Zakon o Unutrasnjoj Plovidbi PDF

Zakon o unutranjoj plovidbi
''Slubeni glasnik Republike Srpske'', broj 58, d 14. novembra 2001. godine
ZAKON
O UNUTRANjOJ PLOVIDBI
ribarske tikvare i slini plutajui objekti, odnosno plutajua
postrojenja).
Deo prvi
UVODNE ODREDBE
lan 5.
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se osnovni odnosi u vezi sa
unutranjim vodama Republike Srpske u delu koji se odnosi na
korienje unutranjih voda i obala unutranjiv voda Republike
Srpske za plovidbu; bezbednost plovidbe na unutranjim vodama
Republike Srpske; pripadnost, identifikacija i upis plovila
Republike Srpske; osnovni svojinsko-pravnih odnosa u vezi sa
plovilima Republike Srpske; postupak upisa i brisanja brodova;
brodar; obligacioni odnosi koji se odnose na brodove; prevoz i
plovidbeni poslovi; plovidbene nezgode; postupak izvrenja i
obezbeenja na brodovima i merodavno pravo i nadlenost sudova
Republike Srpske za sporove sa meunarodnim obelejem.
lan 2.
(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na
primenjuju se i na amce i plutajue objekte ako je
zakonom ureeno.
(2) Odredbe ovog zakona koje se odnose na
primenjuju se i na ratne brodove i druga ratna plovila i
objekte ako je to ovim zakonom ureeno.
brodove
to ovim
brodove
plutajue
lan 3.
Na odnose koji nisu ureeni ovim zakonom, drugim zakonima
i propisima Republike Srpske, primenjuju se i obiaji.
lan 4.
(1) U smislu odredaba ovog zakona, plovila su objekti
prikladni za plovidbu, odnosno plutanje na unutranjim vodama
Republike Srpske.
(2) Plovila na unutranjim vodama su plovni objekti i plutajui
objekti.
(3) Plovni objekti su plovila namenjena za plovidbu
unutranjim vodama (brodovi, amci, jahte, skele, splavovi,
tehniki plovni objekti unutranje plovidbe, plovni bageri, plovne
dizalice, plovne radionice, plovne platforme za istraivanja,
eksploataciju, izvoenje radova na unutranjim vodama i sline
plovee naprave i plovea postrojenja), kao i hidroavioni u plovidbi
na unutranjim vodama.
(4) Plutajui objekti su plovila koja su namenjena za plovidbu
unutranjim vodama, stalno su privezena ili poloena na dio
unutranjih voda (postrojenja i naprave na vodi, obalama i
podzemlju unutranjih voda, pristani, pontoni, pontonski mostovi,
plutajui hangari, plutajue platforme, plutajue radionice,
plutajua skladita, plutajui restorani, stambene lae, splavovi
kuice za odmor i rekreaciju, rena i jezerska kupatila, vodenice,
(1) Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee

znaenje:
1) unutranje vode Republike Srpske su reke, kanali, jezera i
ostali vodeni prostori na kojima se obavlja plovidba,
2) unutranja plovidba je plovidba koja se obavlja na
unutranjim vodama Republike Srpske,
3) brod unutranje plovidbe je plovilo duine trupa od 15
metara i vie, irine trupa od 3 metra i vie, ili ija je najvea
istisnina 15 tona i vie, ili osposobljeno za prevoz vie od 12
putnika kao i teglja, odnosno potiskiva bez obzira na njegovu
duinu, irinu ili istisninu,
4) teglja, odnosno potiskiva je brod unutranje plovidbe
namenjen za tegljenje, odnosno potiskivanje drugih plovila,
5) tegljenica je brod unutranje plovidbe bez sopstvenog
pogona koji ima kormilarski ureaj,
6) potisnica je brod unutranje plovidbe koji nema sopstveni
pogon i kormilarski ureaj,
7) teretni brod je plovilo namenjeno za prevoz stvari,
8) putniki brod je plovilo namenjeno i osposobljeno za prevoz
putnika,
9) ratni brod je plovilo pod komandom oruanih snaga, sa
vojnom posadom i oznakama raspoznavanja ratnog broda,
10) tanker je brod unutranje plovidbe namenjen za prevoz
tereta u tenom, odnosno gasnom stanju,
11) domai brod je plovilo u pripadnosti Republici Srpskoj
koje je upisano u upisnik brodova Republike Srpske,
12) strani brod je plovilo strane pripadnosti koje je upisano u
strani upisnik brodova,
13) javni brod je plovilo koje upotrebljava organ Republike
Srpske, a koji nije ratni brod i koji slui iskljuivo u neprivredne
svrhe,
14) strani javni brod je plovilo koje upotrebljava strani organ,
a koje nije ratno plovilo i koje slui iskljuivo u neprivredne svrhe,
15) brodar je fiziko ili pravno lice koje je kao dralac broda
nosilac plovidbenog poduhvata, s tim to se pretpostavlja, dok se
protivno ne dokae, da je brodar lice koje je u Upisnik brodova
upisano kao vlasnik broda,
16) putnik je svako lice na brodu, amcu, jahti ili drugom
plovnom objektu, osim dece mlae od jedne godine, lica zaposlenih
na brodu u bilo kom svojstvu i lanova njihove porodice,
17) ulje je svako postojano ulje, sirova nafta, teko dizel ulje,
mazivo ulje, ivotinjska i biljna ulja i masti, bez obzira na to da li
se prevozi brodom kao teret ili kao gorivo za pogon broda.
(2) luka kapetanija, odnosno Kapetanija pristanita (u daljem
tekstu: Kapetanija), u smislu ovog zakona, je podruna jedinica
Ministarstva saobraaja i veza za obavljanje poslova odreenih
ovim zakonom, drugim zakonima i propisima Republike Srpske.
_________________________________________________________________________________________________
Izmjene i dopune: 113/05.
Deo drugi
lan 11.
UNUTRANjE VODE REPUBLIKE SRPSKE
(1) Bezbednost plovidbe ureena ovim zakonom obuhvata i

sve oblike inspekcijskog nadzora nad unutranjim vodama, plovnim
i plutajuim objektima, plovidbom plovila, posadom plovila,
prevozom u javnom saobraaju unutranjim vodama, stanjem i
odravanjem luka, odnosno pristanita, sidrita, zimovnika, zimskih
sklonita, tovarita, pristana, marina i ostalih objekata bezbjednosti
plovidbe.
(2) Bezbednost plovidbe ureena ovim zakonom obuhvata i
nadzor nad sprovoenjem propisa o bezbednosti plovidbe u cilju
zatite ljudskog ivota, stvari i ljudske okoline.
(3) Propise o nainu ostvarivanja zatite ljudi, stvari i ljudske
okoline na unutranjim vodama i prava i obaveza nadlenih organa,
odnosno pravnih i fizikih lica donosi ministar saobraaja i veza.
(4) Propise o uslovima hidrolokog obezbeenja unutranje
plovidbe donosi ministar saobraaja i veza.
(5) Propise o ispitivanju udesa domaih i stranih civilnih
plovila na unutranjim vodama Republike Srpske pri emu je uzrok
prouzrokovao smrt ili tee telesne povrede dravljana Republike
Srpske, vei gubitak ili oteenje imovine, stvaranje prepreka na
plovnom putu ili zagaenje unutranjih voda donosi Ministarstvo
saobraaja i veza.
(6) Propise o ispitivanju udesa domaih ratnih i stranih ratnih
plovila donosi ministar za odbranu.
lan 6.
Unutranje vode Republike Srpske, u smislu ovog zakona, su
dobra od opteg interesa i pod posebnom zatitom.
lan 7.
(1) Unutranje vode Republike Srpske su reke, kanali, jezera i
ostali vodeni prostori Republike Srpske na kojima se u skladu sa
ovim zakonom obavlja unutranja plovidba na odreenim plovnim
putevima.
(2) Odluku o odreivanju plovnih puteva na unutranjim
vodama Republike Srpske donosi Vlada Republike Srpske.
lan 8.
(1) Upotreba i korienje unutranjih voda i obala unutranjih
voda Republike Srpske u plovidbene svrhe je slobodno, pod
propisanim uslovima.
(2) Deo unutranjih voda i obala unutranjih voda Republike
Srpske namenjen za potrebe odbrane, izgradnju objekata ili
izvoenje radova od opteg interesa za Republiku Srpsku moe se
iskljuiti iz opte upotrebe i slobodne plovidbe.
(3) Odluku o iskljuenju dela unutranjih voda i obala
unutranjih voda Republike Srpske iz opte upotrebe i slobodne
plovidbe donosi Vlada Republike Srpske.
lan 9.
(1) Koncesije za upotrebu i korenje unutranjih voda, obala
unutranjih voda i ostalih vodenih prostora Republike Srpske izdaju
se pod uslovima, na nain i po postupku utvrenim posebnim
propisima Republike Srpske.
(2) U plovidbi na unutranjim vodama, odnosno unuranjim
plovnim putevima Republike Srpske mogu dase upotrebljavaju,
odnosno koriste obale za izvoenje odreenih manevara plovnih i
plutajuih objekata (privremeno zaustavljanje plovila, vezivanju uz
obalu, okretanje plovila pomou predmeta na obali, za postavljanje
plovnih i obalnih balisanih oznaka i signala), odnosno za
izvoenje radova na objektima bezbednosti plovidbe.
(3) U sluaju sumnje o postojanju prava na upotrebu i
korienje unutranjih plovnih puteva i obala unutranjih voda
Republike Srpske iz stava 2. ovog lana, odluku donosi Vlada
Republike Srpske na predlog Ministarstva saobraaja i veza i
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
Deo trei
BEZBEDNOST PLOVIDBE
1. Zajednike odredbe
lan 10.
Bezbednost plovidbe ureena ovim zakonom je sistem
propisanih uslova i mera koje moraju da ispunjavaju plovila,
posada plovila, ostali uesnici u saobraaju na unutranjim vodama,
plovni putevi, luke, odnosno pristanita, sidrita, zimovnici, zimska
sklonita, tovarita, pristani, marine i ostali objekti bezbednosti
plovidbe.
lan 12.
(1) Preduzee i drugo pravno lice koje obavlja javni saobraaj
na unutranjim plovnim putevima, koje upravlja lukom, odnosno
pristanitem, ili pravno lice ovlaeno za odravanje i obeleavanje
unutranjih plovnih puteva duno je da:
1) organizuje nadzor obavljanja poslova, koji se odnose na
bezbednost plovidbe;
2) obezbedi trajno vrenje kontrole bezbednosti plovidbe;
3) evidentira propisane podatke, koji su od znaaja za
bezbednost plovidbe.
(2) Javni saobraaj na unutranjim plovnim putevima moe da
obavlja domae i strano pravno ili fiziko lice pod uslovima
predvienim ovim zakonom i drugim zakonima i propisima
Republike Srpske.
2. Plovni reimi unutranjih voda
lan 13.
(1) Na plovnim putevima unutranjih voda mogu se propisati
sledei reimi plovidbe:
1) meunarodni reim plovidbe;
2) meudravni reim plovidbe;
3) domai-nacionalni reim plovidbe;
4) reim dozvole pristupa u odreene delove unutranjih voda;
5) reim dozvole pristupa u luke, odnosno pristanita otvorena
za meunarodni saobraaj;
6) ratni reim plovidbe.
(2) Reime plovidbe na plovnim putevima unutranjih voda
odreuje Vlada Republike Srpske.
3. Plovidba
lan 14.
(1) Plovidba na unutranjim vodama se moe obavljati
brodovima, amcima, jahtama, skelama i tehnikim plovnim
_________________________________________________________________________________________________
objektima unutranje plovidbe na nain i pod uslovima propisanim

ovim zakonom i drugim propisima.
(2) Plovidba skela, splavova, vazduhoplova za gaenje poara
moe da se obavlja samo na pojedinim, odreenim delovima
unutranjih voda.
(3) Plovidba tehnikih plovnih objekata moe da se obavlja
kao premetanje sa jednog na drugo mesto unutranjih voda ili
obala unutranjih voda.
(4) Fizika i pravna lica koja uestvuju u plovidbi su obavezna
da se pridravaju odredaba ovog zakona, drugih propisa i pravila
plovidbe.
(5) Propise o pravilima za plovidbu plovnih i premetanje
plutajuih objekata donosi Ministarstvo saobraaja i veza.
(6) Propise o obaveznoj ili dobrovoljnoj pilotai i odgovornosti
u vezi sa pilotaom donosi Vlada Republike Srpske.
lan 15.
(1) Strani brodovi, amci, jahte i ostala plovila mogu da plove
plovnim putevima unutranjih voda na kojima vai propiani reim
plovidbe.
(2) Strani brodovi, amci, jahte i ostala plovila mogu da plove
i drugim plovnim putevima unutranjih voda radi ulaska u luku,
odnosno pristanite otvoreno za meunarodni saobraaj.
(3) Strani brodovi, amci, jahte i ostala plovila moraju da viju
zastavu svoje dravne pripadnosti kada plove ili se nalaze na
unutranjim vodama Republike Srpske.
(4) Propise o plovidbi i boravku stranih civilnih plovila na
unutranjim vodama donosi ministarstvo saobraaja i veza, u
skladu sa ovim zakonom, propisima o kontroli prelaenja i
bezbednosti dravne granice i drugim propisima Republike Srpske.
lan 16.
(1) Strano civilno plovilo u raspremi moe da boravi na
unutranjim vodama samo na osnovu odobrenja Ministarstva
saobraaja i veza.
(2) Strano plovilo koje je zbog vie sile, ili nekog drugog
opravdanog razloga uplovilo u unutranje vode na kojima vai
poseban reim plovidbe obavezno je da se neodlono prijavi
najbliem organu za kontrolu prelaenja i bezbednosti dravne
granice ili najblioj kapetaniji.
(3) Strano ratnoplovilo, strano javno plovilo, strani javni
amac moe da uplovi u unutranje vode samo na osnovu
odobrenja Vlade Republike Srpske.
(4) Plovidba u graninom pojasu na rekama i jezerima
Republike Srpske moe da se obavlja pod uslovima i na nain
propisan odredbama ovog zakona, propisa o kontroli prelaenja i
bezbednosti dravne granice, carinskih propisa, drugih zakona i
propisa Republike Srpske.
(5) Propise o boravku stranih civilnih plovila u raspremi, o
uplovljavanju stranih javnih plovila, stranih javnih amaca i ostalih
stranih plovila donosi Ministarstvo saobraaja i veza.
(6) Propise o plovidbi i boravku domaih i stranih ratnih
plovila donosi Ministarstvo odbrane Republike Srpske.
4. Plovni putevi
lan 17.
(1) Plovni put je pojas na unutranjim vodama odreene
dubine, irine i propisanih gabarita koji je ureen, obeleen i
otvoren za bezbednu plovidbu.
(2) Plovni put na unutranjim vodama koristi se slobodno, pod

uslovima i na nain odreen ovim zakonom, drugim zakonima i
propisima Republike Srpske.
(3) Oteeni, nasukani ili potopljeni plovni i plutajui objekti
koji ometaju ili ugroavaju bezbednost plovidbe ili predstavljaju
stvarnu i neposrednu opasnost od zagaivanja moraju se ukloniti po
nalogu kapetanije.
(4) Predmeti ili materije koje mogu da ugroze bezbednost
plovidbe ne smeju se bacati na plovni put.
(5) Uklanjanje plovnih ili plutajuih objekata sa plovnog puta
moji ometaju ili ugroavaju bezbednost plovidbe ili predstavljaju
stvarnu i neposrednu opasnost od zagaivanja vri se na teret
vlasnika plovnih ili plutajuih objekata.
(6) Nasukane ili oteene plovne i plutajue objekte na
unutranjim plovnim putevima koje su posada ili vlasnik napustili,
kao i stvari sa tih oteenih plovnih i plutajuih objekata ne mogu
da spasavaju strana pravna ili fizika lica.
(7) Strana pravna ili fizika lica mogu da spasavaju plovne i
plutajue objekte, stvari sa tih plovnih i plutajuih objekata ako im
to odobri kapetanija.
(8) Zabranjeno je prekinuti ili otetiti vazduni ili podvodni
telekomunikacioni kabl visokog napona ili podvodni cevovod na
unutranjim vodama.
(9) Plutajui ili drugi objekti kojima se odravaju ili
iskoriavaju prirodna bogatstva korita i obala, ne mogu da ometaju
plovidbu, a njihove aktivnosti moraju da se obavljaju uz prethodno
pribavljenu saglasnost Ministarstva poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede, u skladu sa odredbama Zakona o vodama, drugim
zakonima i propisima Republike Srpske.
lan 18.
(1) Plovni put se odrava i obeleava u skladu sa propisanim
reimima plovidbe, odnosno kategotijama plovnog puta.
(2) Izgradnju, ureivanje, odravanje i obeleavanje plovnosti
plovnog puta vri ovlaeno pravno ili fiziko lice koje ispunjava
propisane uslove, na osnovu ugovora sa Ministarstvom saobraaja i
veza.
(3) Izgradnja novih, ureivanje i odravanje postojeih plovnih
puteva na unutranjim vodama i drugih objekata bezbednosti
plovidbe obavlja se u skladu sa odredbama Zakona o vodama,
drugim zakonim i propisima Republike Srpske.
lan 19.
(1) Plovni putevi na unutranjim vodama moraju da
ispunjavaju uslove za bezbednu plovidbu u skladu sa propisanim
reimima plovidbe, odnosno kategorijama plovnih puteva.
(2) Odluku o kategorizaciji plovnih puteva, oznakama i nainu
oznaavanja i obeleavanja plovnih puteva na unutranjim vodama
donosi Vlada Republike Srpske.
lan 20.
(1) Kapetanija je ovlaena da privremeno ogranii ili zabrani
plovidbu plovnim putem ako je ugroena bezbednost plovidbe,
bezbednost objekata bezbednosti plovidbe, bezbednost ljudi,
imovine i ljudske okoline.
(2) Kapetanija je obavezna da blagovremeno obavesti uesnike
u plovidbi o privremenim ogranienjima ili zabranama plovidbe
posebnimaktom ''Saoptenje brodarstvu''.
_________________________________________________________________________________________________
(3) Kapetanija je obavezna da odredi i oznai prostor

unutranjih voda namenjen za sport, rekreaciju i razonodu koji
mora da bude odvojen od plovnog puta.
(4) Kapetanija je ovlaena da izdaje odobrenja za preuzimanje
aktivnosti na plovnom putu koje mogu da utiu na propisani reim
plovidbe.
(5) Kapetanija je ovlaena da izdaje saglasnost za izgradnju,
popravke i promene objekata bezbednosti plovidbe koji mogu
uticati na propisani reim plovidbe.
lan 21.
(1) Investitor ili vlasnik sredstava ili objekata kojua
predstavljaju stalne ili privremene prepreke na plovnom putu
(mostovi, kablovi, potonuli objekti i sl.) duan je, u roku
odreenom od kapetanije da postavi i odrava svetla i znakove za
obeleavanje tih prepreka, a po potrebi i da te prepreke ukloni sa
plovnog puta.
(2) Ako lice iz stava 1. ovog lana ne postavi propisano svetlo
ili drugi znak, ili ako postavljeno svetlo ili drugi znak ne odrava u
ispravnom stanju ili ne ukloni prepreke, ovlaeno pravno ili
fiziko lice koje se stara o odravanju i obeleavanju plovnog puta
na zahtev kapetanije, a na teret ovog lica, postavie propisano
svetlo ili drugi znak, odnosno neispravno svetlo ili drugi znak e
dovesti u ispravno stanje ili ukloniti prepreke.
lan 22.
(1) Kapetanija izdaje odobrenje da se na plovnom putu mogu
odravati sportska takmienja, odnosno priredbe.
(2) Zahtev za izdavanje odobrenja iz stava 1. ovog lana,
organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe je duan da
podnese kapetaniji, najmanje 15 dana pre poetka odravanja
sportskog takmienja, odnosno priredbe.
(3) Kapetanija je obavezna da obavesti uesnike u plovidbi o
odravanju sportskog takmienja, odnosno priredbe najmanje osam
dana pre poetka sportskog takmienja, odnosno priredbe.
(4) Organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe je
obavezan da u roku od 24 asa posle odranog sportskog
takmienja, odnosno priredbe, ukloni sa plovnog puta oznake,
ureaje i predmete koji su u vezi sa odravanjem sportskog
takmienja, odnosno priredbe bili postavljeni.
(5) Ako organizator sportskog takmienja, odnosno priredbe
ne izvri obavezu iz stava 4. ovog lana, ovlaeno pravno ili
fiziko lice koje odrava ili obeleava plovni put, izvrie
uklanjanje o troku organizatora, na zahtev kapetanije.
(6) Sportsko takmienje, odnosno priredba na unutranjim
vodama, odnosno unutranjim plovnim putevima, koji ine granini
pojas, ureuje se propisima o kontroli prelaenja i bezbednosti
dravne granice.
5. Objekti bezbednosti plovidbe

lan 23.
Objekti bezbednosti plovidbe na unutranjim vodama su:
1) objekti za tehniko poboljanje uslova za plovidbu (luke,
odnosno pristanita, sidrita, zimovnici, zimska sklonita, pristani,
tovarita, marine), obaloutvrde, hidrograevinski i drugi slini
objekti odreeni ovim zakonom, Zakonom o vodama i drugim
zakonim i propisima Republike Srpske,
2) objekti za obeleavanje i signalizaciju (plovni i obalni
signali, plovidbene oznake, optiki, elektrini, elektronski, radarski
i drugi slini objekti, signalne stanice i radio stanice namenjene
bezbednosti plovidbe i drugi slini objekti odreeni ovim zakonom

i drugim zakonima i propisima Republike Srpske).
lan 24.
(1) Objekti bezbednosti plovidbe se izgrauju, postavljaju,
odravaju i obeleavaju, a njihovo uredno funkcionisanje
obezbeuje se u skladu sa kategorijama plovnih puteva i reima
plovidbe, u skladu sa odredbama ovog zakona, Zakona o vodama,
propisima o radio saobraaju i drugim zakonim i propisima
Republike Srpske.
(2) Objekte bezbednosti plovidbe izgrauje, postavlja,
odrava, obeleava i obezbeuje njihovo uredno funkcionisanje
ovlaeno pravno ili fiziko lice koje ispunjava propisane uslove,
na osnovu ugovora sa Ministarstvom saobraaja i veza, uz
prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva za poljoprivredu,
umarstvo i vodoprivredu.
(3) Na objekte bezbednosti plovidbe na unutranjim vodama,
odnosno na unutranjim plovnim putevima u graninom pojasu
primenjuju se propisi o kontroli prelaenja i bezbednosti dravne
granice.
lan 25.
(1) Korisnici plovnih puteva na unutranjim vodama plaaju
naknadu za korienje objekata bezbednosti plovidbe iz lana 23.
ovog zakona.
(2) Naknadu ne plaaju domaa ratna i javna plovila.
(3) Propise o iznosima naknade, nainu i rokovima plaanja
donosi Ministarstvo saobraaja i veza.
lan 26.
Korisnici plovnih puteva na unutranjim vodama odgovaraju
za tetu naetu objektima bezbednosti plovidbe iz lana 23. ovog
zakona, u skladu sa odredbom lana 144. ovog zakona.
6. Luke i pristanita
lan 27.
(1) Luka, odnosno pristanite je vodeni i sa vodom neposredno
povezani kopneni prostor sa objektima namjenjenim za pristajanje,
sidrenje i zatitu plovnih objekata, kao i ukrcavanje i iskrcavanje
putnika i robe.
(2) Luka, odnosno pristanite mora da ispunjava propisane
uslove o bezbednosti plovidbe i da se u njoj vre delatnosti
odreene ovim zakonom, drugim zakonima i propisima Republike
Srpske.
(3) Vodeni prostor luke, odnosno pristanita ne sme se pri
niskom vodostaju proirivati na plovni put.
(4) Kapetanije odreuje i po potrebi oznaava granice vodenog
i kopnenog dela luke, odnosno pristanita, uz prethodno pribavljenu
saglasnost Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede.
(5) Kapetanija propisuje pravila o redu u lukama, odnosno
pristanitima.
(6) Kapetanija propisuje nain rukovanja opasnim stvarima u
lukama, odnosno pristanitima.
lan 28.
(1) Luke, odnosno pristanita mogu biti otvoreni za javni
saobraaj (meunarodni i unutranji) ili za posebne namene
(sopstvene potrebe i drugo) ako su ispunjeni propisani uslovi za
bezbednost plovidbe u luci, odnosno pristanitu.
_________________________________________________________________________________________________
(2) Odluku o lukama, odnosno pristanitima kao i delovima

luka, odnosno pristanita namenjenim za meunarodni saobraaj,
kao i o uslovima koji moraju ispunjavati luke, odnosno pristanita
namenjena za meunarodni saobraaj donosi Vlada Republike
Srpske.
lan 29.
(1) Preduzee ili drugo pravno lice koje upravlja lukom,
odnosno pristanitem duno je da odrava luku, odnosno pristanite
na nain kojim se omoguava bezbedno uplovljavanje, boravak i
isplovljavanje plovila.
odnosno pristanitem otvorenim za javni saobraaj duno je da pod
jednakim uslovima omogui svakom fizikom i pravnom licu
korienje objekata uluci, odnosno pristanitu prema njihovoj
namjeni i u granicama rasploivih kapaciteta.
odnosno pristanitem koje nije otvoreno za javni saobraaj a koje
ispunjava uslove za sklanjanje plovila u sluaju elementarnih
nepogoda, duno je da, pod uslovima iz stava 2. ovog lana
obezbedi korienje luke, odnosno pristanita kao i objekte
bezbednosti plovidbe dok traju elementarne nepogode.
(4) U pogledu korienja luke, odnosno pristanita otvorenog
za meunarodni javni saobraaj i plaanja lukih, odnosno
pristanitnih naknada strana plovila su izjednaena sa domaim
plovilima, pod uslovima uzajamnosti.
lan 30.
(1) Zapovednik domaeg ili stranog plovila duan je da pri
uplovljavanju i isplovljavanju iz unutranjih voda Republike
Srpske, pri uplovljavanju u luku, odnosno pristanite, pri boravku
na unutranjim vodama, lukama, odnosno pristanitima, pri kontroli
plovila, posade, putnika, tereta, pri kontroli ukrcavanja, odnosno
iskrcavanja lica na unutranjim vodama, kontroli graninih prelaza
pristupi na nain ureen propisima o kontroli prelaenj i
bezbednosti dravne granice, carinskim
propisima, drugim
odnosno pristanitem, odnosno druga pravna i fizika lica duna su
da za vreme vrenja kontrole obezbede potrebne uslove za rad
nadlenih organa, u skladu sa propisima o kontroli prelaenja i
bezbednosti dravne granice, carinskim propisima, drugim
lan 31.
Zapovednik domaeg ili stranog plovila, u pogledu isprava o
brodu, posadi, putnicima i teretu koje mora predati nadlenom
organu postupie po propisima i kontroli prelaenj i bezbednosti
dravne granice, carinskim propisima, drugim zakonima i prpisima
Republike Srpske.
pravnih lica ili svojina dravljana Republike Srpske, kao i radi

zatite ivotne sredine.
lan 33.
(1) Plovila odgovaraju za tetu koju nanesu operativnim
obalama, lukobranima, lukim, odnosno pristaninim ureajima,
objektima i postrojenjima u luci, odnosno pristanitu u skladu sa
odredbom lana 144. ovog zakona.
(2) Plovila ne odgovaraju za tetu iz stava 1. ovog lana jedino
u meri u kojoj je teta prouzrokovana krivicom preduzea ili
drugog pravnog lica koje upravlja lukom, odnosno pristanitem ili
stanjem operativne obale, lukobrana, lukih, odnosno pristaninih
ureaja, objekata i postrojenja u luci, odnosno pristanitu.
(3) Pod odgovornou plovila, u smislu stava 1. ovog lana,
podrazumeva se odgovornost vlasnika plovila i brodara.
7. Ostali objekti bezbednosti plovidbe
lan 34.
(1) Sidrite je opremljeni i obeleeni deo unutranjih voda na
kojem se moe vriti bezbedno stajanje i manevrisanje plovnog
objekta i ija dubina ne sme biti manja od minimalne dubine
plovnog puta na kojem se sidrite nalazi ili sa kojim je spojeno;
(2) Zimovnik je izgraeni ili prirodni vodeni prostor na
unutranjem plovnom putum koji je ureen i osposobljen kao
sigurno sklonite za plovila od oteenja ledom ili velike vode;
(3) Zimsko sklonite je prirodni deo vodenog prostora na
unutranjem plovnom putu, koje slui za nuni smetaj brodova
radi zatite od oteenja prilikom neposrednog nadolaska leda ili
velike vode;
(4) Marina je specijalizovana luka, odnosno pristanite na
obalama unutranjih voda namenjena za prihvat, uvanje i opremu
plovila, koja slue za rekreaciju, sport i razonodu;
(5) Tovarite je mesto uz obalu plovnog puta izvan luke,
odnosno pristanita odreeno za povremeno pristajanje plovila radi
utovara, odnosno istovara odreenih vrsta tereta;
(6) Pristan je mesto uz obalu plovnog puta izvan luke, odnosno
pristanita odreeno za povremeno pristajanje plovila u poprenoj
plovidbi radi ukrcavanja, odnosno iskrcavanja putnika;
(7) Kupalite je vodeni i kopneni prostor na obalama
unutranjih voda, odnosno obalama plovnog puta u kojem vai
poseban reim plovidbe, odnosno korienja odreen od strane
kapetanije;
(8) Skelski prelaz je mesto na obalama plovnog puta ureeno
za skelski saobraaj, odnosno za poprene prevoze.
(9) Dozvolu za izgradnju objekata bezbednosti plovidbe iz
ovog lana izdaje Ministarstvo saobraaja i veza, u skladu sa
odredbama Zakona o vodama, drugih propisa i zakona Republike
Srpske.
lan 35.
lan 32.
Ako u luci, odnosno pristanitu nastane poar ili druga
nezgoda, koja ugroava bezbednost ljudskih ivota, brodova i
ostalih plovila kapetanija je duna da naredi da odreeni brod krene
odmah na mesto poara, odnosno nezgode, i to:
1) najblii ili drugi brod radi spasavanja ugroenih ljudskih
ivota;
2) domai brod radi spasavanja drugog domaeg broda i
stvari sa tog broda koja su svojina domaih preduzea i drugih
(1) Zimovnici na unutranjim plovnim putevima moraju da

ispunjavaju uslove bezbednosti i plovidbe, koje propisuje ministar
za saobraaj i veze.
(2) Odluku o zimovnicima na unutranjim plovnim putevima
na kojima vai meunarodni ili meudravni reim plovidbe,
otvorene za zimovanje stranih plovila, kao i uslovima koje moraju
da ispunjavaju, donosi Vlada Republike Srpske.
(3) U pogledu korienja zimovnika na unutranjim plovnim
putevima na kojima vai meunarodni ili meudravni reim
_________________________________________________________________________________________________
plovidbe i planja naknada, strana plovila su izjednaena sa

domaim plovilima pod uslovom uzajamnosti.
(4) Kapetanija propisuje pravila o redu u zimovnicima,
zimskim sklonitima, marinama, tovaritima, pristanima,
kupalitima i skelskim prelazima, uz prethodno pribavljenu
saglasnost Ministarstva za oljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu.
(4) Visina naknade za vrenje tehnikog nadzora odreuje se

ugovorom izmeu vlasnika broda, odnosno brodara i pravnog lica
ovlaenog za utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu.
lan 39.
(1) Obalne radio-stanice vre radio-slubu, koja slui zatiti

ljudskog ivota i bezbednosti plovidbe na unutranjim plovnim
putevima.
(2) U vrenju radio-slube iz stava 1. ovog lana, obalne radio
stanice dune su da organizuju slubu bdenja.
(3) Brodovi koji moraju da imaju brodsku radio-stanicu moraju
za vreme plovidbe broda da organizuju slubu bdenja, saglasno
propisima o radio-saobraaju.
(4) Propise o nainu i uslovima rada radio-slube za
bezbednost unutranje plovidbe donosi ministar saobraaja i veza.
Tehniki nadzor broda obuhvata:

1) odobravanje tehnike dokumentacije na osnovu koje se brod
gradi ili prepravlja i tehnike deokumentacije na osnovu koje se
izrauju materijali, maine, ureaji i oprema, koji su namenjeni za
gradnju, prepravku i popravku broda;
2) nadzor nad gradnjom i prepravkom broda koji se vri u toku
njegove gradnje ili izvoenja radova na njegovoj prepravci i
nadzor nad izradom materijala, maina, ureaja i opreme iz take 1.
ovog lana koji se vri u toku njihove izrade to se potvruje
uverenjem, kao i nadzor nad izradom, ugradnjom i smetajem
maina, ureaja i opreme u brod;
3) pregled postojeih brodova ukljuujui i nadzor nad
izvoenjem popravki i obnavljanjem onih delova broda za koje je
pregledom utvreno da ih treba popraviti ili obnoviti.
Deo etvrti
lan 40.
PLOVNI OBJEKTI
(1) Pregledi postojeih brodova mogu biti osnovni, redovni i

vanredni pregledi.
(2) Osnovni pregled je obavezni pregled kojem podlee
postojei brod pre poetka korienja broda kod upisa i upisnik
brodova i kod izmene, izmene granica plovidbe ili drugih svojstava
broda na koja se odnose odredbe tehnikih pravila pravnog lica
ovlaenog za utvrivanje sposobnosti brodova za plovidbu.
(3) Redovni pregled broda je obavezni pregled, kojem podlee
postojei brod u vremenskim periodima propisanim tehnikim
pravilima pravnog lica ovlaenog za utvrivanje sposobnosti
broda.
(4) Vanredni pregled brodova obavlja se posle pretpljene
havarije ili utvrenog nedostataka, koji moe uticati na sposobnost
broda za plovidbu, tokom i posle obavljene vee popravke ili
obnove broda izvan zahteva koji proizilaze iz osnovnog, redovnog
ili vanrednog pregleda broda, kad je brod bio u raspremi due od
jedne godine kod privremene promene namene ili podruja
plovidbe i u ostalim sluajevima propisanim tehnikim pravilima
pravnog lica ovlaenog za utvrivanje sposobnosti brodova za
plovidbu.
(5) Visina naknade za pregled brodova odreuje se ugovorom
izmeu vlasnika, odnosno brodara i pravnog lica ovlaenog za
utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu.
lan 36.
Glava 1.
BRODOVI
1. Utvrivanje sposobnosti za plovidbu
lan 37.
Brod je sposoban za plovidbu u odreenim granicama plovidbe
i za odreenu namenu:
1) ako ispunjava uslove propisane tehnikim pravilima
pravnog lica ovlaenog za utvrivanje sposobnosti broda za
plovidbu u pogledu smetaja lica na brodu i zatite ljudskog
ivota na unutranjim vodama, zatite na radu lanova posade i
drugih lica, koja rade na brodu, zatite broda, zatite tereta stvari
na brodu, zatite ljudske okoline;
2) ako ima propisan broj struno osposobljenih lanova
posade;
3) ako je smetaj i broj ukrcanih putnika na brodu u skladu sa
odredbama i uslovima navedenim u brodskim ispravama i
knjigama, odobrenoj tehnikoj dokumentaciji broda i propisima,
kojima se ureujenain i uslovi za prevoz putnika;
4) ako je teret na brodu ukrcan, sloen , rasporeen i pravilno
osiguran u skladu sa odredbama i uslovima navedenim u brodskim
ispravama i knjigama, odobrenoj tehnikoj dokumentaciji broda i
propisima, kojima se ureuju nain i uslovi prevoza tereta.
lan 38.
(1) Sposobnost broda za plovidbu utvruje se vrenjem
tehnikog nadzora i izdavanjem izvoda iz brodskih isprava i knjiga:
(2) Tehniki nadzor i izdavanje brodskih isprava i knjiga i
izvoda iz brodskih isprava i knjiga vri pravno lice ovlaeno za
utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu u skladu sa njegovim
tehnikim pravilima-na zahtev vlasnika, odnosno brodara,
inspekcijskog organa ili drugog ovlaenog lica.
(3) Sposobnost broda za plovidbu u smislu ovog lana zakona
proverava se inspekcijskim nadzorom, redovnim pregledom
brodskih ispravai knjiga i pregledom broda ili njegovih delova.
lan 41.
(1) Pregled broda radi utvrivanja njegove sposobnosti za
obavljanje probne vonje je obavezan pregled, kojem podlee brod
pre polaska na probnu plovidbu.
(2) Obim pregleda treba da bude takav da se sa sigurnou
moe utvrditi da brod udovoljava posebnim uslovima propisanim
za obavljanje probne plovidbe.
lan 42.
(1) Posle obavljenog nadzora nad gradnjom, odnosno
prepravkom broda ili posle obavljenog bilo kojeg pregleda broda ne
smeju se bez prethodnog obavjetavanja pravnog lica ovlaenog za
utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu obavljati bilo kakve
promene ili prepravke strukture trupa broda, njegovih maina,
ureaja i opreme, koje podleu tehnikim pravilima pravnog lica
_________________________________________________________________________________________________
(2) Obim i nain obavljanja osnovnog pregleda i pregleda radi

utvrivanja sposobnosti za obavljanje probne plovidbe, kao i vrstu,
uestalost i obim, nain obavljanja i mogunost odlaganja redovnog
pregleda propisuje se tehnikim pravilima pravnog lica ovlaenog
za utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu.
lan 43.
(1) Vlasnik broda, odnosno brodar je obavezan da brod i
njegovu opremu odrava tako da brod u svakom smislu ostane
sposoban za plovidbu bez opasnosti za brod, lica na brodu, stvari i
ljudsku okolinu.
(2) Pravno lice ovlaeno za utvrivanje sposobnosti broda za
plovidbu moe da proglasi brod sposobnim za plovidbu u
odreenim uim granicama ako se pregledom utvrdi da brod nije
sposoban za plovidbu u granicama u kojima mu je do tada bilo
dozvoljeno da plovi, ali je sposoban za plovidbu u uim granicama.
plovidbu moe da proglasi brod sposobnim, da izuzetno obavi
jedno ili vie putovanja, koja prelaze granicu plovidbe u kojima
mu je bilo dozvoljeno da plovi ako se na osnovu obavljenog
pregleda utvrdi da je brod sposoban za ta putovanja izvan
dozvoljene granice plovidbe.
(4) Plovidba u uim i irim granicama iz st. 2. i 3. ovog lana
moe se usloviti prevozom manjeg broja putnika ili manje koliine
stvari od doputenog broja putnika ili koliine stvari i drugim
uslovima kojima se obezbjeuje bezbedna plovidba.
plovidbu moe da brod koji nije putniki proglasi sposobnim da u
granicama unutranjih plovnih puteva prevozi putnike na jednom ili
vie putovanja, ili za odreeno vreme, ako je njegova sposobnost za
plovidbu utvrena prema odredbama ovog zakona i ako se
pregledom utvrdi da brod ispunjava uslove za obavljanje takvog
prevoza putnika.
lan 44.
(1) Odredbe ovog zakona o utvrivanju broda za plovidbu
primjenjuju se i na skelu kada ona po svojim gabaritima odgovara
gabaritima broda unutranje plovidbe, kao i na amac kojim se
obavlja javni prevoz.
(2) Odredbe ovog zakona o utvrivanju sposobnosti broda za
plovidbu shodno se primjenjuju i na ostale plovne i plutajue
objekte.
2. Badarenje brodova
lan 45.
(1) Badarenje broda je utvrivanje najvee dozvoljene
istisnine, kao i istisnine za odreene vodene linije.
(2) Badarenje teretnog broda je utvrivanje nosivosti broda,
zavisno od gaza (uronjenja) broda.
(3) Badarenje broda vri pravno lice ovlaeno za utvrivanje
sposobnosti broda za plovidbu prema tehnikim pravilima o
badarenju.
(4) Strane isprave o badarenju priznajuse po osnovu
uzajamnosti.
(5) Badarenju podlee svaki brod, koji se upisuje u upisnik
brodova Republike Srpske, kao i strani brod, koji je badaren
prema pravilima, koja se bitno razlikuju od odredbi tehnikih
pravila pravnog lica ovlaenog za utvrivanje sposobnosti broda
za plovidbu.
(6) Ponovno badarenje domaeg broda obavlja se ako su
posle badarenja broda nastale promene u rasporedu, konstrukciji,
kapacitetu, upotrebi prostora, broju putnika koji je dozvoljen u

prevozu brodom, dodeljenom nadvou ili dodeljenom gazu
(uronjeu) broda zbog kojih se na brodu menja njegova najvea
istisnina za odgovarajui gaz ili najvea nosivost, ako se posumnja
u pravilnost ve izvrenog badarenja ili ako se brod unutranje
plovidbe upisuje u upisnik pomorskih brodova.
(7) Ponovno badarenje moe da bude u celini ili delimino.
(8) Visina naknade za badarenje brodova odreuje se
ugovorom izmeu vlasnika, odnosno brodara i pravnog lica
3. Brodske isprave i knjige
lan 46.
(1) Brodske isprave koje brodovi moraju da imaju slue kao
dokaz o identitetu, sposobnosti za plovidbu i ostalim svojstvima
broda.
(2) U brodske knjige koje brodovi moraju da vode unose se
podaci o vanijim dogaajima na brodu i obavljenim radnjama na
brodu.
(3) Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju
da budu sastavljene na srpskom jeziku, a na zahtev vlasnika broda,
odnosno brodara i na jednom od jezika predvienih meunarodnim
konvencijama.
(4) Brodske isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju
se nalaziti na brodu i uredno voditi.
(5) Brodske isprave i knjige brodova unutranje plovidbe bez
posade ne moraju se nalaziti na brodu ve se moraju uvati kod
vlasnika broda.
(6) Brodske isprave i knjige moraju se pokazati na zahtev
kapetanije, kao i ostalih organa ovlaenih po drugim propisima
Republike Srpske.
(7) Brodske isprave stranih brodova priznaju se, po pravilu,
pod uslovima uzajamnosti.
(8) Propise o brodskim ispravama i knjigama donosi Ministar
saobraaja i veza.
lan 47.
(1) Brod unutranje plovidbe mora imati brodsko
svedoanstvo.
(2) Brodsko svedoanstvo sadri sve podatke iz knjige
upisnika brodova u koji je brod unutranje plovidbe upisan.
(3) Brodskim svedoanstvom dokazuje se: pripadnost broda
unutranje plovidbe u Republici Srpskoj, vrsta i namena broda,
njegova sposobnost za plovidbu, plovna mrea na kojoj je ovlaen
da plovi, broj putnika i masa tereta koju brod sme da prevozi.
(4) Brodsko svedoanstvo izdaje kapetanija.
(5) Brodsko svedoanstvo izdaje se na osnovu uverenja i
sposobnosti broda unutranje plovidbe za plovidbu, koje izdaje
pravno lice ovlaeno za utvrivanje sposobnosti broda za
plovidbu.
(6) Brodsko svedoanstvo na brodu unutranje plovidbe bez
posade moe se zameniti natpisom na brodskom trupu ili na stalno
privrenoj ploi ili tabli na trupu, koji mora sadravati osnovne
podatke iz brodskog svedoanstva.
(7) Kad se brodu promeni ime, luka, odnosno pristanite upisa,
tonaa, vrsta pogona, znak raspoznavanja, namena ili podruje
plovidbe, mora mu se zameniti i brodsko svedoanstvo.
(8) Zamenu brodskog svedoanstva vri kapetanija broda, koja
je brod upisala.
lan 48.
_________________________________________________________________________________________________
(1) Brod unutranje plovidbe mora imati svedoanstvo o

badarenju.
(2) Svedoanstvom o badarenju dokazuje se istisnina za svaki
centimetar gaza, ako kod ostalih brodova unutranje plovidbe
istisnina pri najveem dozvoljenom gazu i gazu praznog broda, kao
i slobodni bok broda unutranje plovidbe.
lan 49.
(1) Svedoanstvo o badarenju gubi vanost kada se zbog
prepravki izvrenih na brodu unutranje plovidbe menja njegova
istisnina.
(2) Vaenje svedoanstva o badarenju za teretne brodove traje
10 godina, a za ostale brodove 15 godina od dana izdavanja.
Vaenje svedoanstva o badarenju produava se za 10, odnosno
15 godina, ako se utvrdi da podaci o istisnini ili nosivosti
odgovaraju stanju na brodu
lan 50.
(1) Ako je domai brod unutranje plovidbe badaren u
inostranstvu od stranog organa, svedoanstvo o badarenju, koje je
izdao taj organ gubi vanost kad brod doe u prvu luku, odnosno
pristanite Republike Srpske.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana domaem brodu,
koji ima strano svedoanstvo o badarenju, pravno lice ovlaeno
za utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu moe odobriti da
posle dolaska u prvu luku, odnosno pristanite Republike Srpske u
periodu od godinu dana, koristi to svedoanstvo ako je brod
badaren po sistemu, koji se bitno ne razlikuje od sistema
badarenja po tehnikim pravilima pravnog lica ovlaenog za
lan 51.
(1) Svedoanstvo o badarenju broda bez posade moe se
zameniti natpisom na brodskom trupu ili stalno privrenoj ploi
ili tabli na trupu, koji mora sadravati tablicu krcanja iz
svedoanstva sa fotokopijom ili overenom kopijom tog
svedoanstva, koja se nalazi na brodu bez posade ili tegljau,
odnosno potiskivau.
(2) Ispravku o badarenju izdaje pravno lice ovlaeno za
lan 52.
(1) Brod unutranje plovidbe koji ima sopstveni pogonski
mainski ureaj mora da vodi brodski dnevnik.
(2) Brod unutranje plovidbe preko 50 tona istisnine, koji ima
posadu duan je da vodi zdravstveni dnevnik.
(3) Brod unutranje plovidbe, koji prevozi ulja i brod
unutranje plovidbe, koji koristi teno ulje mora da ima knjigu o
uljima.
(4) Brodski dnevnik, zdravstveni dnevnik i knjigu o uljima
izdaje i overava kapetanija.
lan 53.
(1) Brod unutranje plovidbe sa posadom ima popis posade.
(2) Popis posade sadri podatke o licima ukrcanim na brod kao
lanovima posade, o njihovoj strunoj osposobljenosti i poslovima,
koje obavljaju podatke o luci, odnosno pristanitu dolaska i odlaska
broda iz luke, odnosno pristanita u meunarodnom saobraaju i o
ukrcanim lanovima porodice lana posade ukrcanog na brod.
(3) Popis posade izdaje kapetanija.
lan 54.
(1) Brod koji obavlja meunarodna putovanja a bio je zagaen
glodarima (mievima i pacovima) mora da ima svedoanstvo o
deratizaciji.
(2) Brod koji obavlja meunarodna putovanja a nije bio
zagaen glodarima mora da ima svedoanstvo o osloboenju od
deratizacije.
(3) Svedoanstvom o osloboenju od deratizacije dokazuje se
da brod za odreeno vreme, koje je utvreno u svedoanstvu,
osloboen od vrenja deratizacije.
(4) Svedoanstvo o deratizaciji i svedoanstvo o osloboenju
od deratizacije izdaje kapetanija.
lan 55.
(1) Brod unutranje plovidbe, koji ima radio-ureaj, mora
imati svedoanstvo o sigurnosti radio-ureaja.
(2) Brod i amac, koji po propisima o radio-saobraaju moraju
da imaju radio-ureaj, duni su da vode radio-dnevnik.
(3) Isprave iz st. 1. i 2. ovog lana izdaje kapetanija.
Glava 2.
AMCI
lan 56.
(1) amac unutranje plovidbe je plovni objekat, osim tegljaa
i potiskivaa bez obzira na njihovu duinu, irinu i istisninu
registrovan za plovidbu na unutranjim vodama ako mu je duina
trupa manja od 15 metara, irina trupa manja od tri metra ili
najvea istisnina manja od 15 tona.
(2) Strani amac je plovni objekat, koji se smatra amcem
prema propisima drave u kojoj je upisan, odnosno evidentiran a
ako nije upisan, odnosno evidentiran prema propisima drave iji
je dravljanin vlasnik amca.
lan 57.
amci unutranje plovidbe mogu biti:
1) za privredne svrhe (prevoz putnika i stvari, ribolov, vaenje
peska, ljunka i kamena, za potrebe zemljoradnika i sl.);
2) za neprivredne svrhe (za razonodu, sport, rekreaciju i sl.);
3) za javne potrebe (amci inspekcije, amci organa
unutranjih poslova, odnosno obavetajno bezbednosne slube,
amci organizacije za odravanje i obeleavanje objekata
bezbednosti plovidbe, vatrogasni amci, amci za carinski i drugi
nadzor i sl.).
lan 58.
(1) amac je sposoban za plovidbu i odreeni namenu ako je
utvrena njegova sposobnost za plovidbu u pogledu njegove
konstrukcije, plovnih svojstava, pogonskih i drugih ureaja i
opreme, ako su upisani u upisnik amaca i ako amcem upravlja
lice, koje struno osposobljeno za upravljanje amcem.
(2) Strane isprave i sposobnosti amaca za plovidbu, isprave o
badarenju i isprave o strunoj osposobljenosti lica za upravljanje
amcem priznaju se po osnovu uzajamnosti.
(3) Ako amac, koji nije upisan na podruju Republike Srpske
pripada stranom dravljaninu, koji nema boravite u Republici
Srpskoj, a amac nema isprave o sposobnosti za plovidbu,
_________________________________________________________________________________________________
kapetanija e zabraniti plovidbu amcu dok se pregledom amca ne

utvrdi njegova sposobnost za plovidbu.
(4) Odredba stava 3. ovog lana primenjuje se i na amac ije
osobine oito ne odgovaraju ispravi za njegovu plovidbu.
(5) Nakon pregleda amca, prema odredbi stava 3. ovog lana,
amcu se izdaje isprava o sposobnosti za plovidbu.
(6) Sposobnost amca za plovidbu utvruje se pregledom.
(7) Pregled amca moe biti osnovni, redovni i vanredni.
(8) Pregled amca obavlja kapetanija, a izuzetno kada se se
radi o rekonstrukciji i promeni namene amca, pregled obavlja
pravno lice ovlaeno za utvrivanje sposobnosti brodova za
plovidbu.
(9) Osnovnim pregledom proveravaju se konstrukcija, plovna
svojstva, pogonski ureaji i oprema amca, koji ima ispravu o
gradnji amca, koju je izdalo pravno lice ovlaeno za utvrivanje
sposobnosti broda za plovidbu, odnosno amci izgraeni u stranoj
zemlji ako imaju ispravu ovlaenog strunog pravnog lica te
zemlje.
(10) Visinu naknade za pregled amca utvruje Ministarstvo
saobraaja i veza, odnosno pravno lice ovlaeno za utvrivanje
sposobnosti broda za plovidbu.
(4) Visinu naknade za polaganje strunog ispita za sticanje

strune osposobljenosti za upravljanje amcem utvruje ministar
saobraaja i veza.
lan 62.
(1) Odredbe l. 56-61. ovog zakona odnose se na:
1) amce koji su pripadak broda ili drugog plovnog objekta,
2) sportske amce bez sopstvenog pogona (veslake amce,
kajake, kanue, jedrilice i sline plovne objekte),
3) amce koji nisu dui od tri metra, osim na amce specijalne
konstrukcije i pogonskog ureaja koje mu omoguuju da klizi po
vodi (gliseri, vodene cespe ''ski jet'' i sl.) ako se njima ne obavlja
privredna delatnost, amce od gume i gumiranog platna bez
sopstvenog pogona, daske za jedrenje i sl.
(2) Propise o amcima donosi Ministarstvo saobraaja i veza.
Glava 3.
JAHTE
lan 63.
lan 59.
(1) amac mora biti badaren prema tehnikim pravilima
pravnog lica ovlaenog za utvrivanje sposobnosti broda za
plovidbu.
(2) Ako se popravkom ili prepravkom amca menja njegova
tonaa, amac se mora ponovo badariti.
(3) Badarenje amca obavlja kapetanija, odnosno pravno lice
ovlaeno za utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu.
(4) Visinu naknade za badarenje utvruje Ministarstvo
saobraaja i veza, odnosno pravno lice ovlaeno za utvrivanje
sposobnosti broda za plovidbu.
lan 60.
(1) amci se upisuju u upisnik amaca, koji vodi kapetanija na
ijem je podruju prebivalite vlasnika amca.
(2) U upisnik amaca ne moe se upisati amac, koji je upisan,
odnosno evidentiran u strani upisnik amaca, odnosno stranu
evidenciju amaca.
(3) amac upisan u upisnik mora imati oznaku a moe imati i
ime.
(4) Posle upisa amca vlasniku se izdaje plovidbena dozvola sa
registarskim brojem za identifikaciju.
(5) Propise o nainu utvrivanja sposobnosti amaca za
plovidbu, upisu i brisanju amaca u upisnike i amaca donosi
ministar saobraaja i veza.
lan 61.
(1) amcem moe upravljati lice, koje je telesno i duevno
sposobno, to se dokazuje lekarskim uverenjem, koje je struno
osposobljeno za upravljanje amcem i ima odgovarajue isprave.
(2) Propise o uslovima, koje mora ispunjavati lice za
upravljanje amcem, programu i nainu strunog osposobljavanja
kao i obrascima, sadrini i nainu izdavanja donosi ministar
saobraaja i veza.
(3) Visinu naknade za utvrivanje telesne i duevne
sposobnosti lica koje stie strunu osposobljenost za upravljanje
amcem utvruju nadleni zdravstveni organi, koje odredi ministar
saobraaja i veza.
(1) Jahta je brod koji slui u neprivredne svrhe (za razonodu,

sport, rekreaciju) ako je duine trupa do 15 metara i vie, irine
trupa od tri metra i vie ili ija je najvea istisnina 15 tona i vie.
(2) Jahta je amac koji slui u neprivredne svrhe (za razonodu,
sport, rekreaciju) ako ne ispunjava uslove o duini, irini i istisnini
za brod.
(3) Strana jahta je brod za neprivredne svrhe, odnosno amac
za neprivredne svrhe, odnosno za javne potrebe koji se smatra
brodom, odnosno amcem prema propisima drave u kojoj je
upisan, odnosno evidentiran a ako nije upisan, odnosno evidentiran
prema propisima drave iji je dravljanin vlasnik jahte, odnosno
amca.
(4) Jahta je sposobna za plovidbu i odreenu namenu ako je
utvrena njena sposobnost za plovidbu u pogledu njene
konstrukcije, plovnih svojstava, pogonskih i drugih ureaja i
opreme, ako je upisana u odgovarajui upisnik, odnosno evidenciju
i ako jahtom upravlja lice koje je struno osposobljeno za
upravljanje jahtom.
(5) Strane isprave o sposobnosti jahte za plovidbu, isprave o
badarenju i isprave o strunoj osposobljenosti licaza upravljanje
jahtom priznaju se po osnovu uzajamnosti.
(6) Ako jahta koja nije upisana na podruju Republike Srpske
pripada stranom dravljaninu koji nema boravite u Republici
Srpskoj, a jahta nema isprave o sposobnosti za plovidbu, kapetanija
e zabraniti plovidbu jahti dok se pregledom jahte ne utvrdi njena
sposobnost z aplovidbu, odnosno dok lice koje upravlja jahtom ne
stekne sposobnost za upravljanje jahtom.
(7) Visinu naknade za sticanje strune osposobljenosti lica za
upravljanje jahtom utvruje ministar saobraaja i veza.
(8) Nakon pregleda jahte, prema odredbi stava 6. ovog lana,
jahti se izdaje isprava o sposobnosti za plovidbu.
(9) Propise o uplovljavanju, boravku i isplovljavanju stranih
jahti na unutranjim vodama Republike Srpske donosi ministar
saobraaja i veza, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva
unutranjih poslova.
(10) Propise o jahtama donosi Ministarstvo saobraaja i veza.
Glava 4.
SKELE, SPLAVOVI, VAZDUHOPLOVI
lan 64.
_________________________________________________________________________________________________
(1) Skela je plovni objekat namenjen za prevoz lica i stvari sa

jedne na drugu obalu unutranjih voda.
(2) Skela je sposobna za plovidbu i odreenu namenu ako je
utvrena njena sposobnost za plovidbu i prevoz lica i stvari u
pogledu njene konstrukcije, plovnih svojstava, pogonskih i drugih
ureaja i opreme, ako je upisana u odgovarajui upisnik, odnosno
evidenciju i ako skelom upravlja lice koje je struno osposobljeno
za upravljanje skelom.
(3) Odredbe ovog zakona o utvrivanju sposobnosti broda za
plovidbu odnose se i na skelu koja ispunjava uslove broda
unutranje plovidbe (duina, irina, istisnina).
(4) Zabranjen je prevoz skelom dece ispod sedam godina
ivota bez pratnje odraslih lica.
(5) Zabranjen je prevoz skelom opasnih materija, osim manjih
koliina u propisanoj ambalai za potrebe domainstva.
(6) Na prevoz opasnih materija skelom primenjuju se na
odgovarajui nain propisi o prevozu opasnih materija.
(7) Skele se upisuju u upisnik skela, odnosno u evidenciju
skela u kapetaniji na ijem se podruju nalaze.
(8) Propise o opremanju skela i skelskih prelaza donosi
ministar saobraaja i veza uz prethodno pribavljenu saglasnost
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, u skladu sa
odredbama Zakona o vodama, drugih zakona i propisa Republike
Srpske.
lan 65.
(1) Splav je plovni objekat sastavljen od uporedo vezanih
greda i oblica drveta namenjen za transport grae ili za turistike
prevoze.
(2) Splav je sposoban za plovidbu i odreenu namenu ako je
utvrena njegova sposobnost za plovidbu i prevoz lica i stvari i ako
splavom upravlja lice koje je struno osposobljeno za upravljanje
splavom.
(3) Sposobnost splava za plovidbu i strunu osposobljenost
lica za upravljanje splavom utvruje kapetanija.
(4) Zabranjeno je splavarenje na unutranjim vodama
Republike Srpske.
(5) Zabrana splavarenja iz stava 4. ovog lana ne odnosi se na
sluajeve teglenja, odnosno potiskivanja splavova kada se splav i
teglja, odnosno potiskiva smatraju kao tegljeni, odnosno
potiskivani sastav (konvoj).
(6) Izuzetno, na odreenim delovima unutranjih voda
Republike Srpske, plovidba splavova pomou vodene struje, u
obliku organizovane turistike delatnosti moe da se obavlja uz
dozvolu kapetanije.
(7) Zabranjen je prevoz dece ispod 15 godina ivota bez
pratnje odraslih lica.
(8) Propise o opremanju splavova donosi ministar saobraaja i
veza uz prethodno pribavljenu saglasnost Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, u skladu sa odredbama
Zakona o vodama, drugih zakona i propisa Republike Srpske.
lan 66.
(1) Zabranjena je plovidba vazduhoplova na unutranjim
vodama.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, na odreenim
delovima unutranjih voda Republike Srpske, plovidba
vazduhoplova radi napajanja vodom za gaenje poara moe da se
obavlja uz dozvolu kapetanije uz prethodno pribavljenu saglasnost
odredbama Zakona o vodama, drugih zakona i propisa Republike
Srpske.
Deo peti
PLUTAJUI OBJEKTI
lan 67.
(1) Plutajui objekat je sposoban za plutanje, odnosno
upotrebu na odreenim delovima unutranjih voda i za odreenu
namenu:
1) ako ispunjava uslove propisane tehnikim pravilima
pravnog lica ovlaenog za utvrivanje sposobnosti plutajueg
objekta za plutanje, odnosno namenu u pogledu smetaja lica na
plutajuem objektu i zatite ljudskog ivota na unutranjim
vodama, zatite na radu strunih lica i drugih lica, koja rade ili
borave na plutajuem objektu, zatite plutajueg objekta, zatite
tereta stvari na plutajuem objektu, zatite ljudske okoline;
2) ako ima propisani broj struno osposobljenih lica;
3) ako je smjetaj i broj strunih lica i drugih lica, koja rade ili
borave na plutajuem objektu u skladu sa propisima o bezbednosti
plovidbe, koji su navedeni u isprava ili knjigama plutajueg
objekta, odobrenoj tehnikoj dokumentaciji plutajueg objekta i
drugim propisima kojima se ureuju uslovi boravka lica na
plutajuem objektu;
4) ako je teret stvari na plutajuem objektu ukrcan, sloen i
osiguran u skladu sa propisima o bezbednosti plovidbe, koji su
navedeni u ispravama i knjigama plutajueg objekta i drugim
propisima kojima se ureuju uslovi smetaja ukrcanog, sloenog i
osiguranog tereta stvari;
5) ako je plutajui objekat na odgovarajuem mestu bezbedno
privezan, usidren ili poloen na dno unutranjih voda.
(2) Na utvrivanje sposobnosti za plutanje, odnosno upotrebu
na odreenom delu unutranjih voda, obalama i dnu tih voda i za
odreenu namenu, badarenje, tehniki nadzor i pregled plutajueg
objekta na odgovarajui nain se primjenjuju odredbe ovog zakona,
koje se odnose na brod.
lan 68.
(1) Vlasnik plutajueg objekta mora da ima odobrnje za
postavljanje, odnosno premetanje plutajueg objekta na
unutranjim vodama, obalama i dnu tih voda.
(2) Odobrenje za postavljanje, odnosno premetanje plutajuih
objekata izdaje kapetanija u skladu sa odredbama ovog zakona o
bezbednosti plovidbe, uz prethodno pribavljenu saglasnost
odredbama Zakona o vodama, propisa o kontroli prelaenja i
bezbednosti dravne granice, drugih zakona i propisa Republike
Srpske.
(3) Propise o ispravama i knjigama plutajuih objekata donosi
ministar saobraaja i veza.
(4) Na isprave i knjige plutajuih objekata na odgovarajuin
nain se primjenjuju odredbe ovog zakona o brodskim ispravama i
knjigama.
(5) Plutajui objekti se upisuju u upisnik plutajuih objekata.
(6) Upisnik plutajuih objekata vodi kapetanija.
(7) Zahtev za upis plutajueg objekta mora se podneti u roku
od 15 dana od dana izvrenog osnovnog pregleda, odnosno
izdavanja isprave o sposobnosti plutajueg objekta za plutanje.
(8) Propise o plutajuim objektima donosi Ministarstvo
saobraaja i veza.
Deo esti
POSADA
_________________________________________________________________________________________________
10
1. Zajednike odredbe
izdavanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti i o visini naknade za

izdavanje uverenja donosi Ministarstvo saobraaja i veza u
saglasnosti sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zatite.
lan 69.
lan 72.
(1) Posadu broda sainjavaju lica ukrcana za izvrenje poslova
na brodu i upisana u popis posade.
(2) Za vrenje poslova, kojim se obezbjeuje plovidba, brod
mora da ima odgovarajui broj lanova posade sa propisanom
strunom spremom i zvanjima u unutranjoj plovidbi.
(3) Propise o strunoj spremi, sastavu i broju lanova posada
plovnih objekata unutranje plovidbe i nain odreivanja plutajuih
postrojenja, koja moraju imati posadu, donosi ministar saobraaja i
veza.
lan 70.
(1) lan posade broda, koji obavlja poslove kojima se
obezbeuje plovidba moe biti lice koje je steklo propisanu strunu
spremu i odgovarajue zvanje i koje za obavljanje poslova tog
zvanja na brodu ima odgovarajue ovlaenje kao i pripravnik za
sticanje zvanja.
(2) Zvanje lanova posade broda stie se ploenim
odgovarajuim ispitom za odreeno zvanje i opte ovlaenje.
(3) Pored opteg ovlaenja za obavljanje poslova
odgovarajueg zvanja, lanovi posade mogu da imaju i posebna
ovlaenja.
(4) Posebna ovlaenja stiu se poloenim odgovarajuim
ispitom za sticanje posebnih ovlaenja.
(5) Opte i posebno ovlaenje za obavljanje poslova na brodu
moe se dati samo licu, koje je telesno i duevno sposobno da
obavlja posao na brodu to se utvruje lekarskim pregledom i
kontrolie periodinim pregledom.
(6) Propise o strunoj spremi, uslovima za sticanje zvanja,
optim i posebnim ovlaenjima lanova posade brodova
unutranje plovidbe kao i najmanji broj struno osposobljenih
lanova posade za bezbednu plovidbu, koji moraju imati brodovi
unutranje plovidbe donosi Ministarstvo saobraaja i veza.
lan 71.
(1) Zdravstvena sposobnost lanova posade utvruje se
lekarskim pregledom pre ukrcanja na brod i periodinim lekarskim
pregledima za vreme trajanja zaposlenja na brodu.
(2) Zdravstveni pregled obavlja se i u sluaju kada lan posade
menja vrstu posla posle nesrenog sluaja, druge nezgode lana
posade posle brodoloma ili druge nezgode broda, na zahtev
zapovednika broda, kapetanije i na osnovu linog zahteva.
(3) Lica koja se prijavljuju za rad na brodu, odnosno lanovi
posade, koji rade na radnim mestima za koja se zahtevaju posebni
zdravstveni uslovi i telesne i duevne sposobnosti obavezna su se
podvri i odgovarajuim specijalistikim zdravstvenim pregledima.
(4) Vlasnik broda, odnosno brodar je obavezan da omogui
obavljanje zdravstvenih pregleda lanova posade i da o tim
pregledima vodi propisanu evidenciju.
(5) Trokove zdravstvenih pregleda, odnosno specijalistikih
zdravstvenih pregleda kao i imunizacije lanova posade snosi
vlasnik broda, odnosno brodar.
(6) lanu posade, koji je privremeno nesposoban za rad, pod
uticajem opojnih droga ili alkohola ili je u takvom telesnom ili
duevnom stanju da je nesposoban za bezbedno vrenje poslova i
dunosti na brodu, zabranie se vrenje poslova i dunosti na
brodu.
(7) Propise o utvrivanju zdravstvene sposobnosti lanova
posade, o odreivanju ovlaenih zdravstvenih ustanova za
(1) lan posade mora da vri poslove na brodu u skladu sa

pravilima navigacije, na nain koji omoguava bezbednost
saobraaja, koji ne oteuje brod ili teret na njemu i ne ugroava
bezbednost putnika na brodu ili ostalih lanova posade i drugih lica
na brodu kao i ivotnu sredinu od zagaivanja opasnim i tetnim
materijama od strane broda.
(2) Sastav brodske strae mora biti u svako vreme dovoljan i
da odgovara posebnim okolnostima u kojima se vri straa (vreme,
vidljivost, vodostaj, gustina saobraaja i sl.).
(3) lan posade za vreme vrenja strae ne sme da napusti
mesto i prostoriju u kojoj se vri straa i bez odobrenja deurnog
oficira.
(4) Oficiri strae za vreme trajanja strae ne smeju naputati
svoje mesto na strai.
(5) Na brodu usidrenom na plovnom putu mora se organizovati
neprekidno obavljanje strae.
(6) Na brodu usidrenom izvan plovnog puta ili vezanom za
obalu ne mora se organizovati obavljanje strae, izuzev ako to
zahtevaju posebne okolnosti ili po nalogu kapetanije.
lan 73.
(1) Kao lan posade na brodu moe da se ukrca samo lice, koje
ima brodarsku knjiicu.
(2) Brodarska knjiica je isprava, kojom se dokazuje identitet,
zvanje i struna osposobljenost lana posade, zdravstveno stanje,
svojstvo u kojem je lan posade ukrcan na brod i trajanje
zaposlenja na brodu.
(3) Propise o brodarskim knjiicama donosi Ministarstvo za
saobraaj i veze.
lan 74.
(1) Ako lan posade za vreme trajanja, odnosno posle
prestanka zaposlenja bude iskrcan sa broda, izvan njegove luke,
odnosno pristanita ukrcavanja brodar je obavezan da obezbedi
povratak u luku, ofdnosno pristanite njegovog ukrcavanja, a ako to
brodar ne uini kada je brod u inostranstvu, povratno putovanje u
luku, odnosno pristanite ukrcavanja obezbjeuje ovlaeni
predstavnik Republike Srpske na teret brodara broda sa kojeg je
takav lan posade iskrcan.
(2) Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove
porodice iskrcanog lana posade, koji su snjim bili ukrcani na
brodu.
(3) Trokove povratnog putovanja iz stava 1. ovog lana, lanu
posade snosi brodar broda.
(4) Brodar ima pravo regresa sredstava utroenih za plaanje
trokova povratnog putovanja od lana posade broda, koji se bez
odobrenja iskrcao sa broda i time svojom voljom prekinuo
zaposlenje ili koji se iskrcao sa broda zbog povrede ili oboljenja
koje je sebi prouzrokovao namerno ili grubom nepanjom.
(5) Trokovi povratnog putovanja lana posade broda
obuhvataju trokove za smetaj, ishranu i prevoz lana posade od
trenutka njegovog iskrcavanja sa broda do trenutka njegovog
povratka u luku, odnosno pristanite ukrcavanja, odnosno u mesto
njegovog prebivalita ili boravita.
(6) Odredba stava 5. ovog lana odnosi se i na lanove
porodice iskrcanog lana posade broda.
_________________________________________________________________________________________________
11
(7) Povratno putovanje smatra se obezbeenim ako je lanu

posade broda obezbeen posao na brodu, koji plovi u luku, odnosno
pristanite u kome je sedite brodara.
(8) U sluaju iz stava 7. ovog lana, lanu posade pripada
naknada za posao, koji je obavljen na brodu.
(9) Odredbe ovog lana odnose se i na strance, koji su lanovi
posade broda unutranje plovidbe po osnovu uzajamnosti.
lan 75.
(1) lan posade duan je da odmah obavesti zapovednika,
odnosno deurnog oficira:
1) o svakom vanrednom dogaaju, koji bi mogao da ugrozi
bezbednost broda, putnika, drugih lica ili tereta na brodu, kao i da
zagadi ivotnu sredinu opasnim i tetnim materijama od strane
broda;
2) kada na plovnom putu uoi da pojedina svetla ne rade,
odnosno oznake, plutae ili drugi ureaji nisu na svom mestu.
(2) O okolnostima iz stava 1. taka 2. ovog lana zapovednik
broda obavezan je bez odlaganja da obavesti nadlenu kapetaniju.
(3) U sluaju opasnosti, brodloma ili druge havarije, lanovi
posade broda duni su da se zalau za spasavanje, broda, putnika,
drugih lica i tereta na brodu, kao i zatitu ivotne sredine dok
zapovednik broda ne naredi da se brod napusti.
lan 76.
(1) Brodar je obavezan da lanu posade i lanovima njegove
porodice, koji su ukrcani s njim na brodu nadoknadi tetiu
prouzrokovanu na stvarima namenjenim za njihovu linu upotrebu
na brodu, a koje su mu unitene ili oteene prilikom brodoloma ili
druge havarije.
(2) lanu posade, koji je zaposlen kod brodara, u sluaju
havarije mora da se isplati naknada za svaki dan trajanja
nezaposlenosti u skladu sa ugovorom o radu.
(3) Za povratno putovanje lana posade broda, koji je pretrpeo
havariju primenjuje se odredba lana 74. ovog zakona.
lan 77.
(1) Za tetu nastalu usled telesne povrede ili smrti lana posade
broda odgovara brodar ako je telesna povreda ili smrt nastala
njegovom krivicom ili krivicom lica za koje brodar odgovara.
(2) Krivica brodara se pretpostavlja, dok se protivno ne
dokae, ako je smrt ili telesna povreda lana posade nastupila
posredno ili neposredno kao posledica brodoloma, sudara,
nasukanja, eksplozije, poara ili mana broda.
(3) Nalin reavanja meusobnih sporova izmeu lana posade
broda i brodara, kao i sporova izmeu zapovednika broda i brodara
ureuje se po optim propisima Republike Srpske.
2. Zapovednik broda
(5) Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na jahtu stranog

vlasnika upisanu u odgovarajui upisnik Republike Srpske.
(6) Zapovednik broda odgovoran je za bezbednost broda i red
na brodu i u granicama odreenim ovim zakonom, drugim zakonim
i propisima Republike Srpske, obavlja javna ovlaenja na brodu i
zastupa brodara.
(7) Ako je zapovednik strane jahte upisane u odgovarajui
upisnik Republike Srpske, strano fiziko lice ili lice bez
dravljanstva, javna ovlaenja obavlja najstariji oficir palube ako
je dravljanin Republike Srpske ili ima boravite na podruju
Republike Srpske.
(8) Ako brod unutranje plovidbe sa sopstvenim pogonom tegli
ili potiskuje druge brodove, zapovednik tog broda je rukovodilac
celog tegljenog ili potiskivanog sastava.
(9) Zapovednik broda je obavezan da se brine o snabdevanju
broda, o voenju brodske dokumentacije i ispravnosti trupa,
maina, ureaja i opreme broda, bezbednosti brodskih ureaja za
ukrcavanje i iskrcavanje putnika, opasnog i ostalog tereta, o
pravilnom ukrcavanju, slaganju, prevozu i iskrcavanju tereta, o
pravilnom ukrcavanju, smetaju i iskrcavanju putnika i o
izvravanju svih ostalih zadataka vezanih za plovidbu.
(10) zapovednik broda obavezan je da u propisanim rokovima
vri vebe sa amcima i ostalim sredstvima za spasavanje, kao i
ureajima za otkrivanje, spreavanje i gaenje poara.
(11) Zapovednik broda duan je da za vreme plovidbe bude na
brodu.
(12) Zapovednik broda duan je da pre polsaska na put proveri
ispravnost broda, koji mu omoguava da izvri odreeno putovanje
i da obezbedi da se sve propisane isprave i knjige, kao i lanovi
posade nalaze na brodu, a pri prevozu putnika naroito da utvrdi
da li su preduzete sve mere za bezbednost putnika.
(13) Zapovednik broda unutranje plovidbe sopstvenim
pogonom je duan da pre polaska na put brodovima u tegljenom,
odnosno potiskivanom sastavu proveri ispravnost i sposobnost svih
brodova za izvrenje odreenog putovanja.
(14) Zapovednik broda, odnosno oficir palube u smeni koji
upravlja voenjem broda obavezan je da preduzima sve mere za
bezbednost broda i plovidbe.
(15) Zapovednik broda i lice, koje ga u smeni zamenjuje
odgovorni su, svaki za vreme svoje smene, za bezbednost broda i
plovidbe.
(16) Zapovednik broda obavezan je da lino rukovodi brodom
kad god to zahteva bezbednost broda a naroito kad brod
uplovljava u luku, odnosno pristanite, kanal ili kad isplovljava iz
njih, kao i za vreme slabe vidljivosti ili magle ili kad to zahteva
bezbednost brodova u teglenju ili potiskivanju.
(17) Prisutnost pilota na brodu unutranje plovidbe kada tegli,
odnosno potiskuje druge brodove ne oslobaa zapovednika broda
od odgovornosti za upravanje brodom.
(18) Zapovednik broda ne moe primiti za lana posade broda
lice koje nema brodarsku knjiicu.
(19) Zapovednik broda ne moe primiti za lana posade broda
lice koje nije dravljanin Republike Srpske, izuzev u propisanim
sluajevima.
lan 78.
lan 79.
(1) Posadom i svim drugim licima na brodu zapoveda
zapovednik broda.
(2) Zapovednik domaeg broda mora da bude dravljanin
Republike Srpske.
(3) Zapovednika broda imenuje i razreava od dunosti brodar.
(4) U sluaju smrti, spreenosti ili odsutnosti zapovednika
broda zamenjuje, sa svim njegovim ovlaenjima najstariji oficir
palube, koji je dravljanin Republike Srpske.
(1) Ako su u sluaju opasnosti za brod sve mere preduzete za

spasavanje broda ostale bez uspeha da je propast broda neizbena,
zapovednik broda je obavezan pre svega da preduzme mere
potrebne za spasavanje putnika i drugih lica na brodu, da ukloni
brod pre potonua sa plovnog puta, ako je to mogue i da naredi da
se brod napusti.
(2) U sluaju stava 1. ovog lana zapovednik broda je
obavezan da preduzme sve mere za spasavanje brodskog dnevnika,
_________________________________________________________________________________________________
12
a ako okolnosti sluaja dozvoljavaju i mere za spasavanje drugih

brodskih isprava i knjiga, karata tog putovanja kao i gotovog novca
brodske blagajne.
(3) Zapovednik broda sme da napusti brod tek poto je, u
granicama stvarnih mogunosti, preduzeo sve mjere propisane
ovim lanom.
(4) Ako na brodu nastpi dogaaj, koji ugroava bezbednost
broda ili plovidbe, ili ako nastupi vanredni dogaaj brodu,
putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu, ili ako se primeti
zagaivanje opasnim i tetnim materijama na plovnom putu,
zapovednik broda obavezan je da opis tog dogaaja, odnosno
beleku o primeenom zagaivanju na plovnom putu odmah unese
u brodski dnevnik, a najkasnije za 24 asa podnese izvetaj
kapetaniji sa izvodom iz brodskog dnevnika.
(5) Ako je dogaaj iz stava 4. ovog lana nastupio za vreme
plovidbe, zapovednik broda je obavezan da izvetaj o dogaaju
zajedno sa izvodom brodskog dnevnika podnese u roku od 24 asa
kapetaniji u luci, odnosno pristanitu u koje brod najpre uplovi,
odnosno ovlaenom predstavniku Republike Srpske ako se brod
nalazi u inostranstvu.
(6) Zapovednik broda obavezan je da unese u brodski dnevnik
roenje i smrt lica na brodu, naznaujui mesto ili poziciju broda u
vreme roenja, odnosno smrti kao i da primi izjavu poslednje volje
i da tu izjavu unese u brodski dnevnik navodei vreme kada je
poslednju izjavu volje primio.
(7) Zapovednikbroda obavezan je da o injenici roenja i smrti
i o primanju izjave poslednje volje saini zapisnik na propisan
nain i dostavi ga kapetaniji u luci, odnosno pristanitu u koje
stigne, a u inostranstvu najbliem ovlaenom predstavniku
Republike Srpske.
lan 80.
(1) Zapovednik broda, ovlaen je i duan da svim licima na
brodu izdaje nareenja, kojima se obezbeuje brod i plovidba,
odravanje reda na brodu, kao i da nadzire izvrenje izdatih
nareenja.
(2) Zapovednik broda je ovlaen da za vreme plovidbe
ogranii slobodu kretanja na brodu svakom licu koje tee ugrozi
bezbednost broda, lanova posade, putnika i drugih lica, stvari na
brodu i ivotne sredine zagaivanjem opasnim i tetnim
materijama. Sloboda kretanja moe da se ogranii samo ako je to
neophodno radi bezbednosti putnika i drugih lica i stvari na brodu
ili radi zatite broda, ili zatite ivotne sredine. Za stranog
dravljanina ogranienje slobode kretanja moe da traje najdue do
dolaska broda u prvu luku, odnosno pristanite u koje brod uplovi,
a za dravljanina Republike Srpske najdue do dolaska broda u
prvu luku, odnosno pristanite Republike Srpske.
(3) Zapovednik broda je ovlaen da lana posade broda, koji
naruava bezbednost plovidbe udalji sa radnog mesta, a po potrebi,
da ga iskrca sa broda i vrati u luku, odnosno pristanite ukrcavanja,
odnosno u luku ili pristanite u kome je sedite brodara.
(4) Ovlaenja zapovednika odnose se i na brod u teglju ili
potiskivanju, a mere se unose u brodski dnevnik sa obrazloenjem.
lan 81.
(1) Zapovednik broda je ovlaen, ako se brod nalazi u
inostranstvu te ako za vreme putovanja lan posade broda, putnik
ili drugo lice na brodu izvri krivino delo, da preduzme, prema
okolnostima, mere potrrebne da se sprei ili ublai nastupanje
tetnih posledica tog dela i mere za obezbeenje i pokretanje
postupka radi utvrivanja odgovornosti izvrioca. Ako postoji
opasnost da izvrilac dela ponovi ili da pobegne, zapovednik broda
je ovlaen da ogranii slobodu kretanja na brodu izvriocu
krivinog dela, da ga lii slobode, da se ispitivanjem izvrioca,

svedoka, oevidaca i oteenih utvrde sve okolnosti pod kojima je
delo izvreno i posledice, koje su nastpile, da se o svakom
sasluanju sastavi zapisnik, da se kao dokazi uzmu na uvanje
predmeti na kojima ili pomou kojih je krivino delo izvreno,
odnosno na kojima su tragovi izvrenog dela vidljivi, kao i da se
preduzmu druge mere radi utvrivanja okolnosti pod kojima je
krivino delo izvreno.
(2) Zapovednik broda je ovlaen, ako se brod nalazi u
inostranstvu, da o izvrenom krivinom delu podnese izvetaj
ovlaenom predstavniku Republike Srpske i da sa izvriocem
krivinog dela postupi prema uputstvima tog predstavnika. Po
dolasku u luku, odnosno pristanite Republike Srpske u koje brod
najpre uplovi, zapovednik broda je duan da izvrioca krivinog
dela preda nadlenom organu u toj luci, odnosno pristanitu sa
pismenim izvetajem o izvrenom krivinom delu i zapisnicima i
predmetima navedenim u ovom lanu. Preduzete mere unose se u
brodski dnevnik sa obrazloenjem.
lan 82.
(1) Zapovednik broda je obavezan da, ako bilo koji lan
posade broda samovoljno napusti brod, prijavi naputanje broda
kapetaniji, odnosno u inostranstvu ovlaenom predstavniku
Republike Srpske.
(2) Zapovednik broda je obavezan da sastavi zapisnik i utvrdi,
koje su stvari i isprave lana posade koji je samovoljno napustio
brod ostale na brodu. Zapisnik se sastavlja u prisustvu dvojice
svedoka, a potpisuju ga zapovednik broda i svedoci. Beleku o
samovoljnom naputanju broda i stvarima lana posade, koje su
ostale na brodu i njihovoj predai nadlenom organu, zapovednik
broda duan je da unese u brodski dnevnik. Nadleni organ u luci,
odnosno pristanitu, koji primi line stvari i isprave lana posade,
koji je samovoljno napustio brod, predae ih njegovoj uoj porodici
ili roditeljima, a ako njih nema licu koje odredi nadleni organ
starateljstva.
(3) Smatra se da je lan posade samovoljno napustio brod ako
se nije vratio na brod do odlaska broda iz luke, odnosno pristanita.
Ako je lan posade bio spreen da se vrati na brod do odlaska broda
iz luke, odnosno pristanita, smatra se da je samovoljno napustio
brod ako se u roku od tri dana, od dana odlaska broda iz luke,
odnosno pristanita, nije prijavio organu iz stava 1. ovog lana.
Deo sedmi
KAPETANIJE I NADZOR
Glava 1.
Kapetanija
lan 83.
(1) Kapetanija je podruna jedinica Ministarstva saobraaja i
veza za obavljanje poslova odreenih ovim zakonom, drugim
zakonim i propisima Republike Srpske.
(2) Kapetanija moe imati ispostavu kapetanije.
(3) Odluku o osnivanju i seditu kapetanije, odnosno ispostave
kapetanije donosi Vlada Republike Srpske.
(4) Propise o rukovodiocima kapetanije, o inspektorima
bezbednosti plovidbe i ostalim strunim licima u kapetaniji, o
strunoj spremi, ovlaenjima i legitimacionim isprava rukovodioca
kapetanije, inspektora bezbednosti plovidbe i ostalih strunih lica u
kapetaniji, o slubenim odelima i oznakama na slubenim odelima
rukovodioca kapetanije, inspektora bezbednosti plovidbe i ostalih
_________________________________________________________________________________________________
13
strunih lica u kapetaniji, o vozilima, plovnim i plutajuim

objektima i oznakama na plovnim i plutajuim objektima
kapetanije donosi ministar saobraaja i veza.
(5) Kapetanija je ovlaena da izdaje dopunski akt o ureenju
plovidbe (''saoptenje brodarstvu'') kojim na najneposredniji nain,
po ukazanoj potrebi i na odreenim delovima unutranjih plovnih
puteva, privremeno ureuje plovidbu, u skladu sa odredbama ovog
zakona.
lan 84.
(1) Kapetanija obavlja:
1) inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe;
2) poslove nadzora plovidbe plovnih objekata i postavljanja i
premetanja plutajuih objekata;
3) poslove nadzora ispravnog funkcionisanja objekata
bezbednosti plovidbe;
4) poslove traganja i spasavanja lica i stvari na unutranjim
vodama;
5) poslove hidrolokog obezbeenja plovidbe na unutranjim
vodama;
6) poslove nadzora unutranjih voda u cilju spreavanja
zagaivanja unutranjih voda opasnim i drugim tetnim materijama
sa plovnih plutajuih objekata;
7) poslove voenja upisa i brisanja plovnih i plutajuih
objekata;
8) poslove izdavanja brodskih isprava i knjiga koje po
odredbama ovog zakona izdaje kapetanija;
9) poslove izdavanja brodarskih i pomorskih knjiica;
10) poslove utvrivanja sposobnosti za plovidbu odreenih
plovnih i plutajuih objekata;
11) poslove utvrivanja strune osposobljenosti za upravljanje
odreenim plovnim i plutajuim objektima;
12) poslove odravanja reda u lukama, odnosno pristanitima,
zimovnicima, zimskim sklonitima, pristanima, tovaritima,
marinama, skelskim prelazima, kupalitima i ostalim delovima
voda i obala unutranjih plovnih puteva;
13) tehnike i druge upravne poslove bezbednosti plovidbe;
14) druge poslove, koje odredi Ministarstvo saobraaja i veza.
(2) Ispostava kapetanije obavlja:
1) poslove iz stava 1. ovog lana koje odredi ministar
saobraaja i veza;
2) poslove odravanja reda u lukama, odnosno pristanitima,
zimovnicima, zimskim sklonitima, pristanima, tovaritima,
marinama, skelskim prelazima, kupalitima i ostalim delovima
voda i obala unutranjih plovnih puteva.
Glava 2.
Inspekcijski nadzor
lan 85.
(1) Inspekcijski nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog
zakona obavljaju inspektori.
(2) Kapetan pristanita, odnosno luki kapetan ima sva prava,
dunosti i ovlaenja, koja na osnovu ovog zakona i drugih propisa
ima inspektor plovidbe.
(3) U vrenju nadzora, inspektor izdaje nareenja i izrie
zabrane pismenim reenjem.
lan 87.
(1) Nadzorom nad strunim civilnim brodom proverava se da
li brod ima vaee brodsko svedoanstvo, vaee uverenje o
badarenju, dozvolu za obavljanje prevoza, dozvolu za vaenje

potonule stvari.
(2) Ako strani brod ima vaee isprave iz stava 1. ovog lana
nadzor se ograniava na proveru da li odgovara poloaj teretne
linije, odnosno slobodnog boka podacima iz tih isprava, da li je
brod krcan u skladu sa dobijenom teretnom linijom, odnosno
slobodnog boka, da li je teret pravilno rasporeen prema uslovima
navedenim u tim ispravama, da li strani brod, koji vri ukrcavanje i
iskrcavanje tereta ima vaeu ispravu kojom se iskazuje ispravnost
brodskih ureaja za ukrcavanje ili iskrcavanje tereta i da li je stanje
tih ureaja u skladu sa podacima iz te isprave.
(3) Ako se utvrdi da strani brod nema vaee isprave, da
poloaj teretne linije, odnosno slobodnog boka ne odgovara
podacima iz tih isprava, da brod nije ukrcan u skladu sa teretnom
linijom, odnosno linijom slobodnog boka, da teret nije pravilno
rasporeen zabranie se brodu da isplovi iz luke, odnosno
pristanita sve dok ne bude mogao da nastavi plovidbu bez
opasnosti za ljudske ivote na brodu.
(4) Ako se utvrdi da strani brod zbog nedostataka zagauje
ivotnu sredinu uljem, opasnim ili drugim tetnim materijama
zabranie se brodu da isplovi iz luke, odnosno pristanita sve dok
se ti nedostaci na njemu ne uklone.
(5) Ako se utvrdi da strani brod nema vaeu ispravu kojom se
dokazuje ispravnost brodskog ureaja za ukrcavanje i iskrcavanje
stvari, ili ako se utvrdi da stanje tih ureaja nije u skladu sa
podacima iz te isprave zabranie se ukrcavanje, odnosno
iskrcavanje stvari ureajima broda.
(6) Ako se u obavljanju inspekcijskog nadzora utvrde
nedostaci iz ovog lana, o utvrenom stanju i preduzetim merama
obavestie se strani diplomatski, odnosno konzularni organ drave
iju zastavu brod vije.
(7) Ako se u obavljanju inspekcijskog nadzora iz opravdanih
razloga posumnja da stanje stranog broda bitno ne odgovara
podacima iz brodskih isprava ili da je strani brod ukrcao vei broj
putnika od dozvoljenog ili da nema najmanji broj struno
osposobljenih lanova posade ili da je oito brod u takvom stanju,
odnosno sa takvim brojem putnika, odnosno takvim stanjem posade
da ne bi bio sposoban da nastavi plovidbu bez opasnosti za ljudske
ivote na brodu zabranie se isplovljavanje iz luke.
lan 88.
(1) U obavljanju inspekcijskog nadzora nad sposobnou
broda za plovidbu proverava se da li brod ima vaee brodske
isprave i knjige, da li su na brodu od dana izdavanja, odnosno
potvrivanja brodskih isprava nastale takve bitne promene zbog
kojih je oigledno da brod u takvom stanju nije sposoban da plovi
bez opasnosti za lica i stvari na njemu i opasnosti za ljudsku
okolinu, da li brod ispunjava uslove iz lana 92. ovog zakona, da li
je na bokovima broda ucrtana propisana oznaka teretne linije,
odnosno linije slobodnog boka, da li posada uvebana u rukovanju
amcima i ostalim sredstvima za spasavanje, odnosno ureajima za
otkrivanje, spreavanje i gaenje poara i proverava se da li brod
ima vaei registar teretnog ureaja i da li stanje ureaja za
iskrcavanje i ukrcavanje odgovara podacima iz registra ureaja.
(2) Ako se u obavljanju inspekcijskog nadzora utvrde
nedostaci broda u pogledu njegove sposobnosti za plovidbu
naredie se zapovedniku broda da u odreenom roku otkloni
utvrene nedostatke.
(3) Ako se utvreni nedostaci ne otklone u odreenom roku ili
ako su utvreni nedostaci takve prirode da ugroavaju bezbednost
broda, lica i stvari na njemu i ljudske okoline zabranie se brodu
dalja plovidba sve dok se navedeni nedostaci ne otklone i oduzee
mu se isprava o sposobnosti za plovidbu.
_________________________________________________________________________________________________
14
(4) Ako se u obavljanju inspekcijskog nadzora utvrdi da brod

nema vaei registar teretnog ureaja ili ako stanje tih ureaja nije
u skladu sa registrom teretnog ureaja zabranie se obavljanje
ukrcavanja, odnosno iskrcavanja ili prekrcavanja stvari sopstvenim
ureajima za obavljanje tih radnji.
lan 89.
(1) Ako se u obavljanju inspekcijskog nadzora utvrdi da luke,
odnosno pristanita otvorena za meunarodni saobraaj ne
odgovaraju propisanim uslovima, ili da je stanje luka, odnosno
pristanita i zimovnika takvo da predstavlja opasnost za bezbednost
plovnih objekata naredie se pravnom licu ili ovlaenom organu,
koje iskoriava luku, odnosno pristanite i zimovnik da u cilju
otklanjanja utvrenih nedostataka u odreenom roku preduzmu
odgovarajue mere ili obave potrebne radove.
(2) Ako odgovarajue mere ili potrebni radovi ne budu
izvreni u odreenom roku, inspektor bezbednosti plovidbe
zabranie pristajanje plovnih objekata uz deo operativne ili druge
obale za koji je utvren nedostatak dok ne bude omogueno
bezbedno pristajanje plovnih objekata, odnosno zabranie upotrebu
operativne ili druge obale ili njenog dela kao i sidrita i zimovnika,
koji neposredno ugroava bezbednost plovnih objekata, lica i stvari
kod ukrcavanja, odnosno iskrcavanja i prekrcavanja ili ako preti
opasnost da se zbog neispravnog ureaja zagadi ljudska okolina,
odnosno zabranie promet u luci, odnosno pristanitu, sidritu,
zimovniku sve dok je bezbednost plovidbe neposredno ugroena
zbog neodravanja ovih objekata u ispravnom stanju.
(3) Ako se u obavljanju inspekcijskog nadzora utvrdi da je
stanje plovnog puta ili objekta bezbednosti za poboljanje uslova
plovidbe na plovnom putu takvo da ugroava bezbednost plovidbe
naredie se pravnom licu ili drugom organu koji odrava ili
obeleava plovne puteve da ukloni smetnje na plovnom putu i
objektima bezbednosti za poboljanje uslova plovidbe, odnosno da
plovni put i sve objekte dovede u stanje za bezbednu plovidbu i
privremeno zabrani plovidbu ako na plovnom putu nisu preduzete
mere za bezbednu plovidbu.
(4) Ako se u obavljanju inspekcijskog nadzora utvrdi da plovni
put nije obeleen, da objekti za obeleavanje i signalizaciju ne rade
ispravno, odnosno da radio-stanice ne rade u skladu sa propisima o
radio-saobraaju naredie se pravnom licu ovlaenom za
obavljanje poslova odravanja i obeleavanja objekata bezbednosti
plovidbe da plovni put obelei, da objekte za obeleavanje i
signalizaciju dovede u ispravno stanje i da obezbedi pravilan rad
radio-stanica i da po potrebi privremeno zabrani plovidbu do
otklanjanja smetnji za plovidbu.
(5) Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da se izgradnja,
odnosno odravanje hidrograevinskih objekata, kao i ostalih
radova na unutranjim plovnim putevima i obalama tih puteva
obavlja na nain kojim se ugroava bezbednost plovidbe naredie
izvoau radova privremenu zabranu daljih radova, a po potrebi
uklanjanje materijala koji ugroava bezbednost plovidbe.
(6) Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da lan posade
nema ovlaenje za obavljanje odreenih poslova ili nema vaeu
ispravu o ukrcavanju naredie da se u odreenom roku otkloni
utvreni nedostatak, a ako lan posade ne ozkloni utvreni
nedostatak, inspektor bezbednosti plovidbe naredie zapovedniku
broda da iskrca tog lana posade.
(7) Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da je lan
posade ili lice koje upravlja amcem u tolikoj meri umorno,
bolesno ili pod dejstvom droga (psihoaktivnih, odnosno
psihotropnih supstanci) ili takvom duevnom, odnosno telesnom
stanju da je nesposobo za obavljanje poslova u vezi sa
bezbednosu plovidbe naredie zapovedniku da ga smeni sa
dunosti, odnosno sprei da upravlja amcem.
(8) Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da brod nema

dozvolu za obavljanje prevoza putnika i stvari, teglenja, odnosno
potiskivanja ili drugih plovidbenih poslova, odnosno da je brod
ukrcao vei broj lica ili veu koliinu stvari nego to je dozvoljeno,
ili je teret smeten tako da ugroava bezbednost broda ili lica na
njemu naredie da se iskrcaju prekobrojna lica, odnosno da se
iskrca koliina tereta iznad dozvoljene granice, odnosno da se teret
smesti na propisan nain.
(9) Ako zapovednik broda nema dozvolu ili ne izvri nareenja
iz stava 8. ovog lana inspektor bezbednosti plovidbe zabranie
brodu isplovljenje, odnosno zabranie njegovu plovidbu.
lan 90.
(1) Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da je povreen
ovaj zakon ili drugi propis ima pravo i obavezu da u skladu sa ovim
zakonom i drugim propisima naredi otklanjanje utvrenih
nedostataka, odnosno nepravilnosti u odreenom roku, podnese
predlog za pokretanje prekrajnog postupka, postupka za privredne
prestupe i krivinog postupka, odnosno da preduzme i druge mere i
da izvri i druge radnje za koje je ovim zakonom i drugim
propisima ovlaen.
(2) Inspektor bezbednosti plovidbe duan je da vodi evidenciju
o izdatim nareenjima, preduzetim merama i predlozima za
pokretanje postupaka.
(3) Inspektor bezbednosti plovidbe duan je da kao tajnu uva
podatke koje sazna vrenjem inspekcijskog nadzora ako su ti
podaci slubena, poslovna ili vojna tajna.
(4) Inspektor bezbednosti plovidbe duan je da pri vrenju
inspekcijskog nadzora ima legitimacionu ispravu.
(5) Inspektor bezbednosti plovidbe duan je da pri vrenju
inspekcijskog nadzora nosi slubeno odelo.
Deo osmi
PRIPADNOST, IDENTIFIKACIJA, UPIS I BRISANjE
PLOVNIH I PLUTAJUIH OBJEKATA
Glava 1.
Pripadnost i isentifikacija broda
lan 91.
Pripadnost Republici Srpskoj brod stie upisom u odgovarajui
upisnik brodova, odnosno izdavanjem Brodskog svedoanstva.
lan 92.
(1) Brod koji je upisan u upisnik brodova mora imati ime i ime
luke, odnosno pristanita upisa.
(2) Brod iz stava 1. ovog lana mora da nosi i druge oznake za
identifikaciju odreene tehnikim pravilima pravnog lica
ovlaenog za utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu, odnosno
sposobnosti za plutanje plutajuih objekata.
(3) Dva broda ne mogu da imaju isto ime, odnosno oznaku za
identifikaciju.
(4) Ostali plovni, odnosno plutajui objekti moraju da imaju
oznaku odreenu tehnikim pravilima pravnog lica ovlaenog za
utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu, odnosno sposobnosti za
plutanje plutajuih objekata.
(5) Dva plovna, odnosno dva plutajua objekta ne mogu da
imaju istu oznaku za identifikaciju.
(6) Sidra na brodovima unutranje plovidbe moraju da imaju
oznaku pripadnosti brodu, odnosno brodaru unutranje plovidbe.
_________________________________________________________________________________________________
15
(7) Propise o odreivanju imena i oznaka, voenju evidencije o

imenima i oznakama plovnih i odreenih plutajuih objekata donosi
ministar saobraaj i veza.
Glava 2.
Upis i brisanje brodova
lan 93.
(1) U upisnik brodova mora da se upie brod koji je u celini u
svojini fizikih lica koja su dravljani Republike Srpske sa
prebivalitem u Republici Srpskoj, odnosno pravnih lica sa
seditem u Republici Srpskoj.
(2) U upisnik brodova moe da bude upisan:
1) brod koji je u celini ili delom u svojini stranog lica ili
dravljanina Republike Srpske sa prebivalitem u inostranstvu,
2) brod koji je u celini ili delom u svojini stranog lica ili
dravljanina Republike Srpske sa prebivalitem u inostranstvu, a
brodar tog broda je pravno lice sa seditem u Republici Srpskoj ili
dravljanin Republike Srpske sa prebivalitem u Republici Srpskoj
pod uslovom da se sa zahtevom brodara Republike Srpske za upis
tog broda u upisnik brodova saglasi njegov vlasnik,
3) brod koji je u celini ili delom u svojini stranih lica pod
uslovom da Republika Srpska vri kontrolu u upravnim,
ekonomskim i tehnikim pitanjima nad brodom i ako taj upis
odobri Ministarstvo saobraaja i veza Republike Srpske,
4) jahta (u statusu broda) koja je u celini ili delom u svojini
stranog fizikog ili pravnog lica ili lica bez dravljanstva ili
dravljanina Republike Srpske koji nema prebivalite u Republici
Srpskoj ako jahta preteno boravi u unutranjim vodama Republike
Srpske.
(3) Za izdavanje dozvole za upis stranog broda u upisnik
Republike Srpske, vlasnik, odnosno brodar je duan da podnese
reenje o odobrenju privremenog uvoza broda po osnovu zakupa i
jedinstvenu carinsku ispravu za privremeni, odnosno redovan uvoz
broda.
(4) Reenje kojim se odbija upis broda, odnosno jahte ne mora
da sadri razloge zbog kojih je upis odbijen.
(5) Vlasnik broda, odnosno vlasnik jahte koji nema
prebivalite u Republici Srpskoj duan je da ovlasti pravno ili
fiziko lice sa prebivalitem u Republici Srpskoj da ga u vreme
odsutnosti zastupa pred nadlenim organima Republike Srpske.
lan 94.
(1) U upisnik brodova u gradnji moe se na zahtev vlasnika
upisati brod koji se gradi u brodogradilitima u Republici Srpskoj.
(2) Ne moe se upisati u upisnik brodova Republike Srpske
brod koji je upisan u strani upisnik brodova.
lan 95.
(1) Brod se brie iz upisnika:
1) ako je propao ili se pretpostavlja da je propao,
2) ako vie ne ispunjava uslove iz lana 93. ovog zakona,
3) ako se trajno povue iz plovidbe,
4) ako se upie u drugi upisnik brodova koji se vodi u
Republici Srpskoj.
(2) Pretpostavlja se da je brod propao ako su od prijema
poslednje vesti o brodu protekla tri meseca. U tom sluaju se
pretpostavlja da je brod propao onog dana kada su primljene
poslednje vesti o njemu.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno se primjenjuju i na
brisanje broda u gradnji iz upisnika brodova u gradnji.
lan 96.
(1) Upisnici brodova su javne knjige.
(2) Svako ima pravo da pregleda i prepisuje glavnu knjigu
upisnika, zbirku isprava, imenik vlasnika broda i imenik brodova.
(3) Kapetanija koja vodi upisnik brodova duna je, uz naplatu
odreene naknade, da licu koje to zahteva, izda uverenje o stanju
upisa u upisnik brodova ili upisnik brodova u gradnji, kao i prepis
isprava koje se uvaju u zbirci isprava, a ko upisi u upisniku
upuuju na te isprave.
(4) Uverenja i prepisi isprava iz stava 3. ovog lana jesu javne
isprave.
(5) Ko se u pravnom prometu, postupajui savesno pouzda u
podatke upisane u upisnik brodova ne snosi pravne posledice koje
iz toga nastanu ako se kasnije dokae da su podaci netani.
lan 97.
(1) Za upis brodova postoje:
1) upisnik brodova unutranje plovidbe,
2) upisnik javnih brodova unutranje plovidbe,
3) upisnik brodova u gradnji.
(2) Upisnici brodova i upisnik brodova u gradnji sastoje se od
glavne knjige i zbirke isprava.
(3) Glavna knjiga upisnika brodova i upisnika brodova u
gradnji sastoji se iz uloaka.
(4) Uloak ima list A, list B i list C.
(5) Uloak glavne knjige upisnika javnih brodova unutranje
plovidbe ima samo list A i list B.
(6) Svaki brod upisuje se u poseban uloak.
(7) Domai ratni plovni objekti i domai ratni plutajui objekti
upisuju se u poseban registar Ministarstva odbrane.
lan 98.
U list A glavne knjige uloka upisnika brodova u gradnji
upisuju se podaci o identitetu broda, odnosno broda u gradnji i
njihove osnovne tehnike karakteristike.
lan 99.
(1) U list B uloka glavne knjige upisnika brodova i upisnika
brodova u gradnji, za brod u svojini preduzea ili drugog pravnog
lica upisuje se firma, odnosno naziv i sedite vlasnika broda, ili
broda u gradnji, odnosno ime i prebivalite fizikog lica, odnosno
firma, odnosno naziv i sedite pravnog lica koje je vlasnik broda i
ogranienja vlasnika u pogledu raspolaganja brodom ili brodom u
gradnji.
(2) U list B iz stava 1. ovog lana upisuje se firma, odnosno
naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite brodara ako je brod u
celini ili delimino u svojini stranca, a upis je izvren na osnovu
lana 93. ovog zakona. U ostalim sluajevima, ti podaci o brodaru
mogu da se upiu radi evidentiranja postojanja brodara koji nije
vlasnik broda.
(3) U list B upisnika brodova u gradnji mogu, radi
evidentiranja, da se upiu i firma, odnosno naziv i sedite, odnosno
lino ime i prebivalite brodara i naruioca.
lan 100.
(1) U list C uloka glavne knjige upisnika brodova za brod u
svojini preduzea ili drugog pravnog lica upisuje se ugovorno
zalono pravo, zakup broda i brodarski ugovor na vreme za ceo
brod.
_________________________________________________________________________________________________
16
(2) U list C uloka glavne knjige upisnika brodova za brod koji

je u svojini fizikog lica ili pravnog lica upisuju se stvarna prava
kojima je brod ili deo broda optereen, kao i prava steena na tim
pravima, zakup broda, brodarski ugovor na vreme za ceo brod,
pravo pree kupovine kao i druga ogranienja raspolaganja brodom
kojima je podvrgnut vlasnik optereenog broda, zabrane
optereivanja i otuivanja, kao i sve zabeleke za koje nije izriito
odreeno da se upisuju u drugi list uloka.
(3) U list C uloka glavne knjige upisnika brodova u gradnji
upisuju se za brod u gradnji podaci iz st. 1. i 2. ovog lana.
(4) Propise o upisu brodova u odreene upisnike, o podacima
koji se unose u list A glavne knjige upisnika brodova, o zbirkama
isprava, o pomonim knjigama koje se vode uz upisnike brodova, o
obrascima tih isprava i knjiga donosi Ministarstvo saobraaja i
veza.
lan 101.
Ako ovim zakonom nije drukije odreeno, na postupak za
upis i brisanje brodova na odgovarajui nain primenjivae se
odredbe prethodnih saveznih propisa o pomorskoj i unutranjoj
plovidbi.
Glava 3.
Upis i brisanje amaca i plutajuih objekata
lan 102.
(1) amci i plutajui objekti se upisuju u upisnike, koje vodi
kapetanija, odnosno njena ispostava na ijem je podruju
prebivalite, odnosno sedite fizikog ili pravnog lica vlasnika
amca, odnosno plutajueg objekta.
(2) Za amce i plutajue objekte vodi se:
1) upisnik amaca,
2) upisnik plutajuih objekata.
(3) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana amac se moe
upisati u upisnik amaca kapetanije, odnosno njene ispostave na
ijem podruju amac stalno ili preteno boravi.
lan 103.
(1) U upisnik se upisuje amac ili plutajui objekat koji je u
celini u svojini fizikog ili pravnog lica sa prebivalitem, odnosno
seditem u Republici Srpskoj.
(2) U upisnik se moe upisati amac ili plutajui objekat, koji
je u celini ili delom u svojini stranog fizikog ili pravnog lica, lica
bez dravljanstva ili dravljanina Republike Srpske, koji nema
prebivalite u Republici Srpskoj ako amac ili plutajui objekat
preteno boravi u unutranjim vodama Republike Srpske.
(3) Vlasnik amca ili plutajueg objekta, koji nema
prebivalite u Republici Srpskoj je duan da ovlasti pravno ili
fiziko lice sa prebivalitem u Republici Srpskoj da ga u vremenu
odsutnosti zastupa pred nadlenim organima Republike Srpske.
(4) U upisnike amaca i plutajuih objekata ne mogu da se
upiu amci i plutajui objekti, koji su upisani u strane upisnike
amaca i plutajuih objekata.
(5) amac i plutajui objekat, koji su upisani u odgovarajui
upisnik, moraju da imaju oznaku a mogu da imaju i ime.
(6) Dva amca ili dva plutajua objekta ne mogu da imaju istu
oznaku, odnosno ime.
(7) Upisnici amaca i plutajuih objekata su javne knjige a
izvod iz upisnika ima dokaznu snagu javne isprave.
(8) Ako se promeni vlasnik amca ili plutajueg objekta vri se
ponovni upis amca ili plutajueg objekta.
(9) Vlasnik amca ili plutajueg objekta duan je da prijavi

svaku promenu podatka, koji se unose u upisnik u roku od 30 dana
od dana nastanka promene.
(10) Kapetanija izdaje reenje o upisu amca i plutajueg
objekta u odgovarajui upisnik.
(11) Propise o uesnicima amaca i plutajuih objekata,
obrascima i sadrini i nainu voenja donosi Ministar saobraaja i
veza.
lan 104.
(1) Kapetanija e doneti reenje o brisanju amca ili plutajueg
objekta iz odgovarajueg upisnika:
1) ako amac ili plutajui objekat propadne, nestane ili bude
uniten,
2) ako amac ili plutajui objekat bude trajno povuen iz
plovidbe,
3) ako protekne vie od 30 dana od dana isteka registracije
amca ili plutajueg objekta,
4) ako vie ne postoje uslovi iz l. 103. ovog zakona.
(2) Smatra se da su amac ili plutajui objekat propali ili
nestali ako je od prijema poslednje vesti o njima proteklo vie od tri
meseca. U tom sluaju, smatra se da su amac ili plutajui objekat
propali ili nestali narednog dana od dana prijema poslednje vesti.
(3) Kapetanija e izdati reenje o brisanju amca ili plutajueg
objekta iz odgovarajueg upisnika:
1) ako amac postane pripadak broda ili drugog plovila,
2) ako se pregradnjom skrati na duinu manju od tri metra,
3) ako se upie u neki drugi domai ili strani upisnik.
(4) Vlasnik amca i plutajueg objekta obavezan je da u roku
od 15 dana od dana nastanka sluajeva iz st. 1. i 3. ovog lana
podnese kapetaniji upisa zahtev za brisanje amca ili plutajueg
objekta iz odgovarajueg upisnika.
lan 105.
(1) Odredbe o upisu i brisanju amaca i plutajuih objekata
odnose se na:
1) amce koji su pripadak broda ili drugog plovnog objekta,
2) sportske amce bez sopstvenog pogona (veslake amce,
kajake, kanue, jedrilice i sline plovne objekte),
3) amce krae od tri metra, pod uslovom da ne plove na
vodama u graninom pojasu Republike Srpske,
4) amce i plutajue objekte koji se upisuju i briu po
posebnim propisima Republike Srpske.
(2) Odredba odredbe o upisu i brisanju amaca i plutajuih
objekata odnose se na amce posebne konstrukcije i pogonskog
ureaja, koji omoguuje da klizi po vodi (gliser i slini plovni
objekti).
(3) Propise o upisu i brisanju amaca i plutajuih objekata, o
ispravama i upisnicima, obrascima i sadraju isprava i upisnika
donosi Ministarstvo saobraaja i veza.
Deo deveti
OSNOVI SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA, POSTUPAK ZA
UPISIVANjE I BRISANjE BRODOVA, BRODAR,
OBLIGACIONI ODNOSI, POSTUPAK IZVRENjA I
OBEZBEENjA NA BRODOVIMA
lan 106.
(1) Brod i brod u gradnji su pokretne stvari.
(2) Brod moe da bude u svojini domaeg ili stranog lica, u
granicama i pod uslovima odreenim propisima Republike Srpske.
_________________________________________________________________________________________________
17
(3) Na osnovu pravnog posla, prava na brodu stiu se upisom u

upisnik brodova.
(4) Brod koji je u svojini stranog lica moe da ima pripadnost
Republici Srpskoj pod uslovima odreenim u lanu 93. ovog
zakona.
lan 107.
Do donoenja odgovarajuih propisa o svojinsko-pravnim
odnosima, o postupku za upisivanje i brisanje brodova, o brodaru, o
obligacionim odnosima ugovorima, o ugovorima o plovidbenom
agencijskom poslu, o ugovorima o plovidbenom osiguranju, o
zajednikim havarijama, o postupku izvrenja i obezbeenja na
brodovima primenjivae se na odgovarajui nain kao pravna
pravila propisi o pomorskoj i unutranjoj plovidbi prethodne
Jugoslavije pod uslovom da nisu u suprotnosti sa odredbama ovog
zakona, Ustavom, drugim zakonima i propisima Republike Srpske.
(3) Domae fiziko ili pravno lice moe da obavlja prevoze za

sopstvene potrebe u domaem saobraaju ako je registrovano za
poslove prevoza na unutranjim vodama.
(4) Prevoz putnika i stvari izmeu luka, odnosno pristanita i
drugih delova unutranjih voda (kabotaa) mogu da vre samo
brodovi upisani u upisnik brodova Republike Srpske.
(5) Ne smatra se kabotaom prevoz putnika stranom jahtom ili
stranim amcem ako se taj prevoz nenaplauje.
(6) Ministarstvo saobraaja i veza moe da dozvoli stranom
brodu prevoz praznih kontejnera u njegovoj eksploataciji izmeu
luka, odnosno pristanita Republike Srpske po osnovu uzajamnosti,
kao i prevoz stvari i putnika izmeu luka, odnosno pristanita
Republike Srpske ako to zahteva opti interes Republike Srpske.
Glava 2.
Tegljenje, potiskivanje i drugi plovidbeni uslovi
Deo deseti
lan 110.
PREVOZ I PLOVIDBENI POSLOVI
(1) Tegljenje, odnosno potiskivanje je plovidbeni posao kada

brod sa sopstvenim pogonom tegli, odnosno potiskuje drugi plovni
ili plutajui objekat na unutranjim vodama.
(2) Tegljenje, odnosno potiskivanje vri se na osnovu ugovora
o tegljenju, odnosno potiskivanju.
(3) Tegljenje, odnosno potiskivanje moe da obavlja domae
fiziko ili pravno lice ako je registrovano za poslove tegljenja,
odnosno potiskivanja na unutranjim vodama.
Glava 1.
Prevoz putnika i stvari
lan 108.
(1) Prevozi na unutranjim vodama Republike Srpske mogu
biti:
lan 111.
1) javni prevozi,
2) prevozi za sopstvene potrebe,
3) meunarodni prevozi,
4) meudravni prevozi,
5) prevozi za tree drave ili iz treih drava,
6) unutranji prevozi,
7) vangabaritni prevozi,
8) vanredni prevozi.
(2) Javni prevoz je prevoz putnika i stvari plovilima, koji je uz
jednake uslove svakome dostupan i koji se obavlja na osnovu
ugovora o prevozu.
(3) Prevoz za sopstvene potrebe je prevoz plovilima, koji vre
fiziko ili pravno lice za sopstvene potrebe.
(4) Meunarodni prevoz je prevoz plovilima iz bilo koje
domae luke, odnosno pristanita u stranu luku, odnosno pristanite
ili obratno.
(5) Meudravni prevoz je prevoz plovilima, koji se obavlja
izmeu luka, odnosno pristanita dve drave.
(6) Prevoz za tree drave ili iz treih drava je prevoz koji
vri brodar jedne drave iz luke, odnosno pristanita druge drave
za neku treu dravu i obratno.
(7) Unutranji prevoz je prevoz plovilima iz jedne domae
luke, odnosno pristanita u drugu domau luku, odnosno
pristanite.
(8) Propise o prevozima na unutranjim vodama donosi
Ministarstvo saobraaja i veza.
lan 109.
(1) Prevoz unutranjim vodama u domaem saobraaju mogu
da obavljaju samo domai brodovi.
(2) Domai brodar moe da obavlja javne prevoze putnika i
stvari u domaem i meunarodnom saobraaju ako je registrovan
za poslove prevoza na unutranjim vodama.
(1) Drugi plovidbeni poslovi su poslovi koji nisu utvreni

odredbama ovog zakona o prevozu putnika i stvari, odredbama o
tegljenju, odnosno potiskivanju, a obavljaju se plovnim ili
plutajuim objektima na unutranjim vodama.
(2) Drugi plovidbeni poslovi vre se na osnovu ugovora u
skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa Republike
Srpske.
(3) Ako ovim zakonom nije drukije odreeno na poslove
prevoza putnika i stvari, poslove tegljenja, odnosno potiskivanja i
druge plovidbene poslove primenjivae se na odgovarajui nain
kao pravna pravila odredbe prethodnih saveznih propisa o
pomorskoj i unutranjoj plovidbi pod uslovom da nisu u suprotnosti
sa odredbama ovog zakona, drugih zakona i propisa Republike
Srpske.
Glava 3.
Vangabaritni prevozi i vanredni prevozi
lan 112.
(1) Vangabaritni prevozi su prevozi tereta posebnih gabarita
(teine, dimenzija i sl.) koji se mogu obavljati samo po odobrenju
Ministarstva za saobraaj i veze.
(2) Vanredni prevozi su prevozi za potrebe oruanih snaga,
koji se mogu obavljati samo po odobrenju Ministarstva saobraaja i
veza.
Deo jedanaesti
PLOVIDBENE NEZGODE
Glava 1.
_________________________________________________________________________________________________
18
Sudar brodova
lan 113.
(1) Odredbe ove glave zakona odnose se na svaki plovni i
plutajui objekat.
(2) Odredbe ove glave zakona osim odredbe lana 117. ovog
zakona odnose se i na ratne brodove u mirnodopskim uslovima.
(3) Odredbe ove glave zakona ne odnose se na ogranienje
odgovornosti brodara kao i na prava i obaveze utvrene ugovorom
o iskoriavanju brodova ili nekim drugim ugovorom.
lan 114.
Plovidbena nezgoda je vanredni dogaaj na unutranjim
vodama nastao u plovidbi ili iskoriavanju plovnog i plutajueg
objekta, plovnog puta ili objekta na njemu, pri kojem je dolo do
ljudskih rtava ili telesnih oteenja, materijalne tete ili
zagaivanja ivotne sredine.
lan 115.
Brodar, odnosno vlasnik broda odgovoran je za tetu za koju
se dokae da je prouzrokovana njihovom krivicom i to za tetu:
1) koju brod, lica na brodu ili stvari na brodu pretrpeli zbog
sudara brodova,
2) koju jedan brod prouzrokuje drugom brodu zbog vrenja
manevra ili proputanja da izvri manevar ili zbog nepridravanja
propisa o bezbednosti plovidbe pa i ako do sudara izmeu brodova
nije dolo,
3) koju prouzrokuje usidreni brod ili se nanese usidrenom
brodu,
4) koju prouzrokuje jedan drugome brodovi, koji plove u
sastavu istog teglja, odnosno u istom potiskivanom sastavu.
zahteva od ostalih brodova ijom je krivicom nastala teta

srazmerno krivici svakog od tih brodova.
(3) Ako je teta prouzrokovana sluajem ili viom silom, ili
ako se ne moe utvrditi uzrok zbog koje je nastao sudar brodova,
tetu snosi oteeni.
lan 118.
(1) Zapovednik broda duan je da brodu sa kojim se sudario
brod kojim on zapoveda, ako je mogue, saopti ime luke, odnosno
pristanita upisa broda, ime poslednje luke odnosno pristanita iz
koje je isplovio i ime luke, odnosno pristanita u koje plovi.
(2) Vlasnik broda i brodar ne odgovaraju za tetu koja nastane
ako zapovednik broda ne izvri obaveze iz stava 1. ovog lana.
lan 119.
(1) Pravo na podnoenje zahteva za naknadu tete
prouzrokovane sudarom broda zastareva protekom dve godine od
dana sudara.
(2) Pravo na podnoenje zahteva za povrat (regres) zastareva
protekom jedne godine.
(3) Nakon nastanka potraivanja moe se pismeno ugovoriti
rok zastarelosti, koji je dui od roka iz st. 1. i 2. ovog lana.
(4) Zastarelost iz stava 2. ovog lana poinje da tee:
1) od dana pravosnanosti sudske presude kojom se utvruje
odgovornost, odnosno solidarna odgovornost,
2) od dana uplate naknade za tetu ako nije pokrenut sudski
postupak,
3) od dana kada je poverilac saznao za platenu nesposobnost
svog dunika.
(5) Rok zastarelosti u sluaju iz stava 3. ovog lana ne moe
da bude dui od dve godine od dana uplate, odnosno od dana
pravosnanosti sudske presude kada se radi o zahtevu za raspodelu
dela duga plateno nesposobnog dunika.
Glava 2.
lan 116.
Spasavanje i pruanje pomoi
(1) Ako je teta prouzrokovana krivicom dva ili vie brodova,

svaki brod odgovara srazmerno svojoj krivici.
(2) Ako se obim krivice ne moe utvrditi, odgovornost
brodova za tetu je solidarna deli se na jednake delove.
(3) Pod odgovornou brodara podrazumeva se odgovornost
brodara ili vlasnika broda.
(4) Kod tete prouzrokovane sudarom brodova nadoknauje se
i izgubljena dobit, bez obzira na stepen krivice.
(5) Ako je sudarom brodova prouzrokovana smrt ili telesna
povreda nekog lica, za tetu nastalu smru ili telesnom povredom
odgovaraju solidarno brodovi ijom krivicom je dolo do sudara.
(6) Za naknadu tete prouzrokovanu na brodu koji nije kriv za
sudar, kao i stvarima na njemu, odgovaraju solidarno brodovi ijom
je krivicom dolo do sudara.
lan 120.
lan 117.
(1) Brod koji je u sluajevima iz lana 116. ovog zakona na
ime naknade tete platio vie nego to iznosi deo naknade
srazmeran njegovoj krivici ima pravo da zahteva od drugog broda
povrat (regres) vie plaenog dela naknade tete srazmerno
njegovoj krivici.
(2) Brod koji, iz razloga koji ne zavise od njega, ne moe da
naplati od drugog broda ili drugih brodova iznos na koji ima pravo
prema odredbi stava 1. ovog lana, moe naplatu tog iznosa da
(1) Odredbe ove glave zakona primjenjuju se na svaki plovni i

plutajui objekat, ukljuujui i vazduhoplov hidroavion koji
spasava ili je predmet spasavanja na vodi.
(2) Odredbe ove glave zakona primjenjuju se na spasavanje
lica, brodova i stvari sa tih brodova.
(3) Odredbe ove glave zakona, osim odredbi l. 133. i 134.,
primjenjuju se i na ratne brodove.
(4) U smislu ovog zakona, pod spasavanjem podrazumeva se i
pruanje pomoi.
lan 121.
(1) Zapovednik broda koji na bilo koji nain dozna da se lica,
ukljuujui i neprijatelje u sluaju oruanog sukoba, nalaze u
ivotnoj opasnosti, duan je da im odmah krene u pomo najveom
brzinom, obavetavajui ih o tome ako je to mogue i preduzeti
njihovo spasavanje.
(2) Zapovednik broda u opasnosti ima pravo, nakon dogovora
sa zapovednicima, koji su odgovorili na njegov poziv u pomo, a
ko je dogovor mogue obaviti, izabrati jedan od tih brodova ili vie
njih za koje smatra da su najprikladniji da mu prue pomo.
(3) Zapovednik ili zapovednici brodova izabrani za pruanje
pomoi brodu u opasnosti duni su da prihvate izbor i da odmah,
_________________________________________________________________________________________________
19
najveom brzinom krenu u pomo licima koja su u ivotnoj

opasnosti.
(4) Zapovednik broda duan je da spasava osobe, koje su u
ivotnoj opasnosti i ako se one tome protive ili ako se spasavanju
lica protivi zapovednik broda na kojem se ta lica nalaze.
(5) Zapovednik broda nije duan da krene u pomo i da
preduzme spasavanje lica u ivotnoj opasnosti:
1) ako bi preduzimanje tog spasavanja predstavljalo ozbiljnu
opasnost za brod kojim on zapoveda i za lica na tom brodu,
2) ako opravdano smatra da prema posebnim okolnostima
sluaja preduzimanje spasavanja lica u opasnosti ne bi bilo
uspeno,
3) ako dozna da je drugi brod izabran i da ide u pomo i da je
izabrani brod taj izbor prihvatio,
4) ako od zapovednika broda u opasnosti ili direktno od lica
koja su bila u ivotnoj opasnosti ili od zapovednika drugog broda,
koji je stigao do tih lica bude obaveten da pomo vie nije
potrebna.
lan 122.
(1) Zapovednik broda duan je da u sluaju sudara brodova,
ako to moe uiniti bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i
za lica na njemu, pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzme
spasavanje drugog broda sa kojim se sudario brod kojim on
zapoveda.
(2) Zapovednik broda je duan da bez odlaganja ukloni brod sa
plovnog puta ako postoji opasnost da brod potone.
(3) Zapovednik broda je duan kad se brod kojim on zapoveda
nae u blizini broda, koji daje poziv za pomo i kad nije bilo
sudara, odmah preduzme spasavanje tog broda ako to moe uiniti
bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za osoblje na tom
brodu.
(4) Zapovednik broda duan je da u brodski dnevnik ubelei
razloge zbog kojih nije krenuo u pomo licima u opasnosti i
preduzeo njihovo spasavanje kao i razloge zbog kojih nije preduzeo
spasavanje broda nakon sudara.
lan 123.
(1) Vlasnik broda ili brodar ne odgovara za tetu, koja nastane
u sluaju kada zapovednik broda nije postupio u skladu sa
dunostima odreenim u l. 121. i 122. ovog zakona.
(2) Spasavanje ratnog plovila Republike Srpske i lica na njemu
nee se preduzeti u sluaju izriite zabrane zapovednika tog broda.
(3) Odredbe l. 121. i 122. ovog zakona odnose se i na ratne
brodove.
(4) Izuzetno od odredbe stava 3. ovog lana, Ministarstvo za
odbranu propisae u kojim sluajevima zapovednik ratnog plovila
Republike Srpske nije duan preduzimati mere spasavanja.
lan 124.
(1) Za spasavanje lica ne pripada nagrada.
(2) Izuzetno, od odredbe stava 1. ovog lana, ako je u
spasavanju uestvovalo vie spasilaca od kojih su neki spasli lica, a
neki brod i stvari sa broda, spasiocu koji je spasao samo lica
pripada pravian deo nagrade za spasavanje priznate spasiocu broda
i stvari sa broda.
(2) Zapovednik broda ili brodar broda u opasnosti imaju pravo

da zakljue ugovor o spasavanju u ime vlasnika stvari na brodu.
(3) Stranke ugovorom ne mogu iskljuiti ili umanjiti svoje
obaveze u pogledu zatite ljudske okoline utvrene u lanu 126.
kao ni iskljuiti odredbe lana 127. ovog zakona.
(4) Za svako spasavanje broda ili stvari sa broda koje je bilo
uspeno spasiocu pripada pravina nagrada.
(5) Visina nagrade ne moe biti vea od vrednosti spasenog
broda, odnosno spasenih stvari.
lan 126.
(1) Spasilac je duan pri obavljanju spasavanja i pri
spreavanju nastanka ili pri smanjivanju tete na ljudskoj okolini da
postupa dunom panjom, da zatrai pomo drugih spasilaca ako to
okolonosti nalau i da prihvati pomo drugih spasilaca kada
zapovednik broda u opasnosti, odnosno vlasnik stvari sa broda sa
razlogom zatrai da tako postupi.
(2) Zapovednik broda, brodar, odnosno vlasnik stvari sa broda
u opasnosti duni su da sarauju sa spasiocem tokom spasavanja,
da primene dunu panju pri spreavanju nastanka tete ili pri
smanjenju tete na ljudskoj okolini, a kada brod ili stvari sa broda
budu dopremljeni na sigurno mesto, duan je da prihvati brigu o
njima ako to od njih spasilac sa razlogom zatrai.
lan 127.
(1) Sud moe na zahtev stranke da poniti ili izmeni ugovor o
spasavanju broda ili stvari sa broda:
1) ako je ugovor sklopljen u trenutku ili pod uticajem
opasnosti ili ako utvrdi da ugovorne odredbe nisu pravine,
2) ako utvrdi da je stranka na sklapanje ugovora bila navedena
prevarom ili namernim prikrivanjem injenica,
3) ako utvrdi da nagrada utvrena ugovorom nije srazmerna
obimu i znaaju preduzetog spasavanja.
(2) Ako stranke nisu zakljuile ugovor o spasavanju broda ili
stvari sa broda ili ako su takav ugovor zakljuile ali nisu ugovorile
visinu nagrade za spasavanje, o visini nagrade, u sluaju spora,
odluuje sud.
(3) Sud utvruje visinu nagrade za spasavanje uzimajui u
obzir:
1) spasenu vrednost broda i stvari sa broda,
2) vetinu i napore spasioca u spreavanju ili smanjenju tete
na ljudskoj okolini,
3) postignut stepen uspeha u spasavanju,
4) prirodu i stepen opasnosti,
5) vetinu i napore spasioca u spasavanju lica, broda i stvari sa
broda,
6) utroeno vreme, stvarne trokove i gubitke spasioca,
7) rizik odgovornosti i druge rizike kojima su bili izloeni
spasioci ili njihova oprema,
8) brzinu kojom su usluge pruene,
9) dostupnost i upotrebu brodova i druge opreme namenjene
operacijama spasavanja,
10) stanje spremnosti i efikasnosti opreme spasioca i njenu
vrednost.
(4) Odredbe stava 3. ovog lana primenjuju se i kada sud na
osnovu stava 1. ovog lana menja visinu ugovorene nagrade.
lan 128.
lan 125.
(1) Odredbe ovog zakona primjenjivae se i na spasavanje
broda i stvari sa broda, izuzev ako ugovorom o spasavanju nije
drukije ugovoreno.
(1) Ako je spasilac obavio spasavanje broda, koji je sam ili

svojim teretom pretio da nanese tetu ljudskoj okolini, pa prema
odredbi lana 127. stav 3. ovog zakona nema pravo na nagradu za
spasavanje, barem u visini posebne naknade u skladu sa ovim
_________________________________________________________________________________________________
20
lanom, ima pravo na posebnu naknadu od vlasnika tog broda u

visini svojih stvarnih trokova.
(2) Ako je spasilac uz uslove utvrene u stavu 1. ovog lana,
svojim delovanjem spreio nastanak ili smanjio nastanak vee tete
ljudskoj okolini, posebna naknada koju vlasnik broda treba da
nadoknadi takvom spasiocu moe se poveati za 30% stvarnih
trokova koje je spasilac imao. Plaanje naknade do visine od
100% stvarnih trokova spasiocu moe odrediti sud u sluaju kada
oceni, u skladu sa odredbom lana 127. stav 3. ovog zakona, da je
tako utvrena visina naknade pravina i opravdana.
(3) Trokovi spasioca u smislu st. 1. i 2. ovog lana znae
stvarne izdatke, koje je spasilac opravdano uloio pri spasavanju i
pravina srazmera za opremu i osoblje, koji su stvarno i sa
razlogom bili ukljueni u spasavanje, primjenjujui merila utvrena
u lanu 127. stav 3. ta. 8, 9. i 10. ovog zakona.
(4) Ukupna posebna naknada po odredbama ovog lana
isplatie se jedino u sluaju da iznosi vie i to u delu za koji je ta
naknada vea od nagrade za spasavanje na koju spasilac ima pravo
na osnovu odredbe lana 127. ovog zakona.
(5) Ako je spasilac svojom krivicom propustio da sprei
nastanak ili da smanji nastalu tetu ljudskoj okolini, sud moe
utvrditi da takav spasilac nema pravo na posebnu naknadu iz ovog
lana u odreenom delu ili u celini.
(6) Odredbama ovog lana ne iskljuuje se pravo na povrat
stvarnih trokova od vlasnika broda od kojeg je nastala opasnost,
odnosno teta za ljudsku okolinu.
lan 129.
odgovarajue jemstvo za potraivanje spasioca, ikljuujui i

mogue kamate i trokove postupka.
(2) Vlasnik i brodar spasenog broda duni su, uz jemstvo iz
stava 1. ovog lana da na vreme preduzmu sve nune mere kako bi
vlasnici ili lica ovlaena da raspolau stvarima na spasenom brodu
mogli dati odgovarajue jemstvo za svoja dugovanja spasiocu
ukljuujui mogue kamate i trokove postupka.
(3) Bez saglasnosti spasioca, spaseni brod ili stvari sa broda ne
mogu se otpremiti iz luke, odnosno pristanita ili mesta na koje su
dopremljeni po zavretku spasavanja, sve dok se ne prui
odgovarajue jemstvo za potraivanje spasioca u odnosu na njih.
lan 132.
Iznos utvren pravosnanom odlukom o visini nagrade za
spasavanje ili o posebnoj naknadi spasilac ima pravo da potrauje
direktno od osiguratelja broda i stvari sa broda, odnosno od
osiguratelja broda, a ko je takav osiguratelj dao jemstvo u pogledu
tih iznosa.
lan 133.
(1) Iznos nagrade za spasavanje koji preostane nakon odbijanja
iznosa tete nanesene brodu spasiocu pri spasavanju i stvarnih
trokova nastalih spasavanjem predstavlja istu nagradu.
(2) Odreeni deo iste nagrade pripada posadi broda spasioca.
(3) Spasilac se ne moe odrei dela nagrade, koji pripada
lanovima posade bez pristanka lanova posade broda spasioca.
(4) Svaki lan posade broda spasioca moe, nakon proteka
roka od jedne godine od dana kada je spasavanje zavreno tubom
prema brodaru spasenog broda ostvariti nagradu za spasavanje u
delu koji predstavlja njegov udeo u toj nagradi, ako brodar spasilac
nije podneo u tom roku tubu za isplatu nagrade za spasavanje.
(1) Ako ima vie spasilaca, a spasioci se nisu sporazumeli o o

srazmernim delovima na koje se meu njima treba podeliti nagrada
za spasavanje broda ili stvari sa broda, o toj podeli odluuje sud na
osnovu odredbe lana 127. ovog zakona.
(2) Ako ima vie spasilaca, svaki od njim ima pravo da
samostalno podnese i zahtev za nagradu.
(3) Sud moe da smanji nagradu ili da odlui da spasiocu ne
pripada nagrada za spasavanje broda ili stvari sa broda ako su
spasioci svojom krivi9com izazvali potrebu spasavanja ili ako su
pri spasavanju uinili krivino delo.
(4) Spasilac koji se upustio u spasavanje broda ili stvari sa
broda protiv izriite i nedvosmislene zabrane zapovednika broda,
valsnika broda ili brodara spasavanog broda, odnosno lica
ovlaenog da raspolae stvarima na spasavanom brodu, nema
pravo na nagradu.
(1) Pravo na podnoenje zahteva za isplatu nagrade za

spasavanje zastareva nakon proteka dve godine od dana kada je
spasavanje zavreno.
(2) Pravo lanova posade prema lanu 133. stav 4. ovog
zakona zastareva nakon proteka jedne godine.
(3) Nakon to je nastalo potraivanje, stranke mogu pismeno
da ugovore rokove zastarelosti koji su dui od rokova utvrenih u
st. 1. i 2. ovog lana.
lan 130.
lan 135.
(1) Ako se spasavanje broda i stvari sa broda vri na osnovu

ugovora o spasavanju, koji je zakljuio zapovednik broda ili brodar
broda u opasnosti za spasavanje duan je da plati brodar spasenog
broda, ako ugovorom nije drugaije ugovoreno.
(2) Ako je zakljuen ugovor o spasavanju, vlasnik spasenih
stvari ili lica koja imaju pravo da raspolau tim stvarima odgovara
solidarno sa licem obaveznim na plaanje nagrade za spasavanje
broda samo za deo nagrade, koji se odnosi na te stvari.
(3) Ako ugovor o spasavanju nije bio zakljuen, nagradu za
spaseni brod duan je da plati brodar spasenog broda, a nagradu za
spasene stvari vlasnik ili lice koje ima pravo da raspolae tim
stvarima.
Odredbe ove glave zakona koje se odnose na nagradu za

spasavanje primjenjuju se i u sluaju spasavanja izmeu brodova
istog vlasnika broda ili brodara.
lan 131.
(1) Na zahtev spasioca, lice koje plaa nagradu za spasavanje
prema odredbama lana 130. ovog zakona duno je dati
lan 134.
Glava 3.
Vaenje potonulih stvari
lan 136.
(1) Odredbe ove glave zakona primjenjuju se na vaenje ili
unitavanje (u daljem tekstu: vaenje) plovnih i plutajuih objekata,
vazduhoplova hidroaviona, njihovih delova i tereta i drugih stvari
potonulih ili nasukanih u unutranjim vodama (u daljem tekstu:
potonule stvari), ako se ne radi o njihovom spasavanju.
(2) Na vaenje stvari potonulih za vreme spasavanja ili dok je
trajala opasnost u kojoj se brod nalazio neposredno pre zapoetog
spasavanja primjenjuju se odredbe o spasavanju iz ovog zakona.
_________________________________________________________________________________________________
21
lan 137.
(1) Potonulu stvar moe vaditi domae ili strano lice koje je
vlasnik stvari ili ima pravo raspolaganja tom stvari (u daljem
tekstu: ovlaeno lice), izuzev u sluaju iz l. 138. i 139. ovog
zakona.
(2) Potonula stvar moe se vaditi na osnovu odobrenja
nadlene kapetanije.
(3) U zahtevu za izdavanje odobrenja za vaenje potonule
stvari mora se navesti naziv potonule stvari, mesto gde se ona
nalazi, nain i sredstva potrebna za vaenje, dokaz o pravu svojine i
vreme predvieno za poetak i zavretak radova vaenja.
(4) U odobrenju za vaenje potonule stvari kapetanija odreuje
uslove bezbednosti i rok poetka i zavretka radova.
(5) Odobrenje za vaenje potonule stvari, koja je od vojnog
znaaja, kapetanija moe dati samo uz prethodnu saglasnost vojnog
organa.
(6) Odobrenje za vaenje stvari koje imaju ili se pretpostavlja
da imaju obeleje spomenika kulture izdaje kapetanija uz prethodnu
saglasnost organizacije za zatitu spomenika kulture.
(7) O poetku, prekidu, nastavljanju ili naputanju radova na
vaenju potonule stvari, ovlaeno lice je duno bez odlaganja da
obavesti kapetaniju koja je izdala odobrenje.
lan 138.
(1) Ako se potonula stvar nalazi na takvom mestu da
predstavlja opasnost za plovidbu ili iskoriavanje prirodnih
bogatstava unutranjih voda i zagauje ili moe da zagadi ljudsku
okolinu, kapetanija e izdati reenje ovlaenom licu da u
primerenom roku izvadi potonulu stvar.
(2) Ako ovlaeno lice ne postupi prema reenju, kapetanija e
na troak i rizik ovlaenog lica izdati reenje kojim se vaenje
potonule stvari poverava domaem pravnom ili fizikom licu.
(3) Ako potonula stvar predstavlja direktnu opasnost ili
smetnju za plovidbu, kapetanija moe i bez izdavanja reenja
postupiti po odredbi stava 2. ovog lana.
(4) alba protiv reenja iz st. 1, 2. i 3. ovog lana ne zadrava
izvrenje reenja, a podnosi se Ministarstvu za saobraaj i veze u
roku od 15 dana od dana prijema reenja.
(5) Reenje iz stava 1. ovog lana, kojim se nareuje vaenje
potonule stvari, koja je u vlasnitvu stranog lica dostavlja se
Ministarstvu saobraaja i veza.
lan 139.
(1) Ako potonula stvar predstavlja direktnu opasnost ili
smetnju za plovidbu, a kapetaniji nije poznato lice ovlaeno za
vaenje potonule stvari ili kada joj je to lice poznato, ali se utvrdi
da ono ne namerava vaditi potonulu stvar, ili kada bez opravdanog
razloga prekine ili napusti zapoeto vaenje, vaenje potonule
stvari poverie se domaem pravnom ili fizikom licu.
(2) Smatra se da poznato ovlaeno lice ne namerava preduzeti
vaenje potonule stvari, odnosno da je prekinulo ili napustilo
vaenje ako u roku od 30 dana od dana kada je stvar potonula ne
dostavi izjavu da namerava vaditi potonulu stvar ili ako u roku od
30 dana od dobijanja odobrenja ne zapone vaenje, odnosno ako
ne nastavi radove na vaenju potonule stvari, koje je prekinulo ili
napustilo bez opravdanog razloga.
(3) Smatra se da nepoznato ovlaeno lice ne namerava vaditi
potonulu stvar ako u roku od 30 dana ne podnese zahtev za
dobijanje odobrenja za vaenje i dokaze o svom pravu na vaenje
potonule stvari.
(4) Pravno ili fiziko lice koje je zapoelo vaditi potonulu stvar
na osnovu odredbe lana 138. stav 1. ovog zakona ne sme bez
opravdanog razloga prekinuti ili napustiti te radove ako bi njihovo
prekidanje ili naputanje moglo naneti tetu ovlaenom licu.
(5) Sredstva za vaenje potonule stvari u sluajevima
utvrenim odredbom lana 139. stav 1. ovog zakona kao i trokovi
njenog daljeg uvanja obezbeuje Ministarstvo za saobraaj i veze.
(6) Ako ovlaeno lice postane poznato, duno je nadoknaditi
sredstva iz stava 5. ovog lana uplatom na raun Ministarstva
saobraaja i veza.
lan 140.
(1) Ako su za vaenje potonule stvari potrebna naroita
nautika i tehnika sredstva i posebna strunost, domae ili strano
ovlaeno lice koje ne raspolae tim sredstvima, odnosno
strunou, moe svoju potonulu stvar vaditi samo ako te poslove
poveri domaem pravnom ili fizikom licu registrovanom za
obavljanje te delatnosti.
(2) Stranom ovlaenom licu moe se odobriti da vaenje
potonule stvari poveri drugom stranom pravnom licu pod uslovom
da ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana.
(3) Vlasnik koji ne izvadi svoju potonulu stvar u roku od pet
godina od dana kada je stvar potonula gubi pravo svojine, a
potonula stvar prelazi u svojinu Republike Srpske.
(4) Ako se ne moe utvrditi kada je stvar potonula,
pretpostavlja se da su plovni i plutajui objekti, vazduhoplovi
hidroavioni, njihovi delovi, teret i druge stvari koje su se na njima
nalazile potonule sledeg dana nakon prijema poslednje vesti o
potonuu plovnog i plutajueg objekta i vazduhoplova
hidroaviona, a ostali predmeti onoga dana kada je utvreno mesto
gde su predmeti potonuli.
lan 141.
(1) Izvoa radova koji obavlja vaenje potonule stvari na
osnovu reenja kapetanije prema odredbama l. 138. i 139. ili na
osnovu ugovora zakljuenog sa ovlaenim licem, a ko tim
ugovorom nije ugovoreno drukije, odgovara za tetu koju
prouzrokuje svojim radom ako ne dokae da se teta nije mogla
izbei ni uz postupanje sa dunom panjom.
(2) Za tetu prouzrokovanu vaenjem potonulih stvari, osim
sluajeva iz stava 1. ovog lana, izvoa radova odgovara ako ne
dokae da je za tetu krivo ovlaeno lice ili lice za koje ono
odgovara.
(3) Izvoa radova ima pravo na naknadu za vaenje potonule
stvari izuzev ako je vaenje preduzeo protiv izriite zabrane
ovlaenog lica.
(4) Ako stranke drukije ne ugovore, naknada za vaenje
potonule stvari ne moe biti vea od vrednosti izvaene stvari.
(5) Ogranienje iz stava 4. ovog lana ne odnosi se na naknadu
za vaenje potonule stvari koje je obavljeno na osnovu reenja iz
lana 138. stav 1. ovog zakona kao i za stvari koje imaju ili za koje
se pretpostavlja da imaju obeleja spomenika kulture.
(6) Izvoa radova, ako nije ugovoreno drukije, ima pravo
zaloge na izvaenoj potonuloj stvari za obezbeenje naknade za
vaenje i uvanje stvari i moe da zadri izvaene stvari dok mu
vlasnik stvari ne plati naknadu, izuzev za stvari za koje se utvrdi da
imaju obeleje spomenika kulture.
(7) Pravo na podnoenje zahteva za plaanje naknade za
vaenje potonule stvari zastareva protekom tri godine od dana kada
je obavljeno vaenje potonule stvari.
Glava 4.
_________________________________________________________________________________________________
22
Vanugovorna odgovornost vlasnika broda i brodara
4. Odgovornost za zagaivanje sa broda izlivanjem ulja koje se

prevozi kao teret
1. Zajednika odredba
lan 145.
lan 142.
(1) Odredbe ove glave zakona primjenjuju se na tetu koju iz
vanugovornog odnosa prouzrokuje plovni i plutajui objekat bez
obzira na veliinu i namenu, kao i vazduhoplovi hidroavioni na
vodi licima i stvarima izvan broda kao i ljudskoj okolini.
(2) Odredbe ove glave zakona ne primjenjuju se na tete
prouzrokovane sudarom brodova i na nuklearne tete.
2. Odgovornost za smrt i telesne povrede
lan 143.
(1) Za smrt i telesne povrede kupaa i drugih lica koje
prouzrokuje brod odgovara vlasnik broda i brodar i lice koje je u
trenutku dogaaja upravljalo brodom:
1) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana u podruju
koje je proglaeno kupalitem ili u kojem je zabranjena plovidbaako se ne dokae da je oteeni prouzrokovao tetu namerno ili
grubom nepanjom,
2) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana u lukama,
odnosno pristanitima, na prilazima lukama, odnosno pristanitima,
na uobiajenim plovnim putevima, na podruju koje se iskljuivo
koristi za sportsku i slinu plovidbu (podruja veslakih,
jedriliarskih regata, podruja za skijanje na vodi i sl.)-ako se
dokae da je brod kriv za smrt, odnosno telesnu povredu lica,
3) ako je smrt ili telesna povreda prouzrokovana na podruju
na kojem su zabranjeni pojedini naini ili sredstva plovidbe
(glisiranje, skijanje na vodi, prekoraenje brzine i slini naini i
sredstva plovidbe), a smrt, odnosno telesna povreda je nastupila za
vreme vrenja zabranjenog naina plovidbe ili zabranjenim
sredstvima plovidbe ako se ne dokae da je oteeni
prouzrokovao tetu svojom namerom ili grubom nepanjom.
(2) Vlasnik broda i brodar nisu odgovorni u smislu stava 1.
ovog lana ako im je brod protivpravno oduzet.
(3) U sluaju iz stava 2. ovog lana, odgovorno je, pored lica
koje je u trenutku dogaaja upravljalo brodom i lice koje je
protivpravno oduzelo brod.
(1) Za tetu koju prouzrokuje brod koji prevozi ulje kao rasuti
teret izlivanjem ili izbacivanjem tog ulja odgovara vlasnik broda
ako ne dokae da je izlivanje, odnosno izbacivanje ulja:
1) posledice rata, neprijateljstava, graanskog rata, pobune ili
prirodne pojave, vanredne, neizbene ili neotklonjive prirode,
2) radnjom treeg lica koje je svesno delovalo ili propustilo da
deluje u nameri da nanese tetu.
(2) Ako vlasnik broda dokae da je teta nastala u celini ili
delimino zato to je lice koje je pretrpelo tu tetu delovalo ili
propustilo delovati u nameri da prouzrokuje tetu, ili iz krajnje
nepanje tog lica, vlasnik broda moe biti u celini ili delimino
osloboen svoje odgovornosti.
(3) Zahtev za naknadu tete zbog zagaivanja moe se podneti
protiv vlasnika broda na osnovu ovog zakona.
(4) Zahtev za naknadu tete zbog zagaivanja, ne moe se
podneti protiv:
1) lica u slubi vlasnika, brodara ili njihovih punomonika ili
lanova posade,
2) drugog lica koje je, bez svojstva lana posade, obavljalo
usluge na brodu,
3) naruioca ugovora o prevozu (ukljuivi i zakupoprimca),
upravitelja ili brodara,
4) lica koje spasava uz pristanak vlasnika ili prema nalogu
luke kapetanije, okapetanije pristanita,
5) lica koje preduzima zatitne mere,
6) svih lica u slubi vlasnika ili njegovih punomonika
navedenih u ta. 3, 4. i 5. ovog stava, izuzev ako se dokae da je
teta nastala zbog radnje ili propusta koju su navedena lica uinila,
bilo u nameri da prouzrokuju tetu, bilo iz krajnje nepanje znajui
da bi teta verovatno mogla nastati.
(5) Ovim zakonom ne menja se pravo vlasnika na povrat
plaene naknade tete prema drugim zakonskim i drugim
propisima.
Deo dvanaesti
3. Odgovornost za oteene stvari i zagaivanje ivotne sredine
MERODAVNO PRAVO I NADLENOST SUDOVA

REPUBLIKE SRPSKE ZA SPOROVE SA
MEUNARODNIM OBELEJEM
lan 144.
lan 146.
(1) Brod odgovara za tetu koju nanese operativnim obalama,

lukobranima, odnosno pristaninim ureajima i postrojenjima,
plutajuim objektima (balisanim oznakama, plutaama za vez,
podvodnim kablovima i cevovodima i sl.) i drugim objektima u
luci, odnosno pristanitu ili na vodi.
(2) Brod ne odgovara za tetu iz stava 1. ovog lana u meri u
kojoj je teta prouzrokovana krivicom pravnog lica koje upravlja
lukom, odnosno pristanitem ili je odgovorno za stanje obale,
lukobrana, ureaja i postrojenja.
(3) Pod odgovornou broda prema stavu 1. ovog lana
podrazumeva se odgovornost vlasnika broda, odnosno brodara.
(4) Izuzetno od odredaba lana 145. ovog zakona, odredbe
ovog lana primenjuju se i na tete koje prouzrokuje brod
izlivanjem ili izbacivanjem opasnih i tetnih materija za ljudsku
okolinu (ulja, otpadnih tekuih goriva i njihovih meavina,
otpadnih voda, drugih otpadnih stvari i drugih slinih predmeta).
Merodavno pravo i nadlenost sudova Republike Srpske sa

meunarodnim obelejem u oblasti unutranje plovidbe ureuju se
posebnim propisima.
Deo trinaesti
Glava 1.
PREKRAJI
lan 147.
(1) Novanom kaznom od 250 KM do 7.500 KM kaznie se
za prekraj preduzee ili drugo pravno lice:
1) ako ne organizuje nadzor obavljanja poslova koji se odnose
na bezbednost plovidbe ili ako ne obezbedi trajno vrenje kontrole
bezbednosti plovidbe ili ako ne evidentira propisane podatke koji
su od znaaja za bezbednost plovidbe (lan 12.);
_________________________________________________________________________________________________
23
2) ako po nalogu kapetanije, oteeni, nasukani ili potopljeni

plovni objekat koji ometa ili ugroava bezbednost plovidbe
predstavlja opasnost od zagaivanja, ne ukloni sa plovnog puta
(lan 17. stav 3.);
3) ako ne odrava luku, odnosno pristanite u stanju koje
obezbeuje bezbednu plovidbu (lan 29.);
4) ako ne podnese na odobrenje tehniku dokumentaciju na
osnovu koje se brod gradi ili prepravlja (lan 39. stav 1. taka 1.);
5) ako stavi u plovidbu ili dri u plovidbi brod bez bilo koje od
brodskih isprava i knjiga propisanih ovim zakonom (l. 46-55.);
6) ako vadi potonulu stvar, ako nije ovlaeno za njeno
vaenje (lan 137. stav 2).
(2) Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i
odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu novanom
kaznom od 250 KM do 3.000 KM.
lan 148.
(1) Novanom kaznom od 10.000 KM do 15.000 KM kaznie
se za prekraj strano pravno lice:
1) ako brod ne vije zastavu svoje drave pripadnosti kada se
nalazi na unutranjim plovnim putevima Republike Srpske na
kojima vai meunarodni ili meudravni reim plovidbe (lan
15.);
2) ako brod izvri prevoz stvari ili putnika izmeu luka,
odnosno pristanita Republike Srpske (lan 109. stav 4.);
3) ako brod bez odobrenja kapetanije vri teglenje koje poinje
i zavrava se u lukama, odnosno pristanitima Republike Srpske,
bez pristajanja u stranim lukama, odnosno pristanitima (lan 109.).
(2) Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i
zapovednik stranog broda ili lice koje ga zamenjuje novanom
kaznom od 1.000 KM do 1.500 KM.
lan 149.
(1) Novanom kaznom od 125 KM do 750 KM kaznie se za
prekraj zapovednik domaeg broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako brod koji ima brodsku radio-stanicu ne organizuje
neprekidnu slubu bdenja u skladu sa propisima o radio-saobraaju
(lan 36.),
2) ako na zahtev kapetanije ne pokae brodske isprave i knjige
(lan 46.),
3) ako brod plovi van odreenih granica plovidbe ili protivno
odreenoj nameni ili ako brodom preduzme putovanje za koje brod
nije oglaen sposobnim (lan 78.),
4) ako protivno odredbama ovog zakona brodom koji nije
putniki prevozi putnike ili ukrca vei broj putnika od odreenog
broja (lan 78.),
5) ako ukrca i rasporedi teret na brodu protivno odredbi lana
78. ovog zakona,
6) ako u propisanim rokovima ne vre vebe amcima, ostalim
sredstvima za spasavanje i ureajima za otkrivanje, spreavanje i
gaenje poara (lan 78),
7) ako na brodu ne odrava u ispravnom stanju maine, ureaje
i opremu ili ako se ne stara o sigurnosti brodskih ureaja za
ukrcavanje i iskrcavanje putnika, tereta i pravilnom ukrcavanju,
smetaju i iskrcavanju putnika (lan 78.),
8) ako prima za lana posade broda lice koje nema brodarsku
knjiicu (lan 78.),
9) ako u brodski dnevnik ne unese u odreenom roku i na
odreeni nain opis dogaaja, radnji i preduzetih mera koje je
duan da unese u brodski dnevnik (lan 78.),
10) ako u sluaju kada su ostale bez uspeha sve ere preduzete
za spasavanje broda u opasnosti i ako je propast broda neizbena ne
preduzme sve potrebne mere (lan 78.),
11) ako u dogaaju koji se za vreme putovanja desi na brodu a

koji ugroava bezbednost broda, brod u teglju ili potiskivanju ili
bezbednost plovidbe ili o vanrenom dogaaju koji se desio na
brodu u teglju ili potiskivanju, putnicima, drugim licima ili
stvarima na brodu ili brodu u teglju ili potiskivanju ne podnese
izvetaj zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika nadlenom
organu (lan 78.),
12) ako samovoljno naputanje broda od strane lana posade
dravljanina Republike Srpske u inostranstvu ne prijavi nadlenom
organu (lan 82.),
13) ako brodu s kojim se sudario brod kojim zapoveda, iako je
to mogao, ne saopti ime poslednje luke, odnosno pristanita iz
kojeg je isplovio i ime luke, odnosno pristanita u koje plovi (lan
118.),
14) ako ne unese u brodski dnevnik razloge zbog kojih nije
krenuo u pomo licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje
ili razloge zbog kojih nije preduzeo spasavanje broda ili stvari sa
broda (lan 122.).
lan 150.
Novanom kaznom od 125 KM do 250 KM kaznie se za
prekraj lan posade broda:
1) ako predmete ili materije koje mogu da ugroze bezbednost
plovidbe baci na plovni put (lan 17.),
2) ako povredom svoje dunosti, propisane ovim zakonom, ne
postupi po pravilima navigacije i time dovede u opasnost
bezbednost saobraaja ili oteti brod ili teret na njemu ili ugrozi
bezbednost putnika na brodu ili ostalih lanova posade ili ivotnu
sredinu od zagaivanja opasnim i tetnim materijama (lan 75.).
lan 151.
prekraj lice koje upravlja amcem, odnosno jahtom:
1) ako amac nema ispravu o sposobnosti za plovidbu (lan
58.),
2) ako amcem upravlja lice koje nije struno osposobljeno da
upravlja amcem (lan 61.),
3) ako jahta nema ispravu o sposobnosti za plovidbu (lan 63.),
4) ako jahtom upravlja lice koje nije struno osposobljeno da
upravlja jahtom (lan 63.).
lan 152.
prekraj vlasnik plutajueg objekta:
1) ako je bez odobrenja postavio, odnosno premestio plutajui
objekt na unutranjim vodama, obalama ili dnu tih voda (lan 68.),
2) ako nije u propisanom roku podneo zahtev kapetaniji za
brisanje plutajueg objekta iz odgovarajueg upisnika (lan 104.).
lan 153.
prekraj vlasnik amca:
1) ako na amcu ne dri ispravu o sposobnosti amca za
plovidbu i ispravu o strunoj osposobljenosti za upravljanje
amcem (lan 58.),
2) ako nije u propisanom roku podneo zahtev kapetaniji za
brisanje amca iz odgovarajueg upisnika (lan 104.).
lan 154.
_________________________________________________________________________________________________
24
(1) Pored kazne za prekraj iz l. 149. i 150. ovog zakona,

zapovedniku broda, odnosno lanu posade broda moe se kao
zatitna mera zbraniti vrenje svih ili pojedinih ovlaenja za
vrenje poslova odreenog zvanja na bilo kom brodu u trajanju od
jedne godine.
(2) Pored kazne za prekraj iz lana 148. ovog zakona, moe
se kao zatitna mera izrei zabrana stranom brodu, odnosno
stranom vlasniku broda da uplovljava u unutranje vode Republike
Srpske u trajanju od jedne godine.
Glava 2.
Organi za voenje prekrajnog postupka
3) Odluku o postojanju vodnog dobra na odreenim

unutranjim plovnim putevima,
4) Odluku o plovnim reimima na unutranjim vodama,
5) Odluku o pilotai na unutranjim plovnim putevima,
6) Odluku o kategorizaciji, oznakama i oznaavanju
unutranjih plovnih puteva,
7) Odluku o lukama, odnosno pristanitima otvorenim za
meunarodni saobraaj,
8) Odluku o zimovnicima otvorenim za zimovanje stranih
plovila,
9) Odluku o novanim iznosima ogranienja odgovornosti
brodara unutranje plovidbe.
(2) Propisima iz stava 1. ovog lana mogu se predvideti
prekraji i iznos novanih kazni za prekraje.
lan 155.
lan 159.
(1) Prekrajni postupak u prvom stepenu po prekrajima iz
ovog zakona vodi i reenje o prekraju donosi Komisija za
prekraje unutranje plovidbe u Kapetaniji.
(2) Komisija za prekraje je sastavljena od predsednika i dva
lana koji mogu imati svoje zamenike.
(3) lanove Komisije za prekraje, odnosno zamenike imenuje
Ministarstvo saobraaja i veza.
(4) Komisija za prekraje moe ovlastiti pojedinog svog lana
da preduzima pojedine radnje u prekrajnom postupku.
(5) Komisija za prekraje vodi evidenciju o prekrajima
izreenim merama u prekrajnom postupku.
(6) Protiv reenja Komisije za prekraje alba se podnosi
Ministarstvu saobraaja i veza.
Deo etrnaesti
OVLAENjA, PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Javna korporacija za unutranju plovidbu BiH
lan 156.
javna korporacija za unutranju plovidbu Bosne i Hercegovine
osniva se i ureuje posebnim sporazumom izmeu Vlade Republike
Srpske i Vlade Federacije Bosne i Hercegovine (Aneks 9.
Dejtonskog mirovnog sporazuma).
lan 157.
(1) Do donoenja propisa o kapetanijama, organizacija i rad
dosadanjih kapetanija, obavljae se na nain ureen odlukama
Vlade Republike Srpske, odnosno Ministarstva saobraaja i veza.
(2) Do donoenja propisa za izvrenje pojedinih odredbi ovog
zakona primenjivae se dosadanji propisi Vlade Republike Srpske,
odnosno Ministarstva za saobraaj i veze.
(3) Do donoenja propisa o zvanjima, strunoj spremi i i
ovlaenjima lanova posade brodova, a koji su dravljani
Republike Srpske, dosadanja steena zvanja i ovlaenja, kao i
brodarske i pomorske knjiice priznaju se kao punovane isprave
lanova posade.
lan 158.
(1) Ovlauje se Vlada Republike Srpske da donese:
1) Odluku o odreivanju plovnih puteva na unutranjim
vodama Republike Srpske,
2) Odluku o iskljuenju dela unutranjih voda i obala
unutranjih voda iz opte upotrebe i slobodne plovidbe,
(1) Ovlauje se Ministarstvo saobraaja i veza da donese:

1) Pravilnik o ispitivanju udesa plovnih i plutajuih objekata,
2) Pravilnik o nainu ostvarivanja zatite ljudi, imovine i
okoline na unutranjim plovnim putevima,
3) Pravilnik o hidrolokom obezbeenju unutranje plovidbe,
4) Pravilnik o plovidbi plovila i premetanju plutajuih
objekata na unutranjim vodama,
5) Pravilnik o plovidbi i boravku stranih civilnih plovila na
unutranjim vodama,
6) Pravilnik o naknadama za korienje objekata bezbednosti
plovidbe,
7) Pravilnik o radio-slubi za bezbednost unutranje plovidbe,
8) Pravilnik o brodskim ispravama i knjigama,
9) Pravilnik o amcima i ispravama amaca,
10) Pravilnik o jahtama i ispravama jahti,
11) Pravilnik o plutajuim objektima i ispravama plutajuih
objekata,
12) Pravilnik o strunoj spremi lanova posade na plovilima i
lica na plutajuim objektima,
13) Pravilnik o zvanjima, uslovima za sticanje zvanja i
ovlaenjima lanova posade plovila unutranje plovidbe,
14) Pravilnik o najmanjem broju struno osposobljenih
lanova posade na plovilima i lica na plutajuim objektima,
15) Pravilnik o zdravstvenoj sposobnosti lanova posade
plovila unutranje plovidbe,
16) Pravilnik o brodarskim i pomorskim knjiicama,
17) Pravilnik o kapetanijama,
18) Pravilnik o imenima i oznakama plovnih i plutajuih
objekata,
19) Pravilnik o upisu brodova unutranje plovidbe,
20) Pravilnik o upisu amaca, jahti i plutajuih objekata,
21) Pravilnik o prevozima i plovidbenim poslovima.
(2) Ovlauje se Ministarstvo odbrane da donese:
1) Pravilnik o plovidbi i boravku stranih ratnih plovila na
unutranjim vodama.
(3) Propisima iz stava 1. ovog lana mogu se predvideti i
prekraji i iznos novanih kazni za prekraje.
lan 160.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
u ''Slubenom glasniku Republike Srpske''.
Broj: 01-1180/01
29. oktobra 2001. godine
Banja Luka
Predsednik
Narodne skuptine
Dr Dragan Kalini, s.r.
_________________________________________________________________________________________________
25
''Slubeni glasnik Republike Srpske'', broj 58, od 14. novembra 2001. godine
Ugraene izmjene i dopune: 113/05.
_________________________________________________________________________________________________

Zakon o Unutrasnjoj Plovidbi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Zakon o Unutrasnjoj Plovidbi PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon o Unutrasnjoj Plovidbi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zakon o unutranjoj plovidbi

(1) Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee

Zakon o unutranjoj plovidbi

UNUTRANjE VODE REPUBLIKE SRPSKE

(1) Bezbednost plovidbe ureena ovim zakonom obuhvata i

Zakon o unutranjoj plovidbi

objektima unutranje plovidbe na nain i pod uslovima propisanim

(2) Plovni put na unutranjim vodama koristi se slobodno, pod

Zakon o unutranjoj plovidbi

(3) Kapetanija je obavezna da odredi i oznai prostor

5. Objekti bezbednosti plovidbe

bezbednosti plovidbe i drugi slini objekti odreeni ovim zakonom

Zakon o unutranjoj plovidbi

(2) Odluku o lukama, odnosno pristanitima kao i delovima

pravnih lica ili svojina dravljana Republike Srpske, kao i radi

(1) Zimovnici na unutranjim plovnim putevima moraju da

Zakon o unutranjoj plovidbi

plovidbe i planja naknada, strana plovila su izjednaena sa

(4) Visina naknade za vrenje tehnikog nadzora odreuje se

(1) Obalne radio-stanice vre radio-slubu, koja slui zatiti

Tehniki nadzor broda obuhvata:

(1) Pregledi postojeih brodova mogu biti osnovni, redovni i

Zakon o unutranjoj plovidbi

(2) Obim i nain obavljanja osnovnog pregleda i pregleda radi

kapacitetu, upotrebi prostora, broju putnika koji je dozvoljen u

Zakon o unutranjoj plovidbi

(1) Brod unutranje plovidbe mora imati svedoanstvo o

Zakon o unutranjoj plovidbi

kapetanija e zabraniti plovidbu amcu dok se pregledom amca ne

(4) Visinu naknade za polaganje strunog ispita za sticanje

(1) Jahta je brod koji slui u neprivredne svrhe (za razonodu,

Zakon o unutranjoj plovidbi

(1) Skela je plovni objekat namenjen za prevoz lica i stvari sa

Zakon o unutranjoj plovidbi

izdavanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti i o visini naknade za

(1) lan posade mora da vri poslove na brodu u skladu sa

Zakon o unutranjoj plovidbi

(7) Povratno putovanje smatra se obezbeenim ako je lanu

(5) Odredba stava 2. ovog lana ne odnosi se na jahtu stranog

(1) Ako su u sluaju opasnosti za brod sve mere preduzete za

Zakon o unutranjoj plovidbi

a ako okolnosti sluaja dozvoljavaju i mere za spasavanje drugih

krivinog dela, da ga lii slobode, da se ispitivanjem izvrioca,

Zakon o unutranjoj plovidbi

strunih lica u kapetaniji, o vozilima, plovnim i plutajuim

badarenju, dozvolu za obavljanje prevoza, dozvolu za vaenje

Zakon o unutranjoj plovidbi

(4) Ako se u obavljanju inspekcijskog nadzora utvrdi da brod

(8) Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da brod nema

Zakon o unutranjoj plovidbi

(7) Propise o odreivanju imena i oznaka, voenju evidencije o

Zakon o unutranjoj plovidbi

(2) U list C uloka glavne knjige upisnika brodova za brod koji

(9) Vlasnik amca ili plutajueg objekta duan je da prijavi

Zakon o unutranjoj plovidbi

(3) Na osnovu pravnog posla, prava na brodu stiu se upisom u

(3) Domae fiziko ili pravno lice moe da obavlja prevoze za

PREVOZ I PLOVIDBENI POSLOVI