:

,
, , ,
, , ,
: , , : ,
, , , -,
: , , , , , , , , ,

2005

Ministarstvo kulture Republike Srbije i preduzee

RSGV iz Novog Sada omoguili su redovno objavqivawe
Letopisa Matice srpske.

Pokrenut 1824. godine

Urednici
Georgije Magaraevi (18241830), Jovan Haxi (18301831), Pavle Stamatovi (18311832), Teodor Pavlovi (18321841), Jovan Suboti (1842
1847), Sima Filipovi (1848), Jovan Suboti (18501853), Jakov Igwatovi
(18541856), Subota Mladenovi (18561857), Jovan orevi (18581859),
Antonije Haxi (18591869), Jovan Bokovi (18701875), Antonije Haxi
(18761895), Milan Savi (18961911), Tihomir Ostoji (19121914), Vasa
Staji (1921), Kamenko Suboti (19221923), Marko Maletin (19231929),
Stevan iri (1929), Svetislav Banica (1929), Radivoje Vrhovac (1930), Todor Manojlovi (1931), arko Vasiqevi (1932), Nikola Milutinovi (1933
1935), Vasa Staji (1936), Nikola Milutinovi (19361941), ivan Milisavac (19461957), Mladen Leskovac (19581964), Boko Petrovi (1965
1969), Aleksandar Tima (19691973), Dimitrije Vuenov (19741979), Momilo Milankov (1979), Boko Ivkov (19801991), Slavko Gordi (19922004)
Urednitvo
IVAN NEGRIORAC
(Dragan Stani, glavni i odgovorni urednik)
MIHAJLO PANTI, JOVAN POPOV, SAA RADOJI
Sekretar Urednitva
VLADIMIR OVQANSKI

Lektor
VLADIMIR OVQANSKI

Korektor
BRANISLAV KARANOVI

Tehniki urednik
VUKICA TUCAKOV

Letopis Matice srpske izlazi 12 puta godiwe u mesenim sveskama od po

deset tamparskih tabaka: est svezaka ine jednu kwigu. Godiwa pretplata iznosi 2.000 dinara, a za lanove Matice srpske 1.000 dinara. Pretplata za
inostranstvo iznosi 100 . Cena po jednoj svesci u kwiarskoj prodaji je 200
dinara. Pretplata se moe uplatiti u svakoj poti na iro raun broj
355-1056656-23, sa naznakom za Letopis". Adresa: 21000 Novi Sad, ul. Matice
srpske br. 1, telefon: 021/613-864 i 021/420-199, lokal 112, faks: 021/528-901.
E-mail: letopis@maticasrpska.org.yu
Internet adresa: www.maticasrpska.org.yu
Izdaje: Matica srpska
Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad
tampa: BUDUNOST, Novi Sad
Tira: 1.000
RUKOPISI SE NE VRAAJU

God. 181

Mart 2005

Kw. 475, sv. 3

SADRAJ
Srba Mitrovi, Radni napon . . . . . . .
Goran Milainovi, Liza Denvers u Panevu
Slavko Gordi, Rasputice . . . . . . . . .
Nenad Grujii, uaw due . . . . . . .
Aleksandar Genis, Hiqadu i jedna no . . . .
Loran Gode, Sveana gozba . . . . . . . . .
Radivoj Stanivuk, Budan san . . . . . . . .
Milen Alempijevi, Nevoqe sa ivotiwama .

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

269
276
290
299
302
307
313
317

Xonatan Kaler, Kwievna teorija . . . . . . . . . . . .

Sava Damjanov, Religiozni ep srpskog predromantizma: Biblijske teme i stihovana itija . . . . . . . . . .
Tihomir Brajovi, Od bledolikog skitnice do mranog proroka: Ambivalentni avangardizam Rada Drainca . . . . .

333

OGLEDI

356
361

SVEDOANSTVA
Episkop jegarski Porfirije (Peri), Sveti Sava i sveti vladika Nikolaj: Dvojica svetiteqa i ravnoapostolnih prosvetiteqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nika Stipevi, Dositej Obradovi . . . . . . . . . .
Svetozar Koqevi, Seawe na kwievne poetke Duka Trifunovia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slavica Garowa-Radovanac, U kwievnosti je najtee dostii
jednostavnost (Razgovor sa Gordanom irjani) . . . .
Duan Vladislav Paerski, Kwievne nagrade u Poqskoj .

375
380
384
389
399

KRITIKA
Jovan Deli, U znaku dueta Klio Terpsihora (Vladimir Tasi, Kia i hartija) . . . . . . . . . . . . . . .
Ivan Negriorac, Svet i wegovo savrenstvo (Vladimir Tasi, Kia i hartija) . . . . . . . . . . . . . . .
Milo Lompar, Sudbina kritiara (Slavko Gordi, Profili i
situacije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Miloslav uti, Dnevniki zapisi, lirski intonirani
(Slavko Gordi, Opit) . . . . . . . . . . . . . .
Marko Nedi, Lirsko-refleksivna proza Slavka Gordia
(Slavko Gordi, Opit) . . . . . . . . . . . . . .
Jovan Popov, Subverzivni klasik Milo Crwanski (Milo
Lompar, Apolonovi putokazi) . . . . . . . . . . .
oro Sladoje, Pod teretom epohe i roda (Neboja Devetak,
Licem prema naliju) . . . . . . . . . . . . . . .
Milivoj Nenin, Spomenik Mariu (Raskra, kwievno-filozofski godiwak Sretena Maria) . . . . . . . .
Branislava Vasi, Reanimacija mita (Loran Gode, Smrt kraqa
Congora) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nenad Nikoli, Gradani protiv Vuka (Protiv Vuka: Srpska
graanska inteligencija 18. i 19. veka o jeziku i wegovoj
reformi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

459

Branislav Karanovi, Autori Letopisa

466

. . . . . . . . .

LETOPIS MATICE SRPSKE MART 2005

YU ISSN 0025-5939 | UDK 82(05)

413
419
433
440
442
447
450
453
456

SRBA MITROVI

RADNI NAPON
MRTVAKI SAN
Zaspao si i vie se ne budi. Runo vremena neprimetno
i neprekidno zarasta u stenu vrstu kao to je sama prolost. Zna da vie nee moi tamo, sem u nepouzdanom
seawu prizivajui zabludeli izgubqeni ivot. ini ti se
da si zauvek ostao isti, a mig otud razuverava te da si ti samo
ti. Jo si neko, a ne zna ko; da li samo odjek imena u olujnom pesku pustiwe?

VRATIO SI SE
Da li se jednom bar desilo
U tanom tom ivotu
to svaku i najmawu promenu belei,
Neto tako nemogue, nepojmqivo,
Da prolom te zaboravu vrati?
Tu si, i sve je tu,
Prolost, inilo se neizmewiva,
A sve odnekud posta drugaije,
Izgled i boje, maske qudi,
Zaturene radosti i sumwe.
Vratio si se, vratio,
Pono se vratila
Da uzme svoje,
Da pustog te ostavi.
Jest jedan je
Taj taan ivot
269

to svaku promenu belei,

Al svetlost novog dana
Svoje kad zrake uvrei,
Bleda se vatra rasprostre preko svega
I tiho, tiho, tanana nit pregori
I sve ostane veno i drugo
U ravnoduju izgubqeno.
Vratio si se, (kamo da nisi!)
I sve prepoznao
No zalud!
Ti vie nisi to si bio,
Ni to ak to naglo jesi,
Jer talas novog dana stie
I zadah nepoud istine.

MINI, UNUICI
Dva i dva su etiri,
Mi smo aci veseli!
Jupajdija jupajda
Jupajdija hop-sa-sa"
Orila se devojaka pesma
U predveerwem sivilu
Tesnog hodnika internata
Subotike enske preparandije.
Tvoja prabaka Dragiwa Mii
Bee u tom vedrom drutvu,
Vrawanka pokraj Loznianke Darinke,
Drale se rukama i mahale wima
U ritmu svoje mladosti.
Kad potom, dravni stipendista,
Posta uiteqica u Boici,
Na samoj bugarskoj granici,
Samovala je u svojoj seqakoj sobici,
A drubu nala u uionici.
Komite dveju drava lutale su dvadesetih
okolo,
A jedne noi, dok je u strahu drhtala,
Neko je na wen prozor kucao.
Bee to uiteq Bora Mitrovi,
Kom omiqena pesma posta,
Tri put ti uknal na penxer,
Mila daskalice,
270

A ti mi penxer ne otvori,
Daskalo"
Ovaj hrabri ovek ubrzo
Posta tvoj pradeda. Odvede
Dragiwu u dom svoj u Niu, a zatim
Dok su udvoje slubovali u qubavi
Po selima june i istone Srbije
Ti svoga dedu dobi.
Vreme je galopiralo,
as belac, as vranac,
Buknu svetski rat, drugi, ivoti mnogi
Zgasnue, a kada klawe proe
Muke i srea se pomeae.
Vreme je odmicalo,
Generacije se preklapale.
Tvoj otac i majka,
aci iste kole,
Naoe svoju qubav takoe
I ti se, evo, rodi,
udo wihove i nae sree.
Gledamo te s radou
Kako raste i jaa
Okruena brigom i qubavqu
Doekana svuda svojom dobrom sreom
I vedrom sudbinom
U oima ti vidqivom.

STREPWA
Odkrinu li se vrata,
Dua e izii
I bie gde i ona
Svojima nahod.

*
Magla se die.
Jote se ne nagledah
Sute praznine.
271

DUH OBMANE
Dugo li, predugo,
Uih
Tu samolepqivu vetinu optimizma,
Da jo uvek obmawujem sebe,
Ne vie druge,
O skoroj svojoj propasti.
Duh obmane u reima je,
Ne u utawu
Koje te proiava
Beznaem.

TA SAD?
Ne pevam ni o em odreenom,
O toj izgubqenoj stvari, o zemqi
Koju ne videh, o tome oveku
to stoji izmeu mene i mog ivota,
Pevam o radosti oslukivawa
Toliko nedovrenih oseawa,
O rasplinutosti davnoga dana
U vidiku jadranskog plavetnila
Dok jee daleke planine
I sve se budi u nadi
Da kraja niemu nema.
Meutim, danas je drugo,
Nakupilo se neosetno
I mili po namrekanoj koi
Bolnoga tela. Patnik sam
I to mi ko svakom pristaje,
A ja se u sebi bunim
Protiv svakog otkucaja krvi.
No vezan sam vrsto
Za svoju nepominu voqu
Da opstanem u onom
to je bilo.

272

DOROL
Kroz irom otvoren prozor
Pretrpane bolesnike sobe
Opija me zvuni snimak
Blagog jeseweg popodneva
Stiani zvuci grada, muzika
Osunane vere: treper vazduha
I milo taloewe tiine.
Nadala se sustala mo
edno polegle glave
Grgoqewa i gutqaja
Evo i tog strogoga i gluhog
Oslukivaa tiine,
Uzdrhtalog pred praznim
Reklamnim obeawem.
Kako tone u zaguqiv san
Pun aveti prolog

RADNI NAPON
Razvejan je prah.
Gole lobawe pune su rodne zemqe.
Svaka kost za sebe
U kosturu slepqenom crnicom
Stamen je univerzum.
Kome da govorim
Oslowen na spomeniki kamen,
Slika iznemogle prolosti?
Treperi svetlost, toplina i mraz,
Gusto sito je ovo vreme,
Plavo i uto su jedno,
A ovaj pejza gladan.

DVOJICA
Tolike asove provedoh
Nadnesen nad slovnim znacima,
Zagledan u priu
273

O patwi i stvarawu
I nikad da me ohrabri vest
Da se iz prie moe izii
U drugu neku skrivenu sudbinu.
Postoji samo Delo
to kua itave generacije
I nije vano kako bejae stvoreno.
Eto, muile me
Tako razline a sline muke
Fjodora Mihailovia i Lava Nikolajevia.
Siromaka i nesrenika,
I grofa i dobroiniteqa.
Jesam li ja bio jedini
Koga su te nepravde bolele?
Stvarati, pisati, fanatikom upornou
Nosei neizdrqiv teret
Stvarnosti i zamisli?
I meriti prah zlatotkan
U nepoznatoj rawivosti?!
Tako to bee, jer patwa je zakopana
Plitko i plie, ili duboko,
A vidqiv je samo vez
Koji nas zavodi.

DOBROBIT
Za Milana Tucovia

Svet je neiscrpan i neosetno

Gura nas u obuhvat kolekcionarstva.
I umetnost tu mora stati
I sagledati odraze, preseke, lokot
U kom je tempiran eksploziv,
Ili pak prsa mlade ene
Zadihana pre buewa.
Zalud bi bilo nabrajati
I daqe tragati za kartom sveta
Zaluujui se komercijalnim
Sve daqim putopisom.
ta ovaj ovek slika vidimo,
ta smera iskazuje se ubrzo,
Ali kome od nas nekolicine on govori
Svojim dostignutim jezikom?
274

I da li je ovo raskre plodna zemqa,

Il samo skica marketinga?
utimo il samo kao nestrpqiv kow
Kopitom povreujemo tlo
I ranu otvaramo u mraku.
Dosta je kae prvi
Kliktaj mate ili seawa,
Samo da se prekine taj stalni pokret talasa
I vodu pritegne bonaca. Al ako ponovo,
Kae drugi, zapone isto, hoemo li opet
Pasti u staru greku prenosa
Neotklonog istog? Trei vie ne sumwa
Da san delimice ponavqa vieno,
Ali ga neosetno mewa
Uzdrhtalom rukom majstora.
Ja sam samo kopa,
Crv koji u srcu prevre zemqu
I priprema je za novo raawe.
Pritiska me ovaj svet kao tamna pokrivka
ernozjoma.
14. januar, '05

275

GORAN MILAINOVI

LIZA DENVERS U PANEVU

1.
Ulasku Lize Denvers u Panevo laom iz Beograda na samom kraju toplog avgustovskog dana te hiqadu devetsto devetnaeste, posle jedanaest dana putovawa iz Londona, prethodio
je glasan pisak lae kojim je pozdravila kupae na tek otvorenom kupalitu na Beloj steni, panevakom Lidu", i probudila putnike uspavane prijatnim klizawem kroz vodu velike
reke. im su putnici krenuli da izlaze, sjatie se oni koji
su nudili svratita i hotele.
Lizi se uini da bi hotel Beograd" mogao da odgovara,
neki mladi vikao je iz sveg glasa kako je bata tog hotela
istovremeno i gradsko pozorite, u wemu je premijerno gostovao ak i gospodin Nui sa svojom predstavom Lice
sumwivo, apotekarski pomonik oka". Uz to, taj hotel ima
direktnu telefonsku vezu sa Beogradom i sa svetom, to jest, sa
Petom. To bi moglo da bude mesto dobrih informacija, pomisli, i uputi se za mladiem, preputajui mu svoju putnu
torbu.
Ali kako se pribliila hotelu odmah oseti gust i neprijatan dim koji je obavijao batu i celi hotel i uzrokovao
istovremeno guewe i gaewe. Nije nimalo pomoglo kada su
joj objasnili da se komarcima u ovakvim movarnim krajevima
drugaije ne moe stati na put boqe dim iz mokre slame,
nego ubadawe dosadnih zujalica na istom vazduhu a to
se tie mirisa, kada pristignu evapii, videe i gospoja,
smrad iz mokre slame brzo se zaboravi.
Zagledana u tavanicu sobe te noi prvo je bez ikakvih
posebnih oseawa uporeivala osveavajui miris lipa iz
wenog parka pored Temze sa ovim zaguqivim smradom od za276

paqene mokre slame, ne znajui da e je sutra ujutro kada padne iznenadna kia doekati jo jedno takvo nemogue i neprijatno poreewe besprekorno istih i asfaltiranih londonskih ulica i ovog gradia punog blata.
U tim prvim trenucima moda je mislila da e zaspati,
ali kada su joj ubrzo dole druge misli, ovoga puta prepune
oseawa, nije ni pokuavala. Presedela je celu no, posmatrajui kroz uski prozor svoje sobe prostranu batu hotela u
kojoj je do dugo u no sedelo mnoto sveta i prozirne talase
oblaka, prosvetqene intenzivnom svetlou meseca.
Pred wom su se redale uspomene, pitawa i bojazni iza
we je pet dugih i munih godina u kojima nije proao ni jedan dan da ga se nije setila, a da li je tako i sa wim? Koliko
je ratnih dana provela sa srpskom vojskom da ga nekako nae,
da se uveri da je iv i da se nikada vie od wega ne odvaja,
kao to je neoprostivu glupost uinila za Novu godinu
devetsto petnaeste vrativi se i ne sumwajui da ga posle
toga vie nikada nee videti. Koliko je dana i meseci provela u oajnom iekivawu da e, moda, on pronai wu u miru
kada ona nije wega u ratu. Upravo zbog toga nije se vratila u
rodni Birmingem devetsto osamnaeste nego je ostala u Londonu.
Hoe li je prepoznati, pomislila je, upalivi lampu da
osvetli svoje lice u ogledalu iznad esme? Sedam godina ne
moe da proe bez traga ni na jednoj eni, kao da je ula neki udaqeni glas. Ne brini, nastavqao je glas iz nepoznatog
pravca, ako si mu jednom bila lepa, bie uvek nisu takvi
svi mukarci na svetu, ali tvoj Mia jeste.
U sledeem trenutku, kao da, ipak, nije verovala neno je
dodirnula kou ispod jabune kosti lica i zategla je, proveravajui ima li u woj jo sveine i mladosti. Kada se, potom, uverila da stisak prstiju ne ostavqa nikakav trag, da jo
ne treba da brine za bore, zadovoqno se okrenula i ugasila
svetlo da je ne bi pronali oni komarci kojima ni smrad iz
zapaqene slame nije bio prepreka.
Zar je sudbina htela da se posle svih godina nau ba u
ovom rogu od grada? Ako se ovo mesto uopte moe nazvati
gradom. U vreme kada ceo London ima elektrinu rasvetu i
svu no svetli kao da je podne, ovde se jo osvetqavaju meseinom? Kako su wih dvoje samo matali: Mediteran, krstarewe, jo se sea imena broda na kojem je elela da plove posle
rata: Tirano". Zar je mogue da je od svega za wih dvoje ostalo samo ovo movarno mestace u nekom od zaivenih okova sveta u koje mora da je jednako teko ui i posle izai?
277

Kada su joj sutra ujutro za doruak izneli ono to gospoja

po belom svetu nikada nee nai i po emu ima da se zauvek
sea wihove lepe varoi paruke od krompira i bungur od
kukuruza pomislila je koliko ba u tome ima simbolike za
sve na Balkanu, jer se uverila da je ukus te hrane daleko boqi
od wenog izgleda. Potom je, prihvativi kiobran koji su joj
ponudili na recepciji, odjurila na naznaeno mesto u blizini hotela, gde je bila kafana Kod turske glave".
Qubazni vlasnik Konstantin Veriga ne samo to ju je
uputio kako da nae doktora Mihajla Alia, nego joj je pozvao
i kola od svog snabdevaa, vinara Adlera, crnog Niselsdorfer Vagena, da se strankiwa koja, verovali ili ne, razume i
govori srpski boqe od nekih naih Rumuna i Maara, ne
smlata po kii i blatu. Zar da proe, ne daj, Boe, kao kowi
Frawe Rupa koji su se onomad udavili u bari nasred Hauptplaca, hteo je da kae, ali odmah se ugrizao za jezik, brzo
shvativi da to nee biti ba dobra reklama za grad, pa onda
i za wega samog.
Gazda Kostina qubaznost bila je, sa jedne strane, principijelna ne moe se u Evropu namrgoen, qudi, govorio je
oduvek a sa druge, rezultat zahvalnosti prema stranoj gospoi koja je pred wim prostrla novine ak iz Londona i na
pretposledwoj stranici, uz datum od pre desetak dana, uprla
prstom na wegovo ime i ime wegove kafane. Potom je prevela
tekst, ono o wegovom insistirawu na redovnim pregledima
javnih dama u kafani, i to od najboqeg mesnog lekara, doktora
Mihajla Alia, to je woj samoj posluilo kao trag.
Hm, da, da, prokomentarisao je glasno, a u sebi pomislio:
nisu ba po tome morali da ga pomiwu, ima u wegovoj kafani
i drugog osim javnih enskiwa, al', ta e, vano da se
glas pronosi. A onda: ovo mora da mi je smestio onaj vazda
narajcani profesor u liceju Crwanski jer mu nisam dao popust na fudbalski tim, taj mnogo voli da piskara 'mesto da se
dri svog posla fiskulture. ek, ekaj, do'e on jo, bie
dana za divana.

2.
Ko zna ta su sve sakrile debele zavese od belog markizeta na prozorima kue i ordinacije doktora Mihajla Alia na
Keju brigadira Ristia, uz Tami, koji su svi u gradu zvali
onako kako se ta ulica zvala pre rata i oduvek, Dowotamiki
red, od onog kinog jutra kada ju je ofer Sreta ostavio is278

pred doktorove kue i malo saekao, u sluaju da gospoja odmah

ide nazad u hotel to se nije dogodilo pa nadaqe.
Tako se nikada nije saznalo kako je izgledao wihov prvi
susret, nije bilo mogue videti ni komentarisati wenu ogromnu napetost da utvrdi da li je to stvarno on, niti wegovo iznenaewe kada se neka strankiwa pojavila bez ikakve najave i
oekivawa. ofer Sreta je ekao oko pola sata, koliko nalau pristojnost i nada u baki, a onda, shvativi da nema
nita ni od strane gospoje ni od bakia, zavrteo kurblu i
odvezao se.
Panevaka arija gorela je od eqe da to moe dubqe
zaviri u unutrawost doktorove kue jer sveije i sonije
intrige u to vreme nije bilo. Ma, ta kaete, prava pravcata
Engleskiwa. Ba tol'ko lepa? Pria srpski? E, to ba ne
mo' bit'. Meutim, kasnije se malo ohladila, pre svega zahvaqujui informacijama iz Crvenog krsta. Doktor Ali bio
je poasni lan ovog drutva i tamo je posle nekoliko meseci
objasnio ko je, u stvari, wegova ena, trenutno nevenana,
Elizabeta Denvers. Naroito sve o wenom aktivnom ueu u
ratu. to je u ono vreme izazivalo potovawe i, uglavnom,
umirilo zlonamerna nagaawa.
Posle toga ohladile su se i neke panevake udavae,
shvativi da u vezi s naoitim i jo mladim doktorom, jednim od najboqih hirurga u gradskoj bolnici, koji ve prima i
kod kue, to je podrazumevalo vie nego lepe dodatne prihode, nema nade, te se opte interesovawe za wihov sluaj
spustilo na onaj normalni nivo za jednu ariju balkanskog
tipa.
Nisu samo stanovnici grada na Tamiu ostali bez mnogih odgovora, nedostajalo ih je i izmeu samih wih dvoje, a
najboqi nain da ih bude to mawe to su oboje ubrzo shvatili bio je da bude to mawe pitawa. Iako, nekada ni to
ne pomae, odgovori znaju da nedostaju i kada se uti. S tim u
vezi ume malo da pomogne iznenadni gubitak svesti.
Ba to se dogodilo Lizi Denvers kada je onog kinog dana otvorila vrata i ugledala ga. U deliu trenutka pre nego
to je pala tog delia trenutka posle vie nikada nije
mogla da se seti shvatila je da to jeste on, wen Mia, potpuno isti, nepromewen kao da se upravo sprema da ue u wihov zajedniki ratni vaqevski hotel Sekuli", gleda ga sa
prozora i eka.
Wemu nije bila potrebna pomo oko nekog ko je izgubio
svest. Oigledno, razlog zbog kojeg se ova nepoznata mlada ena onesvestila jeste neko veliko uzbuewe jer se wen puls vrlo lepo oseao, pri tom bio je miran, ujednaen i dobro pu279

wen srce radi kako treba, zakquio je. Odmah zatim, po pokretima grudnog koa video je da spontano die, a prema
uskim i jednakim zenicama na kraju svog brzog pregleda da je
sve u redu sa glavom.
Dok je ekao da se neznanka probudi iz nesvesti, imao je
dovoqno vremena da pretpostavi kako ova mlada i nepoznata
ena u Adlerovoj limuzini vrlo verovatno nije dola radi
neke bolesti i pregleda. A zbog ega onda? Ono to je potom
uradio on ne radi nikada. Apsolutno nikada. Ne samo kada su
u pitawu pacijenti, nego uopte: otvorio je wenu runu tanu. Tako je saznao kako se zove i odakle je.
Tek je to produbilo wegovo interesovawe i jo ga vie
zbunilo: ime te ene neverovatno je podsealo na wegovu bivu verenicu Mari-Luiz Denvar iz Lozane, odakle je i sam.
Tada je napravio korak blie, neto to, takoe, nikada ne
radi. Priao joj sasvim blizu i zagledao se u weno lice onako kako ne prilii lekaru. Skoro nemogue, pomislio je, kada
ova ena ne bi bila ria, fizika slinost izmeu we i Mari-Luiz bila bi neverovatno velika. Ovde se neto udno dogaa, bilo je posledwe to je zakquio pre nego to se nepoznata dama probudila.

3.
Godinu dana kasnije, devetsto dvadesete, ve je Panevo u
glavnim ulicama imalo stalnu ulinu rasvetu, koja se, dodue, i daqe iskquivala u vreme dobre meseine, to nije nikakva balkanska zaostalost nego tedwa i racionalno gradsko gospodarewe, najneprijatnije podseawe Mihajlu Aliu
na prvi susret sa sada wegovom Lizom Denvers bilo je ba na
onaj trenutak kada se probudila iz nesvesti.
Nikada mu nee biti jasno zbog ega je utao dok ga je ta
ena obasipala pogledima u kojima se sasvim sigurno nalazio
neko drugi, reima koje nisu pripadale wemu, rukama koje su
udele za nekim ko svakako nije bio on, nenou koja je bila odlagana i uvana za neke druge usne.
Zato joj odmah nije rekao ko je on, u stvari, i da je u pitawu neka velika zabuna, udni sklop okolnosti u kome se on,
moda, zove kao taj neko drugi, zar je to neto neuobiajeno,
moda i lii na onog koga ona trai i oekuje, zar crne fitiq brkove nema svaki drugi mukarac u ovoj zemqi?
Nije vaqda razlog za tu kukaviku i nepotenu utwu bilo ono to ga je saekalo u Lozani po povratku iz rata u Srbiji, preivevi sve od poetka, od Nia, do samog kraja u
280

ranu jesen devetsto osamnaesete kada su se onako slavodobitno

ponovo vratili.
Prebrzo smo pobedili, premalo je etrdeset i est dana
za osvetu, rekao je neko od srpskih vojnika dok su u staroj tvravi zalivali pobedu. Predugo je sve trajalo, previe sam se
ueleo Luize, mislio je Mia dok je te iste noi pakovao
kofere, ne sluajui mnoge koji su ga u tom gradu ostavqali
zauvek, nudei da ga pored Niave usade do te mere duboko da
e iza wega da ostane korenova za pet generacija: Doco, bre,
di e sad, sad tek ima da nam bude lepo"?
Wegovom nevidqivom odlasku bez pravog pozdrava pogodovala je grupa Cigana-trubaa koja se stvorila u istom trenutku kada i pobeda. Seao se Mia berdi i tamburica iz
rodnog Iriga, dolazile su ocu na slavu o Svetom Nikoli, ali
kako su oni umekani i prigueni zvukovi mogli da se uporede sa ovom zagluujuom bukom.
Za trenutak je zastao pokuavajui da shvati put na koji
je zagluujua limena galama ulazila u vojniku krv, uzrokujui pravi trans, uz potpuno odsustvo kontrole nad orujem,
rakijom i posledwim novanicama iz xepova. Ne nalazei
odgovor, ali nalazei zgodnu priliku da ode, izvukao se neopaen i nestao zauvek.
Sa koliko je radosti urio u Lozanu, sa koliko je ponosa
hteo da joj pria, sa koliko je eqe zamiqao wihovo skoro
venawe, sada vie nemaju ta da ekaju, sa koliko zadovoqstva je napunio onu prazninu u sebi koja se otvorila pre etiri godine kada je rat protiv Srbije objavqen, o tome e tek
da joj govori. I wihovoj buduoj deci. Naravno, nema nita
protiv da se venaju u atou Sen-Mer, odmah pored wene kue, kako je oduvek elela, gde su se venali i weni roditeqi,
i roditeqi wenih roditeqa, on razume potrebu za ouvawem
tradicije.
Zastao je samo u Irigu. Bio je na trgu, tu je kua wegovog
oca, ostala na mestu, zarasla u korov, isto kao i oev grob.
Priao je drvenom krstu i obrisao ga rukavom kaputa da bi
se videlo ime, godina smrti hiqadu devesto esnaesta i
fotografija u staklenom ramu, snimqena sasvim sigurno posle wegovog odlaska na studije, na woj je otac potpuno sed i
mnogo stariji od onog kakvog ga pamti.
Pokuao je da zamisli wegove kosti u zemqi, bele, ili
moda sive, onda wega ivog, rumenog i usjajenog, kako sedi i
ne isputa iz ruke kriglu sa sveim rampaem, potom uspomene iz sretnog dela detiwstva: naao je onu oguqenu granu
na mestu gde ju je uqalo ue i orah pod kojim mu je otac napravio quqaku.
281

Otiao je do berbernice Vase Ekievia, pre rata mesnog berberina, a u ratu grafiara i slikara, koji mu je u Tulonu i Oranu objawavao kako se uspeno ispostavilo da
e prvi austrijski napad devetsto etrnaeste, zamiqen kao
iznenaewe, biti na zapadu umesto na severu Srbije, i kako je
ba on zasluan za obavetewe Glavnoj komandi srpske vojske.
Dok su na brodu Ekaterina Vtoraja" putovali nazad za
Solun ispriao mu je to je znao o Irigu u onim godinama u kojima je on bio daleko od kue, oevoj eernoj bolesti
i amputaciji jedne potkolenice zbog gangrene, o tome kako
uporno nije dozvoqavao da se istina saopti wemu u Lozanu
da ga ne bi ometala u obavezama i wegovom ivotu, i kako je
uo da je jo devetsto etrnaeste, u zimu, opqakan do gole
koe od austrijske vojske u povlaewu.
Teke misli koje je nosio iz rodnog Iriga ubrzo su zamenile nove, vedre i optimistine, ve osea onaj slatki
preliv preko koe wegove Mari-Luiz. Da li e vreme dozvoqavati da se pre zime jo koji put izvezu na Lak Leman? Nada
li mu se? Dodue, posledwu godinu nije dobijao wena pisma,
ali pre toga redovno. Nije to nita neobino, posledwe godine rata pisma su razmewivali sa Bugarima koji su im bili
preko niana, a cenzuru, to je ve javna tajna, ne treba ni pomiwati.
A onda onaj odvratni obrt stvari koji je nastao po dolasku u Lozanu. im je tog prepodneva siao na Plas de la Gare, javio se iz prve telefonske govornice na koju je naiao,
ekae je na wihovom omiqenom starom sastajalitu Bel Er,
ako hoe, moe i pored hotela Palas, tamo je skrovitije: u
onom uskom prolazu sa samo jednom klupom koja se ne vidi sa
ulice, a sa koje se vidi jezero i druga obala.
Nije urio. Zastajao je usput ispod jesewih listova starih kestenova koji su ga gledali wemu dobro poznatim utim
oima, osvrtao se za kuama i vrtovima koji se za etiri godine nisu promenili ni za jedan dan. Kada je stigao i seo, leima okrenut Nojatlu i gotskoj katedrali iz trinaestog veka, odjednom se unervozio, neprestano zabacujui glavu levo i
desno ne bi li je konano ugledao. Istovremeno neki neprijatni trnci pokrenuli su mu se pored kime.
To nije oekivao. Zar pri povratku u svoj grad. Svojoj verenici. Koju nije mogla da zameni nijedna vojnika nestrpqivost tokom etiri godine rata i izbeglitva, kao ni neprestana blizina veoma poseenih i, raunajui cenu, veoma
kvalitetnih bordela. Onda se dosetio otkud takve misli: wen
282

glas na telefonu zvuao je kao da govori sa sante leda tako

daleko i tako hladno.
Naravno, predoseawa retko varaju. Prepoznao ju je jo
izdaleka, pre nego to se pojavila iza otrog ugla Palasa.
Kasnije e se dugo seati prvog pogleda u wenom pravcu, bila
je potpuno ista onakva kakvu je oekivao, ista onakva kakvu je
ostavio da ga eka: okruglasto talasawe bokova u hodu levo-desno i pravolinijsko igrawe grudi gore-dole, sa nultom, nepokretnom takom negde u sredini, oko pupka, neoptereenom ni
gramom nepotrebnog vika.
Ali nije dolazila sama. Kratko je zamurio i brzo otvorio oi da bude siguran kako je sve stvarnost, onda naglo
ustao sa klupe, okrenuo se, i, ne saekavi da ga sustignu objawewa rat je toliko dugo trajao, kako je mogla da bude sigurna da e se ikada vratiti, on bi morao da ima razumevawa,
pisala mu je, zar nije dobijao pisma pobegao.
Nekoliko dana proveo je izmeu parka kedrova i Montrona, a noi u nekom zabaenom hotelu u Puliju, nervozno oekujui bilo kakvu poruku ili znak. Nije ih bilo. Kada je smogao dovoqno snage da se vie ne nada, pozvao je direktora
bolnice amblanda. Da, posao je mogao da nastavi, nee mu
praviti nikakav problem zbog etvorogodiweg odsustvovawa, ta vie, s obzirom na iskustvo koje je stekao u ratu, moglo bi se rei da e hirurgija kantonalne bolnice u Lozani
biti samo na dobitku.
Potom je obiao bivu gazdaricu u Ru Sen Marten: kako
da ga se ne seaju. Stan u kome je ranije iveo jeste izdat, nisu mogli da ga uvaju tolike godine, ali ne treba da brine, za
doktora e se nai drugi, jo udobniji i prijatniji. Samo
neka doe, raduju se da im pria o svemu, iveli veliki ratnici Evrope.
Sedmog dana po povratku u Lozanu, posle jo jedne noi
koja nije davala san ni odgovore, seo je do prozora voza za
Be, nadajui se da e tamo nai pravac za daqe. Nije morao
ni da prespava, dok je u kafe-baru Vestend" pio moku i prelistavao novine u potrazi za hotelom na obliwem Girtlu,
ugledao je oglas u kome panevaka bolnica trai lekare, a za
lekare-veterane nudi besplatan smetaj u naputenim nemakim kuama.

4.
Pre one zimske noi januara devetsto dvadeset prve u kojoj je Liza prvo mirno ustala, potom odjurila do kupatila i u
283

ogledalu prvi put od kada je dola u Panevo srela svoje

strahovito iznenaewe koje ju je ruilo sa nogu, wihov zajedniki ivot bio je podnoqiv i miran. Uz uslov bez kojeg
nisu mogli: da ne bude mnogo pitawa.
Wu nisu interesovale brojne kolonijalne, maamoderne
i pecerajske radwe po gradu, uz to, od dudova k'o palac nije
se moglo neumazanih cipela ni do Trga kraqa Petra, nekadaweg Hauptplaca. Zbog toga se, umesto preputawa gradskim
pacirunzima, ubrzo pridruila omladinskom drutvu Dar-mar" i Danki urin kojoj je trebao neko sa idejama.
Te godine brojne ajanke i igranke u Vajfertovoj pivari
ili na kupalitu na Tamiu uinile su da u Panevo svraa
sve vei broj posetilaca, od Vrca do Beograda, pronosei
nadaleko glas kako ivot u tom gradu ima evropsku duu, koja
je podrazumevala opravdanu i od svih prihvaenu neumerenost
u uivawima, proisteklu iz potrebe da se jezivi rat to pre
i to lake zaboravi. Iz takve atmosfere i uz Lizinu presudnu ulogu u organizaciji uskoro je izalo i snimawe pravog pravcatog igranog filma Kako se uiva u Panevu na vodi", a vojna muzika iz Beograda prvo je popuwavala svoje termine u gradu na Tamiu, tek potom u prestonici.
Bilo je prijatno kada su sretali prolaznike pune pohvala
na raun Lize i wenog uticaja na grad, a oni pogledi puni
zavisti od strane neudatih devojaka, s obzirom na mladog i
uspenog doktora, podrazumevali su se. Uopte ne razumemo,
govorkale su, kako neko ko se hvatao puke, bajoneta i takvih
stvari moe da bude smatran prefiwenom damom. Pa da je sto
puta Engleskiwa.
Ali nije bilo prijatno izmeu wih dvoje kada bi ga Liza
nesmotreno setila na neki zajedniki trenutak iz rata. Ona
kao da nije mogla bez toga, kao da je iz prolosti crpela ivotnu energiju neophodnu za svakodnevni ivot. Ne razumevajui wegov nain. Jer kada je Mii Aliu dolazila nostalgija, a bilo je takvih dana, on bi se odvezao na beogradsku elezniku stanicu i provodio tamo utei sat, dva. Meni ne
treba boqi vojni muzej, objawavao je, tamo je vojske, ajkaa
i invalida skoro koliko ih je nekada bilo na frontu.
Tirano"? Kako da ne, plovio sam na wemu, odgovorio joj
je kada ga je jednom prilikom podsetila na weno matawe o
krstarewu Mediteranom. Kako to misli, plovio si?, zapitala je, a onda brzo prekinula neprijatnu stanku: udno, nisi to
pomiwao ranije, to je moralo da bude posle rata, darling?
To da neke teme treba izbegavati shvatili su oboje jo
prve noi, a naroito Mihajlo jer je bio sasvim svestan da
ova naga ena pored koje iznenada lei nije Mari-Luiz, ma
284

kako fiziki podseala na wu, ali nije bio siguran eli li

da od we napravi Mari-Luiz. Ono u ta je bez sumwe bio siguran jo te prve noi bilo je da voditi qubav sa nepoznatom
enom koja mu se strastveno predaje jer veruje da je on neko
drugi nee proi brzo, slatko i nekaweno kroz wegovu savest. Kao to je brzo, slatko i nekaweno prolo ono pre
toga.
Zaista, iz veoma neubedqivih razloga odloio je sutradan, drugog dana wihovog poznanstva, kompletni elektivni
operativni program, zakquao se u kabinet i pokuao da sam
sebi objasni svoje podlo ponaawe, celokupnu neverovatnu
situaciju. Poslepodne vraao se kui reen da joj sve prizna
i podnese wen opravdani bes. im pree kuni prag. Rei e
joj. Obuen. Ali nije to uradio. Nego ponovo ono drugo.
Dok su zavravali veeru pola sata kasnije imao je reewe za svoju savest, jer savest je gladna neman, umiri se tek kada joj se ponude odgovori, ma kakvi bili. Sve je ovo kao neki
ludi san, zakquio je, a svaki san mora da se kad-tad zavri
buewem, prema tome, sve e jednom samo od sebe da se otkrije
i pravda e biti zadovoqena. Pa, ako je tako, nek' traje dok
traje. Uostalom, nije li zasluio makar malo radosti, zar
patwi nije imao dovoqno.
Sumwe u wihovu virtuelnu stvarnost i wegov pravi identitet, nastalih ve kod prvih pitawa u vezi sa ratom, Liza
Denvers branila je, opet, na svoj nain. Racionalnim promiqawem, tako je pomislila i reila da stavi taku na svoja
glupa predoseawa.
Prvo, Mia je poremeen ratnim traumama i gubitkom
roditeqa koji su nestali u nekoj od izbeglikih kolona, ko
zna kada i ko zna gde, zar se nije alio kako ne zna ni gde su
sahraweni. Drugo, on je sada uvaeni hirurg, poznata i cewena gradska linost, a to ko je bio u vreme kada su se wih dvoje
upoznali u ratnom Vaqevu devetsto etrnaeste, izgleda, zna
jedino ona austrijski ratni zarobqenik koji je postao lekar, ako emo pravo, samo zahvaqujui wenom insistirawu
kod doktora Vuetia. Da nije bilo tih preporuka pitawe je
da li bi mu lekari vajcarskog Crvenog krsta dali ansu.
Tree, to to je prestao da slika, u stvari, to to tvrdi
da ga slikawe nikada nije mnogo zanimalo, rezultat je primitivne sredine koja bi time dovela u pitawe wegovu profesionalnu ozbiqnost, ona to ne odobrava, ali razume. Sve u svemu,
ne radi se o dodavawu nekih stvari u sopstvenu biografiju,
nego o izrezivawu nepotrebnih vikova, a to se ne moe smatrati ba kao neka prava la. I na kraju, biti kquar tajni
oveka koga voli moe samo da bude u korist qubavi.
285

5.
Harmonija izbegavawa suvinih pitawa koji nisu u stawu da daju odgovore nego da samo dodatno zbuwuju trajala je sve
do te januarske noi u kojoj je sa zaleenog Tamia u wihovu
spavau sobu ulo toliko belog odsjaja da se videlo kao dawu.
Uz to, naloila je previe jer se Mihajlo oseao loe, a oblozi od komovice, ostavqene samo za takve prilike, nisu pomagali. Ustala je zbog vruine u sebi, u krevetu i u sobi i potraila vodu, a onda ula wegovo buncawe.
Nije pomiwao samo ime Mari-Luiz Denvar nego i sijaset drugih iz vajcarskog grada, i to na francuskom jeziku, za
koji nije ni pomiqala da govori, potom ulice, imena kolega
sa posla iz tog grada i ko zna ta jo o emu ona nije imala
pojma. Kakav sad to oev grob u Irigu, zar wegovi roditeqi
nisu bili Beograani?
To jutro saekalo ju je onako kako su wega sva do tada:
trebalo je da ivi sa sobom, znajui da lae, a da i daqe radi
obe te stvari ivi i lae. Ali, smogla je snage kao svako
ko ima neki vii ciq. Narednih sedam dana odglumila je bez
greke, a sledee sedmice, pod izgovorom da hitno mora u
London, otila je u Lozanu.
Prethodno je uradila neto to je htela odavno: preturala je po wegovim stvarima. U koverti sa fotografijama zastala je kod one snimqene u Niu devetsto etrnaeste, nije trebao drugi dokaz gde je Mihajlo bio one godine koje je ona u
Vaqevu, na woj on stoji iznad dvojice ozbiqnih, starijih lekara sa nekim nerazumqivim osmehom na licu. Zagledala se u
taj osmeh. Ili podsmeh. Kao da je u wemu bila wegova celokupna prevara i wena celokupna zabluda, kao da se na toj staroj fotografiji podsmevao ba woj. Kakva sam glupaa ispala, uzdahnula je.
Neverovatna zbrka, zakquila je na kraju, ne znajui da je
upravo te iste rei, samo na poetku wihove veze, izgovorio
i Mia Ali one noi kada je ona onesveena leala u wegovoj kui i unela u wu godinu i po dana stvarnosti koja nikada nije postojala, kao i sebe koja nije imala pojma kako je, u
stvari, iskoriena.
Pre nego to je zauvek otila, setila se Minoritskog
manastira, od wihove kue na Tamiu do wega nema vie od
pet minuta. U dvoritu, oivienom zgradama i kolonadom od
drvenih stubova, ispod kojih su za loeg vremena etali kapucini, a oko kojih se pewao gust brqan, osvrnula se za
tren i ula u jednu od sporednih zgrada, okrenula se prema
slici Hrista koji dri svoje probodeno srce, kleknula i po286

luglasnom brzinom izgovorila rei nekakve molitve za oprost

greha.
Na izlasku umalo to se nije sudarila sa nekim sluajnim kapucinom koji se iz one wegove kapuqae toliko zagledao u mladu enu i ostao tako nepomino zagledan kao kakav
prostak na ulici sve dok ona nije za sobom zatvorila dvorina vrata samostana, ona koja izbijaju na trosmajerovu ulicu, bivu Manastirsku.
Kada bi neko bio u stawu da posmatra svakog ivog stvora odozgo, prepoznao bi etiri dana kasnije u wenim zimskim
koracima sa Plas de la Gare prema kantonalnoj bolnici u
Lozani istu urbu kao u koracima koje je tri godine ranije
istom rutom pravio Mihajlo Ali, iako su se u tim wihovim
koracima nalazila sasvim oprena oseawa i nadawa. Telefonom se najavila i, na sreu, odmah mogla da doe kod profesora amblanda.
Imali smo, naravno, dobrovoqaca u Velikom ratu. Da,
bio je i taj Alik. Talentovan momak, malo neobina linost,
pouzdan radnik, prava teta to se vratio tamo dole, ovde
bi imao druge uslove, vie ansi, sigurnu karijeru. Koliko
znam, presudilo je neto u vezi sa neuzvraenom qubavi. Znate, ja to razumem, beg je, da tako kaem, odlian anestetik za
emocije. Ali, mislim da se mladi kolega malo zaleteo, ipak, u
pitawu je ovdawa stara loza Denvar. Nije to bilo za wega.
Pozorite jeste, da tako kaem, za svakoga, ali ne i loa, zar
ne, madam?
Nego, oprostite na indiskreciji, upravo primeujem jednu neobinost: ba ta mlada koleginica zbog koje je on pobegao iz Lozane i vi neverovatno fiziki liite. Kao jaje jajetu. Kakva sluajnost. Eh, ta su ivotne situacije, koliko
se toga naslae za jedan qudski vek, pone da sree dvojnike po celom svetu, stvarno sam zreo za penziju, ha, ha, ha. A
za koje londonske novine kaete da piete?
Posle podne je saekala u bistrou prekoputa iz kojeg se
odlino vide ulazna kapija bolnice i svi koji izlaze sa posla. Morala je da se uveri. I uverila se: kad jedan mesec ne
bi upotrebila svoj kolor ampon, slinost izmeu we i te
ene bila bi gotovo stopostotna, kada bi se sastavile jedna
preko druge, ni na jednoj strani ne bi bilo vika ili mawka.
Odmah posle toga, vidno uzbuena i quta, otila je do
pote u blizini glavnog gradskog nadvoznog mosta i poslala
dva telegrama: jedan u London, u kojem je pisala da hitno dolazi, i drugi u Panevo, da zauvek ne dolazi.
287

6.
Sled buduih slika dogaaja ne moe da se prati uporedo
zbog razlika uzrokovanih nejednakom udaqenou Lozane od
Londona i od Paneva, brih vozova prema zapadu i neke udne pojave po kojoj jedan te isti voz stie besprekorno tano
na zapad, a na istok Evrope sa obaveznim viesatnim zakawewem, kao da istok podrazumeva neto uzbrdo. Zbog svega
toga telegram upuen u Panevo stigao je cela dva dana posle
onog u London.
Kada ga je dobio i otvorio, Mia Ali je odmah shvatio
o emu se radi jer su na mestu potpisa ispod kratkog teksta
ne dolazim zauvek" stajala dva imena: Liza Denvers alias
Mari-Luiz Denvar. Pogled na poleinu koverte na kojoj je
stajao wemu dobro poznat peat Lozane nije ni bio potreban.
La commedia finita, izgovorio je poluglasno, a onda pomislio: san je prekinut, stiglo je buewe, pravda je zadovoqena,
jesi li srean sada, Mihajlo, ili si srean bio do sada?
Dok se mirnim korakom vraao kui, drei telegram u
ruci, nije ni video sebe kako prilazi gramofonu, kupqenom
po wenoj eqi u muzikom salonu Marka Fulkea, prvom takve
vrste u Beogradu, i puta Albinonijev adao, za koji je oduvek, i u trenucima wihove sada ve nekadawe sree, mislio
da u sebi ima neeg suvie odlazeeg. Ta-ra ra-ra ra-ra tam
tam ta-ram kao vetar u jelisejskim topolama, govorio joj je.
Te noi spavao je neverovatno lako, kao da je neka teina
konano oslobodila wegov mozak. Sutradan je za vreme operacije bio neuobiajeno govorqiv i raspoloen, to su dve-tri
medicinske sestre i neka Jelica, administratorka, protumaile kako su htele, te je dobio komplimente prema ve uobiajenom sledu: prvo, kako je neverovatno struan i vet lekar,
nema mu ravnog do Pete, a potom kako se odlino dri za
svoje godine, evo, sedu nema nijednu. Jedino se istaica Radovanka udila kako to doktor Mia kae da se ne sea noi
u kojoj je boqe spavao, a ona od prokletog punog meseca nije
mogla oka da sklopi.
Ni posle mesec dana Panevo, osim nekoliko puta urinka, nije se pitalo kako to da se doktorova nevenana ena,
ona Engleskiwa koja govori srpski, nikako ne vraa. Kao da je
svima smetala, kao da je wena pojava remetila neto u celom
gradu, kao da je bila neki nevidqivi svrab koji ne dozvoqava
da ti sa samim sobom bude potaman i lepo. Jeste da wihov
grad treba da bude u Evropi, u tome se svi slau, ali, moliu
lepo, zato bi ba morala Evropa da bude u wemu, rekao je
neko.
288

Kada je u leto te iste dvadeset prve godine, est meseci

posle misterioznog nestanka i dve godine posle isto tako
misterioznog dolaska u wihov grad, najzad postalo jasno da se
Liza Denvers nee vratiti, da se neka avoqa orba zakuvala
izmeu we i doktora, iz kojeg je nemogue izvui bilo ta na
tu temu, uli su se i oni, dodue, veoma retki, koji su Lizu
uporeivali sa trewom. I boja i ukus. Pa sad zamislite:
trewa u ritu kakav je na ne, ne, ne moe to.
U nekoliko narednih meseci Liza Denvers i Mia Ali,
svako na svom kraju sveta, susreli su se jo nekoliko puta i
ne primeujui da su zajedno, to je normalno s obzirom da
nije mogue otkriti susretawa misli. U takvom jednom trenutku on se pitao zato dvoje qudi ne bi mogli da se upoznaju
i preko zablude, zabune ili zbrke, zar nije vanije da se dvoje
sretnu od toga kako se sretnu.
U istom tom trenutku Liza Denvers u Londonu otkrila je
u sopstvenim mislima nije shvatala da je, u stvari, pogoena tuim mislima Miu Alia. ekaj, da to ona ne pomiqa kako joj onaj lani ovek nedostaje? Da ne pomiqa da
se vrati toj iluziji, tom odrazu stvarnosti, toj uzaludnoj gluposti svog ivota?
A onda, kao konani dokaz susretawa misli istovremeno
im je na um pala potpuno ista reenica a kako bi bilo?
koja se poput bumeranga vratila, ali tada je zvuala sasvim
drugaije: ma, to ne dolazi u obzir.
Tako do wihovog ponovnog susreta nikada nije dolo.
Panevaki uzroci ukquivali su i onu administratorku Jelicu, a londonski stroga pravila slube, dok je glavni uzrok
bila ona normalna ivotna nepredvidqivost koja se kao nevidqiva nit uplete u qudske korake i vodi ih tamo gde oni i
ne slute.

289

SLAVKO GORDI

RASPUTICE
S godinama i decenijama koje prolaze, ne bivamo jasniji
ni mi ni svet. Obesnauju se naa uverewa i predstave, muti
se i mrsi ono to je bilo potpuno prozirno i, kako smo verovali, konano razmreno.
Novo mewa smisao i vrednost minulom. Minulo novom
uzvraa neoekivanim obasjawima i zatamwewima, pa i niskim udarcima.
Rubno osvaja srediwu scenu, potisnuto i zaboravqeno
se otkopava, mrtvo oivquje. estari i proplanci mewaju mesta. Visovi se tope i nestaju, nizine uzvisuju.
Kao kad beznadno zalutamo u predelu za koji smo verovali
da ga dobro znamo.
Kao u snu, koji mi sawamo, ili on nas sawa, kad se stvarnost presvlai u oblija koja joj se smeju, ili je zaluuju, ili
uteruju u la, lana i sma.
Qudi se smawuju, likujui. Ishod je, napokon, overio
wihove vajkadawe tvrdwe da je sve gore nego to izgleda,
razvejavajui i posledwe privide veliine.
Ili se to samo pobuda uniavawa pokazala jaom i postojanijom od pobude veliawa? Svagdawi od sveanog pogleda
na svet?
Znali to ili ne znali, zebwom pourujemo skonawe.
to pre otii sa sveta, kao iz kuluka, ma kud odlazak vodio.
Udaramo, kao osa o zatvorena okna, u neprobojan zid robijanice, mirei se u nemonoj jarosti s krahom kao jedinim ishodom. Kad je jedini, nek bude to pre, odmah.
290

S onu stranu zida, s onu stranu okna Tamo nikad nismo

bili, niti emo biti. Moda samo detetu, u kratkom asu
potpunog samozaborava, svet biva dom.
Naao se u istom i visokom au dunavske mrtvaje. Bara se toliko suzila i stawila da onih dvadesetak roda to po
woj gacaju verovatno strahuju da ne presahne pre isteka wihovog polugodiweg boravka u ovom kutku sveta.
Intenzivno zelen evar i ne mawe plavo nebo navode na
pomisli o znaewu i dejstvu boja. Mitoloki renici za svaku od wih imaju po nekoliko tumaewa, neretko i meusobno
oprenih. Tako postupaju i sa tiinom i utwom, kojima sad
biva zaokupqen koliko i bojama rastiwa i zgusnute praznine nad wim.
U istom danu neumorno druequbiv prialac i tih samotnik. Ako boja i tiina mogu imati tolike smislove, kako
ih ti, umeen od svakojake tvari, ne bi imao.
I edan i raspustan. I plaqiv i odvaan. I nepoverqiv i lakomislen. I eret i mrgud. I pregalac i ladole. I
sawalo i delatnik. I uvaran i rasipan. I lakrdija i mudrica. I proziran i nedokuiv. I sumwalo i vernik. I asketa i hedonista. I goropadan i nean. I vedar i snuden. I,
i, i
Je li re o sto lica ili o naliju sa sto uzlova?
I da li e, pre poletawa, razreiti ko si uistinu
bio?
Suaw, regrut, legionar, ratni zarobqenik. ovek bez
slobode, ili bar bez trena takozvanog slobodnog vremena. U tu
te stupicu esto uhvate i dugo iz we ne putaju. Muka utoliko
vea to ti se ini kako upravo tee doba velike rasputenosti.
Velika Gospojina, dan blistav, pun sjaja u poqima, krowama i zdawima, natkriqen beskrajnom kupolom plavetnila.
Reeno je: pri ishodu due iz tela, sve polagala na Boga,
ne pouzdavajui se u dela svoja.
ta je, onda, ostalo za nas? U emu je nae uzdawe?
Avaj, ovde dole puka obest, zaslepqenost malim eqama i
malim ciqevima. I velikom nemilicom i netrpeqivou.
Praskava i zagluujua nitavnost i glupost, koje bi se mogle sekirama i pijucima razlamati i premeravati.
Smuen takvim utiscima i pomislima, vraa se s jednog bratstvenikog skupa. Silnim samoaewem kao da smo
izborili pravo na jo silnije samohvalisawe.
291

Grozniavo se hvata posledweg sjaja i topline. Miluje uutele rese javora, klasove muhara nalik majunim lisijim repovima, quspiavu platanovu koru.
Danas etrdesetak, prekjue dvadesetak pozlaenih listova u krowi mladog duda na mestu gde Limanski park izlazi
na ulicu Despota Stefana.
Gospode! Sa svakim prilivom snage, priliv obesti! Najjai su i najgreniji, dakako. Snaga i prilika su rodno mesto
iskuewu.
Blago retkima koji mo u blagost i odricawe promeu.
Koji, kako veli pesnik, edni prolaze kraj studenca.
Wer kann beschwren, da nicht in der Erde
ein Sprung sich hinzicht durch gesunde Samen
(R. M. Rilke)

Ve u semenu, u tlu, u onom to je smo zdravqe, nasluivao naprslinu. Prvi osvit svesti bee nerazluiv od te
slutwe.
U stranom susedstvu behu la i istina, izdajstvo i vernost, zlo i dobro. Prekono su mogli zameniti mesta, kako se
to ve i dogaalo.
Kad si uo za prvog heroja, uo si i za metak kojim su ga
wegovi likvidirali u borbi, s lea. I u ratu i po osloboewu bio neuporedivo korisniji kao legenda negoli kao istina,
mada u istini o predratnom trgovcu stokom, hrabrom i u narodu omiqenom lokalnom ustanikom voi, nisi video nita
ravo.
U istom asu, bezmalo, udahnuo programiranu qubav za
jednu veliku zemqu i komandovan razlaz s tom qubavqu.
U detiwoj glavi sudarale se dojuerawe predstave o mitskim elnicima s novim, takoe zadatim, znawem o wihovoj
nitavnosti. Isti preobraaj snaao i svest o nekim roacima i susedima.
S jednog se stranog jezika, onog bratskog i saveznikog, u
koli muwevito prelazilo na drugi, doskora tu, pa i neprijateqski.
Koju godinu docnije, odjednom raspren kolektivistiki
mit i dirigovani zanos seqakog zadrugarstva i (vas)postavqen suprotan red stvari.
Ulazio u svet sa mutnom i duboko potisnutom slutwom da
se veliina, istina i smisao mogu muwevito preokrenuti u
svoju suprotnost i da je neoprostiv svaki otpor takvom preokretu.
292

Ta slutwa je, moda, dosezala ak do nekakvog bolnog

predoseawa da oni bez ikakve vere dre u aci one drukije, boqe, s dubokom potrebom za verom.
A to predoseawe, opet, iz velike daqine i nedovoqno
razgovetno najavqivalo da e svekolik ivot i svet, a ne
samo wihova javna sfera, imati rascep u samoj klici za presudno svoje obeleje, za svoju zakonitu granicu.
Mrak u srcu sunca.
Miris gwile paprike, preruen u miris pregorelih instalacija, progonio te celo prepodne.
Kad je stvar razjawena i truo plod otpremqen u otpatke,
zapahnuo te na terasi s jednog od niih spratova miris kuvanog paradajza. Ugodan, krepak i, odnekud, malice komian.
Zato bi ove senzacije u mogunom buduem vremenu pre
izvetrile negoli neki odeur de pensee, miqene u ovom danu?
Ako Gospod ume da lude i slabe pretpostavi mudrim i
monim, nisu li i neki mali opaaji blii spasewu od poneke velike radwe ili nauma?
U bolu, i molitve i psovke izgovara tuim ustima.
Kao to u obesti povileni, telo u patwi u svet gleda i
zbori iz zverske slobode. Kao Vlah s koca, po onoj qutoj, u
obiaj uzetoj rei.
Nisi to ti, to meso u kletima bola.
I duh, tek duh, voli visoke litice obesti.
Zna da naslaivawe zlobom ne usreuje ni rugaa ni izvrgnutog ruglu, pa ipak ponekad jeziku puta na voqu u meri koja um raskriva kao bezum.
Na slepog mia te podsea televizijska voditeqka koja
iz pozorinog fundusa pozajmquje crne haqine s beskrajnim
rukavima i skutovima. Za jednog paraderstvu sklonog zvaninika veruje da bi rado otvorio i izlobu pogrebne opreme,
a u mrtvanici ustrojio kwigu utisaka. Neije ti nelepo i
samozadovoqstvom zajapureno lice uznalikuje na zadni prohod.
I sve to i kae, sa hvalisavim samoopravdawem da
zloba nadahwuje.
Provesti dan na suncu poetkom septembra ravno je velikoj, dvosmislenoj pustolovini.
Teturav let utog leptira samotwaka nad jarko rascvalim
korovom, mrtvaja zaposednuta nepominim amcima i ribolovcima zagledanim u nevidqive plovke ili u neto jo nevidqivije to dre meu vrhovima prstiju, pa zeleni a
293

to nabuja krajem leta, pa jo uvek bujne bregovite krowe

topola i vrba koje mimoilazi idui uzvodno rekom, pa Dunav zaklowen Dunavcem i ritovima, slutqiv tek po gdekojem
srebrnom odblesku, pa valovi plavih frukogorskih brda, pa
nebesa to sve natkriquju blagim i, odnekud, tako mudrim
mirom, sve dokle oko stie od penastog malotrajnog oblaka
i renog galeba do pueve spiralne kuice na struku ozloglaene ambrozije i praha kojim gazi, svagda istovetnog u svome prhkom i svetlucavom utilu, i venog, u svim igrama i
polomima vidqivih svetova ini od obinog vidokruga opsewujuu svetkovinu, pouno ravnodunu prema tvome prisustvu i svedoewu.
Gospode! Ima asova kad sva tvoja sila i dobrota, i svi
sadawi i negdawi tvoji darovi, i sve miline i nenosti
kojima si me, nedostojnog, obasipao, i sve kliktave visine
neba i sunca i treptavi zeleni amor grawa i trava, sabrani,
evo, i u ovom poznom letu iz tolikih blistavih leta, ne mogu
da raskrave led i rasvetle karamrak u meni, mahnitom i nesretnom.
Zato je, Gospode, dubqe i od semena sumwe i semena zla,
zasejano u nama seme tuge?
Zato ne umem da se radujem, ili makar da mirujem, u
svetu prepunom vidqivih i nevidqivih krasota i udesa, Gospode!
Duo, kuko! Ko bi tebi ugodio i tebe nasitio! Ti bi,
grabqiva, da lizne i ugrize svako obnaeno rame u ovom
opojnom letu, da se pripije, kao va, uz svaku mladu vlas, da
ispije svaku zranu zenicu, da se, kao lukava ptica, uvue
u gnezda tuih tela, pod tuu qusku i koru i kou, u tue qubavi i tue naslade.
I da bude san i eqa posejana irom i dubinom tuih
dua, neznanih tela.
Poput one velike krowe to s rastojawa od pedesetak
metara titi tvoje sunano mesto od jakog vetra koji vesla
okolnom travom, tako te, moda, od opasnijih, nevidqivih
bura svojom molitvom brani neko u tuini. Ili neko blaenog imena.
Privetstvuy teb, mo neizben den!
(Vl. Nabokov)

Ono to si propustio da uini u razdawe, uini u razveerje: domahni otpozdrav treptavim jablanovima, privile294

govanim da u jutarwi i veerwi as vide i osete ono to ne

dopire do tvoje osmatranice prvi i posledwi obasjaj septembarskog sunca, koje im sad, sunovraeno u kawon visokih
zdawa, s nalija proiva krowe bakarnim nitima.
Sunce u visokom grawu i senke po zemqi nalik krilima, krestama i apama bezazlenih udovita.
Stabla koja ti uzvraaju grubom nenou dok im dlanovima mrvi izbrazdan i vijugav reqef kore, osute pepeqastim liajevima.
List, otkinut tvojom rukom, vetrom ili egom mala
mapa krowe, moda i saetak kakvog mita o postawu.
Pa trava, trava, trava, koje se ne moe nagledati! Uz
sunce, pqusak i sneg, najpouzdanija izvesnost da svet, makar u
poneem, opstaje u prvotnoj prisnosti.
Ko zna nije li u ovih nekoliko oseta i oseawa stalo vie nego u svekolik zbir poslova, susreta i rei koje si uo,
proitao ili izgovorio u ovom letu na izmaku.
umni pad haqine u noi.
Jutarwi zov mora u dubinu, u daqinu.
Visovi koji mame na osvajawe, na usvajawe.
Sve boqe zna a sve mawe osea kako je telom prostrujavala radost postojawa.
Kau da telo ne pamti bolove, i da je to naa srea. ini se da ne pamti ni svoje radosti. Nije li i u tome naa
srea, ili bar uteha?
Puteqak, prvi put vien, ili kakvo sluajno drvo, pored
kojeg vie nikad nee minuti, znaju da iznenade nedokuivom prisnou.
Tako, ovih dana, dva ili tri puta zastaje pred malim
gustim vrbakom, stotinak metara odmaknutim od brodogradilita a svega desetak od nasipa. Odatle te gleda ovisoka i
usamqena topola, ije je lie zlatno, osuto crnim pegama
ve uveliko opalo. Mesto je pre zaputeno negoli poetino, narueno tu i tamo ritama jarkih boja, koje su nekad ostavili ribolovci ili qubavnici. Ali, odnekud, magija traje.
Gde je odgonetka? Topole i drugde u ovom asu na isti nain oplakuju odlazak leta. Vrbe, jo zelene, koje su zakrilile
topolu tuicu, ne razlikuju se ni deblom ni krowom od
ostalih, tako estih u ovim ritovima.
Moda je kqu u zelenim maetama jednog sluajnog busena perunike, uz samu topolu, koji te a da i ne zna sea
istovrsnog cvea iz jednog dvorita, zapamenog u detiwstvu? Ili je, ko zna, tajna u posedu nekoliko jasenovih mladi295

ca to proviruju iza topole. Takve su rasle iz kamenih omeina rodne ti kue, u predelu i vremenu dalekom i nestvarnom, poput prizora za koji nisi siguran da li ga se sea iz
sna ili iz neije prie.
Topola, perunika i jasen, tri samca na ulazu ili na izlazu iz vrbaka koji im i jeste i nije dom, moda nikad nikom
nita slino nee poruiti. A moda e i sam ubrzo zaboraviti wihove saaptaje.
Posledwi dan septembra, studen i sumraan, iznenadio
te bolom na jednom od retkih doskora zdravih mesta. Ralanie se nepovratno, kao drava kojoj uzimaju oblast po
oblast, da bi joj najposle izbrisali i samo ime. Nestae kao
jezik za koji se i ne zna da je nekad neko wime govorio. Govorio, i ne slutei da svet u wemu oglednut, ili od wega naiwen, mora jednom da ispari. Kao lokva s letweg puta.
Kad bi se znalo ta sve uzoran ovek u jednom danu pomisli, kae i uini! Tamo gde nema neznawa, moe ga spasiti samo milost. Ili smo mi, uzorni smrtnici, tek lakrdijai vrline i poroka, s onu stranu pogibije i spasewa?
Izmeu dva sedewa za istim stolom s nepomaknutim
papirima i pisaqkama izginuli toliki Rusi, eeni, Palestinci, Kurdi, Iraani i ameriki marinci, uragan opustoio Floridu, italijanski lovci odstrelili osam hiqada
prepelica u vojvoanskim atarima, sklopili se novi savezi
uoi drugog kruga lokalnih izbora, saglasili se srpski elnici s obe strane Drine da put u Evropu vodi preko eveningena, uzajamno razmenili mesta raskrinkani engleski pijuni, izlile se tolike studene kie.
A tebe, u jednoj noi i nekolika dana, propustilo kroz
svoje zenice, slualice i ekrane nekoliko lekara. Prvi te, u
praskozorje, gledao kao prestupnika, ili siromanog roaka
koji opet iekuje pozajmicu. Uz svekolik stid i zebwu, najdubqe proivqavao strah od straha koji e stii bliwe.
Gospode, ije li smo mi igrake? I ija uila? I kako se
trudno uimo prepelijoj svojoj siunosti. Nitavnosti.
Na poluvremenu ko zna ve kojeg mea sa utvarom stoimene i stolike svoje slabosti, zuri u golemu krowu razastrtu
nebom nad malenom, u korov i cvetwake sakrivenom ulicom
Sime Matavuqa. Stotinu hiqada ovih u suncu i plaveti ustreptalih listova rasitwavaju tvoju zebwu u isto toliko nevidqivih estica, lienih zemne teine.
296

Slian si otpoinak od sebe samog osetio gledajui ponekad na ekranu ledeni beskraj polarnih predela. I, pogotovo, zamiqajui Mleni put kao svetlosni okean od nezamislivih dvesta milijardi zvezda.
S klonuem mate, gasne i zebwa.
U statistici, zakon velikih brojeva porie udo. U oskudnom arsenalu tvoje samopomoi, upravo veliki brojevi ine
uda.
Ili se, Gospode, ni ovim putem nigde ne dospeva?
Qubav mirie na seno, a seno na sunce. Pozna qubav na
otavu, otava na vlanu zemqu.
Uzalud najboqi ue da se ne boji vremena, jer vreme je
bi sveta i pripada svetu a ne Gospodu.
Sav si od ovog sveta, veselnie. Kriknuo bi u ovom udesnom danu etvrti je oktobar dve hiqade etvrte to nema oi i na potiqku, i na temenu, i stotinu dugih ruku s
dugim prstima. Da vidi, nesit, svu plavet, sve krowe, i
one uutele, plamenolike, i dlanove priqubi uz sva stabla
u vidokrugu, i pomiluje sve ove vlati, iste, zamlaene, ne
vie tople, ali tedro polivene svetlou. Moda posledwom u ovoj godini. Moda posledwom koju upija sa zemaqskih vatrita.
Dar? Zamka? Ko zna! Sm Gospod zna.
Nadivee te qubav za ovostrana blaenstva i omame.
Gospod, ili kakav namesnik wegov, podari ti poneku laku no posle trudnog dana a uvek teku kad ti se, bodrom,
uini da si wegov mezimac.
Neko je udesio da najlepe i najdrae biva ne samo smrtno, ve i kratkoveno. Za nekoliko sedmica, sve latice i lie, sve boje i mirisi, svekolik ovaj igrokaz svetlosti i
kretwi pred tvojim prozorom sii e u tamu, u zemqu, u nita.
Zamae nekud uvis vetrom otkinut list, vragolasto krivudav, nalik leptiru i lastavici. Kao da i put u truqewe ume
da bude zanosan.
Rani oktobar krowama pozlauje ovrke i rubne ogranke. Nebo se modri kao u sam osvit sveta.
Koraa umom kao hramom, molei se, razneen, za mrtve i ive, srodnike i prijateqe. Najposle i za mogune svoje
neprijateqe, bilo da mrze iz navike, bilo da im se razlozi za
mrwu ine vaqanim.
297

Dan e, ipak, pamtiti po ovoj devojci to tri unaokolo dugim i gipkim korakom, diui i sputajui ramena i
vitice na ramenima. Kao kowanik u mekom kasu. Kao talas u
tihomernom valovawu. Kao vetar kojim e, za koju sedmicu, gospodin oktobar zawihati ove krowe, kidajui im neno i
beumno zlatne uvojke.
Nikad, nikad, nikad petnaestu pobedu nee zadobiti.
Zaista je blaen onaj ovek koji je stekao potpunu ravnodunost prema svakome telu, boji i lepoti."
Ovo su rei glasovitog svetiteqa, zabeleene u Sinajskom manastiru, moda upravo u asu kad Justinijan, wegov
ktitor, gradi tvravu za potrebe rata sa Istonim Gotima u
dolini koja e posle etrnaest vekova sloviti za tvoje rodno
mesto.
Da bar sveti otac ne pomenu boju! Ili je, svevid, dobro
znao da je qubav za cvetove, lie i oblake, za zemaqske i nebeske are, tek plat grenijim tvojim qubavima? I da nema
tvrave koja e ikog tebi nalik odbraniti od wihovih demona.
Veliko zeleno drvo, koje te silno radovalo, popala ra i
a mrkle jeseni. ador zanemoalog xina.
Uvek si voleo samo ono to je propadqivo. Nek besmrtni
vole besmrtne.
Nesanica, nesanica. Napokon si dokuio: nemo da pobegne od samog sebe vaqa razumeti kao kaznu za teskobu kojom
te, esto, ispuwava prisustvo drugih. Sad te gui vlastita
blizina.
Sit samog sebe. Nije li to kquni nauk o besmislu kojim
te, na kraju krajeva, trezni samo zemno postojawe, priznajui
sopstvenu nitavnost?
Nesanica, nesanica. Pononi dokaz da sm, na svom unu, ne dospeva nigde.
Pusto i plen pustoi.

298

NENAD GRUJII

UAW DUE
PEPEL KRUGA
Smatrah da pesma sve je,
i udova re
na svetu.
Gola se vika
razlee dolama
i deca veu ibqe.
Ko ostari,
videe gavrana
na vrhu stoletnog gaja
gde pesma zvoni
u muwama.
Smatrah da stih sve je,
i dokaz da svemu
krilo sam
u punini kruga.
Bela je tama nestala,
gorom je nikao pepel.
Ko se ponovo rodi,
lak e ga oluj uzeti
i okatog nebu nutkati
do sudweg mlaza svetlosti.

299

UAW DUE
Oduvek srma
u piqama rei,
vreli udarac
na nakovwu svetla.
ta videh,
i opipah,
ime se ogrnuh u beskraju,
duo?
Gle,
dan se otvara kao orah
i zri niotkud pesma.
Nebo zbira
krivuqe mozga
i lipti zapaqena rima.
Na rubu spojenih obala
udo bez imena.
Mladi vetar razglaava suton
i blaga re pada na umu
niz reku iz raja.
To uaw due
vrhuni deji bol,
star da stariji ne moe biti.

ODSUTNI PROSTORI
Ako bih rekao bilo ta,
moda bi to liilo
na moje prve pesme
ili wihove senke
to spiraju grlo
suvo od izlinih rei.
Ako bih preutao bilo ta,
moda bi to podsealo
na moje rane grehe
300

i wihovu oqutenu iznutricu

u kojoj dua, sve mawa,
skriva ogromno zlato.
Ako bih zapevao bez povoda,
moda bi neko razumeo
i kriknuo, ubog,
umesto mene,
neponovqivo malen
na stazi od senki
iz vremena to
sipa vlati neba.
Ako bih te zavoleo,
opet i namah,
verujui da tome je as,
ta li bi se rasprelo
u obnovi qubavi
koja nas pohodi
u dane kad niko ne moe
da prepozna svoj lik?

TAKO TO
Radost je neto drugo,
ali te tiho osvaja to stawe.
Visoko die, pesmo!
Tako to biva kad je
Ili se dani
mnoe kako hoe?
Dabome, tome si sluga
i nita vie.
Ko bi drukije probao,
svata bi ga snalo.

301

ALEKSANDAR GENIS

HIQADU I JEDNA NO
Qubav poiwe od koe. Najtee se zaboravqa dodir koji
prste ini vidovitim. Uzdajui se samo u ono to vidimo,
moemo pogreiti i spoqawe rumenilo pobrkati sa intimnom toplinom. Sasvim je drugo uzeti u ruke, da bi se osetile sve izboine i udubqewa, ili priviti na grudi, da bi se
osetila teina koja obeava.
Volim jo i da ih miriem: oseam miris livanskog kedra, koji isputaju i svee zarezane olovke, zaguqivu sandalovinu, aravijske miomirise skrivene u poluzaboravqenoj
(jo je i boqe to je tako) rei gumiarabika". Taj zapah ne
ostavqa ravnodunim ak ni ivotiwe.
Nisam to znao u ranoj mladosti, tek kasnije sam dokuio.
Nae pakovawe u Ameriku, kao i kod svakog, poiwalo je od
kwiga. U kontejner od jedne tone nisu mogli stati bezbrojni
asopisi, prepuni provokativnog tiva. Ne elei da ih
ostavimo na milost i nemilost neije umalosti, iupali
smo ono najsmelije: Lakin, Tendrjakov, Skinite Lewina s
novca. Stranice, oderane poput bizamskih pacova, zahtevale
su zatitu, te smo morali da uimo i kwigovezaki zanat. Za
korice smo koristili imitaciju koe u nijansama tajge, kriom prisvojenu iz jedne gostoqubive radwice. Za lepqewe je
sluio klajster koji je baka kuvala od brana. Na wega e posle da navale gladne wujorke bubavabe, kad prtqag najzad
dospe na svoje krajwe odredite. Godinama smo se borili s
wihovom prodrqivou, sve dok se nismo preselili u istiji deo grada.
Sada dobro poznati miris budi samo moj apetit, dok se
poput Plavobradog sputam u podrum, da bih za no odabrao
narednu rtvu.
302

Znam da monogamija ima svoje pristalice. U Severnoj Karolini viao sam itave radwe koje prodaju samo jedan jedini
naslov. Jednu kwigu vejka desetak godina itao je i moj
brat, sve dok je nije izneverio s Mrtvim duama (mrqe od
bora na svakoj strani). Lino ja, opet, volim u haremskom
stilu, to mi ne smeta da istovremeno budem i probirqiv i
svatar.
Cenim stare qubavi, koje ne zahtevaju nenost, svee i
ampawac. Sa takvom, proverenom dragom, moe se zabaviti
u svakoj pozi leei, stojei, za rukom ili u kupatilu. Sa
godinama ona samo sazreva, dostiui zajedno s tobom veni
balzakovski uzrast. Mnogo je, naravno, i onih koje, preputene optoj prolaznosti, blede i dospevaju u nemilosrdni drugi red, ka wima se ruke vie nikad ne pruaju. Bubuqiavih
prvih qubavi, poput Neznajke, boqe je seati se nego im se
vraati. Tim pre, to je ogroman priliv novih iparica.
Ma kako da si kritian, one prave guvu pred vratima. ak i
kada platim otkupninu za novu nevestu, ne stavqam je odmah
na policu. Podrobno je osmotrivi i spreda i otpozadi (da
bih se upoznao sa tiraem i korektorom), podvrgavam je nasuminoj probi. Ne moe se na brzinu zaqubiti, ali se moe
saznati da li uopte vredi truda.
Iskustvo pomae da razlikujemo onu koja afektira od one
koja je voqna ali ne zna kako da pomogne. Trudei se zajedno s
tobom, ona te mami na pusto ostrvo, u nadi da e usamqen i
bez nade, nauiti da je voli onakvu kakva jeste.
Tako sam proao sa Fineganovim bdewem. Drei ga za
re, poklonio sam mu tri meseca. Na poetku etvrtog, doavi ve do jedanaeste strane, reih da podelim zadovoqstvo s drugovima u nevoqi. Proveli su s kwigom mnoge godine, ali nisu prodrli u wu dubqe od mene. U izvesnom smislu
sam bio, zahvaqui svom poznavawu ruskog, u povoqnijoj poziciji. To je izalo na videlo kada mi je polo za rukom da
deifrujem celom svetu nepoznatu re Mandabout". Buknuvi u licu, prevedoh: O tome". ao mi je samo to ovde niko
nije itao Majakovskog.
Umoran od trijumfa, odloih Xojsa za kasnije. Sudei
po tome, koliko se kwiga tako nakupilo, kasnije" je pouzdana
garancija besmrtnosti. U Rigi sam poznavao jednog staria
koji je obloio kwigama itav stan. Nije se moglo ui daqe
od predsobqa, koje je delio sa malogabaritnim kunim qubimcima jeguqom u uzanom akvarijumu i psetancetom bez repa.
Bez obzira na poodmakle godine, tanije ba zbog wih, svaki
dan je kupovao po jednu kwigu, raunajui da e pomou wih
odgoditi ono neizbeno.
303

Strano mi je sujeverje. Znam da u umreti, ali ne pre nego to svakoj poklonim qubav kao stari Karamazov.
Istini za voqu, najgori razvratnici su bibliofili, ija poronost se granii sa apstinencijom. Samo su oni u stawu da ostave kwigu neproitanom, zarad netaknute istote
wenih korica. Ja, pak, volim nemarno, ostavqajui tragove.
Kako nisam sklon sadizmu, nikad ne savijam listove, ograniivi se na to da na wima piem sve to mi padne na pamet. Da bi mi olovka uvek bila pri ruci, matao sam da umesto nokta uzgojim pisaqku, ali ne uspevi u tom naumu, izvetio sam se da ogrizak olovke krijem u bradi, zbog ega sam i
neobrijan evo ve tridesetak godina.
Beleke na marginama pomau da se pronae ba ono
mesto koje mi je priutilo najvee uivawe ili izazvalo neku drugu burnu reakciju. Kad bi se skupili pod jedne korice
svi obeleeni pasusi, bio bi to album trofeja, slian uspomenama to ulepavaju starost nekadaweg vatrenog qubavnika.
Razumqivo da se od omiqenih zaliha nada i uspomena ne
moemo tek tako rastati, ba kao to se ne moemo razvesti
od harema.
Nema povratka govorim eni, koja je qubomorna na
biblioteku i koja me nagovara da se oslobodim balasta.
Ona u kwigama trai korist, itajui uvek jednu te istu
iz oblasti ekonomike: kako restaurisati stari nametaj. uvi to, jedan moj naivni prijateq joj je otvoreno postavio pitawe:
Volite da restauriete stari nametaj?
Ne zaueno je odgovorila volim da itam kwigu
o tome.
Razumem je. I sam uvam Prijateqa mladog snajperiste i
100 divqih ali jestivih biqaka. Svaki sistem hermetinih
znawa lii na zvezdano nebo tako je prekrasno a nedostupno.
Otuda, posle kataloga koji obeavaju uvek nove radosti,
najee poseem za enciklopedijama. Veliku Sovjetsku sam,
dodue, nekom teslimio, poto nisam u woj naao lanak
Vijetnamski rat. Nalazio se kod slova A": Agresija amerike
soldateske na trudoqubivi vijetnamski narod. Ali sam zato
od jedne u pravi as zatvorene firme nabavio Brokhausa".
Hoete da znate kako se sprema crvenperka? Nego ta. Nije
udo to sam drao na domaku ruke svih devedeset tomova, sve
dok se grede kabineta nisu ulegle.
Iskoristivi momenat, ena krete u odluan napad. Protivio sam se kako sam znao i umeo:
304

 ta to znai itao si"? ta to znai zna kako se

zavrava"? A omiqeno mesto? A ono kada Xorx isputa u
Temzu svoju kouqu, mislei da je tua?
Ali pred opasnou ruewa kue, neke rtve behu neizbene. Opratajui se, tri cela dana sam sastavqao indlerovu listu. Ledena srca, sakrivi daleko od oiju staqinistike raritete Sedmorica protiv Amerike i U Wujorku ne
mirie eboj, udubio sam se u najprawavije police. Osuenih se nakupilo tristotinak, i to najvie kwiga poezije.
Nije stvar u tome da ne volim stihove, ve u tome da nam
od wih i nije potrebno mnogo. Dobra pesma (loa se ne rauna) dovoqna ti je zadugo, bezmalo za sva vremena. Zato nosim
sa sobom zbornike poezije u planine: koncentrovano tivo,
poput supe u prahu, spas je za svakog alpinistu.
A debele kwige najboqe se itaju na radnom mestu. Nita
ne odgovara wihovoj opirnosti kao beskraj radnog vremena.
Radei u mladosti kao vatrogasac, dve godine nisam ustajao s
kreveta. Vaar tatine pokrio je jednu smenu. Uskoro se,
ipak, ispostavilo da qubavni maraton otupquje ula. Debeli
klasici vas uquqkuju, izazivajui morsku bolest.
Nauivi lekciju, poeo sam da itam naizmenino vie kwiga, usporavajui i obogaujui sam proces itawa. Bojei se da bude progutana u jednom dahu, pametna kwiga se sama
protivi kowikom naletu, mada se i glupa tome moe nauiti. Ne volim da itam postupno. Radwa me ne ispuwava dovoqno i ne oekujem mnogo od raspleta. ak ni u detektivskoj
prii ne zanima me ko je ubica. Ali, neu ostaviti neprimeenu sluajnu devojanu sa viwevim (!) oima, kao to ni Dovlatov nije oprostio kozi koja je meketala nequdskim glasom".
Dokopavi se kwige koja zasluuje poverewe, ne samo
to se zatrpavam renicima i komentarima, ve svaki as trim do biblioteke, da utvrdim ta je to itao, jeo ili oblaio autor i wegov junak. Okruena drutvom, kwiga se, izgubivi svoju nadmenu linearnost, iri kao lepeza. Ustuknuvi pred gospodarom situacije (ovoga puta preda mnom),
ona mi odaje i ono to je htela da sakrije: tue uticaje, tragove urbe, staraku rasejanost i to je glavno samog pisca.
Samo ako ga osmotrimo stereoskopskim, kao muvqim, pogledom, moemo da razlikujemo ono to je hteo da postigne od
onoga to je postigao. Ono prvo je nekada slabije a nekada boqe od drugoga, ali nikada nije isto. Popuwavajui praznine,
sve smo blie poetku jo praznom listu papira.
Srenim piscima dolazi u san ono nenapisano. A ja sam,
pogotovo u detiwstvu, sawao ono jo neproitano. I danas
umem da itam u snu da prelistavam stranice, da pogledom
305

pratim redove, da zagledam u napomene. Naitanu podsvest

Frojd bi po svoj prilici smatrao inverzijom prirode. Meni,
pak, ova iaenost due pomae da stvaram zajedno s autorom. Pogodivi kuda e nas, i wega i mene, odvesti sledea
stranica, najzad se rastvaram u kwizi, slivajui se s wom u
jedno bie. ta pri tome osea kwiga nije mi, kao ni inae,
dato da razumem, ali ne mogu a da se ne pohvalim sopstvenom
ekstazom.
Razgovori o proitanom omoguuju da se iznova proive
trenuci sree, koja se a to je retko udo! moe prepriati.
Kao mlad prezirao sam Bjelinskog kad je prostoduno
prepisivao iz kwiga sve ono to mu se dopalo, uz vajkawe:
ne moe sve da se prepria".
Danas ga razumem. O kwigama treba pisati kao o qudima,
od kojih se mnogo i ne razlikuju. I u jednima i u drugima ima
mnogo toga suvinog, a jo vie slinog, ali pamtimo samo
onoga ko nam je podmetnuo nogu, ko nas je izveo iz takta i doveo do neeg drugog. ak i ivot lien zbivawa proaran je
susretima, a od seawa na wih podilaze nas marci i obuzima udwa.
Moda kritika i nije nita drugo. Onim ostalim bave
se evnusi. Nesposobni da vole, oni o kwigama znaju sve, osim
onog najbitnijeg.
Jo su glupqi oni koji itaju da bi postali pametniji.
Erudicija! Da ima ime da se hvali. Znawa potekla iz qubavi ne zahtevaju napor: naite mi jednog deaka na svetu koji
ne bi znao ta je to korner.
Od svih sloboda najvie cenim onu koja mi dozvoqava da
itam ono to hou. Otkad je prestala da me progawa broura
Kako da reorganizujemo Rabkrin, pod morawe sam proitao
samo jo Pravila vowe u dravi Wu Xersi da bih ih zaboravio odmah posle ispita.
Ne znam koja e tua kwiga da mi bude posledwa, ali slutim koja e biti moja. Kao Kazanova, voleo bih da sastavim
podroban spisak svojih pobeda, setivi se svih zanosnih okolnosti mesta i vremena. Da bi taj posao trajao to due, kwigu bih nazvao Hiqadu i jedna no.
Osim oevidnog, ova kwiga krije i dodatni smisao, ba
kao i ona neparna no iz naslova. Car ahrijar je italac,
eherezada je biblioteka, a bajke su wihova deca, zaeta natenane, u asovima qubavi.
Prevela s ruskog
Dragiwa Ramadanski

306

LORAN GODE

SVEANA GOZBA
Sutradan, ona se probudi sva uspaniena. Imala je da
obavi hiqadu stvari. Da se presvue. Da obue dvoje dece. Napravi svoju punu. Proveri da li je bela kouqa, koju je Antonio izabrao, dobro ispeglana. Da napomadi Eliju i Donata,
da ih namirie parfemom kako bi bili lepi kao nove novcijate pare. Da ne zaboravi svoju lepezu jer je dan bio topao i
vazduh e sigurno kroz koji as postati zaguqiv. Bila je
podjednako nervozna kao da je u pitawu priest wenih sinova
ili weno vlastito venawe. Trebalo je uraditi toliko toga.
Nita ne zaboraviti. I pokuati da ne zakasne. Ila je od
jednog do drugog mesta u kui, sa etkom u ruci, s iodom izmeu usana, traei svoje cipele i prokliwui svoju haqinu
koja se, kako joj se inilo, skupila i koju je s mukom zakopavala.
Najzad, porodica bee spremna. Ostalo je jo samo da se
krene. Antonio je jo jednom zapitao gde je sastanak i Karmela je ponovila Sanakore". Ali kuda nas vodi?" uznemiri se
Antonio. Ne znam", odgovori ona, to je iznenaewe." Dakle, oni krenue, naputajui breuqke Montapuija, da bi
nastavili putem uz obalu do reenog mesta. Uputie se tada
nekim krijumarskim putiem i on ih odvede do jednog nasipa
koji je gospodario morem. Ostadoe tu neko vreme, neodluni,
ne znajui vie kuda da idu, kada otkrie drvenu plou na
kojoj je bilo napisano Trabucco Scorta i koja je upuivala na
neke stepenice. Na kraju beskrajne padine, stigoe do prostrane drvene platforme, okaene o liticu, koja se nadnosila
iznad talasa. Bio je to trabucco, jedan od onih kojima je posejana obala Apulije. Ribarske platforme lie na velike drvene kosture. To su gomile dasaka izbelelih od vremena koje se
kae za stenu i izgledaju tako kao da nikada nee odoleti bu307

ri. A ipak su tu. Oduvek. Uspravqajui svoj dugi jarbol iznad

vode. Opirui se vetru i besu talasa. Nekada su ih koristili
za ribolov a da nije trebalo ni da isplovqavaju na puinu.
Ali qudi su ih napustili, i sad su jo samo neobine visoke
straarnice koje motre talase kripei pod naletima vetra.
Poverovalo bi se da su izgraene od napabirene grae. A
ipak, te nesigurne kule od dasaka odolevaju svemu. Na platformi je nerazmrsivi nered uadi, poluga i ekrka. Kada qudi posluju, sve kripi i zatee se. Trabucco ponovo podie
svoje mree, sporo i velianstveno kao neki mrav i visok
ovek koji svoje ake zarawa u vodu i ponovo ih podie lagano kao da nosi blaga mora.
Porodica Rafaelove ene posedovala je taj trabucco. To
su Skorte znale. Ali do sada, bila je re samo o naputenom
kosturu koji vie nikome nije sluio. Gomila crvotonih
dasaka i stubova. Vie meseci, Rafael je nastojao da obnovi
trabucco. inio je to uvee, posle dana provedenog u ribarewu. Ili po nevremenu. Stalno kriom. Radio je priqeno i,
da bi savladao trenutke obeshrabrenosti zbog obimnosti posla, mislio je na iznenaewe koje e to priiniti Domeniku,
uzepu i Karmeli kada budu otkrili to mesto, potpuno novo i
upotrebqivo.
Skorte nisu mogle da se naude. Ne samo da se neki udan
utisak postojanosti oslobaao od te gomile drveta, ve je sve
bilo dopadqivo i ukraeno sa ukusom. Wihovo iznenaewe je
jo poraslo kada su krenuli napred i kada su otkrili da je u
sreditu platforme, usred uadi i mrea, na poasnom mestu stajao sto zastrt lepim belim stolwakom vezenim rukom.
Iz jednog ugla trabucca podizali su se mirisi riba i lovora
peenih na aru. Rafael izvue glavu iz udubqewa gde je postavio rotiq i poret na drva, i sa irokim osmehom na
licu viknu: Sedite! Dobro doli na trabucco! Sedajte!" A na
svako pitawe koje su mu postavqali grlei ga, on se zavereniki smejao. Ali, kada si napravio taj poret?" Gde si
naao taj sto?" Trebalo je i nama rei da neto donesemo" Rafael se smeio i odgovarao samo: Sedite, ne brinite se ni za ta, ta posadite se."
Karmela i weni bili su prvi, ali jedva da su seli kada
glasni povici dopree do wih sa malog stepenita. Domeniko i wegova ena pristizali su sa svoje dve keri, u pratwi
uzepa, wegove ene i wihovog malog Vitorija. Svi su bili
tu. Grlili su se i qubili. ene su bile elegantno odevene i
jedna drugoj delile su pohvale. Mukarci su razmewivali cigarete i podizali u vazduh svoje neake i neakiwe, koji su
vikali od radosti u tim zagrqajima xinova. Karmela sede ne308

koliko trenutaka na stranu. Za wu je to bilo dovoqno vremena

da posmatra tu malu zajednicu na okupu. Svi oni koje je volela bili su tu. Ozareni u svetlosti nedeqe kada su haqine ena milovale belinu kouqa mukaraca. More je bilo blago i
sreno. Ona se nasmei retkim smehom. Smehom koji izraava poverewe u ivot. Pogled joj kliznu po svakom od wih. uzepu i wegovoj supruzi Mateji, ribarskoj keri koja je u wegovom linom reniku re ena" zamenila reju kurva"; tako
da nije bilo retko uti ga kako na ulici gromoglasno pozdravqa neku prijateqicu Ciao puttana!", to je zasmejavalo prolaznike. Karmelin pogled pade blago na decu: Lukreciju i
Nikoletu, dve Domenikove keri, nakinurene u lepim belim
haqinama; Vitorija, sina uzepa i Mateje, kome je wegova
majka davala sisu mrmqajui: Pij, glupae, pij, to je sve za
tebe"; i Miela, posledweg iz plemena koji se derao u pelenama i prelazio iz ruku u ruke svih ena. Osmotrila ih je i
rekla sebi da e svi moi da budu sreni. Samo sreni.
Iz misli ju je trgao Rafaelov glas koji viknu: Za sto! Za
sto!" Ona tada ustade i uini ono to je sebi obeala da e
uraditi. Da e se posvetiti svojima. Smejati se s wima. Grliti ih. Brinuti se o wima. Biti prema svakome, redom, qubazna i vesela.
Bilo ih je petnaestak za stolom i gledali su se izvesno
vreme sa iznenaewem opazivi do koje mere je pleme poraslo. Rafael je zraio od sree i prodrqivosti. Toliko je
sawao o tom trenutku. Svi oni koje je voleo bili su tu, kod
wega, na wegovom trabuccu. Vrteo se od jednog ugla do drugog,
od poreta do kuhiwe, od ribarskih mrea do stola, bez prekida, kako bi svako bio posluen i kako nikome nita ne bi
nedostajalo.
Taj dan je ostao urezan u seawe porodice Skorta. Jer za
wih sve, odrasle kao i decu, to je bilo prvi put da su tako jeli. Stric Faelu je uinio neto veliko. Kao uvod u gozbu,
Rafael i uzepina iznesoe na sto desetak jela. Bilo je tu
dagwi krupnih kao palac, nadevenih smeom od jaja, sredine
hleba i sira. Mariniranih sardela ije je meso bilo vrsto i
topilo se pod jezikom. Pipaka hobotnica. Salate od paradajza
i cikorije. Nekoliko tankih kriki modrog patlixana peenih na rotiqu. Prenih sardina. Dodavali su jela od jednog
do drugog kraja stola. Svako je marqivo vakao srean to ne
treba da bira i to moe da jede sve.
Kada su tawiri bili prazni, Rafael iznese na sto dve
ogromne zdele za salatu koje su se dimile. U jednoj, tradicionalna testa tog kraja: troccoli u sipinom mastilu. U drugoj, rizoto sa plodovima mora. Jela su bila prihvaena uz opti uz309

vik odobravawa koji je naterao kuvaricu da pocrveni. To je

trenutak kada je apetit otvoren i kada se veruje da se moe danima jesti. Rafael je stavio na sto i pet boca vina iz tog
kraja. Jedno crno vino, oporo, i tavno kao Hristova krv. Vruina je sada bila na svom vrhuncu. Zvanice behu zatiene od
sunca asurom od slame, ali po uarenom vazduhu osealo se da
su se i sami guteri morali znojiti.
Razgovori, zapoiwani uz zveket noeva i viquaka, prekidani su pitawem nekog deteta ili aom vina koja bi se
prevrnula. Govorilo se o svemu i ni o emu. uzepina je priala kako je pravila testa i rizoto. Kao da je to bilo jo vee
zadovoqstvo govoriti o hrani u toku jela. Raspravqalo se.
Smejalo. Svako se brinuo o svom susedu, motrei da mu se tawir nikad ne isprazni.
Kada su velike inije bile prazne, svi su utolili glad.
Oseali su da im je stomak pun. Bilo im je dobro. Ali Rafael
nije izrekao svoju posledwu re. Doneo je na sto pet ogromnih
inija ispuwenih svim vrstama riba ulovqenih istog jutra.
Brancina, orada. Puna zdela za salatu prenih ligwi. Krupnih ruiastih rakova ispeenih na rotiqu na vatri od drveta. ak nekoliko kampa. Kada su ugledale zdele, ene se
zaklee da ih nee ni pipnuti. Da je to suvie. Da e umreti. Ali trebalo je ukazati ast Rafaelu i uzepini. I ne samo wima. Podjednako i ivotu koji im je nudila ta nezaboravna gozba. Na Jugu se jede s nekom vrstom mahnitosti i izelike pohlepe. Toliko koliko se moe. Kao da je trebalo da
doe najgore. Kao da su posledwi put jeli. Treba jesti sve dok
je hrana tu. To je neki panini nagon i utoliko gore ako se od
jedewa razboli. Treba jesti sa radou i preteranou.
inije sa ribom obioe sto i svi su ih kuali sa strau. Nisu vie jeli zbog stomaka ve zbog nepca. Ali, uprkos
sve ee potrebe koju su imali za jelom, nisu uspeli da iziu na kraj sa prenim ligwima. I zbog toga se Rafaelu zavrte
u glavi od zadovoqstva. Treba da ostane jel na stolu, inae,
to je znak da ih gosti nisu imali dovoqno. Na kraju obeda,
Rafael se okrenu ka svom bratu uzepu i zapita ga lupkajui
ga po stomaku: Pancia plena?" I svi su se smejali raskopavajui pojas ili izvlaei lepezu. Toplota je opala, ali sita
tela poiwala su da se znoje od sve te progutane hrane, od sveg
tog radosnog vakawa. Tada Rafael iznese na sto kafe za mukarce i tri boce aperitiva: jednu od groa, jednu od limoncella i jednu od alkohola od lovora. Kada su se svi posluili,
on im ree:
Vi to znate, celo selo nas zove 'utqivcima'. Vele da
smo mi deca Mutavice i da nam usta ne slue niemu drugom
310

osim tome da jedemo, a nikada da govorimo. Vrlo dobro. Budimo ponosni na to. Ako to moe udaqiti radoznalce i razbesneti te rogowe, dobro je za utqivce. Ali neka to utawe bude za wih, ne za nas. Ja nisam doiveo sve to ste vi doiveli. Verovatno u umreti u Montepuiju ne videi od sveta
nikad nita osim suvih bregova ovog kraja. Ali vi ste tu, vi.
A vi znate mnogo vie stvari od mene. Obeajte mi da ete
govoriti mojoj deci. Da ete im pripovedati o tome to ste
videli. Da to to ste nakupili tokom vaeg putovawa u Wujork ne umre sa vama. Obeajte mi da e svako od vas ispriati poneto mojoj deci. Neto to je nauio. Neku uspomenu.
Neko saznawe. inimo to meu nama. Prenosimo od strieva
na sinovice. Od tetaka na neake. Istinu koju ste uvali za
sebe i koju neete rei nikome drugom. Bez koje e naa deca
ostati iteqi Montepuija kao i drugi. Koji ne znaju nita
o svetu. Koji poznaju samo tiinu i toplinu sunca."
Skorte pristadoe. Da. Neka bude tako. Neka svako govori barem jednom u svom ivotu. Sinovici ili sinovcu. Da mu
kae to to zna pre nego to iezne. Da govori jednom. Da
d jedan savet, da prenese to to zna. Da pria. Da ne bi bili
obina marva koja ivi i umire ispod utqivog sunca.
Obed je bio zavren. Posle etiri sata sedewa za stolom, mukarci su se zavalili na svojim stolicama, deca su
otila da se igraju meu uadima, a ene su poele da raspremaju.
Bili su sada svi iscrpeni kao posle bitke. Iscrpeni i
sreni. Jer je ta bitka, tog dana, bila dobijena. Zajedno su
uivali malo u ivotu. Bili su osloboeni trajawa dana. Taj
obed je ostao svima u seawima kao velika gozba porodice
Skorta. To je bilo jedini put kada se pleme okupilo u punom
sastavu. Da su Skorte imale fotografski aparat, ovekoveili
bi taj poslepodnevni trenutak uoi podele. Bili su svi tu.
Roditeqi i deca. Bio je to vrhunac plemena. I trebalo je da
se nita ne mewa.
Meutim, stvari su ubrzo poele da se rue, tlo da puca
pod wihovim stopalima, a pastelne haqine ena da tamne dobijajui runu boju alosti. Antonio Manucio e uskoro otii u paniju, i tu e umreti od gadne rane bez slave i sjaja ostavqajui Karmelu udovom, sa wena dva sina. To e biti prvi veo koji je prekrio sreu porodice. Domeniko, uzepe i Rafael odluili su da duvanxinicu ostave svojoj sestri,
woj koja je imala samo to i dvoja usta koja je trebalo hraniti.
Da Elija i Donato ne krenu ni od ega, da ne upoznaju bedu
koju su upoznali wihovi ujaci.
311

Pune ivote tih mukaraca i ena slomie nesrea, ali

u tom asu, niko nije mislio na to. Antonio Manucio se ponovo posluio aom aperitiva od groa. Bili su svi sreni pod Rafaelovim velikodunim pogledom, a on je, gledajui svoju brau kako se naslauju ribama koje je sam ispekao na
aru, plakao od radosti.
Na kraju obeda, stomak im je bio pun, prsti prqavi, kouqe isprskane a elo u znoju, ali bili su blaeni. Sa aqewem napustie trabucco da bi ponovo nali svoj ivot.
Topao i jak miris lovora izgorelog na aru dugo je ostao
za wih miris sree.
(Odlomak iz romana Sunce porodice Skorta)

Prevela s francuskog
Mirjana Vukmirovi

312

RADIVOJ STANIVUK

BUDAN SAN
META
Pre no to stupi u dan,
isturi danu metu,
jer dan je strela, odapeta
rukama sigurnim i pogledom bistrim
od prve radosti buewa.
Sve drugo nek bude vetina
i voqa tvoja,
znawe, saznawe i stremqewe.
I ne uzdaj se mnogo u varqivu nadu
koliko u ruke svoje to katkad gree
i oi, to gree jo stranije.
Gledaj, gledaj u svakom trenu,
jer malo je preostalo vremena.
St. Hilaire, 2. avgust 1992

* * *
Ko zmija, koja se ne da sagledati,
u ogwu predveerja gori reka
i na woj, un.
Doba je, kad slabost ophrvava lomno telo,
kad, suho, uzdie lie u poqu
i, tek iznikli cvetovi, mau svojim glavicama.
313

Utrnuti svest, otupiti ula,

zaspati u isprekidan, komaran san,
ili gledati, to, to se ne da videti,
predveerje.
Kao to zemqu, katkada, u prolee
potresa dubok, jedva ujni jecaj,
tako i telo potresa drhtavica,
bezrazlona, i nervozna, poput nepogode.
Neka bol u grudima, nesaznatqiva i
nepredvidqiva,
drevnija od sveta,
kao kad se po ko zna koji put
odvaja od seoske, roditeqske kue
i putuje daleko, daleko,
u neku stranu zemqu il' u velegradski dan.
U vozu za Pariz, mart 1994

SENKA SENKE
Sve to se ovde napie, toliko stvarno,
ipak tek senka je senke, vetar, list,
mogao si iveti u hiqadu drava, svaka bi bila tvoja,
jer svoju dravu nosi sa sobom, u ulima, u navici,
mogao si putovati na bilo koju stranu sveta
i svaki bi ti dan donosio nove pravce vetra,
ipak, sedi u kamenoj viestoletnoj kui,
gde malter katkada opada sa zidova,
peva ptica na drvetu, ipak, desetak cvetova
se rumeni u bati,
dani prolaze, u suncu i u znoju, kao loe navike,
sve to se ovde smisli, ako je ikom stalo do miqewa,
uzorno je, tipsko i racionalno,
obrasci i formulari za viekratnu upotrebu,
lica, viena ve mnogo puta na licima,
veno ista maska koe i zdravog razuma,
od kojeg poboqeva um,
leto stremi ka svom vrhuncu, lepraju haqine djeva,
samo jedna razglednica s veerwim rumenilom ponad
mora
314

i jedan most porinut u vode, seaju te na vremena

putovawa,
ovde ute kwige na policama i ute zubi u drhtavim
desnima,
vetar blago zazviri kroz lisje,
ali sve to bee blago bila je rua u vrtu,
liaj to se izvija uz zidove, muzika koje nema,
bela maka sa svojim crvenim klupkom meu zubima,
u nogama zamor, u srcu zastoj, tek romor ivog bila
to kuca po mehanici,
ovde, u srcu kamenog grada otkucavaju zvona i asovnici,
kameni se, tee, kida i glaa dua,
jednom e to biti fina skulptura da zaseni radove
Fidije
i keramiar,
uredno i od svega oprana oqa, smetena na stalai,
tawir i obrok to sledi u ritmu sedmosata,
porcelan iz Limoa, krhki i porozni kristal neke
due.

BUDAN SAN
Prene li se iz sna,
postoji klupa u poqu na kojoj neko eka nekoga,
postoji klasje ita, zaquqano nad grobovima,
postoji jedno grobqe, tek u mislima,
grobqe na kojem si brao qubiice
i naivni slikari krali lobawe
za svoje anatomske opservacije,
Prene li se iz jave,
postoje samo unovi to brzo odmiu
ka drugoj obali druge reke Lete,
postoji vena vatra svakog leta
u nabubrelim vokama i travkama,
postoji dosada koja jede, utwa koja nagriza
zidove uspomena,
postoji govor bez obala
u svako krvavo predveerje,
Prene li se iz veeri,
vidi samo monotone slapove svih tih dana,
315

vidi uzrujan, sivi vetar nad zelenim liem

travki,
vidi godine stranstvovawa na sve etiri
strane sveta,
vidi smrad i smog palih gradova, to ostadoe za
tobom,
vidi lude jeseni to rano rane i brzo grabe,
grebu ka mukloj tiini mirisa i uspomena,
gase vatru u itu, razgone slamu i prah i sjaj,
Prene li se iz sjaja,
u ogledalu vidi bledilo tvoga lica,
daleko od svakog lica i svakog pogleda,
vidi, raweni vetar, kroz upqe stablo doziva,
uje tek jeku i odsjaj glasova, odjek umrlog sunca
u pruenim, tunim dlanovima grawa,
vidi, kako te u nekom snu, neko sawa,
vidi kako te u nekoj javi neko progawa,
vidi kako vee baca tamnu senku na trulo podne
trulog dana,
vidi: postoji klupa u poqu na kojoj neko nekoga eka,
prene li se iz sjaja,
prene li se iz sna.
St. Hilaire, 27. jul 1996

316

MILEN ALEMPIJEVI

NEVOQE SA IVOTIWAMA
Deja graja odjekivala je celo jutro. U peanicima okruenim drveem, na quqakama i klackalicama, sa kredom u
boji na stazama izmeu ivica i bunova; kao neki mali narod, opijen ritualima svoje civilizacije u nestajawu.
Iz hlada obliwe kafane, Luka Mastilovi je kroz trepavice posmatrao mraviwak malih tela. Pod suncem, wihove
su majice jarkih boja bletale, i Luka je uivao u tom veselom vrveu. Wegova tri druga za stolom bila su obuzeta razvojem situacije u partiji tablia, ali je on uivao u neobinoj logici kojoj su se podvrgavale nepredvidqive putawe i
neoekivani glasovi dejih igara. Poeo je da zvidi.
Lule, majke ti, je l' mora ba sad da zvidi? Vidi da se koncentriem! nervozno se oglasi Krle.
to s' ti neki tremaro nehajno dobaci Lukin
partner Gliba. Pusti oveka, vidi da uiva Lepo vreme, pijemo pivo A ima i da vas oderemo!
Glibiu, tebe nita nisam pitao! obrecnu se Krle.
Molim, molim toboe pomirqivo odvrati Gliba
i namignu Luki.
Ne, stvarno umea se i Guta, Krletov saigra,
mqackajui. Mnogo, bre sporo misli.
Ti uti, i jedi taj burek, u naoj ekipi mora neko i
da misli! odbrusi Krle ispod namrtenih obrva, dok mu se
elo rosilo znojem od napora.
Molim, molim slegnu ramenima Guta i pogleda
Glibu, pa obojica prasnue u smeh.
ta je sad?! poskoi Krle, koji se mekoqio na
stolici sa dve preostale karte u rukama Koji vam je avo?!
Luka ponovo sastavi trepavice i pogleda u pravcu dece.
Sunce je odskoilo visoko, i ve je bilo veoma toplo. Jato
317

raznobojnih takica poelo je da se osipa. Nekoliko je nestalo u senovitim haustorima solitera, a nekoliko najupornijih
uputilo se vrelim asfaltom ka dugom nizu krowi po obodu
naseqa, ka nevidqivoj reci. Ostalo ih je samo dvoje, na klupi, u treperavoj hladovini. Deak je najpre malo klatio nogama, oito dosaujui se, a onda je iz xepa svojih kratkih pantalona izvadio sveaw samolepivih sliica i s pawom poeo da pregleda jednu po jednu. Neto mlaa devojica bila je
podigla noge na klupu i Luka je mogao da vidi beli trokuti
wenih gaica ispod podvrnute haqinice.
Evo ti, nek' te nosi avo! viknu Krle, i pqesnu
dvojku u trefu na sto na kome je ve bio jedan pub".
Ijao, mala"! naceri se Gliba, pa i on zalepi svog
kraqa" za sto uivajui za trenutak u razoaranom Krletovom licu, a onda hitro pokupi talon. Ja sam gori i od bele
kuge, ja jedem ivu decu!
Luka se na to trecnu, a Gliba nastavi veselo: Lule,
imamo ih!
Pamti li ti ita, 'alo?! Nisi ti Krle, ti si krele!
vikao je Guta na Krleta i gurkao ga prstom izmeu gustih
obrva gde je jedva bilo mesta i za Krletovu duboku boru, a kamoli za Gutin debeli kaiprst.
Tvoje karte, bogami, nije teko pratiti obrati se
Gliba Guti. Obrii malo ruke posle jela, majkoviu!
Pravei se da nema pojma o emu govori, Guta ga je zaueno gledao, ali je ipak, dok se Krle brisao izmeu obrva, i
on obrisao ruke, o stolwak, naravno.
Guta baci svoju posledwu kartu. Kraj wegovog keca", Lule poloi svoju damu". Gliba znaajno pogleda Gutu koji je
oklevao:
Tebe, izgleda, ne interesuje ovo to je na stolu? Ni
mene, pravo da ti kaem lupkao se posledwom preostalom
kartom po bradi.
Krle, pokuwen, izbaci desetku karo.
Ijao, dupla"? uozbiqi se Gliba, i tek to je zbuweni Krle poeao vrh nosa, zalepi svoju desetku preko wegove:
Ua, paceri!
Zagalamie kao po komandi. Guta je vikao konobaru da
donese jo piva, Krle je sav zajapuren najavqivao u revanu
krv do kolena", a Gliba je kretavim glasom pevao: Ali,
nekih stvari ima, to ne govore se svima"
Luka ih je, svu trojicu, svoje stare drugare, obgrqivao pogledom, i smejao se, od srca. Usreivala ga je bezbrinost koju je oseao u wihovom drutvu, i katkad mu se inilo da su
318

oni dobri duhovi iji je jedini zadatak da nedeqom pre podne

kada se igra tablanet i ispija pivo, uine ovo novobeogradsko stanite carstvom blaene jednostavnosti. I bio im je
neizmerno zahvalan na tome.
Ustao je, i protegao se:
Gospodo, obaveze zovu
'De e, bre, Lule, sad kad je najboqe! udio se
Gliba.
Tano! sloi se Guta Sedi d' uradimo jo koje
pivce; sa' e stigne!
'Aj, Lule, ne gwavi, keve ti! Kakve obaveze? mrtio
se Krle Mora da ide kui da dere, pa da xowa, a?
Tihomir je kao lud bez tebe, garant!
Na pomen zetovog imena Luka se malo ozlovoqio.
E, Krle, ne tupi ree mu kroz kiseo osmeh. 'Aj,
vidimo se mahnuo je, i krenuo.
Nije ni zamakao iza ugla, a oni su opet larmali, reeni
da dan dokraje onako kako su namerili. Siso, to nee,
treba nam etvrti!? Vidi da smo ti jedini gosti!", galamio
je Krle, a konobar se uporno branio od nasrtqivih komija
zabludelih u nedeqnoj dokolici.
Pre nego to e se pridruiti deaku i devojici na
klupi, Luka je kupio dva sladoleda. Kad su ga spazili, dvoje
malih zagrajae uglas:
Ujka Luleee!
'De si Veqo! ao, Duice! veselo otpozdravi Luka
i sede pored wih. ta radite tu, cvrci jedni?
Ja nisam cvrak, ujko! ree Duica, nestrpqivo odmotavajui kornet.
Nego?
aba!
aba? To je ba lepo! Ti si moja crvenooka kreketua, je l' da?
Mala ivahno klimnu glavom; ve je bila i nos zamazala
sladoledom.
A ti, Veqo? Jesi li ti cvrak? upita Luka.
Ne. Ja sam mrav. odgovori ozbiqno Veqa. Kuno
vaspitawe", pomisli Luka, ne bez ironije, ima oev oseaj
za 'odgovornost'"
Ujko, mi idemo veeras na more! pohvali se Duica.
Znam ree Luka Bie vam super A, hoemo li
sada kui?
Ne. ree Veqa, grickajui okoladnu pokoricu.
Ne, ne! dodala je Duica.
319

 A ruak? pokuao je ponovo Luka.

Ti idi, mi nismo gladni! uzviknu Duica Evo
ga ruak! podigla je veliki kornet iznad glave.
A, ako vas zovnem u moju sobu?
Taj predlog je ve zvuao primamqivije. Pogledali su ga
radoznalo. Povremeni odlasci u ujakovu sobu za wih su bili
prava avantura, jer tamo je uvek neobino mirisalo, i osim
mnotva kwiga, soba je bila krcata svakojakim predmetima
koje je Luka dovlaio sa buvqe pijace, i jo ko zna odakle.
Ima neto novo? upita Duica.
Luka potvrdno klimnu glavom.
Samo nekoliko minuta kasnije, dovravali su sladoled u
liftu i umackane prste brisali o odeu.
Vrata stana porodice afran bila su otvorena koliko je
dozvoqavao lanac sa unutrawe strane. Vazduh se inio nepokretnim, ali makar malo promaje nije bilo naodmet u danu
koji je postajao sve topliji. Luka veto podmetnu prste i skoro neujno smae lanac. Sve troje su bili veoma tihi, jer su
znali da u zamraenoj dnevnoj sobi, pokriven novinama preko
glave, otac drema. Iza vrata od mutnog stakla na kraju hodnika, promicala je senka wihove majke i Lukine sestre, koja je
marqivo poslovala po kuhiwi.
Ve su mislili da su se provukli, kada se ispod novina
zauo oev mlohavi bariton:
Luka
Ja sam, Tihomire
Jesu li deca s tobom?
Jesu, Tihomire.
Jesi li im opet dao da se naderu sladoleda pre ruka?
Nisam, Tihomire.
Deca su se kikotala.
A ti opet si bio, pretpostavqam, na radnom sastanku sa gospodom profesorima Glibiem, Gutoviem i Krstajiem?
Prevremno penzionisani policijski inspektor, neprikosnoveni pater familias, Tihomir afran, oduvek je iao na
nerve svom uraku, ali je wegov cinizam Luki bio nepodnoqiv. Kad god je pomiwao Lukine prijateqe, u wegovom glasu
oseao se prezir. Oni su za wega bili graani drugog reda, i
smatrao je da Luka ne treba da sramoti kuu" druewem sa
taksistom, propalim novinarom i doivotnim apsolventom
prava.
Jesam, Tihomire ta e, neko mora i da radi
odgovori Luka, onako, kao uzgred. Iz dnevne sobe zau se guvawe novinskog papira i kripawe federa u kauu, ali pre
320

nego to se podbodeni afran digao, drutvance se zatvorilo u Lukinu sobu.

Dok su deca veselo agorila i premetala po rukama sve
to su mogla da dohvate sa polica, Luku je obuzela oekivana
nervoza.
Tihomir afran je voleo da soli pamet svima, Luki pogotovu, smatrajui to svojim prirodnim pravom, jer Luka je
iveo pod wegovim krovom", i dok god je to tako, imalo je da
bude po wegovim pravilima. enin brat je, po afranovom
miqewu, ostao infantilan i sa svojih etrdeset i kusur godina. Teke rei koje bi nedvosmisleno obelodanile wihovu
meusobnu netrpeqivost nikada nisu izgovorene, ali se osealo da dva mukarca opstaju u istom prostoru samo zbog naklonosti iste ene. Tihomir je Luku smatrao i lezileboviem i neodgovornom osobom raspojasane mate" koja daje
lo primer Velimiru i Duici. Neretko, Luka je hvatao odlomke nonih razgovora iz brane lonice afranovih, kada bi wegov vrli zet nagovarao wegovu dobrodunu sestru Dobrilu da napokon razgovara sa wim, jer posledwi je trenutak
da se Luka ozbiqno zamisli nad svojom egzistencijom, da pronae stabilniji posao, na due staze, i da pone da misli i o
sopstvenom stanu, jer deca rastu, i uskoro e im biti potrebne zasebne sobe".
Lukavo smiqeno, to sa dejim sobama, ali Dobrila, koliko god da je mislila na dobrobit svoje dece, toliko je bila
i vezana za svog starijeg brata. A ponekad mu je ugaala ak i
vie nego deci. Donosila mu je doruak i novine u krevet,
kad Tihomir nije bio kod kue. Dok je Luka satirao jaja i virle, pola vekne frikog hleba i litru jogurta, ona ga je toboe korila: Ustani ve jednom, oblaporni Oblomove" Kao
neka mala, dobra uiteqica, mislio je Luka u sebi. Pogledao
bi je preko novina i poslao joj poqubac, a ona bi se nasmeila, qupko, kao devojica. Wihove male nenosti izjalovqavale su Tihomirov plan o ozbiqnom razgovoru". Stari
milicajac oito nije shvatao da je on jedini koji ga je smatrao
neminovnim.
Iz razmiqawa ga je prenuo Duiin glas:
Ujka Lule, a gde je to iznenaewe o kome si nam priao?
A, da! Sedite tu i ne mrdajte nigde dok ja odem do mame, odmah se vraam! rekao je deci, a onda se izgubio u hodniku. Kucnuo je u staklo i otkrinuo vrata.
Doco seko ima li jedno pivce za Luleta?
Zastao je na vratima. Dobriline oi bile su nateene od
plaa.
321

 ta je bilo? upitao je suvo.

Nita luk Seckala sam luk odgovorila je mrcajui.
Lepo te pitam: ta je bilo?
Jesi li ti gluv?! Luk sam sekla! odbrusi Dobrila.
Luka otvori friider, uze pivo, i bez rei izae iz kuhiwe. U hodniku je oslunuo: iz dnevne sobe je dopiralo hrkawe. Spavaj, spavaj", prokrgutao je.
Duica i Veqa bili su ludi od znatieqe. Luka nije
mogao da se odbrani od zapitkivawa i nagaawa: Je l' igraka?" A, je l' se jede?" Je l' ima noge?" A kakve je boje?" Luka se osmehivao i klimao glavom as odreno, as potvrdno.
Otpio je jo malo piva i rekao:
Evo, sada u vam pokazati. Ali: nikom ni rei van nae kue o onome to ete videti i uti! Dogovoreno?
Dogovorenooo!! zagalamie deca.
Luka izae na terasu, pomeri paravan od asure, i sa jedne
stalae skide neto prekriveno arenom krpom. Kad je spustio to pred decu na sto, wih dvoje su bez daha izmewivali
zaagrene poglede. Luka iznenada smae raznobojni pokrov.
Ujko! Papagaj! uzviknu Veqa.
Papagaji! Papagaji! potcikivala je Duica i
skakutala oko kaveza.
Dopada li vam se? upita Luka, mada nije ni morao.
Deca oduevqeno zagrajae. E, ali to nije sve! Ovaj papagaj
nije obian papagaj! On ume da govori!
Stvarno? pqesnu Duica dlanovima. Pa, ta
zna da kae?
Pitaj ga neto. predloi Luka. Duica nije oklevala:
Zdravo, ptiice!
Zdravo, Duice! otpozdravi papagaj kretavim glasom.
Duica razrogai oi.
Ujko pa, on zna kako se ja zovem!
Naravno ree Luka ja sam mu rekao
Veqa je vrteo glavom sumwiavo. Luka je to primetio.
ta je Veqo, ne veruje? Ti si kao oni namori,
tumpf i Pfungst?
tu ta? zbuni se Veqa.
tumpf! I Pfungst! Naunici koji nisu verovali da
postoji kow koji zna da broji!
Deca ga pogledae, izvijajui obrve u udu.
Da, da. Pria ide ovako. Nekada davno, u Nemakoj,
iveo je kow po imenu Hans, koji je pripadao jednom penzio322

nisanom uitequ. Hansov gazda je primetio da je wegov kow

veoma inteligentan i odluio je da ga naui da rauna, ba
kao to je nekada uio svoje ake. A Hans se pokazao kao darovit uenik. Na primer, kada bi mu gazda postavio neki zadatak, recimo, da od dvanaest oduzme sedam, Hans je bez greke
pet puta udarao kopitom o tle. Vest o tome brzo se proirila, i uskoro su radoznalci sa svih strana pohrlili da vide
kowa-genija. Bilo je i onih koji su mislili da je Hansov uiteq prevarant, ali je Hans bez greke odgovarao na sva pitawa koja bi mu postavili i kad wegov uiteq nije bio prisutan. Tako je Hans postao veoma slavan.
Sve dok se nisu pojavili ona dvojica! ree Veqa
namrgoeno.
Ba tako. Profesori tumpf i Pfungst su doli
jednog dana reeni da raskrinkaju Hansa. Prvi zadatak, na
koji su odgovor znali obojica, jedan od wih je apnuo Hansu,
pa mu se sklonio iz vidokruga, a drugi profesor je ostao u
Hansovom vidnom poqu. Kowi je tano odgovorio. Drugi zadatak bio je i posledwi za Hansa.
Ubili su sirotog kowia? zaprepasti se Duica.
Ne, glupao, nego nije znao da ga rei, i otkrili su
trik! ispravi je brat.
Pa tako nekako. potvrdi Luka reewe drugog
zadatka znao je samo profesor koji je Hansu zadatak apnuo u
uho pa se sklonio. Hans je sve vreme gledao u onog koji je
ostao i koji nije znao reewe, i, po prvi put u svojoj karijeri kowa-genija, nije umeo da odgovori. A znate li zato?
Deca slegnue ramenima.
Zato to Hans nije znao ni da broji, ni da sabira, ni
da oduzima, nita od toga! Wegova vetina je bila u tome da
otkriva i najmawe promene u ponaawu i izrazima lica qudi
koji su mu se obraali. Bilo je dovoqno da nastavi da udara
kopitom sve dok ne bi dobio odgovarajui znak od posmatraa
da treba da se zaustavi!
Luka pogleda decu, izgledala su malo razoarana. Duica
je potvrdila wegovu sumwu:
Znai ipak nije znao da broji?
Ne. ree Luka Ali, zato moj papagaj ume da govori! Je l' tako papagajiu?
Daaa, daaa! grgoqila je ptica.
A hoe li ti sada da odrecituje neto mojoj lepoj
sestriini?
'Ou-'ou! 'Ou-'ou!
Deci su opet sjajile oi u radosnoj neverici. Meutim,
papagaj je poeo da isputa udne zvukove nalik kqocawu i
323

kripawu, pa se Duica namrti, nanovo razoarana. Luka

joj apnu:
Pusti ga jo malo, to se on iskaqava, priprema se
Na veliko zadovoqstvo, i na jo vee iznenaewe dece,
papagajev, iako ne mawe kretav glas, najednom je postao potpuno razgovetan:
I tako smo se zavoleli,
Moja rugobo plaaa-va!
Rovita jaja mi smo jeli
I otrov ludih traaa-va!
Jao, Lule, to je ovo lepo! divila se pticinom
umeu ushiena estogodiwakiwa. Luka je bio ponosan na
svoju pametnu pticu, a papagaj vie nije zatvarao kqun. Blebetao je kao u transu na radost svoje malobrojne, ali prezadovoqne publike. Kad se iz predsobqa oglasila majka Dobrila
sa pozivom na ruak, Lule namae arenu krpu preko kaveza, a
papagaj je istog trena zautao.
Dosta je bilo. ree Luka. Neka se na pernati
prijateq sada odmori, a mi idemo da klopamo!
Izali su iz sobe razdragani i raspriani, imitirajui
papagajevo brbqawe.
Samo to je srknula supu, Duica veselo uzviknu:
Mama! Ujka-Luletov papagaj nam je recitovao R R
R? pogledala je ujaka ne mogavi da se seti imena.
Remboa, draga, Remboa pripomogao je Luka.
A zna da kae i moje ime, mama! A je l' moemo da ga
ponesemo na more?
Kakva je to nova ujdurma, gospodine Mastiloviu?
Dobrilin glas je poigravao od prikrivenog smeha.
A, to vam je jedna vrlo pametna ptica, gospoo afran. Svata zna: Bodlera, Lorku, Spinozu Marksa
Tihomir afran pogleda ispod oka svog rasprianog
uraka. Dobrila je spazila taj pogled.
Lule, ne preteruj, svata e deci poeti da se vrzma
po glavi. rekla je tiho, sa blagim prekorom u glasu.
Boe, Dobrila, ta je udno da papagaj govori? Lule vie nije mogao da se zaustavi. Evo, recimo, jedna moja
prijateqica! Ona je umela da oblikuje glasove labijama, pa je
tako neke jednostavnije rei mogla da izgovara vaginom; najsmenije je bilo kada smo
Lule! viknu zaprepaena Dobrila.
Tihomir afran se zagrcnu supom.
Mama, ta je to vagina? upita Duica.
Posle e ujka da ti pokae neke slike iz
Luka!! vrisnu Dobrila.
324

 Mama, mama, a je l' imam i ja vaginu?

Duice!! Dobrila je bila crvena kao rak.
Otac se ponovo zakaqa. Veqi je bilo vrlo zabavno sve
to se dogaalo za stolom, ali kad je ugledao tanki rezanac
koji je izvirivao iz oeve nozdrve, to je ve bio previe, i
smeh je iz wega provalio nezadrivom snagom. Tihomir afran se zaudio ta je spopalo Vequ, ali mu je ubrzo postalo
jasno o emu se radi kad je video gadqivo lice svoje keri dok
je Dobrila drhtavom rukom pokuavala da otkloni uzrok Veqine iznenadne veselosti. Naglo je ustao, oborivi stolicu,
i zamahnuo. Sestra i majka, sa druge strane stola, istog trenutka uvukoe glave u ramena i zamurie. Luka je muwevito
reagovao, i spreio egzekuciju: uhvatio je zetovu teku aku u
letu, tik ispred deakovog lica. Prestravqen, Veqa je zurio u
oevo lice iskrivqeno gnevom: usne stisnute u jednu beskrvnu
crtu, vazduh itei razmie estar brkova, a vene na slepoonicama nabrekle do prskawa.
Veqa nije mogao da vidi ujakovo lice jer se ovaj bio nagao preko wega, ali je zamiqao da su i wegove beowae ovako
nalivene krvqu kao oeve, i da i on krgue zubima od teke
jarosti.
aka stopqenih u grevitom stisku, tela dvojice mukaraca su podrhtavala. I sve je potrajalo opet samo tren, ali je
klin nad Veqinom glavom verovatno bio zastraujui, jer je
Dobrila izgledala kao da e se svakog asa onesvestiti, a Duica je od straha skoro skliznula pod sto.
afranov bes prema roenom detetu nestade iznenada,
kao to se i pojavio, i wegova ruka klonu. Luka je to osetio,
i wih dvojica se razdvojie. Dobrili se uinilo kao da se
odlamaju jedan od drugog. Stariji bog je odustao, pomislila je,
u paninom strahu da e wen mu to videti u wenim oima
ako je pogleda. Ali, afran je gledao Luku u oi. Veqa se neprimetno klatio na stolici napred-nazad i udisao miris
znoja, as jednog, as drugog. Ono to je ugledao na oevom licu pre nego to je ovaj qutito napustio kuhiwu, samo je liilo na osmeh. Seao se tog izraza, otac ga je uvek imao kada bi
posle treeg, evrtog viwaka poiwao da pria svojim drugovima u piu, isluenim policajcima poput wega, o svom uraku. Sva ona podmukla energija obuzdavana kod kue, tada se
skoro nekontrolisano izlivala; zaboravqao je na Vequ koji je
utke sedeo po strani i pio svoj sok, i poiwao je: huqa! nitkov! bitanga! probisvet! alkoholiar! bludnik! Drutvo koje
se okupqalo u zemunskoj kafani Plitvice" bilo se ve naviklo na afranov bes, i vie se niko nije naroito uzbuivao, ali je on, svejedno, svoju priu uvek terao do kraja:
325

Zna li na koga mi lii, Mile? Sa onom okruglom nosinom

i onim praseim oicama koje titraju kao da su na cvreem
uqu? Na Kura! Isti Kuro! Pqunuti, majku mu anarhistiku!"
Mile je svakako znao za Renata Kura, moda ga je likom Lule
ak i podseao na efa Crvenih brigada" ali mu je, zapravo, pucao prsluk za sve, za razliku od afrana koji se izgleda nikada nije dovoqno penzionisao. Mali Veqa, iako vrlo
dobar uenik treeg razreda, nije znao ko bi mogao biti ovek
sa bezobraznim" imenom, a nije se usuivao da pita oca. Ni
to, a ni ta je ujka-Lule skrivio pa je toliko qut na wega.
Ulazna vrata su tresnula. Luka je podigao prevrnutu stolicu a onda, kao da se nita nije dogodilo, nastavio da jede.
Gledao je ispred sebe, u tawir, i sa lica mu se nita nije
moglo proitati. Deca su kriomice posmatrala malo wega,
malo majku, kao da su znala da je ostalo jo neto nedoreeno,
izmeu wih dvoje.
Vidi li ta radi? napokon progovori Dobrila,
ustro, s puno brige u glasu. Pa, nisi malo dete! Shvatila
bih wih dvoje, ali tebi ne prilii da se blesavi, a ni da
bude vulgaran za porodinom trpezom! A ovo na kraju nemam rei, dragi brate!
Ujak je i daqe utao i jeo, a deca su bila pokuwena. Nije
da im nije bilo drago, Veqi naroito, to je sve prolo bez
amara i grdwe, ali su oseali, mada ne posve jasno, ujakovu
krivicu koja je morala biti povelika im se majka ovoliko
uzrujala.
U jednom trenutku, da ne vidi Dobrila, Luka je sauesniki namignuo sestriu. Veqa ivnu. Dobri ujka-Lule! Kako bi on ovakav mogao biti zbog bilo ega kriv? Deak se qutio na oca, jer, do sada on je ve zasigurno stigao u Plitvice" i uveliko osipa drvqe i kamewe na sirotog ujaka. Da sam
samo mogao da naslutim u kakvu e protuvu da se prometne, pustio bih ga da ode na robiju, deset godina, zaslueno! Ali, ne!
Tihomir afran je stavio na kocku svoj ugled, i sredio mu
samo est meseci u Padinskoj Skeli. Ni rei zahvalnosti!
Nikada! Moj Mile, s kim ja ivim!" Ovako se afran alio
u trenucima posebne pizme na uraka, i Veqa je bio skoro
siguran da je incident za stolom bio dovoqan da se otac ponovo seti Lukinog negdaweg prestupa.
Priu o tome Veqa nikada nije uo od oca, jer je iz nekog razloga on izbegavao da mu bilo ta o tome kae. Ali su
se zato drugari iz bloka rado seali Luletove dogodovtine,
iako su i sami zbog we bili osueni, kao sauesnici: Guta i
Krle na uslovnu kaznu, a Gliba, kao direktni pomaga, na dva
meseca.
326

Bilo je to poodavno, kad su wih etvorica bili vrlo

mladi, napetih miica i pomalo usijanih glava. Uh, kad se
samo setim!", poeo bi neko od wih im bi Veqa, po ko zna
koji put poeleo da uje pripovest o jednoj neobinoj krai, a
onda bi, uz pivo i neobuzdan smeh, prepriavali do u detaqe
svoju slavnu avanturu.
A kuna legenda kae: ujka-Lule je ukrao slona. Ne velikog, ve mladune, ali slon je slon, bez obzira na veliinu. Ostala je tajna kako je to izveo, znalo se samo da mu je
Gliba pomogao da slone uguraju u kamp-kuicu i da ga odvezu
u Glibinu vikendicu u Grockoj, gde su ga Krle i Guta kupali
i hranili. Posle dva-tri dana, Luka je doveo Vericu, svoju
tadawu devojku, da vidi poklon" koji joj je namenio. Frizerka sa Dorola itav sat nije mogla da se povrati posle susreta sa slonetom, ali kad je dola sebi, glasno i jasno je
odbrusila: ne dolazi u obzir! Ujakova ubeivawa nisu pomogla, i ona se demonstrativno, svu etvoricu nazivajui kretenima, vratila sama kui. Guta je onda predloio da slone
istraniraju i podele meso, na ta mu je Krle rekao: Ih,
gladna godino" Luka se iznervirao i u asu smislio novi
plan. Ponovo su slone ugurali u kamp-kuicu i vratili ga u
grad. Luka ga je privezao za drvo ispred Veriine zgrade i
pozvao miliciju: ako ih zanima gde je slone, neka odu u Dobrainu broj taj i taj, a za sve dodatne informacije neka se
obrate drugarici Kovaevi, stan taj i taj.
Frizerka je bila u udu kad je ugledala milicionare na
vratima, i umalo se opet nije onesvestila ugledavi malog
ispod prozora. Kad je milicija zajedno sa izbezumqenom Vericom pozvonila na vrata afranovih u etrdesetpetom bloku, otvorio je Luka Mastilovi, lino. Posle mawe od minuta razgovora, ledenim glasom je odgovorio: Drugovi, ja ovu
enu vidim prvi put u ivotu." Zanimqivo je da je isto to
odgovorila i Dobrila afran. A jo zanimqivije, da je Tihomir afran stigao da kae samo jedno ali", i da je zautao, jer ga je supruga pogledom upozorila da zaista nema potrebe da se mea.
Meutim, ubedqivo najzanimqivije je bilo kad je, na Veriino insistirawe, milicija odvela Luku kod wene babe, na
identifikaciju". Baba nije ni trepnula kad je rekla milicionarima: Deco, ja ovog oveka prvi put u ivotu vidim!"
Potpuno sluena, Verica je utala, ba kao to je pred vratima porodice afran vikala Familijo ludaka!" Kasnije,
Luka se kleo da ga je Veriina baba kad su se jednom sreli na
pijacu znaajno pogledala i doslovce mu rekla sledee: Da je
327

meni neki mukarac poklonio tako neto, pristala bih da

mu budem robiwa"
Ovaj deo sa babinim priznawem" je etvoricu drugara
uvek nasmejavao do suza, i svaki put su Luki postavqali isto
pitawe: Lule, keve ti, ta ti je baba rekla?" A Lule uglavnom nije ni morao da ponavqa babinu izjavu, jer su je svi napamet znali i zacewivali su se od smeha.
Frizerka je brzo digla ruke od svega, od ubeivawa, i isterivawa pravde, a celu stvar je zatakao, naravno, inspektor
Tihomir afran, detaqnim izvetajem nadreenima u kome
se pomiwe neslana ala ija je drugarica Kovaevi bila
rtva". I to je bio mawe bitan deo posla. Vanije je bilo po
svaku cenu spreiti da Luletova psina procuri u javnost.
Kraa slona, sama po sebi, prava je poslastica za novinare,
ali da se saznalo da se radi o Miti, sloniu kojeg je zajedno
sa wegovom sestrom Tisom, Broz dobio na poklon iz Burme,
pa ih irokogrudo poklonio beogradskom zoolokom vrtu
e, to bi bio skandal zbog koga bi letele glave. (Prialo se da
je na ruke druga Medenice, direktora Vrta, stigla depea iz
Maralovog kabineta u kojoj se, navodno, On lino raspitivao da li je istina da je nestao dar iz bratske nam Burme.)
Praina se slegla, i sve se brzo sredilo; inspektor
afran nije krio zadovoqstvo zbog svoje umenosti, i veza i
poznanstava sa qudima na vanim mestima. Svaka ivotiwa
mora u kavez", govorio je, a Dobrila je odobravala. Shvativi
na koga wen mu u stvari misli, oi je isplakala da ga ubedi
da pomogne koliko je u wegovoj moi da Luka ne dopadne viegodiwe robije. Kad se afran najzad smilovao i obavio
nekoliko telefonskih razgovora, kazna za prestupnika je bitno preinaena, i woj je laknulo. A Luka je otiao na odmor
o dravnom troku", kako je afran uz zlurad osmeh objawavao deci ujakovo odsustvo.
Pria iz zatvora je jo jedna legenda. Wu je Gliba, kao
Lukin sobni kolega" u Padinskoj Skeli, pripovedao sa takvim oseajem za dramu da je i sam Luka sluao kao da se sve
to dogodilo nekom drugom.
Luka je, naime, u zatvoru pronaao qubimca. Pacova, kog
je drao u staroj kutiji od cipela sa prorezima na poklopcu.
Hranio ga je i pazio, i bili su, koliko su to prilike dozvoqavale, nerazdvojni. Isprva, zatvorenici su s puno rezerve
gledali i na Luku i na wegovog krznatog druga, ali je runi
glodar ubrzo postao miqenik sobe, jer je sve ivo zabavqao
gurajui wukicom i apama kuglicu od staniola tamo-amo u
fudbalskim" meevima koje je Luka organizovao na stolu za
kartawe.
328

Ujak je bio tih i marqiv i brzo su ga po dolasku u zatvor

prebacili na ispomo u kuhiwu. Jednog dana, dok je u velikom kazanu pripremao vodu za pasuq, u kujnu je sa svojim gorilama banuo izvesni Doda iz Obrenovca, rmpalija runog lica
i jo runije naravi. Ugledavi u Dodinim ruerdama kutiju od cipela sa prorezima na poklopcu, Luka je prebledeo.
Potpuno si lud i to mi se dopada. Ali ne mogu to da podnesem, jer u ovom mardequ Doda je najlui!", rekao je Doda i
golom rukom izvadio iz kutije pacova koji je prestraen ciao. Luka je nasrnuo na Dodu, ali su ga epali wegovi pajtai. Silexija je priao kazanu iz koga se puilo. Luka se koprcao, pacov se koprcao. Nadneo je pacova nad vrelu vodu.
Luka se najednom umirio. A onda je poeo da se smeje, grohotom. ta je smeno, gwido?!" obrecnuo se Doda. A Luka se
smejao, i smejao, i smejao. Dodine gorile se zgledae. Jedan
od wih je rekao: Dodo, 'aj da mi ovog upka ourimo umesto
pacovine!" Lule je najednom uutao. Drugi put", rekao je
Doda i rastvorio aku. Ciawe je bilo nesnosno. Gorile su
se gadqivo mrtile. Malo kasnije, pacovqevo beivotno telo plutalo je u kazanu. Doda se zalete i pesnicom udari Luku
posred lica, i on se stropotao na pod. Da nisi toliko ruan, buqu bih ti razvalio!", urlao je. Sad lepo napii pismo mami da ti poaqe zeku ili papagaja, da ne bude usamqen!" Izali su smejui se glasno, ali to ve Luka nije uo
jer je izgubio svest.
Meu zatvorenicima je bilo i onih koji su saaqevali
Luku, iz dna due mrzei kavgaxiju iz Obrenovca, ali su znali koliko je surov i da nije trpeo neposlune, i sve se ubrzo
vratilo u koloteinu. Posle nekoliko dana Lukina tuga je postala neto to vie niko nije primeivao.
Sve dok se u menzi nije dogodilo ono to se dogodilo.
Kao i uvek, Doda se prezrivo cerio kad bi doao na red
za hranu, a Luka se uvek pravio da to ne primeuje. Jednog dana sipao mu je pasuq u tawir, a na tacnu stavio i jednu ceduqu. Doda se zaudio, ali je papiri brzo smotao u xep. Kad je
seo sa svojom svitom na uobiajeno mesto, razvio je ceduqu.
Na woj je pisalo: ta si skuvao, to e i da pojede." Za
trenutak zbuwen, Doda je potraio pogledom Luku, i kad je u
wegovim rukama spazio kutiju sa otvorima na poklopcu, bes i
nervoza obuzee ga jednovremeno. Zgrabio je kaiku i promeao pasuq, a na povrinu je izronila pacovska glava izbuqenih oiju. Aaaaa, pederu, ubiu te!!", vrisnuo je Doda i skoio sav zajapuren. Krenuo je ka Luki obarajui sve oko sebe.
Luka nije ni trepnuo: otvorio je kutiju, a iz we je izaao pacov i hitro mu se uz ruku uzverao na rame. Doda je zastao, pre329

neraen. Nema veze to to nije bio gavran, ali je Lule izgledao kao Votan, starogermanski bog rata! Strah se mogao napipati u vazduhu, keve mi!", slikovito je pojawavao svoje
impresije bivi zatoenik Glibi.
Pacov se vratio u kutiju taman na vreme, kad se pojavio
deurni milicionar. Svi sedoe kao da se nita nije dogodilo. ta ima u toj kutiji?!", dreknuo je deurni. Pisma,
nadzornie", slegnuo je ramenima Luka. Otvaraj!!" Zatvorenici su razrogaenih oiju pratili svaki Lukin pokret. Kad
je napokon otvorio kutiju, tamo zaista nije bilo niega osim
hrpe pisama Kakav saspens, batice, a? Boqe nego Hikok!",
zavravao je Gliba svoju priu posle koje su svi bili suvih
grla, pa se pivo pilo naveliko.
Svaki put sluajui o ujakovim doivqajima, mali Veqa
je zamiqao kako bi on tako neto uradio da je bio na wegovom mestu, ili, kako mu pomae u svim tim neverovatnim
stvarima, pa posle u kafani, zajedno, prepriavaju svoje poduhvate sluaocima koji ne trepu. Nema sumwe, Luka Mastilovi je bio wegov heroj, i nita mawe od toga, ak i ovde, za
kuhiwskim stolom, dok jede, udubqen u svoje misli. Gledao ga
je s neskrivenim divqewem dok su mu deaku matu opsedali
najneverovatniji prizori.
Velimire! Jesi li gluv, ili si zaspao? protresao ga
je majin glas Nemoj da sto puta ponavqam: ako ste zavrili s jelom, idite u vau sobu.
Duica je ve stajala na vratima. Veqa ispi sok na brzinu i poe za sestrom.
Malo kasnije, kad je poao u kupatilo, zastao je kraj odkrinutih kuhiwskih vrata. Neto mu je govorilo da moda
i nije pristojno to to namerava da uradi, ali nije mogao da
odoli: provirio je. Majka i ujak su i daqe sedeli za stolom,
ali sada savim blizu jedno drugom. Ujak je milovao majku po
kosi i povremeno joj brisao suze. Veqi se to uinilo neobinim, ali nije bio previe iznenaen. Pamtio je slinu scenu od pre tri-etiri godine, koju je posmatrao isto ovako,
ali otkrinuta vrata bila su ona na kupatilu. Majka je sedela
u kadi obgrlivi kolena, a ujak na ivici kade, cedei suner
na glatku, belu kou wenih lea. Slika nenosti izmeu dvoje wemu dragih qudi ga je onespokojavala, nagonila ga da se
upita da li bi je uopte bilo da je otac bio kod kue. Moda
je i on sam trebalo odmah da ode, da se neopaen izvue iz te
neobine zamke, da izae i da ipak napoqu piki, u nekom od
bunova nabujalih u prolazima izmeu solitera? Ali, ostao
je. I nije mogao da odvoji pogled, toliko su mu bili, neobjawivo, zagonetno, lepi wih dvoje. U tiini tek neznatno re330

meenoj umom vode koja je padala sa wenih lea, majka je izgledala kao da spava. Bila je poloila glavu na kolena i Veqa
je video weno draesno lice, sklopqene oi, bieve mokre
kose. I modricu oko desnog oka. Svejedno, izgledala je kao da
zaista spava, kao da se napokon, blagodarei neizmernom ujakovom trudu, umirila.
I sada, dok je kraj kuhiwskih vrata sve motrio, bez daha,
uinilo mu se da je neko opet uznemirio majku, ali on nije
stigao na vreme da uje ko je to bio, ime ju je povredio, i zato. Najpre je pomislio na oca, ali na majinom licu nije
bilo modrice, pa ga je eliminisao. Nije mogao da pretpostavi
ko bi to mogao biti. uo je samo da su ga, tog nekog bezobraznika, videli na Kowarniku kako izlazi iz jednog solitera
ruku pod ruku sa veoma mladom devojkom. Oito, majku je to
uzrujalo, jer plakala je sve vreme, a ujak je milovao wenu lepu
crvenkastu kosu, brisao joj suze, i neprestano ponavqao kao
da se plai da mu ona ne veruje: Ne brini, bie sve u redu
Ne brini, bie sve u redu"
Luka ustade, Dobrila ga upitno pogleda. Jo jednom ju je
pomilovao, nasmeio se, i krenuo ka vratima. Veqa se uzmuvao u strahu da e biti otkriven, ali nije stigao da ue u kupatilo, ujak se odjednom stvorio pred wim. Izgledao je jo
vii i snaniji nego inae, lica ozbiqnog, gotovo strogog,
nimalo nalik onom od malopre. Veqa se sav uurio, kao da
mu pravi mesta da proe; nadao se da ga nee nita pitati,
jer je opet imao oseaj da je uinio neto to nije smeo.
Luka mu namignu, i Veqa je odmah znao da je svaki, i najmawi strah bio izlian. Ujak je sklonio pramenove sa wegovog ela i zagledao mu se u lice.
Zna, Veqice tiho je poeo Ja moda ne stignem veeras na autobusku, da ispratim tebe i seku Ne quti se?
Veqa odmahnu glavom. Nije se qutio, to nikako, samo mu
je bilo malo krivo.
Dobro. Zvau vas im doete i smestite se. Vai?
Vai! ree Veqa A gde e ti sada?
Guta, Krle i Gliba me ekaju imamo jedan neodloan
posao.
Luka se nagnuo i poqubio deaka u elo. Ovako ga je samo
majka qubila, ali je Veqa znao da je ujakov suvi celov, lak kao
perce, bio neizbrisiv peat na wihovom mukom prijateqstvu, i bio je veoma ponosan na to.
'Aj, ao! Budi dobar!
ao! veselo je otpozdravio Veqa i zatvorio vrata za
ujakom.
331

Pre nego to je otiao u kupatilo, svratio je do kuhiwe.

Majka je prala sudove. Namignula mu je preko ramena, onako
kao je to Lule inio. Nasmejali su se, oboje.
Idi da se malo odmori, zlato rekla je neno, i
vratila se svom poslu, vodi i miriqavoj sapunici, iz koje
su svakog trena izrawali blistavi komadi sua.
Dok je pikio, Veqa je kovao planove za letovawe. Napraviti veliki peani zamak, kupati se po celi dan, i
sladoled, sladoled, sladoled! (Dve nedeqe u Beiima sa dedom i bakom i Duicom bie ispuweni suncem, radou i
bezbrinim igrama, tako da nee ni primetiti da su telefonom svaki dan razgovarali samo sa mamom i ujakom. Jer nikada
nee saznati da je wihov otac, Tihomir afran, nestao netragom istog dana kada su oni otputovali. Nikada nee saznati ni to da su ga nali tri dana kasnije u jarku pored auto-otpada na Ceraku, golog, vezanog icom, sa crnim povezom
preko oiju, izgladnelog, tela punog modrica i ogrebotina,
umrqanog sopstvenim izmetom. Nee saznati, kao to ni policija nita nije znala, jer majka nije dopustila da bilo ta
dospe do javnosti, po ujakovom savetu, prestraena mogunou da joj je mu otet i da bi otmiari mogli da ga strano
povrede ako saznaju da je otmica prijavqena pre nego to oni
kau svoje uslove. Nee saznati ni da je otac svaki dan po povratku kui plakao kao malo dete i mokrio nou u gae. Nita od svega. Samo e mu se uiniti kad budu doli s mora da
vie nije onako osoran prema ujaku, zapravo, prema svima je
bio boqi. I, to e ga malo zauditi, ali ne previe, bio je
dovoqno odrastao da zna da je vrlina ako neko poeli da se
promeni naboqe.)
Bie to divno letovawe, radovao se Veqa. Posuio je
svoju stvaricu ruiastim toalet-papirom i oprao ruke. Kad
je uao u sobu, Duica je ve spavala. U belom ortsu sa
umskim jagodama, i istoj takvoj majici. Veqinim licem se
razli osmeh. Bio se ve spremio da uskoi u svoj krevet, ali
se predomislio. Legao je pored Duice, i pripio se uz weno
malo toplo telo, kao pored neke ivotiwice, i tako i zadremao.

332

OGLEDI

XONATAN KALER

KWIEVNA TEORIJA
KWIEVNOST I STUDIJE KULTURE
Profesori francuskog jezika piu kwige o cigaretama;
Amerikanci su opsednuti problemom gojaznosti; ekspirolozi analiziraju biseksualnost; struwaci na poqu realizma
prouavaju serijske ubice. ta se to dogaa?
Ono to se dogaa su studije kulture", koje predstavqaju
glavnu delatnost na poqu humanistike devedesetih godina dvadesetog veka. Neki profesori kwievnosti su se moda okrenuli od Miltona ka Madoni, od ekspira ka televizijskim
sapunicama, sasvim naputajui prouavawe kwievnosti. Kakve veze ovo ima sa teorijom?
Teorija je izuzetno obogatila i osnaila prouavawe kwievnih dela, ali teorija ne znai teorija kwievnosti. Ako
ste u obavezi da kaete teorija" ega, odgovor bi bio neto
poput teorija znakovnih praksi", to jest stvarawe i predstavqawe iskustva i konstituisawe qudskog subjekta ukratko,
neto poput kulture u najirem smislu te rei. Karakteristino je da je oblast studija kulture, od svog nastanka, zamreno interdisciplinarna i problematina za odreewe, kao
to je to sluaj i sa samom teorijom". Mogli bismo da kaemo da obe stvari idu zajedno: teorija" je teorija, a studije
kulture su praksa. Studije kulture su praksa onoga to zovemo teorija"; ukratko, one su teorija. Neki sledbenici kulturolokih studija govore o visokoj teoriji", ali ovo upuuje
na postojawe jedne razumqive eqe da se ne snosi odgovornost za beskonanost i stravinost teorije. Zapravo, rad na
prouavawu kulture jako zavisi od teorijskih rasprava koje se
bave znaewem, identitetom, predstavqawem i posredovawem
(agency).
333

Meutim, postavqa se pitawe kakav je odnos izmeu studija kwievnosti i studija kulture? U najirem smislu studije kulture predstavqaju pokuaj da se shvati funkcionisawe kulture, naroito u modernom svetu: kako funkcioniu
kulturni proizvodi; kako se, u svetu raznovrsnih i isprepletanih drutava, dravne sile, medijskih industrija i multinacionalnih korporacija, izgrauju i ureuju kulturni identiteti pojedinaca i grupa. U sutini, studije kulture ukquuju i obuhvataju prouavawe kwievnosti, ispitujui kwievnost kao zasebnu kulturnu praksu. Ali o kakvoj vrsti obuhvatawa govorimo? Ovo je glavno pitawe koje treba uzeti u
razmatrawe. Da li studije kulture predstavqaju sveobuhvatni
poduhvat u okviru koga prouavawe kwievnosti stie novu
snagu i pronicqivost? Ili e one progutati studije kwievnosti i unititi kwievnost? Da bi razreili ovaj problem moramo se blago osvrnuti na razvoj kulturolokih studija.
Raawe kulturolokih studija
Moderno prouavawe kulture ima dva izvora. Prvi je
francuski strukturalizam iz ezdesetih godina dvadesetog
veka, koji se prema kulturi (ukquujui i kwievnost) odnosio kao prema nizu praksi ija pravila i konvencije treba
opisati. Jedan od prvih radova na poqu prouavawa kulture
koji je napisao francuski teoretiar kwievnosti Rolan Bart,
Mitologije (1957), daje niz jezgrovitih tumaewa" itavog
skupa kulturnih delatnosti, od profesionalnog rvawa, reklamirawa automobila i deterxenata, do takozvanih mitskih kulturnih predmeta kakvi su francusko vino i Ajntajnov mozak.
Bart posebno nastoji da demistifikuje sve ono to u kulturi
izgleda prirodno, pokazujui da se ono zasniva na sluajnim,
istorijskim konstrukcijama. Dok analizira kulturne prakse
on otkriva konvencije koje lee u wihovoj osnovi i drutvene posledice tih konvencija. Ako, na primer, uporedite ke i
boks, moi ete da vidite da ovde postoje razliite konvencije: bokseri stoiki primaju udarce, dok se keeri gre u
agoniji i pompezno izvode svoje stereotipne uloge. Kod boksa
pravila borbe su izvan samog mea, u tom smislu da su odreene granice preko kojih se ne sme ii, dok su kod kea pravila u okviru mea, u vidu konvencija koje poveavaju obim
znaewa koji se moe proizvesti: pravila postoje da se kre,
ponekad prilino oito, tako da lo momak", to jest protivnik, ima mogunost da na dramatian nain prikae sebe
334

kao zlu osobu koja ne gaji sportski duh i time izaziva osvetniko raspoloewe kod publike. Prema tome, ke iznad svega
razvija oseaj za moralno ophoewe tako to jasno suprotstavqa dobro i zlo. Istraujui kulturne prakse, od visoke
kwievnosti do mode i hrane, Bart podstie na tumaewe konotativnih aspekata kulturnih slika i na analizu drutvenog
funkcionisawa neobinih kulturnih konstrukcija.
Drugi izvor savremenog prouavawa kulture je marksistika kwievna teorija u Britaniji. Dela Rejmonda Vilijamsa (Kultura i drutvo, 1958), i osnivaa Birmingenskog centra za savremene kulturoloke studije Riarda Hogarta (Upotrebe pismenosti, 1957), nastoje da vaspostave i istrae popularnu, to jest kulturu radnike klase, koja je bila izgubqena
iz vida sve dok se kultura svodila na visoku kwievnost.
Ovaj poduhvat vaspostavqawa izgubqenih glasova, poduhvat graewa istorije odozdo, susreo se sa jednom drugom teorijom
kulture teorijom evropskog marksizma koja je smatrala da
je masovna" kultura (kao suprotnost popularnoj kulturi")
ideoloka formacija koja vri ugwetavawe; da znaewa slue da itaoce i gledaoce svedu na potroae i da opravdaju
postupke dravne vlasti. Interakcija izmeu ovih dvaju shvatawa kulture kulture kao izraza naroda i kulture kao zloupotrebe naroda od sutinskog je znaaja za razvoj kulturolokih studija, prvo u Britaniji, a zatim i svuda drugde.

Sukobi
Prouavawe kulture, u okviru ove tradicije, pokree sukob izmeu eqe da se vaspostavi popularna kultura kao izraz naroda, ili da se uje glas kulture marginalizovanih grupa, i prouavawa masovne kulture kao sredstva za ideoloku
zloupotrebu i ugwetavawe. S jedne strane, ciq prouavawa
popularne kulture je da se doe u dodir sa onim to je vano
za ivot obinih qudi, to jest sa wihovom kulturom, koja se
suprotstavqa kulturi esteta i profesora. S druge strane, postoji jak podsticaj da se pokae na koji nain kulturne sile
odreuju qude, ili pak wima manipuliu. Do koje mere su qudi konstruisani kao subjekti, od strane kulturnih formi i
praksi koje ih interpeliu", ili im se pak obraaju kao qudima koji gaje naroite eqe i vrednosti? Pojam interpelacije stvorio je francuski marksistiki teoretiar Luj Altizer. Vama se obraaju oglasi na primer kao naroitoj vrsti subjekta (potroa koji uvaava neke osobine), a ponavqajui ovakvo oslovqavawe vi zaista dolazite u takav polo335

aj. Studije kulture postavqaju pitawe koliko daleko kulturne forme mogu da odu u manipulaciji nad nama, i u kojoj meri
i na koje naine mi moemo da ih upotrebimo u druge svrhe,
vebajui takozvano posredovawe". (Pitawe posredovawa",
da iskoristimo ovu krilaticu novije teorije, jeste pitawe o
tome u kojoj meri mi moemo biti subjekti odgovorni za svoje
postupke, i u kojoj meri oigledni izbori koji se pred nama
otvaraju podleu silama kojima ne upravqamo.)
Studije kulture prebivaju u sukobu izmeu arke eqe
analitiara da analizira kulturu kao skup praksi i kodova
koji otuuje qude od wihovih vlastitih interesovawa i stvara
prohteve koje e oni zatim imati, i s druge strane, eqe analitiara da u popularnoj kulturi nae autentini izraz vrednosti. Jedno reewe je pokazati da su qudi sposobni da upotrebe kulturne materijale koje im nameu kapitalizam i wegove medijske industrije da naine svoju vlastitu kulturu. Popularna kultura se pravi od masovne kulture. Popularna kultura se pravi od kulturnih zaliha koje joj se protive, i zato
ona predstavqa kulturu borbe, kulturu ija se kreativnost
ogleda u tome da se upotrebe proizvodi masovne kulture.
Raditi na poqu studija kulture znai navii se na problematian karakter identiteta i na viestruke naine putem kojih se identiteti formiraju, doivqavaju i prenose.
Zbog toga je, od naroite vanosti, prouavawe nestabilnih
kultura i kulturnih identiteta grupa nacionalnih mawina, imigranata, ena koje moda imaju problem da se identifikuju sa irom kulturom u okviru koje postoje; sa kulturom koja je ve sama po sebi promewqiva ideoloka konstrukcija.
Tek sada odnos izmeu studija kulture i studija kwievnosti postaje teak problem. Terijski gledano kulturoloke
studije sve obuhvataju: ekspira i rep muziku, visoku i prizemnu kulture, kulturu prolosti i kulturu sadawosti. Ali
u praksi, premda se znaewe zasniva na razlici, qudi prouavaju kulturu kao suprotnost neemu drugom. Kao suprotnost
emu? Od kada su se kulturoloke studije izdvojile iz kwievnih studija odgovor esto glasi, kao suprotnost tradicionalno zasnovanim kwievnim studijama", iji je osnovni
zadatak da daju interpretaciju kwievnih dela kao da ona
predstavqaju dostignua svojih autora, i kod kojih je glavno
opravdawe za prouavawe kwievnosti naroita vrednost koju poseduju znaajna dela: wihova sloenost, wihova lepota,
wihova pronicqivost, wihova univerzalnost, kao i potencijalna korist koju italac moe da izvue iz wih.
336

Meutim, same kwievne studije nikada nisu bile ujediwene oko jednog jedinstvenog shvatawa o tome ta da ine,
tradicionalno ili na bilo koji drugi nain; i jo od zaetka teorije kwievne studije su predstavqale jednu naroito
ratobornu i raspravqaku disciplinu, gde su se svi tipovi
poduhvata, i povodom kwievnih i povodom nekwievnih dela, prosto takmiili koji od wih e da privue najveu pawu.
Shodno tome, u sutini ne bi trebalo da postoji sukob
izmeu prouavawa kwievnosti i prouavawa kulture. Kwievne studije se ne predaju shvatawu o postojawu kwievnog
predmeta, shvatawu koje kulturoloke studije treba da odbace.
Kulturoloke studije su se razvile primenom tehnika kwievne analize na druge kulturne materijale. One se odnose
prema kulturnim artefaktima kao prema tekstovima" koje
treba tumaiti, a ne kao prema predmetima koji su jednostavno tu da se na wih rauna. I obrnuto, kwievne studije su
postizale napredak u sluaju kada je kwievnost prouavana
kao naroita kulturna praksa, i u sluaju kada su kwievna
dela bila u vezi sa drugim diskursima. Uticaj teorije ogledao
se u tome da se proiri krug pitawa na koja kwievna dela
mogu da odgovore i da se usredsredi pawa na razliite naine na osnovu kojih ona osporavaju, ili dodatno uslowavaju, ideje svog doba. U sutini, kulturoloke studije, sa svojim tvrdim stavom da kwievnost treba prouavati kao jednu
izmeu ostalih znakovnih praksi, i sa stavom da treba ispitati kulturne uloge na koje kwievnost rauna, mogu da daju
podsticaj za prouavawe kwievnosti kao sloene intertekstualne pojave.
Rasprave po pitawu odnosa izmeu prouavawe kwievnosti i prouavawa kulture vrte se oko dve glavne teme: (1)
oko takozvanog kwievnog kanona": to jest oko dela koja se
po pravilu prouavaju u kolama i na univerzitetima, i za
koja se smatra da obrazuju nae kwievno naslee"; (2) oko
metoda podesnih za analizu kulturnih objekata.

1. Kwievni kanon
Kakav e biti kwievni kanon ako kulturoloke studije
progutaju studije kwievnosti? Da li e sapunice zameniti
ekspira, i ako bude tako, da li e kulturoloke studije
snositi krivicu? Zar kulturoloke studije nee ubiti kwievnost davawem podsticaja za prouavawe filma, televizije
337

i drugih popularnih kulturnih formi, pre negoli za prouavawe klasika svetske kwievnosti.
Sline optube ile su na raun teorije u sluaju kada
je ona davala podsticaj za itawe filozofskih i psihoanalitikih tekstova naporedo uz kwievna dela: rezultat je da su
studenti pobegli od klasike. Ali teorija je nanovo osnaila
tradicionalni kwievni kanon otvarajui vrata novim tumaewima velikih dela" engleske i amerike literature. Nikada se nije toliko pisalo o ekspiru; wega su prouavali
iz svakog ugla koji se moe zamisliti; tumaili su ga feministikim, marksistikim, psihoanalitikim, istoricistikim i dekonstrutivnim renikom. Kwievna teorija je od
Vordsvorta pesnika prirode nainila Vordsvorta pesnika koji se smatra kqunim zaetnikom modernizma. Bila su zanemarivana mawe bitna" dela koja su ranije, dok su kwievne
studije bile organizovane tako da se pokriju" svi istorijski
periodi i anrovi, bila redovno prouavana. ekspira su
tumaili energinije i razuenije nego ikad, ali Marlou,
Bomon i Fleer, Deker, Hejvud i Ben Xonson sve sami
elizabetinski i jakobinski dramski pisci koji su ili uz
ekspira danas jedva da se itaju.
Da li e studije kulture ostaviti sline posledice i
proizvesti novi kontekst, poveavajui obim tema za svega
nekoliko kwievnih dela, a odvlaei studente od nekih drugih tema? Do sada je uspon kulturolokih studija praen (iako ne po nunosti) irewem kwievnog kanona. Kwievnost
koja se danas predaje na univerzitetu u sebe ukquuje radove
ena i pripadnika drugih istorijski marginalizovanih grupa. Bilo da su deo tradicionalnih kurseva iz kwievnosti
bilo da su samostalni (azijsko-amerika kwievnost", postkolonijalna kwievnost u Engleskoj"), ovi radovi se esto
prouavaju kao predstave iskustva, a samim tim i kulture, qudi koji ive pod veitom sumwom (na primer u Americi:
Afro-Amerikanci, Amerikanci azijskog porekla, ameriki domoroci, ameriki Latino-Amerikanci, pa i ene). Ovakvi
radovi u prvi plan istiu pitawa o tome u kojoj meri kwievnost stvara kulturu koju navodno izraava ili predstavqa.
Da li je kultura posledica predstava pre nego wihovo ishodite i uzrok?
Sve izraenije prouavawe kwievnih dela koja su prethodno bila zanemarena dovelo je do vruih rasprava u javnosti o tome da li su tradicionalni kwievni standardi dovedeni u pitawe? Da li su kwievna dela koja su prvobitno bila zanemarena izabrana po merilu kwievne savrenosti",
ili zbog svoje kulturne reprezentativnosti? Da li je poli338

tika podobnost", to jest eqa da se svakoj mawini prui

mogunost da se izrazi, pre negoli naroito kwievno merilo, inilac koji rukovodi time koja e kwievna dela biti
prouavana?
Na ovo pitawe mogu se dati tri odgovora. Prvi kae da
kwievna savrenost" nikad ne rukovodi time koja e kwievna dela biti prouavana. Moe se rei da za svakog predavaa vai da on ne uvruje u program deset najveih dela
svetske kwievnosti po svom nahoewu, ve da radije vri
odabir onih dela koja neto predstavqaju: najverovatnije kwievnu formu ili kwievnu epohu (engleski roman, elizabetinska kwievnost, moderna amerika poezija). Tek u okviru
takvog konteksta kojim se neto predstavqa biraju se najboqa" dela: vi svakako neete izostaviti Sidnija, Spensera i
ekspira iz svog kursa koji je posveen kwievnosti elizabetinskog doba ako zaista mislite da su oni najboqi pesnici
svog vremena, na isti nain na koji to inite kada su u pitawu najboqa" dela amerike kwievnosti azijskog porekla,
ako to predajete. Ono to se mewa je potreba da se izaberu dela koja e predstavqati ne samo skup kwievnih formi, ve
i skup kulturnih iskustava.
Drugo, istorijski gledano, primenu merila kwievne savrenosti doveli su u pitawe nekwievni kriterijumi, rase
i pola na primer. Iskustvo sazrevawa deaka (na primer iskustvo Haklberi Fina) smatralo se univerzalnim, dok je iskustvo sazrevawa devojice (na primer, Megi Tuliver u delu
Mlin na svili) predstavqalo temu koja je bila od maweg znaaja.
Napokon, sam pojam kwievne savrenosti bio je podvrgnut preispitivawu: da li on predano pothrawuje odreene
kulturne uticaje i ciqeve kao da oni predstavqaju jedino merilo za vrednovawe kwievnosti? Rasprava o tome koja kwievnost se smatra vrednom prouavawa i kako ideje o savrenosti funkcioniu pri institucijama predstavqa deo studija kulture koji je od izuzetne vanosti i za studije kwievnosti.

2. Naini analize
Druga bitna tema koja se tie razdora izmeu prouavawa
kwievnosti i prouavawa kulture odnosi se na naine analize na kwievnim i kulturolokim studijama. Bez obzira
to su kulturoloke studije predstavqale otpadnika od kwievnih studija, one su na druge kulturne materijale primewi339

vale upravo kwievnu analizu. Ako studije kulture postanu

dominantne i wihovi sledbenici prestanu da dolaze iz oblasti studija kwievnosti, moda e primena kwievne analize izgubiti na znaaju? Uvod u jedno uticajno ameriko izdawe poznato pod imenom Studije kulture donosi sledee rei:
iako ne postoji zabrana protiv paqivog itawa (close reading) na studijama kulture, ono takoe nije ni sasvim preporuqivo". Ova tvrdwa da paqivo itawe nije zabraweno
jedva da ospokojava prouavaoce kwievnosti. Osloboene
od principa koji je dugo vladao kwievnim studijama da je
glavni predmet interesovawa razliitost pojedinanih kwievnih dela, koja se zasniva na wihovoj sloenosti kulturoloke studije su bile u mogunosti da bez ikakvog napora
postanu neto poput ne-kvantitativne sociologije, koja se
prema delima odnosi kao prema instancama ili nagovetajima neega drugog, a ne kao prema samodovoqnim pojavama, a da
pri tom same studije nisu podlegle nekom drugom iskuewu.
Iznad svega stoji privlana pomisao o postojawu totaliteta"; o pojmu koji se odnosi na drutveni totalitet iji
izraz, ili simptom, predstavqaju kulturne forme, odakle proisledi da analizirati kulturne forme znai dovesti ih u vezu sa drutvenim totalitetom iz koga su one i proistekle.
Novija teorija bavi se pitawem da li postoji drutveni totalitet, u smislu drutveno-politikog ustrojstva, i ako postoji, u kakvoj su vezi kulturni proizvodi i delatnosti sa
wim. Meutim, studije kulture se rukovode idejom o postojawu neposredne veze, u kojoj kulturni proizvodi predstavqaju
simptome drutveno-politikog ustrojstva koje se nalazi u
osnovi. Na primer, kurs iz oblasti popularne kulture" na
Otvorenom Univerzitetu u Britaniji, koji je pohaalo oko
5000 qudi u periodu izmeu 1982. i 1985. godine, sadrao je i
jednu lekciju na temu Televizijske serije o policiji, zakonu
i poretku", koja se bavila razvojem televizijskih serija o policiji u smislu praewa drutveno-politikih promena.
Dikson iz Zelenog pristanita" govori o uzornoj figuri
oca koji je intimno prisan sa radnikom klasom komiluka gde
patrolira. Nakon ekonomske konsolidacije i prosperiteta, do
kojih je dolo ranih ezdesetih, klasne probleme smewuju drutvene brige: u skladu sa ovim je i serija Zed automobili",
koja prikazuje uniformisane policajce u patrolnim kolima kako profesionalno obavqaju svoj posao, ali uz izvesnu suzdranost u odnosu na zajednicu kojoj slue. Posle ezdesetih dolo
je do krize hegemonije u Britaniji, a drava se, nesposobna da
na lak nain okupi pristalice, naoruava da bi se suprotstavila militantnoj opoziciji ujediwenih trgovaca, teroristi-

340

ma", to jest Irskoj republikanskoj armiji (IRA). Ovo hegemonsko stawe, koje se odlikuje agresivnou i prinudnom mobilizacijom, odraava se u nekim primerima policijskog anra poput Atrofije (The Sweeney)" i Profesionalaca", u kojima se
obini policajci bore protiv terorista po rezonu nasiqem
protiv nasiqa.

Ovo je svakako zanimqivo a moda i istinito, tavie

i privlano kao nain analize, ali iza wega stoji otklon od
paqivog itawa", koje se bavi detaqima narativne strukture i sloenostima znaewa, ka drutveno-politikoj analizi
koja svim serijalima date epohe pripisuje isto znaewe, znaewe izraza o drutvenom ustrojstvu. Ukoliko kwievne studije potpadnu pod kulturoloke ova vrsta simptomatine
interpretacije" moda postane norma; moda posebnost kulturnih objekata bude zanemarena sve zajedno sa postupcima tumaewa za koje se kwievnost zalae. Uklawawe zahteva za
mogunou da se stvari neposredno razumom shvate; spremnost da se bude na granicama znaewa, irom otvarajui sebe
prema neoekivanom, prema stvaralakim efektima jezika i
imaginacije; i pokazivawe interesovawa za to kako se stvara
znaewe i zadovoqstvo sve ove osobine su naroito znaajne, ne samo za tumaewe kwievnosti, ve i za razmatrawe
drugih kulturnih pojava, bez obzira na to to je upravo prouavawe kwievnosti izrodilo dotine postupke tumaewa.

Ciqevi
Najzad dolazimo do pitawa o ciqevima kwievnih i
kulturolokih studija. Sledbenici kulturolokih studija smatraju de e rad na prouavawu sadawe kulture imati pre karakter upliva u datu kulturu, negoli prostog opisa te kulture.
Studije kulture se, otuda, nose uverewem", zakquuje urednik, da e iz wihovog vlastitog intelektualnog zalagawa verovatno proistei neka novina". Ovo je neobino udna izjava, rekao bih, sasvim otvorena: studije kulture ne veruju da e
usled wihovog intelektualnog zalagawa proistei neka novina. To bi bilo vie nego pretenciozno, da ne kaem naivno.
One veruju da e iz wihovog rada verovatno proistei" neka
novina. To je osnovna ideja.
Istorijski gledano ideje o prouavawu popularne kulture, i na osnovu tog prouavawa izvoewu odreene politike
intervencije, veoma su bliske. U Britaniji je, ezdesetih i
sedamdesetih godina dvadesetog veka, prouavawe kulture radnike klase imalo politiku funkciju. U Britaniji, u kojoj je
341

nacionalni kulturni identitet bio povezan sa uzornim delima visoke kulture na primer, sa ekspirom i itavom
tradicijom engleske kwievnosti prouavawe popularne
kulture predstavqalo je svojevrsno pruawe otpora, na nain
na koji to nije u Sjediwenim Amerikim Dravama, gde nacionalni identitet nastaje na osnovu protivqewa visokoj kulturi. Delo Haklberi Fin Marka Tvena, koje na isti nain
kao i sva druga dela definie ameriki duh (americanness),
zavrava se bezglavim bekstvom Haklberi Fina zbog toga to
wegova tetka eli da ga po svaku cenu civilizuje". Wegov
identitet zavisi od bekstva od civilizacije. Tradicionalno,
Amerikanac je ovek koji bei od kulture. Nema nikakve razlike izmeu kulturolokog omalovaavawa kwievnosti kao
elitistike stvari i duge tradicije malograanskog duha kad
je u pitawu umetnost. Izbegavawe visoke kulture i prouavawe popularne kulture u Sjediwenim Amerikim Dravama ne
predstavqaju toliko pokuaje politiki radikalnog otpora
koliko pokuaje da se masovnoj kulturi prida akademski karakter. Kulturoloke studije u Americi imaju neke veze sa
politikim pokretima koji su nadahnuli raawe kulturolokih studija u Britaniji, i vaqa da se na wih prevashodno
gleda kao na izvorno, interdisciplinarno, ali i daqe akademsko prouavawe kulturnih praksi i pojava. Kulturoloke
studije treba da budu" radikalne, ali razlika izmeu aktivnih studija kulture i pasivnih studija kwievnosti i daqe
ostaje tema za razmiqawe.
Distinkcije
Rasprave o odnosu izmeu studija kwievnosti i studija
kulture pune su, s jedne strane, zamerki o elitizmu, a s druge,
pritubi o tome da e usled prouavawa popularne kulture
doi do smrti kwievnosti. U ovoj optoj konfuziji vaqa
razgraniiti dve vrste pitawa. Prva se odnosi na prednost
prouavawa jedne vrste kulturnih objekata u odnosu na drugu.
Prednost prouavawa ekspira u odnosu na sapunice vie
nije postojana i bespogovorna: na primer, postavqa se pitawe
ta se moe postii razliitim vrstama prouavawa, u smislu duhovnog i moralnog usavravawa? Ovakve rasprave nisu
nimalo jednostavne: primer komandanata nemakih koncentracionih logora koji su bili vrsni poznavaoci kwievnosti, umetnosti i muzike, dodatno oteava pokuaje da se utvrde posledice koje izazivaju odreene vrste prouavawa. Ali
ove stvari treba svakako dovesti u neposredan sukob.
342

Druga vrsta pitawa odnosi se na metode za prouavawe

kulturnih objekata svih vrsta na prednosti i slabosti razliitih naina interpretacije i analize, poput one koja se, s
jedne strane, odnosi na interpretaciju kulturnih objekata kao
sloenih struktura, a s druge, kao simptoma drutvenog totaliteta. Bez obzira na to to se svaka razumna interpretacija
dovodi u vezu sa kwievnim studijama, a svaka simptomatina
analiza sa studijama kulture, i jedna i druga mogu da se primene na sve vrste kulturnih objekata. Paqivo itawe nekwievnih dela ne podrazumeva estetiko vrednovawe predmeta ispitivawa, vie nego to kulturoloka pitawa o kwievnim delima podrzumevaju da su ona samo svedoanstva odreenih istorijskih perioda.

JEZIK, ZNAEWE I INTERPRETACIJA

Da li je kwievnost posebna vrsta jezika ili posebna
upotreba jezika? Da li je ona jezik ustrojen na poseban nain
ili pak jezik koji ima posebne privilegije. Nemogue je opredeliti se za samo jednu od opcija: kwievnost podjednako
podrazumeva specifina jezika svojstva kao i naroitu vrstu
pawe usmerenu prema kwievnom jeziku. Kako ova rasprava
pokazuje, pitawa o prirodi, ulogama i analizi jezika, za teoriju su od sutinskog znaaja. Neka od ovih pitawa, u krajwoj
liniji, odnose se na problem znaewa. ta sve treba imati
na umu kada je u pitawe znaewe?
Znaewe u kwievnosti
Uzmimo stihove za koje smo ve ustanovili da su kwievni (u pitawu je pesma u formi distiha Roberta Frosta).
Mi pleemo naokolo podijumom u nespokoju
Dok Tajna u sreditu sedi u spokoju.
(Tajna sedi")

ta je ovde znaewe"? Dakle, postoji razlika izmeu

onog sluaja kada nas zanima znaewe teksta (itave pesme), i
onog kada nas zanima znaewe rei. Mi moemo da kaemo da
plesati znai izvoditi niz propisanih, ritmikih pokreta", ali kakvo je znaewe itavog teksta? Mogli biste da kaete da on ukazuje na to da su qudski postupci uzaludni: mi
pleemo unaokolo vrtei se u krug; mi moemo samo da bude343

mo nespokojni. Bez obzira na to, svojom rimom, i atmosferom

koja odie sigurnou, ovaj tekst podstie itaoca da se da u
duboko razmiqawe o plesawu i nespokoju. Upravo to razmiqawe koje je tekst izazvao jeste deo znaewa. Sve u svemu, mi
moemo da govorimo o znaewu rei i znaewu, ili izazovima, teksta; negde izmeu lei znaewe iskaza: to jest, znaewe
samog ina davawa iskaza u naroitim okolnostima. Kakav
in proizvode ovi iskazi: da li je to upozorewe, priznawe,
aqewe ili hvalisawe, na primer? Na koga se odnosi to mi u
pesmi, i ta znai plesati" u ovome iskazu?
Mi ne moemo da govorimo o znaewu" uopte. Postoje
najmawe tri razliite dimenzije ili nivoa znaewa: znaewe
rei, znaewe iskaza i znaewe teksta. Mogua znaewa rei
utiu na znaewe iskaza koji predstavqa rezultat govornog
ina. (Znaewe rei, obratno, potie od stvari o kojima se u
iskazima govori.) Konano tekst, koji u ovom sluaju izlae
nepoznati govornik i to u formi tajanstvenog iskaza, predstavqa proizvod autora, a wegovo znaewe nije propozicionalno, ve se ogleda u tome ta tekst ini, to jest kako utie
na itaoce.
Postoje razliite vrste znaewa pri emu je svako zasnovano na razlici. Mi ne znamo na koga se odnosi pomenuta zamenica mi"; mi znamo samo to da je mi" u suprotnosti sa
ja" i sa on", ona", ono", ti", oni", one" i ona".
Mi" je neka neodreena skupina koja u sebe ukquuje sve za
ta pisac smatra da pripada mi". Da li je i italac ukquen u mi" ili nije? Da li mi" znai svi osim Tajne, ili je
to neka posebna skupina? Ovakva pitawa, na koja se ne moe
dati jednostavan odgovor, javqaju se pri svakom pokuaju da se
protumai pesma. Sve to imamo su suprotnosti, razlike.
Sve ovo vai i za plesati" i nespokoj". Kakvo je, u
ovom sluaju, znaewe radwe plesati zavisi od toga emu je
ona suprotstavqena (da li je plesati naokolo" u suprotnosti
sa na ii pravo", ili je u suprotnosti sa ostati mirno"?);
kao to je nespokoj" u suprotnosti sa reju spokoj". Misliti o znaewu ove pesme znai raditi sa suprotnostima ili
razlikama, davati im sadraj, utvrditi im vrednost.

Shvatawe jezika kod Sosira

Jezik je sistem razlika. Tako tvrdi Ferdinand de Sosir,
vajcarski lingvist s poetka dvadesetog veka koji je izvrio presudan uticaj na savremenu teorijsku misao. Svaki deo
jezika je onakav kakav je, svaki ima svoj vlastiti identitet,
344

zbog toga to je u suprotnosti sa drugim delovima koji ine

jeziki sistem. Sosir nudi jedno slikovito poreewe: voz koji saobraa na liniji London Oksford s polaskom u 8 i 30
ujutru. Ovaj voz ima svoj identitet usled postojawa posebnog
voznog sistema, koji je opisan u eleznikom redu vowe.
Prema tome, voz koji u 8 i 30 ujutru kree iz Londona put
Oksforda razlikuje se od onog u 9 i 30 ujutru koji saobraa
prema Kembrixu, kao i od oksfordskog lokala koji polazi u 8
i 45 ujutru. Dakle, nisu uzete u obzir fizike osobine pojedinih vozova: lokomotiva, vagoni, smer kretawa (tana marruta), personal, i svi drugi elementi koji mogu da variraju,
meu kojima moe da bude i vreme polaska i dolaska, jer vozovi mogu da kasne i pri polasku i pri dolasku. Ono to daje
identitet vozu je wegovo mesto u sistemu vozova: to je ba taj
voz zato to je u suprotnosti sa drugim vozovima. Kao to
Sosir zakquuje povodom jezikog znaka: Najznaajnija osobina jezikog znaka je da bude ono to drugi nisu." Slino
prethodnom, slovo b moemo pisati na najrazliitije naine
(to zavisi od pojedinanih rukopisa) sve dotle dok je ono
razliito od, na primer, slova l, k, ili slova d, tako da ne
moemo da ih pomeamo. Dakle, nije bitan oblik niti sadraj, ve razlike, koje omoguavaju da slovo b oznaava, to jest
bude znak.
Za Sosira je jezik sistem znakova, a kquno je ono to
on naziva arbitrarnom prirodom jezikog znaka. Ovo znai
dve stvari. Prvo, znak (re, na primer) se sastoji od forme
(oznaka") i znaewa (oznaeno"), pri emu veza izmeu forme i znaewa poiva na konvenciji, a ne na prirodnoj slinosti. Ono na emu ja sedim se zove stolica, mada bi bilo savreno mogue da se zove drugaije potel ili kluka. Konvencija je, ili pravilo jezika, da se ona zove ovako, a ne onako; na drugim jezicima ona ima sasvim drugaije ime. Sluajevi za koje smatramo da su izuzeci su onomatopejske" rei,
koje podraavaju zvukove iz prirode, poput vau-vau ili zu.
Ali i one se razlikuju idui od jezika do jezika: na francuskom psi laju bow-wow, a pele zuje buzz.
Jo je vaniji drugi aspekat arbitrarne prirode jezikog znaka, kako za Sosira tako i za savremenu teoriju: i oznaka (forma) i oznaeno (znaewe) sami po sebi razlikuju plan
zvuawa od plana misli, i to svako ponaosob. Jezici, na razliite naine, odvajaju plan zvuawa od plana misli. Engleski jezik, na planu zvuawa, pravi razliku izmeu rei chair
(stolica), cheer (veselost) i char (posprema), jer su to razliiti znaci sa razliitim znaewima, ali to ne bi morao da
radi ovo bi mogle da budu razliite varijante izgovora jed345

nog istog znaka. Na planu znaewa jezik pravi razliku izmeu

stolice" i stoliice" (stolica bez naslona), ali dozvoqava da oznaeno, ili pojam stolica", oznaava i sedita sa
rukonaslonima i bez wih, i tvrda i meka sedita a to su
razlike koje bi mogli da oznae razliiti pojmovi, i to savreno dobro.
Jezik, naglaava Sosir, nije nomenklatura" koja proizvodi imena za sve pojmove koji postoje izvan jezika. Ovo je od
sutinskog znaaja za noviju teoriju. Mi smo skloni da smatramo da rei pas i stolica slue da wima imenujemo pse i
stolice koji postoje izvan jezika. Meutim, Sosir iznosi jedno zapaawe kada bi rei stajale namesto pojmova koji na
neki nain toboe wima prethode onda bi one imale potpuno
iste znaewske ekvivalente idui od jezika do jezika, to nije sluaj. Svaki jezik je sistem pojmova kao i formi: sistem
konvencionalnih znakova koji ureuju svet.

Jezik i miqewe
Jedno od najvanijih pitawa za noviju teoriju glasi: kakva je veza izmeu jezika i miqewa? Prvu krajnost predstavqa zdravorazumski pogled po kome jezik slui samo za to da
obezbedi imena za pojmove koji postoje nezavisno; jezik prua
naine da se izraze pojmovi koji toboe prethode jeziku. Drugu krajnost predstavqa Sapir-Vorfova hipoteza", koja nosi
ime dvojice lingvista koji su tvrdili da jezik kojim govorimo predodreuje ta moemo da mislimo. Na primer, Vorf
tvrdi da Hopi Indijanci raunaju vreme na nain koji Englezi ne bi mogli da shvate (pa zato ovo raunawe ni ja ne
mogu da objasnim!). Izgleda da ne postoji nain da se pokae
da postoje pojmovi koji pripadaju jednom jeziku koji se ne mogu misliti niti izraziti na drugom, ali ima pregrt dokaza
da pojmovi koji su sasvim prirodni" i normalni" za jedan
jezik, za drugi to nisu, jer zahtevaju da se uloi dodatni napor da bi se razumeli.
Jeziki kod je svojevrsno viewe sveta. Razliiti jezici
na razliite naine seciraju svet. Englezi imaju re pets"
(kuni qubimci), dok Francuzi ne znaju za re koja bi bila
wen ekvivalent iako poseduju neizmeran broj pojedinanih
naziva za pse i make. Englezi od nas trae da znamo kojeg je
pola beba i da joj se obraamo odgovarajuom zamenicom on"
ili ona" (ne moete za odoje da kaete ono"); engleski jezik podrazumeva da je pol veoma bitan (otuda, bez sumwe, po346

tie popularnost ruiaste i plave odee, koje obeleavaju

polnu pripadnost). Ali ovo jeziko isticawe polne pripadnosti nije ni na koji nain neizbeno; u drugim jezicima
pol ne igra sutinsku ulogu kad je u pitawu novoroenad.
Gramatike strukture su, takoe, stvar konvencije, a ne stvar
prirode i neizbenosti. Ako pogledamo u nebo i ugledamo
mahawe krilima, engleski jezik e nam savreno omoguiti
da kaemo neto poput It's winging" (kao to govorimo, It's
raining"), pre negoli Ptice lete". Pol Verlen se, u jednoj
svojoj uvenoj pesmi, poigrava sa ovom strukturom: Il pleure
dans mon coeur / Comme il pleut sur la ville" (Suzi u srcu, kii
nad gradom). Ako moe kii nad gradom", zato ne bi moglo
i suzi u srcu"?
Jezik nije nomenklatura" koja pribavqa oznake za pojmove; jezik proizvodi sopstvene pojmove. itaoci i govornici
gledaju kroz zrcalo kategorija vlastitog jezika s pogledom na
drugaiju stvarnost. Kwievna dela dovode u pitawe pojmove
i kategorije ustaqenog naina miqewa i esto pokuavaju
da ih presamite i preoblikuju, s ciqem da nam pokau na koji nain da o neemu mislimo, o emu na jezik prethodno
nije mislio, primoravajui nas da se povinujemo kategorijama
putem kojih nesvesno spoznajemo svet. Jezik je, na taj nain, i
konkretna manifestacija ideologije u pitawu su propisane
kategorije u okviru kojih govornik jednog jezika misli i
mesto na kome se ideologija dovodi u pitawe i opovrgava.

Jezika analiza
Sosir je razlikovao jezik kao sistem (la langue), od konretnih upotreba jezika u govoru i pisawu (parole). Zadatak
lingvistike je da rekonstruie sistem koji je u osnovi jezika
(to jest gramatiku), koji daje mogunost da doe do konkretnih
govornih inova (parole). Ovo podrazumeva daqe izvoewe razlika poput one izmeu sinhronijskog prouavawa jezika (prouavawe jezika kao sistema u odreenom trenutku, u prolosti ili sadawosti), i dijahronijskog prouavawa, koje se
bavi istorijskim promenama pojedinih jezikih elemenata.
Shvatiti jezik kao sistem koji je na delu znai prouavati ga
sa sinhronijskog stanovita, i pokuati odgonetnuti zakonitosti i konvencije sistema koje su u osnovi jezikih oblika i znaewa. Najuticajniji lingvista naih dana, Noam omski, osniva takozvane transformaciono-generativne gramatike, ide jo daqe kada tvrdi da je zadatak lingvistike da re347

konstruie jeziku kompetenciju" govornika materweg jezika

to jest, implicitno znawe ili sposobnost govornika da govore i razumeju ak i one reenice koje nikada ranije nisu
uli.
Dakle, lingvistika polazi od iwenica koje se odnose na
oblik i znaewe govornikih iskaza i pokuava da ih opie.
Kako to da sledee dve reenice koje imaju isti oblik Xon
jedva eka da izae drugome u susret, i Xon lako izlazi drugome u susret imaju razliita znaewa za one koji govore engleskim jezikom? Oni koji govore engleskim jezikom znaju da u
prvoj reenici Xon arko eli da izae u susret drugome, a
da u drugoj on to i ini. Lingvista ne pokuava da uzdu i
popreko otkrije pravo znaewe" ovih reenica, sve i da qudi misle da reenice znae neto sasvim drugo. Zadatak lingvistike je da opie strukturu engleskog jezika (tako to e
ustanoviti gramatiku strukturu koja lei u wegovoj osnovi),
to jest da opie osvedoene razlike u znaewu izmeu reenica.
Poetika protiv hermeneutike
Ovde se bavimo jednom sutinskom razlikom koja je tokom prouavawa kwievnosti esto zanemarivana, i to razlikom izmeu dve vrste stanovita: po prvom, koje je lingvistikog porekla, znaewe je neto to treba da objasnimo tako to emo razreiti zagonetku na koji nain je ono uopte
mogue. Drugo stanovite, sasvim suprotno, polazi od formi
i nastoji da ih protumai i da nam stavi do znawa kakvo je
wihovo znaewe uistinu. U okviru prouavawa kwievnosti
ovaj odnos je poznat kao suprotnost izmeu poetike i hermeneutike. Poetika polazi od osvedoenih znaewa ili posledica, razmatrajui kako do wih dolazi. (ta utie na to da
ovaj deo romana izgleda ironino? Zato gajimo saoseawe
ba za ovog junaka? Zato je kraj ove pesme vieznaan?) S
druge strane, hermeneutika polazi od teksta i razmatra koje je
wegovo znaewe, pokuavajui da pronae nova i boqa tumaewa. Hermeneutiki postupci imaju korene u religiji i pravu, u okviru kojih qudi nastoje da protumae bilo koji zakonski ili sveti tekst da bi znali kako da se ponaaju.
Lingvistika smatra da prouavawe kwievnosti treba da
krene prvim putem, putem poetike, i da pokua da shvati kako
kwievna dela postiu odreene efekte; moderna kritika
pak nadmono koraa drugim putem, smatrajui da je interpre348

tacija pojedinih kwievnih dela svojevrstan vrhunac u prouavawu kwievnosti. Zapravo, kritiki radovi esto spajaju
poetiku i hermeneutiku; wih zanima kako je postignut odreeni efekat ili zato je neki kraj vaqan (to se odnosi i na
poetiku), ali takoe ih zanima ta konkretan stih znai, i
ta pesma kazuje o stawu oveka (to je predmet hermeneutike). Meutim, oba stanovita su u principu sasvim razliita; ona imaju razliite ciqeve i slue se razliitim vrstama dokaza. Stanovite da znaewa i efekti treba da budu
predmet prouavawa (poetika) je sutinski razliito od stanovita koje nastoji da otkrije znaewe (hermeneutika).
Ako bi se prouavawe kwievnosti zasnovalo na lingvistici, ono bi imalo za zadatak da opie kwievnu kompetenciju", to jest na koji nain se ona stie. Poetika koja
opisuje kwievnu kompetenciju bavila bi se konvencijama
koje odreuju kwievnu strukturu i znaewe, to jest pitawima: koji kodovi, ili sistemi konvencija, utiu na to da itaoci prepoznaju koji je anr u pitawu?; da identifikuju zaplete?; da osmisle likove", nezavisno od pojedinosti koje su
rasute po tekstu?; da identifikuju teme kwievnih dela?; i
da se zaloe za tip simbolike interpretacije koja im doputa da ocene znaewe pesama i pria?.
Analogija izmeu poetike i lingvistike moe da izgleda
zbuwujue zato to mi ne znamo ta kwievno delo znai, na
isti nain na koji znamo ta reenica Xon jedva eka da
drugome izae u susret" znai, te stoga ne moemo da smatramo da je znaewe neto dato, ve neto za im treba tragati.
Ovo je jedan od kqunih razloga zato savremeno prouavawe
kwievnosti daje prednost hermeneutici na raun poetike
(drugi razlog ogleda se u iwenici da qudi uglavnom prouavaju kwievna dela ne zato to ih zanima kako kwievnost
funkcionie, ve zato to misle da kwievna dela imaju
neto vano da im saopte, i zato ele da se sa wima upoznaju). Ali poetika ne polazi od toga da mi znamo znaewe dela; wen zadatak je da objasni ma koji efekat koje moemo da
prepoznamo: na primer, da je jedan kraj uspeniji nego drugi;
da ova kombinacija pesnikih slika ima smisla, dok druga
nema. tavie, sutinski deo poetike bavi se pitawem kako
itaoci dolaze do uspene interpretacije koje konvencije
im pruaju mogunost da kwievnim delima daju smisao. Na
primer, ono to sam u drugom poglavqu nazvao hiper-zatitni kooperativni princip" predstavqa glavnu konvenciju koja odreuje tumaewe kwievnosti to e rei, pretpostavku da potekoe, oigledni besmisao, stranputice i
sporedne stvari postaju, odnekud, bitne.
349

itaoci i znaewe
Ideja o kwievnoj kompetenciji usredsreuje pawu na
implicitno znawe sa kojim itaoci (i pisci) prilaze tekstovima: koje postupke primewuju itaoci kada odgovaraju na
upite kwievnih dela? Koje vrste pretpostavki objawavaju
wihove reakcije i tumaewa. Razmiqawe o itaocima, i nainu na koji oni daju smisao kwievnosti, vodi nas do takozvane teorije o itaoevom odgovoru", koja dri da znaewe
teksta proizilazi iz itaoevog iskustva (a to iskustvo podrazumeva oklevawa, pretpostavke i samokorekcije). Ako se kwievno delo shvati kao sled radwi koje preduzima italac da
bi postigao razumevawe dela, onda interpretacija predstavqa
priu o neposrednom sueqavawu, koje ima svoje uzlete i padove: sueqavamo se sa raznoraznim konvencijama i oekivawima; konvencije se postavqaju pred nas, a naa se oekivawa ispuwavaju ili ne ispuwavaju. Tumaiti delo znai priati priu o itawu dela.
Meutim, pria koju o datom delu neko moe da pria zavisi od horizonta oekivawa", kako kau teoretiari. Mi
interpretiramo delo tako kao da odgovaramo na pitawa koje
nam postavqa horizont oekivawa, a italac, s kraja devedesetih godina dvadesetog veka, prilazi Hamletu pun oekivawa
koja se sasvim razlikuju od onih koje je imao neki ekspirov
savremenik. itav skup inilaca utie na itaoev horizont
oekivawa. Feministika kritika se bavi razlikom, to jest
posledicom razlike, koja nastaje ukoliko je italac ena.
Ilejn ouvolter (Elain Showalter) postavqa pitawe: Da li
pretpostavka o mukom itaocu mewa nae shvatawe datog
teksta, i da li nas ova pretpostavka budi iz sna, time to
nam ukazuje na znaaj polnih kodova? Izgleda da kwievni
tekstovi, zajedno sa svojim tradicijama tumaewa, pretpostavqaju mukog itaoca, navodei ene da itaju kao mukarci,
to jest s take gledita mukarca. Filmski teoretiari uporedo govore da takozvani pogled kroz objektiv (pogled s poloaja na kom se nalazi kamera) odraava muki pogled na svet:
ene predstavqaju predmet prema kome je upravqen taj upiqeni pogled, a ne predstavqaju posmatraa. U okviru prouavawa kwievnosti feministika kritika se bavi raznim postupcima putem kojih dela ostvaruju muku perspektivu, i to
onu drutveno propisanu, i pokuava da odgovori na pitawe
na koji nain bi prouavawe ovakvih struktura i efekata uticalo na promenu naina itawa kako kod mukaraca tako i
kod ena.
350

Interpretacija
Prouavawe istorijskih i drutvenih promena, kada su u
pitawu naini itawa, dovelo je do zakquka da tumaewe
predstavqa svojevrsnu drutvenu praksu. itaoci neformalno tumae kwige i filmove kada o wima razgovaraju s prijateqima; sa druge strane, oni ih tumae za sebe dok ih itaju ili
gledaju. Za interpretaciju koja ima formalniji karakter, koja
se odvija u uionicama, vae druga pravila. Za svaki od inilaca kwievnog dela moete da postavite pitawe ta on
predstavqa; u kakvoj je vezi sa ostalim iniocima; ali interpretacija, u krajwoj liniji, predstavqa igru koja govori o"
igri: dakle, o emu zaista govori ovo delo?" Ovo pitawe ne
dolazi vema do izraaja ukoliko je tekst nejasniji, tavie,
ono se u veoj meri odnosi na jednostavne, negoli na sloene tekstove. Odgovor u ovoj igri mora da zadovoqi odreene
uslove: on ne sme da bude oigledan, i mora da bude spekulativan. Rei da Hamlet govori o danskom princu" znai odbiti uestvovawe u igri. Ali, rei da Hamlet govori o slomu elizabetinskog svetskog poretka", ili da Hamlet govori o
nepouzdanosti znakova" znai pristati na igru. Takozvana
kwievno-kritika uewa", to jest teorijski pristupi" kwievnosti, s take gledita hermeneutike predstavqaju samo
osnove za davawe odreenih vrsta odgovora na pitawe O emu delo uopte govori?": da li o klasnoj borbi" (marksizam), ili o mogunosti posedovawa jedinstvenog iskustva"
(nova kritika), ili o Edipovom kompleksu" (psihoanaliza),
ili o prisustvu subverzivnih sila" (novi istorizam), ili o
asimetriji polnih odnosa" (feminizam), ili o samo-dekonstruktivnoj prirodi teksta" (dekonstrukcija), ili o zatvorenom karakteru imperijalizma" (postkolonijalna teorija), ili
o heteroseksualnom matriksu" (gej i lezbijska prouavawa).
Teorijski diskursi pomenuti u zagradama ne predstavqaju
osnovne vidove interpretacije: oni su pre opisi neega za
ta se smatra da je od posebnog znaaja za kulturu i drutvo.
Mnoge od ovih teorija bave se nainom funkcionisawa kwievnosti, to jest diskursa uopte, i na osnovu toga spadaju u
poetiku; ali kao deo hermeneutike, one u prvi plan istiu
posebne tipove interpretacije koje dovode u vezu tekst i jezik. U igri tumaewa nije bitno kakav ete odgovor dati
parodije, uostalom, pokazuju da neki mogui odgovori postaju,
po definiciji, predvidqivi. Vano je na koji nain ste doli do odgovora, na koji nain ste utemeqili va odgovor u
odnosu na pojedinosti iz teksta.
351

Ali na koji nain mi odluujemo kojoj interpretaciji

emo se privoleti? Kao to moji primeri moda pokazuju, do
neke granice se ne mora voditi rasprava o tome da li Hamlet
govori o" renesansnim politikim pogledima, ili o odnosima izmeu mukaraca i wihovih majki, ili o nepouzdanosti znakova. Vitalnost prouavawa kwievnosti zavisi od
dve iwenice: kao prvo, takve rasprave uopte ne treba da se
vode; drugo, treba da se raspravqa o tome kako pojedine slike,
to jest delovi teksta, idu u prilog odreenoj hipotezi. Vi ne
moete da tvrdite da delo znai bilo ta, ono se tome opire,
a vi morate da uloite veliki trud da biste ubedili druge da
je vae tumaewe teksta vaqano. Kquno pitawe za konaan
ishod ovakvih rasprava glasi: od ega zavisi znaewe? Vraamo se na ovu glavnu temu.

Znaewe, namera i kontekst

Od ega zavisi znaewe? Ponekad kaemo da znaewe nekog iskaza predstavqa ta je neko pod tim mislio, kao da znaewe zavisi od namere govornika. Ponekad kaemo da se znaewe nalazi u tekstu moda ste eleli da kaete x, ali ste
zapravo rekli y kao da je znaewe proizvod samog jezika.
Ponekad tvrdimo da znaewe zavisi od konteksta: znati kakvo
je znaewe odreenog iskaza znai poznavati okolnosti, to
jest istorijski kontekst u kome on figurira. Neki kritiari
tvrde, to sam ve pomenuo, da znaewe teksta zavisi od itaoevog iskustva. Namera, tekst, kontekst, italac od ega
zavisi znaewe?
iwenica je da sva etiri faktora nesumwivo pokazuju
da je znaewe sloeno i neuhvatqivo, a ne jednom i za svagda
odreeno posredstvom jednog od ovih faktora. Najdua tradicija, u okviru kwievne teorije, odnosi se na ulogu intencije u odreivawu kwievnog znaewa. uveni lanak poznat
pod imenom Intencionalna zabluda istie da su rasprave o
interpretaciji kwievnih dela nastale nezavisno od konsultovawa proroita. Znaewe dela ne predstavqa ono to je
autor imao na umu u trenutku stvarawa dela, niti ono to on
misli nakon to ga je zavrio, ve ono emu su on ili ona
stremili u procesu otelotvorewa dela. Ako pri svakodnevnoj
konverzaciji mi obino uzimamo da je znaewe iskaza sadrano u govornikovoj nameri, to je zato to mi pokazujemo vee
interesovawe za ono to govornik trenutno misli, negoli za
wegove/wene rei, iako za kwievna dela vai sasvim suprotno, da ona dobijaju vrednost na osnovu osobenih leksi352

kih struktura koje ulaze u opticaj preko wih. Svodei znaewe dela na nameru otvaramo mogunost za svojevrsnu kritiku
strategiju, mada se danas znaewe ove vrste ne dovodi u blisku vezu sa nekom unutrawom intencijom, ve sa sticawem
uvida u privatnost autora i u istorijske okolnosti: dakle,
ta wegovo delo predstavqa kad se uzmu u obzir ondawe
okolnosti? Ova strategija nipodatava kasnije reakcije spram
dela, ukazujui na stav da delo odgovara na interesovawa koja
postoje u trenutku stvarawa, a vanredno na interesovawa potowih italaca.
Izgleda da kritiari koji brane stav da intencija predodreuje znaewe, strahuju da ukoliko negiramo ovakvo gledite moemo dati prednost itaocima u odnosu na autore i
proglasiti da interpretacija nita ne vaqa". Ali, ukoliko
istupite sa nekim tumaewem, vi dolazite u obavezu da druge
uverite u wegovu ubedqivost, ili e ono biti odbaeno. Niko
ne tvrdi da nita ne vaqa". Zar nije boqe, s take gledita
autora, odati im priznawe zbog snanih dela koja su stvorili; podsticati na slobodu miqewa i zalagati se za razliitost u tumaewu, a ne za pokuaj da se otkrije izvorno znaewe dela. Ovim se ne porie da autorove izjave nemaju nikakav
znaaj one su posebno vane za mnoge kritike pristupe,
kao tekstovi koji na svojevrstan nain stoje rame uz rame sa
delom. Na primer, one mogu biti od sutinske vanosti za
prouavawe autorskog miqewa, ili za raspravu o nainima
putem kojih delo uslowava ili podriva nagovetenu nameru
ili pogled.
Znaewe dela se ne svodi na ono ta autor, u odreenom
trenutku, ima na umu, niti prosto na odliku teksta, niti na
itaevo iskustvo. Znaewe je neuhvatqiv pojam jer ono ne
predstavqa neto jednostavno, i nije jednostavno determinisano. Ono je istovremeno i subjektivno iskustvo i odlika
teksta. Ono je podjednako i ono to smo shvatili i ono to
pokuavamo da shvatimo u tekstu. Nedoumice po pitawu znaewa su uvek mogue i upravo u tom smislu znaewe se ne moe nikada konano odrediti; ono se mora odreivati, mora
postati neiscrpna tema koja trai svoje odreewe. Ako bismo
morali da usvojimo neki opti princip ili formulu, mogli
bismo da kaemo da znaewe zavisi od konteksta, ako pod
kontekstom podrazumevamo jezika pravila, okolnosti u kojima se nalaze italac i autor, i sve drugo to u krajwem sluaju moe da bude relevantno. Ali ako kaemo da je znaewe
ogranieno kontekstom, onda moramo da dodamo da je sam kontekst neogranien: da ne postoji nain da se unapred odredi ta je relevantno, i do koje mere treba iriti kontekst da
353

bi on obuhvatio mogue znaewe. Znaewe je ogranieno, ali

kontekst je neogranien.
Glavni pomaci u teoriji, kad je u pitawu tumaewe kwievnosti, nastali su, zapravo, kao posledica irewa i ponovnog odreivawa konteksta. Na primer, Toni Morison tvrdi da itava amerika kwievnost nosi jasno obeleje pritajenog prisustva ropstva kroz istoriju, i da je zbog toga ona
okupirana temom slobode slobodom granice, slobodom otvorenog puta, slobodom mate kao i da to treba tumaiti u
kontekstu padawa pod ropstvo, odakle ona crpi svoj smisao.
Edvard Said je napomenuo da romane Xejn Ostin treba tumaiti na raun pozadine koja je u wima izostavqena: eksploatacija britanskih kolonija koja donosi blagostawe i omoguuje pristojan ivot u Britaniji. Znaewe je ogranieno, ali
kontekst je neogranien, vazda podloan promenama do kojih
dolazi pod pritiskom teorijskih sporova.
Meu opisima hermeneutike esto se pravi razlika izmeu takozvane hermeneutike oporavka, koja nastoji da rekonstruie izvorni stvaralaki kontekst (tu spadaju okolnosti i
namere autora, kao i znaewa, koje je delo moda imalo za
svoje izvorne itaoce); i hermeneutike sumwe, koja nastoji da
obelodani neispitane pretpostavke na kojima se moda zasniva tekst (pretpostavke politike, polne, filozofske, jezike). Mogue je da prva odaje poast tekstu i autoru time
to nastoji da naini jednu poruku koja e u izvornom obliku
biti dostupna danawim itaocima, dok druga verovatno porie autoritet teksta. Ali ovi uinci nisu iskquivi i mogu
savreno prikladno ui u ponovno razmatrawe: hermeneutika
oporavka, time to svodi tekst na neko pretpostavqeno izvorno znaewe, udaquje se od naih interesovawa i moda
naruava svoju ubedqivost; hermeneutika sumwe pak moe da
oceni tekst na nain koji je nepoznat samom autoru, koji nas
podstie, i pomae nam da ponovo razmislimo o sadanawem
stawu stvari (verovatno tako to emo odbaciti pretpostavke
na kojima poiva delo). Znaajnija od ove razlike je razlika
izmeu (1) interpretacije koja polazi od stanovita da tekst
ima neto vredno da saopti (to bi moglo da potpadne i
pod rekonstruktivnu i pod hermeneutiku sumwe) i (2) simptomatine" interpretacije, koja se prema tekstu odnosi tako
kao da je on simptom, nagovetaj za neto netekstualno, verovatno neto dubqe", to predstavqa pravi izvor interesovawa, bilo da je to psihiki ivot autora, ili da su u pitawu drutveni sukobi jednog razdobqa, ili homofobija malograanskog drutva. Simptomatina interpretacija zanemaruje posebnost predmeta on postaje znak za neto drugo pa
354

zato i nije sasvim podesna za tumaewe, osim u sluaju kada se

usredsreuje na kulturnu praksu ija je instanca autorsko delo, jer tada moe da korisno poslui za wen opis. Interpretirati pesmu kao simptom ili instancu, za svojstva lirike
na primer, moe da bude nezadovoqavajue za hermeneutiku,
ali i korisno za poetiku.
Preveo s engleskog
Dragan Ili

355

SAVA DAMJANOV

RELIGIOZNI EP SRPSKOG
PREDROMANTIZMA: BIBLIJSKE TEME
I STIHOVANA ITIJA
Na razmeu H i HH veka u srpskoj kwievnosti formira se jedna nova kwievna formacija (predromantizam),
koja e ostati upamena pored ostalog i po intenzivnom razvoju religioznog epa. Vie nego na slabu baroknu tradiciju
ovog anra, religiozni ep srpskog predromantizma oslonio
se na bogato naslee stare srpske kwievnosti: stoga je s
pravom reeno da itava ta produkcija katkad deluje kao jedan spontani pokuaj da se stara srpska kwievnost itija i
putopisa obnovi u stihu".1 Nakon novijih istraivawa moglo
bi se dodati: ne samo pomenuta tradicija sredwovekovnih itija i putopisa, nego i itav biblijski duh kojim je stara
srpska kwievnost proeta.2
Razlozi zbog kojih se autori naih religioznih epova
tada okreu biblijskim i itijnim temama svakako su bitno
drugaiji nego u sredwem veku, tj. kod srpskih pisaca koji su
stvarali itija i druge kwievne vrste sa izrazitim intertekstualnim odnosom prema Bibliji (u irokom rasponu od
citatnosti, preko parafraza, pa do sasvim skrivenih aluzija). Kao prvo, u poetici itavog evropskog predromantizma
kult sredweg veka zauzima veoma vano mesto, ne samo kao
istorijski period u kojem su utemeqeni novi nacionalni mitovi i legende, ve i kao svojevrstan prostor misterije, tajanstva i uda. U tom smislu, srpski predromantiari su
(osim u narodnoj kwievnosti) najboqe izvore svog nadahnua
1

Milorad Pavi, Raawe nove srpske kwievnosti, Beograd 1983, 490.

Sava Damjanov, Koreni moderne srpske fantastike, Novi Sad 1988,
131187; Isti, Novo itawe tradicije, Novi Sad 2002, 257263.
2

356

pronalazili u itijnoj kwievnosti iji su glavni junaci

vladari-svetiteqi dinastije Nemawi, ali i brojne druge svete linosti istonog hrianstva: ukusu za fantastino i
udesno takoe su odgovarale i poznate biblijske ili apokrifne prie. Kao drugo, specifini jezik simbola koji je
ova literatura nosila srpski predromantiki pesnici doivqavali su kao neto aktuelno, tanije reaktualizovawe
sredwovekovne simbologije omoguilo im je da u kontekstu
jednog novog, anti-prosvetiteqskog (ili post-prosvetiteqskog)
senzibiliteta na jedan nov poetski nain progovore o onostranom i metafizikom, o smrti i venosti, o prividima i
sutinama Nije sluajno jo Jovan Skerli zakquio da
Vikentije Raki (17561818), najproduktivniji autor religioznih epova u srpskom predromantizmu, svojim versifikovawem starih hrianskih romantinih legendi"3 stoji u
otroj suprotnosti sa izrazito racionalistikim tendencijama svoga doba (Dositejevog doba, kako ga je nazvao jedan na
savremeni kwievni istoriar4). Najzad, trei bitan razlog
ovakve orijentacije treba videti u iwenici da upravo tada,
krajem H i poetkom HH veka, sline religiozne teme i u
okviru srpskog usmenog pesnitva doivqavaju reafirmaciju: tokom itavog tog perioda u sremskom gradu Irigu postojala je takozvana slepaka akademija", svojevrsni guslarski
centar u kojem se svakako i pod uticajem okolnih frukogorskih manastira negovalo pobono deseterako pesnitvo.5 Kada se ovo pesnitvo uporedi sa religioznim epovima srpskih predromantiara, veza postaje oigledna: ne samo
da je re o jednom novom senzibilitetu (koji u predromantizmu vodi, pored ostalog, i ka narodnom stvaralatvu, a u
ovom se izraava i kroz obnovu ukusa za fantastiko, misterijsko i onostrano iz hrianske literature), ne samo da je
shodno tome re i o srodnim tematskim interesovawima, nego je i versifikacija prilagoena tom novom senzibilitetu i ukusu. Tako e Milovan Vidakovi (17801841), jedan od vanijih predstavnika ovog predromantiarskog pesnikog toka, u predgovoru svog religioznog epa Mladij Tovija (1825) istai da svoje delo povest u stihovima" pie
zato to je svestan da su takva tiva rado itana, posebno
ako su to stihovana itija svetih" ili kakva povest iz Svetog pisma".
3 Jovan Skerli, Istorija nove srpske kwievnosti, Beograd 1967,
121 122.
4 Jovan Dereti, Istorija srpske kwievnosti, Beograd 1983, 196.
5 Pavle Popovi, Milovan Vidakovi, Beograd 1934, 24.

357

U istom predgovoru Vidakovi jasno istie odakle preuzima grau za ovaj svoj ep: Otvorim Bibliju i spiem itije
Tovita i wegovog sina Tovije". Dakle, moe se rei da je ovde
re o neemu to emo imenovati kao direktnu (neposrednu)
intertekstualizaciju Biblije, postupak koji se najboqe vidi
ve po samom naslovu religioznih epova srpskih predromantiara. Tako jedno od prvih dela ove vrste, koje publikuje Vikentije Raki 1799. godine, nosi naslov ertva Avramova,
potom slede Istorija o Sosane iz Sv. Proroka Danila glava
13 (1803), itije Svjatago i Pravednago Josifa prekrasnago
(1804), itd.; istovremeno, Milovan Vidakovi uz pomenuti ep
objavquje takoe jednu Istoriju o prekrasnom Josifu (1805) i
Puteestvije u Jerusalim (1834), dok 1808. godine izlaze religiozni epovi Konstantina Marinkovia (1784?1844)
Pla Rahili i Gavrila Kovaevia (17651832) Judit meem Olofernu glavu useknuvi. Treba rei da osim direktne,
u nekim od ovih epova nailazimo i na postupak koji bismo
mogli nazvati indirektna (posredna) intertekstualizacija
Biblije: tako je, recimo, Vidakovievo Puteestvije u Jerusalim zasnovano na desetak redaka iz Lukinog jevaneqa (gde
se govori o odlasku dvanaestogodiweg Isusa sa roditeqima
u Jerusalim i wegovom iskazivawu u hramu, pred uiteqima),
ali sam ep na vie od stotinu stranica sadrinski i poetski proiruje taj novozavetni fragment nizom istorijskih
digresija, brojnim biblijskim (starozavetnim) reminiscencijama, topikom i simbologijom, kao i hrianskim legendama novijeg porekla, i t. sl. Ovakva indirektna intertekstualizacija Biblije prisutna je i u onim religioznim epovima
srpskih predromantiara koji tematski nisu vezani za biblijske linosti i dogaaje, te se moe rei da biblijski
diskurs ne samo u religijskom, nego i u kulturolokom pa
i u najirem, civilizacijskom smislu! predstavqa svojevrsni podtekst celog ovog anra. Naravno, taj diskurs je osavremewen" u odnosu na staru srpsku kwievnost utoliko to
je prilagoen duhu jedne nove epohe u kojoj srpski predromantiari stvaraju: to se najboqe vidi po srodnosti wihovih
epova sa usmenim stvaralatvom (od versifikacije prevashodno deseterake pa do jezika koji se sasvim pribliava
narodnom), po smelijem otvarawu ne samo ka apokrifnom nego i ka prethrianskim (praslovenskim) mitolokim elementima i verovawima, te najzad po istovremenom naglaavawu moralno-didaktike i sentimentalistike komponente (sa
kojima kao dominantnim obelejima srpska kwievnost ulazi
u HH vek, ali ih nekoliko decenija kasnije vukovski romantizam odbacuje!)
358

Religiozni epovi koji su tematski vezani za itijnu kwievnost takoe su prisutni tokom itavog srpskog predromantizma: od prvog takvog dela Vikentija Rakia (itije svetago i pravednago Aleksija eloveka Boija iz 1798. godine),
preko wegovog posledweg za ivota objavqenog itija Stefana Prvovenanog (1814), pa sve do posledwih izdanaka ove pesnike vrste kakvi su itije svetiteqa oca Nikolaja (1837)
Joana Miloevia (?1844) ili Stradanije svetih petozarnih muenikov (1845) Petra Vukovia. Osnovnu nit koja vezuje ove religiozne epove srpskog predromantizma i sredwovekovna itija ne treba sagledavati samo u tematsko-sadrinskoj ravni, ve pre svega u domenu fantastike i wenih znaewskih usmerewa. I u predromantikim stihovanim itijima srpskih ili vizantijskih svetiteqa, kao i u samim wihovim izvorima, sreu se pre svega projekcija sakralnog i onirika fantastika,6 dakle-diskursi kojima se direktno dodiruje
onostrano, tajanstveno, iracionalno, tj. ono Sutinsko, Najistinitije, Univerzalno i Veno. Projekcija sakralnog, ija
je provenijencija ali i funkcija religijska, i u itijnoj literaturi i u religioznim epovima srpskih predromantiara
najee se izraava kroz udo svetiteqa, odnosno kroz direktno dejstvo jedne vie, monije stvarnosti posredstvom
samog svetiteqa; ta druga stvarnost zapravo je nadreena vidqivom, materijalnom svetu i smisao ovakvih slika nije prevashodno u oneobiavawu teksture ve u emanaciji onostranog
koje je uvek Boansko. Slino je i sa onirikom fantastikom, iji osnovni materijal predstavqaju snovi: meutim, u
delima o kojima je re tajanstveni i najee profetski jezik
snova boanskog je porekla, dakle novi nisu tek puka predstava iracionalnog, zaumnog, podsvesnog, oni takoe imaju
poseban ontoloki, pa i eshatoloki smisao. Za razliku od
itijne literature, gde hrianski teoloki kodovi apsolutno determiniu i tekst i kontekst dela, u religioznoj
epici srpskog predromantizma identina duhovna potka prevazilazi date okvire jer dotie, opet, tada najaktuelnija kretawa u fantastikoj kwievnosti od raznih oblika onirizma (koji lako postaje samosvojna nemimetika igra, liena
religijskog koda) pa sve do demonologije (u koju nai pesnici ulaze upravo iz projekcije sakralnog, iji se junaci-svetiteqi esto sukobqavaju sa demonima: tako, na primer, Vikentije Raki u itiju Vasilija Velikago 1808. godine istovremeno kada i Gete! gradi jednu obimnu epizodu faustovskog karaktera, nazvanu Pesma o Eladiju).
6 O ovim modelima kwievne fantastike detaqnije sam pisao u studiji
Koreni moderne srpske fantastike (Novi Sad 1988).

359

Naravno da su za srpske predromantiare i Biblija i

itijna literatura podrazumevali kako jedan religijski kod
tako i jedan specifian kulturoloki, civilizacijski kod.
S obzirom na to da se predromantizam javqa u krilu prosvetiteqstva, proiren je i recepcijski horizont vezan za navedenu literaturu: s jedne strane, ona je donosila izrazito dekonstrukcijski (ali i sasvim legitiman, jer je bio hrianski i didaktian!) otklon od prosvetiteqsko-racionalistikih paradigmi koje dominiraju prethodnih decenija; s druge
strane, jezik iracionalnog kojim se na taj nain progovaralo
uvodio je u jedan sasvim nov senzibilitet, u kwievnost koja
e se okrenuti mati i srcu kao sutinama. Slobodnije reeno, reaktualizacija hrianskih izvora i stare srpske kwievnosti (odnosno, jednog minulog kulturolokog i civilizacijskog prosedea) u srpskom predromantikom epu imala je
mnogo iri znaaj: ona je u krajwoj liniji dovodila u pitawe
kulturu i civilizaciju racionalno-logikih znawa i spoznawa, suprotstavqajui im vrednosti upravo suprotne, vrednosti koje su takoe bile deo kulture ali i okulture, civilizacije ali izvedene iz nadracionalnih i nadlogikih znawa i
spoznawa. Ogromna popularnost ovih epova kod italake publike svedoi o tome da je trenutak wihovog nastajawa bio po
meri jednog novog ukusa u kojem veliki duhovni i kulturoloki izazovi vie nisu bili prosvetiteqski pojednostavqenog antropolokog tipa: opet se duhovni pogled epohe okrenuo ka nebu (ka wegovoj svetloj ali i ka wegovoj tamnoj strani!), opet su kosmoloke drame zadobile vrhunski znaaj, opet
su makrokosmos i mikrokosmos dovedeni u vezu; opet su se
otvorile dveri integralne vizije sveta i oveka. Zato religiozni ep srpskog predromantizma svojim osnovnim duhovnim i
kulturolokim konceptom nije bio ni malo anahron (kako su
to sve doskora mislili istoriari kwievnosti!), naprotiv
mnogo je tradicionalnije u srpskoj kwievnosti zazvuala
jedna istorijsko-epska folklorna paradigma koju je tada promovisao Vuk Karaxi. Poetiki i semantiki gledano, srpsko predromantiko pesnitvo (ukquujui i wegov religiozni tok!) modernije je od docnijeg vukovskog romantizma, to
su najvei pesnici HH veka dobro osetili nadovezujui se u
svojim ostvarewima poput Wegoa, Kodera ili Laze Kostia na mnoge elemente koje moemo prepoznati ve kod
Rakia, Vidakovia i drugih autora religioznih epova u srpskom predromantizmu.

360

TIHOMIR BRAJOVI

OD BLEDOLIKOG SKITNICE
DO MRANOG PROROKA: AMBIVALENTNI
AVANGARDIZAM RADA DRAINCA
Postoji jedna lirska situacija koja se esto ponavqa i
varira u zbirci Bandit ili pesnik (1928) Rada Drainca. U
pesmi Jutro pesnika ona je data u vidu sentimentalistiko-boemske anr-scene to se doivqava kao tipina za poeziju ovog pesnika:
Priam li drugarima uz au vina ni jedna no ne proe
bez sawa;
Pod mesecom pokuam li jo da mislim o srcu i qubavima
Ubie me, ubie! zora koju prvu sretnem u lutawima ispod
mostova i grawa?

I pesma karakteristinog naslova Ma Boheme otvara se

upravo tom slikom (U korak! mesec, senka i ja, sa snom to
na mansardi trune. / O ulice, kafane, jesewi kini bulevari!"), a Bilten mentalnog stawa jednog pesnika wome se zavrava: Sa mesecom za leima i usnulim predgraem, / Mrtav
od ivota, prevaren u veri, teturam niz pusti trotoar!" Lirsko Ja, moe se slobodno rei: lirski junak zbirke, jer u pitawu je jedna te ista, samopotvrujua lirska figura, budui
da pesnik doputa da iza we naslutimo ili ak (prez)imenom
prepoznamo wega samog, i wegov pratilac mesec to je dvojstvo koje ini okosnicu ove lirske situacije i koje se pojavquje u gotovo svakoj pesmi Bandita ili pesnika. Pogledaj u
junsko nebo i veslom zaplovi po mojoj dui. / Tu na obalama,
gde se niu arabeske ladova, mesec spava, / Ogroman mesec, i
u umama tako ut", itamo u Testamentu bludnog sina, u ko361

jem je poetska scenografija ulica i trotoara zakratko nadometena prirodnim okruewem, ali je wena lirska osovina",
ako se tako moe rei, ostala ista.
Nije teko primetiti da je pri tom pratilac lirskog Ja
opisan uvek na isti, skoro bi se moglo rei stereotipan nain. Mesec je ogroman" i, naravno, ut"; ali to vie nije
onaj Rakiev Mesec limunove boje" koji je neto ranije
skandalizovao kwievnu kritiku, pa ni wegova poetska intrigantnost ne proistie vie iz stilistiki i retoriki
smelog imenovawa. No, uprkos stajaim epitetima i deskripcijama, Mesec u Drainevoj poeziji nema tek dekorativno mesto; on je jedan od najuoqivijih toposa u prepoznatqivoj
konfiguraciji ovog poetskog sveta, svojevrsni poetski amblem tog sveta ak, koji je povezan sa celim nizom drugih toposa i stalnih slika. Naglaeno simboliko vaewe ovog
tradicionalnog pesnikog rekvizita moda je najpre mogue
prepoznati u uporednom razumevawu poetskih iskaza i slika
iz razliitih pesama, od kojih ovde navodimo tri:
iz kufera do nogu koijaevih izlazi magliasta no
Ostala su sibirska sela i dva irvasa precrkla na ledu,
Putuju sa polarnim bledilom i mesecom daleko za Pekingom
(Transibirija")

Modro grawe pomutilo je meseev lik

Pod obalom:
To niz beli drum peva osamqen putnik!
(Putovawe")

Sve sam puteve izgubio u oblanim jesewim noima:

Posledwa skitinica sa maskom mraka na bledome licu!
(Bilten mentalnog stawa jednoga pesnika")

Tema putovawa i skitnitva, upotpuwena variranim motivom bledog lika/lica, pojavquje se u citiranim stihovima
kao u osnovi istoznana i za lirsko Ja i za wegovog lunarnog
pratioca. Stoga, ini se, i postoji mogunost da se Mesec
ovde razume kao svojevrsni simboliki analogon usamqeniko-lutalakog lika lirskog junaka Draineve kwige Bandit
ili pesnik, to nee ostati bez posledica ni u poimawu celine wenog poetskog univerzuma. Mesec, dakle, na izvestan
nain moe predstavqati simboliki alter ego bledolikog"
poetskog subjekta ovog pesnitva, upravo onako kako to nago362

vetava uvodna i ujedno naslovna pesma zbirke: Pa ipak bih

hteo da zapevam krikom pingvina kad mesec retuira okean; /
Razotkrivajui se svetu, zadwi prozor zatvaram na dui. / Sa
jednim drugim Sobom ivim ko zna na kakvom sramnom ostrvu
/ A potom? istoni mesec kao zlatan pauk i tropski san /
Sletee za venost na zamrqane duevne korekture". U Meditacijama bez komentara pak Postoji jedna boanska polusfera u mome bolu / Kao meseev luk na osamqenikom jarbolu",
postoji, dakle, i neposredno sameravawe unutraweg stawa
lirskog Ja sa simbolikom predstavom koja mu se neprestano
pridruuje.
Ovo je moda ve dovoqno za zakquak o tome da bi uoeni lunarni topos mogao biti i svojevrstan putokaz u samu
znaajnost poetskog sveta Rada Drainca. Jer meseeva svetlost
koja obasjava bezmalo sve pesme Bandita ili pesnika zaista je
vie od istroenog i mnogo puta vienog lirskog dekora, iako se i to jednim delom moe pripisati ovoj poeziji. Iza
ili iznad ove sentimentalno-romantike poetske scenografije ukazuje se, naime, i jedna dubqa svrsishodnost koja nas
neizbeno vraa umetnikom smislu simbolike lunarnog u
onom znaewu koje je nagoveteno na samim poecima moderne estetike misli. Ako treba da umetnost razumemo za sebe
i po sebi", veli Fridrih legel u jednom od lucidnih iskaza iz svoje Filozofije ivota, uzorno formuliui pri tom
romantiarski otklon od drevne, antiko-renesansne predstave svitajueg sunca misli (aufdmmernde Sonne des Glaubens)" kao stoletne simbolike paradigme umetnikog delawa,
pre bismo je uporedili sa sjajem meseca (Schein des Mondes)
koji svojom udesnom polusvetlou (mit seinem wunderbaren
Halblichte) proima oblast noi i tamno podruje stvaralake fantazije (das Gebiet der Nacht und die dunkle Region der
schpferischen Fantasie durchleutet)".1 Ovo je, nema sumwe, veoma znaajna formulacija koja jasno iskazuje ono to e od romantizma pa nadaqe postati svojevrsna konstanta moderne artistike i estetike svesti, u ijem simbolikom poretku e
upravo ne-jasna i na izvestan nain ne-prirodna, neizravna
polu-svetlost (Halblicht) Meseca, kao i s wom povezana nokturalno-onirika topika, postati jedan od znakova raspoznavawa antitradicionalistike vokacije i opredeqewa za kako
to kazuje nemaki mislilac tamno podruje stvaralake
fantazije", odnosno za onu tradicijski zapostavqenu oblast
1 Friedrich Schlegel, Philosophie des Lebens und Philosophische Vorlesungen
insbesondere ber Philosophie der Sprache und des Wortes, Herausgegeben und eingeleitet von Ernst Behler, Mnchen/Paderborn/Wien/Zrich 1969, 238.

363

miqewa i oseawa stvari koja za moderni artistiki senzibilitet u sebi skriva i tajnu ivota i tajnu same umetnosti.
Poezija Rada Drainca, u prvom redu ona iz wegove najpoznatije i verovatno najznaajnije zbirke karakteristinog naslova Bandit ili pesnik, skoro u potpunosti je smetena u
ovaj simboliki nokturalno-oniriki ambijent koji je legitimie kao izraz jedne samosvesne i samoukazujue dosledne
neoromantiarske vokacije, i stoga je u pravu Jovan Dereti
kada, piui o svojevrsnoj obnovi romantizma u srpskom pesnitvu nakon Prvog svetskog rata, kazuje da pisci iz kruga
neoromantiara gledali su u wemu svojega neposrednog prethodnika".2 Re je pri tom, uslovno kazano, pre svega o onom
problematinom", zatamwenom licu evropskog romantizma
koje je moda najboqe saeto u sintagmi noni i grobni pesnici,3 o onom polu romantiarske estetike i poetike, dakle,
koji se nadovezuje na predromantiarsko-gotsko naslee i wegovu sklonost ka jezovitom, stranom, prokazanom, zazornom,
apokrifnom, negatorskom, ka svemu onome to je paradigmatino predstavqeno u Geteovom Faustu, ilerovim Razbojnicima, Bajronovom Kainu ili Manfredu i drugim slinim delima i junacima. Verovatno nije sluajno, ako se ima u vidu
iwenica da ovaj aspekt romantiarske estetike nije ostavio
uoqiviji trag u srpskoj kwievnosti devetnaestog veka, to
to je on tako snano oivqen i tako naknadno uiwen delotvornim u poeziji jednog od najzapaenijih pesnika modernistiko-avangardnog opredeqewa u prvim decenijama dvadesetog veka. Poezija nije moral, ali weno stvaralatvo treba
da bude moralni akt. Moralni akt u smislu nefalsifikovawa
svega to lei u nama!", pisao je Drainac u eseju Istina o
poeziji, evocirajui izvornoromantiarski poriv za poetskim legitimisawem qudskosti u wenom najobuhvatnijem,
neogranienom smislu, jer Treba iskquiti svako unutrawe nasiqe. Zbog toga iskrenost jednog zloinca moe za poeziju da oznai moralniji akt od iskonstruisanog morala jednog lanog preporoditeqa (podv. T. B.). Jer sve to lei u
nama, dobro ili zlo, treba da bude osvetqeno"4
Pesnitvo Rada Drainca istrajno i moe se rei opsesivno evocira ba taj sumrani a umetniki moda vitalniji
2

Istorija srpske kwievnosti, Beograd 1983, 531.

Vidi: Marija Jawion, Romantizam revolucija marksizam, Beograd
1976, str. 248 i daqe.
3

364

pol romantiarskog naslea. Sve poetsko dogaawe u kwizi

Bandit ili pesnik odigrava se pod ambivalentnom ali sveobasjavajuom polusvetlou Meseca, pod platem noi, u
tamnom podruju stvaralake fantazije", kao da je pesnik
Banketa, Ulisa, Daha zemqe i niza drugih zbirki van simbolike oblasti tame gubio pesmotvorni dah, koji je stie se
utisak ilio s nestankom i gaewem wegovih hipnistikih vizija i poetskih pustolovina.5 Gde se no i dan dodiruju kuda je pobegla tvoja senka?", pita se Drainac u Posmrtnom
maru, oblikujui svojevrsni neoromantiarski automemen to: O, ako si uobrazio da je jedini ozonski vrt tvoja poezija /
Boqe da se nikad nisi budio iz vinskog pijanstva! Bio si
admiral snova! ukleti mornar to u svakoj luci ezne! /
Svira na palubama pod senkama modrim aprilskoga neba, /
Okreui halo meseca oko kaiprsta. Zna ve ekvatorske
noi kao krowe dozrelih limunova / I srp meseca koji je
jednim krajem ulazio kroz okno kabine. Ugasie se i crveni
lampion tvoga srca; / Voz koji te posledwi ponese skinue te
pored grobqa / U kome i vei qubavnici oveanstva spavaju
neprimeeni." No, san, meseevo svetlo, povlaenost poezije, zanos pijanstva, snatrewe o egzotinim krajevima, jezoviti grobqanski ambijent, zazivawe smrti nedostaje li ovde jo neto to bi moglo initi inventar uzorno romantiarskog poetskog podnebqa i to bi jasnije ukazivalo na pesnikovu lojalnost najuticajnijoj od svih estetiko-poetikih
orijentacija u posledwa dva veka?
Pa ipak, teko je u isto vreme odoleti zapaawu da Drainac obnavqa i do zasiewa, gotovo do iscrpqivawa dovodi
upotrebu najoglaenijih sredstava i toposa romantiarskog
pesnitva, ve samosvesno-modernistiki insistirajui na
wihovoj artistikoj kombinatorici i semantikoj (pre)naglaenosti. Jer kada, primera radi, u Polomqenim katarkama
itamo: Drugovi! ekali Halejevu kometu ili dragu, vreme sa
dna ivota zadwe kapi pije / U zoru kada se crvene lampe u
bludnim etvrtima umorno gase. // Sve ewe obesiu o kandelabr jutra jednog kada mi se i ovo dosadi", mi u navedenim
stihovima ne prepoznajemo samo modernistiku sklonost ka
spajawu kosmikog i erotikog, tragikog i trivijalnog, nego
i jedan implicitno relativizujui, gotovo travestijsko-bur4 Nav. prema: Rade Drainac, Silazak s Olimpa; Manifesti, eseji,
lanci i kritike, priredio Gojko Tei, Dela etvrti tom, Beograd 1999,
54.
5 Hipnistiki svet je san u ekstazi, bez dogme, bez veza Hipnizam je
direktna iluzija svega Hipniste ostavqaju sebe u zvezdama, u umoru gra-

365

leskni ton koji proistie iz ovog pribliavawa i stilski

potcrtavajueg sameravawa tipino romantiarskih, a to znai u Drainevo vreme ve uveliko tradicionalnih i donekle
ovetalih pesnikih toposa.
Stoga se pesnikovo vraawe romantiarskom nasleu mora razumeti kao u samom sebi upitno i ambivalentno ono je
u isti mah opsesija i opirawe, afirmacija i prevladavawe,
jer tako jedino i moe biti kod autora deklarisano avangardistikog, a to znai dobrim delom i protiv-tradicionalistikog poetikog opredeqewa. Implicitna parodijska stilizacija optih mesta romantiarske poezije, koju je teko
ne primetiti u znatnom broju Drainevih pesama, verovatno
je neizbean, moglo bi se rei kompulzivni izraz ovog dvojstvenog odnosa prema izabranom nasleu. Sledei navod iz
Ma Boheme meu najprimernijim je u tom pogledu:
Mesec je na krovu na kome u molu cvile telegrafske ice;
Na otvorenim prozorima dru zvezdana kola,
udno je, udno, noas bledo moje lice
Izoblieno od potucawa i bola!
A na stolu pesme, na utim marginalijama novina rasturene
stoje,
ewe za daqinom,
Romantine qubavi moje!

O ne! ivelo se sa refrenom venim iz nenadmane poeme.

Drue, Draine! zatvori prozor na srcu i na mansardi,
Veliko jutro to dolazi sa umrqanom zorom kao ifonsko
platno
Zatei e smrt tvoju kao mrqu prave linije
Koju je podvuklo nadvremensko klatno.

Pored lajtmotivske analogije izmeu lirskog Ja i wegovog lunarnog pratioca, koja je na izvestan nain i sama parodijski osenena tematskim (Mesec je na krovu na kome u molu cvile telegrafske ice") i stilskim (udno je, udno,
noas bledo moje lice / Izoblieno od potucawa i bola";
Veliko jutro to dolazi sa umrqanom zorom kao ifonsko
platno") kontradikcijama i izneveravawima konvencionalnih
italakih oekivawa, ovde u oi pada i jedva prikrivena autoironija kojom pesnik boji svest o vlastitoj poetskoj misiji
(A na stolu pesme, na utim marginalijama novina rasturene
stoje Romantine qubavi moje! O ne! ivelo se sa refrenom venim iz nenadmane poeme"). Spajawe romantinosti
i savremenosti, patosa i wegovog parodijskog pastia (pe366

sme, na utim marginalijama novina", Veliko jutro, to

dolazi sa umrqanom zorom kao ifonsko platno") pri tom je
potpuno verodostojan izraz bitne dvojstvenosti romantiki
nostalginog, ali i nepovratno samosvesnog, modernistiki
autoanalitinog lirskog Ja to zatei e" ak i samu svoju
smrt kao mrqu prave linije / Koju je podvuklo nadvremensko
klatno".
Na isti nain vaqalo bi, nema sumwe, razumeti i onu
ambivalenciju koja je uitana" ve u naslovnu alternaciju
zbirke Bandit ili pesnik, i koja (neo)romantiarskoj afirmaciji povlaene pesnike linosti istim semantikim
gestom pridruuje evokaciju one nokturalno-protejske figure
to neprestano uzima razliita a u stvari ista, fantomsko-vampirsko-satansko-otpadniko-razbojnika oblija i vidove, koji, pak, predstavqaju personalizovano ovaploewe samog
smisla romantiarske pobune protiv kanona i zadatosti. Roen sam izvan vremena i prostora / I niko mene nikad razumeti nee!", kazuje samovoqno izopteno lirsko Ja pesme
Grom na Araratu, dodajui: Ja sam antihrist to kucawem u
gong odbraja minute venosti na vratima pakla! Da nisam
postao ovo to sam, sigurno bih bio najmraniji ubica; / odrekao sam se svih zakona kao da sam i sam uestvovao u stvarawu ovoga sveta. / Priznajem, u dnu mene ivi genijalni nitkov! / Ta neizvesna budunost izvui e iz krvotoka moga crno sunce od koga se umire." Satanizam koji se ovde samoobjavquje je titansko-pesniki satanizam svesti Da nisam postao ovo to sam, sigurno bih bio najmraniji ubica", to je
unutrawe otpadnitvo spoznaje da u dnu mene ivi genijalni nitkov", a wegova programska transparentnost upuuje
na nesumwivo simboliko samooblikovawe koje se ne moe
svesti tek na nekonvencionalno-boemsku predstavu, koja se
obino vezuje za Drainca, ve izrasta u jednu oevidno znaajniju figuru to uspostavqa naroitu vezu s onom celokupnom
modernom kwievnom tradicijom koja proizilazi iz pobuwenikog romantizma. I u isto vreme je prevazilazi, naravno,
jer je to sasvim u duhu estetike i poetike prvih decenija dvadesetog veka. Otuda Drainac i moe na kraju pomenute pesme
da egzaltirano uzvikne: Oni koji me smatraju satanistom i
vide crn oblak na mome elu, / Ne znaju koliko je labudovski
belo moje vizionarsko gledawe u budunost. // Kad oveanstvo bude shvatilo kakav je gigantski ruilac iveo u meni
Iz fjordova ovih strofa prsnue sunce u tropino cvetawe!"
Tako je gotovo istovremeno s crnim suncem od koga se
umire" evocirano i labudovski belo vizionarsko gledawe
u budunost" iz kojeg prsnue sunce u tropino cvetawe",
367

istodobno s obnovom romantiarsko-satanistikog sindroma

prizvan je i onaj wegov prikriveni aspekt koji je kritiki
ilustrativno obelodanio najpre Mario Prac,6 a zatim, oslawajui se na wega, i Marija Jawion, aspekt koji je objediwen
u figuri titansko-prometejske borbe s apsolutizovanim i autoritativno-represivnim instancama, a koji se moe uoptiti u model pobuwenog oveka, uzor qudskog postupawa
koje neumoqivo tei saznawu, primer slobodnog 'Ja' to trijumfuje nad nasiqem Neba".7 Pa kad autor Bandita ili pesnika kazuje Odocnio sam! u raj je otiao posledwi tramvaj, Gigantski pauk noi bdi nad mojom slomqenom lobawom", mi u
tim stihovima ne raspoznajemo samo simboliku analogiju izmeu gigantskog pauka noi" i ranije pomenutog gigantskog
ruioca" koji ivi u wemu, nego u isti mah i jednu od brojnih varijacija na znaajnu temu (neo)romantiarske etike revolta, na kojoj dobrim delom poiva i sveukupna modernistika estetika dvadesetog veka. Prisustvo ironijsko-parodijskog odnosa prema kulturnom nasleu (Odocnio sam! u raj
je otiao posledwi tramvaj") pri tom i ovde podsea na iwenicu da presudna odlika Drainevog modernizma ipak nije
pozivawe na patos autentinosti i nepatvorenosti, nego upravo jedan osveeni artizam u vidu posezawa za prepoznatqivim formulama i toposima, koje se na momente pribliava
persiflai i ak travestiji putem neprestanog kombinovawa
kulturnih amblema i lirskih stereotipa sa wihovom bizarnom ili pak trivijalizujuom upotrebom. U toj preradi poznatoga autor Bandita ili pesnika prilino lagodno squbquje i slepquje stare i nove obrasce, seawe na izvorno romantiarski negativizam i priklawawe aktuelnom avangardistikom revoltu.
I letimian pogled u stranu, ka poetikom i etikom
revoltu u pesnitvu dvojice drugih i moda najvanijih predstavnika avangardnih tendencija srpske kwievnosti, jasno,
ini nam se, osvetqava ovu Drainevu izdvojenost i ambivalentnost na sredokrai izmeu svojevrsne ewe za zaetniko-modernistikim, tj. romantiarskim nasleem, i potrebe
da se sasvim transparentno uoblii i izrazi krajwe modernistika, tj. avangardna estetika. Za razliku od Crwanskog i
Rastka Petrovia, naime, ije pesme s jedne strane svojim
stihovnim oblicima i prelaznom" strukturom iznutra" svedoe o skoro grevitoj borbi za osvajawe i ustoliewe slowa, u nonoj svetlosti (podv. T. B.), u plavetnilu vode i misle da to venou sa wima ivi.", pie on u Programu hipnizma. (Nav. prema: Silazak s
Olimpa, 7.)

368

bodnog stiha, a s druge strane svojom tematikom svedoe o

dramatinoj pobuni protiv tradicionalizma u vidu vidovdanskog kulta (Crwanski), odnosno bezrezervnog poverewa u
vladavinu razuma i logike (Petrovi), Drainac od sredine
dvadesetih godina jednostavno i moglo bi se rei bezbrino
prelazi s vezanog na slobodni stih neobine duine i gotovo
neobaveznog ustrojstva, kao to u svojoj poeziji iz tih godina
jednako postojano i s ve prikazanim imanentno-parodijskim
odmakom tematizuje negativistike topose na pesnikoj magistrali izmeu romantizma i avangardizma. Evo stihova iz
Povratka koji kao da se nude ovakvom poredbenom razumevawu:
Idite oblaci, prolazite mrane, neurastenine noi!
Bolesne zvezde koje svaki, svaki san rastui!
Bei lana filosofijo sviju morala ovoga sveta,
Pakao na ijem sam pragu prespavao detiwstvo
Bolniji od transparentnosti senke limunovog cveta!
U meni se probudilo atavistiko ivotiwstvo
Sit svega da se sruim kao posle gozbe pijanih predaka
Izmeu polomqenih buktiwa, meseine, krvi i lobawa
Crninom balkanskoga sunca od kauuka i mraka!

U ovom pozivawu na atavistiko ivotiwstvo" i wegov

patos koji je bolniji od transparentnosti senke limunovog
cveta" nije teko prepoznati modernistiko-avangardno nepoverewe u civilizaciju i wene uinke, istu onu skepsu prema kultivisanom ovetvu koju sreemo i u iskazima i stihovima iz Otkrovewa Rastka Petrovia, u kojima ovek je nepreglednosti ivotiwa, tojest zver ije su equsti razjapqene prema beskrajnosti" (Probuena svest), a lirsko Ja poruuje Stresoh sa sebe ednost, / Stresoh sa sebe potewe; /
Ni jedne fiks-ideje" (Svi su anci prazni), zato to duhovnost mojoj pustolovini miinoj samo smeta" (Dvadeset neprikosnovenih stihova), gradei tako, iz pesme u pesmu sve
primetniju, simbolinu lirsku figuru jednog zasitqivog
oveka" koji u prekomernosti prepoznatog atavizma i razbuenog ivotiwstva istodobno trai zalogu za wihovo prevladavawe i ozdravqujuu obnovu sopstvene samosvesti ali i
estetike uopte.8 Tretirati oveka kao beskrajno slobodnu
individuu, koja raspolae sobom, a ne drutvo", pie Drai6 Vidi poglavqe Metamorfoze Satane u kwizi Agonija romantizma, Beograd 1974.
7 Marija Jawion, Romantizam revolucija marksizam, nav. izdawe, 292.

369

nac u programskom tekstu po naslovom Novo oveanstvo,

obrazlaui idejno-etiku osnovu ovog izrazitog pesnikog
poriva za varvarizacijom" i primitivizacijom", i precizira: Osloboen ovek od svega drutvenog i dravnog etian je, [jer je u sutini takav] on daqe radi po linom sporazumu sa svetom koji ga opkoqava".9 Pre tipino nego autentino, ovo stanovite praeno je pri tom lirskom transparencijom koja se u Banditu ili pesniku kree izmeu amara
drutvenom ukusu u eksklamacijama poput Ja! koji tako svirepo pqujem na va iftinski moral! / Ne gledam ak ni
plitke sprudove vaih dua" (Jutro pesnika), ili: ja pevam na porugu danaweg itavog stolea, / Na jednoj liri koja
je grozno razbijena, / Haotinom ritmikom do paroksizma"
(Meditacije bez komentara), pa sve do prerastawa neoromantiarskog, samoigoueg subjekta-otpadnika u avangardistiki samoproklamujuu figuru slabovidog profeta. Radi
bratstva da najzad bukne iz mene crni plamen mrwe! / U meni je olien ponovni dolazak na zemqu jednoga mranog proroka / Koji je sve stvari zamenio sa sobom / I tako izgubio
um i vid" (Grom na Araratu), uzvikuje kontradiktorni lirski
junak Draineve najznaajnije pesnike zbirke, istim poetskim gestom uspostavqajui a odmah potom i osporavajui
avangardistiki topos svojevrsnog crnog" prorokovawa,10
koje ovde postaje prorokovawe omeeno i zakloweno, dakle zaslepqeno sobom ( jednoga mranog proroka / koji je sve
stvari zamenio sa sobom / I tako izgubio um i vid"), a ipak
potpuno samosvesno u toj zaslepqenosti, ba onako kao to
je u navedenom ulomku iz Povratka (neo)romantiarsko lirsko
Ja svesno svoje mrane, neurastenine noi" i zato ve odrie svoje bolesne zvezde koje svaki, svaki san rastui!".
Otuda je ambivalencija ini se ono to zaista znaajno obeleava poeziju Rada Drainca, i to ne kao puki ton
ili lirsko raspoloewe, nego kao pogled na svet i na samo
pesnitvo, kao neumitna posledica ve zrelo modernistikog i samosvesno avangardististikog ovladavawa idejnim i
estetskim konvencijama i paradigmama. Jer ono to je u naslovnoj formulaciji zbirke Bandit ili pesnik i pojedinim
stihovima na prvi pogled postavqeno kao znak tek personalne
zapitanosti ili pak alternacije (Reci, drue, bee li pesnik ili obini pirat taj Drainac Rade?"), zahvaqujui viestrukom figurativno-simbolikom oblikovawu u pesmama
8 Vidi nae oglede Telo-uiteq ili Otkrovewe unutraweg oveka u
poeziji Rastka Petrovia, u kwizi Od metafore do pesme, Pritina/Beo-

370

ove znaajne kwige srpske kwievnosti izmeu dva svetska

rata sasvim izvesno izrasta u pevawe o pitawima nadpersonalne, estetike i poetike vanosti. Bledoliki skitnica
lunarno-dvojstvenog identiteta i samozaslepqeni mrani
prorok ili slabovidi profet predstavqaju, pri tome, najizrazitije i u isti mah alternirajue simbolike figure u kojima se objavquje presudno ambivalentna, dvoguba priroda
ovog po mnogo emu vanog pesnikog opusa.
U Lirici Itake (1919) i Otkrovewu (1922) jo uvek nije
bilo mesta za kolebawe oko vrednosti, jer kako tada pie
Crwanski Pale su ideje, forme i, hvala bogu, i kanoni!
Najnovija umetnost, a osobito lirsko poezija, pretpostavqa
izvesne, nove, osetqivosti", i zato Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo, strmoglav, u budunost", pa Tvrdimo,
fanatino, da postoje nove vrednosti, koje poezija, oduvek pre
nego ivot, nalazi!".11 Patos promene i novog i te kako je
prisutan i u Banditu ili pesniku (1928), ali on ovde vie
nije doktrinarni izraz proboja ve je pre izraz potvrivawa
i ustaqivawa, koje vie nee samo poricati i negirati, ve
e moi da se spokojno prepusti dvosmislenom priseawu na
pesniku tradiciju. Kada bi se vraali qudi s one strane
antipodno kao apostoli i jeli salatu oblaka kao ja / Kada bi
prelazili toliki put da naotre srce otrovno kao no / O
kada bi bar imali toliko prezira i pquvake da pqunu / I
jednom da izmene svet ovaj i oslonac moje poezije" evo stihova iz Okeanije koji se ukazuju kao poetska ilustracija programski antipasatistikog i antitradicionalistikog uverewa da mi, Novi qudi, moramo odsudno negirati da je ivot
bio pa proao. Ovakva vrsta dijalektike i sofistike koketerije staraca nije nam potrebna. Ako nas glupi filosofski
sistemi varaju, ne sme ivot da nas vara".12 Ali ve u pesmi
Bolestan i pijan vraam se sa predgraa" meaju se i prepliu sentimentalizam i nepomirqivost, boemija i novatorstvo, tradicionalan romantiarski satanistiki topos i
avangardistiki mesijanski topos, u stihovima u kojima lirsko Ja primeuje I evo, opet! sve je to moja otrovna poezija
kao da je pisao najvei nitkov!", da bi se potom zapitao: Nisam li ja odista novi ovek koji je preko programa detiwskim
snom iveo pod nebom? / Ceo moj svet je to predgrae zlih
duhova gde se srce moje pretvorilo u auru svilene bube". Srce novog oveka" iz predgraa zlih duhova" pretvoreno u
auru svilene bube" eto simboline slike koja moda u
grad 1998, 2556, i: Mehanika slike, u zborniku Pesnik Rastko Petrovi,
urednik Novica Petkovi, Beograd 1999, 197220.

371

sebi saima svu ambivalenciju ovog pesnikog projekta koji

pamti daleke poetke modernizma i proklamuje budue Novo, a
pri tom se jednako premono osmehuje i nad sobom i nad tradicijom.
'Dijalektika' rastakawa Ja i wegove obnove ('Dialektik'
von Ichdisoziation und Icherneureung) obeleava epohu u wenoj
kompleksnosti", pie Silivio Vieta u svojoj studiji o nemakom ekspresionizmu, eksplicirajui jednu od kqunih odlika modernistiki avangardne poezije i kwievnosti uopte, u kojoj odista Strukturna kriza modernog subjekta (Strukturkrise des modernen Subjekts) i pokuaj obnavqawa oveka
(der Versuch einer Erneuerung des Menschen) idu skupa".13 Pojavqujui se u janusovskom simbolikom obliju boemskog otpadnika i mesijanskog mranog proroka", novi-stari ovek14
predstavqa srediwi, amblemski izraz ambivalentnog avangardizma Rada Drainca. Isuvie tipizovan i transparentno
moderan, moe se kazati, da bi bio pesniki samosvojan, on je
moda mawe autentian od boleivo-dezorijentisanog subjekta Lirike Itake i Dnevnika o arnojeviu, odnosno od u sebe
posuvraenog i disociranog subjekta Rastkovog Otkrovewa,
ali je zato nesumwivo artistiki kompleksniji i tipoloko
intrigantniji. Hipnistike vizije univerzalne domovine
(Takvu sam univerzalnu Domovinu sawao, ja liliputanac u
eksplozivu svetske poezije, / Ovde na ovoj kobnoj granici gde
mi nepomino stoji kaiprst na geografskoj karti!") i eskapistikog uzmicawa iz sveobuhvatne oblasti noi, koje se u
Banditu ili pesniku po pravilu ostvaruju kroz tematizaciju
egzotinih, prekookeanskih i transsibirskih putovawa, deklariu ga na izvestan nain kao skoro starinsku, retrogradnu", romantiarsku figuru, koja svoju vlastitu obnovqivost i obnovqivost oveanstva pre istie kao zastavu raspoznavawa nego kao ubojno oruje". S druge strane, samosvest u
izgradwi ovog umetniki sloenog i jednim delom eruditnog
sveta, ija su lirska kosmologija i metafizika oblikovane
pozivawem na artistiki najvitalniju i najplodotvorniju tradiciju evropskog pesnikog modernizma od romantizma pa sve
do nadrealizma,15 u jednom samo na prvi pogled spontano sen9

Nav. prema: Silazak s Olimpa, 13.

Vidi odeqak pod naslovom Mrani prorok u naoj studiji Teorija
pesnike slike, Beograd 2000, 283288.
11 Nav. prema: Itaka i komentari, Beograd 1959, 176178 passim.
12 Nav. prema: Silazak s Olimpa, 12.
13 Messianischer Expressionismus, u: Silvio Vietta/Hans-Georg Kemper, Expressionismus, Mnchen, 1994 (5. Aufl.), 186.
14 Vidi istoimeni odeqak u naoj Teoriji pesnike slike, nav. izdawe, 289293.
10

372

timentalistikom, a u stvari sasvim promiqenom kombinovawu i pretapawu poetskih ideja i toposa, otkriva autora
Bandita ili pesnika kao jednog od moda najznaajnijih i
najdoslednijih zagovornika modernizacije i evropeizacije
novijeg srpskog pesnitva, koji je pri tom ne treba ni to
zaboraviti neprestano pokuavao da u ovaj napor ugradi i
pamewe autohtone, balkansko-slovenske osnove tog pesnitva, o emu svedoe i mnogi stihovi iz wegove najpoznatije
pesnike zbirke, ali i programski tekstovi, poput onog koji
nosi vie nego karakteristian naslov Za balkansku kulturu
(1931). Magistralna ambivalentnost Drainevog pevawa i miqewa kao da se jo jednom odraava i ovde, u nesmirenom i
donekle napetom kretawu izmeu univerzalizma i regionalizma, izmeu evropeizma i balkanstva, svedoei o zaista posebnom poloaju ovog zanimqivog pesnika, ije se delo na
razliite naine nalo na poetikoj i estetikoj sredokrai
moderne srpske kwievnosti.
Odblesci i odjeci duhovne pustolovine na kojoj poiva
to delo iskrsavaju ponekad i tamo gde ih moda najmawe oekujemo. Kradqivci vizija, / Orlovi, iznutra kquju me. Ja
stojim / Prikovan za stenu koja ne postoji. / Zvezdama smo
potpisali prevaru / Nevidqive noi, tim crwe. Samo nitkovi znaju ta je poezija, / Kradqivci vatre, nimalo umiqati, / Vezani za jarbol lae koju prati / Podvodna pesma javom
opasnija. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva / Pripitomqeni pakao" u ovim poznatim stihovima iz Balade Branka Miqkovia jo jednom je, sa svim prateim momentima
nokturalne topike, nekoliko decenija nakon Drainca evociran prometejsko-satanistiki, romantiarsko-pobuweniki
modernistiki pesniki mit. Tragove tog mita pronalazimo
ak i u zavetajnim stihovima pesnika Vatre i nita, u Pesmi za moj 27. roendan, u kojoj revoltirano lirsko Ja sasvim
neoromantiarski i u isti mah neoavangardno uzvikuje: Verovao sam u san i u nepogodu, / U dve noi bio zaqubqen nou, / Dok jug i sever u istome plodu / Sazrevaju i cvokou";
ili: Za prijateqe proglasio sam huqe, / Zaqubqen u sve to
peva i kodi"; i jo: Ja bih se hteo na strani zla tui; / Pa
ipak, po milosti istorije, / Povraajui i ja u u raj ui".
Svedoei o wenoj poetskoj vitalnosti i trajnosti, ovi
stihovi na lucidan nain obnavqaju onu liniju koju je u srpskoj poeziji prvih decenija dvadesetoga veka afirmisao i ustoliio upravo pisac Bandita ili pesnika, i tako moda otvaraju mogunost novog, unekoliko drugaijeg razumevawa i jednog i drugog pesnika, ukazujui kod obojice na one poetike i
smisaone aspekte koji su na izvestan nain bivali zaposta373

vqeni i zakloweni. Oni nas, ujedno, podseaju i na iwenicu

da, za razliku od podruja pesnike imaginacije, u podruju
kwievne istorije i kritike ne vlada tek milost nadahnua,
ve znatno ee predrasuda ili pak u boqem sluaju
znawem podrano predubeewe, opomiwui nas moda posredno i izdaleka da i naizgled trajno smeteni i vrednovani pesnici s vremena na vreme zasluuju nova itawa i tumaewa. Rade Drainac je, nema sumwe, jedan od takvih pesnika.

374

SVEDOANSTVA

EPISKOP JEGARSKI PORFIRIJE (PERI)

SVETI SAVA I SVETI VLADIKA NIKOLAJ:

DVOJICA SVETITEQA I
RAVNOAPOSTOLNIH PROSVETITEQA
Iako u poetku nije bilo tako planirano, ali blagodarei poverewu gospodina predsednika Matice srpske, imam veliku ast da uoi velikog crkvenog i nacionalnog praznika
proslavqawa Svetog Save, iznesem nekoliko misli povodom
i u ast dveju velikih linosti, dvojice svetiteqa i ravnoapostolnih prosvetiteqa srpskoga roda: svetoga Save, prvoga
arhiepiskopa srpskog, i svetoga vladike Nikolaja, episkopa
ikog i ohridskog, iju stodvadesetpetogodiwicu roewa
slavimo.
Prvi pripada naoj daqoj, a drugi naoj blioj prolosti. Zapravo, boqe je rei da oni nisu deo prolosti, jer
za nas hriane prolost ne postoji, nego postoji istorija,
a istorija za razliku od prolosti nije mrtva, istorija je
iva, iako moda ne predodreuje, ona ipak bitno opredequje
i nae danas, a i nae sutra. Nesumwivo i sveti Sava i sveti vladika Nikolaj, svako u svom vremenu i svako na svoj nain, a opet u jednom duhu, opredelili su u istom smeru i tokove nae danawice. Seajui se egzistencijalno i liturgijski svetiteqa, a ne vrei wihove komemoracije, i mi
pravoslavni Srbi koji se nalazimo na ovoj neuralginoj taki svoga duhovnog i etnikog prostora, moramo postaviti sebi pitawe: ta danas za nas znae i sveti Sava i sveti vladika Nikolaj?
Linost svetog Save je jedna, a istorijski gledano ona
nije uvek doivqavana na isti nain. Kroz osmovekovnu istoriju postoje uglavnom dva pristupa svetome Savi i wegovom
delu. Prvi je gledawe svetoga Save iz wega samog, iz wegovog
iskustva, kroz poistoveewe sa wim i upodobqewe wemu, kao
375

i nadahwivawe wegovom linou. Drugi pristup svetome

Savi jeste stvarawe linosti svetoga Save po svojoj slici i
prilici, a sa ciqem da se wegovom linou manipulie.
Primqen, gledan i doivqavan onakav kakav je on zaista bio,
sveti Sava je neshvatqiv i nezamisliv bez linosti Bogooveka Hrista i bez Hristove Crkve. Da je sveti Sava bio bogoewiva dua, to potvruje ceo wegov ivot, od mladalakog
bekstva u Svetu Goru, pa sve do wegove konine u Bugarskoj.
Treba imati na umu da je sveti Sava, pre svega, bio istinski
hrianin. A ta je to istinski hrianin? Hrianin
nije nita drugo nego ovek obian, gladan i edan istine i
venog ivota, prenut iz sna relativizma i prolaznosti, te
otisnut u potrazi za smislom i sa ove i sa one strane groba.
On ne prihvata sekundarne razloge postojawa za primarne,
niti pristaje na kompromis sa iwenicom da je krajwa perspektiva stvorenog sveta prolaznost, nitavilo i smrt. Otuda Savino povlaewe iz sveta u Svetu Goru, nikako ne znai
odbacivawe odgovornosti i brige za svet. Naprotiv, on samo
prividno bei i to upravo da bi se tom istom svetu vratio,
ali sada preobraen i obnovqen.
Sveti Sava ne podraava svojim odlaskom iz sveta Budu
nego se upodobqava Hristu. Zato narodna tradicija ne gleda u
wemu simvol smrti, nego simvol ivota. Kroz podvig qubavi,
posta i molitve, sveti Sava itavo svoje bie isti od svakoga zla i kao takav zadobija unutrawu svetlost. Biva prosvetqen, prosveen i osveen blagodau Bojom, postajui
tako svetiteq. Sveti Sava se pokazuje i kao autentini prosvetiteq svoga slovesnog stada, to jest, svoga srpskoga roda.
Imajui, dakle, ivo iskustvo ivoga Boga, sveti Sava u Hilandarskom tipiku poziva ne samo hilandarske monahe nego i
sve svoje potomke po duhu, da se upodobe prekrasnim trgovcima iz jevaneqa, koji su prodali sve svoje imawe da bi kupili
besceno blago, to jest, Hrista. Taj poziv za zadobijawe Hrista
jeste zapravo poziv na svetost i svetiteqstvo. Jer svetost i
dobro su sama priroda tvari, a zlo je lano stawe, lani nain postojawa, kao zloupotreba darova Bojih i kao greh.
Meu mnotvom onih koji su kroz veliku geografsku i
istorijsku vetrometinu naeg naroda, sa poverwem i bez predrasuda, ne samo uli poziv svetoga Save nego uvi i prihvativi svetosavqe, a to znai pravoslavqe i jevaneqe Hristovo, pretvorili ga u svoj ivotni program i u svoju ivotnu filosofiju, bez sumwe najistaknutiji i najupeatqiviji je
lik svetoga Nikolaja ikog. Po svom svetosavskom, pravoslavnom opredeqewu i delu sveti vladika Nikolaj je svojevrsni sveti Sava naega vremena. Otac Justin Popovi je govo376

rio za svetoga vladiku Nikolaja: Nema sumwe Sveti vladika

iki, danas oliava i saima sobom svu narodnu problematiku i pragmatiku, sve nae narodne probleme on svetiteqski, bogonadahnuto reava sa narodom i iz naroda. Svi se ti
problemi korene u svetosavqu, iz wega ispredaju i u wega
upredaju, zato je Preosveeni Nikolaj u naoj burnoj sadawici danas postao linost oko koje se die i pada, die
sve to je svetosavsko, pravoslavno, narodno i univerzalno, a
pada sve to je ovome suprotno. Zbog wegovog svetosavskog
podvinitva Gospod ga je odredio da mnoge podigne i da
obori u rodu srpskom. On je postao znak protiv koga se govori, kamen spoticawa, ko na wega padne razbie se, na koga on
pak padne razbie ga."
Zato se danas u naoj Crkvi nita ne moe bez wega, a
jo mawe protiv wega. Zaista od svetoga Save do naih dana,
nije bilo u naoj istoriji oveka sa sloenijim evanelskijim oseawem nae istorije, nego to je to sveti vladika Nikolaj iki. Niko nije iz ire, kosmikije perspektive posmatrao kretawe due naeg oveka, kretawe naeg naroda
kroz udesne komplekse oveanskih i qudskih zbivawa. Niko
nije tako mudro, svetosavski i apostolski vodio na narod
evanelskim Hristovim putem kao on, ponos na, i hvala naa pred Gospodom. Sva je svetosavska istina sa wim, sva je
svetosavska istina za wim, u narodu, sva svetosavska pravda i
vera, i hristoqubqe i ovekoqubqe, sve svetosavske vrednosti i prednosti. Vladika Nikolaj je bio nesumwivo prirodni, to jest, bogoobdareni istinski mudrac. Roeni, ali i svestrano svojim naporom izgraeni filosof i bogoslov. Wegove filosofske i teoloke razmere i raspon niko ozbiqan ne
moe osporavati, bez obzira na to da li se sa wim slae ili
ne. A i to je samo pola istine o episkopu Nikolaju. Drugi,
vaniji deo wegovog lika i dela, jeste ono to veli premudri
Solomon, da iako prirodna mudrost potie od istog Boanskog izvora, ona nije dovoqna da bi neko postao istinski,
lini poznanik i prijateq i prorok Boji. To je postalo mogue tek kada se sama Premudrost Boja, u Hristovoj linosti
spustila u svet, i kada se sjedinila sa stremeim joj mudroqupcima. Nema druge mudrosti osim i mimo Hrista, kojom bi
se qudi mogli obogomudriti i ofilosofiti. Zato je Hristos
kqu i za svu Nikolajevu mudrost i filosofiju i teologiju.
Na Nikolajevom putu ka Hristu ili boqe rei na wegovom putu za Hristom, nije bilo lutawa i zabluda, ali je bilo
tragawa, sve dubqeg istraivawa, mukotrpnog linog sledovawa stopama nebeskog putnika, po svoj tvorevini i posebno po
zemqi bia naega, to jest, po reima svetoga Maksima Ispo377

vednika, po naoj dui i telu. Zatim, po prirodi i istoriji, po linim podvizima i ovozemaqskim putevima na kojima
nebeski Saputnik, kako vladika Nikolaj naziva Hrista, esto
bei i namerno izmie, da bismo Ga dubqe i usrdnije traili, i nalazei Ga opet za wim tragali poput zaqubqene, u
kwizi Pesma nad pesmama. Neki ovo tragawe kod Nikolaja
nazivaju razvojem wegove misli, ili evolucijom wegovog bogoslovqa. Mi bismo pre upotrebili izraze svetoga apostola
Pavla koji govore o rastu i razvoju Rei Boje u vernim, pa
i u samom svetom Nikolaju ikom. Ako bacimo pogled na
ono to je napisao vladika Nikolaj, iz svega emo videti da
je pisao iskrenim umom i srcem, da je mnogo itao i razmiqao, ali se, takoe, to je jo vanije, mnogo molio i Bogu
srce i um otvorio. Te je prosvetqewe i nadahnue Duha Bojeg kao takav i primio.
Vladika Nikolaj ivo prati ne samo ono to se deava
u wegovom narodu, nego i ono to se dogaa na irem evropskom prostoru. On prati bogoslovska, duhovna, nauna i socijalna zbivawa svoga vremena. Boravei u vajcarskoj, izradom svoje disertacije o Hristovom Vaskrsewu, on se hvata u
kotac sa sutinskim pitawima smisla ovekovog ivota.
Boravi u Enleskoj ve 1908. godine, ali joj se stalno vraa, i
kontaktira sa uglednim Englezima sve do svoje smrti. U Engleskoj je izgovorio i svoje uvene besede, bavio se i anglikanskim bogoslovqem, pisao o ekspiru, dopisivao se sa biskupom Belom. Preko Engleske je doao u dodir sa Indijom,
hinduizmom i budizmom, sklopio prijateqstvo sa velikim
indijskim pesnikom Tagorom. Brojni wegovi spisi, poevi
od Rei o sveoveku, plod su tog wegovog susreta i wegovog
opita pravoslavqa kao ive vere koja je za wega iznad Istoka
i Zapada. Boravei u Americi kao izaslanik srpske vlade u
toku Prvog svetskog rata, kao misionar dvadesetih godina
dvadesetog veka i kasnije, do upokojewa, kao izgnanik je uspostavio dinamine kontakte naroito sa episkopalnom crkvom
Amerike, drei ak propovedi po wihovim hramovima. Iz
spisa svetog vladike se vidi da on budno prati religiozna,
socijalana i drutvena previrawa u Evropi i svetu. Prati
sva zbivawa i tokove svoga vremena, bavi se Berklijevom filosofijom i doktorira na woj, hvata se u kotac sa Nieom i
Marksom, paqivo prati zbivawa u rimokatolicizmu i protestantizmu uopte, prati razvoj zapadnih hrianskih crkava.
Stoga vladika Nikolaj, jedan od retkih apostola dvadesetog veka, koji osea veliku odgovornost za sve qude i sve narode, predstavqa jedinstvenu pojavu u naoj novijoj istoriji.
On je ovek evaneqa, za wega ne postoje granice meu dra378

vama i narodima. U koli svog Bogom mu poverenog srpskog

naroda uio se qubavi prema svim qudima i svim stvorewima. Zato svoditi svetoga Nikolaja na nivo svojevrsnog nacionalnog barda, bilo bi pogreno. iroka je i sloena linost naeg svetiteqa da bi bila svedena na samo jednu, bilo
koju zemaqsku jednainu i formulu. Ovo mnogi Srbi previaju, pre svega, zbog toga to svetog vladiku Nikolaja posmatraju kroz prizmu pogreno shvaene Nebeske Srbije poistoveene sa apsolutizovanim nacionalizmom i ovinizmom iskquivo biolokog karaktera. Vladika Nikolaj je izvan ovih
uskih horizonata bio i ostao veliki propovednik, filosof,
bogoslov, pedagog, mudrac i pesnik univerzalnih vrednosti.
U najmawem je otkrivao tajnu najveeg, a u vaseqenskom i kosmikom je otkrivao i nalazio smisao najmaweg, i naizgled
najbeznaajnijeg. Wegova mudrost i qubav su podjednako nalazile put ka svemu, i ka crvu pod korom drveta i sazveu ili
sveoveanskom bitovawu. Wegova briga se doticala nevidqivog atoma i najprezrenijih stvorewa.
Jednom reju, sveti vladika Nikolaj, kao Boji ovek,
ostvario je, kao malo ko u Evropi, ravnoteu izmeu pojedinanog i opteg, materijalnog i duhovnog, Bojeg i qudskog,
narodnog i opteoveanskog. Otuda se sa pravom moe rei
da je srce vladike Nikolaja bilo istovremeno narodno srce, u
izvornom smislu te rei, i srce sveoveansko. Stekao ga je
oslukujui otkucaje srca svog hrianskog i svetosavskog
naroda; proirivao sledei jedno vreme nacional-humanistikog iskustva; obeskonaio ga svojim opitom i susretom sa
Linou Bogooveka Hrista u okvirima Pravoslavne Crkve.
Mogue je, zakquujemo, govoriti kao i za svetoga Savu, o bogooveanskom etosu svetoga vladike Nikolaja, o Bogooveanskoj naravi wegove linosti, wegovog stvaralatva i sveukupnog dela. Obojica, i sveti Sava i sveti vladika Nikolaj,
utemeqeni na Bogooveku Hristu, sa svetou kao merom qudskog dostojanstva, postali su sudbinske linosti za srpski
narod, i wegovo istorijsko opredelewe. Po svetosti, oni su
veno novi, i veno nai, ali istovremeno i oni koji prevazilaze granice svoga naroda, i postaju univerzalni vaseqenski qudi. Oni koji po qubavi prema prema Bogu i bliwem
pripadaju svima i venosti.
Brao i sestre, molei se svetome Savi i svetome vladici Nikolaju da zastupaju pred Gospodom i Spasiteqem naim
u ova teka vremena nau Crkvu i na narod, blagodarim
Vam na qubavi i pawi.*
15 Od ovog arhitektonskog shvatawa poezije, neivog i suvog, odvaja se
intimna i topla lirika svih romantiara, napisana uborewem krvi, kao i

379

NIKA STIPEVI

DOSITEJ OBRADOVI
Kada su se italijanske zemqe ujedinile i kada je stvorena
konano Italija, Massimo D'Azeglio, poznati italijanski romanopisac i politiar, patetino je izjavio: Stvorena je
Italija, sada vaqa stvarati Italijane." A kada je Dositej Obradovi godine 1806. preao u Zemun, a 1807. doao u Srbiju,
mogao je i on izjaviti, a nije, da sada vaqa stvarati Srbe".
Imao je tada 65 godina, za ono vreme to su bile veoma poodmakle godine. Pregnuo je on tada, po smiqenom planu, da stvara ustanove graanskog drutva, one koje su temeq dravnog i
nacionalnog ustrojstva: 1808. Veliku kolu, 1810. Bogosloviju, postaje 1810. lan Praviteqstvujueg sovjeta i postaje
popeiteq prosvjeenija", ministar prosvete. Mirne i krotke naravi, ovaj mudri starac nastoji da primiri i pomiri
ustanike voe, sve ini to je bilo moguno da se na tadawim evropskim standardima" izgradi nacionalna drava, i
u toj meri se zaloio da su austrijske vlasti dobile naredbu
da ga odmah ubiju ako bi preao granicu. Nije mogao sve svoje
planove da ostvari, jer je posle etiri godine preminuo u Beogradu. Bio je poeo, tada, Dositej da stvara Srbe".
Pravi homo viator" i u doslovnom i u hrianskom
smislu, Dositej je do tada bio obiao bezmalo sve evropske
zemqe i prostore koje su nastawivali Srbi. U kwigama koje
do tada bio objavio nahodi se wegov prosvetiteqski plan koji
se ukratko sadri u ovome:
Da se za pisawe na narodnome jeziku uvedu u upotrebu
takozvana graanska slova, ona koja je svojedobno Petar Veliki bio poruio u Holandiji kako bi se tekst pisan narodnim
jezikom razlikovao od tekstova pisanih crkveno-slovenskim
jezikom;
380

 Stoga za sve svetovne spise, osim crkvenih, da se koristi jezik narodni;

Sledei primer obrazovane Evrope, eleo je da se
razgone praznoverice i da se prosveta ne neguje samo u crkvenim kolama;
Verska pouka treba da se vrati jevaneoskim naelima
i da se koristi za moralno uzdizawe naroda, na racionalnoj
osnovi, sledstveno postulatima evropskog prosvetiteqstva;
U koli treba da se deca ue slobodnom rasuivawu i
uz naela potewa da se dre hrianske vere, bez obzira na
crkvene formalnosti;
Potrebno je otvoreno ostvariti jedinstvo naroda bez
obzira na veru, eleo je zapravo jedinstvo Srba sva tri zakona, sve tri vere, jednako kao i Vuk Stefanovi Karaxi;
Tek tada, mislio je on, Srbi e moi imati uslove
ivqewa koje su imali tada evropski narodi.
Nije teko razaznati u ovim postulatima posledice sleewa ideja evropskog prosvetiteqstva i Francuske revolucije, to e se i u Evropi, onoj koju nazivamo karolinkoj, teko ostvarivati posle restauracija do kojih je dolo posle
Francuske revolucije. Ali je vano istai da su Dositejeve
ideje bile tada predvodnike. Dositej u svojim pogledima obuhvata ceo srpski narod, ne obazirui se na razlike, koliko
grke crkve, toliko i latinske sledovateqe, ne iskquavajui
ni same Turke Bowake i Ercegovce, budui da zakon i vera
moe se promeniti, a rod i jezik nikada". Srpska revolucija
jeste idejni naslednik Francuske revolucije, pa je sasvim
prirodno da su se u wenom krilu razvijale ove ideje. Bie
potrebno jo prilino godina da prosvetiteqska naela postanu deo prosvetne svakodnevice u Evropi, a za neka se mi
i danas u Srbiji moramo boriti. Naroito za naelo o Srbima sva tri zakona, koje kao da je naputeno jo sredinom XIX
veka.
Sasvim je prirodno da je Dositej veoma veliku vanost
pridavao retorici. Retorika nastaje iz primordijalnog impulsa govora da naini red u stvarima. Retorika treba da ubeuje oveka, to je deo obrazovnog procesa, kome je Dositej posveivao toliku pawu. Vaspitavawe i prosveivawe naroda
jeste u jezgru wegovog etikog kodeksa. On kae: Retorika, to
jest nauka lepo govoriti, srce mnoestva qudi dobijati i celi narod na sve to je dobro, pohvalno i optepolezno sklawati i dovoditi vesma je potrebno znawe." Propovedajui u
Dalmaciji, imao je ogromnog uspeha, a wegove propovedi su
381

dolazili da sluaju i pravoslavni i katolici, Srbi oba zakona.

Srpsko graansko drutvo, ono koje je gradilo Srbiju tokom XIX veka, posveivalo je znatnu pawu Dositejevom delu.
Wegove su kwige veoma esto pretampavane. A prvo izdawe
celokupnih dela objavqeno je u Beogradu i Kragujevcu od 1833.
do 1845. godine; drugo izdawe izilo je u Zemunu 1850; tree
u Panevu zaslugom kwiarnice Brae Jovanovia; a etvrto,
dravno, 1911, beleei stogodiwicu wegove smrti. Veoma
je karakteristino da je Srpska kwievna zadruga 1892. godine poela svoja izdawa kwigom ivot i prikquenija Dositeja Obradovia. Tadawi Zadrugini upraviteqi, na ijem je
elu bio Stojan Novakovi, veoma su cenili intelektualne,
prosvetne, i dravne zasluge Dositeja Obradovia, to se
moe raitati i u Spomenici Dositeja Obradovia, koju je
Zadruga objavila 1911. godine.
Najvanije delo Dositejevo, po mome miqewu, jeste kwiga ivot i prikquenija, zapravo wegova autobiografija.
Ona zasluuje da se stalno obnavqaju wena itawa. A kako je
Dositej deo naeg kwievnog i kulturnog pamewa, deo nae
istorijske svesti, ova kwiga zasluuje da joj se povremeno
vraamo, a najboqe je kada se to radi u vreme kada se u itaoca
steknu znawa koja mogu da obogauju tekst. Jeste, potencijal
italakog tumaewa jednog teksta ima svoje granice u samome
tekstu. Ali Dositejev tekst nije izgubio svoje potencijale,
svoje mogunosti koje mu dodaje kontekst itaoevog uma. Dositej je deo, vaan deo, nae, srpske, kwievne tradicije. A
tradicija je nain opteg postojawa kwievnosti. Ona, tradicija, vema se tie budunosti nego prolosti, ma kako takav iskaz paradoksalno zvuao. Nedavno sam ponovo uzeo da
proitam ivot i prikquenija. ta sam mogao da zakquim.
Za wega se dobro nahodi u istini, traewu istine treba ovek da bude okrenut. Naenoj istini ovek treba da upodobi
svoj ivot. Svekoliko zlo potie od zabluda. Zato on svima
daje savete zdravog razuma", one savete koje su prosvetiteqi
irili u Evropi XVII veka i koje moemo nai i u Didroovoj
velikoj Enciklopediji. U slobodi misli ovek nalazi svoju
slobodu. Kao i narodi. A oni koji je nemaju kakogod ostali
azijatieski i afrikanski narodi, u venoj e i oajanoj tami
i nerazumiju leati" u vsekonenom i plaa dostojnom beslovesiju", kae on. Zdrav razum je nain da se do istine doe, a ciq je presveta koja je zasnovana na nauci, koja je za wega sveta nauka, Boji dar, nebesni cvet". Najboqe se wegov
prosvetiteqski radikalizam razaznaje iz ovog kratkog odlomka: Boqe je mnogo jednu pametnu i poleznu kwigu s kolikim
382

mu drago trokom dati da se na na jezik prevede i natampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve wi velika zvona
poizveati Kwige, brao moja, kwige, a ne zvona i praporce! Kwige, predragi i nepreceweni nebesni dar, prosvjeteni umova ponosite keri! One sad na zemqi i na moru carstvuju i premudre zakone daju. One vojuju i pobjedavaju. One
slavu blagopoluni naroda do sami zvezda podiu i preuzviavaju."
Za razliku od prvog temeqnog politikog mislioca Nikole Makijavelija, oveka XVI veka, koji je drao da je ovek
po prirodi zao i da ga zakonima treba krotiti, Dositej je poput veine iluminista XVII veka smatrao da je ovek po prirodi svojoj dobar, a da ga drutvo i prilike mogu izopaiti.
Dositej je doista bio optimist, kao to su optimisti bili i
prosvetiteqi. Wegovi biografi kau da je i sam bio pun dobrote i altruistike svesti. Ali ono to se deavalo tokom
zlog HH veka uinilo je da zatamni prosvetiteqski optimizam i misao o dobrom divqaku", koja je tako draga bila uenim qudima XVIII veka.
Moda je i stoga itawe i publikovawe Dositejevih dela
u HH veku u naoj kulturi veoma oslabilo. itali smo Dositeja u gimnaziji, ali ga potom nismo iitavali. Rekao bih
da je novo tumaewe Dositeja naoj kulturi potrebno. U vremenima razobraenim, kada iili moralna svest u oveku,
kada se o javnom dobru staraju qudi koji misle samo na privatno dobro, kada radikalni egoizam caruje, kada egomanijaci
treba da brinu o drugima, Dositej ponovo postaje aktuelan.
Aktuelan na drukiji nain nego poetkom XIX veka, ali jednako neophodan.
Dositej Obradovi, taj neumorni putnik i znawotraiteq, kao da simbolie otvarawe naeg oveka prema svemu
onome to je stvaralo novu Evropu, Evropu prosveenosti i
tolerancije, naravouiteqne filosofije" i razuma. A ima
jo jedan vaan simbol u Dositejevom ivotu i imenu. On je
pokazao i dokazao jedinstvo austrijskih Srba sa ustanikom
Srbijom, na delu ukazao na nain potirawa dijaspore, kojoj je
zaetak u starokosovskim vremenima. Tako se u imenu Dositeja, i svega onoga to smisleno iza wega stoji, zatvara dugo
vreme kada u srpskome krugu nije moglo biti politike istorije. A ima li boqeg lekara od Dositeja za leewe od bolesti
koje su nam podarivali ideoloki vidari i usreiteqi nacije? Vratimo se Dositeju.*

cela moderna, kojoj su trans, egzaltacija i pobuna bez malo cela sadrina",

383

SVETOZAR KOQEVI

SEAWE NA KWIEVNE POETKE

DUKA TRIFUNOVIA
ezdesetih godina prolog veka u moru estradne poezije, recitovane uglavnom u pozorinim prostorima, prosvetnim ustanovima i drugde, u Sarajevu i okolini, prevladavalo
je, za tadawe prilike, politiki korektno glasnogovornitvo, humanitarno egzaltirano i idejno napredno. Meutim,
kada se dogodilo, a dogaalo se, da se u toj situaciji javnog
pesnikog maga nae stvaralac koji govori vlastitim glasom
i ne eli da prilagodi svoje pesnike intime tom mizanscenu, to je bio sluaj sa nekim darovitijim pesnicima, kao
to su, izmeu ostalih, Duko Trifunovi i Rajko Petrov
Nogo, estrada je poela da ivi autentinim ivotom koji je
tada privlaio i mlade i stare, sve one koji su imali potrebu
da iziu iz okvira svakodnevice graanina pokornog, onog
koji je uvek bio za ono za ta je trebalo biti.
Ve jedan od prvih nastupa Duka Trifunovia na Filozofskom fakultetu u Sarajevu bio je karakteristian. Kao
student kwievnosti izuzetnog pedigrea, iz radnike klase,
koji se poezijom poeo baviti vrlo rano, kao bravar eqeznike radionice u Sarajevu",1 Duko je bio zamoqen da da
svoj prilog za Zidne novine". On je tada, kau, ili je bar
takva anegdota kruila po Fakultetu, napisao u jednoj neobinoj krivuqi, ali gotovo u obliku parole: Nije samo Drina kriva / Kriva je Tara / Kriva Piva / Kriva Svetla Perspektiva", rei koje e kasnije nai svoje mesto u pesmi pod
prigodnim naslovom Sekretar opasnog komiteta. Parola je
odjeknula i meu studentima i meu nastavnicima, ali s obzirom moda i na Dukov pedigre, svi su se sloili da se
pie Drainac deklarativno 1933. u eseju Razvoj moderne poezije. (Nav. prema:
Silazak s Olimpa, 90.)

384

Duko, eto, ali. I Dukova pesnika re ve na poetku je

imala svoj poseban arm, lakou s kojom preobraava konformizam svog vremena u neto bezmalo zabavno. A Duko
nije prestajao da se ali.
Upravo tim svojim humorom, u kome se razbokorava sivilo jednog vremena, u neto to se ipak pamti, Dukova poezija je snano obeleila sarajevsku, i ne samo sarajevsku,
estradu. Razume se, mi bismo, ili bar neki od nas, danas mogli i uzdisati za tim sivilom, ali Dukove izreke koje pomalo lie na latinske sentencije, a pomalo na nae narodne
poslovice i doskoice, izrasle su na tim modelima u neka
paradoksalna i danas aktualna zapaawa. Tako, recimo, ve u
prvoj Dukovoj zbirci Zlatni kurum (1958) u pesmi A Brut
je astan ovek suoavamo se sa pesnikim glasom koji uvek
govori ne kad treba kazati da, objawavajui nam tu svoju naviku na sledei nain:
Ni voda nije uvek vodoravna.2

Taj stih je moda jo zabavniji danas, naroito pri pomisli

da su se jeretike ideje u ono vreme izraavale na tako opasan
nain. U istoj pesmi je, na analogan nain, zanimqiv i stih
koji e kasnije dobiti sledei oblik:
Mudracima oduvek drhte ruke
I merila se tresu.3

Te poskoice i doskoice funkcioniu, ili bar poiwu da funkcioniu, u svom oiglednom politikom kontekstu, koga se mnogi od nas jasno seaju, ali u Dukovima formulacijama isto se tako podrazumeva da su one oduvek tako
funkcionisale, kao to, uostalom, funkcioniu i danas.
Jo raskonije se ta politika komedija ogleda u svim svojim vidovima u pesmi Znam zato:
Hou da budem ovekolik i kad mi izvrate kou.4

A zar nije na toj istoj paradoksalnoj lakoi i vedrini sazdan

i jedan od mranijih Dukovih aforizama, koji tako poletno
nosi neku udesnu ironinu filozofiju ivota:
* Svetosavska beseda posveena 125. godiwici roewa episkopa Nikolaja Velimirovia, izreena u Matici srpskoj 26. januara 2005. godine.
* Beseda u Narodnom muzeju u Beogradu, 23. decembra 2004. godine.
1 Citirano prema beleci na poleini Trifunovieve rane zbirke
pesama Babova rava batina, Sarajevo, 1960.
2 Duko Trifunovi, Zlatni kurum, Sarajevo 1958, 16.

385

ovek koji se razume u ale

jedini moe da shvati ideale.5

Kao to je odavno primeeno, moda je najgora stvar koja moe da se desi jednoj ideji, ili idealu, da bude ostvaren, ali u
jednoj drugoj pesmi nalazimo i objawewe kako se na tako neto ipak moe gledati bez gorine i ui:
Ti
moe biti plae nada mnom
ali ja sam violinist
i sve doivqavam s pogledom u stranu.6

Ali kakav je to zapravo autoportret? Javna ispovest koja

ima i pomalo proklamatorski prizvuk, ali je ipak neka vrsta
parodije javne proklamacije? Ovakve i sline maske ponekad
su u ranim Dukovim pesmama razvijene u udesne lirske minijature u kojima ispovedni ton likuje nad maskom. Karakteristini su u tom pogledu stihovi u pesmi Varijanta u kojima
ironini podtekst ostaje prisutan, ali prevazien setnim
lirskim uzletom:
umreti bez voqe
da od moje urne makar
tvorac snova stvori boqe togod
mawe kivno i mawe naivno.7

To su moda oni vrhunski trenuci u kojima Duko prevazilazi jaz izmeu maske i line intime tako da wegova re
odzvawa kao ista refleksivna lirika. Takvi su, zatim, i
stihovi u pesmi Dugo suena tvr:
naprasno ivim ovaj ivotuqak
skupim krpama utegnut aren
varavi zamotuqak8

stihovi u kojima lirski ton apsorbuje bez ostatka celokupnu

paradoksalnu potku po kojoj je istkan. tavie, s te take
kao da poiwe neka nova igra maske i intime:

3 Bukvalno tako, Sarajevo 1968, 134. U ovom obliku taj stih je naveden i
u kasnijem izdawu Zlatnog kuruma (Novi Sad 1994, 38). U prvobitnoj verziji u Zlatnom kurumu (Sarajevo 1958): Mudracima oduvek drhte ruke / i tresu se menzure".

386

nijedna oma nije dostojna moga vrata! 9

Da li je to parodija ili himna konformizmu, apoteoza vrdalame i izmicawa od opasnosti? To vam nee, razume se, pesma
rei moraete sami da potraite odgovor. Ili, pak, kako
to wegov davnawi saputnik Rajko Petrov Nogo ree, pesma
biveg proletera koji je, evo, postao suveren artist u cirkusu ivota"?10 Artist koji je uspeo da se nasmei ak i Statutu Saveza komunista:
kad nita nije sveto
ta ja imam s tim,

u pesmi Mama / to je ime nae prve bolesti,11 da bi posle toga petnaestak godina umuknuo kao tzv. ozbiqni" pesnik, i
latio se neeg ozbiqnijeg pisawa pesama za decu, za muzike grupe, film i televiziju.
Zanimqivo je, meutim, da je zatim i pored steene
slave ponovo pesniki ozbiqno" progovorio. Zato? Kao
to sam ree u uvodnoj pesmi svoje zbirke iz 1987, zato to:
Nema drugih pravila
do zamuri i pii.12

Zamuriti se tada moralo, istina, i iz drugih razloga, kao

to se lepo vidi u onim pesmama u ovoj zbirci u kojima pesnik sluti uas koji e nas uskoro snai. Ipak, ak i takve
slutwe Duko obasjava svojim nepresunim humorom:
Kada si doao na tu ideju
ve je bilo prilino kasno
da se otvara padobran13

Ipak, jo uvek, bar zasad, nije strano; jo uvek ostaje mogunost da jedni kau:
Eno ih lete! Drugi da kau padaju!
A trei da kau vise14
4

Poezija, Sarajevo 1971, 19.

Onda sam itao kwigu", ok soba, Sarajevo 1972, 55.
6 Sa tobolcima punim semena i strela", ok soba, 16.
7 Babova rava batina, 10.
8 Jetke pripovetke, Sarajevo 1962, 28.
9 Isto, 29.
5

387

I na kraju, da zavrimo stihovima iz Eldorada, koji su mnoge

od nas plenili na samim Dukovim poecima:
K'o pela kamikaza
to samo jednu aoku ima
i samo jedan ivotni bes,
idem za svojim biserom od magle.15

Jer ko zna moda su upravo biseri od magle" najvea dragocenost qudskog ivota.*

10 Videti izvod iz recenzije Rajka Petrova Noga na unutrawoj strani

naslovne stranice u zbirci pesama Duka Trifunovia Slobodni pad, Beograd 1987.

388

SLAVICA GAROWA-RADOVANAC

U KWIEVNOSTI JE NAJTEE DOSTII

JEDNOSTAVNOST
Razgovor sa Gordanom irjani
Poeli ste kao pesnik, a evo, povod za razgovor sa Vama
je jedan, i obimom veliki, roman. Moete li, na neki nain,
predoiti tu svoju stvaralaku genezu od pesnika do romanopisca, kao i dati nam, ukratko, vremensku i drutvenu sliku Vaih kwievnih poetaka i prvih okuavawa u kwievnom stvarawu? Najzad, kako je dolo do ivotnog opredeqewa
za literaturu? (Da li je to uticalo na odluku da izvesno vreme provedete van sopstvene jezike sredine, u, za Vas, svakako
duhovno plodonosnom i moda presudnom boravku u paniji?)
Jo kao student objavila sam svoje prve pesme i prvu pesniku zbirku. Kwievni ivot u Beogradu, krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih, pogodovao je poetnicima, a drutvu i dravi pisci su jo bili potrebni, barem se tako inilo. Bila su to neka srenija vremena za poeziju, koja se itala, a ugledni izdavai su je rado objavqivali. I vrlo dobro
se znalo ko je ko. Odreen vrednosni poredak obezbeivali su
dinamini kwievni asopisi, urednici od autoriteta u izdavakim kuama i vitalna kwievna kritika. U danawim
prilikama, kad je kwievnost hladno gurnuta na trite,
vreme mog ukoraewa u kwievni ivot deluje kao davna prolost.
Poela sam kao pesnik verovatno zato to sam poeziju
doivqavala kao vrhunski kwievni izraz, ali istina je takoe da je to forma za koju sam u mladosti jedino imala daha.
389

Posle tree pesnike zbirke poela sam da se pitam da li robujem obiajima kwievne sredine i da li me moda, ve rutinski, hvata nervoza godinu-dve posle objavqene kwige: od
mene se oekuje nova zbirka, u odreenom ritmu, i ja pakujem
pesme s oseawem krivice to me ve dugo nema s neim novim. Taj unutrawi pritisak, razvuen na mesece i godine,
razreio se odlukom da napustim sredinu u kojoj sam ve postojala kao pesnik. Otila sam iz zemqe, udaqila se od svog
jezika i reila da pustim stvari da idu svojim tokom, da odstranim sve spoqawe motivacije za pisawe i objavqivawe.
Trebalo je da otkrijem kakav je zaista moj odnos sa kwievnou. Potvrdila sam sebi da umem i mogu, ali nisam bila naisto da li zaista i hou da piem.
Vaa poetika je ukomponovana u nizu blistavih proznih
medaqona, objediwenih u dve kwige Pisama iz panije (Nova pisma iz panije), kroz koje italac moe pratiti Vae
stvaralako i lino sazrevawe. Moete li nam ukratko rei
neto o ovoj znaajnoj etapi svog stvaralatva Pismima iz
panije kwizi koja je mene, po kvalitetu i nekoj unutrawoj srodnosti, neodoqivo asocirala na jo jedna Pisma
iz Norveke, takoe jedne umne ene, Isidore Sekuli. Kako
ste doli do ovog hibridnog anra, tako retkog u naoj literaturi?
Iz panije sam poela da aqem svoja pisma" za asopise, i ne mislei da je to kwievnost, nego pre nekakav dug
sredini iz koje sam otila. Rado sam ih pisala i relativno
lako, sa autentinom potrebom da podelim, da objasnim svoja
iskustva, otkria, saznawa, iznenaewa, svoju zapitanost, opiwenost Uopte nisam znala, godinama, kako se to primalo" u Beogradu. Sad mislim da je upravo to bilo moje ukoraewe u prozni izraz. Dok sam ja verovala da piem kratkoveke novinske lanke, ovde su ih nazivali putopisima i esejima. Sve sam to naknadno saznala, posle bezmalo deset godina kad mi je ponueno da od svojih pisama" napravim kwigu,
koja je zatim imala lep uspeh i kod italaca i u kwievnoj
javnosti.
Ohrabrena odjekom Pisama iz panije, dovrila sam
nekoliko zapoetih pria koje su ekale svoj trenutak, napisala dve-tri nove i sastavila kwigu Velaskezovom ulicom do
kraja. Ali na margini te kwige i uporedo s wom nastala je
jo jedna, za sada moja posledwa kwiga pesama, Gorka voda.
Neto je trailo i izborilo se da bude iskazano kroz stih. S
druge strane, u kwizi pria bila je i jedna veoma drugaka,
390

ezdesetak stranica. Nije mi bilo teko da je napiem, hou

da kaem da mi nije predstavqalo problem da vladam wenim
obimom, i to iskustvo me je ohrabrilo da se upustim u roman,
u pisawe svog prvog romana.
Nema, dakle, nikakve misterije kad je re o formi i
anru. Sve je to ilo nekim prirodnim tokom; sve je to zapravo graewe, kroz ovaj ili onaj izraz, i ne znam kojim e se
izrazom graewe zavriti. Moda pesmom, ko to zna? Za sada
mi je jedino drago kad ujem da govorei o mojoj prozi kau da
je jasno da ju je pisao pesnik.
U svim Vaim pesnikim i naroito proznim ostvarewima vidan je jedan visok duhovni standard. Moete li nam
rei neto o Vaim neposrednim uzorima, duhovnom okruewu koje je uticalo na Vas i Va izraz, kao i moda nekim
kwigama koje su Vas formirale kao pisca?
Uvek sam nekako nagiwala starijem drutvu i imala potrebu da proveravam svoje miqewe sa iskusnima i oprobanima. To ne znai da sam kao pisac brzo sazrevala, ali verovatno je doprinelo da mnogo ne lutam i da ne gubim vreme na
eksperimentima. Mudrost i staloenost koje su meni nedostajale crpla sam iz svog okruewa i od svojih sagovornika.
To ne znai, naravno, da sam provela ivot kao starmala, generacijski prijateqi i sagovornici takoe su mi bili i te
kako vani, a iwenica je da sam i meu wima odabirala najdarovitije, vreme je to pokazalo.
Moda zvui jae i ozbiqnije kad umetnik, govorei o
svom graewu, govori o samostalnosti, samoi i nemom tragawu za odgovorima kroz literaturu. Meutim, za mene bi bilo
ogreewe o istinu da ne pomenem suptilni uticaj svoga mua, Hosea Antonija, iji su intelektualni i duhovni standardi postali, tokom decenije provedene uz wega, i moje merilo.
Bio je ugledni panski pisac i novinar, ve umoran od poasti i svetske vreve, i uz wega sam iskusila, prekim putem,
zasienost nevanim manifestacijama uspeha i neprolaznost
svega onoga to vredi u naim ivotima. Nauio me je vrhunskom potewu potewu prema reima: da ne mistifikujem, da ne obmawujem prostotu" ispraznou, da ne gubim
vreme opisujui prazninu, da se ne troim u eksperimentima, da ne verujem u dubinu nerazumqivog Kwievnost je iroko poqe za pozerstvo, u woj je najtee dostii jednostavnost. Jedina vlastita misao u tekstu vredi vie od stotinu
stranica uenog papagajstva sa eshatologijama", hrestomatijama", entelehijama" i kvintesencijama", terminologijom ko391

ja u odreenim kwievnim periodima ue u modu. Ohrabrivao

me je da piem, a srena okolnost je bila i to to sam mu
prevodila napisano i proveravala smisao iskaza na drugom
jeziku. Konfuzna reenica tek kad se prevede ostaje razgoliena u svom praznoslovqu.
Ako me pitate o kwievnim uticajima, o wima se ne moe govoriti u ovakvim prilikama, jer bi moralo da se govori
o itavoj jednoj biblioteci. Ja sam zavrila takozvanu svetsku kwievnost" i mnoge autore sam itala sa strau, klasike i savremene. Svakako da sam najvie nauila od pisaca
koje sam prevodila, od Luisa Sernude i Oskara Vajlda, ali ne
zato to bih wih dvojicu izdvojila mimo svih ostalih, nego
zato to je prevoewe po prirodi stvari najdubqe urawawe u
tuu stvaralaku radionicu.
Vae prvo romaneskno ostvarewe Pretposledwe putovawe, ovenano i nagradom ensko pero" (2002), po mnogima
je, svojom kwievnom kulturom, odnegovanim izrazom, istananim posmatrakim darom, ali i toplom plemenitou, visoko odskoilo od tzv. produkcije ena-pisaca te godine.
Mnogi i danas ovaj intimistiki roman nevelikog obima izdvajaju kao Vae najboqe delo. Da li je to bila, istovremeno,
i Vaa priprema" za Kuu u Puertu, jer se romani tematski
dodiruju?
Piui roman Pretposledwe putovawe svakako nisam
imala u vidu neki sledei roman, niti sam, pak, piui Kuu u Puertu pomiqala da sad proirujem jednu temu. No,
mislim da svaki pisac, uslovno reeno, celog ivota pie
jednu istu kwigu. Sa druge strane oigledno je, i to ne krijem, da me je jedno ivotno iskustvo, suoewe sa smru voqenog bia, obeleilo mimo svih drugih iskustava. To je neto
za ta ni danas nemam odgovor, nereeno i nerazreeno, neto to je u meni pokrenulo lavinu krajwih i sutinskih
misli i oseawa. U romanu Pretposledwe putovawe iskonstruisala sam dramu oslawajui se na vlastito iskustvo, ali u
wega svesno nisam unosila ono najintimnije. I danas uvam,
u svojoj fioci, nekoliko svezaka ispisanih gotovo automatskim rukopisom tokom prvih meseci od smrti moga mua.
Znala sam da tu ima dragocenih stvari, presnih i neizbruenih zapisa, ali nije dolazilo u obzir da ih koristim" za neto to je ipak bilo literarna konstrukcija. Znala sam takoe da me eka neki budui roman, u prvom licu, u kome u morati da se suoim sa ve potisnutim seawima i iskustvima.
Oseala sam to kao neporecivu obavezu za pred kraj ivota
392

da proitam svoje sveske i da literarno obradim", kao svedoanstvo, ono to je u wima stajalo.
Najzad, Kua u Puertu, Vaa kwiga ivota", ako tako
smem da je nazovem. Wena voluminoznost, dobro izbalansirana tematska teita i, rekla bih, snana realistika podloga protkana i izvesnom mistikom, upuuje na dva osnovna pitawa: o odnosu ivota (stvarnosti) i fikcije (umetnosti),
kao i preradi dokumentarne grae u prvorazrednu literaturu.
Koliko je uopte tema Kue u Puertu sazrevala u Vama, a koliko nastajao sam rukopis? Da li nam moete rei neto o
pievoj laboratoriji" u odnosu na Vae stvaralatvo? Da
li se roman razvijao u poznatim stvaralakim mukama", ili
je sve onako spontano teklo, kako to itaocu izgleda u samom
romanu?
Onda je odjednom iskrsnuo Brunov rukopis. Godinu dana
sam se nosila miqu da napiem roman o Brunu, ali razmiqajui o okviru za taj roman, shvatila sam da okvir raste i
razuuje se u novi roman, sloeniji i iri od prvobitne zamisli. Nije dolazilo u obzir da piem o Brunu kao sveznajui pripoveda, sastavni deo prie o wemu bio je i ostareli
Bruno, okolnosti i vreme kad sam ga ja upoznala. Jo jedna
godina je prola dok nisam smislila okvire, temeqe i armaturu Kue u Puertu onakve kakva je objavqena. U toj godini
stvaralake dokolice" postalo mi je jasno da je dolo vreme
da izvadim iz fioke svoje sveske o smrti, da ih iitam i
izvuem iz wih sve to bi moglo da pretrpi kwievnu doradu. Shvatila sam da je zamisao Kue u Puertu dostojno mesto
za ono najintimnije i narawivije iz mog ivota to sme da
se obznani.
Meutim, isto tako mi je bilo jasno da kwiga, kao to
ne moe biti o Brunu, ne moe biti ni o Hoseu Antoniju. To
je morala biti kwiga o ivotu i smrti epohe, a ivot i smrt
Hosea Antonija jemstvo su za autentinost poriva da ona bude
napisana. Graa se nekako sama rastvorila preda mnom kao
ve napisana i zaokruena kwiga. Lako mi je bilo da domiqam enterijer ve projektovane kue, imajui uz to materijal pripremqen u dvoritu.
Najzad, sela sam da piem i pisala tokom vie od dve
godine. Metodinost i strogost u pristupu preplitale su se,
esto, sa oseawem kidawa iz utrobe. Bio je to period velikog iskuewa, ali i oslobaawa.
393

U romanu je kao vreme nastanka rukopisa umetniki

funkcionalno naznaeno vreme NATO bombardovawa Beograda i Srbije, sa svojevrsnom porukom (da se velika umetnost
stvara u vremenu najmawe pogodnom za to). Da li je pisawe u
tom vremenu bilo i garancija smisla, borba lepotom" protiv nadnoseeg Zla? I da li je funkcija prie i priawa ovde sama po sebi imala ulogu svojevrsnog literarnog zavoewa"?
elim da kaem, u ovoj prilici, da je Kua u Puertu moja prva kwiga pisana sa punom odgovornou prema itaocu.
Postojao je, naravno, unutrawi imperativ da ona bude napisana, ali sam isto tako, sve vreme negovala svest o tome da je
piem kako bi bila proitana. Moglo bi se to nazvati i sveu o pripovedawu, koje uvek sadri poriv za zavoewem. Veto zavesti pawu ciqanog sluaoca-itaoca, izboriti se
protiv wegove ravnodunosti, umora ili sna, uvui ga u svet
i raspoloewe romana kao u paralelni ivot. Vaqda nee
zvuati pretenciozno ako priznam da sam sve vreme imala na
umu eherezadu koja je iz noi u no uvala ivot priajui
prie. Sve dotle za mene je poruka 1001 noi bila razumski
jasna, naroito izbistrena Andrievom priom Aska i vuk,
ali tek sada sam je, prosredstvom iskustva, duhovno usvojila.
Pisawe je postalo, bez trunke preterivawa, igra na ivot i
smrt. Bilo mi je vano da nema praznog hoda ni popuwavawa
beline radi udebqavawa kwige, nego da svako poglavqe bude
napisano kao da je prvo i jedino, sa nekom vrstom neprestanog vaskrsavawa motivacije. inilo mi se da nijedan drugi
nain ne bi mogao da opravda ovoliki obim kwige.
Smatrate li, ipak, nakon svega, ovaj roman od strane
kritike dovoqno proitanim" i da li je ostalo neto to
biste sada Vi podvukli kao bitno, a to je tekua kritika
previdela? ta uopte mislite o danawoj kritici i nivoima" danaweg kritiarskog itawa? Koliko tekua kwievnost, trend ili pravac moe imati uticaja na neku Vau
obradu teme i umetniki postupak?
To je ve druga pria koja se ne odnosi samo na moju kwigu. Naa kritika, u smislu katalizatora kwievne produkcije ili tumaewa dela, jedva i da postoji. Svodi se, mawe ili
vie, na prikaze u dnevnoj tampi i na irirawe za nagrade.
Kua u Puertu je imala mnotvo prikaza i mnotvo neobrazloenih pohvala. U tom pogledu nisam ni zadovoqna ni nezadovoqna, to je stawe stvari i bilo bi nerazumno oekivati
394

neto vie od kritiarskog odraivawa posla". ast izuzecima koji, paradoksalno, po pravilu iskrsavaju u pobonim
publikacijama koje opstaju u ivotu na infuziji.
No moram rei da je kritika bila donekle i zbuwena Kuom u Puertu. Nije bilo lako nai ovom romanu ozbiqnu manu, ali nije se ni uklopio u modnu matricu savremenih kwievnih oekivawa. Kritiar koji je odnegovao postmodernistike pisce, podravao fragmentarnost, anti-junake, poigravawe sa autentinou ili majstorsko folirawe", sigurno se pobojao da ga ne proglase nedoslednim ili, ne daj boe
tradicionalistom, ukoliko se dubqe pozabavi kwigom koja je
sutinski koherentna. Ali to su wihovi sitni, iarxijski
strahovi koji proistiu iz nesigurnosti, a ja sam unapred
znala da se uputam u rizik raskoraka sa savremenim ukusom", ta god to znailo.
No moram ovde dodati, koliko god i to bilo rizino, da
sam sa Kuom u Puertu doivela neposrednu satisfakciju od
italaca. Nikad ranije nisam dobijala pisma, ispovesti, telefonske pozive i vesti o svom romanu, pred kojima zanemim
i upitam se da li sam zaista ja ta osoba koja zasluuje toliko
poverewe.
Uloga i uticaji kwievnosti u savremenom drutvu, sloiete se, radikalno su promeweni. Kako, sa Vaeg aspekta,
vidite ulogu pisca, konkretno u naim uslovima (kada se moe postaviti i pitawe postojawa profesije pisca) i u emu
je smisao wegovog delovawa, putem umetnosti, na drutvo?
Nisam optimista i ne zavaravam se miqu da kwievnost ima naroitog uticaja na drutvo i drutveni ivot.
Kao mlada mislila sam da je kwievnost najvia i najvanija qudska delatnost. Sada to ne bih potpisala bez komentara.
Naime, i daqe tako mislim, ali samo sa stanovita venosti, ne i u ivotnoj stvarnosti.
Uticaj kwievnosti nije neposredan ni pojedinaan, odmerava se samo iz velike udaqenosti. Danas sa sigurnou
moemo govoriti o drutvenom uticaju homerskih epova ili
Vergilija. Moda bismo jo mogli da govorimo o uticaju Dostojevskog na sliku Rusije u inostranstvu, ili nadrealizma
kao pokreta na razvoj leviarskih ideja na Zapadu. U principu, kwievnost daje naknadni komentar istorijskih dogaaja
i drutvenih prilika, ali malo utie na maticu zbivawa.
Wen uticaj je suptilan i dubinski, nemerqiv politikim
ili sociolokim merilima. Ona dubi kroz jezik, kao ponornica, a jezik je tlo, ispoeno ili plodno, na kome se razvi395

ja kultura jednog naroda. Zato je vano da se kwievnost uva

i neguje.
Ali nai danawi politiari, qudi bez vizije, to ne
znaju, jer ne vide od kwievnosti nikakvu neposrednu korist.
Ulagawa u tu oblast su ista mizerija. Dok u zemqama naeg
okruewa, svesnim da i wihovi jezici pripadaju takozvanoj
grupi malih jezika, ministarstva kulture osnivaju mone institute za kwigu", koji se bave prevoewem svojih pisaca na
strane jezike, finansirawem kwievnih asopisa, podsticawem izdavaa da tampaju poeziju, esejistiku i sve one malotirane kwige koje su beskrajno vane ali nikad ne mogu biti trino isplative, dotle nae Ministarstvo kulture,
ve u nekoliko mandata, sistematski zatee ventil na boci
kiseonika na kojoj se nacionalna kwievnost ve dugo jedva
odrava u ivotu.
Najzad, neizbeno je, i u Vaem sluaju, kao nosioca
prestine nagrade ensko pero" osvrnuti se i na problem
enskog pisma u nas. Mislim pre svega na Vae iskustvo u
kwievnom ivotu, ali i Va pogled na prisutnost ena-stvaralaca danas u kwievnosti, ensku kwievnu produkciju, wihove vrednosne domete, kao i specifinosti senzibiliteta, ili tematike o kojoj piu ene? Ima li u tome
razlika u odnosu na pisce mukarce?
O tim pitawima ja uvek ponavqam istu priu, koja je za
mene naroito bila aktuelna kad mi je uruena nagrada ensko pero". Ne moe se prevideti fenomen da se svake godine
pojavquje sve vie i vie kwiga koje su napisale ene. Ali
to je logina pojava, kod nas i u svetu, jer poloaj ene u drutvu je gotovo u svemu izjednaen sa poloajem mukarca. A
ene su uvek bile priqeniji itaoci. Normalno je da, rastereene svojih predrasuda i osloboene predrasuda sredine,
pogotovo ako je re o mlaima, i same piu u onoj meri u kojoj piu mukarci.
Ali ja mislim da to nije nita novo i da je fenomen malo predimenzioniran. Lino nikad nisam imala utisak da
sam, kao pisac, bila zakinuta za neto ili, pak, privilegovana, zbog puke iwenice to sam ena. Za mnoge moje koleginice, u generaciji, to isto vai, da pomenem samo Sneanu
Mini ili Ninu ivanevi. Druga je stvar ako je neka pesnikiwa ili spisateqica, kad bi je zaobila neka kwievna nagrada, verovala i priala da je to tako samo zato to je
ena.
396

Jo pre decenije pojavila se potreba, meu ozbiqnim autorkama, da istaknu i izdvoje takozvano ensko pismo" u
kwievnoj produkciji. To je bilo i ostalo legitimno nastojawe, kao to je legitimno pristupati kwievnom tekstu iz
bilo kog ugla, ali ja sam uvek verovala da u specifino enskom senzibilitetu nekog teksta, koji moe biti oigledan i
neporeciv, ipak ne lei kwievna vrednost po sebi, kao to
izbor teme, pogled na svet, velika osetqivost, isto srce ili
ivotno iskustvo, ne mogu biti jemstvo kwievnog kvaliteta.
S druge strane, utisku da ene danas mnogo piu doprinosi i pojava hit-izdawa iz pera bivih novinarki, estradnih zvezda ili polupismenih avanturistkiwa, koja su zapravo
danawi vid herc romana ili ak vitekih romana s kojima
se obraunavao Don Kihot, pitke kwige iz oblasti feqtonistike srca i popularne istorije, pisane za trite bez ikakvih kwievnih pretenzija. Iz razloga nedostatka reda i poretka u naem kwievnom ivotu stvara se lana slika nekakvog korpusa enske kwievnosti, koja je, navodno, sad u
modi. Ali to nije tako. Bilo bi mnogo korisnije uspostavqati graninu crtu izmeu kwievnosti i kia, nego izmeu
enskog" i mukog" pisma.
I za kraj, kao prevodilac sa panskog i engleskog, Vi
ste i u retkoj i specifinoj prilici da nam neto kaete o
toj svojevrsnoj bilingvalnosti pisca. Kako je u pojedinim
trenucima na Va stvaralaki proces uticao drugi jezik, u
ovom sluaju panski? I kako ste se, uprkos svemu, odluili
za opstanak u sopstvenom jeziku, tavie, povratak i u podnebqe sopstvenog jezika? U emu je, za pisca poput Vas, lepota i inspiracija pronaena u naem paklu" za razliku od
zapadnog raja" i blagostawa koje ste svojevoqno napustili,
to je, ini mi se, kquna poruka i romana Kua u Puertu?
U nekim trenucima, dok sam ivela u paniji i verovala da u tamo i ostati, padalo mi je na um da ponem da objavqujem na kastiqanskom jeziku. Ali brzo sam uvidela, pokuavajui da piem na panskom, da to ne bi bila umetnost
nego neki vid publicistike. Koliko god dobro govorila i
razumela panski, ja taj jezik ne oseam. Mogu bez po muke da
napiem novinski tekst, ali ne vie od toga.
Pokazau vam na primeru, evo, otvoriu svoju kwigu na
bilo kojoj stranici i uzeti bilo koju reenicu: Znam da bi
voleo da mu u sluhu odzvoni jo jedanput milozvuk stiha.".
To sam istim reima mogla da kaem i drugaije, i da postignem sasvim drugaiji ritam koji se ne bi uklapao ni u ton ni
397

u raspoloewe konkretnog pasaa. Na primer: Znam da bi

on voleo da mu milozvuk stiha jo jednom odzvoni u sluhu".
Gramatiki, tu nema prigovora. Zatim, ako prevedem istu reenicu na panski, pa dam nekom ko ne zna original da je
vrati na srpski, ona bi mogla i ovako da izgleda, bez ogreewa o smisao: Znam da bi mu bilo milo da mu u uima bar
jo jednom odjekne muzika stiha". ta hou da kaem: na
srpskom ja oseam razliku ova tri iskaza i opredequjem se, sa
punom sveu o finesama i intonaciji koju elim da postignem, za jednu varijantu koju sam zapravo brusila i doterala upravo do onoga to jeste. Na panskom bih umela da variram iskaz, da on bude gramatiki pravilan, ali ne bih znala koji efekat postiem ovim ili onim izborom i redosledom rei. S podzemnom funkcionalnou rei, sa onim to
ini stil jednog pisca, ja u panskom nemam ta da traim.
Za mene je to neprozirna uma u kojoj bih unapred bila osuena na propast.
Postojala je jo jedna mogunost: da piem na panskom
i da sve svoje adute stavim na temu i politiku korektnost,
ostavqajui lektorima da se pozabave jezikom i stilom. To je
bio izazov za sve Srbe od pera koji su tokom devedesetih iveli na Zapadu. Mogli smo relativno lako da se probijemo na
javnu scenu ukoliko smo bili spremni da popqujemo svoju dravu i damo svoje svedoanstvo o tome koliko su Srbi ratoboran i divqi narod. Nije dolazilo u obzir nijansirawe te
slike, a uee u wenoj promociji omoguavalo je i brzu linu promociju. To sam iskusila nekoliko puta kao novinar, jer
moje ime se nahodilo u adresarima stranih dopisnika. U poetku su me zvali iz asopisa i na televiziji pa sekli moje
iskaze na meru svojih potreba, a kasnije me vie niko nije ni
zvao. Kad sam nudila listovima i asopisima, 1992, na stogodiwicu Andrievog roewa, wegove stranice koje bi bacile
malo svetla, bez povlaivawa ovima ili onima, na seme razdora na Balkanu, to urednike nije interesovalo, nisu ni pogledali. Ovim ja ne tvrdim da su pojedinci, panski novinari i urednici, bili nemoralni, samo su pratili jedno zahuktalo opte raspoloewe, ali mi Srbi u inostranstvu jesmo
stajali pred moralnom dilemom da li da uskoimo u taj voz.
Kod mene, dakle, nije bilo ozbiqnijih dilema kad je re
o pisawu i objavqivawu na panskom. Niti sam mogla da se
na stranom jeziku gradim kao stilista, niti sam htela da
unovim temu koja je, uz odreeni stav, imala u onom periodu
veliku prou.
Da sam imala neku drugu vokaciju, ili profesiju, ko zna,
moda bih zauvek ostala u paniji. Nije malo rei da je mene verovatno jezik dovukao nazad u Beograd. No panija je i
398

danas moja druga, odabrana domovina, jer to je domovina moje

erke i kwievne batine kojoj se neprestano vraam kao italac, katkad i kao prevodilac.
U Beogradu, 413. 9. 2004.

399

DUAN VLADISLAV PAERSKI

KWIEVNE NAGRADE U POQSKOJ

Za razliku od mnotva literarnih nagrada u Srbiji (u
periodu od 1839. do 2002. registrovano ih je 348, sa 3.042 nagraena dela i 2.137 autora), u Poqskoj je situacija neto
drugaija. I pored toga to je u pitawu velika zemqa, sa oko
38 miliona stanovnika, sa velikim brojem svetski znaajnih
pisaca, izdavaa i italake publike, taj broj je, prema mojoj
proceni, znatno mawi. Istovremeno, razlikuje se i nain
formirawa kwievnih nagrada. Jako je mali broj uglednih
nagrada posveenih odreenom poznatom poqskom piscu: Mickjeviu, Sjenkjeviu, Slovackom, eromskom, Ivakjeviu, Andejevskom itd. Izuzetak predstavqaju Nagrada Vladislava Rejmonta, koju od 1994. godine dodequje Savez poqskih zanatlija
u saradwi sa Savezom poqskih kwievnika, za ivotno delo
i za kwigu iz prologodiwe kwievne produkcije (neki od
dobitnika su Tadeu Ruevi, Olga Tokaruk, Zigmunt Kubjak
i Riard Kapuiwski), kao i Nagrada Jana Parandovskog,
koju dodequje poqski PEN klub.
Poqski PEN klub predstavqa pravu malu fabriku" kwievnih nagrada, sa veoma bogatom tradicijom dodeqivawa, mada, ini se, one nemaju teinu koju poseduju nagrade nastale
mnogo kasnije, a dodequju ih najpoznatiji poqski dnevni list
i jedan od najuglednijih politikih nedeqnika. Ipak, treba
ih pomenuti, jer su ih svojevremeno dobijali najpoznatiji
poqski pisci: PEN klub je dodeqivao prvobitno samo jednu
nagradu, namewenu prevodiocima poqske kwievnosti na neki strani jezik i prva dva puta je dodeqena davnih 1929. i
1930, a kasnije je promenila svoj karakter; Trenutno najcewenija nagrada koju dodequje je Nagrada Jana Parandovskog, koja
postoji od 1988. godine. Neki od laureata su Zbigwev Herbert,
Leek Kolakovski, Stanislav Lem, Riard Kapuiwski, Sta400

wislav Barawak, Tadeu Ruevi, Kaimje Brandis, Tadeu

Konvicki itd; Nagrade za prevoewe su podeqene, pa je dodeqivana nagrada za prevoewe poqske kwievnosti na strani
jezik (neki od dobitnika: Julije Benei, France Vodnik,
Petar Vujii, eslav Milo) i nagrada za prevoewe sa
stranog jezika (npr. Julijan Tuvim, Leopold Staf, Zigmunt
Kubjak, Stawislav Barawak); Urednika nagrada PEN kluba
(od 1978); nagrada PEN kluba za pesniko, prozno i esejistiko stvaralatvo (od 1992; npr. Eva Lipska, Pavel Hile,
Vislava imborska, Stefan Hvin); Nagrada Ksaverija Pruiwskog, koja se dodequje za kwievnu reportau, pripovetke
i kwievnu esejistiku u duhu stvaralatva Ksaverija Pruiwskog (od 1988; npr. Riard Kapuiwski); Nagrada Jana
Steleckog (od 1990); Nagrada Roberta Grejvsa (19751981) za
mlade stvaraoce; Nagrada Kaimjea ensnija za delo sa
marinistikom tematikom (od 1989); Povremena nagrada za
poseban doprinos poqskoj pisanoj rei (dodeqena 1989. Jeiju Gedrojcu i 1996. Jeiju Turoviu); Nagrada Mjeislava Lepeckog, za izuzetno delo poqske pisane rei (od 1971. do
1981).
Nagrade koje na neki nain izlaze izvan okvira lokalne
sredine u kojoj se dodequju su: Nagrada Elektribalta", za najboqe kwievno delo objavqeno iskquivo na Internetu, uglavnom iz oblasti naune fantastike; Nagrada Janua A. Zajdla,
za fantastinu kwievnost, ije dodeqivawe neprestano izaziva brojne polemike, nagrada nazvana po imenu svetskog putnika i pisca putopisne kwievnosti Arkadijua Fidlera
ilibarski leptir", u istom anru (npr. putopisci Riard Kapuiwski, Vojeh Jagelski, Marek Kamiwski), koju
dodequje najstarija poqska javna biblioteka Raiwskih iz Poznawa i Muzej Arkadijua Fidlera. Vrlo je interesantna nagrada Stawislave Zavianke, koja se dodequje najsmelijem debiju u kwievnosti, u ast glumice Stawislave Zavianke,
koja je svoje prve pesme objavila u 75 godini. Nagradu dodequje Internet-projekat Salon za promociju talenata Parnas.pl".
Za pesniki debi se dodequje i Nagrada Kaimjere Ilakovi.
Meu wima je i jedna od najstarijih poqskih kwievnih nagrada uopte, mada medijski mnogo mawe uticajna i cewena
kao neke o kojima u govoriti kasnije, je Nagrada Koelskih, koju od 1962. godine dodequje Zadubina Koelskih sa
seditem u enevi, nastala testamentom posle smrti Mowike Koelske, udovice poznatog izdavaa, pesnika i mecene
Vladislava Augusta Koelskog. Nagrada je nastala sa eqom da se promoviu mladi poqski stvaraoci u zemqi i
inostranstvu, uglavnom pisci i kwievni kritiari. Dosa401

dawi dobitnici su, izmeu ostalog, bili Slavomir Mroek, Zbigwev Herbert, Zigmunt Kubjak, Tadeu Konvicki, Stawislav Barawak, Edvard Stahura, Eva Lipska, Adam Zagajevski, Stefan Hvin, Adam Mihwik, Pavel Hile, Vislava imborska, Olga Tokaruk
Ipak, najznaajnije i najuglednije i medijski najatraktivnije, pa, time, i najlukrativnije poqske nagrade su Politikin paso, koji dodequje politiki nedeqnik Politika i
Nike", koju dodequje najtiraniji optepoqski dnevni list
Gazeta vibora.

Politikin paso
Politikin paso predstavqa stariju od dve izuzetne poqske nagrade za kwievnost (dodequje se od 1992. godine), koja
na neki nain nain predstavqa poqsku Nobelovu nagradu u
oblasti kulture, jer se jo dodequje istaknutim kulturnim
radnicima, a koji, opet, na najboqi mogui nain reprezentuju poqsku kulturu u svetu, iz oblasti filma, muzike, pozorita, likovne umetnosti, roka/popa/estrade, kao i u oblasti
kulturne kreacije", to jest organizacije najznaajnijeg, najinteresantnijeg kulturnog dogaaja u protekloj godini.
Pored toga to je sjajna reklama za asopis Politika, na
sve tewem tritu poqskih politikih magazina, prilika
da iz svih medija zabruji ime inicijatora projekta i sponzora, za umetnike (dobijaju simbolini paso i po 10.000 zlota
oko 2.500 evra) i sve nominovane (po troje iz svake kategorije), esto do tada nedovoqno afirmisane, oznaava znaajnu
promociju i omoguava im da potpiu probitane ugovore sa
izdavaima za nekoliko svojih sledeih preduzea. iri ine
univerzitetski profesori, pisci i urednici novina i asopisa (ne obavezno kwievnih: npr. enskog Visoke potpetice, Wusvik Poqska, dnevnika epospolita i Gazeta vibora
esto meusobno konkurentnih (Wusvik i Politika), zatim
Gazeta vibora koja poseduje sopstvenu, vrlo popularnu nagradu itd).
U najuem izboru za kwievnu nagradu 2004. godine je
bilo 18 autora iz najrazliitijih oblasti kwievnosti (esej,
proza, kwievna kritika, sociologija kwievnosti, poezija),
a nominovani su bili: Jacek Dukaj (1974), pisac naune fantastike, koji je saraivao sa svim najznaajnijim poqskim nauno-fantastinim asopisima, objavio je est kwiga i uredio jednu, a na osnovu wegove prie Katedrala Toma Bagiwski je stvorio istoimeni kratkometrani film koji je 2003.
402

godine bio nominovan za Oskara, vie puta dobitnik najznaajnije nagrade za naunu fantastiku Janua A. Zajdla;
Toma Ruicki (1970), pesnik i prevodilac, poeziju pie
od 1988. Objavio je pet kwiga poezije i jedan izbor iz dela
(19872003). Dobitnik je Nagrade Koelskih 2004. godine, i
laureat ovogodiweg Pasoa Slavomir Shuti (1973). Shuti,
u stvari, predstavqa kwievno-umetniki psudonim ovog deklarisanog zaqubqenika u socrealistiki megalomanski projekat, planski stvoreno krakovsko predgrae Novu Hutu i
znai iz Hute". Ranije je radio u banci kao poslovni predstavnik, logistiar i magacioner. Debitovao je zbirkom pripovedaka Vrli novi ukus (1999), objavio je i Buncawe (2001),
eer u normali (2002), kao i Internet-roman Blok. Prole godine se pojavio wegov roman Nanos, pisao je za brojne
avangardne asopise, bavio se fotografijom i reirao andergraund filmove. Bavi se performansom i tvorac je projekta Cirkus Shuti. Jedan od spektakularnijih hepeninga Shutija
je bilo bievawe samog sebe virlama iz hipermarketa. Prema tvrdwama wegovih kolega umetnika, Shuti na taj nain
kawava sam sebe zbog potroakih grehova svojih zemqaka".
Zbog svega toga je postao lider poqskog antipotroakog pokreta u nastajawu.
Nemogue je govoriti o istorijatu kwievnog dela nagrade Politikin paso, a da se ne pomenu pisci nagraeni u
prethodnim godinama.
2003. Vojeh Kuok (1972) dobio je Paso za roman ubre, koji otkriva okrutnost porodinog ivota, za konsekventno analizirawe poqske 'obinosti', kao i oseaj za najrazliitije varijante poqskog savremenog jezika". Iako se dovodi u vezu sa prozom, debitovao je pesnikom kwigom Verovatne prie (1996). Sa debitantskom proznom kwigom uvene
prie (1999) biva nominovan za Nagradu Nike" i nagraen
na konkursu Poqskog udruewa izdavaa. Za pripovetke sakupqene u zbirci Skeletari (2002) bio je nominovan za Politikin paso, kada mu je predvieno da predstavqa zvezdu sa
kwievnom budunou". Na osnovu romana ubre produkcijska kua TOR je snimila igrani film.
2002. Dorota Maslovska (1983), kwievnica-debitantkiwa je nagraena za roman Poqsko-ruski rat pod belo-crvenom
zastavom, za originalnu analizu poqske stvarnosti i stvaralako koriewe svakodnevnog jezika". ivi na primorju, u
provincijskom gradiu Vejherovu, studira psihologiju na
Gdawskom univerzitetu. Godine 2002. je osvojila nagradu enskog mesenika Tvoj stil na konkursu Dnevnik Poqakiwe", a
iste godine je nagraena i na konkursu Zlatno pero Sopota
403

(najposeeniji poqski primorski turistiki centar). Wen

roman je proglaen jednim od najznaajnijih kwievnih dogaaja 2002. u Poqskoj i do kraja prole godine se prodao u tirau od etrdeset hiqada primeraka.
2001. Pavel Hile (1957), pesnik, prozni pisac, dramaturg, kwievni kritiar, dobija nagradu za kwigu Mercedes-Benc (preveden u Srbiji 2003. pod naslovom Mercedes Benz),
kwievni oma Hrabalu, za originalnost forme i vetinu
filigranske naracije". Rodio se u Gdawsku, gde je zavrio
filologiju na Gdawskom univerzitetu i radio u pres-centru
Solidarnosti" osamdesetih godina, predavao filozofiju na
Medicinskoj akademiji. Od 1994. do 1999. je bio direktor Regionalnog centra Poqske televizije u Gdawsku. Prve pesme i
pripovetke objavquje u asopisu Stvaralatvo. Popularnost u
zemqi i inostranstvu mu donosi debitantski roman Vajser
Davidek (1987), koja je bio smatran najvanijim debijem osamdesetih godina, a kritiari ga ocewuju kao kwigu decenije",
remek-delo kwievnosti". Dvehiqadite godine roman je ekranizovao reiser Vojeh Marevski. Hile je, izmeu ostalog,
objavio Pripovetke za selidbu (1991), kwigu Prva qubav i
druge prie (1996) i Druge prie zbirka skica i eseja koji
su se pojavqivali u Gazeti viboroj. Kao pisac, postigao je
veliki uspeh, nagraen je prestinim nagradama 1997. je
dobio Nike". Na osnovu wegovih tekstova su snimqene predstave u prestinom Televizijskom pozoritu, koje se ve godinama emituje ponedeqkom na Prvom programu Poqske televizije, izmeu ostalog Sto i Srebrna kia (obe 2000), a 2001.
je Pozorite Osterve u Lublinu postavilo na scenu wegovu
predstavu Kupalite ada.
2000. Maana Bogumila Kelar (1963), pesnikiwa, kwievni kritiar, nagraena je za lepotu i preciznost svojih
pesama, posebno u zbirci Materia prima, za poeziju koja, nastavqajui najboqe tradicije enske lirike, predstavqa uvek
materijal prve i jedinstvene vrste". Zavrila je filozofiju
na Varavskom univerzitetu i radi na varavskoj Akademiji
za specijalnu pedagogiju. Debitovala je na stranicama poznawskog Vremena kulture, a za zbirku iz 1992. Sakra konversacione (pojedine pesme objavqene kod nas u asopisima Pro
femina, br. 25/26, 2001. i Alfa & Alfa, br. 1, 2001) dobija
nagradu na konkursu Vremena kulture za najboqi debi, pesniku Nagradu Kaimjere Ilakovi i Nagradu Koelskih.
Godine 1999. objavquje svoju drugu zbirku Materia prima, a
2000. biva nominovana za kwievnu nagradu Nike". Treu
zbirku objavquje 2000. godine pod nazivom In den Rillen eisiger
Stunden, etvrtu Umbra 2002.
404

1999. Marek Bjewik (1956), pisac, esejista, prevodilac,

za prefiwenu esejistiku, za prozu pisanu sjajnim jezikom,
kao i za pribliavawe itaoca jezicima stranih proznih pisaca". Studirao je romanistiku na Varavskom univerzitetu.
prevodilac je Milana Kundere, Emila Siorana, Rolana Barta. Godine 1991. je objavio kwigu eseja Crni ovek. Zigmunt
Kraiwski prema smrti, za koju dobija nagradu Zadubine
poqske nauke Gurskih. Popularnost stie debitantskim romanom Terminal, prvi put objavqenim 1994. godine i prevedenim na francuski i nemaki jezik. Marek Bjewik je poznat i po tekstovima o vinu koje objavquje u Magazinu Gazete
vibore. Trenutno je zaposlen u Institutu za kwievna istraivawa Poqske akademije nauka. Dva puta je bio nominovan za kwievnu nagradu Nike": 1999. za kwigu eseja Melanholija, a 2000. za roman Stvorewca.
1998. Jei Pilh (1952), prozni pisac, publicista, nagradu dobija za kwigu Nepovratno izgubqena levorukost
(1998), za stvaralaki prilog obnavqawu formule nedeqnog
podliska, kao i za originalna tematska i formalna istraivawa, u ciqu brisawa granice izmeu feqtona i poqskog romana". Studirao je polonistiku na Jagjelonskom univerzitetu
u Krakovu. Kao pesnik je debitovao 1969. na stranicama nedeqnika Preicom. Od 1975. do 1985. je bio zaposlen u Institutu za poqsku filologiju Jagjelonskog univerziteta. Od
1978. je lan redakcije dvonedeqnika Student. Vernu publiku
je stekao za vreme ratnog stawa kao autor izuzetno smenih,
satirinih crtica itanih na susretima krakovskog govornog
asopisa Naglas, iji je bio suosniva. Wegova prva kwiga,
Ispovest pisca nelegalne erotske kwievnosti (kod nas prevoen u Mostovima, br. 127/128, 2001), koja je izdata u Londonu 1988. godine je dobila nagradu Zadubine Koelskih.
Wegova Lista prequbnica (1993) je ekranizovana, a film je
nagraen na najznaajnijem Festivalu poqskog igranog filma
u Gdiwi, za scenario i dijaloge. Wegova proza je bila adaptirana za pozorinu scenu. Do 1999. godine Jei Pilh je bio
vodei kolumnista nedeqnika Opti nedeqnik, trenutno pie za nedeqnik Politika. Smatraju ga za najistaknutijeg poqskog proznog pisca sredwe generacije. Nekoliko puta je bio
nominovan za nagradu Nike": 1998. za Teze o gluposti, piu
i umirawu, 1999. za Nepovratno izgubqenu levorukost. Godine
2002. je dobio statuu Nike" za kwigu Pod Snanim anelom
(kod nas prevoen u Sveskama, br. 6566, 2002. i u celini
2003 pogreno Kod Monog anela).
1997. Andej Sapkovski (1948), po obrazovawu ekonomista, iz qubavi pisac, za ciklus romana i pripovedaka, ko405

ji govore o fantastinom svetu, u kome prepoznajemo dobro

poznate mehanizme koji vladaju u savremenom svetu. Posebnu
pawu zasluuje vetina autora da podstie itaoca na intelektualnu zabavu". Wegovo bavqewe fantastikom je zapoelo
sluajno, poto se prijavio na konkurs mesenika Fantastika, 1985. godine. Tako je nastao Vetac, veliki kwievni debi Sapkovskog (1986). Pripovetka je osvojila tree mesto,
stekla veliki broj potovalaca i uskoro postala saga. Sapkovski je dobitnik velikog broja prestinih nagrada. etiri
puta dobitnik i jedanput nominovan za Nagradu Janua A.
Zajdla (1990, 1992, 1993, 1994, 2000), tri puta dobitnik italake nagrade za naunu fantastiku Sfinga", ekih nagrada Ikaros i Ludvik (1993), evropske nagrade za naunu fantastiku EUROKON Avard, za najboqeg autora 1996, kao i nagradu
Davida Ben Guriona (Moskva, 1997), za fundamentalni doprinos fantastici, od Izraelskog kluba qubiteqa fantastike.
Kwige o Vecu obuhvataju zbirke pripovedaka Vetac (1990),
Ma sudbine (1992), Posledwa eqa (1993), Neto poiwe,
neto se zavrava (2000) i ciklus romana Krv vilewak
(1994), Vreme prezira (1995), Vatreno krtewe (1996), Lastina kula (1997), Gospodarica jezera (1999).
1996. Olga Tokaruk (1962), prozni pisac i esejistkiwa,
Politikin paso dobija za kwigu Pravek i druga vremena,
ija metafizika predstavqa novost u poqskoj kwievnosti".
Po obrazovawu je psiholog. Oboavalac je Junga, dobar poznavalac psihologije i tajnih nauka. Na kwievnoj sceni je debitovala zbirkom pesama Gradovi u ogledalima (1989), kao i
pripovetkama tampanim u asopisu Preicom. Osvajala je
nagrade na brojnim konkursima. Devedesetih godina je saraivala sa asopisima poput: Odra, Krajine, Naglas, El, Vreme
kulture, Tvoj stil. Stalno sarauje sa psiholokim asopisom Karakteri. Wen prozni debi predstavqa kwiga Putovawe
qudi Kwige (1993; kod nas objavqena kao U potrazi za kwigom, 2001), koja joj je donela muwevitu popularnost i nagradu
od, izmeu ostalog, Drutva poqskih izdavaa. U krugu metafizikih nemira, primewenih na interesantnu fabulu, kree
se i sledea wena kwiga E. E. (1995). Olga Tokaruk je pisac koga veoma ceni i kritika i publika. Godine 1997. je odluila da se profesionalno posveti iskquivo pisawu. Nagrade (pored pomenutih): 1995. Kwiga meseca", za roman E.
E.; 1997. Nagrada Zadubine Koelskih; 1997. Nominacija za nagradu Nike", za roman Pravek i druga vremena;
1999. Nominacija za nagradu Nike", za roman Kua dnevna, kua nona (kod nas objavqen 2002); 2002. Nominacija
za nagradu Nike", za zbirku pripovedaka Svirka na mnogo
406

bubweva (kod nas objavqena iste godine); 2002. Pobednik

na italakom konkursu Gazete vibore Kome 'Nike'?", za
zbirku pripovedaka Svirka na mnogo bubweva.
1995. Stefan Hvin (1949), prozni pisac, esejista, kwievni kritiar, istoriar kwievnosti i grafiar. ivi u
Gdawsku, stalno je zaposlen Institutu za poqsku filologiju
Gdawskog univerziteta i jedan je od najznaajnijih pisaca sredwe generacije. Kao prozni pisac debituje polovinom osamdesetih (pod pseudonimom Maks Lars), sa fantastino-avanturistikim romanima Qudi-korpioni (1984) i ovek-slovo (1989). Autor je i nekoliko naunih kwiga, a pie i eseje
i romane, izmeu ostalog: Kratka istorija jedne ale (1991),
Haneman (1995) i Ester (1999). Objavquje u poqskoj, nemakoj,
vedskoj i anglosaksonskoj tampi. Napisao je i nekoliko kwievnoistorijskih kwiga. Wegova dela su prevoena na
brojne jezike, izmeu ostalog na japanski. Godine 2002. je bio
lan irija za dodelu nagrade Nike". U januaru 2002. u Pozoritu Obala" u Gdawsku izvedena je premijera predstave po
wegovom romanu Haneman. Dobitnik je Nagrade Koelskih,
Nagrade PEN kluba, nemake Nagrade Grifijus i Nagrade Zadubine kulture.
1994. Marin vjetlicki (1961), pesnik, rok-muziar,
osniva sastava Svici" (wietliki igra rei od prezimena
osnivaa), radi kao korektor u asopisu Opti nedeqnik.
Odbio je da primi dodeqenu mu nagradu Paso kulture. Dobitnik je brojnih nagrada, izmeu ostalih Zadubine Koelskih (1996). Mnogi ga smatraju kultnim piscem, prema sopstvenim reima nikada zaista i do kraja u sredini".
Prijem poezije vjetlickog je izuzetno snaan na svim podrujima literarnog ivota: kritiari nisu ravnoduni, publika veoma rado kupuje svaku novu kwigu i zbirke wegovih
pesama, mladi se zbog popularnosti rok-grupe Svici",
koju vodi od 1993 identifikuju sa porukama iz wegovih pesama. Opte je miqewe da predstavqa autsajdera, buntovnika, doborovoqnog izgnanika iz sfera zvanine kulture. Izabrana bibliografija: Hladne zemqe (1992), izma (1994),
Hladne zemqe 2 (1995), Trea polovina (1996), 37 pesama o
votki i cigaretama (1996), Pesme laika (1998), Otvoreno do
opoziva (2000), Isprane pesme (2002). Kod nas objavqivan u
Mostovima, br. 100, 1994; Rei br. 39, 1997; Kwievnim novinama, br. 984, 1998; Ovdje, br. 391/393, 2001; samostalna publikacija Ispod vulkana, 2002; u Sunaniku, br. 4/5, 2003.
1993. Teodor Parwicki (19081988), prozni pisac. Nagradu je dobio posmrtno, to predstavqa svojevrstan izuzetak
od pravila, za novatorsko stvaralatvo, uprkos vladajuim
407

trendovima i modama, koje zasluuje da bude sa zakawewem

nagraeno". Stvaralatvo Teodora Parwickog se smatra za
veoma originalnu verziju poqskog istorijskog romana u 20.
veku i jedno od zanimqivijih u svetskim razmerama. Interesovala ga je, pre svega, istorija kulture i civilizacije, preloma i perioda opadawa, uzajamnog proimawa razliitih
tradicija, kao i borbe za politiku prevlast. Dobio je brojne
nagrade, izmeu ostalih: nagradu asopisa Kultura za ivotno
delo (1963), Nagradu V. Pjetaka (1971), Dravnu umetniku
nagradu za ivotno delo (1972), Nagrada Predsednika Ministarskog saveta stepena (1979). Izbor iz dela: Ecije, posledwi Rimqanin (1937), Srebrni orlovi (1944), Ecijeva smrt
(1966), Ubij Kleopatru (1968), Drugi ivot Kleopatre (1969)
itd.

Nagrada Nike"
Nike" je nagrada za kwigu godine. Dodequje se svake godine u oktobru za kwigu iz prologodiwe produkcije, sa
posebnim akcentom na roman. Interesantno je da nijedan od
sedam finalista ne zna da li e dobiti nagradu, jer se dobitnik objavquje u posledwem trenutku. Nagrada ne moe da se
deli, niti da ne bude dodeqena. I tako sve od 1997. godine.
Nita nije bilo isto od vremena nastanka nagrade Nike".
Pre svega, dodequje je naitaniji poqski dnevni list Gazeta
vibora, koji ve samom svojom propagandom nagrade ini da
nagraeni autori postaju prvoklasne medijske zvezde, ukoliko to ve nisu. Zatim, visina nagrade od 100.000 zlota (oko
25.000 evra!) ini svakog pisca da bude zadovoqan svojim delom, a iri da paqivo bira. Zbog svega toga u podrobnije
opisati do sada nagraene autore.
Nagradu Nike" za 2004. je dobio Vojeh Kuok, za roman
ubre, o kome sam u ovom tekstu pisao. Treba jo dodati da je
uopte cela 2004. bila vrlo uspena za tog mladog pisca, jer
je pored Politikinog pasoa, film zasnovan na wegovoj kwizi dobio Znatne lavove na najznaajnijem poqskom filmskom
festivalu u Gdiwi, a nagradu Nike" su za wega predvideli i
itaoci Gazete vibore u posebno organizovanom konkursu
koji prethodi samom izboru irija. Nominovani su jo bili:
Eva Lipska (1945) za zbirku pesama Ja, koja ve godinama
konsekventno gradi svoj stil u poqskoj poeziji, mada vremenski pripada tzv. Novom talasu. Dobitnik je Nagrade Koelskih, Poqskog PEN kluba i nagrade Fondacije A. Juikovskog. Prevoena je na engleski, eki, danski, holandski, ne408

maki i maarski. Kod nas: Poqa, 28, 275, 1982; Letopis Matice srpske, 158, 430, 4, 1982; Poqa, 34, 351, 1988; Pismo, 13,
1988; Odjek, 44, 1112, 1991; Kwievne novine, 45, 876, 1993;
Pro femina, 7, 1996; Sveske, 9, 38, 1997; Letopis Matice
srpske, 173, 460, 4, 1997; Kwievne novine, 49, 956, 1997; Poezija, 12, 1998; Stipendisti vremena, 1998; Letopis Matice
srpske, 175, 464, 6, 1999; Alfa & Alfa, 1, 2001; Ja, 2004;
Dnevnik, 20598, 2004. Objavila je oko 20 kwiga poezije;
Danijel Odija (1974) za roman Pilana, sliku siromane,
zaboravqene i nepotrebne provincije. Zaposlen je u regionalnom studiju Poqske televizije u primorskom gradu Slupsku, a preko sedam godina je studirao poqsku filologiju na
Gdawskom univerzitetu;
Mjeislav Porempski (1921) za biografsku monografiju
poznatog poqskog slikara Novoelski. Viegodiwi predava na varavskoj Likovnoj akademiji i krakovskom Jagjelonskom univerzitetu, direktor krakovskog Narodnog muzeja. Objavio deset kwiga o umetnosti;
Riard Pibilski (1928), za esej-priu Kemjewec.
Pria o razumnosti pobeenih. Pria o liceju u Kemjewcu,
jednom od najveih poqskih edukacijskih fenomena iz vremena okupacije i podele Poqske (do 1918. godine). Istaknuti
istoriar poqske i ruske kwievnosti, profesor u Institutu za kwievnost Poqske akademije nauka. Napisao veliki
broj naunih radova;
Magdalena Tuli (1955), za roman i ne-roman" Naini.
Studija o pisawu studija i romana. Dobitnica Nagrade Koelskih i nominovana za Nike" 1999. godine;
Henrik Vawek (1942), za kwigu Finis Silesie. Slikar,
prozni pisac, esejista, likovni kritiar, inspirisan starim
nemakim fotografskim albumima, pie o sudbinama qudi
koje je na fotografijama pronaao. Napisao je dva romana i
esejistiku trilogiju.
iri za nagradu Nike" je 2004. radio u sastavu: Marija
Jawion (predsednik), istaknuti prouavalac poqskog romantizma, profesor u Institutu za kwievnost Poqske akademije nauka; Lidija Burska, istoriar kwievnosti, zaposlena u
Institutu za kwievnost Poqske akademije nauka; Andej Franaek, Krakov, kwievni kritiar, urednik u Optem nedeqniku, pisac kwige o Zbigwevu Herbertu, u pripremi kwiga o eslavu Milou; Andej Makovjecki, istoriar kwievnosti, profesor Varavskog univerziteta, struwak za poqski realizam, autor renika kwievnih likova; Kaimje
Kuc, pozorini i filmski reiser, lan poqskog Senata;
svetenik Vaclav Oajca, jezuita, glavni urednik Opteg
409

nedeqnika, pesnik; Fransoa Rose, profesor francuske kwievnosti u Lozani, lan irija za Nagradu Koelskih; Tadeu Sobolevski, filmski kritiar, publicista u Gazeti viboroj; Pjotr Vjebicki, glavni urednik Poqske gazete.
Prethodnih godina, nagrade su dobili:
2003. Jaroslav Marek Rimkevi (1935), za zbirku poezije
Zalazak sunca u Milanufku, simbolinu priu o pesnikovom
kunom vrtu. Najvea tajna tih pesama se krije u naglom sudaru 'visokog' s 'niskim'. Junaci Rimkevievih stihova su gaci, jeevi i nekoliko maaka, mada se tu, naravno, radi o neemu mnogo veem nego o stanovnicima vrta u predgrau Varave, gde stanuje pesnik". J. M. Rimkevi je kritiar i istoriar kwievnosti, esejista, pesnik, prevodilac, dramski pisac. Debitovao je 1957. sa zbirkom pesama Konvencije. Predstavnik je i teoretiar neoklasicizma u poqskoj kwievnosti. Objavio je est kwiga pesama, deset kwiga eseja (o poqskim piscima Aleksandu Fredru, Julijuu Slovackom, Lemjanu, vrtovima i klasicizmu), dva romana, pet komedija i
prevoen je na nemaki i francuski. Kod nas: Letopis Matice srpske, 150, 413, 6, 1974.
2002. Joana Olak-Rowiker (1934), za kwigu seawa U vrtu seawa, porodinu sagu porodice Horvic, koja prikazuje
proces dramatine asimilacije jevrejske inteligencije. Autorka je poznata televizijska i filmska scenaristkiwa, radila je kao umetniki direktor pozorita u Novoj Huti i Krakovu, a bila je jedan od osnivaa kultnog kabarea i mesta okupqawa krakovske i poqske inteligencije Podrum pod ovnovima".
2001. Jei Pilh, za kwigu Pod Snanim anelom, gde se
Pilh majstorski igra tradicijom 'alkoholiarskog' romana,
dokazujui kako je autokreacija alkoholiara priawe o samom
sebi kroz usta pisca".
2000. Tadeu Ruevi, za kwigu Majka odlazi, sastavqenu od porodinih dokumenata (fotografije), delova autorovog
dnevnika i uspomena wegove majke. Pesnika ne treba posebno
predstavqati srpskoj publici. Kod nas objavqivan: Poqa, 32,
1958; U sreditu ivota, 1960; Ulaznica, 9, 1969; Nemir.
Izabrane pesme, 1970; Poqa, 21, 202, 1975; Letopis Matice
srpske, 157, 428, 5, 1981; Letopis Matice srpske, 163, 440, 2,
1987; Poqa, 33, 341, 1987; Koraci, 5/6, 1987; Traumatska pria,
1987; Pismo, 27, 1991; Letopis Matice srpske, 169, 452, 4,
1993; Reqef, 1993; Stvarawe, 6/7, 1994; Mostovi, 97, 1994;
Mostovi, 99, 1994; Letopis Matice srpske, 171, 456, 4, 1995;
Stvarawe, 11/12, 1995; Sv. Dunav, 1, 1, 1995; Poezija, 1, 1,
1996; Branievo, 42, 12, 1996; Re, 27, 1996; Kwievnost,
410

49, 103, 5/6, 1998; Poezija, 11, 1998; Stvarawe, 4/8, 1998; Pismo, 15, 56, 1999; Uvek fragment, 2000; Stvarawe, 1/3, 2001;
Kwievne novine, 1067, 2002; Zlatna greda, 26, 2003; Krovovi, 54/55/56, 2002/2003; Sunanik, 4/5, 2003; Kwievni magazin, 23, 2003; Kwievni magazin, 33, 2004.
1999. Stawislav Barawak (1946), za kwigu Hirurka
preciznost. Elegije i pesme iz godina 19951997. Autor je
pesnik, esejista, kritiar i istoriar kwievnosti i prevodilac. Predstavnik pokolewa Novog talasa. Osniva i urednik brojnih poqskih kwievnih asopisa (moda najznaajniji meu wima su Kwievne sveske, koje su poele da izlaze
u emigraciji). Objavio je deset pesnikih kwiga, brojnih naunih radova (npr. o poeziji Zbigweva Herberta), prevodio
ekspirove drame, autor pesnikih antologija. Od 1990. godine se pojavquju wegovi prevodi novih i starijih engleskih
i amerikih pesnika (meu wima i arlsa Simia). Prevodi
poeziju i sa ruskog, nemakog i litvanskog. Preveo je na engleski poeziju Vislave imborske i Kohanovskog. Od esejistikih radova treba izdvojiti wegovu Etiku i poetiku (1979)
i fundamentalno delo posveeno teoriji i praksi prevoewa
Spaseno u prevodu (1992, 1994, 2004). Dobitnik velikog broja
kwievnih nagrada. ivi i radi u SAD. Kod nas objavqivan:
Letopis Matice srpske, 147, 427, 2, 1981; Sveske, 10, 1991;
Kwievne novine, 45, 861, 1993; Mostovi, 100, 1994; Stvarawe, 49, 1994; Srpski kwievni glasnik, 8/10, 1995; Mostovi,
107/108, 1996; Poveqa, 3, 2002; Poqa, 419, 2002; Sunanik,
4/5, 2003.
1998. eslav Milo (19112004), za kwigu Pas krajputa (srpsko izdawe 2002). Prema Leeku Kolakovskom, ako je
ikada eslav Milo zabeleio svoju metafiziku, onda je to
uinio u Psu krajputau. Kwiga je veoma lina i neobina.
Sadri kako nove stihove, tako i veoma poznate tekstove iz
Opteg nedeqnika, a takoe i veoma saetu prozu naslovnog
ciklusa, koja je sastavqena od crtica, aforizama, seawa, malih teolokih traktata, misli posveenih problemima koji
mue pisca, opsesijama, nemirima. Suvino bi bilo predstavqati uvenog poqskog nobelovca. Navodim samo koordinate
na kojima se mogu wegova dela pronai u srpskim bibliotekama: Letopis Matice srpske (LMS), 149, 411, 1, 1973; LMS,
154, 422, 12, 1978; Poqa, 26, 262, 1980; LMS, 156, 426, 5,
1980; Gde sunce izlazi i gde zalazi, 1981; U dolini rijeke
Isse, 1981, 2. izd. 1986; Druga Evropa, 1982, 2. izd. 1986, 3.
izd. 1991; Snoviewa nad zalivom San Francisko, 1982; Spasewe. Izabrane pjesme, 1982; LMS, 158, 429, 3, 1982; Zemqa
Ulro, 1982, 2. izd. 1986; Osvajawe vlasti, 1983; LMS, 160, 433
411

[434], 5, 1984; LMS, 161, 436, 5, 1985; Himna o perli, 1985;

Bagdala, 316/317, 1985; Svedoanstvo poezije, 1985; Zarobqeni
um, 1985, 2. izd. 1987; Poqa, 32, 332, 1986; Kontinenti. Eseji,
1986; Savremenik, 6, 1986; Poqa, 32, 328329, 1986; Delo, 7,
1986; Vidici, 253/254, 1987; Poqa, 34, 356, 1988; Poezija,
1988; Hronike, 1989; LMS, 165, 443, 1, 1989; Kwievnost, 10,
1990; Gradac, 18, 95/97, 1990; Novi vidici, 1, 1991; Istonik, 2, 1992; LMS, 168, 450, 3, 1992; Stvarawe, 11/12, 1992;
Poqa, 38, 399, 1992; Stvarawe, 9/10, 1992; Re, 16, 1995; Srpski kwievni glasnik, 8/10, 1995; Poezija, 7, 1997; Sv. Dunav, 1, 1997; Stvarawe, 4/8, 1998; U potrazi za otaxbinom,
1998; LMS, 175, 463, 5, 1999; Alfa & Alfa, 1, 2001; Godina
lovca, 2002; Poezija, 17, 2002; Kwievni glasnik, 15, 2002;
LMS, 179, 471, 5, 2003; Sveske, 68, 2003; Krovovi, 54/55/56,
2002/2003; Sunanik, 4/5, 2003; Sveske, 73, 2004; Kwievni
magazin (KM), 34, 2004; Politika, 32611, 2004; KM, 39, 2004.
1997. Vjeslav Milivski (1932), za kwigu Vidokrug. Godinama su kritiari i itaoci traili kwigu o posleratnoj
Poqskoj i evo je. Kwiga sadri prefiwenu prozu o prolasku vremena, sticawu iskustva i sazrevawu, o povezanosti i
usamqenosti. To je autobiografska kwiga". Godine 1967. je debitovao sa romanom Goli vowak, o iznenaujue (i za kritiare) iskazanoj qubavi sina prema ocu. Konflikt izmeu eqenog i stvarnog identiteta je bila posveena drama Kquar
i romanu Palata (1970). Kao naopirnija epopeja sudbine seqaka se ispostavio roman Kamen na kamenu. Prevoen je na
ruski, eki, slovaki, rumunski, bugarski, estonski, letonski, maarski i engleski.
Zakquak koji sledi moda je i previe oit. Poqska je
1989, kada je dolo do politikih promena, doivela promene i na kwievnom planu. Izmewen je i nain dodeqivawa
kwievnih nagrada. Etablirane, nagrade iz prolog vremena" (npr. one PEN-a) i nagrade dodeqivane u emigraciji
(Nagrada Koelskih), odlaze u drugi plan, a italaka publika, kritiari i pisci dodequju, uz pomo visokih nagrada, najboqim stvaraocima ulogu medijskih zvezda. U tome se
Politikin paso i Nike" unekoliko razlikuju. Vidqiva je
tendencija da Paso dobijaju nove nade" poqske kwievnosti, marginalci", andergraund" pisci i debitanti, ili
oni koji su to do sada bili ali ih niko nije primetio (u
skladu sa tim je i visina nagrade od samo" 2.500 evra), dok
Nike" nagrauje zrele, izuzetne autore, koji esto za sobom
ve imaju duge godine stvaralakog (i uspenog) rada, nagrauje ih moda za wihov dosadawi trud (sa 25.000 evra), mada
i od tog pravila ima izuzetaka, a to sigurno zavisi i od sa412

stava irija, ali i od eqe sponzora i osnivaa. Ipak, sve

te nove tendencije treba oceniti pozitivno, jer se pokuavaju istai u ovom trenutku u Poqskoj najkvalitetniji mogui
pisci i nagrauju se za wihov minuli rad ili bqetavu ideju, a u kom odnosu poqska kwievnost danas stoji prema, na
primer srpskoj, treba ostaviti istoriarima kwievnosti,
kritiarima, prevodiocima i, naravno itaocima.

413

KRITIKA

U ZNAKU DUETA KLIO TERPSIHORA

Vladimir Tasi, Kia i hartija, Svetovi", Novi Sad 2004

Roman Kia i hartija Vladimira Tasia koncipiran je i ostvaren kao pismo to ga pie Tawa, jedna od petoro glavnih junaka, gotovo vrwaka, Novosaana, rasijanih ratom i razarawem zemqe po
svijetu, a na kratko okupqenih oko rasjeenog Mosta slobode i jedne
kreativne ideje da kod tog mosta rtve, mosta uz koji su rasli i odakle je ritam udarawa graditeqskih maina trajno obiqeio wihovo
osjeawe za ritam, muziku i igru i sami rasjeeni kao most, i sami rtve, s osjeawem razdvojenosti vremena i prostora: budunost
uvijek dolazi i nikada nije tu, a prolost uvijek odlazi; ovdje smo,
ali nijesmo odavde, odande smo, ali nijesmo tamo ostvare svoj posqedwi i jedini performans", svojevrsni buni Antirequiem mostu
i svojoj rasijanoj, obeskorijewenoj i polomqenoj mladosti.
Tawa pie iz osjeawa najdubqe potrebe da pre svega treba zabeleiti ono to se dogodilo. Ako neto poe naopako, ostae bar
jedan dokument" ostae hartija kao to su dokumenta i hartija
ostali iza Tawine bake, oeve majke, iz kojih se vidi sudbinska, nesvjesna, djeja oeva krivica za bakinu propast; kao to se, kiovskom tehnikom iz Grobnice za Borisa Davidovia na osnovu dokumenata sloila i rekonstruisala umetnuta novela-ivotopis o
Lavu Sergejeviu Termenu, jednom od biqega HH vijeka i jednom od
tvoraca elektronske muzike. Te dvije dokumentarne prie i pria o
Tawinom ocu koga krivica razjeda i boleu pretvara u namuenu i
unakaenu grotesknu lutku, tri su relativno samostalna, briqantna
umetnuta narativna poqa, ali ipak vrsto ukomponovana u cjelinu
romana. Naratorka eli da sauva istinu da su neobini qudi iveli na tako obinom mestu", identifikujui tako junake romana i
svoje prijateqe kao izuzetne, neobine qude.
Ali hartija ni dokumenta nijesu garancija uvjerqivosti i u tome naratorka vidi i neto tragino:
Dokument postoji, mogu da ga dotaknem, a zvui kao da je izmiqen. Salajka leglo trockista? italake grupe? Ko to danas moe
zamisliti? Deluje smeno. Dobro je or rekao. Na Podbari anarhi-

413

sti, rekao je, u Centru go socijaldemokrata, Klisa ita Gramija uz

sveu. Eto kako to zvui. Hartije e neko sluajno pronai, a moda
i nee, pre nego to se raspadnu, a ako ih neko i pronae, drugi e rei da su izmiqene, namontirane, da je u pitawu falsifikat i loa
simulacija.

Gotovo nevjerovatno zvui bakina pria wena sudska odbrana

ispriana wenim glasom i gotovo nestvarno izgleda Novi Sad i
istorijska stvarnost" od prije samo est decenija. Ovaj izlet u
istoriju" otvara, s jedne strane, priu o ocu i wegovoj krivici, a s
druge, potvruje tragino osjeawe istorije svojstveno ovom piscu,
pretvarajui istorijske" likove i dogaaje u skoro fantastinu priu. Na djelu je ouewe" istorije.
Polufantastino djeluje biografija L. S. Termena, s nekoliko
razliitih datuma smrti i s dvije verzije jednog dijela ivota. Ali
ovaj ivotopis na dlanu je i pisan da se sugerira slika suludog, pomjerenog, nemogueg svijeta i jednog genija u kanxama Velike Organizacije, kojoj je dugovao najvei dio ivota, razvode svojih brakova, a
u izvesnom smislu i svoju smrt" i koje se duboko biblijski" bojao
znajui da je svako suprotstavqawe besmisleno, kao to su pred tom
organizacijom s razliitim imenima Gepeu, eka, NKVD i KGB
mnogi junaci i prekaqeni heroji drhtali kao prestraena deca".
Pria o Termenu, od samog poetka nepouzdana i neverovatna", ispriana je prema naelima poetike saimawa", odnosno enciklopedijske paradigme i ironinog lirizma" dakle, Kiove prozne
strategije. Otuda i iluzija dokumentarnosti", i pripovijedawe kao
arheoloka rekonstrukcija", odnosno nauni postupak".
Tasieva naratorka razmiqa i o svom pismu-romanu kao o dokumentu od hartije:
Kao svi dokumenti, i ovaj e nekom delovati izmiqeno. To su
prazna mudrovawa. Navaho crtai nikada ne dovravaju peane slike
jer znaju da bi mogle postati stvarne. Magija postoji; u slikama, u reima, u zvucima. Ona moe oiveti monstrume, no moe ih upokojiti.
Privremeno. Wena igra nema kraj. Hartije, kwige, albe, molbe, vizit-karte, fotografije, spiskovi, katalozi, dnevnici, krhotine seawa
i podsetnika kreu se od xepa do xepa, od biblioteke do biblioteke,
xepovi se cepaju, biblioteke se rue, deca od wihovih ostataka prave
papirne avione koje aqu u orbitu, i oni nastavqaju da plutaju svemirom, tiho, gube se, nestaju, ali neki od wih iznenada se pojavquju, pedeset, sto ili sedamsto godina kasnije, kao izgubqeno pismo koje stie
na odredite. Svet ume da bude udan. Ko bi mogao pomisliti da emo
se ikad sresti, razgovarati, druiti, plesati kao Klio i Terpsihora?

I kao to se junak Kiovog Peanika E. S. nadao da e wegovo pismo pronai neko, moda wegov sin, da e ono izroniti s dna
Panonskog mora, tako i Tasieva Tawa misli da nije nemogue na-

414

dati se da e jednoga dana neki drugi vitezovi, piui i prebirajui po kosmikom smetlitu koje ostaje za nama, moda, pronai
ovo pismo, itati ga, tumaiti ga i rei, ne bez izvesnog uewa koje je moja radost, moja porcelanska uteha: 'Neobini qudi iveli su
na ovom tako obinom mestu'."
Hartija, dakle, nudi barem porcelansku utehu".
Ni kia nema jednosmjerno znaewe u ovoj prozi. Prvo se javqa
kao sasvim sporedan motiv pri opisu inventara naratorkine sobe,
gdje je ona pravila makete od smjese brana, vode i soli, i nakit
koji se topio na kii. Topio i nestajao. Neverovatno. Sve se topi
i nestaje, sve zavrava kao ubre, kao da je oduvek bilo ubre." Kia
se, dakle, javqa u kontekstu slike raspadawa sopstvenog svijeta i wegovog pretvarawa u ubre.
Potom je nalazimo u naslovu kwige indijanskih legendi Prie
kie i Meseca, pa u imenu Miu, erke japanskoga muziara Sakamota, koje znai predivna kia", to je za naratorku dovoqan razlog
da zakqui da ovaj Japanac nije rav tip". Tawa, zacijelo, weguje
simpatije prema kii i prema zemqi izlazeeg sunca" koja je u
stvari zemqa kie" u kojoj je razvijen itav jezik koji opisuje razliite vrste kie, itave kulture kie". Pjesnici su joj pripisivali ukus, teksturu, boju"; napisani su o woj cijeli romani i pjesme u
Japanu, a poslije gledawa jednoga postera, u naratorki ostaje ovaj
utisak:
Gledati kiu kroz prozor, pisati poeziju o kii, poeziju koja
izgleda kao kia. Verovati da je kia lepa, da prekriva celinu i daje
joj nijanse, patinu, stvara mahovinu, meki sjaj krovova; da je kia umetnost; da ima istotu i proiava sve, da je treba potovati; da meditacija o kii, posmatrawe kie, donosi duevni mir.

Francuski slikar Klod Mone, veli naratorka, kiu je izbjegavao, jer je ona kazna, seawe na potop".
Simbolika funkcija kie pojaava se pri kraju romana. Dok
traje performans, naratorka sebe zamiqa da je Indijanka koja se
okree u pustiwi i priziva kiu, iskupqewe, okajawe, proiewe,
novi poetak". Istovremeno graani pretvoreni u sjenke na ekranima bilborda vide svoj grad, na svakom ekranu upravo onaj deo pejzaa
koji je inae zaklowen triarijama na reklamnom panou i sada ga
prikazuje kao to bi ga prikazalo okno velikog prozora po ijoj se
povrini sliva olujna kia, mona, u velikim kapima, kia za koju
bi u Japanu rekli da je nabe wari, 'razbija saksija' ". Najzad, pla koji moe izazvati olakawe jeste kia koja proiava psihu".
Ova brojna znaewa kia, iskazana u poetskom nadahnuu, s razlogom izdvajaju i uzdiu kiu u naslov romana, doprinosei wegovoj
lirskoj sugestivnosti i snazi. Dominantna su, ipak, znaewa oiewa, spirawa i sugestija potopa.

415

Tasieva naratorka je jo djevojicom zavoqela kwige o mitovima, odnosno mitove razlinih naroda, pa u svoje pismo" uklapa
brojne mitove, ali i brojne prie koje pripadaju ogromnom ubritu
qudskog znawa. Zato je Tawino pripovijedawe pripovijedawe erudite s naglaenim elementima esejistikog diskursa. Ali to pripovijedawe u cjelini poprima svojstvo mita postaje svevremeno, bezvremeno, univerzalno: Dolo je vreme bez vremena, dolo je vreme
pria."
Svi Tasievi junaci su mladi, urbani i moderni, djeca grada,
ali svi odreda usamqeni, nagrieni emigrantskom korozijom obeskorijewenosti, s osjeawem duboke tuge i sa samosvijeu o prirodi
bola, udrueni kao grupa nekonvencionalnih kreativaca nakratko jedino u svom Novom Sadu. Oni, poput Zorana, koji ima i francusko
ime or, osjeaju kako su ubre i ubrite bitno obiqeje grada i
qudske civilizacije:
Moda uopte ne postoji grad koji istim, moda postoji samo
ubre, svemono i sveprisutno, ubre koje jeste grad, trag koji ostavqamo za sobom kao jedini vaan dokaz postojawa, jedinu istoriju koja se,
doslovno, broji.

Zato su Tasievi junaci vitezovi smetlarskog reda. Oni e s

gradskog ubrita sakupqati tehnika sredstva uz iju e pomo izvesti svoj performans", svoje jedino kolektivno remek-djelo. or
e zaista postati moderno dijete svjetskog kapitalizma: poeo je sebe
da doivqava kao ajkulu, jer je osjetio novac, krv sistema".
Tawa je svojevrsni demon prie, moderno oliewe muze Klio
muze istorije i retorike neodvojive od wene sestre i dvojnice
Terpsihore zatitnice plesa, gesta i neograniene igre, a onda
ritma i ritmikih pokreta i zvukova, u ijem je znaku druga Tasieva
junakiwa, Sowa. Na tom duetu Klio Terpsihora kao da je izgraen,
ili barem utemeqen ovaj roman, kao da je doaran svijet kako ga ovaj
roman vidi, ostvaruje i nudi.
Oni su postali graani svijeta", moderni pustolovi u potrazi
za sopstvenim spasewem od istorijske nesree. Oni krstare svijetom, to pripovijedawu daje elemente putopisa, i misle o sebi i
svijetu, to u priawe unosi naglaen esejistiki ton. Iako je srediwa taka prostora novosadski Most slobode, prostor romana se
zahvaqujui, s jedne strane, pokretqivosti likova, a s druge, mitu
i univerzalnim priama iri na cio svijet. Iako je radwa romana vremenski smjetena na poetak HH vijeka, vrijeme romana se,
opet zahvaqujui starim priama i mitovima, iri i univerzalizuje, prelazei u vreme pria", odnosno u vreme bez vremena", ime
se i likovi preobraavaju u mitske figure (Tawa / Sowa = Klio /
Terpsihora).

416

Ples, pri tom, ima svoju ogromnu tradiciju i funkciju u istoriji, kao npr. ples u Sirakuzi, gdje su igrom tijelima i lupawem u
erpe svrgavani tirani, proizvoeni revolucija i haos, to je, dakako, djelo Terpsihore, da bi zatim morala na scenu stupiti Klio i
priom umirivati raspameenu sestru u zanosu. Reprize ove stare
igre i prie gledali smo nedavno irom jugoistone Evrope.
Jedna od glavnih tematskih linija ovoga romana jeste mogunost
univerzalnog razumijevawa meu qudima. Ona je povezana s onom nauno dokazanom" priom o erupciji na Sumatri od prije sedamdeset
tri ili etiri hiqade godina, kada na itavoj planeti godinama nije
bilo sunca niti smjene godiwih doba; kada je vladala vulkanska zima i na svijetu ostalo oko hiqadu qudi za jednu ulicu, za dvadesetak autobusa. Ako sve qudske razlike potiu od tih hiqadu qudi, onda je vjerovatna mogunost univerzalnog razumijevawa i povezanosti
svega sa svime na planeti. Onda i sumatraizam Crwanskog nije samo
avangardni poetiki protest, ve duboka vizija.
Tajna univerzalnog sporazumijevawa naroito provocira Tasievog junaka Nestora (Nenada, Neu) i on preduzima istraivawa u
tom smjeru koja ga dovode do niza autora i do teorije manuelne retorike", odnosno opet do dueta Klio Terpsihora. Mogu je govor tijela, a kqu za razumijevawe svega jeste kretawe, ritam. Za Nestora je
ritam bio sutina. Naravno, i tijelo ima ritam, tvrdie ovaj originalni i temeqno obrazovani muziar, koji je tragao za jezikom tijela, sawajui sulude snove Vagnera, Skrjabina, Termena, o totalnoj
umetnosti zvuka, boje, pokreta, o ritmu koji je gorivo samog bia,
monom i neposrednom kao ritam graevinske maine koju je uo one
noi na mostu". Zato Nestor odlazi na novosadski Most slobode,
mjeri ritam i zvukove, snima i biqei snujui muziku ritma graevinskih maina.
Tasieva naratorka Tawa nas podsjea da su Sijuksi traili
priu koja e im dati snagu, pa i sama osnauje wihovo stanovite:
U priama se, govorili su, krije velika mo. I bili su u pravu."
Mo pria je u wihovom ponavqawu i potvrivawu kroz istoriju. Sve je povezano, rekla sam, prie se proimaju i ponavqaju,
ali ponavqawe nije nikad samo ponavqawe", pa e se naratorka pozvati na Roman o rui ana de Mena. Ali mo pria se potvruje i
u ponavqawu u ovom romanu, odnosno u wihovom meusobnom povezivawu. A Tasi jeste majstor kombinovawa i povezivawa, pri emu mu
na ruku idu wegov matematiki dar i obrazovawe. On, uz to, literarno upoqava i aktivira ogromno znawe, nesumwivo koristei savremena tehnika dostignua (Internet) i stvara iluziju naune dokumentovanosti i enciklopedijske sveobuhvatnosti svog pripovijedawa. To istovremeno dovodi do proirewa koncepta stvarnosti na
sveukupno qudsko znawe, pri emu se ne zanemaruju ni aktuelni tre-

417

nutak, ni neposredne preokupacije glavnih junaka, ni wihova sklonost ka elektronskoj muzici. Ovaj roman je zanimqiv upravo po toj
irokoj otvorenosti prema razliitim vidovima i aspektima stvarnosti.
Tako pria o Termenu u zavrnom poglavqu oivqava kroz Termenov tehniki izum terpiston, koji Nestor koristi u zavrnom
performansu". Eksplozija na kraju romana oivqava priu o erupciji na Sumatri, ali asocira i na eksploziju kojom je iskomadan novosadski Most slobode. Sumatra priziva Crwanskog, wegovu istoimenu pjesmu i wegov kosmizam, odnosno viziju opte povezanosti
svega sa svime na svijetu. I Tasievi junaci e, poput junaka Crwanskog, gledati u vodu i u nebo, pa e or ugledati viziju buduih plesaa na obali, a Sowa na nebu, ironino, dva aviona i helikopter. Varirae se pria o gavranima, odnosno mit o potopu. Pria o muzici i ritmu graevinskih maina bie ostvarena u najradikalnijoj verziji. Novosadski most e zazvuati kao vozovi Vovoke i
Vodzivoba proroka Sjevernih Pajuta odnosno kao svojevrsno
ostvarewe wihove apokaliptike vizije nestanka bijelog ovjeka, pa
umrli preci ratnika igraa, sledbenika 'plesa duhova' vaskrsnue i vratiti se velikim vozom da obnove zemaqski raj". Gorivo te
lokomotive bila bi energija plesaa sakupqena u ceremonijama.
Zavrno poglavqe, kao ia, saima i sabira gotovo sve ranije prie i motive, dajui im nova ili dodatna znaewa. Ponovo se
javqa i motiv oca, groteskne lutke, kao najava kataklizmatine vizije
novih grotesknih bia koja dolaze iz nuklearno zagaenih sredina,
kakva je poslije bombardovawa 1999. Srbija, i koja vuku potomstvo u
svoj pakao. Zato se uz oca vezuje tema vampira i reaktuelizuje se Pekievo pitawe: Kako upokojiti vampira?" Groteskne lutke se ne mogu upokojiti; raaju se nove iz nuklearno zagaenih mjesta.
Otuda je roman komponovan reawem poglavqa od deset do jedan,
kao odbrojavawe, pa poredak poglavqa postaje vieznaan i funkcionalan. To je kao odbrojavawe pred veliki dogaaj, promjenu, ali i
katastrofu. To jeste najava udesnog performansa, ali i mogunog
kraja jednog svijeta, to se ve ironino sluti iz prve reenice romana: Pre nego to e posrnuti i otkotrqati se prema neobjawivom krahu, svet je u meri u kojoj svetovi kao takvi mogu biti savreni, bio savren."
Tako se roman vodi prema zavrnom prvom" poglavqu kao
kreendu u kojem se sve stie i sabija do eksplozije.
Ovo je naa kwiga o nama. U woj su citati upoqeni da govore
istine koje bi iz autorske ili naratorkine perspektive bile patetine; posebno istorijske istine". Tako Sowa ita Istoriju Novog
Sada (1894) Melhiora Erdujheqija i u woj ove redove posveene 1848.
godini:

418

 Koja li e, Boe, biti to zemqa krater, na koji e svom snagom

pokuqati lava toga velikoga komeawa da potrese Evropu iz temeqa?
Sirota moja dobra domovino, tebi bee nameweno da au patwe do dna ispije! Ovde se odigralo pozorite sa svim strahovitim
pojavama

Ni prvi, ni jedini, ni posqedwi put. ivimo na Sumatri; hodamo po dnu Panonskog mora.
Jovan DELI

SVET I WEGOVO SAVRENSTVO

Vladimir Tasi, Kia i hartija, Svetovi", Novi Sad 2004

Pojava Vladimira Tasia i neprestani uspon wegovog spisateqskog umea predstavqa jednu od najlepih iwenica srpske kwievnosti na prelomu vekova. Zapoevi svoj kwievni rad pripovetkama (Pseudologija fantastika, 1995; Radost brodolomnika, 1997),
ovaj autor je izvanredan uspon ostvario posezawem za romanesknom
formom: kratki roman Oprotajni dar (2001) sasvim je izgradio
osnovni pripovedni model i jasno pokazao kako on u konciznoj formi moe biti osmiqen, dok najnoviji roman Kia i hartija, ireg opsega i razuenijeg postupka, nastoji da osvojeni model preispita izrazitim ekstenzivirawem esejistikog diskursa. U oba sluaja dobili smo dela nezaobilazne vrednosti i izazovnih pripovednih postavki, tako da kritiki komentari gotovo nuno prerastaju u
posveeno itawe i paqivu egzegezu.

1
Ve prva reenica romana Kia i hartija Vladimira Tasia
odaje visoke autorove pretenzije i wegovu potrebu da rastumai itav
svet koji e se wegovim pripovednim umeem otvoriti, a koji po
svemu odgovara svetu u kome ivimo. Moda, stoga, odmah treba rei
da Tasi pripada onom autorskom krugu srpske postkiovske pripovedne proze koji se, poput velikog prethodnika, ne usuuje da izmiqa i koji vrlo oprezno, uz veliki udeo sumwe i pune obaveze u odnosu na stvarnost, pristupa fikcionalnosti kao kqunoj odlici
kwievnosti. Tasi taman toliko izmiqa koliko je neophodno da
uverqivije predstavi svet do koga mu je stalo, te da taj prikaz bude
to pouzdanije motivisan i potpunije prikazan.

419

Ako sve to imamo na umu, neemo se zauditi to svoj roman

Kia i hartija Tasi zapoiwe jednim naelnim, univerzalnim iskazom: Pre nego to e posrnuti i otkotqati se ka neobjawivom
krahu, svet je, u meri u kojoj svetovi kao takvi mogu biti savreni,
bio savren." Nakon ovako provokativnog iskaza, italac bi se
prirodno morao suoiti sa otvorenim spletom nedoumica i aporija,
od kojih bi, verovatno, najdramatinije i najintenzivnije bilo pitawe da li je svet ikada bio savren i da li bi wegov razvojni tok
trebalo sagledavati kroz shemu nepovratnog uruavawa i konanog
kraha. Ukoliko bi se itav qudski svet posmatrao kroz analogiju sa
ivotom bioloke jedinke, onda bi se ovakav zakquak o konanom
dovretku neminovno nametnuo onako kako se smrt qudske jedinke
namee kao konano dovrewe individualnog ivota. Nesumwivo
privlana, pomenuta analogija je iz mnogih razloga sasvim neadekvatna jer ne odgovara pravoj prirodi kolektivne, drutvene stvarnosti u kojoj pre treba videti analogon fenomenu qudskog sveta nego
to ga treba traiti u individualnom ivotu ovekovom. Strogo
uzev, qudski svet, pa i ivot drutvenih zajednica nema pravoga
kraja, nema smrti u onakvom obliku kakav to ima bioloka jedinka.
Qudski svet i drutvene zajednice nikad ne umiru do kraja nego se
uvek transformiu u neto drugo, tako da za wih, zajedno sa Miloem Crwanskim, moemo rei: Nema smrti, ima seoba."
Isto tako, sporna je i tvrdwa da je svet ikada, pa i u trenucima
pred sopstvenu propast, imao formu savrenstva. Wegovo savrenstvo je osobito sporno ako ga prepoznajemo ba u fazama koje prethode wegovoj konanoj propasti. To i sam autor istie u jednoj, istina,
hipotetinoj formi, pa e rei da sve to vai u meri u kojoj svetovi kao takvi mogu biti savreni". No, bez obzira kako italac razreio tu nedoumicu o tome da li svet, u nekim svojim fazama, jeste
ili nije bio savren, pisac je svog itaoca pripremio na priu o
svetu koji se uruava i privodi potpunom krahu. Drugim reima,
funkcija ovog univerzalnog iskaza u Tasievom romanu ne iscrpquje
se u istinosnoj verifikaciji izreenog stava, jer bi se o tom moglo i moralo veoma ozbiqno raspravqati. Taj je iskaz, prvenstveno,
usmeren ka stvarawu osnovnog ambijenta za romaneskna zbivawa, a ta
zbivawa treba da uoblie priu o jednom svetu u propadawu kakav se
u isuvie jasnim formama iskazao tokom devedesetih godina proteklog veka u Jugoslaviji, Srbiji, Vojvodini, Novom Sadu. Taj ambijent, kao i sve dogaaje vezane za taj ambijent, autor svom itaocu
predstavqa kao priu o dovretku jednog sveta. Nije, dakle, re o
promenama u okviru kojih se jedan svet okonava a drugi otpoiwe,
nego je upravo re o dovretku jednog sveta i o tihom i diskretnom, ali nesumwivom apokaliptikom viewu toga sveta. Apokalipsa Vladimira Tasia, dakle, podrazumeva samo sliku kraja jednog

420

sveta, dok pria o novom poetku i nastanku neke nove stvarnosti

sasvim izostaje.
No, iz Tasieve apokalipse, zaudo, eliminisani su skoro svi
katastrofiki tonovi, pa je sve to pretvoreno u nenu priu o prijateqstvu i prisnosti nekoliko qudi neobinih, osobenih interesovawa i pomalo tipinih biografija kakvih u Novom Sadu odista jeste bilo. Na taj nain, dovretak i krah jednog starog sveta nekako
ni ne boli previe, nije ba ni preterano muan, nego je sav pretvoren u melanholini doivqaj i setna priseawa. Presudni inilac takvog doivqaja, bez sumwe, jeste opta slika sveta u propadawu i rastrojstvu. Ta slika predstavqa osnovnu potku po kojoj se rasprostire narativno tkawe romana i po kojoj se, kao istinski ukras
na tom tkawu, istiu osobeni karakteri i intelektualni profili
Tasievih junaka. I sve to se, dakako, ispoqava posebnim emotivno-duhovnim stavom obeleenim melanholinim prizivawem prolosti i tihom strepwom zbog budunosti.
Mnogim stilskim signalima Vladimir Tasi je postupno pripremao i obeleavao sliku propadawa qudskog sveta i wegovog privoewa konanom krahu. Vaan signal, uoqiv ve letiminim pogledom na stranice kwige, predstavqa i obrnut redosled u nizawu
od desete ka prvoj glavi romana. Nije sluajno ni to je autor krenuo ba od broja deset, koji predstavqa jedan od savrenih brojeva,
saiwen od zbira prva etiri prirodna broja, na emu je izgraen
wegov simboliki smisao upuivawa na totalitet stvarnosti, a zbog
ega je on imao povlaen status i u antici, naroito kod pitagorejaca, i u judejsko-hrianskoj civilizaciji, gde je wegovo znaewe
ojaano postojawem deset Bojih zapovesti. Osim toga, u pitawu je
prvi dvocifreni broj, kojim se iskazuje priroda brojanog porasta
unutar dekadnog sistema, pa smawivawe brojeva od deset do jedan
predstavqa jasan znak osipawa i negativnog razvoja, odnosno kretawa
od nekakvog savrenstva ka propasti. Diskretne sugestije Tasi upuuje i interpunkcijskim signalom uz posledwu oznaku poglavqa gde
naslov biva propraen trima takama (Jedan"), to jasno ukazuje
na verovatnou, ak izvesnost da negativan razvoj, zapravo, nema kraja, odnosno da propadawe moe da se nastavi i posle potpunog kraha
datog sveta. Numeroloki i grafostilematski signali su diskretno
i nenametqivo osnaili osnovnu semantiku postavku Tasievog
dela.
Kada italac zapone iitavawe prve glave romana, pred wim
stanu da promiu razliiti, stilski uglaeni i prefiweni fragmenti koji svedoe o svetu ija se potpunost i celovitost, pa na neki nain i wegova savrenost uruavaju i nestaju. Ve i osnovni
pripovedni postupak, u kome se turi fragmenti izvetaja bojaqivo povlae pred snagom, ponekad i nadobudnou erudicije i
komentara najrazliitijih vrsta, na svoj nain svedoi o prirodi

421

referentne stvarnosti. U takvoj postavci stvarnost naratorovog i

junakovog ivota, stvarnost koja treba da se uoblii u priu, biva
razarana isto onako kao to i savrenstvo sveta biva vremenom ponitavano. Drugim reima, Tasi je izgradio stil i dominantan
diskurs koji su sasvim prikladni osnovnoj tematskoj postavci romana.
I na planu pripovednog i asocijativnog diskursa italac moe nai vie semantikih signala koji svedoe o svesti koja reflektuje svet u raspadawu. Tako, na primer, jedna od kqunih opsesija naratorke i jedne od glavnih junaka romana Tawe jesu kwige o
mitovima, a ono to je takvoj vrsti literature najvie privlai jesu iwenice fluidnosti i krhkosti takve stvarnosti (Kao devojica, zavolela sam kwige o mitovima. Jo uvek ih volim. Kada itam,
imam utisak da zavirujem u svet koji postoji samo dok ga gledam. Deavalo mi se, ranije, da u sebi odglumim itave sudbine, da ih zamislim kao stvarne, i one su tada postajale stvarne. Potom su one nestajale i dolazile druge.") Oigledno je da mitoloka svest, sa svojim priama o monim i uzornim biima, razara krutost svakodnevice, ulne stvarnosti u kojoj se opredmeuju obini, neinventivni
ivoti oveka modernog doba.
Onako kako krajwe fluidno i uslovno uspostavqaju jedinstvo
iskazi mitolokog i empirijskog porekla, tako i jedan zabavni predmet i deja igraka, kao to su lego-kocke, uspeva da izgradi varqivu graevinu koja neko vreme postoji kao da e uvek postojati a
onda odlazi nazad u kutiju, u delovima". Jo je izrazitije takvu prirodu iskazao jedan drugi predmet, nakit koji je naratorka Tawa sama
pravila od smese brana, vode i soli", a koji se na kii postepeno topio i sasvim nestajao. (Neverovatno. Sve se topi i nestaje,
sve zavrava kao ubre, kao da je oduvek bilo ubre.") Tawa je, u takvim prilikama, umela da isprui ruku kroz prozor i da posmatra
kako malena figura propada, odnosno ona nestaje u mom dlanu, pretvara se u mrkosivi muq, bledi i biva zbrisan".
Simbol promenqivosti i tronosti sveta nametnuo se i kroz
jednu sitnu narativnu digresiju, onu o kuji Hekabi. Tawa je tu ivotiwicu nala na ulici, nala ju je u stawu naruene celovitosti i
oteenog savrenstva, jer joj je apa bila tako ulepqena katranom
da je sebi skinula meso s kostiju pokuavajui da ukloni crni Kainov beleg". inioci uruavawa savrenstva uinili su da Tawa,
zbog oevog hirovitog i bolesnog ponaawa, bude primorana da iz
kunog azila udaqi umiqatu Hekabu i da je opet prepusti ulici.
Simboliki smisao oglabane ape nametnuo se, meutim, kako naratorki i autoru tako i itaocu. Otuda s potpunim razumevawem simbolikog smisla pomenute situacije, ukazujemo na zavrni deo pomenute digresije: Nisam sigurna kako se apa tog psa uklapa u poredak stvari. Nasluujem da je ona deo vee, turobnije prie, ije

422

obrise jo uvek ne mogu da razaznam i stoga ne mogu da odredim da

li je ba tako sumorna kao to zamiqam ili je jo gora. Treba je
ponovo stvoriti. Osmisliti je. Iz 'magme i haosa sveta'. Setiti se
svega."
Svet koji propada zavrava tamo gde i sve nepotrebne stvari
na ubritu. ubrite kao virtuelan fenomen opsedao je Leonida
ejku i Danila Kia, a wegovom potpunijem prikazivawu sada i
Vladimir Tasi dodaje svoje inovativne vizije i nijanse. Sve se, u
nekom trenutku, pretvara u ubrite, u hrpu materijalnih datosti i
krhotina nekog sveta koga vie nema. Znawe o svetu se, najee, i
zasniva na pomnom i prisnom istraivawu otpadaka ranijih oblika
postojawa, na rekonstrukciji stvarnosti koja se skriva iza tih fragmenata. Ta rekonstrukcija podrazumeva opisivawe sveta na wegovom
putu od savrenstva do konane propasti.
I tu negde zapoiwe kquni motivacijski vor samog pripovedawa, odnosno unutrawa drama naratora i junaka ovog romana. Tawa
je, naime, iz suoewa sa nesavrenou qudske stvarnosti, wenom
tronou, pa i opasnou da se preseli u svet ubrita, iz oajawa i tuge posegnula za pripovedawem kao nainom da se ouva seawe na nekadawu celinu, pa i na, makar i hipotetino, savrenstvo
te celine. Otuda wena odluka: Danas u, rekla sam sebi, sve zapisati. U jednom dahu. Boqe je tako. Ako budem ekala, moda u neto
zaboraviti." Pisawe, pripovedawe i komentarisawe posledica su
potrebe da se jedan izgubqeni svet iznova, na hartiji", reima konstituie. Otprilike onako, uslovno i krhko, kako to biva sa lego-kockama ili sa nakitom od testa, ali uz jednu znaajnu razliku:
rei i hartija omoguuju da taj krhki i uslovni svet, koji se u trenutku ukazao i koji svakog trenutka moe nestati ili se sasvim preobraziti, ipak nekako istrajava. tavie, kwievnost i jeste autentian nain ouvawa te krhkosti i nestalnosti.
Naratorka Tawa, dakle, spremno odgovara na takav zov izgubqene celine sveta i ubrita stvarnosti, zov koji se probija mukotrpno i uz mnotvo umova: Kroz taj mete ujem zov, iz ponora ili
sa visine, svejedno, gore i dole su kategorije koje svemir ne poznaje.
Probudi se i ustani iz svog sna. Ustani i odbaci svoju odeu od gline. Dolo je vreme da ode iz ovog sveta. Elektra, odbegla Plejada,
izbeglica zodijaka, kosmika lutalica, vratila se i razvejala svoje
uvojke. Dolo je vreme bez vremena. Dolo je vreme pria." Pisawu,
dakle, Tawa pristupa u trenutku kada je odluila da ovaj svet, ovdawi, napusti i da krene u potragu za nekim svetom koji smatra boqim i primerenijim svojim potrebama. italac, dakako, nee videti
konani ishod tog puta na koji se ona odluila, ali poneto ve
na osnovu prethodnog wenog iskustva ili iskustava wenih prijateqa
moe i da nasluti. Savrenog sveta, zapravo, nigde nema, ali ovek, zateen usred mnotva otpadaka i silnog smea, mora za sebe da

423

sauva pravo na san o savrenstvu sveta. To pravo na eqeno vreme

bez vremena", koje se najpotpunije otelotvoruje kao vreme bez pria", Vladimir Tasi brani sa punim uverewem i oseawem da time
dotie neke sutinske, neuralgine take ovekovog bia uopte.

2
Vladimir Tasi je pripoveda sa prefiwenim oseawem tla i
kulturolokog ambijenta za koji je vezan. U tom pogledu on ne izmiqa mnogo, a pripoveda prevashodno o onome to dobro zna, to je
lino iskusio i to je kao pasionirani italac uneo u sopstveno
iskustvo. U sve to, dakako, bie ukquen i relativno slobodan odnos
prema iwenicama steenog znawa, ali su intervencije proistekle
iz tih sloboda uvek paqivo voene i smisleno povezane.
Tasievi junaci eznu za nekim oblikom savrenstva sveta ili,
ako ne za savrenstvom sveta u celini, onda bar za savrenstvom
nekog wegovog segmenta, najee olienog u skupu znawa povezanih sa nekim oblikom opsesivnog interesovawa ili profesionalnog
opredeqewa. Ta potreba da se postigne nekakav oblik savrenstva i
nagoni sve te junake na odreena specijalistika usmerewa, kao i na
odlazak u svet gde e svojoj potrebi moi u veoj meri da udovoqe.
Ali kada tamo odu, pa i kada se odatle, s novim iskustvima, vrate,
uvek u wima ostaje neuklowivi trag nepotpunosti i nedovrenosti,
propraen specifinim doivqajem praznine: kao fantomski ud,
kao raunar koji veruje da je umreen i uporno pokuava da uspostavi vezu". Tasievi junaci svojim ivotima dokazuju kako je takav oblik nesavrenstva i praznine sastavni deo ovekovog ivota i neuklowivi inilac wegove svesti. ovek e uvek teiti da otkloni taj
neugodni detaq sopstvenog bia, pa e otuda ostati veno nemiran i
radoznao, ali i nezadovoqan, sa stalnim potrebama daqe dinamizacije sopstvenog ivota.
Tasievi junaci su, po pravilu, obeleeni nekom izrazitom,
opsesivnom crtom svoga intelektualnog profila i svojih interesovawa, a uz to se neprestano suoavaju sa neophodnou odlaska iz
grada i zemqe koje oseaju svojim. or je, primera radi, kompjuterista sa posveenou raunarskim jezicima, video-igrama, stripovima, kratkim priama, tai-iu, ali i sposobnou da raznovrsna
znawa transformie u privlaan kompjuterski program. Svoju programersku strast on je iskazao ve kao sredwokolac, kada je za svoj
maturski rad izabrao temu COBOL program za obradu transakcija u
bankomatima"; kasnije, po zavrenom fakultetu, zaposlio se u banci, iji je stipendista bio, ali wegove sposobnosti su na poslu
ostale savreno neiskoriene, a ispoqile su se jedino u izvrsnim
zabavnim programima, kao to je bila igra podmornica. A kad je qu-

424

bazno posavetovan da pronae drugi posao, itav je svet wegovih opsesija najednom bio suoen sa sopstvenim krahom: or je bio skrhan. Nadao se da e wegov program koristiti nebrojeni qudi, jedni
drugima nepoznati, nesvesni da su povezani nevidqivom mreom koju je poiwao da osea kao produewe sopstvenog bia. Sve je to nestalo, postalo nevano."
Tako se i or prepustio procesu odliva mozgova iz jedne male, nesrene zemqe; odnosno, kako to poluhumorno-polugorko veli
Tasi: Nakon administrativne procedure koja nije bila sasvim jednostavna ali koju nema potrebe opisivati, orov mozak se odlio u
Pariz." Tamo, u obeanoj zemqi, gde sunce zapada, niko od Tasievih
junaka nee nai konanu sreu, zadovoqstvo i mir. Otkrie, pre
svega, da se problem na specifian nain umnoava, tako to se javqa rascep izmeu nove i stare domovine, izmeu sadawosti i prolosti. or e to ustanoviti kako kod drugih tako i kod sebe:
Doseqenici su, otkrio je posmatrajui tetku i teu, a docnije je to
primetio i kod sebe, razapeti izmeu svojih matarija. Budunost
uvek dolazi i stoga nikada nije tu, prolost uvek odlazi. Vreme je
dvostruko, razdvojeno u sebi. Prostor, takoe. Ovde smo ali nismo
ovde; odande smo, ali nismo tamo. ivot je neprestano premoavawe, ukrtenica na dva jezika; svet je voqa i predstava koja se odigrava, simultano, na dve pozornice postavqene jedna do druge."
Nestor je, takoe, od malena usisao virus mone ivotne strasti, a za wega je to bila muzika, pa u svet on odlazi da bi svoje umee
unapredio. Posle studija i magistrature na Berkliju, poeo je da
skita Amerikom, Severnom i Junom, a onda se vraa u Evropu, boravi neko vreme u Pragu, odakle nakon veoma podsticajnih iskustava
ponovo stie u svoj grad, Novi Sad. Wegova istinska strast, koju je
u elementarnom vidu osetio jo u detiwstvu, preputajui se ritmovima maina koje su gradile Most slobode, jeste elektronska muzika,
odnosno mogunost mainske, kompjuterske obrade i transformacije
zvuka.
Tawa je, opet, profesionalno zaokupqena dizajnom, ak zlatarsko-juvelirskim zanatom koji je predstavqao deo wene porodine
tradicije, ali se bavila i istorijom umetnosti i istorijom, to je
jedno vreme studirala. Uz to su mitovi i legende raznih naroda
predstavqali wenu opsesiju od detiwstva, to je na poseban, veoma
intenzivan nain ostavilo traga na sam oblik pripovedawa, kao i
na funkciju neposrednog naratora koju obavqa upravo ona. U svet ona
odlazi sa namerom da usavri znawa iz oblasti dizajnirawa, a time
se zaista i bavila u Londonu, gde je diplomirala veb-dizajn i raunarsku tehniku na filmu; uz to, ona se uspeno bavila poslovima
reklamirawa i izrade spotova, radei za jednu japansku firmu u Dablinu. U zemqu se vratila zbog bolesti svoga oca koga je trebalo nekako zbrinuti i na wega paziti; vratila se, premda je uz pouku

425

uvaj se svetova koji su za tobom" intimno smatrala da je trebalo

otii bez okretawa. Otuda su wena oseawa ambivalentna, a ona je
rastrzana izmeu svojih potreba i obaveze prema ocu, kao to je i
prema ocu oseala podeqenost emocija. (Volela sam ga. Bila sam
ogorena. To se ne iskquuje.") Stoga je ona vodila dvostruki ivot", a to znai dva ivota koji nastawuju isto telo i tako postaju
jedan".
Od glavnih likova dva preostala jo nisu krenula u svet, ali to
oigledno, premda svako na svoj nain, prieqkuju. ura, vlasnik
kafe-kwiare Apoteka, u kojoj se drutvo zanimqivih qudi okupqa,
okupiran je Irskom, irskim pabovima i odgovarajuim nainom ivota; od svega toga on je nainio svojevrsnu idolatriju, to predstavqa ne ba jasnu i objawivu, ali nesumwivu psiholoku iwenicu
wegovog ivota. urina devojka Sowa je dete roditeqa naklowenih
bitnicima i hipicima, a radila je u seksi-opu i na prodaji usisivaa, a najstrasnije se predala filmskoj umetnosti i dokumentaristikoj vetini. Za razliku od svojih prijateqa, upozorava svoga itaoca narator, Sowa nije volela da putuje. Ili nije imala mogunosti, i zato je govorila da je putovawe ne interesuje." Wena potreba
za odlaskom u inostranstvo je sasvim oskudna, izmeu ostalog i zato
to je wen put ka profesionalnom savrenstvu tek u poetnim, jo
nerazvijenim fazama. Sline karakteristike nalazimo i kod nekadawe orove devojke Jelene, koja se posveeno bavila astrologijom,
ali nije teila nikakvom obliku tehnolokog usavravawa, pa e
zato ona, kao sporedan lik, ostati izvan ue skupine povlaenih
zastupnika duha elektronskog doba, tih skupqaa virtuelnog perja",
digitalnih ubretara" i kopaa po metalnim kantama punim nula
i jedinica".
Osnovna pripovedna postavka likova u Tasievom romanu je veoma dobra, s obzirom na iwenicu da svaki od glavnih junaka ove povesti o specifinom nomadizmu elektronskog doba ima poneku osobenu crtu koja lik jasno karakterizuje i individualizuje. Izvesne
mawkavosti se, meutim, pojavquju u pripovednoj izvedbi zbog ega
sami likovi, uprkos iwenici wihove dobre elementarne postavke,
nepotrebno ostaju nedovoqno izraziti i, na nivou dogaaja i prie,
bivaju nekako isuvie zaseneni.
Otuda se kao osnovni problem narativne stukture Tasievog romana istie iwenica da je autor esejistikim diskursom u toj meri
razvodnio pripovednu supstancu da je ona izgubila vrstinu i izrazitost ak i na mestima gde je to mogla, ak i morala stei. Tome
treba dodati i paradoks po kome pripovedni klimaks roman ne zadobija u svom osnovnom fabularnom toku posveenom mladim novosadskim virtuelnim ubretarima, nego se to zbiva u epizodnim sekvencama dela.

426

U romanu nalazimo dve takve sekvence. Prva je posveena istoriji elektronske muzike i ivotopisu Lava Sergejevia Termena,
jednog od pionira tehnolokih inovacija u muzici dvadesetog veka.
Taj je ivotopis pokazao kako se usred haosa revolucionarnih zbivawa i terora moe raditi i na revolucionisawu umetnosti, to je u
najubedqivijem obliku pokazala i dokazala celokupna ruska avangarda. Drugim reima, nepovoqne socijalne okolnosti i istorijski lomovi ne samo da nisu prepreka za produktivne umetnike inove nego ak nadarene pojedince na tako neto posebno podstiu. U tom
smislu je epozodni lik Lava Termena prikazan ne samo sa one svetle strane, kao oveka velike invencije upuene ka tehnolokim
aspektima umetnikog izraza, nego i sa one tamne strane, kao saradnika i slubenika tajne policije trebalo da na poseban nain
osvetli likove mladih novosadskih marginalaca koji nastoje da obezbede sebi pravo na nadu. Sluaj Termen equ za takvom nadom, bez
sumwe, potkrepquje i podstie.
Druga sekvenca u kojoj roman dosee pripovedni klimaks tie
se sporednog lika naratorkine bake. U pitawu je ivotna pria jedne komunistike aktivistkiwe koja je bila optuena za provalu svojih drugova ilegalaca, koja je kasnije nekoliko godina provela na Golom otoku, a posle svega zavrila kao emigrant nigde drugde nego u
Sjediwenim Amerikim Dravama. Autor je, dakako, sjajno uoio kako krajwe nestvarno deluje to da jedna komunistikiwa zavri ba u
Americi, koja je u to vreme, pedesetih godina, bila pod pritiskom
makartijevske borbene gotovosti. Otuda je svojoj junakiwi on pribavio lani identitet, sa kojim je, kao Maarica, uz neposrednu aktuelnost budimpetanske pobune, svakako bilo lake probiti emigrantske kanale. itava ivotna pria Tawine bake sa punom dramatinou iskazana je u wenom pismu Mesnom komitetu, u kome ona
opisuje svoj ivot, posebno ilegalnu aktivnost tokom rata, opovrgavajui optube za provalu. Pripovedni klimaks ova ivotna pria
poprima stoga to su u woj, pre svega, zanimqivost i intenzitet
ivotnih iwenica svakako najizrazitiji. Osim toga, u tu priu su
na presudan nain ukqueni i drugi likovi, kako naratorkin deda
tako, jo i dramatinije, wen otac, koji je majku nesvesno odao i
prouzrokovao ne samo weno stradawe nego izazvao sumwu da je ona
odala svoje drugove. Na taj nain se oko ovog fabularnog segmenta zaela jedna istinska tragika supstanca koja, po mnogo emu, u senku
smeta sve druge dogaaje mawe izrazitosti.
Dve epizodne sekvence, zajedniki, a svaka na svoj nain, obezbeuju motivacijski okvir za razumevawe osnovne prie o grupi mladih Novosaana koji predstavqaju likove u velikoj meri tipine za
sloene procese jednog drutva u tranziciji i za novi emigrantski
talas usmeren, dakako, ka Zapadu. Te dve epizode svedoe o revolucionarnom i postrevolucionarnom dobu sovjetskog, odnosno jugoslo-

427

venskog komunistikog ideolokog i dravnog ustrojstva, u kome su

sutinska obeleja individualnih prava i sloboda ovekovih kontrolisana i sasvim uskraena. Istina je, meutim, da i u takvom
okolnostima postoji nain da ovek potvrdi sopstveno pravo na postojawe i dostojanstvo svoje slobode, bilo da se opredeli za svet
umetnikog, naunog ili tehnolokog stvaralatva bilo da emigrira iz nepovoqnog socijalnog ambijenta.
Sluaj mladih Novosaana s kraja HH veka je, razume se, znatno
drugaiji, ali u poneem je sutinski blizak. Blizak je, pre svega, u
tome to su svi oni rtve iste, visoko politizovane drutvene
strukture koja je, udaqena od trenutka svoga savrenstva i suoena sa
sopstvenim krahom; bliska je, isto tako, i u tome to svi oni stvaralatvom i promenom ivotnog ambijenta, tj. emigracijom, ti mladi qudi nastoje da se izbore za sopstvenu sudbinu. Taj svet mnogim
mladim qudima, svojoj deci, ne moe da obezbedi normalne uslove
ivota, pa su oni zato nepravedno marginalizovani. S obzirom da
ne mogu da se ukque u regularne drutvene tokove korisnog rada i,
naroito, kapitala, petoro mladih Novosaana osmiqava i realizuje udesan umetniki projekat koji bi, po svemu, predstavqao odziv
na neoavangardnu i postmodernistiku kreativnu praksu, a koji je
mogue opisivati pojmovima konceptualizma, elektronske muzike, hepeninga, teatra pokreta, bodi-arta, lend-arta i mnogih drugih pojmova, ideja i koncepata. Ovaj umetniki dogaaj realizovan je na splavu, na Dunavu, uz koriewe terpistona (Termenov pronalazak, na
ijem usavravawu je Nestor uporno radio) i kompjutera, monih
pojaala i jednog neverovatnog japanskog pronalaska" u pitawu je
ka-on, 'cvetni zvuk', kalem koji postavqen u koren cveta, koristi
stabqiku i latice kao zvunik". Takvim sistemom generatora, zvunika i prenosnika pokriven je itav grad, a zvuk koji se prenosi
trebalo je da predstavqa elektronsku transformaciju buke i ritmike
koju izaziva rad graevinskih maina koje nabijaju ipove u tlo i
omoguuju dizawe mosta. Zahvaqujui visoko sofistikovanoj tehnologiji dobijen je izuzetan, gotovo fantastian efekat odabrani zvuk
postao je u gradu sveprisutan i sav ivi svet poeo je da navodi na
usaglaavawe ritmova, pa i na zajedniki ples. Tako je, najzad, realizovan hepening koji su wihovi kreatori zvali Klio i Terpsihora,
a time su simboliki, u okviru umetnikog projekta, usaglaeni
ritmovi realiteta koji ove dve muze zastupaju, ritmovi istorije i
plesa.
Roman Kia i hartija pokazuje, pre svega, kako se plesom moe
zaboraviti, pa i potisnuti istorija, tanije ovekova svakodnevica
pritisnuta istorijskim dogaajima. Ritam graevinske maine najednom je postao drugaiji. Bio je svuda oko nas, odjekivao je, inilo
mi se, itavim gradom. Pojaavao se i zatim se u zaaranom krugu
utapao u bezbrojne kopije sebe, u snimke koje je Nestor istrajno me-

428

wao i doterivao, i sada su svi ti ritmovi, razliiti ali isti, postajali neto drugo, neto monije, da bi naposletku grunuli takvom snagom da sam osetila kako mi se pomera utroba a grudi i vrat
pulsiraju kao da vie nisu moji. Duum-dudum-dudum, dududum, dududum. Duum-dudum-dumdum, dududum, dududum. Duum-dudum-dudum, dududum, dududum. Duum-dudum-dumdum, dududum, dududum." Na takve zvune, ritmike izazove uesnici projekta, a onda i mnogi drugi qudi
do kojih je ta neobina muzika dopirala, zapoiwali su da pleu i
dugo se predavali takvim uicima. Umetniki hepening je, tako, postigao svoju punu svrhu jer se nije ograniio samo na wegove pokretae i izvoae nego je u dogaaje uvukao i wegove posmatrae.
Svojim romanom Vladimir Tasi je, tako, ispisao svojevrstan
oma mnogobrojnim umetnicima koji su ovakvom konceptu umetnikog deavawa, ma kako taj koncept imenovali, davali vee ili mawe
doprinose. Osim mnotva stranih umetnika, paqivi italac bi
mogao nai neposredno pomiwawe ili diskretne aluzije i tihe reminiscencije na umetnike poput Vladimira ejke, Vladana Radovanovia, Pola Piwona, Miroslava Mandia i druge. Ima mnogo razloga to je takav umetniki gest vezan ba za Novi Sad, grad koji je
bio jedan od najaktivnijih centara takvih deavawa u nekadawoj Jugoslaviji. I premda e se mnogi saglasiti sa naratorkinom opaskom
da je blaziranost, moram rei, osobena za na grad", Novi Sad je,
uprkos svemu, uvek imao neobine likove koji su snagom kreativnog
uma umeli da osmisle ukupan ambijent svoga ivota. I Vladimir Tasi, bez sumwe, svojim romanom legitimie sopstvenu pripadnost
tom skupu povlaenih, neobinih kreativnih umova srpskog kulturnog prostora.
3
Kada govorimo o pripovednom okviru i postupku, neophodno je
pomenuti i osobenosti hronotopa u romanu Kia i hartija. Autor je
vremenu-prostoru svoga romana dao sasvim realne koordinate: Novi
Sad, uglavnom tokom devedesetih godina i na samom poetku HH veka. ak se izvesni dogaaji romana na nekim mestima vremenski relativno precizno lokalizuju, poput podatka da se hepening Klio i
Terpsihora zbiva u vreme letweg muzikog festivala, pri emu se
oigledno misli na Exit. Autor se, meutim, uvao svakog iskuewa
odve tanog ocrtavawa vremenskih i prostornih iwenica, nego je
nastojao da dogaaje obavije izmaglicom zbog koje su oni donekle delovali kao konkretni i realni, a odnekle nekako apstraktni i irealni. Punu konkretnost i realnost hronotopa Tasi nije ponitavao, ve je samo blago neutralisao.
U takvim nastojawima da se odupre pritisku realnosti, pripoveda je ponekad uinio i poneto to ne samo da nije morao nego

429

ak nije ni smeo da uini. U celini uzev, prosto zauuje iwenica

da roman govori o dogaajima velikih muka i stradawa itave zemqe,
pa i Novog Sada, a da je pripovednim iwenicama romana to jedva, u
dalekim naznakam, samo nagoveteno. Izbegavawe neposrednih slika
realiteta je objawivo Tasievom osnovnom poetikom strategijom,
ali nije objawivo to to ak ni neki simboliki snaniji detaqi
nisu dati potpunije i jasnije. Na vie mesta se, primera radi, pomiwe Most slobode, koji ima vanu narativnu i simboliku funkciju. (Treba, uostalom, primetiti kako re sloboda" nikako ne prilii ovdawem svetu, jer sve to je wom u romanu obeleeno
ukquujui i usisiva marke sloboda" uniteno je ili neispravno.) italac e, meutim, zalud traiti konkretniji opis toga mosta, makar i u probranim, simbolikim naznakama. Autor je, oigledno, smatrao da je dovoqno rei raspolovqeni most", pa da taj
motiv odmah zadobije izrazitiju simboliku funkciju u odnosu na
likove i ukupni svet romana.
Takvo odsustvo usredsreenosti utoliko vie udi to Tasi,
inae, poseduje veoma lep dar deskripcije i simbolike imaginacije, on ume veto da koristi te prednosti na mestima gde je to sasvim
bezbedno, tj. lieno i najbezazlenijih politikih implikacija. Jo
vie e, meutim, itaoca zauditi odsustvo opisa mosta kada se logikom nizawa pripovednih iwenica neminovno do toga doe: itav
hepening Klio i Terpsihora zbiva se na splavu koji plovi Dunavom,
i to ba oko kupalita i mosta, pa bi narator morao bar jednom jedinom reenicom da istakne kako plovidba oko mosta nije ba najbezbednija ili bi, pak, morao da neto opirnije opie zbog ega
je to tako. Autor je, drei se opredeqewa da ocrta realan, neizmiqen, ali nekakako apstraktizovan hronotop, nepotrebno propustio
da pojaa upeatqivost i simboliku sugestivnost nekih slika i iwenica datog sveta.
Bez obzira na sitnije prigovore, roman Kia i hartija sasvim
je potvrdio vrednost narativnog modela koji je za nijansu ubedqivije
rezultate pokazao u prethodnom Tasievom romanu Oprotajni dar.
Reklo bi se, meutim, da nije dolo ni do kakve sutinske promene
ni osnovnog postupka i narativnog modela ni tematskog okvira, pa je
ve sada Vladimir Tasi dospeo do linije koju vaqa smatrati, u izvesnom smislu, kulminacionom. U tom kontekstu treba istai kako je
evidentno da se Tasiev narativni diskurs u velikoj meri predao u
ruke esejistikom. Istina, narativni okvir romana je veoma vrst,
on dobro funkcionie kako na realistikom tako i simbolikom
motivacionom nivou, ali ma koliko autor uspeno asocijativno povezivao esejistike fragmente, oni u toj meri usporavaju intenzitet
kazivawa i raspruju ukupno semantiko poqe romana da na vie
mesta to biva dosta zamorno.
Takvim postupkom je, bez sumwe, autor svom delu obezbedio volumen, ali je izgubio na planu pripovednog ritma i intenziteta.

430

Kao paqiv i vet pripoveda on se, dakako, pobrinuo da takvom

postupku, pa i wegovoj oiglednoj aglomeraciji, obezbedi adekvatnu
poetiku motivaciju. Otuda e se na vie mesta u romanu isticati
ideja vremena bez vremena", to na motivacionom nivou eliminie mogue prigovore o nefunkcionalnosti pojedinih kompozicionih segmenata dela. Zato Tasi, reima naratorke Tawe, na jednom
mestu zaspisuje: Danas za sve imam vremena jer vreme ne znai nita i sve e doi na red." Takva pripovedna samosvest, pa i izriita tvrdwa koja svemu obezbeuje pravo da doe na red, unapred brani
koncept umnoavawa retardacionih postupaka i irewa mree kazivawa do velike tematske razuenosti. Sve to je autor veto pripremio, blagovremeno pribavio odgovarajue motivacione rezove, ali
to ipak nije eliminisalo iwenicu povremene itaoeve zamorenosti, koja naroito dolazi do izraaja kada parafraze razliitih tekstova i znawa ne samo da se kvanititativno umnoavaju nego i gube
neposrednu vezu sa zadatim pripovednim tokom.
Stoga, ne bi nikako vaqalo da u sledeem delu Tasi ostane pri
istim tematskim i modelotovornim postavkama. Neto vaqa mewati
da bi se izbegla neprijatnost ponavqawa, ali te neophodnosti je
uveren sam autorov senzibilitet ve postao svestan. Preuzimawem
dobrih uzora, kakvi su Crwanski, Ki, Albahari, takva neophodnost
se samo dodatno, sama po sebi istie, jer su wegovi uzori upravo pisci koji se neprestano mewaju. A kada govorimo o osobenom Tasievom senzibilitetu i wegovim uzorima, ne mogu a da ne pomenem sjajno autorovo oseawe za humorno nijansirawe verbalne poruke. Na
skoro svakoj stranici ovog romana blesne poneki medaqon kao svedoanstvo autorove topline sa kojom sagledava nesavrenost svojih
junaka i sveta u kojem oni obitavaju. Kao to je mek i pun razumevawa
prema svetu u celini, onom svetu koji od savrenog oblika neminovno ide prema sopstvenom krahu, Vladimir Tasi je mek i pun saoseawa prema svojim junacima i wihovim slabostima. Evo, primera
radi, kako e on prikazati neodlunu Sowu u trenucima kada se premiqa da li da ostane sa svojim momkom urom ili da ga ostavi:
Sowa je esto pomiqala da ga ostavi. Nije verovala u prie o romantinoj qubavi. Trubaduri, govorila je, to je tako buroaski. Mada, ivotiwe jo uvek je hranio lutalice. To je prevagnulo i ostala je uz wega. Uprkos svaama." Takvo humorno oseawe i nenametqivost wegovog ispoqavawa ini se izrazitim nasleem sredwoevropskog kulturolokog ambijenta iz koga je Tasi, skupa sa svojim osnovnim uzorima, nesumwivo proizaao.
Zarad jae potkrepe visoke vrednosne procene, ukazao bih na
jo jedan vaan i funkcionalan detaq koji se tie narativne postavke Tasievog dela. Naime, osnovna poetika motivacija romana
Kia i hartija, kao romana o iskuewima odliva mozgova, u velikoj
meri je saglediva iz perspektive tzv. Sjebergovog izvetaja, doku-

431

menta koji je za potrebe amerike vlade napisao Torsten Sjeberg, pokuavajui da rei problem opasnih mesta na kojima je smeten nuklearni otpad. Vladin ekspert", veli Tasi, predloio je da se
oformi posebna grupa 'svetenika' koji bi irili zastraujue
mitove o mestima na kojima je pohrawen nuklearni otpad, legende
koje bi se prenosile s kolena na koleno i koje bi, ak i ako detaqi
budu izvitopereni, opstale kroz zbirku stranih pria o prokletstvu i duhovima, vampirima i vukodlacima, marabuntima, xinovskim
paucima, mutantima, monstrumima, bezglavim jahaima, udovitima
koja prodiru uqeze, da bi se naposletku svele na relativno efikasan tabu." Sjeberg je, dakle, uvideo da za oblikovawe predstave o tim
ukletim mestima", pa i oblikovawe ukupne slike sveta, nema efikasnijeg naina od pripovedawa, od prie i umetnikog mita koji se
oko prie stvara.
Neto slino, u drugaijim okolnostima, ini i Vladimir Tasi. Suoavajui se sa iwenicom da je wegova zemqa proglaena
crnom rupom ili ubritem istorije, on je kao pisac, oigledno,
bio u stuaciji da razmisli o moguoj funkciji pripovedawa, prie i
umetnikog mita u vezi sa takvom, meunarodno iroko rasprostrawenom predstavom o zemqi iz koje on potie i sa kojom, oevidno,
nema nameru da prekine kontakte. I on je, bez sumwe, jasno formulisao sopstveni odgovor. Taj odgovor, obuhvaen ukupnom sadrinom
romana Kia i hartija i wegovom osnovnom porukom, svodi se na
potrebu da posvedoi kako su u toj zemqi, Srbiji, tj. u Vojvodini i
Novom Sadu, na jednoj od taaka koje u ovom trenutku saiwavaju crnu
rupu i ubrite istorije na Balkanu, iveli i kako jo ive neobini i zanimqivi qudi, dostojni ozbiqnih pria koje treba zapisati i upamtiti. Otuda naratorka Tawa svoj roman shvata kao pismo,
poslanicu upuenu nikome odreenom, ve svima koje zanima istinsko stawe stvari na tom tako obinom mestu". Takvo pismo predstavqa specifian gest oajnika, otprilike onakav kakav iskazuju brodolomnici, na nekakvom pustom ostrvu kada, pismom u boci, aqu
poruku o svome postojawu i iskazuju nadu da e, moda, neko na wihovo postojawe ipak obratiti pawu.
Primaoce takvog pisma-vapaja Tasi naziva vitezovima, otprilike onakvim kakvi su i sami junaci ovog romana (vitezovi smetlarskog reda"), a wihova prepoznatqiva odlika je da, pleui i
prebirajui po kosmikom smetlitu", nastoje da dou do nekih
vrednih uvida i saznawa. Ti uvidi i saznawa moda e jednoga dana" naratorka Tawa, dakako, svoju nadu vezuje za taj neodreeni i
sasvim dalek trenutak u budunosti zazvuati sasvim drugaije,
naroito onda kada se uspostavi novi sticaj mitolokih, magijskih,
astrolokih, duevnih, istorijskih, politikih i ko zna kakvih sve
okolnosti. Tada, tog dalekog dana", zapisuje Tasi na samom kraju
kwige, neki drugi vitezovi, pleui i prebirajui po kosmikom

432

smetlitu koje ostaje za nama, moda e pronai ovo pismo, itati

ga, tumaiti ga, i rei, ne bez izvesnog uewa koje je moja radost,
moja porcelanska uteha: 'Neobini qudi iveli su na ovom tako
obinom mestu'."
Pismo naratorke, odnosno roman srpskog pisca koji ivi na
Zapadu, dobilo je, tako, oblik kwievnog dela koje je sasvim nalik
brodolomnikovoj poruci u boci, kao dokumenta koji treba da posvedoi o postojawu, pa i zanimqivosti qudi na nekakvom skrovitom
mestu. Otvarajui ponovo temu odliva mozgova" i srpske emigracije
s kraja dvadestog veka, Vladimir Tasi je svojim romanom Kia i
hartija ispisao svojevrsnu, veoma delikatnu odbranu qudi i ukupnog
humanistikog potencijala u takvoj zemqi koja je, to zaslugama sopstvenih elnika to delovawem stranih monika, gurnuta na ubrite istorije. Upeatqiv estetski rezultat poklopio se, na taj nain,
sa inom nesumwivog etikog digniteta. Budui da je tako, ini se
da se itaoeva znatieqa usmerena ka Tasievom opusu u nastajawu,
spontano i viestruko uveava.
Ivan NEGRIORAC

SUDBINA KRITIARA
Slavko Gordi, Profili i situacije, Filip Viwi", Beograd 2004

Zato bismo se bavili sudbinom kritiara? Zar ga nae vreme

nije uinilo sasvim upotrebqivim, u dimenzijama novinske kartice,
i sasvim izlinim, u pawi koju poklawamo wegovim razlozima?
Zar se kritiar nije pretvorio u reklamnog agenta, esto u izdavakog pomonika, u mudroslova koji je zaqubqen u vlastitu sliku? Zar
nije odavno otposlao svoja pisma u novine, da ih nikad ne vrati
kwievnim asopisima? Ako je kritiar uvek u odluujuoj vezi sa
personalnou, jer tek iz we moe izvirati stav koji podrazumeva
egzistencijalni izbor a ne tek razmetqivost jedne neobaveznosti,
onda u vremenu nesklonom personalnostima, zaqubqenom u serije,
intenzitete, fluks-i-refluks, niiji stav nije vie neophodan. Tu
zanemarqivost kritiara, kao onoga ko produava ili razvija kwievnu misao, bilo da je ona esejistika ili profesorska, najboqe
pokazuju sami kritiari, jer oni gotovo i ne piu o kwigama kakve i
sami piu. Ko e, onda, brinuti o jednom pozivu ako on ostaje bez
odziva i kod onih koji bi i sami trebalo da su wime nadahnuti?
Moe se, meutim, nekom uiniti da je kritiar, onaj koji bi
zasluio da mu se dodeli teka re sudbina, jer se izuzeo iz glavnih
tokova vremena, upravo u ovakvom sledu stvari neophodan: ako je mo-

433

gue nauiti kako se kreativno pie, ako je pisawe postalo kola,

ako je novinarstvo postalo utoite za mnogu kwievnu reenicu,
zar nije neophodan neko ko moe pokazati zato takvo pisawe nije
kwievnost? ini se da je ba neko takav nepotreban, jer je i sama
kwievnost, izgubivi mnogo od svog starinskog sjaja, sve vie posmatrana kao artefakt kulture, onoliko vredan koliko je uporediv,
nikako jedinstven. Kao da sve oiglednije lebdi, posebno nad nama,
sad i ovde, ironija jednog zapisa nastalog pre vie od pola veka:
Treba se setiti da su kritiari veinom qudi koji nisu imali
mnogo sree i koji su, na rubu oajawa, pronali neko mirno mestance uvara grobqa. Sam bog zna kako su grobqa tiha; a nema prijatnijeg grobqa od biblioteke. Tu se nalaze mrtvi Kritiar ivi
loe, ena ga ne ceni kako treba, sinovi su mu nezahvalni, kraj meseca uvek teak. Ali on uvek moe da ue u svoju biblioteku, da uzme
neku kwigu sa police i da je otvori. Iz we se oseti lak zadah na memlu, a onda poiwe udna operacija, koju je on odluio da nazove
lektirom."
U jednom takvom asu moete, malo indiskretno ali sa pievom dozvolom, zatei Slavka Gordia: da bi napisao kwigu Profili
i situacije, on je morao u drugom redu svoje biblioteke, jer mu je neko stavio pesnike stvari u prvi red, premda je to moda bio i on
sam, literata u wemu, pronai i proitati neke neobine i udne
spise koji su mu omoguili da odredi svoju kwigu kao kwigu o srpskoj kwievnoj misli HH veka". Junaci ove kwige behu, otud, zateeni u asu kada su podlegali neobinoj bolesti, kada su se podavali
nezdravoj strasti, jer su pisali goweni kritikim impulsom: neki
meu wima, kao Vladan Desnica i Veqko Petrovi, kao Boko Petrovi i Qubomir Simovi, jesu kwievni umetnici koji u promenama vlastite misli o kwievnosti otkrivaju izabrana poqa svoje
tradicije, line naklonosti i poetika uverewa, to analitiaru
wihovih eseja treba da poslui kao putokaz ka posrednom razumevawu
wihovih dela, kroz odnos izmeu autonomnog stvaralakog ina i raspona wihove refleksije ili kroz otkrivawe udela tradicije u wihovom individualnom talentu. Drugi od odabranih, kao Jovan Hristi i Mihajlo Panti, predstavqaju kwievne kentaure, jer im se
unutrawa vokacija neprestano pomera iz kritikog u umetniki
sloj stvaralake linosti, gotovo ravnopravno, u tolikoj meri da je
teko rei ta pretee na odluujui nain, pa su wihova dela uvek
zahvalna da se uoi srodstvo po izboru izmeu refleksije i poezije.
Trea grupa posveenika je najbrojnija. ine je (1) kwievni
istoriari, kao Mladen Leskovac i Jovan Dereti, ija misao o
kwievnosti biva odreena prvenstveno idejom istorinosti koju
ne shvataju na istovetan nain; (2) analitiki kritiari, kao Zoran
Mii i Radivoje Miki, u ijim se radovima teorijska misao pojavquje prvenstveno usmerena ka ideji poezije, pa status poezije, unu-

434

trawe ustrojstvo jezika u woj, struktura pesnike slike i tradicije

koju ona priziva, odreuju prirodu nastalog kritikog govora; (3)
kwievni hermeneutiari, kao Sreten Mari i Nikola Miloevi,
u ijim dokuivawima vodee mesto zauzimaju ideje, bilo da se one
rasprostiru u panorami savremenih ideja bilo da predstavqaju znak
jednog utemeqenijeg filozofskog usmerewa, koje kritikom kazivawu
daje dragocenu meru optosti i, danas posebno aktuelne, otvorenosti ka vankwievnim podrujima umetnikog govora, ka osamostaqenijem podruju simbolikih formi uopte; (4) savremeni kritiari, poput Tawe Kragujevi i Bojane Stojanovi-Pantovi, iji neposredni angaman tei da pomiri istorijsko i autonomno shvatawe pesnike rei.
U Profilima i situacijama su, dakle, okupqeni portreti razliitih kritiara, to pokazuje da Gordi nije naumio da ocrta jedinstvenu putawu koja bi nastala pomou meusobno uslovqenih pomerawa poetikih naglasaka u razvoju srpske kwievne misli.On je,
umesto neeg takvog, nastojao da opie stvaralake linosti ija dela omoguavaju da sama ta misao uopte postoji: u protivrenostima
i u vezama, raznolika u stepenu i raznostrana u duhovnom kretawu.
Snaga kritiarevih uvida, voena takvim usmerewem, biva pojaana
obrisima wegovog portreta. Jer, nije odluujue ta Slavko Gordi
tvrdi o nekom od svojih sabesednika, poput uoptavawa kako nam
eseji Qubomira Simovia pokazuju da kod Kodera nije zaumni zvuk
ve zaumna slika najjaa i najprivlanija strana poezije". To jeste
precizno i pronicqivo, jer otkriva unutrawe pesnike veze kao
osveene refleksivne inove, i to je voeno jednom plemenitom
strau, retkom i utoliko vrednijom, da se to potpunije opie
tvoraki duh pesnikovog esejizma, ali je, ipak, odluujue zato na
kritiar stavqa svoj ulog na taj uvid, a ne na neko drugo saznawe?
Pronalazimo li u implicitnosti takvog opredeqivawa neto iznutra blisko, neto to bi dalo daha samoprepoznavawu u razliitim
kwievnim vremenima i u raznostranim kritikim postupcima? Da
bi se procenio domet ovako oblikovanih uvida Slavka Gordia, da
bismo mogli makar naslutiti unutrawe pokrete jednog kritiarskog duha, kao pokrete na esejistikim stazama koje nemaju za ciq da
se razminu sa istinom, ali vijugavo vode do we, neophodno je zapaziti krivinu na kojoj se kritiki profil naeg esejiste pojavio u najjasnijoj svetlosti.
To je kritika uvaavawa razliitih teorijskih osnova, u sebi
pomirena sa velikom raznolikou metodolokih perspektiva kakve
je otkrila kwievna misao dvadesetog veka, pa ipak, iako svesna discipline kwievnog miqewa, neizbene zato to je zahteva kako
moderna kwievnost tako i promewen status kwievnosti u modernoj kulturi, ona ostaje u biti ne-teorijska. To treba razumeti u smislu da naem esejisti nisu najvaniji podsticaj u razumevawu kri-

435

tikog pisma, recimo, Veqka Petrovia teorijski formulisani problemi, iako on ostavqa tragove da ih je uoio: Konzervativan i, odnekud, sveano-patetian u naim predstavama, Veqko Petrovi je
modernija pojava u naoj kwievnoj misli nego to se obino veruje." Ovde su naznaena dva teorijska pitawa: kako su to konzervativni duhovi toliko senzibilni da sa prodornou koja iznenauje naznauju sasvim inovativna kretawa svog vremena? Koje su, takoe, oblikujue sile nae kulture kada stvaraju predstave koje deluju uprkos
naim osvedoewima u wihovu mawkavost? Otud je logino to Gordi, opisujui Petrovieva lucidna promiqawa o kwizi i pismu", nalazei im srodnike u savremenoj lingvistikoj i estetikoj
misli, ne usmerava svoju pawu ka istonicima ove teorijske sumwe
u pisani tekst i wegovu nedovoqnost u odnosu na glas, niti nas opomiwe na Platonovog Fedra.
Wegova esejistika razmatrawa teorijski inspirisanih autora
otkrivaju, meutim, da su ispuwena izrazitom samosveu, koja se
oituje u preciznoj stilizaciji iskazanih neslagawa: Podeen, prvenstveno, za registrovawe i sintezu emocionalnih i intelektualnih elemenata u delu, taj aparat kao da preesto biva gluv i slep za
onu treu, imaginativnu dimenziju poezije. Otud nam danas, neminovno, vie kazuju o poeziji ona itawa koja, za razliku od Miievog, idu daqe i dubqe od dosega tzv. sintetine i integralne kritike." Na esejista je, dakle, naroito usredsreen na opte osobine kritiarskog pisma, koje poima u okviru wegovih unapred izabranih mogunosti i samo opisuje na kojim granicama ono ne moe komunicirati sa pesnikim iskustvom. Rub kritikog pisma otkriva
prirodu wegovog prodora u pesniko iskustvo. Utoliko kritiko-esejistiki tekst Slavka Gordia dosledno ostvaruje svoju pripadnost kulturno-istorijskoj dimenziji srpske esejistike, jer uzima u
obzir i opte kulturne pretpostavke koje omoguavaju oblike i sadraje pesnikog iskustva, ili kritike refleksije, i sloj ideja koje
prosijavaju kroz razliite umetnike doivqaje, i posebne naglaske
koje nudi retorika i stilistika pesnitva, i poqe vrednosti koje se
uvek uspostavqa, i sve te elemente, ponekad analizirane a ponekad
samo nagovetene, stavqa u najiru kulturnu perspektivu. U najboqim momentima takvog pisawa, ovi esejistiki zahvati postaju srodni kritikom pisawu kakvo je negovala Isidora Sekuli, ije rei
o kulturnoj slubi" pisac Profila i situacija esto varira, ne
otkrivajui samo potovawe prema strogosti prema sebi i odanosti
prema svom izboru koje je na neuporediv nain negovala nekadawa
somborska preparandistkiwa, nego i duhovnu bliskost, koja wegovo
pisawe ini bliskim i sa esejistikim pismom Miodraga Pavlovia.
U izuzetnom tekstu o Veqku Petroviu kao istoriaru srpskog
pesnitva, Slavko Gordi e, navodei rei Dragie ivkovia o

436

razlici izmeu pesnika logosa i pesnika patosa, kazati kako je ovu

podelu unutar pesnikog iskustva, kakvu je iskazivao i Volt Vitmen,
uneo i primenio na nae romantiare, razlikujui Kostia od Zmaja, upravo Veqko Petrovi jo godine 1939. Zato u ovom ocrtavawu
jedne vane putawe u razumevawu srpskog pesnitva moemo prepoznati plemenitu pristrasnost? Ne samo da Slavko Gordi eli, sa
vaqanim razlozima, da ponovo afirmie kritiko pismo Veqka Petrovia, nego on, u tom afirmisawu, otkriva kojoj duhovnoj tradiciji i sam pripada, jer u wenom okviru utvruje Petrovievu inovativnost u shvatawu razlike izmeu velikih pesnika srpskog romantizma. On, dakle, ne iskorauje izvan okvira kulturno-istorijske i
stilistike tradicije tumaewa srpskog romantizma. Sama razlika
koju razmatra, meutim, ve po svojoj prirodi ne potie iz ovih tradicija, ona pripada kwievnoj hermeneutici koja sa posebnom pawom posmatra istoriju ideja, pa ju je razlikujui Kostia i Zmaja pre Veqka Petrovia, jo godine 1929, u nas obrazloila Anica Savi-Rebac.
U skladu sa najboqim tradicijama kulturno-istorijske tradicije tumaewa srpskog pesnitva, esejistiko pismo Slavka Gordia
poseduje visoku stilistiku izgraenost, esto razvijenu do artificijelnosti, nikada retoriki samodovoqnu, svagda obremewenu neobinim i diskretnim odzivima tradiciji. Jer, ta znai, u eseju posveenom Simovievom tumaewu Nastasijevieve poezije, reenica
u kojoj se opisuje neobian nain na koji Simovi dopire do ciklusa Rei u kamenu, budui da tuma to ini silazei u ove pesme kao
u katakombe"? Iako bi italac ovoj slici mogao pronai pouzdan
putokaz za duhovno iskustvo koje je Nastasijevia ukquilo u kolo
srpskih i hrvatskih pesnika inspirisanih Frawom Asikim", ipak
o prirodi tog iznenada izniklog srodstva neto dragoceno moemo
shvatiti tek ako osetimo da je na esejista ovde ponovio prvu reenicu iz prikaza Ujevieve Kolajne koji je, jo 1926, napisao Milan
Bogdanovi. Otud je Gordiev esejistiki tekst mnogo slojevitiji
nego to bi nagovestila besprekorna stilistika wegovih reenica.
Osnovni duhovni stav koji nadahwuje Profile i situacije jeste
stav kompromisa koji se pojavquje i unutar samog esejistikog pisma,
kao unutrawi neutralizator izmeu poetikih i idejnih zahteva,
izmeu istorijskih i savremenih merila, i kao ifra koja se trai
u esejima analiziranih stvaralaca, i kao naklonost prema kulturnoistorijskoj tradiciji u razumevawu srpskog pesnitva. Izvestan maglovit ali delotvoran ideal ravnotee lebdi nad esejistikim uvidima Slavka Gordia. Wemu je priroen koncilijantan ton esejistikog kazivawa, nenametqivo iskazana dobra voqa u razumevawu
kako istina tako i zabluda analiziranih sabesednika. To moemo uoiti ak i u wegovim polemikim reenicama: pripovedajui o Letopisu Matice srpske u deceniji u kojoj su ga ureivali ivan Mi-

437

lisavac i Mladen Leskovac, opisujui ivo prisustvo hrvatskog

kwievnog ivota u naem najstarijem asopisu, imajui na umu
raspravu o jeziku koja se odvijala u tom vremenu, i posebno imajui
na umu kritike koje se danas tom poslu izriu", Slavko Gordi pokazuje spremnost da unapred uvai istinu autoriteta, jer tvrdi kako
nisu Ivo Andri, Aleksandar Beli i Milo uri mawe umni i
mawe odgovorni od onih koji danas wihove stavove i argumente olako
pobijaju", da bi potom ustvrdio: Nisu, daqe, podvala, prevara, naivnost i uslunost kategorije u kojima se moe promiqati vievekovna istorija srpsko-hrvatskih politikih, jezikih i kwievnih odnosa. Nisu ni tad, pedesetih nadam se, ni danas svi na
onoj strani imali antisrpske pobude, ili govorei jedno mislili
drugo." Ispod razumqivih rezervi prema razliitim pojednostavqivawima istorijskih okolnosti, ovde moemo pronai Gordiev otpor u ime ideje ravnotee, kao deo wegovog preutnog uverewa da tek
tako stupamo na krivudavu stazu koja nas odvodi istini.
Ali, ovde kao da je izostala svest o rizicima kojima nas neminovno izlae ideja ravnotee, jer snai neke sasvim neteorijske
osobine kao to su spremnost na prihvatawe predrasude, bezrezervno pristajawe na preutkivawe i uverewe u opravdanost samozatajivawa. Ako podvala nije kategorija za promiqawe vievekovnih
srpsko-hrvatskih odnosa, moda je to interes? Jer, on je optiji od
svake podvale, on moe lako promeniti ideoloku odoru, on moe
oblikovati kulturnu mreu u kojoj podvala dobija snagu. U toj stvari
pozivawe na autoritete malo moe pomoi: ako se priklonimo Skerlievoj spremnosti da, usled ideala srpsko-hrvatskog jedinstva kojem
je stremio u osvit balkanskih ratova, onako sudbonosno svesno ne
razume Antu Starevia, jer ne pokazuje spremnost da se zamisli nad
moguim posledicama takvog miqewa, koje je izraslo na nekim interesima i silama, onda mi, danas, svesno i moda sudbonosno, prenebregavamo istorijsko iskustvo kojem smo bili svedoci. Moglo bi
se pomisliti da nije bilo prethodnih nagovetaja koji bi velikog
kritiara opomenuli. Ako bi Sterija, meutim, mogao biti neki autoritet, onda vaqa opaziti da je wemu, mnogo pre Skerlia, jo godine 1852, u vreme kada je pisao melanholine stihove, imao iza sebe
Rodoqupce, uvrstio se u trezvenom racionalizmu i distanci u odnosu na svaku vrstu nacionalizma, ono najvanije, i to u odnosu na
budunost, bilo jasno: Hvala velika g. dr Stareviu na wegovoj
iskrenosti. On moe sluiti svakome za obrazac koji eli jedinstvo meu narodima podii, slogu utvrditi Sada ve znamo kako
stojimo sa sajediwewem." To nije napisao neki revoltirani i mladi
politiar, niti nacionalnim romantizmom obuzeti pesnik, nego jedan od najkritikijih duhova celokupne srpske kwievnosti. Kakav
lik ima naa istorija i kakve su moi nae kulture kada odbijamo
da u poqe razmiqawa uvedemo saznawe da se ono to je Skerliu

438

izgledalo nebitno, pojavilo, posle stopedeset godina, sa prorokom

snagom pred naim oima?
U Profilima i situacijama, osvetqeni pawom koju im je podario kritiki duh obuzet ravnoteom, ocrtani negovanim kwievnim pokretom izrazitog stiliste, postavqeni u kontekst istorijskih
i kwievnih okolnosti koje ima na umu oprezni i savesni istraiva, pojavquju se nai najznatniji pisci i istoriari. Pojavquje se
Desniin esejistiki lik sa izvedenim poentama postavqenim na
mestima kontinuiteta, bilo da su to znakovi na putu ka prolosti,
kakav donosi Desniino pisawe o Dositeju, Koroliji i D'Anunciju,
bilo da su to kwievni obrisi mediteranskog duha u srpskoj kwievnosti, to je sve podsticajno da se iznova promisli zato Desnica umnogome ostaje na niijoj zemqi". Pojavquje se Veqko Petrovi kao izuzetan tuma obeleja i ari naeg usmenog, lirskog pesnitva, tuma Muickog ravnopravan naim najznatnijim kwievnim istoriarima, unekoliko srodan Kaaninovim potowim zaotrenim i polemikim sudovima o Vuku, lucidan u osvetqavawu
stihova Milete Jakia, pronicqivi posmatra naravi i obiaja,
koji zna kako je redovna i alosna pojava da kwievni sinovi sluaju oeve na pola uva, da bi, kad je kasno, poeli da uzalud zapitkuju grobove, koji zna da nema kwievne istine u sporovima dva narataja pisaca nego se ona obrazuje tek dolaskom treeg narataja, nedotaknutog ozledama protekle kwievne borbe, jer su unuci uvek pravedniji od sinova, poto nemaju dugova, budui da su dunici negativno pristrasniji od neobaveznih potomaka, koji su izabrali svoje
pretke. Pojavquje se evropski duhovni vidokrug Boka Petrovia i
podvig duha Jovana Deretia, u ijoj Istoriji srpske kwievnosti
postoji pronalaewe srodnosti u tematici, tonalitetu, anru i izrazu kao ravnoteno imenovawe koeficijenta novne i mere onog
to je opte i zakonomerno, jer je u tome specifinost poslawa
kwievnog istoriara". Pojavquje se, upeatqivo naznaen, profil
Svetozara Brkia, iznenaujue pronicqivog, matovitog, ozarenog
kwievnim otkriima, kao nehotina, ali delotvorna demonstracija
Gordievog stava, iskazanog na drugom kraju ove kwige: stava da nije
sve to je zanemarano postalo zanemareno s dobrim razlozima. I taj
dosluh jedne misli i stvaralakog napora da se iznova uini prisutnim lik jednog zaboravqenog kritiara, koji u toj zaboravqenosti
skriva neku istinu o prirodi srpske kulture, otkriva se kao kquni
plod ove kwige i kao kquna crta na profilu wenog pisca. Jer, u
skladu izmeu esejistikih uvida i duha koji ih je nadahnuo osvedoeno je postojawe jednog sveta. To je trenutak kada se, bez zazora, sa
svesnom nesavremenou, moemo vratiti reima starijim vie od
pola veka, jer nam one neto vano kazuju o kwizi Slavka Gordia:
I nije kritika ba moda tako uzaludna stvar, kad moe, evo, da mi
pokae misaoni i emotivni svet jednog oveka i itav jedan pogled

439

na ivot mada nije ni zbirka pesama, ni roman, ni ispovest." U tome bi, danas i ovde, makar na as, mogla biti vredna avantura duha
koja nam podaruje profil kritiara: u kulturnoj slubi, u odanosti,
u pogledu iskosa, u skrivenom dejstvu, u neosvrtawu na sveobuhvatno
ubrzawe. Da li je to malo? To je, u svakom sluaju, trag unutraweg
duevnog pokreta da se, u vremenima pamewu nesklonim, ispresecanim ritmovima voqe i moi, osvoje teka znaewa jedne rei ija
strahotnost kao da je zauvek zaboravqena. To je re sudbina. Moda
sa Nieom moemo ponoviti pitawe koje bi trebalo da odjekuje u duhu svakog kritiara: koliko je sudbine u tvom pogledu?
Milo LOMPAR

DNEVNIKI ZAPISI, LIRSKI INTONIRANI

Slavko Gordi, Opit, Grafiki ateqe Bogdanovi, Beograd 2004

Evo jedne, lepo opremqene kwige, iji tekst, recimo odmah, moe da izazove vie afirmativnih kritikih sudova. Wen autor,
Slavko Gordi, u ovoj kwizi nastoji da objedini dva dominantna toka svojih dosadawih istraivawa nauni i literarni. Ovo jedinstvo najpotpunije se ispoqava u okviru poetske strukture novog
Gordievog kwievnog ostvarewa. Govorimo o poetskoj, a ne o pesnikoj strukturi, jer je re o kwizi u kojoj dolazi do izraza poetsko
kao opti pojam, esto prisutan i u pojedinim proznim anrovima.
Koja su, dakle, ishodita, i osnovne odlike poetske strukture Gordievog Opita?
Ve u prvoj kwizi ovog autora, Vrhovni silnik (1975), u kojoj su
sabrane prie vezane za jedan prostor (mesto u junoj Bakoj), nailazimo na tragove ambijentalne i jezike poetinosti. Ove prie, prihvaene kao ostvarewe jednog, nesumwivo darovitog pripovedaa, ispoqavaju se kao fabulativno zaokrueni prozni oblici, sa mestiminim poetskim fragmentima ili detaqima. Sledea Gordieva
prozna, beletristika kwiga, Drugo lice, objavqena 1998. godine,
posle sedam kwiga eseja, kritika i ogleda, ukazuje na autorovo opredeqewe za poetsku prozu, kao iskazni oblik koji esto naruava zakonitosti nekih utvrenih proznih anrova. Gordieve kwige iz naunokwievne oblasti, kao autorovog primarnog opredeqewa, takoe
su specifine u odnosu na wihov iri anrovski okvir. Naime,
pored toga to su ove kwige dosledno nauno utemeqene, vidqiv je i
autorov lini odnos prema nauno verifikovanim iwenicama, na
koji ukazuju i wegov stvaralaki postupak i stilske odlike wegovog

440

pisawa. Takav, esejistiki postupak, ili takav esejizam, kako pokazuju ostvarewa nekih naih kritiara (B. Lazarevi), ili pisaca koji
su se bavili i kritikom (Isidora Sekuli, Kaanin), gotovo po
pravilu obeleava lirski tonalitet". Sve do sada objavqene Gordieve kwige iz oblasti nauke o kwievnosti prepoznatqive su po
ovakvom, nauno-esejistikom usmerewu, i po briqivom stilu, kao
izrazu tewe za pomirewem nauke i umetnosti, proze i poezije.
Opit je kwiga autorovih dnevnikih zapisa, koji se ne dre
stroge hronologije, niti do kraja popuwavaju pojedina vremenska razdobqa. Osnovna motivska jedinica ovih zapisa je odnos oveka i
prirode, autora kao iskaznog, istovremeno proznog i poetskog subjekta, ija je psihika i fizika konstitucija odreena nizom relacija prema spoqawem svetu. U centru pawe naratora, deskriptivnog i doivqajnog subjekta, jeste pokuaj definisawa sopstvenog poloaja u svetu, polazei od onoga to je tom subjektu ve dato, i pratei ono to mu priroda i qudi donose, tokom jednog leta dvehiqadite godine. Primetna je autorova tewa da se taj subjekt, zamewivan, lukavstvom pisawa, drugim licima, to ga samo prividno prikriva, definie kao ista svest", slobodna i uvek otvorena za nove
utiske. Ali, jedna od eih pievih opaski u ovoj kwizi, smerawe
na bekstvo u samog sebe", pokazuje da mu je najblie ono poznato
qudsko: omnia mea mecum porto" (sve svoje nosim sobom), to jest da,
posebno za nemirnu intelektualnu svest, koja ovde bitno odreuje
taku gledita, nema iste sadawosti i neposrednosti, ve je, ona,
istovremeno, i introspektivna prolost i projekcija budunosti.
Ono to je iz teorijske perspektive ovde najzanimqivije, jeste upravo susret duhovnog i ulnog, kao dva komplementarna sveta otvorena
prema beskraju. Otuda proistie i nit poetskog, lirskog, ispredana
od spoja melanholije i prirode, koja sve vie uzmie pred naletom
urbanog pejzaa. Ali je ta priroda jo uvek vitalna i primamqiva,
istina ne toliko da nas odvede u carstvo dubokog mira i spokoja, ve
samo da nam obezbedi trenutke odmora i zaborava. Pesniko-prozni
subjekt, kao tvorac ovih fragmenata, na momente pravih pesama u
prozi, propoveda rusoovsko vraawe prirodi, postavqajui, istovremeno, pitawe da li je to vraawe moguno za ve poodavno otuenog oveka, preputenog vrtlozima tehike i urbane civilizacije.
Zato se ovaj subjekt istovremeno predaje iluzijama i oslobaa od iluzija. Ipak je za wega lekovita ona drevna mudrost nalaewa mira u
detaqima prirode, u trenucima neposrednog dodira sa izvornom pojavnou tih detaqa, pored kojih savremeni ovek najee prolazi
ravnoduno, zaokupqen svakodnevnim brigama za opstanak. Jedan od
dominantnih utisaka o ovoj kwizi: dodir nenog i oporog, vie
upuuje na lirski doivqaj sveta, nego na negativnu, intelektualnu
ironiju. Jer je ta ironija ovde vie alibi nego istinsko izvorno
ubeewe, kao to je i povremeni, povieni, buntovni iskaz pri-

441

miren" elegancijom stila, svojstvenom ovom autoru. Pieva oseawa su u najboqoj saglasnosti sa jezikim izrazom ove kwige, a taj izraz zaista izaziva zadovoqstvo itawa" odvodei nas u predele zaboravqene harmonije, iza fasade" ovog haotinog sveta.
Miloslav UTI

LIRSKO-REFLEKSIVNA PROZA SLAVKA GORDIA

Slavko Gordi, Opit, Grafiki ateqe Bogdanovi, Beograd 2004

Opit je trea prozna kwiga kwievnog kritiara, tumaa i

istoriara kwievnosti Slavka Gordia. Prethodne dve su zbirka
pripovedaka Vrhovni silnik i kwiga proznih zapisa Drugo lice.
Prvu je jo 1975. godine objavila Matica srpska u ondawoj prestinoj biblioteci Danas", a drugu 1998. beogradska Prosveta" u biblioteci Savremena proza". Ve je Vrhovni silnik nekolikim priama, onima u kojima je glavni lik introspektivni intelektualac
koji se suoava sa nesigurnou vlastite pozicije u svetu, nagovestio budue Gordieve prozne kwige najpre Drugo lice, a sada i
Opit.
Drugo lice i Opit ine svojevrstan prozni diptih, jer su po
mnogim unutrawim osobinama veoma sline. Obe su ostvarene u
istom anru, u anru ispovedno-refleksivne i lirske proze, obe
imaju istog glavnog junaka i naratora koji, uz vidno uee autobiografskih iwenica i detaqa, u drugom licu jednine, samo povremeno
presecanim neto drugaijim unutrawim glasom, izlae svoj doivqaj sveta i doivqaj svoje linosti u wemu, obe su zbog toga
uslovqene identinom tematsko-sadrinskom osnovom, u obema je
dakle upotrebqen slian narativni postupak, u kojem, pored jake autobiografske motivacije, jezik i stil imaju veoma vanu strukturalnu ulogu. Opit je u kompozicionom smislu i prema korienom narativnom postupku ipak mawe razuen od Drugog lica. On je komponovan kao jedna celina, dok Drugo lice ima tri celine, tri dela, u
kojima se sa drugog, kao osnovnog narativnog glasa, ee prelazilo
na prvo lice, pri emu je distanca prema otvorenoj subjektivnosti
bila neto naglaenija. Ti-forma je u obe kwige upotrebqena oigledno da bi se autor wome, zbog izrazitije autobiografske perspektive iz koje se posmatraju spoqawa i unutrawa stvarnost, donekle
distancirao od mogune preterane subjektivnosti koja bi do izvesne
mere mogla umawiti optije kwievno i intelektualno znaewe
teksta. On se u Opitu odrie ti-forme i vraa se prvom licu samo u

442

sluajevima neposrednog obraawa Gospodu, ponekad i prirodi, kada

wegov junak iskazuje svoja najdubqa oseawa i svoju opijenost postojawem i ivotom i one svoje potrebe i eqe na koje se eventualni
odgovor moe nai samo u Gospodovom nemom odobravawu.
Opit se od prve kwige istog anra najvie razlikuje po odnosu
prema vremenu, koje ovde ima jasnije istorijske koordinate. U wemu
vreme ne tee linearnohronolokim, ve obrnutim smerom, unazad
od oktobra 2000. godine do oktobra i rane jeseni 1997. U pune tri
godine inverzivnog vremenskog toka senzibilni, senzualni, introspektivni i skeptini kwievni junak i narator bez prekida posmatra, percipira, ispituje, procewuje i na svojevrstan nain osmiqava posmatranu i doivqavanu stvarnost. Glavni lik ove proze,
koji se, kao i u prvoj kwizi, moe ali i ne mora do kraja identifikovati sa stvarnim autorom, u te tri godine iz dana u dan, u svojevrsnom dnevnikom ritmu i sintaksi, bira i belei one dogaaje, oseawa, senzacije i utiske o sebi i o svetu, o vremenu i prostoru u kojima ivi i funkcionie koji po svojoj vanosti ostaju utisnuti u
wegovoj svesti kao iwenice od izuzetnog znaaja za wegov puni doivqaj neposredne stvarnosti i za wegovo tragawe za vlastitim mestom u woj. Svakodnevno ispitivawe kojem on izlae svoja oseawa i
svoju svest motivisano je wegovom dubokom potrebom da to je moguno vie spozna vlastitu linost, kao i oekivawima i nadom da
to samotraewe", i pored neskrivene skepse koja primarno postoji
u wemu kao linosti, ipak moe biti zavreno nekim izvesnijim
rezultatom.
I upravo od odnosa prema vremenu i iwenicama neposredne
stvarnosti, od osnosa prema dogaajima i oseawima fokusiranim u
konkretno vreme, Opit poiwe da deluje kao samostalna narativna
struktura, koja se oblikuje nezavisno od prethodnih proznih modela Slavka Gordia. Izvesna naratorska, odnosno autorska distanca
prema neposrednoj istorijskoj i drutvenoj stvarnosti na prvi pogled je dosta naglaena i u wegovoj najnovijoj kwizi. Meutim, veoma jak uticaj stvarnosti na naratorov doivqaj na taj nain je samo
uiwen latentnijim i kwievno prihvatqivijim. Sigurno je da tri
oznaene godine i slepa ulica istorije" u wima nisu sluajno izabrani za vremenski i sadrinski okvir Gordieve kwige. To su tri
godine koje su dramatino ubrzale tok istorijskih i politikih zbivawa na naem prostoru i promenile ivot i sudbinu pojedinaca i
itavih naroda u wemu. Distanca i bekstvo od istorije, kao moguni
projektovani ciq pojedinanog postojawa u neposrednoj stvarnosti,
unapred su bili osueni na poraz jer se istorija svojom snagom i nunou neprestano uplitala u emotivni i egzistencijalni vidokrug
narativnog subjekta u ovoj kwizi. Iako on istoriju vidi pre kao neminovni uslov kolektivne i nacionalne sudbine nego kao lini izbor i opsesiju, ceo jedan vaan tok kwige na izvestan nain je uslo-

443

vqen i uokviren imperativom istorijskog delovawa na lini i subjektivni doivqaj wenog narativnog junaka. Destruktivno dejstvo
istorije, vidqivo u poruenim novosadskim mostovima preko Dunava i u celokupnom spoqawem pejzau u kojem boravi glavni lik ove
proze, ali isto tako i u wegovom unutrawem pejzau koji je vidno
naruen wenim delovawem, motivski i semantiki je suprotstavqeno upravo jednom rezigniranom, skeptinom, istovremeno lirskom i
refleksivnom linom doivqaju sveta koji se neprestano ispoqava
u nijansiranim junakovim psiholokim, emotivnim i intelektualnim reakcijama na spoqawu stvarnost. Istorijsko dogaawe na taj
nain se pojavquje kao nuan destruktivni faktor najdubqeg subjektivnog doivqaja stvarnosti. Narativni junak mu se suprotstavqa na
razliite naine najuspenije svojom senzibilnou i emotivnim projekcijama spoqawe stvarnosti, kao i svojom refleksivnom
prirodom koja upravo time bar donekle ublaava wegovo objektivno
delovawe i znaewe. Obrnutim tokom vremena, onako kako se klupko
odmotava", kako se neko iz sveta domu vraa", autor je uspeo da junakovo samoispitivawe, wegovo otkrivawe vlastite pozicije u svetu
uini promiqenijim i istovremeno usredsreenijim na sutinske
pojave i pojmove svakodnevne stvarnosti i da ga, uz pomo naknadnog
saznawa o wegovim realnim posledicama, postepeno oslobaa agresivnosti svakidawice i wenih uslovnosti razliitih vrsta. Silazak u vreme i postepeni, gotovo neprimetni povratak u prolost zapravo je indirektni silazak u vlastitu linost i povratak u ono to
je u woj najtrajnije i najsubjektivnije. To je u isti mah i povratak u
postojawe kao takvo, povratak u svet i u trajnu lepotu wegove pojavnosti i prolaznosti, povratak u svetlost i u zagonetnost prirode
kao u najistiju emanaciju trajawa sveta.
S druge strane, Gordiev Opit u najveem delu svoje sadrine i
znaewa jeste svojevrsno ispitivawe duhovnog, intelektualnog i
emotivnog dela ovekovog bia u susretu sa istorijskom, materijalnom, egzistencijalnom i svakodnevnom stvarnou. Istovremeno, u
samom biu senzibilnog intelektualca, koga je Gordi izabrao za
svoj narativni alter ego u ovoj prozi, odvija se stalni susret izmeu
intelektualnog i emotivnog sloja wegove linosti, uz wihovo neprestano pribliavawe i udaqavawe. Iskquivog i jednoznanog ishoda
na nastojawe jednog od ta dva sloja da dominira nad drugim nema niti ga moe biti, jer je proimawe i ravnotea meu wima, kako sugerie Gordi, kod kompletnih i ostvarenih linosti nuno, prirodno, spontano i jedino osmiqeno reewe takvog odnosa. Paralelno postojawe i naporedno pojavqivawe, stalno proimawe i dopuwavawe, na jednoj strani emotivnog, ulnog, eqenog, sawanog,
najee nedosegnutog i neostvarivog, i, na drugoj, intelektualnog i
racionalnog, projektovanog u vreme, u dogaaje, u samu linost, u
svakodnevnu spoqawu stvarnost, jedan je od najvanijih uslova pu-

444

nog i osmiqenog ivota i funkcionisawa ovekove linosti. To

je istovremeno i jedna od najbitnijih stilskih osobina ove prozne
kwige.
Stoga je Gordiev Opit napisan ne postupkom kontrasta, kako
bi se na osnovu jednostrano posmatranih wegovih kqunih pojmova
moglo pomisliti, ve postupkom analogija i poreewa, sa nenametqivim a snano prisutnim oseawem nunosti dodira, komunikacija i proimawa, a ne iskquivosti i suprotstavqawa izmeu unutrawe i spoqawe stvarnosti u oveku i izmeu emotivnog i intelektualnog dela wegovog bia. Iz tih razloga je i osnovna intonacija ove kwige koliko refleksivna i esejistika toliko i deskriptivna, ispovedna, subjektivna i lina, zapravo lirska. Stalna samoispitivawa vlastite linosti narativnog subjekta, sa esejistikim
diskursom kao svojom osnovom, ipak ne toliko otro i neposredovano racionalizovanim, uslovqavala su i naporedno ili ak istovremeno projektovawe linog doivqaja i line vizije sveta narativnog
subjekta u susretu sa spoqawom stvarnou. Ukquivawe poetskog
narativnog glasa paralelno sa esejistiko-refleksivnim i deskriptivnim daje jednu od najznaajnijih strukturalnih osobina Gordievoj prozi funkcionalno i estetski relevantno proimawe ovih
vanih osobina kwievnog teksta. U poetskom doivqaju, kao najdubqem sloju autorove projekcije sveta materijalizovane u kwievni
tekst, najpunije se otkriva, ili bar nagovetava, kako nam svojim gusto pisanim stranicama sugerie autor, trajnost zagonetnosti i
prolaznosti sveta u kojem wegov kwievni junak doivqava i procewuje svakodnevnu stvarnost.
Gordiev rukopis i wegov stil u Opitu, kao to je to ve bilo
i u Drugom licu, primer su oekivanog proimawa ulnog i intelektualnog i subjektivnog i refleksivnog u poetski oznaenom narativnom tekstu. ulni doivqaj sveta, ulni doivqaj vlastite linosti narativnog subjekta i wegov doivqaj prirode i wene moi
obnavqawa svojih oblika i delovawa na ovekovu linost, postaju
trajniji i prepoznatqiviji upravo zahvaqujui wihovom stalnom
osmiqavawu kroz kwievni tekst. Kwievni kritiar Slavko
Gordi, koliko god je tuma kwievnih dela i misli i oseawa drugih autora kroz wihov kwievni tekst, isto toliko je i tuma vlastitog sveta i vlastitih misli i oseawa takoe kroz kwievni, ali
svoj kwievni tekst. On, na slian nain, preko kwievnog teksta,
tumai i spoqawi svet, onaj svet i onaj prostor oko sebe koji mu
neto znai i koji upravo u trenutku ukquivawa u kwievnu strukturu i upisivawa u kwievni rukopis postaje trajno osmiqen,
drugaiji i postojaniji nego kada se to osmiqavawe deavalo samo
u svesti stvarnih linosti.
Iako naizgled govori iskquivo o svakodnevnom, iako belei
samo neposredne senzacije svog kwievnog junaka a ne wegove aksiomatske misli i apodiktike stavove, Slavko Gordi neprestano go-

445

vori o bitnom, o trajnom. On induktivnim metodom, zahvaqujui stepenu ontolokog nivoa koji mu omoguavaju jezik i kwievni oblik
i wegova autorska sposobnost da im prida estetsko znaewe, dolazi
do pojedinanih odgovora o neposrednom ivotu i o neposrednom
funkcionisawu linosti u wemu, a time i do nagovetaja sutine i
oblika ovekovog postojawa u svetu uopte. To su sposobnosti koje
najpre moe da poseduje neko ko svet posmatra i vidi iz perspektive
svoje individualnosti i svoga estetskog, odnosno poetskog doivqaja. Zato je Slavko Gordi u ulozi proznog pisca zapravo prikriveni
pesnik, koji u krajwoj instanci govori o bitnim kategorijama ovekovog postojawa i ispoqavawa wegovog duhovnog i emotivnog prostora u stvarnosti. On u neposrednoj stvarnosti i prirodi i u svom
ulnom doivqaju takve stvarnosti, odnosno u doivqaju svog junaka
materijalizovanom u kwievni oblik, pronalazi jedan od osnovnih
uslova za osmiqavawe wegove linosti u svetu, a time i za osmiqavawe samog tog sveta. Moda upravo iz tih razloga on esto veoma funkcionalno metaforizuje svoj poetski doivqaj (gusto sazvee maslaka", biqna bakqada", gospoa kia, vaqa i daktilografkiwa", muzika snega pod onovima", geometrija grawa u nebu",
srebrna inija avgusta", verzal grada" i nonparel prirode") i
pretvara itave dnevnike zapise u tipine i uspele pesme u prozi
(Radujem ti se, svete. Svakoj tvojoj estici, zraku i senci, vlati i
klasu, kamiku i mravu, krilu i oblaku, svakoj niti, petqi i zamrsku
u tkanici tvojih slika i ritmova na zemqi i nebu, radujem se.") Wegova apoteoza prirodi i svetlosti, wegova radost ivotu uprkos delovawu istorije i uprkos skepticizmu koji ga prati gotovo na svakom koraku, wegovo prepoznavawe prolaznosti, iluzija, seawa, snova i mate kao nunog uslova za ovekov puni duhovni ivot, pretvaraju ovu kwigu lirsko-refleksivnih zapisa u pravu poemu posveenu udu ivota i udu postojawa.
Na kraju Gordievog sve dubqeg sputawa u vreme postaje sasvim jasno wegovo pitawe da li e onaj dostupni trenutak i krajiak sveta" za ijim smislom je tragao kwievni junak ove proze ostati jednako nedokuiv" kao to je bio i pre tragawa. Iako je autorov
odgovor oekivano dvosmislen, taj dostupni trenutak i krajiak
sveta" ipak je na kraju kwige bar donekle priblien i kwievnom
junaku i itaocu. Ovaj svojevrsni lirsko-refleksivni opit" posveen putevima pronalaewa mogune odgonetke nekih ivotnih nedoumica i tajni nagovestio je bar neke od kqunih taaka funkcionisawa narativnog subjekta ove proze, otkrio je wegove duhovne, intelektualne i emotivne topose, wegove opsesivne sadraje i teme, a
samim tim za nijansu je itaocima pribliio strukturu i ritam
stvarnosti u kojoj takav narativni junak ivi i ima potrebu da neprestano trai odgovor na postavqena pitawa, makar ih do kraja nikad ne dobijao.

446

Slavko Gordi je kwigom Opit jo jednom potvrdio ne samo visok stepen svoje narativne i estetske projekcije stvarnosti nego je i
savremenu srpsku prozu lirsko-refleksivne intonacije obogatio jednim odista uzornim novim ostvarewem.
Marko NEDI

SUBVERZIVNI KLASIK MILO CRWANSKI

Milo Lompar, Apolonovi putokazi, Slubeni list SCG", Beograd
2004

Podatak da je, od pet svojih dosadawih kwiga, Milo Lompar

tri posvetio stvaralatvu Miloa Crwanskog nedvosmisleno govori o povlaenom mestu koje ovaj pisac zauzima u wegovoj lektiri.
Posle studija O zavretku romana (1995) i Crwanski i Mefistofel
(2000), nastali su Apolonovi putokazi (2004), najobimnija i najambicioznije zamiqena autorova kwiga o Crwanskom. Ipak, wegovo
opsesivno bavqewe istim piscem po jednoj vanoj karakteristici
razlikuje se od poduhvat sline vrste, svojstvenih autentinim posveenicima kwievnosti. Retko se, naime, dogaa da svaka u nizu
kwiga o delu jednog stvaraoca bude nova, liena ponavqawa, a jo
ree da bude pisana na drugaiji nain, i u metodolokom i u stilskom pogledu. Upravo to je sluaj sa Lomparovim trokwijem.
U svojoj prvoj studiji o Crwanskom Milo Lompar je, minuciozno i mikroskopski, oslowen na formalistike i naratoloke teorije, tragao za smislom zavretka Druge kwige Seoba, konkretizujui
svoj golemi interpretativni napor u tekstu koji je gotovo podjednak
napor zahtevao i od itaoca; kwiga Crwanski i Mefistofel donela
je radikalnu novnu figura avola u Romanu o Londonu uobliena
je na mnogo mawem prostoru ali u irem asocijativnom krugu, stilom ija su prijemivost i izvestan umetniki kvalitet autoru doneli nagradu ore Jovanovi" za najboqi esej godine; u Apolonovim
putokazima, reklo bi se, dolazi do sinteze dvaju pristupa, uz znatno
irewe perspektive tumaewa, kako u pogledu wegovog predmeta tako
i u pogledu teorijskih ishodita.
Pored ponovnog bavqewa Drugom kwigom Seoba i Romanom o
Londonu, autor se, dokumentovano i iscrpno, pozabavio dramom Konak i putopisnim romanom Kod Hiperborejaca. Svoje teorijsko uporite on sada zasniva na dve kqune take oslonca: jednu ini hermeneutiki metod, nasleen uglavnom od Hansa-Georga Gadamera i
Pola Rikera, a drugu poststrukturalistiki pristup tekstu, u kojem
se, kao uzor, izdvaja figura Miela Fukoa. Uticaj ovog posledweg
ini se ak presudnim, poto je Lompar dobro uoio da wegov na-

447

in gledawa na odnos kwievnosti i istorije, romanesknog i istoriografskog pisma, moe biti i te kako plodotvoran u tumaewu
del Miloa Crwanskog. Tako nam Apolonovi putokazi, izmeu
ostalog, pruaju izvrsnu fukoovsku analizu averzije Pavla Isakovia prema bekim kunim klozetima ili poreewa prikaza uvenog
Damijenovog pogubqewa kod Kazanove i Crwanskog. U isti red spada
i zapaawe dalekosenosti problema vremena, kalendara i anahronizama u Drugoj kwizi Seoba, odnosno wihove parodijske funkcije u
romanu. Fukoovska je, na momente, i Lomparova retorika, proeta
barokno-postmodernistikom figurativnou brokat rei, pulsirawe pripovedakih trenutaka, semantike kapije itd. pa se za
wegovu posledwu kwigu moe rei da predstavqa novo pomerawe na
planu stila, iji je pravac ve bio nagoveten u Crwanskom i Mefistofelu.
U odnosu na prethodne dve kwige, Apolonovi putokazi donose
novinu i u pogledu obimnog i raznovrsnog repertoara grae koju je
autor koristio u tumaewima pomenutih dela. Taj repertoar jednim
delom uslovqen je intertekstualnim vezama uspostavqenim unutar
samih Crwanskovih tekstova, u prvom redu Stendalovim i Geteovim
putopisima ija je lektira bila aktivni inilac pri nastajawu Hiperborejaca. Praewe italakih tragova Miloa Crwanskog ukrta se, zatim, sa tragovima wegovog bivstvovawa-u-svetu, sa svedoewima wegovih savremenika, da bi u gusto tkawe Lomparovih interpretacija naposletku bilo upleteno mnotvo asocijativnih niti
wegove sopstvene lektire. Bogatstvo komparatistikih paralela uspostavqenih u Apolonovim putokazima ini ovo delo sloenom i
slojevitom kwigom najviih hermeneutikih dometa, jer wegov autor
ne tei samo zatvarawu punog hermeneutikog kruga nego i potpunoj
iscrpnosti koja kao da bi htela da zatvori" delo za sva budua itawa. U woj se mnoge stvari podrazumevaju, to od itaoca trai ne
samo napor nego i veliko predznawe. Apolonovi putokazi spadaju u
one kwige iji idealan italac naitan, paqiv, red-po-red italac predstavqa dvojnika svog autora.
Ispisavi do sada skoro osam stotina stranica tampanog
teksta o Milou Crwanskom, Milo Lompar je o wemu izrekao utemeqen i kompetentan vrednosni sud, uzdravajui se, naravno, velikih
rei, pohvala i egzaltacije. Sadrajnou svojih analiza ubedqivo
je pokazao zato je za wega Milo Crwanski najvei srpski pisac
HH veka. Na pojedinim mestima pokazao je jo neto: zato je Crwanski boqi od drugih pisaca sa kojima se, na konkretnom terenu,
d sameriti. Tako se, na primer, u Apolonovim putokazima, na poqu
prikaza istorijskog vremena u romanu, demonstrira superiornost
Druge kwige Seoba u odnosu na dva kasnija romana, oba iz pera dobitnik NIN-ove nagrade. Ovakav komparativno-kritiki pristup
ve predstavqa retkost u savremenoj domaoj kritici novinskoj,
univerzitetskoj i svakoj drugoj jer zahteva nesvakidawu pedant-

448

nost, obavetenost i smelost u oceni, a to upravo i jeste ono to

krasi Mila Lompara.
Nakon ove konstatacije ostaje da se odgovori na jedno, moda i
sutinsko pitawe: zato se autor ovako dugo, uporno i temeqno bavi delom Miloa Crwanskog? Za tako neto, kazuje iskustvo, potrebno je i neto vie od italakog afiniteta i suda ukusa neki
dubqi unutrawi podsticaj, neka duhovna, moda i egzistencijalna
srodnost koju kritiar osea spram pisca. ini nam se da je, u sluaju Lompara i Crwanskog, ta srodnost dvojaka.
Kao prvo, u svojim tekstovima o Crwanskom Lompar nastoji da
pokae kako je ovaj korifej srpskog modernizma istovremeno i vesnik, pretea ili moda ve zaetnik srpskog postmodernizma. I
kao to Crwanski stoji na razmei ovih kwievnih pravaca, epoha,
poetika mada, uzgred budi reeno, oko wihovog meusobnog odnosa
savremena nauka jo nije postigla saglasnost tako i Lompar zauzima srediwu poziciju izmeu poetike i retorike, izmeu strukturalistikog i poststrukturalistikog pristupa. Taj poloaj, i za
pisca i za wegovog kritiara, u izvesnom smislu je paradoksalan,
ponekad teak i nezahvalan. Kad je o piscu re, pokuali smo da taj
poloaj jezgrovito opiemo naslovom ovog teksta: Subverzivni klasik Milo Crwanski. Wime smo istovremeno eleli da samemo
osnovnu Lomparovu ideju o mestu Crwanskog u istoriji srpske kwievnosti HH stolea. Kroz celu svoju kwigu, naime, on argumentovano pokazuje subverzivni karakter proze Miloa Crwanskog unutar
sistema srpske kwievnosti, da bi ga, na kraju, s ne mawim pravom,
promovisao u wenog klasika, klasika koji je, rekli bismo, pristigao
sa margine, delovawem centripetalne sile. Pri tom, Lompar to ini iz pozicije tradicionalnog univerzitetskog istoriara kwievnosti, opremqenog kompletnom naunom aparaturom, trudei se, meutim, da tradicionalno ne znai i ovetalo, zastarelo, prevazieno, ak i po cenu ugroavawa sopstvene pozicije unutar sistema.
Ili, da kaemo parafrazirajui sopstveni naslov: kao tuma Crwanskog, Milo Lompar je subverzivni tradicionalist. Paradoksalna smea subverzivnosti i tradicionalizma predstavqa, dakle, prvi
aspekt srodnosti pisca i wegovog kritiara.
Ovim je ve donekle naznaena druga komponenta Lomparove duhovne bliskosti sa Crwanskim, ali emo do we doi pomalo zaobilaznim putem, preko jednog od Apolonovih putokaza", odnosno preko digresije o odnosu Crwanskog prema Stendalu. Bliskost izmeu
naeg i francuskog romansijera (i putopisca) autor na jednom mestu
1 Kako se predmet pripovedawa potiskuje u prolost, tako raste potreba za pravovernijim pripovedaima, budui da, u Hiperborejcima, raste
destruktivni potencijal itawa zapisa iz prolosti. Destrukcija pape i papizma pretvara se, otud, u destrukciju Hrista i hrianstva."

449

opisuje sledeim reima: i Stendal je stranac, i on je diplomata, i

Stendal je pisac, i on eta po Rimu opisujui ta uje i vidi".
Postoji jo niz srodnosti koje bi se u tom pogledu mogle identifikovati, kao npr. odnos prema papi, pa i hrianstvu u celini.1 Dodali bismo jo samo jednu, rekli bismo ak presudnu srodnost: i
Stendal je autsajder, kako u smislu svog drutvenog statusa tako i u
smislu u kojem taj termin koristi Milo Lompar. U narativnoj mrei Hiperborejaca prepoznaju se brojni modusi autsajderstva: opaawe vlastitog autsajderskog subjektiviteta; usamqenost koja se izuzima
iz zajednice; sklonost ka motivisano odabranoj grupi mislilaca,
pisaca i umetnika; naputawe oseaja dunosti u obliku kategorikog imperativa ; osoben izbor toposa melanholije i mizantropije".
Stendal, kao i Crwanski, pripada onoj ekskluzivnoj motivisano
odabranoj grupi" koju je sm nazvao the happy few. Toj nekolicini
srenika, onih poslenika duha koji vie nego za sebe i svoje vreme
deluju za budunost i opte dobro pripada i Milo Lompar, i to je
wegova druga a moda i prevashodna duhovna bliskost sa Crwanskim.
ivotni put Miloa Crwanskog, kao i Stendalov, pokazuje da
svojevoqno pristupawe mawini duhovno povlaenih u isti mah
znai i (ne)eqenu pripadnost drutveno degradiranima, politikim autsajderima nespremnim da se bezuslovno opredele za jednu
stranu i jednu ideologiju. U slinoj, mada egzistencijalno teoj, gubitnikoj poziciji, bio je, najzad, i knez Rjepnin, iju situaciju
Lompar opisuje ovako: U tome je razlika izmeu dobitnika i gubitnika: dok je borac za demokratiju poznat i vanredno plaen, dotle je
Rjepnin postao ideoloki-politiki sumwiv i u zemqi svog izgnanstva, on je problematian politiki nekorektan i u komunistikoj i u graanskoj sferi ivota." itajui ove redove, pomiqamo kako istorija jeste uiteqica ivota, ali i kako nam savremena zbivawa esto mogu pomoi da razumemo prolost. To to
funkcionie kao putokaz ka ovakvim skrivenim, apolonovskim"
saznawima ini dragoceni viak vrednosti tree Lomparove kwige
o Crwanskom.
Jovan POPOV

POD TERETOM EPOHE I RODA

Neboja Devetak, Licem prema naliju, Narodna kwiga", Beograd 2004

Pri izboru pjesama za kwigu Licem prema naliju, Neboja Devetak je pokazao veu strogost od nekih drugih izbornika" to govori o naglaenom prisustvu poetike samosvijesti ovog autora bez

450

koje se u modernoj poeziji, jo tamo od Bodlera, nema ta traiti.

Pjesme su poredane hronoloki onako kako su objavqene u pojedinanim kwigama, od Presudne ei do Rasula i svrstane u tri
ciklusa: Tamo, Ovamo i Ovde.
Tamo, u zaviaju, u traginom procijepu izmeu domovine i
otaxbine, Neboja Devetak je pjevao o kui i roditeqima, o graniarskoj sudbini Srba Krajinika, o crkvama i manastirima, o odjecima mitskog i istorijskog u svakodnevnom ivotu, ali i o nekim
vjenim i nezaobilaznim pjesnikim temama o smislu ivota i
stvarawa, o prolaznosti i smrti, o poziciji pjesnika, u svijetu i
moi poezije U ranoj Devetakovoj fazi preovlauje tzv. slobodni
stih koji je, u to vrijeme, bio dominantan kako u srpskoj tako i u hrvatskoj poeziji. To su pjesme reske leksike, svjeih slika, bogate,
poneked pretrpane metaforike, u kojima su nosei simboli kua,
otac, Banija, strah, zebwa, tjeskoba, vjene seobe U zaviajni idilini prostor Devetakove pjesme poee, vrlo rano, da proviruju
nezvani gosti", najprije kroz maglovitu lirsku slutwu, potom iz
mitskih i istorijskih dubina i, najzad, iz komiluka. Nekim posebnim ulom pjesnik je, pod povienom lirskom temperaturom, osjetio
i naslutio ukletost svog zaviaja, krajikog, graniarskog, pa jednim pretenim dijelom ova poezija predstavqa pokuaj da se jezikom magijom skinu ini koje je istorija bacila na pjesnikov rodni
kraj. Ono to je u mladosti naslutio i prozreo to e se, po dubqoj
psiholokoj i istorijskoj logici, i ostvariti. Izgleda da su u pravu
oni koji kau da ovdje uvijek pogaa svako ko zlo sluti. Kod Devetaka
se vie radi o mijeawu sjeawa i slutwi. Zlo koje se periodino
aktivira, najprije se pojavquje u malim stvarima, u svakodnevnom,
skoro intimnom kunom prostoru, da bi u posqedwe vrijeme" naraslo do kosmikih razmjera. Slike i prizori, zabiqeeni u kolektivnoj memoriji, u mitskoj i folklornoj fantastici, neprestano se
mijeaju sa fragmentima urbanog apsurda, u zaaranom krugu vjenog
vraawa istog".
Moe se iz pjesme u pjesmu, iz kwige u kwigu, pratiti kako se
raskoni banijski pejza demonizuje, kako se vidik svodi na kuu,
potom na sobu, a onda na kquaonicu kroz koju e pjesnik banuti na
brisani prostor i zavriti u kolektivnom smjetaju koji e mu postati drugo ime za dom. Tako e se, sasvim logino, mijewati i pozicija lirskog subjekta, wegovo oite, kako bi slikari rekli. Iz
usamqenike lirske pjesme koja se nerijetko bavi sopstvenim razlozima, pjesnik e se, po unutrawem diktatu, ali i surovim spoqawim podsticajima, pomjerati ka istorijskom, kolektivnom iskustvu, sve do take kad svejedno biva hoe li lirski subjekt rei ja
ili mi.
Ima u ovoj kwizi nekoliko pjesama, u kojima pjesnik tematizuje
neke kulturnoistorijske detaqe, prije svega nae sakralne graevi-

451

ne. Devetak pokuava da svoj doivqaj projektuje na iroku osnovu

nacionalne kulture u kojoj su najsvjetlije take upravo crkve i manastiri, boja mjesta, na zemqi i najtvra utoita pred zulumima
svijeta i istorije. Ali, pokazae se da te veze ne rade" pjesnik
ostaje sam u svojoj nemoi pred najezdom zala", sa dubokom patwom i
stidom, a crkve i manastiri, takoe sami, traju kao spomenici i
svjedoci stare slave, i novog stradawa. Jer, kad Devetak kae crkva,
vi odmah pomislite na zapaqenu glinsku ili poruenu petriwsku, a
wima, u tom traginom nizu, moete po slobodnoj voqi dodati i
mnoge druge crkve koje su danas u alosnom stawu, i itu spasa,
umjesto da pomognu.
Na primjeru, da ne kaem na sluaju ovog pjesnika, mogu se, jo
jednom, aktuelizovati neka vana poetika i druga pitawa opte naravi odnos istorije i kwievnosti, posebno rata i poezije, moralni aspekti pjesnikog ina Moe se, kome je do toga, pratiti
pjesnikov razvojni luk, wegovi preobraaji od zaviajnih pjesama u
slobodnom stihu do soneta, moe se, takoe, pokazati kako radi mehanizam saimawa, kako novi, konkretniji sadraji iznutra mijewaju strukturu i pomjeraju ritam i melodiju pjesme
Veliki ruski pjesnik i nobelovac Josif Brodski, onaj to je
agitovao da nas bombarduju, kae da je tragedija omiqeni anr istorije i da je tim hipnotikim prisustvom traginog proet svaki
kwievni anr, pa i lirska pjesma. Istorija, nastavqa Brodski,
sputava stvaralaku matu i ponitava equ za dotjerivawem stila
i ukida pievu sposobnost da postigne estetiku nepristrasnost
koju svako umjetniko djelo mora imati ako rauna na trajniju vrijednost.
Neki stvaraoci postiu estetiku nepristrasnost uspostavqawem vremenske ili psiholoke distance, drugi ironijskim ili kakvim drugim otklonom, a Devetak je, ini mi se, tu mjeru uspio da
uspostavi upravo na planu forme. Haosu i rasulu svijeta u kojem se
voqom istorije obreo, on e suprotstaviti vjeno mladu i skoro savrenu qepotu soneta. Devetak, razumije se, nije prvi ni posqedwi
pjesnik kome je sonet pruio utoite. Kroz wegove katrene i tercine, ve vijekovima se izraavaju uzviene misli i plemenita
osjeawa. Kao rijetko koji lirski oblik, sonet se nagutao mjeseine
i nasluao qubavnih uzdisaja. U tu drevnu formu, kao u kraqevski
putir, Devetak je sasuo gorki talog iskustva" i mutqag istorije. Iz
tog ukrtaja haotine grae i savrene forme potei e neki od
najboqih i najpotresnijih stihova Neboje Devetaka iz wegove ratne
i izbjeglike faze. Ali, bez obzira na domete, sonet je, ini mi se,
za ovog pjesnika ipak iznuena forma; wegovoj prirodi vie odgovara rastresitiji, komotniji stih. Kako spoqawi pritisci budu jewavali, tako e se i Devetakova pjesma oputati, to e utiati

452

glasove nekih pjesnika koji se povremeno mijeaju u ritam i leksiku

ove poezije.
Rat kao dramatina objava istorije, kao spektakularna manifestacija zla i svakovrsnog nasiqa, oduvijek je svojom iracionalnou
privlaio umjetnike. Jo od ahajskih vremena pjesnici su bili zadueni da pronose pobjedniku slavu heroja i polubogova. Naeg pjesnika nije, naalost, zapala ova poasna sluba, ve uloga hroniara istorije beaa, grijeha i potprde"; wegove se rijei, kako
kae u jednoj pjesmi ne daju postrojiti u slavu rata". Kao nevoqni
uesnik i svjedok kolektivnog stradawa krajikih Srba, kao biqenik jo jednog epohalnog poraza, pjesnik nastoji da zapamti i prenese ono to drugi ele da zaborave. Bez patetike i lanog rodoqubqa on stihom skida, puder zaborava" i s lica i s nalija istorije.
Tana je, izgleda, tvrdwa da istoriju piu pobjednici, a poeziju poraeni. I Devetak se oglaava iz pozicije gubitnika i rtve. On
pripada soju Andrievih brinih qudi koji nad sudbinom svijeta
strepe i onda kad se to od wih ne trai, onih, kako sam kae, to
duraju neujni u ime Boga / nosei teret epohe i roda". Nije nikakvo
udo to pod tim rasutim teretom" klecaju neke Devetakove pjesme
koje imaju viak istorije. Ali i takvi su stihovi dragocjeni kao potresna svjedoanstva o stradawu i satirawu krajikih Srba. Nije,
dakle, zanemarqiva dokumentarna i testamentarna vrijednost ove poezije, jer svijet o kojem Devetak pjeva postoji jo samo u wegovim
pjesmama. Katalog zaviaja" u kojem pjesnik srie imena dragih mjesta, ta toponimska nabrajalica" neizbjeno zvui kao tubalica.
Neke opsesivne teme Devetakove poezije rat, izbjeglitvo (u doslovnom i metafizikom smislu) u toj su mjeri i dio mog linog iskustva da bi detaqnija analiza znaila svojevrsno samopozqeivawe.
A toliki mazohista ipak nisam.
Rei u tek da su u najnovijem ciklusu, koji ini etvrtinu ove
kwige, vidqive blage promjene produbqivawe nekih kqunih motiva, uslowavawe pjesnikog izraza (viedjelne pjesme, oktave, estine, tercine) to Devetakovu poeziju ini smisaono bogatijom,
znaewski prohodnijom i ritmiki stabilnijom. Pred nama je zreo
pjesnik duboke melanholije, istorijske i moralne tuge i zatamwene,
skoro pesimistike vizije svijeta. Svijeta iz kojeg duh iezava",
gdje umjesto Orfeja pjeva Mefisto" i gdje je gotovo uzaludno traiti svjetlost u ovjeku".
oro SLADOJE

453

SPOMENIK MARIU
Raskra, kwievno-filozofski godiwak Sretena Maria, Kosjeri
Novi Sad 2003

Veliki zaqubqenik u srpsko selo, Sreten Mari, sahrawen je

daleko od srpskog sela, u Francuskoj. Wegov gubitak bio bi nenadoknadiv parafraziram samog Maria ako se ne bismo potrudili
da zraewe wegove linosti zameni bar donekle trajniji uticaj najboqeg to je ostavio u svom delu Parafrazirao sam Mariev nekrolog Peri Slijepeviu, i ispisujui reenicu, koja bi prirodno
ila na kraju prikaza, blokirao sam poetak ovog teksta.
A jednostavno hteo sam da napiem kako mu je, iako je sahrawen
u Francuskoj, i ovde nedavno podignut, jo jedan, spomenik. Kaem,
nedavno, jer je re o specifinom spomeniku koji se pojavio u vidu
kwievno-filozofskog godiwaka naslovqenog po jednoj od Marievih kwiga Istina, na koricama godiwaka Raskra pie 2003.
godina, a Godiwak se pojavio u avgustu 2004. godine. I to je ono
to moe da zbuni.
Re je zapravo o okruglom stolu" posveenom Sretenu Mariu,
koji se odrao u Kosjeriu 14. i 15. novembra 2003. godine, a sada su
izlagawa sa tog okruglog stola uz neka naknadno dodata i objavqena.
O Sretenu Mariu su pisali wegovi potovaoci: kolege, bivi studenti, prijateqi Godiwak se sam od sebe podelio u tri celine. Prvu celinu ine seawa na Maria iz razliitih perioda
wegovog ivota, a ispisuju ih: Dobrica osi, Miro Vuksanovi,
Zoran Stojanovi, Slobodan Gavrilovi, orija Vukovi, Jovica
Ain i Radovan Popovi. Zajedniko za sve te tekstove iz prvog dela
ovog Godiwaka je to to su svi autori pokuavali da odgovore na
isto pitawe: u emu se to ogleda posebnost Sretena Maria. Zanimqivo je viewe Dobrice osia o tome kako Mari nikad nije
urio; ni na voz, ni na predavawe; on verovatno ni kao dete nikad
nije pao, ni razbio koleno". Naravno, kad ovu reenicu itamo imajui u vidu itav Mariev ivot onda se ta pria o urbi" ukazuje
u novom svetlu: jer nije Mari urio ni sa objavqivawem kwiga. Morau ovde da izvrim jedno samocitirawe: on objavquje prvu
kwigu u vreme dok wegovi ispisnici ve uveliko pretampavaju svoje stare kwige. (No, ne mogu da pomenem osia a da se ne zapitam
da li je znao za Mariev tekst o Korenima napisan i objavqen na
francuskom jeziku 1958. godine. Kod nas se taj tekst pojavio u prevodu Pavla Sekerua tek 1998. godine. Naime, iz ovog osievog teksta se to ne vidi najjasnije.)
Prvi deo Godiwaka, dakle, saiwen je od tekstova koji se, na
neki nain, dopuwuju i prikazuju Sretena Maria kao velikog ove-

454

ka razgovora" (po naslovu Jovana Hristia), kao hedonistu, ali i kao

oveka koji je imao veliku netrpeqivost prema svakoj povrnosti i
konvencionalnosti" (Zoran Stojanovi).
I nesvesno ispisujem neto to se moe itati kao protivrenost: hedonizam i netrpeqivost prema svakoj povrnosti. A ba
o Marievim protivrenostima i Marievoj doslednosti govori moda i ponajboqi tekst u ovom godiwaku. (Re je o tekstu Jovana Popova.) Ovde je ve nuno popisati i teme o kojima su Marievi potovaoci u drugom delu ovog Godiwaka pisali. Pored pomenutog
Jovana Popova, Miroslav Egeri je pisao o Marievoj opsesivnoj
temi: o odnosu prema srpskom seqaku; Duan M. Bokovi, pak, pie o jo uvek zatamwenoj temi: o Sretenu Mariu i socijalnom realizmu; a Vladimir Gvozden o engleskoj biblioteci Sretena Maria.
Iako je veina tekstova u ovoj nepretencioznoj kwiici prigodnog karaktera (mislim tu i na obim tekstova), ipak je ovde ispriana pria o jednom vremenu uz dosta otvorenih pitawa. (Mada ovo
deluje isuvie konvencionalno.) Vidi se ovde Mari kao ovek koji
u nekim situacijama koristi, da banalizujemo, svoju pamet. (To je
onaj trenutak kad postoji mogunost da lini stav bude itan kao
zvanini stav.) Naravno, toliko toga o Mariu je nedovreno i ova
kwiica e imati snagu tek ako zaviaj Sretena Maria (Kosjeri)
i novi dom Marievih kwiga (Biblioteka Matice srpske) budu imali snage da objavquju najavqene godiwake u kakvom-takvom kontinuitetu. Jednostavno, re je o tome kako sauvati Sretena Maria u
srpskoj kulturi. Jer, po delu naih najveih pisaca ne pada samo
praina ini mi se da nekad tonu u blato! Kako drugaije shvatiti, nego kao bacawe u blato, ono to je uiweno sa tekstom Isidore
Sekuli o Marievom prevodu Xonatana Svifta. I to u Sabranim
delima Isidore Sekuli! (Pokazao je Vladimir Gvozden u fusnoti,
diskretno, ali precizno, kako su prireivai Sabranih dela Isidore Sekuli izbacivawem polovine Isidorinog teksta Svift meu
nama unitili i smisao tog teksta.) Uzgred postoji mali zastoj i u
izdavawu Dela Sretena Maria.
Mogu se ovom Godiwaku izrei i sitnije primedbe: odve je
tamparskih greaka na ovo malo prostora; na momente je isuvie
familijaran; moda bi objavqene priloge trebalo ujednaiti (tu mislim na razliito pisawe fusnota) Te sitnije primedbe mogu se
saeti u jednu: bilo je nuno jo jednom paqivo proitati itav
ovaj Godiwak. Na taj nain bi se, na primer, izbegla i greka da je
Xonatan Svift napisao ono to nije! (Videti stranu 45.)
Trei deo ove kwiice, pak, ini predlog Gojka Teia o utemeqewu nagrade za esejistiku Sreten Mari, kao i predlog o osnivawu istoimene fondacije i pokretawu kwievnog godiaka. Kao to
vidimo ovaj Godiwak je posledica tog predloga. A posledica tog
predloga je i Pravilnik o dodeqivawu nagrade Sreten Mari.

455

Ostaje nam samo da vidimo kako e se daqe odvijati rad ove

fondacije. Jer, da se vratimo na poetak ovog teksta: Sreten Mari
jeste sahrawen u Francuskoj, ali istinski spomenik podiu mu potovaoci, izmeu ostalog, i u vidu ovog Godiwaka.
Ovaj mali prikaz doe mu kao cvee na tom spomeniku.
Milivoj NENIN

REANIMACIJA MITA
Loran Gode, Smrt kraqa Congora, Filip Viwi", Beograd 2004

Drugaije od onog na ta smo posledwih godina navikli, na nau kwievnu scenu stupilo je kwievno ostvarewe koje je prevodom
odskora dostupno srpskoj italakoj publici. Re je o romanu Smrt
kraqa Congora, mladog francuskog kwievnika Lorana Godea, nagraenog Gonkurom gimnazijalaca. Ve sama tematska odrednica u naslovu smrt ukazuje na opsesivni i veni motiv kwievno-umetnikog
stvarawa, a samim tim i na sistematino struktuirawe velikih arhetipova, to ujedno predstavqa i oblikovni postupak romana.
Specifinost hronotopa izmeta itaoca u jednu posve drugu
sferu miqewa. Iako samo u naznakama saznajemo da je re o Africi, preciznije kraqevini crnakog plemena Aanti, nastaloj u H
veku, prostor i vreme gube na svojoj uobiajenoj vrednosti prerastajui granice preciznog hronotopa. Postaju obrisi iseaka ponovqivih dogaaja, poznatih relacija, unutar kojih se iznova obnavqa itavo qudsko iskustvo. Uoptavawa do kojih dolazi personifikuju se u
likove, protagoniste ovog romana. Upravo tako, Smrt kraqa Congora
predstavqa svojevrsnu reanimaciju mita, kao vida izraavawa gde se
oznaka ne razlikuje od oznaenog. Vraajui nas u neku nepoznatu
taku vremena na nekom dalekom, zapadnoj civilizaciji prilino
stranom mestu, Loran Gode pobija tezu o istorijskom procesu. U
drevnoj Masabi, saima se sva razorna mo eqe za vlau, sve besmislenosti rata, gluposti i mrwe, od drevne Troje do amerikih
odmazdi za terorizam; strast, qubav, prijateqstvo i mnoge druge sile
i pitawa koja vladaju qudskim rodom od postanka pa do danas. Autentinost predstavqenog romanesknog sveta, Loran Gode postigao je
isto tako autentinim, mitskim jezikom ugledajui se na Ep o Gilgameu, Ilijadu i afrike prie Bambara plemena. Jezik romana je
ogoqen, bez retorskih ukrasa i stilskih bravura. Proien i osloboen svih civilizacijskih (ovde mislim na zapadnu civilizaciju i
wene tekovine) oznaka, sveden je na semantiku sutinu, koja je ra-

456

zorna upravo u svojoj jednostavnosti. Jezik romana reprezentuje onaj

simbolini period rajskog vrta" sa svim blagodetima svedoewa
mimo komentara i analize misaonih procesa, daleko od epohe psihoanalize i wenog rasparavawa qudske svesti. Na taj se nain upravo
univerzalnost, na kojoj roman implicitno insistira, podie na vii nivo.
Roman zapoiwe pripremama za udaju keri jedinice monog
kraqa Congora. Dan pred venawe obeleie dva odsudna momenta.
Dok je jo obuzet pripremama oko velikog dana nosa zlatnog tabureta i kraqev veliki prijateq Katabolonga mu saoptava da je vreme da
se ispuni zavet zadat pre mnogo godina. Na tom mestu pisac pravi
krau retrospektivnu digresiju u kojoj se razjawavaju okolnosti pod
kojima wih dvojica postaju prijateqi. Nakon godina provedenih u
borbama i osvajawu, kraq dolazi do posledwe zemqe, zemqe Puzavaca,
koju osvaja isto tako nemilosrdno kao i prethodne. Kada je bitka svrena, jedan od pripadnika poraenog naroda mu gordo prilazi s
obeawem da e ga ubiti. Kraq ga potom naimenuje za nosaa wegovog
zlatnog tabureta i on postaje senka koja ga podsea na sva zlodela koja je uinio. Katabolonga postaje sublimacija svih potlaenih, ubijenih i pregaenih. Kraq mu zavetava svoju smrt. Dva su oveka
ostarila zajedno. Oni tokom godina postadoe jedan drugome kao dva
brata." Ovde se uoava veoma jasna intertekstualna veza sa ve pomenutim Epom o Gilgameu i poznatim motivom ritualne borbe iz kog
glavni junak ovog speva i Enkidu postaju nerazdvojni prijateqi, a
motiv wihovog prijateqstva jedan od najsnanijih u itavoj svetskoj
kwievnosti. Veza Katabolonge i Congora ostaje smrt, ime se potvruje htonsko obeleje qubavi i prijateqstva kao jedan od najee
variranih umetnikih motiva. Drugi momenat koji e pokrenuti daqi tok dogaaja je povratak Sanga Kerima, Samilijinog druga iz detiwstva kome se ona nekad i pismeno obeala. Nakon mnogo godina,
on dolazi po wu da se zadato obeawe ispuni. Osetivi da je rat neizbean, stari kraq smatra da e ispuwewe starog Katabolonginog
zaveta i wegova smrt biti jedno reewe. Meutim kako ovaj to ne
moe da uini kraq se ubija sam, nadajui se da e alost za wim i
wegovo zagrobno zakliwawe spreiti neizbeno krvoprolie. Neposredno pred smrt svom najmlaem sinu Subi daje u zadatak da obie
wegovo ogromno kraqevstvo, u wemu izgradi sedam grobnica i sahrani ga u jednoj od wih. Dotle e wegova dua ekati u mraku, a prelazak na onu stranu desie se tek kada se misija ispuni. Rat ipak izbija. Danga, jedan od etvorice brae se odmee i bori protiv Liboka i Saka na strani Sanga Kerima. Tako rat dobija i bratoubilaku
dimenziju. No uoi bitke, Samilija razmiqa i u svom monologu
naznauje ono to e se nakon godina pokazati kao istina. Ona je samo povod, izgovor za borbu dvaju sujeta, za destrukciju bez smisla. Ja
nisam nita elela mislila je ona samo sam prihvatila ono

457

to su mi nudili. Otac mi je priao o Kuamu i, ak pre nego to

sam ga videla, ja sam ga volela. Danas se moja braa spremaju za bitku.
Niko me nita ne pita. Ja sam tu. Nepomina. Posmatram breuqke."
Besmislenost i strahota qudske agresije, mrwe i meusobnog
unitavawa fabularno je prikazano putem dva oprena odnosa, dva
procesa suprotnog smera, koji upravo meusobnim kontrastom doaravaju sutinu ideje. Prvi bi bio integracioni proces, odnos Congora i Katabolonge. Od krvnih neprijateqa postaju bliski prijateqi,
a taj je proces gradaciono ostvaren i dosledno izveden od poetne
slike wihovog susreta u ratnom logoru, gde sve odie smru i mrwom do posledwe jezivo potresne slike Katabolonge koji gotovo beivotno sedi kraj lea Congora uvajui svog gospodara od majmuna
koji su naselili, nekada slavnu, Masabu i hrani se mesom onih koji
se usude da mu priu. Drugi dezintegracioni proces prikazuje nekoliko odnosa, te tim uslowavawem motiva intenzivira ve poznatu
poentu da su sile zla uvek snanije od sila dobra. Prvi odnos po suprotnosti pravo nalije Katabolonge i Congora je odnos nekada dva
bliska prijateqa Sanga Kerima i Liboka. Sango Kerim je odrastao sa
kraqevim sinovima i imao tretman wihovog petog brata, a dezintegracioni proces je doveden do vrhunca kada se slika dva deaka koja
tre po velelepnoj palati, kojom se ori deji smeh, i gde se dele deake tajne preobraava u ambijent razruenog, spaqenog grada gde
ista dva nekadawa deaka stoje licem u lice jedan naspram drugog
puni jezive mrwe. Drugi ne mawe potresan odnos je odnos izmeu
dva brata blizanca Saka i Dange. Pokazuje potpuno slepilo ludake
ostraenosti, na kraju romana ve neuhvatqivom kategorijom, vlau. Jedan umire dva sata nakon drugog, onoliko kasnije koliko je
izaao iz majine utrobe, podlegavi rani koju mu je brat na umoru
zadao. Trei odnos je rivalski odnos Sanga Kerima i Kuama koji se
pretvara u zanos osvete i egzibicije muke sujete. Vrhunac uasa,
stradawa i bola proizvedenih upravo niim, postignut je slikom
mrtvog kraqa koji moli.
Poput junakiwe antike tragedije, Antigone, Samilija pokazuje
neverovatno visok nivo svesnosti i spremnosti na prihvatawe uasne sudbine, kao i snanu nesalomivost duha. U odsudnom trenutku
kada se dve vojske sueqavaju posledweg dana rata, iscrpqeni godinama borbe i gotovo bez razuma, Kuam shvata da do pobede nee doi
i zato trai od Samilije, kao (nevoqnog) uzronika rata da sebi
oduzme ivot. Sluen sopstvenim reima, jer je jo uvek eli, Kuam
kao da namerno nanosi sebi bol, gotovo se demonski naslaujui wime. Samilijin odgovor na takav zahtev predstavqa okosnicu itavog
romana i jednu od najpotresnijih scena jer se demistifikuje sukob i
tavie pokazuje wegova potpuna besmislenost. No i uprkos tome
rat je nastavqen dok i Kuam i Sango Kerim nisu pali mrtvi. Uzrok
rata nije bila Samilija, ona je bila samo izgovor. Pravi je uzrok

458

bio naslada koju ovek osea u besu i nanoewu bola. Tako je rasvetqena mrana strana qudske prirode, ona etikim zidovima ograena
dimenzija ovekovog duha.
Slian efekat opisa besmislenosti postignut je i konanom
indiferentnou umrlog kraqa: Svi su bili tu. Congor nije plakao. Ne. Wemu se inilo da vidi kako prolazi povorka ludaka. ednih krvi. Stajao je nepomian. ak nije pokuavao ni da ih pozove.
Samo prezir. Oseao je prezir prema tim borcima koji su se poubijali do posledweg. Ne. On nije plakao."
Godine dok je rat besneo nad Masabom obeleilo je i Subino
lutawe. Do pred kraj romana, zadatak koji mu je otac zavetao pred
smrt, ostaje nejasne svrhe. No, neimar oevog venog lika, otkriva se
na kraju kao simbol potpune integracije oca i sina. Tokom godina,
on otkriva oca koga nije poznavao za ivota i uivqava se u taj lik.
Tek kada pronae sedmu grobnicu koja je ve izgraena, kao da je
predodreeno mesto za Congorovo veno prebivalite, shvata da
ciq nije bio u gradwi, nego u ispuwewu sudbinskog zadatka. Kao i
svi mitski junaci, junaci ovog romana se na kraju slepo pokoravaju
sudbini i voqi bogova, jer tako mora biti, ime se poentira neizbenost ponavqawa u toku vremena.
Kroz itav roman u liku Congora prepoznajemo da on ivi
smrt. Kada se Suba vraa i kada ga on i Katabolonga prenose u veno
boravite, on napokon prelazi na drugu stranu. Suba, kao jedini
preiveli iz starog sveta, poput biblijskog Noja, postaje neimar
novog, a Katabolonga, poto je izvrio svetu dunost, umire ispred
grobnice svog kraqa kao okameweni straar nad venim prijateqstvom.
Kako to kae Nortrop Fraj, literatura se uvek iznova stvara
preraivawem arhetipova. No, da ne bismo zapali u opasnost svoewa na modele umesto vrednovawa individualnog umetnikog doprinosa, treba napomenuti da je roman Smrt kraqa Congora zaista svee ostvarewe. Jer uprkos tome to je oblikovao stare motive, autor
je u wih ugradio alegorijsku strukturu postiui na taj nain univerzalnost kwievnog dela i sveukupnost qudskog iskustva. A ako je
merilo vrednosti romana to u kolikoj meri je uspeo da bude ogledalo
sveta i da uhvati specifini titraj jezika onda se Smrt kraqa Congora u svojoj sveukupnosti mora smatrati prilino uspelim.
Branislava VASI

459

GRADANI PROTIV VUKA

Protiv Vuka: Srpska graanska inteligencija 18. i 19. veka o jeziku i
wegovoj reformi, priredio Miroslav Jovanovi, transliteracija Tatjana
Subotin-Golubovi, Stubovi kulture", Beograd 2004
Ceq zbog koje sam ovaj mali trud
uzeo na sebe, ta je, da se boqe sporazumemo.
Arhimandrit Gavrilo Popovi

Hrestomatija Protiv Vuka: Srpska graanska inteligencija 18.

i 19. veka o jeziku i wegovoj reformi dolazi kao prirodan nastavak
studije Miroslava Jovanovia Jezik i drutvena istorija: Drutvenoistorijski okviri polemike o srpskom kwievnom jeziku (2002),
pa kratak predgovor hrestomatije saeto ponavqa osnove teze studije,
sada kao razlog i principe prireivawa, s tim to je obuhvaen
iri period (17821863) da bi se rasprava o jeziku boqe uklopila u
istoriju srpske kulture. Osnovni je motiv hrestomatije polemiki,
suprotstavqen dosadawem pretenom uverewu da su se graanski
intelektualci iskquivo, dosledno i jedino borili 'protiv Vuka' ", a naslov koji je citat iz naune literature" dovodi do paradoksa: ovo nije kwiga o Vuku Karaxiu, ali ni protiv wega". Ona je
o pozitivnim jezikoslovnim konceptima srpskih intelektualaca
H i HH veka, pa bi i ono to je zaista protiv Vuka" trebalo
posmatrati prevashodno u onome za ta jeste i iz ega je protivnost
Vuku i izrasla. Zato je osnovni projektovani doprinos hrestomatije
u isticawu vanosti procesa stalnih promiqawa o potrebi i
neophodnosti reformisawa i kodifikacije tadaweg srpskog jezika,
procesa koji nije pokrenuo Karaxi (iako je wegova uloga u tom procesu najznaajnija), ve je on bio znatno dui i uslovqen optim
drutvenim okolnostima tog doba, kao i samim osamnaestovekovnim
razvojem jezika".
Organizaciona ideja hrestomatije oita je ve iz rasporeda odabranih tekstova, razmetenih u odeqke Preduvod: izmeu slovenskog" i srpskog jezika, Uvod: Uoi spora, Milovan Vidakovi i srpski jezik, Odjeci prvih sporewa, Jovan Haxi i srpski jezik, Kritike u okvirima Drustva srbske slovesnosti", Primedbe na prevod
Novog zaveta i Epilog: Posledwa kritika". Hrestomatija hronolokim redom donoewa tekstova prati razvoj misli o reformi jezika, uz nune korekcije koje podela na odeqke kao smisaone celine
zahteva. Da je potovan isto hronoloki princip, italac bi morao sam da uspostavqa veze meu tekstovima koji pripadaju razliitim, a istovremenim tokovima rasprave, pa je zato wihovo prezentovawe u okviru mawih smisaonih celina unutar kojih je potovan
hronoloki princip svakako najboqe reewe. Smisaono okupqajui

460

simultane tekstove, uz lagano vremensko pomerawe, odeqci omoguavaju i poreewe tokova rasprave, pa odmiui kroz odeqke hrestomatije italac stie sve potpuniju predstavu o decenijama ivih jezikoslovnih diskusija, pratei nekoliko tema koje se ponavqaju, sa novim ili obnavqawem starih, slabijim ili jaim argumentima. To je
najpre pitawe o odnosu slavenskog (pod slavenskim se teorijski mislilo na ruskoslovenski, koji je od tridesetih godina H veka i
crkvenoslovenski jezik, ali se u praksi slavenski najee ostvarivao kao slavenoserbski, izrazito individualna i nekodifikovana
meavina srpskog, ruskoslovenskog i ruskog jezika) i srpskog jezika,
koje su Gligorije Trlaji i Jovan Raji reavali u korist slavenskog, ali je ubrzo prevladalo uverewe da treba silu Rajieva [slavenskoga] i sladost Obradovieva [srpskoga] jezika sojediniti" (Atanasije Stojkovi). Tewa za takvim sjediwavawem dovela je do pitawa koje je postavio mitropolit Stratimirovi, a koje e se iznova
postavqati i (ne)reavati narednih pedesetak godina: koji dijalekat
uzeti za osnovu kwievnog jezika. Sa wim je tesno skopano razlikovawe jezika od stila: serbski moe se pisati svaka nauka i visoko i
vitijstveno, a pisati za prosti narod, piet se prostim slogom, kojego svi ueni u svakom narodu zovu popularstil". Oito, pod serbskim Stratimirovi nije mislio na srpski jezik oien od slavenskih rei, kako e ga Vuk shvatati, ve je kao i svi intelektualci poetkom HH veka podrazumevao da se srpski jezik u izrazu
visokog stila slobodno koristi pozajmicama iz slavenskog. Milovan
Vidakovi, prvi srpski romanopisac, neto kasnije je smatrao da
treba pisati srpski da nas narod na razume i ot nas se to polzovati moe", ali ne treba onako da piemo, kao to i proste nae bake govore", ve rei u pisaniju ispravqati treba". Vukova teza bie, meutim, da srpski pisci jezik moraju uiti od prostog naroda, pa tek kada ga naue mogu izvesti jezika pravila, nuna da bi
se jezik ispravqao. Vidakovieva ideja o sredwem slogu bila je teorijski opravdana ali neostvariva, jer ni wegov sopstveni jezik nije
odstupao od stawa koje je pregnantno definisao Pavle Kengelac, reima koje e postati poslovine: Vsi narodi, i sami jazinici
kwigi svoji po gramatijskim pravilam spisaa, u nas po pravilam
babi Smiqani piutsja." Zato je Lukijan Muicki, da bi se izbegla
proizvoqnost nastala meawem dva jezika, zahtevao diglosiju koja
meawe iskquuje funkcionalnom razdvojenou jezika, usmerenih
meutim u istom pravcu prosveivawa i izobraavawa srpskog naroda: Slavenski, serbski jezik dva su puta! K jednoj celi vode nas."
Zapravo, dominantnu situaciju srpske kulture prve polovine
HH veka najboqe je opisao krajem dvadesetih godina Georgije Magaraevi, reima koje je Jovan Haxi posle vie od decenije i po
citirao kao i daqe aktuelne: Svi pre i posle Vuka i Davidovia,
da i samo vie svetenstvo, jesu toga mnenija, da se srbski pie;

461

no ovde se raa vopros: kako srbski? i taj se lako razreiti ne

moe." Definisawe srpskog jezika i naela wegove pismenosti
pretpostavqa jasnu predstavu o drutvu koje se jezikom slui, wegovoj stratifikovanosti, razliitim potrebama razliitih drutvenih slojeva srpskog naroda, to nisu vie lingvistika ve drutvena pitawa prvoga reda. Politiki, kulturno i civilizacijski
viestruko podeqen srpski narod nemogunou definisawa sopstvenog jezika otkrio je fundamentalnu nesposobnost srpskog drutva da se samodefinie i uspostavi. Zato polemike o srpskom
kwievnom jeziku najbre dovode do drutvene i kulturne istorije
svako ko je eleo da bilo ta saopti svojim savremenicima morao je da se najpre odredi prema jeziku, ime je jezikoslovna rasprava
postala tema ne samo filologa, ve i bogoslova, pravnika, prirodwaka i najboqi pokazateq drutvenih shvatawa i odnosa. U tom
kontekstu se Vukov srpski jezik prepoznavao kao sociolekt prostog
naroda, koji je uprkos Vukovom insistirawu na jezikoj istoti i
isticawu tog sociolekta kao uzornog sadrao isto toliko tuica koliko i jezik vojvoanskih graana, samo to one nisu bile slavenskog ve turskog porekla. Na turcizme se vie puta osvrtao Vidakovi, ba kao i Jovan Haxi, koji je takoe, obrazlaui zato srpski zakoni, pravqeni po uzoru na evropske, moraju brane odnose
imenovati drugaije nego to su Srbi uobiajili da govore o enidbi" i putawu ena", ukazao i na neophodnost irewa leksikog fonda. Nunost stvarawa terminologije srpskog jezika opirno
je dokazivao Jovan Sterija Popovi u prateem tekstu uz spisak nazivoslovnih rei od A do D na kojima je etrdesetih godina radilo
Drutvo srbske slovesnosti. Tom poduhvatu se Vuk suprotstavqao
stalnim pozivima da se umesto stvarawa terminologije srpski jezik
ui od prostog naroda. Ipak, osnovu za oplemewivawe srpskog jezika
postavio je sam Vuk, neuspehom da Novi zavjet prevede samo reima
iz svog Srpskog rjenika. To je bio povod da Jovan Steji obnovi
raspravu o srpskom kwievnom jeziku, wegovoj leksici i terminologiji, odnosu sa slavenskim, uzimajui kao najvri argument postupawe samoga Vuka, a jezik Novog zavjeta i wegove principe kao uzor.
Za razliku od Stejievih iskquivo jezikoslovnih zapaawa, primedbe Nikanora Grujia koji Vukov prevod poredi sa grkim, latinskim i slavenskim Novim zavjetom jesu jezike, ali sutinski vezane za smisao svete kwige ime on uz suptilno oseawe za nijanse
srpskog jezika demonstrira nunost dobrog poznavawa predmeta o
kojem se pie, posredno potvrujui da nazivoslovne rei najvie
zavise od nauke za koju se termini stvaraju, da putawe ene definitivno nije isto to i razvod braka u graanskim zakonima ureenoj dravi, da jezik mora odgovarati drutvu koje ga koristi, pa ak
i da se jezikom moe nastajue drutvo projektovati i usmeravati.
Fleksibilnosti srpskog jezika tako je doprinelo Vukovo praktino

462

prihvatawe principa kojima se teorijski suprotstavqao, a za koje se

zalagao najvei deo graanske inteligencije. Danas se zato lako prepoznaje koliko je vremena izgubqeno u rigidnim polemikama i tvrdoglavim insistirawima, poput Vukovog na istoti jezika i Haxievog na etimolokom pravopisu. Dugo niko nikoga ni u ta nije mogao uveriti, a umereni, posredniki glasovi poput Stejievog ili
arhimandrita Gavrila Popovia javqaju se pozno, kada je do promene
u stvari ve dolo. Razlog te neproduktivnosti polemika treba traiti u wihovoj izuzetno linoj obojenosti i, naroito, mawe ili
vie prikrivenim ne-lingvistikim razlozima koji su ih najee
odreivali bitnije nego filoloki argumenti. Obe velike polemike, Vuka i Vidakovia u drugoj i treoj, a potom Vuka i Haxia u etvrtoj i petoj deceniji HH veka, bile su toliko line da se u polemici Vuka sa Haxiem osnovna nit rasprave o jeziku esto gubila u
privatnim svaama, optubama, insinuacijama i otvorenim uvredama
koje su padale sa obe strane. Apel Milovana Vidakovia beogradskoj
cenzuri da zabrani objavqivawe kwiga tampanih Vukovom azbukom
opasnom po Crkvu, veru i narodne svetiwe otkriva da je Vidakovi prepoznao da o ishodu polemike nee odluivati toliko jezikoslovni koliko razlozi moi: jasno se vidi kako rasprava prerasta
poetne lingvistike okvire i otkriva svoje ire drutveno-politiko utemeqewe, to je vremenom postalo pravilo, pa se u hrestomatiji opravdano nalaze samo prvi i trei Haxiev Utuk, jer je drugi sasvim politiki.
Hrestomatija potpunu sliku epohe moe, meutim, pruiti tek
uz uporedno itawe Vukovih tekstova. Rekreirawe polemika nee zatamniti pozitivne ideje graanske inteligencije do kojih je Jovanoviu stalo, naprotiv, iznee ih na povrinu i omoguiti itaocu
da preciznije razlui koji stavovi potiu iz najdubqeg ubeewa, a
koji su pak uslovqeni polemikim arom i linim razlozima. Ni tu
zainteresovan italac ne treba da se zaustavi: Vuk je osim jezike teorije uvek kritici podvrgavao i jeziku praksu svog oponenta, prelazei ponekada u domen kwievne kritike, pa bi pogled trebalo proiriti i na poetike i kwievne tekstove u kojima je jezik sredstvo
kwievnog izraza. to sve itaoca pribliava pitawu zato je Vukova koncepcija prevladala? ta je dovelo do wenog opteg prihvatawa, ponekada i uz neubedqivije lingvistike argumente? Zbog ega
su Vukov jezik i pravopis prihvaeni u celini, da bi se potom kwievnim stvarawem jezik mewao, esto u pravcu koji su Vukovi oponenti nagovetavali, a koji se i kod samog Vuka objavio prevodom
Novog zavjeta? Na samom kraju hrestomatije, u zakqunom odeqku Posle svega: Posledice davnawih sporewa, iz vremena od nas vek dalekog, a u kojem je srpski ve konstituisan kwievni jezik, misao
Jovana Skerlia o filolokim dogmatiarima pogaa u sredite
dinamikog principa srpskog jezika: Smeno je misliti da e je-

463

zik Vuka Karaxia i ure Daniia, jezik jednoga trenutka i kojim

su se mogle skupqati narodne prie i pisati filoloki traktati,
ostati za veita vremena svetiwa u koju profane ruke ne smeju dirati. Danawi kwievni narataj, koji je tako oajno jeretian, gotovo daje za pravo Vukovim protivnicima koji su pisali da kwievni
jezik stvaraju ne filolozi no kwievnici, oni koji wime piu."
Dakle, ve poetkom prolog veka polemika o srpskom kwievnom
jeziku je stvar prolosti i jezik nije Vukov uprkos prihvaenom wegovom konceptu, a dva priloga iz prepiske Branislava Nuia kojima se hrestomatija okonava najboqe ilustruju prirodu srpskog jezika
wegovu nezavrenost i promenqivost, sposobnost prilagoavawa
novim potrebama i odgovarawa na izazove vremena, usavravawe neprestanom borbom da se iskau novi sadraji.
Iako je hrestomatija paqivo i promiqeno strukturirana,
Miroslav Jovanovi u wu nije uvrstio neke tekstove izuzetno vane
za raspravu o srpskom kwievnom jeziku, Pismo Haralampiju Dositeja Obradovia pre svega, kquno za razumevawe prelomnog trenutka
srpske kulturne istorije i naroito pogodno za ilustraciju u predgovoru iskazane tewe da se pokae kako se jezik razmatrao kao politiki", ali i jasno izraen socijalni problem". Zato, dakle,
Dositeja nema? Da li moda zato to nije dovoqno protiv Vuka"?
Na to upuuje i Palinodija libo obrana debeloga jera Save Mrkaqa,
doneta bez radikalno reformistikog Sala debeloga jera libo azbukoprotresa, koje je izazvalo pritiske pod kojima je Mrkaq napisao
Palinodiju. Ako se kroz takve praznine prepoznaje eqa da se autori
predstave samo onim tekstovima koji ipak jesu protiv Vuka, time se
u pitawe dovodi podnaslov hrestomatije Srpska graanska inteligencija 18. i 19. veka o jeziku i wegovoj reformi". Uostalom, ko je
graanin ako ne Dositej? Sasvim ironino, Mrkaq je Salo debeloga
jera napisao kao graanin, dok je Palinodiju pisao kao monah. I
inae je interesantno da od dvadeset devet tekstova tek devetnaest
pripadaju graanima, ostalih devet potie od svetenih lica, a jedan od plemia. Wihovo nerazlikovawe jezikoslovnim sadrajem
sasvim opravdano upuuje na izrazitu vezanost srpskog graanstva
za tradiciju, Crkvu i naciju, to je pozicija uopte karakteristina za graanstvo u Evropi. Iznenauje, daqe, odsustvo Sterijinog
vrlo radikalnog predgovora zbirci pesama Davorje, u kojem se suprotstavqa ne samo Vukovoj, ve i graanskoj irilici, zahtevajui
sasvim pozno i suprotno skoro svima da se srpske kwige tampaju
crkvenom irilicom. To je utoliko neobinije to se u Beleci o
hrestomatiji" naslovi svih tekstova navode crkvenom irilicom,
neskladno nastojawu da italac dobije osnovne bibliografske podatke o izvorniku". Izneveren je i smisao tekstova wihovim patinizirawem crkvenom irilicom da su autori smatrali da treba wom
da piu, mnogi wihovi stavovi bili bi potpuno drugaiji. Ni odlu-

464

ka da itaocima ponudimo i bibliografske podatke o ponovqenim

izdawima ovih tekstova" nije sasvim potovana, jer neka vana izdawa nisu zabeleena.
Preoblikujui naslove da podvue wihovu protivnost i izostavqajui kasnija izdawa da pojaa pionirski utisak, bibliografija je
najboqa metafora intencije hrestomatije. Sa jedne strane Jovanovi
insistira da je negativno odreewe protiv Vuka" citat iz predrasudama bogate naune literature da bi se, po opoziciji, podvukla vanost pozitivnih ideja graanske inteligencije u jezikoslovnoj raspravi; sa druge strane, izbor tekstova otkriva da oni osim pozitivnih vrednosti moraju sadrati i makar minimalnu usmerenost protiv Vukovih ideja. U celini, hrestomatija sa jedne strane zadovoqava
tendenciju predstavqawa istorijski prevazienih i zaboravqenih
miqewa graanske inteligencije kao ravnopravnih u danawem
pogledu na prolost, ali sa druge strane suava opseg tog miqewa,
jer ba one tekstove koji su izrazili istorijski delotvorne ideje
ostavqa po strani. Time se udaqila od pitawa zato su pojedine
ideje graanske inteligencije postale delotvorne tek prihvatawem i
preoblikovawem unutar Vukovog rada, a to bi moglo otvoriti prostor da se o Vuku kao reformatoru jezika i pravopisa razmiqa kao
o mestu ukrtaja razliitih drutvenih sila toga doba. Danawi
srpski jezik jeste izrastao iz Vukovog jezika, ali se razvio na principima koji ne samo to nisu uvek oni za koje se Vuk borio, nego su
ponekada upravo principi wegovih protivnika. U Vuku su se, dakle,
prelomile sile usmerene ka pisawu narodnim jezikom (Dositej), reformisawu azbuke (Mrkaq), razlikovawu govornog i kwievnog jezika (Stratimirovi, Vidakovi), stvarawu novih rei (Steji, Sterija), oslawawu na slavensku tradiciju Hrestomatija Miroslava
Jovanovia Protiv Vuka: Srpska graanska inteligencija 18. i 19.
veka o jeziku i wegovoj reformi deo tih sila predstavila je tekstovima koje je donela, dok je odsustvom tu oigledno pripadajuih tekstova upozorila na nemogunost potpunog liavawa polemikog erosa i kada se govori o dva veka starim polemikama, postavqajui pred
srpsku kulturu vaan zahtev da minucioznom i akribinom analizom
opie svu sloenost procesa koji su doveli do jezika kojim se danas
sporazumevamo. Zahtev preteak, ali sa svakim ovakvim poduhvatom
mawe neostvariv.
Nenad NIKOLI

465

AUTORI LETOPISA

MILEN ALEMPIJEVI, roen 1965. u aku. Pie poeziju

i prozu. Kwige pesama: Sklupani glasovi, 1995; Slani ovek, 1997;
Na tim rukama, 2000; O vrstama smeha, 2001; Algebra; uzdah, 2002.
Kwige pripovedaka: Haqina sa cvetovima, 1999; Izmiqawe qubavi,
2001.
TIHOMIR BRAJOVI, roen 1962. u Podgorici. Pie poeziju, eseje, oglede i kwievnu kritiku. Kwiga pesama: Glad, 1982.
Kwige eseja, ogleda, kritika: Kontroverzni metatekst, 1992; Poetika
anra, 1995; Od metafore do pesme, 1998; Teorija pesnike slike,
2000.
BRANISLAVA VASI, roena 1977. u Novom Sadu. Pie eseje i kritike, objavquje u periodici.
MIRJANA VUKMIROVI, roena 1936. u Martincima u Sremu. Pie poeziju, eseje, kritike i prevodi sa francuskog (dela P. L.
Kurijea, . Pijaea, A. Lefevra, M. Lobroa, R. Ikora, O. de Balzaka, S. de Bovoar, R. Gijoa, . Kesela, L. Pergoa, P. Daninosa, M.
Pawola, A. de Sent-Egziperija, P. Korneja, G. Apolinera, B. Sandrara, . P. Sartra, D. Arban, A. Boskea, E. abesa, I. Bonfoa L.
Godea i dr.). Zbirke pesama: Oblakoder, 1960; Juni zid, 1966; U
ovom svetu kakvom-takvom, 1979.
SLAVICA GAROWA-RADOVANAC, roena 1957. u Beogradu.
Pie poeziju, prozu, kwievnu kritiku i kwievnoteorijske studije. Objavqene kwige: Pod meseevim lukom, roman, 1992; Deveta kua,
pripovetke, 1994; Ispovedawe tiine, pesme, 1996; 160 godina Trgovake kole u Beogradu (18432003), spomenica, 2003; Iz senke,
kritike, ogledi i mali eseji, 2003. Priredila: Narodne pesme Slavonske granice, 1987; Srpske narodne pjesme iz Zapadne Slavonije
sakupqaa Milana Obradovia, 1995; Narodne prie sa Papuka,
1996; Srpske narodne pjesme iz okoline Pakraca i Poege u zapisima Sime D. Mileusnia, 1998; Antologija srpske narodne lirsko-epske poezije Vojne Krajine, 2000; Srpske narodne pesme iz Slavonije
sakupqaa ora Rajkovia, 2003.

466

ALEKSANDAR GENIS (ALEKSANDR A. GENIS), roen 1953.

u Rjazawu, Rusija. Od ranog detiwstva ivi u Rigi, diplomirao je
rusistiku. Kao sasvim mlad odlazi u SAD i tu se profesionalno
formira kao kwievni kritiar i esejista, bavei se poslovima
ureivawa publikacija na ruskom jeziku i vodei kulturnu rubriku
ruskog radija. Sa stvaralatvom A. Genisa naa publika se srela
preko niza asopisnih prevoda, a prevedene su wegove kwige: Amerika azbuka, 1999; Crveni hleb, 1999; Dovlatov i okolina. Filoloki roman, 2000; Tama i tiina, 2000; Kula vavilonska, 2002; Vesti
iz Edena, 2003.
LORAN GODE (LAURENT GAUDET), roen 1972. u Francuskoj.
Pie drame i romane. Objavio pet pozorinih komada: Borbe opsednutih, 1999; Besni Onizos, 2000; Kia od pepela, 2001; Pepeo na rukama, 2002; Plavi tigar Eufrata (drama o Aleksandru Makedonskom),
2002. Romani: Krici (roman o Prvom svetskom ratu), 2001; Smrt kraqa Congora (dobio nagrade Gonkur gimnazijalaca" i Nagrada izdavaa"), 2002; Sunce porodice Skorta (dobio uglednu Gonkurovu nagradu"), 2004. (M. V.)
SLAVKO GORDI, roen 1941. u Dabrici (Stolac, Hercegovina). Pie prozu, kwievnu kritiku i esejistiku. Bio je glavni i odgovorni urednik Letopisa od 1992. do 2004. godine. Kwige proze: Vrhovni silnik, 1975; Drugo lice, 1998; Opit, 2004. Kwige eseja, kritika i ogleda: U vidiku stiha, 1978; Slagawe vremena, 1983; Primarno i nijansa, 1985; Poezija i okruje, 1988; Obrazac i in ogledi
o romanu, 1995; Peva" Boka Petrovia, 1998; Ogledi o Veqku Petroviu, 2000; Glavni posao, 2002; Profili i situacije, 2004.
NENAD GRUJII, roen 1954. u Panevu. Pie poeziju, eseje i kwievnu kritiku. Zbirke poezije: Materwi jezik, 1978; Linije
na dlanu, 1980; Vrve, 1985; Carska namigua, 1990; Jadac, 1993; Pusta srea, 1994; Log, 1995; Materwi jezik i pesme pri ruci, 1995;
Cvast, 1996; istac, 1997; Snoviqe, 1998; iva dua, 1999; I otac
i mati, 2002; Mle, 2004. Almanah stihova: Auh, to ivot uima
strie, 1989. Eseji i kritike: Prokrustova posteqa, 1989; Ples u negvama, 1998; Polemike i oduci, 2004. Studija: Branko pesnik mladosti, 1984. Studija i antologija: Ojkaa, 1988.
SAVA DAMJANOV, roen 1956. u Novom Sadu. Pie prozu,
kritiku i kwievnoistorijske oglede. Kwige proze: Istraivawe
savrenstva, 1985; Kolai, Obmane, Nonsensi, 1989; Prike, 1994;
Povesti razline: lirske, epske, no najvie neizrecive, 1997; Glosolalija, 2001. Studije: Koreni moderne srpske fantastike, 1988; Koder: istorija jedne recepcije, 1997; Novo itawe tradicije, 2002.

467

Kritike i eseji: ta to bee mlada srpska proza?, 1990. Antologije:

Gradanski erotikon, 1987; Nova (postmoderna) srpska fantastika,
1994; Novi Sad, zemqi raj , (koautor L. Mustedanagi),
20032004.
JOVAN DELI, roen 1949. u Borkoviima, Crna Gora. Pie
kwievnu kritiku i eseje. Objavqene kwige: Kritiarevi paradoksi,
1980; Srpski nadrealizam i roman, 1980; Pjesnik Patetike uma" (o
pjesnitvu Pavla Popovia), 1983; Tradicija i Vuk Stefanovi Karaxi, 1990; Hazarska prizma tumaewe proze Milorada Pavia,
1991; Kwievni pogledi Danila Kia, 1995; Kroz prozu Danila Kia, 1997.
DRAGAN ILI, roen 1980. u Niu. Postdiplomac na Katedri za kwievnost i srpski jezik Filozofskog fakulteta u Niu.
Kwievno teorijske studije objavquje u periodici, prevodi s engleskog i ruskog.
XONATAN KALER (JONATHAN CULLER, 1944) svakako je jedan
od najveih ivih poznavalaca kwievne teorije. Sve studije koje je
objavio idu u red najizvrsnijih tumaewa savremene teorijske misli,
i sasvim su kanonske i autoritativne, posebno kada su u pitawu
strukturalizam i poststrukturalizam Kalerove omiqene teme. Meu znaajnijim kwigama treba izdvojiti sledee: Structuralist Poetics,
1975 (Strukturalistika poetika, prev. M. Mint, Beograd 1990); Saussure, 1976; Barthes, 1980; The Pursuit of Signs: Semiotics, Literature,
Deconstruction, 1981; On Deconstruction, 1983 (O dekonstrukciji, prev.
S. erlek, Zagreb 1991); Deconstruction: Critical Concepts in Literary
and Cultural Studies, (uredio X. Kaler, 4 toma), 2002; Grounds for Comparison: Around the Work of Benedict Anderson (koautor Phengh Shea),
2003. Predaje engleski i uporednu kwievnost u SAD, na Kornelu.
(D. I.)
SVETOZAR KOQEVI, roen 1930. u Bawaluci. Pie studije
iz kwievnosti, prevodi s engleskog, akademik. Objavqene kwige:
Trijumf inteligencije, 1963; Humor i mit, 1968; Na junaki ep,
1974; Putevi rei, 1978; The Epic in the Making, 1980; Pripovetke
Ive Andria, 1983; Engleska kwievnost 3, 1984; Viewa i snoviewa, 1986; Hirovi romana, 1988; Pripovetka 19451980, 1991; Po belom svetu, 1998; Postawe epa, 1998; Englesko-srpski renik (koautor
I. uri-Paunovi), 2000; Engleski romansijeri dvadesetog veka
(1914 1960) od Xejmsa Xojsa do Vilijama Goldinga, 2003.
MILO LOMPAR, roen 1962. u Beogradu. Bavi se kwievnom
istorijom. Objavqene kwige: O zavretku romana (Smisao zavretka

468

u romanu Druga kwiga Seoba" Miloa Crwanskog), 1995; Moderna

vremena u prozi Dragie Vasia, 1996; Wego i moderna, 1998; Crwanski i Mefistofel (O skrivenoj figuri Romana o Londonu"),
2000; Apolonovi putokazi eseji o Crwanskom, 2004.
GORAN MILAINOVI, roen 1958. u akovu. Pie poeziju, prozu i eseje. Kwiga pesama: Neistraeni bolovi, 1990. Romani:
Voltin luk (koautor . Pavlovi), 1996; Heraklov greh, 1999; Posmatra mora, 2001; Camera obscura, 2003.
SRBA MITROVI, roen 1931. u Lalincu kod Svrqiga. Pie
poeziju i prevodi s engleskog. Kwige pesama: Posledwi spomenik,
1971; Metastrofe, 1972; Opkoraewa, 1975; Podne na Terazijama, 1983;
Opis i truwe, 1984; uma koja lebdi, 1991; Biblioteka (poema),
1992; aoba, 1993; Lostina, 1995; Snimci za panoramu, 1996; Kap
rose na cvetku, 1996; Izabrane pesme, 1996; Uzmicawe, 1999; No i
san, 2002; Razgovet il vrtlog, 2003; Izabrane: 19702003, 2003; Gozba, 2004. Priredio Antologiju amerike poezije 19451994, 1995.
IVAN NEGRIORAC, roen 1956. u Trsteniku. Pie poeziju,
prozu, kwievnu kritiku i radio-drame. Bio je sekretar Matice
srpske od 1995. do 2004. godine. Kwige pesama: Trula jabuka, 1981;
Rakqar. eludac, 1983; Zemqopis, 1986; Abrakadabra, 1990; Toplo,
hladno, 1990; Hop, 1993; Veznici, 1995; Prilozi, 2002. Drame: Fredi
umire, 1987; Kuc-kuc, 1989; Istraga je u toku, zar ne?, 2000. Kwiga
studija: Legitimacija za beskunike, 1996. Roman: Aneli umiru,
1998. Priredio: Jovan Dui: Pet krugova", 1993.
MARKO NEDI, roen 1943. u mestu Gajtan kod Leskovca. Pie prozu, kwievnu kritiku i eseje. Objavqene kwige: Kua u poqu,
pripovetke, 1970; Magija poetske proze. Studija o Rastku Petroviu,
1972; Nova kritika opredeqewa, 1973; Pisci posle svetskog rata
kao kritiari, 1975; Stara i nova proza. Ogledi o srpskim prozaistima, 1988; Kritika novog stila, 1993; Osnova i pria ogledi o
savremenoj srpskoj prozi, 2002.
MILIVOJ NENIN, roen 1956. u Loku, ajkaka. Kwievni
kritiar i istoriar. Objavqene kwige: S-aveti kritike, s-okovi
poezije, 1990; Svetislav Stefanovi pretea modernizma, 1993; S
merom i bez we, 1993; Suoavawa, 1999; Stvari koje su prole, 2003;
Stari lisac, 2003. Priredio: A duwa pukla (erotske narodne pesme),
1988; Moni de Buli: Krilato zlato" i druge kwige, 1989; Vladislav
Petkovi Dis: Pesme", 1995; Epistolarna biografija Svetislava Stefanovia, 1995; Svetislav Stefanovi: Pesme", 1997; Svetislav
Stefanovi: Pogledi i pokuaji", 1997; Sreten Mari: Ogledi. O

469

kwievnosti", 1998; Ilija Ivakovi: O srpskim piscima", 1998;

Milan Raki: Pesme", 1998; Aleksa anti: Pesme", 1998; Sima
Pandurovi: U nemirnim senkama", 1999; Milo Crwanski: Lirika Itake i sve druge pesme", 2002; Duan Radovi: Svako ima nekog", 2002. U saradwi sa V. Gordi priredio ekspirovog Koriolana, 2000.
NENAD NIKOLI, roen 1975. u Beogradu. Prouava novu
srpsku kwievnost i teoriju kwievnosti, pie kritike i studije.
Objavqena kwiga: Kastrirane junoe: eqa i pripovedawe u romanima Milovana Vidakovia, 2004.
DUAN VLADISLAV PAERSKI, roen 1967. u Zenici.
Prevodi s poqskog, asistent je za srpski jezik na Gdawskom univerzitetu. Objavio Poqsko-srpskohrvatski renik biqaka, 2002.
JOVAN POPOV, roen 1962. u Novom Sadu. Pie prozu, eseje,
kwievnu kritiku i prevodi s francuskog. Objavqene kwige: Osloboeni italac: ogledi o teoriji i praksi itawa, 1993; Klasicistika poetika romana, 2001.
PORFIRIJE (PERI), roen 1961. u Beeju. Na krtewu dobio ime Prvoslav. Diplomirao 1986. godine na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a potom odlazi na postdiplomske studije u Atinu,
gde je odbranio doktorat Mogunost poznawa Boga kod apostola Pavla po tumaewu svetog Jovana Zlatousta". Godine 1990. se vraa u zemqu i dolazi u Manastir Svetih arhangela u Koviqu, gde ubrzo biva
postavqen za igumana. Na redovnom zasedawu Svetog arhijerejskog
Sabora SPC u Beogradu maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog (pri Eparhiji bakoj).
DRAGIWA RAMADANSKI, roena 1953. u Senti. Magistrirala i doktorirala na narativnim strategijama V. Rozanova odnosno F.
Dostojevskog. Od 1980. prati odreene stvaraoce iz ruske kwievnosti, prevodei i komentariui wihova dela (Dnevnik M. Bakirceve, Senovite prie F. Sologuba, Skaka V. klovskog, Pacolovac
M. Cvetajeve, esejistika M. Eptejna i A. Genisa, predstavnici ruskog konceptualizma, poezija J. Brodskog, teorijska produkcija J. Tiwanova itd.). Osim prevoda s ruskog, maarskog i engleskog, u kwievnoj periodici objavquje lanke i prikaze.
ORO SLADOJE, roen 1954. u Kliwi kod Uloga (Hercegovina). Pie poeziju. Kwige pesama: Dnevnik nesanice, 1976; Veliki
post, 1984; Svakodnevni utornik, 1989; Trepetnik, 1992; Pla sveto-

470

ga Save, 1995; Dani lijevqani (izbor), 1996; Petozarni muenici,

1998; Daleko je Hilandar, 2000; Ogledalce srpsko, 2003.
RADIVOJ STANIVUK, roen 1960. u Zrewaninu. Pie pesme,
eseje, kwievnu kritiku i prevodi s francuskog i slovakog. Kwige
pesama: Sled, 1983; Tamna graditeqka, 1988; ewa i gnev, 1991;
Bezimena nedeqa, 1994; Ritmovi megalopolisa, 1997.
NIKA STIPEVI, roen 1929. u Splitu. Bavi se italijanistikom, akademik. Objavqene kwige: Osnovi italijanskog jezika (koautor E. Franki), 1966; Kwievni pogledi Antonija Gramija, 1967;
Gramsci e i problemi litterari, 1968; Italijanske i druge teme, 1976;
Dva preporoda. Studije o italijansko-srpskim kulturnim i politikim vezama u HH veku, 1979; Ive Andria prevod Drutvenih i politikih napomena" Franeska Gviardinija, 1986; Usmeno, 1996;
Petra Kasandria prevod Gorskog vijenca" Petra Petrovia Wegoa, 1999; Uitavawa, 1999; Poreewa, 2000; Kritike i druge minijature, 2002.
GORDANA IRJANI, roena 1957. u Stepanovievu, Baka.
Pie poeziju i prozu, prevodi sa panskog. Kwige pesama: Meseeva
trava, 1980; Gospa od sedam grehova, 1983; Pred vratima vodenijem,
1988; Gorka voda, 1994. Kwige zapisa: Pisma iz panije, 1995; Nova
pisma iz panije, 2002. Zbirka pripovedaka: Velaskezovom ulicom
do kraja, 1996. Romani: Pretposledwe putovawe, 2000; Kua u Puertu,
2003.
MILOSLAV UTI, roen 1938. u Mei, Stolac. Pie kwievnoteorijske studije, filozofsko-estetike rasprave, eseje i kritike tekstove. Objavqene kwige: Misao koja ne odustaje, 1971; Pesnika slika (hrestomatija), 1978; Slika sveta u poeziji Momila
Nastasijevia, 1979; O dirqivom, 1983; Poezija slikovnog iskaza,
1984; Poezija i ontologija, 1985; Lirsko i lirika, 1987; Odbrana lepe due, 1990; Vizija, dvostruko ukorewena, 1990; Vetar i melanholija, 1998; Kwievna arhetipologija, 2000; Odzivi, 2002; Led i plamen, 2002. Pored naunokwievnog rada pie poeziju i bavi se likovnim stvarawem. Objavio je tri kwige pesama sa crteima: Vitlejemska zvezda, 1992; Laica snova Aneli, 1993; Sunani asovnik, 2003. i monografiju Crtei ruke koja pie, 1997. Priredio antologiju An antology of modern serbian lyrical poetry (19201995),
1999; ta je antologija objavqena i na srpskom: Antologija moderne
srpske lirike (1920 1995), 2002.
Priredio
Branislav KARANOVI

471

472