DEPRESIJA

Mentor:

Student:

SADRAJ:
1. Pojam depresije......................................................................................................................3
1.1. Unipolarne i bipolarne depresije.....................................................................................4
1.2. Depresija kod starijih......................................................................................................6
Zakljuak....................................................................................................................................8
Literatura:...................................................................................................................................9

~2~

1. Pojam depresije
Depresije zauzimaju znaajan segment u domenu mentalnih poremeaja. One su
este, mogu imati rekurentan ili hronian tok i predstavljaju znaajan zdravstveni problem.
Depresivni poremeaji su u 10-oj reviziji Meunarodne klasifikacije bolesti (MKB 10, SZO,
1992) svrstani u kategoriju F3 koja obuhvata poremeaje raspoloenja. U MKB-10 su
poremeaji raspoloenja na osnovu karakteristika klinike slike i toka, podeljeni na vei broj
kategorija i podkategorija. Kao kriterijumi podele u obzir su uzimane prvenstveno etiri
dimenzije fenomenologije: intenzitet, periodicitet, polaritet i trajanje poremeaja. Sa ciljem
da se odvoje kako periodini od hroninih poremeaja, tako i unipolarni od bipolarnih, pri
emu primat nije dat ni polaritetu ni periodicitetu, svi poremeaji raspoloenja podeljeni su
na 7 kategorija i vei broj subkategorija. U depresiji uestvuje vie kortikalnih
supkortikalnihi limbikih modanih oblasti i vie neurotransmitera. Ona je i najea
potekoa mentalnog zdravlja u starijoj ivotnoj dobi. Kod depresivnih osoba se zapaa
kliniki, anatomski i na funkcionalnom neuroimidingu poremeaj funkcije prefrontalnih
oblasti.1 Depresija se javlja kao spektar bolesti u koji spadaju bipolarni poremeaj, major
depresija, distamini poremeaji, minor depresija, depresija u okviru poremeaja linosti kao
i simptom drugih bolesti. Depresivno raspoloenje je obino oigledno, praeno tunim
ponaanjem, bolesnici se oseaju prazno, sa oseajem krivice, stida i samooptuivanja.
Postoji anhedonija, oseaj bespomonosti, bezvrednosti, nekad disforija, oseaj zamora,
nedostatka energije, gubitka inicijative i neodlunost. U tekim sluajevima se javljaju
halucinacije, nisihilistike sumanute ideje i paranoidnost. Pojam depresivnost se po pravilu
odnosi na kontinuum koji pokriva depresivne simptome i depresivna stanja razliitog
intenziteta i trajanja. Kad je stanje tuge i neraspoloenosti intenzivno i ometa funkcionisanje
bilo kognitivno, bihevioralno ili emocionalno, tada se govori o depresiji kao psihikom
poremeaju. Starost se smatra neveselim periodom ivota u kome se deavaju brojni gubici
vanih osoba, a i promene na fizikom i psihikom planu koje nisu prijatne. Jo uvek nije
sasvim jasno zato nakon 65 godine ljudi postaju manje depresivni. Pretpostavlja se da ljudi
(bar oni u naprednim zemljama zapada) tada postaju manje optereeni.

1 Alexopoulus GS, Gunning-Dixon FM,Latoussakis V, Kanellopoulos D, Murphy

CF.Anterior cingulate dysfunction in geriatric depression. Int J Geriatr Psychiatry 2008;
23:347-55.

~3~

Penzionisanjem prestaju konflikti i stresne situacije na radnom mestu, deca odrastaju i

odvajaju se i sl.2 Ipak, ni u zapadnom svetu, depresija nije bez ikakve veze sa starou. Bez
obzira to se ree javlja u kasnijim godinama (1-3%) u odnosu na one u srednjim godinama
(6-8%), depresija ipak predstavlja najei mentalni poremeaj meu starijim osobama.

1.1. Unipolarne i bipolarne depresije

Podela depresija na unipolarne i bipolarne, koju je 50-tih godina prolog veka
predloio Leonhard (1957), veoma je znaajna u svakodnevnoj klinikoj praksi, jer se
strategije leenja unipolarnih i bipolarnih poremeaja raspoloenja bitno razlikuju. Preporuke
vezane za terapiju bipolarnih depresija prikazane su u Terapijskim smernicama za leenje
bipolarnog afektivnog poremeaja.3 Distinkcija izmeu unipolarnih i bipolarnih depresija
jednostavna je samo na prvi pogled. Dijagnoza bipolarnog poremeaja se postavlja kada se
jave manine, hipomanine ili meovite epizode. Unipolarni depresivni poremeaji
predstavljaju one kod kojih se bolest ispoljava samo depresivnim epizodama. Kada se
unipolarne depresije definiu negativno - odsustvom maninih epizoda- jasno je da se u
klinikoj praksi javlja problem njihovog razlikovanja, jer pojavi manine epizode moe
prethoditi vie depresivnih. Prema Meunarodnoj klasifikaciji bolesti4 depresivnu epizodu
karakterie depresivno raspoloenje (oseanje tuge ili praznine), kao i smanjena energija i
aktivnost. Zadovoljstva i interesovanja su takoe umanjena (anhedonija). Osoba se jako lako
umara. Koncentracija joj je oslabljena a izraena je i neodlunost tj. tekoe prilikom
donoenja odluke. Spavanje je narueno, bilo da osoba pati od nesanice ili preterano spava.
Apetit je takoe poremeen, pa se osoba ili prejeda ili dolazi do gubitka apetita.
Samopouzdanje je vrlo redukovano, dok su ideje krivice i bezvrijednosti naroito izraene.
Depresivno raspoloenje neznatno varira tokom vremena. Telesni simptomi su esto prisutni.
Osoba se najee ujutro osea naroito loe. Prisutna je motorna usporenost, agitacija,

2 Henderson, A. S., Jorm, A. F., Korten, A. E., Jacomb, P., Christensen, H. & Rodgers, B.
(1998). Symptoms of anxiety and depression, during adult life: Evidence for decline in
prevalence with age. Psychological Medicine, 28,1321-28.
3 Timotijevi I, Jaovi-Gai M. Terapijske smernice za leenje bipolarnog afektivnog poremeaja,
Psihijatrijska sekcija Srpskog lekarskog drutva, 2004.

4 Svetska zdravstvena organizacija eneva (1992). ICD -10 Klasifikacija mentalnih poremeaja i poremeaja
ponaanja. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

~4~

gubitak apetita, telesne mase i seksualne elje. Zavisno od broja i teine izraenih simptoma,
razlikujemo blagu, umerenu i teku depresivnu epizodu.
Kod blage epizode su prisutna dva ili tri navedena simptoma. Osoba je depresivna ali
moe da obavlja mnoge aktivnosti. Kod umerene epizode postoje etiri ili vie opisanih
simptoma i osoba ve ima znaajne tekoe prilikom obavljanja svojih aktivnosti. Teka
depresivna epizoda moe biti sa ili bez psihotinih simptoma. U tekoj depresivnoj epizodi
bez psihotinih simptoma nekoliko simptoma je istaknuto, a najei su gubitak
samopotovanja, kao i ideje bezvrednosti i krivice. esto su prisutne suicidalne ideje, kao i
razni telesni simptomi. Teku depresivnu epizodu sa psihotinim simptomima karakteriu
halucinacije, sumanutosti, motorna usporenost (tzv. depresivni stupor). Socijalne aktivnosti
su onemoguene. Osobama koje se nalaze u ovakvoj epizodi ivot moe biti ugroen usled
suicidalnih sklonosti, kao i sklonosti dehidraciji i gladovanju. 5 Bipolarni poremeaj
karakteriu dve ili vie epizoda u kojima su raspoloenje i aktivnost osobe znaajno
poremeeni. Smetnje se ogledaju ili u povienom raspoloenju, aktivnosti i energiji
(hipomanine i manine epizode) ili u depresivnom raspoloenju, smanjenoj energiji i
aktivnosti (depresivne epizode). este epizode samo hipomanije ili samo manije takoe treba
dijagnostifikovati

kao

bipolarni

poremeaj.

Razlikujemo

bipolarni

poremeaj

sa

hipomaninom, maninom (sa ili bez psihotinih simptoma), blagom, umerenom ili tekom
(sa ili bez psihotinih simptoma) depresivnom ili meovitom epizodom. Kada je osoba sa
bipolarnim poremeajem u hipomaninoj epizodi, karakterie je trenutna hipomanina
epizoda, pri emu osoba u istoriji ima bar jednu drugu afektivnu epizodu (hipomaninu,
maninu, depresivnu ili meovitu). Hipomanija predstavlja stalno povieno raspoloenje,
poveanu energiju i aktivnost, izraen je oseaj blagostanja, dobre fizike i duevne
efikasnosti. Prisutna je i poveena drutvenost, komunikativnost, preterana familijarnost i
seksualna elja, smanjena potreba za snom, ali poremeajnije tog stepena da bi bio ugroen
poslovni uspeh ili da bi dolo do odbacivanja od strane okoline. Nekada se moe pojaviti i
razdraljivost, kao i prostako ponaanje. Ipak, mnogo ea je euforina drutvenost.
Promene raspoloenja nisu praene halucinacijama ili sumanutim idejama.

5 Svetska zdravstvena organizacija eneva (1992). ICD -10 Klasifikacija mentalnih

poremeaja i poremeaja ponaanja.Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

~5~

1.2. Depresija kod starijih

Depresije kod starih najee se povezuju sa fizikim promenama i telesnim
bolestima. Telesne bolesti su se zaista pokazale kao faktor rizika za razvoj depresije. 6 Bolesti
kao to su dijabetes, modani udar, srana oboljenja, rak, senilne demencije kao to su
Alchajmerova ili Parkinsonova itd, mogu izazavati teku kliniku depresiju. 7 Depresivnost
moe biti inilac somatskih tegoba. Somatske tegobe, koje povlae bolesti starih osoba, jo su
neki raniji autori smatrali razlogom zbog kog testovno ispitivanje starih lica rezultuje veim
brojem fal-pozitiva svrstavanjem osoba koje nisu depresivne u depresivne. Naime,
veina skala za merenje depresije sadri znatan broj ajtema koji se tiu upravo ovakvih
tegoba.8 ak 50% sluajeva depresije kod starih nije prepoznato od strane lekara opte
prakse. U te sluajeve su ukljueni i oni pacijenti koji jesu dijagnostikovani kao depresija, ali
nisu tretirani na adekvatan nain, zbog shvatljivosti njihovih depresivnih simptoma u
kontekstu problema koje im starost donosi. Zato treba napomenuti da telesni simptomi kod
starijih lica mogu biti uzrok depresije, nekad kao deo depresije, nekad kao bez veze sa
depresijom, ali se nalaze u vezi sa povienim skorom na skalama depresije. Mnogo je jo
uzronika koji se smatraju bitnima u razvoju depersije kod starijih osoba. Takvi uzronici jo
uvek nemaju jasno definisano mesto u kauzalnom lancu. Kako bi se na pravi nain
dijagnostikovala depresija kod starih, treba napomenuti da postoji znaajna podudarnost sa
simptoma depresije kod mlaih depresivnih pacijenata i normalnih problema koje nosi
starost. U prilog ovom ide i razvijanje specijalne Gerijatrijske skale depresije, koja je
koncipirana na psiholokim simptomima depresije, s tim to iskljuuje somatske simptome. 9
Zbog neupuenosti, neznanja i straha ,depresiju esto ne prepoznaju osobe koje od nje boluju
kao ni njihova najblia okolina. Nastanak depresije uzrokuju znaajne porodine, brane,
profesionalne i socijalne potekoe obolelima, uzrokuje radnu i socijalnu disfunkcionalnost,
te uz spomenute patnje bolesnika predstavlja ozbiljno finansijsko optereenje za drutvo.10

6 Roberts, R. E., Kaplan, G. A., Shema, S. J. & Strawbridge, W. J. (1997). Does growing old increase the risk
for depression? American Journal of Psychiatry, 154 (10), 1384-90.

7 Rahman, R. (2005). Post-retirement depression. Update, 71, 71-77.

8 Blumenthal, M. D. (1975). Measuring depressive symptomatology in a general population. Archives of
General Psychiatry, 32, 971-978.

9 Rahman, R. (2005). Op.cit., 71, 71-77.

~6~

Kako je broj starih ljudi u stalnom porastu savremena zdravstvena zatita starih kao za cilj
postavlja produenje ivota, uz ouvanje njegovog kvaliteta, i funkcionalne sposobnosti.
Hronoloka starost ne odgovara uvek biolokoj starosti, a ouvanje kvaliteta ivota
premauje znaaj duine ivota.11 Depresija se shvata kao normalan deo procesa starenja, pa
se depresija kao i starost ukoliko se ne lei izaziva ozbiljne komplikacije. Istraivanja u svetu
pokazala su se kod obolelih od hroninih telesnih bolesti da se vrlo esto javljaju i duevne
bolesti, a depresivni poremeaji takoe vrlo esto. 12 Znaajan broj depresivnih pacijenata
esto poseuje internistike i neurooke ambulante ili odlaze u svoj Dom zdravlja kod svog
ordinirajueg lekara, sa simptomima telesnih smetnji koji je zamaskiran neprepoznatim
depresivnim poremeajem. Zbog toga se insistira da se to bre i lake prepoznaju poremeaji
kako bi se pruila adekvatna pomo tim licima. Klinika slika depresije oslikana je
prisustvom neurovegetativnih znakova, kao to su gubitak apetita, smanjenje telesne teine
(vie od 5% teine meseno), opstipacija, impotencija, insomnia. Nekada postoji pojaan
apetit i poveanje telesne teine, a bolesnici se teko uspavaju budei se esto nou i rano
ujutru. Postoji mogunost u nekim sluajevima i hipersomnije. Nezaintersovani su za tekua
dogaanjai esto imaju tkz. crne misli, razmiljaju o smrti, a nekada se javljaju i suicidne
ideje, sve do razraenih planova kako da se okona njihov ivot, pa ak i sa tentamen
suicidi. Bolesnici oboleli od depresije su znaajno hendikepirani , kako profesionalo, tako i
lino. Kod teke depresije se nalaze smetnje panje, koncentracijei pamenja, ali su relativno
blage. Poremeaju panje interferiu sa kratkoronim pamenjem, ali je ono i primarno
donekle izmenjeno.13 Kada je depresija komplikovana demencijom, bolesnici ee
ispoljavaju sumanute ideje, anksiozni su i imaju izraenu atrofiju mozga. Depresija kod
dementnih osoba moe da ima razliitu teinu od izolovanih simptoma do potpunog

10 Janssen J, Beekman AT, Comijs HC, Deeg DJ, Heeren TJ. Latelife depression: the
differences between early-and late-onset illness in a communitybased sample. Int J Geriatr
Psychiatry 2006; 21: 86-93.
11 Davidovic M. Milosevic D. Kostic V. Savremena gerijatrija. Beograd: MST Gajic, 2003.
12 Somatic symptoms for predicting depression: one-year follow-up study in annual health
examinations. Psychiatry Clin Neurosci 2006; 60: 219-25.
13 Dragan.M. Pavlovi, Neuropsihologija sa osnovama bihevioralne neurologije, Kaligraf,
Beograd, 2011,str 447.

~7~

depresivnog poremeaja.14 Depresija i blaga subjektivna bradifrenija mogu biti znak

subklinike demencije, naroito u osoba vieg obrazovanja.15

Zakljuak
Iako se posle uvoenja u upotrebu prvih antidepresiva njihov broj viestruko poveao
a psihijatrima je na raspolaganju itav spektar antidepresivnih psihofarmaka koji se
meusobno veoma razlikuju, procenjuje se da se stope oporavka nakon primene
antidepresivne terapije od 70-ih godina dvadesetog veka nisu bitno menjale. Stopa remisija
nakon primene prvog antidepresiva procenjuju se na svega 20% do 40%, a stope izostanka
povoljnog odgovora na antidepresivnu terapiju su visoke. Postoji bitna razlika izmeu
efikasnosti antidepresivne terapije u kontrolisanim istraivanjima i efekata terapije koji se
postiu tokom njihove primene u svakodnevnoj klinikoj praksi. Deo razloga za pomenute
pojave mogao bi se nai u injenici da se veliki broj depresivnih pacijenata lei neadekvatno
ili se ne pridrava dosledno preporuka vezanih za terapiju. Ovu konstataciju dobro ilustruje
procena Thasea i Rusha (1997), da bi se doslednom primenom algoritama stopa povoljnih
odgovora na antidepresivnu terapiju, teoretski, mogla poveati na preko 90%. To saznanje
opravdava pripremu ovakvih, praktinih prirunika koji daju osnovne okvire leenja depresije
i mogunosti variranja terapije u zavisnosti od mnogih faktora koji interferiraju u dugom
terapijskom procesu. Taj proces mora biti prilagoen specifinostima svakog pacijenta kako
bi se postigli i odrali puni efekti leenja depresije. Svetska zdravstvena organizacija
predvia da e do 2020. godine depresija postati drugi zdravstveni problem u svetu te vodei
zdravstveni problem ena. Epidemioloka istraivanja govore da 3-4% populacije boluje od
teih, a 2% od blaih oblika depresije. Podaci pokazuju kako svaka peta ena i svaki deseti
mukarac tokom ivota doive barem jednu ozbiljnu depresivnu epizodu. Depresija nije samo
loe raspoloenje ili tuga, depresija je poremeaj to uzrokuje smetnje u oseajnoj i telesnoj
sferi pojedinca i izaziva duboke patnje obolelih. Depresivnim nazivamo onu promenu
raspoloenja koje se razlikuje od normalnog po jaini, duini i trajanju i po nemogunosti da
14 Thorpe L, Groulx B. Depressive syndromes in dementia. Can J Neurol Sci 2001;28 (Suppl
1):S83-95.
15 Geerlings MI, Schmand B, Braam AW, Jonker C, Bouter LM, van Tilburg W. Depressive symptoms and risk
of Alzheimer's disease in more highly educated older people. J Am Geriatr Soc 2000;48:1092-7.

~8~

osoba takvo raspoloenje kontrolie. Ponekad su telesni simptomi depresije vodei ili jedini u
klinikoj slici obolelih, to je posebno esto kod starijih osoba, hroninih telesnih bolesnika
ili u sluajevima maskirnih depresija. Depresiju esto ne prepoznaju osobe koje od nje boluju
kao ni njihova najblia okolina, to povezujemo s neupuenou, neznanjem i strahom,
odnosno stigmom koju stvara drutvo i blia okolina u vezi s duevnim bolestima. Depresija
uzrokuje znaajne porodine, brane, profesionalne i socijalne potekoe obolelima, uzrokuje
radnu i socijalnu disfunkcionalnost, te uz spomenute patnje bolesnika predstavlja ozbiljno
finansijsko optereenje za drutvo.

Literatura:
1. Alexopoulus GS, Gunning-Dixon FM,Latoussakis V, Kanellopoulos D,
Murphy CF.Anterior cingulate dysfunction in geriatric depression. Int J Geriatr
Psychiatry 2008;23:347-55.
2. Blumenthal, M. D. (1975). Measuring depressive symptomatology in a general
population. Archives of General Psychiatry, 32, 971-978.
3. Davidovic M. Milosevic D. Kostic V. Savremena gerijatrija. Beograd: MST
Gajic, 2003.
4. Dragan.M. Pavlovi, Neuropsihologija sa osnovama bihevioralne neurologije,
Kaligraf, Beograd, 2011,str 447.
5. Geerlings MI, Schmand B, Braam AW, Jonker C, Bouter LM, van Tilburg W.
Depressive symptoms and risk of Alzheimer's disease in more highly educated
older people . J Am Geriatr Soc 2000; 48:1092-7.
6. Henderson, A. S., Jorm, A. F., Korten, A. E., Jacomb, P., Christensen, H. &
Rodgers, B. (1998). Symptoms of anxiety and depression, during adult life:
Evidence for decline in prevalence with age. Psychological Medicine, 28,
1321-28.
7. Janssen J, Beekman AT, Comijs HC, Deeg DJ, Heeren TJ. Latelife depression:
the differences between early-and late-onset illness in a communitybased
sample. Int J Geriatr Psychiatry 2006; 21: 86-93.
8. Rahman, R. (2005). Post-retirement depression. Update, 71, 71-77.

~9~

9. Roberts, R. E., Kaplan, G. A., Shema, S. J. & Strawbridge, W. J. (1997). Does

growing old increase the risk for depression? American Journal of
Psychiatry,154(10), 1384-90.
10. Somatic symptoms for predicting depression: one-year follow-up study in
annual health examinations. Psychiatry Clin Neurosci 2006; 60: 219-25.
11. Svetska zdravstvena organizacija eneva (1992).

ICD -10 Klasifikacija

mentalnih poremeaja i poremeaja ponaanja.Beograd: Zavod za udbenike i

nastavna sredstva.
12. Thorpe L, Groulx B. Depressive syndromes in dementia. Can J Neurol Sci
2001;28(Suppl 1):S83-95
13. Timotijevi I, Jaovi-Gai M. Terapijske smernice za leenje bipolarnog
afektivnog poremeaja, Psihijatrijska sekcija Srpskog lekarskog drutva, 2004.

~ 10 ~