravstvenu zatitu
U ovom procesu najznaajniju ulogu imaju domovi zdravlja i lokalne ambulante u
kojima lekari stiu neposredni uvid u faktiko stanje. Edukacija zaposlenih u ovim
ustanovama (lekara, patronanih sestara, babica, ostalog osoblja i otvaranje isturenih
zdravstvenih stanica u romskim naseljima doprinelo bi popravljanju zdravstvenog stanja
pripadnika romske porodice. Zdravstvene stanice ovakvog tipa bi podrazumevale redovne
posete lekara iz domova zdravlja pacijentima u naseljima, a u veim naseljima i

formiranje mini ambulanti. Naroitu panju bi trebalo posvetiti enama koje bi trebalo
prosveivati i upuivati u prepoznavanje odreenih bolesti, osloboditi ih za otvoren
pristup prema zdravstvenim radnicima i posebno ih upuivati kako da spree pojavu i
irenje bolesti. Ukoliko bi budua reforma zdravstvenog sistema podrazumevala ukidanje
domova zdravlja i uvoenje kunog lekara, trebalo bi voditi rauna da romska porodica
nee biti u stanju da finansijski izdri ni najnie trokove leenja. Posebnu panu bi
trebalo posvetiti zdravstvenoj zatiti dece.
U okviru redovne zdravstvene zatite treba voditi rauna o tome da je i do sada za
Rome bolniko leenje bilo nedostupno, a posebno rehabilitacija30. U tom smislu trebalo
bi jaati mehanizme i institucije koje bi dostupnost svih vidova zdravstvene zatite
podigli na vii nivo. U ovom segmentu, uostalom kao ni u veini drugih nije dozvoljen
pristup zatiti na etnikoj osnovi.
Nosioci poslova:
Ministarstvo zdravlja
Gradski zavodi za zatitu zdravlja
Domovi zdravlja
Specijalizovane NVO

3.6.6. Zabrana diskriminacije

U postojeem ustavno pravnom sistemu diskriminacija na etnikoj, nacionalnoj i
verskoj pripadnosti je zabranjena ustavom, a sankcionisana je krivinim zakonima.
Jugoslavija je, takoe, ratifikovala vie meunarodnih dokumenata kojima je prihvatila
obaveze u pogledu ravnopravnosti svih graana. Meutim, i pored ispoljavanja
nacionalne, verske i rasne mrnje u praksi su retki sporovi koji se vode u vezi sa
diskriminacijom po ovim osnovama, a jo ree sudske odluke koje strogo kanjavaju
vinovnike. Primera radi drava je prihvatila mehanizme Komiteta za spreavanje svih
oblika diskriminacije UN ali to ni u strunoj javnosti nije nailo na odjek. Savezno
ministarstvo pravde je pripremilo nacrt Zakona protiv diskriminacije, ali on do danas nije
razmatran u odgovarajuem predstavnikom telu. Rezultati istraivanja su pokazali da
30

Uporedi, Drugi deo izvetaja, u Odeljku 2. Zdravstveno stanje i leenje lanova romske porodice.

postoji otvorenost romske zajednice i pripadnika drugih nacionalnosti u odnosu na proces

integracije31 i da je etnika distanca nia nego to se oekivalo, ali i da su se gotovo svi
anketirani Romi suoili sa nekim od oblika diskriminacije koja se ispoljavala kako na
prilikom zapoljavanja ili na radnom mestu, u institucijama zdravstvene, socijalne zatite,
kao i na javnim mestima32.
Antidiskriminaciona politika prema Romima bi trebalo da se sprovodi na dva nivoa:
Kroz optu antidiskriminacionu politiku prema manjinama (etnikim, polnim)
koja podrazumeva irenje kulture tolerancije i izgradnju interkulturnog a ne
multietnikog drutva na integrativnim osnavama, ali i kroz zakonodavnu
praksu koja bi morala mnogo otrije da sankcionie ovu materiju i osnivanje
posebnih ombudsmana za zatitu ljudskih prava.
Kroz posebne programe smanjivanja predrasuda prema Romima posebno na
lokalnom nivou.
Kroz mere eliminasanja diskriminacije prema Romima u kontaktu sa javnim
slubama, prilikom zapoljavanja, tokom procesa obrazovanja i drugo.
Nosioci poslova
Ministarstvo pravde
Ministarstvo unutranjih poslova

3.6.7. Romi raseljeni sa Kosova

Vlada Republike Srbije je u junu 2002. godine usvojila Strategiju posveenu
integraciji i repatrijaciji izbeglih i raseljenih lica33. Bez obzira na razliita miljenja o
sadraju strategije ona bi morala da bude osnova i za reavanje problema Roma raseljenih
sa Kosova. Istraivanjem je utvreno da je u romskim naseljima u kojima ivi vie od 15
porodica kako tako zbrinuto 46.238 Roma sa Kosova. Veina od njih pored problema
sa kojima se suoava veina Roma u Srbiji ima i probleme u vezi sa linim dokumentima,

31

Videti Odeljak 3. Ocene meusobnih odnosa.

Videti Odeljak 2. Diskriminacija
33
Nacionalna strategija reavanja problema izbeglica, prognanih i raseljenih lica.
32

prijavom boravka, jezikom barijerom, neprihvatanjem od strane izvesnog broja

sunarodnika i slino.
U tom smislu ovim ljudima mora biti posveena posebna panja to podrazumeva da
vlasti i dravne slube ne smeju praviti nikakve razlike izmeu domicilnih Roma i
njihovih sunarodnika raseljenih sa Kosova. Pre postupka bilo integracije bilo repatrijacije
ovih ljudi obavezno bi trebalo proveriti ta oni ele, a bitan preduslov svake aktivnosti je
njihova registracija i pomo drave u vezi sa pribavljanjem linih i izbeglikih
dokumenata. Lica koja odlue da se trajno nastane van Kosova trebalo bi da imaju
ravnopravan status prilikom sprovoenja nacionalne strategije reavanja problema
izbeglica, prognanih i raseljenih lica, pogotovo u delu koji se odnosi na probleme
socijalno najugroenijih. S obzirom na jeziku barijeru uputno je da se ovim licima
omogui da ue srpski, romski i ako se izjasne da ele i albanski jezik.
Nosilac poslova
Komesarijat za izbegla i raseljena lica Vlade Srbije

3.6.8. Nain finansiranja

Uz planiranje ovaj aspekat je najsloeniji deo programa. S obzirom na znaaj i irinu
problema integracija e obuhvatiti vie generacija i bie potrebno da se obezbedi
kontinuiran priliv sredstava. U tom smislu potrebno je sainiti relevantan finansijski plan
koji bi odgovarao realnim i ostvarljivim merama i aktivnostima u narednih pet godina,
potom posebno za svaku godinu i najzad kvartalno. Na taj nain odreuje se kako
dinamika priliva sredstava tako i dinamika poslova.
Finansiranje bi bilo preteno iz budeta jer se na taj nain sredstva permanentno
obezbeuju, a i ostvaruje se odnos odgovornosti svih aktera u procesu integracije - od
dravnih organa, preko Roma i njihovih predstavnika, do svih poreznih obveznika koji
mogu traiti objanjenja za neracionalne izdatke.
Donacije i pomo kroz programe EU i drugih meunarodnih institucija ne bi smeli da
budu jedini izvori finansiranja, a pogotovo na njih ne bi trebalo dugorono raunati.
Sredstva koja stiu mimo budeta trebalo bi objediniti kroz poseban Fond za integraciju
Roma koji bi imao nadzor nad distribucijom sredstava.

PREPORUKE
ivotne probleme Roma trebalo bi reavati suzbijanjem i eliminisanjem
strukturalnog siromatva kroz osmiljavanje, usvajanje i razvijanje participativnog,
dinaminog, kooperativnog integrativnog modela u kojem drava i njene slube pomau
siromane Rome da dostignu odreeni nivo ivotnog standarda. Istovremeno neophodno
je sprovoditi programe osposobljavanja i osnaivanja siromanih romskih porodica da
samostalno odravaju taj ili postiu vii nivo standarda.
Neophodno je da dravni i lokalni organi vlasti reavanju problema Roma pristupe
integralno odnosno da se dugorono, istovremeno i koordinirano sprovode socijalne,
ekonomske, prosvetno-obrazovne, zdravstvene, urbanistike mere i programi iji je cilj
unapreivanje ivota u odrivim i prosperitetnim romskim naseljima. U sluajevima kada
je zbog nemoguih uslova ivota neophodno raseljavati odreeno naselje nuno se mora
voditi rauna o potrebama njegovih stanovnika, nainu ivota i privreivanju. Svakako,
obuhvat preduzetih socijalno ekonomskih mera i aktivnosti mora se odnositi na sve
stanovnike naselja.
Pre osmiljavanja relevantnog programa trebalo bi pokazati jasnu politiku volju za
njegovu implemantaciju, jer e se na taj nain sticati poverenje lanova romske zajednice.
To znai da bi prethodno trebalo usvojiti jedan opti, deklarativni dokument kojim se
izraava, kako drutvena, tako i dravna spremnost da se problemu prie na odgovoran
nain. Potom je potrebno da Vlada Srbije usvoji uredbe na osnovu kojih se osnivaju
institucije zaduene i odgovorne za osmiljavanje i sprovoenje relevantnih programa.
Stvaranje institucija koje e permanentno sprovoditi programe vano je koliko i njihovo
valjano osmiljavanje. Organi uprave bi trebali razviti i podrati sistem praktinih mera
koji imaju za cilj osposobljavanje i osamostaljivanje romske zajednice za ivot bez
humanitarne, a u perspektivi i bez socijalne pomoi. Bilo koja pojedinana mera ili
program imae izglede na uspeh samo utoliko ukoliko budu sklado ukomponovani u
celinu romskog ivota. Mere koje ne vode rauna o urgentnim potrebama, kulturi i
tradiciji Roma nemaju izgleda na uspeh. Zbog toga je tokom osmiljavanja programa i
njihove realizacije neophodno obezbediti uee predstavnika romske zajednice.

Neophodno je nastaviti i razvijati humanitarne i druge ad hoc programe pomoi

romskoj zajednici ali uporedo osnaivati ekonomske potencijale romske porodice, kako
bi se trajno obezbedila njena socijalna i ekonomska sigurnost i nezavisnost. Od ad hoc
kratkoronih programa ne treba oekivati brze i velike rezultate. tavie, dugorono
posmatrano, aktivnostima na poboljanju uslova ivota Roma teko je postii odrive i
trajno dobre rezultate.
Neophodno je koordinirati kratkorone, srednjorone i dugorone programe
unapreenja uslova ivota romske zajednice. Takoe je neophodno da odgovornost za
sprovoenje svih programa i mera u adekvatnoj srazmeri podele centralna vlast, lokalne
vlasti, pripadnici romske zajednice i ostali graani Srbije. Samo planska koordinacija
romskih i humanitarnih organizacija, NVO i institucija lokalnih i centralne vlasti u
nastojanju da se poboljaju ivotni uslovi i ostvari integracija romske zajednice moe dati
trajne rezultate. Bez organizovanog, zajednikog, volonterskog rada graana Srbije u
zajednici sa Romima nema govora o bilo kakvom obliku integracije: privremenoj ili
trajnoj, deliminoj ili potpunoj.
Prilikom osmiljavanja programa trebalo bi imati u vidu karakteristike integracije u
irem i uem smislu. Pri tome programi unapreenja ivota i integracija u uem smislu za
koje vei deo odgovornosti snose organi dravne uprave trebalo bi da odrede sadraj i
prioritetne mere i aktivnosti. Svakako da su ekonomsko osnaivanje romske porodice i
stanovanje pretpostavke trajnog poboljanja ivotnih uslova romske zajednice koje
otvaraju mogunosti stvarne integracije. Neophodno je razviti programe zapoljavanja
paralelno sa programima zdravstvenog prosveivanja i obrazovanja, a naroito obratiti
panju na programe zdravstvenog prosveivanja i zapoljavanja ena i obrazovanja dece.
Problem obrazovanja se mora sprovoditi dugorono, ali trebalo bi imati na umu da se u
ovoj oblasti mogu postii trajni rezultati ve tokom realizacije srednjoronih planova.
Programi poboljavanja uslova ivota i integracije romske zajednice moraju imati
vremenski odreene kratkorone, srednjorone i dugorone ciljeve i na njima zasnovane
mere i aktivnosti. Planovi takoe podrazumevaju institucije odgovorne za njihovo
sprovoenje, realne izvore finansiranja i mehanizme kontrole i praenja.

PRILOZI

Prilog 1.1
UPITNIK ZA ROMSKE PORODICE

Istraivanje ROMSKA NASELJA, USLOVI IVOTA I MOGUNOSTI INTEGRACIJE ROMA U

SRBIJI je iniciralo Savezno ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica u okviru svojih nastojanja
da doprinese poboljanju uslova ivota i mogunostima integracije Roma. Ciljevi istraivanja su da
utvrdi distribuciju romskih naselja u Srbiji, stanje infrastrukture, regionalne razlike a naroito, uslove
ivota romskih porodica i stavove Roma i njihovih suseda prema mogunostima integracije. Istraivanje
e se obaviti od 15. juna do 1. avgusta 2002. godine u svim okruzima u Srbiji.
Centar za istraivanje etniciteta iz Beograda je organizator istraivanja. Najlepe Vas molim za
razumevanje i pomo lanovima istraivakog tima i anketarima. Anketa je anonimna, a rezultati
istraivanja sluie iskljuivo u naune svrhe.
Rukovodilac istraivanja
dr Boidar Jaki, nauni savetnik.

Naselje::::::::

Mesto:::::::::

Red. br. upitnika :::

Anketar ::

1. Broj lanova porodice:

Mukog pola :

enskog pola :

Dece do 7 god.

Dece od 7-16 god.

2. Gde je stalno nastanjena porodica:

1) u gradu
2) u prigradskom naselju
4) u romskoj mahali, na obodu grada 5) u mahali, na obodu sela

Ukupno

3) u romskoj mahali, u gradu

6) u selu

3. Od kada Vaa porodica ivi u ovom naselju:

1) ivi od pre 1991. godine
2) Doselili

smo

se

izmeu

1991.

1998.

godine

iz:____________________________________
3) Doselili smo se, kao raseljena porodica sa Kosova, posle 1998. godine
4.
kolska sprema domaina/ce:
1) nije pohaao kolu
2) nezavrena osnovna kola
4) zanatska kola ili samouk u
zanatu

5) srednja ili neka via kola

5.
Radni status domaina/ce:
1) Zaposlen 2) Povremeno zaposlen (sezonski

3)Na

::

3) zavrena osnovna
kola
6) visoka kola, fakultet

plaenom 4) Nezaposlen

radnik)

odsustvu

6.
Da li se domain/ca redovno prijavljuje Zavodu za trite rada?
1) Nije prijavljen
2) Da, redovno se prijavljuje
3) Povremeno se prijavljuje
7.

Kakvi su uslovi stanovanja Vae porodice?

1) Imamo kuu/stan u vlasnitvu, povrine cca
2) Imamo stan sa stanarskim pravom, povrine cca
3) Imamo neuslovnu kuu (udericu ili baraku), povrine cca
4) Podstanari smo u dobrim higijenskim i sanitarnim uslovima
5) Podstanari smo u loim higijenskim i sanitarnim uslovima
6) Nemamo uope stalno mesto stanovanja

8.

Da li Vaa porodica, odnosno domainstvo ima i da li koristi:

Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da

Vodu iz vodovoda
Bunar u dvoritu
Sluimo se vodom iz zajednike esme ili bunara
Struju (elektrinu energiju)
Kanalizaciju
Septiku jamu
Kupatilo
Klozet u kui/stanu
Klozet u dvoritu
9.

Da li Vaa porodica poseduje u domainstvu:

1) mainu za pranje vea

2) friider
3) elektrini poret
4) mainu za pranje sua
10.

Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne

Da
Da
Da
Da

Ne
Ne
Ne
Ne

5) televizor
6) muziki stub
7) video rikorder
8) automobil

Da
Da
Da
Da

Od ega se Vaa porodica preteno izdrava (Zaokruiti do dva odgovora)?

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

U porodici je neko stalno ili privremeno zaposlen

Bavimo se poljoprivredom
Bavimo se raznim zanatima
Trgujemo i vercujemo
Neki lanovi porodice bave se pronjom
Skupljamo razne otpatke i prodajemo
Radimo kao sezonski radnici
Primamo socijalnu pomo i deije dodatke
Neko od lanova porodice prima penziju
Od pomoi rodbine i prijatelja
Od humanitarne pomoi Crvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija
Ni sami ne znamo
Neto drugo
_____________________________________________________________

Ne
Ne
Ne
Ne

11

Ocenite kvalitet ishrane Vae porodice:

1)
Potpuno smo zadovoljni kvalitetom ishrane
2)
Samo delimino smo zadovoljni kvalitetom ishrane
3)
Uopte nismo zadovoljni kvalitetom ishrane

12.
Kako procenjujete materijalni poloaj Vae porodice:
1) Veoma dobar
2)Dobar
3) Podnoljiv
4)Lo

5) Nepodnoljivo lo

Kojim jezikom govorite u porodici?

13.
2) srpskim
3) albanskim
1)romskim
4) maarskim
5) meavinom jezika
6) nekim drugim, kojim?.............................)
14.
Ako govorite romskim jezikom, kojim dijalektom govorite:
1) arlijski
2) gurbetski
3) neki drugi (koji ...................................)
15.
Ako u porodici imate decu kolskog uzrasta, da li pohaaju kolu
2) Da, povremeno
3) Ne, ne pohaaju
1) Da, redovno
16.
1.
2.
3.
4)
5)
6)

Ako imate dece u koli, da li preko kole dobijaju:

Besplatne knjige, sveske, olovke i drugi pribor
Odeu i obuu
Besplatno mogu da idu na priredbe i ekskurzije
Dobijaju neto drugo
Nita ne dobijaju
Nemamo dece kolskog uzrasta

Da
Da
Da
Da

Ne
Ne
Ne
Ne

Ponekad
Ponekad
Ponekad
Ponekad

17) Da li bi budunost Vae porodice bila sigurnija ako bi se deca stalno kolovala:
1.Da

2. Ne

3. Bila bi ista jer ne zavisi od kole

4. Ne znam

18) Ako neko od Vae dece kolskog uzrasta ne pohaa kolu, koji su razlozi:
1.
2.
3.
4.
5.

Deca ne znaju srpski jezik pa ne mogu da idu u kolu

Nama Romima kola i ne treba
Voleo bih da idu, ali oni nee i ne moemo ih naterati
kole, a naroito roditelji i aci nerado primaju nau decu
Neki drugi razlog___________________________________________________

19) Da li su i koje zdravstvene usluge koristili lanovi Vae porodice u poslednjih 12 meseci

Usluga
1. Kuna poseta lekara
2. Kuna poseta medicinske ili patronane sestre
3. Pregled kod lekara u domu zdravlja
4. Hitna pomo
5. Leanje u bolnici
6. Fizikalna terapija
7. Leenje u banji ili centru za rehabilitaciju

Ne

Da , koliko puta

8. Kuna nega
Da li kod nekog od lanova Vae porodice postoji:

20.
RB
1
2
3
4
5

21.

Oboljenje
znatno oteen vid, sluh, govor ili glas
fizika oteenja i invaliditet
distrofija, paraliza, tee hronino oboljenje
mentalna zaostalost
nema ni jednog od pomenutih oteenja

Broj dece

Da li je Vaa porodica korisnik socijalne zatite?

1. Da
22.

2. Ne
Ako ste se obraali nekoj socijalnoj ustanovi ili humanitarnoj organizaciji za pomo,
da li je Vaa porodica zadovoljna vrstom i kvalitetom pomoi:
1.
2.
3.
4.
5.

23.

da, zadovoljni smo

delomino smo zadovoljni
nismo zadovoljni
obraali smo se ali nikakvu pomo nismo dobili
ne treba nam pomo, nismo se nikome posebno obraali

Ako jeste, ta je vaa porodica dobijala kao pomo:

Vrsta pomoi
1) Hrana, brano, ulje, eer, konzerve, testenine itd.
2) Sredstva za higijenu
3) Odea i obua
4) Predmeti korisni za smetaj (ebad, posteljina i sl.)
5) Ogrev
6) Najlonske folije i slini materijali
7) kolski pribor
8) Neto drugo, ta____________________________
9) Nije dobijala nita

24.

redovno

povremeno

nikako

Ko treba da reava probleme Roma:

1. dravni organi
5. meunarodne
organizacije
25.

Broj odraslih

2. lokalne vlasti

3. humanitarne
organizacije
6. neko drugi, Ko________ 7. na poloaj ne
_____________________ treba menjati

4. mi sami i naa
romska udruenja
8. Ne znam

Koliko su, za Vau porodicu, znaajni sledei problemi?

Problem
1. nedostatak stambenog prostora

Znaaj
Veliki

Znaaj
Osrednji

Znaaj
Beznaajan

2. nedostatak hrane, odee i obue

3. nemogunost zarade
4. loa zdravstvena zatita
5. kolovanje dece
26.

27.

Veliki
Veliki
Veliki
Veliki

Osrednji
Osrednji
Osrednji
Osrednji

Beznaajan
Beznaajan
Beznaajan
Beznaajan

Kakva bi pomo najvie odgovarala Vaoj porodici:

1.

Da se neko od lanova porodice stalno zaposli

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Da dobijemo plac i gradimo kuu

Da dobijemo stan
Da ostanemo gde smo u poboljanim uslovima
Da odemo u neku stranu zemlju
Da kolujemo decu
Da imamo bolju zdravstvenu zatitu
Neto drugo _________________________________

Da li Vaa porodica ima volje i snage da linim radom uestvuje u

poboljanju ivotnih uslova:

1. Da

Ako

2. Ne
DA,

na

kojim

3. Nismo razmiljali

poslovima

sa

kim

bi

radili________________________________________
Ako NE, zato
_________________________________________________________________

28.

Ako bi bila organizovana obuka za neki od zanata od kojeg bi imali koristi,

da li bi neko od lanova Vae porodice pohaao tu obuku:
1. Da
Ako

2. Ne

3. Neodluni smo

DA,

za

koji

zanat___________________________________________________________

29.

Ako bi postojala mogunost da kreditom i linim radom Vaa porodica

trajno rei svoj stambeni problem, da li bi se odluili za takvu mogunost:
1. Da, prihvatili bi

30.

2. Ne, ne bi prihvatili

3. Neodluni smo

Kakvi su odnosi Vae porodice s Romima, susedima?

1. vrlo dobri

2. zadovoljavajui

3. loi

4. izuzetno loi

31.

Kako ocenjujete vae odnose sa neromskim stanovnitvom?

1. vrlo dobri

32.

2. zadovoljavajui

3. loi

4. izuzetno loi

Kada neko od lanova Vae porodice ili srodnika umre, gde ga sahranjujete?
1)
2)
3)
4)

Na lokalnom groblju, zajedno sa neromima;

Na lokalnom groblju, odvojeno od neroma;
Na posebnom romskom groblju;
Na nekom drugom groblju, van mesta ivljenja

33.

Postoji miljenje da je za Rome bolje da ive u svojim naseljima (mahalama) nego

da se meaju sa drugima. Da li se slaete s tim miljenjem?
2. Delomino se slaem
3. Ne slaem se
4. Neodluan sam
1. Slaem se

34.

Da li bi se Vaa porodica radije preselila u meovito naselje ili biste pre bili za
to da se stvori nova romska mahala:
1.
2.
3.
4.

Radije bismo se preselili u meovito naselje

Radije bismo iveli u novoj romskoj mahali
Svejedno nam je ako bi nam se stambene prilike popravile
Neodluni smo

35.
1. Da

ta mislite da li su susedi neromi spremni da se drue sa vama:

2. Ne
3. Ne znam

36.

Da li su Romi po naim zakonima nacionalna manjina?

1. Da

37.

2. Ne

3. Ne znam

Da li lanovi porodice imaju lina dokumenta?

1. Da, imaju

2. Veina ima

3. Manjina ima

4. Nemaju

38.

Da li su lanovi porodice imali problema zato to su Romi?

1)
prilikom zapoljavanja
2)
tokom kolovanja
3)
kod lekara
4)
u centrima za socijalni rad
u policiji
5)
6)
u sudu
7)
na javnim mestima (kafana, stadion, ulica i sl.)
8)
Neto drugo (ta:_______________________________)

39.

U koju vrstu odnosa bi lanovi Vae porodice stupili sa neromima, posebno

susedima?:
1)

stupili bi u brak

Da

Ne

2)
3)
4)
5)
6)
7)
40.

imali bi ih za prijatelja
iveli bi u susedstvu
radili bi u istoj firmi

prihvatili bi neroma za pretpostavljenog

iveli bi u istom gradu
iveli bi u istoj dravi

Da
Da
Da
Da
Da
Da

Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne

Koje bi od pobrojanih osobina pripisali svojim susedima neromima?:

1) Potpuno se
slaem

Osobina

2) Delimino se
slaem

3c) Uopte se ne
slaem

1. Poteni
2. Vredni, marljivi
3. Dobri ljudi
4. Gostoprimljivi
5. Lukavi
6. Snalaljivi
7. Sebini
8. Neradnici
9. Ne vole nas
10. Solidarni sa nama
41.

ta nameravate da radite u neposrednoj budunosti:

1)
2)
3)
4)

nameravamo da se bar neko zaposli

nameravamo da radimo bilo ta da hranimo porodicu
nameravamo da i dalje ivimo od pomoi
nemamo planova za neposrednu budunost

42. Na kraju, kako vidite budunost Vae porodice:

1.
2.
3.
4.

Bie nam bolje

Bie nam jednako kao i sada
Bie nam jo gore
Ne mogu da prosudim, neodluan sam

BELEKA ANKETARA:

Datum anketiranja

Vreme poetka
razgovora u porodici

Vreme zavretka
razgovora

Vreme trajanja razgovora

POTPIS ANKETARA
ZAPAANJA ANKETARA

Prilog 1.2

UPITNIK ZA PORODICESUSEDE ROMA

Istraivanje ROMSKA NASELJA, USLOVI IVOTA I MOGUNOSTI INTEGRACIJE
ROMA U SRBIJI je iniciralo Savezno ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica u okviru
svojih nastojanja da doprinese poboljanju uslova ivota i mogunostima integracije Roma. Ciljevi
istraivanja su da utvrdi distribuciju romskih naselja u Srbiji, stanje infrastrukture, regionalne
razlike a naroito, uslove ivota romskih porodica i stavove Roma i njihovih suseda prema
mogunostima integracije. Istraivanje e se obaviti od 15. juna do 1. avgusta 2002. godine u svim
okruzima u Srbiji.
Centar za istraivanje etniciteta iz Beograda je organizator istraivanja. Najlepe Vas molim za
razumevanje i pomo lanovima istraivakog tima i anketarima. Anketa je anonimna, a rezultati
istraivanja sluie iskljuivo u naune svrhe.
Rukovodilac istraivanja
dr Boidar Jaki, nauni savetnik.

Naselje
1.

Dece do 7 god. :

bez kole
nepotpuna osnovna kola
osnovna kola
zanat
srednja kola
via i visoka kola ili fakultet

Zaposlenje domaina/ce :
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

4.

enskog pola :

Obrazovni nivo domaina/ce

1)
2)
3)
4)
5)
6)

Anketar ::

Broj lanova porodice:

Mukog pola :
2.

Red. br. upitnika :::

Mesto

stalno zaposlen u dravnoj slubi

povremeno zaposlen u dravnoj slubi
stalno zaposlen u privatnoj firmi
povremeno zaposlen u privatnoj firmi
poljoprivrednik
penzioner
nezaposlen

Stambeni uslovi :

Dece od 7-16 god. :

Ukupno ::

1)
2)
3)
4)
5)
6)
5.

komforna kua u linoj svojini

stan u vlasnitvu
stan sa regulisanim stanarskim pravom
neuslovna kua u linoj svojini
podstanari u dobrim higijenskim i sanitarnim uslovima
podstanari u loim higijenskim i sanitarnim uslovima

Da li je potrebno sprovoditi posebne mere za poboljanje ivotnih uslova Roma?

1. Da

6.

2. Ne

3. Neodluan sam u stavu

4. Ne znam

Da li biste uestvovali u realizaciji programa za poboljanje poloaja Roma?

1. Da

2. Ne

3. Nezainteresovan sam

Ako da, kako?_________________________________________________________

7.

Veina Roma je neobrazovana i siromana, rade najgore i najmanje plaene poslove

( ili su nezaposleni). Ko treba da promeni njihov veoma nepovoljan poloaj ?
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

8.

dravni organi
lokalne vlasti
humanitarne organizacije
meunarodne organizacije
oni sami
udruenja Roma
ne znam

Neki graani smatraju Rome graanima drugog reda i prema njima se odnose sa
nipodatavanjem. ta vi mislite o tome?
1) Da, u pravu
su

9.

2) Ne, ne bi se sloili s tim

2) Delimino se slaemo

3) Uopte se ne slaemo

Romi ive teko jer su lenji i neodgovorni:

1) Ne, ne slaemo se

11.

4) Nemamo o tome
svoje miljenje

Za Rome je bolje da ive u svojim naseljima (mahalama), nego da se meaju sa

drugima
1) U potpunosti se slaemo

10.

3) Ponekad su u
pravu

2) Da, delomino se slaemo

3) Da, u potpunosti se slaemo

Da li biste dopustili svom detetu da ide u odelenjeu kome :

1) ima samo nekoliko romske dece
2) vie od polovine dece su Romi
3) svejedno mi je

Da
Da
Da

Ne
Ne
Ne

12.

Ako u Vaem mestu nema posebnog romskog groblja, da li biste bili protiv da se
umrli Rom sahrani na mesnom groblju?
1)
2)
3)
4)

13.

Kako ocenjujete odnos domaeg stanovnitva i Roma?

1. Vrlo dobar

14.

ne, trebalo bi ga sahraniti na lokalnom groblju

trebalo bi oformiti zasebni deo za Rome u okviru mesnog groblja
trebalo bi potpuno odvojiti od mesnog groblja i formirati romsko groblje
bio bih protiv toga, trebalo bi Rome sahranjivati van naeg mesta.

2. Dobar

3. Lo

4. Izuzetno lo

5. Nemamo odnose

Koje bi od pobrojanih osobina pripisali Romima?:

Osobina

1) Potpuno se
slaem

2) Delimino se
slaem

3c) Uopte se ne
slaem

1. Poteni
2. Vredni, marljivi
3. Dobri ljudi
4. Gostoprimljivi
5. Lukavi
6. Snalaljivi
7. Sebini
8. Neradnici
9. Ne vole nas
10. Solidarni sa nama
15.

Kako ocenjujete probleme Roma?

Problem Roma
1. Neodgovarajui smetaj
2. Nedostatak hrane, odee i obue
3. Nemogunost zarade
4. Loa zdravstvena zatita
5. Siromatvo
6. Nemogunost zaposlenja
7. Loe obrazovanje
8. Neto drugo ta?

16.

Vrlo vaan

Vaan

Kakva je po miljenju Vae porodice budunost Roma:

1. Bie im bolje
2. Bie im jednako kao i do sada i dalje e loe iveti
3. ivee jo gore nego do sada

Nevaan

4. Ne mogu da prosudim, neodluan sam

17.

U koju vrstu odnosa bi lanovi Vae porodice stupili sa Romima?:

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

18.

stupili bi u brak
imali bi ih za prijatelje
iveli bi u susedstvu
radili bi u istoj firmi
prihvatili bi Roma za pretpostavljenog
iveli bi u istom gradu
iveli bi u istoj dravi

2. Ne

3. Nisam razmiljao

Romima su u naoj zemlji data

1.
2.
3.
4.

23.

Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne

ta mislite da li Romi treba da postanu ravnopravni graani?

1. Da

22.

Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da

Prevelika prava
Ista prava kao i graanima koji pripadaju veinskom narodu
Manja prava nego to bi trebalo
Nemam stav o tome

Da li znate da je Romima zakonom priznat status nacionalne manjine?

1. Znam
2. Ne znam

21.

Da li su Romi, Vai susedi, spremni da sarauju sa vama:

1. Da

2. Ne

3. Ne znam

BELEKA ANKETARA:
Datum
anketiranja

Vreme poetka razgovora u

porodici

Vreme zavretka
razgovora

Vreme trajanja razgovora

POTPIS ANKETARA
ZAPAANJA ANKETARA:

Prilog 1.3

UPITNIK ZA NASELJA
Istraivanje ROMSKA NASELJA, USLOVI IVOTA I MOGUNOSTI INTEGRACIJE
ROMA U SRBIJI je iniciralo Savezno ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica u okviru
svojih nastojanja da doprinese poboljanju uslova ivota i mogunostima integracije Roma.
Ciljevi istraivanja su da utvrdi distribuciju romskih naselja u Srbiji, stanje infrastrukture,
regionalne razlike a naroito, uslove ivota romskih porodica i stavove Roma i njihovih suseda
prema mogunostima integracije. Istraivanje e se obaviti od 15. juna do 1. avgusta 2002.
godine u svim okruzima u Srbiji.
Centar za istraivanje etniciteta iz Beograda je organizator istraivanja. Najlepe Vas molim
za razumevanje i pomo lanovima istraivakog tima i anketarima. Anketa je anonimna, a
rezultati istraivanja sluie iskljuivo u naune svrhe.

Rukovodilac istraivanja,
dr Boidar Jaki, nauni savetnik.

Red. br. upitnika ::::

1. Ime naselja
Naselje

Anketar :::

Mesto

Optina

Okrug

2. Poloaj naselja u odnosu na grad

1. Selo,
2. Mahala 3. Deo
4. Prigradsko
zaselak
u selu
prigradskog sela naselje ili deo
3. Pristup naselju je:
1. Asfaltni u
2. Asfaltni u loem
dobrom stanju
stanju
4. Procena ureenosti naselja
1. Slam
2. Preteno nehigijensko

3. Zemljani u
dobrom stanju

4. Zemljani
u loem stanju

3. Preteno ureeno

5. Vreme nastanka naselja

1. Pre 1900 g.
2. 1901-1945

3. 1945-1972

6. Nain nastanka naselja

1. Planski

2. Bespravno

4. Ureeno

4. 1973-1991

7. Tip graevinskog zemljita

1. Gradsko gra. zemljite
2. Van grad. gra. zemljita
8. Vrednost terena

5. U starom gradskom
tkivu (mahala)

5. Posle 1991

3. Kombinovano
3. Kombinovano oba tipa

1. Pogodan za gradnju

2. Uslovno pogodan

3. Nepogodan teren

9 Mogunosti izgradnje
1. Dozvoljena gradnja

2. Privremene dozvole

10. Veina stambenih objekata u naselju su:

1. Komforni
2. Nekomforni 3. Uderice
11. Priblini podaci o broju
Stanovnika ukupno Domainstava

3. Zabranjena gradnja
4. Barake

Stanova/kua

12. Stanovnici naselja su (priblian broj):

1) Romi starosedioci 2) Romi i Romi sa Kosova

5. Kolibe
Povrini naselja

3) Neromi

13. Romi se sahranjuju:

1) na sopstvenom, tzv. ciganskom groblju koje je fiziki odvojeno od groblja veinskog naroda;
2) na sopstvenom, tzv. ciganskom groblju koje je fiziki spojeno sa grobljem veinskog naroda;
3) na groblju veinskog naroda ;
4) na nekom drugom groblju van mesta ivljenja

14. U naselju postoje:

Elektina mrea
Vodovod
Kanalizacija
Regulisane ulice
Deiji vrti
kola
Zdravstvena ustanova
Policijska stanica
Prodavnica
Sportski objekt
Ustanova kulture
Mesna kancelarija

Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da
Da

U veem delu
U veem delu
U veem delu
U veem delu
Udaljen do 1 km
Udaljena do 1 km
Udaljena do 1 km
Udaljena do 1 km
Udaljena do 1 km
Udaljen do 1 km
Udaljena do 1 km
Udaljena do 1 km

U manjem delu
U manjem delu
U manjem delu
U manjem delu
Udaljen preko 1 km
Udaljena preko 1 km
Udaljena preko 1 km
Udaljena preko 1 km
Udaljena preko 1 km
Udaljen preko 1 km
Udaljena preko 1 km
Udaljena preko 1 km

Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne
Ne

BELEKA ANKETARA:

Datum anketiranja

Vreme trajanja
POTPIS ANKETARA

ZAPAANJA ANKETARA: slobodni komentari, procene, preporuke:

Prilog 3

ema dokumenata neophodnih

za sprovoenje efikasne strategije
Deklaracija Skuptine zajednice Srbije i Crne
Gore
O poloaju Roma

Uredba Vlade Srbije o formiranju

interministarskog tela zaduenog za
pripremu Strategije za integraciju
Roma34

Uredba Vlade Srbije o formiranju

savetodavnog, ekspertskog
tela za pitanja integracije Roma

Nacionalna strategija o unapreivanju

socijalno-ekonomskog poloaja Roma i
Dokument o implementaciji strategije
Vlade Srbije

Pravilnici resornih Ministarstava

o sprovoenu
strategije iz delokruga nadlenosti

34

lanovi interministarske grupe su visoki vladini funkcioneri pomonici ministara ili sekretari, a grupom bi trebalo da
predsedava funkcioner zaduen u vladi da se bavi ovim pitanjima.

Odluke regionalnih i lokanih i

regionalnih organa vlasti
o sprovoenju strategije
Prilog 4

ema koordinacije i organizacije poslova

u vezi sa integracijom Roma

Kancelarija za integraciju Roma35

Pri
Ministarstvu za ljudska prava i nacionalne manjine
Zajednice Srbije i Crne Gore
ili
pri nekoj od stabilnih institucija vlade Srbije

Regionalne kancelarije za
Vojvodinu, Beograd, sredinju Srbiju, junu Srbiju

Lokalne kancelarije pri lokalnim organima vlasti optinama

.

35

Poslovi Kancelarije se odnose na usklaivanje rada Interministarske grupe i Savetodavnog tela, Nacionalnog saveta
Roma, drugih romskih organizacija, NVO i meunarodnih organizacija. Kancelarija upravlja poslovima u vezi sa
integracijom i osmiljava, ureuje i prati poslove sadrane u srednjoronim i akcionim planovima.

15 100
1. -

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

1.
2.
3.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

1.
2.
3.

1.
2.
3.

1.
2.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

III

1.
2.
3.
4.
5.

1.

1.
2.
3.

50

2.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

1.
2.

1.

. .

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

.
.
.

Ja

I
II

1.
2.
3.
4.

1.
2.
3.
4.
5.

6.
7.
8.
9.

45

3. -

1.
2.
3.
4.

1.

1.

4. -

1.
2.
3.
4.
5.
6.

1.
2.
3.

1.
2.
3.

1.
2.
3.

.
.

15

5. -

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Kikinda

1.
2.
3.

Putrija

4.
5.

1.
2.
3.
4.

.
.

1.
2.

1.
2.

21

6. -

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

III

1.
2.
3.
4.
5.

1.
2.
3.
4.
1.
2.
3.
4.
1.
2.
3.
4.

( )

32

7. J


1.
2.
3.
4.
5.

1.
2.

1.
2.

1.

III

1.

1.

12

8.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

7.

1.

9.

1.

1.

10.

1.
2.
3.

1.
2.

1.
2.
3.


1.

11.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

1.
2.
3.
4.
5.

()

1.
2.
3.
4.

1.
2.
3.

1.
2.
3.

1.

II

()

1.

25

12.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

1.

13. To

1.
2.

1.
2.
3.
4.

1.
2.

8
14.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

1.
2.

1.

I
II

I
II

14

15.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.

1.
2.
3.
4.
5.

.
.
.
.
.

1.

1.
2.
3.

.
.

1.
2.

1.
2.

1.

34

16.

1.
2.
3.
4.

1.
2.
3.

17.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

1.
2.

.
.

.
.

18.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

1.

1.

1.

19

19.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

1.
2.
3.
4.
5.

. .

76

6.

20

20.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

1.
2.
3.
4.
5.

1.
2.

1.
2.

1.

7.

. .

22

21. o

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

mederevska
A

1.
2.
3.
4.

1.
2.
3.
4.

5.

16

22.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

1.
2.
3.
4.

1.
2.

1.
2.

1.

( )

1.
2.

18

23.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.

29.



.

.
.

24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
11.
12.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

I
II

. .

1.
2.
1.
2.

81

( )

()

24.

1.
2.
3.

()

1.
2.

1.
2.
3.

1.
2.

()

I
. II

10

25.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

1.
2.
3.
4.
5.

1.
2.
3.
4.

I
II

I
II

pa
a

1.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

-
-

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

-
-
-
-
-
-
-
-

61
70
28


1.
2.
3.
4.
5.

1.
2.
3.
4.
5.

1.

1.

1.

102