Kiborg u fikciji, teoriji i praksi

Jelena Guga
doktorant Univerziteta u Beogrdu
Kiborg. Kibernetski organizam. Spoj organskog i mehanikog ili ukrtanje razliitih organskih sistema
kroz genetski ininjering. Ovo stapanje razvijenog, integracija stvaraoca i stvorenog, ovi sistemi
umirueg mesa i besmrtnih informatikih kola, ivih i vetakih elija, imaju mnoge nazive: bioniki
sistemi, vitalne maine, teleoperativni sistemi, egzoskeleti, virtuelna utelovljenja, bioloki androidi,
roboti sa bio komponentama, organizmi genetskog ininjeringa, forme vetakog ivota, vetake
inteligencije, inertne i interaktivne proteze/produeci, i naravno, kiborzi, i predstavljaju centralne figure
kraja XX i poetka XXI veka.
Figure kiborga predstavljaju spoj mita i tehnolokog razvoja, reprezentacija i utelovljenih realnosti kao
nain razumevanja postmodernog naina ivota u savremenom drutvu. U neprekidnoj koevoluciji
oveka i maine, telo postaje kiborg. Kiborg se nalazi upravo na tom traumatinom mestu ugibanja
virtuelnog i realnog na kome nije mogue ontoloki definisati njegov identitet, jer je u njegovoj osnovi
izofreni sukob ili veita dilema na koju ne postoji odgovor da li je ovek ili maina, muko ili ensko,
akter ili resurs, stvaralac ili stvoreno, ili jedno od dve suprotnosti uspostavljene esencijalistikim
dualizmom. Kiborg je i/ni ovek i/ni maina, i/ni muko i/ni ensko itd, i u sri njegovog identiteta lei
pluralizam. Postajanje kiborgom znai da se ovek vie ne odreuje na osnovu rase, roda, starosti i
drugih tradicionalnih telesnih razlika, ve na osnovu tehnolokog entiteta koji je rezultat okolnosti u
kojima tehnologija postaje odreujui faktor u definiciji fizike reartikulacije tela, kao i materijalna
osnova za izvoenje identiteta. Telo ima krucijalnu ulogu posrednika govora ili simbolikih gestova u
procesu interpelacije, te samo u sebe inkorporira sve mogue identitete prelazei na novi nivo
postojanja kao sklop virtuelnog i fizikog, slike i tela, ili maine i organizma.
Poreklo
Poreklo kiborga je viestruko, s obzirom da je paralelno nastajao kroz vojna i medicinska istraivanja i
polja zabave (tampa, film, video i kompjuterske igre, itd.) i poslovanja (kompjuterska industrija ali i
kiborgizacija industrije generalno), tako da ne postoji samo jedna vrsta kiborga, ve se kiborgom moe
smatrati vojni pilot povezan sa instrument tablom, zatim svaka osoba koja ima vetaki organ,
ugraen pejsmejker, vetake udove, kou ili soiva, pa ak i svako ko je vakcinisan. Takoe postoje
mnogobrojni metaforiki kiborzi koji obuhvataju kiborge kao proizvod SF knjievnosti, filmova i
stripova, kao i svakoga ko koristi mobilni telefon, kompjuter ili palmtop kao protezu. Ovako irok
spektar kiborga opire se bilo kakvoj konanoj definiciji ta/ko jeste a ta/ko nije kiborg, ali ono to je
sigurno jeste da ivimo u kiborgizovanom postmodernom drutvu ija je budunost puna
metamorfoza, ali bez apokalipsa.1 Drugim reima, ljudska vrsta ne nestaje kako bi na njeno mesto
dole maine i u potpunosti je zamenile, ve je na delu proimanje biolokih organizama sa
kibernetskim mehanizmima iz kog proizilazi kiborg kao hibridna vrsta ija ontologija podrazumeva
utelovljenost koja je veoma kompleksna jer podrazumeva da bioloko i tehnoloko ine jedinstveni
entitet koji zahteva novu, drugaiju artikulaciju odnosa oveka i maine. Telo kiborga predstavlja
istorijski dokaz promene ljudske percepcije i kretanja ka uspostavljanju novih subjektiviteta. Dakle,
kiborga je teko definisati jer postoje mnoge razliite vrste kiborga, koji su kao takvi u konstantnom
procesu transformacije i pozicionirani uvek negde izmeu, ali je mogue na osnovu porekla odrediti
neke od osnovnih karakteristika ili funkcija kiborga:
1. obnavljanje (restoration) obnavljaju izgubljene funkcije ili zamenjuju izgubljene organe ili udove
2. normalizacija dovodjenje organizma u normalnu funkciju
3. rekonfiguracija kreiranje postljudskih bia nalik ljudima ali koja se razlikuju od ljudi (npr.
omoguavanje opstanka u svemiru ili pod vodom)
4. usavravanje (enhancement) cilj industrijskih i vojnih istraivanja, odnosno tenja ka
konstruisanjem mainski kontrolisanim fabrikama, super vojnika, um-maina interfejsa (BCI) i
konano, downloadovanje uma u mainu.
1

Donna J. Haraway, Cyborgs and Symbionts: Living Together in the New World Order, u Chris Hables Gray (ed.), ibid,
predgovor, str. xvii

cityofglobalization.org

Istorija
Prolo je vie od 10.000 godina od kako su stvoreni prvi gradovi i jednostavna orua i maine koje
olakavaju ivot do stvaranja kulture u kojoj dominiraju maine i u kojoj mi danas ivimo. Prekretnica
je bila industrijska revolucija koja je obeleila doba integracije maina u kulturu, ivot ali i tela. Vie se
nije radilo o partnerstvu izmeu oveka i maina, ve o simbiozi koja je kasnije sa pojavom
kibernetike i nauno potvrena. Norbert Viner je sa kibernetikom koja je spajala i objanjavala procese
biolokih organizama i maina, uspostavio temelje za mehanizaciju rata, automatizaciju poslovanja,
elekronizaciju informacije, komodifikaciju kulture, triumf masovnih medija, irenje globalnih mrea, kao
i hegemoniju kibernetskih metafora u medicini i nauci.
Figure nalik kiborzima prisutne su u knjievnosti i vizuelnim umetnostima jo od XVIII veka kao prikaz
meudejstva oveka i maine kroz industrijsku revoluciju, kibernetiku ali i fikciju (Frankentajn, Tin
Man i sf prie iz 40ih godina), dok je sam neologizam kiborg (kibernetski organizam) prvi put
upotrebljen 1960. godine, a predloili su ga naunici Manfred Klains (Manfred Clynes) i Nejtan Klain
(Nathan Kline) kako bi opisali prednosti samoregulacionih ljudsko-mainskih sistema koji bi bili
upotrebljeni u svrhe putovanja u svemir zbog svoje prilagodivosti razliitim okolinama invazivnim za
ljudska tela. Odreujui kiborga kao teorijski pojam koji inkorporira egzogene komponente proirujui
samoregulacioni sistem funkcija kako bi ih prilagodio razliitim okolinama 2, ova dva naunika voena
su idejom da bi se alternacije telesnih funkcija mogle vriti primenom maina na i/ili ubrizgavanjem
farmaceutskih sredstava u telo, ali tako da se problemi (koji mogu nastati u uslovima svemirskih
putovanja kao uzimanje i izbacivanje tenosti, krvni pritisak, hipotermija, atrofija, problemi sa
percepcijom, itd.) reavaju automatski i nesvesno, ostavljajui oveka slobodnim da istrauje, kreira,
razmilja i osea.3 Govorei o savrenom astronautu, oni su zapravo identifikovali novi tip
organizma koji od tada snano utie na to kako se telo prikazuje, zamilja i konstruie u zapadnoj
nauci, tehnologiji i industriji, kao i u vojnoj i avio industriji. Taj se uticaj proirio ak i na akademske i
neakademske intelektualne i umetnike spekulacije o budunosti ljudskog tela.
Donna Haraway: Kiborg kao metafora
Termin kiborg nije mnogo bio u upotrebi od 1960. godine, osim u naunoj fantastici koja je utrla put
teoretizaciji i istraivanju kiborga i ukazala na mnoge dileme i drutvena pitanja koja oni pobuuju, sve
dok ga 1985. godine, zbog njegovih poliseminih implikacija nije preuzela Dona Haravej u svom
Manifestu za kiborge i na akademskom nivou dala mu specifian drutveni smisao upotrebivi ga
kao, kako to ona formulie, retoriku strategiju i politiku metodu. Ona koristi kiborga kao metaforu
koja bi prevazila tradicionalno uspostavljene, na prvom mestu rodne, pa i mnoge druge granice, i
istovremeno kritikuje socijalistiki i radikalni feminizam ija se ogranienja mogu prevazii kretanjem
ka postmodernom feminizmu u kome kljunu ulogu ima afinitet, a ne identitet na kome insistiraju
dotadanji feminizmi. Dona Haravej ironino rekonfigurie kiborga kao primer postmoderne figure koja
odbija konvencionalne vizije utopije. Njena motivacija za konstruisanjem takvog ironinog politikog
mita je eksplicitno utemeljena u politikim realnostima savremenog drutva. Njen manifest je doprineo
razvijanju provokativne postavke novih postljudskih obrisa koji nuno sadre seme novih filozofskih i
politikih orijentacija koje prate nove prostorne i telesne konfiguracije.
Dona Haravej zastupa ponovno pozitivno itanje mita o kiborgu u svetu u kome su izbrisane granice
izmeu organizma i maine. U nekim sluajevima organski, a u nekim silikonski um koji sam sebe
misli, kiborg nema prolost, mit o nastanku, prvobitnom jedinstvu, punoi, blaenstvu i uasu. 4 Kao
samodovoljan entitet, on nema potrebu za Drugim da bi bio celina, zajednica. Ipak, ima svest o i
potrebu za povezivanjem u mreu beskonanih mogunosti i stalne transformacije, bez ikakve potrebe
za predvodnikom. Kiborg je edo odreenog istorijskog perioda koji je usko povezan sa specifinim
istorijama militarizacije, specifinim istraivakim projektima vezanim za psihijatriju i teoriju

Manfred E.Clynes, Nathan S. Kline, Cyborgs and Space, Astronautics, Sept, pp. 26-7, 74-5, 1960, u Chris Hables Gray (ed.),
ibid, str. 31.
3
Ibid.
4
Dona Haravej, Manifest za kiborge - Nauka, tehnologija i socijalistiki feminizam osamdesetih godina dvadesetog veka u
Branislava Anelkovi (ur.), ibid.

cityofglobalization.org

komunikacija, bihejvioralna i psihofarmakoloka istraivanja, teorije informacija i njihovo

procesuiranje.5
Po svojim formalnim osobinama, on je evoluirao kroz faze razvoja biologije, genetike, hemije,
medicine, psihologije, informatike i tehnologije: od pre-kibernetske maine koja je funkcionisala po
zadatom algoritmu kreiranog od strane oveka, kao bleda kopija oveka koja je samo mogla da ga
simulira (npr. Frankentajn), preko korienja maine kao proteze, odnosno produetka oveka, pa
sve do genetskog ininjeringa, kloniranja i stvaranja vetake inteligencije, kiborg subverzivno ukida
granice izmeu organizma i maine na nain da se ne zna gde se zavrava organizam a poinje
maina (od Bladerunner-a preko Terminatora do Avatara). Ljudsko bie sebe vie ne osea kao
organsku celinu, kao jedno, ve kao produeno telo koje zavisi od maine. Meusobno proeti
organizam i maina jesu neto izmeu, na granici tela i maine. Spajanje tehnologije sa biologijom
prestaje da bude kategoriko pitanje i umesto toga, postaje fundamentalna, postojea injenica
kiborga.
Kiborg je proizvod post-rodnog sveta koji nema veze sa sa tradicionalnim odreenjima roda,
seksualnosti, podele rada, eksploatacijom i ostalim proizvodima drutvene realnosti patrijarhata,
kolonijalizma, kapitalizma i dravnog socijalizma. Kiborg je tvorevina fikcije i materijalne realnosti koja
strukturie svaku mogunost istorijskog preobraaja i, prema reima Done Haravej, on je delo fikcije i
proivljenog iskustva...,a granica izmeu naune fantastike i drutvene stvarnosti je samo optika
varka. Mi ivimo u drutvu koje je uslovljeno tehnologijom i mreama informacija, odnosno drutvu u
kojem subjekt prestaje da bude subjekt, ve postaje objekt maine, objekt u mnotvu objekta,
artefakta. Drugim reima, ovek egzistira kao deo ire tehnoloke mree i kao takav, rui postojee
tradicionalne sisteme vrednosti i strukture dominacije i nudi mogunost ponovnog rekontruisanja tela,
politike, drutva.
Lien nevinosti, kiborg stoji usred ironije, prevazilazei i briui granice dualnosti svojstvenih
ljudskom umu i percepciji, granice izmeu subjekta i objekta, privatnog i javnog, prirode i kulture,
mukog i enskog, realnog i virtuelnog. Brisanjem tih granica i sam pojam identiteta se relativizuje i
menja: identiteti postaju fluidni i multiplicirani i otvaraju mogunosti za povezivanje po afinitetu, a ne po
identitetu. Na mesto gde se granice briu, ona postavlja kiborga kao figuru koja prua nove
mogunosti transformacije i dekonstrukcije.
Svi smo mi, na kraju dvadesetog veka, u naem mitskom vremenu, postali privienja: teoretizovani i
isfabrikovani hibridi maine i organizma; ukratko, postali smo kiborzi.
Stelarc: utelovljeni kiborg
Od sedamdesetih i osamdesetih godina Stelark izvodi preformanse koji prevazilaze mogunosti
ljudskog tela. Stelarkovi performansi kljuni za ovaj rad jesu oni nastali od trenutka kada u proces
objektifikacije tela ukljuuje komponente tehnologije i medicine i postaje kiborgom. Projekti u kojima je
panja usmerena na telo, tehnologiju i budunost, postavljeni su u ire teorijsko i filozofsko itanje
virtuelnih, odnosno kiber-okruenja, proteza i simulacija, i tema su radikalno oprenih kritika i analiza.
Polazei od tvrdnje da je telo zastarelo (THE BODY IS OBSOLETE 6) i da je eksplozija informacije
istovremeno vrhunac ljudske civilizacije i kraj evolucije kakvu poznajemo (EVOLUCIJA PRESTAJE
KADA TEHNOLOGIJA ZAHVATI TELO7), Stelark zakljuuje da je postalo besmisleno posmatrati telo
kao mesto za psihu ili drutveno, ve ga pre treba posmatrati kao strukturu koja se moe nadzirati i
modifikovati; telo ne kao subjekt ve kao objekt NE OBJEKT ELJE NEGO OBJEKT ZA
KONSTRUISANJE.8 Eksplozija informacije dovela je do prezasienja i uinila da ljudski mozak,
subjektivno i simultano, vie ne moe da zadri niti kreativno isprocesira koliinu stohastinih
manifestacija informacije koja dolazi do njega. Drugim reima, mozak ne moe da se nosi sa brzinom i
preciznou tehnologije, te ga stoga Stelark smatra loe opremljenim. Isto tako, ni telo nije izdrljiva
struktura: brzo se zamara, podlono je bolestima i osueno je na smrt. Tek kada telo postane svesno
svoje trenutne pozicije moe da mapira svoje post-evolutivne strategije. (...) Nalazimo se na kraju

Dona D. Haravej, Nalik listu-Razgovor sa Tirzom Nikols Gudiv, Centar za enske studije i istraivanja roda, Beograd, 2004,
str. 120.
6
Stelarc, From Psycho-Body to Cyber-Systems: Images as post-human entities, u David Bell, Barbara M. Kennedy (ed.), ibid,
str. 562.
7
Ibid, str. 563.
8
Ibid, str. 562

cityofglobalization.org

filozofije i ljudske fiziologije.9 Na njeno mesto dolazi hibrid ovek-maina, odnosno kiborg koji e
svojom strukturom odgovarati novonastalom terminalnom okruenju.
Stelark to konkrentno dokazuje na velikom broju svojih umetnikih projekata (ali i pisanih radova) od
kojih u se posebno osvrnuti na neke primere koji su samo reprezenti irokog opusa Stelarkovog
delovanja kojim nagovetava potpuno novu paradigmu tela i, posledino, identiteta. Iako postoje
mnogi umetnici i umetnike grupe iji se rad na razliite naine fokusira na svesti o kiborgu i konceptu
stapanja ljudi i maina, smatram Stelarka najreprezentativnijim iz razloga to svojim radom objedinjuje
robotiku, mikro-elektroniku, plastinu hirurgiju, bio-tehnologije, genetski ininjering, digitalni dizajn i
savremene komunikacione sisteme (Internet), a specifian je po tome to sve to primenjuje na
sopstvenom telu, tako to menja svoje telo u robotski entitet i proiruje njegove dimenzije 10 i svojim
kibernetskim sinergizmom brie granicu izmeu stvaraoca i umetnikog dela na takav nain da je
programer umetnikog dela samo delo.11
Trea ruka (The Third Hand) je proteza pripojena desnoj ruci i konstruisana po uzoru na nju. Ona ima
mogunost hvatanja, tipanja, rotacije zgloba od 270 stepeni i taktilni sistem povratne sprege za ulo
dodira, a kontrolie se preko EMG signala koji dolaze od kontrakcije odgovarajuih abdominalnih i
nonih miia. Nakon vie godina upotrebe Tree ruke u performansima, Stelark je upotrebljava
intuitivno, bez potrebe da se posebno fokusira na nju svesno. Ova ruka je proteza, ali ne proteza koja
nadometa nedostatak nekog uda, ve pre proteza koja usavrava i proiruje mogunosti tela, ili kako
to Stelark naziva, proteza kao eksces.
Dodatno uvo (The Extra Ear) je meka proteza napravljena od mekog tkiva i fleksibilne hrskavice.
Inicijalno je trebalo da bude postavljeno pored postojeeg fizikog uveta, ali nakon to su medincinski
strunjaci ocenili da je to mesto anatomski opasno zbog nerava lica i viline kosti, ovo uvo je
ugraeno u ruku (na unutranjoj strani podlaktice) pomou estetske, rekonstruktivne i ortopedske
hirurgije. Iako je nalik fizikom uvetu, njegova funkcija je drugaija: umesto da uje, ono emituje zvuk
kada mu se neko priblii: ili neto govori, ili emituje muziku, s obzirom da je istovremeno i internet
antena, te tako telematski i akustiki proiruje jedno od ula.
Kiborg u fikciji: cyberpunk knjievnost i film
Vizuelne reprezentacije kiborga nisu samo utopijska ili distopijska proroanstva, ve su pre refleksije
savremenog stanja postojanja. Slika tela kiborga funkcionie kao mesto kondenzacije i izmetanja. I
na povrini i u svojoj osnovnoj strukturi, ono sadri viestruke strahove i elje kulture koja je
zahvaena procesom transformacije.
Kljuni autori cyberpunk knjievnosti:
Philip K. Dick
William Gibson
Bruce Sterling
Pat Cadigan
Samuel Delany
Roger Zelazny
William S. Burroughs
Film:
Surogati
Terminator
Avatar
Dela fikcije nam zapravo ukazuju na potencijalne budunosti u odnosu na trenutni tehniko-tehnoloki
razvoj i nauna istraivanja, kao i na mogue probleme na koje e kiborgizovano drutvo nailaziti u
zavisnosti od toga na koji e se nain promiljati i upotrebljavati nove tehnologije. Jer, tehnologije
same po sebi nisu ni dobre ni loe, ve ih nain upotrebe odreuje kao takve.
9

Ibid.
Marina Grini, Stelarc Politics of the Body, u Marina Grini (ed.), ibid, str. 99.
11
the programmer of the art work is the work itself. Ibid, str. 98.
10

cityofglobalization.org