Postanak logike i poreklo njenog imena

Misao i miljenje

Kako se prevodi starogrka re logos?

ta je logika?

Logiku smo definisali kao filozofsku disciplinu koja se bavi zakonima, principima, pravilima itd.
ispravnog miljenja. Na ovom asu mi emo da pokaemo u emu se sastoji razlika izmeu miljenja
i misli, i da u skladu sa tim, u budue logiku definiemo kao filozofsku disciplinu koja se bavi
zakonima, principima ili pravilima ispravne misli.

Psiholoka definicija miljenja

Na samom poetku, pokuaemo da definiemo miljenje. U tu svrhu, poiemo od naina na koji se
re "miljenje" definie u psihologiji.

Kako se termin "miljenje" definie u psihologiji?

U psihologiji se miljenje definie kao jedna vrsta psihikog procesa. Naime, u psihologiji se najee
razlikuju tri vrste psihikih procesa?

Koje tri vrste psihikih procesa razlikujemo u psihologiji?

U psihologiji se psihiki procesi najee dele na emotivne, ili oseajne, konativne, ili voljne, i
kognitivne, ili saznajne. Miljenje spada upravo u grupu kognitivnih psihikih procesa, psihikih
procesa u kojima neto saznajemo. Meutim, veina psihologa nee biti spremna da sve kognitivne
procese nazove miljenje. U kognitivne procese spada sve to ide od ulnog utiska, ulnog opaanja,
predstavljanja i pamenja, pa sve do shvatanja ili uvianja odnosa. Veina psihologa smatra da se
miljenje sastoji ba u ovom uvianju, ili shvatanju odnosa i veza izmeu elemenata. Drugim
reima, miljenje je drugi naziv za apstraktne psihike procese.
Mi u okviru psihologije razlikujemo tri vrste apstraktnih kognitivnih psihikih procesa (koji su od
kljunog znaaja za logiku):
1) pojimanje
2) suenje
3) zakljuivanje
Svakom od ovih procesa odgovara rezultat ili proizvod tog procesa, tj. ono to se oblikuje, obrazuje ili
formira tim procesom. Pojimanju odgovara pojam (tigar, kvadrat, drava, ovek), suenju sud
(Svi ljudi su smrtni, Sve ribe diu na krge, Napoleon se rodio na Korzici, Neki sportisti su
brzi itd.), a zakljuivanju zakljuak (primer zakljuka):
Svi ljudi su smrtni.
Svi Grci su ljudi.
Svi Grci su smrtni.
Sam proces nazivaemo miljenjem, a rezultat tog procesa milju. Reiemo da je miljenje predmet
psihologije, a misao predmet logike.

PSIHOLOGIJA
miljenje, proces
pojimanje
suenje
zakljuivanje

LOGIKA
misao, rezultat
pojam
sud
zakljuak

Zapaziemo i to da se sud obrazuje od dva ili vie pojmova, a zakljuak od dva ili vie sudova. Suenje
bi, prema tome, bio misaoni proces (a to znai i psihiki, kognitivni, apstraktni proces) kojim se uvia
neka veza ili odnos izmeu pojmova. Zakljuivanje bi bio misaoni proces kojim se uvia veza ili odnos
izmeu sudova. Jednostanije reeno, suenjem se pojmovi povezuju u sudove, a zakljuivanjem sudovi
u zakjluke.

Logika definicija misli

Misao je ono to mislei mislimo, ili, ono na ta mislei mislimo. Drugaije, za vas moda prijemivije
reeno, umesto "ono to mislei mislimo", moemo da kaemo i "ono to mislimo kada/dok mislimo",
"ono na ta mislimo kada/dok mislimo", "ono o emu mislimo kada/dok mislimo", kao i sasvim
jednostavno "predmet miljenja". Upravo to to mislei mislimo, odnosno to to mislimo kada/dok
mislimo, tj. predmet miljenja, nazivaemo "misao". Poredei logiku i psihologiju sa gramatikom,
reiemo da je miljenje radnja. Psihologiju bi, pri tome, zanimao vrioc te radnja, dakle, onaj koji
misli, kao i sama radnja - miljenje. Logiku bi, pak, zanimao iskljuivo predmet, proizvod te radnje
misao.
Prema tome, re "miljenje rezervisaemo za faktiki/realan/stvaran duevni/psihiki
proces/dogaaj (kosim crtama razdvajamo sinonime ili mogue alternative), proces/dogaaj koji se
odigrava u naoj dui/psihi. Re "misao" upotrebljavaemo iskljuivo da oznaimo ono to mislei
mislimo. Dok se psihologija bavi miljenjem, logiku zanima iskljuivo misao.
Na primer, reenica "povrina kvadrata nad hipotenuzom je jednaka zbiru povrina kvadrata nad katetama" izraava jednu
misao. Ta misao je istinita, bez obzira na to ko je misli, da li je iko (bilo ko) misli, i bez obzira na to kako je misli. Ta misao
je istinita bez obzira na to da li bilo ko izgovara reenicu koja izraava datu misao, i bez obzira na to kako je izgovara.
Isto tako, reenica "zbir uglova trougla jednak je zbiru dva prava ugla" izraava misao, tj. ima smisao, bez obzira na to kako
je mislimo i da li je uopte mislimo. tavie, ona neto znai, tj. ima znaenje, bez obzira na to kako je izgovaramo i da li je
uopte izgovaramo.

Jo ue, logiku ne zanima misao uopte, ve ispravna misao. Drugim reima, logiku ne zanima da li je
neko, ko je i kako je uvideo ili shvatio vezu izmeu dva ili vie pojmova (kako bi obrazovao sud), ili
vezu izmeu dva ili vie sudova (kako bi obrazovao zakljuivak), ve samo to da li su pojmovi,
odnosno sudovi ispravno povezani, tj. da li je sud, odnosno zakljuak ispravan.
(NAVESTI PRIMERE NEISPRAVNOG SUDA I NEISPRAVNOG ZAKLJUKA!)

Tvrdnja
I naredba i molba i pitanje jesu neke vrste misli. I za te misli vai upravo to to smo prethodno tvrdili o
Pitagorinoj teoremi. Osim toga, i ti oblici misli mogu biti ispravni i neispravni (i u tom smislu logini i
nelogini).
Vidi udbenik, "ta je logika", Valjanost upita i savjeta, prvih 5 pasusa
Meutim, logiku zanimaju samo misli koje neto tvrde, tvrdee misli, odnosno misli za koje ima
smisla pitati da li su istinite ili ne. Misli kojima se neto tvrdi, i koje mogu biti istinite ili lane

nazivamo sudovima. Sudovi se nalaze u centru panje logike upravo zbog injenice da mogu, odnosno
moraju biti istiniti ili lani. Jedino od sudova moe se obrazovati zakljuak.

Nastanak i istorija logike

Logika je filozofska disciplina koja je istorijski nastala i istorijski se razvijala.
Logika je nastala u staroj Grkoj, a njenim osnivaem smatra se uveni grki filozof Aristotel (384322. p.n.e.). Aristotel je u svom delu Organon postavio temelje logici kao filozofskoj disciplini. Re
"organon" u prevodu sa starogrkog znai "orue, sredstvo, instrument", i pri tome se misli na orue
miljenja. Prema tome, logika kao filozofska disciplina predstavlja orue pomou kojeg mislimo.
Aristotel se smatra tvorcem deduktivne logike.
Deduktivna logika je ona logika u kojoj se poseban sud izvodi iz opteg. Npr.
Svi ljudi su smrtni. (Ovaj sud je opti jer tvrdi neto o svim ljudima.)
Svi Grci su ljudi. (Ovaj sud je poseban jer tvrdi neto o nekim, ali ne svim ljudima.)
Svi Grci su smrtni.
***
Logika se tokom vekova, dodue, dopunjavala i sistematizovala, ali se nije bitno menjala. U XIX i XX
veku logika doivljava bitne napretke. U XIX veku razvila se induktivna logika. Zamisao i prvu skicu
ove logike nalazimo ve poetkom 17. veka u radovima engleskog filozofa F. Bacona, ali je temeljnije
razvio tek J. S. Mill, devetnaestovekovni engleski filozof.
Induktivna logika je ona logika koja iz posebnog suda izvodi opti sud. Npr.
Ovo je labud i ovo je belo. (Ovaj sud je poseban jer govori neto o samo jednom labudu.)
Ono je labud i ono je belo.
To je labud i to je belo.
...
Svi labudovi su beli. (Ovaj sud je opti jer tvrdi neto o svim labudovima.)
***
U drugoj polovini 19. veka i u 20. veku razvila se simbolika logika, ili matematika logika.
Simboliku logiku utemeljili su i razvili engleski i nemaki filozofi 19. i 20. veka G. Boole, B. Russell
i G. Frege. Vi ste se susreli sa simbolikom logikom kada ste radili iskazni raun na poetku prve
godine na matematici.
p=>q
p
q
ili
((p=>q) & p)=>q